P. 1
Besede Meher Baba

Besede Meher Baba

|Views: 78|Likes:
Published by chiarad

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: chiarad on Aug 17, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/25/2012

pdf

text

original

BESEDE

Autor: Meher Baba

Izdavač: IP ESOTHERIA - Beograd 1994.

BESEDE Meher Babe bacaju svetlost istinskog znanja i perspektivu vrhunske spiritualnosti na mnoge zbunjujuće životne probleme i izazove svakodnevnog postojanja. Druga po značaju Meher Babina predaja svetog Znanja ljudima na dar, kao prijemčivija nadopuna knjige BOG GOVORI, rasvetljava tako značajne teme kao što su: Novo Čovečanstvo, Početak i kraj Kreacije, Priroda Ega i njegovo uklanjanje, Mesto okultizma u spiritualnom životu, Tipovi meditacije, Krugovi Avatara, Čovek-Bog... Kao što je Meher Baba napomenuo: "Reči koje proizilaze iz Izvora Istine - imaju pravo značenje." BESEDE predstavljaju ubedljivo zaveštanje toj činjenici i ostaće NEUPOREDIVI saputnik duhovnim tragaocima.

SADRŽAJ
Predgovor Uvod u 7. izdanje

I II III IV VI VII VIII IX X XI XII XIII

Sedam realnosti Božanski plan Sebičnost Bog i jedinka

V Početak i kraj kreacije
Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Uklanjanje sanskara Uklanjanje sanskara II Uklanjanje sanskara III Dobro i zlo Nasilje i nenasilje Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Savršenstvo

XIV Duhovni život XV Nesebično služenje XVI Putevi duhovnog razumevanja XVII Pitanje seksa XVIII Svetost bračnog života XIX Ljubav XX Beskonačnost Istine XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI
U potrazi za Bogom Stupnjevi na Stazi Dolaženje do Samospoznaje Bogoostvarenje Duhovno školovanje Putevi Učitelja

XXVII Priroda ega i njegovo uklanjanje XXVIII Priroda ega i njegovo uklanjanje II XXIX Priroda ega i njegovo uklanjanje III XXX životu
Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom

XXXI životu II

XXXII životu III XXXIII Tipovi meditacije XXXIV Tipovi meditacije II XXXV Tipovi meditacije III XXXVI Tipovi meditacije IV XXXVII Tipovi meditacije V XXXVIII Tipovi meditacije VI

XXXIX Tipovi meditacije VII XL Tipovi meditacije VIII XLI Dinamika duhovnog napredovanja XLII XLIII XLIV XLV XLVI
Dublji aspekti sadhane Avatar Čovek-Bog Čovek-Bog II Čovek-Bog III

XLVII Krug XLVIII Krugovi Avatara XLIX L LI LII LIII
Iskušenja novog svetskog poretka Reinkarnacija i karma Reinkarnacija i karma II Reinkarnacija i karma III Reinkarnacija i karma IV

LIV Reinkarnacija i karma V LV Reinkarnacija i karma VI LVI Reinkarnacija i karma VII LVII Živi za Boga i umri za Boga LVIII čovečanstva LVIX Zadatak duhovnih radnika LX Vrline i sposobnosti sledbenika LXI Vrline i sposobnosti sledbenika II LXII Vrline i sposobnosti sledbenika III LXIII Vrline i sposobnosti sledbenika IV LXIV Maja LXV LXVI LXVII LXVIII LXIX LXX LXXI
Maja II Maja III Maja IV Uslovi za sreću Uslovi za sreću II Bog kao beskonačna ljubav EPILOG Rad na duhovnom oslobađanju

Predgovor
Izdavači su smatrali za shodno da daju kratak prikaz istorije Beseda zajedno sa komentarima o tome zašto je, u ovo današnje vreme, bilo poželjno objaviti njihovo revidirano sedmo izdanje.

Izdavačka istorija Beseda S vremena na vreme, u određenim vremenskim razmacima, Meher Baba je, raznim osobama i grupama, diktirao na Njegovoj alfabetskoj tabli svoja kazivanja i poruke. Kada se mesečnik ˝Meher Baba Žurnal˝ (Meher Baba Journal) prvi put pojavio u novembru 1938. godine, odlučeno je da se u svakom novom izdanju pojavi i po jedno kazivanje ili poruka Meher Babe. Dr Čakradhar D. Dešmuk (Dr Chakradhar D. Des-hmukh), član Meherovog izdavačkog veća, rukovodio je grupom ljudi na pripremanju i izdavanju diktiranog materijala. Krajem svake godine od Babinih kazivanja bi se sastavljala zbirka, a od tih zbirki je zatim sačinjena prva knjiga Beseda u četiri toma. Nakon što se, u oktobru 1942. godine, Žurnal ugasio, grupa je naknadno izdala još jedan tom, dovršivši tako prvo izdanje Beseda u pet tomova. Besede su štampane u Indiji između 1939. i 1943. godine isključivo za internu upotrebu. Nakon što bi se neki od tomova rasprodao, štampalo bi se novo izdanje sa manjim ispravkama. Tako su nastala izdanja Beseda od drugog do petog, koja su objavljena u Indiji od 1941. do 1954. Čitaoci su tokom godina postavljali mnoga pitanja u vezi različitih tema zastupljenih u Besedama i tražili razjašnjenja od Meher Babe i Njegovih bližih učenika. Pitanje mogućeg pogrešnog tumačenja i potrebe za revizijom teksta pokrenula je Mani (Manija S. Irani), Meher Babina sestra, u pismu koje se pojavilo u Buditelju (Awakener) tom 3., broj 1., 1955. godine: ˝Ima ljudi koji veruju da je doslovce svaka reč u prvobitnim Besedama-Babina, i odbijaju da prihvate svaku revidiranu verziju. No, premda mu je Baba satima diktirao na tabli, profesor Dešmuk je upotpunjavao i ulepšavao izvesne delove knjige. Iako je Dešmuk bez sumnje na mnogim mestima briljantno uobličio delo, mi osećamo da postoje određena mesta gde bi uprošćavanje rečenične strukture ili korekcija u pravopisu još više doprineli lepoti i jednostavnosti-što i jeste srž Babinih učenja.... Smatramo da postoje određena mesta u prvobitnim Besedama gde je Dešmuk očigledno krivo interpretirao suštinu, i kao posledica toga, javilo se nekoliko ozbiljnih grešaka....˝ Ovaj citat je ovde naveden ne da bi omalovažio dr Dešmuka, niti da bi se na bilo koji način umanjio značaj njegovog monumentalnog dela i napora koje su u njega ulagali njegovi saradnici, već da bi ukazao na činjenicu da prvobitno izdanje Beseda doista sadrži stilske nejasnoće, pa je neke delove potrebno preraditi. 1948. godine Meher Baba je ovlastio Carlsa B. Pardoma (Charles B. Purdom) da za zapadnu publiku sažme i izda Besede u jednom tomu. Za ovaj tom, naslov koji je glasio ˝Bog čoveku i čovek Bogu: Besede Meher Babe˝, odabrao je lično Meher Baba. Prvi put je knjiga štampana u Engleskoj 1955. godine. Izdavanjem Meher Babine knjige Boggovori 1955. godine, određena pitanja i termini su raščiŠćeni i ponovo definisani. 1967. godine šesto izdanje Beseda, u tri toma, izdali su Preobraćeni Sufizam (Sufism Reoriented), u San Francisku, Kalifornija. Sa Meher Babinim odobrenjem, izdavači Ajvi Aneita Djus (Ivy Oneita Duce) i Don. E. Stivens (Don E. Stevens) su učinili neke prepravke oslanjajući se na knjigu Bog govori i kasnija objašnjenja koja je Baba dao. Oni su u ovom trotomnom izdanju pojednostavili neke od rečeničnih struktura i napravili nov, logičniji raspored poglavlja. Šesto izdanje je, uz manje korekcije, izašlo u tri reprinta. Sedmo izdanje. Nakon šestog izdanja, ˝Avatar Meher Baba Perpetual Public Charitable Trust˝ odlučila je da ponovo publikuje Besede. Isprva je bilo planirano da to jednostavno bude reprint šestog izdanja, pa je naglasak stavljen na upotpunjavanje materijala iz priloga: uvoda, glosara i indeksa. Ali, ubrzo je postalo jasno da će biti nužno izvršiti neke izmene i u samom tekstu. Od izdanja iz 1967. godine, rezultati dodatnih istraživanja teksta otvorili su neka nova pitanja. U prevodima pripremljenim za francusko, nemačko, [talijansko i špansko izdanje, javili su se lingvistički i tekstualni problemi. Takođe je postalo jasno da se moraju uneti stilske izmene. Pojedinačna kazivanja, to uvek treba imati na umu, izlazila su niz godina, uglavnom kao novinski članci-tako da su nastale nedoslednosti u spelovanju, korišćenju velikih slova, korišćenju italika, interpunkcije i tako dalje. Čim je odlučeno da se priredi revidirano izdanje, doneta je i odluka da se tekst prede što pažljivije. Kao što smo ranije spomenuli, Meher Babina objašnjenja godinama su postajala sve detaljnija i produbljenija, kako je On dalje proširivao i rasvetljavao mnoga pitanja. Na primer, termini koji su korišćeni u svom najširem značenju, postajali su, nakon novog definisanja, daleko specifičniji-često i do te mere da su počinjali da obuhvataju samo jedan aspekat prethodno šire koncepcije. Meher Baba je u Bog govori, i kroz diskusije sa Njegovim bliskim učenicima, izložio božansku temu za publiku koja

značenje Meher Babinih reci ostane netaknuto. Oni čitaoci koji osećaju savremena gibanja u engleskom jeziku zasigurno će primetiti čestu pojavu oblika u muškom rodu i imenica koje označavaju i muški i ženski pol-na primer čovek. približno: predanost. U odgovoru na pitanje u vezi Krugova Savršenih Učitelja i Avatara. postavilo se pitanje da li ona treba da ostane u tekstu ili ne. Izdavači sebe i svoj rad prepuštaju Meher Babi. bio živahan i bezbrižan dečkić koji se isticao u učenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne stvari. i pored učinjenih prepravki. zadržavanje ovih oblika temelji se na načelu izdavača da načini minimum izmena u tekstu. godine ovo pojašnjenje se pojavilo u članku u Buditelju (Awakener. Fleg Kris (J. crtica. po Njegovoj volji i nahođenju. Međutim. osoba. čovečanstvo. 1. korišćenjem ovlašćenih stilskih priručnika i rečnika-pogotovo kasnijih izdanja ˝Čikaškog stilskog priručnika˝ i ˝Vebsterovog novog univerzitetskog rečnika˝. prev. februara 1894. kao glavnih izvora na osnovu kojih će se postići ujednačenost pristupa. Dešavala (Eruch B. I na kraju jedna mala zanimljivost. Jessawala). stila i forme. Ovaj prilog je zahtevao i manje preuređivanje poglavlja. to jednostavno odražava stil pisanja vremena kada su se Besede prvi put pojavile. ispraviti stilske nedoslednosti. izuzev u slučajevima kada se naglašavaju. Naravno. prev. sledbenik i tako dalje. izdavači su jasno naznačili kakav su pristup koristili pri izdavanju knjige i koje vrste izmena su uneli u tekst.) mada se ne javlja ni u jednom većem rečniku. pravopisa. jedan školski drug mu je poklonio knjigu . izuzev u slučajevima njihove standardne upotrebe za povremena naglašavanja kao i tamo gde se neke neengleske reci pojavljuju po prvi put. da. (2) poštovanje pravila da se spiritualni izrazi pišu uvek velikim početnim slovom. koje je naširoko proučavano i uvek iznova čitano. primorala je izdavača da je u knjigu uključi kao jedini nov tekstualni dodatak-pod nazivom ˝Krugovi Avatara˝. Korišćeni su sledeći kriterijumi: načiniti što je moguće manje izmena. Pošto je Meher Baba ispisao ovu reč na svojoj alfabetskoj tabli. Njegovi roditelji. bili su zoroastrijanci persijskog porekla. Takođe. Stilske izmene potpadaju pod sledeće opšte kategorije: (1) ispravljanje spelovanja. J. posvećenost-prim.. Meher Baba je proširio objašnjenja koja je dao u besedi o ˝Krugu˝. prepuštenost. BalNatu Uvod u 7. a 1955. izmeniti nekorisne ili zastarele reci i rekonstruisati rogobatne rečenične sklopove samo u onim slučajevima kada bi čitalac mogao ostati zbunjen ili naveden na pogrešno razumevanje. br. Reč sutrenderance (teško prevodiva reč. (3) usaglašavanje spelovanja i forme neengleskih izraza prema njihovoj ustaljenoj upotrebi u knjizi Bog govori ili drugim izvorima. Izdavači Eruč B. Budući da ljudi obično zaziru od bilo kakvih izmena u jednom takvom delu kao što su Besede. zaključili smo da reč vredi ostaviti. Pitanje postavljeno korporaciji ˝Meriam Vebster˝ dalo je zanimljiv odgovor: Iako ne postoji dokaz da je reč surrenderance bila ikada igde upotrebljena. dok je pohađao srednju školu ˝Sveti Vin-sent˝. jednom prilikom. tekstualne izmene uneti jedino u slučaju kada se obrađena pitanja ne slažu sa knjigom Bog govori ili kasnijim objašnjenjima. odlučeno je da sedmo izdanje Beseda bude jednotomno. 1986. Mervan je.) se u čitavom tekstu upotrebljava kao jedna varijanta reči surrender (predati se. posvetiti se-prim. (4) uklanjanje većine italika. Mada su neka usaglašavanja učinjena. prepustiti se. godine. pomogne svakom čitaocu da razume smisao koji je on želeo da mu prenese u svojim Besedama. to ne treba da znači da ta reč ne postoji i da ne treba promisliti o njenim vrednostima. Meherazad. Cesta upotreba oblika u muškom rodu nije imala za cilj da izopšti žene niti da nagovesti orijentisanost Meher Babinog učenja na muškarce. a menjanje ovih formi bi za sobom povlačilo i ponovnu reviziju teksta.) pod imenom ˝Krugovi˝. Flagg Chris). Njegov otac Šeriar je bio iskreni tragač za Bogom. Učitelj. izdanje Mervan Šeriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je rođen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25.je sada bila spremna da razume i prihvati dublje ideje i koncepcije. posle dužeg razmatranja. Šeriar (Sheriar) i Širin (Shirin). Važnost ove besede kao i njena relativna nepristupačnost većini čitalaca. Izdavači su naročito obratili pažnju da. interpunkcije. pošto ˝zvanično˝ ne postoji. tom 3.

u vreme studiranja na koledžu Dekan (Deccan) u Puni. I. Ovo mesto je postalo poznato kao Meherabad. Imao je i dve turneje po Australiji. godine. naklonosti i zajedničke ljubavi za Voljenog Avalara. Ovaj skup protekao je u harmoniji različitih uticaja. I kasnije. a ne zbog nervnog sloma ili umobolnosti. jula 1925. Meher Baba je stalno kontaktirao sa Bogooprjenim dušama. ˝Ja nisam došao da podučavam nego da vas probudim˝. godina bila je izuzetna po broju susreta koje je Meher Baba imao sa ovim Bogoopijenim dušama širom Indije. nesebičnom služenju i. Osećao sam to duboko u sebi. ˝Milosrdni Otac˝. apsolutne manifestacije Boga u ljudskoj formi. Na početku je Mervan bio ošamućen. Upasni Maharađa (Upasni Maharaj). Jedna takva prilika bio je veliki ˝Skup Istoka i Zapada˝ održan u novembru 1962. jednog od pet Savršenih Učitelja tog doba. Njegovo Ime ubrzo se raširilo medu duhovnim tragačima. Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952. Ona ga je pozvala k sebi i poljubila u čelo. sem nekolicine odabranih. godine kada su se oko njega okupili Njegovi prvi učenici. a velike kulturne i tradicijske razlike behu tom prilikom. i još ˝Ako ne možete da čujete moju tišinu od kakve su onda koristi reci?˝ Postoje 1927. U školi se nije vodilo računa o kastin-skoj pripadnosti. na hiljade sledbenika iz celoga sveta okupilo se u Puni. u malim grupama. u razdoblju od nekoliko meseci. godine. Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajući: ˝Stvari koje su istinite uče se i podučavaju u tišini˝. pre no što će započeti ćutanje. Njihove posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. ili mastima. Na njegov poziv. U knjizi dr Viljama Donkina (William Donkin) Putnici. 1940. zahvaljujući Njemu. pružao im onu vrstu pomoći za koju je znao da će im biti potrebna na njihovom putu ka Bogu. pesme i molitve u slavu Boga. posećuju u Indiji. premošćene. On je Često lično izlazio u susret njihovim svakodnevnim potrebama. za vreme Njegovih poseta Zapadu. a Zapadnjacima je dopuštao posete samo u retkim prilikama. Posle toga je komunicirao posredstvom Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. Hindusa iz Sakorija. više i niže kaste su se mešale. 1956. u duhu međusobnog uvažavanja. u magnovanju sam shvatio: To sam ja. Budući da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba kontinenta. svest o Njegovom okruženju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do još jednog od Savršenih Učitelja. knjige Besede i Bog govori u to vreme su već bile izdiktirane.. i uopšte. pripremajući ga za ulogu Avatara Doba. Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. Njegova avatarska misija počela je da se manifestuje u spoljašnjem svetu 1921. Potom sam sasvim zaboravio na ovaj događaj i prošle su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio. Sai Baba nije prenosio svoje učenje drugima. On je odgovorio. Gospoda Milosrđa. . a Njegove aktivnosti bile su raznovrsne.˝ Jednog dana u maju 1913. Potreba duhovne razmene između Istoka i Zapada je česta tema u svetskoj literaturi. sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. godine prestao da piše (osim kada se potpisivao). Svi. i ubrzo zatim se obreo i u Americi. Tridesetih godina ovog stoleća Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi. On je nastavio da komunicira pokazujući slova na alfabetskoj tabli. Samo nekima od njih je kasnije bilo dopušteno da ga. kao što su besplatna bolnica i dispanzer. nadenuvši mu ime Meher Baba. On se prisećao tog događaja: ˝Otvorio sam knjigu baš na mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje. kao i besplatnu školu za dečake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. kratke besede. godine. No. ali postepeno. duhovnom razumevanju. otkrivši mu Njegov istinski status Avatara. prihvatilište za duševno poremećene i siromašne. prošao je na biciklu kraj poštovane muslimanke Hazrat Babađan (Hazrat Babajan). bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred početak Drugog svetskog rata. ljubavi prema Bogu. godine. Na tom mestu je podigao brojne objekte. koje je usledilo kratko nakon najave istog. bio upitan kako će nastaviti sa besedama i podučavanjem. Dva preostala Savršena Učitelja tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan Maharađ (Narayan Maharaj). godine.* Meher Baba je dao detaljan opis stanja u kome se nalaze masti (Bogoopijeni). a godinama kasnije. iznad svega. grupni susreti.. jedan dan javnog darshana na koji je pohrlilo mnoštvo ljudi da ukaže poštovanje Učitelju i primi Njegov blagoslov. i 1958. Kada je. Nakon toga više nije odlazio iz Indije. Masti su oni koji su kontakt sa spoljašnjim svetom izgubili zbog ljubavne opijenosti Bogom. 10. intervjui. Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom ćutanju. Skoro čitavu sedmicu Meher Baba je neštedimice davao Sebe. Tokom decenija svog Avatarskog delovanja. Sedam godina je Upasni Maharađ integrisao Mervanovu Božansku svest sa svešću grubog sveta. Meher Baba je sve njih redovno učio moralnoj disciplini. Posle više meseci intenzivnog rada sa svojim učenicima i putovanja po Iranu i Indiji (uključujući i današnji Pakistan). ali je i taj način napustio 1954.o životu Bude.

Ljubav prema Bogu jedina daje snagu na duhovnoj stazi i to je ono što. U Besedama su dati opisi duhovne staze i njenih disciplina.. na izmaku 1956. silu koja struji njegovim životnim kanalima i puni ih energijom. da vrši tako moćan uticaj na ljude. a druga u Indiji. The Wayfarers (Ahmednagar. pre svega. U svakom slučaju. Prva od njih zbila se na domak gradića Prag (Prague). praktičan priručnik za svakodnevni život namenjen onima koji se.˝ U toku Njegovih brojnih putovanja i susreta sa hiljadama ljudi. jer. posle čega mu je hodanje. zadavalo ogromne teškoće i bol. godine.i od svih zadataka koje izvršavam.koji je VEČITO ŽIVUĆI SAVRŠENI UČITELJ. Kao što je već opisano u besedi ˝Avatar˝. pognute glave umivao njihove patrljke. i pojašnjen odnos posvećenika sa Avatarom ili sa Učiteljem. 1948. govorio je. Bog govori. neophodna je milost živućeg Savršenog Učitelja iU Avatara. U njegovom poznijem klasičnom delu. u glavnim crtama. Savršeni Učitelj je sveznajući vodič koji je već prošao stazu i iskusio Istinu i koji. Bude. Besede su. probudi čovečanstvo i otvori mu oči za Istinu. Njegove poslednje godine obeležene su velikom fizičkom patnjom-posledicom dveju ozbiljnih saobraćajnih nesreća. davao im male poklone i ulivao nadu. da sagledaju svoje egoistično ˝ja˝ ne kao dobro ili loše. pod uslovom da je u njemu prisutna intenzivna ljubav i čežnja za Bogom. pametno ili glupo. a pokazivao je naročitu brigu za leprozne. u Oklahomi. Bogočoveka.˝ U suštini nije jasno na koji način je Meher Babi uspevalo. 1969) Meher Baba takođe je lično služio siromašne. polako vraćaju nazad. januara 1969. Meher Baba je stalno naglašavao da ne dolazi da podučava niti da nameće neke nove zakone. . On ne dolazi samo zbog onih koji su živi u vreme Njegovog dolaska. Meher Baba detaljno opisuje stanja Boga.* * Ovaj prosvetljujući razgovor o jedinstvenoj raspoloživosti avatara u svim vremenima. mentalno obolele i fizički hendikepirane. Njegovu volju da svesno spozna Svoju božanstvenost i ulogu kreacije. dovodi do duhovnog preporoda čovečanstva.D. godine. U obe nesreće Meher Baba je zadobio ozbiljne povrede. u blizini Satare. za vreme turneje po SAD-u 1952. vođen je sa jednim od Meher Babinih mandalija (bliskih učenika). 31. sa druge strane. a uspeva mu i dan-danas. U ovoj knjizi. Sa beskrajnom pažnjom i ljubavlju On im je prao noge. stvara uslove za postepeno i bezbedno napredovanje učenika do cilja. Čarls Pardom (Charles Purdom) u svojoj knjizi Bogočovek (God-Man) beleži: ˝On je navodio ljude da pogledaju u sebe. Mesije. godine. da bi se postigao cilj i preduzeo konačni skok iz sfere dualnosti u sferu Jednote. milost Avatara se izliva pri svakom koraku ka Istini ma kog čoveka. E. Jedno od najvećih čuda koja se dešavaju u kontaktu sa Meher Babom jeste prihvatanje. Rasoola. Hrista. naoružan beskrajnim strpljenjem. S. nije prekršio do svoje smrti. Njegova milost i Njegovo znanje Istine uvek su na raspolaganju svima. delo koje čoveka stalno podseća na njegovu nasušnu potrebu da živi u ljubavi i predanosti Bogu. ˝Oni su poput predivnih ptica u ružnim kavezima˝. a takođe je i jasno osvetljen cilj koji sledbenik treba da dostigne. konačno dovodi do cilja. već i za potonje generacije. Čitalac u njima neće otkriti suvoparne formule duhovnog razvića. Taj fizički bol bio je manifestacija unutrašnje patnje koju Avatar podnosi zarad čovečanstva svaki put kada siđe medu ljude. struktura kreacije. Neprestano je isticao da su drevni mudraci već otkrili Istinu i da je zadatak današnjeg čovečanstva da spozna Istinu utkanu u njihova učenja. milošću Savršenog Učitelja. uspešno ili neuspešno. u stanje prapočetnog Jedinstva. Čovek samo odjednom oseti moćnu silu u koju intuitivno ima poverenja. Njegov život predstavlja obrazac ˝po kome se čovek može ravnati i videti sebe onakvog kakav jeste i kakav bi mogao da postane. drugo izdanje. Meher Babine Besede predstavljaju veliki doprinos ovoj uskoj oblasti literature. Vodstvo i milost Avatara nisu na raspolaganju samo za vreme Njegovog fizičkog prisustva na Zemlji. periodična manifestacija Boga kao Avatara.˝ Istorija čovekove potrage za dušom nije iznedrila previše dela u kojima bi detaljno bile izložene tehnike koje vode ka tom vrhunskom postignuću. pomoću Njegove prastare poruke ljubavi. India: Meher Publications. dug četrdeset i četiri godine. nakon što su razvili svest kroz zamke i iskušenja evolucije. . Meher Baba svoj zavet ćutanja. već kao lažnu sliku svog istinskog ˝ja˝. Besede su. nakon čega se oslobađa njegovo unutrašnje biće. ovaj me najdublje dira. Avatar je taj koji sprovodi Božansku volju koja se bezgranično širi. Takođe je prikazana. Meher Babino Avatarsko delo jeste da. te da prestanu da se poistovećuju sa iluzijom. opisani su načini integracije duhovnog rada u svakodnevni život.* William Donkinn. San Francisco: Sufism Reoriented. pa i stajanje. koju je Meher Baba diktirao svojim najbližim učenicima tokom tridesetih i ranih četrdesetih godina. Drukčije od milosti Savršenog Učitelja.

one će u krajnjem ishodu dovesti do promena kojima će se obezbediti viši. učestvovalo je na Daršan programu u Puni. programu kojeg je On upriličio nekoliko meseci pre svoje smrti. sigurniji i postojaniji duhovni napredak čovečanstva. Na hiljade Meher Babinih grupa deluju širom sveta. 4. svih zanimanja i svih religija. 3. Kvinslend. nakon čega je usledilo ukopavanje Njegovih posmrtnih ostataka. 7.telo. koja pobuđuje intenzivnu čežnju da se vidi. i Avatarev dom u Vumbiju. da počnu da tragaju za Istinom pod Njegovim ljubavnim vodstvom. blizu Ahmednagara u Indiji.čak ni one koji povređuju tebe. Došli su da ga isprate i ukažu počast voljenom Učitelju. Odricanje. bez očekivanja nagrade. Njegovoj sahrani prisustvovalo je na hiljade ljudi. Jedino Stvarno Predavanje je ono u kome uravnoteženost ne može narušiti nijedna nesrećna okolnost. dogmama. u svecu kao i u takozvanom grešniku. Sve to predstavlja deo božanskog plana kako bi se izgladnelom i posustalom svetu pružila sveza objava večne i jedine Istine. 6. onako kako to iziskuju okolnosti. i da ne povrediš nikoga u mislima. Jedino Stvarno Znanje je znanje da Bog boravi kako u dobrom tako i u takozvanom rđavom čoveku. Obuzdavanje i Predavanje Ne pridajem značaj veroispovestima. kada si pozvan da učestvuješ u nekom sporu. 5. Australia). Australija (Woombye. bogatstvo pa čak i sam život.Svoje poslednje godine uglavnom je proveo u samoći i u intenzivnom i iscrpljujućem bavljenju Njegovim univerzalnim delom. ali u isti mah konstruktivne i stvaralačke snage koje će spasiti svet takođe bivaju oslobođene kroz brojne kanale. već jedino razumevanju sledećih sedam Stvarnosti: 1. gde je čovek usred svake teškoće savršeno mirno prepušten volji Boga. Južna Karolina. Stivens Sedam realnosti Postojanje. i postajući sve obuhvatniji i obuhvatniji. Svake godine stotine tragača poseti ove centre. Moćne rušilačke sile su se pokrenule i naizgled ovladale sadašnjim trenutkom. Queensland. Jedina Stvarna Kontrola je disciplina čula. U to vreme došlo je do naglog porasta broja onih koji su od Njega tražili ključ i smisao života. i duboko su osećali Njegovu ljubav i prisutnost u svojim srcima. staležima. koji je Sopstvo u svakom ograničenom sopstvu. vršenju religijskih ceremonija i rituala. a na Zapadu je On lično osnovao dva velika centra: Meherov duhovni Centar u Mirti Biču. da deluješ bez i najmanjeg traga neprijateljstva ili mržnje. magnetskom snagom privlače ljude iz svih kutaka sveta. a na hiljade njih organizuju hodočašća do hrama i grobnice Avatara Meher Babe. Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga. USA). kao i do Njegovog dugogodišnjeg prebivališta u Meherazadu. Jedino Stvarno Žrtvovanje je ono u kome su. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonačnom (Bogu). godine Meher Baba je obznanio da je stoprocentno zadovoljan svojom životnom misijom. Znanje. Njegovo telo je sedam dana ležalo u grobnici u Meherabadu. Ljubav. South Carolina.suzdržavanje od prepuštanja niskim željama jer se jedino tako može održati potpuna čistota karaktera. čovečanstvo i danas prolazi kroz porođajne muke duhovnog preporoda. Danas se Meher Babini krugovi ljubavi sve više šire. Božanski plan Kao u svim izuzetno kriznim periodima ljudske istorije. shodno toj ljubavi. godine. Jedino Stvarno Odricanje je napuštanje svih sebičnih misli i želja čak i usred svetovnih dužnosti. spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom). Žrtvovanje. Mada ove snage svetlosti dejstvuju u tišini. Na hiljade ljudi iz celog sveta. SAD (Myrtle Beach. da nastojiš da učiniš druge srećnima gajeći bratska ili sestrinska osećanja prema svima. rečima ili u delima . 2. položaj. . Sredinom 1968. Don E. Ovakva spoznaja nalaže ti da pomažeš svakog podjednako. žrtvovane sve stvari . od aprila do juna 1969. um.

biće neophodno uhvatiti se u koštac sa njihovim uzročnicima u samome korenu. . Jer. čovečanstvo ne može izbeći sukobe i nemaštinu. Duhovna ravnoteža zahteva uklanjanje ˝ja˝ ne samo iz materijalnih vidova života. Baš kao što prava umetnost izražava duhovnost. ja˝ i spoznati jedinstvo života. prepuštajući se svom egoizmu i sebičnosti kako individualno tako i kolektivno. moraju se pravilno uklopiti u šire duhovno razumevanje. zajedničko i usklađeno delovanje se nameće kao prirodno i neminovno. naravno. Suočiti se sa istinom znači spoznali jedinstvo života u svim i kroz sve njegove raznovrsne manifestacije. najočigledniji izvori nereda i razaranja. Pogrešno je gledati na nauku kao na nešto neduhovno. Egoizam i samoljublje Uzrok neredu koji dovodi do ratova leži u činjenici da je većina ljudi obuzeta egoizmom i sebičnim ciljevima. Naučne istine koje se odnose na fizičko telo i njegov život u grubom svetu mogu postati sredstva preko kojih će duša saznavali sebe. nego pre spoljašnji simptom nečeg mnogo ozbiljnijeg što se nalazi u samom njihovom korenu. Pa. ako već treba da budu izbrisani iz ljudske istorije. Posedovati ovo razumevanje znači zaboraviti na ograničavajuće. Prava uloga i mesto nauke Novo Čovečanstvo koje se rada u muci sadašnjih trudova i patnji. koje ljudi. Nepotrebnost i nerazumnost ratova Sa svitanjem istinskog razumevanja. Stoga. Oni su često proizvod nekritičkog poistovećivanja sa uskim interesima. sa svom pratećom surovošću. Uspostavljanje nove materijalne ravnoteže je samo deo šireg problema vaspostavljanja duhovne ravnoteže. znači svesti čoveka na nivo životinja. čak i uz najbolju opremu i efikasnost u materijalnim delatnostima. Oružani ratovi. emotivnog i kulturnog života čoveka. preko svojih istomišljenika. Ali čak i onda kada se čovek usredsredi na ograničeni zadatak očuvanja čisto materijalne ravnoteže. Ekonomsku ravnotežu je nemoguće ostvariti ukoliko ljudi ne shvate daje planska i zajednička akcija u ekonomskim stvarima neizvodljiva sve dotle dok lični interes ne ustupi mesto nesebičnoj ljubavi. sami ratovi ne predstavljaju suštinski problem čovečanstva. U zavisnosti od toga kako se primenjuje. U suprotnom. pravilno primenjena. nego vođenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziđu oni stavovi koji su doveli do tako surovog i bolnog stanja stvari. Kada izostane duhovno razumevanje. jeste da svim snagama prionu na otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija čovečanstvo. može da bude izraz duha i njegovo ovaploćenje. nastaje opasnost da se naučne istine i postignuća zloupotrebe za uzajamno uništavanje i pothranjivanje onih vidova života koji jačaju duhovne okove. čak i onda kada se ne vode oružani ratovi. Materijalna ravnoteža iziskuje duhovno razumevanje Posmatrati problem čovečanstva kao puki problem nasušnih potreba. sukobljavanje i nadmetanje. ˝Ja˝ se mora odstraniti iz svih sfera življenja Ratovi ne počinju samo da bi se obezbedila ponovna preraspodela materijalnih dobara. nauka može da pomogne ili odmogne duhovnosti. tako i nauka. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog života. prenose na onaj deo sveta koji smatraju ˝svojim˝. istinskih i trajnih vrednosti. u svim suptilnim i grubim oblicima u kojima se ispoljavaju u različitim sferama života. tada osnovni zadatak više neće biti sprečavanje ratova. To je život varljivih vrednosti u čiju zamku čovek upada. Svestrani napredak čovečanstva može se osigurati samo ako nauka i religija nastave ruku pod ruku. izbijaju tek onda kada su ovi osnovni uzroci zaoštreni do vrhunca.Rat kao simptom čiji uzrok ima dublje korene Gorući problem sa kojim se sada čovečanstvo suočava jeste iznalaženje puteva i načina da se otklone: suparništvo. već takođe i iz onih sfera koje se tiču intelektualnog. neće ignorisati nauku niti njena praktična dostignuća. A da bi služile toj svrsi. Oružani ratovi su. Kada ratovi budu jasno viđeni kao suvišni i nerazumni. Međutim. Ovo podrazumeva stalno uočavanje postojanih. problem ratova ubrzo će nestati. osnovni zadatak onih koji istinski brinu o obnovi čovečanstva. pojedinci i grupe pojedinaca neprekidno učestvuju u ekonomskom ili nekom drugom suptilnom obliku vođenja rata. on će u tome uspeti jedino ako poseduje duhovno razumevanje. Ratovi i patnja koju izazivaju ne mogu se u potpunosti odstraniti samo uz pomoć antiratne propagande.

skloni su da se povuku iz životne zbilje i potraže sklonište i zaštitu u samostvorenoj tvrđavi satkanoj od uobrazilja. i uz to je u toj meri praktičan da se može proživljavati u svakom trenutku života i ispoljavati u svim svakodnevnim dužnostima. Ali ako neka osoba nikada nije imala glavobolju. Priroda i mesto duhovnog iskustva Duhovno iskustvo seže mnogo dublje no što je to dokučivo čistom intelektu. uzmicanjem pred zahtevima koje postavlja život. Ono što se podrazumeva jeste da je nepristupačan ograničenom ljudskom intelektu. Isus Hrist je ukazao na put do duhovnog iskustva recima*: ˝Ostavi sve i kreni za mnom. nije ništa od pobrojanog. a on će. nije i ne treba da bude reakcija na stroge i neumoljive zahteve koje pred čoveka postavlja životna stvarnost. On je oblik u potpunosti nezamagljene percepcije. pa je intelekt svakako od izvesne pomoći u prenošenju duhovnog iskustva. tada nastupa neurotična reakcija. Ograničeni život privida i lažnih vrednosti ustupiće mesto bezgraničnom životu u Istini. Jaki i nesavladivi životni talasi će uvek iznova izbacivati čoveka iz njegovih nestvarnih skloništa. prekinuće privrženost spoljašnjim formama i naučiti kako da ih podredi potrebama duha. Forme. ceremonije i rituali. Izraz mistično iskustvo upravo to i naglašava. Istinski misticizam. oni uglavnom imaju za cilj uvećavanje prestiža i dokazivanje sopstvene ispravnosti. u želji da sačuva svoje izdvojeno postojanje. Na misticizam se često gleda kao na nešto anti-intelektualno.˝ Ovo znači da bi čovek trebalo da se oslobodi ograničenja i uroni u beskonačni život Boga. Takva reakcija je pokušaj da se. Ali. Novo Čovečanstvo biće oslobođeno od života ograničenja i dopustiće da se kreativni život duha odvija u neograničenom rasponu. kada bi bili prava sredstva za izražavanje bezgraničnog života. ili nepraktično i nespojivo sa iskustvom. tako može i težiti da ga održi putem nekritičnog poistovećivanja sa formama. on i jeste krajnje razumevanje svekolikog iskustva. ovekoveči sopstveno izolovano postojanje. one taj svoj zajednički doživljaj mogu intelektualno da preispitaju i razjasne jedna drugoj. Ljudi sa slabom sposobnošću prilagođavanja bujici života. Pravo duhovno iskustvo nije samo spoznaja prirode duše dok prolazi više nivoe svesti. skretanje sa prave duhovne staze. budući da on upravo vodi pravom sagledavanju Stvarnosti. Njegova povezanost sa iskustvom toliko je duboka da. Nema ničeg nestvarnog u istinskom misticizmu. u najvećem broju slučajeva. daleko od duhovnog iskustva. već uključuje i pravilan odnos prema svetovnim dužnostima. već naprotiv. Jer. u izvesnom smislu. tada nikakvo intelektualno objašnjenje neće moći da joj dočara glavobolju. već duhom živog spiritualnog iskustva. nezavisno od života koji predstavljaju. oni bi činili potporu a ne smetnju ostvarenju božanskog života na zemlji. Kada se za duhovni doživljaj kaže da je mistički. naravno. stoje. To čak nije ni korak ka pravom i trajnom rešenju. Bekstvom se ne dolazi do duhovnog iskustva Duhovno iskustvo koje će da oživotvori i osnaži seme Novog Čovečanstva. Duhovno iskustvo se zasniva na dubljim istinama nepristupačnim intelektu i intelekt ne može iznedriti takvo iskustvo. prepreke oslobađanju večnog života. Ako su dve osobe doživele glavobolju. ono. u najboljem slučaju. Novo Čovečanstvo neće prianjati za spoIjašnje forme Kao što osoba može nastojati da bekstvom sačuva svoje zasebno iskustvo.Potreba za duhovnim iskustvom Nastupajuća civilizacija Novog Čovečanstva neće biti zadojena duhom suvih intelektualnih doktrina. svenuće i nestati na dodir istinskog razumevanja. može pripremiti teren za njega. Otuda svako vezivanje za njih na kraju sasvim izvesno vodi ka drastičnom prikraćivanju i ograničenju života. to ne znači da je natprirodan ili sasvim van domašaja ljudske svesti. a ograničenja kroz koja izdvojeno ˝ja˝ opstaje. nejasno i zbrkano. Ali intelekt sam po sebi nije dovoljan da omogući čoveku da doživi duhovno iskustvo. bežati i u svom bekstvu privlačiti nove oblike patnje. Poistovećivanje sa uskom grupom je jedan oblik ograničenog ˝ja˝ . Intelektualno objašnjenje ne može zameniti duhovni doživljaj. Lažan osećaj sigurnosti i samodovršenosti pruža varljivo rešenje za životne probleme. Ako duhovno iskustvo izgubi povezanost sa raznim fazama života. tradicije i konvencije su. ili da ga prenese na druge. sve dok intelekt ne prevaziđe svoje granice i ne bude osvetljen direktnom spoznajom Beskonačnog. ceremonijama i ritualima. u stvari. ili tradicijama i konvencijama. Duhovnu istinu moguće je iznositi i iskazivati posredstvom intelekta.

uostalom. * Vidi Glosar Ljubav treba spontano da izvire iznutra. što je. veroispovesti.zaslugom Savršenih Učitelja. što mu omogućava da uživa u osećanju da je drugačiji od pripadnika druge klase. Pravo nestajanje ograničenog ˝ja˝ u okeanu univerzalnog života znači potpunu predaju zasebnog postojanja u svim njegovim oblicima. Rezultat poistovećivanja sa uskim grupama ili ograničenim idealima nije stvarno rastapanje izdvojenog ˝ja˝. čak i u središtu razaračkih sila. Međutim. nacionalnosti. olakšavajuća okolnost je da u ljudskoj prirodi. on često upravo izražava svoju zasebnost kroz takvo poistovećivanje. Međutim. vratnice čovekovog srca moraju se raskriliti kako bi se rasplamsala nova ljubav-ona koja ne zna za pokvarenost. rasnim ponosom. Borbom i ulaganjem napora on će uspeti da svoje spoljašnje akcije uskladi sa svojim viđenjem pravde. Upravo kroz božansku ljubav će se Novo Čovečanstvo uskladiti sa božanskim planom. pogrešno shvaćene ljubavi. religije ili pola.. te je u potpunosti oslobođena individualne ili kolektivne pohlepe. nego će izasjati u svoj svojoj čistoti i lepoti. stalež ili religiju. Da bi ljubav zasjala. Ljubav mora da bude nesputana ograničenjima Čak i ratovi zahtevaju združeno delovanje. Ljubav i prinuda nikad ne idu zajedno. Božanska ljubav odoleva udarima dualnosti i izraz je samog božanstva. ili omeđena i zatrovana ličnom ambicijom. Stvarne mogućnosti Novog Čovečanstva ostaju skrivene za ljude koji površno gledaju na svetsku situaciju. Ovde je pojedinac naizgled prevazišao izdvojeno postojanje poistovećujući se sa širom celinom. ona ne srne da podlegne uticaju kakve spoljašnje ili unutrašnje prisile. Ali. sektu. nacionalnost. Ljubavi nisu potrebne reci. ali je raspon takvog združenog delovanja veštački omeđen kroz poistovećivanje sa ograničenom grupom ili idealom. postoji samo strepnja u pogledu budućnosti i nikakvo olakšanje. Nada u budućnost Veliki deo čovečanstva uhvaćen je u zamku ličnih i samoživih težnji. nedostaje im unutrašnje lepote spontane ljubavi. uvek tinja ljubav u nekom obliku. suštinsko ispoljenje ljubavi. mada se ljubav ne može nikome nametnuti. doduše. Božanska ljubav spašava čovečanstvo Pošto spoznamo da nema zahteva koji su veći od zahteva koje pred nas postavlja univerzalni Božanski Život-obuhvatajući sve i svakoga bez izuzetka. Oni koji je nemaju primaju je od onih koji je imaju.Baš kao što osoba bežanjem ili poistovećivanjem sa spoljašnjim formama teži da očuva svoju zasebnu egzistenciju. mržnje i pohlepe donose golemu patnju i stvaraju haos. Ljubav govori sama za sebe Novo Čovečanstvo će izroniti iz slapova oslobođene ljubavi koja će slobodno poteći podstaknuta duhovnim buđenjem . nacionalnim i međunarodnim okvirima. harmoniju i radost u društvenim. Ona nastavlja da prikuplja snagu i da se širi sve dok ne preobrazi svakog s kim stupi u dodir. ali je ili pritajena. Pojedinac može štititi svoje izolovano postojanje tako sto će se poistovećivati sa ovom ili onom ideologijom. Oni koji je primaju ne mogu biti primaoci a da ne odgovore na nju. Međutim. takve akcije su duhovno jalove. ali one postoje. Istinska ljubav je nepobediva i neodoljiva. vežbanjem volje. čovek u najboljem slučaju postaje savestan u obavljanju svojih dužnosti. potrebno je osloboditi je sputanosti i ograničenja. Čovečanstvo će ostvariti nov način postojanja i života kroz slobodnu i nesputanu igru čiste ljubavi od srca k srcu. Ratovima upravlja neki oblik ljubavi. Da bi čovečanstvo ponovo vaskrslo. Ograničeno ˝ja˝ egzistira kroz oprečnosti Pojedinačno postojanje nastaje i crpi snagu iz poistovećivanja sebe sa nekom od suprotnosti i upoređivanja sebe sa drugima. tako može da teži da je održi putem nekritičnog poistovećivanja sa nekom uskom klasom. Za onoga koga su stege čovečanstva pritisle. Sile strasti. ili podelama zasnovanim na polu. veroispovešću. lokalnim privrženostima i rivalstvima. sekte. sa svojim shvatanjem dobra nasuprot svom shvatanju zla. Ljubav postoji u svim fazama ljudskog života. već mu je samo slično. Čovek mora da se zagleda malo dublje u svakodnevnu stvarnost da bi mogao da zauzme pravilan stav prema nedaći u kojoj se našlo čovečanstvo. Božanska ljubav ne samo da će uneti .* Ljubav se ne može roditi iz puke namere i htenja. i potrebna je jedino varnica duhovnog razumevanja da u punom sjaju izbiju na površinu i počnu da se ostvaruju. ona se može probuditi samom ljubavlju.ljubav ne samo da će doneti mir. pa i vezanošću za pol. sektom ili religijom.

kada se želja ispoljava kao akcija. pohlepa ili ljutnja sprečeni u svom izražavanju. ograđuju polje svesti. Geometrijskom metaforom rečeno. pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebičnosti. Čovek teži moći i posedovanju da bi ispunio svoje želje. Čitav život pojedinačnog ega neprekidno je zasužnjen raznim htenjima. On je. pohlepu i ljutnju. Razočarenje se javlja kada su požuda. i biće inicirano u Večni Život.nesmanjeno blaženstvo i neograničenu radost u lične živote ljudi. u svom beskonačnom osvajačkom pohodu. ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara povezanih sa njom. ili impresije. pa čovekova htenja ostaju neostvarena. Ta nemogućnost ispunjenja dalje pothranjuje ograničeni ego i služi dominaciji i agresiji. a njegov povređeni ego zauzvrat traži zadovoljenje kroz požudu. * Vidi Glosar pod grubo. Dok je u nekim željama akcija samo pritajena. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju želja. od nje se razlikuje po načinu na koji se ispoljava. Tako pohlepa. Ona samu sebe poražava. suptilno i mentalno Ljutnja je buka razdraženog uma. već će omogućiti da nastupi era Novog Čovečanstva. nastojeći da ispuni svoje želje uvek samo delimično zadovoljen. Iz toga proističe opšti osećaj nezadovoljstva praćen svim vrstama briga. a koji je direktno vezan za grubu sferu. Željenje vodi u nezadovoljstvo Čovek je onoliko sebičan koliko je u njemu prisutno raznoraznih želja. Požuda se izražava posredstvom fizičkog tela i tiče se tela. Opasan krug Čovek doživljava razočaranja zahvaljujući požudi. Kroz božansku ljubav Novo Čovečanstvo će naučiti veštinu zajedničkog i harmoničnog življenja. a sastoji se uglavnom od žudnje za moći i za posedovanjem. Pomama besa hrani egoizam i taštinu. Resice se okova prevaziđenih formi i osloboditi kreativni život duhovne mudrosti. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu. pohlepa i ljutnja. Ljudska svest je zamućena zbog nagomilavanja različitih vrsta impresija koje su se taložile u dugom periodu njene evolucije. te je tako najbliži saveznik ograničenog ega. a ta delimičnost još više raspiruje i uvećava plamen žudnje umesto da ga utuli. Ona potiče iz osnovnog nepoznavanja čovekove prave prirode. Prema tome.* Pohlepa je stanje uznemirenosti srca. dotle se neke želje pretaču u njima odgovarajuću akciju. Um je kolevka ljutnje. nastojanjima da se želje ispune kroz nestalne i prolazne stvari. Požuda. ono je opšta reakcija na grube. te se tako ljutnja uglavnom izražava kroz aktivnosti uma. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi sa čovekovom emotivnom stranom. uživaće mir i trajnu sreću. Zbog uplitanja raznovrsnih želja duša ne može da pronađe pun i nesputan izraz svoje prave suštine. pohlepa i ljutnja se naizmenično izražavaju kroz telo. Svest tako biva uhvaćena u opasni krug nedoglednih razočarenja. ostavlja pojedinca večito nezadovoljnim. pohlepa i ljutnja Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su požuda. jedinog područja gde se pojedinačna svest može usmeriti. Sebičnost kao zajednička osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razočaranja i briga. pa njen život postaje krut i samoljubiv. Ljutnja je oblik vezanosti za mentalnu sferu. Zadovoljstvo koje proističe iz prolaznih okolnosti života je privremeno. međutim. Potištenost prouzrokovana neispunjenjem požude. Sebičnost Analiza sebičnosti Sebičnost se javlja kao posledica nastojanja želja da se ispune kroz delovanje i iskustvo. Ona je oblik vezanosti za grubu sferu. pohlepi i ljutnji. Kada želja postane dovoljno snažna. suptilne i mentalne vezanosti. Ove impresije se ispoljavaju u vidu želja koje strogo ograničavaju opseg delovanja svesti Sanskare. Da li će se želja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja sanskara vezanih za nju. ona se ispolji kao akcija da bi se ispunila. Međutim. raspršiće sve uobrazilje i usidriti se u Istini. nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. Obruč sanskara određuje opseg tog ograničenog područja. to jest. Požuda. Ona je uzrokovana sprečenošću da se željeno ispuni. Požuda je po mnogo čemu slična pohlepi. Tražeći . srce i um.

vi postajete nesrećni. Dobrota je osnovni činilac pretvaranja žilave u . Da bi se postigla ikakva sreća. Odricanje od želja Vaše je pravo da budete srećni. Preobražavanje sebičnosti u nesebičnost Sebičnost izlazi na videlo onda kada su sve želje koncentrisane oko uske individualnosti. razlika između sebičnosti i nesebičnosti prevashodno razlika u nivou postignuća. Pojava sebičnosti Želje koje ulaze u sastav pojedinačnog ega su ili dobre ili loše. odricanje od želja nalik je procesu umiranja. sebičnost se širi. Sve zbog čega ste patili danas je nepostojeće. Istrajno i postojano izvođenje dobrih dela istanjiće sebičnost. Umesto da se trudi da postane čuvena. Sebičnost se mora preobraziti u nesebičnost pre nego Što se iskorači iz područja dualnosti. pohlepa i požuda nisu isto što i potrebe. Sebičnost i nesebičnost su dve faze u životu individualnog ega koje se nadovezuju jedna na drugu. obuhvatajući sve veće ciljeve. Čak se dobre želje u izvesnom smislu mogu smatrati oblikom prosvetljene i proširene sebičnosti jer se. a ne limunada. Sebičnost koja se izražava kroz činjenje dobrih dela. Setite se svega u čemu ste uživali i zbog čega ste patili svih prethodnih godina. onda želite još više. shvatićete svu ispraznost želja. ta smrt je prividna. ukazivaće se izvesne potrebe i nužno je izaći im u susret. kako onda možete voleti i one koji vas zlostavljaju? Neznanje određuje granice sebičnosti. sebičnost je ograničeni oblik nesebičnosti. onda vam je potrebna voda. sve to je bilo iluzorno. Postojati znači umirati kroz ljubav. Jer. Budući da su želje u samoj srži sebičnosti. i tako ste opet nesrećni. Ljubav i služenje Rađanje ljubavi čini umiranje sebičnosti lakšim. u kojoj su oprečnosti dobra i zla prevaziđene. Kada osoba spozna da može doživeti uzvišenije zadovoljstvo tako što će proširiti sferu svojih interesovanja i aktivnosti. a nesebičnost . kreću u domenu dualnosti.ispunjenje kroz želje. Umiranje u uobičajenom smislu znači rastavljanje s fizičkim telom. Recite sebi ˝Ne želim ništa˝ i budite srećni. i. Takva Samospoznaja će vas osloboditi želja i izvesti na put uvek prisutne sreće. ona se približava životu služenja. Jezikom paradoksa rečeno. postade instrumentom svog sopstvenog uništenja. Prava smrt sastoji se od prestanka želja i ona nastupa postepeno. Želje su izvor neprestanog nemira. Ako vas u pustinji obuzme žeđ. Lošim željama nazivamo sve oblike sebičnosti. Želje se ne mogu savladati prisilnim obuzdavanjem. uspeva samo da postigne trajno nezadovoljstvo. ako osoba nastavi da usvaja dobre želje. Ali. Put do sreće Sebičnost neminovno vodi u nezadovoljstvo i razočaranje jer želja ima beskrajno mnogo. privlačna ili bogata. A nesebičnost izlazi na videlo onda kada ovaj kruti poredak želja doživi raspad i dođe do opšteg raspršivanja želja na mnogo širu oblast. a dobrim . Sve ono u čemu ste u životu uživali sada se svodi na ništa. Ako ne dobijete ono što želite. vi sami sebi nanosite bol želeći stvari. a umiranje u istinskom smislu znači odbacivanje nižih želja. Možete misliti ˝Meni je potrebno sve to što poželim˝. samu sebe vremenom poništava. Međutim. da olakša njihove nevolje i pomogne im.istupanje iz sebičnosti u široku sferu aktivnosti. pošto je Znanje jedini lek za njih.razne oblike nesebičnosti. Potrebno je pažljivo razlučiti želje od potreba. međutim. Ponos i ljutnja. Sve dok je telo prisutno. ali budite sigurni da vas takvo razmišljanje neće izvesti na pravi put. Sveštenici pripremaju ljude za lažnu smrt predočavajući im tmurne slike pakla i raja. Ako ne možete voleti bližnje. Želi da učini druge srećnim. Stoga se problem sreće svodi na oslobađanje od želja. no uprkos tome. tu uski sebičluk prestaje. Ako uronite duboko u svet misli i posvetite par minuta ozbiljnom razmišljanju. pa je stoga sa konačne tačke gledišta. Obe se kreću u domenu dualnosti. one se moraju brižljivo iskorenjivati. samo stranputice zabludele mašte. a nesebičnost širenje interesovanja na obuhvatniju oblast. osoba tada nastoji da postane korisna za druge. pošto je život neprekidno trajanje. Želje su. između sebičnosti i nesebičnosti ne može se povući čvrsta granica. Sebičnost je usko usmeravanje interesovanja na ograničenu oblast. Neprestano uviđanje jalovosti želja će vas najzad uputiti k Znanju. Osoba na tom stupnju gaji dobre želje. A ako dobijete. I mada se čak i u tako dobrim željama krije jedno posredno i prikriveno upućivanje na ˝ja˝. kao i loše. međutim.

Neuplitanje je imperativ nesputane kreativnosti. Duhovnost ne znači spoljašnje odricanje od svetovnih stvari. sveobuhvatnom Stvarnošću. Beskonačno pripada bezoprečnom poretku stvari. potekle iz neznanja. postaje i ograničeno. koja je na početku bila pokrovitelj zlih težnji. ispravnog i pogrešnog. sloboda se ne postiže okretanjem leđa životu zbog straha od vezanosti. Kada govoriš o Beskonačnom i konačnom. Bilo kakvo negiranje života učinilo bi čoveka nečovečnim. dok želje. Samoživost. Dobrota je oružje kojim duša uništava svoje neznanje. vrline i poroka i svih ostalih dvojnih aspekata Maje (Iluzije ili Neznanja). sa svim svojim željama. Spoznaja sveopšteg jedinstva praćena je spokojem i nepojmljivim blaženstvom. a još manje bežanje od odgovornosti. rađanja i smrti. Baš kao što je dobro opreka zlu. To bi značilo negaciju života. individualna sebičnost se pretapa u univerzalni interes. Kada bi se zagledao unutra. Kada se zle težnje preobraze u dobre. Ona je pozitivno držanje koje oslobađa sve valjano. premda misliš da si telo i stoga smatraš da si ograničen. Boraviti u visinama nesebičnosti znači osećati istovetnost sa svime. Ako se Beskonačno shvati kao opreka konačnom. Ona samo zahteva da duhovna unutrašnjost ostane neopterećena bremenom želja dok obavljamo svetovne aktivnosti ili se suočavamo sa odgovornostima koje potiču iz specifičnosti našeg okruženja i položaja. i tako Beskonačnost svodiš na jednu od oprečnosti. Savršeni Čovek i usred najintenzivnih aktivnosti dela uz potpunu nevezanost. ono prestaje da biva beskonačno i postaje jedna podvrsta konačnog. Ona ne vodi u duhovnu stagnaciju ili u odbacivanje relativnih vrednosti. plemenito i divno u čoveku.. kao i nenarušiv mir koji ne znači ravnodušnost prema okolini. Duhovnost predstavlja skladno i puno prihvatanje života ne razdiranog suprotnostima. a Beskonačno opreka konačnom. Duhovnost treba da učini čoveka čovečnijim. i negujte samo jednu čežnju -čežnju za sjedinjenjem sa konačnom Stvarnošću. U stanju Oslobođenosti nema ni sebičnosti ni nesebičnosti u uobičajenom smislu. dobrota je ipak nužan korak na putu oslobađanja od svih suprotnosti. u . Ako misliš da si telo koje sedi. istovremeno ne izbegavajući dodir sa ma kojim aspektom života. Univerzalno Sopstvo Iz dobrote duša prelazi Bogu. Cilj trajne sreće zablistaće u svom punom sjaju tek kada se ograničeni ego. Jedino Beskonačno postoji. Bog i jedinka Bog je jedina Stvarnost Bog je beskonačan. uklonite želje. Ako uzmeš da je Bog zasebna celina.ma kako privlačne ili moćne one bile. Savršenstvo nije zaziranje od protivurečnih ispoljavanja prirode. Ne ostavljajte vrata svog srca zaključana. zadovoljstva i bola. Ono je rezultat istinskog postignuća jedinstva sa konačnom. Postojanje konačnog ili ograničenog je privid. potpuno i konačno ugasi. Doživljaj Jednosti donosi nepomućeni sklad u kome se ne gubi osećaj razlikovanja. On je iznad suprotnosti dobra i zla. i Bog tako postaje opreka ne-Bogu. Konačnu Stvarnost ne treba tražiti u promenljivim stvarima vanjskog sveta već u sopstvenom biću. vidljivo postojanje konačnog takođe je varka.slabašnu sebičnost. podrazumevaš da se radi o dvoje. Božanstvenost nije lišena čovečnosti. Takođe doprinosi svemu što je skladno i ljupko u našoj sredini. Izvor trajnog blaženstva je svuda. Ali. a budući da se nalazi s one strane konačnog kao njegova suprotnost. Svaki put kada vaša duša učini pokušaj da razgali vaše srce. Mada je dobrostiv i nesebičan život takođe ograničen suprotnostima. Duhovnost kao pozitivan stav prema životu Odricanje od želja ne podrazumeva asketizam ili poricanje života. onda će On za tebe predstavljati samo jedan od pojmova relativnog postojanja. Ti si beskonačan. Ti si doista svuda. Međutim. Savršenstvo znači biti neupleten u svet dualnosti. Ona mora da dokaže svoju nadmoć nad svim iluzijama . jer one bivaju uzdignute i stopljene u osećanje Jednosti. Jednost nije rezultat subjektivne sinteze. vršenjem dobrih dela postaće vinovnikom sopstvenog poraza. odnosno. Obzirom da Beskonačno ne može da bude druga strana konačnog. onda ne poznaješ svoju istinsku prirodu. vrline i poroka. Nesebičnost se utapa u univerzalnu Sopstvenost koja je iznad dobra i zla. Bog se ne može podvesti u domen dualnosti. Stapanje sa krajnjom Stvarnošću Otvorite svoje srce. Postoji samo jedan bitak u stvarnosti a to je univerzalna Duša. sebičnost se preobražava u nesebičnost. unesrećuju ljude. ona nailazi na zaključana vrata i unutrašnjost pretrpanu željama. Strah od vezanosti je strah od života. Ti dvojni aspekti nisu aspekti Boga.

pojedinačnih tela i umova. ona prividno postaje mnogostruka i podeljena zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. Uzrok pogrešnom poistovećivanju leži u neznanju koje posreduje um.mnogima. sve dok je njeno slobodno delovanje zakočeno delovanjem sanskare. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. Nepodeljena univerzalna Duša zamišlja podeljenost u sebi i iz te podele rađa se misao o ˝Ja˝ i ˝moje˝ kao nečem suprotnom od ˝ti˝ i ˝tvoje˝. Konačni plod evolucije je puna svest koja odlikuje čoveka. Uobražavajući pomenute barijere. Ni u jednom od navedenih slučajeva nema jasnog razumevanja bez primesa uobrazilje. sastavljen od mnogobrojnih jedinki. čak i ovakva potpuno razvijena svest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom.sebe. te u imaginaciji stvara svet sačinjen od brojnih činilaca. doživljava sebe kao jednu . i doživeo svoju dušu u njenoj istinskoj prirod shvatio bi da si beskonačan. poistovećujući se ponekad s telom. ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. Te posledice su ograničile opažanje duše. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje. Ali. pada pod uticaj uma i postaje ˝mislilac˝. Svetac zamišlja da je um. Tako Jedna . Upojedinjenje svesti Granice svesti određuju sanskare. ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen. ona samu sebe hipnotiše. Kada bi svaki od ovih zraka posedovao svest. njegovo postojanje nije odvojeno. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Imaginacija nije stvarnost. Izdvojenost jedinki ne postoji u stvarnosti već jedino u uobrazilji. u potpunosti zaboravljajući da negde na izvoru. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe. odnosno pogrešnom mišljenju. Ovo se zbiva zahvaljujući uobrazilji. Izdvojenost postoji samo u uobrazilji Kada se zraci sunca usmere kroz prizmu. Upojedinjavanje (individualizovanje) svesti može se na neki način shvatiti i kao posledica vrtložnog kretanja želja. Duša se uplete u želje i ne može da iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja.u . Kroz mnoge živote svest je sve više pritiskalo breme posledica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. Jedna te ista Duša. To je zabluda duše. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša. To se zove Maja. a ponekad s umom. poistovećuješ se sa telom. Međutim. Prividnost ograničenog postojanja Duša kao Duša je beskonačna . Iako u potpunosti razvijena. Prosečna osoba misli da je fizičko telo. dolazi do upojedinjavanja svesti i njenog usredsređivanja na samu sebe.od . Domet pune svesti Progresivna evolucija svesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čoveku. postoje bezbrojne jedinke. ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše.mnogih. a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. Funkcija svesti se vremenom izopačila usled delovanja sanskara manifestovanih u vidu želja. Štaviše. iznad celokupne kreacije. Ona je sve osim Istine. Zahvaljujući delovanju sanskara. Premda je u stvarnosti duša nepodeljena i apsolutno jedinstvena. na drugoj strani prizme. jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. pa je svest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. Naizgled ima onoliko jedinki koliko umova i tela. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo gde je svest delimično razvijena. smatrao bi sebe odeljenim od drugih zrakova. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svesti. Duhovno uznapredovala osoba smatra da je suptilno telo. sakrivena iza umova prividno različitih jedinki proživljava kroz njih raznovrsna iskustva sveta oprečnosti. Ali duša nijednog od njih nema direktnu spoznaju Sebe. Uzrok nepouzdanog razmišljanja Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja sanskara koje su se nagomilale u procesu evolucije svesti. Mišljenje duše se nije moglo probiti kroz ogradu koju su podigle sanskare. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima ona je daleko od Istine. kod koga je svest potpuno razvijena. oni se usled prelamanja raspršuju i razdvajaju. već i kod čoveka. .nezavisna od uma ili tela mada zahvaljujući neznanju. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. ili Neznanje. Vezuje se za svoje izolovano postojanje.

probudio bi se u jednom posve novom. ona ne može postati apsolutna ukoliko ne odrazi znanje Beskonačnog bez ikakve primese neznanja. budući nesvestan. željenje neminovno postaje ograničeno. željenje samo po sebi postaje dobro ili zlo. međutim. Za vreme trostruke vezanosti za materiju (telo). Za Beskonačnim treba tragati izvan područja dualnosti. Duhovni napredak Bezdan koji se pruža između zamagljene svesti prosečnog čoveka i do kraja prosvetljene svesti Savršenog Učitelja stvorile su sanskare. Jedan deo pada u područje svesti a drugi ostaje u njegovoj senci. Doživeti proširenje svesti znači postati svestan onoga što je prethodno predstavljalo deo nesvesnog. neuka duša je neprestano u vlasti želja. Međutim. Iako je večni. i nastavljaš da se ponašaš i doživljavaš iskustva na isti način kako si se ponašao i doživljavao iskustva pre nego što si legao da spavaš. jednom kad se za njih veže. Ona želi dobro i zlo grubog sveta. dobro i zlo mentalnog sveta. večnom aspektu života. Mada je svest u suštini uvek jedna te ista na različitim stupnjevima postojanja. monotone individualnosti. duša pada pod njihov uticaj. uzaludno pokušavajući da dosegne stanje bez ograničenja. Dobro i zlo vode poreklo iz Neznanja. nego u njenom oslobađanju iz okova sanskara. nalazi se četrdeset i devet stupnjeva prosvetljene svesti. koje je dostupno samo u nepromenljivom. Duboki san Svaki put kada utoneš u san. . Duhovni napredak se ne ogleda u daljnjem razvitku svesti (pošto je ona već u potpunosti razvijena u čoveku). tako ni univerzum ne postoji nezavisno i zasebno. Nesvesni deo u svojoj punoj veličini jednak je sili koja pokreće materiju. a one su ujedno i tle iz kojeg se razvio egoizam. koja je neograničenog opsega i delovanja. ali najbolji rezultati u tom pravcu se postižu uz pomoć Savršenog Učitelja. ti iz toga ne dobijaš ništa. ona proživljava neku vrstu bezvremene kontrakcije dok prividno silazi u svet vremena. može se do kraja spoznati tek kada se nesvesno privede u svest. A da je tvoje sjedinjenje sa najuzvišenijom Stvarnošću bilo svesno. U ortodoksnim religijama tu silu nazivaju Bogom. koju koncept Boga simbolično predstavlja. i ukoliko u punom obimu ne obuhvati čitavu kreaciju. ti se nesvesno sjedinjavaš sa beskonačnom Stvarnošću. Ograničenjem se ljudska psiha čepa na dva dela. mnogostrukosti i evolucije. izvan nje. Dualnost znači postojanje oprečnosti koje.Objektivni univerzum Uporedo s rođenjem izdvojene i ograničene jedinke. nastavlja da živi životom ograničene jedinke. Kao što ograničena jedinka u stvarnosti ne postoji zasebno. energiju i materiju (telo). zbog svojih sopstvenih ograničenja. upletena u dualnost. rađa se i ono što se naziva univerzumom. bezgranični Apsolut. Kada se duša spusti u područje Maje ona preuzima na sebe ograničenja mnogostrukog postojanja. vrlina i porok. Kroz razlikovanje dobra i zla. Kroz neprekidno trenje oprečnosti. same sebe obuzdavaju i dovode u ravnotežu. primeri su ovakvih oprečnosti. Samoograničavanje duše se može shvatiti kao njeno samožrtvovanje na oltaru svesti. To je pojavljivanje nepodeljenog univerzalnog Sopstva u drugoj ulozi kroz ova svojstva. Ovim stupnjevima predstavljeni su svi značajni nivoi rastuće Prosvetljenosti. Ovo sjedinjavanje znači prevagu nesvesnog nad svesnim. Dobro i zlo. Ono što zbilja evoluira. je u vlasti kako dobra tako i zla. Neuka duša. nije duša. osvetljavajući sve različite sfere postojanja.koja. Između ovog najvišeg stupnja svesti i ograničene (mada pune svesti prosečnog čoveka). nego svest . beskonačno bogatijem životu. Ono pokreće neprekidno oscilovanje iz jednog stanja u drugo. ostaješ svestan samo svoje iste. već svoje zasebno postojanje doživljava u imaginaciji. A to postaje moguće samo kada iz ograničene jedinke kao bujica probije svest. u suštini. uzajamnim trenjem. energiju i um. Sanskare mogu biti otklonjene kroz usavršavanje karaktera. Progresivno osvajanje nesvesnog od strane svesnog kulminira u apsolutnoj svesti. Krajnja Stvarnost. predanost i nesebično služenje. Sva tri područja pripadaju dualnosti za koju se duša vezuje mada je. To je razlog zašto ti. Trostruka vezanost i dualnost Istorija upojedinjenja ograničene jedinke je istorija razvoja trostrukog vezivanja za um. dobro i zlo suptilnog sveta. rušeći pred sobom barijere sanskara. Time si premostio jaz između nesvesnog i svesnog. Bezdan između svesnog i nesvesnog Videli smo da je dejstveno polje svesti ograničeno sanskarama. dobro poznate. kada se probudiš iz dubokog sna.

iščezavanjem svih prepreka Prosvetljenju. koja je plod evolucije. ona sada koristi čitav univerzum za duhovni rad na usavršavanju čovečanstva. U njegovom slučaju je jaz između svesnog i nesvesnog premošćen. a budućnost nalik na čvrsto zapečaćenu knjigu. i to ne proširivanjem nesvesnog na račun svesnog (kao što je slučaj kod osobe utonule u dubok san). odvijaju se mnogi ciklusi. Ovakva osoba oslobođena je od uobrazilje što zbunjuje i opčinjava običnog čoveka. zauvek se raspršio. kontinuitet kosmičke evolucije. ostajati pometen. ni sa neprestanom promenom bez smisla i cilja. koje je jedno bez ostatka. Ograničena individualnost kao delo Neznanja preobražava se u bezgraničnu božansku Individualnost. ona postaje prenosnik spontanog toka najuzvišenije univerzalne volje koju izražava božansko. Evolucija ima svoj početak i kraj kao što i vreme ima svoj početak i kraj. Činiće mu se da je drevna prošlost obavijena velom neobjašnjive misterije. On niti može da postigne konačno znanje o svim stvarima. puna svest se pretvara u apsolutnu. čovekov um u najboljem slučaju može da iznosi briljantne pretpostavke o prošlosti ili budućnosti univerzuma. Mahapralaja Između početka i kraja ovog sveta podložnog promenama. Budući zarobljen u čaroliji Maje. u ciklusima i kroz njih. čisto bivstvovanje i nepomućena radost. osoba sada uživa u stanju Oslobodenosti. ali su u potpunosti prevaziđena ograničenja koja joj inače nameću sanskare i želje. ona još nije iskoračila iz područja Neznanja. Ta osoba sada oličava neograničivu svest univerzalne Duše bez primesa različitih oblika iluzije. Početak i kraj kreacije Odakle i kuda? Sve dok ljudski um ne počne direktno da doživljava konačnu Stvarnost onakvu kakva ona jeste. ona shvata da je Beskonačno. ona nastavlja da živi večni život u nenarušivoj ljubavi i bezgraničnom blaženstvu. već proširivanjem svesnog na račun nesvesnog. Mahapralaja sveta može se uporediti sa snom. Stanje Savršenosti U stanju Savršenstva. A kada se nade u stanju konačne spoznaje. Svesno u potpunosti preovlada nad nesvesnim. Stvarni svršetak evolutivnog procesa naziva se Mahapralaja (Mahapralaya). zadržana. U osnovi pitanja ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ leži pretpostavka da evolutivna kreacija ima početak i kraj. ali istovremeno je prisutan. Oslobođena sebičnih želja. nema svoju suprotnost. Početak i kraj Čovekov um se u svom traganju za uzrokom nastanka sveta ne može pomiriti ni sa beskonačnim vraćanjem na isto. a osoba neprekidno boravi u punom sjaju Prosvetljenja i postaje jedno sa Prosvetljenjem. niti ga može zadovoljiti sopstveno neznanje. bez ikakvog slabljenja. koji je bio vinovnik osećanja otuđenosti.Svesno jedinstvo sa beskrajnom Stvarnošću Savršeni Učitelj je svesno sjedinjen sa beskonačnom Stvarnošću. Osoba koja raspolaže takvom spoznajom ostvarila je najviše stanje svesti. Kako su joj na raspolaganju beskonačna moć i mudrost. prožimajući i obuhvatajući svekoliko postojanje. tako se i po nastupanju Mahapralaje . Nerastrzana podelama svojstvenim Maji i neupletena u njezinu dvojnost. Kao što za usnulu osobu raznovrsni svet iskustava prestaje da postoji. on će. Sve dok je osoba u vlasti dvojnosti i smatra da je njen doživljaj mnogostrukosti konačan i istinit. Proces širenja i sužavanja svesti odigrava se samo kod ograničene jedinke. u izvesnom smislu. umrla. Međutim. koje nastupa onda kada svet postane ono sto je na početku bio. Individualnost postaje bezgranična prestankom Neznanja. Lični ego. ili veliko poništenje sveta. jedina Stvarnost. U ovom stanju je potpuna svest. u kome su prisutni samo svest bez objekata. ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ su dva večito prisutna bolna pitanja koja ljudskom umu donose božanski nemir. Početak evolucije je početak vremena a kraj evolucije je kraj vremena. Ona je. Postaje Prosvetljenje samo. To su razlozi što Savršeni Učitelj ne spava u uobičajenom smislu te reci. Dok odmara telo. U slučaju Savršenog Učitelja pobeda svesnog nad nesvesnim je konačna i trajna. Evolucija je besmislena ako nema uzroka i lišena je svakog značenja i smisla ukoliko ne vodi nekom ishodištu. on ne doživljava nikakav prelaz iz jednog stanja svesti u drugo. njegovo stanje Samospoznaje je trajno i neprekidno ostajući nepromenjeno u svakom trenutku. pri svakom pokušaju da objasni izvor i smisao kreacije. naime Ništa. Beskonačno.

I bilioni godina koji su protekli i bilioni godina koji tek treba da nastupe ne znače ništa. Ništa samo po sebi ne može biti uzrok bilo čemu. Obzirom da je ograničeno ˝ja˝ (koje je samo umišljeni deo u stvarnosti nedeljive sveukupnosti) varljivo i nepotpuno. ravnodušna i nevezana za prizor tvorevine proistekle iz Ništa. Imaginarna podeljenost na sopstvo i okruženje Čitav evolutivni proces se odvija u uobrazilji. tvori neprihvatljivu sredinu koja je ograničava i koja joj se suprotstavlja. Ideja o nepostojanju ili o Ništa. On je izronio iz Ništa koje je odraz jedine Stvarnosti. Samo naizgled postoji. pokušava da se na silu poistoveti sa nesopstvom. On je usledio iz Ništavila i ništa je. Kao da nikada nije ni postojao. dobro i zlo itd. on svoje prividno postojanje duguje jedinoj Stvarnosti koja je oduvek bila izvan Ništavila. nebrojenim novim oblicima iste dvojnosti. To Ništa se može porediti sa matematičkom vrednošću nule. odnosno onaj delić okoline sa kojim svest uspeva da se poistoveti. Svi pokušaji svesti da izvrši asimilaciju ne-sopstva (ili okoline) rezultuju u pukoj zameni početne dvojnosti drugim. nastaje mnogostruki svet sačinjen od izolovanih centara svesti. bez početka i bez kraja. Onaj deo ne-sopstva. Tako svest. ne sme se shvatiti da je univerzum nastao kao delimična posledica jedine Stvarnosti ili da predstavlja neki element Stvarnosti. Potpuna uslovljenost sanskarama . Kada se u uobrazilji jedinstveni okean Stvarnosti prividno uznemiri. Mnogostruki evoluirajući univerzum ne može biti ishod Ničega. čitav proces odvijanja vremena je puki privid. celovita i apsolutna u sebi samoj. Kao da ih nikada nije ni bilo. Stvarnost je bezvremena i apsolutna Čak i za vreme trajanja evolutivnog procesa. Ali. Ona je izvan vremena. čini da nastane veći broj. vaša se analiza neminovno završava idejom o nepostojanju. Kada analizirate postojanje. Iz čega je onda proizašao ovaj mnogostruki i evoluirajući univerzum? Stvarnost i univerzum Mnogostruki evoluirajući univerzum je proistekao iz mešavine jedine Stvarnosti i Ništa. odnosno odbijanje određenih vidova spoljašnjosti ispoljavaju se kao ˝željenje˝ i ˝neželjenje˝. Tako svest nikada ne stiže do tačke prestanka svog ograničavajućeg podvajanja. Dokle god je u žarištu delovanja izvitoperene uobrazilje. Na isti način se mnogostruki i evoluirajući univerzum rađa iz Ništa kada se ono združi sa jedinom Stvarnošću. što dovodi do njenog neprekidnog oscilovanja od jedne ka drugoj oprečnosti. Ništa ne može postojati zasebno i nezavisno. Stvarnost i Ništa Jedina Stvarnost obuhvata sve što postoji. iz čega opet proishode oprečnosti-prijatnost i bol. po sebi. time ne trpi nikakve promene. Tako se za mnogostruki evoluirajući univerzum ne može reći da je stvarni ishod jedine Stvarnosti. S tačke gledišta bezvremene Stvarnosti. Prihvatanje. udružuje se sa sopstvom u obliku ˝moje˝. Tako. ali je njena senka Ništa. Tako Nepostojanje ili Ništa i Postojanje postaju komplementarni činioci. Jedina Stvarnost. što ona nije. Stvarnost bi u tom slučaju bila ili nestalna u trajanju ili sastavljena iz različitih činilaca. rezultat je mnogostruki i evoluirajući univerzum. kada se jedinoj Stvarnosti pridoda Ništa. Suština ideje o sveobuhvatnom postojanju je postojanje bez ostatka. ne može predstavljati ni ishod jedine Stvarnosti. Ona je apsolutna i ništa joj se ne može dodati niti oduzeti. No ipak. svest ne može staviti tačku na dvojnost. Ali ni prihvatanje ni odbijanje ne mogu osloboditi svest od dvojnosti. a takođe. beskonačna i apsolutna. ulovljena u zamku neprestanog nespokoja. odnosno na ˝ja˝ i njegovu okolinu. svest se ne zadovoljava poistovećivanjem sa njime. Uistinu postoji samo jedna nedeljiva i večna Stvarnost. nego samo do njegovog preoblikovanja. Jer da je ishod jedine Stvarnosti. ali kada se pridoda drugom broju. koja po sebi nema pozitivnu vrednost. A onaj deo ne-sopstva sa kojim svest ne uspeva da se poistoveti. Jedina Stvarnost je apsolutna. Ona je Sve. ništa. univerzum po sebi nije ništa drugo do uobrazilja. Oscilovanje od jedne ka drugoj oprečnosti karakteriše celokupni proces evolucije jedinke. Ono je. videli smo. To čini osnovnu podeljenost života na sopstvo i nesopstvo. pomaže vam da jasno definišete svoju predstavu o postojanju.čitav objektivni univerzum koji je bio tvorevina Maje gubi u ništavilu. Jedina Stvarnost ostaje uvek ono što jeste.

ostavlja utisak u mentalnom telu. Osoba će. već i kroz sam proces trošenja. iako evolucija pripada uobrazilji. Ubijanjem drugog ljudskog bića ona je upoznala samo jednu stranu celokupne situacije. Tako čista psihološka prisila svojstvena sanskarama postaje predmet dublje duševne potrebe . latentno stanje. tako i veliki broj sanskara uslovljava jednu jedinu akciju ograničenog ˝ja˝. idući u drugu krajnost.potrebe duše da spozna Sebe. njeno odvijanje je automatsko. Dve oprečnosti jednog lanca imaginacije se ne moraju uvek ispoljiti u jednom životu. Da sama zakonitost po kojoj se iskustvo odvija ne stavlja tačku na sve. Najčešće su dve oprečnosti zapravo karike istog lanca imaginacije. ona se povezuje ili sa osobama sa kojima je imala prethodne sanskaričke veze ili sa osobama koje poseduju slične sanskare. sanskare se troše. naime. ona bi nastavila da ubija u nedogled. Kao što je potrebno odmotati nekoliko metara filma da bi se prikazala kratkotrajna akcija na bioskopskom platnu. jače sanskare se troše kroz suptilno telo prazneći se u vidu želja i doživljaja u mašti. ne bi bilo izlaza iz neprekidnog ponavljanja istog. kroz telesnu akciju. ulogu ubice. Kao rezultat odnosa među pojedincima stvaraju se sanskarički lanci ili veze. premda uključena u njeno iskustvo. pak. popularnost. neutralisana prirodnom reakcijom koja se sastoji preokretanju situacije u njenu suprotnost. Neka će osoba. Tako sanskarički naboj stalno raste. porodice i svih ugodnosti. ubrzo shvatiti nepotpunost iskustva samo jedne krajnosti i. i tka šare na ćilimu .Evolucija ograničene jedinke je u potpunosti određena sanskarama koje je ona eonima sakupljala i taložila. akumulirane sanskare uslovljavaju sva iskustva i akcije ograničenog ˝ja˝. Sanskare akumulirane kroz pojedine akcije i iskustva čine um prijemčivim za njima odgovarajuće akcije i iskustva. proživljavajući još jedan život da bi upotpunio svoj lanac imaginacije. Svaka akcija i doživljaj. a njena predodredenost neumitna. Na određenom stupnju ta tendencija prestaje. a budući da čovek ne menja mentalno telo. odnosno. svaki put prikupljajući novu snagu za naredna istovetna dela. Ispoljavajući se i ostvarujući se kroz iskustvo. ostavljajući pojedinca nemoćnim pred pitanjem kako da se oslobodi tog bremena. jer se nove neizbežno stvaraju i to ne samo kroz nove akcije. Uravnotežavanje kroz oprečnosti Iako se trošenje sanskara odvija neprekidno. Druga dopunjujuća strana kompletne situacije (uloga žrtve) ostala je za nju nespoznata i neshvaćena. Taj utisak objektivno modifikuje mentalno telo. što ostavlja slobodan prostor za delovanje suprotnih sanskara. Objektivno i subjektivno su dva stadijuma sanskara: prvi je njihovo pasivno. neki čovek će čitav svoj život proživeti kao veliki vojskovođa koji iz svake bitke izlazi kao pobednik. Poput čunka na tkačevom razboju. međutim. a one sanskare koje su izuzetno jake troše se fizički. U tom slučaju on će morati da uravnoteži ovo iskustvo doživljavanjem poraza ili njemu sličnih iskustava. na primer. a svest pokušava da udovolji toj novoj. Time su u njeno mentalno telo položene sanskare ubijanja. tako se i ljudski um seta između ekstrema. Životna ravnoteža omogućava slobodnu igru evoluirajuće dvojnosti. učiniti nesvesni pokušaj da povrati izgubljenu ravnotežu. Prevazići oprečnosti posredstvom oprečnosti Pitanje koje se ovde nameće glasi: ˝Ko će se pojaviti u narednom životu da je ubije?˝ To bi mogla da bude ona ista osoba koju je ova ubila u prethodnom životu ili. utisci koje je akumulirao mogu istrajavati i kroz nekoliko života. Na primer. U aktivnoj fazi. prvo iskusiti slavu pisca-bogatstvo. ma kako beznačajan. Osoba koja je ubijala ubrzo će osetiti želju da bude ubijena. ono ne dovodi do njihovog nestanka. porodicu i sve stvari koje čine život prijatnima kasnije će u istom životu doživeti gubitak bogatstva. neodložnoj potrebi. subjektivno. a drugi . Da je njena svest isključivo uslovljena težnjom ovakvih sanskara. Slabe sanskare se troše mentalno. Kada tako akumulirane sanskare počnu da se ispoljavaju (prethodno su bile prisutne u mentalnom telu u latentnom slanju) čovek ih doživljava kao želje. da bi ličnim iskustvom obuhvatila čitavu situaciju. kada osoba preuzme novo fizičko telo. neka druga osoba sa sličnim sanskarama. Tako će osoba sa iskustvom ubice razviti psihološku potrebu da bude ubijena i postati prijemčiva na ulogu žrtve. Tako se javlja potreba za upotpunjavanjem iskustva privlačenjem suprotnosti onoga Što je čovek lično proživeo.aktivno stanje ispoljavanja. Primer ubijanja Pretpostavimo da je izvesna osoba u ovom životu izvršila ubistvo.

Dok ga podučava Savršeni Učitelj. Spokoj Ostvarenja Čežnja za Beskonačnim može da bude uzrok velike duhovne patnje. Iz toga sledi da se ni za jedan od ovih šest nivoa dualnosti ne može reći da je bliži sedmom nivou od bilo kog drugog. već kao dve konvergentne linije koje se susreću u tački Oslobođenja. Čežnja na ovom stupnju postaje oruđem uništenja svih drugih želja i spremna je da bude utažena u nedokučivom miru Beskonačnog. To je kao kretanje lutke koja za centar ravnoteže ima oblu osnovu. Nivoi postojanja svesti Obale reke života najbolje bi se mogle opisati ne kao dve paralelne. oscilacije potpuno zamru. a takvo trenutno olakšanje nije moguće kada je posredi duhovna patnja. Prolazak kroz nivoe praćen je odmotavanjem sanskara. Umesto da nastavi da bludi u imaginaciji. dok je postignuće sedmog nivoa prestanak imaginacije i predstavlja. U procesu odmotavanja. Duhovni život se najbolje može prikazati ne kao prava. Ali. * Vidi Glosar Napredovanje kroz unutrašnje nivoe Razlika između prvog i drugog nivoa. buđenje jedinke u Istini-svesti. Ako se Učitelj odluči da izvede to delo. svesnog nivoa kroz koje prolazi. a ako ga vodi otvorenih očiju. Isto tako bi se životne snage raspršile u bezbrojnim pravcima da ih ne obuzdavaju suprotni polovi. Razlika između svakog od ovih šest nivoa i sedmog nivoa je beskrajna. Imaginarno napredovanje na unutrašnjim nivoima ipak se ne može izbeći. Imaginacija mora sasvim da se iscrpi pre nego što ličnost spozna Istinu. Ova beskrajna razlika čini bezdan između šestog i sedmog nivoa svesti. Kada je zaklatite. ne iscrpljuje čoveka koliko fizička. oni nisu beskonačno različiti jer su podjednako predmet dvopolnosti ograničenog iskustva koje se kreće od jedne ka drugoj suprotnosti. Duhovna patnja. pa se ljulja da bi se na kraju postepeno učvrstila u stabilnom položaju. svest mora da zakorači sa šestog na sedmi nivo. već nastavlja da teži svom cilju ostvarenja. a u spiritualnoj evoluciji individue. Oslobođenje. a kada ga ostvari. broj oscilacija postepeno se smanjuje. učenik mora da prođe svih šest nivoa. a reka ne bi stigla do svog ušća. sanskare se iscrpljuju i bivaju uništene u plamenu čežnje za Beskonačnim. s druge strane. Proces odmotavanja treba pažljivo razlučiti od procesa trošenja. Pošto su navedene oprečnosti kvalitativno različite. Ovakvo stanje ublažene ali prisutne čežnje prethodi ostvarenju Beskonačnog. mora da stigne do tačke gde . nijedna želja neće preostati već od petog nivoa. već kao cikcak linija. drugog i trećeg. U procesu trošenja sanskare postaju dinamične i oslobađaju se u akciji ili iskustvu. a onda počinje njeno postepeno ublažavanje. Čežnja za Beskonačnim je vrlo izražena i jaka sve dok ne dostigne vrhunac. Učitelj može voditi svog učenika kroz unutrašnje nivoe otvorenih očiju ili očiju prekrivenih velom. on će se najčešće odlučiti da vodi učenike prekrivenih očiju. Napredovanje kroz šest nivoa je napredovanje u imaginaciji. dakle nesvesnog nivoa kroz koje prolazi. kao što je i razlika između šestog i sedmog nivoa beskrajna. Mora da prede iz dvojnosti u ne-dvojnost. Prvi je rezultat delovanja sanskara a drugi rezultat njihovog odmotavanja. To ne vodi konačnom oslobađanju od sanskara. ogromna je. Kako se pojedinac približava cilju. U kosmičkoj evoluciji umirivanje naizmeničnog kretanja između suprotnosti predstavlja Mahapralaju. Da nije obala. a trošenje samo po sebi uzrokuje nastanak novih sanskara. Prvo stanje je stanje neBoga a drugo je stanje Boga. pa sve do šestog nivoa. onda njegove želje istrajavaju sve do sedmog nivoa. međutim. razlika medu njima je beskrajna. odnosno rastojanja.života. Porazmislite kakvu ulogu imaju obale reke. jer su mu oni kao takvi korisniji za njegov rad nego kada su im oči otvorene. svaki njen naredni pokret ima manje odstupanje. Pre nego što se čežnja za Beskonačnim zadovolji kroz postignuće Beskonačnog. ali ne i beskrajna. Kada fizička patnja dostigne vrhunac čovek se onesvesti. Ukoliko ga vodi prekrivenih očiju. U procesu ublažavanja svest ne odbacuje čežnju za Beskonačnim. Šest nižih nivoa involucije svesti* takođe su odeljeni nekom vrstom doline. Korak od dvojnosti ka ne-dvojnosti nije samo korak od jednog ka drugom stanju svesti. voda iz reke bi se razlila. jer je protkana nekom vrstom zadovoljstva. Nema poređenja između akutnog običnog bola i oštrine duhovnog bola koji se oseća za vreme prolaska kroz nivoe. prema tome. sve dok se lutka na kraju ne umiri. jer neprekidno taloženje novih sanskara zamenjuje one već potrošene. mada i među njima postoji ogromna razlika.

imaginacija prestaje. Na nju se obrušava bujica događaja kojima ne može da upravlja jer njoj. Učitelj je oslobođen dvojnosti i njoj svojstvenih sanskara. sanskare ili iskustvo. Obična osoba ne vidi ni početak ni kraj kreaciji. pak. modifikovale um. Budući da je ostvario bezvremeni aspekt Stvarnosti. On čitavim bićem poima suštinu postojanja i gleda na čitavo stvaranje kao na puku igrariju. Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Analiza ljudskog iskustva Postoje dva aspekta ljudskog iskustva . u odnosu na prirodne sanskare. um neprekidno stvara i prikuplja nove impresije. on je sada iznad vremena i u njegovom biću su sadržani i početak i kraj vremena. Njih moramo pažljivo razlučiti od sanskara koje duša razvije nakon što poprimi ljudsko obličje. čiji se odraz može samo delimično i maglovito naslutiti u prolaznim vrednostima večno promenljive kreacije. Stupio je u svetilište Istine. Svaka misao. stanište večitog smisla. a delom od delovanja nataloženih sanskara. Za njega je užurbani svet sa svim njegovim stvaralačkim i rušiteljskim tokovima prestao da igra bilo kakvu ulogu. Oni su međusobno zavisni i razvijaju se paralelno.prirodne i neprirodne. Prirodne i neprirodne sanskare Prema načinu postanka razlikujemo dva tipa sanskara . Takođe je duboko diraju svetovni događaji. stvari i objekte na koje se oni odnose. Misaoni procesi delom zavise od neposredno date objektivne situacije. gde svest dostiže pun razvoj. vremenom postaju najvažniji faktori u određivanju toka sadašnjih i budućih iskustava. Učitelj vidi jedinstvenu Stvarnost kao jedinu Stvarnost. Slobodan je od svih ograničenja. Pričinjava joj se da je čitav objektivni univerzum jedno nepoželjno ograničenje koje ili treba nadvladati ili. nedostaje pravi ˝ugao posmatranja˝. koju prati odgovornost izbora između dobra i zla. Sanskare koje se vezuju za dušu na ljudskom stupnju razvijaju se uz punu moralnu slobodu svesti. Ona sve procenjuje iz ugla mogućeg ispunjenja ili neispunjenja njenih sanskara. večnost je progutala vreme. A u trenucima zaokupljenosti sopstvenim subjektivnim misaonim procesima. Brisanje prirodnih sanskara je za iskušenika praktično nemoguće osim posredstvom Sadgurua. liči na pitanje da li je prvo nastala kokoš ili jaje. kao i razlika u uslovima pod kojima se prirodne i neprirodne sanskare obrazuju. čije je naslede mnogo starije a koren mnogo čvršći. priroda i drugo) um je okrenut ka vani i on tada proizvodi grube impresije. Prema tome. S jedne strane imamo misaone procese kao suštinske sastojke ljudskog iskustva. ili Savršenog Učitelja. Sanskare vode poreklo iz iskustva Sve čovekove akcije se zasnivaju na delovanju prošlih impresija uskladištenih u umu. Prikupljajući nova iskustva. otrpeti. Tako se ljudski um nalazi u rascepu između mora sanskara iz prošlosti s jedne. prolazeći kroz prividno nežive stupnjeve (kao što su kamen ili metal) i dospevajući do stupnja čoveka. na ovaj ili onaj način. Njih zovemo neprirodnim sanskarama. Kada je zaokupljen fizičkim objektima ovog sveta (kao što su telo. emocija ili delo vodi poreklo od grupe impresija koje su. Mada ove post-ljudske sanskare direktno zavise od prirodnih. a Ništa samo kao njenu senku. S druge strane. Oluje i potresi univerzuma ne utiču na njegovo biće. problem razumevanja ljudskog iskustva svodi se na problem razumevanja procesa obrazovanja i delovanja sanskara. Za njega. on proizvodi suptilne i mentalne impresije. vrline i poroka. Pitanje šta je prvo nastalo. a sa druge. i čitavog prostranstva objektivnog sveta s druge strane. one se obrazuju u suštinski drukčijim uslovima života i po poreklu su. Sve sanskare koje duša razvije pre nego što poprimi ljudsko obličje su produkti prirodne evolucije i nazivamo ih prirodnim sanskarama. odnosno impresija. Razlika u dužini perioda u kom se obrazuju. koji su odraz već postojećih sanskara. Neprirodne sanskare nije toliko teško iskoreniti kao prirodne. taloži pređašnjih iskustava. Impresije. znatno mlađe. . zarobljenoj u vremenu. Sanskare koje duša gomila u toku organske evolucije su prirodne. Njega više ne dodiruju prolazni svetovni tokovi satkani od postupaka i međusobnih odnosa ljudi.subjektivni i objektivni. Ove sanskare nastaju u procesu u kome duša postupno preuzima i odbacuje razne podljudske forme. uslovijava stepen postojanosti njihove vezanosti za dušu.

koji bi se mogao (u granicama misli) shvatiti kao prirođena i latentna želja da se bude svestan. Praizvorni bhas ili iluzija koja je prva privukla Nad-dušu. ne predstavlja promenu u samom biću apsolutne Stvarnosti. tako i lahar stvara mirijade individualnih duša iz nedeljive beskonačnosti Nad-duše. ili iluziji. biva uskovitlan životom bezbrojnih penušavih jedinki koje. tako da. poklapa se sa prvom impresijom. To je samo prividna promena. postoje samo u uobrazilji. govoriti o njemu kao o nekoj vrsti prirođene želje značilo bi ogrešiti se o njegovu istinsku prirodu. uprkos nastanku bezbrojnih individualnih duša. Evolutivna progresivna manifestacija života vodi poreklo od volje-da-se-bude-svestan. Time se začelo obrazovanje sanskara. A beskrajni okean. Ovo maglovito i nerazvijeno stanje svesti je jedva sposobno da osvetli svoj sopstveni oblik i vrstu i ne može ostvariti svrhu kreacije. da bi nazivati ga ovako ili onako značilo patvorenje njegove suštine. u toj meri neobjašnjiv. Budući da intelektualne kategorije nisu prikladne za poimanje misterije kreacije. Nad-duša ostaje večno ista i nepromenjena i ne trpi nikakvu stvarnu ekspanziju ili kontrakciju. Postojanje kreacije ili manifestovanog sveta zasnovano je na bhasu. primeren pristup je opisan. Kao što talas koji se valja površinom mirnog okeana pobuđuje divlje komešanje bezbrojnih mehurova. U gruboj sferi to žarište predstavlja trodimenzionalni. ili iluziji. Sledeće pitanje na koje bi bilo važno dati odgovor glasi: ˝Zašto bi se manifestovani život na različitim stupnjevima evolucije uopšte pojavljivao izvan apsolutne Stvarnosti koja je beskonačna?˝ Manifestovani život se javlja kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe. Lahar unutar Apsoluta sličan je talasu usred okeana Mada se u svrhu jednog intelektualnog tumačenja postanka kreacije. a svaka realna promena predstavlja negaciju Apsoluta. kao da Beskonačno. U neizdiferenciranom biću Apsoluta pojavljuje se misteriozna tačka (tačka Om) iz koje izvire i umnožava se šaroliko stvaranje. ništa se stvarno ne može izroditi iz Apsoluta. Bilo da u činu stvaranja vidimo neku vrstu ekspanzije Stvarnosti ili njenu bezvremenu kontrakciju. kao i odeljenost pojedinačnih duša. teško da mogu da predvide svoju sudbinu u neprekidnom komešanju egzistencije kroz cikluse koji se završavaju konačnim povlačenjem prvobitnog talasa. oblik i veličinu putem samoograničavanja. kao jednog latentnog stanja pre samog čina stvaranja. a to je da Nad-duša spozna samu sebe. koje je bez svesti. inertni kamen. Nema nikakve involucije ili evolucije u biću Apsoluta. Obrazovanje sanskara začelo se u najkonačnijem centru koji je prvobitno žarište nastanka individualne duše. u uspenušanoj površini okeana. treba uočiti postojanje volje da se bude svestan u Apsolutu. Na čin stvaranja treba gledati kao na vrstu ekspanzije neograničivog bića Apsoluta. kroz jedan takav čin hoće da zadobije sopstvenu svest. koja je neotuđivi deo Beskonačnog. Promena na koju mislimo kada imamo u vidu kreaciju ili pojavni svet nije ontološka . Ali svedržitelj Apsolut i dalje ostaje esencija svih individualnih duša. sam čin stvaranja može se jednako prikladno nazvati procesom bezvremene kontrakcije. ono što mu prethodi jeste početni poriv ili pokret. koji je delić sekunde ranije bio ledeno miran. Praizvorni bhas Raznolikost kreacije.Pojavni život se javio kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe Neprirodne sanskare se nadovezuju na prirodne.to jest. ipak. Bilo bi bolje opisati ga kao lahar ili impuls. kao takve. Pogrešno je zamišljati da se neka stvarna promena dešava u Apsolutu u trenutku kada se lahar latentne volje-da-se-bude-svestan pokrene da stvori pojavni svet. poriv Apsoluta da postane svestan mora posmatrati kao volja-da-se-bude-svestan. Mada Nad-duša ne podleže promenama koja pripadaju bhasu. Progresivna evolucija svesti i formi . Da bi se kreacija mogla razumeti. upojedinjavanjem dolazi do njene prividne diferencijacije u mnoštvo pojedinačnih duša. rast ili opadanje. a prirodne sanskare su rezultat evolucije. štite i obezbeđuju svoju odeljenost. Bhas manifestacije ne utiče na Apsolut Ovo je bila samo jedna analogija. Individualne duše su delo jednog iznenadnog i spontanog impulsa i. odnosno. a ne intelektualan. koji poseduje najrudimentarniju i najnepotpuniju svest. spontan i neočekivan. Pošto ekspanzija Stvarnosti ima za posledicu samoograničavanje u svim oblicima života.

kako prirodne tako i neprirodne. Upozoravali su ga da ne pohodi određeno . ona neprekidno proizvodi nove sanskare koje je sve gušće obmotavaju. Primeri o snazi impresija Tako se sanskare neprestano obrazuju.I te najmanje mogućnosti prosvetljenja svesti u fazi kamena vode poreklo iz Nad-duše a ne iz tela kamena. Volja da se bude svestan. u kojima je. preko vegetativnog života drveća. skeptičan prema naklapanjima o duhovima. čovek se može zainteresovati za nove puteve misli i nadahnuti entuzijazmom koji je ranije njegovoj svesti bio sasvim stran. nije u stanju da se proširi nezavisno od tela kamena. međutim. naumio je da te priče proveri ličnim iskustvom. putem čovekovih aktivnosti. u nastojanju da ovladaju svojom okolinom. Kako svest prolazi kroz različite stupnjeve. a namotana žica predstavlja sve sanskare. najlepšem cvetu čovečanstva. Impresije praznoverja Sanskare se uvek iznova obrazuju u ljudskom životu zahvaljujući mnogobrojnim objektima i idejama sa kojima svest stupa u dodir. sa kojom je evolucija i započela. Sanskare izazivaju značajne promene u svesti. i koje. od prividno neživih stanja metala ili kamena. ali je njegov opseg. Ljudska svest Kod viših životinja je u izvesnoj meri prisutna moć rasuđivanja ili intelekt. usled zaokupljenosti instinktom samoodržanja i instinktom odgajanja i čuvanja podmlatka. nedeljiva od bezmerja Nad-duše. instinktivnog stupnja insekata. kako tokom evolucije. Obzirom da je stupanj svesti kamena ograničen nepomičnim telom kamena. Obrazovanje sanskara može se uporediti sa namotavanjem žice oko Štapa . zrenja i reprodukcije. za koje se prema narodnom verovanju kaže da kinje i zlostavljaju svoje žrtve na mnoge čudnovate načine. sazreva u Sadgumu ili Čoveku-Bogu. tako i impresije vezane za različite sujeverne i praznoverne ideje igraju značajnu ulogu u preobražaju svesti. jedan vrlo učen čovek. ptica i životinja. koje su u potpunosti svesne svojih tela i sredine u kojoj borave. zbog održavanja vitalnih funkcija rasta. I na ovom stupnju je svest veoma nerazvijena i postepeno mora da se prenese u više forme vegetacije i drveća. Nijedno područje ljudske misli nije u toj meri ispunjeno praznovericama kao ono koje se odnosi na duhove. Pojava još razvijenijih oblika svesti postaje moguća onda kada Nad-duša teži da se ispolji kroz instinktivni život insekata. Moć impresija praznoverja nad čovekom ilustrovaćemo jednom pričom o duhovima. takva svest ne može da posluži svrsi prosvetljenja prirode Nad-duše. traži da nosač njenog ispoljenja progresivno evoluira u skladu sa božanskim planom. a štap um pojedinačne duše. stupajući u kontakt sa nekim značajnim misliocem. Na ovom stupnju moć rasuđivanja dostiže svoj vrhunac i najveći domet. kroz nju.gde žica predstavlja sanskare. Impresije koje pobuđuju lepi objekti poseduju moć da probude u svesti dar za uzvišeno razumevanje i uživanje u lepoti. No i pored toga. Namotavanje sanskara Konačno. prirodne sanskare bivaju dodatno opterećene daljnjim nizanjem neprirodnih sanskara koje nastaju kao plod mnogobrojnih iskustava i aktivnosti. i sa formom kamena. Isto tako. Tako vremenom Nad-duša sebi pribavlja nov nosač ispoljenja u formi metala u kome je svest blago pojačana. Nad-duša preuzima ljudsku formu gde svest dostiže svoj puni razvoj. Kada neko sluša dobru muziku ili uživa u prekrasnom pejzažu. razvijaju dodatni instinkt samozaštite. dok su Indijom vladali Moguli. tako i kasnije. Stoga ni nepotpuno razvijena životinjska svest ne može da posluži prvobitnoj svrsi Nad-duše da doživi prosvetljenje Sopstva. Razvoj svesti mora se odvijati naporedo sa evolucijom tela koja ga uslovljavaju. pa sve do potpune svesti na stupnju čoveka. Namotavanje kreće od početka stvaranja i traje kroz sve evolutivne stupnjeve do stupnja čoveka. te je u njoj posejano seme Samoostvarenja. Nekada davno. usko ograničen. Nakon dospeća na stupanj čoveka. impresije izazvane tim objektima donose osećaj egzaltiranosti. evolucija u više forme ili nosače vremenom postaje neizbežna. Kao i impresije o objektima i ljudima. ptica i životinja. Međutim. svest je ipak ostvarila svoj najpotpuniji razvoj u ljudskoj formi. Nad-duša ne može postići Samospoznaju kroz običnu ljudsku svest jer je ova zatrpana mnoštvom sanskani ili impresija. prisutan viši nivo svesti. Svest. A volja-da-se-bude-svestan. jer se Nad-duša prvo poistovećuje sa svešću a zatim. a jedinka postaje potpuno svesna sebe i svoje okoline. budući da se Nad-duša poistovetila sa grubim telom.

Zemlja je bila tamna poput njegove dugačke halje. Završivši posao. praćeno oscilovanjima iz jedne u drugu krajnost. Samoosvešćene duše oslobođene su sanskara Sanskare se mogu klasifikovati i prema suštinskim kvalitativnim razlikama medu sferama kojima pripadaju. Sok je bio toliko jak daje siroti čovek izdahnuo od srčanog udara. često međusobno sudaraju. Iskustvo može postati istinski celovito i uravnoteženo tek kada se svest u potpunosti rastereti od bremena impresija.sve do tačke kada se svest oslobodi svih sanskara. uprkos svim njegovim iskrenim željama i nastojanjima da je iskoreni. Kvalitativna razlika između ova tri tipa duša je uslovljena razlikom u prirodi njihovih sanskara. Ova priča govori o strahovitoj snazi koju ponekad poseduju sujeverne impresije. Razlike u stanjima pojedinih duša u celini se mogu pripisati razlikama među sanskarama kojima su duše opterećene. on nije bio kadar da misli o ma čemu drugom sem o duhu. Volja-da-se-bude-svestan. ili utiscima nagomilanim kroz ranija iskustava. Ovu drastičnu razliku između svesti duša svesnih svog Sopstva i onih drugih. Nad-dušu. Ona može biti toliko snažno urezana u čovekov um da će. od najveće važnosti. Sve ovo za svest predstavlja jedno haotično i nerazumljivo iskustvo. Iskustvo postaje skladno kada je oslobođeno sanskara Sa čekićem u jednoj i ekserom u drugoj ruci.groblje u toku noći amavasje (najtamnije noći u mesecu). koji ga je. Vrste sanskara i stanja svesti Snaga i dejstvo impresija teško da se mogu preceniti. koje dočaravaju suptilni svet putem suptilnog medijuma i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa suptilnim telom. Impresija predstavlja jednu stamenu snagu. Prema različitim sferama postojanja razlikujemo tri vrste sanskara: (1) grube sanskare. osetio je zadovoljstvo što. kojom je evolucija započela. Samoosvešćene duše radikalno odskaču od ostalih duša jer doživljavaju Nad-dušu kroz Sopstvo. međutim. Um sadrži mnoge raznorodne sanskare. (3) mentalne sanskare. konačno i ščepao. dok je svest ostalih uvek opterećena nekom vrstom sanskara. u formi čoveka. Samo kroz čistu i neuslovljenu svest dolazi do konačnog. Seo je na zemlju i dok je zabijao ekser nehotice je poduhvatio rub svoje halje. . Proživljavanje sanskara drži čoveka u iluziji da je smrtno telo koje pokušava da se prilagodi svetu stvari i ljudi. kako je u tom trenutku uobrazio. slabljenje i odmotavanje sanskara Sanskare sprečavaju prosvetljenje Sopstva Ljudska bića ne doživljavaju prosvetljenje Sopstva jer im je svest zastrta sanskarama. ne dospeva do spoznaje Nad-duše jer ona pojedinačnoj duši služi za iživljavanje sanskara. Svest. pravog sazrevanja prvobitne volje-da-se-budesvestan. da stvori punu svest. kolale su priče da je to stanište užasnog duha koji se pojavljuje kadgod neko zabije ekser u grobljansku zemlju. koje se. (2) suptilne sanskare. umesto da joj posluži da doživi sopstvenu istinsku prirodu. potvrđuje i činjenica da je svest Samoosvešćenih potpuno oslobođena sanskara. dok se ispoljavaju u svesti. Uklanjanje sanskara Odeljak I Prekid stvaranja. Ali kad je pokušao da ustane. Sudar sanskara svest doživljava kao misaoni konflikt. a mentalno-svesne duše doživljavaju samo mentalni svet. kao i problem njihovog uklanjanja. nakon izvedenog eksperimenta. i svesnog ostvarenja beskrajnog i neraskidivog jedinstva sa Apsolutom. suptilno-svesne duše imaju iskustvo isključivo suptilnog sveta. Zbog toga je problem razrešavanja uma od uslovljenosti sanskarama. Zahvaljujući dejstvu pređašnjih impresija. Tako grubo-svesne duše doživljavaju grubi svet. koje dočaravaju mentalni svet kroz mentalni medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa mentalnim telom. nešto ga je snažno povuklo prema zemlji i njega je obuzeo paničan strah. stabilnu i trajnu. uspela je. sama izabrati vreme i način svog posrednog ili neposrednog ispoljavanja. čovek je u noći amavasje ušetao pravo u groblje i potražio mesto na kojem je trava bila razgrnuta da bi tu zabio ekser. koje dočaravaju grubi svet kroz grubi medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa grubim telom. jer. kako dobrih tako i loših. dok ostale duše doživljavaju samo svoja tela i njima odgovarajuće svetove. nije susreo duha. a složeni čvor postaje sve zamršeniji .

odslikavaju principe koji su karakteristični za duhovne procese koji se odvijaju paralelno sa odstranjivanjem sanskara. sanskare kojima je svest obavijena sprečavaju kap-dušu da doživi prosvetljenje Sopstva. pre svega. Konačno uništenje sanskara se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. Duhovna sloboda se sastoji u unutrašnjem. braka. Tako ona zaustavljanjem procesa formiranja novih sanskara preduzima bitan korak ka oslobođenju. Oni. sanskare se iscrpljuju. Može se uporediti sa presecanjem žice uz pomoć makaza. Novo umnožavanje sanskara može se zaustaviti spoljašnjim i unutrašnjim odricanjem. već oslobađanje svesti od sanskara. ali spoljašnje odricanje u velikoj meri pomaže da se postigne unutrašnje odricanje. Unutrašnje ili mentalno odricanje sastoji se u ukidanju svake žudnje. Metodi koji ilustruju poslednja dva principa (raspršivanje i iscrpljivanje sanskara kroz sublimaciju. Pet načina sigurnog oslobađanja od sanskara Oslobađanje od sanskara se odvija na sledećih pet načina: 1. U primeru sa žicom ovaj proces se može uporediti sa istanjivanjem žice na određenom mestu. neophodno je staviti tačku na stvaranje novih. 4. Sastoji se u prekidu aktivnosti stvaranja novih sanskara. Da bi duša svesno ostvarila svoju istovetnost sa Nad-dušom. 3. Slabljenje starih sanskara Sprečavanje da se sanskare ispolje u akcijama i iskustvima vodi do njihovog postepenog slabljenja. Brisanje sanskara Sastoji se u potpunom uništenju sanskara. Međutim. Treba zapaziti da mnogi od konkretnih metoda uklanjanja sanskara imaju višestruke efekte. Zbog toga osnovni problem sa kojim se suočava volja-da-se-bude-svestan nije daljnji razvoj svesti. do kraja uklone sve sanskare. a ne u spoljašnjem odricanju. prekid stvaranja novih sanskara. dušaupojedinjena zahvaljujući Bhasu ili iluziji-uvek je Nad-duša i nikada se istinski ne odvaja od Nad-duše. 5. Odricanje Da bi um bio oslobođen ropstva stalnog gomilanja sanskara. Spoljašnje ili fizičko odricanje sastoji se u napuštanju svega onoga za šta um inače prianja-kuće. raspršuju i lagano teže iščezavanju. I kao što je svaka kap u osnovi isto što i okean. Ako se formiranje sanskara poredi sa namotavanjem žice oko štapa. slabljenje i odmotavanje starih sanskara). a naročito žudnje za čulnim objektima. dece. kao i brisanje sanskara) biće razjašnjeni u Odeljcima II i III. roditelja.Problem pouzdanog oslobađanja od sanskara Individualne duše su poput kapljica u okeanu. Osoba koja se odriče svog poseda istovremeno se iznutra odvezuje od svega što je imala ili ima. Sanskare koje su doprinele evoluciji svesti postaju same po sebi prepreka uspešnom osvetljavanju prirode Nad-duše. uz punu svest. ovaj korak podrazumeva prestanak daljnjeg namotavanja žice. zadržavajući je u području dualnosti. neophodno je da se. ono mu ipak utire put. to je kao da se žica odvija. Raspršivanje i iscrpljivanje određenih sanskara Ako se energija uma koja je vezana za sanskare sublimira i uputi u druge kanale. udobnosti i grubih uživanja. Odmotavanje prošlih sanskara Postupak se ogleda u poništavanju prošlih sanskara ponovnim umnim proživljavanjem procesa koji je doveo do njihovog formiranja. . U ovom Odeljku pozabavićemo se samo onim metodima koji prevashodno obuhvataju prva tri principa (a to su. I to nije sve što se može postići putem spoljaŠnjeg odricanja. prijatelja. Stvari kojih se odrekla više ne predstavljaju izvorište novih sanskara. Mada spoljašnje odricanje samo po sebi nije bezuslovno praćeno unutrašnjim odricanjem. bogatstva. Nastavljajući sa našim primerom. 2. Prestanak staranja novih sanskara. pa se na osnovu pet gore pomenutih načina ne može izvršiti njihova stroga klasifikacija.

iscrpljuju se. pokušavajući tako da kod sebe razviju skromnost i poniznost. Isto tako. Same prilike u kojima živi pogoduju takvom iskušenju. Pokajanje znači osećati i pokazivati izraženo kajanje nakon što čovek uvidi da je učinio neko loše delo. Ali ga treba upražnjavati sve dotle dok se ne postigne konačna pobeda nad žudnjom za hranom. A!i to se ne treba smatrati za cilj. Jelo je zadovoljstvo. oni povoljno deluju na odmotavanje sanskara vezanih za žudnju za hranom. naravno. Drugi. Kod većine ljudi spoljašnje odricanje stvara povoljnu klimu za uspešno slabljenje sanskara. Neki tragaoci idu dotle da u stanju pokajanja sebi nanose telesne povrede. Samoumrtvljavanje kakvo nastupa u toku produženog posta ne pomaže uvek da se čovek oslobodi žudnje za hranom. Ona će kad-tad reagovati razornim kajanjem i grižom savesti. padaju pred stopala svakog prolaznika. poput vajara. umereni spoljašnji post čiji je cilj duhovno napredovanje. Čoveka će. Iskreno praktikovanje pokajanja neizbežno vodi do ukidanja neželjenih modela . Takvo pokajanje odmotava sanskare koje su uzrokovale loše postupke. Odricanje od suvišnih stvari podstiče slabljenje sanskara i tako doprinosi slobodnijem životu. Teško je odupreti se duhu vremena i izbeći upadanje u zamku okolnosti. Neko ko poseduje moć i bogatstvo izlaže se opasnosti da se prepusti ekstravagantnom životu. namerno oživljavanje počinjenih dela u svesti. a u cilju postizanja mentalnog posta. Da li će uspeti da nadvlada uticaj sredine zavisi od snage njegovog karaktera. Spoljašnji post se sastoji u izbegavanju direktnog dodira sa hranom. tako i post ima veliku duhovnu vrednost. Stavljanjem u pogon vitalnih snaga koje odolevaju žudnji za hranom. ima za posledicu kasnije preterano prepuštanje jelu. i. Pokajanje se ponekad ispoljava kroz razne oblike samokažnjavanja. jer ona razvezuje i iskorenjuje različite sanskare vezane za dobra i loša dela. i budući da im nije dozvoljeno da se ispolje. na kraju. Osama i post Dva važna oblika spoljašnjeg odricanja koja poseduju izraženu duhovnu vrednost su: osama i post. Kada se spoljašnji i unutrašnji post izvode punim srcem i sa iskrenim pobudama.u iznurivanje tela do krajnjih granica. U fizičkom smislu post je ne uzimanje hrane uprkos jakoj želji za uživanjem u njoj. Međutim. Onima jake volje i stabilnog karaktera pokajanje će doneti željene dobre rezultate upravo kroz poniznost. Uglavnom je teško odoleti i nadvladati uticaj okruženja. kleše i oblikuje. na primer. Hrana je nasušna životna potreba. pohlepe i požude. Kao i osama. praćeno iskrenim žaljenjem u srcu i snažnim neodobravanjem. Čovek je uglavnom onakav kakvog ga okolina. Upravo suprotno. Njega ne treba koristiti kao sredstvo samodokazivanja. Zato spoljašnji post treba da se izvodi periodično i isključivo nakratko. ali se takve drastične mere generalno ne preporučuju. Stare sanskare vezane za posed odvajaju se od uma. pomoći će čoveku da postigne unutrašnji post.i povremeni samotnički život . a post-poricanje. ka milosrđu i ljubavi. već samo radi održavanja tela. najverovatnije zahvatiti neki nadmoćni talas kolektivne strasti ili savladati određeni oblik mišljenja. Pokora. ma koliko se trudio da odoli. snaga emocionalnog razumevanja sagoreće zle težnje zbog kojih se kaje. Povlačenje iz bura i stresova užurbanog sveta . ostaće slobodan u mislima i delima i neće zavisiti od akcija i reakcija svog okruženja. slabije volje takođe mogu imati koristi od pokajanja usmerenog. Spoljašnji post nema duhovnu vrednost ukoliko se izvodi samo u cilju očuvanja telesnog zdravlja ili zbog želje za isticanjem. moguće je osloboditi um od prianjanja za nju. može poništiti sanskare ljutnje. Metod se sastoji u ponovnom misaonom proživljavanju loših postupaka uz strogi samoprekor. Pretpostavimo da je neka osoba učinila nepopravljivo zlo drugoj osobi kroz nekontrolisanu pohlepu. lakše je umaći mu. Ukoliko je slab. Čak se i jakome može desiti da ga ponese moćni talas kolektivnog načina života i razmišljanja. Ako ostane čvrst. Pokajanje Pokajanje vodi do odmotavanja mnogih sanskara. Neki Hindu tragaoci. post u mentalnom smislu je uzimanje hrane ne da bi se u njoj uživalo ili zbog vezanosti za nju. ne sme da vodi u krajnost . Mnogi bi živeli čistijim i ispravnijim životom da nisu okruženi luksuzom i iskušenjima. Ako tada jasno uvidi zlo za koje je odgovorna. pak. zatim. u sprezi s duboko proživljenim osećanjima. otvorenost prema jakim emocijama koje ga prate. ljutnju ili požudu. Iskrenom pokajanju pomaže hrabro suočavanje sa okolnostima i situacijama koje su probudile osećaj kajanja.predstavljaju efikasan metod slabljenja onih sanskara koje su u vezi sa grupnim instinktom. podleći će njihovom uticaju. pa često ne uzimanje hrane neumitno vodi ka narušavanju zdravlja.Odricanjem od svega odbacuju se sve stare vezanosti.

niti treba činiti napore da se sačuva sećanje na nju. Premda um sam sebe neprekidno štiti i učvršćuje sopstvenim konstruktivnim sugestijama. Kada se um uvežba da ostane miran i staložen u prisustvu svih spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. već se one propuste kroz intenzivnu vatru promišljene svesti koja ih ne odobrava. Postojana ravnoteža neželjenja i princip neti neti Nema kraja željenju jer je um usled spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa neprekidno omamljen. Neispunjena želja. Odbacivanje želja Slabljenje i odmotavanje sanskara takođe se uspešno ostvaruje onda kada čovek prestane da iskazuje i ispunjava svoje želje. zabavni ili ne. on dospeva u stanje neželjenja. Svaka želja. ukusa i dodira. time će stvoriti nove impresije i zasejati seme budućih želja. vodi do rađanja novih želja i tako produžava zarobljenost duha. Proces trošenja ili pražnjenja impresija putem njihovog ispoljavanja i ispunjavanja ni najmanje ne doprinosi pouzdanom oslobađanju od sanskara. jer kod pokajanja postoji opasnost da se um predugo zadrži na lošim delima i tako razvije morbidnu naviku jadikovanja i oplakivanja beznačajnih stvari. Oni u kojima se želje javljaju impulsivno. pak. Ona se ne sme razviti u mučnu ˝čistunsku˝ naviku neumerenog. Kada se to dogodi čovek će se neko vreme osećati izgubljen. Ukoliko se usled pokore javi nedostatak samopoštovanja i poverenja u sebe. a nežeijenje stanje postojane ravnoteže. Neželjenje Odbacivanje želja je priprema za neželjenje ili stanje bez želja. mogu se makar uzdržati od toga da ih ostvaruju u delima. Spoljašnji stimulansi su čula vida. što. Iskrena pokora se ne sastoji u večitom žaljenju zbog loših postupaka nego u rešenosti da se postupci koji izazivaju žaljenje ubuduće izbegavaju. Unutrašnji stimulansi su oni koji se javljaju u ljudskom umu kao secanja iz sadašnjeg života i kao sve sanskare koje je svest prikupila tokom evolutivnog perioda i kroz ljudske živote. mirisa. koji nisu u mogućnosti da ih zauzdaju na njihovom izvoru. sumornog razmišljanja o sopstvenim neuspesima. Čak i lišeni kontrole pred navalom želja. opet sputava slobodu duha. Razmišljanje o želji rezultira slabljenjem njoj odgovarajućih sanskara. Razmišljanje ne srne da bude praćeno svesnim odobravanjem želje. kroz sanskare razočaranja i patnje. Kada se želja javi. .razmišljanja i ponašanja. već je i uzrok formiranju suptilnih sanskara. ali stav nevezivanja povratiće mu stabilnost. treba uvek biti na oprezu. Mir neželjenja je ostvariv samo ukoliko se čovek stalno oslobađa lošeg uticaja koji na njega vrše spoljni stimulansi bilo da su prijatni ili bolni. Međutim. Preterana. a čovek joj ne dopusti slobodu ispoljavanja. Kada je ispunjena. donosi razočaranje i patnju. Pokora se ne sme pretvoriti u svakodnevno kajanje koje je pouzdano znak slabosti. sluha. valja skrenuti pažnju na činjenicu da takvo spontano razmišljanje ne donosi željene rezultate ukoliko poprimi formu prepuštanja želji u mislima. takvi ljudi mogu da preduprede njihovo sprovođenje u delo. Odbacivanje želja kroz kontrolisane akcije isključuje mogućnost zasejavanja semena budućih želja. gotovo nastrana sentimentalnost je jalovo traćenje energije i ni na koji način ne može bili od pomoći u slabljenju i odvezivanju sanskara. velikom brzinom. Međutim. uvek postoji mogućnost da odbrambene straže uma budu savladane udarom nekog neočekivanog i iznenadnog talasa iz okeana prirodnog i mentalnog okruženja. koje će zatim nastaviti da je pritiskaju zahtevajući da se ispolje. Svesno pružanje utočišta željama u umu ne samo da nema duhovne vrednosti. bilo ispunjena ili neispunjena. njihovo seme se zatire. čineći da čovek bude spremniji da živi život u čistoti i služenju. prirodnog brisanja starih sanskara. Željenje je slanje poremećene ravnoteže uma. koje je uslov istinske slobode. a to je da se izbegne ponavljanje određenih postupaka. um se mora potpuno izdvojiti od spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. obavezno podrazumeva vezanost. Ljudi se razlikuju po sposobnosti i spremnosti da se odreknu svojih želja. on sebi otvara mogućnost da na miru o njoj porazmisli. Sprovođenjem pojedinih želja u delo osoba će istrošiti i iscrpeti izvesne impresije. Da bi ostao netaknut radostima i patnjama ovog sveta. A kada se ne želi ništa (sem apsolutne Stvarnosti koja je izvan svih oprečnih stimulansa) postaje moguće odmotati sanskare želja. u stanju željenja ili odbijanja (koje je samo drugi vid željenja nečega). onda nije ostvarena njena prava svrha. Ali. Kada se željama ne dozvoli ispoljavanje i ispunjavanje u stvarnosti. Odbacivanje želja i zaustavljanje njihovog ispoijavanja u fizičkom svetu dovodi do automatskog.

kao i sve misli i niže porive. Misao treba da služi kao sredstvo pomoću koga se prevazilaze ona ograničenja nastala samom njenom aktivnošću. Svaki pokušaj prisiljavanja i požurivanja uma da se prikloni asketskom životu samo će izazvati njegov otpor. istovremeno. Um neće postati imun na napade protivurečnosti ako nastavi da prianja za prijatne nadražaje. čovek ga mora definitivno odbaciti. ali kada je cilj postignut. ona se mora u određenom trenutku odbaciti. osami. u odricanju. Podvesti ga pod princip negacije znači ograničiti ga i svesti ga na čisto intelektualnu kategoriju. Nedopustivo je odbacivati neprijatne stimuluse a iznutra ostajati vezan za prijatne. postu. iako ovaj proces vodi iskorenjavanju pozitivnih sanskara. jer ove zaklanjaju Istinu od svesti i sprečavaju prosvetljenje Sopstva . To je oslobođenje duše od samonametnutih iluzija kao što su ˝Ja sam telo˝ ili ˝Ja sam um˝. ili ˝Aham Brahmasmi˝). Negativni odgovor ˝ne. ne˝ treba da je dovoljno snažan da izazove nestanak svih fizičkih. Dalje. Ali. Svako prisilno prilagođavanje asketskom životu najverovatnije će onemogućiti razvoj nekih pozitivnih osobina. Uravnoteženo kombinovanje ovih metoda i oblika ponašanja daće zdrav oblik asketizma u kome neće biti bolnih naprezanja. otvarajući put ka spontanom asketskom životu. To se zove proces nadilaženja uma. ne˝. Međutim. ne˝ je jedini način da se odmotaju pozitivne sanskare koje su se stekle tokom evolucije i života u ljudskom obličju. Kada um postigne određeni stepen nevezanosti. saznanje o prolaznim vrednostima javiće se samo po sebi. misao valja odbaciti.poruka pozitivnih sanskara . Svi metodi odbacivanja pozitivnih sanskara se uglavnom zasnivaju na kontroli tela i uma. negiranje mora da se javi prirodno. a nakon što odigra tu ulogu. Beskorisno je primoravati um na asketski život. Ravnoteža se ogleda u suočavanju sa obe mogućnosti bez vezivanja za njih. Celovito duhovno iskustvo ne može se zasnivati na pukom negiranju. Nevezivanje ne srne da bude osnov za stvaranje novog jezgra za koji bi se ego mogao učvrstiti.zbog čega je čitava kreacija i nastala. koji postaje moguć onda kada se čovek raspoistoveti od uma i njegovih želja. Proces oslobađanja od vezanosti najčešće je praćen pojavom novih. Kontrola uobičajnih sklonosti uma je mnogo složenija od . jer bi to preraslo u opsesiju lišenu najdublje čežnje za prosvetljenjem. Element negiranja prisutan je u svim vidovima asketizma. koje opet na svoj način modifikuju um donoseći nove komplikacije. suptilnih i mentalnih sanskara. Formula negacije služi da oslobodi um od ograničenja. pokajanju. Negativne sanskara takođe moraju da iščeznu pre prosvetljenja Stvari koje ograničavaju čisto i beskonačno biće treba odbaciti neizmernom snagom koja izranja iz čistote i prosvetljenja. Objektivno sagledati telo. ˝Da. Nevezivanje postaje celovito i suštinsko tek kada postane neraskidivi deo čovekove prirode. ostajući pod njihovim uplivom. Takvo usko shvatanje principa negiranja vodilo bi u unutrašnju zaokupljenost iskušenjima.jedino se može poništiti negativnim odgovorom ˝ne. ili ˝Ja sam želja˝ i postavljanje temelja za prosvetljeno stanje ˝Ja sam Bog˝ (˝Anal Haqq˝. nevezivanje ne bi smelo da predstavlja bukvalno sprovođenje principa neti neti u delo. Potrebno je neprekidno ulagati napore ne bi li se zadržao čvrsti oslonac neprianjanja za varljive suprotnosti ograničenog iskustva. Oni najgrublji oblici vezivanja usmereni su ka svetu objekata. ni ono). on će najverovatnije početi da razvija suptilan oblik egoizma koji će se izraziti kao osećanje izdvojenosti i superiornosti. Kada se zdravim osobinama u ljudskoj prirodi omogući prirodan i postepen razvoj. ne srne da postane izgovor za čovekovo izbegavanje da se suoči sa burama i problemima sve tovnog života. Odgovor ˝ne. da˝ . da bi takav postao moguć. bez preterivanja i suvišnih ograničavanja. znači dospeti u blaženo stanje nevezivanja i poništenja svih sanskara. a ne zbog osećanja bespomoćnosti pred iskušenjima i nedaćama. Uklanjanje sanskara II Raspršivanje i pražnjenje sanskara Odbacivanje sanskara postiže se putem kontrole Na kraju prvog odeljka objašnjeni su metodi uklanjanja sanskara koji se prvenstveno oslanjaju na princip odbacivanja pozitivnih sanskara. a kada se um oslobodi vezivanja za svet objekata. ali da bi se dospelo do krajnjeg cilja života. kroz njega se obrazuju nove negativne sanskare. uzdržavanju od ispunjavanja želja i neželjenju.Element negiranja u svim vidovima asketizma Takav stav podrazumeva primenu principa neti neti (ni ovo. on će težiti da uđe u neka finija vezivanja subjektivne vrste.

Njena svrha je u osnovi stvaralačka. U koncentraciji na zamišljeni objekat. kada sanskare sasvim iščeznu. Kada se otklanjanjem sanskara um oslobodi. . i uspavanom tromošću impresija vezanih za stare navike.kontrole fizičkih akcija. koji se sastoji u oslobađanju psihičke energije vezane u starim sanskarama u pravcu kreativnih i duhovnih ciljeva. Duhovni razvoj ima. pod kontrolom postaje izvorištem ogromne snage. Metod pukog uklanjanja bez zamene stvara za dosadu i duhovnu prazninu. ulaganjem iskrenih napora obuzdavanje će vremenom postati prirodno i lako. a zaboravlja na um i na telo. čisto mehanička kontrola koja se sprovodi bez pravog cilja potkopava sopstvenu svrhu. pohlepne i ljutite sklonosti. Tako ne dolazi do formiranja novih sanskara. duša se. Obuzdavanje misaonih procesa i reakcija je važno zarad kontrole formiranja novih sanskara i pražnjenja ili odmotavanja starih sanskara koje su njihova posledica. U takvoj kontroli nema mesta mehaničkom ili prisilnom preobraćanju uma. Zračak svetlosti. Ono što nazivamo kontrolom uma je zapravo proces preoblikovanja uma u svetlosti pravih vrednosti. Kada se energija vezana za sanskare usmeri na ovaj način. i (3) predanost Bogu. osoba je svesna samo objekta meditacije. Jer. Duhovno vredna kontrola nije nasilno potiskivanje misli i želja. izrazi prave životne vrednosti. Takva kontrola je rođena iz snažnog karaktera i zdravog rasuđivanja. Tako. a stare se raspršuju i troše kroz umnu aktivnost držanja nepodeljene pažnje na objektu koncentracije. uspostavljajući unutrašnju ravnotežu. Ona predstavlja napor uma da prevaziđe sopstvenu inerciju. Uspostavljanje kontrole zahteva napor sve dotle dok um pokušava da se resi svoje uslovljenosti sanskarama. kada neke pozitivne vrednosti dospeju u žižu svesti. već prirodno obuzdavanje nastalo kao rezultat opažanja pozitivnih vrednosti u procesu sticanja iskustva. čovekov osećaj za prave vrednosti. u zavisnosti od gustine vela satkanog od sanskara. ne negatorska. prema tome. Kontrola je od najveće važnosti za očuvanje umne energije i za ekonomičnu upotrebu misaone snage u kreativne svrhe. a kao rezultat toga dolazi do mentalne reakcije koja sprečava svako naknadno ometanje njihovog slobodnog i punog izražavanja. a njegova posebna prednost je ta što u svim fazama drži pažnju tragača. te neizbežno oslobađa od straha donoseći savršen mir i spokojstvo. Misaona snaga se može sublimirati kroz (1) meditaciju. Mada će na početku biti srazmerno teško postići kontrolu. dva vida: odbacivanje lažnih sanskaričkih vrednosti u korist vrednosti istinskog razumevanja. velikodušnost i dobrota. Postupak oplemenjivanja je privlačan Postupak oplemenjivanja je najprirodniji i najplodonosniji metod probijanja kroz kanale starih sanskara. A tragaoca postupak oplemenjivanja. nije lako da se prilagodi novim zahtevima sopstvenih zapažanja. razobručena u intenzivnoj koncentraciji. stepen vidljivosti manji ili veći. Istinska kontrola kao kreativno preusmerenje u svetlu pravih vrednosti Međutim. sviknutom na ustaljene puteve razmišljanja i reagovanja. Proces odbacivanja sanskara je istovremeno praćen procesom razumevanja pravih vrednosti. javlja se potreba da se one ispolje u životu. Raspršivanje i iscrpljivanje sanskara Kreativnu kontrolu uma je moguće ostvariti jer se izvor svetlosti nalazi u svakom čoveku. spaja sa svojim zamišljenim objektom. sanskare se raspršuju i troše. Zamena nižih vrednosti višim vrednostima predstavlja postupak oplemenjivanja. a to je da se umu omogući slobodno i neograničeno delovanje. usvajajući način života u kome glavnu ulogu igraju čistota. u kome se niže vrednosti zamenjuju višim. sasvim zaokuplja pažnju tragača i stvara kod njega osećanje unutrašnje ispunjenosti i svrhovitosti. Prema tome. Umu. ljudska svest nije u potpunosti obavljena tamom. kontrola se odvija spontano i um tada funkcioniše slobodno i s razumevanjem. osvetljava put na kome je. Prolazne i nejasne misli i želje mogu se ukrotiti samo ogromnim strpljenjem i istrajnom vežbom. kroz nju um čini pokušaj da. Um koji je u divljem i neobuzdanom stanju posve nepredvidiv. Meditacija: njena priroda i svrha Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamišljeni objekat. uklanjaju se požudne. (2) nesebično služenje čovečanstvu. Naposletku. istinska kontrola se ne zasniva samo na negiranju. i mada veo sanskara sprečava prosvetljenje Sopstva.

Kod osoba koje teško rade maštovitost je često slabo izražena zbog prekomernog rada. Nakon intenzivne meditacije um teži da se umiri. Uloga povlačenja u meditaciji Osama je jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu meditaciju. imaginaciju valja osloboditi i pustiti da poleti. U uzavrelom svetu misli. onoliko koliko i ljudskih osobina i sklonosti. kao i telo. zaboravlja na svoje telo. ona. kao i u meditaciji. pohlepe ili ljutnje. Bog može biti cilj meditacije bilo u Njegovom bezličnom. um i njihove funkcije. Um ili je opčaran ili se opire raznovrsnim mislima iz mentalnog područja uma. kao što su lenjost i slabo zdravlje. Meditacija o ličnim i bezličnim aspektima Boga Uspešnijim i dubljim oblicima meditacije prethodi svesno i konstruktivno razmišljanje o Bogu. te se stoga nove sanskare ne formiraju. Povlačenje pomaže ekonomičnijoj raspodeli misaone snage i jačanju koncentracije. . Takva meditacija se sastoji u usredsređivanju misli na apstraktno i nemanifestovano postojanje Boga. Meditacija treba da je spontana. Nesebično služenje je zato jedno od najboljih metoda za preusmeravanje i sublimiranje energije blokirane u sanskarama. ali se mogu prevazići redovnom vežbom u tačno utvrđenim satima. Budući da nema spoljašnjih utisaka koji su umu privlačni ili odbojni. U ranim jutarnjim časovima ili u smiraj dana prirodna tišina posebno pogoduje meditaciji. Ostale prepreke. dotle se koncentracija na univerzalne aspekte Boga najbolje postiže kroz nesebično služenje čovečanstvu. Meditacija na tačku je korisna za obuzdavanje i umirivanje uma. Nesebično služenje Dok meditacija na uobličene i bezlične aspekte Boga zahteva povlačenje svesti u svetilište srca. Let imaginacije valja usmeriti ka jednom utvrđenom cilju: da se postane jedno da Beskonačnim. staresanskare koje vezuju um labave i osipaju se. premda se meditacija može upražnjavati i u bilo koje drugo doba dana. jezgro ega biva lišeno njegove pogonske energije. u početnim stadijumima. blaženstvo i sveobuhvatni mir. već ka blagostanju drugih. Kada je osoba u potpunosti posvećena služenju. Snažnije ideje teže da se učvrste u urnu. on onda pokušava da se poistoveti sa kosmičkim Bićem kroz konstruktivne sugestije kao što su ˝Ja sam Beskonačno˝.Oblici meditacije Postoji mnoštvo oblika meditacije. Uputno je da čovek izbegava uticaj tih raznovrsnih misli sve dok se ne učvrsti u zamislima za koje se sam opredelio. pa da onda svoje misli. o Voljenom. takođe nisu zanemarljive. Međutim. Prepreke u meditaciji Uspeh u koncentraciji se postiže postepeno. ali je to suvoparan proces kome nedostaju kreativna iskustva praćena blaženstvom. Staviše. U trenucima kada je uzburkaju božanski impulsi. a ne usiljena. Ovo početno razočarenje može se smatrati jednom od najozbiljnijih prepreka svakodnevnom. Sa druge strane. ovaj oblik meditacije se može upražnjavati kao priprema za dublje oblike meditacije kojima se postiže veći uspeh. Energija uma obično se rasipa kroz mnogobrojne nestalne misli. Kada poklonik postigne potpunu objektivnost u odnosu na svoje misli i svoje telo. Taj predah prirodno proizilazi iz zamora imaginativnih mogućnosti i ne treba mu se opirati. dok se slabije raspršuju. meditacija na lične aspekte Boga sastoji se u usredsređivanju misli na forme i atribute Boga. Povlačenje u osamu je tu od izuzetne pomoći. ˝Ja sam u svemu˝. istrajnom upražnjavanju meditacije. misaoni oblici i boje se neprestano prepliću. mada usredsređivanje uma na tačku treba da izbegavaju oni koji prema tome ne gaje naročite sklonosti. vi se okrećete ka unutra i učite se veštini otvaranja prema višim strujanjima koja su u stanju da vam pruže snagu. ali ne u objektu meditacije. Meditacija na Boga je duhovno najplodonosnija. Njen tok ne smeju ometati osećanja požude. posmatraju nepristrasno. ˝Ja sam Sve˝. bilo u Njegovom ličnom aspektu. ali je početnik sklon da se obeshrabri ako odmah na početku ne postigne zadovoljavajuće rezultate. Pošto čovek svu svoju pažnju usmeri ne u pravcu lične koristi. već u postojanom miru doživljenom za vreme meditacije. Osobe sa živom maštom mogu da se oprobaju u intenzivnoj koncentraciji na tačku. Za njih je najprikladnije da se u toku meditacije prvo odvoje od misli. Meditacija na bezlični aspekt Boga odgovara isključivo osobama koje prema tome imaju naročitu sklonost.

Gravitaciona sila kojom se privlače nebeska tela je izraz ovakvog tipa ljubavi. Budući da se misaona energija ne rasipa. ublažavaš njihovu patnju recima utehe i činiš sve da bi ih usrećio. sve dok Ljubavnik ne pokida sve lance i uroni u biće Voljenog. samosažaljenja i ljubomore. Pravo nesebično služenje poči¬nje tek onda kada čovek. svake brige o ličnoj udobnosti. Gde god su srca istinski ujedinjena tu nema razlike između ˝ja˝ i ˝ti˝. Ljubav je sušta jednostavnost predavanja. Sloboda i zadovoljstvo pri služenju I tako. svake osetljivosti na tuđe nerazumevanje i kritiku. Da bi udovoljila nekoj. bez kajanja. Kada je ljubav samo-prosvetljena njena vrednost je uvećana zbog njenog svesnog žrtvovanja. Oni koje služi ne osećaju se njegovim dužnicima. Mada izmučena i izjedana brigama. ali je ljubav. Ona večito. Napon prave ljubavi je toliko velik da će smesta da odbije svako strano osećanje koje se pokuša umešati. koncentracija je potpuna.Smisao nesebičnog služenja Nesebično služenje započinje onda kada nestane i poslednje primisli o nagradi ili rezultatu. njihovo zdravlje vas ispunjava zadovoljstvom. pružaš im sklonište u svom. oseća onu istu radost kao kada bi neko njega služio. loših postupaka počinjenih iz sebičnosti. Ljubavnik bi rado uvenuo i nestao radi Voljenog. da poboljšate svoje zdravlje i ostvarite ličnu sreću. Pročišćavajuće dejstvo ljubavi Razume se da je ljubav sadržana i u drugim putevima koji vode oslobođenju. Pročišćavajućem i oslobađajućem dejstvu ljubavi nema premca. Posredi je prirodni afinitet medu stvarima koji ih drži na okupu i uzajamno privlači. Ljubav ispoljena kroz svesno žrtvovanje Žrtvovanje ljubavi je celovito i dragovoljno. Živeći u srcima drugih. . Ideal nesebičnog služenja oslobađa čoveka iz vlasti sanskara žudnje za moći i posedovanjem.Voljeni je za ljubavnika jedini životni cilj i smisao. Ni u jednom stanju se samozaborav ne javlja tako prirodno i spontano kao u stanju najveće ljubavi. na hiljadu načina teži da ugodi Voljenom. a kroz njihovu zahvalnost i naklonost. ti otkrivaš svoj život. dobijaš zapravo mnogo više nego što si dao. Ona postoji od samog početka evolucije. ma i najsitnijoj želji Voljenog. a sve manje je svesna davanja. Zato se za ljubav s punim pravom kaže daje najkraća staza do postignuća Najvišeg. On ne služi ni za pohvale. ona daje sve. služeći. Ljubav je prisutna u čitavoj Kreaciji Ljubav je lišena sveg neprirodnog i izveštačenog. Što više daje to većma želi da da. Prestajete da se trudite da olakšate sebi život i rasteretite se briga. Jedinstvena je po tome što je prati takvo celovito prepuštanje Voljenom da ne ostavlja prostora za ma šta drugo. Ljubav Nesebično služenje i meditacija postaju spontani samo kada su inspirisani ljubavlju. Štaviše. Ljubav stavlja tačku na stvaranje novih sanskara i uništava stare sanskare dajući životu potpuno novi pravac. ljubav postaje samo-izražena i samoprosvetljena i kao takva igra značajnu ulogu počev od najnižih formi. sama po sebi. Ona ne trpi kompromise . čovek se sam oseća dužnim jer mu je data jedinstvena prilika da usreći druge. Na organskom stupnju. spremni ste da žrtvujete sve za tuđe dobro. a zauzvrat ne traži ništa. Izgubivši sebe u životu drugih. pa sve do najrazvijenije forme-čoveka. Na neorganskom stupnju ona se grubo ispoljava u vidu kohezije ili privlačenja. Na stazi ljubavi su sve fizičke. Njene su osobenosti požrtvovanost i radost. Stanište ljubavi puca od nesavladivog nemira i lije potoke ljubavi i uzvišenog blaženstva. dok živite kroz druge. ljubav se ne osvrće na telo koje joj pruža stanište i hranu. najlepši i najdelotvorniji put. Zato ljubavi pripada čelno mesto među metodama koje vode oslobođenju svesti iz samkaričkih lanaca. Voljeni sa svim svojim osobinama je predmet njene nepodeljene pažnje i brige. pa ljubav tako postaje prava stvaralačka sila. Pružaš ljudima pomoć. Kada ste sasvim zaokupljeni boljitkom drugih teško da možete da razmišljate o sebi. Spokoj drugih čini vas spokojnim. ni za ime. Čovek koji nesebično služi toga gotovo i nije svestan. Naprotiv. a njihova sreća radošću. ili da bi ga poštedela od žaoke i najmanjeg zanemarivanja i ravnodušnosti. vaš sopstveni život se razvija i širi. vitalne i umne snage stavljene u službu Voljenome. ni za slavu. Ljubavlju je duša potpuno rastočena u Voljenom i tako prestaje da bude vezana za delovanje tela ili uma. kao što je ameba. Nivo vode u reci prave ljubavi uvek raste i nikada ne opada. ona se ne ustručava da prihvati na sebe najoštriju patnju.

Moguće da je neka osoba vodila nehatan i razvratan život ne razmišljajući o ničemu drugom do o zadovoljavanju svojih svetovnih želja. kako pozitivnih tako i negativnih. Na zrelijim stupnjevima predanost Bogu se izražava kroz brigu za dobrobit ljudi i služenje čovečanstvu. a čije se čovekoljublje ne može proširiti izvan okvira njene neposredne okoline niti prekoračiti granice otadžbine. praćeno krajnjim oslobođenjem svesti od celokupne iluzije i svih okova. čija imaginacija u najboljem slučaju može pojmiti lepotu umetnosti i lepe reci. duboko poštovanje i privrženost svetim spisima. Onaj koji primi ovakve impresije može u potpunosti odbaciti ustaljeni način života i razmišljanja. Ovi stupnjevi imaju svoju relativnu vrednost i daju relativne rezultate. krajnji nehaj za izgled ili kritiku. To se podudara sa učenikovim uzdizanjem iz zemaljske sfere u suptilnu sferu.Različiti stupnjevi predavanja Duboka intenzivna ljubav zove se bhakli. Na stupnju para-bhakti predanost Bogu prestaje da biva samo usmerenost ka Bogu. Međutim. ili božansku ljubav. molitve božanstvima. a u tako stvorenim uslovima. Ona se nastavlja tamo gde se bhakti završava. ili predavanje Bogu. Impresije primljene od Učitelja mogu biti podjednako delotvorne i u slučaju intelektualno i kulturno razvijene osobe. bez ijednog drugog cilja sem novaca i užitaka. Neophodnost potpune samopredaje Da bi intervencija Sadgurua bila delotvorna potrebno je da učenik sa Učiteljem uspostavi odnos potpune predanosti i otvorenosti. se ne može postići ni na koji drugi način osim milošću Sadgurua. Potpuna samopredaja podrazumeva pokoravanje svim Učiteljevim nalozima. Ljubav prema živućem Savršenom Učitelju je sledeći značajan stupanj predanosti Bogu. Prema tome. jer se vremenom preobražava u para-bhakti. čije su vizije ipak omeđene. Po primitku impresija od Učitelja i ona će biti uzdignuta i doživeti čari uzvišenijeg života. već se odlikuje izrazitom ustreptalošću srca i nesmanjenom čežnjom da se bude jedno sa Voljenim. Ovakav tip odnosa podiže duhovni nivo i preobražava čak i najizopačeniji način života. povlačenje iz sopstvenog okruženja. a odatle na nivo spoznaje i prosvetljenja čiji je vrhunac uranjanje u Beskonačno. najpotpunije da odgovori na nju. najzad. onda će on preuzeti odgovornost za vas. koja nije bila u stanju ni da zamisli oslobađanje od zemaljskih okova. u slučaju potpune predanosti. Slede nezainteresovanost i nebriga za telo. Kroz taj odnos učenik od Učitelja prima impresije koje imaju posebnu moć poništavanja dejstva impresija iz prošlosti. Brisanje svih sanskara. čak će i jedna takva osoba. divota i delotvornost ljubavi koju Ljubavnik prima od Učitelja uvećavaju ionako neprocenjivu duhovnu vrednost ovog najvišeg oblika ljubavi. ljubav i najdublje poštovanje prema svetim ljudima. a vi ga pokorno sledite. odgovornost za vaše oslobođenje od sanskara se prenosi na Učitelja.kako prirodnih tako i neprirodnih. iz suptilne u mentalnu sferu i. Potiranje sanskara intervencijom Sadgurua Sadguru poseduje moć da uzdigne učenika sa običnog intelektualnog nivoa svesti na nivo svesti gde glavnu ulogu igraju inspiracija i intuicija. Na početnim stupnjevima ova se ispoljava kroz idolopoklonstvo. Ova najviša faza ljubavi je istovremeno i najplodonosnija jer ima za cilj Onog koji je sušta otelotvorena ljubav i koji može. Ovaj poslednji korak označava potpuno poliranje svih sanskara . vernost i pokornost duhovnom Učitelju. što će u potpunosti izmeniti tok njegovog života. a božanski zov Voljenog prisutniji je no ikad. U već navedenom primeru žice obavijene oko štapa. Čistota. Ako sva vaša dela i želje usmerava Učitelj. pošto je vrhovni Voljeni. uvideti da su sanskare koje je primila kroz odnos sa Sadguruom bile dovoljno snažne da sa njenih očiju zauvek uklone zastor koji je izatkao njen ustaljeni način razmišljanja i življenja. proces poliranja sanskara predstavljao bi postupak presecanja žice makazama. Uklanjanje sanskara III Potiranje sanskara Impresije potekle od Sadgurua preobražavaju život Ljubav prema Sadguruu ili Savršenom Učitelju je naročito važna jer priziva kontakt s njim. Para-bhakti Para-bhakti nije samo intenzivirana bhakti. iz mentalne sfere u stanje Oslobođenosti. Možda je bila i zaslepljena žudnjom za moći i posedovanjem. ili potragu za Najvišim kroz apstraktno mišljenje. otvarajući joj potpuno nove vidike ka slobodnijem i uzvišenijem životu. Učitelj može u trenu da poništi sve vaše .

Doslovna pokornost nastaje kao posledica granitne vere i duboke ljubavi koju Učitelj pobuđuje u učeniku svojim živim obraćanjem. Uzroci individualnih sreća i nesreća. prvo se javlja intelektualna. Na kraju učenik. Prihvatljivo i neprihvatljivo Čovekova koncepcija o tome staje prihvatljivo a šta nepri¬hvatljivo evoluira i menja se u skladu sa prirodom želja koje dominiraju u datom trenutku. a sve ˝pilule˝ poslušnosti koje mu nudi su intelektualne. Učitelj poseduje beskonačnu moć. prilagođene ukusu i kovu đaka. Pošto su to dvoje neraskidivo isprepletani. ali je malo duša prošlo svih šest stupnjeva unutarnjih sfera svesti i postalo jedno sa beskonačnim izvorom postojanja. a neka patnju. poroka i vrlina. čovek je prinuđen da meri svoje iskustvo prema njoj. neka doživljava kao prijatna. Budući da je u osnovi vaše vere razum. Doslovna pokornost Kroz intelektualnu pokornost Učitelju možete poništiti sve vaše sanskare. neka iskustva mu donose sreću. i za tili čas on može poništiti sve sanskare i osloboditi dušu svih vezanosti i svih okova. za druga da su loša. i na ono koje osujećuje njeno ispunjenje. znanja i blaženstva. Većina duša je manje ili više napredovala na duhovnoj stazi. um uspostavlja . vera. su jedinstveni. vi ga volite i poštujete. Od ova dva vida pokornosti. Uloga Sadguma Položaj i moć Sadguma. vezivanja ili odbijanja. Intelektualna pokornost Postoje dva vida pokornosti i predanosti Učitelju: intelektualna i doslovna. Na ovom stupnju učenik postaje duhovni sin ili ćerka Učitelja i vremenom on ili ona bivaju oslobođeni svih individualnih i sanskaričkih vezanosti. Kroz bezuslovnu unutrašnju pokornost razvezuju se svi zamršeni čvorovi vaših želja i sanskara. ljubav i čežnja. On je stožer svekolike aktivnosti. Dobro i zlo Procenjivanje iskustva putem oprečnosti Ljudski um ne samo da prolazi kroz iskustva. te je stoga neprihvatljivo. Za neka iskustva veruje da ga ograničavaju. trajan i ničim ometan protok duhovne mudrosti i snage od Učitelja ka učeniku. poznati su mu isto toliko dobro koliko i uzroci velikih kosmičkih promena i prevrata. kao jedan od odabranih. Kroz nju se takođe ostvaruje duboka povezanost između Učitelja i učenika. već prožima samu suštinu svih duša jer je postao jedno sa Beskonačnim. sva tvoja snaga i slabost. Zato što je jedno sa Beskonačnim. pod uslovom da ste iskreni u logičkim tumačenjima njegovih uputstava i temeljni u njihovom izvršenju.sanskare.nezavisno od toga da li ona zadovoljavaju njegove racionalne kriterijume ili ne. a neka kao neprijatna. tvoje radosti i tuge. Snažno zračenje Učiteljevog oreola i obilje čistote i milosrđa su razlozi zbog kojih se kod učenika rada nepokolebljiva vera. Neka iskustva smatra prihvatljivim. a neka neprihvatljivim. Učitelj ničim ne narušava ovu fazu kroz koju učenik prolazi. Ove oprečnosti je stvorila ljudska imaginacija u trenutku kada je spoznala život sa lične tačke gledišta. Kada ste intelektualno uvereni u Učiteljevu veličinu i Savršenost. drži vas u granicama intelektualne poslušnosti. Umesto da se suoči sa životom bez iščekivanja. njemu pripadaju sve tvoje misli i dela. pohlepa i nesebičnost. Sadguru ne samo da je prošao sve nivoe svesti. U tom smislu. Svako biće je kao na dlanu pod svetlom beskonačnog reflektora njegove sveprisutne svesti. zasnovana na intelektu. nespokojstva i ljutnje. on ujedno neprestano vrši njihovu procenu. ili Savršenog Učitelja. Za neka iskustva misli da su dobra. Sve dotle dok i poslednja želja istrajava u njegovom umu. ali niste u stanju doslovce da sledite njegova uputstva. Ona prethodi doslovnoj pokornosti koja je plodonosnija. koja ga čini spremnim da bez premišljanja sledi Učiteljeva uputstva . Doslovna pokornost ne zahteva čak ni intelektualno razumevanje uputstava i ona je najpoželjniji vid pokornosti kome treba težiti. kao i složenim mehanizmom delovanja sanskara kod pojedinačnih duša. Pored toga što prožima sveukupno postojanje. razvrstavajući ga dvojako: na ono što pomaže ispunjenju želje. vama je teško da ga razdvojite od Učitelja i njegovih uputstava. Ali rezultat se brže postiže kada je pokornost doslovna. on je i u svesnom dosluhu sa kosmičkim zakonom uzroka i posledice. a za druga da ga ispunjavaju i oslobađaju. i sam postaje Učitelj. te je stoga prihvatljivo.

i niko nije toliko rđav da ne bi mogao da se popravi i postane dobar. a teško da bude dobar. ostavljali su utiske u umu koji se razvijao. Uvek postoji nada. a naspram ljutnje tolerancija ili strpljenje. obično preteže ili dobit ili dug. Ona se zasniva na čovekovoj težnji da oslobodi um od svih okova koje mu nameću želje. pohlepne i ljutite težnje. tada dolazi do njihovog naglog iščeznuća. Kada se postigne potpuna ravnoteža i poklapanje dobrih i loših sanskara. a dobra su ona koja ga oslobađaju iz njih. tako da one mogu poklopiti i poništiti dejstvo nataloženih loših sanskara. Naspram požude je ljubav. prikupljene iskazivanjem ovih svojstava. Bitno je naglasiti da račun ostaje tekući ne samo kada preteže manjak. a svetac ne treba da bude tast zbog svojih moralnih postignuća. Dela i iskustva začeta i podržana takvim egocentričnim težnjama. u njoj preovladavaju rđavi elementi. pohlepe i ljutnje. Zato se glavnom postupku oslobađanja od sanskara mora pridružiti dodatni postupak odricanja od zla u korist dobra. naspram pohlepe je velikodušnost. Čak i dobro proishodi iz želje Od svih suprotnosti koje je ljudski um stvorio.na ono što smatra prihvatljivim i na ono što smatra neprihvatljivim. a on ih je ˝pamtio˝ isto kao što filmska traka beleži kretanje glumaca. pojava dobrih svojstava u ljudskoj svesti ne bi bila moguća. većina ih je loša. Dobre sanskare. Svaki čovek. Usmeravajući pažnju na ljubav. nije dosegao visine moralnih vrlina a da prethodno nije vodio moralno izopačen život. Nijedan svetac. Da bi bankovni račun bio ugašen. istinska sloboda dolazi tek kada se dobro i zlo uravnoteže i tako srastu jedno u drugo da više ne pružaju mogućnost izbora ograničenom ˝ja˝ satkanom od želja. Od samog početka evolucije čoveka. ona čoveka vezuju jednako kao i loša iskustva i loša dela. poklapaju i time uravnotežavaju loše sanskare požude. Ograničeno ja postoji i ti dobrim i u lošim sanskarama Postepen razvoj dobrih osobina povlaci za sobom ljubav. iz koga je izronila ljudska svest. velikodušnost i toleranciju. Svaka vezanost potpuno nestaje tek nakon prestanka svake želje. niko nije sasvim izgubljen i ne treba očajavati. Razvoj dobrih sanskara biva podstaknut prelaženjem kroz ona iskustva i vršenjem onih dela koja su u suprotnosti sa onima koja pretežu u životinjskom svetu. a svest izranja iz stanja ropstva u stanje Oslobođenosti. suprotnost između dobra i zla je u duhovnom smislu najznačajnija. životinjskom pohlepom i životinjskom jarošću . sve dok ne postane najsvetliji primer za ćelo čovečanstvo. pohlepa i ljutnja. Grešnik i svetac Grešnik ne treba da nosi pečat večitog poniženja. obzirom da i dobra iskustva i dobra dela proishode iz želja. pa se tako na samom začetku ljudska svest nalazi pod uplivom nagonske sile koja je prevashodno negativna. Sa tog stanovišta su i svetac i grešnik ono što jesu u skladu sa zakonima koji deluju u univerzumu. Neophodnost negovanja dobrih sanskara Mada su neke životinjske sanskare dobre. Loša su ona iskustva i dela koja ga još čvršće stežu u okove želja. ljubav i strpljenje. čovek može iskoreniti požudne. jer je svest na podljudskim stupnjevima evolucije uglavnom delovala pod uticajem ograničavajućih težnji kao što su požuda. deleći život na suprotnosti . Ijedan i drugi isto počinju i isto završavaju. uglavnom je ograničen životinjskim strastima. Životinjski svet. činjenica je da nema drugog puta do božanstvenosti osim kroz odricanje od zla u korist dobra. Prema tome. makoliko da je posrnuo. l kao što račun ostaje tekući . Zato je čoveku lako da bude rđav. Račun se može ugasiti jedino kada se minus i plus izjednače. može postepeno bivati sve bolji i bolji. ona će uvek zavisiti od delovanja njenih sanskara. U polju sanskara takva ravnoteža se retko događa jer u svakom trenutku dominiraju ili dobre ili loše sanskare. dobit se mora poklopiti sa dugom.iako neke životinje umeju da razviju i neke dobre osobine kao što su požrtvovanost.standarde. Ali. Jer kad bi sve nataložene životinjske sanskare bile rđave. Ali bilo da je osoba dobra ili zla. pa račun tako i dalje ostaje tekući. ma kako velik. plemenitost i mir. bez ijedne dobre. Međutim. Ali. već i kada preteže višak. Čovek kreće sa životinjskim sanskarama Premda je u ljudskim bićima svest u potpunosti razvijena. zadatak oslobađanja sastoji se u negovanju i razvijanju dobrih sanskara.

postoji mogućnost da se u jednom pravcu akumulira višak dobrih sanskara naporedo sa već postojećim lošim sa tiskarama drugačijeg tipa. Primerice. i zavisi od kvalitativne raznorodnosti nataloženih sanskara. kroz mešavinu dobrih i loših sanskara. u izvesnom smislu. na šta će ga nagoniti snaga sanskara koje je sama ta praksa stvorila. Prljavo posuđe ćete očistiti tako što ćete ga prvo potopiti u deterdžent a zatim isprati čistom vodom. Čak i kada bi se ti zanemareni oblici vezanosti naknadno poništili. Ono što je potrebno da bi se ono konačno ugasilo jeste uspostavljanje savršene ravnoteže i poklapanje dobrih i loših sanskara. mada se povezi sačinjeni od dobra mogu lakše skinuti nakon što se uvidi njihovo ograničavajuće svojstvo. Tako i dobre sanskare poklapaju loše. naglasiti činjenicu da dobro vezuje isto koliko i zlo. u fazi poistovećivanja sa zlom. a um prirodno nastoji da sebi privuče onu suprotnost koja odgovara duhovnim zahtevima situacije. Sto se tiče poistovećenja sa tvrđavom dobra. Još jedan od načina da uklonite masnoću iz posude jeste . koliko u nemoći da se ta tvrđava. s jedne strane. ono zahteva inteligentno usklađivanje sanskara. nakon što se dospelo do uvida. Ali to nije mehanički i automatski proces koji se odvija sam od sebe. a neke loše sanskare uravnoteže i preklope dobre. problem bi se mogao resiti prostom akumulacijom dobrih sanskara. a naporedo s tim. nastavilo sa procesom prikupljanja dobrih sanskara u većem obimu. Problem da se izađe iz tvrđave zla ne leži toliko u nesposobnosti da se uvidi kako se tu radi o ograničenju. međutim. razgradi. Zatvor sazdan od dobra Dobro u poređenju sa zlom Tokom vremena ego će se preseliti iz manje tvrđave poistovećivanja sa zlom u veću tvrđavu poistovećivanja s dobrotom. jer jedino on ima neposredan. zadatak za svaki centar svesti specifičan. Tragalac ne samo da će najverovatnije nastaviti da zanemaruje oblike vezanosti koji će ostati netaknuti. Potreba za uravnotežavanjem sanskara Oslobađanje nije stvar pukog gomilanja zasluga. Kada bi suština problema bila u tome da se postigne jednakost u kvantitetu. Bitno je. Dobro u poređenju sa zlom Ego živi ili kroz loše ili kroz dobre sanskare ili. tragaocu je najčešće nemoguće uočiti šta situacija zahteva. međutim. pak. Onda će shvatiti da izlazak iz nje predstavlja mnogo lakši zadatak nego što je bio izlazak iz prethodnog boravišta ega. Stoga je. Ako bi se. već mora doći do savrše¬nog. Pre ili kasnije međutim. U tom slučaju prevagnuće dobre sanskare. nepogrešiv uvid u ono šta je zaista potrebno u svakom posebnom slučaju. Uravnotežavanje i preklapanje dobrih i loših sanskara Problem savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara nije matematički zadatak sravnjivanja jednakih suma. što će mu pružiti osećaj širenja. pre ili kasnije došlo bi do brojčanog izjednačavanja dobrih sa postojećim lošim sanskarama i usledila bi neophodna ravnoteža. tragač će uvideti da i ta nova tvrđava ega nije ništa manje ograničavajuća. nego razgraditi je. Ali da bi se svest oslobodila. dugujući to svom pradavnom poreklu i dugotrajnom taloženju. Stoga do oslobođenja od svih sanskara može doći ili kada dobre sanskare uravnoteže i preklope loše sanskare ili kada neke dobre sanskare uravnoteže i preklope loše. mimo razumnog i razboritog udela tragaoca. ego bi se mogao prebaciti u dobre sanskare i nastaviti svoje postojanje kroz njih. tačku-po-tačku preklapanja jedne oprečnosti drugom. ukoliko mu se ne osmehne sreća da dobije dragocenu pomoć Savršenog Učitelja. tim postupcima će preostali oblici vezanosti ostati netaknuti i nastaviće da egzistiraju. teže je spoznati da ona ograničava. neki oblici vezanosti mogu se poništiti umrtvljavanjem tela. dobre i loše sanskare ne treba da budu izjednačene samo po brojčanoj snazi.jer preteže ili manjak ili višak. Svaki centar svesti nesvesno tezi krajnjem oslobođenju. ali neće doći do razaranja ograničenog ega. Ova razlika se javlja stoga što su životinjske sanskare čvršće ukorenjene. tako se i život ograničenog ˝ja˝ produžava i održava jer pretežu ili loše ili dobre sanskare. No. te strogim oblicima asketizma. Premeštanje ega u dobre sanskare Ako se nastavi sa prikupljanjem dobrih sanskara bez uvažavanja specifičnog sastava već postojećih. ostvarenju Istine. Ograničeno ˝ja˝ može opstajati i kroz dobre i kroz loše sanskare. već će možda i pojačati praksu samoumrtvljavanja i askeze. usporilo ili prekinulo sa procesom prikupljanja loših sanskara.

kada um ugleda Dušu. To je Ostvarenje. Duša ostaje uvek neuprljana ali se to vidi tek onda kada um postane čisto ogledalo koje odražava Istinu. Slučaj hirurškog zahvata Situacija broj 2. oni koji bi da dopru do jezgra pojedinih formulacija. a da se u blizini nalazi drugi čovek koji je izvrstan plivač i da hoće da ga spasi. Prema tome. Nasilje i nenasilje Iznad reči Čovek gaji sklonost da nekritički usvaja stalne. To je isto kao kada loše sanskare preklope dobre sanskare. Na duši nikad ništa nije ni bilo ispisano. Prema tome. To naročito važi za ključne principe formulisane kroz oprečne pojmove nasilja i nenasilja. moraju se upustiti u duboku istraživačku analizu formulisanih načela. čak i ako ta pravila slove za visoko vredna. Na tom nivou um. Sve reci i formulacije ograničavaju Istinu. Sanskare su se taložile u umu a ne u duši. pepeo umnogome olakšava čišćenje posuda zaprljanog masnoćom. za potrebe ovog izlaganja nije nužno pobrojati sve moguće situacije koje ovi pojmovi pokrivaju. uvek nadopunjujući ovakvu analizu konkretnim primerima iz života. dubljeg značenja reči. koji nadilazi um. To je stanje koje nadilazi um i zato je iznad suprotnosti dobra i zla. on se mora rastočiti u Duši da bi Duša spoznala samu sebe kao Istinu. a ono što preostaje jeste čista posuda uma koja odražava Istinu kakva jeste. Oslobođenje od sanskara i iskoračenje iznad dobra i zla Kada dođe do savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara. To je Presvet ljenje. njegov zagrljaj je tako grčevit da ne samo da njegovo spasenje može učiniti nemogućim. blaženstvo i znanje. da davljenika udarcem onesvesti. no uprkos tome. nego može prouzrokovati i utapanje spasioca. Pepeo je sigurno poslednja stvar na ovom svetu koja bi se mogla dovesti u vezu sa masnoćom. Kada impresije dobra i zla iščeznu. nužna je brižljiva analiza i istraživanje izvornog. Pretpostavimo da je čovek koji ne zna da pliva upao u jezero i davi se. mir. već i sveukupni tok života. pa je čak u izvesnom smislu u suprotnosti sa njom. Pretpostavimo da osoba boluje od izvesne bolesti koja se može izlečiti samo operacijom. hirurg . Neprekidna borba između dobra i zla je prestala. Slučajevi o kojima ćemo govoriti izabrani su jer imaju moć da dubinski osvetle suštinu značenja pojmova nasilja i nenasilja. Međutim. Međutim. um ugleda Dušu. Čovek koji se davi nastoji da očajnički ščepa onoga koji mu pritiče u pomoć. postoji samo jedan obuhvatan i celovit život Boga. te da bi se zaštitili drugi koji bi takođe mogli biti zaraženi. konvencionalizovane reči i dopušta da mu one gotovo mehanički usmeravaju dela. da nijedno izlaganje u vezi s tim predmetom ne može biti celovito ukoliko se sve te raznovrsne situacije ne uzmu u obzir. nakon stoje um ugledao Dušu. Na ovom stupnju postoji samo jedno nedeljivo postojanje čije su odlike beskonačna ljubav. ali za razložno i razborito delanje. tada i jedne i druge iščezavaju. Onesvešćivanje davljenika se pod takvim okolnostima ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. Tipične situacije Pojmovi ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ se u svojoj uobičajenoj upotrebi mogu primeniti na toliko raznovrsnih situacija u praktičnom životu. jer nema ni dobra ni zla. Medu rečima koje zahtevaju jedno takvo istraživanje malo je onih koje se po svom značaju mogu meriti sa recima kao što su ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝. bez iskrivljavanja. Duhovno razumevanje nadilazi formulacije Duhovni život je stvar dubokog uviđanja a ne mehaničko prilagođavanje nametnutim pravilima. jer one vrše direktan uticaj na ideologije koje oblikuju ne samo pojedinačna dela. Da bi se bolesnik izlečio. Zato će spasilac morati. jer Duša nije um nego Bog. Slučaj davljenika Situacija broj 1. to nije isto kao i kada Duša spozna sebe samu. iščezava. ne dovodeći ih u vezu sa njihovom živom suštinom. sa svim dobrim i lošim sanskarama. Reči imaju svoje mesto i namenu u životu. pre nego što pristupi spašavanju. Za njega je potrebno razumevanje koje nadilazi reci ili formulacije. Dovoljno je razmotriti samo neke od tipičnih.da njenu unutrašnjost pospete pepelom a zatim je isperete vodom.

u tom smislu se može reći da se ne radi o slučaju nasilja. Međutim. a nastavnik odstreljuje besnog psa da bi zaštitio decu. Ovde je takođe prisutna primena sile (čak i sečenje tela). Pošto nije bilo zlih namera. jer se ipak vrši odsecanje jednog dela tela. Komentar n vezi slučaja davljenika Detaljna analiza situacije broj 1. Pretpostavimo da je jedan agresivan narod izvršio napad na slabiji narod iz sebičnih pobuda. Sa ove posebne tačke gledišta se može reći da su u ovoj situaciji zastupljeni i nasilje i nenasilje. ali se ne može smatrati ni slučajem nasilja ni slučajem nenasilja u uobičajenom smislu reci. ali za dobro pacijenta. se neznatno razlikuje. Slučaj besnog psa Situacija broj 4. Ova akcija podrazumeva nenasilje. Dalje. Dva poslednja slučaja pokazuju da u situacijama gde se stvarno pojavljuje nasilje. sila je u ovom slučaju primenjena za dobro davljenika bez ikakve namere da mu se nanese povreda ili zlo. Slučaj nenasilja jakog Situacija broj 5. Pretpostavimo da besan pas trči unaokolo i da postoji mogućnost da ugrize nekog školarca. Sečenja tela nožem se isto lako ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. ne samo da odustaje od toga. Agresivni narod može pretrpeti mnoge gubitke. a da se neki drugi narod. operacija nema samo za cilj da spreči širenje bolesti kod pacijenta već i širenje zaraze na okolinu. kako prema pacijentu tako i prema onima koji bi mogli da se zaraze u kontaktu s njim. koja se ogleda u napadanju i iskorišćavanju slabijih naroda. Uprkos tome što se radi o nanošenju zla i štete. ni u ovom primeru nemamo očigledan slučaj nasilja. Borbu u cilju odbrane slabijeg naroda ne možemo smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. A ne može se smatrati ni nenasiljem. Ovakvo nasilje nije u stvari nasilno. jer se on. bez prethodne saglasnosti onoga nad kim se sila primenjuje. I pretpostavimo da snažniji čovek. ali je možemo zvati nenasilnim nasiljem. vođen plemenitom željom da spasi taj nejaki narod. Sila se primenjuje iz dobrostivih pobuda. to jest žrtve. Komentar u vezi slučaja hirurškog zahvata Situacija broj 2. takođe je veoma zanimljiva i poučna. u većini slučajeva pacijent daje svoj pristanak na operaciju. Međutim. pa čak biti i potpuno uništen. ali je to nenasilje jakog. . Komentar u vezi slučaja agresivnog naroda Situacija broj 3. Potreba za složenim razmatranjem Prve tri gore pomenute situacije jasno govore da se pitanje da li neka situacija predstavlja nasilje ili nenasilje. mada je upotreba sile bez prethodnog pristanka žrtve prisutna. Ubijanje besnog psa zaista sadrži nasilje ali u njemu nema mržnje. neki drugi činioci daju rečima ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ značenje koje prevazilazi ono koje im se uobičajno pripisuje. postepeno leci od duhovne slabosti ili nemoći. oružanom silom suprotstavio agresivnom napadu. Upotreba sile. osnovni motiv ipak spašavanje davljenika. već u jednom višem smislu to je takođe i za dobro agresivnog naroda. Pretpostavimo da je slaba ali arogantna osoba pljunula i uvredila fizički jačeg čoveka. Borba tu predstavlja primer pružanja otpora agresiji bez sebičnih motiva ili lične koristi već isključivo u cilju odbrane slabijeg naroda. a sila ne samo da se primenjuje bez njegovog prethodnog pristanka već i protiv njegove svesne volje i htenja. kroz otpor pružen njegovoj agresiji. pokazuje da je. pa se ono stoga može nazvati nenasilno nasilje. koji ima dovoljno snage da zgromi arogantnog čoveka. ovde primena sile ne predstavlja nasilje u uobičajenom smislu. ne može rešiti dok se ne uđe u mnoga tanana i složena razmatranja u pogledu detalja i motiva koji su je podstakli.mora da ukloni zaraženi deo tela. sila se ovde primenjuje ne samo za dobro slabijeg naroda. odnosno nenasilje. može se zvati nasiljem. Slučaj agresivnog naroda Situacija broj 3. već mu mirno objašnjava jevanđelje ljubavi. Kao prvo.

Međutim. a dobrobit za ostale se javlja kao sporedni rezultat. Glavni rezultat borbe protiv agresivnog naroda jeste dobrobit slabijeg naroda. je u svakom slučaju nasilje. nije ni pasivnost ni slabost. kako za one koji su meta primene sile tako i za sve ostale. Nikada. Na primer. Pravilno razumevanje statusa nasilja i nenasilja u šemi duhovnih vrednosti iziskuje sagledavanje prave suštine postojanja. Oni nastoje da napadača pridobiju ljubavlju rizikujući svoje živote ne zbog straha. Dakle. Prema tome. Zaštita slabijeg je vid služenja bez sebičnih motiva Zaštita slabijeg predstavlja značajan vid nesebičnog služenja i deo je karma-joge. Svako delo treba da bude spontani izraz božanske ljubavi . Oni sadrže mnoge. ono je opravdano jer u njemu nema mržnje i počinjeno je isključivo s namerom da se osigura bezbednost dece koja bi mogla da budu ugrožena od strane besnog psa.ne može resiti uvođenjem kakvog opšteg pravila. on mora biti oslobođen sebičnih motiva ili mržnje. Razjašnjenje slučaja pobesnelog psa i nenasilja jakog Situacija broj 4. U slučaju operacije glavni rezultat je dobrobit pacijenta (nad kim se sila primenjuje). već zbog ljubavi. a šta nenasilje. već snaga istinski kreativne akcije nelične prirode. sile u te svrhe. ne treba se ravnati prema frazama (ma kako uzvišeno zvučale) koje se zasnivaju na necelovitim. gde nije u pitanju samoodbrana ili lični motiv. a dobrobit agresivnog naroda (protiv koga je primenjena sila) javlja se kao sporedni rezultat. kada muškarac hrani ženu koju je napao drugi muškarac sa zlim namerama . manjkavim idejama o tome staje nasilje. To je nenasilje jakog. ne smatraju nikoga neprijateljem. ali ne i pasivnost. Primena. Međutim. Tu nema mnogo razlike. jeste .on na taj način spašava život i Čast te žene. ne tako lako rešive duhovne činioce i probleme.njihove opravdanosti ili neopravdanosti. Nasilje III Nenasilno Nasilje (zasnovano na neograničenoj ljubavi) Nasilje koje se vrši isključivo u odbranu slabijeg. nalazimo da je uticaj u oba slučaja dobar.koja je iznad svih suprotnosti . a ujedno kažnjavajući napadača navodi ga na pokajanje.Poređenje između slučaja agresivnog naroda i slučaja hiruškog zahvata Slučaj pružanja otpora agresivnoj naciji veoma je sličan slučaju amputacije inficiranog dela tela. II Nenasilje Hrabrog (zasnovano na bezgranično čistoj ljubavi) Odnosi se na one koji. Duhovno razumevanje je izvan svih pravila Detaljna analiza i poređenje svih ovih raznovrsnih slučajeva iznosi na videlo činjenicu da se pitanje nasilja ili nenasilja . razjašnjenje njihovih stvarnih vrednosti ili pomankanja vrednosti . Slučaj snažnog čoveka koji nudi propoved umesto revanša (situacija broj 5) predstavlja nenasilje. da bi napad koji se pred uzima u odbranu slabijeg imao nepobitnu duhovnu vrednost. ni pod kakvim okolnostima ni jedna primisao o nasilju ne pohodi njegov um. kada se ove dve situacije pažljivo izanaliziraju i uporede. Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Nenasilje I Čisto i Jednostavno Nenasilje (zasnovano na božanskoj ljubavi) Ovde čovek vidi sve kao svoje Sopstvo i iznad je i prijateljstva i neprijateljstva. ili joge akcije. u potpunosti je opravdana kao neophodno sredstvo zaštite ugroženog. kada je neophodna. iako nisu doživeli sebe kao jedno sa svime kroz Realizaciju.i da se zasniva na duhovnom razumevanju van svakog kanona.

IV Nasilje Bez Sebičnosti (zasnovano na ograničenoj ljudskoj ljubavi) Ovde je nasilje počinjeno u samoodbrani. Ovakvu čežnju većina ljudi ne oseća. kada je zbog neprijateljskog napada čast nacije dovedena u pitanje. Prema tome. kada je u pitanju čast nacije.nasilja izvršenog isključivo u odbranu slabijeg bez ikakvih sebičnih motiva. kaže se da on sledi načela nasilja bez sebičnosti. kao što smo to već naglasili. nesebični napori naroda da se odbrani predstavljaju nasilje bez sebičnosti. nesebični napor naroda da se odbrani predstavlja nasilje bez sebičnosti. navesti ih da slede principe nenasilnog nasilja . kao u slučaju neprijateljskog napada. već će dovesti do toga da u masi preovlada nenasilje kukavice. neophodno je da ih prvo pripremi za nenasilje hrabrog. onda čovek brani svoju majku. Kada izbije rat onda mase. A da bi se taj cilj praktično postigao neophodno je. Nijedan drugi sebični motiv ne srne da se potkrade u ovaj oblik nasilja. Prema tome. nego iz ljubavi. Isto važi i za sebično nasilje. ako neko ima nameru da vodi mase u pravcu čistog nenasilja. moraju se postepeno voditi ka ovom cilju uz pomoć . Tako. Kao što smo već napomenuli. tako izraženu ljubav zovemo ograničenom ljudskom ljubavlju. Kada se dostigne stanje čiste božanske ljubavi. a zatim da se postepeno uvedu u nenasilje hrabrog. i samo iz tog razloga. Čisto i jednostavno nenasilje jeste beskonačna ljubav. a njen sin je brani takođe nasilnim putem. u slučaju kada je neko podmuklo napadnut i bez dodatnih sebičnih motiva. da ljudi prestanu da pružaju otpor napadaču iz straha i ni iz jednog drugog razloga. dokle god čisto i jednostavno nenasilje stoji kao cilj života.nenasilno nasilje. njegova vlastita majka). odnosno za nasilje koje zarad sebičnog cilja sticanja moći ili nekog drugog sebičnog cilja vrši pojedinac ili čitav narod. mada nisu dostigli jedinstvo sa svepostojanjem kroz Realizaciju. a tragalac koji ima čežnju da postigne to uzvišeno stanje treba da započne sa praktikovanjem onoga što smo nazvali nenasiljem hrabrog. Nasilje bez sebičnosti je ono nasilje koje se vrši u samoodbrani od podmuklog napada. ne smatraju nikoga svojim neprijateljem. Na sličan način. To je cilj života. nenasilje hrabrog je izvodljivo za one pojedince kod kojih se razvila snažna čežnja za postizanjem uzvišenog stanja. fatalno. Prerani pokušaji da se u vreme rata nepripremljene mase nauče nenasilju hrabrog ne samo da neće uspeti. kada je čast nečije majke dovedena u opasnost zbog napada nekog pohotljivog muškarca. nezasluženoj dobiti i tako dalje. poklonik postaje jedno s Bogom. V Nenasilje Kukavice (zasnovano na bezgraničnoj slabosti nečijeg karaktera i uma) Oni koji se ne opiru napadu zbog straha. Takođe. Mase bi se takođe mogle podučavati i voditi u pravcu nenasilja hrabrog tako što bi se navele da slede principe nasilja bez sebičnosti umesto nenasilnog nasilja. Široke mase koje ne osećaju poriv i intenzivnu žudnju za jedinstvom sa Bogom. Da bi se postigao ovaj cilj mora se svesrdno žudeti za njim. makar u početku. na primer. zatečene iznenadnim napadom. Nenasilje kukavice je. Na primer. to se zove sebično nasilje. Jedini praktičan način da se oni dovedu do krajnjeg cilja jeste da im se u svest usadi načelo nenasilnog nasilja. spadaju u ovu vrstu. nisu raspoložene da slušaju propovedi o tome kako treba težiti postignuću uzvišenog životnog cilja. na kraju krajeva. to jest. VI Sebično Nasilje (zasnovano na mržnji i strasti) Kada je izvršeno nasilje iz sebičnih pobuda od strane nekog pojedinca ili naroda u težnji za moći. kada je čast nečije majke dovedena u pitanje nasiljem nekog pohotljivog čoveka. Pošto je prisutna mrva sebičnosti (sinu je to. Oni nastoje da razoružaju napadače uz pomoć ljubavi i rizikuju svoj život ne zbog straha. Nenasilje hrabrog pokazuju oni koji. njega će individualni tragači za Bogom postizati tako što će prvo slediti načelo nenasilja hrabrog.

Stoga nenasilje kukavice podvodimo pod etiketu ˝ne-ljubav˝. Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. isto tako se može stepenovati. I. slabost i snaga. Loše i dobro. može se stepenovati. Postoji duhovno Savršenstvo koje se sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti. Savršenost u dualnosti je relativna Zlo nije samo zlo.jer je to dužnost koja se obavlja nesebično u korist drugih. Čitavo čovečanstvo se kreće između ekstrema savršenosti i nesavršenosti. onda je posredi savršen zločin. Motive i njihove posledice ljudi uvek procenjuju prema opštedruštveno prihvaćenom shvatanju dobra i zla. Unutrašnji motiv nenasilja kod hrabrog je toliko jak da bi on položio i sopstveni život u korist beskrajne ljubavi. međutim. savršenost podrazumeva briljantnost određene sposobnosti ili svojstva. čistog i jednostavnog nenasilja ili beskonačne ljubavi. porok i vrlina. mora postati jasno da su nenasilno nasilje i nesebično nasilje samo sredstva za postizanje životnog cilja . i obratno. Može se nazvati savršenost tek kada se poredi sa nečim nesavršenim. Na primer. a porok nije samo porok. Mada hrana sama po sebi ne može biti otrovna. neko ko je savršen u nauci možda nije savršen u pevanju. Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava čak i u kriminalnim delima. ali se može izdejstvovati preobražaj jedne u drugu silu kada se pravilno usmeri kroz odgovarajuće kanale. nenasilje hrabrog se rađa iz ljubavi. dejstvo i učinak se menjaju u zavisnosti od primene. kao sredstva. kontrastiranja i relativnog postojanja. Sa stanovišta unutrašnjeg motiva. već pod etiketu ˝dužnost˝ . Celokupno vidljivo postojanje. mada je u početku pobuđeno ljudskom ljubavlju. njihovi unutrašnji motivi su. A u tom kontekstu.to jest. što je u suprotnosti s ljubavlju. neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. Dok sa stanovišta formalnog nenasilja oni nisu u suprotnosti. Kada je neko ubistvo izvršeno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo zaključiti ko je ubica. Različitost dve suprotne sile se ne može poništiti. a savršenost. Ovakav oblik savršenosti. A sve ove pojave zapravo su izraz jedne jedinstvene Stvarnosti u različitim stepenima. kao i sve ostalo što potpada pod zakone dualnosti. možda nije savršen u nauci. briljantnost u jednom pogledu ne mora da znači briljantnost u svakom pogledu. a porok minimum vrline. kao i nesavršenost. Čak i u grehu i zločinu u izvesnom smislu postoji savršenost. ili ako je savršen u pevanju. Savršenstvo Dva vida savršenstva Da bi se stekla jasna predstava o tome šta se podrazumeva pod savršenstvom. a unutrašnji motiv nenasilja kukavice se svodi samo na očuvanje sopstvenog života. beskrajno suprotni. ipak. koji predstavlja briljantnost neke određene osobine ili svojstva. Nenasilno nasilje nije podvedeno pod etiketu ljubav. Zato se ova briljantnost može lako zamisliti kao uveličana predstava neke dobre osobine iz domena ograničenog iskustva . to je i snaga u najmanjem stepenu. postoje samo u kategorijama poređenja. slabost je minimum snage. Posmatrajući savršenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu. slabost nije samo nemoć. Savršenost u domenu dualnosti je samo relativna savršenost. čime on zaslužuje najveći prezir. koje samo delić mnogostrukog manifestovanog sveta. Postoji takođe i ono savršenstvo koje se vidljivo ispoljava u području dualnosti.načela nenasilnog nasilja i nasilja bez sebičnosti. Svi oblici dualnosti imaju minimum. sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. Duhovno savršenstvo nije isto što i briljantnost određene sposobnosti U granicama dualnog sveta. već kako to okolnosti zahtevaju. Drugim recima. u skladu sa karma-jogom što je u krajnjem ishodu povezano sa neograničenom ljubavlju. on je i vrlina u najmanjem stepenu. čovek dolazi do zaključka da se i savršenstvo. Na kraju. ne smeju se brkati sa samim ciljem. zlo je minimum dobra. Hrana kada se pogrešno uzima postaje otrov. Na primer. a nenasilje hrabrog pod etiketu ˝ljubav˝. maksimum i međustupnjeve. koja nije u domenu dualnosti. dok otrov (kao što je strihnin) dat u malim količinama kao sredstvo za osnaženje. nenasilje hrabrog i nenasilje kukavice u oba slučaja jeste nenasilje. savršenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. ono je i dobrota u najmanjem stepenu. treba pažljivo razlučiti od duhovne Savršenosti. a nenasilje kukavice se rada iz straha. postaje blagotvoran za nerve.

Zato pravo Savršenstvo podrazumeva savršenstvo u svakom pogledu. Ona se ne može uporediti ni sa čim iz područja dualnosti. umetnost. osećaće se promašenom i njen mir će biti narušen. ona zna da osim Boga ne postoji ništa. a ipak. zamišljati da u Savršenstvu nema elemenata ljudskosti. snaga. samo puka iluzija. on će to saznati. oni to čine bez unutarnje vezanosti. on se ne oslanja na iskazivanje misli. već je predstavljao oličenje Savršenstva. muzika. prikaže. Srce Savršenog je istovremeno meko kao pamuk i čvrsto kao čelik. Savršenstvo omogućava savršenu prilagodljivost i nepokolebljivu smirenost u svim situacijama ne dovodeći u pitanje Istinu . Krišna kao i ratar ne samo da je bio duhovno savršen. Oni prikazuju savršenost samo ukoliko se za to ukaže duhovna potreba. Duhovno savršeni će ispoljiti najviši nivo briljantnosti u svim vidovima života kojima će se prema potrebi prikloniti isključivo radi duhovnog uzdizanja drugih duša. na taj način ćeš ga zasigurno ograničiti i time promašiti pravo značenje Savršenstva. Kada se služe svojim savršenstvom. njegov zakon dobrima donosi dobro. te da je sve što naizgled postoji u domenu dualnosti i što je dokučivo intelektom. mada ne isključuje mogućnost da bude izraženo kroz neku od njih. U duhovnoj Savršenosti leži briljantnost u svim njenim vidovima. Nauka. on će je. Mada je posedovao savršenstvo u svakom pogledu. Ako živi u sredini koja pozitivno ocenjuje sposobnost koju je razvila. to je samo jednostrani razvoj neke sposobnosti ili osobine. On je iznad dobra i zla. slabost. Ali ako se nađe u neprijateljskoj sredini gde se ta sposobnost smatra nepoželjnom. .što kod ljudi koji još nisu dostigli svestrani razvoj. ali će biti vođen isključivo duhovnim razlozima. da je prividno uništenje tela i uma zlih Kurua. Kada neka osoba postane duhovno savršena. a ne da bi zadovoljili nečiju radoznalost. Savršenstvo mora biti svestrano Duhovno Savršenstvo znači pun razvoj svih aspekata ličnosti. koji je bio Njegov posvećenik. Zbog toga Savršenstvo i nadilazi oprečnosti i ujedno predstavlja racionalni odgovor na sve moguće situacije u životu. Savršenstvo se ne svodi ni na jednu od oprečnosti. mogao je prikazati Sebe kao savršenog pijanicu. Pošto direktno čita misli svih bića. Njemu reci nisu neophodne. dok je Savršenstvo iznad njih. Savršenost duhovno ostvarenih duša ne spada u područje dualnosti i kao takva je sasvim van domašaja uma. Savršenstvo se može manifestovati ubijanjem ili spasavanjem u zavisnosti od toga šta situacija zahteva u duhovnom smislu. Krišna je dokazao Ardžuni. Tužan čovek se trudi da smehom razveje tugu. ili savršenog ubicu. zato Savršeni nije vezan ni jednim pravilom i ni jednim ograničenim idealom. tako i duhovno savršeni može da se bavi univerzalnim aktivnostima a da ga one ne vezuju. Da je poželeo. bez ikakvih poteškoća. Ne treba. Savršenstvo uključuje suprotnosti Ako pokušaš da shvatiš prirodu Savršenstva putem utvrđenih standarda (što uvek podrazumeva prisustvo suprotnosti). a njeno iskazivanje kroz reči sledi kasnije. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim verbalno izraženim mislima: misao dolazi prva. što znači da Savršenstvo mora biti svestrano. a ne prosto da bi prikazali sebe kao savršene. veČno promenljivim životnim gibanjima. Kao što čovek koji je navukao rukavice može dotaći svu prljavštinu sveta a da se ne uprlja. dobro i zlo za njega su samo snovi.zlo. koje je On pogubio. a lošima . to je uvek samo u svrhu duhovnog uzdizanja drugih duša. Ovakva osoba ne može da zadrži uravnoteženost uma i da istovremeno održi korak sa vratolomnim životnim obrtima. u ispunjavanju Njegove misije. ukoliko poželi da iskaže briljantnost u ma kojoj oblasti. Za duhovno savršenog Bog je jedina Stvarnost. savršenog nitkova. izaziva nedoumicu. Isto tako. Duhovna savršenost obuhvata sve vidove savršenosti Kada duhovno savršeno biće upotrebljava svoje znanje i moći. iz čega proishodi nefleksibilnost ili nesposobnost da se čovek prilagodi brojnim. Potpuni razvoj ljudske razboritosti Ljudske aktivnosti ograničene su suprotnostima. Njemu nije bilo neophodno da ga. savršenog grešnika. Njegova savršenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom Postojanju.svakodnevnog života. Savršenstvo u jednoj stvari i nije Savršenstvo. Bio je savršen u svemu. Ako poželi da sazna nešto pre nego što se to ispolji. iskazati. već kako to nalaže priroda situacije. Savršenstvo ujedno obuhvata suprotnosti i prevazilazi ih. međutim. biće privremeno sretna i uživati u doživljaju harmonije sa svetom. Ono će se izraziti kroz ovu ili onu oprečnost. ali to bi šokiralo svet. bilo zarad njihovog duhovnog spasenja.

nevezan kakav jeste. i uvek će imati. Tako on može nastaviti da živi u svojoj materijalnoj i društvenoj sredini ne žudeći za njom i. Za pijanicu vino je sve. Na ovim primerima vidimo kako. takvo Beskonačno je već ograničeno nemogućnošću da se potvrdi kroz konačno i u konačnom. Duh mora da ima. i konačno koje prevazilazi svoj osećaj ograničenosti u punom saznanju daje ono zapravo otkrovenje Beskonačnog. ili životu savršenog delanja. materija nastoji da prida sebi važnost koja joj ne pripada.AH čak ni Savršeni. a gubi vrednost kada mu se suprotstavi. Savršenstvo je kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek Savršenstvo nije osobina Boga kao Boga. Umu se ne dopušta da uroni u materijalni život želja koje ga nagrizaju. nesumnjivu prednost nad materijom. koji je beskonačno sretan. Ograničeno biće koje je svesno ograničenosti svog bića svakako nije Savršeno. Da bi se duhu povratilo dostojanstvo nije potrebno odbacivati materijalno. za pohlepnog je gomilanje novca od najveće važnosti. ali ga one više neće ni očaravati niti mu donositi brige. Drugim recima. Kroz svesno i radosno jedinstvo konačnog i Beskonačnog dobija se Savršenstvo. Ne može se uzeti mera materijalnog . Savršenstvo Samog Boga postaje očevidno tek kada On Sebe ispolji u formi čoveka. Savršenstvo se postiže kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek. niti čoveka kao čoveka. a za koketu je potraga za čulnim doživljajima najviši smisao života. postane potpuno svestan svog pravog položaja. Savršenstvo ne može pripadati tako shvaćenom Beskonačnom. ta prednost se ne ispoljava tako što se izbegava i odbacuje materijalno. materija. već tako što se materija koristi kao sredstvo za ispoljenje duha. U dobroj ravnoteži materija ne nameće svoje pravo. međutim. oslobođen od svih žudnji. kroz raznovrsne žudnje uma. Koristimo ga da bi se suočili sa problemima života i uhvatili se s njima u koštac sa duhovnog stanovišta. . tako materija dobija na vrednosti samo kada kroz nju slobodno protiče istinski kreativni život. niti da se uljuljka u duhovnom blaženstvu. Tada imamo Beskonačno koje sebe razotkriva kroz konačno i pritom ne biva zarobljeno. ili kada Beskonačno prekine svoju tobožnju povučenost i postane čovekom. Baš kao što je muzički instrument vredan samo kada kroz njega odzvanja pesma muzičara a postaje smetnja ako ne služi toj svrsi. Beskonačno mora da otkrije svoj neograničeni život u konačnom i kroz konačno ne dozvolivši pritom da u tom procesu bude zarobljeno i sputano. Drugim recima. To se upravo i događa kada čovek odbaci iluziju da je konačan i postigne Božanstvo ostvarenjem svoje božanstvenosti. Materija kao instrument ispoljenja duha Pravilna usklađenost između materijalnih i duhovnih aspekata života ne može se ostvariti ako im se prida podjednaka važnost. postoji prava usklađenost između materijalnog i duhovnog aspekta života. Znači. nego igra ulogu fleksibilnog instrumenta ispoljenja duha. Savršenstvo ne čini čoveka nečovečnim već nadčovečnim. to je u potpunosti razvijena razboritost koja je kod čoveka tek u zametku. Duhovni život Istinska karma-yoga U pravoj karma-jogi. Ako pod Beskonačnošću čovek podrazumeva nešto što je suprotno od konačnog ili odeljeno od konačnog i neminovno drugačije od konačnog. postajući prekomerno nametljiva. Služiće se njima kao sredstvima za ostvarenje duhovnog života. već ga treba iskoristili za duhovne potrebe.i mera duhovnog i onda izbalansirati. biće sposoban je da podredi svojim duhovnim ciljevima. na delu. Tada čovek može i dalje posedovati materijalna dobra. ali istovremeno ne izbegava da živi životom svakodnevnice. ono postaje savršeno. Bog koji svesno preuzima ograničeni ljudski oblik je Avatar. U takvom životu svest nije sputana svetovnim i materijalnim stvarima. U oba slučaja Beskonačno i konačno nisu odvojeni jedno od drugog. nije lišen smisla za humor. Savršenstvo postoji onda kada čovek definitivno prevaziđe svoje granice i ostvari svoju beskonačnost. ali kada postane svesno da je jedno sa Beskonačnim. ali će prestati da se vezuje za njih. On je došao do saznanja da materijalna dobra sama po sebi ne sačinjavaju suštinu života. sprečava izražavanje duha. To je još jedan slučaj Savršenstva. Duhovnost iziskuje podređenost materije a ne njeno uklanjanje Zahvaljujući raznovrsnim željama uma. To je moguće ostvariti tek kada duh.

lepota i duhovna Savršenost ispunili sva bića. Ali ako se čovek povlači u strahu od sveta ili zbog nedostatka poverenja u duhovnost. Suprotstavljanje tela i duha neizbežno završava osudom tela. Lepe stvari redovno gube vrednost postajući predmetom nečije žudnje. Stvari same po sebi nisu ni dobre ni loše. što ne znači da im je dopušteno da ostanu hladni i ravnodušni. da povratimo dah u životnoj trci. S druge strane. ili pak. Prestaje potreba da se beži od svakodnevnog života i njegovih zapleta. usku i posebnu oblast života. na primer. Božanskoj igri mogu se potčiniti sve materijalne stvari ovog sveta. Telo koje se poslušno povinuje zahtevima duha vremenom postaje kanal kroz koji se carstvo nebesko spušta na zemlju. radosti i inspiracije. a umetnička dela počesto se preobraćaju u sredstva kojima se pothranjuje. već je i najvažniji preduslov za to. ˝Telo˝ nije antiteza ˝duha˝. nego oplemenjivanje svetovnog u duhovne svrhe . one postaju saveznici samopotvrđivanju duha. Međutim. Naučna dostignuća mogu se zloupotrebi ti za uzajamno uništavanje. Jahaču koji kreće u bitku je potreban konj. Naučna dostignuća mogu da spasu čovečanstvo od suvišnih teškoća i patnji.Lepe stvari su izvor čistote. politički zanos kome nedostaje duhovne dubine može postati pokretačem društvenog i internacionalng haosa. ulogu koju u duhovnom životu igra fizičko telo. no taj isti konj može postati problem za jahača ukoliko se poslušno ne odazove njegovoj volji. kao da ona nema nikakve veze sa materijalnim svetom. Nevezanost podstiče pravilno razumevanje i omogućava pravilno . mir. Duh pokriva i obuhvata život u celini. potraga neće odvesti nikuda. Nauka. kao što je to slučaj sa savremenim ratovima. Istinsku duhovnost ne treba brkati sa kratkotrajnom ponesenošću nekom novom modom. duhu je potrebno da se opremi telom. već traži načina da se izrazi u njima i kroz njih. Ukoliko je takvo povlačenje privremeno. Njegova prava uloga je da pomogne ostvarenju duhovnih težnji. iskorišćava nečiji egoizam i ostale manjkavosti. da bi izrazio vrhunac svojih mogućnosti. Jednako tako. Duhovni život nije okretanje leda svetovnom području.da bi ljubav. dok umetnička dela oplemenjuju i uzdižu svest ljudi. onda takvo povlačenje ne pomaže postizanju stvarne slobode. prava duhovnost se ne odnosi prema njima neprijateljski. Nevezanost ne treba pogrešno tumačiti kao nedostatak ljubavi i naklonosti. Sve veroispovesti i svi kultovi ističu važnost nekog fragmentarnog aspekta života. i u tom svojstvu ga nazivamo hramom Božijim na zemlji.Sloboda duha ispoljena putem vlasti nad materijom Jednom kada je postignuta prava usklađenost materije i duha. Uzmimo. Nevezanost ne samo da omogućava da se pravilno vrednuju stvari. Neprianjanje ne znači ravnodušnost Od onih koji bi hteli da žive duhovnim životom zahteva se da u žarištu svetovnih zbivanja održe nevezanost. sve ovo što smo pobrojali su istovremeno sredstva kojima se ostvaruje duhovni napredak . Na nju ne utiču nikakvi ˝izmi˝. Sloboda duha koja se izražava kroz izbegavanje dodira sa svetom i povlačenje u kakvu pećinu je negativna sloboda. Telesnost nije neminovno prepreka duhovnom životu Materijalne stvari imaju manju ili veću vrednost u zavisnosti od uloge koju igraju u duhovnom životu. Duhovnost obuhvata život u celini Život duha je izraz Beskonačnog. mada ono može ometati njegovo delovanje ukoliko odbije da se uskladi sa potrebama duha. a tako potčinjene. Materijalne stvari postaju dobre ili loše u zavisnosti od toga da li propuštaju božansko ili ga ometaju. a političkim sredstvima može se ostvariti univerzalno bratstvo ljudi. Čovek neće pokazati duhovnost tako što će se interesovati za neku imaginarnu. i kao takav ne priznaje veštački postavljene međe. na društvena ili naučna dostignuća. To je istinski duhovni život. One pothranjuju naše opsesije i obmanjuju nas pogrešnim utiskom da zavisimo od spoljašnjih objekata. onda ono ima svojih prednosti. jer je bit duhovnosti jedan obuhvatan prosvetljen odnos prema svim raznovrsnim životnim situacijama. Stvarna sloboda je izvorno pozitivna i mora se izraziti kao prirodna dominacija duha nad materijom. sa svrhom da se rezimiraju svetovni doživljaji i razvije nevezanost. više nema te oblasti života kroz koju se božansko ne može izraziti. telo postaje prepreka duhovnom postignuću tek kada se povlađuje njegovim zahtevima. radost. ne uzimajući u obzir da je istinska duhovnost celovita. Ljude koji traže duhovnost izvan života. zavisti ili gramzivog prisvajanja. Želje nas obmanjuju i sprečavaju da vidimo stvari kakve jesu. umetnost i politika mogu biti u službi duhovnih ciljeva Obzirom da fizičko telo i ostale materijalne stvari mogu pomoći duhovnom životu. Daje nam vremena da predahnemo. Stoga savršena osoba ne gleda s visine na lepe stvari ili umetnička dela. Telo tako postaje posrednikom ostvarenja božanskog života na zemlji.

Ona se ispoljava i u onim trenucima kojima neprosvetljeni najčešće ne pridaju preveliki značaj i preko kojih prelaze. Svetovni običaji i navike predstavljaju gotovo uvek kolektivni učinak dela materijalno nastrojenih ljudi. Svetovni ljudi smatraju da je nešto ispravno. Iz tog razloga se ispoljava i u prilikama koje su oni. što su okusili samo ljudsku ljubav. Život duha je neprekidno ispoljavanje božanske ljubavi i duhovnog razumevanja. U duhovnom životu nema nekritičkog oponašanja. intelektualnim i emocionalnim potrebama ljudi. Videti stvari onakve kakve jesu znači shvatiti njihovu pravu vrednost. Pokušavajući da izvrši pravdu nad jednim mravom. Ako nedostaje radosti. a oba ova aspekta božanstvenosti su neograničene univerzalnosti i neosporne sveobuhvatnosti. Duhovni život je sveobuhvatnost slobodna od prianjanja i opažanje u kome nema upletenosti. nema više posebnih. Duhovno razumevanje ne može poteći iz slepog oponašanja Između duhovnog razumevanja kao neodvojivog dela duhovnog života i svetovnjačke mudrosti kao esencije ljudskih odnosa i običaja. Savršenom Učitelju biće to dovoljan povod da ih obaspe božanskom ljubavlju i oslobodi ih iz stanja materijalnog ili duhovnog siromaštva. on neminovno biva uključen u aktivnost kroz koju . ali postupajući tako. Nasuprot tome. jer nerazborito nesebično služenje može da prouzrokuje haos i pometnju. vrednost koju one imaju kao delovi manifestacije Jedinstvenog Života. Nerazumno služenje proizvodi haos i pometnju Pretpostavimo da su se mravi razmileli po čoveku i da ga je jedan ujeo. Duhovna mudrost ne prihvata bezuslovno svetovne običaje i navike. proglasili beznačajnim. mora se podvući razlika. Veoma je važno da služenje. on mora da se temelji na istini i osećaju za istinske vrednosti. On vodi život nesebičnog služenja u kome nema ličnih motiva. i ne oseća se manje vrednom baveći se običnim fizičkim. Stoga božanska ljubav ne traži poseban kontekst u kome bi se izrazila. Ona je odgovor na određene vrste događaja od kojih zavisi. Nesebično služenje Karma yogin se kloni kako haotične aktivnosti tako i pasivnosti Karma-jogin izbegava da se upusti kako u haotičnu aktivnost proisteklu iz sebičnih želja. ali ako ga udari. Mnogi dobri ljudi se uporno trude da se izbore za društvenu pravdu kroz državne institucije. Svetovni ljudi misle da će stati na put zlu suprotstavljajući mu se. lepote ili dobrote u ljudima koji ga okružuju. smatrajući ih suviše običnim i svakodnevnim. Njegov svakodnevni odnos prema svetu je izražavanje dinamične i kreativne božanstvenosti koja se prostire svuda i produhovljuje sve na šta Savršeni Učitelj upravi svoju pažnju. budući da izvire iz unutrašnjeg izvora. Ona ne čeka na retke trenutke niti traga za posebno tužnim. Zato slepo praćenje svetovnih konvencija nije pouzdan znak da se mudro postupilo. božanska ljubav je. bude vodeno duhovnim razumevanjem. nezavisna od spoljašnjih okolnosti. Istinska duhovnost je svestrana Stvari i događaje zemaljskog postojanja čovek doživljava kao tuđe i neprihvatljive sve dok ga ne preplavi val duhovnog razumevanja. čak i onda kada je potpuno nesebično. pa po tome kroje svet za svoje istomišljenike. Obična ljudska ljubav se ispoljava samo u odgovarajućim okolnostima. u kome se duh uliva u materiju i zrači kroz nju bez ograničavanja. najverovatnije će ubiti i mnoge druge nedužne mrave. Onda ni duhovnost vise ne traži izolovan ili ekskluzivan izraz. oni neretko postaju nesvesni pokretači novih zala. znači osloboditi se tvrdokorne opsednutosti njihovom nestvarnom izolovanošću i posebnošću. Božanska ljubav kao kreativan i dinamičan odgovor životu Duhovni život postaje jedinstven i integralan. stvari i događaji postaju deo simfonije stvaranja.sagledavanje vrednosti stvari. nepovezanih delova. u kome se jedino vodi računa o što potpunijem oslobađanju božanskog u svim fazama života. a progledati kroz veo njihove varljive višestrukosti. Ali u šta vodi njihova aktivnost? Svaki tako rešen problem praćen je stotinama novih problema u vidu nepredvidivih i nekontrolisanih sporednih rezultata. pobožnim prilikama. Čovek će instinktivno zamahnuti da kazni tog mrava. Duhovni život je život u pozitivnoj slobodi. ne čineći svest zavisnom od spoljnih objekata. tako i u prividnu neaktivnost potpunog neželjenja. Jednom postavljeni na svoje pravo mesto u melodiji života.

a ne pogrešna procena situacije i njenih duhovnih zahteva. i to za njegovo dobro. uvek će ostati mnogo toga nedovršenog. ˝dužan sam jer mi se pruža prilika da služim˝. Ta činjenica. to može smatrati pružanjem dobre usluge. ali postupajući na taj način. Čak i ako nerazborito pruži kakvu nesebičnu uslugu. suzdrže od spontanog poriva za nesebičnim služenjem da ne bi nenamerno učinili kome kakvu rđavu uslugu. mada mu naizgled činile dobro hraneći ga. imati koristi od toga. on ne samo da će i sam imati duhovne koristi od toga. akcija mora da proističe iz savršenog razumevanja života. mada se pod normalnim okolnostima davanje hrane izgladnelom smatra dobročinstvom čija se ispravnost ne može dovesti u pitanje. Da bi predstavljala čist blagoslov univerzuma. vi ga svojim dobročinstvom u stvari samo dodatno opterećujete. Da bi predstavljalo najveću blagodat za sve uključene. bez sumnje. vi uvećavate breme njegovih sanskara. tako se ono što je dobro za ljude uopšte. Prividno služenje može biti i štetno Ono što obični ljudi smatraju dobrom uslugom. Mada od nesumnjive duhovne važnosti. već će ujedno doprineti materijalnom i duhovnom blagostanju svih koji su s njim u vezi. ne treba da ih obeshrabri u nesebičnom služenju. definitivno može smatrati rđavom uslugom. ali bi bilo šteta da se i oni. sa više tačke gledišta. Baš kao što ono što je hranljivo za zdravog čoveka može predstavljati otrov za bolesnog. a da pritom nije savladala veštinu nesebičnog služenja. a pružajući hranu čoveku koji dolazi kod vas sa takvom sklonošću. ono se. neće izbeći nanošenje patnje drugima. Ako nekome činite uslugu da bi ste ga lime obavezali i zato što to godi vašoj sujeti. vi postajete vezani za svoja dela i tako vezujete samog sebe. I tako. njene akcije samo unose haos i pometnju. Čak i nerazumno služenje donosi duhovnu dobit Iz navedenih razloga ljudi bi morali da budu pažljiviji i izbirljiviji u svom dobročiniteljatvu. Bez obzira koliko čovek postigao na ovim područjima.opipljivih i neopipljivih. političari. Sklonost ka prosjačenju stvara nepoželjne sanskare. Ukoliko uživate u služenju a pritom vaš ponos raste dok mislite da činite dobru stvar. Osećaj nepotpunosti javljaće se sve dok . Ovo što je rečeno u primeru davanja hrane odnosi se i na poklanjanje mnogih drugih stvari . Stoga razumno milosrđe traži duboko poniranje u duhovne zahteve situacije. Nesebično služenje se zasniva na razumevanju Služenje u duhu nesebičnosti uvek blagotvorno deluje na karma-jogina. nesebično služenje mora da se zasniva na razumevanju. Ta druga misao olakšava čoveku da održi nevezan stav i štiti ga da ne upadne u zamku lažnog dobročiniteljstva. stvarnu opasnost pri služenju imamo u situaciji kada vas na dobročinstvo navode lažni motivi. Služenje koje se vrši bez ikakve pristrasnosti Sa duhovne tačke gledišta. U sličnoj situaciji se nalazi osoba koja kroz jedan svoj impuls velikodušnosti biva uvučena u vrtlog društvenog života. Služenje zasnovano početnici na duhovnom putu. jer ona ne ume da pruži pravu. Iako nesebične. tako je moguće da se neka osoba na duhovnom planu veže za svoja loša ili dobra dcla. s uske tačke gledišta. međutim. iako on ne očekuje rezultat ili nagradu. on sam će. može pokazati lošim u posebnom slučaju. Dok se. neke posebne okolnosti zahtevaju da se gladnome ne da hrana. Iako vaš motiv nije bio da takvu osobu zadužite. društveni reformatori i ostali dobri ljudi. delotvornu uslugu bez nagomilavanja dodatnih problema. Jer čak i ako osoba nepromišljeno učini kakvo dobročinstvo. onda time ne samo da nanosite duhovnu štetu primaocu. jer on nepogrešivo poznaje situaciju i njene duhovne zahteve. koji ne mogu biti toliko sigurni u ispravnost svojih procena. Stoga jedini način da se čovek oslobodi karme jeste da ostane potpuno nevezan tokom služenja. Kao što je moguće čoveka vezati gvozdenim ili zlatnim lancima. već i sebi samom. ona uvek ima od toga duhovne koristi.se nanosi nepravda ostalim mravima. Oni koji stupe sa mnom u kontakt treba da razviju duboko razumevanje života i da nauče da služe bez stvaranja pometnje. vi činite upravo to deleći joj milostinju više iz navike nego iz razumevanja. Istina je da jedino Savršeni Učitelj nikada ne greši u proceni situacije i njenih duhovnih zahteva. ali se ona može poništiti suprotnom mišlju. Pomisao ˝nekog zadužujem˝ je prva koja se javlja kad čovek počinje da služi. Međutim. Savršeni Učitelj može da proglasi rđavom uslugom u duhovnom pogledu. ako pristupi nesebičnom služenju sa duhovnim razumevanjem. Tako. taj vid služenja je po svojoj prirodi nedogledan.

doista. Konflikt uma i srca Pored metoda uma .služenje bude povezano sa idejom o postizanju određenog rezultata. a duh se može pojmiti jedino kroz sam duh. opteretili su svoj um večitim bremenom. metod srca. ne mogu mu biti od pomoći za poimanje duha. a da bismo razumeli duh koristimo duhovna sredstva. Najviši oblik razumevanja. već zato što je takva struktura božanskog života u srcu Stvarnosti. Srce ne interesuju dokazi ili intelektualne potvrde koje um traži baveći se materijalnim stvarima. Život Čoveka-Boga je život služenja. čime se čovečanstvo ujedinjuje i postaje nesebično i darežljivo. Srce intuitivno prihvata vrednosti koje pojedinac progresivno ostvaruje prolazeći kroz raznolika iskustva pojavnog sveta. jer koncepti koje je intelekt razvio u cilju razumevanja materijalnih stvari.koji se temelji na čulnom opažanju i na izvođenju dokaza sve do zaključka postoji neposredniji metod. njegovu sreću ne umanjuje nesavršenost ili patnja života u drugim formama. pažnje usmerene na postizanje duhovnog razumevanja. Kada se okrene duhovnim problemima. koji ga neizbežno navode na pogrešan utisak daje duh jedan objekat uma. Srce crpi vitalnu snagu iz najdubljih duhovnih poriva. Srce. On više ne oseća potrebu da postignućima obogaćuje svoj rast. izražavajući se kroz neposrednu intuiciju unutarnjeg života. ovakav pristup unapred je osuđen na neuspeh. u kome duh spoznaje Sebe bez ikakvih pomoćnih sredstava ili posrednika. Služenje kao jedna od osnovnih karakteristika života Bogoostvarene osobe iz osnova je različito od služenja onih koji još nisu ostvarili Istinu.opterećeno žudnjom za rezultatom. ono više nije . Ali srce. a ne zato što svojim sijanjem hoće nešto da postigne. što znači da nastavlja da se oslanja na koncepte kojima se ranije koristio u intelektualnom poimanju materijalnih stvari. u svom pokušaju da razume duh nezavisno od srca služi se poređenjima iz materijalnog sveta. Materiju možemo pojmiti urnom ili intelektom na osnovu podataka dobijenih od različitih čula. S druge strane. sto on ni u kom slučaju nije. To bi ličilo na pokušaj da se vidi ušima i čuje očima. a energija koja pokreće intelektualno razumevanje u sferi materijalnih stvari izvire iz požude i želje. Punoća njegovog bića je blagoslov za život drugih oblika i snažno ih uznosi kako u materijalnom. osećajući u svojim unutrašnjim doživljajima treperenje ljubavi. Putevi duhovnog razumevanja Duh je nepojmljiv umu Različiti putevi koji vode duhovnom razumevanja najbolje se mogu shvatiti ako se već na samom početku postavi jasna granica između duha i materije. na trenutke ima iskustva duhovnog jedinstva i stoga pokazuje sklonost ka davanju. Služenje nakon Ostvarenja Nema ostvarenja Beskonačnog kroz obračun sa beskrajnim nizom posledica. Duhu je bolje pristupiti srcem nego umom. Zato između unutrašnjeg glasa srca i produkata uma. Tako i Bogoostvareni živi požrtvovano ne zato što želi nešto da postigne. jer je već potpuno ispunjen ostvarenjem Beskonačnog. Oni koji kroz život služenja ciljaju na izvesne i sigurne rezultate. retko se sreće i najteže ga je postići. jaz između služenja pre ostvarenja Istine i služenja nakon ostvarenja Istine. um je prezasićen doživljajima mnogostrukosti i razdvojenosti. U konkretnom bavljenju materijalnim svetom. koje na sebi svojstven način oseća jedinstvo života. tako u duhovnom pogledu. um nastavlja da se kreće utabanim stazama. Sunce šija jer mu je to u prirodi. Ono je željno davanja a ne uzimanja. Um. Materijalistički koncepti nisu od koristi u duhovnim istraživanjima Um je navikao da se bavi materijalnim stvarima. i stoga potpiruje egocentrične sklonosti koje razjedinjuju čovečanstvo. Međutim. to je neprekidno služenje drugim oblicima njegovog Sopstva. I mada daje značajne rezultate u objektivnom svetu. Da bismo razumeli materiju koristimo materijalna. služenje nakon spoznaje Istine je spontani izraz duhovnog razumevanja istinske prirode Sopstva. želi da bude ispunjeno kroz ljubav. On svoj život ne usmerava ka nekom cilju s nadom da će ga ostvariti. Kod većine ljudi um i srce su u zavadi i upravo taj njihov međusobni razdor stvara pometnju. Pošto njegova radost proističe iz spoznaje Božanstvenosti u njemu samom. požrtvovanost i služenje. Veliki je. koji pokrivaju prividne i površne . a njegova svest nije zasenčena čežnjom za nečim neostvarenim. čineći ga sebičnim i posesivnim.

Ali ljubav nije ljubav ako se ne javi sama od sebe. pa shodno tome. Međutim. Na primer. pomoću čuda ili drugih sličnih konkretnih stvari. Ona ne može nastati kao rezultat pogodbe. Pre bih pristao na to da uopšte nemam pristalice nego da čudima uveravam ljude u svoju božanstvenost. Duh se može sagledati jedino srcem Iz tog razloga ne izvodim čuda čak ni za svoje najbliže i najdraže. to neće obavezno otvoriti i njeno srce. traži konkretne dokaze. Svako traga za srećom. . Zapravo je potpuno stanje neželjenja neizvodljivo sve dok životom gospodari um. To jest. Ostvarivo je tek u nadmentalnom postojanju. Ona im ne mogu pružiti duhovno blaženstvo svojstveno ljubavi. površno kakvo jeste. potvrde. Privrženost koju ona može iskazati prema Bogu nakon tog hladnog otkrovenja. to znači da je rešavanju duhovnih problema pristupio umom i tako uzurpirao oblast srca. Najviši nivo čovekovog postojanja odlikuje oslobođenost od želja. Um želi da poseduje sve moguće stvari. Kada su čoveku oči uprte u rezultate delovanja umesto u suštinu. Vi ne možete voleti intelektom. izvođenjem čuda. ljudi imaju duhovna iskustva koja do tada nisu imali. neminovno dolazi do sukoba. Duhovnost se ne sastoji u intelektualnom pronicanju u istinske vrednosti. Zahtevi uma koče spontani izliv ljubavi koja je jedini oslonac i hranitelj istinske duhovnosti. A tamo gde nema ljubavi. S duhovne tačke gledišta. Nesputanu ljubav ne mogu stvoriti ubeđenja koja pripadaju oblasti uma. biće privrženost ili iz straha ili iz osećanja dužnosti. održavajući punu svest (što znači da ne dozvoli da ga uhvati san). Harmonija uma i srca Intelekt većine ljudi je opterećen bezbrojnim željama. Spolja izgleda kao da ovo najviše stanje neželjenja podrazumeva nedelovanje. zahtevaju od mene da im. ubrzo bi shvatio da je postizanje stanja neželjenja izuzetno teško i da se ono može održati isključivo kroz žestoku duhovnu aktivnost. takav život predstavlja najniži nivo čovekovog postojanja. samodovoljnost i ispunjenost. i da im ta iskustva pomažu da još više otvore srce. on stupa u oblast za koju je merodavno srce. Bog se mora spoznati kroz ljubav. ako bi neko samo pokušao da sedi mirno. Ali svrha takvih iskustava nije jačanje misaone žudnje za intelektualnim dokazima. Jedino je znanje poteklo iz unutrašnjeg ostvarenja dostojno da bude nazvano duhovnim razumevanjem. i. Skrivene dubine okeana života mogu se ispitivati isključivo u dubini srca. Nezavisnost od želja moguća je samo u nadmentalnoj egzistenciji Ljubav i radost su jedine bitne stvari u životu.kojoj je potpuno nevažno šta dobija od objekta ljubavi. Umom možete dobiti teoriju ljubavi. bez ikakvih Želja. Um mora da bude prevaziđen da bi se doživelo duhovno blaženstvo neželjenja. Tačno je da. Ubeđivanje takve vrste je češće prepreka nego pomoć ostvarenju najviše ljubavi . ali je svega nekoliko istinski srećnih. a ono daleko više zavisi od srca nego od uma. Um traži potvrde i dokaze Um stupa u kraljevstvo srca tako što zahteva dokaze i uveravanja pre nego što se prepusti ljubavi. ostaje na površini života. jer trajna sreća dolazi tek kada nastane potpuna oslobođenost od želja. intelektualno uveri da Bog postoji. a ne ljubav samu. voleći me. i da ga je lako dostići.aspekte života. Čak i pod pretpostavkom da se neka osoba. Znanje poteklo iz intelekta je puka informacija. onda je to samo jedan vid proračunate sebičnosti. Ljubav se ne može rasplamsati na osnovu zaključivanja. što nikada ne srne biti cilj. uverenja. Intelektualna ubeđenja koče spontanu ljubav Kada um traži potvrde i dokaze (u smislu konkretnih dokaza i čuda kao ispomoć duhovnom razumevanju). a ne kroz intelektualnu potragu za čudima. Saznanja do kojih su neki tipovi jogina došli putevima uma su intelektualna i suvoparna. a obe su odsutne u suvoparnom. Ono daje senku a ne suštinu stvarnosti. na činjenicama baziranom znanju koje je prihvatljivo intelektu. nego u njihovom ostvarenju. Ako hoćete da budete sigurni u objekat svoje ljubavi pre nego što pružite ljubav. pružim vidljive dokaze o mom duhovnom položaju. Umu je nedostupna priroda Boga kao Okeana Ljubavi. mnogi ljudi bi prvo da se uvere u moju božanstvenost da bi mogli da me zavole. Potvrde i dokazi postaju važni onda kada su čoveku potrebne garancije da bi postigao sigurne i opipljive rezultate u objektivnom svetu. nema ni blaženstva ni lepote postojanja.

Ravnoteža se ne postiže veštačkim napinjanjem. um mora prvo da shvati da su oba rešenja podjednako produkti imaginacije koja deluje pod obmanjujućim uticajem požude. nastoji da se vrati veslačkom obuzdavanju. Srcu treba da bude data potpuna sloboda u određivanju ciljeva života Um je riznica učenosti. Prema tome. Zato um treba da deluje u skladu sa srcem. a kada se prepusti uživanjima. od jednog do drugog razočarenja. Kada je vreme oblačno. a to je poricanje duhovnog života. a srce riznica duhovne mudrosti. tragajući čas za srećom. bez obzira da li je požuda zadovoljena ili ne. um biva uhvaćen u kolo prepuštanja i obuzdavanja. brzo se razočara svojim izborom i onda čeznutljivo počinje da razmišlja o prepuštanju.i počinje bespogovorno da prihvata ono što mu srce nalaže. Um ima svoje mesto u praktičnom životu. Harmonija uma i srca zahteva njihovo združeno delovanje Harmonija uma i srca rada duhovno razumevanje. ali njegova uloga počinje tek nakon što srce izgovori svoju reč. on vam samo može reci kako da postignete ciljeve proistekle iz intelektualnih izvora. Um i srce se svakako moraju dovesti u ravnotežu. um je neizbežno uznemiren u oba slučaja. usamljenost ili društvo.tako je i u pogledu seksa um sklon da razmišlja o prepuštanju ili obuzdavanju kao o jedinim alternativama. životnog elana i istinske sreće nema. pribegavajući veslačkom obuzdavanju. Uzaludno je pokušavati da se uz pomoć uma dopre do istinskih vrednosti. postaje svestan svoje vezanosti za čula i počinje da žudi za slobodom. . ne u takvu ravnotežu koja za posledicu ima sučeljavanja uma i srca ili srca i uma. Harmonija uma i srca predstavlja najvažniji uslov celovitog. Njihove funkcije niti su istovetne niti istorodne. nepodeljenog života duhovnog razumevanja. najvitalnijih problema ljudskog života. međutim. Kao i sve ostalo u ljudskom životu. Ta harmonija ne znači da oni zamenjuju svoje uloge. Kaže se da su um i srce pravilno uravnoteženi onda kada oba služe svojoj svrsi i kada vrše svoju funkciju bez mešanja u funkciju drugog. Prepuštanje i obuzdavanje kao krajnosti Da bi resio pitanje seksa.kao što su radost ili patnja. samo odredi životne ciljeve. života opterećenog željama i života potpuno slobodnog od želja. Pitanje seksa Osnov polnosti Seks je svakako jedno od važnih pitanja sa kojim se um suočava u sferi dualnosti. onda on stvarno služi da obogati duhovni život. bez uplitanja uma. on luta od jedne do druge oprečnosti. Kada proba obuzdavanje. samim tim. Umesto da čini pokušaje da ih prevaziđe. i. o seksu se sudi na bazi suprotnosti koje pripadaju ograničenom umu. Više ne postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se glas srca čuo i praktično primenio u životu. znajući da će duša ostati svejednako neispunjena. Tako.Između ta dva ekstrema. I u jednom i u drugom slučaju rezultat je pomračenje svesti zbog strasti ili želje za čulnim uzbuđenjima. Kao što stalno pokušava da sabije život u jednostranu šemu alternativa . A to je moguće samo kada se nalaze u takvoj ravnoteži u kojoj istinska harmonija postaje moguća. Žudnjom uznemiren um tka iluzornu sliku sreće koja će se javiti nakon zadovoljenja. a srcu treba ostaviti slobodu da. u praksi je moguće ostvariti život u kome će um i srce biti međusobno usklađeni. već pametnim uravnotežavanjem. Um većine ljudi prihvata samo one ciljeve koji su ponikli iz želja. Tek kada um prihvati one ciljeve i vrednosti koji izviru iz najdubljih pobuda srca. Um je naizgled primoran da prihvati ili jedno ili drugo rešenje. već je tu samo da sluša naredbe srca. a posle toga. dobro ili loše. Um vam ne može reći koje su stvari vredne posedovanja.koju je uobičajio da igra u svojim intelektualnim istraživanjima prirode univerzuma . isto tako. već da deluju u skladu. onda um više ne diktira životne ciljeve. Znanje zasnovano na poznavanju činjenica valja podrediti intuitivnom opažanju. um napušta ulogu sudije . Drugim recima. privlačenje ili odbijanje . Pa ipak ne može svesrdno da prihvati nijedno od ta dva. čas za oslobođenjem. Um ostaje nezadovoljan obema krajnostima i tako nastaje jedan od najsloženijih. kada je ljudski um zamračen požudom. To je jedna od datosti u šarenilu ljudske prirode koja se ne može mimoići. Takozvani konflikt između religije i nauke pojavljuje se tamo gde nema razumevanja za relativan značaj ova dva tipa znanja. Kada je uspostavljen takav sklad. iako zna da će oba rešenja dati podjednako razočaravajuće rezultate. Požuda je jednako prisutna kako u potiskivanju tako i u zadovoljavanju polnog nagona. mračno je i turobno bez obzira padala kiša ili ne.

tako se oni sve vise rasterećuju od požude. uprkos stalnom smenjivanju zadovoljstava i razočarenja. jer praktikuju unutrašnje. zloupotrebljavajući imaginaciju.Varljivo obećanje sreće Tako požuda. oslobađaju same požude. Um poseže za prisilnim obuzdavanjem zbog razočaranosti. Privučeni Istinom. Razumeti žudnju Potreba za prepuštanjem ili prisilnim obuzdavanjem javlja se samo ako je priroda požude nedovoljno dobro shvaćena. Um koji je raskrstio sa požudom više nije omamljen lažnim obećanjima prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. um se ne odriče uzroka i suštine nezadovoljstva. naporom volje. tako i bračni život doprinosi razvoju mnogih duhovnih kvaliteta od izuzetne važnosti. a kako zov Istine biva sve jači. Oni treba spremno da se povinuju uslovima koje su im odredili njihovi prošli životi. Kada tragaocima postane potpuno jasno da požuda neizbežno povlači za sobom vezanosti i patnje. osim ako ne postoji posebna sklonost ka celibatu. . ponekad i neprohodan put. Staza savršenstva može se ostvariti kako u celibatu tako i u bračnom životu Međutim. Odbacivanje žudnje nakon buđenja Ovo je poput kretanja u kavezu. Takvo obuzdavanje. te da nije opsednut njime. Spontano unutrašnje odbacivanje žudnje se razlikuje kako od prisilnog obuzdavanja tako i od prepuštanja. Dilema . Potreba za izborom između ta dva rešenja nestaje sa potpunim nestankom požude. Međutim. a prisutno je i osećanje nezavisnosti i nevezanosti. međutim. pa je za takve od veće koristi da žive u bračnoj zajednici nego u celibatu. Neophodnost jasnog izbora Staza unutrašnjeg života je ista za one u celibatu i za one koji žive bračnim životom. Istinsko buđenje je stupanje na put mudrosti. a da li će joj pristupiti pridržavajući se celibata ili živeći bračnim životom. Za obične ljude je bračni život najpreporučljiviji. i to sve dok se potpuno ne oslobode njenih obmanjujućih oprečnosti. Istinsku slobodu i jedinstvo je moguće postići samo putem unutrašnjeg spontanog odbacivanja želje. tera čoveka na prisilno obuzdavanje. i iskoriste ih za duhovni napredak vodeni idealom koga intuitivno naslućuju. onda oni počinju da se. to jest same požude. Život u braku uči bračne partnere mnogim važnim stvarima dok prolaze kroz proces međusobnog usklađivanja. Obuzdavanje pre vodi slobodi nego prepuštanje Ipak valja naglasiti da je slobodan život pre u srodstvu sa životom uzdrŽanosti nego sa životom prepuštanja (premda se po svojim suštinskim svojstvima razlikuje od oba). zavisiće od njihovih sanskara ili karmičkih veza iz prošlosti. um. potura umu prepuštanje ili obuzdavanje kao jedina dva rešenja. istinsko jedinstvo ili poništenje dualnosti dostižno je samo kroz božansku ljubav koja se ne može roditi sve dotle dok postoji i najmanja senka strasti ili požude u umu. razborito sagledavajući suštinu problema. ali pod uslovom da tragaocu samoobuzdavanje ne pada teško. um podleže lažnim obećanjima sreće i čovek se prepušta zadovoljstvima. što će vremenom pouzdano odvesti u slobodu i trajnu sreću večnog života. a pravom unutrašnjem spontanom odbacivanju žudnje se vraća tek kada se izbavio iz iluzije ili probudio. spontano odbacivanje požude. Međutim. Put duhovnosti i spontanog unutrašnjeg dbacivanja požude ostaje zatvoren za one koji nemaju tu izuzetnu sreću da budu probuđeni od strane Savršenog Učitelja. večiti je pratilac požude.prepuštanje ili obuzdavanje. privučen suprotnim varljivim obećanjima. Otuda je za tragaoce celibat preporučljiviji od bračne zajednice. obuzdavanja i prepuštanja. za većinu tragalaca predstavlja težak. Kada ga razočara obuzdavanje. a povrh toga im pruža osećanje međusobnog jedinstva. Bilo da se nalaze u celibatu ili u braku. Izbor između celibata i bračnog života Upravo kao što celibat zahteva jačinu karaktera ali i razvija mnoge izvanredne duhovne vrline. istinske slobode nema sve dotle dok se um u potpunosti ne oslobodi svake žudnje. bilo da su u celibatu ili u braku. Život u celibatu ima svojih prednosti jer se kroz njega razvija sposobnost uzdržavanja. Staza savršenstva je otvorena za sve tragaoce. tragaoci prestaju da čeznu za bilo čim drugim. Kada ga razočaraju zadovoljstva. njih vise na omamljuju varljiva obećanja prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja.

Razlika medu njima je . izvodljiv je samo onda kada čovek pokaže ozbiljnu. Samo uz maksimum obuzdavanja čisto nagonskog seksa. Beskonačnost je dostižna u bračnoj zajednici Do Istine se ne može doći zanemarivanjem suštine života i umnožavanjem površnih odnosa sa svetom. na kraju ispada da rešenje ne samo da je bilo veoma površno. ali će u zavisnosti od njihovog pristupa bračni život predstavljati pomoć ili prepreku duhovnom životu.Tragaoci mogu izabrati jedan od dva puta koji im se nude. oni taj svoj eksperiment ne smeju podrivati sitnom računicom oko pojedinačne dobiti. pa strasti tu ne igraju presudnu ulogu.jer. Brak ne može pružiti mnogo ako je zasnovan samo na ograničenim seksualnim motivima ili na interesima uobičajenim za poslovne odnose. posmatraju iz različitih perspektiva mnoštva životnih okolnosti. Nema sumnje da bračni život sadrži ogroman potencijal za duhovni razvoj. zasigurno će gurnuti sledbenika u žalosno i vrlo opasno stanje rasula. Kada se partneri upuste u duhovnu avanturu istraživanja viših mogućnosti duha. U braku. Ako um pokuša da razume seks tako što će istraživati sve mogućnosti seksualnih odnosa. U bračnom životu se dve duše povezuju na mnoge načine i to ih primorava da se prihvate rešavanja celokupnog kompleksnog problema ličnosti. i veća je mogućnost da budu uklonjene. Opasnosti promiskuiteta U promiskuitetnom životu iskušenje da se čovek prepusti istraživanju mogućnosti odnosa čisto seksualnog karaktera je golemo. pa su pojedinci osuđeni da opšte sa svojom okolinom u okviru ograničenja koje im nameće njihova izopačenost. Život u bračnoj zajednici omogućava sublimaciju nižeg u više Relativne vrednosti raznih strana jedne ograničene ličnosti mogu se najbolje uočiti kada se one. to je izrazito naglašeno u bračnom životu. Mada isto važi i za život uopšte. Svetost bračnog života Bračni život . sanskare požude su mnogo slabije. zatvarajući tako sami sebi prolaz ka dubljim doživljajima. Mogu izabrati ili celibat ili bračni život. Postepenim uklanjanjem strasti i prelaženjem kroz sve uzvišenije doživljaje ljubavi i žrtvovanja. S duhovne tačke gledišta je uspeŠan brak u potpunosti prožet vizijom Istine. Mada se na ovaj način problem seksa naizgled lako rešava. jer on donosi mnoge probleme na koje se na početku nije računalo. potrebno je da um pokaže spremnost da se usredsredi na odabrana iskustva i da se oslobodi svojih ograničavajućih svojstava. Rasuta i neusmerena požuda zaklanja vidik ka višim vrednostima. Promiskuitet u zadovoljavanju polnog nagona. Promiskuitet preuveličava značaj seksa u odnosu na druge potrebe razvoja ličnosti. već je imalo još i tu dodatnu manu što je skrenulo tragaoca sa pravog puta. od jednog do drugog sličnog iskustva.duhovni poduhvat Pećina ljudi stupa u brak pre ili kasnije. produžava vezanost. i podrazumeva da se problem seksa rešava izolovano od drugih problema. oni na kraju dostižu Beskonačno. Upravo je to razlog zbog čega je život u braku iz osnova različit od promiskuitetnih seksualnih odnosa. Ovaj proces razlikovanja višeg od nižeg. po svaku cenu izbegavajući jeftine kompromise. Zbog toga je to za tragaoce prava prilika da prepoznaju ograničavajuće faktore iskustva i pristupe njihovom uklanjanju. on će postati žrtvom nepreglednih obmana . tako isprepletane. istinsku zainteresovanost za život i njemu posveti svoju nepodeljenu pažnju. nema kraja tom začaranom krugu. a ne samo pojedinačnih problema koji se javljaju kao posledica neke izolovane želje. Kod promiskuiteta strast nadjačava um. ljubavi i duhovnog idealizma. i sprečava slobodno kretanje duhovnom stazom koja vodi ka spontanom unutrašnjem odbacivanju svih želja. Braku valja pristupiti kao pravom duhovnom poduhvatu čiji je cilj otkrivanje najviših životnih mogućnosti. tragaoci mogu pravilno da shvate i prihvate vrednosti koje su dostižne postupnim preobražajem strasti u ljubav. koji će se ispoljiti samo ukoliko se prema njemu zauzme ispravan stav. i prevazilaženja nižeg u korist višeg. Seks u braku sasvim se razlikuje od seksa izvan braka. Pažnja i iskrena zainteresovanost redovno izostaju u slučajevima kada um postane robom zastranjivanja i lutanja od jednog do drugog objekta. uslovi za sublimaciju seksa su mnogo povoljniji nego kada je on jeftin i promiskuitetan. Kada seksualni odnos prati osećaj odgovornosti. U bračnom životu raspon iskustava koja se mogu doživeti u zajednici sa partnerom veoma je obiman. do koga dolazi usled izbijanja nekontrolisanih strasti. Da bi se spoznala Istina. Bračni život se suštinski razlikuje od promiskuitetnog Život u braku traži međusobno prilagođavanje i razumevanje.

to ljude. gde svako žrtvovanje postaje radosno i lako. već sa stanovišta koje podrazumeva dobrobit kako pojedinca tako i čitavog društva. Fizička sredstva slabe samokontrolu Fizička sredstva koja uglavnom zagovaraju pristalice kontrole rađanja su sa duhovne tačke gledišta najpodložnija kritici. Uloga koju deca igraju u životu roditelja je od ogromnog značaja za duhovni razvoj samih roditelja. Pri pomisli na težinu mogućeg rastanka dolazi do unutrašnjeg preispitivanja i promene stavova. zaključak treba da proizilazi iz duhovnih postavki. i ona zauzvrat obogaćuju život roditelja svojim prisustvom. a drugi protiv. Ovo pitanje se ne srne rešavati sa stanovišta nekog uskog i posebnog interesa. Prisutnost dece pruža priliku roditeljima da izraze i usavrše spontanu ljubav. Mada humani i racionalni razlozi govore u prilog kontroli rađanja i opravdavaju sve ozbiljne pokušaje da se rađanje reguliše. Pošto život prosečnih ljudi prate pomešani motivi i stavovi. većina ljudi se njima služi samo u sebične svrhe. da bi izbegli odgovornost rađanja i negovanja dece. Pošto se njihovom primenom uspešno izbegavaju fizičke posledice prepuštanja strastima. ono posredno doprinosi nastanku ratova. Širok prostor za različita iskustva kakav pruža bračni život. izbor sredstava pomoću kojih se ta kontrola ostvaruje je krajnje nesrećan. Njima je lađa pružena šansa da od samog početka svog zemaljskog puta upijaju duhovnu atmosferu. Njihov sukob je potreban radi slabljenja nižeg ˝ja˝ i svitanja istinskog. Brak koji se zasniva na površnim računicama može se pogoršati u pravcu sebičnog partnerstva upravljenog protiv ostalog sveta. onda je to pravi blagoslov za decu. što je prava prilika za dve duše da ustanove istinsko i trajno razumevanje. božanskog Sopstva. iz čega proizilazi da rađanje dece bračni partneri treba da prihvate punim srcem. činilaca tame i činilaca svetlosti. primena fizičkih sredstava u tu svrhu je suštinski sporna i pitanje da li je opravdana. U ovom. Kada se smisao bračnog života usaglasi sa božanskim planom evolucije. Nema sumnje da je regulisanje nataliteta poželjno kako iz ličnih tako i iz društvenih razloga. već medu njima stvara napon koji je potreban za njihovu delotvornu i inteligentnu sublimaciju. nakon čega postaje moguće da se uhvate u koštac sa najsloženijim i najdelikatnijim problemima. Iz braka nadahnutog uzvišenim idealizmom može se razviti blizak odnos zasnovan na sve većoj uzajamnoj posvećenosti. Pored toga što nameće roditeljima obavezu na koju oni ne mogu odgovoriti na odgovarajući način.teško uočljiva kada se posmatraju pojedinačno i u nepovezanim serijama. kriminala i siromaštva. koja su plod braka. omogućava da se oko oblikovane šeme bračnog života počnu organizovano sabirali razne pritajene sklonosti uma. Bračni život izaziva promene u unutrašnjem životu Može se reći da bračni život na izvestan način intenzivira osnovne ljudske robleme. Staviše. Kontrola rađanja Obzirom na značaj rađanja dece u braku. kod . I kao takav postaje arena u kojoj se zameće bitka između sputavajućih i oslobađajućih sila. Nekontrolisano rađanje povlači sa sobom sve veću egzistencijalnu borbu i stvara takvo društveno uređenje u kome će bezobzirno takmičenje postati surova stvarnost. to ne samo da ojačava sposobnost razlikovanja između viših i nižih vrednosti. to neizbežno dolazi do raspetosti između višeg i nižeg ˝ja˝. takav brak može postati medij kroz koji će dve duše staviti svoju ujedinjenu ljubav u službu celokupnoj ljudskoj porodici. I mada se fizička sredstva kontrole rađanja opravdavaju humanim razlozima. U životu u bračnoj zajednici dve duše razviju toliko mnogo dodirnih tačaka da raskidanje veze praktično znači poremećaj i rasulo celokupnog toka života. Bračni život bi trebalo da bude u skladu sa božanskim planom Duhovna vrednost bračnog života neposredno zavisi od prirode činilaca koji određuju njegov svakodnevni tok. Mada je za potrebe regulisanja nataliteta kontrola rađanja neophodna. pitanje kontrole rađanja zavređuje posebnu pažnju i kritičko preispitivanje. Deca obogaćuju bračni život Mada deca na taj način uživaju najveću blagodat bračnog života roditelja. kao i u svakom drugom slučaju. Odnos većine ljudi prema kontroli rađanja je kolebljiv i nejasan jer određeni argumenti govore za. Kada se razne sklonosti uma ovako organizovano saberu.

to nije i nemoguće. oni će voljno i radosno prihvatiti odgovornost za podizanje dece. Jednom rečju. Duhovni razvoj kroz život u bračnoj zajednici Na početku bračnog života među supružnicima postoji i strast i ljubav. moralnu i duhovnu propast. iz ropske zauzdanosti u slobodu. Staviše. strast na kraju ustupa mesto dubokoj ljubavi. ne nameravajući da u potpunosti zapostave ideal umne kontrole. ali svesno. što ih. Sve dok koriste fizička sredstva oni ne mogu postići umnu kontrolu. uz promišljenu saradnju. Iako neko vreme obmanjuju sebe da rade na uspostavljanju umne kontrole (naporedo sa upotrebom fizičkih sredstava) oni je. prvenstveno za tragaoce na duhovnoj stazi. Neophodnost umne kontrole požude Umnom kontrolom se. vodi u fizičku. Oni koji nisu sposobni za celibat. Deca treba da su dobrodošla Onima koji nisu spremni da preuzmu odgovornost za podizanje dece preostaje samo jedan put: celibat i praktikovanje stroge umne kontrole. oni mogu postepeno smanjiti stihiju strasti i ojačati osnovu ljubavi. bolje da se ožene nego da upadnu u zamku promiskuiteta. Zajednička odgovornost roditelja Pošto žena snosi odgovornost i breme rađanja i podizanja dece. U cilju kontrole rađanja. u nedostatku kontrole. U okviru bračnog života čovek može da nauči da kontroliše životinjske strasti. a zatim iza preostali deo čovečanstva (jer svi ljudi su potencijalni tragaoci). iz animalnosti u čistotu. supružnici idu ka sve većim duhovnim pobedama . obezbeđuje kontrola rađanja iz humanitarnih razloga. čovek se ne srne oslanjati ni na šta drugo osim na umnu kontrolu. To treba da se odvija postepeno. ona zauzvrat uživa u radosti hranjenja i maženja. Radost materinstva je mnogo veća od radosti očinstva. kroz ropsko popuštanje životinjskim strastima.od duboke ka još dubljoj ljubavi . Mada žena preuzima na sebe odgovornu i tešku ulogu rađanja i podizanja dece. Oslanjanje na fizička sredstva kontrole rađanja je krajnje nepreporučljivo. bračni par mora dopustiti da stvar uzme svoj prirodni tok. Fizička sredstva postaju loša navika Sa duhovnog stanovišta važi da se kontrola rađanja u osnovi mora sprovoditi kontrolom uma i ničim drugim. Da bolje razjasnimo. ali je zbog njegove težine malo ljudi kadro da ga praktikuje. nekontrolisano prepuštanje strastima neminovno izaziva reakciju i vodi u duhovno ropstvo. Umna kontrola ne samo da će efikasno regulisati natalitet. Tako oni postaju žrtve preteranog samopovlađivanja. Deleći i radost i patnju života. oslanjanjem na fizička sredstva moć umne kontrole neumitno slabi. čovečanstvo će uspeti da pređe iz stanja nekontrolisanih strasti u stanje mira. Premda je izvanredno teško postići takvu kontrolu. postaju zavisni od fizičkih sredstava do te mere da počinju da ih opravdavaju. muškarac mora da se brine o materijalnom izdržavanju i obrazovanju deteta. Misaoni ljudi bi ovoj zanemarenoj duhovnoj strani pitanja morali pokloniti pažnju koju zavređuje. postaju ovisni o njima. postepeno gube. Upotreba fizičkih sredstava se ne preporučuje ni pod kakvim okolnostima. već će čovečanstvu povratiti svest o njegovom božanskom poreklu i duhovnom blagostanju. zaštita od duhovnih nesreća koje nastaju upotrebom fizičkih sredstava.kojih se još nije probudio osećaj za više vrednosti. Staviše. prilikom korišćenja fizičkih sredstava partneri uveravaju sebe da će ih koristiti samo kao pripremni korak u procesu postizanja umne kontrole. Neobazrivo posezanje za fizičkim sredstvima zatamnjuje duhovnu stranu problema i pojedincima samo otežava otkrivanje njihovog istinskog dostojanstva kao duhovno slobodnih bića. robovi navike. Kada je bračni par istinski svestan zajedničke odgovornosti. svaki neuspeh umne kontrole više pogađa nju nego muškarca. a sa druge. ne podstiče na umerenost u zadovoljavanju. Međutim. s jedne strane. Samo promišljenom umnom kontrolom. A u slučaju da u tome ne uspeju. Upotreba fizičkih sredstava štetno deluje na moć samokontrole i bez sumnje je pogubna za duhovni napredak. Stoga je ni najbolji argumenti ne mogu opravdati. a u slučajevima kada kontrola zakaže. U tom procesu sublimacije.sve dok posesivnu i ljubomornu . Oboje treba s radošću da prihvate posledice i pokažu spremnost da zajednički učestvuju u podizanju dece. U dobro usklađenim brakovima ne bi trebalo da dođe do nepravedne raspodele roditeljskih obaveza. zapravo. nepažnja ustupa mesto aktivnim nastojanjima da se uspostavi potpuna umna kontrola. no na nesreću. Sa čisto duhovnog stanovišta. to u suštinski nije bez opravdanja. Nepromišljeno. strogi celibat je najbolji. čak ni onda kada ih partneri koriste samo kao privremenu i sporadičnu pomoć. ne remeteći ga veštačkim sredstvima.

Kod čoveka se njeno delovanje odvija naporedo sa novim činiocem. U prvoj. isprečivši se razumu. Odbojnost je negativni rezultat privlačenja. naravno. Poput raznih vrsta cveća čije oblike krase bezbrojne nijanse. pošto se nešto odbija od nečeg drugog samo zato što ga nešto treće mnogo snažnije privlači. mogao najpribližnije opisati kao nadsvest. čak i u svetu iluzije. sukobljava s njim. Svi raznovrsni primeri ljubavi na ovom stupnju imaju zajedničku crtu. Seksualno privlačenje je drugi primer ljubavi na tom nivou. ljudska ljubav može ući u tri kombinacije sa razumom. Pokatkad se javlja kao sila koja se. Mada je svaki oblik odeljen od drugih oblika. ljudska ljubav se u jednom pogledu razlikuje sa od njih. velikodušna ljubav. Staviše. naime. u doslovnom smislu te reči. Očigledan primer ljubavi na lom nivou predstavlja privlačno dejstvo magneta na čelik. kome podležu sve planete i zvezde. radi se o neophodnoj fazi u evoluciji ka višim stupnjevima gde dolazi do prave sinteze ljubavi i razuma. što je pojava nastala kombinacijama prostih elemenata. Ljubav Ljubav prožima univerzum Život i ljubav su nedeljivi jedno od drugog. u kojoj između ljubavi i razuma postoji ravnoteža i harmonično jedinstvo. i teče mimo njega. u poređenju sa normalnom ljudskom svešću. Ljubav vlada i neživom prirodom Zakon gravitacije. imamo ljubav neosvetljenu razumom ili razum neoživotvoren ljubavlju. I najprimitivnija svest nastoji da se izlije preko svojih brana i doživi jedinstvo sa drugim oblicima. Tri kombinacije ljubavi i razuma Prema tome. i privlačnosti što izviru iz same strukture materije su očigledni primeri ljubavi. Kao što nam kaleidoskop dočarava bezbrojne varijacije oblika i boja koje se pred našim očima stalno smenjuju. u stvarnosti svi ti oblici su oblici jednog jedinstvenog života. u ljubavi sa njim. Povremeno se ispoljava i kao nedeljiva. Potpuno razdvajanje ova dva aspekta duha je. kao uzajamno privlačenje medu oblicima. Ljudska ljubav treba da je usklađena razumom Ljudska ljubav je znatno uzvišenija od navedenih nižih oblika ljubavi jer ljudska bića imaju u potpunosti razvijenu svest. Gde ima života ima i ljubavi. Tigar u lovu na jelena je. razumom. pošto ih uslovljava rudimentarna svest u čijem se okviru pojavljuju. Svi ovakvi oblici ljubavi pripadaju najnižem tipu. poprimajući oblik svesnih impulsa usmerenih ka različitim objektima iz okoline. tako i u ljudskoj ljubavi postoji . Želje utiču na ljubav na mnoge načine. Tamo gde se ljubav i razum pojavljuju naizmenično (smenjujući se na položaju vlasti). Ljubav u životinjskom svetu U životinjskom svetu ljubav postaje izraženija. viši nivo svesti koji bi se. U trećem tipu ljubavi dolazi do sinteze ljubavi i razuma . razboritim vođenjem bračnog života parovi mogu da prođu toliko mnogo na duhovnoj stazi daje potreban samo dodir Savršenog Učitelja da ih uzdigne u svetilište Večnog Života. Kvalitativna raznolikost ljubavi Ljudska ljubav ima za osnovu ego-svest koju pokreću bezbrojne želje. tako i u domenu ljubavi imamo skoro neograničenu kvalitativnu raznolikost. sfera ljubavi ostaje praktično nedostupna operacijama razuma. Iako se nadovezuje na podljudske oblike ljubavi. i to opet zahvaljujući neobičnim kombinacijama činilaca. Ova ljubav je instinktivna i sastoji se u zadovoljavanju različitih želja prisvajanjem njima odgovarajućih objekata. pa ljubav ima samo neznatni pristup u sferu mišljenja ili ga uopšte nema. sfera misli i sfera ljubavi drže se koliko god je moguće odeljeno jedna od druge. to jest. Mada će njihov sukob doneti pometnju. Sile kohezije. nemoguće. u potpunosti ne zameni požrtvovana. skladna celina. Čak je i odbojnost u osnovi izraz ljubavi. ali ne i u međusobnoj harmoniji. je magloviti odraz ljubavi što prožima svaki delić univerzuma. Unutrašnji osećaj za tu skrivenu stvarnost indirektno se ispoljava. Ponekad se ljudska ljubav manifestuje nevezano s razumom. koja je postojala na početku. U drugoj kombinaciji ljubav i razum dejstvuju istovremeno. da se preko objekta ljubavi zadovolji neki telesni poriv ili želja.što ima za posledicu tako temeljan preobražaj ljubavi i razuma da se pojavljuje nov.ljubav.

Ljudska ljubav je u toj meri sputana ograničenjima da spontano izviranje čiste ljubavi iz unutrašnjosti bića postaje nemoguće. čija je prvobitna svrha bila da mu služe kao sredstva za pridobijanje različitih objekata žudnje. to je uvek božanski dar. pa i apstraktnih i nedodirljivih stvari kao što su slava i moć. ˝ja˝ se bezrezervno nudi voljenom. U požudi je naglašena razdvojenost i patnja.beskonačno mnogo nijansi i tananih razlika. a u ljubavi osećaj jedinstva i radosti. ali u samom tom činu čovek shvata da je voljeni već sadržan u njemu samom. Ona teži prisvajanju ljudi i grubih objekata. ljubav je izlivanje duha. ljutnja i ljubomora. ne tražeći ništa zauzvrat. Ljubav i pohlepa Ljubav je jednako različita i od pohlepe. Dotle ljubav. koja nastoji da prisvoji drugi objekat. požuda i pohlepa mogu se svrstati u izopačene. Zaljubljenost čini čoveka pasivnom žrtvom ubeđenja u privlačnost objekta. Od sva tri navedena oblika niže ljubavi. Vođeno pohlepom. Ljubav se ne može rasplamsati čisto i bez primesa sve dok se ne ispetlja iz ograničavajućih i izvitoperenih oblika niže ljubavi. Požuda je oslanjanje na čula iz čega sledi duhovna potčinjenost čulima.vremenom pada pod vlast objekta svoje žudnje. Zato se požuda doživljava kao teško. a kada vas muči požuda. Vaš život je umnožen. ona teče slobodno i kreativno i uvek iznova ispunjava i nadahnjuje voljeno biće. a kada ga savlada pohlepa. Požudu prati uzbuđenje. dovodi do duhovnog ujedinjenja bića sa voljenim. a završava u vlasti samog objekta. učvršćuje se u tragačevoj svesti kao seme koje je palo na plodno tle. dok se kroz ljubav uspostavlja neposredna veza sa stvarnošću skrivenom iza pojavnih oblika. ljubav obnavljanje. Cista ljubav. vi doslovno posedujete dva centra. Zaljubljen čovek zaneseno. potrebno je neprekidno jačati sposobnost razlikovanja. moći ili slavom. pohlepa. Požuda je rasipanje. Čista ljubav probuđena milošću Savršenog Učitelja Zaljubljenost. Kod prave ljubavi postoji aktivno uvažavanje suštinskih vrednosti objekta ljubavi. ˝ja˝ pokušava da prisvoji objekat. je cvet duhovnog Savršenstva. Ljubav i požuda Ljubav se takođe razlikuje i od požude. kada ga obuzme požuda. a ljubav je ispunjenost sama. Pošto se niži oblici ljubavi stalno upliću u razvoj viših oblika ljubavi. Požuda je žeđ čula. U ljubavi. pohlepa pokazuje najjaču tendenciju da pored prvobitnog objekta žudnje prisvoji i sredstva za njegovo pridobijanje. požuda. s divljenjem. Svest uhvaćena u ritmove nižih oblika teško prekida sa navikama koje je sama razvila i zato sporo napreduje. Ljubav ne postavlja pitanje kako prisvojiti drugu osobu. Tako čovek može postati pohlepan za novcem. Ljubav treba pažljivo razlučiti od ometajućih činilaca kao što su zaljubljenost. Voleći nekog. Niži oblici i viši oblici ljubavi Niži oblici ljubavi sprečavaju oslobađanje čiste ljubavi. Cista ljubav se rađa u srcu tragaoca kao odgovor na milost Savršenog Učitelja. U požudi se život sužava. a ljubav kao lako iskustvo. Niži oblici ljubavi Ljudsku ljubav okružuju i prate brojni ometajući činioci. a ljubav potpuni spokoj. Požuda traži za bude ispunjena. po prvi put darovana od strane Učitelja. Paradoksalno je da pohlepa. on želi da ga poseduje. Vremenom se iz . kao što su zaljubljenost. Cista ljubav. Kada volite čitav svet. vi kao da dodajete na svoj život još jedan. Ne bi bilo pogrešno ove ometajuće činioce svrstati u niže oblike ljubavi ili u posledice nižih oblika ljubavi. Zaljubljenost. Ljutnja ili ljubomora se javljaju onda kada su niži oblici ljubavi ugroženi ili blizu toga da budu ugroženi. oni moraju biti odbačeni. Pohlepa predstavlja posesivnost u svim njenim grubim i suptilnim oblicima. strast. a u ljubavi širi. pohlepa i ljutnja. on žudi za čulnim senzacijama u vezi s tim objektom. Ljubav i zaljubljenost Da bi se pomoglo višoj ljubavi da se probije iz ljušture niže ljubavi. Niži oblici su neprijatelji viših. požuda i pohlepa su simptomi duhovne bolesti čiji se tok često pogoršava ljutnjom i ljubomorom. javlja se pad životnog tonusa i vi ste beznadežno zavisni od oblika koga doživljavate kao različitog od sebe. niže oblike ljubavi. čiji je cilj da sopstvo potpuno preda objektu. u stvari ima suprotan učinak: ˝ja˝ . Kada se u tragaocu rodi čista ljubav. to je kao da učestvujete u životu čitavog sveta. koja se dijametralno razlikuje od navedenog. voli objekat svojih čula.

od njegove duhovne zrelosti. Duhovna priprema za primanje milosti Da li će tragalac zaslužiti milost Savršenog Učitelja ili ne. Čista ljubav je izuzetno retka Ljubav probuđena milošću Učitelja je privilegija koju uživaju samo odabrani. probuđena milošću Učitelja. S druge strane. Zrelost neće biti potpuna ukoliko tragalac u svoju duhovnu ličnost ne utka neke božanske vrline. Bog mora da pretrpi prividno raščlanjivanje na bezbrojne duše. jer on. Ljudska ljubav je u svojim ličnim ili bezličnim aspektima ograničena. U božanskoj ljubavi su svi lični i bezlični aspekti u stalnoj ravnoteži. Bog se spušta u carstvo Iluzije jer ta prividna odvojenost ljubavnika od Voljenog na kraju dovodi do Njegovog svesnog uživanja u Sopstvenoj božanstvenosti. čak i na svoju sopstvenu štetu. ne osećaju tu dragocenu ljubav. beskrajna u svom ispoljenju. on je zreo da primi Učiteljevu milost. Da bi nastavio igru ljubavi. usmerene na božanskog Voljenog. Ljudska ljubav je za mnoge-u-Jednome. Sve njegove misli su. Kada ljubavnik i Voljeni postanu jedno. učenik je zreo da otpočne rad na izgradnji božanskih vrlina. Božanska ljubav se rada sa iščeznućem individualnog uma. stalno traga za dušom koju će njegova milost oploditi. krut i usiljen. Pošto uz ogromne napore savlada brižnost. Ljudska ljubav stvara nebrojene probleme i vezanosti.aspekta naizmenično jačaju i slabe. potpuno apsorbovani u dubokom samadhiju (meditativni trans). u ljudskoj ljubavi ta dva . uključujući i svoj život. A . Jedna od najtežih prepreka na putu duhovne pripreme sledbenika je brižnost. a božanska za Jednog-u-mnogima. a individualnost tvrdokorno istrajava sve do sedmog plana involucije svesti. Univerzum nastaje zbog ljubavi Zbog ljubavi je ceo univerzum nastao i zbog nje se i održava. i čovek postaje šlep za unutrašnje vrednosti drugih oblika. Ona ne samo da sadrži u sebi najbolje crte svih duhovnih disciplina. ništa ne može pročistiti tragaoca kao ovakva ljubav. Traga!ac je spreman da žrtvuje sve za božanskog Voljenog i nijedna žrtva mu ne pada teško. On predstavlja krajnji i jedini pravi predmet njihovog obožavanja. čovek postaje hladan. već ih i nadvisuje u delotvornosti dovođenja učenika do cilja. Ljudsku ljubav odlikuje trajna odvojenost ljubavnika od voljenog. Čista ljubav nadmašuje sve duhovne discipline Čista ljubav. jer Božanska Ljubav jeste Bog. dotle božanska ljubav rezultira u neograničenoj slobodi i razobručenoj spontanosti. koji je okean božanske ljubavi. stoje sastavni deo svake duhovne pripreme. ali to ne znači da su oni iskusili čistu ljubav kojom odiše Učiteljeva milost. snagom stalno rastuće ljubavi. Od trenutka kada se takva ljubav rodi.semena razvija biljka da bi potom izrasla u drvo. U božanskoj ljubavi ljubavnik postaje jedno sa Voljenim Čak i najviši oblici ljudske ljubavi su žrtve ograničene individualnosti. kada prestane da ogovara i počne da razmišlja o dobrim osobinama drugih a ne o njihovim manama. A može biti da ni veliki jogini koji nikada ne napuštaju svoje pećine na planinama. u kojoj su i lični i bezlični aspekti ujedinjeni. Tako. oslobođena svih stega individualne prirode. to onda predstavlja i početak i kraj. dok je božanska ljubav. shvaćenoj kao dužnost i obaveza. jedna jedina želja pohodi tragaoca . značajnija je za tragaočev napredak od svakog drugog podsticaja. To je usavršenje ljubavi. pre svega. zavisi. doista su uzvišeno plemeniti. A njen plod je božanska ljubav. U ljudskoj ljubavi preovladava lični ton. Božanska i ljudska ljubav Božanska ljubav se kvalitativno razlikuje od ljudske ljubavi. Takvo povlačenje svesti od svih drugih želja vodi beskrajnoj čistoti. Sve te duše su Njegovi sopstveni oblici i u odnosu prema njima On istovremeno preuzima ulogu božanskog Ljubavnika i božanskog Voljenog. i kada pokaže spremnost da praktikuje uzvišenu toleranciju želeći dobro svima. Majka koja je voljna da žrtvuje sve za svoje dete. Dok osećaj dužnosti rezultira u usiljenom ponašanju. Na primer.da se sjedini sa božanskim Voljenim. na njega se spušta Učiteljeva milost. dok božanska ljubav vodi ka integraciji i slobodi. Na ovom nivou tragalac iskoračuje iz područja dualnosti i postaje jedno sa Bogom. ljubavnik najzad kida okove sopstva i sjedinjuje se sa Voljenim. i patriota koji je spreman da pogine za svoju otadžbinu. umesto na sebe samog. u bezličnoj ljubavi. dok u božanskoj ljubavi. Razvoj ljubavi je uslovljen i usmeren naponom između suprotnosti. Čim učenik pokaže zrelost. ljubavnik i Voljeni postaju jedno. Kao Voljeni.

lišeno unutrašnjeg smisla. mada je čitav svet dualnosti samo uobrazilja. Pometnja je nastala zahvaljujući činjenici što čovekovim procenama o duhovnoj dimenziji stvari dominiraju matematičke ideje. Istina nije daleki cilj u budućnosti Većini tragača je teško napustiti predubeđenje da je beskonačna Istina nešto što treba postići u dalekoj budućnosti i da čitav život ne predstavlja ništa drugo do sredstvo za njeno postignuće. Zapravo. postoji veći. Duhovna beskonačnost Duhovna beskonačnost ne proizilazi iz imaginarnog sabiranja lažnog. odnosno mora izvršiti dubok uticaj na neko šire životno područje. Čovek je u toj meri srastao sa objektima grubog sveta da su se dimenzije. neminovno mora posedovati velike razmere. Da bi se neki čin smatrao duhovnim. Ljubav je ta koja kontaktima i odnosima među individualnim dušama uliva smisao. ništa joj se ne može dodati i ništa joj se ne može oduzeti. Pokretačka snaga ljubavi Ljubav je odraz Božanskog jedinstva u svetu dualnosti. to više kreativnog nemira izaziva. Bila bi ograničena. nedeljiva i celovita. kao instrument koji nas vodi u pravcu nekog događaja u dalekoj budućnosti. I mada je ljubav smisao sveta dualnosti. a jedini mogući kontakti i odnosi u takvome svetu bili bi površni i mehanički.produkt imaginacije zasnovan na veštačkim pretpostavkama. Stoga je besmisleno meriti je svetovnim standardima. Tako dolazimo do toga da je matematička ideja beskonačnosti . To je nedvosmisleno pogrešno stanovište. . Neizmerna je. Tako. matematička beskonačnost je nedostižna čak i u imaginaciji. i tako postaje pokretačem one duhovne dinamike koja na kraju uspeva da povrati svest o izvornoj jedinoti Bića. Duhovna beskonačnost Istine se ne bi promenila čak ni kada bi čitav univerzum bio uništen. On. Međutim. Matematički pojam beskonačnosti Matematički pojam beskonačnosti dobijen je na osnovu predstave skupa beskonačnog broja jedinica od kojih svaka ima utvrđenu i podjednaku vrednost ili značaj. U životu lišenom ljubavi sve bi se duše otuđile jedna od druge. Ljudi mere vrednost svakog dela prema njegovim opipljivim rezultatima. Ona je smisao kreacije. vidimo da je čitava zamisao lažna. jer je sveobuhvatna i ne ostavlja prostor ni za šta drugo. ono što je veliko u duhovnom smislu se razlikuje od onoga što je veliko u matematičkom smislu. vraćajući ih Sebi. zemljotres u svetovnom smislu predstavlja strašnu i užasnu nesreću Čiji je ishod neprocenjiva ljudska i materijalna šteta. Nikakve promene u univerzumu ne utiču na beskonačnost Istine. Beskonačnost Istine se ne može uvećati dodavanjem niti umanjiti oduzimanjem. Kada se život shvati na taj način. sa stanovišta Istine. Kada bi Istina obuhvatala samo budućnost.kao božanski Ljubavnik. ona ne bi bila beskonačna. Međutim. Sto je ljubav jača. ona je istovremeno i njegov neprestani izazov. Ljubav je ta koja daje smisao i vrednost svim zbivanjima u svetu dualnosti. predstavlja njihovog jedinog stvarnog spasitelja. Ako uzmemo da svaka jedinica postoji odvojeno i sama za sebe. Ona je Stvarnost sama. on mora imati dalekosežne posledice. pojmljiva jedino onda kada imaginacija prestane. značaj i količine svojstveni grubome svetu nesvesno uvukli u njegovo prosuđivanje duhovnih vrednosti i tako izvitoperili njegove sudove. Na primer. pošto od svakog broja koji zamislimo. Sve što se dešava u univerzumu spada u svet fenomena i kao takvo je. Beskonačnost Istine Zbog čega nastaju greške u prosuđivanju duhovnih vrednosti Većina ljudi sa svoje svetovne tačke gledišta smatra da sve što ima duhovni značaj. poput svakog događaja koji ima svoj početak i kraj u vremenu. ni za veliko ni za malo. ravno nuli. čak ni ovakva nesreća ne može dodirnuti beskonačnu Istinu kakva boravi u srcu Stvarnosti. a ne i na prošlost ili sadašnjost. Međutim. onda je sve što on jeste i sve što sa sobom nosi. njen postanak ipak ima duboki smisao.

Duhovna neograničenost obuhvata čitav raspon života u svim fazama. Budući veća i od najvećeg. Posesivnost u svim oblicima sužava život. Društveni problemi Nepodvojenost znači ukidanje svih ograničenja. već kao nešto što je bilo. isto tako je nepovoljno pridavati važnost pojavama oko kojih se diže velika prašina. Ali ako bi ta osoba sagledala tu situaciju srca očišćenog od požude. Velike stvari Kao što nije dobro čuvati duhovne dragocenosti za neki zamišljeni trenutak u budućnosti. Na primer. Punoća postojanja Pogrešno je lišavati sadašnjost svake važnosti. ljubav koju bi primio neko drugi zadržala bi svoju prirodnu lepotu. i uvek će biti večna samoispunjenost. no umesto da osvoji njenu naklonost. Da bi posedovala duhovni smisao. jeste. nego samo celovitog bivstvovanja u večnom Sada. Tako se začinje pakao goruće ljubomore.ne kao nešto što treba da se dogodi. Kad život izgleda prazan i besciljan. što im umanjuje duhovnu vrednost. I kada bi ljubav primio neko drugi. podređujući je ciljevima u budućnosti.jer. Jedino se kroz takvo bivstvovanje duhovna beskonačnost Istine može ostvariti u životu. Velike i istaknute stvari nisu jedine svari u životu koje imaju duhovnog smisla. razotkriće se tek kada se život sagleda i prihvati u njegovoj celokupnosti. Samo u nedualnosti leži spoznaja istinske duhovne beskonačnosti koja donosi trajno i . ali je to ne čini manje duhovnom ukoliko daje onoliko koliko može. Siromašna osoba nema tih mogućnosti. Tako se preuveličava zamišljeni značaj prividne budućnosti na račun opažanja i uviđanja istinskog značaja zbivanja u večnoj Sadašnjosti. već zbog čovekove nesposobnosti da joj se u potpunosti prepusti. stvar ne mora biti neobična niti naročito upadljiva. i iskazuje se kroz sva zbivanja nezavisno od toga da li spolja deluju veličanstveno ili ne. Duhovna beskonačnost obuhvata i najveće i najmanje Suština duhovnog života nije u kvantitetu. osoba bi se osećala kao da je njoj upućena .a osoba se bolno suočava sa svojim ograničenjima. ukoliko neka osoba priželjkuje ljubav druge osobe. već duševna čistota davaoca. Kada je svaki trenutak ispunjen večnim smislom. već samo punoća bivstvovanja koja se ni u jednom trenutku ne iscrpljuje. Kad bi se život sastojao samo od velikih stvari i kada bi sve male stvari bile izostavljene. Tako osmeh ili pogled može imati isti značaj kao i žrtvovanje života za neki ideal. tu dolazi do sužavanja i gušenja slobodnog života duha . poistovetivši se sa svetom u svim njegovim oblicima. Sloboda i radost nedualnosti Spoznaja duhovne Beskonačnosti kroz nedualnost Ograničenja vode poreklo iz sebičnih želja i njihove samovolje. U večnosti nema plime i oseke niti beznačajnih perioda između njihove naizmenične pojave. nego u kvalitetu življenja. Beskonačna Istina.Večno Sada Život nije predodređen da se obogati duhovnom suštinom u nekoj dalekoj budućnosti. uručen s poštovanjem i nesebičnom ljubavlju. duhovna beskonačnost je takođe i manja od najmanjeg. Najčešće se dešava da velika darivanja prati oholost ili sebični motivi. Jedino kada je um čist i smiren. Sve neobično i upadljivo postoji samo u kontrastu prema uobičajnom i svakodnevnom i ne mora predstavljati primer apsolutne duhovne lepote. jer on to može biti u svakom trenutku pod uslovom da um nije opterećen iluzijama. više ne bi osećala potrebu za pojedinačnim oblicima. onda nema vise prianjanja za mrtvu prošlost niti čeznutljivog iščekivanja budućnosti. Za život koji se odvija u senci Večnosti nijedna stvar nije duhovno značajnija od druge. ukoliko taj osmeh ili pogled izvire iz Svesti o Istini. Nije cena ta koja poklonu daje duhovni značaj. nego i vrlo siromašan. Jasno opažanje poteklo iz neposesivnosti dopustilo bi joj da okusi slobodu nedualnosti i da doživi svu radost koju takva sloboda sa sobom nosi. istinska priroda duhovne beskonačnosti postaje dostižna . poznavanje suštine stvari i prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. U nju su uključena kako značajna tako i manje zna¬čajna dela. skrivena u svemu. ljubav joj oduzima neko treći. Nije neophodno da čovek poklanja velike količine novca da bio duhovno velik. onda život ne samo da bi bio skučen. to nije zbog dešavanja u beskonačnoj Istini. Mali poklon. poseduje mnogo veću duhovnu vrednost.

Manjina i većina Beskonačnost istine. pravilno shvaćena kroz prizmu nedualnosti. Jedno u svemu i u svakome Tamo gde postoji mnoštvo. U duhovnoj beskonačnosti nema mesta poređenjima. odbaciti relativna merila po kojima su se stvari do tada međusobno poredile. Trajno rešenje će se javiti tek kada ona bude viđena u svetlu istine o nepodeljivoj celovitosti i unutrašnjem jedinstvu svih stvari. nepovratno nestati. No i ovakav ugao gledanja još uvek je u domenu dualnosti. Prema tome. pa zato manjinski zahtevi ostaju neuslišeni. priznajući nedeljivo jedinstvo. Jedan-u-svemu ne može se uspostaviti putem umnožavanja i mnoštva. Manipulacijom brojkama. Civilizacija zasnovana na temelju duhovne beskonačnosti Istine U dualnom svetu. rivalstva i nadmetanja. niti će se javljati ona poređenja i procene koja su tako često bivala osloncem nabusitog i izolovanog ega. Duhovna beskonačnost nije broj. brkati sa principom jednakosti. više se neće nametati pitanja većine i manjine. U potrazi za Bogom Različiti stupnjevi vere u Boga . Sve konačnosti i ograničenosti subjektivne su i samostvorene. U civilizaciji zasnovanoj na pravom razumevanju duhovne beskonačnosti Istine. nego brisanjem lažne ideje o mnoštvu. Nedeljivo jedinstvo Kada su opšti zahtevi društva podređeni interesima manjine. ma kako velik. zasnivaju na dualnosti kao polaznoj pretpostavci. jer samo jedna jedinstvena Istina vibrira u svakome. Kako je svako u kreaciji ne samo unutar duhovne beskonačnosti. pravima i vrednostima može izjednačiti sa drugom osobom. vrednosti su pravilnoprocenjene zahvaljujući neposrednom opažanju Jednog u svakom i svemu. takođe će iznedriti prava rešenja za društvene probleme koji se svi. Ograničenja ljubomore i sva druga ograničenja koja sužavaju život-ljutnja. jer će sve iluzije na osnovu kojih je svet zamršen i podeljen. sa duhovne tačke. drugo ne postoji. nužno je konačan. pa između većine i manjine neizbežno nastaje suparništvo i raskol. osoba se po svojim zahtevima. Svet mnogostrukosti Sve dok se društvenoj problematici bude prilazilo sa stanovišta množine i mnogostrukosti. uvodeći merilo unutrašnje vrednosti svega postojećeg. bez izuzetka. privilegija i prava. većinski zahtevi ostaju neuslišeni. Svaki broj. duhovna beskonačnost Istine dopušta paradoks da se pojedinac može izjednačiti sa celinom. hijerarhija potreba. Na drugoj strani imamo demokratske zemlje gde o opštim zahtevima društva odlučuje mišljenje većine. gde postoji mnoštvo.nesmanjeno blaženstvo. Tako. Za razliku od toga. neće se doći do trajnog rešenja. a ne manjine. ma kako proračunatom. ma kako veliki. Ima manjih i većih. već je i sam nedeljiva duhovna beskonačnost. manjina neminovno zauzima neprijateljski i rivalski stav prema većini. tako se svako nalazi na prvom mestu. oblici iskrivljene svesti. ali nikada sa dve ili više osoba. Ne postoji manje i veće. mržnja i požuda-su čovekove lične tvorevine. postoji hijerarhija potreba. Tek nakon odbacivanja samovoljne i egocentrične uobrazilje. međutim. jedna osoba se po svom značaju izjednačava ne samo sa dve ili više osoba. ne može se ostvariti pravilna ravnoteža između pojedinca i društva. privilegija i prava. Sve su to. budući da interesima manjine nije udovoljeno. a vrednosti se menjaju u zavisnosti od stepena u hijerarhiji. U društvenom životu će prihvatanje duhovne beskonačnosti Istine značiti ponovno preispitivanje kako individualizma tako i kolektivizma. Jedinstvo kakvo se doživljava u Realizaciji ne treba. javlja se jasno opažanje večnog smisla onoga što JESTE. neminovno dolazi do raznih poređenja. ona je jedna jedinstvena Stvarnost kojoj nema ravnog. niti stvarni sklad medu različitim grupama u okviru jednog društva. Biće pokrenuta nova struja razmišljanja koja će. Život će postati beskonačno jednostavan i celovit. već i sa svima.

uzgred budi rečeno. reče pešak. Pravi tragalac stremi ka direktnoj spoznaji duhovnih činjenica Iskrenom tragaocu nije dovoljno da o duhovnim činjenicama stiče predstavu na osnovu onoga što je čuo. on će ipak dopustiti mogućnost postojanja duhovnih činjenica koje nisu obuhvaćene njegovim dotadašnjim iskustvima. čak ne pomišljajući da je postojanje dublje Stvarnosti moguće. Ali uprkos neprekidnom traženju zadovoljstava. A neretko takva prilika nastupi . Prosečna osoba ne haje za Boga Bog ili postoji ili ne postoji. pa Bog za njih ne predstavlja cilj za kojim intenzivno čeznu ili kom streme. svestan ograničenosti svog individualnog iskustva. on postavi sebi zadatak da resi to pitanje jednom za svagda. Prosečna osoba potpuno uranja u svoje aktivnosti u grubom svetu. filozofski nastrojeni ljudi. on najčešće oseća prezasićenost. ili kakva iznenadna promena položaja koja iziskuje temeljito preispitivanje i napuštanje ustaljenih načina razmišljanja i ponašanja. Međutim. njemu. Njihova vera je samo toliko jaka da ih veže za rituale. ˝Ja sam princ. Takođe. baš kao što je on stvarno bio princ iako to pešak nije znao iz sopstvenog iskustva. koji bese uznapredovao na stazi. a princ sjaha s konja i među njima se rasplamsa rasprava: ˝Ko si ti?˝ upita pešak. Ovaj susret rasvetli mudracu činjenicu da Bog može da postoji čak i ako Ga nije spoznao ličnim iskustvom. pa shodno tome. dok je jahao na konju. Ostaće otvoren na sve što se nalazi izvan kruga njegovog ličnog iskustva.˝ odgovori mudrac. Taj mudrac je jednom sa svojim prijateljem. Zato. Ona pokušava da na najbolji mogući način zadovolji svoja čula i umakne raznim oblicima patnje. Ona proživljava raznorazna iskustva radosti i tuge. Međutim. on isto tako neće žuriti da to odbaci. . jer takvi nisu upoznali Boga ličnim iskustvom. tako osoba počinje da veruje da. zapazio je prijatelj. bez obzira što neće prihvatiti ono o čemu je samo načuo. odgovorio je prijatelj. ne pokazuje preterano interesovanje za Njega. bio i princ. Princ mu se obrati oholim recima i zatraži da mu se ovaj skloni s puta. ˝Ovo je kraj njegovog tela ali ne i njegove duše˝. ˝Ne˝. Ovo možemo ilustrovati primerom iz života jednog velikog mudraca. onda se traganjem za Njim ništa ne gubi. Bog je za njih u najboljem slučaju samo jedna hipoteza ili intelektualna postavka. i nastavi: ˝Priznaću te za princa samo kada budem znao da si ti princ i nikako drugačije˝. U jeku rasprave. jer uspevši da zadovolji čula. s vremena na vreme poremeti neka okolnost posle koje počinje da se pita: ˝Čemu sve ovo?˝ Ta misao se javlja kao posledica nekog neprijatnog događaja za koji čovek nije prethodno pripremio. traganje za Njim je potpuno opravdano. uzdržaće se od tvrdnje da su njime obuhvaćene sve mogućnosti. Otvorenost tragaoca Iako se tragalac neće zadovoljiti znanjem iz druge ruke niti pukim nagađanjima. Za njega duhovne činjenice ne mogu biti predmet praznih razmišljanja. A ako ne postoji. Tako mlaka vera nikada ne može dati dovoljno podstreka ozbiljnijoj potrazi za Bogom. A mudrac je i dalje ostao sumnjičav jer je insistirao na ličnom saznanju. ˝Ali ja ne znam da si ti princ˝. Zatim su tu oni koji pod uticajem tradicije nasleđuju pripadnost ovoj ili onoj veri. jer je prihvatanje ili odbacivanje ovih činjenica od ogromnog značaja za njegov unutarnji život.A da li si ti video njegovu dušu?˝ upitao je mudrac. raspravljao o duhovnim temama. druge ne postoje. pij i budi veseo˝ uobičajena je filozofija prosečnog čoveka. niti je zadovoljan izvođenjem dokaza iz drugih. čovek ipak ne može umaći patnji. Ako postoji. Pešak to odbi. obično je neki nenadani događaji trgnu iz dogmatskog načina razmišljanja i otvore joj vidike. Drugim recima. Ali.Većina ljudi čak i ne naslućuje postojanje Boga. Otuda njegovo prirodno nastojanje da ih spozna direktno. već dokazanih činjenica. Može to biti neispunjenje nečega za šta se pouzdano smatralo da će se ispuniti. I otvorivši se na mogućnost da Bog stvarno postoji. Na takav potez ga nagoni razočaranje u zemaljske stvari koje ga stalno zavode i od kojih ne može odvratiti svoj um. Njegovu svakodnevnicu prepunu raznih događaja. a veru u postojanje Boga preuzimaju od svoje sredine. Događaji koji teraju na razmišljanje ˝Jedi. skloni da u Boga poveruju bilo na osnovu sopstvenih spekulacija. ceremonije i verovanja. Ilustrativna pričica Takvu naglu promenu u načinu razmišljanja možemo ilustrovati pričom iz života nama već poznatog mudraca koji je. bilo na osnovu tvrđenja drugih.. čovek se obično ne upušta u potragu za Bogom poletno i voljno. postoje i oni. osim činjenica koje su rezultat njenih proteklih iskustava. Nekoliko dana posle pomenutog događaja. Ograničenost iskustva ograničava opseg razumevanja. pažnju im privuče pogrebna povorka koja je nosila telo mrtvaca na groblje. put prepreci neugledni pešak. a retko poseduje životnost u meri koja je potrebna da bi se izazvala korenita promena u čovekovom stavu prema životu.

više ga ne zaokuplja isključivo ono što jeste. već i šta znači. pa on mora pokušati prvu. Vratiće se svakodnevnim iskustvima ne bi li pronašao nešto svetlosti na stazi. ili je sve lišeno značaja. Pod istim takvim okolnostima. U jasnoj i postojanoj viziji istinske prirode života i njegovog smisla. u kojoj je njegovo celovito biće. U trenucima takvog božanstvenog očajanja.sama ona Stvarnost Čiji je i on deo. to će se njegovo znanje o pravom smislu života više produbljivati. Na kraju će otkriti da gaje potpuni preobražaj njegovog bića doveo do nepatvorenog sagledavanja smisla života. U jednom trenutku njegovo brižljivo preispitivanje sabraće se u uvid koji nije bio moguć pre nego što je otpočeo traganje. Pronalaženje Boga je vraćanje samom sebi Sto šire bude primenjivao svoj inteligentni. Na putu da razotkrije tajnu svrhu postojanja. Nezadovoljan prolaznim stvarima ovog života. Kada želja naiđe na takvu prepreku koja joj onemogućava da bude zadovoljena. a sve stoje manje od Istine ostavlja ga ravnodušnim. onda stvarno ne postoji više ništa za šta vredi živeti. nego je putovanje na kome se polako . i sa kojom je suštinski identičan. U trenucima božanske patnje. On više ne samo da doživljava stvari. nije tud. već pokušava da dokuči njihov duhovni smisao. Bog ili ništa Sve uobičajene utehe mimoišle su njegovo srce. Preispitivanje sveta iz novog ugla Sada. a ne hipoteza. On je sušta Stvarnost. mada u isto vreme njegov unutrašnji glas odbija da se pomiri sa mišlju da je život lišen svakog značenja. pošto skrivenoj stvarnosti čije postojanje tek naslu¬ćuje nije moguće direktno pristupiti. na kraju stiže do neočekivanog saznanja o nečem već poznatom i drevnom. a svako duhovno saznanje unosi promenu u njegov opšti stav prema životu. Stoga. intelektualna potraga za Bogom . on odlučuje da rizikuje sve da bi ustanovio kakav se smisao krije iza površinskog vela njegovog života. nepoznat entitet. Preispitivanje proživljenih iskustava obogaćuje riznicu čovekove duhovne mudrosti. I tako. shvatiće daje Bog. on počinje temeljno da preispituje vrednosti koje je do tada prihvatao bez pogovora. i koji su dozvolili impulsima slobodu i pun zamah. jedinstveni duhovni eksperiment na život. premda kreće u potragu za nečim posve novim. Za njega postoje samo dve mogućnosti: ili postoji skrivena duhovna Stvarnost koju su proroci opisivali kao Boga. do tada njemu nepoznata skrivena stvarnost. On je Stvarnost viđena kroz nezamagljeno staklo . I ukoliko strahovita energija uznemirene psihe nije usmerena i kontrolisana. To podrazumeva posmatranje sveta iz novog ugla i ponovno preispitivanje svakog proživljenog iskustva. ona donosi odsudnu odluku da otkrije i ostvari cilj života. nju više ne napušta pitanje: ˝Čemu sve ovo?˝ Božanski očaj kao početak duhovnog buđenja Kada pojedinac svu svoju misaonu energiju uloži u otkrivanje smisla života. Tada započinje njena stvarna potraga za neprolaznim vrednostima. Neobuzdano očajanje je razorno Takve okolnosti mogu čoveka dovesti do krajnjeg očajanja. pak. Njegova jedina želja postaje da po bilo koju cenu pronađe Istinu. jer ona oslobođenu energiju obuzdava i usmerava u pravcu određenog cilja.vrši uticaj i na čovekov praktični život. za kojim je tako očajnički tragao. pa i do pokušaja samoubistva. gde će čovek dobiti nešto što nije posedovao i postati neko ko nije bio. I ukoliko ne uoči da postoji neka. Duhovno putovanje nije putovanje ka novom odredištu. on će mogući prilaz ka onostranom potražiti u svom svakodnevnom iskustvu. Božanski očaj predstavlja početak duhovnog buđenja jer se iz njega rada težnja za Bogoostvarenjem. skriven ili. Od tog trenutka nadalje. on onda kreativno usmerava snagu svog očaja. stanje očaja kod inteligentne osobe proizvodi sasvim drugačije dejstvo. psiha to doživljava kao šok posle koga više nije spremna da prihvati način života kakvog je dotle bespogovorno prihvatala. Tako se on okreće Bogu u trenucima kada su ga ovozemaljske stvari saterale u škripac. kada sve izgleda beznadežno.osujećenjem neke jake želje. Neusmerena snaga očaja ne vodi ničemu osim destrukciji. Ovakve katastrofe pogađaju ljude kod kojih se očajanje splelo sa nerazboritošću. Ova druga mogućnost nije prihvatljiva sa stanovišta celovite čovekove ličnosti. Njegov život prerasta u pravi duhovni eksperiment u koga su uključene sve zapažene duhovne vrednosti.ili skrivenom duhovnom Stvarnošću . to može dovesti do ozbiljnijeg umnog rasula.

čežnja za povratkom svome izvoru prisutna je u svakom biću još od trenutka kada ga je koprena neznanja odvojila od njega. predstavlja pripremni stupanj za potpuno uživanje u slobodi koja će da nastupi. Zato se obratnim procesom ukida osećaj otuđenosti i doživljava povratak prvobitnom jedinstvu sa Stvarnošću. a postepeno razvija razumevanje začeto u trenutku duhovnog buđenja. Svaka od šest stanica je. neprestana razočarenja u život usmeravaju ga na pravi kolosek . ograđena i konačna jedinka. to nešto nehotice poistovećuje s raznim stvarima pojavnog sveta. osoba se čvrsto drži ideje o svom zasebnom postojanju. tako i osoba koja je na tren ugledala blesak cilja. ili cilj. Stupnjevi na Stazi Zatočenik ceni slobodu O vi ljudi moraju da prođu kroz period vezanosti i taj period se ne srne shvatiti kao beznačajna epizoda u evoluciji života. na svoj način. dok sedma predstavlja poslednju stanicu. a svest koja se javila usled težnje za jedinstvom sa Bogom uzrokuje prvi potres u čvrstoj strukturi ega. Počev od trenutka posvećenja i stupanja na stazu. Ako se tokom čitavog razdoblja svog života riba nije ni jednom našla izvan vode. u svojstvu tragaoca. Mnogoslojni veo koji čoveka razdvaja od Boga satkala je lažna imaginacija. izgrađenog u periodu delovanja uobrazilje. Prelaženje kroz duhovno ropstvo i prepoznavanje intenzivne Čežnje za oslobođenjem. kada bi. Iz mnogostruke lažne imaginacije iskristalisala se ego-svest. taj mora iskusiti zatočeništvo. pa on ne može da prihvati nijednu drugu ideju sem da je zasebna. ona bi kroz iskustvo čežnje za vodom bila kadra da shvati svu njenu važnost. umesto sužanjstva. hita ka njemu punom brzinom. Sto je dodir sa Stvarnošću dublji. Čovek se u izvesnom smislu privikne na neznanje. Od rođenja do smrti živela je isključivo u vodi i nije sposobna da pojmi šta voda stvarno znači za njen život. izražena i intenzivna. Da bi neko umeo da ceni slobodu. Kretanje duhovnom stazom sastoji se u poništavanju posledica delovanja uobrazilje. U fazama najvećeg mraka. ona ne može ceniti vrednost vode. čezne da se sjedini sa Bogom. Uporedo sa postepenim bleđenjem osećaja odvojenosti i egoizma. vrsta unapred stvorene predstave o cilju. Pronalaženje Boga je vraćanje Sebi samom.raspršuje neznanje o sebi i životu. Čin oslobađanja od uobrazilje može se uporediti sa buđenjem iz dubokog sna. tako i tragalac koji je u daljini opazio cilj.da pronađe ono što mu je oduvek nedostajalo. Isto tako. A to nešto je. čovek ne bi shvatao pravi smisao slobode. Taj trenutak možemo prikladno nazvati prvim posvećenjem tragaoca. zaštićena golemim zidinama najmračnijeg neznanja. Pre no što stupi na Stazu. Postepeno okretanje procesa delovanja lažne imaginacije unazad Osećaj otuđenosti nastao je kao posledica uzleta imaginacije. a onda stupa u neku vrstu dodira sa Stvarnošću. Pre stupanja na stazu. . odnosno skidanju slojeva koprene koja kod čoveka stvara osećaj nedodirljive zasebnosti i beznadežne otuđenosti. to je koprena neznanja tanja. život bio neprestana sloboda. Od tog trenutka nadalje. Stazi se pristupa onda kada se javi čežnja za dubljom stvarnošću Kao što riba koja je izvađena izvode žudi da se u nju vrati. čoveka posve obavija ta koprena sačinjena od svakojakih pogrešnih predstava. baš kao što se putnik u vozu privikne na pomračinu u trenucima dok voz prolazi kroz tunel. Proces ukidanja mnogostranog delovanja uobrazilje je postepen i ima sedam nivoa. narasta osećaj ujedinjenosti sa Stvarnošću. od ogromnog značaja. on će nastojati da otkrije stvarnost dublju od one koju mu dočaravaju nestalni oblici. sluti on od samog početka. Ali našavši se na trenutak na sovom. ali jedinka ostaje nesvesna te čežnje sve dok. Kao što osoba koja se nalazi u tunelu još intenzivnije žudi za svetlošću kada ugleda njen tračak na kraju tunela. A kada njegovo iskustvo sveta postane dovoljno zrelo. Ali i tada oseća nelagodnost i nejasnu i nedefinisanu uznemirenost u vidu slutnje da nešto nedostaje. želja za sjedinjenjem sa izvorom postaje jasna. ne kroči na duhovnu stazu. Razni stupnjevi u procesu izbavljenja iz obmanjujuće imaginacije mogu se uporediti sa snovima koji služe kao most između stanja dubokog sna i stanja budnosti. U stvari. Višeslojna koprena satkana od uobrazilje Na duhovnoj stazi ima šest stanica.

Pretpostavimo da. ali nije sjedinjavanje sa Stvarnošću. pa poveruje da se stvarno uspeo na vrh. Svaki stupanj predstavlja naredni korak u odbacivanju ego-života Pošto tragalac dospe na novi nivo. nakon svakog podizanja na sledeći nivo. vi shvatite da se vaše telo ne nalazi u Kini nego u Indiji. ali ne dovode do njenog definitivnog prestanka. ovo liči na povratak u Indiju iz Kine. on se najpre stopi s njim. a zatim doživljava stanje karakteristično za taj nivo. naporedo sa usporavanjem umnih aktivnosti. koje se odigrava na sedmom nivou. Priroda saniadhija Svaki stepenik u kretanju naviše predstavlja jedno stanje svesti. Sa subjektivne tačke gledišta. Ali kao što osoba koja je ozbiljno namerila da se popne na planinu. samadhi se suštinski razlikuje od sna. mada ne i svog tela i svoje okoline.prolazi kroz period umanjene aktivnosti koja se može porediti sa snom. Upravo kao kada planinar. a zatim. Kada dosegne sledeći nivo svesti. a oni se podudaraju sa stepenima čovekovog osećanja otuđenosti. mada u stvarnosti još uvek spava. uočeno je da su takode neke vrste fane. on doživljava neku vrstu paralize umnih aktivnosti. nakon izvesnog vremena uvidi da treba da ostavi visoravan za sobom. Poput putnika koji umoran od napornog puta odlazi na počinak. Posle perioda sličnog mrtvilu. već ideja o tome šta ono jeste. predstavljaju napuštanje jednog toka imaginacije u korist drugog. a napredovanje od jednog ka drugom stanju svesti odgovara prolaženju kroz unutrašnje nivoe. penjući se na planinu. krajnje uništenje ega se opisuje kao Fana-FUlah. To privremeno umrtvljavanje ego života razlikuje se od krajnjeg uništenja ega. stigne na kakvu visoravan i tako se zadivi njome da zaboravi na svoj cilj. . a u samadhiju je ona svesna blaženstva ili svetlosti ili moći. Nivo se može uporediti sa železničkom stanicom na kojoj se voz nakratko zaustavi. različiti stepeni umanjenosti snage ega na šest posrednih nivoa zavređuju da budu pomenuti zbog njihove relativne važnosti. U snuje osoba potpuno nesvesna. Međutim. Kada se tragalac domogne višeg nivoa. Međutim. mada su sve te faze kroz koje se prolazi na stazi podjednako igra uobrazilje. čoveku je potrebno izvesno vreme da bi mu se prilagodio. doživljava i znatno slabljenje snage ega. Kada fantazija prestane.Prelazni stupnjevi na stazi su tvorevina imaginacije Skidanje jednog sloja sa vela imaginacije je nesumnjivo korak napred u pravcu Svetlosti i Istine. da čovek redovno ima lažni utisak da je postigao Ostvarenje. gubitak osećaja odeljenosti praćen osećanjem jedinstva i istovetnosti sa širom Stvarnošću tako je intenzivan i dubok. u mašti sebe vidite u Kini dok se zapravo fizički nalazite u Indiji. tako i tragalac ume da pobrka prolazne faze sa stvarnim ciljem. Isto tako se postepeno raspoistovećivanje sa telom i progresivno poistovećivanje s Najvišim Sopstvom može nazvati stvarnim kretanjem na Stazi. um počinje da funkcioniše na novom nivou pri stanju svesti koje je sasvim drugačije od stanja koje je ostavio za sobom. Varljivi osećaj Realizacije Tokovi imaginacije ne unose nikakvu stvarnu promenu u istinsko biće Sopstva. To je samo odbacivanje varljivije imaginacije u korist imaginacije koja je manje varljiva. Imaginacija je varljiva u različitim stepenima. Ono što se menja nije Sopstvo. Obzirom daje došlo do korenite promene svih okolnosti u njegovom duševnom životu. što je poznato kao samadhi. Tako čovek mora da prođe šest prelaznih nivoa i njima odgovarajućih stanja svesti pre nego što dosegne sedmi nivo koji je i kraj puta. tako će i tragalac pre ili kasnije uvideti da se prolazne faze moraju prevazići. Lažni osećaj Ostvarenja koji se javlja na prolaznim stupnjevima nalik je na doživljaj spavača da se probudio. on se prvo stopi s njim. Ali kao i krajnje uništenje ega. A za prethodne samadhije šest prethodnih nivoa dualnosti. gde najzad dolazi do potpunog postignuća stanja Boga.nakon što je učinila napor da se uzdigne na sledeći nivo . jer uzrokuju delimično uništenje ega. U duhovnoj tradiciji sufizma. dok se stanje svesti može uporediti sa ponašanjem putnika nakon pristizanja voza u stanicu. na sedmom nivou. Nivoi i stanja Šest uzlaznih stupnjeva nalaze se još uvek u području delovanja uobrazilje. Sve prolazne faze na stazi do krajnjeg ostvarenja Cilja. sanjareći. Svaki sledeći stepenik u procesu ukidanja delovanja uobrazilje je korak dalje u slabljenju ega. Kada se stvarno probudi uvideće da je raniji osećaj budnosti bio samo san. tako i svest . kojeg je stvorila njegova ego-svest.

Ovaj sedmi nivo. on nastavlja da napreduje na duhovnoj stazi i dospeva na drugi nivo. Fizičko telo deteta raste postepeno i gotovo neprimetno. ostaju nasukani na drugom nivou. Fana-Fillah. Um razgovara sa umom. a napredovanje tragaoca ka Samospoznaji odvija se pod delovanjem duhovnih zakona koji se odnose na preobraženje i oslobađanje svesti. i njegov pad je moguć sve dok uspešno ne prede sa četvrtog na peti nivo. no ipak. Rast fizičkog tela odvija se pod delovanjem prirodnih zakona. Nestajanje na petom nivou naziva se fana-e-jabruti ili poništavanje svih želja. Nestajanje na trećem nivou zove se fana-e-zahiri ili poništenje privida. nastavljajući da upotrebljava svoje moći. ili stanje božanske kome. no ipak. Ako se hodočasnik uspne na sedmi nivo. Obmanjujući sebe. Ovo je videh samadhi. On vidi. da nije niko drugi do Bog. shvativši daje njegovo postignuće samo jedna prolazna faza na njegovom putu. hodočasnik izjavljuje: ˝Ja sam Bog˝. Hodočasnik nikada nije bezbedan u smislu duhovnog nazadovanja. mnogi hodočasnici na ovom uzvišenom stupnju nalaze da je veoma teško odupreti se obmani je posredi Bogoostvarenje. U ovom nestanku hodočasnik gubi svoje zasebno postojanje i trajno se sjedinjuje sa Bogom. Hodočasnik više ne razmišlja na uobičajan način. napredovanje osobe u pravcu Samospoznaje teče prirodno kao što fizičko telo deteta prirodno izrasta u telo zrelog čoveka.Prve tri fane Medu fanama koje se smenjuju po rastućem redosledu. Ovde dolazi do prestanka do tada neprestane aktivnosti nižeg intelekta. Opažanje Boga i zadivljenost Bogom ne prekida se ni za trenutak. Zbog svega ovoga. . već se u njemu samom javlja veliko iskušenje da ih upotrebi. Sada je bezbedan i izvan mogućnosti duhovnog pada. Svest je sada potpuno povučena iz čitavog sveta. Hodočasnik je sada apsorbovan u blaženstvu i beskonačnoj svetlosti. a ostali koji uspeju da prevaziđu tu samoobmanu idu dalje i dospevaju na treći nivo. To je jedina stvarna probudenost. nema ni prilike da ispolji tu moć. Sada hodočasnik vidi Boga tako jasno i neposredno kao što običan čovek vidi zemaljske stvari. Dospeo je do krajnjeg odredišta. on je sada i izvor i posrednik mnogih nadahnjujućih misli. tu će doživeti poslednje uranjanje koje se zove Fana-Fillah ili krajnje poništenje sopstva u Bogu. koje je karakteristika svesnog Božanstva. ako nastavi dalje on će uvideti svoju grešku i napredovati do šestog nivoa. Ovde hodočasnik danima nema svest o svome telu i o svetu oko sebe i doživljava beskonačnu moć. već i sposobnost da je ispolji. ali ne fizičkim očima. postoji kontinuitet napredovanja sve do završne Fane-FUlah. Oni koji pomisle da su postigli cilj. Opasnosti četvrtog nivoa Nestajanje na drugom nivou zove se fana-e-batili ili poništenje lažnog. Ako hodočasnik ne podlegne samoobmani. verujući da je dospeo do kraja duhovne staze. Hodočasnik je dospeo na suprotnu obalu ogromnog okeana uobrazilje i otkrio da je ova poslednja Istina jedina Istina. Nestajanje na šestom nivou naziva se fana-e-mahabubi ili utapanje sopstva (ljubavnika) u Voljenom. Hodočasnik sada doživljava posebno stanje svesti četvrtog nivoa u kome ne samo da poseduje beskonačnu moć. To je Ninnkalpa stanje. ili Nirvikalpa. Ovako zaneseni. biti ulovljen u zamku privlačnih mogućnosti četvrtog nivoa. Ali. on doživi svoju prvu fanu ili slabo nestajanje ega. on će. i da su svi ostali nivoi na putu bili iluzorni. mnogi hodočasnici misle da su ostvarili stanje Boga i ostaju zaglibljeni na prvom nivou. To znači da ne samo da mu se ukazuje prilika da iskoristi svoje moći. stanje osvešćenog Božestva Ali. je završna stanica na duhovnoj stazi. odnosno Beskonačan. budući da nema svest o svetu oko sebe. Hodočasnik je privremeno lišen svoje ograničene individualnosti i doživljava blaženstvo. dospeće do četvrtog nivoa. Fana-fillah. a svaka od tihfana poseduje neku posebnu odliku. Ukoliko podlegne iskušenjima. On je sada jedno sa Bogom i tako sebe i doživljava. Dolaženje do Samospoznaje Postupno i neprimetno napredovanje ka Samospoznaji Kada se ostvari zrelost. Fane petog i šestog nivoa Nastavi li hodočasnik dalje. a sumnje i brige nestaju. Kada putnik na duhovnoj stazi stigne na prvi nivo. Uranjanje u četvrti nivo zove se fana-e-malakuti ili uništenje koje vodi u slobodu. prolazak kroz četvrti nivo je jedan od najtežih i najopasnijih. putnik još ne postaje jedno sa Bogom. cilj čitavog traganja i nastojanja. Međutim.

ona i dalje boravi u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. radost i patnju. Ljudska svest može se porediti sa reflektorom koji osvetljava postojanje i prirodu stvari. već samo posredstvom suptilnog tela. dakle. muškarac ili žena. pomerajući i podstičući premeštanje osnove svesnog fukcionisanja duše sa grubog na suptilno telo. veoma udaljena od krajnjeg cilja. Sve dotle dok nije svestan suptilne i mentalne sfere postojanja. otpočinje nov način življenja. Dete ne shvata kako njegovo fizičko telo raste. primerice. ali je retko kada svestan načina na koji napreduje ka spoznaji Sopstva. Prosečna osoba svesna je samo grubog sveta U slučaju prosečnog čoveka. Sve ovo su ispoljenja raznih sanskara koje je poneo sa sobom iz prošlosti. Nemajući svesno znanje o tome.što važi i za duhovni napredak čoveka koji je stupio na stazu. tako tragalac lagano krči put kroz šipražje sanskara poput putnika koji se probija kroz divlju i gustu šumu. telo samo posrednik. osoba koja putuje brodom može se kretati bilo gde po površini vode. Slabljenje impresija predstavlja početak duhovnog buđenja. već posredstvom fizičkog tela. Sada snop svetlosti svesti više ne dejstvuje kroz grubo telo. zato što snop svesti pada na fizičko telo i deluje preko njega. joge. kao i kroz pometnje i sukobe. upravo kao što je i tok rečica koje se slivaju niz planinu određen prirodnim kanalima planinskog reljefa. Impresije vezane za suptilno telo troše se. kroz trenutke napora i trenutke počinka. Mada je na ovaj način duša postala suptilno-svesna. to jest promena nivoa na kome se deluje. U suptilnoj sferi uobičajeni standardi grubog sveta bivaju zamenjeni novim standardima bližim Istini. Stoga Čitav grubi svet otpada iz orbite svesti. Područje koje je osvetljeno snopom svetlosti predstavlja sredinu u kojoj svest deluje. nego pada na suptilno telo koje postaje njen nosač i deluje kroz njega. prelazak iz grube u suptilnu sferu postojanja. Poistovećenje sa fizičkim telom Na ovom nivou duša je svesna grubog sveta ali ne zna ništa o svojoj istinskoj prirodi. Područje delovanja prosečnog pojedinca svodi se na grubu sferu. a duša postaje svesna isključivo suptilnog sveta. kroz sebe samu. snop svetlosti njegove svesti ne može biti usmeren na medijum suptilnog ili mentalnog tela. Grube impresije postaju suptilne. te ono prirodno postaje osnova svih njenih aktivnosti u okviru grubog. i doživljava telesna ograničenja i promene kao nešto što joj pripada. budući da ne može spoznati sebe kroz sebe samu. Poistovećenje sa mentalnim telom Bez obzira na sve. a buđenjem svežih snaga i oslobađanjem duhovne energije. ali nije kadar da uspostavi kontakt sa suptilnom i mentalnom stvarnošću. tako i tragalac često nije svestan zakonitosti po kojima se kreće ka cilju svog duhovnog razvoja. tragalac unutrašnjim putem postepeno prilazi Samospoznanju. Domet snopa svesti uslovljen je prikupljenim sanskarama. na primer. koje se sastoji u postepenom odvraćanju snopa svetlosti svesti od grubog sveta. kroz sklad jasnog opažanja i čvrste volje. Domet i delovanje svesti Tragalac je uglavnom svestan svojih reakcija na različite situacije u životu. kroz neke oblike pokajanja ili. Duša ne upoznaje sebe direktno. Kroz . Suptilna sfera postojanja je sada njeno novo okruženje. Život u suptilnoj sferi je samo prelazna faza na duhovnom putu. Duša. no ipak. Poistovećenje sa suptilnim telom Pošto čovek proživi nekoliko životnih ciklusa u uslovima grubog sveta.mada je. posle dužeg vremena impresije vezane za grubi svet postepeno slabe i dotrajavaju kroz iskustva oprečnosti u vidu krajnje sreće i krajnje patnje. čovek je svestan svega unutar grubog sveta. pa on sve svoje zamisli i aktivnosti usmerava ka grubim objektima koji su mu pristupačni. Pošto se sva saznanja do kojih može doći putem grubog tela svode na grubo telo kao na centar svake aktivnosti. ali ne može brodom stići do onih mesta koja se nalaze na zemlji ili u vazduhu. duša smatra da je suptilno telo i ono postaje središtem svih njenih aktivnosti. zapravo. od velikog je značaja. pak. o sebi ima predstavu da je mlada ili stara. Budući ograničen medijumom grubog tela. uspehe i neuspehe. prolazeći kroz sreću i tugu. Ona poistovećuje sebe sa grubim telom na koje pada snop svetlosti svesti. ona prepoznaje sebe kao fizičko telo . od miliona grubo-svesnih duša vrlo mali broj postane suptilno-svestan. sfera i stupanj na kome se odvija njegov život ograničeni su na grubi svet.

i nalazi se u direktnom kontaktu sa duhovnom Stvarnošću. već isključivo posredstvom individualnog uma. agresivnost. održavajući se u svetu podvojenosti gde vladaju . sveopšti strah i sebičluk bezobzirnih ambicija. Njegov inteligentni i poverljivi prijatelj se jednog dana doseti kako da mu pomogne da se seti sebe. njezin boravak u mentalnoj sferi predstavlja ogroman korak u odnosu na nivo suptilne sfere. jer nije u stanju da spozna sebe neposredno kroz sebe samu. Sve ovo se može ilustrovati nezaboravnom pričom o tikvi koju nam je ispričao persijski pesnik Dami u jednom od svojih kupleta. već na dušu samu. reče mu: ˝Sada me poslušaj. Lažna samospoznaja Sada duša ima neposredno. a svi oblici lažne samospoznaje su nešto kao privremene zamene za istinsku Samospoznaju.seks. da je gotovo potpuno nesvesna svog sopstvenog postojanja i svoje prirode. Duša ne može ostvariti istinsku Samospoznaju pre nego što stigne na kraj svog duhovnog puta. a druge duše kao njihova tela. osećajući odeljenost od Boga zahvaljujući velu satkanom od impresija povezanih sa mentalnom sferom. A svaki pokušaj duše da dostigne Samospoznaju kroz bilo šta drugo van nje same. koji sada predstavlja temelj i središte svih njenih aktivnosti. . jeste. Snop svetlosti svesti više nije uperen na nešto tuđe ili spoljašnje.ove tehnike svest se dublje povlači ka unutra. ni od jednog posrednika uslovljeno znanje o samoj sebi. je ravno potpunom uništenju individualnog postojanja. Premda duša još nije spoznala sebe kao Boga. otpadanje mentalnog tela. To se događa zahvaljujući početnom cilju kreacije: da dušu učini svesnom Sebe. završava se u neizrecivoj zbrci. Međutim. u kojima se čovek poistovećuje sa grubim ili suptilnim ili mentalnim telom. sama po sebi. Kada snop svetlosti svesti više nije uperen ni na jedno od tri tela. Proces dolaženja do Samospoznaje kroz tri sfere postojanja prate trenuci lažne samospoznaje. Opasnost od potpunog. U novom središtu. retko koja je u stanju da uspostavi svestan kontakt s mentalnom sferom postojanja. Priča o tikvi Pošto se na tom putešestviju snop svetlosti svesti usmerava na okolne objekte a ne na samu dušu. Takvo odvraćanje podrazumeva iščezavanje i poslednjih tragova impresija povezanih sa umnim životom duše. dubokim uvidima i pouzdanom intuicijom. druže stari. Duša spoznaje sebe kroz individualni um i smatra sebe individualnim umom. Ove zablude su nužni pratioci svakog pokušaja da se dođe do istinske Samospoznaje. Bio jednom jedan zanesenjak kome u zaboravnosti nije bilo premca. Duša je postala istinski svesna Sebe i dostigla Samospoznaju. duša postaje u toj meri privučena tim objektima. duša je sada potpuno nesvesna čitavog univerzuma. Od miliona duša svesnih mentalne sfere veoma mali broj poseduje moć da odvrati snop svetlosti svesti od individualnog uma. duša ne vidi sebe kao Boga. ne dopuštajući duši da spozna sebe onakvu kakva ona. rivalstvo. Svetlost koju odašilje reflektor svesti probija se samo kroz individualni um. Direktna Samospoznaja Postoji mogućnost da se neki tragalac sopstvenim naporima uzdigne do mentalne sfere postojanja.i spoznaje da je jedina Stvarnost. duša otklanja samopotvrđujući se posredstvom tri tela. pometnji i nedoglednim komplikacijama. U ovom prelomnom trenutku dolazi do potpunog raskidanja veza sa sva tri tela. Bese čak zaboravio ko je. ona je ipak i dalje zatočena u svetu senki. Privezavši mu za vrat tikvu. neizlečivog samozaborava. Od miliona suptilno-svesnih duša. Prekid svesne povezanosti sa suptilnim i grubim telom znači da su gruba i suptilna sfera postojanja kompletno isključene iz opsega svesti. Tako duša prepoznaje sebe kao svoja tela. koji je sam Bogoostvaren. Duša je sada svesna samo mentalnog sveta. zavisno od stadijuma procesa. čime se snop svetlosti svesti usmerava na mentalno telo i svest počinje da dejstvuje kroz mentalno telo. on služi da osvetli istinsku prirodu duše. iako je u neposrednom kontaktu sa Bogom. Postoje svest o različitim sferama postojanja direktno zavisila od njima odgovarajućih tela. Potreba za Učiteljem Mada je duša sada mnogo bliža Bogu nego dok je boravila u gruboj ili suptilnoj sferi. ali sledeći korak. duša je ispunjena nadahnućem. mentalnoj sferi. gde joj se pružaju veće mogućnosti za dublje duhovno razumevanje i jasnije opažanje krajnje Istine. Taj poslednji odsudni korak se ne može preduzeti bez pomoći Savršenog Učitelja. nego kao beskonačnog Boga . pa stoga vidi sebe ne kao konačno telo. ljubomora.

a kada se umori od te bespoštedne borbe. Misliti o sebi kao o telu isto je što i prepoznavati sebe pomoću tikve. spoznaje da je niko drugi do beskonačni Bog. Ono se razlikuje od svih ostalih stanja svesti. i delovala na pozornici individualnog uma. a kada se zanesenjak tog jutra probudio. Iako tone u nesvesno. zanesenjak je. Ova krajnja Samospoznaja je cilj kreacije. prijatelj zamoli nekog stranca da prenoći uz njega. a svest da ostane. ugledavši tikvu. a na . Objašnjenje fenomena spavanja Svakodnevna pojava sna suštinski se ne razlikuje od pojave uspavanosti za vreme meditacije. Neposredno pre buđenja. da bi svest spoznala Sopstvo onakvo kakvo ono jeste. to je samo privremeni prekid umne aktivnosti i svesnog funkcionisanja. Individualni um i svest su tako gusto isprepleteni da čovek. Prema tome. a ne pomoć u dostizanju Ostvarenja. nezavisno od spoljašnjih znakova prepoznavanja. jer nakon izvesnog vremena prikupljene impresije ponovo podstiču njegovo obnavljanje. ˝Izgubljen sam!˝. i vrati se u Beskonačno. Na njegovim osnovama nastaje individualnost koja ne samo da ograničava. ona se mora u potpunosti osloboditi od ograničenja individualnog uma.koja. Tako se. ja vezujem ovu tikvu oko tvoga vrata i svakog jutra kada se probudiš ti ćeš ugledati ovu tikvu i znati da si to ti koji tu stojiš. Za spoznaju Sopstva nikakav posrednik nije potreban. sem donekle po poreklu. A onda spazi tikvu na vratu ovog drugog čoveka i začudi se: ˝Ti si ja! Ali ko sam onda ja?˝ Ova priča o tikvi opisuje različite oblike lažne samospoznaje. Posle izvesnog vremena. Početak raspoistovećenja od dvojnosti može se uporediti sa trenutkom kada se zanesenjak poistovetio sa strancem koji mu je tikvu ukrao. dok stanje Bogoostvarenosti ni na koji način ne zavisi od individualnog uma niti od bilo kakvog posrednika. Zato umirivanje uma povlači za sobom gubljenje svesti. Uznemirenost koja se javlja po prestanku poistovećivanja sa grubim. Drugim recima. dok nastoji da zaustavi umne procese tokom meditacije. Bogoostvarenje Spoznati Sopstvo znači spoznati Boga Doći do istinske Samospoznaje znači doći do Bogoostvarenja. Individualni um je uporište ega ili svesti o izolovanom postojanju. ali. govorio sam sebi. ˝Nisam izgubljen!˝. u skladu sa zakonom naizmenične aktivnosti i odmaranja. Zato. individualni um se upliće u neprestane sukobe. njegova samospoznaja mogla bi se porediti sa istinskom Samo-spoznajom duše . vremenu i promeni. na period spavanja nadovezuje period budnosti. do kojih dolazi otuda što se duša poistovetila sa nekim od tela. Svest se tako čvrsto splela s individualnim umom da je izgubila snagu da se ispetlja iz mreže u koju se sama zaplela. uzviknu.jednom ćeš se možda zasvagda izgubiti ne znajući ko si. Posrednik je neophodan da bi se spoznalo nešto što je različito od Sopstva. kao znak prepoznavanja. već istovremeno pothranjuje i biva hranjena iluzijama o dualnosti. teži da izgubi svoj identitet kao pojedinačni entitet. U svom svakodnevnom suočavanju sa svetom dualnosti. I najzad. kada se zanesenjak već privikao da prepoznaje sebe pomoću tikve. ukrade mu tikvu i veže je sebi oko vrata.˝ Priča o tikvi dalje pojašnjena Svakog jutra kada bi se probudio. Udruživanje svesti s individualnim umom zapravo je prepreka. Stranac to i učini. svest se razvijala naporedo s individualnim umom. više nije bilo tikve na njegovom vratu. čemu sledi prekid svesnosti. individualni um mora da nestane. impresije počinju da uzburkavaju um i svest ponovo postaje aktivna u odgovarajućem medijumu. jer su sva ostala stanja svesti doživljaji individualnog uma. Zato se povlači iz sveta i umiruje. Naizmeničnost budnosti i sna Stišavanje mentalnih aktivnosti tokom spavanja povlači za sobom potpuno odsustvo svesti. Isprepletenost uma i svesti Kroz čitavu istoriju duše. po prestanku poistovećenosti sa tri tela. suptilnim i mentalnim telom može se uporediti sa zbunjenošću zanesenjaka kada više nije video tikvu zavezanu oko svog vrata. da je zaneseni čovek iz priče naučio kako da prepoznaje sebe kroz sebe samog. Bogoostvarenje je jedinstveno stanje svesti.

a taj ego. a svest više nije ničim sputana. Sve dok se latentne impresije u umu u potpunosti ne unište. Kao što plamen ne može da se rasplamsa kada se kamen položi na vatru. To je svest o ničemu. U starosti. Iako duša u snu zaboravlja svoju odeljenost od Boga i sjedinjuje se sa Njim. u neposrednom kontaktu i jedinstvu sa vrhunskom Stvarnošću. Ego. Ništa je više ne ograničava niti pomućuje. koja je još uvek opčinjena obmanom univerzuma. Prema tome. budući da svest privremeno miruje. ali to nije svest o univerzumu. tako i želja da se spozna sopstvena istinska priroda ne može dovesti do Istine sve dok breme ega pritiska svest. koliko god se očajnički batrgao. Jedna persijska pesma kazuje da je ˝Izuzetno teško prodreti kroz veo neznanja. nema ni završnog poništenja individualnog uma ni oslobođenja svesti. mada nije svestan ničeg određenog. slika ili objekata u univerzumu. Neostvarena duša. zub koji boli može doneti velike nevolje jer ga je. Iz sna probuđena osoba ponovo pada pod vlast ranijih ograničenja. Tokom sna svest se zatvara u školjku individualnog uma. tada čitav univerzum koji se tiče uma nestaje u ništavilu. Iako biva sve slabiji kako duša napreduje na stazi. duša nije svesna zvukova. on opstaje sve do poslednjeg. ali u snu nema svesnog iskustva Boga. ceo univerzum bi nestao odmah čim bi prva duša dostigla Bogoostvarenje. ostvarivši stanje beskonačnog znanja i blaženstva. sada je slobodna i ničim sputana. onemogućava duši da pronađe samu Sebe. jer iskustvo Boga podrazumeva smrt ega i usmerenost celokupne svesti ka beskonačnoj Stvarnosti. Tako je i ego. Svest koja je bila združena s individualnim umom. Pokušaji ega da poništi samog sebe jednako su bezizlazni kao kada bi čovek pokušavao da stane na sopstvena ramena. ali se oni ipak beskrajno razlikuju. mada uspeva da preobrazi svoju prirodu. Bogoostvarenje je lično postignuće Ispoljavanje beskonačnog znanja i beskrajnog blaženstva u svesti moguće je samo za dušu koja je postigla Bogoostvarenje. ona nije svesna tog jedinstva. teško izvaditi zajedno s korenom. obelodanjuje beskonačno znanje koje je do tada bilo skriveno zbog postojanja ega. Teškoće u savladavanju ega Ego je centar svih ljudskih aktivnosti. Kao što oko ne može da vidi samo sebe. koji istrajava kroz čitavo putovanje duše. Ovo se. Kada je individualni um rastočen. ne poseduje takvo znanje. Uslov za nestajanje ega je uklanjanje ograničenog uma koji je njegovo središte. pored toga što je oslabljen ljubavlju ili pokajanjem. tako ni ego nije u stanju da okonča svoje postojanje. ali je i dalje zauzdana umom. Prepreke ega Ograničeni um je tle u kome se ego dobro učvrstio pustivši svoje korenje. Svest se vraća. sedmog nivoa involucije svesti. sasma oslobođena obmane univerzuma. Međutim. Kada Bogoostvarenje ne bi bilo lično postignuće duše. Ego istrajava do samog kraja. i dalje vrlo teško iskoreniti. Sve što čini da bi sebe uništio samo doprinosi njegovom ponovnom oživljavanju. spavač stiče utisak da je svestan. Uronjena u blaženstvo Ostvarenja. Problem Bogoostvarenja je problem izbavljenja svesti iz granica uma. jer je na vatri kamen˝. U toku sna iluzija o univerzumu nestaje. a njena jedina svrha postaje osvetljavanje beskonačne Stvarnosti. On buja na samim nastojanjima uperenim protiv samog sebe. Pošto je spala koprena između svesti i vrhunske Stvarnosti. dok neispoljene impresije spuštaju zastor između svesti utonule u san i beskonačne Stvarnosti. Takav doživljaj sličan je iskustvu Bogoostvarenja. ego ne može sam sebe poništiti. Razlike između sna i Bogoostvarenja U snu individualni um nastavlja da postoji mada se ne seća ničeg. svest je stopljena sa Apsolutom i večno prebiva u njemu kao njegov neodvojivi aspekt. Svest je prisutna. ne dešava jer je Bogoostvarenje lično stanje svesti duše . zbog mnogobrojnih obmana u koje se upleo. Za vreme spavanja um privremeno zaboravlja na svoj identitet. U retkim prilikama kada je kontinuitet dubokog sna za trenutak prekinut. onako rasklimanog. u Bogoostvarenju um ne samo da zaboravlja sebe već (zajedno sa svim impresijama) doista gubi svoj identitet.period budnosti period spavanja. pa ni sebe samog. ali ne gubi svoje individualno postojanje. on je najmoćnija prepreka postignuću Boga. samo produbljava neznanje. U tom pogledu Bogoostvarenje je nalik dubokom snu. u kome svest. međutim. Ego sprečava ostvarenje beskonačnog znanja koje leži skriveno u duši. Beskonačna Stvarnost u Bogoostvarenoj duši jasno zna daje beskonačna.

šta je bila. Svako je Bog. Tako Bogoostvarena osoba u suštini ne postaje nešto drugo od ono stoje bila pre Ostvarenja. Ljubav koja čini srž duhovnog školovanja iz korena se razlikuje od raznih vrsta ljubavi koje se javljaju u uobičajnim ljudskim odnosima. i da je njeno viđenje sebe same kao nečeg konačnog. Postignuće Ostvarenja je njen neminovni dobitak. jedina razlika je u tome što posle Ostvarenja. Ukoliko je to međutim samo formalna veza. S druge strane. Ona zna da nikada nije ni bila ništa drugo do ono što sada zna cla jeste i da je sve što je do tada preživljavala bio samo sastavni deo procesa pronalaženja Sebe. Sa duhovnog stanovišta. Čitavu huku i buku trajanja u vremenu progutali su mir i tišina Večnosti. Mada Bogoostvarena duša ne stiče ništa novo. ljubav Bogonesvesnog prema Bogosvesnom. To je prvenstveno odnos između ljubavnika i božanskog Voljenog. radi se o najvažnijem odnosu u koji čovek može da stupi. bitno je da stignete na odredište. Zbog toga je taj odnos po svemu mnogo značajniji od svetovnih odnosa kakvi se svakodnevno uspostavljaju u društvu. ali su neki nesvesni . Ostvarena duša se uzdigla iznad oprečnosti i doživljava beskonačno znanje i neograničeno blaženstvo Bogosvesti. ona svcsno poznaje svoju istinsku prirodu koju ranije nije poznavala. i šta će zauvek biti. Duhovno školovanje Duhovno školovanje kao osnovno obeležje tragaočevog života Kada neki tragalac dobrovoljno stupi u blisku duhovnu vezu sa nekim Učiteljem. Upravo to čini nepremostivi jaz između duše koja je postigla Bogoostvarenje i duše koja ga nije postigla. onda se ne radi o pravom duhovnom školovanju. Duhovno školovanje je jedno od osnovnih obeležja života naprednog učenika i ono ne može biti plod nikakve izveštačene procedure.koja je nadišla domen uma. zamenio je blaženi spokoj i blaženstvo svesti o Istini. Bogoostvarenje pripada ovoj drugoj vrsti. No čak ni takvi odnosi. veo Iluzije zasvagda je spao. Odnos učenika i Učitelja posve se razlikuje od zakonskih odnosa u kojima se prava i dužnosti utvrđuju formalnim ugovorima ili verbalnim dogovorima. Većina tih svetovnih odnosa ne prodire dublje u duhovnu strukturu tragaočevog života. a Ostvarenje mogu poslići tek nakon što svoju svest rasterete bremena ega i oslobode se ograničenja koja im nameće individualni um. što podleže evoluciji i duhovnom napredovanju. Svetovna ljubav je međudejstvo između dva Bogonesvesna centra. koja životu tragaoca daje suštinske smernice i uliva najdublji smisao. Prema tome. Dve vrste dobitka Čitav proces postizanja Bogoostvarenja je igra čiji su početak i kraj istovetni. a čiji su rezultati površna druženja ili povremeni susreti. već samo površno dotiče njegovo biće. Duša takode otkriva da je beskonačno znanje i blaženstvo u kome uživa. Grozničavi i bolni nemir ograničene svesti koja je u stalnoj potrazi za nečim. Značaj Bogoostvarenja U Bogoostvarenju duša napušta svoju Jzolovanu svest i nadilazi dvojstvo u trajnoj spoznaji istovetnosti s beskonačnom Stvarnošću. Ono prirodno izrasta iz temeljnih zakona duhovnog života. oduvek ležalo pritajeno u beskonačnoj Stvarnosti i da se u trenutku Ostvarenja samo ispoljilo. dok je ljubav koja se podrazumeva u duhovnom školovanju. Ljubav je srž duhovnog školovanja Kakav će se odnos uspostaviti između Savršenog Učitelja i učenika uvek zavisi od unutrašnjeg stanja učenika. duša spoznaje da je oduvek bila ta beskonačna Stvarnost koju sada otkriva. U Ostvarenosti se razotkriva ono što je bilo pritajeno Kada postane Bogoostvarena. vrednost privremenih i površnih odnosa ne može se meriti sa vrednošću duhovnog Školovanja. daje Bogoostvarenju prvorazredni značaj. svetu senki je došao kraj. Ostale duše ostaju zatočene. obzirom da su predodređeni sanskaričkim vezama i karmičkim zakonitostima. kaže se daje on postao njegovim učenikom. u svetovnom smislu nije od velikog značaja od kog prodavca čete kupiti robu ukoliko platite cenu za nju. Zato postignuće Bogoostvarenja ima neposredan značaj samo za dušu koja je nadišla vremenski proces. Međutim. Duša koja nije Bogoostvarena doživljava sebe kao konačnu i neprestano je uzncmiravana oprečnostima prolaznih radosti i tuga. nevažno je da li ste krenuli ovim ili onim brodom. Ona ostaje ono što je i bila. Postoje dva tipa postignuća: ili čovek stekne ono što ranije nije posedovao ili potpuno ostvaruje ono što jeste. nisu lišeni duhovnog smisla. zapravo bila iluzija. njeno neprikosnoveno saznanje o onome šta ona uistinu jeste. Okovi ograničene individualnosti zauvek su pokidani.

svoje božanskosti, neki su samo delimično svesni, a malo ko je potpuno Bogosvestan. Oni koji nisu svesni svoje božanskosti nemaju nikakvu predstavu o stanju Boga. Oni su samo svesni svog telesnog stanja. Da bi postigli stanje Boga, treba da vole, obožavaju i slede onog Učitelja koji neprestano prebiva u stanju Boga. Učiteljevi zahtevi pre svega Ljubav učenika prema Učitelju je, zapravo, samo njegov probuđeni odgovor na mnogo veću ljubav Učitelja prema njemu. Tu ljubav treba staviti na prvo mesto, iznad svih ostalih ljubavi. Prirodno će ta ljubav vremenom prerasti u osnovnu pokretačku snagu učenikovog života, jer učenik zna da Učitelj predstavlja otelotvorenje i prikazanje beskonačnog Boga. Sve učenikove misli i sva njegova nastojanja treba da se vrte oko ličnosti Učitelja. Obzirom da Učitelj tako dobija prednost nad svim ostalim potrebama učenika, Učitelj u tom odnosu postaje centar zračenja onih duhovnih sila koje rasteruju tamu, pročišćavaju srce od nakupljenih grehova i posvećuju učenika u život ispunjen slobodom i svešću o Istini. Prava ljubav vodi ka Učitelju, kao u priči o Madnunu i Lajli Osnovna vrlina kandidata za učenika trebalo bi da bude bezuslovna ljubav prema Učitelju. Sve sporedne pritoke ljubavi se ionako na kraju ulivaju u veličanstvenu reku ljubavi prema Učitelju i gube se u njoj. O tome govori priča o Madnunu i Lajli. Mađnun je Lajlu tako snažno voleo da je svakog trenutka bio ispunjen mislima o njoj. Nije mogao da jede, pije, niti da spava, svejednako je razmišljao o njoj. I jedino što je želeo bilo je da Lajla bude srećna. Rado bi je video udatu za drugog čoveka samo kada bi znao daje to za njeno dobro. Bio bi u stanju i da umre za njenog muža ako bi je to usrećilo. Krajnje poricanje sebe i iskrenost njegove ljubavi doveli su ga na kraju do susreta sa Učiteljem. Svaki trenutak života Mađnun je posvećivao voljenoj, pa je to uzvisilo njegovu ljubav sa fizičkog ili intelektualnog na duhovni nivo. A produhovljenje ljubavi dovelo ga je do božanskog Voljenog. Pročišćenje kroz ljubav i predavanje Učitelj je taj božanski Voljeni, i kada učenik sretne svog Učitelja, on ne treba ništa drugo da čini osim da ga voli. Jer, ako učenik voli Učitelja punim srcem, on će se pouzdano na kraju i sjediniti s njim. On ne treba da se brine za kvalitet njegove ljubavi. Treba da voli uprkos svim svojim slabostima i ne srne da posustane sve dok ne sasvim pročisti svoje srce. Učitelj je sušti izvor čistote i kada mu učenik preda svoje srce, to je početak njegovog samopročišćavanja. Voleći Učitelja svim srcem, učenik se otvara za božansku ljubav koju mu Učitelj uliva. Sve njegove slabosti će sagoreti u vatri božanske ljubavi koja mu se pruža. Ako je učenik namerio da se oslobodi svih slabosti i dostigne besprekornu i beskrajnu čistotu, onda sav svoj život mora bezrezervno posvetiti Učitelju. Mora mu predati svoje slabosti, snagu, poroke i vrline. I u vezi s tim ne sme biti kolebanja. Njegova predaja mora biti u toj meri potpuna da u njegovom umu ne preostane ni senke od kakve pritajene sebične želje. Značaj vere Tek kada učenik počne da gaji nepokolebljivu veru u Učitelja, može mu se predati u bezuslovnoj ljubavi. Vera u Učitelja je neophodan činilac pravog duhovnog školovanja. Nakon što se stanje Boga ostvari, pitanje vere se uopšte više ne postavlja, isto kao što čovek bez premišljanja zna da je čovek. Ali sve dok se ne postigne stanje Ostvarenosti, učenikova vera u Učitelja je njegov najpouzdaniji vodič, nešto kao kormilo na brodu. Netačno je da je vera šlepa, ona vidi mnogo dalje od mračnog neznanja; no ipak, vera će biti lišena direktnog iskustva sve dok tragalac ne ostvari sebe kao Boga. Nije slučajno da je druga reč za religiju - ˝vera˝. Vera je jedna od bitnosti tragaočevog života. Vera se može iskazati na mnoge načine, mada se, sa psihološke tačke gledišta, uvek radi o jednoj te istoj pojavi sa različitim odlikama. Jedina razlika je razlika u jačini vere. Vera može biti čvrsta i snažna ili slaba i mlaka. Slaba i mlaka vera ne može odvesti čoveka dalje od privrženosti ritualima i ceremonijama; ali, čvrsta i snažna vera zasigurno će povesti tragaoca dalje od religijskih formi, pomoći mu da probije spoljašnju ljusku i dospe do semena istinskog duhovnog života. Vera dostiže svoj prirodni vrhunac i cilj kada se utočište pronađe u Učitelju. Priča o Kalijanu Učenikova vera treba da bude čvrsto utemeljena u njegovom doživljaju Učiteljeve božanstvenosti. Ne sme da bude nalik na lisku koju nosi i najmanji povetarac. Treba daje čvrsta poput granita i da odoleva najjačim olujama. Priča o Kalijanu nosi poruku o čvrstini vere u Učitelja. Kalijan je bio učenik Svami

Ramdas Samarte (Swami Ramdas Samarth), Savršenog Učitelja u doba Sivađija (Shivaji). Svaki Učitelj voli svoje učenike podjednako, ali su mu neki ipak naročito dragi - isto kao što neko voli sve delove svoga tela, mada su mu oči možda draže od prstiju. Svami Ramdas Samarta imao je mnoge učenike, ali je Kalijan bio njegov miljenik. A ostali učenici nisu razumeli zašto je Kalijan Učitelju draži od ostalih. Jednoga dana Svami Ramdas odluči da proveri privrženost svojih učenika. Pretvarajući se daje bolestan i daje na samrti, on zamoli sve svoje učenike da dođu pred njega. Prethodno je stavio poveći mango na koleno i uvezao ga zavojem tako da je to izgledalo kao velika oteklina. Zatim je uperio prstom na oteklinu i saopštio učenicima da se radi o malignom tumoru i da će zasigurno umeti ukoliko neko ne isisa otrov iz njegovog kolena. Takođe je upozorio da će onaj ko isisa otrov ostati na mestu mrtav. Upitao je ima li među njima neko ko bi bio spreman da to učini makar i po cenu sopstvenog života. Svi učenici su oklevali izuzev Kalijana, koji je smesta ustao i pohitao da posisa otrov. Na njegovo iznenađenje, umesto otrova okusio je sladak sok mangoa, a Svami Ramdas blagosiljao je njegovu nepokolebljivu veru i požrtvovanu ljubav. Spremnost da se umre za Voljenog je istinska ljubav. Takvu nepokolebljivu veru i ljubav i nepodeljenu privrženost, kao što je bila Kalijanova, u učeniku može probuditi jedino milost Učitelja. Odanost Učitelju Apsolutna odanost Učitelju ne osiromašuje život učenika ni u kom pogledu. Naprotiv, služiti Učitelja znači služiti svoje Sopstvo u svakom drugom sopstvu. Učitelj prebiva u sveobuhvatnoj svesti hoteći sveopšte duhovno blagostanje. Zato, služiti Učitelja takođe znači učestvovati u njegovoj nameri i zadatku da služi sveukupnom životu. Učitelj će, na primer, tražiti od učenika da širi njegovu misiju po svetu. Putujući svetom i obavljajući što mu je naloženo, učenik će biti u stalnom unutrašnjem kontaktu sa Učiteljem kao beskonačnim Bićem. Tako, učestvujući u radu Učitelja, učenik postaje sve bliži Učitelju, postaje, zapravo, sastavni deo njegove svesti. Služenje Učitelja je najbrži način da se ostvari Učitelj u sebi. Učestvovanje u Učiteljevom radu Usluga koju učenik pruža Učitelju ne samo da ima veze s univerzalnim ciljevima, već je i jedno od najmoćnijih sredstava učenikovog napredovanja ka njegovom sopstvenom duhovnom cilju. Neusiljeno, srčano, nesebično i bezuslovno služenje korisnije je od bilo kog drugog puta. Ono predstavlja zadovoljstvo za učenika, čak i onda kada iskušava njegovo telo ili um. Teškoće i nelagodnosti kroz koje prolazi uvek nanovo iskušavaju njegovu odanost. A što veća iskušenja, to bolje za njega. Prihvatajući fizičku i mentalnu patnju u svom odanom služenju Učitelju, učenik biva nagrađen blaženstvom duhovnog ostvarenja. Privrženost Učitelju Kada učenik shvati ko je Učitelj i kakav je njegov značaj, u njemu se javlja osećaj neraskidive, apsolutne privrženosti. A kada je učenikovo razumevanje Učiteljevog položaja i zadatka nepotpuno, on najčešće umišlja da je posred! protivurečnost između Učitelja i njegovog višeg Ja. Kao posledica ove protivurečnosti, u učenikovom umu se javlja veštački, umišljeni sukob između Učiteljevih zahteva i drugih zahteva koji mu izgledaju valjaniji. Učenik od samog početka mora da zna da Učitelj od njega isključivo traži da ostvari svoje više Ja. U stvari, Učitelj simbolizuje to više Ja učenika i ništa drugo do to više Ja, koje je jedna ista Stvarnost koja prebiva u svemu. Uzroci sukoba Vernost Učitelju samo je drugi oblik vernosti svom višem Ja. To, naravno, ne znači da je formalna odanost višem Ja odgovarajuća zamena za odanost Učitelju. Učenik ne može imati jasno viđenje višeg Ja sve dok ne postane Bogoostvaren; a često je ono. što mu se nameće kao njegove dužnosti na stazi, delo sanskara utisnutih između višeg Ja i njegovog polja svesti. Učitelj je, za razliku od učenika, jedno sa višim Ja, pa su stoga njegovi sudovi nepogrešivi. Zato učenik uvek mora iznova da preispituje svoje pobude na osnovu standarda ili uputa primljenih od Učitelja. Ako se među njima javi sukob, potrebno je da temeljno preispita svoje ideje i otkrije njihovu nesavršenost. Skoro uvek je dovoljno samo malo da promisli, pa će uvideti da je ono što mu nalaže njegovo više Ja u skladu sa onim što od njega zahteva Učitelj. Ukoliko, međutim, u nekim retkim prilikama učenik nije u stanju da ovo dvoje uskladi, on može biti siguran da ili nije pravilno razumeo naloge svog višeg Ja, ili nije pravilno razumeo suštinu Učiteljevih

zahteva. U takvim slučajevima Učitelj će ostaviti učeniku slobodu da sledi vlastitu savest. Ponekad će mu Učitelj davati instrukcije u nameri da ga pripremi za uzvišeniji način života. Učenik će se tada naći u procepu prividnog i privremenog neslaganja između sopstvenih težnji i Učiteljevih instrukcija. Ali obično Učitelj ne daje nikakve upute za koje učenik nije iznutra spreman. Značaj pravog duhovnog školovanja Učitelj je uzvišeno neličan i njegova nastojanja su isključivo usmerena na to da uklone zastor između učenikove svesti i njegovog višeg Ja. Prema tome, ne može postojati nikakva protivurečnost između vernosti koje učenik iskazuje svom višem Ja i njegove vernosti Učitelju. I doista, na kraju svog puta učenik će otkriti da Učitelj nije ništa drugo do njegovo više Ja u drugom obliku. U svojoj krajnje neličnoj i nesputanoj božanstvenosti. Učitelj je u toj meri celovit da nema nikakvih ličnih želja. Sve što on traži u odnosu sa učenikom jeste da se ovaj ponovo rodi u svetlosti najviše Istine. Postati učenikom znači poći stazom koja vodi ka ostvarenju duhovnog cilja. To je suština pravog duhovnog školovanja. Putevi Učitelja Učitelji su uvek spremni da pruže pomoć Priroda Učiteljeve pomoći Pomoć Savršenog Učitelja sastoji se u tome da učeniku omogući sigurno i bezbedno duhovno napredovanje, kao i da skrati vreme koje bi inače bilo potrebno kada bi učenik taj put prelazio sam. Učenik se na stazi dugo može kretati sam, ali neće biti u stanju da prede šesti nivo bez pomoći Učitelja. Sve do šestog nivoa involucije svesti, intervencija Učitelja je od ogromnog značaja, jer pomaže učeniku da ne upadne u neku od zamki koje vrebaju na duhovnom putu. Savršeni Učitelj Kabir uporedio je tri stadijuma na stazi sa tri faze paljenja vatre. Kao što prvo imamo samo dim bez vatre, zatim vatru obavljenu dimom, i na kraju vatru bez dima, tako i početke na stazi karakteriše gust veo neznanja, na sredini puta mutno sagledavanje cilja, a na kraju, ostvarenje Istine bez i najmanje primese obmane. Pošto staza krivuda kroz mnoge obmane, učenik bez vodstva Učitelja nikada nije bezbedan, jer samo Učitelj poznaje sve etape na stazi i može da ga provede kroz njih. Prebivalište iluzija Pre nego što dođe do otvaranja unutrašnjeg oka, um zamišlja cilj duhovne slaze kao Beskonačnost, i to u vidu simboličnih slika beskonačnosti kao Što su nebo ili okean, koje asociraju na nepregledno prostranstvo. Premda takve simbolične slike jasno i dobro opisuju Beskonačnost, njih ipak vremenom mora da zameni neposredno iskustvo Beskonačnog. Učenik će tek nakon otvaranja unutrašnjeg duhovnog oka imati neposredan doživljaj Sopstva. A kada se to dogodi, um, zbunjen onim što vidi, više neće posedovati raniju bistrinu. Budući zbunjen viđenjem Sopstva, um gubi sposobnost bistrog razmišljanja i pogrešno zaključuje da je viđenjem Sopstva ujedno i ostvario Sopstvo. Otuda dolazi do zablude da je kraj putovanju mada je on još daleko. U tradiciji sufizma ova etapa na stazi poznata je kao muqam-e-afsan, ili prebivalište iluzija. Upravo u ovako teškoj etapi na stazi, Učitelj može, veštom intervencijom, pogurali učenika da nastavi put bez nepotrebnog zastajkivanja. Doprinos Učitelja Na svakom od šest unutrašnjih nivoa učenika vrebaju opasnosti, jer je svaki nivo na sebi svojstven način prepun čarolija koje bi da ga ulove u svoje zamke. Učitelj vodi učenika kroz sve nivoe, ili mimo njih, bez zadržavanja. Ali učenik svejedno mora da hoda sopstvenim nogama. Učitelj mu pomaže samo utoliko što potvrđuje i uverava ga u ispravnost njegovih prethodno stečenih uvida i zapažanja, podižući njegovu svest na nov stupanj - koji, mada mu neizbežno predstoji kao sledeći korak na stazi, još uvek nije dostupan njegovim mogućnostima. Unutrašnja vera Da bi učenika izbavio iz Maje Učitelj se služi upravo Majom. Pošto je Učitelj nadrastao dobro i zlo, on često zahteva stvari koje njegovim učenicima, sa njihovog uobičajenog zdravorazumskog stanovišta, izgledaju neprihvatljive, čak i šokantne. Za učenika je najbolje da prati Učiteljeve instrukcije s unutrašnjim poverenjem i da ih svojim ograničenim sposobnostima rasuđivanja ne dovodi u pitanje. Sledeči čuveni primeri ilustruju ovaj nauk. U Kuranu postoji priča o Ibrahimu* (U Bibliji: Avram, prim. prev.) od koga je Bog zahtevao da žrtvuje

već i sami prolaze kroz nebrojene teškoće. I čim je zakoračio u besne talase Ganga.s tim da vodu mora da zahvati iz sredine reke. ljudi bez kose potsećali su ga na njegovu manu i kvarili mu zabavu. on mora da ima neki dubok značaj. A kada se Gausali Šah vratio u kolibu noseći kofu punu vode. saznao je. ali ga je on položio. Pomažući svojim učenicima oni ne samo da pokazuju veliko razumevanje. Oponašajte našu ćelavost. a reka Gang je zbog monsuna uveliko preplavila obale. A kofa koju je trebalo napunili gotovo je dodirivala rečno dno. A onda se Učitelj iznenada pojavio pred njim. stavi periku na glavu.svog voljenog sina Ismaila (U Bibliji Isaka. Međutim. Učitelji su po pravilu veoma štedljivi kada su njihove božanske moći u pitanju. pa se namigivanje postepeno prenese na sve prisutne. ne doseti zašto mu je Bahlul namignuo ali pomisli da. Jednog trenutka Bahlul doviknu svečanom skupu: ˝O vi mudri ljudi. Bahlul je bio ćelav. Opaziše to i ostale zvanice te stadoše da oponašaju ono što su videli. da bi mu udovoljio i zaslužio njegovu milost. Bahlul namignu princu. skupio hrabrosti da pokuša nemoguće. I naravno. Najčešće se služe običnim. stanite! Zašto namigujete?˝ A uglednici odgovoriše: ˝Namigujemo jer ste i vas dvojica velikana jedno drugom namigivali. ovaj se. Princ se. Učitelj mu pokaza mesto odakle da šakama napuni kofu vodom. prijem je trajao tri dana. U potrazi za sredinom reke učenik je prepešačio do druge obale. o čuda. vratari ga nisu pustili unutra.˝ Bahlul zatim skide periku sa glave i reče: ˝Nas dvojica smo takođe i ćelavi. Kada je Ibrahim. Mi smo vas samo oponašali. doduše. jednom zatražio da mu ovaj donese kofu vode . bez reci pokorio tom zahtevu. Tada se Bahlul obrati princu: ˝Nas dvojica smo ćelavi zauvek. pa mu uzvrati istom merom. bio je stvarno težak ispit Maulanine vere. žrtvuje jagnje. imajući poverenja u premudrog Učitelja. a onda ga pod nekim izgovorom napusti. Na nesreću. na svoje veliko iznenađenje. Priča o Bahlulu Ovo je prikazano i u priči o velikom mistiku Bahlulu.a vino je muslimanima verski zabranjeno (haram). Bio je toliko dopadljiv da ga je čak i princ toplo pozdravio i pozvao da sedne kraj njega. U to vreme Maulana je upravo kao veliki teolog Islamskog sveta stekao mnoštvo sledbenika medu muslimanima . Jedina prilika za to bese prijem koji je princ svake godine priređivao za svoje dostojanstvenike.˝ Uglednici se raziđoše i. Razlog tome bila je prinčeva ćelavost. da Učitelj ni za trenutak nije napuštao kolibu. trećeg dana svi se pojaviše obrijanih glava. kada se Bahlu! pojavio u svojoj otrcanoj odeći. naposletku je svak svakome namigivao. prim. Učenik je na početku oklevao ali je odmah zatim. Na prijemu niko nije prepoznao Bahlula. Iz nepoznatih razloga Bahlul jednoga dana odluči da stupi u kontakt sa persijskim uglednicima i viđenijim ljudima. Zbog prinčeve preosetljivosti nijedan ćelavac nije smeo da prisustvuje njegovim prijemima. Uobičajeni metodi Ovakve priče ilustruju kako se Učitelji u retkim prilikama služe svojim moćima da bi slomili ego svojih učenika i pomogli im u njihovom napredovanju na stazi. i to u javnosti.˝ Postupanje sa učenikovim slabostima . prilagodavajući se zahtevima situacije na raznorazne načine. Gausali Šah mu objasni da ne može da utvrdi gde se nalazi sredina reke. i tako prerušen uputi se na isto mesto. Nošenje krčaga sa vinom na ramenu. Čim je seo. koji je živeo na obali reke Gang. Bog gaje u poslednjem trenutku sprečio i prihvatio da mu ovaj. drugog dana Bahlul pozajmi lepu odeću. i nikada ih ne koriste ukoliko to nije zaista neophodno. čvrst u svojoj veri i pokornosti. Upitao ga je zbog čega kasni. krenuo da ubije Ismaila. * Vidi Glosar Kada je Šams-e-Tabriz (Shams-e-Tabriz) naredio svom učeniku Maulana Đalaludin Rumiju (Maulana Jalaludin Rumi) da mu dobavi krčag vina. prev. prizor se preobrazio u nešto predivno. a ovi ljudi će morati svakodnevno da briju svoje glave da bi ostali ćelavi.). ali je on u svojoj sjajnoj odeći ostavio snažan utisak na sve prisutne. svakodnevnim sredstvima. pošto taj gest dolazi od jednog tako izuzetnog čoveka. naredivši mu da se odmah vrati kući. već je sve vreme sedeo sa učenicima i razgovarao. izvanredan smisao za humor. Od Gausalija Šaha (Ghausali Shah) je jedan od njegovih Učitelja. umesto sina. beskrajno strpljenje i savršenu taktičnost. Reka se pretvorila u uski potok. a u to vreme na prinčeve prijeme ljudi bez kose nisu imali pristupa. Dešavalo se to oko ponoći.

Tako je Bahlul taktičnim ponašanjem i humorom sebi obezbedio pristup onima kojima je hteo da pruži pomoć. Ni najveći problemi ne mogu sprečiti Sadgitrua da stupi u kontakt sa učenikom i pridobije ga za duhovni život. Pošto učenik sigurno napreduje samo ukoliko gaji bezuslovnu ljubav za Učitelja, Učitelj s najvećom pažnjom uklanja sve prepreke koje bi mogle stajati na putu učenikovog potpunog predavanja. Ako se ponekad čini kao da Učitelj ismeva učenikovu ličnost, on to ne čini iz zle namere, nego da ukloni one smetnje koje bi mu mogle stvoriti ozbiljne probleme na njegovom putu. Ako ponekad izgleda kao da Učitelj pothranjuje ego svog učenika, on na taj način samo naduvava učenikove neznanje i pušta da ono dostigne vrhunac. Tako ga priprema za konačno uništenje ega, kao kada se žrtvene životinje brižljivo tove uoči žrtvovanja. Učitelj je s one strane dobra i zla pa ga ne uznemiravaju učenikove greške. Toleriše ih sa ogromnom strpljivošću i bezgraničnom sposobnošću čekanja, znajući da će one, kada se učenik učvrsti na stazi, ubrzo biti ispravljene. Podrška kroz davanje priznanja Kada utvrdi da se učenik ozbiljno posvetio stazi, Učitelj preduzima određene mere da očisti um učenika od njegovih nedostataka. Čak i po cenu okrutnosti, nastaviće da obavlja svoj zadatak poput kakvog hirurga koji, zanemarujući pacijentove proteste, izvodi operaciju do kraja. Učenik ne može a da ne uvidi da Učitelj te mere preduzima isključivo u njegovom interesu. Zato se on, u procesu čišćenja koji izgleda bolan i neprijatan, ne oseća odbačenim od strane Učitelja, već mu postaje sve bliži. U svojoj duhovnoj poduči Učitelj ipak najčešće primenjuje blag i učeniku dopadljiv metod, koji je uz to i vrlo efikasan. Učitelj je veoma zadovoljan kada učenik postigne duhovni napredak. Odajući priznanje učenikovim vrlinama, Učitelj podržava duhovne kvalitete koje je on na putu da razvije i bodreći ga, uliva mu samopouzdanje i snagu da se suoči sa bilo kojom situacijom. Svaki plamičak uzvišene emocije, gest samoodricanja, herojska žrtva, kao i svaki izraz velikog strpljenja, ljubavi ili vere, naići će na Učiteljevo odobravanje. Da bi razvio pozitivne osobine kod učenika on će neposredno i otvoreno hvaliti njegove uspehe. Učenik će ubrzo naučiti da ceni Učiteljeve pohvale i one će ga radovati više od svega. Biće spreman da odoli i najvećim kušnjama i prođe kroz najteža iskušenja da bi time usrećio Učitelja. Rešenje svih problema Pošto je Učitelj za iskušenika simbol vrhunskog Sopstva u svemu, stepen do koga će iskušenik ostvariti svoju unutrašnju božanstvenost i sklad sa svim drugim oblicima vrbovog Sopstva, direktno će zavisiti od skladnosti njegovog odnosa sa Učiteljem. Kroz predanost Učitelju učenik će doći do saznanja da su njegovi problemi i nedoumice jedinstveni za sve tragače. Rečeno jezikom psihologije, moći će da prihvati svoje probleme ne kao pojedinačne probleme, već kao aspekte jednog jedinstvenog problema. Tako će dospeti u stanje celovitosti, koje se posve razlikuje od privremenog kompromisa između oprečnih zahteva. Da bi pomogao učeniku u ovom teškom zadatku, Učitelj mora za učenika da predstavlja otelovljenje duhovnog ideala, jer ako učenik treba da se probije kroz brojne barijere koje će se isprečiti između njega i njegovog cilja, neophodno je da postigne intenzivnu koncentraciju na taj ideal. Zahtevi ličnog Učitelja imaju prednost Uzvišeni Učiteljev zahtev se ne srne ograničavati niti dovoditi u sumnju, čak i kada dođe do spontanih izliva dubokog poštovanja koje će učenik ponekad gajiti prema drugim Učiteljima. Svi Savršeni Učitelji poseduju jedinstvenu svest i apsurdno je zamišljati da među njima postoje razlike. Mada nijedan Učitelj nije veći od drugog, učenik mora, za sopstveno dobro, u prvom redu da poštuje zahteve svog sopstvenog Učitelja - sve dok ne prevaziđe područje dvojnosti i ne ostvari jedinstvo celokupnog života. Jer, ukoliko ne bi bilo uzvišenog zahteva, kome je data prednost nad svim ostalim životnim i međusobno suprotstavljenim zahtevima, tada bi došlo do rasipanja umne snage. Isključiva koncentracija na Učitelja je nezamenjiva pomoć u prikupljanju rasute umne energije učenika. U vrlo retkim prilikama i pod izuzetnim okolnostima, Učitelji mogu da donesu odluku da zajednički podučavaju određenog učenika. Tako postoje izuzetni primeri učenika koji su uspostavili saradnju sa dva ili više Učitelja. Ovo je pre izuzetak nego pravilo; a ako postoji više Učitelja, oni će rasporediti svoj posao tako brižljivo da njihovi zahtevi neće protivurečiti jedni drugima. Priroda ega i njegovo uklanjanje Odeljak I Ego kao poprište konflikta

Poreklo ega Na predljudskom stadijumu svest ima iskustva, ali veza između iskustava i središnjeg ˝ja˝ još nije jasno uspostavljena. Na primer, pas se može razdražiti, ali svoju razdraženost neće doživeti u smislu ˝Ja sam razdražen˝. U ovom slučaju nalazimo da pas uči na osnovu iskustava, ponašajući se na osnovu ranijih iskustava, ali su njegove radnje, iako povezane, zapravo polumehaničke, i nastaju kao posledica privlačenja srodnih utisaka, ili sanskara. A to se bitno razlikuje od razumnog povezivanja iskustava kakvog je omogućio razvoj ˝Ja˝ svesti. U počecima razvoja razumske kontrole nad delovanjem pojedinačnih impresija došlo je do njihovog povezivanja sa centrom svesti, i tako se javio ograničeni ego. Konsolidaciju ego - svesti najbolje bismo mogli objasniti polazeći od početaka razvoja ljudske svesti. Formiranje ega Ljudska svest ne bi bila ništa drugo do skladište prikupljenih utisaka i iskustava da u isto vreme ne sadrži princip integracije u ego-središtu, koji joj služi da sve te utiske i doživljaje organizuje i shvati. Da bi se neko iskustvo shvatilo potrebna je prvo sposobnost da se obuhvate svi njegovi delovi, a potom i sposobnost da se, otkrivanjem njihovih uzajamnih veza, ti delovi procene. Integracija oprečnih utisaka i iskustava je uslov oslobađanja svesti od robovanja svakojakim prijatnim i neprijatnim stvarima koje bi da njome ovladaju bez obzira što nemaju nikakvu vrednost. Početni korak ka integraciji je formiranje ega kao središta i osnovice svesti. Ego se pojavljuje da bi udovoljio željama Ego je neskriveno i neumitno prisutan u svim zbivanjima u duševnom životu, a njegova uloga je zadovoljavanje određenih potreba. Uloga koju ego igra u ljudskom životu može se uporediti sa ulogom tereta na brodu. Brodski teret osigurava brod protiv prevelikog ljuljanja. Bez njega bi brod bio previše lagan i nestabilan, u opasnosti da se prevrne usred raspomamljenih vetrova i talasa. Isto tako bi se i snaga uma, u nedostatku privremenog jezgra, besciljno rasipala i trošila u zapletima oprečnih iskustava. Uopšteno rečeno, ego igra ulogu procenjivača životnih iskustava i posrednika aktivnih težnji relativno nezavisnih i nepovezanih instikata nasleđenih iz perioda životinjske svesti. Tvorevina koju nazivamo ego služi da se uspostavi određena stabilnost svesnih procesa, a ujedno i da se obezbedi njihovo skladno i uravnoteženo delovanje, što je osnov planskog i organizovanog života. Nužno zlo Bilo bi, dakle, pogrešno misliti da je pojava ega nesvrsishodna. Mada se pojavljuje samo da bi na kraju nestao, on privremeno zaista zadovoljava potrebu koja se, na dugom putovanju duše, ne može zanemariti. Ego se ne srne shvatiti kao trajna prepreka, jer se on može prevazići i nadrasti naprezanjem svih duhovnih snaga. Fazu formiranja ega treba shvatiti kao privremeno i nužno zlo. Ego unosi razdor i stvara podvojenost Ego je nezaobilazna stepenica u daljem napretku svesti. Međutim, pošto ego prianja za pogrešnu zamisao da je čovek telo, on je izvor velike zablude, koja izobličava iskustvo. Ego deluje tako što, upoređujući sebe sa ostalim oblicima života, sam sebe otuđuje od njih. I tako, mada iznutra pokušava da upotpuni i integriše lično iskustvo, ego, pri samom pokušaju da oseli i zaštiti sopstveno postojanje, unosi razdor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. To cepanje celovitosti života nadvoje ne može a da se ne odrazi na unutrašnji život ličnosti kojom dominira ego. Ego kao izvor Konflikata Premda neprestano teži da ostvari jedinstvo i celovitost iskustva, ego nikada ne uspeva u tome. Njemu, doduše, polazi za rukom da uspostavi neku vrstu ravnoteže, ali je ona površna i privremena. A da je svako ego-postignuće nesavršeno dokazuje i činjenica da je svako iskustvo, posmatrano sa stanovišta ega, neizostavno praćeno unutrašnjim konfliktom. Svakog trenutka ljudski um prolazi kroz seriju konflikata. Umovi velikih i proslavljenih ljudi, isto kao i umovi običnih ljudi, uvek su zbunjeni protivurečnim željama i sklonostima. Ponekad je konflikt sa kojim se um suočava tako oštar da osoba popusti pod njegovim pritiskom, pa onda imamo ili delimičnu ili potpunu umnu poremećenost. Normalne i takozvane poremećene osobe suštinski se ne razlikuju. I jedni i drugi se suočavaju sa istim problemima; samo što su ovi prvi u stanju da sa manje ili više uspeha rešavaju svoje probleme, a ovi drugi ne mogu da ih rese.

Pogrešne procene Ego pokušava da resi svoje unutrašnje konflikte netačnim procenama i pogrešnim izborima. Za ego je karakteristično da nebitne stvari smatra bitnim, a bitne nebitnim. Premda su moć, slava, bogatstvo, sposobnosti i ostala svetovna postignuća zaista nebitne stvari, ego uživa u posedovanju istih, i vezuje se za njih u smislu ˝ovo je moje˝. S druge strane, duhovnost, koja je za duševni život od najvećeg značaja, ego smatra nebitnom. Na primer, kada osoba oseti neku telesnu ili misaonu neprijatnost dok obavlja nešto od duhovnog značaja, njen ego uskače da bi otklonio tu nevažnu neprijatnost, bez obzira što će time osoba odustati od onog što je za nju najhitnije - a to je duhovni rad. Telesna i mentalna prijatnost, kao i sva ostala svetovna postignuća i priznanja, nisu nepotrebna, ali nisu ni značajna. Postoji ogromna razlika između potrebe i suštine. Konflikti se rešavaju samo pravilnom procenom Ego mnoge nebitne stvari tretira kao neophodne. Duhovnost, međutim, koja se egu čini nebitnom, je od suštinske važnosti za dušu. U egu prebiva najdublji i najosnovniji princip neznanja koji se ogleda u davanju prednosti nebitnom nad bitnim. Potreba za inteligentnim i čvrstim izborom Um retko funkcioniše skladno jer je uglavnom usmeravan i voden nadmoćnim silama nesvesnog. Malo ljudi je spremno da se upusti u teškoće ovladavanja tajnim silama koje usmeravaju tok duhovnog života. Koflikt u umu je moguće otkloniti samo svesnom kontrolom snaga nesvesnog. A trajnu svesnu kontrolu je moguće uspostaviti jedino kada se svaka pojava koflikta u umu postavi na svoje pravo mesto. Poverenje u ispravnost izbora Da bi se um oslobodio od konflikata valja činiti pravilne izbore i davati prednost onome stoje istinski vredno nad onim što je nevredno. Uvek kada postoji manje ili više izražen konflikt, donesene odluke treba da su razborite i postojane. Izbor mora biti razborit, jer jedino se prianjanjem za prave i postojane vrednosti može ostvariti ravnoteža i pokrenuti vitalni, kreativni tokovi duševnog života. Jedan nepokolebljiv ali nerazborit izbor može privremeno nadvladati konflikt; ali će on, zauzvrat, u jednom dugom periodu uskratiti životu zamah i polet, i zaustaviti razvoj celovite ličnosti. Staviše, takav nerazborito rešen problem zasigurno će se ponovo pojaviti u nekom drugom obliku. S druge strane, za razboritu odluku je potrebna sposobnost opažanja pravih vrednosti i njihovog razlučivanja od tobožnjih vrednosti. Iz ovoga sledi da je problem sukobljenih želja u stvari problem sukobljenih vrednosti, a da bi se sukob resio, valja preduzeti temeljnu potragu za pravim smislom života. Um se jedino mudrošću može osloboditi od svakog konflikta. Prave vrednosti Donevši jednom za svagda pravu odluku, čovek nikada ne treba da odstupi od nje. Mada se neke sukobljene težnje u umu umire kada se odlučno krene zacrtanim putem, neke druge nastavljaju da se upliću, ometajući sprovođenje odluke u delo. Ponekad je moguće da se, zbog pojačanog sukoba u nesvesnom, javi kolebanje u vezi sa odlukom. Da bi izbegao poraz, um se mora čvrsto držati onih vrednosti do kojih je došao. Ovakvo rešavanje konflikta u umu ne iziskuje samo opažanje pravih vrednosti već i nepokolebljivu privrženost njima. Skriveni konflikti Sposobnost donošenja razborite i čvrste odluke se može uvežbavati na svim stvarima, kako malim tako i velikim. Obične životne brige nisu ništa manje značajne od ozbiljnih problema sa kojima se um suočava u kriznim periodima. Koreni konflikta u umu ne mogu se zatrti bez neprekidnih napora da se načini inteligentan i postojan izbor. Razvoj istinskih vrednosti javiće se spontano tek kada um stekne trajnu naviku da uvek donosi odluke u korist pravih vrednosti. Svakodnevne, obične stvari čine tri četvrtine čovekovog života; i mada unutrašnji konflikt u vezi običnih stvari ne može znatno uznemiriti um, on će ipak ostaviti za sobom izvesnu nelagodnost, osećaj da nešto nije u redu. Unutrašnji konflikti po pitanju svakodnevnih situacija najčešće i ne isplivavaju na površinu svesti. Ali zato iza pozornice bacaju senku na život. Zato konflikt treba izneti na površinu svesti i otvoreno se suočiti s njim da bi se

dok kroz ljubav prema Bogu i Njegovim ispoljenjima osećaj otuđenosti postepeno nestaje. Strah se spušta kao gusta koprena između ˝mene˝ i ˝tebe˝. Izražen je i u mržnji i u ljutnji. Da bi se život mogao valjano integrisati i ispuniti. ispoljava kao snažan osećaj da je čovek zasebna jedinka. Istinski ideal je osnovni kriterij um valjanog procenjivanja. I mada privremeno igra korisnu ulogu centra svesti. Na vrhuncu evolucije čovek dolazi do otkrića da se život. gde druga osoba biva odbačena i smatrana ne samo tuđincem. Ili pak. ali tek treba da otkrije metode koji će pobuđivati inspiraciju i nadahnjivati um onim što život zaista čini vrednim življenja. To je istinski kreativni izazov za spasioce čovečanstva. radikalno ograničio. sve dok se nemoćno vrti oko stožera ega. ego. i to ne samo druge duše. već i neprijateljem sopstvenog nabujalog ega. Siguran znak pravog unutrašnjeg konflikta jeste kada čovek ne oseća da učestvuje punim srcem u mislima ili akcijama koje dominiraju trenutkom. ljutnju. Svako delo u kome se odražavaju prave životne vrednosti doprineće dezintegraciji ega. Da bi se konflikt resio na zadovoljavajući način. Može poprimiti oblik sebičnih nadanja u vezi budućnosti i planiranja: ˝Uradiću ovo ili ono˝. a on se javlja samo kao posledica gorljive čežnje za dostizanjem nekog uzvišenog i sveobuhvatnog ideala. Tu svoju potrebu duša ne može da ispuni ako je potresaju požuda ili mržnja. u sadašnjem vremenu.pronašlo odgovarajuće rešenje. Priroda ega i njegovo uklanjanje II Odeljak II . Život ne može ostati trajno zatočen u kavezu ega. već neizbežno vodi do sužavanja i povlačenja svesti. A dobra procena slama ego konstrukciju izgrađenu na temeljima lažnih vrednosti. Ego se hrani na osećaju otuđenosti Svoju odeljenost ego potvrđuje kroz požudu. Kroz strepnju od Boga ili Njegovih ispoljenja jača osećaj otuđenosti. ali će ta odluka biti jalova i neefikasna ukoliko nije osnažena privrženošću nekom idealu koji seže u najdublje i najsuštinskije slojeve ljudske ličnosti.Ego kao potvrda otuđenosti Ego kao prepreka duhovnoj emancipaciji Ego je potvrda čovekove otuđenosti. Stoga treba voleti bez straha. ˝Razmisliću o ovome ili o onome˝. Spoznajom Istine ego biva potpuno uništen. Strah je takođe prikriveni oblik otuđenosti i javlja se u vidu snažnog osećaja odvojenosti. ne može shvatiti i proživeti u svoj punoći. U takvim slučajevima treba pokušati sa analizom duševnog stanja kroz duboko unutrašnje sagledavanje sopstvenih misli i osećanja. Osoba koja žudi za društvom i prisustvom drugih ljudi. već i samog Boga. Dezintegracija ega Protivrečnosti koje na ovaj način isplivaju na površinu moguće je resiti donošenjem razborite i čvrste odluke. Moderna psihologija je dosta postigla u razotkrivanju uzroka unutrašnjih konflikata. ističući svoju različitost i odeljenost od svih ostalih centara svesti. ego se. zapravo je bolno svesna svoje otuđenosti i snažno doživljava svoje zasebno postojanje. sve dok se drugo ljudsko biće u potpunosti ne istisne iz životnog konteksta. On poprima razne oblike. Osećaj otuđenosti najoštriji je u slučaju velike i neutažive požude. mržnju. Cista analiza može pomoći u donošenju odluke. Postoji i nejasan osećaj da se život suzio ili čak. strah ili ljubomoru. Čežnja za idealom kao luč vodilja Postupak izvođenja konflikata na površinu svesti ne srne se izroditi u izmišljanje problema tamo gde ih nema. Da bi bio uspešan u tome. Voden logikom tog otkrića. Najdublji imperativ duše jeste da voli i da bude istovetna sa drugim dušama. koji eonima deluje u neznanju. Ljubomora jača ego Osećaj otuđenosti najizrazitiji je u ljubomori. kao potvrda otuđenosti. pošto upravo takva analiza dovodi do osvetljavanja korena sukoba. neophodno je da na mesto ega ustoliči svest o Istini. najvažnije je da postoji snažan podstrek ili nadahnuće. ˝Osećaću ovo ili ono˝. Strah ne samo što potpiruje i produbljuje nepoverenje u drugog. Može se javiti u obliku kontinuiranog sebe-svesnog pamćenja kroz prisećanja kao što su: ˝Učinio sam ovo ili ono˝. Jednog trenutka on se mora probiti ka Istini. . najpre mora da nestane to varljivo i veštačko jezgro satkano od sanskara. ˝Osećao sam ovo ili ono˝. predstavlja glavnu prepreku duhovnom izbavljenju i prosvetljenju. čovek započinje potragu za pravim središtem svojih iskustava i preuređuje svoj život u skladu sa Istinom. ˝Razmišljao sam o ovome ili o onome˝.

Heterogena struktura ega Onaj deo ega koji se ispoljava u svesti . strah i ljubomora. bilo dobra ili loša. Uspeh u prisvajanju željenog. odnosno kroz težnju da se ono postigne. Slabljenje ega putem ljubavi Svaka misao. Sva iskustva. Eksplicitni i implicitni ego Mada je ego sastavljen od raznoraznih elemenata. Ako su suviše različite i neskladne. Nit ega je prisutna u ispunjenim i u neispunjenim željama. a znatan deo ostaje da boravi u mračnim i maglovitim oblastima podsvesnog uma. prestaje i težnja za zasebnošću. mržnja. Organizovani eksplicitni ego sprečava određenim činiocima implicitnog ega prodor u svest. Na isti način. Jedino iskustvo koje egu oduzima moć je iskustvo ljubavi. Ako ne razgovaraju. Isto tako se samo delić postojećeg ega manifestuje u svesti u obliku eksplicitnog ˝ja˝. Ego je potvrda otuđenosti od drugih. Stoga će potpuno uništenje ega postati moguće samo onda kada svi elementi ega sagore u vatri razborite svesti. Voleći. kada dođe do prestanka želja. kod osobe jača i uverenje da se neka druga duša uspešno sjedinila sa osobom za kojom je ova čeznula. mržnja. u obliku prikrivenih težnji koje nisu uvek prihvatljive eksplicitnoj svesti. bilo značajna ili beznačajna. baš kao što se ni noćni leptir ne plaši da sagori u plamenu svece.nipošto nije skladan. Dve osobe moraju najpre da počnu da razgovaraju da bi se mogle upustiti u verbalnu prepirku. da bi se dve težnje svesno sukobile. ali on čezne da se sjedini s Voljenim. eksplicitni svesni ego je u manjoj meri heterogen od implicitnog ega podsvesnog uma. pored toga što ova duboka i imperativna potreba za poistovećivanjem sa drugim bićem ostaje nezadovoljena. Ego će pred navalom želja navući masku ravnodušnosti i tobožnjim neželjenjem opet potvrditi svoju zasebnost. dok je ljubav potvrda jedinstva sa drugima. poprište bezbrojnih sukoba među oprečnim težnjama. Neuspeh u zadovoljenju želja ego doživljava kao neuspeh. sve su to oblici isključivosti koji produbljuju jaz između ˝mene˝ i ostatka života. one se neće . Otuda se ego može rastočiti samo istinskom ljubavlju. ali njen veći deo ostaje nevidljiv pod vodom. Prema tome. Međutim. ali nedovoljno za postizanje željenih . ljutnja. Sva isključiva osećanja kao što su požuda. ne mogu se prepirati jer nemaju zajedničkog povoda. slabi osećaj otuđenosti čovekovog ˝ja˝. U ljubomori. Jaki sukobi na poprištu svesti vode harmoniji i ravnoteži Delovanje razborite svesti na Činioce eksplicitnog ega je važno. opterećuju ga impresijama i produbljuju otuđenost njegovog ˝ja˝. on jedino može biti.čak ni kao suprotstavljene težnje pojaviti na poprištu svesti. U njoj se zatim rada dubok i beskompromisan otpor prema te dve osobe i prema njihovom odnosu koga je ljubomorna osoba nastojala da rezerviše samo za sebe. one moraju imati makar nešto zajedničko. Ona direktno postaju instrumentom potvrđivanja otuđenosti ega. Približno sedmina sante je iznad vodene površine pristupačna oku posmatrača. U istinskoj ljubavi ljubavnik isto tako čezne. Ograničeni ego eksplicitne svesti je mali deo celokupnog ega. U poređenju sa izolovanim i nepovezanim težnjama podsvesnog uma koje teže da prodru u svest. Koreni ega nalaze se u podsvesnom umu Brisanje ega iz svesti je vrlo složen zadatak. njegova moć propuštanja sukobljenih težnji je ograničena. Ego sačinjen od želja Ego je natovaren raznovrsnim željama. ˝ja˝ ne razmišlja o tome da zaštiti sebe. i to doista i jeste. oslobođenje od svih želja utire put uklanjanju ega. osećanje i delo poteklo iz zamisli o nekakvom ekskluzivnom i zasebnom postojanju. strah ili ljubomora čine život skučenim i doprinose ograničavanju i sužavanju svesti. i sva nastojanja. i jedino htenje koje ublažava osećaj otuđenosti je htenje da se bude jedno sa Voljenim. Međutim. ego doživljava kao uspeh. sputava čoveka. Požuda. U doživljaju jedinstva sa Voljenim. pošto se koreni ega nalaze u podsvesnom umu. Ego sačinjavaju raznorazne želje.ljutnja ili strah.eksplicitni ego . Svi problemi ega mogu se resiti samo svesnim i razboritim delovanjem. Ego je kao santa leda u okeanu. eksplicitni ego deluje kao zaokružena celina. već će ostati potopljene u nesvesnom umu sve dok se ne preoblikuju uz pomoć energije koju proizvode razne aktivnosti svesnog uma. a uništenje tih želja ravno je uništenju ega. Jedino sveobuhvatajuća ljubav može da premosti ovaj veštački stvoreni jaz i probije kroz barijeru varljive imaginacije.

baš kao što se na početnim stupnjevima hranio tvrdnjama ˝Ja nisam zainteresovan za duhovno˝. Učitelj kao poslednje utočište U većini slučajeva poklonik će se okrenuti Učitelju tek kada shvati svu jalovost svojih pokušaja: On neće biti u stanju sam da se probije do cilja za kojim čezne i koji nejasno nazire. i da se od sada u potpunosti oslanja na Učitelja. On se može hraniti uverenjima tipa ˝Ja sam produhovljen˝. Ego-trikovi Ego sam sebe hrani i izgrađuje. Samopredaja znači otvoreno priznanje poklonika da je izgubio sve nade u samostalno rešavanje problema. Gerilski rat Na višim stupnjevima na stazi ego se više ne služi otvorenim metodama. ego će se iznenađujuće okretno ubaciti u osobinu skromnosti.hidra sa bezbroj pipaka Ego je kao hidra sa bezbroj pipaka. Razdražen tvrdokornošću svog ega. Čovek može biti ponosan na bilo koju nevažnu i besmislenu stvar. Da bi se to postiglo. Poznati su slučajevi ljudi koji puštaju da im nokti izrastu do enormne dužine. Pošto je egu na raspolaganju bezbroj mogućnosti da osigura svoj opstanak i nastavi sa samoobmanama. Te taktike ega veoma liče na taktike gerilskog ratovanja. uviđajući svoju bespomoćnost. izmiče uticaju razborite svesti. Odbacivanje ega iz svesti je izuzetno zamršen proces i ne može mu se prići jednostrano.poređenje koje bi ego najradije izrazio direktno da ga u tome ne sprečavaju društvene norme. samo da bi istakli svoju različitost od drugih ljudi. Poklonik se može nadati delotvornom obračunu sa obmanama i trikovima ega tek kada dobije pomoć i milost Savršenog Učitelja. jer eksplicitni ego ima tendenciju da istrajava kroz sva oprečna iskustva. u nastojanju da produži svoj vek. istisne iz jedne oprečnosti. premeštanjem čas u jednu čas u drugu oprečnost nekog iskustva. ovekovečujući sebe. intenzivnim delovanjem razborite svesti. Da bi živeo. Na ovaj način. On nalazi bezbroj načina da se ispolji. ili egom koji svoju zasebnost potvrđuje postignućima koja se smatraju dobrim i visoko duhovnim. Zato tražim od tebe da intervenišeš i dokrajčiš ga. na kraju te beskompromisne i oštre borbe dospeva se do stanja istinske ravnoteže i nepobitne harmonije. ego će nastojati da dođe do istih rezultata klevetanjem drugih. i to mu pode za rukom. Elemente implicitnog ega podsvesnog uma treba na neki način izvesti na površinu svesti da postanu deo eksplicitnog ega. umesto da ga prati stišavanje sukoba. a ako pravila ponašanja to ne dopuštaju. što je posledica otopljenja Čitavog ledenog brega ega. često praćen još jačim sukobima svesnog uma. negujući ih bez obzira na teškoće koje im pričinjavaju. on nastavlja da se napaja na izvoru upravo onih snaga čija je prvobitna svrha bila da ga uklone. On živi i raste pod svim okolnostima i koristi sva raspoloživa sredstva. poklonik vremenom počinje da shvata da ne može više sam da se bori sa njegovim bezbrojnim izdancima. Ego . To je isto kao kada bi rekao: ˝Nisam u stanju da dokrajčim bedno postojanje ega. on ih nadomesti na drugoj. da dopru do nje. Tako nastaje ono što bi se moglo nazvati duhovnim egom. Razmetanje u društvu je jedna od uobičajnijih manifestacija ega.˝ Ovaj poslednji korak je plodonosniji od svih drugih mera koje su preduzimane u cilju . Baratanje s činiocima eksplicitne svesti nije jednostavan i lagan posao. a onda ih podvrgnuti dejstvu razborite svesti. razborito upravljanje željama. Ponos je. Oslobađanje sputavanih težnji prirodno produbljuje zbunjenost i sukob u eksplicitnom egu. on će se predati Učitelju kao poslednjem i jedinom utočištu. Ukoliko čovek počne da neguje skromnost da bi se oslobodio monstruoznog tereta ega. Klevetanje drugih nije ništa drugo do pokušaj uzdizanja sebe kroz sugestivno poređenje . ovaj vid ega nije ništa manje ograničavajući od prvobitnog grubog ega koji nije pokazivao duhovne sklonosti. on se vešto prebacuje u drugu oprečnost i tako opstaje. eksplicitni ego treba toliko da oslabi da omogući svim željama i težnjama koje do tada nisu imale pristup u arenu svesti. Sa stanovišta prave duhovnosti. već se zaklanja iza mera koje su prvobitno služile svrsi njegovog uklanjanja. nastupa nakon što su želje dospele u arenu svesti. teško ih je otkriti i nadmudriti. ego. specifično osećanje kroz koje se ego ispoljava. Kada se suoči sa zabranama na jednoj strani. Ipak. Ego živi kroz oprečnosti Iskopavanje zatrpanih delova ega iz dubokih slojeva podsvesnog i njihovo iznošenje na svetlost svesti je važna faza u odstranjivanju ega.rezultata. Ugrožen duhovnim težnjama i delima. Stoga je proces razaranja ega. Hrani se svakim oblikom neznanja. Sledeća važna faza. ego svoja postignuća uveličava do grotesknih razmera. Složenoj prirodi ega potreban je složen pristup. Ako se eksplicitni ego. na primer.

Sve dok postoji ego. Istina . Priroda ega i njegovo uklanjanje III Odeljak III Oblici ega i njihovo razaranje Ego živi kroz ideju ˝ovo je moje˝ Ego opstaje zahvaljujući svetovnim posedima kao što su moć. A da bi umirio svoj duboki nespokoj. i pored toga što poseduje više.koja je jedini cilj čitave kreacije . slava. To uverenje pre obeležava prelaz između dva stanja ega nego uvod u trajno poništenje granice između ˝ja˝ i ˝ti˝. naposletku. Ego kao potvrda otuđenosti živi kroz ideju ˝moje˝. a udvorički prema nadređenima. javlja agresija. baca se gorljivo na dalja prikupljanja. Kompleks superiornosti Kompleks superiornosti javlja se u trenutku kada osoba sretne nekoga ko je u nekom pogledu slabiji od nje u smislu svetovnog poseda. Ali pokornost koju iskazuje pred njim vodi poreklo iz straha ili . ego te osobe je neprestano suočen sa prizorom unutrašnje praznine. u želji da se oseća posebnim i jedinstvenim. makar po toj jednoj stavci. ostaje nezadovoljan bez obzira na sve svoje svetovne uspehe. služeći se odgovarajućim objektima. Međutim. Oni se. Odrično potvrđivanje ega kakvo se javlja u ideji o jednakosti je. i zaključuje da su ovi. stvarni uslov za ravnopravan zajednički život je da se ta isprazna ideja o jednakosti nadomesti spoznajom o jedinstvu svekolikog života. Prema tome. međutim. i pored svih svetovnih stvari koje svojata. Međutim. Ona se teši zabludom o svojoj vrednosti. ispoljavaju zasebno i naizmenično. milošću Učitelja. sebe pronalazi ili u ulozi nekoga ko je bolji od ostalih. Međutim. Ideja jednakosti Ovaj prividni osećaj jednakosti može se formulisati na sledeći način: ˝Ja nisam inferiorniji ni superiorniji od ostalih˝. Možemo odmah uočiti da je ovo slučaj odričnog potvrđivanja ega. U sva tri načina ego nastavlja da potvrđuje. i umesto da neguje neprijanjanje. Kada se. čak i kada je osoba uverena u svoju jednakost sa drugima. Tako se. Oblici ega Ego. Kompleks inferiornosti Kompleks inferiornosti javlja se onda kada osoba sretne nekoga ko je na neki način znatno vredniji od nje u pogledu svetovnog poseda. rasprši magla neznanja čiji je glavni nosilac bio ego. a veštački stvoreno uverenje o jednakosti nastaje kao reakcija na oba osećanja. to uverenje još uvek ne stoji na pouzdanim osnovama. I premda je ideja o jednakosti u osnovi mnogih društvenih i političkih ideala. razmećući se pred drugima veličinom svog imetka. A ideja jednakosti se javlja da bi se ponovo uspostavila narušena ravnoteža. zadovoljstvo nalazi u još naglašenijem svojatanju. Krhku ravnotežu između ˝ja˝ i ˝ti˝ neprestano narušava preovladavanje kompleksa superiornosti ili kompleksa inferiorenosti. sposobnosti. što možemo uočiti na primeru osobe koja se ponaša nadmoćno prema podređenima. um ne prestaje da upoređuje i uočava razlike. Ego često traci svoje bogatstvo u raskalašnom življenju i nepotrebnom razmetanju. ego se svejednako oseća ispraznim i nepotpunim. u još većem isticanju razlike između sebe i drugih. ili u ulozi nekoga ko je gori od ostalih.slabljenja i razaranja ega. Isticanje različitosti obično se ne zadržava na nivou teoretskog poređenja. Ali izbor bilo koje od dve mogućnosti ispoljavanja kompleksa kroz oprečno ponašanje samo još više pojačava ove oprečne komplekse umesto da ih rastvori do potpunog iščeznuća. bogatstvo. posve različito od osećaja jedinstva kao glavne odlike duhovno slobodnog života. Da bi utvrdio šta je ˝moje˝ on proglašava i uspostavlja granicu između ˝mojeg˝ i ˝tvojeg˝. Dva kompleksa Osećanja superiornosti i inferiornosti su reakcije jednog na drugo. Kompleksi inferiornosti i superiornosti najčešće se ne ispoljavaju istovremeno. već se proširuje na realni sukob sa drugima. manje kvalitetni od njega. najčešće na tuđu štetu.izbiće na videlo. a sve dok postoji dvojnost. u njegovoj pozadini je dvojnost. svoju otuđenost. kao prirodna posledica potrebe da se nadoknadi ispraznost ego-života. postignuća i priznanja. On svom posedu meri veličinu uporedujući ga sa posedom onih koji imaju manje.

Preko porušenih brana izliva se reka božanske ljubavi. on ne samo da će se neodređeno dugo zadržavati na usputnim svratištima. pa čak i mržnja prema čoveku koji poseduje ono što bi ona radije imala za sebe. Nešto slično se događa kada ego preuzme vlast nad ljudskom svešću. i kreće se isključivo u okvirima tog zatvora sazdanog od iluzije. razdvojeno i različito od ˝ti˝. ali kome je potpuno nejasno kuda se zaputio. Učitelj će ukloniti tu smetnju tako što će ga dovesti u situaciju da prizna i prihvati sopstvenu nemoć i ništavnost. nego . Učenik je primetio da je ego nepresušni izvor neznanja.sebičnosti. zbog koje je i postala. Poništavanjem oprečnih kompleksa ego gubi svoju zasebnost. uznemirenosti i sukoba. Naprotiv. Zbog svojevoljnih aktivnosti ega svest je opkoljena zidom sopstvene izrade. ona svoju pokretačku snagu mora crpsti ne iz ega. da bi se tako sučeljeni međusobno poništili. stupajući u kontakt sa Savršenim Učiteljem u njemu prepoznati stanje Savršenosti lišeno ega. Sve dok je kretanje svesti u potpunoj i isključivoj vlasti ega. kompleks inferiornosti. Da bi se svest oslobodila svojih ograničenja i osposobila za služenje svojoj prvobitnoj svrsi. nije dovoljan samo neko ko je u stanju da upravlja njime. umesto duboko ukorenjenom poroku da traži ispunjenje kroz ono što poseduje. već iz nekog drugog izvora. onaj vozač koji ne zna kuda vozi mora biti zamenjen drugim vozačem koji nije podložan čarima usputnih stvari. Učitelj će namerno izazivati naizmenično ispoljavanje ova Učitelja dva kompleksa kod učenika. Tako Učitelj koristi svoj uticaj da bi ubrzao učenikovo napredovanje kroz nivoe. kao takav. pri tom ne birajući sredstva. Ako se učenik nalazi na granici da izgubi srčanost i napusti traganje. Učitelj ih zatim tako vešto uskladi da oni ponište jedan drugog. oba kompleksa vezana za osećanje superiornosti i inferiornosti uvode se u igru. da bi vozilo stiglo do odredišta. Ego će svoj osećaj ispraznosti pripisivati tobože manje vrednim posedima. već će se najverovatnije izgubiti na sporednim putevima. da bi ubrzao rastvaranje ega do potpunog iščeznuća. činom predanosti učenik iskazuje poverenje da će. koje smatra ˝svojim˝. ali da uz pomoć Učitelja može doživeti preporod i postati Sve. između ta dva kompleksa javlja se tenzija. nestaje u doživljaju jedinstva. a zatim se oni jednim udarcem poništavaju. produbljujući unutrašnje duševno siromaštvo. zanimajući se za ono što ima samo privremenu draž. ako je vozač podložan jakim privlačnim uticajima okolnih stvari. Jer. otuđeno ˝ja˝. Kada duša stupi u živ i dinamičan odnos sa Učiteljem. Međutim. postaju značajni činioci rasprostiranja sebičnosti i haosa u društvu. kao i kompleks superiornosti. što je plod njegovih lažnih predstava. Ako je učenik dospeo do ivice da njime ovlada egoizam. te ne usmerava svoju pažnju na usputne stanice ili prolazne privlačnosti. Njegova vožnja zaobilaznim putevima samo će ga udaljiti od cilja. duhovni napredak osobe ugrožen je prirodnom težnjom ega da učvrsti svoju zasebnost. Prilagođavanje Učitelju dovodi do rastakanja kompleksa Kompleksi superiornosti i inferiornosti moraju se vešto dovesti u vezu. Izlivanjem božanske ljubavi. I tako. uz Učiteljevu pomoć. Takva osoba nikada ne može biti iskrena i spontana zato što u njoj tinja skrivena ljubomora. kao i svih vidova neznanja karakterističnih za ego. Ego se može uporediti sa vozačem koji je sposoban da upravlja vozilom. Potrebno je dopustiti im da se istovremeno ispolje bez potiskivanju jednog kompleksa na račun drugoga. Jer. Tada učenik uviđa da je ništa. Predanost nije nedostatak samopouzdanja. Analogija sa vozačem Da bi se kola kretala u određenom pravcu. Drugim recima. Sva ta usiljena spoljašnja pokornost samo je posledica kompleksa inferiornosti koji će naduvati ego do neverovatnih razmera. i dragovoljno mu se prepustiti. takođe je uvideo svoju nemoć da ga ukloni. potreban je vozač. Intervencija Da bi ubrzao njihovo rastvaranje. Predanost učenika Učitelju valja razlučiti od kompleksa inferiornosti. Predaja nije isto što i kompleks inferiornosti Učenik će. konačno nadvladati sve prepreke. u osnovi identičan sa učenikovim uzvišenim Sopstvom. predanost prati svest o tome da Učitelj predstavlja ideal i da je. Priznavanje božanstvenosti Učitelja je način na koji uzvišeno Sopstvo učenika iskazuje svoje dostojanstvo. odnosno. Saznanje da je inferioran u materijalnom smislu će mu pružiti dodatni podsticaj da čini očajničke napore u pravcu sve većeg sticanja. Podjednako je važno da vozač bude sposoban da usmeri vozilo ka cilju. probudiće u njemu duboko samopouzdanje. Pri svakom pokušaju učenika da se prilagodi Učitelju.

Zbog toga je imperativno uspostaviti novo središte objedinjavanja iskustva koje će raspršiti osnovnu zabludu o zasebnosti i prisajediniti one vrednosti koje prethodno nisu bile dokučive ego-središtu.samo na istinski cilj. ali to čini oko lažne ideje o zasebnosti. tada se Učitelj. To je ujedno čin sjedinjenja sa Učiteljem i čin ostvarenja beskonačne Istine. Ali se ego. Ego pokušava da integriše iskustvo.učenikov ego počinje drastično da slabi. a ne dotadašnji odnos sa ego-središtem kao ograničenim ˝ja˝. vremenom mora ukloniti zbog njegovog neizbežnog saveza sa silama neznanja. objedinjavanje iskustva ostaće uslov racionalnog i smislenog života. olakšaće učeniku da preusmeri pažnju sa nebitnih na bitne stvari. već je i sušto oličenje apsolutne Istine. i lišavajući ego svakog sadržaja.sa čupanjem drveta iz korena. Ne samo da se sve manje i manje opire duhovnom razvoju. tom novom jezgru objedinjavanja iskustva. Trenutak kada se pažnja preusmeri sa nebitnih na istinski vredne stvari liči na smenjivanje lošeg vozača dobrim vozačem koji poznaje put. koji ne samo da predstavlja prave vrednosti. nedualnost. Više ga neće zanimati dobrobit ograničenog ˝ja˝ već samo dobrobit Učitelja kao Onog koji odslikava univerzalni i nepodeljeni život. kao jezgro objedinjavanja iskustva. iako se egu može pripisati specifična uloga u razvoju svesti. Uporedo sa postepenim preusmeravanjem pažnje. To novo središte biće Učitelj. bilo bi moguće postići krajnju Istinu ne prekidajući njegovu aktivnost. Učitelj postaje novo jezgro integracije Sve dok se ljudsko iskustvo bude odvijalo u području dualnosti. Kako se postepeno usklađuje sa duhovnim zahtevima života . Težiće. Jedinstvo sa Učiteljem i realizacija Istine Pravilno shvaćen odnos učenika sa Učiteljem predstavlja čvrstu potvrdu jedinstva svekolikog života. kao i svesrdnom predajom i davanjem sebe Učitelju kao Istini . Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva * U sledeća tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najširem smislu označavajući . Ego nastoji da objedini iskustvo. jednom rečju. Proces dolaženja do Istine urodiće plodom tek onda kada se proces objedinjavanja iskustva. nesebičnosti i ljubavi. on je ujedno i aktivni princip neznanja koji koči dalji duhovni napredak. više ne bude temeljio na osnovnoj zabludi o zasebnosti.u kome nema podvojenosti i koje obuhvata Čitavo postojanje. Spoznaja Istinskog Sopstva Progresivno rastvaranje ega neće oslabiti proces objedinjavanja iskustva. Koraci u procesu slabljenja ega i omekšavanja njegove strukture mogu se uporediti sa obrezivanjem i potkresivanjem razgranatog i nekultivisanog drveta. Međutim. da osvetli novonastali odnos sa Učiteljem koji je manifestacija beskonačne Istine. već su nadahnuta Istinom koja izvire iz Učitelja. sasvim nestaje i ustupa mesto Istini. već doživljava i korenitu promenu. nastavlja se postupno rastvaranje ega i napredovanje ka Istini. a ne pomoć u dolaženju do Istine. Predanost i odanost Učitelju. Da ukratko ponovimo: dugo putovanje duše začinje se razvojem eksplicitne samosvesti kao ograničenog ˝ja . a odsudni korak u uništavanju ega . sva misaona aktivnost nastaviće da se odvija u tom novom pravcu. ali oko lažne ideje Kada ego ne bi bio ništa drugo do sredstvo objedinjavanja ljudskog iskustva. Odanost Učitelju odvojiće učenika od ego-središta koje mu je do tada neprekidno stvaralo lažni utisak otuđenosti. Kada ego potpuno iščezne. ne ostavljajući ograničenom ˝ja˝ ni dobro ni zlo. Učenik će zapaziti da njegova dela više ne izviru iz ograničenog ˝ja˝. ego može samo da nadzidava jednu laž na drugu. budući daje građevina ega sazdana na temelju laži. Aktivnosti ega predstavljaju prepreke.negovanjem čovečnosti. Najzad ta promena postaje tako duboka da ego. Sva svoja iskustva i želje će predati Učitelju. Tako. učvršćuje u svesti kao anđeo vodič i kao vrhunsko nadahnuće.iz životinjske svesti. dolazi do buđenja istinskog Sopstva. u kojoj nema podela. a okončava se prevazilaženjem stanja ograničenog ˝ja˝ ljudske svesti posredstvom Učitelja. Kada se egu oduzme snaga i živost. kao potvrda otuđenosti. kojim upravlja ego. jer je sada funkciju jezgra objedinjavanja iskustva preuzeo Učitelj. Na tom nivou duša biva inicirana u svest najvišeg istinskog Sopstva kao večnog i beskonačnog ˝Ja jesam˝ . Nakon tog prelomnog trenutka. oličenje Istine.

potcenjujući ih. postaje mnogo jednostavnije kada učenik zauzme pravilan stav prema okultnim iskustvima i nauči da pravilno procenjuje njihovu vrednost. a u nekim slučajevima ometaju proces oslobađanja svesti. Pošto su iskustva u običnim snovima nesvesna. razvijajući neobuzdanu žeđ za ponavljanjem ovakvih iskustava ili. ona su u najvećoj meri subjektivna.nešto stoje skriveno i nalazi se izvan domašaja običnog iskustva. Neki snovi su duhovno značajni Savršeni Učitelj najradije vodi učenika služeći se uobičajenim sredstvima. međutim. Početak okultnih iskustava Učenik. on može primeniti i okultne tehnike. tiču se fizičkih aktivnosti i grubog sveta i delo su sanskara pohranjenih u umu. osim što su prilika za stvaranje novih sanskara ili. Zato poklonik ne samo da je prinuđen da na pravi način oceni takva iskustva. pokušava da ih tretira kao nenormalne pojave. Međutim. većina snova su čisto subjektivni i podsvesni doživljaji suptilnog tela. dok predstavljaju nešto novo i posebno. ne može od upre ti njihovom uticaju i smernicama. A on se. ako se javi naročita potreba. pa će ih čak umeti prepoznati. posve razlikuje od opreznog ili kritičkog stava. pošto ga najčešće vodi stazom očiju prekrivenih velom. Okultne moći pospešuju ili ometaju proces oslobađanja svesti Duhovna staza vodi oslobođenju svesti i pri tom pokreće razvoj mnogih psihičkih sposobnosti koje su do tada bile pritajene u ljudskoj duši. u određenim kontekstima odnose se specifičnije na medijumstvo ili natprirodno (vidi glosar)-Ur. Egu je bolno da prizna mogućnost da van njega postoji široko i neistraženo polje univerzuma koje je pristupačno samo ograničenom broju ljudi u koje on ne spada. s prezrenjem ih proglašavajući duševnim poremećajima ili nenormalnostima. ukusom. boja. pak. mirisom. Oni. astralna putovanja. Učitelji neretko stupaju u dodir sa učenicima javljajući im se najpre u snovima. uvek će biti spremni da priznaju postojanje okultnih fenomena. naravno. obični snovi bitno se razlikuju od snova sa okultnim obeležjima. Još su redi snovi o osobama ili stvarima koje se nisu pojavile ni u ovom ni u pređašnjim životima. Međutim. kao što su. Takve snove. dodirom i sluhom. Na početku su ovakvi doživljaji neredovni i kratkotrajni i učenik je sklon da ih svrsta u halucinacije. Rede se dešava da neki san. na neki način. Duhovno putovanje. trošenje starih. Neopravdani prezir prema okultnom gotovo uvek je rezultat dubokog nepoznavanja njegovog pravog značenja i smisla. Takvi snovi ne sadrže ništa što nije. U rede tipove snova spadaju oni snovi koji se tiču osoba i stvari koje čovek ne zna iz ovog života. Teško je održati odmeren stav Početnik je ili sklon da preuveliča značaj svog pregledavanja u unutrašnjim svetovima. odrazi objektivni doživljaj suptilnog tela i da nije samo puki proizvod mašte. na prvi pogled nimalo različit od običnog sna. i što povremeno osvetljavaju skrivene komplekse i nerešene probleme u nečijoj ličnosti. Njihov razvitak proširuje delokrug i domet ljudske svesti. i koje uz to krasi skromnost i otvorenost. pak. deo pređašnjih doživljaja. Njihova novina sastoji se samo u različitom povezivanju pojedinih činilaca ranijih iskustava. zvukova. Retke vrste snova Međutim. svetlosti. neretko doživljava mistična iskustva suptilnog sveta u vidu izrazitih vizija. Neosnovani skepticizam prema okultnim iskustvima obično izražavaju oni koji nisu ni početnici u proučavanju okultnog. Te nove sposobnosti u nekim slučajevima pospešuju. pridaje . Oni koji okultizmu pristupaju oprezno i razložno. vizije. već mora i da nauči da razdvaja prava okultna iskustva od halucinacija i obmana. valja pažljivo razlučiti od običnih snova. nemaju naročiti duhovni značaj. na primer. Upečatljivi snovi važe kao jedan od osnovnih postupaka buđenja dubljih slojeva unutrašnjeg života učenika. nego će se tek pojaviti u budućnosti. zbog unutrašnje snage kojom oni zrače. prolazeći kroz fazu otvaranja psihe. nego iz ranijeg ili više ranijih života. on se ipak. ljudi neretko izražavaju i sumnju u njihovu verodostojnost. mirisa ili neobičnih susreta. Ali. neobični i upečatljivi snovi. međutim. Od ove dve mogućnosti. prizori suptilnog sveta. nastojanje da se okultna iskustva preuveličaju je najčešći oblik ponašanja jer se okultnim iskustvima na početku. početniku nije Iako da zadrži odmeren stav. Prema tome. Iako se i u običnim snovima suptilno telo aktivno služi vidom. Neverica se rađa iz neznanja Iako se okultnim iskustvima obično pridaje preveliki značaj. I mada ih smatra halucinacijama. ono to ne čini uz punu svest.

Validnost okultnih iskustava Na početnim stupnjevima okultni fenomeni predstavljaju vrlo nestalnu pojavu. Ako su te oznake prisutne. zastupaju suprotna gledišta. prošavši kroz takvo iskustvo. već je i potpuno ubeđen u postojanje onoga što vidi. Mada se u tom pogledu jasno razlikuju od puke uobrazilje i mašte. razgovara o tome sa ljudima koji. u njima čovek vidi i čuje stvari koje u stvarnosti ne postoje. izuzetna i posebno povlašćena osoba. jer malo je onih koji će razumeti njegova iskustva i njegove probleme. a to je inicijacija u istinski duhovan život. čak i svojih prijatelja ili rođaka. i zato učenik mora da nauči da sledi nit svojih unutrašnjih iskustava. onda nije važno da li će ga on docnije. Učitelj strogo vodi računa da kod njega ne pothranjuje žudnju za okultnim iskustvima. Uvođenje učenika u okultne fenomene treba da bude vrlo postepen i dugotrajan proces. kao što ljudi koji uzimaju droge postaju zavisni od njih i potrebna im je stimulacija čak i za ono što su ranije radili bez nje. sve više ih želi. zbog svoje nesposobnosti da razumeju takve stvari. a ne onda kada ih on priželjkuje ili priziva. Blaženstvo i mir su jedini pouzdan znak da se radi o verodostojnim okultnim iskustvima. tada se Učitelj. u verodostojnost ovih iskustava se s razlogom sumnja bez obzira na njihovu srodnost sa normalnim čulnim opažanjima. Priviđenja su još varljivija. ono će najverovatnije izbledeti. pa se skeptični učenik obazrivo odnosi prema njima da bi predupredio mogućnost obmane. učenikov ego nastoji da se veže za to novootkriveno polje. Ako mu je cilj brzi napredak i najveća moguća korist od saradnje sa Učiteljem. osvrćući se na njega. pošto je samo mali broj ljudi doista spremno da proširi svoja iskustva na ovu novu dimenziju. jer u njima čovek ne samo da vidi stvari koje ne postoje. Posledice sumnjičavosti u pogledu na okultno iskustvo Ako je okultno iskustvo. Halucinacije i priviđenja su nešto kao noćne more budne svesti. Kako bi pomogao učeniku da izbegne ovu zamku.ogroman značaj. razračunava sa ovom preprekom tako što proređuje ili sasvim ukida okultna iskustva. Takva iskustva su učeniku dozvoljena samo onda kada su mu zaista neophodna u duhovne svrhe. Učenik ni pod kakvim uslovima ne srne dozvoliti da bude uhvaćen u zamku lažnih vrednosti i jalovih istraživanja. I što više takvih iskustava ima. ne pružaju blaženstvo i mir osobi koja ih doživljava. To se može desiti sa osobom koja. ako je izloženo skepticizmu i neprijateljskim stavovima okoline. a služi da zaštiti poklonika od nizanja novih karika na lanac samoograničavanja. Žudnja za okultnim iskustvima U stvari. Zato mora biti pripreman na nerazumevanje okoline. Okultno nije u vezi sa halucinacijama i obmanama Halucinacije su iskrivljena opažanja potekla od čula. Halucinacije i priviđenja. Postupak u slučaju žudnje za okultnim iskustvima Ako ustanovi da učenik pridaje preveliki značaj okultnim iskustvima i da se u njemu razvija nekontrolisana žeđ za njima. Učitelj ga nikada neće ubrzavati. međutim. on mora razviti veliko i nepokolebljivo poverenje u sebe i u svoga Učitelja. da li donose blaženstvo i mir i da li poseduju prirodno svojstvo da utiču na dalji tok duhovnog razvoja. To podseća na brzo olakšavanje pacijentovih tegoba hirurškim odstranjivanjem uzroka telesnog poremećaja. okultnim iskustvima valja posvetiti posebnu pažnju da bi se utvrdilo da li poseduju neki izuzetan značaj. Poklonik mora razviti poverenje u sebe Čak i pravo okultno iskustvo može izgubiti na snazi i delotvornosti ako postane predmet sumnje. okultna iskustva nose sa sobom nepogrešive oznake svoje duhovne verodostojnosti. Međutim. ma šta drugi mislili i govoriti o njima. za vreme dok je trajalo. dalo nov podsticaj učenikovim duhovnim pregnućima. na sebi svojstven način. Postoje neka okultna . Ma koliko iskustvo bilo duboko. jer će ga to odvesti na stranputicu i prouzrokovati nepotrebno odlaganje postizanja pravog cilja. Čak i ako te oznake nisu odmah uočljive. On razvija stalnu potrebu za okultnim podsticajima. bacajući senku sumnje na njena uverenja. dovesti u sumnju. Stoga Učitelj obično zahteva od učenika da svoja iskustva drži u tajnosti. Nema potrebe da traži oslonac u drugim ljudima. što mu pruža osećaj daje važna. učenik će pomoću njih uspeti da razabere stvarna okultna iskustva od halucinacija i priviđenja. jer oni najverovatnije nisu upoznati sa putevima njegovih opredeljenja i akcija.

učenik se duhovno priprema za korišćenje sila unutrašnjeg sveta u kome obitavaju astralna tela. Učitelj može uvećati delotvornost okultnog iskustva tako što će potvrditi njegovu vrednost i verodostojnost neposrednim ili posrednim dokazima bliskim učenikovom uobičajenom doživljaju stvarnosti. čak i onda kada ne uspostavljaju dodire na fizičkom planu. Ova potonja podrazumevaju svesno korišćenje astralnog tela. kao rezultat promišljene odluke. Grubi svet kao nosač duhovnog života ima nesumnjiv značaj. započet sa involucijom svesti. značajno je stoga što omogućava duši iskustvo da nije grubo telo i što joj daje moć da bolje ovlada njime. Ovladavanje okultnim silama nipošto ne može biti zamena za unutrašnje napore koje poklonik mora činiti u pravcu daljeg napredovanja na duhovnoj stazi. već su jednako stvarni i ubedljivi kao i doživljaji budne svesti. Obzirom da ta iskustva imaju posebnu svrhu i namenu. Nisu zamagljeni i subjektivni kao obični snovi. Astralna putovanja Neprestano tražiti dokaze o verodostojnosti okultnog iskustva krajnje je nezdrava navika. stalno stupaju u međusobne odnose i reaguju jedni na druge. Kada fine nagoveštaje svog srca pretoči u delo. Magnetni uticaj finih sfera ne zna za granice između naroda niti za bilo koje drugo konvencionalno ograničenje.i to uvek kada se ukaže potreba za tim. samom činjenicom svog postojanja. uzvišena i plemenita osećanja. ljudi. Nesvesno izvedena astralna putovanja poseduju mnogo manju vrednost od onih koja su. Sposobnost astralnog putovanja uveliko proširuje raspon čovekovih opažanja i pospešuje njegov duhovni napredak. Okultna iskustva koja daruje Savršeni Učitelj služe da bi učenik izoštrio do tada zamagljenu intuiciju. učenik prestaje da biva samo pasivni primalac okultnih iskustava i tu započinje njegov stvarni duhovni napredak. Nema granica prostiranju uticaja među pojedincima. uklonio neke teškoće na duhovnoj stazi. ali se postojeće veze i spone medu ljudima ne mogu u potpunosti sagledali i proceniti na podlozi opipljivih transakcija grubog sveta. Svako njegovo delo je izraz njegove nesputanosti i slobode i nevezano je za učenikova očekivanja. pa Učitelj pruža dokaze samo onda kada smatra da je to neophodno. On preuzima inicijativu na način koji smatra najprikladnijim za određenu situaciju. Svesno izdvajanje astralnog tela iz spoljašnjeg nosača. mirisi. Okultno iskustvo nije zamena za unutrašnje napore Prizori. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu II Odeljak II Odnos sa Učiteljem u duhovnom životu Ljudi su neprekidno u međusobnom odnosu na unutrašnjim planovima Čak i oni kojima je na raspolaganju elementarno znanje o strukturi i zakonitostima unutrašnjih sfera postojanja. znaju da je ideja o zasebnosti ljudskih bića odavno prevaziđena. Želeli to ili ne. preduzeta sa punom svešću. grubog tela. Na naprednijim stupnjevima čovek može po volji navući ili svući spoljašnje grubo telo kao ogrtač i koristiti astralno telo za upoznavanje unutrašnjeg sveta astrala i za putovanja kroz njega . nužno je da učenik prestane da sumnja u njihovu verodostojnost i vrednost. Dobre i zle misli. susreti i zvuči doživljeni svesnim korišćenjem astralnog tela po jasnoći i verodostojnosti nimalo se ne razlikuju od svesnih iskustava grubog tela. Svet mentalnog života je isto tako objedinjen sistem kao i svet grube materije. čak i kada nije izraženo recima ili delima. ukusi. Vrednost daršana i sahavasa Stupanje u kontakt sa Savršenim Učiteljem neće dati ploda ukoliko taj susret Savršenog Učitelja i . izgradio samopouzdanje i stekao entuzijazam za hvatanje u koštac sa zahtevima koje pred njega postavlja svaki sledeći korak.* On zatim preduzima astralna putovanja u svom astralnom telu.iskustva koja su namerno data učeniku da bi mu služila kao putokaz i izvor nadahnuća.sve to teži da se rasprostre i vrši uticaj na druge. vesela i tmurna raspoloženja. napuštajući svoje fizičko telo u budnom ili usnulom stanju. Ako se pokaže da je duhovno neophodno. nesebična i sebična nastojanja . uskogrudost i niske pobude. Proširenje mogućnosti za čovekov duhovni napredak Na poodmaklim pripremnim stupnjevima koji učenika uvode na duhovnu stazu.

učenik će Mu. Med predstavlja crvene (rđave) sanskare. Posebne mere predostrožnosti Misaoni kontakt sa Učiteljem je isto tako plodonosan i efikasan kao i fizički daršan. Proces uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem bitno se razlikuje od procesa misaonog oživljavanja uspomena. U svakodnevnoj igri imaginacije. Čak i ako nije u mogućnosti da ima učestale susrete sa Učiteljem. Zahvaljujući moćnoj svrhovitosti koja je pokreće.tragaoca ne prate odgovarajuća dešavanja na unutrašnjim planovima svesti. Ovakav preobražaj unutrašnjeg stava je najkritičniji i najvažniji korak koji učenik preduzima da bi bio iniciran u spiritualnu stazu. U fizičkom svetu stopala prolaze kroz sve . učenik prirodno ne želi ništa drugo osim još njegovih daršana. Zato neki jogini. uprkos prividnoj razdaljini medu njima. vraćanje uspomena na prohujale događaje ne mora imati određenu svrhu. Efekat daršana zavisiće od tragaočeve spremnosti da odgovori na njega. a kokos predstavlja um. Ima jedan drevni običaj u kome učenik. Najčešće je učenik potpuno zadovoljan daršanom Učitelja i od Njega ne traži ništa više. čisto i prljavo. Kontakti i druženja U svojim prvim koracima. u nastojanju da obuhvati Njegov značaj. lepo i ružno. već i onima koji sa njim uspostave misaoni kontakt. Unutrašnji kontakt Kada učenik doživi blaženstvo Učiteljevog daršana. nakon što primi Učiteljev daršan i padne ničice pred njim. Učiteljeva stopala Kao i daršan. ljubavi i svetlosti koja.pa učenik tako postaje prijemnikom milosti. Kada ljudi prilaze Savršenom Učitelju i rukama dodiruju njegova stopala. a njegova reakcija je opet uslovljena njegovim vlastitim sanskarama i vezama iz prošlosti. Učitelj će posvetiti posebnu pažnju ličnim potrebama učenika i prvo će gledati da ga zaštiti od onih uticaja koji bi mogli da ga skrenu sa staze i onemoguće njegovo napredovanje. svrha definitivno postoji. Nije retkost da Učitelj zatraži od učenika neku vrstu privremenog povlačenja iz sveta da bi se njegove misli očistile od uticaja koji ometaju njegovo duhovno napredovanje. To čine da bi izbegli impresije zla iz pogleda zlih osoba. kontakt očima) od nekog Savršenog Učitelja. pridaju veliki značaj dobijanju daršana (darshan. Ako ga samo jedan Učiteljev daršan ispuni blaženstvom i smirenim zadovoljstvom. neodoljivo džara po najdubljim tragačevim osećanjima. stopala Učitelja su iznad svega u univerzumu. U simbolici duhovnog. zračeći iz njih. neprekidno ističe iz Učitelja. podučeni od strane Učitelja. nezavisno od Učiteljevih usmenih naloga. oni zapravo polažu pred njega breme svojih sanskara. koji je u nekim sredinama postao konvencionalan obred prilikom susreta sa Učiteljem. dve suštinske stvari u duhovnom životu. Stopala. tako se i učenik lako uprlja impresijama požude. Cesti sahavas pojačava pročišćavajuće dejstvo daršana. Uz pomoć čestih misaonih kontakata gradi se most između Učitelja i učenika . to je pouzdani pokazatelj da je učenik dostigao stanje neželjenja i ljubavi. čovekova imaginacija prestaje da biva prazno zanošenje idejama. Ovaj običaj. taj prizor ostaje zanavek urezan u njegovom umu. simbolizuje prebacivanje tereta sanskara sa učenika na Učitelja i njegovo potpuno predavanje uma. uvek iznova upućivati svoje misli. Kao što se čista krpa lako umrlja prljavštinom. ali kod uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem. mleko predstavlja bele (dobre) sanskare. a unutrašnji duhovni poriv ga tera da traži sahavas (društvo) Učitelja Što češće. On prikuplja sanskare iz čitavog univerzuma. pa ipak ona ostaju iznad svega. Jer Savršeni Učitelji predstavljaju izvor nepresušnog toka ljubavi i svetlosti što. koji je za njih kao prašina. što podstiče učenika da se sve više približava Učitelju na unutrašnjim nivoima. tako i padanje ničice pred stopala Učitelja ima izuzetnu vrednost. sami pripremaju svoju hranu i ne dopuštaju nikome da prisustvuje obedu. već stremi Učitelju uspostavljajući odnos s njim. Rišiji (rishis) ili mudraci. poklonik se mora čuvati od mnogobrojnih komplikacija koje se javljaju kao . Učitelj ne upućuje pomoć samo onima koji se nalaze u njegovoj fizičkoj blizini. Pošto je primio daršan od voljenog Učitelja. kao što običan čovek hodajući skuplja prašinu na svojim stopalima.dobro i zlo. u duhovnom smislu su na najvišem nivou. koja su u fizičkom smislu najniži deo tcla. uzima da pere UčiteIjeva stopala mlekom i medom i pred njih polaže kokos kao žrtvenu ponudu.

već im pruža mogućnost da uzmu učešća u njegovom božanskom radu. čak i onda kada učenik nije svestan da služi Učiteljevim širim ciljevima. Tako ne samo da osnažuje veze sa svojim učenicima. To postaje mogućno jer učenik svojom ljubavlju i razumevanjem. sanskara i veza.posledica odnosa sa ljudima koji nisu stupili na duhovnu stazu. uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i usklađuje se s njim. Učitelj otvara učenikovo unutrašnje oko za tren. on prihvata na sebe vremensko ograničenje. pa mu je stoga u ostvarivanju njegovog dela saradnja njegovih učenika od najveće pomoći. učenik je prirodno zaštićen unutrašnjom vezom sa Učiteljem. on to produhovljuje i prenosi dalje. Posmatrano na ovaj način. sveže kontakte. Ali pošto je ujedno zainteresovan za duhovno uzdizanje čovečanstva. a svesno okretanje procesa opažanja ka unutra vodi do spoznaje ništavnosti univerzuma kao zasebnog entiteta. koja postoji u svakome od nas. pomoći da napreduju. u mislima nije vezan za njega jer se nalazi u unutrašnjoj vezi sa Učiteljem. međutim. Vraćanje procesa opažanja unazad Tragalac za Istinom vremenom mora spoznati da je jedinstveni Bog sa mnogo lica jedina Stvarnost i da je tragalac jedno sa njim. Međutim. ono što Učitelj primi na unutrašnjim nivoima svesti. pokornošću i predavanjem. Učitelj savršeno poznaje sanskaričke i karmičke veze. Sidhiji (Moći) Proces opažanja se odvija paralelno sa procesom stvaranja. i to ne samo simbolično. Obzirom da je jedno sa Večnošću. isto kao što će im naložiti da se lale važnih i odgovornih poslova i tako im. Oni koji su u neposrednom odnosu sa Učiteljem primaju njegovu pomoć neposredno. čini da ova iskonska čežnja za Bogom postane još snažnija i prepoznatljivija. Kada je unutrašnje oko otvoreno. Učitelj kao odašiljač Jedinstveni sklad unutrašnjih planova omogućava Učitelju da koristi učenika kao instrument svoga rada. Mada je učenik u spoljašnjem dodiru sa svetom. Učitelj daje posebna uputstva za prekid ili izbegavanje određenih kontakata ili veza samo kada situacija to izričito nalaže. Čak i oni poklonici koji samo razmišljaju o Učitelju ili meditiraju o njemu. U većini slučajeva. Sopstvo kao upojedinjena duša sviknuto je da prikuplja iskustva putem ovog ili onog posrednika zbog čega počinje da doživljava univerzum kao opasnog protivnika. on ga može i ohrabriti da uspostavi nove.postaje vidljiv. a oni koji su u bliskoj vezi sa njegovim učenicima primaju njegovu pomoć posredno. Učenik kao instrument Kao što Učitelj može izolovati bliskog učenika od neželjenih kontakata i veza. Učitelj je izvan vremena i izvan svih vremenskih ograničenja. Voleti Učitelja znači voleti sve. Čežnja za Bogom je prisutna u učeniku od iskona. da pomogne ljudima da pravilno raspodele duhovne snage i tako ostvare vrhunske rezultate. Sopstvo kao upojedinjena duša . jer prima pesmu samo da bi je odaslao u svet. ali Učitelj postupkom otvaranja njegovog unutrašnjeg oka.koji je predmet svih težnji i čežnji . neprekidno vide univerzum kako nastaje iz Om Tačke. Kada se pogled duše okrene ka unutra i upre u vrhovnu Stvarnost. Učitelj se hrani ljubavlju učenika upijajući njihovu duhovnu energiju. Bog . želja da se uspostavi jedinstvo s njom postaje mnogo vatrenija nego dok je duša tumarala po mraku i tražila Boga kroz umovanje ili imaginaciju. pa se više ne nameće potreba za stvarnom ili prinudnom izolacijom. jer. Om Tačka Na bezbrojne načine Sadguru nastoji da navede učenika da uroni u svoje unutrašnje biće da bi tu pronašao izlaz iz lavirinta univerzuma i razbudio kod njega čežnju za Bogom. Jer čitav univerzum sadržan je u Sopstvu i nastaje iz jedne sićušne tačke poznate kao Om Tačka. Učitelj je ujedno i prijemnik i odašiljač. Kad kucne određeni čas. linijom najmanjeg otpora i najkraćim mogućim putem. On može namerno hrabriti učenike da se upuste u takve odnose. uživaju tu povlasticu da učestvuju u univerzalnom duhovnom radu kojim se Učitelj određenog trenutka bavi. Učitelj koristi svoje poznavanje prošlih života. Unutrašnje oko Zajedničko učestvovanje u duhovnom radu ne odvija se samo u grupi povlašćenih. one za koje smatra da će mu biti od duhovnog značaja. koju potom usmerava u svoje univerzalno delo. Oni koji su spoznali Boga. To znači da ga ne sme obmanuti prizor univerzuma. njihove zaplete i rasplete.

posedovanje moći neretko će još više ojačati ego nesavršenog poklonika. Najviše Sopstvo u svima je jedno i uvek deluje jedinstveno. Mnoge savremene grupe koje istražuju oblast onostranog. Oni koji su svesni tog jedinstva. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu III Odeljak III . U principu nema razloga da se okultizam smatra manje ili više vrednim od drugih polja teoretskih nauka. više nego u bilo kojoj drugoj nauci. U tom smislu ne postoji principijelna razlika između okultizma i drugih nauka koje se bave izučavanjem ovih predmeta. oslobodivši se ličnog. Zato. Mada je čitav univerzum za Bogoostvarenu osobu jednak nuli. fizičkim okom. StaviŠe. bivajući univerzalni. Odbacivši ograničenja ljudskog uma. samo je Sopstvo beskonačno.opaža prvo umom. A nakon Bogoostvarenja. premda je okultizam važna nauka. Razlika između okultizma i drugih nauka je u tome što se nauke bave onim pojavama i silama koje su posredno ili neposredno pristupačne uobičajenom opažanju. zadržavši pritom punu svest. Ove moći su opšte poznate kao sidhiji (siddhis) i mogu se javiti pre nego što je poklonik postao duhovno savršen. Učitelji se takođe mogu služiti okultnim silama da bi ostvarili međusobnu saradnju i uskladili duhovni rad. poklonik ih može upotrebiti za ostvarenje onih zemaljskih ciljeva za kojima još nije prestao da žudi. pristupaju okultnim znanjima na isti način kao što se pristupa i drugim poljima nauke. i pružaju prosečnoj osobi izglede da se približi Istini onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. Budući da nije zadovoljan samim posedovanjem moći. oni postaju moćni izvršioci božanskog plana na zemlji. a njihovo aktiviranje povlači za sobom razvoj brojnih skrivenih moći. postoji stroga i jasna podela između onih koji znaju i onih koji ne znaju. Učitelji nikad nisu širili podrobna tumačenja okultnih pojava. Ogromni okeani i široka nebeska prostranstva sićušni su u poređenju sa Sopstvom. ona po volji preuzima odgovornost za duše koje se još nisu ispetljale iz zagrljaja univerzuma.Okultizam i duhovnost Okultizam kao nauka Okultizam je oblast istraživanja koja se bavi izučavanjem sila u univerzumu i u čoveku. o postojanju raznih nivoa i njima odgovarajućih tela. širenje čisto teoretskih informacija o . dok je.o besmrtnosti i reinkarnaciji. Ne postoji ništa što nije pod posrednom ili neposrednom kontrolom Učitelja mudrosti. Može se opaziti da grupe koje se bave okultnim naukama to čine organizovano i timski. Međutim. izuzimajući osnovna znanja i opšte podatke. Teoretsko znanje Savršeni Učitelji smatraju poželjnim da čovečanstvu s vremena na vreme teoretski obelodane određena znanja o izvesnim karakteristikama duhovnog postojanja . dok se okultizam bavi skrivenim pojavama i silama nepristupačnim uobičajenom opažanju. o zakonima evolucije i delovanju karme. Razvoj okultnih znanja je uslovljen otkrivanjem latentnih moći ljudskog duha. pa može slobodno i legitimno upotrebiti ove moći zarad njihovog duhovnog uzdizanja. Bogoostvareni trajno i nepovratno utemeljen u Vrhunskoj Stvarnosti. Oni koji znaju i oni koji ne znaju U okultizmu. sa druge strane. Takva osnovna znanja predstavljaju podstrek za dalja duhovna istraživanja i pregnuća. Za druge nauke bi se moglo reći da kod njih posredno i neposredno znanje imaju gotovo isti značaj. Napredovanje božanskog plana Sidhiji se ispravno smatraju preprekama u postizanju Ostvarenja. najzad. zatim suptilnim okom i. Kada upojedinjeno Sopstvo prestane da opaža. međutim. Čitav taj proces povlačenja svesti iz univerzuma i sticanja svesti o Sopstvu praćen je pojačanom sposobnošću kontrole nad svim nosačima svesti. revolucije i epidemije) i kosmički fenomeni (zemljotresi i poplave) spadaju u njihovu nadležnost i nastaju kao posledica oslobađanja sila sa visokih nivoa na kojima su Učitelji svesno smešteni. Domen delovanja sidhija ograničen je na ništavilo univerzuma. spremni su da prihvate neograničenu odgovornost. Do toga dolazi aktiviranjem do tada neiskorištenih kontrolnih centara. U okultizmu. Masovne društvene pojave (kao ratovi. Oni se često sastaju na višim unutrašnjim nivoima da bi obezbedili duhovni napredak čovečanstva. onda je ono iskoračilo iz univerzuma koji je njegova sopstvena kreacija i preduzelo prvi korak u spoznavanju sebe kao Svega. ali je Sopstvo samo po sebi mnogo prostranije nego bilo šta što je umu ili oku dokučivo. Oni su čak oprezno čuvali podatke od vitalnog značaja za okultizam kao veštinu. posredno znanje se po važnosti i značaju ne može meriti sa neposrednim znanjem. Sve što se može opaziti je konačno. te moći gube svaki značaj.

Učitelji uglavnom obeshabruju one koji im prilaze zarad materijalne dobiti. da bi bili voljni da učestvuju u njegovom radu i pokazali interesovanje za istinsku duhovnost. Okultizam po svojoj prirodi ima svojih ograničenja. služiti ga i obožavati. Ljudi treba da dolaze Učitelju samo zbog toga što su istinski zainteresovani za duhovnost i ni iz kakvog drugog razloga. bez obzira na njene skrivene motive. faktor nepredvidivosti i neočekivanosti uneo bi veliku pometnju i nered u svakodnevnicu čoveka. a kada deca pokažu ozbiljniju zainteresovanost za slova. Međutim.više na istim osnovama kao i ostale nauke. Učitelji su vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi. okultne moći postaju potpuno bezopasne jer se njihovi izuzetni kapaciteti stavljaju u službu duhovnog uzdizanja čovečanstva. Tako Učitelj. nego može doći i do ozbiljnog nazadovanja. Okultizam kao veština Može se čak reći da širenje čisto teoretskih informacija o okultnim činjenicama može imati štetne posledice. on može postati izvor velikog zla za ljude nad kojima je zloupotrebio te moći. Malu decu je teško podstaći da uče abecedu. Ne može se primenjivati za zadovoljavanje materijalnih potreba čovečanstva ili postizanje svetovnih ciljeva. Da bi usmerili njihovu pažnju. Pored duhovnog sloma koji može snaći početnika zbog nesmotrene upotrebe okultnih moći. oni to ne čine zbog toga što su zainteresovani za zemaljske stvari. već zbog toga što su zainteresovani da svoje poklonike odvrate od materijalnih želja. tako i Učitelj daruje svojim svetovno-sklonim poklonicima neke bezazlene predmete koje žele. Ali takvo postignuće biće za njega pre prokletstvo nego blagoslov ukoliko nije duhovno pripremljen da prihvati na sebe srazmernu odgovornost. Okultne moći pružaju široku lepezu mogućnosti za rad na višim nivoima. Doduše. može odlučiti da neku osobu navede na duhovnost pomažući joj materijalno. što podrazumeva i duhovnu spremnost čoveka da takvu izuzetnu odgovornost i prihvati. bacanje materijalnog mamca u duhovne svrhe je pre izuzetak nego pravilo. Samo tako mogu izvući najveću korist iz kontakta sa Učiteljem. Zloupotreba okultnih moći Početnik će u svom nastojanju da ovlada izvesnim okultnim moćima postići izvesne rezultate. Ne samo što će se time usporiti napredovanje poklonika. ali okultizam kao veština stoji isključivo za sebe. Okultna moć mora podsticati spiritualne namere U rukama Učitelja duhovne mudrosti. Nema ničeg izrazito duhovnog u ovladavanju okultnim moćima. nego iz nekih drugih. I najmanja zloupotreba okultnih moći izaziva ozbiljnu reakciju i još čvršće okiva dušu. sa svojim savršenim poznavanjem ljudskog uma.okultizmu ne poseduje nikakvu vrednost. Za one bez neposrednog iskustva iz oblasti okultnog. i one se mogu upotrebljavati kako za dobro tako i za zlo. Takvi mogu pristupiti Savršenom Učitelju. sebičnih motiva. Može se reći da okultizam kao nauka počiva manje . teoretsko poznavanje okultnih činjenica ne može imati vrednost. Mamac u vidu ispunjenja svetovnih želja Ponekad Učitelji ispune neku od svetovnih želja svojih poklonika. Kao i sve druge svetovne moći ili naučna otkrića. Pročišćenje srca Bavljenje okultnom veštionom je opravdano jedino ako se njene moći podrede duhovnim ciljevima. Ovim delotvornim postupkom razvija se interesovanje za sama slova. slatkiši se mogu odbaciti. koji mora da živi u okviru svojih ograničenja i oslanja na svoje resurse i mogućnosti da bi se zakon karme neometano odvijao. jer ono u ljudima podstiče ispraznu radoznalost i želju za upravljanjem nepoznatim silama iz sebičnih pobuda. sve sa namerom da im On pomogne u rešavanju njihovih materijalnih problema. Kao što roditelj povremeno daje svom detetu parče čokolade da bi bilo poslušno. Sa duhovne tačke gledišta je neuporedivo bolje voleti Učitelja samo zato stoje drag. jer će oni okultne pojave svrstati u kategoriju bajki i egzotičnih priča o dalekim zemljama. Učitelj je dužan da pomogne svakoj osobi koja mu pristupi. Kada bi se okultne moći slobodno primenjivale. . No i pored toga. Svetovni ljudi su kao deca. stariji im ponekad daruju slatkiše napravljene u obliku slova i oni onda uče lekcije o slovima ne zbog slova već zbog slatkiša. Učiteljima ne treba pristupati sa materijalističkim motivima Ovozemaljski ljudi su toliko obuzeti materijalnim željama da ništa što se neposredno ne odnosi na ispunjenje njihovih želja ne može pobuditi njihovo interesovanje.

znatno je delotvornija od pomoći koju on može da pruži posredstvom grubog medijuma. kao i običnim ljudima. nije mogao ni da jede. Mada su Savršeni Učitelji svesni svih nivoa istovremeno. aii se ponekad zbog Njegovog univerzalnog dela smešta na određeni nivo. A onda Učitelj okrenu drugi list. Otuda se njima mora govoriti jezikom koji je za njih razumljiv. Njegovo spuštanje je takođe od velike pomoći svima koji još uvek tumaraju zatočeni u divljini ovog sveta i koji još nisu kročili duhovnom stazom. Posedavši na pet koraka od valija. takođe poznatom po imenu Ganđ-e-Šakar (Ganđ-e-Šhakkar). Prizemljavanje Izuzev teškoća sa kojima se neminovno suočavaju u svom napredovanju na duhovnoj stazi. ali valiju bi teško da posluša svog Učitelja. kaže se da se Huada Muinudin Čisti (Khwaja Muinuddin Chishti) iz Ađmera (Ajmer). oni bivaju spušteni na niži nivo da bi se tako ubrzalo njihovo kretanje duhovnom stazom. oni počeše da dele opljačkani plen. kada napredni učenici ostanu zaglavljeni između nivoa. povremeno i neprijatan. Spuštanje naročito teško pada onoj osobi koja snažno doživljava stanje očaranosti. Okultizam kao veština se ubraja u najdelotvornija i najmoćnija sredstva za pročišćenje čovečanstva. Okultna moć se ne srne prizvati u svetovne svrhe. opijeni stanjem blaženstva. ili prijatelj Boga. Otuda se kaže. svesno primljena na višim nivoima. prizemivši ga na sledeći način. Spuštanje naprednih poklonika ne srne se pobrkati sa spuštanjem u normalnu svest nakon iskustva sedmog nivoa. . smestio na petom nivou involucije svesti. Zato Učitelj ponekad donosi odluku da izvrši neko spiritualno delo posredstvom nekog naprednog učenika. učenik se teška srca odriče preimućstava svog postignuća da bi pritekao u pomoć drugima. Tada se on spusti u normalnu svest. jer se s vremena na vreme mora spustiti zbog drugih. Priča o Ganđ-e-Šakani Ovo je vrlo dobro ilustrovano u priči o slavnom valiju (wali) Baba Faridudinu (Baba Fariddudin). potrebna duhovna pomoć. ovaj vali. Nije mogao da sklopi oči koje su stalno bludele. Ukoliko je učenik ostao zaglavljen negde između trećeg i četvrtog nivoa. Povratni put Savršenog Učitelja .svako usmeravanje okultnih moći u drugom pravcu može se smatrati njihovom zloupotrebom. Za razliku od gore navedenih slučajeva. pomažući mu da se oslobodi nižih želja. već pročišćenje ljudskog srca. U sufizmu je takva očaranost poznata kao haj rat (hairat). Mnogo pre nego što je postigao Prosvetljenje. Njena prava funkcija nije ispunjenje ljudskih želja. Upotreba moći na višim nivoima Okultna veština je posebno korisna . Sama blizina kriminalaca bi dovoljan podstrek da mu povrati normalnu svest. za njega je veoma važno da se odupre iskušenju potpune očaranosti. Onda podeliše plen i dadoše se u beg. Takođe je tačno d&Avatar deluje na svim nivoima svesti istovremeno. koju on spremno preuzima na sebe zarad duhovnog uzdizanja čovečanstva u skladu sa autoritetom koji mu je dodeljen. u Indiji. nalazio se u hajratu potpuno obuzet tim stanjem. zahtevajući od njega da privremeno odgodi svoj rad na ličnom usavršavanju u korist ostalih ljudi. ali je i njima.i ishodišni položaj na nekom od nivoa sa koga deluje nakon Ostvarenja . na primer. dok se Gospod Buda nastanio na petom nivou. no i pored toga što mu je to znano. nerado ˝spuštaju˝ da bi delovali u gruboj sferi. Njegov učitelj Huada Muinudin Cisti (Khwaja Muinuddin Chishti) zatraži od njega da izađe iz stanja opčinjenosti i da se spusti. Takvim imaocima moći Savršeni Učitelj može lako i uspešno pomoći bez obzira na fizičku udaljenost. Vrlo brzo izbi svađa i dvojica od njih ubiše preostalu trojicu. Učiteljeva pomoć. Učitelj je svojim moćima inspirisao pet lopova da se približe mestu gde se nalazio Ganđ-e-Šakar. Poklonik uz velike teškoće izlazi iz tog stanja. Učitelj zna kako da postupi s naprednim učenikom i on će ga pokrenuti na neki. onim tragaocima koji su na pragu da razviju svoje latentne psihičke moći. način. Međutim.posledica je njegovih čovekoljubivih pobuda i pmrabdhe (neizbežne sudbine). druga karakteristika naprednih poklonika jeste da se oni. koje je stanje Bogoostvarenja Savršenih. pogleda staklastog i sluđenog. U bekstvu prođoše pored valija koji je nepokretno sedeo na svom mestu. ali nisu u potpunosti prisutni u grubom svetu jer se njihova svest povukla na više nivoe. Na kraju postaje jasno daje spuštanje na niži nivo bila samo duhovna priprema za brz i lagan prelazak na sledeći nivo. pa će ga zatim gurnuti na četvrti. Mnogi napredni tragaoci razviju brojne okultne i mističke moći. Učitelj će ga prvo spustiti na treći nivo. kao i onima koji su ih već u velikoj meri razvili. da se prorok Mohamed smestio na sedmi nivo.

uginite!˝ i vrapci su pali mrtvi. Okultizam se razlikuje od spiritmilnosti Slučaj Ganđ-e-Šakara ilustruje u kakvim prilikama se mogu upotrebljavati okultna sredstva i okultne moći. A zatim je kazao: ˝Vrapci oživite˝ i oni su ponovo uzleteli. Vali se obrati trima mrtvim lopovima i reče: ˝Ustajte!˝. . Ako putnik koji je zalutao u gustom šipražju prašume pokuša da izađe na čistinu. Okultni fenomeni nemaju unutrašnju vrednost Tada se vali vrati na mesto na kome je prethodno sedeo. Sa duhovne tačke gledišta jedino je bitno ostvariti Božanski Život i u tom smislu pružiti pomoć drugima. osećajući kajanje što ih je zloupotrebio. Budući da predstavljaju fenomene. između okultizma i misticizma. koje je vrhovna Stvarnost. Prodreti u suštinu celokupnog postojanja i dočarati miris unutrašnjeg postignuća . svet senki. Značaj relativnih vrednosti proističe iz činjenice da one predstavljaju suštinski uslov za nastavljanje božanske igre života. . što se neosnovano smatra znakom prave zainteresovanosti za duhovan život. Za njih su čuda i fenomeni iz sveta duhova predmeti interesantnih razgovora. istinski vredna igra. Isto tako osoba u dubokoj meditaciji neće slediti utvrđenu stazu. Međutim.izraziti ga u svetu oblika. Ljudi su imali običaj da dolaze valiju l da polažu pred njega velike količine šećera da bi odmamili mrave.. Relativnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše značaj jer služi ostvarivanju ili izražavanju Istine. Ali oni se nisu pokrenuli. ljubavi.O. te vrednosti su stvarne. koji su zadivljeno posmatrali ovaj nesvakidašnji prizor. spiritizma i duhovnosti granica je jasna i stroga. Kretanje čoveka koji se probija kroz prašumu bitno se razlikuje od kretanja lokomotive po šinama. maločas ubili. postao je poznat kao Ganđ-e-Šakar.Prvo što je vali ugledao bili su vrapci. Ostao je na istom mestu deset godina i sasvim je smršao. . Nikakvo poznavanje okultnog sveta i sposobnost upravljanja tajnim silama ne može se meriti sa spoznajom Istine. Vrednost ma kog fenomena . vali plačući otrča svome Učitelju. a ne iluzorne. posmatrač može opisati put koji je putnik prešao u svom nastojanju da izađe na otvoreno. Prividnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše prividni značaj jer služi da ispuni prolazne želje i ograničene ciljeve potekle iz neznanja. njegov put postaje vidljiv tek na kraju. a svaki neuspeh u pravilnom uočavanju razlike može samo stvoriti nevolje. ta prividna vrednost istog trena gubi smisao. ali se mora naročito naglasiti da nijedan okultni fenomen. Pošto je uvek bio okružen gomilama šećera. Dva razbojnika. slučajevi i postignuća nemaju trajnu vrednost. S druge strane. čistote.okultnog ili ne okultnog . lepote . vrapci. Sva čuda spadaju u svet fenomena. istine. ili ˝riznica šećera˝. njegovi napori da se probije kroz prepreke koje ga okružuju.je ili prividna i!i relativna. ugleda tri lopova kako masiraju Učiteljeva stopala. Izvučena iz konteksta prolaznih želja i uskih htenja. Užasnut pri pomisli daje možda izgubio svoje moći. A kada mu se približio. nego će pokušavati da resi spiritualne probleme suočavajući se s njimakako nailaze. i zato. .to je jedina apsolutna. ostaviće za sobom tragove. u nastupu jarosti. Putnik ne sledi utanačeni put. sam po sebi ne poseduje nikakvu vrednost. odnosno kretanja po trasiranom putu. a njegov prvi impuls je bio da nad njima isproba svoje novostečene moći. Uzviknuo je. sve dok beli mravi nisu počeli da mu izjedaju telo. iako relativne. spoznaja večne Istine inicira čoveka u nepromenljivo Bivstvovanje. ma koliko upečatljiv bio. Jedino što je bitno je ostvariti Božanski Život Većina osoba svesno ili nesvesno pridaje preveliki značaj okultnim fenomenima brkajući ih sa duhovnošću. Tipovi meditacije Odeljak I Priroda meditacije i njeni preduslovi Meditacija . a ništa što se menja ne može posedovati trajnu vrednost. Proučavanjem tih tragova.probijanje kroz ograničenja uma Meditacija se može opisati kao put koji čovek krči za sebe da bi izašao iz područja ograničenog uma. Priča o njemu pokazuje kako je i najnaprednijim poklonicima potreban Učitelj da bi nastavili put ka Realizaciji. zamoliše valija da vaskrsne tri lopova koja su oni. Svi drugi događaji. Okultni fenomeni su podjednako u domenu varljive uobrazilje koliko i svakidašnji fenomeni grubog sveta. odbijajući i hranu i piće. čuda su podložna promenama.

dok je onima sa jakom koncentracijom meditacija suvišna. zadržavajući se na raznim svojstvima oblika ili. za duhovni život je tragično to što svakodnevni misaoni tokovi nisu usmereni ka duhovno važnim temama. pak. pri čemu se isključuje sve ostalo. može učeniku obezbediti mir. već i laka i uspešna. u potrazi za samoćom. pak. U koncentraciji se um zadržava na nekom obliku. Svako nasilno usmeravanje uma ne samo što je zamorno. na višeslojnim značenjima formule. kao neophodne uslove za uspešan. najpre zbog toga što je tada um toliko zaokupljen razmišljanjima o tom posebnom predmetu da isključuje sve nebitno. Meditacija i koncentracija Valja razlikovati koncentraciju od meditacije. a obe aktivnosti se znatno razlikuju od suvog mehaničkog procesa u kome vladaju kruta pravila i nepromenljiva jednoličnost. vremenom. tišinu i usamljenost. ne šireći se na nizove srodnih ideja. nego put ličnog duhovnog napredovanja. Mnogi ljudi koji ne praktikuju meditiranje. Za uspešnu meditaciju potrebna je određena sposobnost i veština koju će u čoveku probuditi Savršeni Učitelj pružajući par jednostavnih saveta šta treba činiti i šta očekivati u meditaciji. Tišina i osama Oni koji nemaju snage za intenzivnu koncentraciju moraju na početku da praktikuju meditaciju. one prirodno biraju put manjeg otpora. Meditacija je početna faza jednog procesa koji se postepeno razvija u koncentraciju. Prirodno da većina ljudi oseća odbojnost prema meditaciji. duhovno značajna tema. Drevni jogini su se. U koncentraciji je kretanje misli praktično zaustavljeno. a meditacija predstavlja temeljilo razmišljanje o nekoj određenoj stvari. lišena jednolične krutosti i usiljenosti meditacije koja se izvodi mehanički. njihovo kretanje najviše zavisi od prirode prepreka na koje nailaze. može uopšteno predvideti mogućnost erupcije vulkana u jednoj oblasti. takva meditacija je ne samo spontana i nadahnjujuća. već treba da ih shvata i uvažava. ˝Ja nisam ni grubo telo ni suptilno telo ni mentalno telo: Ja sam atma (duša)˝. već je. Njihov misaoni proces je na neki način sličan meditaciji. um ne samo da treba da je zainteresovan za božanske teme ili istine. Razlika između vulkanskih sila i duhovnih stremljenja je u tome što se ove prve ispoljavaju bez svesnc namere. U meditaciji um pokušava da razume i upije. Odsustvo svetlosti pomaže da meditacija bude uspešnija Meditacija je po svojoj prirodi lična stvar i ona nije sredstvo za iskazivanje u društvu. a isključiti tu mogućnost u nekoj drugoj oblasti. često intenzivno i sistematski razmišljaju o nekom praktičnom problemu ili teoretskom pitanju. Potpuna izolovanost od društvene sredine gotovo uvek pomaže uspešnom praktikovanju meditacije. postaje sve razumljiviji. sklanjali u gorske pećine: Savršeni mir i nepomućena tišina su veoma bitni za postizanje uspeha. uz malo pažnje i truda. ili predmet. duhovna istina. U koncentraciji um nastoji da postigne jedinstvo sa svojim ciljem usredsređujući se na njega. Međutim. Za meditaciju je važna zainteresovanost Meditacija se često pogrešno shvata kao postupak prisiljavanja misli da se zadrže na nekom pojmu ili predmetu. Osnovni princip koji učenik treba da upamti jeste da se u meditaciji um može kontrolisati i usmeravati isključivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma. jer doživljava nesavladive teškoće pokušavajući da prisili um da se kreće u određenom smeru ili da se zadrži na jednom predmetu. Meditacija je nenaporna i spontana jer je um zaokupljen predmetom za koji je zainteresovan i koji mu. ili. na kraju krajeva. Čak i gradski život.Opšti tok meditacije je predvidiv Kakav će tok preuzeti meditacija mogu da predvide poznavaoci čovekovog uma. polagani . kao što stručnjak koji u tančine poznaje sastav zemljine kore. ili jezgrovitoj i sažetoj formuli. a drugima upravlja svesna namera. I koncentraciju i meditaciju vodi ljubav i čežnja za božanskim ciljem i načelom. Takva inteligentna meditacija je prirodan umni proces. Njima je dovoljno da se usredsrede na obličje Bogočoveka ili Čoveka-Boga ili na neku jednostavnu formulu kao na primer. Kada stihijske siie u utrobi zemlje pokušavaju da izbiju napolje. osuđeno na neuspeh. odlazak na planinu ili u pećinu nije neophodan uslov za uspešnu meditaciju. dok u meditaciji um praktično klizi sa jedne na drugu srodnu ideju. Da bi se postigao uspeh u meditaciji. to jest da se izjednači s predmetom meditacije. To treba da je neko božansko obličje. Predmet prave meditacije treba da je brižljivo odabran i mora imati duhovnu vrednost. Međutim. a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda.

biti od velike pomoći. u bilo koje vreme i pod bilo kojim uslovima. Čak i dok hoda. Izbor mesta podrazumeva prethodno razmatranje duhovnih svojstava i mogućnosti koje to mesto pruža. lakše se zaboravlja na samo telo i usmerava pažnja na predmet meditacije. Korisno je da učenik uvek meditira u istom položaju. Kada učenici medu kojima vlada sloga usvoje zajedničku meditaciju. jer to odvlači pažnju na telo. Ponekad. Trebalo bi da potpuno zaboravi na spoljašnji svet i svoje telo. i menjaju se u zavisnosti od karakteristika ličnosti i okolnosti života učenika. Uznemiravajuće misli Iako je meditacija u osnovi individualna stvar. Ako se očekuje stvarno uspešna meditacija. . kada se um navede na plansku meditaciju. grupna meditacija takođe ima svojih dobrih strana. dakle. kada je svetlost jaka. Važnost mesta. Međutim. on će imati uspeha Čak i ako meditira otvorenih očiju. Ako meditantu pode za rukom da zadrži pažnju na predmetu meditacije. Učitelj. položaja i časa za meditaciju. razdraganost i unutrašnji mir. podsvest mu upućuje sugestiju da se ono ne sme nametati svesti i da mora služiti svrsi meditacije. daje različite instrukcije svakom učeniku ponaosob. Kolektivna meditacija Meditaciji ne treba pristupati teška srca. Da bi meditacija ovog tipa dala najbolje rezultate. položaj i čas meditacije . dovoljno je samo sklopiti oči. Vešto izvedena zajednička meditacija može da bude od velike pomoći za početnike. naprotiv. Kada telo zauzme udoban i prikladan položaj. kada meditacija kroz stalnu praksu postane navika. Položaj u kome se meditiralo olakšava i pobuđuje daljnje meditacije. Nju valja shvatiti ozbiljno ali ne preterano ozbiljno ili melanholično. a da bi se um zaštitio od ometajućih vanjskih prizora.napredak u svim oblicima meditacije. kao da se uzima ricinusovo ulje.sve su to stvari od relativnog značaja. položaj ili vreme. Može se usvojiti bilo koji udoban položaj koji neće izazvati pospanost. No u većini slučajeva odsustvo grubih prizora i zvukova pomaže intenzivnijoj meditaciji. časa i položaja za meditaciju Ne postoje utvrđena pravila u pogledu na položaj tela. već je preporučljivo meditirati na nekom zatamnjenom mestu. Redovnost po pitanju vremena i mesta takođe ima koristan efekat. polet. već će joj. dok napredniji učenici mogu nastaviti sa samostalnim radom. ali treba izbegavati položaj koji se obično zauzima u krevetu pre spavanja. učenik može biti uronjen u meditaciju. to jest. svaki učesnik mora voditi računa o toku svoje meditacije. prema tome. Tehnika kontrole uznemiravajućih misli Svakodnevno razmišljanje je prirodan. nije dovoljno samo sklopiti oči da bi se izbegla optička stimulacija. Meditacija je nešto poput izleta na više nivoe. Učenik treba da se spontano prepusti prirodnoj radosti meditacije i da ne dopusti da mu ona postane suva navika. tu neminovno dolazi do reakcije u vidu neposlušnih. poželjno je zamisliti glavu kao centar tela. može se meditirati bez vezivanja za određeno mesto. Meditacija ne bi trebalo da se pretvori u neprijatnu i dosadnu obavezu. Telo treba daje potpuno opušteno kao kada je spremno za počinak. on treba da uroni u predmet sopstvene meditacije. Premda meditira u društvu. Kao i izlet u nepoznate i divne predele. Humor i razdraganost ne samo da neće ometati meditaciju. držeći pažnju na predmetu o kome je postignuta saglasnost pre početka meditacije. Tama obično pospešuje napredak u meditaciji. Položaj ne bi trebalo da izaziva fizičku napetost ili bol. neprekinut tok misli povezan nizom srodnih ideja. Učenik treba da se drži uobičajenog mesta. njihove misli će jačati i podsticati jedna drugu. Jer kada se glava zamisli kao centar. odnosno sklapanje očiju. a ne o radu ostalih iz grupe. nisu od presudnog značaja u meditaciji. Naročita važnost pripisuje se meditacijama na svetim mestima gde su nekada živeli ili meditirali Učitelji. međutim. Meditaciju treba da prati radost Mesto. prilagođava ih svakom pojedinačnom slučaju. Kada telo zauzme odabrani položaj za meditaciju. Položaj za meditaciju Tama. To naročito važi za zajedničku meditaciju na istog Učitelja. tako i meditacija treba da donose radost. valja odbaciti strah i sve depresivne i brižne misli. Da bi se obezbedila spoljašnja tišina bitno je pažljivo izabrati mesto za meditaciju.

ali je iskustvo pokazalo da je asocijativna meditacija mnogo plodonosnija i značajnija od disocijativne meditacije. Svet iluzija. upornim prepoznavanjem bezvrednosti sveta iluzija . potiču iz carstva svetlosti. njegovim brigama neće biti kraja. pri čemu se još jače urezuju u svest. ukoliko on. koja prevashodno obuhvata rad uma na sintezi . Klasifikacija različitih tipova meditacije može se izvesti prema bilo kojem od ova tri principa. a disocijativna meditacija formulom ˝Ja nisam moje želje˝. Međutim. tako i proces meditacije izaziva pojavu nepoželjnih misli i mnoštva besmislica. Disocijativna meditacija utire put asocijativnoj meditaciji Asocijativna meditacija se bavi stvarima koje. Tipovi meditacije II Odeljak II Osnovni tipovi meditacije i njihova relativna vrednost Razvrstavanje tipova meditacija na osnovu tri principa Postoje različiti tipovi meditacije. Čoveku koga saleću senke ne pomaže mnogo da se upusti u borbu sa njima. poslednji. i disocijativna meditacija. Sve dotle dok je čovek okrenut suncu. Kada se prepozna sva nevažnost i bezvrednost ometajućih misli u odnosu na vrednost i značaj predmeta meditacije. Oni se mogu razvrstati na osnovu tri˝principa: 1) prema ulozi koju meditacija vrši u duhovnom razvoju. Asocijativna i disocijativna meditacija Prema prvom principu. pokušavajući da kroči u svetlost. a disocijativna meditacija predmetima koje pripadaju svetu senki. Prema tome. 2) prema delu ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. Ako se isključivo usmeri na borbu sa senkama. Ono što je zaista bitno nije čovekovo beskrajno nezadovoljstvo postojećim ograničenjima.anvaija (anwaya).viatireka (vyatireka). ne pridajući tim mislima važnost koju ne zaslužuju. je usvajanje pravilne tehnike za upravljanje uznemiravajućim mislima i umnim procesima. jednostavnim zanemarivanjem.suprotnih misli koje ometaju njen daljnji tok. koja prevashodno obuhvata rad uma na analizi . meditacija služi ujedinjenju svesti sa večnom Istinom i odvajanju svesti od lažnih i nebitnih stvari pojavnog sveta. Kao što čarobnjak priziva u vidljivo obličje mnoge čudnovate i neobične stvari. prilika i stanja koji nemaju duhovnu vrednost. na kraju umire. To je zakon uma. Svaki takav pokušaj samo će još više doprineti zaokupljenosti njima.baš kao što čovek mora postati nezadovoljan svetom senki da bi izašao na svetlost. Učenik treba da bude spreman na ovakve uznemiravajuće misli i da se naoruža neizmernim strpljenjem i čvrstom verom da će ih nadvladati. ali je njena osnovna funkcija da utre put asocijativnoj meditaciji. disocijativna meditacija prethodi asocijativnoj meditaciji.a to je da dopre do sunčeve svetlosti. svaka na svoj način. ima zavodljivu čar. U ovom Odeljku biće reći o prva dva principa. I. Disocijativnom meditacijom učenik nastoji da se odvoji od uslova. mada ne i najmanje bitan uslov za uspešnu meditaciju. on prevashodno mora razviti otpornost na njegove čari. senke koje ga okružuju ne mogu predstavljati ozbiljne prepreke . Poslednji princip će biti pomenut kada se budu davala detaljna objašnjenja u vezi sa različitim oblicima meditacije. U tom pogledu. umesto da očajava i besni u zagrljaju senki. reklo bi se. Najbolje je ne osvrtati se na takve misli i stoje pre moguće okrenuti se predmetu meditacije. Ona je prva po redu i ima samostalnu vrednost. neophodne. jer oni mogu u mnogome pomoći pri pojašnjavanju relativnih vrednosti oblika meditacije. Asocijativnom meditacijom učenik pokušava da se ujedini sa zamišljenim duhovnim idealom. već činjenje neposrednih napora u cilju dostizanja zacrtanog ideala. Asocijativna meditacija je najplodonosnija I asocijativna i disocijativna meditacija su. tada će otkriti da su senke same od sebe iščezle. one se upravo hrane pažnjom koja im se potiskivanjem ukazuje. Asocijativna meditacija je proces upijanja suštine duhovnog života. Meditacija dovodi podsvesne sadržaje uma na površinu svesti. a disocijativna meditacija proces eliminacije onih faktora koji ometaju duhovni život. nakon čega će uslediti postojano usmeravanje uma na cilj meditacije. Asocijativna meditacija može se ilustrovati formulom ˝Ja sam beskonačan˝. pojavljuju se dva tipa meditacije: asocijativna meditacija. postavi sebi važniji zadatak . 3) prema predmetu iskustva koji se nastoji razumeti. pa učenik ne treba da se uznemiri ako mu se u svesti pojave suprotne i nevezane misli koje su mu do tada bile posve strane. postaje moguće da se uznemiravajuće misli. Beskorisno je traćiti energiju u nastojanju da se u direktnoj borbi savladaju uznemiravajuće misli. jer. Da bi neko uspeo da umakne iz sveta iluzija i došao do Istine. kao svet senki.

Jedan tip meditacije se može preplitati sa drugim Meditacija koja se upražnjava u neodgovarajućem trenutku može ozbiljno ugroziti napredak u drugoj vrsti meditacije. jer se uvek međusobno dopunjuju. Akcenat u meditaciji akcije stavljen je na bezrezervno posvećivanje života nesebičnom služenju Savršenom Učitelju ili čovečanstvu. Jednako prosvetljujuće je i razumevanje principa po kome se meditativni procesi razvrstavaju saobrazno prirodi onog dela ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. umesto da te okove razlabavljuje. na osnovu uloge meditacije u duhovnom razvoju. Zato. Prava kombinacija je ona koja unosi sklad i ravnotežu. ponekad je preče asimilovati jednu životnu istinu od druge. čak i kada je hranljiva vrednost određenih sastojaka u ishrani sasvim zadovoljavajuća. to je asocijativna meditacija za duh. Često jedan tip meditacije vodi ka drugom. meditacija srca je najuzvišenija i najznačajnija. Meditaciju srca odlikuje postojani i ničim ometeni tok ljubavi od učenika ka božanskom Voljenom. Meditacije se međusobno nadopunjuju Pogrešno je smatrati da različiti tipovi meditacija potpuno isključuju jedan drugog. meditacije srca i meditacija akcije U prvom tipu meditacije najviše učestvuje intelekt. Učitelj nikada ne prepisuje svima istu meditaciju. te tako nadoknađuju svoje pojedinačne nedostatke. U trećem tipu meditacije glavnu reč vodi aktivna čovekova priroda. Diskriminativna meditacija vodena je kakvom intelektualnom tvrdnjom ili formulom kao stoje. sa druge strane. Nastavak analogije sa hranom Analogija sa dijetom može se proširiti i na drugi tip. ali u zavisnosti od duševnog stanja pojedinca. u skladu sa njegovim individualnim potrebama. u kojoj se teži otklanjanju i eliminisanju neduhovnih stvari. na primer ˝Ja nisam moje telo već Beskonačnost˝. Isto tako. neophodno je uspostaviti ravnotežu medu njima. U svim vrstama meditacije misli se usmeravaju na neki aspekt života i svi ti aspekti su podjednako važni. disocijativnu meditaciju. učenik ne treba previše da se brine zbog svojih neuspeha sve dok je u srcu čvrsto odlučan da se ujedini sa svojim duhovnim idealom. dok. a za duhovno zdravlje eliminisati nepoželjne misli i emocije. to je meditacija srca. tako i jedna nagonska meditacija o predmetu žudnje još čvršće okiva um. Na osnovu drugog principa imamo tri različita tipa meditacije. Pravilnim izborom hrane telo može ispraviti svoje nedostatke. Svi tipovi meditacija su značajni za siguran duhovni rast učenika. Neskladan razvoj uma dovodi do unutrašnjih lomova što koči duhovno napredovanje. to se zove meditacija akcije. Na sličan način i um može održati dobro zdravlje upijanjem duhovnih istina kroz meditaciju. Jer. kao što je neophodno držati uravnoteženu dijetu. Tu je naglasak upravo na onim vidovima Istine koji utiču da se prepreke sa kojima se učenik u datom momentu suočava uspešno uklone. Oni se mogu javiti u mnogim kombinacijama. Za telesno zdravlje je nužno stalno odstranjivati otpadne i otrovne produkte. a napredak u jednoj vrsti meditacije uslovljava odgovarajući napredak u drugoj. možemo to nazvati diskriminativnom meditacijom. nego daje posebna uputstva svakom učeniku. Kao što će pogrešna ishrana ozbiljno narušiti zdravstveno stanje. ali i preostala dva tipa meditacije imaju svoju vrednost i ne mogu se zanemariti bez ozbiljnijih gubitaka po duhovni razvoj učenika. Diskriminativna meditacija. . skladna kombinacija različitih oblika meditacije ubrzava duhovni napredak.njegovom izbavljenju. Mada svaki oblik asocijativne meditacije ima svojih prednosti. tako i pogrešna meditacija može dovesti do poremećaja u radu uma. Kao što pogrešna dijeta može poremetiti zdravlje organizma. Od ova tri tipa. jer je umu na taj način osigurano uravnoteženo i harmonično delovanje. svi njegovi neuspesi zauvek će nestati u ništavilu. kada se njegovo hodočašće završi. Jednako je važno izbegavati lošu hranu kao i loše vrste meditacije. Drugi princip Do sada smo se bavili pojašnjavanjem dva različita tipa meditacije na osnovu prvog principa. to jest. Analogija sa hranom Ono Što je hrana za telo. U drugom tipu najvažnije je učešće srca.

Ilustrativna pričica Ima jedna veoma ilustrativna priča o tome kako je jedan veoma pametan čovek poželeo da ličnim iskustvom sazna kako izgleda gušiti se na vešalima. učenik mora da se upusti u nju sa tvrdom rešenošću da ispita sve njene mogućnosti. On će ponekad toliko preterati u radu sa isključivo jednom vrstom meditacije. Međutim. Uvid koji Učitelj ima u stvarne duhovne potrebe učenika beskonačno je dublji i obuhvatniji od učenikovog. on će shvatiti njen pravi značaj i smisao. Rekao je da će se obesiti o uže i da će mu signalizirati u trenutku kada gušenje dostigne kritičnu tačku. da izbeći ukoliko učenik krene određenom linijom meditacije po preporuci svog Učitelja. te više nije bio u stanju da prijatelju da dogovoreni znak. U takvim trenucima su pomoć i savet Učitelja neophodni. Tek nakon što se okuša u određenoj vrsti meditacije. Neće uspeti da sagleda vrednost nekog drugog tipa meditacije niti će ga takva promena privlačiti. U svetlu . on postaje zainteresovan za nju čim uvidi njenu vrednost i svrhu. da će naići na nepremostive prepreke kada pokuša da izađe iz kanala koji se. On ne srne krenuti u meditaciju sa rezervom i mora biti spreman na to da će se susresti sa neobičnim stanjima svesti. njegov mudri prijatelj. izgubivši vazduh. Tada za njega više nije moguće da se prebaci na neku drugu meditaciju. već će mu pomoći da se izbavi iz gliba u kome je zastao u prethodnoj meditaciji. Ali kao što su za bolesnika mnogi lekovi neprijatni. već zahvaljujući mudroj i pravovremenoj odluci prijatelja. već je hteo to i lično da doživi. Istinska vrednost meditacije se uočava jedino kroz praksu Mada poklonik na početku oseća odbojnost prema izvesnom tipu meditacije. Učitelj ne samo da će ga blagovremeno posavetovati kada da se zaustavi. međutim. on može otići toliko daleko da izgubi svaku perspektivu i sposobnost da se sam povrati. Učiteljevo nadgledanje je važno Ako učenik izabere neki tip meditacije na svoju ruku. Ova opasnost se. Posebna Učiteljeva uputstva ispraviće određene zanemarene aspekte učenikove ličnosti. Zamolio je takođe da ga ne skida sa vešala sve dok ne ugleda dogovoreni znak. a čovek se. Za uspeh u meditaciji neophodna je rešenost Da bi postigao uspeh u ma kojoj vrsti meditacije. Čovek tako ne bese spašen zbog svoje pameti i predostrožnosti. Međutim. Pukim teoretisanjem i umovanjem ne mogu se otkriti vrednosti i mogućnosti nijednog tipa meditacije. pa je zamolio prijatelja da zajedno obave eksperiment. Njemu nije bilo dovoljno da zamišlja kako bi to izgledalo. čak i kada to postane apsolutno neophodno. tako i tipovi meditacije koji su stvarno delotvorni u određenoj situaciji ne zadovoljavaju učenikov ukus .pa će se on ustručavati da ih koristi. videvši da je gušenje stiglo do kritične tačke. Njegov prijatelj se složio. obesio. a da ga pritom ne vodi i ne nadgleda Učitelj. Kada je učenik pod vodstvom Učitelja. izgubio je i svest. Naravno da će učenik vremenom shvatiti da mu nešto nedostaje. Cisto teoretsko nagađanje može dati neke površne rezultate. urezao u njegov um. ali neće uspeti da dokuči stvarnu jedinstvenost meditacije. Isto tako je za učenika bezbednije da se osloni na svog Učitelja negoli na sopstvene zamisli. vezavši omču oko vrata. i za meditaciju važi da se njena bit može sagledati samo iznutra a nikako spolja. Tipovi meditacije III Odeljak III Opšta klasifikacija oblika meditacije Meditacija je univerzalna Meditacija ima za cilj razumevanje i transcendiranje širokog spektra raznovrsnih iskustava. prekrši dogovor i oslobodi ga baš na vreme da mu spasi život. Kao i za sve druge stvari od duhovnog značaja. Treba da dopusti da ga vodi nit meditacije odbacujući pritom kruta shvatanja zasnovana na unapred stvorenim očekivanjima. na taj način. čak i kada je to drugo veoma zavodljivo. Suština meditacije i jeste usredsređenost na jednu tačku uz isključivanje svega drugog.Potreba za uputstvima Učitelja Učenik retko kada može sam da odredi koji mu tip meditacije odgovara u konkretnoj situaciji.

a doktor koji očekuje da mu se isplati račun za uslugu ˝meditira˝ o računu. U duhovnoj meditaciji je onaj koji meditira jasnije svestan svrhe meditacije. Za vreme meditacije. Tuga koja zbog iznenadne smrti prijatelja obuzme čoveka je ˝meditacija˝ o prijatelju. um postiže intelektualno razumevanje predmeta meditacije. Žena koja se lomi koju odeću da odabere ˝meditira˝ o sebi kao o telu. Osvetoljubiv čovek ˝meditira˝ o neprijatelju. Formula intenzivnog razmišljanja o Učitelju može biti jednako efikasna za postizanje cilja kao i postupak čišćenja uma od svih misli. specijalizovana meditacija zahteva nešto više od čisto ˝intelektualnog prilaza Istini. meditacija je posledica prirodne reakcije uma na prisutne objekte. i specijalizovana meditacija. Oblici specijalizovane meditacije pomažu savlađivanju specifičnih prepreka na putu do prosvetljenja i Ostvarenja. Putnik koji čeka na peronu dolazak voza ˝meditira˝ o vozu. spontani oblici meditacije. dovedu osobu u krizu ili ćorsokak. U gore navedenim primerima. živo biće zaokupljeno. u kojoj um bira jedan određeni predmet iskustva i isključivo se bavi njime. Praktični ciljevi su iznad formalnih istina U duhovnom životu čak i nehotična greška. kao i u opštoj meditaciji.ovakvog tumačenja odmah se može videti da meditacija nije povlastica samo nekolicine odabranih poklonika. ali u duhovnim razgovorima termin meditacija obično označava one oblike meditacije koji se nose sa problemima razumevanja iskustava na jedan intenzivniji i sistematičniji način. Međutim. dok muškarac koji se razmeće svojim intelektualnim ili psihičkim postignućima ˝meditira˝ o sebi kao o umu. Tigar koji se sprema da proždere jagnje ˝meditira˝ o jagnjetu. Tada je ona prinuđena da izabere predmet meditacije u svetlosti duhovnog ideala i da preispita dotadašnji način razmišljanja koji se već pretvorio u naviku. Ako učenik meditira o jednom Savršenom Učitelju. shvati. one imaju za cilj kontrolu uma i prevazilaženje njegovih ograničenja. specijalizovana meditacija ima svojih prednosti nad opštom meditacijom jer jača disciplinu uma. U specijalizovanim oblicima meditacije nekada moraju da preovladaju praktični ciljevi na uštrb formalne i teoretske istine. kada se učenik jednom usredsredi na određeni oblik ili formulu. u kojoj je individua nesvesna krajnje svrhe i namere meditativnog procesa. Razlika između duhovne meditacije i pre-duhovnih meditacija svetovne osobe sastoji se u tome što se u ovoj prvoj misaoni procesi usmeravaju ka stvarnostima koje imaju duhovni značaj. međutim. a ne teoretski. meditacija se već u svojim početnim fazama izvodi promišljeno i s namerom. Kada policajac juri lopova. U specijalizovanim oblicima meditacije. Potreba za duhovnom meditacijom javlja se onda kada prvi. Ona je proces kojim je. U opštoj meditaciji se uobičajeni misaoni procesi nastavljaju kao i pre. . kada se ozbiljno . Jagnje. Oblici meditacije koji su svojstveni duhovnom životu nadovezuju se na one koji se spontano ispoljavaju u toku svetovnih aktivnosti. razvija do tada uspavane moći i iznosi na videlo skrivene sposobnosti ličnosti. Duhovno važna meditacija Sve su ovo na neki način oblici meditacije.. Specijalizovana meditacija je više nalik na očajničke napore zatvorenika da sruši zatvorski zid. nego na zaludna umovanja o čvrstini zatvorskih zidova ili o onome šta je napolju. Zaljubljena osoba ˝meditira˝ o voljenom. neko ko ljubomorno motri na svog suparnika ˝meditira˝ o njemu. na neki način. koja se sastoji u asimilaciji božanskih Istina. pod uslovom da se čovek istinski pokaje i donese čvrstu odluku da počinjenu grešku ispravi. Opšta i specijalizovana meditacija U duhovnom smislu važna su dva oblika meditacije: opšta meditacija. a um sada prihvata objave božanskih Istina od onih koji znaju . iako su oni jednako savršeni kao i Učitelj o kome meditira.ne gubeći pritom svoju sposobnost rasuđivanja i urođenu potrebu za Istinom. U duhovnim stvarima. može imati veću vrednost od mlake privrženosti teoretskoj ili formalnoj istini. . Specijalizovana meditacija je praktična S druge strane. ugledavši tigra. U specijalizovanim meditacijama se problem rešava praktično. ali ovoga puta sistematičnije i intenzivnije. svako. a mašinovođa u iščekivanju da se resi dužnosti na sledećoj stanici ˝meditira˝ o stanici.bez obzira imaju li istu ili čak i veću duhovnu vrednost. Naučnik zanet nekim teškim problemom ˝meditira˝ o tom problemu. on ne sme da dopusti da mu u svest prodru misli o ijednom drugom predmetu ili formuli . on mora da odbaci razmišljanja o drugim Učiteljima. njih dvojica ˝meditiraju˝ jedan o drugome. bolesnik koji brižno očekuje doktora ˝meditira˝ o doktoru.meditira˝o tigru.

zahvaljujući milosti Savršenog Učitelja. Svaka vežba je korisna da bi se sačuvalo zdravo telo u celini. predstavlja iskustvo Nirvikalpa. Nirvikalpa Samadhi ili božestvo u ispoljenju. ili božanstvenost na delu. obuhvatna i prijemčiva na sve aspekte Istine. Postoje. a neke misaonim tokovima koji se kreću od subjekta do objekta iskustva i obratno. Upravo u tome leži značaj opšte meditacije. Vežbanje mišića jača mišiće. Svako ljudsko iskustvo odlikuje dvojnost subjekta i objekta. Sadgurui doživljavaju Sahaj Samadhi . Ona može biti od pomoći i pre i posle primene specijalizovanih oblika meditacije. gde nesputano razmišljanje ne priznaje nijedan drugi zakon osim otkrivanje Istine u svim njenim aspektima. Tom stanju prethodi Nirvana ili uranjanje u božansko. od kojih svaka ima svoju naročitu svrhu. na vrhuncu dovesti do stanja Niivikalpe. Kao što opšta meditacija ne može zameniti specijalizovanu meditaciju. jer one imaju drugačiju svrhu i funkciju. neke subjektom iskustva. Tako se i među specijalizovanim meditacijama mora uspostaviti ravnoteža. tri vrste meditacija. Nirvikalpa i Sahaj Samadhi Svi oblici meditacija kojih se učenik (sadhak) prihvati mogu. Oba oblika meditacije su neophodna Različiti oblici specijalizovane meditacije se mogu uporediti sa telesnim funkcijama. Učenik će to postići kroz opštu meditaciju. a ujedno i sam život Avatara. ali je nemoguće vežbati istovremeno više vežbi. što ne znači da su mišići najvažniji deo tela. ali ne može da ih zameni. teoretski. Telesne aktivnosti moraju se uravnotežiti u svetlosti činjenica o zdravlju i pravilnom razvoju tela. mada su. One se moraju dovesti u sklad sa celovitim i sveobuhvatnim idealom života. Povezivanje raznih vidova Istine i izgrađivanje celovitog i sveobuhvatnog pogleda na život ostvaruje se kroz opštu meditaciju. stanja.Dejstvo opšte meditacije Mešanje specijalizovanih oblika meditacije u praksi nije preporučljivo. . Nirvana. u kojoj je misao slobodna. Neke meditacije bave se objektom iskustva. stanje kome prethode stanja Nirvane i Ntnnkalpe. tako ni specijalizovana meditacija ne može zameniti opštu meditaciju. dakle. Sahaj Samadhi je spontano i neprekidno stanje Savršenosti Sadgurua. svi podjednako usmereni na različite aspekte Istine. Razne specijalizovane meditacije Zbog mnogobrojnih ciljeva koje imaju da ispune. nenaruŠive i neposredne Samospoznaje Bogoostvarenog bića (Siddha). specijalizovani oblici meditacije mogu se razvrstati (u skladu sa trećim principom) prema predmetu iskustva koji um nastoji da razume. Oba oblika su neophodna i svaki ima svoju vrednost.

nepotpuno i nepouzdano. Takav metod učenja i upijanja božanskih Istina započinje slušanjem ili čitanjem izlaganja samih Učitelja mudrosti. Iz nje se često iznedre novi. Objašnjenje Nirvikalpa Samadhija i Sahaj Samadhija biće izloženo u Odeljcima VII i VIII. u kojoj se nalazi sažetak ovog odeljka (Odeljak III). međusobno različiti i oprečni filozofski sistemi ili pogledi na svet. Osim što u izvesnom stepenu dovodi učenika do spoznaje. Medu meditacijama koje se pominju u tabeli. gde se učenik ne bavi isključivo odabranim predmetima iskustva. različiti oblici meditacija sa kojima se čovek susreće pre nego što postane sadhak.ograničena. shvati i prihvati božanske Istine o životu i univerzumu. zajedno sa njihovim podvrstama. ona nije lišena svake vrednosti. . takođe ga naoružava intelektualnom disciplinom koja ga opet osposobljava da primi i razume božanske Istine u trenutku kada dođe u dodir sa onima koji znaju. Kada učenik počne da se pita i razmišlja o konačnoj. već su objašnjeni na početku ovog Odeljka. dugujući tome što su iskustva. Proučavanje objavljenih Istina Plodonosniji vid opšte meditacije sastoji se u proučavanju objavljenih Istina o životu i univerzumu. Čisto intelektualno poimanje Božanskih Istina slabašno je. svrsi života i univerzuma. ne dovodi do ubedljivih i jasnih rezultata. prikladan su predmet za ovaj vid opšte meditacije. prošlih ili savremenih. no ipak. Tipovi meditacije IV Odeljak IV Asimilacija Božanskih Istina OdsečakA Metodi opšte meditacije Ograničenja filozofskog razmišljanja Početak duhovnog života obeležen je i potpomognut opštom meditacijom. Vrste specijalizovanih meditacija. Vrste opštih meditacija biće obrađene u Odeljku IV. već nastoji da. Mnoga dela iz oblasti filozofije rezultat su pokušaja da se dođe do intelektualnog poimanja prirode i svrhe života i univerzuma. koja čine temelj filozofskih razmatranja . može se reći da se upustio u takvu meditaciju. biće objašnjene ponaosob u Odeljcima V i VI.Generalna klasifikacija tipova meditacije data je u Tabeli generalne klasifikacije. u okviru svojih moći razumevanja. Upijanjem božanskih Istina učenik biva podstaknut da dovede svoj život u sklad sa univerzalnom Božanskom promisli. koja se sastoji u slobodnom i nezavisnom razmišljanju. Besede ili zapisi Avatara i Savršenih Učitelja. Filozofska meditacija.

Potrebno je da učenik inteligentno čita izlaganje i na taj način upija uzvišene Istine koje ono obznanjuje. neposredan i intuitivan uvid u uzvišene Istine date u izlaganju. Lična komunikacija Učitelja i učenika poseduje moć i delotvornost kakvu drugi oblici informacija koje učenik dobija nikada ne mogu imati. Veoma je teško. učenik nije uvek u mogućnosti da kontaktira i čuje živućeg Učitelja. razraditi različite faze meditacije. pa je njena prednost u tom smislu očigledna. Dešava se da metod meditacije nije prilagođen temi. U prvoj fazi učenik mora da Čita izlaganje svakodnevno.Vrednost slušanja Božanske Istine najlakše se shvate i upiju onda kada ih Učitelj uživo prenosi učeniku. a ne meditaciji. Sažeti prikaz božanskih Istina koji će uslediti. 3. Meditacija u vidu čitanja božanskih Otkrovenja je uvek izvodljiva. Dalje. Ukoliko učenik bude meditirao po datim uputstvima o ovde izloženim božanskim Istinama. radosna i . o njoj se neprekidno razmišlja. naš cilj nije da samo pojasnimo način kako se meditacija na duhovne spise može uspešno izvesti već i da pojasnimo osnovne božanske Istine. više nije potrebno da učenik naizust ponavlja rečenice izlaganja. čak i ako se tekst zna napamet. Sažeto izlaganje za meditaciju putem čitanja Ovaj specijalni oblik meditacije je izuzetno podesan i delotvoran zbog toga što se čitanje glavne teme meditacije i razmišljenje o njoj mora odvijati istovremeno. metod opšte meditacije koji se zasniva na slušanju njegovih izlaganja o božanskim Istinama je nesumnjivo najbolji. što ga čini mehaničkim i suvim. kao i celovito tumačenje duhovne staze i cilja Samo-realizacije. ili je tema meditacije nejasna i nesvrsishodna. 2. Velika je verovatnoća da će se nevažne misli pojaviti kada su u pitanju duže meditacije o apstraktnim idejama i nekim konkretnim predmetima iskustva. To je moćna i živa reč iza koje stoje život i ličnost Učitelja. U takvim slučajevima čitanje ima svojih prednosti. Uobičajene teškoće koje prate meditaciju na duhovne spise otkloniće se ovom specifičnom meditacijom tako što će se: uskladiti sam proces meditacije sa temom i drugim uslovima inteligentne meditacije. U ovom Odeljku. Većina svetih spisa naglašava potrebu slušanja božanskih Istina neposredno sa Učiteljevih usana. ili postoji neka greška u samom metodu. um više nije zaokupljen nizom povezanih misli već ima jasan. istovremeno duboko razmišljajući o njemu. Za većinu poklonika. Odsečak B Čitanje kao meditacija Nedostaci čitanja Osnovni nedostatak meditacije na duhovne spise je taj što je većina pisanih tumačenja namenjena intelektualnom proučavanju. izneti posebno pripremljeno kratko izlaganje o božanskim Istinama koje su tematski prikladne i značajne za meditaciju putem čitanja. Tri stupnja meditacije na duhovne spise Meditacija čitanja božanskih Istina sastoji se iz tri faze: 1. ali se glavna tema izlaganja sada odvija u mislima. sada je najbolje da kratko i jasno izložimo jednu zgodnu temu za meditaciju. Teškoće otklonjene pomoću specifične meditacije čitanjem Svi nedostaci koji otežavaju meditiranje i čine ga neuspešnim mogu se uklonili posebnom meditacijom koja se pominje u ovom Odeljku. meditirajući o nekom podužem eseju ili knjizi. meditacija na duhovne spise je najprikladnija jer su mu oni uvek pri ruci. Neusiljena meditacija o njima praktično je neizvodljiva. Prednosti čitanja Međutim. izbeći smetnje u vidu nevažnih misli. pa se svaki unutrašnji dijalog i razmišljanje o glavnoj temi ovde završava. Tema za meditaciju Pošto se inteligentna meditacija sastoji u dubokom razmišljanju o određenoj temi. ne samo da će njegova meditacija biti spontana i laka. Ometajuće misli neće se pojaviti samo ukoliko se glavna tema meditacije sastoji iz kratkog izlaganja o uzvišenoj Istini. U ovoj fazi meditacije. izlaganje teme je toliko sažeto i jasno da nema mogućnosti da se u meditaciju upletu nepozvane i nevažne misli. U drugoj fazi čitanje više nije neophodno. obuhvata čitavu priču o kreaciji. Ukoliko je učenik u prilici da stupi u kontakt sa živućim Učiteljem. U trećoj fazi.

međutim. Duša je uistinu iznad grubih. koji je njena sopstvena senka. ne može biti svesna ovog jedinstva. svoju jednakost sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. ili Najviše Sopstvo . koji je mnogostruk. u stvari. i manasom (karan sharir. nije svest o Jednom.jedno. Mada su sva tri stanja sveta lažna. beskonačna i večna Duša došla do toga da doživljava sebe kao oblik i konačno biće podložno razaranju? Kako je došlo do toga da Purusha ili najuzvišeniji Duh počne da misli za sebe da je prakriti. isto što i Paramatma. Odsečak C Božanske Istine (Za meditaciju putem čitanja) Putovanje Duše do Najvišeg Sopstva Duša i njena iluzija U stvarnosti je atma. beskonačno i večno. nego o mnoštvu. On ima tri stanja: grubo.nadahnuta. nego svest o univerzumu. beskonačna. šta je uzrokovalo kosmičku Iluziju u kojoj se našla upojedinjena duša? Da bi shvatila i ostvarila svoj pravi položaj. stvarnog i beskonačnog . već i izuzetno uspešna i delotvorna. to nije svest o Bogu.jednog. Mada duša večno postoji u Najvišem Sopstvu i sa njim je stopljena u nenarušivom jedinstvu. Da bi postala svesna pojavnog sveta. koje je jedno bez ostatka. položaj Najvišeg Sopstva . ili mentalno telo). ili svet prirode? Drugim recima. Stanja pojavnog sveta Pojavni svet konačnih stvari je sasvim iluzoran i lažan.na centar svesti i okolinu (odnosno. Svrha kreacje Jedina svrha kreacije jeste da duša svesno uživa beskonačno stanje Najvišeg Sopstva. pranom (sukshma sharir. To je Maya. umesto da spozna Najviše Sopstvo. Tako je grubi svet najudaljeniji od Istine (Boga). nezavisno od kreacije koja se odvija u granicama vremena. Razvitak svesti odvija se u području dualnosti gde postoji podeljenost na subjekat i objekat . nedeljivog. Stoga duša mora prvo razviti svesnost da bi mogla spoznati svoje pravo mesto i prirodu. stepen i vrsta svesti uslovljeni su prirodom oblika ili nosača koji joj služi kao sredstvo ispoljenja. Uzrok kosmičke Iluzije Kako to da je duša uhvaćena u zamku Iluzije? Kako je bezoblična.* * Za još stariju identifikaciju duše sa gasovitim oblicima vidi Bog Govori od Meher Babe (Ur. Tako stečene i uskladištene sanskare u određenoj . Ali ona doživljava sebe kao ograničenu jer se poistovećuje sa šarirom (sthul sharir ili grubo telo). konačan i podložan razaranju. a mentalni svet je najbliži Istini. Svest o grubom svetu koju ona ima na početku je najnerazvijenija i najograničenija. biva upletena u kosmičku iluziju. Duša je u svom transcedentalnom stanju jedna. ona su lažna u različitim stepenima. ili duša. suptilni svet je bliži Istini. ili kosmička Iluzija. Prema tome.) Pokretačka sila evolucije Pokretačka sila evolucije sastoji se od impulsa koje svest prima zahvaljujući impresijama (sanskarama) prikupljenim kroz zadovoljavanje raznoraznih želja. suptilnih i mentalnih svetova. nego svest o njegovoj senci. Evolucija i stupnjevi svesti Drugim recima. Tako duša. Duša doduše postaje svesna. suptilno i mentalno. sedištem uma. večna i beskonačna .duši je potrebna svest. Čineći lako. duša mora preuzeti neko obličje posredstvom koga će doživljavati svet. i nije svest o Večnom. i počinje da doživljava sebe kao konačnu mada je. ili suptilno telo). ona. kada duša razvije svest ona ne postaje svesna svoje istinske prirode već pojavnog sveta. Duša prvo postaje svesna grubog sveta posredstvom grube forme. duša ulazi u najnerazvijeniju formu. formu kamena. učenik će napraviti veoma važan korak ka ostvarenju svog životnog cilja. nego o prolaznom. bezoblična. nije svest o Najvišem Sopstvu. nosačem želja i životnih sila. svet formi).a ipak se poistovećuje sa pojavnim sve tom oblika. Sva tri stanja sveta duguju svoje postojanje kosmičkoj Iluziji. kroz koju duša mora da prođe pre nego što spozna Istinu.

u kome je svest o grubom svetu u pogledu saznanja. Bezbrojne ljudske forme kroz koje duša mora da prođe predodređene su zakonom karme. Na taj način ona. Ona postaje svesna ovih tela i njima podudarnih svetova samo kada se njena svest potpuno okrene ka unutra. ka sebi. duša se na svakom stepeniku evolucije poistovećuje sa formom. Na prvom stupnju duša je totalno nesvesna svog grubog tela i grubog sveta. Reinkarnacija i zakon karme Duša je u potpunosti razvila i upotpunila svest u prvoj ljudskoj formi. i doživljava suptilni svet posredstvom suptilnog tela. Ova paralela je vrlo korisna za razumevanje pokre tačke sile evolucije. dolazi do postepenog slabljenja i iščezavanja sanskara koje drže svest okrenutu u pravcu pojavnog sveta. biljka. Ako čovek želi da glumi kralja na sceni. Spiritualni put Duša se vraća svom izvoru tako što se postepeno oslobađa od iluzije daje isto što i njena tela . može se opisati jednim poređenjem iz svakodnevnog iskustva. Ona zamišlja da je um i gleda na Najviše Sopstvo kao na obje ka t uma. u budnom stanju. crvi. Kada duša postane svesna suptilnog sveta posredstvom suptilnog tela. koje prepoznaje kao beskonačnost. duša uvek iznova mora da se reinkarnira u formi čoveka. shodno tome. duša. sa kojim se poistovećuje. duša misli da je ljudsko biće.u potpunosti razvijena. osećanja i htenja . koja je u stvarnosti beskonačna. Da bi se iživele sanskare odgajane u ljudskoj formi. jer. a otežavaju je na ljudskom stupnju. ona ne samo da čezne da postane jedno sa ciljem pred sobom . to jest. ona ne može da koristi ta tela svesno. I konačno. poistovećuje se sa grubim telom koje je podložno propadanju. kroz oslobađajuću razvijeniju svest grubog svela.objektiviziranim Najvišim Sopstvom. kao i medijuma kroz koji se situacija može adekvatno doživeti. Zato duša mora da se seli u sve više i više oblike (kao što su metali. već isto tako počinje da uočava svoju različitost od tela. koja je beskonačna i bezoblična. duša je takoreći licem u lice sa Bogom ili Najvišim Sopstvom. ali nastavlja da sebe smatra konačnom. a duša ne samo da počinje da prevazilazi različita stanja pojavnog svela. već su takođe uzrok usmerenosti svesti ka pojavnom svetu. riba. Suptilna i mentalna tela Dok razvija potpunu svest o grubom svetu. suptilno i mentalno. Evolucija formi tako se završava na stupnju čoveka. Duhovna staza započinje onda kada duša pokuša da pronađe sebe i svoju svest u potpunosti okrene ka Istini(Bogu). iako prepoznaje beskonačnost Najvišeg Sopstva (koje ipak objektivizuje). Isto važi i za sve ostale želje i težnje: one se mogu dovršiti i istrošiti jedino ako se izvrši promena celokupne situacije. i doživljava mentalni svet posredstvom mentalnog tela. ili umom.grubo. Nestajanje sanskara odvija se uporedo sa skidanjem vela kosmičke Iluzije. Poistovećenje sa formama Sanskare nisu odgovorne samo za evoluciju forme (tela) i njoj odgovarajuće svesti. doživljava sebe kao konačnu i misli da je kamen. biljke. baš kao što se poistovećuje sa grubim telom onda kada je svesna grubog sveta posredstvom grubog tela. naprotiv. ili prirodom njenih pređašnjih sanskara (vrline ili poroka. vidi svoje beskonačno stanje. i. ribe. dok doživljava grubi svet posredstvom ljudske forme. već i ulaže velike napore . Na ovom stupnju. One onemogućuju emancipaciju svesti (to jest. duša istovremeno razvija i suptilno i mentalno telo. ptice i životinje) sve dok ne preuzme ljudski oblik. ona i dalje smatra sebe konačnim bićem jer se poistovećuje sa mentalnim telom. Na narednom stupnju. koja nije mehanička već je. koja je večna. crv. svrhovita. Kada se pažnja duše okrene ka Samospoznaji i Samoostvarenju. Način na koji sanskare utiču na evoluciju svesti i njoj odgovarajuće forme. te zato nema potrebe za daljom evolucijom grube forme (tela). Ali sve dok se njena svest ograničava na grubi svet. ona se poistoveti sa mentalnim telom. sa kojim se poistovećuje. ona se poistoveti sa suptilnim telom. on se sa tom ulogom može saživeti samo ako izađe na scenu preobučen u kralja. Stoga imamo paradoks da duša. Obzirom da svest prianja za ranije sanskare i doživljava daje iskustvo pojavnog sveta uslovljeno boravljenjem u odgovarajućem obliku (telu) kao medijumu. metal. Međutim. a kada postane svesna mentalnog sveta posredstvom mentalnog tela.formi moraju da se dovrše i istroše posredstvom višeg oblika. od vraćanje svesti od pojavnog sveta i okretanje ka samoj duši) na podljudskom. ptica ili životinja u skladu sa stepenom razvijenosti svesti. Dalje. sreće ili nesreće). kao i grubog i suptilnog sveta. ona misli da je um. duša je u potpunosti nesvesna i grubog i suptilnog tela. dok sagledava svoje beskonačno stanje. U toku tih života.

suptilnim i mentalnim telima.grubog. odnosno Nadduše). Da bi postigla ovaj cilj. moć i znanje. međutim. niti isključuju jedna drugu. Sažetak izlaganja o putovanju duše ka Najvišem Supstvu Na samom početku. stvarno i beskonačno. Duša mora postepeno da se oslobodi iluzije konačnosti oslobađajući se sanskaričkih okova. ka sebi. uključuje i različite umne tokove. prane (suptilnog tela koje je nosač želja i životnih sila). Dok se oslobađa iluzije. njena svest ostaje neokrnjena. koje je jedno. takođe.mada je sve vreme u Najvišem Sopstvu i sa Njim . Tipovi meditacije V Odeljak V Specijalizovane lične meditacije Specijalizovane lične meditacije U odeljku III videli smo da postoje tri vrste specijalizovane meditacije: (1) Meditacija koja se bavi objektima iskustva (2) Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. Meditacija koja se bavi objektima iskustva često se okreće subjektu iskustva i različitim umnim aktivnostima. već jedino grubih. uz punu svest. Tako prva vrsta meditacije ostaje prevashodno zaokupljena objektima iskustva. već se preklapaju. upućena na pojavni svet. suptilnih i mentalnih svetova. No ipak. tako da prestaje da se poistovećuje sa mentalnim telom. duša nije svesna sebe same. Na kraju svog puta. što su sve svojstva Najvišeg Sopstva (prim. Čak i onda kada stupi na stazu. svoje istote sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. duša mora da zadrži punu svest a u isto vreme da spozna različitost između sebe i sharira (grubog tela). Sada ona ne samo da spoznaje sebe kao bezobličnu. već. Tabela redne klasifikacije oblika specijalizovane meditacije . u svakom od ovih oblika meditacije preovlađuje neki faktor na osnovu koga je podela i nastala. koja se javila usled njene identifikacije sa grubim. Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. zahvaljujući sanskarama povezanim sa evolucijom svesti. U ostvarenosti Istine ona uživa beskonačno blaženstvo. objekti iskustva. duša ne može spoznati svoju istovetnost sa Njim niti doživeti beskonačni mir. pa i objekte na koje su ove umne aktivnosti usmerene. ona ne može postići stanje Najvišeg Sopstva . Sopstvom. koji su njena sopstvena varljiva senka. Na ovom stupnju duša u potpunosti prevazilazi ograničenja pojavnog sveta i postaje Samosvesna i Samoostvarena. Cilj Na trećem stupnju puna svest duše još dublje se povlači ka unutra.i takođe da spozna da je iznad grubih.da to postigne. ostvaruje svoje jedinstvo sa Najvišim. druga subjektom iskustva. Tada postaje moguće da se oslobodi iluzije konačnosti. A meditacija koja se bavi umnim tokovima. suptilnih i mentalnih svetova. blaženstvo. duša se oslobađa svih sanskara i želja vezanih za grubi. mir. Zato ove tri vrste meditacije nisu strogo određene. a treća . ˝Ja sam grubo telo˝. I zato. i (3) Meditacija koja se bavi umnim tokovima. suptilnog i mentalnog. ona nije svesna svoje istovetnosti sa Najvišim Sopstvom. Cilj dugog putovanja duše je rastanak sa kosmičkom Iluzijom i spoznaja. u prizmi neokrnjene svesti.različitim umnim tokovima. što rezultira u Samospoznaji i realizaciji Istine. nedeljivo. Čak i nakon završene evolucije svesti. suptilni i mentalni svet. Na taj način duša poništava lažni ego (to jest iluziju. Subjekat iskustva. duša prestaje da se ide n ti likuje sa bilo kojim od tri tela koje je morala da razvije u cilju evolucije pune svesti.zbog toga što je njena svest. ˝Ja sam suptilno telo˝ ili ˝Ja sam mentalno telo˝). iznad svih tela i svetova. Ove tri vrste meditacije su međusobno povezane. us led toga što duša nije u potpunosti razvila svest. koje je sedište uma) . te različite umne aktivnosti koje se javlja ju kao rezultat interakcije subjekta i objekata. mada je suštinski neodeljiva od Najvišeg Sopstva. ne mogu se razdvojiti. moć i znanje. i manasa (mentalnog tela. uključuje objekte i subjekat iskustva. Na trećem i poslednjem stupnju. i da spozna da je različita od svojih tela . koji je cilj. prev.

oblici nelične meditacije zahtevaju disciplinu uma ili intelekta. Nelična meditacija postaje izrazito plodotvorna i efikasna kada se učenik prethodno pripremi za nju praktikujući oblike lične meditacije. a nelična onda kada se bavi različitim aspektima ljudske personalnosti ili nečim što izlazi iz okvira onoga što se podrazumeva pod ljudskom personalnošću. počinje da poprima neke njegove crte. koja pomaže uravnoteženom razvoju uma i srca. zahtevaju i angažovanje srca. Povrh toga.Tabela redne klasifikacije Svaka od ove tri vrste meditacije može se dalje podeliti u brojne specifične oblike meditacija i to na osnovu dva kriterijuma: na osnovu sadržaja meditacije i načina njenog izvođenja. biće pojedinačno objašnjeni u ovom Odeljku. U Tabeli redne klasifikacije dato je dvanaest oblika specijalizovane meditacije. tako i . ceneći karakter jednog Napoleona i neprekidno razmišljajući o njemu. Oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u lične. Lična meditacija teče glatko jer joj početnici pristupaju s zadovoljstvom. dok neličnu meditaciju često prate teškoće i početnici je doživljavaju kao suvoparnu sem ako joj nisu izrazito naklonjeni. Lična i nelična meditacija Treba zapaziti da su od dvanaest oblika specijalizovane meditacije prva četiri oblici ličnih meditacija. osim discipline uma ili intelekta. dok će oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u nelične biti objašnjeni Odeljku VI. Meditacija o duhovno savršenom Lična meditacija je usmerena na one koji su duhovno savršeni. Kao što čovek koji. dok oblici lične meditacije. ima naročitu vrednost. Meditacija je lična onda kada se bavi nekom ličnošću. samo one koje su poglavito važne zavređuju i posebnu pažnju. Naročite prednosti lične meditacije Lične meditacije imaju neka očigledna preimućstva nad neličnim meditacijama. Od brojnih oblika specijalizovane meditacije. U duhovnom Savršenstvu um i srce moraju biti potpuno razvijeni i izbalansirani. Zato lična meditacija. a preostalih osam oblici neličnih meditacija.

Zato. a ne za sopstveno skučeno ˝ja˝. on misli: ˝Učitelj vozi˝. na taj način. Iz razumevanja i uvažavanja božanstvenosti Učitelja rađaju se oblici meditacije u kojima učenik neprekidno i uporno razmišlja o Učitelju kao oličenju vrlina poput: univerzalnosti ljubavi i potpune nevezanosti. Čineći ovako on potpuno odbacuje sebe kao pokretača akcija. već i da uspostavi istinsko i trajno jedinstvo sa Učiteljem. Najprikladniji objekat za ličnu meditaciju je minuli ili ovovremeni Savršeni Učitelj ili Avatar. Vidovi meditacije akcije Ljubav prema Učitelju vodi ka sve većoj identifikaciji sa Njim. Učitelj je iznad svih osobina. i svo svoje delanje povezuje direktno sa Učiteljem. on misli: ˝Učitelj jede˝. svega šio je ikada posedovao. premda ne oživljava u mislima ove komponente pojedinačno. Četiri oblika lične meditacije prestavljaju četiri uzlazna stupnja . naprotiv. Sve osobine koje ispoljava u svom sudelovanju u životu. Konačno.poklonik koji se divi duhovno savršenome i neprestano misli o njemu. Služenje Učitelja u duhu nesebičnog služenja je blagotvorno koliko i meditacija.bila ona mala ili velika. dok vozi. on misli: ˝Učitelj spava˝. Katkad se učenikova misao zadržava na pojedinim osobinama. sistematski razvija misao o tome da sve što on uradi. dok gleda. Ovaj oblik meditacije uključuje potpuno poistovećenje Učitelja sa spiritualnim idealom. ne raščlanjujući Učiteljevo duhovno Savršenstvo na pojedinačne komponente. on misli: ˝Učitelj gleda˝. a božestvo u ispoljenju posredstvom ovih osobina postaje sredstvo pomoći onima koji te osobine. teži da i sam postane duhovno savršen. Bitno je da objekat meditacije bude neko koje duhovno savršen. Jer. (2) Učenik dobrovoljno stupa u službu Učitelju i služi njegovim ciljevima. samo su različiti aspekti božanstva na delu. U ovom tipu meditacije učenik je svestan duhovne Savršenosti Učitelja i spontano usmerava svoju pažnju na njegovo obličje. Meditacija srca Identifikacija Učitelja sa duhovnim idealom pomaže uklanjaju eventualnih barijera između učenika i Učitelja. jer tada vodi boljem razumevanju Učitelja. pokušavajući da razotkrije njihove međusobne povezanosti. Ovaj oblik meditacije ima veliku vrednost kada se odvija spontano. u stvari radi Učitelj. učenik ih prisajedinjuje sopstvenom biću. Ljubav razara iluziju odvojenosti koja prividno odvaja učenika od Učitelja. Tako se on oslobađa kako dobrih tako i rđavih činilaca svog ega. kako dobrih tako i loših. rđava ili dobra. tada postoji mogućnost da se njene manjkavosti uvuku u um poklonika koji meditira o njoj. Meditaciju srca u konačnoj fazi prati beskrajna radost i potpuni samozaborav. što izaziva spontano izlivanje bezgranične ljubavi prema Učitelju. Čak i kada uradi nešto loše. ako je osoba odabrana za objekat meditacije duhovno nesavršena. On ne razmišlja ˝Ja radim ovo˝ već. poklonik će se naći na sigurnom i bezbednom putu. a njenoj spontanosti teško da ima premca. on misli ˝To je Učitelj uradio˝. Na primer. sve ono što je poklonik do tada razumeo u vezi s njima (u toku pripremne meditacije o različitim osobinama Učitelja) nevidljivo deluje u pozadini njegove koncentracije i tako posredno doprinosi njenoj efikasnosti i vrednosti.to jest postepeno preobražava učenika po uzoru na Učitelja pripremajući ga za ostvarenje Istine. svejedno da li se radi o dobrim ili rđavim stvarima. To predstavlja uvod u meditaciju akcije. što mu pomaže ne samo da transcendira oprečnosti. Buđenje nesputane ljubavi prema Učitelju uvodi poklonika u meditaciju srca. dok spava. odričući se. Koncentracija na Učiteljevo obličje Usredsređenost uma na Učiteljeve vrline olakšava i koncentraciju na Učiteljevo obličje. On nije vezan za njih. beskonačnog znanja i nesebičnog delanja. pa učenik počinje da žudi da živi kroz i za Učitelja. A ako je osoba koja je odabrana za objekat meditacije duhovno savršena. Meditacija o božanskim osobinama Učitelja Lična meditacija neretko započinje divljenjem koje učenik spontano oseća prema nekoj od božanskih osobina koje vidi u Učitelju. koja se sastoji u neprekidnom razmišljanju o Učitelju. dok jede. s razumevanjem i ljubavlju. a katkad na njihovim kombinacijama. odsustva ega i postojanosti. (3) Učenik ne dozvoljava da se njegov ego hrani njegovim delima . Usmeravajući pažnju na božanske osobine koje se ispoljavaju u životu Učitelja. Početni koraci meditacije akcije su sledeći: (1) Učenik u svojim mislima nudi svom Učitelju sve što ima. prihvate. što automatski povlači za sobom da svaka njegova akcija mora da bude usaglašena sa duhovnim idealom oličenim u Učitelju.

je. Praznina će uzrokovati prekid svih umnih aktivnosti. ali kada odabere određenu sliku. pomoću odgovarajućeg simbola. prva četiri oblika su lična a preostalih osam su nelični. U početnim fazama ovog tipa meditacije valja se koristiti nekim simbolom beskonačnosti. Kroz ovaj tip meditacije poklonik stiče naviku da posmatra forme ne kao zasebne. poklonik ne sme da dopusti da ga omete neka druga slika. Time se stvara pokretačka snaga koja osposobljava učenika da premosti jaz između teorije i prakse. najteže je zamisliti celovitu i bezgraničnu prazninu. Meditacija o bezobličnom i beskonačnom aspektu Boga I meditacija na brojne forme manifestovanog života i meditacija na sopstvena tela. ne treba nastojati da se postigne posve prazan um. Međutim. Ako se pak koristi slika bezgranične praznine kao simbol beskonačosti. ne dovodeći ih u vezu sa duhom koji se kroz njih manifestuje. Život nadahnut i osvetljen duhovnim idealom kakav je oličen u Učitelju predstavlja cilj kome teže svi oblici lične meditacije. (3) Ijubav prema Učitelju kao ispoljenju duhovnog ideala (4) ispoljavanje duhovnog ideala. Meditacija na telo Tip meditacije koji se bavi brojnim formama manifestovanog života mora se dopuniti drugim tipom meditacije. Bolje je izabrati konkretnu sliku koja budi asocijacije na večnost. U Tabeli redne klasifikacije date u odeljku V. U svakom slučaju. tj. biti posvećen neličnim specijalizovanim meditacijama. samo jedan od oblika sveprožimajućeg života. U njoj se beskraj u mislima ne .ogrtači. podmeće mu mnoge zaplete i komplikacije. koji se po volji mogu svući ili obući. u sopstvenom životu. i usaglasi svakodnevne aktivnosti u svom životu sa duhovnim idealom. meditacijom o telu. Podsetimo se da je meditacija lična onda kada se bavi nekom ličnošću. Meditacija o svim oblicima života Čovek svoju pažnju usmerava na telo ili na druge forme. Čovekovo telo . pomoći će svesti da se oslobodi i doživi istinsku Samospoznaju.i na sva živa stvorenja . a nelična kada se bavi aspektima ličnosti ili nečim što prevazilazi okvire onoga što uobičajeno podrazumevamo pod ličnošću. uključujući tu i tela. sagledanog u Učitelju. razume i spozna bezoblični i beskonačni aspekt Boga. kao i sva druga tela. pak. kao i lične meditacije. te pravilnog ophođenja prema njima. Ovaj tip meditacije je veoma plodotvoran jer kroz njega poklonik dolazi do saznanja da su grubo. u kojoj se čine napori da se svest povuče iz brojnih formi manifestovanog života. čovekova svest je tako duboko uronila u telo da se poistovetila s njim. Stoga se javlja potreba za onim tipom meditacije koji će omogućiti pokloniku da razvije realan stav po pitanju pravog statusa i značenja brojnih formi. Um se da s lakoćom umiriti u slici neba. a cilj meditacije je da se. Tipovi meditacije VI Odeljak VI Specijalizovane nelične meditacije Razlika između lične i nelične meditacije Odeljak V posvećen je pojašnjavanju specijalizovanih ličnih meditacija. Meditacija će mu pomoći da se oslobodi iz zamršaja sveta kreacije i razvije najviši tip univerzalne ljubavi koja gleda na čitavo čovečanstvo . Nelične meditacije. To ga vodi u iluziju. Od navedenih simbola beskonačnosti.grubo. Ovaj odeljak će. okeana ili prostrane praznine. (2) koncentracija na Učitelja kao otelotvorenje duhovnog ideala. najbolji simbol je onaj koji se da najjasnije predstaviti. odsustvo misli ili ideja. suptilno i mentalno telo . suptilno ili mentalno . Kontinuirano razmišljanje o njenoj odvojenosti od tela. negoli vezivati se za kakvu apstraktnu ideju beskonačnosti.kao na članove jedne nedeljive celine. Meditacija o Učitelju je meditacija o živom idealu a ne o suvoj koncepciji Savršenstva. Lična meditacija na Učitelja. Zamišljanje beskonačnosti unutar sebe Postoji izvesna razlika između ove i drugih oblika nelične meditacije. u svojim raznim formama. zahtevaju posebna objašnjenja. na kraju dovodi do oslobađanja kreativnog života u svoj njegovoj duhovnoj punoći. predstavljaju uvod u neličnu meditaciju.Četiri oblika lične meditacije o Učitelju predstavljaju četiri osnovna uzlazna stepenika: (1) sagledavanje duhovnog ideala u Učitelju. te da se strogo usmeri na bezoblični i beskonačni aspekt Boga. već kao ravnopravne manifestacije jednog te istog sveprožimajučeg života.

Mislima se. Korisnije je ako se on zamisli unutar sebe. ona ne čuje. meditant treba snažno da potvrđuje svoju istovetnost sa beskonačnim. u stvarnosti. ne čini ništa. Beleženje misli Postići kontrolu nad mislima znači biti potpuno svestan toga šta one predstavljaju. u biti njegov um radi sve to koristeći se odgovarajućim medijumom. dodirujem. već je bila njihov svedok. Takvi ne treba da se brinu zbog pomanjkanja uspeha. a to zapravo hoda njegovo telo. osećam i želim˝. oni ne bi bili u stanju da ih čuju i osete. probudivši se iz sna. čuje. Opuštenost pomaže čoveku da se prepusti. ˝Ja spavam. ne vidi. Dok u mislima ponavlja ovu formulu. nije dovoljno samo razmišljati o tome. čujem. ne čini ništa. učenik se neprekidno pita: ˝Ko je taj koji radi sve ove stvari?˝ Sledbenik nalazi sebe kako razmišlja. Potraga za akterom Meditacije koje su do sada pojašnjene prevashodno se bave neličnim objektima iskustva. tragalac je svuda i. Važnost umirivanja uma Jedan od nedostataka meditacija koje se bave subjektom iskustva je u tome što pravi subjekat iskustva nikada ne može postati predmet razmišljanja ili meditacije u uobičajenom smislu te reci. Kao duša. dopušta slobodan protok. ˝Ja razmišljam. Međutim. ne kuša i ne miriše. imajući za krajnji cilj umirivanje uma. ˝Ja vidim. To se mora doživeli. Duša ne spava. hodam. Biti u ulozi svedoka Spoznaja duše može se postići i uz pomoć jednog oblika meditacije u kome učenik pokušava sebe da doživi kao svedoka svih telesnih i umnih dešavanja. kao duša. Zbog toga se neki nelični oblici specijalizovane meditacije bave umnim tokovima. Pitanje za čijim se rešenjem traga u ovom obliku meditacije je koje taj ˝Ja˝? Duša ne doživljava nijednu od ovih stvari. Postoje i oblici nelične meditacije koji se bave subjektom iskustva. Tragalac misli da hoda. Najpre se moramo pozabaviti njima pre nego što pokušamo da ih kontrolišemo. On misli da vidi. rasuđuje. ne hoda. On mora to i da zna. Obična introspekcija početniku ne pruža priliku da posveti punu pažnju mislima koje prolaze kroz njegov um. Neki poklonici tako duboko urone u njega da čak i kada bi ih opkolio roj komaraca. konačno prepuštanje nemoguće je postići bez pomoći Savršenog Učitelja. Ko onda posreduje u svemu tome? Potrebno je otkriti izvor svih ovih aktivnosti. Međutim. Neki se. itd. poklonika dovesti vrlo blizu Samospoznaje. Ovaj proces nema nikakve sličnosti sa pisanjem unapred isplaniranih tekstova. meditant treba da se trudi da pojmi značenje Beskonačnosti posredstvom zamišljene slike koju je odabrao. lako uznemire i prekinu meditaciju. duša ostaje nevezana za događaje koji se odvijaju u vremenu i nevezana za rezultate svojih akcija. Neka sila radi sve ove stvari i potrebno je da čovek uoči razliku između sebe i te sile da bi bio u stanju da je koristi ostajući nevezan za nju. ne dodiruje. jedem i govorim˝. već treba da nastave dalje. oseća i želi. pak. U jednoj od takvih meditacija. Stoga je korisno da on s vremena na vreme zabeleži svoje misli da bi ih zatim pažljivo i na miru preispitao. razjasniti misteriju života. ne oseća i ne želi. Ovaj oblik meditacije ima za cilj da uzdigne poklonika izvan vremenskih granica i trenutačno ga oslobodi nemira i nespokoja koji inače prate različita ispoljenja ograničene energije. Kao svedok. Možda je čak korisnije koristiti skraćenu formulu ˝Ja sam u sebi Beskonačan˝. Na kraju krajeva. ne misli. shvata da nije učestvovala u zbivanjima u snu. on će ubrzo usvojiti stav potpunog neprijanjanja i biće oslobođen od svih briga i patnji u vezi sa zemaljskim stvarima. nije neophodno držati se reci formule. kušam i mirišem˝. Osoba. nije dovoljno da samo misli kako se. Ovi oblici meditacije mogu. u najboljem slučaju. kako u budnom stanju lako i u snu. ali ona može granuti u svom punom sjaju tek kada on iskorači iz područja uma. ne jede i ne govori. Međutim. bez ikakvog usmeravanja ili potiskivanja. nalazi svuda i kako. .˝posmatra˝ kao nešto što se neograničeno širi izvan onog koji meditira. Meditacija ˝Ja sam Beskonačan˝ može dovesti do dubokog uranjanja u bezoblični i beskonačni aspekt Boga. dovoljno je držati se ideje koju ona izražava. usled čega potisnuti delovi podsvesnog uma slobodno isplivavaju u svest. Ako poklonik istrajno praktikuje doživljavanje sebe kao svedoka ukupnih telesnih i umnih zbivanja koja doživljava. ZamislivŠi beskraj unutar sebe. u mislima neprekidno ponavljajući: ˝Ja sam beskonačan kao nebo u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao okean u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao praznina u meni˝. u stvarnosti.

potrebno je da meditacije striktno slede jedna drugu. Meditiranje svetovnih ljudi Spontanost Nirvikalpa Samadhija mora se pažljivo razlučiti od nazovi spontanosti koja prati uobičajene ˝meditacije˝ svetovnih ljudi koji još nisu stupili na stazu. Posmatranje misaonih tokova treba da prati kritička ocena. ili Bogoostvarenog bića. um se potpuno umiruje. nakon što je spoznao krajnju svrhu života. Um se zadržava na njima jer je prirodno zainteresovan a ne zbog smišljenog ulaganja napora u tom pravcu. Nepodudarnost između dve meditacije može se još više naglasiti tako što će za vreme meditacije na Učiteljevo obličje oči biti otvorene. prihvati i suoči se sa svojim unutrašnjim sanskaričkim čvorovima. Mada na svakih pet minuta treba da usledi promena u drugi tip meditacije. pri čemu se um nađe uhvaćen između koncentracije i rasipanja. on se tada oslobađa svih opsesija i prisila vezanih za njih. kada se um već umirio na Učiteljevom obličju. Ali pošto pre-duhovnu meditaciju i Nirvikalpa Samadhi deli ogromna . su priprema za dostizanje Nirvikalpa stanja (stanje ˝Ja sam Bog˝). što je svakako veoma teško dostižno. Kada je um smiren. zatvorene. sve dok traje jedna vrsta meditacije. on odražava istinsku prirodu duše. a za vreme nelične meditacije. Nirvikalpa Samadhi. već kada pokuša da ga odvrati od njih. Brzo skretanje pažnje s jednog na drugi predmet preseca umne tokove poput testere. je iskustvo Nirvikalpa stanja u kome. Dakle za vreme koncentracije pažnja ne srne da odluta. kao i različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija kojih se prihvata nakon što stupi na nju. Koncentracija naizmenično čas na jedan čas na drugi predmet meditacije Učenik se prvo koncentriše na Učitelja pet minuta. A onda kada se pažnja preusmeri na predmet druge meditacije ne srne se misliti o prethodnoj meditaciji. Nirvikalpa Samadhi Siddhe. Istina se razotkriva jedino u potpunoj unutrašnjoj tišini. Sve misli koje se pojave u umu poklonika su oblici uznemiravanja i potiču iz pokretačke sile nataloženih sanskara. a potom razume. problem ne nastaje onda kada čovek dozvoli umu da razmišlja o mnogobrojnim svetovnim stvarima. Uznemirenost uma prestaje tek kada učenik postigne takvu kontrolu nad svojim umom da može isključiti sve misli. Kada čovek prvo kritički oceni misli koje zamućuju njegov um. Samo miran um odslikava Istinu Kada iščezne i poslednji trag umnih procesa. Smenjivanje dve meditacije ubrzaće proces pražnjenja uma. Pražnjenje uma Time on otvara sebi put do meditacije kojoj je cilj postizanje praznine uma. ili ispoljavanje božanstvenosti. ali tada svest privremeno nije prisutna. Um svetovne jedinke je zaokupljen Čulnim stvarima i ona ne oseća nikakav napor pri meditiranju na njih. to stanje je jedinstveno i ima posve drugojačiju dimenziju od bilo čega što mu je prethodilo. a svest ostaje neokrnjena. Međutim. Skretanje pažnje mora da bude potpuno kao i u prethodnoj koncentraciji. nijedna misao o sledećoj ne bi trebalo da se javi. Misli se ne mogu kontrolisati drugačije osim procenjivanjem njihove vrednosti. Tipovi meditacije VII Odeljak VII Nitvikalpa Samadhi Jedinstvenost Nirvikalpa Samadhija Različiti oblici meditacija kojima se čovek bavi pre svesnog stupanja na duhovnu stazu. Težak zadatak pražnjenja uma moguće je ostvariti putem jednog trika. S druge strane.Praćenje umnih aktivnosti Na naprednijim stupnjevima. Dakle. Za vreme sna um ne pohode nikakve ideje. koji se sastoji u naizmeničnom praktikovanju dve nesložljive meditacije. kada um u budnom stanju ima predstavu da je prazan. Meditacije pre-duhovne faze po svojoj spontanosti na neki način podsećaju na vrhunski Nirvikalpa Samadhi Siddhe. nadovezuje se na sve pređašnje oblike meditacije a milošću Savršenog Učitelja to može postati vrhunac svih meditacija. on u narednih pet minuta pokušava da umiri um u neličnoj meditaciji: ˝Ja sam beskonačan˝. Kada je površina jezera mirna ogledaju se zvezde. a zatim. on samo misli o toj ideji što je daleko od stvarne praznine. poklonik neprestano prebiva. ali da bi se zaista postigao uspeh. kada učenik postane svestan svojih umnih aktivnosti i sposoban da prati tok misli koji je dospeo na površinu svesti. zapisivanje postaje izlišno.

Put ka duhovnoj slobodi prate napori sve dotle dok prepreke. u blaženstvu Ostvarenosti Istine. nastale kao posledice pogrešnih zapažanja. Svi oblici meditacije imaju za cilj. sužanjstva i slobode. Iluzorna spontanost svetovnih meditacija Osećaj spontanosti u pre-duhovnim meditacijama. zbog toga što. Nijednu sadhakovu meditaciju ne krasi takva spontanost kao oblik lične meditacije. vlada nenarušiv mir i beskrajna spontanost ničim sputane slobode. nestalnih zadovoljstva i večitog blaženstva. ne budu savladane. naprotiv. ili ga prodrma iskra duhovnog razumevanja. on se toliko duboko identifikuje sa interesima koje mu diktiraju sanskare da doživljava nasladu u njihovom zadovoljenju. koje se bave svetovnim stvarima i težnjama. vrhunska spontanost i istinska sloboda dostižni su tek postizanjem samog cilja meditacije.beskonačna sloboda. potpuno uranjanje uma u beskonačnu Istinu. Tu. Na pre-duhovnom nivou čovek se guši u mračnom. Oni su i spona između njih. Napredovanje ka Nirvikalpa stanju je prelaz iz stanja bezuslovnog služenja sanskaričkim silama u stanje oštre borbe sa njima. A to nije posledica impulsivnih težnji. Um postaje zainteresovan da dokuči različite aspekte Istine. Međutim. nalazi da su oni put do Istine. slobodno odvija. čije je praktikovanje obeležje života poklonika. I mada je on daleko od toga da bude srećan i zadovoljan. spontanost će se mešati sa namerom. nastaje pod uticajem sanskara. Istinska sloboda i spontanost postoje samo u Nirvikalpi Um je sposoban da deluje istinski spontano i prirodno samo kada je u potpunosti oslobođen sanskaričkih okova i uticaja. a njihovo nazovi spontano ispoljavanje ne samo da je daleko od istinske slobode. Međutim. umna aktivnost. porazi i patnje. podstaknuta nesputano i svesno. to jest. one u tom pogledu nisu delotvorne . što doprinosi spontanosti meditativne prakse. njegov um deluje pod ograničenjima. U preduhovnim meditacijama um funkcioniše pod prisilom nesvesnog. već sastavni deo razumnog i smišljenog htenja. popunjavaju prostor između pre-duhovnih meditacija svetovnjaka i Nirvikalpa Samadhija Siddhe. um se postepeno i sam svikava na njih. simptom spiritualnog ropstva. sličnost između prve i završne faze meditacije postoji samo na površini. sve vreme dok je čovek gonjen težnjama. a rezultat . direktno ili indirektno. u njemu se tada probudi svest o njegovom ropstvu i iskrivljenosti njegovog opažanja. Pre-duhovne meditacije su deo procesa kroz koji se izražava delovanje impulsa u prikupljenim sanskarama. što postaje moguće tek pošto uroni u stanje Nirvikalpa Samadhija Siddhe. u kojoj svest više nije uslovljena teretom prošlosti. htenjem. zadovoljstvo koje iz toga proizilazi je uslovno i prolazno. nego jasno opaža večnu Istinu. postane poklonik. već je. dok se u Nirvikalpa Samadhiju. poklonik čini prvi korak u oslobađanju od zavodljivih svetovnih želja. Meditacija podraziimeva napore Svi oblici meditacija su smišljeni i namerni. a spontanost koju doživljava je prividna. ni ciljeva koje treba postići. Meditacija je izraz tragaočeve borbe za Oslobođenjem Različiti oblici meditacija. Mada se u početku oblici meditacije biraju i izvode smišljeno i s naporom. Meditacija dobija duhovnu vrednost tek nakon što osoba stupi na stazu tj. Napredovanje ka Nirvikalpi U Nirvikalpa Samadhiju nema ni napora. beznadežnom neznanju ne znajući da mu je cilj . Sve do tog trenutka. Individualni um je u Nirvikalpi poništen Nirvikalpa Samadhi Siddhe razlikuje se od meditacije poklonika ne samo po slobodnoj nesputanoj svesti. Mada intenzitet napora može varirati. Stoga je potrebno zapaziti da se iza prividne sličnosti između Nirvikalpa Samadhija Siddhe i preduhovnih meditacija jednog svetovnjaka krije nepremostiv jaz između iluzorne i istinske spontanosti. Kada nekoga ko je podlegao sanskaričkim uplivima iz temelja potresu padovi. oni su tu sve do samog kraja. ni prepreka koje treba savladati. da bi se na kraju dostiglo stanje potpune oslobođenosti. čiji je pokretač ljubav.razlika u spiritualnoj vrednosti. kada nestaju u večnom miru konačnog postignuća. Međutim. Opredelivši se za meditaciju. ili sadhak. Poklonik se prihvata različitih oblika meditacije jer u njima vidi sredstvo za postizanje cilja. u smislu daje u njima izražena volja za ovladavanjem instinktivnim i drugim tendencijama u umu. već i po mnogim drugim bitnim odlikama.njeno dalje širenje.

meditativni trans se. Meditativni trans je više nalik na omamljenost koja se javlja kao posledica uzimanja opojnih droga. a kada se posle ovako egzaltiranog stanja prizemlji. ako i zatvorenik ponekad zaboravi da je zatvoren. Kao što će zatvorenik. čim baci pogled na neposrednu okolinu. što je svojstveno za više nivoe. U prolazu ga slučajno okrznu po leđima. širenja i slobode. Meditacije koje ga uzdižu mogu uvećati njegove okultne moći. Takođe su specijalne meditacije nepotrebne onima koji su u neposrednom kontaktu sa Savršenim Učiteljem ili Avatarom. Svetla. Kroz njih se poklonik primiče spiritualnom cilju. zatraži od radže hiljadu rupija. ili božanstvenosti u akciji. Njima ne samo da meditacija nije potrebna. Stanje Nirvikalpa Samadhija se održava samo po sebi Još jedna bitna razlika leži u tome što se u meditativnom transu poklonik obično pomaže nekim predmetom koji ima moć da održava njegovu pažnju. krenu i on da primi daršan od njega. Privremeni uzleti Visoko uzletevši u meditaciji.do kraja. samo je sedeo na svom mestu. sve to ima udela u skretanju uma sa svetovnih stvari za koje bi se eventualno mogao vezati. potpuno apsorbovan u meditativnom transu. Za malobrojne duhovno uznapredovale duše. Na taj način oni pružaju najbolju pomoć onima koji meditiraju na njih. i on. Taj je. Analiza meditativnog transa Baš kao što se zatvorenik. izašavši iz meditativnog transa. boje. ovladao veštinom ulaženja u stanje samadhija. Trans se nastavlja sve dotle dok je um obuzet predmetom koji taj trans održava. nakon što je pokidao lance Maje. Opijenost traje sve dok traje efekat droge. i. biva potpuno poništen. ali nije stvarno oslobođen okova. uvek se nalaze u stanju Sahaj Samadhija. dospevši do tačke potpunog uranjanja u beskonačnu Istinu. Za to vreme nije uzimao ni hranu ni piće. ali ga ne ostvaruje. njegov ograničeni um. ne može održati. povratiti svest o svom zatočeništvu. tako i poklonik. A ona retka bića koja su postigla Samospoznaju i stekla položaj Savršenog Učitelja. Ali. doživljava prosvetljenje. Nirvikalpa. uz pomoć joge. Nasuprot tome. ali ga ne mogu dovesti u stanje beskrajnog blaženstva i znanja. sam po sebi. već samo postojano istinsko opažanje. on. većina uobičajenih oblika meditacije nisu potrebni. već predstavljaju moguće puteve koji vode tragaoca ka njegovom božanskom odredištu. Ljudi pomisliše da je svetac. koji je. već su i sami postali objekti meditacije svojim učenicima. tako će i poklonik. nezavisna od držanja pažnje na predmetu. On zavisi od predmeta na kome se drži pažnja. to ne znači da se oslobodio tamnice. pošto ude u meditativni trans i uroni u sjaj i blaženstvo. jer ne uspevaju da u potpunosti razore individualni um. čim povrati normalnu svest. on je ponovo ono što je i bio: prosečna osoba zarobljena čvrstim stegama sanskaričkih ograničenja. to najčešće ne traje dugo. ni suše ni poplave. koji sa prozora svoje tamnice zuri u široka nebeska prostranstva. Nirvikalpa Sarnadhi Siddhe se održava nazavisno od bilo kakvog predmeta pažnje. a kada radža ču za to. ponovo postati svestan svojih nedostataka. može izgubiti u viziji bezgraničnog prostora. neprestano prisutnog u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. Isto važi i za poklonika koji. Oni u Sahaj Samadhiju su i sami objekti meditacije Različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija su korisni i vredni samo u okviru svojih granica. mirisi i zvuči suptilne sfere. Za njih je dovoljno da ih Učitelj vodi i da ga oni vole. Prema tome. Zatim je ušao u samadhi i ostao u tom stanju punih sedam dana. Jednoga dana dok je sedeo ispred palate nekoga radže. učenik ima osećaj radosti. ulazeći u samadhi. Tipovi meditacije VIII Odeljak VIII Sahaj Samadhi . Međutim. predstavlja slanje potpune budnosti u kome nema ni plime ni oseke. u stanju Nirvikalpe. Oni nemaju jednaku vrednost za sve niti su svakome podjednako potrebni. Priča o joginu Nepotpuno delovanje samadhija na život poklonika može ilustrovati priča o pohlepnom joginu iz Gvaliora (Gwalior) u Indiji. postigao konačno Oslobođenje. Taj lagani dodir bio je dovoljan da izvede našeg jogina iz samadhija. apsorbovan u meditativnom transu više ne oseća okove što ga vezuju za svet Iluzije. pomisli: ˝Moram od radže dobiti hiljadu rupija˝. može privremeno da zaboravi na svoja ograničenja.

i. Na kraju krajeva. Sve što može pojmiti ili učiniti uslovljeno je energijom i postiže posredstvom energije. Duša tada dospeva u stanje u kome više ne dominiraju tela i drugi oblici. spoznaje sebe kao Boga. Jedenje i pijenje u telesnom stanju mogu se uporediti sa apsorpcijom i asimilacijom energije u energetskom stanju. Odbacivanje telesnog stanja je ulaznica u energetsku sferu postojanja. Telo ili oblik nastaju kao posledica zgušnjavanja energije. To je stanje Jedinstva sa Bogom koje je Isus Hrist opisao recima ˝Ja i moj Otac smo jedno˝. U energetskom stanju ona može čuti. Njena svest se ne može proširiti izvan telesnih okvira. do kojeg poklonik dospeva milošću Savršenog Učitelja. Ona se uzdigla u područje energije. uprkos međusobnim razlikama. Brine se za hranu. Energetsko stanje oslobođeno je mnogih ograničenja koja inače vladaju u svetu oblika. Svetovna osoba misli da je telo i nalazi se u stanju kojeg diktiraju telesne potrebe. No ipak. Ne može se opisati recima ali ga svako može doživeti sam za sebe. potrebno ga je prevazići i iskoračiti iz njega. koji je u svemu. piće. Njena svest je zaokupljena telom. Um zaklanja Istinu Od samog početka svog duhovnog putovanja duša napreduje tako što postepeno odbacuje i prevazilazi . je kulminacija svih ranijih ličnih i neličnih oblika meditacije. Energetsko stanje Prvi korak ka Božanskom stanju Nirvikalpa Samadhija je načinjen nakon nadilaženja telesnosti. čistijem bitisanju. ona razmišlja u telesnim granicama i ne može da pojmi nešto što nema telo ili oblik. stoga prelaz iz stanja energije u slanje uma predstavlja dalji pomak ka stanju Boga. kao i sva ostala duhovna pregnuća. Napredne duše koje se nalaze u stanju uma mogu da čitaju misli drugih ljudi i utiču na njih. kreće se i postoji. da bi se ostvarilo jedinstvo sa Beskonačnim. pošto je odbacila ograničavajuće činioce koji su je sve vreme skretali na stranputicu pogrešnih opažanja.gde poklonik gubi svoju ograničenu individualnost da bi otkrio svoju istovetnost sa Bogom. to je onda Nirvikalpa Samadhi. osvetliti tamu ili živeti bezbroj godina samo na energiji) što onima koji se još uvek nalaze u telesnom stanju izgleda kao čarolija. spavanje. videti i omirisati mnoge stvari koje joj nisu bile pristupačne u stanju telesnosti. doživljava se Nirvikalpa stanje spontanog blaženstva i nepomućene Samospoznaje . Celokupnu sferu njenog bitisanja sačinjavaju oblici. U njemu je svest povezana sa energijom i neprekidno vibrira kroz energiju i u njoj. Jedinstvo sa Beskonačnim Siddhe sufiji zovu Vaši. sadhak (tragalac) postaje Siddha (onaj koji je postigao Cilj). svest je u neposrednoj vezi sa umom. čitava energija i jeste jedna od manifestacija uma. Stanje uma Sledeći važan korak u pravcu Nirvikalpa Samadhija duša će preduzeti onda kada iskorači iz područja energije i kroči u područje uma. Nirvikalpa stanje. Nirvikalpa Samadhi se doživljava nakon postignuća Jedinstva Pošto ostvari jedinstvo. Ali njene delatnosti se još uvek odvijaju u području duhovnih ograničenja. U stanju uma. Božansko stanje Siddhe je suprotno od telesnog stanja u kome borave svetovnjaci. Celokupna sfera duŠinog postojanja je energetske prirode i ona je mahom u vlasti energija. Energetsko stanje je stanje duhovno naprednih duša.Kulminacija meditacije Kada um totalno uplovi u Istinu. imaju jedan jedini cilj. odnosno Nirvikalpa Samadhiju. već je sada obuzeta umom. pa zato uzdizanje iz sveta formi u sferu energije predstavlja pomak ka primarnijem. Na tom nivou duša stiče punu kontrolu nad energijom nastojeći da nade ispunjenje kroz korišćenje energije. a ne njihov produkt. kao i priređivati mnoga čuda (na primer. Mada je dosta napisano o tom visokom stanju svesti. Svi oblici meditacije. a prostor je teatar u kome ona živi. Telesno stanje Boraviti u stanju Nirvikalpa Samadhija znači biti u stanju Boga. ali to je još uvek daleko od stanja Savršenosti koje se ogleda u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. Kada Siddha doživljava Nirvikalpa stanje. Ona živi za telo i njegove potrebe. stanje u kome dominira um još uvek je u području dualnosti i iluzije. odnosno u stanju gde duša. ono se ne može opisati niti izraziti recima. i zadovoljava ostale telesne želje. a to je da ubrzaju sazrevanje čežnje da se bude jedno sa Beskonačnim. Ona više nije zaokupljena telom ili energijom.

a Večnost . čak ni u sopstvenim okvirima on ne postiže znanje i spoznaju Beskonačnog. one ne mogu da je dotaknu. ili apsorbovanost u božanskom. nužni su preduslovi za prevazilaženje uma. u Nirvikalpa Samadhiju duša tačno zna da je Bog. u reku. Ta Samospoznaja ne dolazi i ne odlazi. um mora do kraja da se uroni u Beskonačno i rastoči se u njemu. Ovo Božansko stanje ne može razumeti osoba Čiji um još uvek funkcioniše na uobičajen način. vezanih ruku i nogu. bez ikakvog napora. energija je jedna manifestacija urna. a njemu prethode va stanja: Nirvana. kao posrednika ograničenih akcija. primaoca radosti i boli. doživljavaju Sadgurui. kao i beskrajno strpljenje. a ne nešto ograničeno. Stanje u kome univerzum postaje nula je stanje Nirvane. nego ljudsko biće. U stanju Samospoznaje ona zna da je Duša koja nije ograničena svim tim stvarima. Oblik je zgusnuta energija. ili božanstvenost na delu. žudnja će nastaviti da pothranjuje ograničeni um i ništa više. U njemu duša više ne spoznaje sebe kroz um već kroz sebe samu. a ne pas. Ona to jednostavno zna intuicijom. Međutim. a da mu pritom odeća ostane suva. duša ne mora da ponavlja sebi sugestiju da je Bog. Transcendiranje uma Nije lako resiti se ograničenog uma. koje se postiže onda kada ograničeni um iščezne u konačnom jedinstvu sa Beskonačnim.iz kojeg veoma mali broj njih dospeva u Sahaj Samadhi . Svetovna osoba zna da je ljudsko biće. Nirvikalpa Samadhi označava prestanak lažnih umotvorina. U telesnom stanju on prosuđuje u okvirima tela. Biti u Nirvikalpa Samadhiju . A kada svest ponovo počne da deluje kroz tela. Um deluje i u telesnom i u energetskom stanju. ako nedostaje beskrajno strpljenje.Istina koja je odbacila masku uma.delovanja individualnog uma. Iako više nije opterećen stanjem tela i stanjem energije. mora snažno da žudi da se sjedini s Njim . on je još uvek ograničen odeljenom svešću. Lutao je svetom sve dok nije naišao na drugog Učitelja i zatražio od njega objašnjenje. ili Nirvikalpa Samadhi. ne prianjajući i ne poistovećujući se sa njima. Možemo ga uporediti sa ogledalom prekrivenim prašinom. Intenzivna čežnja za sjedinjenjem sa beskonačnom Stvarnošću. mada je vezana za tela kao instrumente ispoljenja. Dva stanja koja prethode Sahaj Samadiju Sahaj Samadhi. Tek u stanju uma on prosuđuje i deluje u sopstvenim okvirima. U stanju neznanja individualna duša vidi sebe kao muškarca ili ženu. i Nirvikalpa Samadhi. Zato. U ovom stanju. Ovo beskonačno stanje Božanske svesti odlikuju bezgranično razumevanje. ona je u Nirvani ili u stanju s one strane uma. ukoliko želi da postigne najuzvišenije stanje.a ipak mora pokazati beskrajno strpljenje. um je prašinom prekriveno ogledalo Večnosti. ukoliko želi da dostigne stanje Boga. tragalac. . kao da je u stanju da čeka na to bilion godina. ona doživljava Nirvikalpa Samadhi Siddhe. Prodiranje izvan područja uma znači potpuno povlačenje svesti iz univerzuma i totalnu uronjenost u Boga. a u energetskom stanju u okvirima energije.znači beskrajno živeti u Večnosti. stanje u kome um. Ako u njemu ne postoji intenzivna žudnja za sjedinjenjem sa Bogom. čistota. doživljavaju univerzum samo kao Boga i nikako drugačije. To je stanje iznad uma. Učenik nije mogao da razume unutrašnje značenje zagonetke.se može nadati sigurnom proboju kroz koprenu ograničenog uma. Kada se svest sasvim povuče iz svih tela i iz čitavog sveta kreacije. Kada jednom spozna svoju istinsku prirodu. Jednom je jedan Učitelj rekao svom učeniku da. Oni koji nakon iskustva Nirvane postanu svesni univerzuma. um će podleći uobičajenim uticajima sanskara. ili božestvo u ispoljenju. treba da bude bačen. jer je sam sebi koprena između misli i Istine. Svetovna osoba ne mora stalno da uverava samu sebe da nije pas. Samo kada postigne balans između beskonačne čežnje i beskonačnog strpljenja. Osnovni problem leži u tome što um treba poništiti posredstvom samog uma. to znanje zauvek ostaje i Duša više nikada ne može da padne u ropstvo neznanja. Drugi Učitelj mu je rekao da. ljubav i sreća. zauvek ostaju u Nirvikalpa Samadhiju. ona iznutra ne prianja za njih niti se identifikuje sa njima.kao da nijedan trenutak svog života više ne može provesti bez Njega . a ravnoteža suprotnosti se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. pre no što doživi iskustvo stanja Boga. ona je stalno prisutna. Tako i u Nirvikalpa Samadhiju. Isto tako. Život u večnosti Onaj koji doživljava Nirvikalpa Samadhi je utemeljen u znanju Duše. Božansko stanje Nirvikalpa Samadhi Biti u Nirvikalpa Samadhiju znači boraviti u stanju Svesti o Istini.

Oni koji su namerili da dosegnu vrh planine moraju se penjati sve više. Srušivši zidove stare individualnosti. i koji ne samo da će ga sačuvati od mogućeg pada. praćeno beskonačnim blaženstvom. zadržava u jedinstvu sa Bogom. svoju neograničenu individualnost počne da izražava kroz dinamičnu božanstvenost.traženjem razloga zbog kojih čovek nesvesno mrzi i voli i prolazi kroz mnoštvo radosti i patnji. pa telo i telesna udobnost ostaju osnovni cilj svih njegovih nastojanja. dok se stanja Nirvane i Nirvikalpe Samadhija mogu doživeti i pre nego što tela budu odbačena. počeli snažno da se suprotstavljaju poklonikovom duhovnom napredovanju. Telo. . Na primer. Stanje Sadgurua i Avatara Sahaj Samadhi je dostižan retkim dušama koje se. pošto njegovi duhovni napori oslabe. međutim. nego će ga dovesti do Ostvarenja bez nepotrebnog zastajkivanja. koje je do tada bilo prepreka istinski duhovnom životu. U krajnjoj analizi. On još nije pronikao u dublji smisao postojanja koji nije u vezi sa telom. iako Nirvana i Nirvikalpa stanja vezuje zajednički faktor zadržavanja tela. a krivudavi put koji do njega vodi stalno će ga navoditi na skliske. njena ograničena individualnost biva zamenjena individualnošću bez granica. prestaje da osciluje između krajnosti. Oslobođenje) samo po tome što sva tri stanja predstavljaju nestajanje individualne duše u Bogu. neusiljen i postojan život Savršenstva i božestva na delu. doživi nakon što duša odbaci svoja tela. Pošto duša izađe iz ego oklopa i upliva u večni život Boga. a takav je i sam život Avatara. No usled intenziteta njegove spiritualne žudnje. Oni koji su u ovom stanju žive život Boga. I mada ga zov neshvatljive i neodoljive božanske sudbine vuče ka njemu. ići sve dalje. Premda se neograničena individualnost duše. sada postaje instrument njegovog izražavanja. Od tog trenutka pa nadalje telo za njega predstavlja samo sredstvo za ostvarenje višeg cilja. trajnoj i nepromenljivoj. duša zna da je Bogosvesna i na taj način održava svoju neograničenu individualnost. među njima ipak ima razlike. Takav je Sahaj Samadhi. Mokša. kao i mnogi drugi suštinski činioci. Prepreke napredovanju Poklonik koji se usmeri na postizanje cilja nosi sa sobom sve sanskare koje je akumulirao u prošlosti. čak i ono što naizgled nije direktno povezano sa telom. Na tom stupnju čovek uči kako da pristupa svojim telesnim potrebama ne identifikujući se sa njima. Takođe. Mokša se. sanskare će opet dobiti na snazi i. Dinamika duhovnog napredovanja Podređivanje tela uzvišenijem životu Čovek počinje duhovno da napreduje onda kada radikalno izmeni svoje dotadašnje stavove i gledišta. razgovaraju sa ljudima ili se bave poslovima koji iziskuju izuzetnu koncentraciju . i najmanja greška ponovo strmoglaviti u podnožje. rasporedivši se u novi poredak. To je stanje nenarušivog mira. ona ostaje u stanju mirovanja. Svetovni čovek živi prevashodno da bi zadovoljio telesne potrebe. crpi snagu iz telesnih želja. Zato poklonik nikada nije bezbedan osim u slučaju kada ga pomaže i vodi Savršeni Učitelj koji poznaje sve zamke i stranputice duhovne staze.savršeno umiren u spoznaji nepromenljive Istine. ne jede da bi živeo. kao kada vozač puni automobil vodom i gorivom da bi ovaj mogao da se kreće Pravi početak napredovanja na duhovnoj stazi je praćen pitanjem o smislu života . to je onda Nirvikalpa Samadhi. međutim. kao Sadgurui. kada duša. strmoglave rubove ambisa. proći će mnogo vremena dok se ne popne na vrh Istinske Spoznaje. ravnoteže i sklada čak i u trenucima reakcije na promenljive okolnosti života. uronjena u iskustvo samoispunjenosti božanskim.oni neprestano borave u stanju svesnog uživanja u Istini. telo dobija drugorazredni značaj. Međutim. stupivši u beskonačni život Boga. one su neko vreme isključene i ne deluju. živi da bi jeo. Ali kada otkrije vrednosti koje stavljaju akcenat na dušu. Čak će i onog. da putuju avionom. na neki način. doživljavajući Boga svuda i u svemu. Prema tome njihovo Božansko stanje ne može narušiti ni bavljenje svetovnim stvarima. koji s uspehom savlada najveće visine. Bilo da se služe strelom ili mačem na bojnom polju. Vremenom. to jest u stanju Nirvane. sve što on čini. Nirvana i Nirvikalpa Stanja Nirvane i Nirvikalpe slična su stanju Mokše (Moksha. spuštaju sa sedmog nivoa svesti.

te polaže na njih isključivo pravo. i to na sledeći način: Pre nego što išta započne treba da pomisli kako nije on taj koji nešto čini. zemne naslage. moraće se suočiti sa mogućnošću vezivanja njegovog ega za nove poduhvate. učenik treba da izbegava ova dva ekstrema. a opet da nastavi sa životom koji je ujedno i kreativan i aktivan. te je sa duhovnog stanovišta posve bezopasan. Izgradnja prelaznog ega podređenog volji Učitelja nužna je međufaza u dinamici duhovnog napredovanja. energičnosti. Stvaranje novog ega koji je podređen volji Učitelja Da bi uspešno izbegao neaktivnost s jedne. mulj ne predstavlja prepreku za njen tok. U izvesnom trenutku učenik će i njega odbaciti. Onaj ko stupi na stazu ne može ostati tamo gde jeste niti dozvoliti sebi da izgubi ravnotežu. Kretanje duhovnom stazom. Moćni rečni tok još od svog izvora valja pred sobom velike količine mulja koje svlači sa obala ili iz korita. svođenje ega na minimum je najvažniji uslov duhovnog napredovanja. Nakon što obavi zadatak. koji predstavlja beskonačno. te na mnoge načine slabe njenu moć. Egoizam mora nestati Pomoć Učitelja je najefikasnija onda kada učenik žrtvuje život ega u korist bezgraničnog života oličenog u Učitelju. međutim. odnosno sedi na konju manje ili više udobno i uz nevelik napor i oprez kreće na put. jer na tom putu nema usputnih svratišta niti mesta za vođenje ego-života. zahteva najizoštreniju pažnju i veliku obazrivost. Otuda ispraznost rituala i ceremonija. poverenja i podsticaja da pokrene bilo koju akciju. mora da preduzme aktivan život da bi oslabio ego koji je prethodno razvio.koje će mu uliti dovoljno samopouzdanja. S druge strane. ono pre liči na hodanje po oštroj ivici mača. masa počinje da se taloži u koritu formirajući velika ostrva ili delte.Analogija sa rekom To se može porediti sa rekom. Koračanje stazom nalik je hodu po oštrici mača Ako želi dalje da napreduje. nego je i skreću sa puta. učenik treba da stvori jedan provizorni ego. nego to Učitelj deluje kroz njega. Potpuna samo-predaja je najteži zadatak. ako se lati aktivnog života. ne srne da se prepušta samozadovoljstvu zbog uspešnih rezultata. uradiću ono˝. potpuno podređen volji Učitelja. Delte ne samo da sprečavaju reku da teče dalje. već se i ne preporučuje. Dilema Ujedno je to razlog zbog koga učenik ne bi trebalo da se vezuje za ideje: ˝Učiniću ovo. milosrdnih i dobrih dela. Ili u drugom primeru. Postoje dva tipa ega: prvi koji još više okiva dušu. Novi ego crpi svoju snagu iz ličnosti Učitelja. i dičenje sopstvenim delima s druge strane. samo je donekle usporava. on ne treba da izbegava aktivnost iz straha da će razviti neki oblik ega. kao kad čovek odbaci isluženu odeću. nego treba da ostane nevezan za njih tako što će ih posvetiti Učitelju. neće učiniti ništa da izađe iz zatvora ego-života. U tom času se kod njega javlja nedoumica: ako ostane neaktivan. ali kada se te naslage prilično nagomilaju onda to predstavlja ozbiljnu prepreku slobodnom toku reke.jedno provizorno i svrsishodno sredstvo . spoljašnjih odricanja i pokajanja ukorenjenih u ego-svesti. i drugi koji doprinosi njenom oslobađanju. koliko nov kvalitet života oslobođen ego-svesti. pa ipak. on bi odgovorio povratkom u stanje negativne pasivnosti. Naprotiv. i sve što joj se nađe na putu. Uspešan prelaz od ograničavajućeg svetovnog ega do večnog života lišenog ega uslovljen je provizornim egom. Uvežbavajući um na taj način. utemeljenom na bezuslovnom predavanju Učitelju. Ako je učenik zaslužan za mnoga dobra dela. Pošto se smesti u sedlo. Duhovni put poklonika takođe je nabijen preprekama koje je on sam stvorio. Koračanje duhovnom stazom ni malo ne liči na bezbrižno jahanje osedlanog konja. Na zahtev da se učenik odmah uzdrži svakog oblika ego-svesti. Sve dok ga reka nosi. žbunje. Brzo uklanjanje ega nije moguće Poklonik je naviknut da crpi životnu snagu iz ograničenog ega i jedan brz prelaz iz ego stanja u stanje bez ega ne samo da nije moguć. Zato je on nalik na čoveka koji pokušava da hoda po oštroj ivici mača. One se mogu uspešno ukloniti samo uz pomoć Učitelja. on će stvoriti nov ego . Kada rečna matica oslabi u ravnici. za vreme poplave reka ruši pred sobom drveće. jahač na konju praktično miruje. To će predstavljati golemu prepreku za ostvarenje slobodnog i neograničenog života. naročito blizu ušća. razbijajući je na rečice i potoke. i ne bi više nalazio radosti . njegov ego će se vezati za njegova postignuća. Cilj duhovnog napredovanja nisu toliko učenikova ˝dobra dela˝.

Poslednje predavanje je najdublje i najpotpunije. I uopšte.čak i u okvirima privremenog ega koji bi trebalo da je sasvim pokoran Učiteljevoj volji . koji se ne može uporediti ni sa čim na svetu. možda će sve to i dobiti. Poslednje predavanje je predaja zasebnosti Kretanje u pravcu sve snažnijeg predavanja Učitelju jednako je napredovanju od manjeg ka većim zadacima. na primer. koji živi i deluje u svetu. Zapetljao se. duhovni napredak je niz postupnih koraka prema sve dubljem i dubljem predavanju. popraviti i podesiti. Ako želi da dobije pomoć od njega. Na isti način učenik . U stvarnosti. obratiće se Učitelju. Kada izgleda da neka osoba grabi krupnim koracima na svojoj duhovnoj stazi. ili drugim svetovnim stvarima. I ako nastavi u tom pravcu. Svako obnavljanje ega zahteva ponovno predavanje Učitelj pomaže učeniku na originalan i neponovljiv način. Na metli se sakuplja sva prljavština ovog sveta. preko tog novog. a kada se pojave duhovni problemi. treba da je postepen i da traje ponekad nekoliko života. ne nalazeći u tome nikakvo ispunjenje. instrument valja očistiti. tako da samoljublje vremenom zameni skromnost. Razdaljina između ograničenog ega i neograničenog života bez ega mora se preći postupnim koracima od jednog ka drugom stupnju preobražaja. Učenik koji raskine sa životom neukroćenog i odvojenog ega u korist samo-predavanja Učitelju zapravo predstavlja. Upravo kao što se instrument može pokvariti. Samo aktivna intervencija Učitelja leci ovakvu duhovnu boljku. Obično. on će se javiti doktoru. S vremena na vreme. Kada se kod čoveka jave fizičke tegobe i problemi. jer ga. Učitelj radi kroz njega. može se ponovo javiti na neki drugi način . u pitanju je zapravo samo sažeto ponavljanje napretka učinjenog u ranijim životima . bogatstvima. što dovodi do konačnog raskida sa zasebnim ego-životom. ali ne može da uvede poklonika u beskonačje života bez ega. Ili bi svoje aktivnosti obavijao automatski. Ozdravljajući kontakt sa Učiteljem je neophodan deo procesa duhovnog napredovanja. i ograde ličnog ega . te direktno služi daljem duhovnom napredovanju učenika. odnosno ne doživi drastičan pad ukupne životne energije. Ego potčinjen volji Učitelja Kada je ego u potpunosti potčinjen volji Učitelja ne samo da tada nije opasan za duhovni razvoj nego je. pokornog ega. napredak duhovnog poklonika mora biti postepen. može desiti da pogreši. instrument u Učiteljevim rukama. u nove probleme namamljen slavom. kao beživotna mašina. Duhovno napredovanje odvija se postepeno To je razlog zbog kojeg duhovni napredak. Svaki put kada poklonik pristupi Učitelju. Na taj način beskonačni život Savršenog Učitelja protiče kroz učenika mnogo obilnije. Potreba za ozdravljujućim kontaktom sa Učiteljem Učenik u Učiteljevoj službi može se uporediti sa metlom pomoću koje Učitelj čisti svet od nečistoća. Ono je sinonim konačnog sjedinjenja u kome učenik postaje jedno s Učiteljem.treba da uspostavi red da bi mogao da nastavi dalje. ali će se tako udaljiti od cilja da doživi Boga. a da ne padne u komu.kod koga su se tokom rada razvili novi problemi. u većini slučajeva. od nezamenljivog značaja. kroz život nesebičnog služenja i ljubavi. Stalni unutrašnji kontakt sa Učiteljem čini ga posebno otvorenim za posebnu pomoć koju mu jedino Učitelj može ukazati. Stoga je.nesebična ljubav. Koma može da donese privremeno oslobađanje od ograničenja ego-života. jer ono ujedno znači da postoji velika usklađenost između učenika i Učitelja. sve više približava Učitelju. nemirne želje postojani mir. štaviše. Lečenje duhovnih boljki može se uporediti sa izvođenjem hirurškog zahvata gde hirurg trenutačno uklanja uzrok bolesti koja ugrožava vitalnu energiju pacijenta. poklonik mora učiniti napor da se preda njegovoj božanskoj volji. ona će svoju funkciju obavljati sve manje i manje uspešno. koga se učenik odrekao svojom rešenošću da se preda Učitelju. vezanosti. i ukoliko je stalno ne čistimo i ne dajemo joj novi sjaj. u izvesnom smislu. remontovati.ili je posredi posebna intervencija Sadgurua. a sebičnost . Osnovno pitanje je kako da poklonik izađe iz ograničenog ega i stupi u neograničeni život bez ega.u ispoljavanju sebe. Stoga se ponovno oživljavanje ograničenog ličnog ega mora sprečiti protivudarcem: poklonik treba ponovo da izrazi vernost Učitelju. Lični ego.i tako uneti nered u postojeći poredak. od zaveta kojeg je u srcu zapečatio. najdublje predavanje ravno postignuću Istine koja je konačni . on mu dolazi sa pregršt novih duhovnih problema. tako se i pokloniku. Duboko predavanje oznaka je viših stanja svesti. Se riju uspešnih povrataka ličnog ega na scenu mora pratiti serija ponovnih odricanja i izražavanja vernosti Učitelju.

pošto je cilj jedinstven za sve. iz čega sledi da je. Cilj kome teži sadhana na materijalnom planu je uvek neka stvar koja ima svoj početak i kraj u vremenu.cilj duhovnog razvoja. Upravo kao što u životu ne može i ne treba da postoji stroga i jednolična uniformnost. Kada sadhana postane savršena ili potpuna ona se stapa sa svojim ciljem . Na duhovnom planu međutim.više stoji po strani od sadhane koja ka tome cilju vodi. razlike po pitanju sadhane nisu od vitalnog značaja. povlačenjem oroza na pištolju može se počiniti ubistvo. Na primer. duhovna sadhana. Ali vremenom poklonik mora da prevaziđe fazu vanjskog potvrđivanja vere i primi inicijaciju u dublje aspekte duhovne sadhane. Na materijalnom planu cilj je nešto što manje . Međutim. Cilj za kojim se traga na duhovnom planu jeste potpunost koja prevazilazi ograničenja vremena. Na početnim stupnjevima. Njihovi se ciljevi ne podudaraju. njegova sadhana svojstvena samo njemu i nikome više. to jest. Sto je veća razlika između sadhane i ideala kome stremi. to je sadhana bliža savršenstvu. u onom stepenu u kome je saobrazna savršenom životu. Sadhana u spiritualnom svetu ne cilja na postignuće nekog ograničenog cilja. sadhana u duhovnom pogledu mora da bude takva da lični život približi duhovnom idealu. Stoga je. Prema tome. na materijalnom planu. ili praksa. Dublji aspekti sadhane Prelazak na dublje aspekte sadhane Za većinu ljudi. a poklonik postaje zainteresovan za tajne koje leže u osnovi svih velikih religija. Sadhana se na materijalnom planu retko podudara sa njenim ciljem Odnos između duhovne sadhane i njenog cilja može se uporediti sa odnosom između sadhane i cilja na materijalnom planu. Savršena sadhana stapa se sa ciljem Svaki vid duhovne sadhane mora biti jasno usmeren na postignuće božanstvenosti u svim fazama života. Sadhana se mora potpuno usmeriti ka tom cilju. spoljašnji aspekt religije povlači se u pozadinu. različiti aspekti duhovne sadhane će. bez obzira na njihove međusobne razlike. koji će trajati jedan dan i onda se neslavno ugasiti zauvek. sadhana mora da bude saobrazna njegovom temperamentu i njegovim sanskarama. u izvesnom smislu. dok je u duhovnom životu usmerena ka spoznaji onoga što je oduvek bilo. Dakle. tako i u duhovnom životu treba da bude dovoljno prostora za mnoštvo različitih sadhana. sadhana usmerena ka postignuću nečega što tek treba da bude. to je sadhana manje savršena. da bi život postao trajni izraz Istine u večnom Sada. ali ubijanje i samo povlačenja oroza nije isto. Sadhana u duhovnom i u materijalnom pogledu Sadhana u duhovnom svetu bitno se razlikuje od sadhane na materijalnom planu. a dublji aspekti sadhane imaju za sve poklonike podjednak značaj. a što je manja razlika između sadhane i ideala kome stremi. spoljašnje praćenje rituala i ceremonija ima svoju vrednost kao faktor koji doprinosi ličnom pročišćenju i disciplini uma. te je tako sadhana po prirodi nešto sasvim drugo nego što je njen cilj. Da bi bila korisna za poklonika. Sadhana postaje duhovno plodonosna onda kada uspe da uskladi život pojedinca sa božanskom namerom.tako da se podeljenost sredstva i cilja gubi u celovitosti nedeljivog postojanja. uvek će biti i JESTE. Kada se to dogodi. i dostizanje samo osobama koje su duboko zainteresovane za duhovne činjenice! Razlike među sadhanania Sadhana nije sprovođenje krutih pravila. sastoji se u spoljašnjem praćenju rituala i ceremonija koje im propisuju njihove religije. Prava sadhana je život utemeljen na duhovnom razumevanju.duhovno savršenim životom . iako je duhovni cilj jednak za sve. sadhana i cilj koji se njome postiže ne mogu biti u toj meri . koja jeste da omogući svim ljudima svesno uživanje u blaženom stanju Boga. Njen cilj je da kvalitativno preobrazi život. Cilj duhovne sadhane Za duhovnim ciljem života valja tragati u samom životu a ne van njega. Sadhana je savršena u onoj meri u kojoj izražava duhovni ideal. predstavljati različite stepcne duhovne Savršenosti.

Problem je stečeno znanje primeniti na delu. a to je da se praktikovanje sadhane delimično podudara sa samim ciljem. upražnjavajući ličnu meditaciju. Ona se iznutra razvezala od iluzornog sveta oblika i pripremila za stanje Mukti(Mukla) ili Oslobođenje. pretočiti u akciju. a jedino milost Učitelja daje konačno Ostvarenje. Sadhana znanja je upražnjavanje nevezanosti koje dolazi sa istinskim razumevanjem. Realizaciju Boga ostvariće onaj poklonik koji se u pronalaženju pravih. Pošto je konačno brisanje svih sanskara moguće ostvariti jedino milošću Učitelja. Meditacija Meditacija je sledeći vid traganja za spiritualnim znanjem. Da bi sadhana znanja bila plodonosna. i u svakom trenutku. akcije i ljubavi U dubljim aspektima. duhovna sadhana se sastoji od: (1) yoge znanja (dnyan). trajnih vrednosti. Tako sadhana lične meditacije ne samo da približava poklonika Učitelju. može da bude lična ili nelična. To postaje moguće jedino nakon što sanskare (impresije) sasvim iščeznu. preko potreban. nema više ograničenja ličnosti niti jasne podele na oprečnosti dobra i zla. na stazi nelične meditacije. i život u vrlini. Mada spoljašnje odricanje ima svojih vrednosti. Kada se žudnja jednom odbaci. ono nije apsolutno neophodno. Beskonačno znanje leži neispoljeno u svakome. Na spiritualnom planu je nemoguće održavati taj nepremostivi jaz između sadhane i njenog cilja. sasvim su dovoljni da mu ukazu na sledeći korak koji treba da preduzme. i (3) yoge predanosti ili Ijubavi (hhakti). zatim praktikovanje nekih oblika meditacije i primena sposobnosti rasuđivanja i intuicije. Ono što je potrebno jeste unutrašnje odricanje od žudnje za svetovnim stvarima. U konačnoj spoznaji Beskonačnog. ali generalno uzevši. Pogrešno je misliti daje meditacija neka čudna rabota rezervisana za pustinjake u pećinama. ostaće nepotpuna ukoliko poklonik neprestano ne uvežbava svoj dar razlikovanja i ne razotkrije svoju najuzvišeniju intuiciju. prema ličnim sklonostima. Nelična meditacija bavi se bezobličnim i beskonačnim aspektima Boga. Stoga je razumljivo zašto se mnoge duhovne sadhane moraju shvatiti tako ozbiljno kao da same po sebi predstavljaju cilj. nelična meditacija neće uroditi plodom ukoliko se poklonik nije prethodno pripremao. Učitelj je i tu. Učenja koja su čovečanstvu prosledili Učitelji mudrosti i poklonikov urođeni osećaj za prave vrednosti. Savkodnevni život mora biti voden duhovnim razborom i nadahnut najuzvišenijom intuicijom. Razvezivanje je važan deo sadhane znanja. odabrati za objekat meditacije nekog od živih ili bivših Savršenih Učitelja ili samog Avatara.drukčiji i medu njima se ne može podvući jasna razlika. Svi ovi načini traganja za duhovnom mudrošću i oblici ispoljavanja duhovne mudrosti zahtevaju podrobnije objašnjenje. koji je izvan oprečnosti dobra i zla. ona se mora na svakom koraku. (2) yoge akcije (karma). Najbolji put da čovek proširi svoje znanje jeste da praktično primeni onaj delić mudrosti koji je do tada stekao. Razlika između meditacije koja čoveku dolazi prirodno i meditacije poklonika je u tome što ovaj drugi sistematski i organizovano razmišlja o stvarima koje imaju duhovnog značaja. Intuicija i dar zapažanja Sadhana znanja ili dnyan. Sadhane znanja. Poklonik može. Jedan od najboljih načina da se proširi duhovno znanje jeste da se ono primeni u praksi. potrebno ga je samo razotkriti. i duhovna sadhana mora biti usmerena na oslobađanje od okova. Ona vodi do spoznaje neličnog aspekta Boga. Spoljašnje odricanje od svetovnih stvari se često ubraja u sadhane koje vode do Oslobođenja. Svaki čovek meditira na ovu ili onu temu. To neznanje čini okove duše. bude služio svojim darom razlikovanja kao i svojom intuicijom za istinske i trajne vrednosti. Meditacija. Lična meditacija usmerena je na nekoga ko je duhovno savršen. U cilju dostizanja Realizacije čovek mora da prede sa ličnog na nelično i sa života u vrlini na život Boga. Kroz ličnu meditaciju poklonik upija u sebe božanske kvalitete i duhovno znanje Učitelja. Sledeći uslov za postizanje Istine kroz neličnu meditaciju jeste sposobnost poklonika da sasvim umiri um. Neprianjanje Individualna duša je upetljana u svet oblika i ne zna za svoje jedinstvo sa Bogom. . Kroz svoju ljubav i predanost poklonik pridobija Učiteljevu milost. malo je važno da li se duša spolja odrekla svetovnih stvari. kao vrsta sadhane. već mu i utire put ka konačnom sjedinjenju sa Učiteljem u Istini. Tako dolazimo do fundamentalnog paradoksa u spiritualnom života.

nakon podrobnog razmatranja bio je prinuđen da zaključi kako se oba plasta nalaze na podjednakoj udaljenosti od puta. Na njegovu nesreću. a ne neki njegov konačan rezultat ili ishod. Magarac pomisli da je od najveće važnosti da bude sasvim siguran koji je od ta dva plasta bolji pre nego što donese mudru odluku na koji će krenuti. U sadhani je važna praksa. dok će oni koji bi da upoznaju njegove dubine. ne insistirajući pritom na tome kako njegov izbor mora da krasi velika mudrost. Tako. ili joga akcije. Ali tako bi. mnogo bolje prošao sa praktične strane. ugleda pokraj puta dva plasta sena. Ljudi koji sa obale filozofiraju o okeanu upoznaće samo njegovu površinu. koji je dugo kaskao putem i usput dosta ogladneo. a nešto za čim je žudeo možda nikada neće steći. uprkos svim greškama usled nerazboritog rasuđivanja. Na vrhuncu božanske ljubavi ljubavnik postaje jedno sa božanskim Voljenim. čovek koji možda ne poznaje učenja. jedan s desne i jedan s leve strane.jer je ljubav u božanskom obliku . nema cilja većeg od ljubavi . sama za sebe. a ne dopušta svojim teorijama da mu izmene život. a ne puka teorija. impulsivna a ne inteligentna akcija. Ljubav je sama sebi opravdanje. pošto nije mogao da otkrije nijedan odlučujući činilac koji bi teoretski potkrepio njegov izbor. ni u drugom pokušaju da se teoretski osigura pre nego što preduzme akciju. i zaključio da bi to mogla da bude veličina plastova. razmatrao i druge stvari. s izdržljivošću i stpljivošću magarca. Na kraju je ispalo daje. jer ne vuče korene iz ega. Prosvetljena akcija ne vezuje. Ilustrativna priča Čuvena priča o magarcu govori upravo o razlici u vrednosti između teorije i prakse u oblasti sadhane. magarac nastavio dalje gladan i umoran kao što je i bio. morati da skoče u talase. Zatim je. a onaj ko poseduje božansku ljubav u sebi. ali zato ozbiljno shvata Boga i vredno i skromno pristupa svakodnevnim poslovima. Zdravorazumska praksa je mnogo bitnija od zvučne teorije. Ona je u sebi savršena i nije potrebno da je dopunjava bilo šta drugo. kao što je. Dublje tajne duhovnog života pripašće onima koji se odvaže na rizik i hrabro krenu u eksperiment. na primer. nema zakona većeg od ljubavi. to mu se već sledećeg trenutka neizostavno vrati. Onda se zapitao postoji li neki drugi kriterijum po kome bi mogao ˝ispravno˝ da se opredeli. Ljubav nije prava kada postoje očekivanja.večna. Paradoks nesebičnog delovanja jeste u tome da ono zapravo pruža pokloniku mnogo više nego što mu ikada može dati neznanje i sebičnost. Nema sadhane veće od ljubavi. a nesebičnost . bez zazora i oklevanja. ona je nesebična. Međutim. ali čim nešto odbaci u duhu prinošenja žrtve Bogu. Magarac. dok. bila bi to. Čak i najbesprekornija teoretska spekulacija je. Ljubav Sadhana karma-joge traži da akcija proizilazi iz opažaja Istine. Sebičnost vodi u skučen život koji se vrti oko pogrešne ideje o postojanju ograničene i odvojene jedinke. može biti bliži Bogu nego neko ko poznaje svu metafiziku ovog sveta. Nešto što je čovek imao možda će izgubiti. Pravi argument za život nesebičnog služenja je unutrašnja vrednost takvog života. s druge strane. Jer. sudbina je tako htela da ni jedno od poređenja ne bude na štetu prvog ili drugog plasta sena.Važnost akcije Karma-joga. ne razmotrivši najpre čitavu stvar do u tančine. One nisu namenjene lenjivcima kojima je potrebna garancija za svaki korak. mišljaše on. Kroz napore do stanja nenaprezanja Još značajnija od sadhane znanja (dnyan) i akcije (karma) je sadhana ljubavi (bhakti). Najveći sveci bili su zadovoljni svojom ljubavlju prema Bogu i nisu želeli ništa više. Bog i ljubav su jedno. on bi možda i završio na lošijem plastu. Takva je sadhana karma-joge. U stvarnosti je upravo suprotno: insistiranje na kompletnom znanju koči akciju. ali čak i greške u praksi donose najvrednije pouke. najvrednijih uvida poteklih iz srca. Još je bolje ako se praksa zasniva na odgovarajućoj teoriji. Da je magarac krenuo na bilo koji plast. Nesebično služenje U duhovnom životu nije neophodno imati detaljnu mapu da bi se krenulo na put. Nažalost. i njemu se oba plasta činjahu jednako poželjna. kvalitet trave. Sebičnost je obeležje neznanja. svaka nesebična akcija razbija iluziju o zasebnosti i otvara prolaz ka neograničenom životu u kome vlada ostvarenje Sve-Sopstva.odraz Istine. sastoji se u sprovodenju u delo. njegovi napori nisu urodili plodom. Stoga je prvo uzeo u razmatranje razdaljinu između levog i desnog plasta sena. duhovno jalova. poseduje . pošto je zaključio da su oba plasta podjednake veličine. kada bi doneo odluku naprečac.

stanje neograničene spontanosti u kome. Jedan od paradoksa u vezi sa duhovnom sadhanom je u tome da je sav napor koji se u nju ulaže usmeren na dostizanje stanja . u kojoj sam Bog. Njegovu smrt je pratio neopisiv mir. ljubavi i mržnje-i tako sve do postignuća savršenog stanja. ono što svi žele jeste da ova iskustva postanu trajna. Čitava evolucija je. evolucija je saga u kojoj se stalno smenjuju primirja i borbe. koja upravo govori o prirodi duhovne sadhane. Može se reći da je ljubav ujedno sama sadhana i njen cilj. Spontanost je jezgro prave duhovnosti. bez prekida. Jer. Ne znajući ni za strah ni za oklevanje.sve to imalo je za cilj postignuće istinske Samospoznaje. evolucija od nesvesnog božanstva ka svesnom božanstvu. svako živo biće je sastavni deo Božanske manifestacije. sa stanovišta bića koje raspolaže ograničenim znanjem. nema napora jer postoji spontanost. zasnovanoj pre svega na sećanju-jasnom ili nejasnom. Sve što je propatio i čemu se radovao . samo je u životu moguće iskusiti i prevazići ograničenja. savršenost. Svi žele da dođu do postojane stvarnosti u reci promena. Miris tako duboko dirnu njegovu dušu da on odluči da sazna odakle potiče. i na taj način prevazilazi dualnost. sloboda. sve dok konačno. ali je uslovljeno neznanjem o svojoj pravoj prirodi. Sadhana po pravilu podrazumeva napore. U osnovi svega jeste potraga za jednim. Puno sazrevanje sadhane podrazumeva smrt poklonikovog ego-života. hodajući i danju i noću. radosti i tuge. na neki način. zapravo. Priča o kasturi . U ljubavi. i samo se u njemu može uživati u tako stečenoj slobodi. kao što je slučaj sa poklonikom koji pokušava da se u prisustvu raznih iskušenja. katkad i očajničke napore. ograničenim kapacitetom za uživanje u blaženstvu. prolazi kroz beskonačni niz iskustava i prolazi kroz beskonačan broj samonametnutih ograničenja. širio iz njegovog sopstvenog pupka. kasturi-mriga postade svestan izvanredno istančanog mirisa kakvog nikada ranije nije osetio. istina. poznato je kao Sahađavasta (Sahajawastha). u kome je um jedno sa Istinom.i Boga. U svom poslednjem ropcu jelen shvati da se miris koji mu je zaneo srce i nadahnuo sve njegove napore. Pod okriljem ljubavi je put ka Istini lak i radostan. Cilj sadhane je Samospoznaja Sve duhovne sadhane poklonika su poput napora koje je ulagao kasturi-mriga. ostvarenje Boga. Najviše stanje svesti. odveže od njih.mrigi Postoji divna priča o kasturi . mir.mrigi. sve žrtve i očajničke borbe . sa stanovišta Tvorca. izgubivši ravnotežu na jednoj visokoj steni. on sam bio objekat sveg traganja i svih nastojanja. Ovaj poslednji trenutak jelcnovog života bio je ujedno i najsretniji. iako ona može imati svoj poseban izraz. Bog spoznaje sebe kao Boga. ne prezajući ni od oštre zime ni od paklene toplote. U tom trenutku on spoznaje da je. zanavek u vrhunskoj ekstazi Samoostvarenja. nepromenljivog u suštini. osećaju miris večnosti u žiži svakog zbivanja u vremenu. ograničenom snagom. sve avanture kroz koje je prolazio. božanska igra u kojoj Neuslovljeno stavlja na kušnju beskonačje Svog apsolutnog znanja.bez napora. Sopstvo spoznaje Sebe. moći i blaženstva kroz sve okolnosti. Samoostvarenje. ljubav. u neprestanoj. Ono za čim se traga ima mnogo imena -sreća. Međutim. Jer. Tako je snažna bila njegova žudnja da je on. Ni u jednoj drugoj sadhani nije stapanje sa Bogom tako jednostavno i duboko kao u ljubavi. Radi se o prirodnoj želji. Tada biće i njegov Tvorac prepoznaju da su jedno. beskonačnog u ispoljavanju. Oslobođenje od ograničenja preuzima tri oblika. u kome Bog ponovo vaspostavlja ravnotežu između parova suprotnosti. prosjaj istine. preuzima raznovrsna obličja. U nižim oblicima života i kod manje naprednih ljudskih bića ovo traganje se odvija nesvesno. Jednom dok je veselo trčkarao brdima i dolinama. koji je u suštini večan i nepromenljiv. međutim. Evolucija je.svi rizici koje je preduzimao. prolazno iskustvo jedinstva s Bogom. nepokolebljivo je tragao dalje. . Svako doživi svoj trenutak sreće. To Ostvarenje mora se dogoditi i događa se isključivo na pozornici života. i!i mošusnom jelenu. nije pao i smrtno se ozledio. u kojoj on gubi svoju ograničenu individualnost jedino da bi otkrio da je jedno sa sveprisutnim Bogom. u zavisnosti od višeg ili nižeg položaja pojedine duše na lestvici evolucije-o prvobitnom jedinstvu sa Bogom. jedinstvo sa Bogom. Unutrašnja vrednost ljubavi je tako očigledna da je greška i pomisliti kako ona može da bude sadhana sa nekakvim drugačijim ciljem. uvek novoj svesnosti o Samom Sebi. Kod razvijenih ljudskih bića ono je svesno. Avatar Svako živo biće svesno ili nesvesno traga za jednom jedinom stvari. nastavljao svoju očajničku potragu za slatkim mirisom. uočavaju nepromenljivost u svim promenama.

Oni sa sobom donose novo oslobađanje moći.Većina Bogoostvarenih odmah napušta telo zauvek uranjajući večno u nemanifestovani aspekt Boga. Pet Sadgurua ere izazivaju ovaj silazak u cikličnom periodu od 700 do 1400 godina. u različitim vremenima i u različitim delovima sveta. U Avatarskim periodima Avatar. Oni koji im priđu. pod različitim imenima. Neki Bogoostvareni zadrže telo neko vrcme. Pošto se Njegov dolazak uvek podudara sa duhovnom regeneracijom čovečanstva. Čini se kao da su propale sve nade da će se talas destrukcije zaustaviti. Paratnhanse. ili Savršeni Učitelji. po prvi put je nesvesno postao čovek da bi svesno postao Bog. On je iznad oprečnosti bola i zadovoljstva. Avatar se pojavljuje u različitim obličjima.ili čak kao Sadgurui. Najmanja nevolja može da izazove Njegovo saosećanje. da bi oslobodio čovečanstvo. i kao Boga koji je preuzeo na sebe. teži samozaboravu u provodima. iz tog razloga oni nisu svesni ni svog tela. novo buđenje svesti. One spoznaju sebe kao Boga u svemu. ali to ne mogu svesno primeniti u okvirima kreacije. religija je izložena poruzi. ali njih petoro. Kroz njega je Bog po prvi put dovršio svoje putovanje od nesvesnog božanstva do svesnog božanstva. u periodima koji prethode Njegovom pojavljivanju čovečanstvo pati od tegoba nastupajućeg preporoda.ne samo za neke. nov doživljaj života u celini . Za podrobnije objašnjenje videti Bog Govori od Mchcr Babe. bogati tlače siromašne. Korupcija zahvata čitav društveni poredak. Jaki dominiraju nad slabima. Kreacija za njih više ne postoji. ni kreacije. tako u Njegovim ispoljenim aspektima. Nemoralnost raste. iz evolutivnog i involutivnog procesa. Svedržitelja i Razoritelja čitave kreacije. odnosno. Bez obzira na to.-Ur. Nekolicina Bogoostvarenih duša zadrže telo. široke mase ljudi bivaju eksploatisane u korist nekolicine koji imaju svu vlast. One spoznaju sebe i kao nepromenljivu božansku Esenciju i kao njenu beskonačno raznoliku manifestaciju.u svojstvu Večnog Živućeg Savršenog Učitelja. Pojedinac. zauzima svoje mesto na čelu ovog tela i duhovne hijerarhije u celini. Oni se zovu Sadgurui. koji su u nekom smislu upravljačko telo. Hrista. u kojima je do tada uživala samo nekolicina naprednih duša. prelazak od razuma do intuicije . To je poznato kao Mokša (običan Mukta) ili Oslobođenje. pojavila kao Sadguru. Oni neprestano doživljavaju bezgranično blaženstvo. i usklađuje sa svežim prilivom energije. naročitog ovaploćenja BogaAvatara. Videh Mukti. a potom trancendirao. bilo kao Madzubi-e-Kamili. pa i drugim dušama da spoznaju Boga. kriminal cvate. Njihov ciklus rađanja i smrti je završen. nigde ne nalazeći mira i odmora. ili oslobođenje u telu. Izbijaju ratovi. Ove duše se zovu Madzubi-e-Kamili (Majzoobs-e-Kamil).* * Svaki dolazak fratara (Bogočovcka. moć i znanje Boga. Čovečanstvo zahvata očajanje. znanja i blaženstva Boga. postojeća ograničenja kreacije. i On je jedini Avatar koji se ikada manifestovao i koji će se ikada manifestovati. Pošto je On apsolutna manifestacija Boga u ljudskom obličju. muče strahovi. Avatarski periodi su kao proleća kreacije. služe i obožavaju ih. vuče pohlepa. bezgraničnog znanja. Bog periodično svesno postaje čovek. Prelazak od čula ka razumu je bio jedan od tih koraka. Avatar je prva individualna duša koja se. Rasul-a) je direktni silazak Boga na zemlju u ljudskom obličju . I kroz njega. kako one same sebe nazivaju. moći i blaženstva Boga. a ovaj poseban oblik Oslobođenosti. podiže na viši nivo svesnosti. On uspostavlja standarde ljudskih vrednosti izražavajući ih u okvirima božansko . uživajući u potpunosti u božanskoj igri stvaranja. u celini. On predstavlja meru po kojoj čovek može da proceni kakav jeste i kakav bi mogao da postane. i zato su sposobne da pomognu svemu duhovno. . Oni ostaju svesni jedino blaženstva Sjedinjenja. Svi vrhunski kvaliteti energije i svesnosti. kao Boga Stvoritelja. Bude. U tom trenutku se pojavljuje Avatar. ali njihova svest potpuno utone u nemanifestovani aspekt Boga. Oni doživljavaju sebe kao Boga izvan kreacije. uvek rade u javnosti i društveno su cenjeni i priznati. Mesije. One uglavnom žive i rade izvan očiju javnosti i nepoznati su čovečanstvu. Njihova svest je uvek jedinstvena. niti mogu pomoći drugima da dostignu Oslobođenje. Život se. sada su stavljeni na raspolaganje čitavom čovečanstvu. Ove duše neprestano doživljavaju iskustvo apsolutnog mira. Đivanmukte (Jivanmukte) . Izazivaju se i podstiču klasne i međunacionalne mržnje. i svesne su sebe kao Boga kako u Njegovim neispoljenim. a funkcija im je različita. njihovo prisustvo na zemlji predstavlja fokalnu tačku koncentracije i zračenja beskonačne moći. imaju velike duhovne koristi kroz kontakt sa njima. Novi stvaralački impuls se manifestuje posredstvom božanske ličnosti. U svetu postoji pedeset i šest Bogoostvarenih duša u svakom trenutku. kao Vrhovni Sadguru.biće sledeći korak. najveća tragedija ga možda neće dodirnuti.ljudskog života. ophrvava ljutnja. već za sve. Čoveka više nego ikada razdiru strasti. Avatar je zainteresovan za sve ali nije zabrinut ni za šta.

Čovek-Bog * Čovek-Bog takođe se zove Savršeni Učitelj. ali za koju su drugi vezani. Čak i neprobuđeni muškarci i žene postaju toga sada svesni. iz dubine svog srca. potvrđuje se i fiksira u formativnim i materijalnim svetovima za vreme Avatarovog života na zemlji. i ubrzava duhovni život Svog vremena.signal za moje javno ispoljenje . Na primer. Potomcima ostavlja u nasledstvo moćno zaveštanje Svog božansko-ljudskog uzora . Avatar je okružen Krugom od deset koncentričnih Krugova sa ukupno 122 učenika. ljubavi neiskvarene željom. doživevši Realizaciju. od kojih svaki. postaju jednaki samom Sadguruu. Oni se ne vezuju ni za šta drugo do za Boga. U njima ne plamti nikakva druga ljubav izuzev za Boga i žude samo za Njim. koje traje večito i uvećava se kada se deli sa drugima. u trenutku Realizacije. On koristi svaku priliku da povede druge ka Ostvarenju. Oni koji Mu posvete svoj život. vremenom će se svesno poistovetiti s Njim. Plan razvoja života i svesti za čitav Avatarski ciklus.* RadAvatara i Njegovih učenika nije samo namenjen savremenicima već i budućim pokolenjima. Ali kada. Malo . Njega brine samo patnja ljudske duše. mira nepomućenog ambicijom. Moći naprednih poklonika Napredni poklonici ne samo da uživaju izvesne privilegije Božanskog stanja. radi na Oslobađanju drugih. proširiti još dalje.oslobođenje od okova delanja. uronjeni u radost Bogoopijenosti. mirovanja i borbe. oni upijaju jedinstveno blaženstvo karakteristično za stanje Boga. On zna da destrukcija mora prethoditi stvaranju. On ukazuje čitavom čovečanstvu na mogućnost božanskog i rajskog života na zemlji. čovek poželi nešto trajnije od bogatstva i nešto stvarnije od materijalne moći. Zaokupljeni jedino Bogom. Oni koji poseduju potrebnu hrabrost i srčanost mogu krenuti Njegovom stazom. U onima koji stupe u kontakt s Njim. a u Besedama najčešće ga zovemo jednostavno ˝Učitelj˝.blago koje sadrži u sebi sva ostala blaga. snage upotrebljene samo za dobro bližnjega. zavladaće svetlost. Odeljak I Poklonici i Bogoostvarena Bića Radost Bogoopijenosti l pre Bogospoznaje napredni poklonici prolaze kroz stanja svesti koja su na neki način bliska stanju Bogospoznaje. u plamenu žudnje za služenjem Njemu. Prekid mog ćutanja . donosi Oslobođenje onima koji su za njega spremni. koji je utvrđen u kreativnom svetu pre nego što je Avatar preuzeo svoje obličje.nije daleko. mada se od njega razlikuju po funkciji i ovlašćenjima. Avatar zna da čovek ne prestaje da postoji kada umre i zato ga smrt ne brine.zaveštanje plemenitosti uzvišenog života.Ur. da iza patnje dolazi mir i blaženstvo. zbog čega je došao da ih oslobodi. tužni. pa na njih ne utiču ni radosti ni boli kojima podležu svetovne osobe. Srećni su jer su uvek u dodiru sa Bogom koji je okean blaženstva. On budi ljubav koja će. a iza borbe . života i smrti. Sadgimi. * Za podrobnije objašnjenje vidi besedu ˝Krugovi Avatara˝-Ur. masti i napredne duše viših nivoa dospevaju u stanje bez želja. U Avatarskim periodima. Za njih Bog nije samo jedini Voljeni već i jedina Stvarnost koja ima značaja.želje i njenog ispunjenja. već takođe i vladaju . Svaki Sadguru ima najuži Krug od dvanaest učenika koji. Njegovi najbliži učenici ulaze u Njegov Krug. Za Njega je to sve podjednako iluzija iz koje je On iskoračio. talas će se povući. nadaju se ohrabrenju. ili Salik-e-Mukatnil. Za sada moraju biti strpljivi. uništiti sve sebične zelje. Duhovno probuđeni već su bili svesni da svet danas prolazi kroz period kakav uvek prethodi Avatarskoj manifestaciji. zavladaće radost. Iz mraka pružaju ruke ka svetlosti. i oni će se osloboditi.pomalo će se njihova čovečnost stopiti sa Njegovom božanstvenošću. Qutub. Budite spremni da ga primite. Donosim najveće blago koje čovek može da primi . znanja nezamagljenog iluzijom. Talas destrukcije mora se podići još više. Onda će zavladati mir. usred životne bitke mole za mir i izbavljenje. Za vreme Svog boravka na zemlji Avatar budi u čovečanstvu spoznaju o istinskoj duhovnoj prirodi čoveka.

sve do šestog nivoa. sreća Bogoostvarenog je nedeljivi aspekt stanja Boga u kome nema dualnosti. Mahnita razuzdanost je daleko za njim. Nakon Bogospoznaje najveći broj duša odbaci telo i uroni u Bogosvest zauvek. Neki poklonici. Na kraju. Neki su. duša može u potpunosti da kontroliše svoju radost. dok je sreća Bogoostvarenog Samo u temeljena. Neki. Jer razlike među Bogoostvarenima su isključivo spoljašnje prirode i postoje samo u odnosu na univerzum. sputani ograničenom svešću i još uvek borave u području dualnosti ili iluzije. Sreća bogotražitelja je uslovljena. Primerice. ˝dolazi˝ spolja. pak. Neki uz velike teškoće. padnu u komu. pa su prinuđeni da naprave dugu stanku u svom putovanju ka Bogu. Razna stanja tragalaca Sa stanovišta svesti poklonike možemo razvrstati prema oblasti u kojoj se razvijaju. međutim.koji mu. postoje i oni koji slede svoju duhovnu stazu baveći se svojim svetovnim obavezama. Za njih je Bog jedina Stvarnost. Budući da je Čovek sada trajno utemeljen u ravnoteži bez oprečnosti. ne mogu meriti sa Bogoostvarenim bićima. Svi poklonici su. Sreća Bogoostvarene osobe je ničim uslovljena i sama sebi dovoljna. Stanje unmate Određeni napredni poklonici. Neki se zbune. Oni napredniji mogu da vide i čuju na bilo koju udaljenost. Izgubio se u božanskom Voljenom i stopio sa Njim. stoga i postojana. čak i na prvom nivou poklonik počinje da uočava svetla i boje. znanje i blaženstvo. Sa stanovišta kreacije. pa njihovo ispoljavanje liči na ponašanje luđaka. doživljavaju grubi svet kao fatamorganu. i uopšte. neprekidnim ponavljanjem određenih fizičkih pokreta ili reci. Sreća koju doživljavaju bogotražitelji je reakcija na sve obilniji izliv božanske milosti. Neki posrednici Savršenih Učitelja poseduju takvu kontrolu nad grubim svetom da su u stanju da po volji zamene svoje telo za neko drugo. Duša je dospela u stanje nenarušive staloženosti i potpune ravnoteže. dok sreća koju doživljava Bogoostvareni jednostavno JESTE. Postoji više tipova poklonika koje razvrstavamo prema tome kojim moćima su ovladali. počinju da se ponašaju neuravnoteženo. zahvaljujući svojoj egzaltiranoj svesti. Njihovo stanje obično se opisuje kao unmata (unmatta). postanu žrtve samoobmane. . opijeni svojim neobičnim moćima. bacaju kamenje na njih. Neosporno je da su oni uglavnom srećni zahvaljujući svom opštenju sa Bogom. oni su krajnje nemarni u pogledu važećih standarda i vrednosti. premda nijansira na prema tipu Bogoostvarenog bića. Oni će se zaglibiti u ćorsokaku na nekom od međunivoa svesti. razlike medu Bogoostvarenima su jasno uočljive i zavređuju da budu pomenute. pokušavaju da se prizemlje. ni po savršenosti unutrašnjeg stanja svesti. kao i prema tome koliko su se približili stanju Boga. Delokrug njihovih moči je u području dualnosti. a činjenica da oni ostvaruju čuda ne dokazuje da su oni zbog toga bliži stanju Boga. Unutrašnja Realizacija. pali u iskušenje da ih primene. doista zavređuju obožavanje. da oseća razne mirise i čuje muziku suptilnog sveta. U tradiciji Sufija nazivaju se abdali. Neustrašivost koju ispoljavaju. Ravnoteža i blaženstvo Bogoostvarenog Tek kada postigne Bogoostvarenje na sedmom nivou. Nasuprot tome. A drugi opet mogu da preuzmu novo telo neposredno nakon svoje smrti. A ima i onih koji su u svojoj Bogoopijenosti sasvim zanemarili život u grubom svetu. Drugi. Što ljudi pogrešno tumače u smislu da su ćudljivost i goropadnost osnovne crte njihovog karaktera. Zahvaljujući neumerenom i nekontrolisanom izlivu radosti u unutrašnjem kontaktu s božanskim Voljenim.velikim okultnim i mističnim moćima (siddhijima). Svi ovi podvizi naprednih poklonika tiču se pojavnog sveta. ali se oni.on je već nerazdvojno sjedinjen sa Njim. bezgranična sreća koja je sada večno njegova ne može poljuljati njegovu ravnotežu. dok je čitav univerzum sveden na nulu. suštinski je uvek ista. Sreća jednog bogotražitelja rada se iz sve tešnje bliskosti i intimnosti sa božanskim Voljenim . obzirom da su svi Bogoostvareni jedno sa sveukupnim životom i postojanjem. koji je okean bezgranične sreće. još uvek. pak. nepodložna plimama i osekama. ni po duhovnoj lepoti. Te duše se tako savršeno poistovete sa bezličnim aspektom Istine da nemaju nikakvu neposrednu vezu sa svetom formi. Nema više ni povremenih izliva ekstremne radosti koji su se javljali zbog sve teŠnje bliskosti sa Bogom . kao Drugi. Kao posledica njihove neobuzdane Bogoopijenosti. zalude. oni počinju da napadaju druge. Te razlike nisu razlike koje određuju duhovni položaj među Bogoostvarenim. ni po moćima. kod njih se javlja kao posledica potpunog nevezivanja. Različitosti samo u odnosu na univerzum Nakon Bogoostvarenja čovek stiče beskonačnu moć. ponašaju se kao pomahnitali. snažno poneseni radošću svog unutrašnjeg druženja sa Bogom.

jer i u tom slučaju Bog. Bog je najznačajniji. nikada. one svesno koriste svoja tela da bi delovale u kreaciji i pomogle tim dušama u njihovom putovanju ka Bogu. To je konačno i čvrsto uverenje zasnovano . Za Bogoostvarenog to nije stvar sumnje. Sadguru. pomaže svim zarobljenim dušama. premda su angažovani u različitim vrstama aktivnosti koje se tiču same kreacije. deluju kao univerzalni um. Takvu Bogoostvarenu dušu zovemo Čovek-Bog. Čovek-Bog II Odeljak II Stanje Čoveka-Boga Od svih predmeta ljudskog proučavanja. Ni jedan ni drugi nemaju konačan ili ograničen um. bolje je doživeti iskustvo Boga nego osetiti Boga. Bogočovek (Avatar) Kada čovek postane Bog. povrh toga što poseduju Bogosvest. Prema tome. niti je posredi samoobmana. Bogočovek je isto što i Čovek-Bog. a kada Bog postane čovek. Ovi Bogoostvareni se u terminologiji Sufija nazivaju Mađzubi-e-Kamil. isto tako pouzdano kao što običan čovek zna daje ljudsko biće a ne životinja. Svesni su da su sve zarobljene duše oblici Paramatme (Najvišeg Sopstva). sa stanovišta osnovnih karakteristika Njegove svesti i prirode Njegovog dela u kreaciji. Bogočovek i Čovek-Bog. ne haju za njihov privremeni usud. beskonačno je bolje od pukog skepticizma i ateizma. a najbolje od svega je . Ostali ljudi i dalje vide njihova tela i odnose se prema njima kao prema inkarniranim bićima. bolje je osetiti Boga nego proučavati Ga. međutim. Čovek-Bog (Sadguru) Retke Bogoostvarene duše ne samo da poseduju svest o Bogu već su takođe svesne svojih tela i kreacije. Oni nisu zainteresovani da ubrzaju Bogospoznaju zarobljenih duša i posve su ravnodušni prema vremenskom procesu u kome se odvija kreacija. Bez sumnje je bolje osećati Boga nego tragati za Njim intelektualnim putem. te daje njihova sudbina da jednoga dana postignu Oslobođenje-a neke i Bogoostvarenje.podjednako je udaljen od njega. Međutim. kada žele da pomognu drugim dušama. Neke Bogoostvarene duše nisu zainteresovane za kreaciju Neki Bogoostvareni. i Bogočovek i Čovek-Bog. suptilno i mentalno telo. one nisu svesne postojanja svojih tela. premda je bolje i intelektualno proučavati Boga Postajanje Bogom nego ostati u potpunom bogomračju.postati Bog. onaj koji je prvi dovršio proces evolucije i involucije. Tragati za Bogom. Ali čisto teorijsko znanje o Bogu neće odvesti poklonika daleko u njegovoj potrazi za smislom ljudskog postojanja. ni na tren. Međutim. Bogočovek je prvi Sadguru. dobar ili rđav . Kutub (Qutub) ili Salik-e-Mukamil (Salik-e-Mukammil). potpuno nestajući u Njegovom Biću. na gađanja. Živo zainteresovane za duše koje se još uvek nalaze u sužanjstvu. U tradiciji Sufija ovo središte se zove Kulub. Bogoostvareni znaju da će. Njega zovemo Bogočovek ili Avatar. ne gube svoju Bogosvest. ostaje različit od samog poklonika bivajući nešto što je izvan njega.Mađzubi-e-Kamili Neke Bogoostvarene duše zadržavaju svoje grubo. bilo uzvišen ili podao. makar samo intelektualno. periodično se spuštajući na zemlju. nalazi u samom srcu kreacije čiji izvor i svrhu vrlo dobro poznaje. njega zovemo Čovek-Bog. Poznajući njihovu sudbinu unapred. opažaju i postojanje zarobljenih duša. Za njih njihova tela i pojavni svet ne postoje. Savršeni Učitelj. još uvek je bolje proučavati Boga nego ne znati ništa o Njemu. čak ni iskustvo Boga ne predočava Njegovu pravu prirodu. Bogoostvareni se. ali apsorbovane u Bogosvesti. i svako. Mađzubi se ne služe svojim telima svesno. Bogoostvarena duša zna da je Bog. baš kao što su i oni sami postigli Bogoostvarenje. njihova tela su sasvim sigurno centri zračenja beskonačnog blaženstva. Pravu prirodu Boga poklonik spoznaje tek kada postigne jedinstvo s Njim. slepog verovanja. Međutim. tako da njihovi poštovaoci mogu iz tog spontanog božanskog zračenja izvući veliku duhovnu korist. ali njihova tela postoje samo sa stanovišta onih koji posmatraju. Zarobljeni se neprekidno kolebaju u pogledu pitanja ˝odakle˝ i ˝kuda˝. znanja i ljubavi. Kutub kontroliše čitav univerzum preko svojih posrednika. a ne prema telima ili univerzumu. Konačno i čvrsto uverenje Stanje Bogoostvarenja lišeno je sumnji koje razdiru umove zarobljenih. a zadrži svest o kreaciji. Čovek-Bog doživljava da je središte čitavog univerzuma. kao objekat iskustva. te tako nema ni govora o tome da oni koriste tela u uobičajenom smislu reci. i sve ostale duše jednom postići to isto. iako je i takvo osećanje manje bitno od stvarnog iskustva Boga.i On. jer im je svest potpuno okrenuta Bogu.

a Bogoostvarena duša je spoznala sebe onakvu kakva jeste. Dva aspekta Čoveka-Boga Kada osoba prolazi kroz unutrašnje nivoe koji vode Bogospoznaji. čine samo jedan delić beskonačne moći Bogoostvarenja. i koristi ih samo kao instrumente izražavanja božanske volje u svoj njenoj čistoti. i postaje svestan celokupne kreacije kao i svojih grubih. to je kapitulacija lažnog pred nadmoćnom Istinom. Sanskare koče ostvarenje beskonačne Duše. Ćelavi danju. suptilnih i mentalnih svetova. bolove. kada odlazi na počinak . koja je vrhunska Stvarnost i osnov svekolike kreacije. suptilnog i mentalnog tela. i u stanju je da. Lažnost pojavnog sveta proizilazi iz pogrešnih . plemenito. uverenje kome nisu potrebni nikakvi spoljašnji dokazi i koga ne mogu poljuljati nikakva osporavanja. Svetovnom osobom vlada njena ograničena individualnost. dobro i inspiralivno u univerzumu. ono što preostaje jeste Bog. koje je Bog. a čovek kao čovek po sebi nije svesno Bog. uz apsolutno neprianjanje. Sva zemaljska zadovoljstva. Da bi neznanje iščezlo. Sve ljudske mogućnosti. a ne zbog same svesti o njima. i grčeve evolucije. ograničena individualnost mora da nestane. pošto se poistovećuje se sa svojim ograničenim oblikom i imenom. Pošto je Čovek-Bog oslobođen svih sanskara. ponevši sa sobom sve oznake ograničenog života. ograničena individua mora da preda svoje ograničeno bivstvo. i ona. a skida je noću. koliko god sadržajna. samo je beskrajno mali delić neprolazne i neizrecive slave Bogoostvarenja.na kontinuiranoj Samospoznaji. to je ćelavom perika. Mali broj duša nakon Bogoostvarenja ponovo silazi. Sve lepo. stavlja na glavu periku. nego činjenica da se on. Upojedinjena duša mora da prođe kroz sve porođajne muke. To nije predaja nečeg stvarnog. ona sukcesivno prestaje da biva svesna grubih. Cena koju mora da plati da bi stekla ovo bogatstvo jeste gubljenje zasebnog ega. zahvaljujući sanskarama. Samo petoro njih deluju kao Savršeni Učitelji. plaća se ne mala cena. Čovek-Bog ne doživljava ni najmanje narušavanje svog duhovnog položaja. kada odlazi na posao. ma kako impozantne. A kada ono side sa scene. Ono što je Čoveku-Bogu telo. Nesklad u svesti i poremećaj u izražavanju božanske volje javlja se zbog sanskaričkog poistovećivanja sa telima. obzirom da ih vidi kao nešto što se suštinski razlikuje od njegovog istinskog bića. divno. kao i svog grubog. beskonačnu moć. Promenljiva senka Boga ne pomućuje Bogosvest Čovek-Bog zna daje beskonačno biće iznad svih oblika. on ih se lako oslobađa. Tako svest biva obavijena velom neznanja. Čovek-Bog nije uhvaćen u zamku kreacije Ono što je duhovno opasno za dušu koja se još uvek nalazi u okovima nije njena svest o kreaciji. Čoveka ne ugrožava njegova svest o telima. Čovek-Bog je svesno Bog i svesno čovek. koji je sprečava da uvidi svoju unutrašnju božanstvenost. baš kao što ni prosečna osoba ne može misliti o sebi nikako drugačije osim kao o ljudskom biću. Predaja ograničenog bivstva je nestanak čvrsto ukorenjene zablude o zasebnom postojanju. on ostaje zanavek svestan svoje neistovetnosti s telima. Okovana duša je lancem sanskara vezana za svet oblika i to joj stvara iluziju istovetnosti sa telima. veličanstveno. Samo u tom pravcu valja tragati za krajnjom svrhom čitave kreacije. Ali prosečna osoba misli da je ono što zapravo nije. ostane svestan kreacije ne padajući u njene zamke. kada mu postanu suvišna. Cena Bogoostvarenja Za večno blaženstvo. Niko i ništa ne može dovesti u pitanje njegovo spiritualno uverenje. ostvarena duša o sebi ne može misliti nikako drugačije osim kao o Bogu. samo su iskrivljeni odraz apsolutne Istine Bogoostvarenja. odnosno spušta se. Slava Bogoostvarenja Bogospoznaja je sam cilj celokupne kreacije. Jer. Bog kao Bog po sebi nije svesno čovek. samo su blede senke beskonačnog blaženstva Bogoostvarenja. već činjenica da je njena svest upala u zamku kreacije zahvaljujući sanskarama. Da bi se uplovilo u neograničeno prostranstvo Božestva.a da pritom njihova Bogosvest nije ni na koji način ugrožena. a. Čak i onda kada povrati svest o kreaciji. suptilnih i mentalnih tela . reinkarnacije i involucije. poistovetio sa njima. Sva svetovna znanja.Tako i Čovek-Bog koristi svoja tela kada su mu ova potrebna za njegovo delo. neprolaznu slavu i apsolutnu Istinu Bogoostvarenja. pre nego što nasledi ovo bogatstvo skriveno u samom srcu kreacije. sama sebi spušta veo neznanja koji prekriva unutrašnjeg Boga. ma kako snažna.

Čak i kada se. On se služi univerzalnim umom samo zarad svoje zemaljske misije. Kada završi svoje delo on i njega odbacuje. čiste božanstvenosti i nesputane kreativnosti. zbog zarobljenosti drugih ja koje spoznaje kao sopstvene oblike. Čovek-Bog zna Istinu. u cilju izvršenja svog univerzalnog dela. pa ipak On zadržava Svoje telo i koristi se njime da bi pomogao oslobađanju drugih duša iz okova kako bi i one postigle Bogosvest. večno i stvarno Postojanje. preovlađuje patnja. U Njegovom Bogostanju. . Međutim. On svesno silazi iz stanja Boga da bi dospeo u slanje u kome doživljava Boga u svemu. on spusti u područje dualnosti. Neznanje se ogleda u tumačenju forme kao same po sebi potpune. zahvaljujući svom neznalačkom poistovećenju sa ograničenim umom. Sve vreme dok deluje na zemlji posredstvom univerzalnog uma. Znanje o Njegovom Božanskom Poreklu Mu je omogućilo da istovremeno zna kako je sve u svetu dualnosti samo iluzija. Njegov boravak u svetu dualnosti ne samo da Ga ne vezuje. Za njega više ne postoji ogranični život ograničenog uma. besmrtne svežine i večne blaženosti. Isus Hrist kao Avatar doista je patio na Krstu. Bogočovek je nerazdvojno sjedinjen sa Bogom zauvek. Shodno tome. on se tada ispoljava kroz univerzalni um. za njega više nema oholosti šupljeg otuđenog ega . Njegovo Znanje o Njegovom Bogostanju. svu tu patnju. Patnja Čoveka-Boga i Bogočoveka Jedinstvo Čoveka-Boga sa Bogom je savršeno. Bogočovek je takoreći neprestano razapet i stalno se iznova rada. Održavalo Ga je. blaženstvo i moć. Stanje Savršenstva u kome boravi Bogočovek je iznad svih oblika dvojnosti i suprotnosti. Ali kada Bog postane čovek.on je svestan svog jedinstva sa celokupnim životom. i doprinosi oslobađanju ljudi iz ropstva. nego odslikava iskonsku slavu jedine Realnosti. on zna. i koji se nalazi u samom srcu kreacije. pomaže da izdrži. Čovek-Bog se ne poistovećuje čak ni sa univerzalnim umom. nevezane za Beskonačni duh.shvatanja. Pošto kod većine umova. ali mu beskonačno blaženstvo stanja Boga. Nedualnost u srcu dualnosti Čak i dok deluje u svetu dualnosti Bogočovek nije ni na koji način ograničen dualnošću. On na zemlji više nema šta da postigne za Sebe. koja je Bog. iako je ona samo jedan od njegovih izraza. To je smisao Kristovog Raspeća. mirno i bez bure. pa jede i pije i pati kao i svi obični ljudi. za njega više ne postoje radosti i patnje sveta dualnosti. a to je dostizanje pune Samospoznaje ili Bogoostvarenje svih duša. a Njegov univerzalni um obuhvata sve umove. i da nastavi da deluje u pojavnom svetu da bi ubrzao prvobitnu svrhu kreacije. jednom rečju. on zna da je večan i da je Bog. oseća i dela posredstvom univerzalnog uma. to ga ni za trenutak ne razdvaja od Boga. u kome neprekidno i bez napora boravi. njegova svest ostaje neokrnjena dualnošću. Mada je On svestan večnog blaženstva svog božanskog stanja. Raspeće Bogočovek svaku dušu doživljava kao Sebe. Međutim. bivajući time i sam zarobljen. On takođe. i patnja Čoveka-Boga je beskonačno veća od radosti koju doživljava. oprečnosti ˝ja˝ i ˝ti˝ rastopile su se u sveprožimajučoj božanskoj ljubavi. Iz ovih razloga. Posredstvom univerzalnog uma on ne samo da doživljava radosti svih umova već i njihove patnje. a ne univerzalni um. I pored svega toga. On takođe doživljava da je jedno sa zarobljenim dušama. On kao Bogočovek doslovno pati kao i svaki drugi čovek. neprekidno doživljavajući mir. pa nju duboko diraju i pokreću sanskaričke radosti i patnje. kroz koji deluje kada se radi ljudi spusti na zemlju. Čovek-Bog može da bude svestan kreacije uz neumanjenu svest o Bogu. A pošto se služi univerzalnim umom ne poistovećujući se s njim. nema pristup stanju beskonačnog blaženstva Boga. usled neznanja. Bogočovek zna da je jedno sa svim zarobljenim dušama. Po završetku svoje misije Čovek-Bog odbacuje i univerzalni um Upojedinjena duša. U Bogočoveku je u potpunosti ostvarena svrha kreacije. iz ne moći da se uvidi da se radi o iluzornom ispoljavanju beskonačnog Duha. On ne samo da zna da je jedno sa svime već takođe zna daje On Jedini. Čovek-Bog deluje kroz univerzalni um Kada se Sadguru iz bezličnog aspekta Boga spusti u svet oblika. To je stanje neograničene slobode i nenarušive savršenosti. do njega ne dopiru radosti i patnje koje univerzalni um posreduje.koji je jedino. On u svemu doživljava Sebe. U običnom stanju čoveka on mora da se izjednači sa drugima. on ne gubi svoju božanstvenost. Velika je patnja Čoveka-Boga. pa tako i u središtu dualnosti prebiva u stanju nedualnosti. jer jeza njega celokupna kreacija samo jedna od promenljivih senki Boga . čak i kada radi sve ove stvari. On je svestan istinske prirode Boga kao i istinske prirode kreacije. doživljava i bezgraničnu patnju. Iako doživljava svoju istovetnost sa Bogom i večnu slobodu.

niti sledi unapred stvorena pravila i zakone: on je sam sebi jedini zakon. U stvari. On se ne vezuje ni za jedan metod u pružanju pomoći. svestan svog neznanja i pretvara se da je ono što nije iz sebičnih razloga. Ovi atributi. Duše koje nisu spoznale Boga još uvek se nalaze u području dualnosti i uzajamnim razmenama.Čovek-Bog III Odeljak lll Delo Čoveka-Boga Slobodno i nevezujuće davanje i uzimanje Bogoostvarenje je beskrajni kraj kreacije i bezvremeno dozrevanje i dokončavanje inteligentne i nevezujuće karme. zbog prirode svoje duhovne ograničenosti. Mada je izvor znatne opasnosti za slabe i povodljive ljude.Bogu. to samozavaravanje i licemerje će kad . već i doprinosi oslobađanju duša koje još uvek žive u neznanju. Može se pojaviti pod bilo kakvim okolnostima i odigrati ulogu koju okolnosti nalažu ne vezujući se. pošto je tako pridobio milost i pomoć Čoveka-Boga. to je onda velika nesreća. pletu karmičke lance dugova iz kojih nema izlaza. On vidi sebe u svakome. Pošto nisu oslobođeni sebičnosti. Ona veruje da je nešto što nije i misli da zna ono sto zapravo ne zna. koje su njihove stalne preokupacije u svim područjima života. pokušavaju da glume Čoveka-Boga. primaoci njegovih duhovnih podsticaja. ne samo da ga ne zadužuje. on tada započinje vezu sa ČovekomBogom koja će opstati sve dok ne postigne Oslobođenje i Bogoostvarenje. ritualima i pravilima. zavaravajući sebe ili pretvarajući se. boravi u jedinstvu. čistote i univerzalnog razumevanja. licemerna osoba stvara sebi ogromne karmičke dugove. nemoćna da dokaže neku svoju tvrdnju. Svi koji se voljno ili nevoljno prepuste vrtlogu njegovih aktivnosti postaju. upotrebljavati isti jezik kao i Učitelji i pokušavati da ih imitiraju u raznim spoljašnjim stvarima koje prate život Učitelja. međutim. premda je to donekle opasno po druge. više nisam sledbenik. ona ne može obmanjivati u beskraj. Samoobmana i pretvorstvo Onima koji borave u neznanju nedostaju osnovne crte Učitelja. Ja postim zbog svih vas koji to . međutim. Ljudi koji su i sami obavijeni maglom neznanja mogu. Čak i kada. oni iskorišćavaju slabe i lakoverne tako što ih drže u strahu od pakla ili im podgrevaju nadu u nebo. na neki način. sama odati. vrlinom njegovog postignuća sjedinjenja sa Bogom. Čovek-Bog se može ponašati i kao sledbenik U izvršavanju svog univerzalnog dela Čovek-Bog je beskonačno prilagodljiv. Ali ne mogu. Ako je. usled samozavaravanja ili iz promišljene sebičnosti. jer budući da sam ga već postigao. on može slobodno da daje i slobodno da uzima ne vezujući time ni sebe ni druge. imitirati Čoveka-Boga u njegovom savršenom razumevanju. Čineći tako. Neponovljivost i nesputanost Savršenih Učitelja Rad Savršenih Učitelja u univerzumu fundamentalno se razlikuje od onoga čemu teži većina sveštenika ili crkvenodostojnika ustanovljenih religija. Oni su dakle usmereni na ono što je stvarno bitno a što može doprineti unutrašnjem otkrivanju duha u svakom kome pružaju pomoć. Kontakt sa Čovekom-Bogom je blagotvoran za sve Kada je čovek bezrezervno otvoren na izlive ljubavi Čoveka-Boga. Učitelj je odgovorio. Za ČovekaBoga ne postoji niko ko bi bio izopšten iz njegovog bića.tad neosetno odvesti Bogu. ˝Ne postim da bih postigao Savršenstvo. iskrena u onome što misli i radi. žrtvujući za Njega čitav svoj život i sve svoje posede. pa pošto sve što radi izvire iz njegove svesti o nedualnosti. jer će se. pak. ono što On radi. Kada osoba posveti život samoobmani. jer dokle god postoji otpor prema ČovekuBogu dotle se neminovno javlja i razmišljanje o Njegovom Radu što opet učvršćuje vezu i kontakt sa njim. Licemer je. on zapravo začinje jednu razvojnu liniju koja će ga kad . Svest Čoveka-Boga.tad izaći na videlo. tada on. A kada se čovek stavi u službu Čoveka-Boga. čak i kada se čovek suprotstavi delovanju Čoveka-Boga. u njegovom doživljavanju beskonačnog blaženstva i rukovanju bezgraničnim moćima. Većina njih pridaje preveliki značaj spoljašnjim formama. pripadaju isključivo Čoveku . Jednom je sledbenik upitao Učitelja zašto posti. uskogrudosti ili neznanja. ne treba je kriviti. stupa s njim u vezu koja će znatno ubrzati njegov spiritualni napredak. S druge strane imamo Savršene Učitelje koji su zauvek uplovili u večan život ljubavi. posle izvesnog vremena.

Čovek-Bog koristi Maju da bi je poništio Ne samo da Čovek-Bog nije vezan za određenu tehniku pružanja pomoći. ponašati kao sledbenik. Lažna svest Duša koja je u okovima zapala je u klopku univerzuma. on isto tako nije vezan ni za kakav konvencionalni kriterijum vrline. ali posmatrači nemaju uvida u situaciju iznutra i zato ne mogu pravilno da shvate opravdanost njegove prividne okrutnosti. U svom očajničkom grču on je toliko zaslepljen da grabi i onoga koji mu je pritekao u pomoć. Na ovaj način osoba će ad infinitum lutati od jedne do druge suprotnosti. premda u prvom trenutku neprijatni. nešto suprotno svemu što se od njega uobičajeno očekuje. Nema nikakvih ličnih motiva.˝ Duhovni sledbenik se ne može ponašati kao neko ko je postigao savršenstvo. on u svom spiritualnom zadatku koristi bezbrojne metode. Pomoć Čoveka-Boga .još niste postigli. radi za krajnju dobrobit sviju. Čovek-Bog ima moć da na trenutak prekine dejstvo varljive imaginacije koja bi se. On vise nema šta da postane jer je postao Sve. jer se Savršeni ne da imitirati. idući u krajnosti. nemoćna da stavi tačku na delovanje iskrivljene svesnosti. postoji i težnja da se. osoba ima iskustvo ubice. Čovek-Bog u zatočenu dušu sadi seme Bogoostvarenja. osoba besciljno luta lavirintom iskrivljene svesnosti. Seme Bogoostvarenja Gde god je dualnost. već povlači za sobom i svog spasioca. Ili. Otkrivajući Istinu. nastavlja da gomila iskustva mnogobrojnih oprečnosti. njegova namera je uvek duhovne prirode. muškarac ili žena itd. da je kralj ili prosjak. na primer. na primer. Kao i taj potresni san. ali je do samog Ostvarenja potrebno da prođe određeno vreme. Sve što uradi je za dobrobit sviju. ona to mora da uravnoteži prolazeći kroz iskustvo ubijenog. Kada ne opaža Istinu. Iako je Bogoostvaren. Zato ostaje nevezan u onome što radi. Premda njegovo ponašanje može izgledati beskrupulozno u očima sveta. beskonačno odvijala. on će odigrati tu ulogu da bi ostalima osvetlio put. U stvari. Međutim. On primenjuje različite metode za različite osobe. ali deca sama to ne umeju. njegova strogost je izazvana duhovnim zahtevima situacije i za najveće je dobro onih prema kojima se on tobože grubo ophodi. šokovi koje Čovek-Bog u tajnosti smišlja i namerno priređuje su. Čovek-Bog joj može pomoći da izađe. Čovek-Bog će. Svaki proces rasta u univerzumu zahteva vreme. Stručnjak u veštini spašavanja zna da nekada mora prvo da onesvesti davljenika. a univerzum nije ništa drugo do puka imaginacija. ako je neko bio kralj u jednom životu. Otuda duša. Njegovi metodi razlikuju se od osobe do osobe. uvek je nadahnut samilošću koja želi blagostanje za sve. Ovim prividno surovim činom on uklanja opasnost koju donosi očajnička borba davljenika i tako osigurava uspeh svojoj operaciji. skraćujući put koji bi ona inače morala da prevali kroz različite faze iskrivljene svesnosti. Spašavanje davljenika Služeći se Majom da bi svoje učenike izbavio iz Ma je. um umišlja razne stvari naprimer. prividna strogost Čoveka-Boga osigurava spiritualno blagostanje drugih. Čovek-Bog se ne vezuje za određenu ulogu i on prilagođava svoju tehniku pružanja pomoći potrebama onih koji traže njegov savet. Da bi pokazao put do božanskog. Ako. dok se Savršeni može. da bi zalutaloj duši predočio Istinu i pomogao joj da se približi Istini. sve što on radi. od okolnosti do okolnosti. u suštini blagotvorni. Povremeno dozvoljava sebi da učini nešto što će druge šokirati. Pošto imaginaciji nema kraja. Čovek koji poseduje najviši stepen fakultetskog obrazovanja može bez ikakvog napora učiti decu abecedi. i tako ne samo da onemogućava svoje spašavanje. u suprotnom. Na isti način. Ponekad izgleda daje Sadguru previše grub prema nekima. Kratak i šokantan san ima za cilj da probudi spavača iz njegovog dugog slatkog sna. posredstvom uma. on mora da uspostavi ravnotežu tako što će u sledećem životu biti prosjak. u svrhu vođenja i unapređenja duša. Uporedimo to sa situacijom u kojoj vrstan plivač pokušava da spase davljenika. povrati izgubljena ravnoteža. Dobro je poznato da se davljenik grčevito hvata za bilo šta što mu dođe pod ruku. odigrati ulogu bhakte (obožavaoca) Boga premda je on već postigao jedinstvo sa Njim. On je izvan dobra i zla.

I veliki podstrek u njegovoj borbi da se iz mraka probije ka Istini. sanskare srdžbe. Gospod i sluga u jednome Za Bogočoveka (Avatara) može se. isti potencijal da stvori istovetno drvo. Poklonik koji na ovaj način postigne najviši spiritualni status. On je sluga univerzuma. Ovakav prenos duhovnog znanja sa Čoveka-Boga na učenika izgleda kao paljenje baklje već upaljenom bakljom. Drvo banijan raste do ogromnih razmera i u širinu i u visinu. ali oplođuje samo onu zemlju koja je.sve one imaju svoje odgovarajuće suprotnosti. pročišćavanju. Ovo podjednako važi i za Čoveka-Boga. reći daje istovremeno i Gospodar i sluga univerzuma. Zato je kontinuirano nastavljanje loze Savršenih Učitelja na zemlji neiskazivi blagoslov za Čovečanstvo. Analogija sa drvetom Čovek-Bog može se uporediti sa drvetom banijan. A kada Čovek-Bog odluči da pruži pomoć. sunca i oluje. baca veliku senku i služi kao sklonište putnicima Štiteći ih od kiše. Kroz prisan odnos tokom nekoliko života sa onim koji je sada postao Savršenim Učiteljem. Od samog početka pa do samog kraja. njegova ograničena pomoć daje rezultate postepeno. što podrazumeva i iziskuje delovanje odgovarajućih impresija dvojnosti. služenju i žrtvovanju. Uzdižući tragaoca na sedmi nivo. sunca i oluje. Milost Bogočoveka je poput kiše koja u potocima zaliva čitavu zemlju. Ove impresije nazivamo prarabda (prarabdha) sanskare. Čovek-Bog će ga učiniti jednakim sebi. Upravo kao što je Gospodar i sluga u jednome. one ulaze u njegov Krug. štiti ih od kiše. stiče. Svest o dvojnosti podrazumeva delovanje odgovarajućih impresija o dvojnosti. daleko plodotvornija od pomoći koju bi mogao da pruži neki napredniji poklonik. Krug Ulazak u Krug Savršenog Učitelja Posle nekoliko života proživljenih u traganju. Ostvaruju. Učiteljevom Krugu pristupaju duše koje su sopstvenim naporima postale dostojne Bogoostvarenja. U pogodnom trenutku one se. isto tako i na drugom itd. On je pruža samom Sebi koji jeste u raznolikim formama. duša delujc pod uticajem impresija koje predodrcduju njenu sudbinu. drvo pušta svoje korenje duboko u plodnu zemlju da bi. One se sada ne razlikuju ni po značaju ni po upotrebljivosti. Kao Onaj koji bez prekida nosi breme svih ljudi i pomaže im da prebrode bezbrojne duhovne teškoće. milošću svojom. Impresije o dvojnosti prvo služe evoluciji i ograničavanju svesti. i jalovu i plodnu. dakle. neke osobe imaju tu sreću da se sretnu i uspostave kontakt sa Bogoostvarenim Učiteljem. jer on budi još neprobuđenu božanstvenost drugih duša. Ljubav koju On pruža ili dobija ima za cilj da oslobodi duše iz okova neznanja. milošću Učitelja. koja se neprestano i bez razlike izliva na sve. učinjena plodnom. kada za to dođe vreme. baca veliku senku i služi kao sklonište za putnike.Pomoć Čoveka-Boga je međutim. on može. Ono zatim takođe izraste u širinu i u visinu do ogromnih razmera. Bogočovek je takođe uzvišeni Ljubavnik i Voljeni bez premca. Duša ne može steći svest o svom jedinstvu ukoliko ne proživi iskustvo dvojnosti. strpljivim i mukotrpnim radom. Isto važi i za sanskare požude. Pružajući ljubav. Kada poklonik pruža pomoć svome manje iskusnom bratu. Nestajanje sanskara . Kao Onaj koji neizmerno obilno izliva Svoj duhovni blagoslov na svet. on je Gospodar univerzuma. Prarabda sanskare Sve akcije u svetu dvojnosti izazvane su sanskarama dvojnosti. iz njega izraslo i razgranalo se još jedno drvo banijan. za tren da uzdigne tragaoca čak do sedmog nivoa. reči i dela . takođe postaje Savršeni Učitelj. sanskare loših misli. Na primer. Kada dostigne maksimalnu visinu. Kao i prva. U tom trenu tragalac će proći kroz sve nivoe involucije svesti. Prarabda sanskare vezane su uvek za iskustva suprotnosti. što dovodi do toga da osoba koja se uspinje mora dugo vremena da se zadrži na prvom nivou. sanskare pohlepe su vezane za svoju suprotnost. a kasnije oslobađanju svesti utirući put Samospoznaji ili Bogoostvarenju. Bogočovek. a primajući ljubav On prima nazad sve ono što bese probudio u drugima milošću svojom. on ga može dovesti samo do stupnja koji je i sam postigao. i ta druga baklja može da zapali ostale baklje. Povrh toga. putem služenja tog Učitelja i ljubavi prema njemu. pak.

kao i zakon uzroka i posledice. ni prostor. još uvek duhovno zasužnjene. Kada Savršeni Učitelj u cilju uzdizanja čovečanstva deluje u sferi dualnosti. . nego zbog toga što je njegovo delo. dok radi za one koji su u području dualnosti. svesnosti. blaženstvu. ne zbog toga što je njegova moć iscrpljena. zaokruženo i okončano. premda u stvarnosti Savršeni Učitelj u svakom trenutku doživljava jedinstvo i beskonačnost Onostranog stanja. Iza dela Učitelja stoji beskonačna moć Boga. Svaka akcija koja se sprovede u prostorno-vremenskom svetu odnosi se i u tesnoj vezi je sa tačnom određenom situacijom i nizom okolnosti. njegovo delo podleže zakonima vremena. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno oslobođenih duša leže Jogajoga sanskare.Od stupnja atoma pa sve do ostvarenja Boga. ljubavi i moći. Posmatrano sa stajališta njegovog spoljašnjeg delovanja. sve njene sanskare iščeznu. Transcendentno stanje U Onostranom stanju ne postoje ni vreme. Svi specifični kontakti ili veze koje Čovek-Bog ostvaruje tokom svog rada. te je ono. U Onostranom stanju Savršeni Učitelj je večno slobodan od svih sanskara. znanju. nisu ni blizu postignućima Čoveka-Boga. a ne na onaj način. U trenutku kada duša spozna Boga. posve beznačajni. Učiteljevo delo određujujogajoga sanskare Čak i kada se rad Čoveka-Boga procenjuje samo po značaju njegovih rezultata. a ne neka druga reakcija i zašto se stvar odvijala na ovaj. i pošto je ostvarenje Beskonačnosti i Božanstvenosti jedina svrha celokupne kreacije. Čovek-Bog nakon što obavi svoju misiju može iznenada okončati svoju inkarnaciju. koje su vezujuće. vreme. on ne bi mogao da izvrši nikakvo konkretno delo. Ona nema i ne može ni imati nijednu sanskaru. Obzirom da se njegovo delo odnosi na razotkrivanje i buđenje Beskonačnog i Božanskog koje leži neprobuđeno u svakoj duši. Ni najveće svetske duše. One ne oblikuju lanac koji bi sputavao njegovu svest. koje nisu vezujuće. u izvesnom smislu konačno. Ni minuta duže nego što mu nalažu njegove jogajoga sanskare. Prostor.dualnosti. One ne čine koprenu preko univerzalnog uma i ne obavijaju ga maglom neznanja. ona večito ostaje iznad svih vidova sanskara. periferne sanskare poznate kao joga joga (yogayoga) sanskare. Jogajoga sanskare služe Čoveku-Bogu da konkretizuje i materijalizuje božansku promisao i ispuni svoju misiju. dok iza dela svetovne osobe stoji ego-um sa svojim ograničenim moćima. duša se vezuje za impresije. i da će zauvek ostati beskonačan u Onostranom stanju. u upoređenju s njegovim delom. Ali. delo koje on ostvaruje u svetu kreacije podleže zakonima kreacije. univerzalni um poseduje nevezujuće. on je naizgled ograničen. prostora i uzročnosti. vreme važi i za njega. Kroz Jogajoga sanskare univerzalna Božija volja se izražava pojedinačno. Čak i kada je svestan kreacije i dela u okviru kreacije. koje je uslovljeno jogajoga sansakarama. kade se meri uobičajenim merilima. i ne vrati se normalnoj svesti o dualnom svetu. Jogajoga sanskare univerzalnog uma Ukoliko se Bogoostvarena duša vrati na normalnu svest sveta dualnosti. On nije vezan za svoje delo. rezultati koje postižu osobe čiji je um zaokupljen svetovnim stvarima su. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno zasužnjenih duša leže prarabda sanskare. Iako je sam iznad vremena.ni manje ni više od toga. ono je isto kao i svako drugo delo izvodljivo na zemlji . izviru iz Jogajoga sanskara. Rad Čoveka-Boga je podređen zakonima kreacije Kada Čovek-Bog u toku svog vraćanja na normalnu svest ne bi imao Jogajoga sanskare. uzgred budi rečeno. Jogajoga sanskare služe samo kao kanali kroz koje se njegovo univerzalno delo ostvaruje. njegovo delo je beskonačno važno. koje su samo ovlaš pripojene njegovom univerzalnom umu. Dovršivši delo koje mu nalažu njegove jogajoga sanskare. Funkcija Jogajoga sanskara Jogajoga sanskare deluju automatski. Ukoliko ona ostane uronjena u iskustvo božanskog. on nije vezan Jogajoga sanskarama. postoje samo u pojavnom svetu dualnosti. stoga. One služe samo kao okvir za preduzimanje i izvršavanje već utvrđenog delovanja. Učitelj jeste i zna da jeste beskonačan u svom postojanju. Međutim. on se ne zadržava u svetu iluzije i dualnosti. Uvek mora da postoji neki razlog zbog koga je na određenu situaciju usledila ovakva. i sve što joj se dešava uslovljeno je takvim impresijama. on je spreman da ponovo bude apsorbovan u bezlični aspekt Beskonačnosti. ona tada preuzima na sebe univerzalni um. ni delić pojavnog sveta. koje su.

Poseban rad za pripadnike Kruga Učitelj bez odmora obavlja svoje univerzalno delo za čovečanstvo kroz više planove. Kada radi za pripadnike svog Kruga, on sa najvećom pažnjom planira vreme, jer mora biti vrlo precizan i određen kada je u pitanju mehaničko iscrpljivanje njihovih sanskara. On radi za pripadnike svog Kruga u tačno određenim intervalima. Zato oni koji slede Njegove instrukcije i poštuju njegov raspored, imaju velike koristi od njegovog specijalnog dela. Vreme igra važnu ulogu u izvođenju specijalnih zadataka koje Učitelj sam sebi zadaje. Učiteljevo specijalno delo ne utiče samo na članove njegovog Kruga, već i na ostale ljude koji su sa njima u bliskoj vezi. Avatar i Njegovi Krugovi Kao i Savršeni Učitelji, i Avatar takođe ima Svoj Krug (sačinjen od deset koncentričnih Krugova). Kada se Avatar inkarnira, on pred sobom ima preciznu i jasnu misiju koja se izvodi prema planu koji je brižljivo prilagođen protoku vremena. Proces inkarniranja Avatara je nešto jedinstveno. Pre no što preuzme fizičko telo i spusti se u svet dualnosti, On daje Sebi i pripadnicima Svog Kruga specijalni tip sanskara, poznatih pod imenom vidnijani (vidnyani) sanskare. Krugovi Avatara uvek se sastoje od ukupno 122 člana, i svi oni se obavezno inkarniraju u vreme kada i Avatar. Preuzimanje vidnijani sanskara prilikom inkarnacije u fizičko telo je kao navlačenje vela koji On spušta na Sebe i Svoje Krugove. Pošto se inkarnira, Avatar ostaje pod velom vidnijani sanskara sve do trenutka kojeg je On prethodno odredio. Kada kucne čas, On počinje da doživljava svoju iskonsku božanstvenost i da dela kroz vidnijani sanskare, koje sada bivaju preinačene u jogajoga sanskare univerzalnog uma. Priroda vidnijani sanskara Po svojoj svrsi i nameni, vidnijani sanskare nalikuju na obične sanskare diralnosti, mada se po svojoj prirodi ova dva tipa sanskara suštinski razlikuju. Vidnijani sanskare podstiču aktivnosti i izazivaju iskustva slična aktivnostima i iskustvima koje uzrokuju obične sanskare. Ali, dok aktivnosti i iskustva pod dejstvom običnih sanskara imaju opšlu tendenciju da ojačaju stisak iluzorne dualnosti, aktivnosti i iskustva pod dejstvom vidnijani sanskara sistematično deluju u pravcu popuštanja tog stiska. Neizbežan logički ishod trošenja vidnijani sanskara je spoznaja jedinstvenog postojanja. Zato su one poznate kao vratnice Jedinstva. Pripadnici Krugova ostaju pod velom vidnijani sanskara sve dok ne postignu spoznaju Boga u trenutku koji je odredio Avatar. A pošto, posredstvom Avatara, postignu Realizaciju, njihove vidnijani sanskare više ne oblikuju veo, već, postajući joga joga sanskarama, služe kao sredstvo ispunjenja božanskog plana na zemlji. Razlike između vidnijani i jogajoga sanskara Postoje bitne razlike između jogajoga i vidnijani sanskara. Iako vidnijani sanskare deluju u pravcu ostvarenja Jedinstva, one, sve dok ne dođe do Jedinstva, stvaraju utisak ograničenosti. Jogajoga sanskare deluju nakon Realizacije, i mada služe kao sredstvo konkretizacije akcija u dualnom svetu, one ni na koji način ne pomućuju doživljaj Beskonačnosti, to jest, stanja iznad dualnosti. Delovanje vidnijani sanskara usmereno je na Realizaciju njihovog nosioca, dok delovanje jogajoga sanskara doprinosi procesu Realizacije drugih duša koje su još u okovima. Avatar i Učitelji nisu zapravo opasani nikakvim Krugovima Avatarovi Krugovi, kao i Krugovi Savršenih Učitelja, predstavljaju njihovo glavno svojstvo kroz koje Avatar i Učitelji ispunjavaju svoju spiritualnu dužnost prema čovečanstvu. Ovo naročito svojstvo se javlja kao posledica bliskih veza kroz mnoštvo života. Avatar i svi Savršeni Učitelji uvek oko sebe okupljaju Krugove vrlo bliskih Učenika. Ovi Krugovi ni na koji način ne nameću ograničenja njihovoj unutrašnjoj svesti. U svom božanskom stanju, i Avatar i Učitelji su u centru univerzuma i u centru Svega; i zapravo nikakvi Krugovi ne opasavaju njihovo Biće. U beskonačnoj jednoti niko ne uživa posebne povlastice. Krugovi postoje samo u odnosu na zadatak i dela koje su Avatar i Savršeni Učitelji preuzeli na sebe u pojavnom svetu.

Krugovi Avatara U Stvarnosti postoji apsolutna Jednota. Vreme i prostor su samo iluzija. Oni su samo odraz Božije beskonačnosti. Kada čovek spozna Realnost, refleksija koja ga je do tada udaljavala od Realnosti nestaje i on doživljava apsolutnost apsolutne Jednote Boga. Čak i kada nastavi da živi u svetu Iluzije, on živi životom Čoveka-Boga, ili Savršenog Učitelja. Obzirom da trajno doživljava apsolutnu Stvarnost,

on postaje stožerom kruženja čitavog univerzuma. Svaka tačka u fizičkom univerzumu podjednako je udaljena od Savršenog Učitelja, koji boravi u Iluziji kao jezgro kosmosa. Premda Savršeni Učitelj boravi u Iluziji kao centar oko koga se širi kosmička periferija i upliviše ravnomerno na čitav univerzum, za vreme njegovog životnog ciklusa na zemlji on okuplja oko sebe dvanaestoro ljudi čiji je centar interesovanja-njegova ličnost. Ovi ljudi, koji su u neprekidnoj bliskoj vezi sa njim, koja potiče još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti-ubiraju najlepše duhovne plodove onda kada njihov, nekad bliski prijatelj, postane Savršeni Učitelj. Takva grupa od dvanaest ljudi zove se Krug Savršenog Učitelja. Na krug od dvanaest muškaraca, dolaze još i dve žene da bi ga upotpunile u svim aspektima. Položaj ovih dveju žena je isto tako uslovljen njihovim ranijim vezama sa Savršenim Učiteljem. Jedan ili nekolicina od četrnaestoro najbližih ostvari stanje Boga za vreme ili nakon života Savršenog Učitelja. Ponekad se to desi nakon još jedne, ili više inkarnacija. U svakom slučaju, Savršeni Učitelj ispunjava svoju obavezu, obrazujući za svoga života Krug; i najveće dobro koje on daruje je Bogoostvarenje, u svoj njegovoj savršenosti, makar jednom pripadniku svog Kruga.

U slučaju Avatara to nije tako. Kao što se može videti na priloženom dijagramu, on ima ukupno deset svojih Krugova. Prvi ili unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene; a svaki naredni od sledećih devet spoljašnjih Krugova, sastoji se od dvanaest osoba, žena i muškaraca mešovito. Sve u svemu, deset Krugova Avatara obuhvata 120 osoba, plus dve žene koje pripadaju posebnom unutrašnjem krugu - ukupno 122 osobe. Jedan ili više njih od 108 članova devet spoljašnjih Krugova, ostvaruje stanje Boga za vreme ili nakon života Avatara na zemlji, a neki u sledećoj ili nakon nekoliko inkarnacija. Kao i kod Kruga Savršenog Učitelja, unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene. Razlika između Kruga Savršenog Učitelja i unutrašnjeg Kruga Avatara je u tome što Savršeni Učitelj formira svoj Krug od bliskih osoba sa kojima je bio u neposrednoj vezi još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti. Avatar, međutim, u svojim dolascima na zemlju ne prolazi kroz proces evolucije, reinkarnacije i involucije, te prema tome i ne uspostavlja takve veze sa osobama sa kojima bi onda mogao svaki put nanovo da formira svoj unutrašnji Krug. Ukratko, dok Savršeni Učitelj formira svoj unutrašnji Kiug, Avatar ]c u neposrednom savezu sa svojim unutrašnjim Krugom, koji je, pri svakom Njegovom ponovnom dolasku,, uvek isti. Prilikom svog silaska na zemlju, Avatar dovodi sa Sobom grupu koja sačinjava Njegov unutrašnji Krug. Veza između Avatara i Njegovog unutrašnjeg Kruga može se uporediti sa bliskošću koju čovek doživljava prema svojih četrnaest delova tela: dva oka, dva uva, dve nozdrve, usta, dve ruke, dve noge, genitalije, anus i trup. Čim se neko rodi, on odmah počinje da se služi sa svih četrnaest delova tela; ti delovi tela odazivaju se na njegove zahteve kako pojedinačno tako i u celini. Slično tome, sa dolaskom Avatara na zemlju, Njegov unutrašnji Krug, sačinjen od istih dvanaest individualnosti uz dodatak još dve ličnosti, počinje odmah da deluje, pojedinačno i kolektivno, po nalozima Samog Avatara. Sa svakim novim dolaskom Avatara na zemlju, dvanaest muškaraca i dve žene koji sačinjavaju njegov unutrašnji Krug. okupljaju se oko ličnosti Avatara, i to su uvek jedni te isti tipovi individualnosti. Ovih četrnaest različitih individualnosti, u vidu četrnaest različitih ličnosti, uvek zauzimaju iste funkcije

kadgod se Avatar manifestuje na zemlji. I za vreme i nakon života Avatara oni, pojedinačno i zajednički - obavljaju svoje funkcije na isti način kao i njihovi prethodnici, koji su obavljali te funkcije i uloge unutar Avatarovog Kruga za vreme Njegovih prethodnih silazaka. Zato ne bi bilo pogrešno reći da sa Hristovim ponovnim dolaskom s Njim ponovo dolaze i Petar, i Juda, i svi Hristovi Apostoli. Ali to ne znači da se onaj isti Petar ili Juda uvek iznova inkarniraju. U tom smislu se oni nikada ne mogu ponovo inkarnirati, jer sve individualne ličnosti Avatarovog unutrašnjeg Kruga postižu Bogoostvarenje ili za vreme ili posle života Avatara na zemlji. Jer, kada se Bogoostvarenje jednom postigne, nemoguće je ponovo se inkarnirati. Jedini izuzetak je sam Avatar, koji uvek iznova dolazi da spasi čovečanstvo. Ne inkarniraju se iste pojedinačne ličnosti iz unutrašnjeg Avatarovog Kruga, nego se sa svakim Njegovim silaskom uz Njega pojavljuju ličnosti koje obavljaju istu funkciju koju su obavljali i njihovi prethodnici, koji su se ranije nalazili u Avatarevom Krugu. Upravo iz razloga što, prilikom svakog Avatarevog silaska svaki od dvanaest muškaraca i dve žene Njegovog unutrašnjeg Kruga imaju uvek iste dužnosti i deluju uvek na isti način, kaže se da Avatar uvek dovodi sa sobom isti Krug. Čim se - uz pomoć Savršenog Učitelja ili Savršenih Učitelja koji deluju u to vreme - razmakne veo sa kojim je Avatar sišao na zemlju i Avatar spozna Svoje Avatarstvo, dvanaest muškaraca i dve žene se automatski okuplja oko ličnosti Avatara da bi zauzeli svoju poziciju u unutrašnjem Krugu te delovali onako kako se podrazumeva, u skladu sa zapovestima Avatara te Ere. Položaj Avatara u odnosu na Njegov unutrašnji Krug i njegovu funkciju može se uporediti sa prizorom usnulog čoveka. Čim ga neki spoljašnji nadražaj nagna da se probudi, on nalazi da su svih četrnaest delova njegovog tela (o čemu je već bilo reci) na svom mestu pripravni da deluju na njegov najmanji zahtev. Shodno tome, onog trenutka kada Avatar spozna Svoje Avatarstvo, uz pomoć jednog, dva ili više od ukupno pet Savršenih Učitelja tog doba, On takođe spoznaje da se četrnaest ličnosti Njegovog unutrašnjeg Kruga, sa njihovim karakterističnim ulogama, već nalaze na svojim mestima spremni da se prihvate svojih zadataka. Detaljno objašnjenje zašto baš ovih četrnaest određenih ličnosti zauzimaju svoja mesta prilikom svakog dolaska Avatara, zahtevalo bi poduže objašnjenje. Ko postaje jedan od četrnaestoro i na koji način se svaki od njih pridružuje unutrašnjem Krugu Avatara? Objašnjavanje ovih pitanja oduzelo bi nam još više prostora. Dovoljno je reći da svaka od ovih četrnaest različitih ličnosti, kada zauzme svoj položaj i funkciju, ne samo da ima slične karakterne crte kao i njen prethodnik, već mu je slična u svakom pogledu. Primerice, jednu od dužnosti u unutrašnjem Krugu Isusa Hrista obavljao je Petar. Prilikom ˝drugog Kristovog dolaska˝ ovu naročitu ulogu mora da preuzme neki drugi Petar, koji se može zvati bilo kako, ali čije su osobine uma i srca, kao i sve druge osobine, iste kao kod onog Petra. Isto važi i za Judu, Jovana, Tomu, i sve druge apostole unutrašnjeg Kruga u vreme Isusa Hrista. Svih četrnaest pripadnika Avatarovog unutrašnjeg Kruga, milošću Avatara, ostvaruju stanje Boga za vreme tog Avatarskog perioda koji traje približno sto godina posle Avatarove manifestacije na zemlji. Što se tiče spoljašnjih Krugova Avatara, nijedna od 108 osoba u devet spoljašnjih Krugova Avatara, ne obavlja dužnosti slične dužnostima koje obavlja njegov unutrašnji Krug. Svih 108 osoba postižu Bogoostvarenje milošću Avatara, ali ne i nužno za vreme Avatarskog perioda. Ovih 108 osoba u spoljašnjim Krugovima zauzimaju svoja mesta u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima onog Kruga koji se nalazi neposredno ispred njihovog. Na primer, pripadnici drugog Kruga, kojeg čini dvanaest osoba i koji se nalazi odmah do unutrašnjeg Kruga, grupisani su oko Avatara u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima unutrašnjeg Kruga. Isto tako, dvanaest osoba trećeg Kruga koji se nalazi odmah do drugog Kruga, grupišu su se oko Avatara na osnovu svojih pređašnjih veza sa pripadnicima drugog Kruga - a to isto pravilo važi i za preostalih sedam Krugova. Iskušenja novog svetskog poretka * Prvi put štampano 1941-Ur. Svetska oluja Svetska oluja koja je do sada prikupljala pokretačku snagu gromoglasno je eksplodirala, dostižući svoj vrhunac prouzrokovane sveopštu svetsku nesreću. U borbi za materijalnim blagostanjem, ljudska bezočnost je dostigla fantastične razmere. Mnogobrojne razlike medu ljudskim interesima postale su toliko naglašene, da su prouzrokovale otvoreni sukob. Čovečanstvo nije uspelo da reši probleme pojedinca i društva, a dokazi njegovog neuspeha su očigledni. Nesposobnost čoveka da se konstruktivno i kreativno odnosi prema svojim problemima, otkriva nam, na jedan tragičan način, da

Sebičnost je pustila tako duboko korenje da se može uništiti jedino ako se napadne sa više strana. Bliži se trenutak kada će univerzalna patnja naterati čovečanstvo da krene užurbanim koracima ka duhovnoj prekretnici.on ne poznaje svoju istinsku prirodu i pravu svrhu života. Čovečanstvo je sada bačeno u vatru krvavih sukoba i kroz ogromne muke ono doživljava krajnju nestabilnost i jalovost života zasnovanog samo na materijalnim koncepcijama. traže svoju sreću. Božanska ljubav će učiniti najveće čudo. ujedinjujući se sa svojim Sopstvom. U ovom kritičnom vremenu univerzalne patnje. Prolazne patnje i beda ovog našeg doba vredne su trpljenja zarad dugog perioda sreće koji će napokon uslediti. da prestane da vlada i počne da služi. Krajnje je vreme da se iz agonije ovog našeg doba rodi stvarno razumevanje ljudskih odnosa. Pohlepa i mržnja će dostići takav vrhunac da će se svi od toga na smrt izmoriti. dođe do te spoznaje. da prestane da želi i počne da daje. Mir i sreća koji se rađaju iz samopožrtvovane ljubavi ostaju trajno. Individualna duša mora da potpuno svesno spozna svoju istovetnost sa univerzalnom Dušom. čovek će sagledati svoje beskonačno Sopstvo u svim sopstvima. To nije utopija. Potvrda Istine Ujedinivši se sa svojim višim Sopstvom. Onda kada probudi umorno čovečanstvo i u njemu uzburka iskonsku čežnju za pravim razumevanjem. neobuzdanoj pohlepi i beznadežnoj mržnji. Jedino izliv božanske ljubavi može dovesti do duhovnog buđenja. Čak i naj okoreliji grešnici mogu postati sveci ukoliko smognu hrabrosti i iskrenosti da izazovu drastičnu i korenitu promenu u svom srcu. Patnja kojoj nema premca vodice do neslućenog spiritualnog rasta. Ono će prihvatiti vodstvo božanskih sila. velika patnja će ispuniti svoju svrhu i pokazati svoj smisao. da podnose patnju. Sa spoznajom duhovne vrednosti Jednote doći će i do jedinstvene međuljudske saradnje. Izgubivši put. plemenita i hrabra dela i samopožrtvovanost. nametnuti sledeće: da prestane da mrzi i počne da voli. Kucnuo je čas da čovek krene ka novom iskustvu Stvarnosti. oni tonu u najdublju kaljugu ove civilizacije. Tada će bratstvo medu ljudima nastupiti kao prirodan rezultat neiskrivljenog opažanja stvarnosti. Ne poznajući stvarnu svrhu života. Čoveku će se kao jedina alternativa. Bliži se trenutak kada će Čovek u svojoj vatrenoj žudnji za srećom krenuti da traga za svojim istinskim izvorom. Tada će čovek da preorijentiše svoj život u svetlosti drevne Istine i izmeni svoj stav prema bližnjima u svakodnevnom životu. Bog će ući u . pohlepa i mržnja Sadašnji haos i razaranja preplaviće čitavu planetu. čovečanstvo je spremno da se okrene ka višem Sopstvu i ispunjenju Božanske promisli. Nasleđe božanske ljubavi posredstvom Bogočoveka Takođe je sazrelo vreme da se čovečanstvo žarko zaželi kontakta sa otelovljenjem Istine u obličju Bogočoveka (Avatara). Potreban je lek protiv sebičnosti Za bolesnu sebičnost čovečanstva biće potreban moćan lek univerzalnog spektra i energičnog delovanja. da razumeju i budu požrtvovani. ali će u budućnosti nastupiti period u kome zadugo neće biti ratova. Patnja vodi do razumevanja Velika patnja budi veliko razumevanje. smučiće mu se da ratuje iz mržnje. otkrili svoja iskonska viša sopstva. Sadašnji rat uči ljude da budu hrabri. to je sasvim izvodljivo. Gde će nas odvesti sadašnje razaranje? Kako će se okončati? Ono može voditi samo u jednom pravcu: čovečanstvu će pripasti muka od svega. u žudnji za moći. Ona će pomoći da se život ponovo izgradi na čvrstim temeljima istine. Vreme je da čovek. Došao je trenutak da se čovečanstvo neposredno suoči sa pravim uzrocima katastrofe koja ga je zadesila. Jedini izlaz iz ćorsokaka biće nesebičnost. S jedne strane vidimo one koji slepo. dok njihovo više sopstvo ostaje zatrpano u ruševinama raspadnutih formi koje gamižu iz mrtve prošlosti. Novi život zasnovan na duhovnom razumevanju biće potvrda Istine. Čoveku će se smučiti njegove neprestane želje. on će se osloboditi njegovog jarma. Čoveku će se smučiti njegove želje. uz čiju pomoć ono može da se nadahne i uzdigne do spiritualnog razumevanja. Okovani materijalnim interesima i ograničenim koncepcijama. njihova srca ostaju opustošena mržnjom i zlobom. Saznanje da je život stvaran i večan uslov je za neprolazno blaženstvo. Pročišćenje će spontano iznedriti stvarni mir i sreću. Prerastajući ego-život. oni zaboravljaju na svoje božansko nasleđe. jedino rešenje. Sukob sila svetlosti i mraka Svedoci smo oštrog konflikta između sila svetlosti i sila mraka. Na drugoj strani su oni koji su kroz bolnu patnju i odricanja.

da osvojite Sopstvo. obnavlja i podmlađuje. Ljudi koji iz zlobe ili mržnje ubijaju druge. i. uprkos činjenici da je većina ljudi sasvim zaokupljena svetovnim interesovanjima. za većinu ljudi smrt ima naglašen. bez prianjanja za pojedinačne oblike. Dublja analiza pokazuje da žal zbog smrti vuče korene iz sebičnosti. Glas njegovog srca nije u skladu sa glasom njegovog intelekta. Reinkarnacija i karma Odeljak l Značenje smrti Poistovećivanje duše sa grubim telom Svetovna osoba u potpunosti poistovećuje život sa manifestacijama i aktivnostima grubog tela. čak i za svetovnjaka. Za njega je jedan oblik dobar a drugi nije. Isto tako. Za većinu ljudi stvari stoje ovako: Iza kulisa zemaljske životne pozornice vreba neumitna i neizbežna činjenica smrti. Novo bratstvo na zemlji. on postaje žrtvom beskrajne tuge . Osoba koja izgubi svog voljenog intelektualno poima da joj je život u celini na drugoj strani nadoknadio gubitak. a sve nacije će se ujediniti u Ljubavi i Istini. veoma teško. ljudi usmrćuju sami sebe. na nju oslanjaju kao na najsigurnije i najpouzdanije sredstvo kojim se može ukloniti tuđe uplitanje ili agresija. koji se stalno vezuje za oblike. Jer. On smrt svrstava u red najstrašnijih i najžalosnijih događaja. Iza svake smrti sledi novo rođenje. Smrt kao zakulisje životne pozornice Pošto svetovna osoba smatra smrt prestankom života. ili se. Poručujem napaćenom čovečanstvu: Imajte nadu. Ja postojim radi ove Ljubavi i ove Istine. Ja sam došao da vam pomognem i omogućim vam da sebe predate Bogu i prihvatite milosti Njegove Ljubavi i Istine. Stoga je za nju početak i kraj telesnog postojanja isto što i početak i kraj upojedinjene duše. Božanska ljubav će učiniti da ljudi postanu nesebični u svojim međusobnim odnosima. Pošto nestanu oblici koji su mu bili dragi. novi oblici života. i svet nastanjuju. najvećim zadovoljstvima i najburnijim veseljima.srca svih ljudi donoseći im trajnu i istinsku sreću. neprestano nastaju i iščezavaju. poput talasa okeana. I. Svetovni čovek isključivo žudi za produženjem trajanja sopstvenog oblika i onih pojedinačnih oblika sa kojima je povezan. To će zadovoljiti najuzvišeniju potrebu i težnju čovečanstva. može se reći.mada mu je život. kroz nove oblike. kada se životni vidici prošire. gubi fatalni prizvuk. Očuvanje i napredak sveukupnog života ne interesuje ga previše. Prianjanje za pojedinačne oblike Zato. Ona je prečesto bivala svedokom postepenog razaranja tela koja su nekada odisala životom. izuzetan značaj. Mlade generacije smenjuju stare. Sva njena iskustva kao da potvrđuju prolaznost fizičkog tela. Ja dolazim da vam pomognem da izvojujete pobedu nad svim pobedama . smatraju smrt najtežom kaznom i najgorom osvetom. S druge strane. u znak vrhunske žrtve. Zato je primorana da veruje da je život isto što i telesno postojanje. Kontinuitet života Preterano pridavanje značaja smrti proizilazi iz Čovekovog prianjanja za pojedinačne oblike. suočavanje sa smrću vrši snažan uticaj na njih. retke su one osobe koje u dužim periodima razmišljaju o smrti. život se uvek iznova rada i. Zdrav stav prema smrti može se izgraditi samo ako se život shvati nelično. u celini gledano. novim oblicima nadomestio izgubljene. ali njena jedina misao je. Prema tome. što će dovesti do konačnog rešenja svih problema. a oblik sa kojim se on poistovećuje po svojoj važnosti daleko nadmašuje ostale. i neosetno se prikrada najuzvišenijim pobedama i postignućima. slivaju se u oblike koji. to će biti završni čin. oblici u sebi sadrže i nit neprekidnosti postojanja: stari oblici bivaju odbačeni i zaboravljeni. a ponekad pribegavaju smrti u nadi da će njome učiniti kraj svim onim zemaljskim brigama i problemima sa kojima nisu u stanju da se suoče. ona postaje uzrokom beskrajne . Stoga. izvirući iz pradavnog izvora. Potoci života. ˝Sta mi to znači?˝ Kada čovekna smrt gleda sa lične tačke gledišta. uprkos svojoj prolaznosti. Pored toga što smrt smatra zakulisjem životne pozornice čovek joj pridaje naglašen. ona joj pridaje veliki značaj. čak i u svom ograničenom iskustvu ovozemaljski čovek može da pronađe izlaz iz morbidnih razmišljanja o smrti kao o nepopravljivom gubitku. A to je za svetovnog čoveka. preveliki značaj. pak. reč smrt. a posle njih nastaju.

Dalje. Svaka jedinka ima mogućnost da pruži univerzumu nešto jedinstveno. Sanskare čije je trošenje veštački . sanskare i dalje vrše uticaj. sva njegova nastojanja da ostvari nešto veliko. Shvatanje da se sa smrću pojedinca gasi i njegov život. Njima preostaje samo da prihvate veru u besmrtnost i ništa više. ona nastavlja da živi ili u suptilnom svetu. u trenutku smrti. čak i posto napusti svoje telo. Finiji aspekti prirode. posredstvom mentalnog tela. Ako se smrt smatra konačnim uništenjem individualnog postojanja. Prosečna osoba nije svesna postojanja unutrašnjih nivoa. opstaju i dalje. dok je. čiji se glas ne može gurnuti u stranu. čak i u slučaju da ne raspolaže neposrednim znanjem o životu nakon smrti. bili svcdoci javljanja i prikazanja umrlih. Ali ono samo po sebi ne rešava veće probleme sa kojima se čak i nelično rasuđivanje čovekovog intelekta suočava kada razmatra posledice smrti u okviru granica svog svakodnevnog iskustva. Celokupna priroda može se uslovno podeliti na tri dela: grubi. Zato čovek. kroz svoj duhovni rad otkrili i razvili latentne sposobnosti opažanja unutrašnjih nosača svesti. pretpostavka o smrti kao definitivnom kraju individualnog postojanja. a ova podela se podudara sa suptilnim i mentalnim čovekovim telima. međutim. kao i sve njegove težnje ka božanskim i večnim stvarima. posmatrano generalno. pa sanskare. suptilni i mentalni svet. u suprotnosti je sa nagoveštajima ˝razborite˝ inluicije. grubo telo. U svojim nevidljivim aspektima priroda se sastoji od Onih materija i sila. Upojedinjena duša nastavlja da postoji u unutrašnjim svetovima sa svim sanskarama svog suptilnog i mentalnog tela. na primer. za one koji su. A po završetku sukoba dolazi do celovitog. Za prosečnu osobu su unutrašnji nivoi praktično ˝drugi svetovi˝. Samoubica. Sukob intelekta i intuicije Međutim. Fini. kojima je bilo namenjeno da sazru u tom životu. Prava istina. postaće deo neposrednog iskustva za one koji su kroz svoja interesovanja za okultno izgradili mostove komunikacije sa ˝drugim svatovima˝. to je onda nenadoknadivi gubitak za univerzum. neprihvatljivo je za čovekove duhovne aspiracije. Sve čovekove bitke za ideale. neprilagođenih opažanju finijih aspekata prirode. posredstvom suptilnog tela. čak i nakon što. sakriveni deo prirode deli se na suptilnu i mentalnu sferu.tuge. temeljnog preispitivanja. Oni postoje paralelno i međusobno se prožimaju. dok se ostale epizode njenog postojanja odigravaju u unutrašnjim sferama. dobro i lepo. pod posebnim okolnostima. najveći broj ljudi svoju zemaljsku karijeru završava pre nego što postigne spiritualnu Savršenost. tada nad bestelesnom dušom. nisu dostupni prosečnoj svesti koja opaža pomoću fizičkih čula. ili u mentalnom svetu. Malo je onih koji iz ličnog iskustva znaju istinu o besmrtnosti duše. ili pak. gde se uobičajeno shvatanje da je smrt prestanak individualnog postojanja slavlja pod sumnju. kao da nestaju u ništavilištu smrti. Kada je upojedinjena duša inkarnirana u fizičkom telu ona živi u grubom svetu. Sukob nastaje onda kada se intuitivni nagoveštaji direktno sukobe sa manjkavim zaključkom intelekta da je smrt prestanak individualnog postojanja. vidljive. što niko drugi ne može. Problemi neličnog intelektualnog pristupa Nelično rasuđivanje o životu u velikoj meri štiti um od naleta tuge zbog smrti bližnjeg. Kada se činom prevremene smrti zaustavi ispoljenje onih sanskara kojima je bilo namenjeno da sazru. Zato je život u nosaču grubog tela samo jedna od epizoda neprekidnog postojanja upojedinjene duše. ili za one koji su. iako se nadovezuju na one grublje. često bez otpora pri hvata veru u besmrtnost upojedinjene duše. odbaci svoje grubo telo. Nakon što odbaci svoju spoljašnju ljušturu. baš kao što gluv čovek nije svestan zvukova. Posledice prevremene smrti Život fizičkog tela prestaje samo onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo predodređeno da se ispolje u toj inkarnaciji. Besmrtnost duše Besmrtnost upojedinjene duše moguća je zahvaljujući činjenici da duša nije isto što i fizičko telo. duša će napustiti grubo telo mnogo pre no što je okončala proces trošenja sanskara. skraćuje sebi život veštački. sa kojima su u veoma bliskom kontaktu. U retkim slučajevima. smrt samo periferna epizoda. Tri sveta Priroda je mnogo veličanstvenija nego što to obična osoba može da pojmi posredstvom čula fizičkog tela. Vančulno znanje o postojanju života posle smrti je većini ljudi nedostupno. Ne postoji nikakav nepremostiv jaz između Onih i grubih aspekata prirode.

subjektivno.zaustavljeno. proces misaone retrospekcije zemaljskih iskustava kroz oživljavanje sanskara vezanih za zemaljski život. Preostaju samo um i ego sa svim impresijama nakupljenim za vreme ovozemaljskog života. Kada pronađe nekoga ko je prikladan medijum za ispijanje alkohola u grubom svetu. međutim. te tako strahovito žudi za grubim stvarima da pokušava da ispuni svoje želje posredstvom grubih tela inkarniranih duša. smrt nastupa onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo potrebno da sazru. Smrt je zapravo period odmora i privremenog povlačenja iz grube sfere. Tako. njena svest je. u toku života na zemlji. kao i prateća zadovoljstva i patnje. odnosno patnje. trudeći se da što duže održe kontakt sa grubim svetom. bestelesna duša oseća neodoljiv poriv ka grubom svetu. što umanjuje njihovu snagu. i tako se zadovoljiti. postane prigušena. zadovoljstvo i bol doživljavaju se mnogo intenzivnije nego za zemaljskog života. njegove želje i doživljaji izgube na intenzitetu. I mada. Pakao i raj su stanja uma. životnost i intenzitet . One tonu u subjektivno stanje gde otpočinje jedan novi proces. ona je uronjena u totalnu subjektivnost i obuzeta je proživljavanjem zemaljskih impresija. obične duše nastoje da se prilagode prekidu veze sa grubim svetom i potčine se ograničenjima izmenjenih uslova egzistencije. jer neprirodnim zadovoljavanjem grubih želja posredstvom onih koji su još uvek inkarnirani. Kada duša odbaci svoje fizičko telo. Neodoljiv poriv bestelesne duše U tim slučajevima. svako zadržavanje veze sa grubim svetom predstavlja ozbiljnu prepreku prirodnom toku daljeg života duše. Tako procesi svesti bivaju zatomljeni ovim dodatnim grubim velom. svest duše usmerena je na ove impresije. zagrobni život ostalih duša je mnogo lagodniji. Ovakva subjektivna stanja pojačanog zadovoljstva. Premda dolazi do gubitka svesti o grubom svetu. propuštena kroz zatamnjeno staklo. bestelesna duša može osećati toliko snažnu želju za ispijanjem alkohola da mora pribeći neprirodnim metodama u cilju da je zadovolji. Ovakve duše neprekidno vrebaju priliku da muče inkarnirane osobe koje poseduju slične sanskare. Stanje pakla i stanje raja U životu nakon smrti. nije svesna svoje suptilne sredine. Iako duša istovremeno koristi i svoja viša tela. one nanose i sebi i njima mnoge nepotrebne patnje. utisci o iskustvima grubog sveta ostaju u mentalnom telu i nastavljaju da se ispoljavaju u polusuptilnom svetu. njihov intenzitet se . na primer. jer je svest o tome uslovljena postojanjem fizičkog tela.baš kao kad svetlost. Njome započinje interval između dve inkarnacije. nastavljaju svom snagom da dejstvuju čak i u zagrobnom životu. Dok čovek boravi u fizičkom telu. Uporedo sa željama intenziviraju se i doživljaji vezani za njihovo ispunjenje ili neispunjenje. U poređenju sa ovim unesrećenim dušama. u povoljnom trenutku će zaposesti njegovo fizičko telo. Želje i iskustva se u posmrtnom stanju intenziviraju I u stanju pakla i u stanju raja želje postaju mnogo intenzivnije obzirom da im vise nije potrebno da se ispolje posredstvom grubog tela. usled čega duša koja je napustila telo i dalje silno žudi za stvarima grubog sveta. Reinkarnacija i karma II Odeljak II Pakao i Raj Subjektivnost posmrtnog života Posle smrti prosečna duša više ne poseduje svest o grubom svetu. U životu posle smrti. Isto tako. imaju veliki značaj za upojedinjenu dušu. pakao i raj su samo iluzije u okviru šire Iluzije. ona potpuno raskida sve veze sa grubim svetom. to jest duša koje su još uvek opsednute grubim svetom. svoju žudnju da doživi grubu manifestaciju okrutnog besa ostvariće posredstvom nekoga ko je sklon ispoljavanju besa u grubom svetu. zovemo raj i pakao. ponajviše zaokupljena grubim telom. Za vreme zemaljskog života se želje. Za razliku od navedenih izuzetaka. Duša. a ne stvarna mesta. Smrt kao interval između prethodne i naredne inkarnacije U normalnim slučajevima. Duše koje su postale žrtvom jednog tako teškog stanja mogu se doista smatrati vrlo nesrećnim. a kada napusti fizičko telo. U intervalu između smrti i naredne inkarnacije. što ishoduje u ponovnom oživljavanju i buđenju zemaljskih impresija i njima odgovarajućih doživljaja. doživljavaju kroz medijum grubog tela.

Vreme u polusuptilnom svetu. On je. o tome odlučuje priroda. iscrpljuje se u telesnim senzacijama. Na primer. Pošto grubi objekti grubih želja nisu dostupni u polusuptilnom svetu.srazmerno poveća. zahvaljujući pojačanoj subjektivnosti stanja svesti. Tako čovek dospeva u stanje pakla. U takvim željama prevagu imaju Čulne senzacije i telesne reakcije. ako duša poželi da čuje veličanstvenu muziku. na primer. Organske senzacije fizičkog tela igraju presudnu ulogu u iskustvima vezanim za grublje želje. oživljavanjem iskustava vezanih za finije želje. uz pomoć imaginacije. još na zemlji uživao u raju. konkretni čulni oseti igraju sporednu ulogu. njihovo zamišljanje može jedino da ishoduje u intenziviranom doživljaju patnje. međutim. no ipak je bio u stanju da. u stanju raja. Patnja pakla i blaženstvo raja Skoro čitav smisao iskustava vezanih za ispunjenje. Kod grubljih želja je najvažnije da doživljaj prisvajanja fizičkih objekata bude stvaran. Zamišljanje zanosne muzike je zamena za vibracije fizičkih zvukova u gruboj sferi. ovakva imaginativna ispunjenost je neuporedivo veća. Za grube želje je karakteristično prisvajanje i asimilacija grubih objekata. Razlika između grubih i finih želja Za razliku od finijih želja. ponovno oživljena iskustva vezana za grublje želje čine da patnja prevagne nad radošću. čije se ispunjenje postiže posredstvom razmišljanja i imaginacije. figurativno rečeno. Betoven je. spadaju u ovaj tip želja. tako i u životu posle smrti. Vreme u polusuptilnom svetu Oba stanja su. Grube želje daju stanje pakla Neke želje neposredno se tiču posedovanja i asimiliranja grubih stvari kroz grubo telo. Koliko će ona trajati. ispunjenje putem misli ili osećanja uvek je na dohvat ruke. već da bi upio njenu intelektualnu dubinu i emotivnu snagu. Radi se o tipično zemaljskim željama. Isto tako će osoba koja s ljubavlju meditira o Voljenom. preovlada radost. već zbog njihovog svojstva da Izraze lepotu. na primer. važno je . kao u gruboj sferi. Čovek. Grublje žeije kao što su požuda. Svako zamišljanje grubih objekata služi da se naglasi potreba za njihovim posedovanjem. Kroz njih upojedinjena duša svoje postojanje u grubom telu oseća življe nego kroz iskustva finijih želja. intenzivno uživa u svojim sopstvenim kompozicijama. grube želje su usmerene na čulne doživljaje. doživeti sreću razmišljajući o Njemu. bio sasvim gluv. postoje sa svesti podignut spoljnji sloj koprene grubog tela. Ali kada u zagrobnom životu. ne osvrćući se na razumsku i moralnu opravdanost čulne opsednutosti. od posedovanja predmeta želje. Kao što u grubom svetu grube želje donose više patnje no radosti. Međutim. Naravno. Ispunjenje želja putem misli U stanju koje zovemo raj. neke osobe razviju sposobnost da zadovolje želje bez posredovanja grubog tela. i da ga prati telesna reakcija. Takve grublje želje proizvode stanje pakla. stanja vezanosti. ovde zvuči nisu bitni zbog njih samih. konkretan. U rajskom stanju se ništa ne preprečava između želja i njihovog ispunjenja. Zadovoljstvo koje proističe iz razmišljanja o muzici mnogo je snažnije od zadovoljstva koje osoba oseća dok u zemaljskom životu sluša fizičke zvukove. Mada vreme polusuptilnog sveta nije isto što i vreme grubog sveta. Raj na zemlji Čak i u zemaljskoj sferi postojanja. proždrljivost ili žudnja za alkoholom i drogama. bez obzira da li je On fizički prisutan ili ne. Međutim. posesivnim i prianjanjajućim za fizičke stvari. Zato one ne donose osećaj ispunjenosti nalik onome koji je prisutan kod finijih želja. ne protiče na isti način kao što protiče u grubom svetu. Posle smrti. ne uživa u dobroj besedi zbog čulnog doživljaja zvuka. i kod finih želja (kao što je želja za slušanjem muzike) postoji element želje za čulnim kontaktom sa fizičkim zvucima. njega strogo određuju impresije prikupljene za vreme boravka u grubom svetu. odnosno neispunjenje grubljih želja. Telesne senzacije grnbih želja U finijim željama. količina i intenzitet nagomilanih impresija. ona će moći to zadovoljstvo sebi da priušti jednostavno razmišljajući o njoj. tada čovek dospeva u stanje raja. podložna ograničenjima oprečnosti bola i zadovoljstva. Želja se ispunjava samim razmišljanjem o željenom predmetu. ispunjenje Želje ne zavisi.

A u narednoj inkarnaciji one će postati integralni deo intuitivne prirode aktivne svesti. tako i stanje pakla i stanje raja prestaju onda kada svest prođe sve utiske koje je ponela sa sobom iz života na zemlji. a upojedinjena duša će tako započeti svoju narednu inkarnaciju u fizičkom telu obogaćena prethodnim naravoučenijima. do kraja pregleda zapis o svom zemaljskom životu. Zemaljski život je već ulovljen na filmskoj traci uma. proživljavajući impresije koje su ostavile za sobom.mržnja i ljutnja. grozničava užurbanost zemaljskog života. Finije želje. U tom stanju većina duša ponovno doživljava iskustva stečena tokom zemaljskog života. Isto kao što je melodija koja se čuje sa gramofonske ploče onakva kakva je prvobitno utisnuta na ploči. Razvijena intuicija je sređeno zgusnuto znanje.napomenuti da su stanje raja i stanje pakla daleko od toga da budu trajna. pod pritiskom neistrošenih sanskara. kada ispune svoju namenu u životu upojedinjene duše . koja pritom neće imati nikakvih sećanja na događaje iz prethodne inkarnacije. Intuicija je rezultat prošlih iskustava. Sa tog stanovišta pakao i raj ? zagrobnog života su senka čovekovog zemaljskog života. biva zamenjena jednim opuštenijim raspoloženjem.ona prestaju. U jednom dubljem smislu sva iskustva zemaljskog života . kao što je slučaj sa svim prisećanjima. Analogija sa filmskim zapisom U životu posle smrti.su samo instrumenti . afinitet za umetnost i nauku. Oživljavanje impresija Grublje čulne želje. kao što su požuda i njeni emocionalni nusprodukti . prethodno pročišćeno kroz raznorazna iskustva sakupljena tokom prošlih života. samo uvećavaju obmanu i patnju koja preovlađuje u stanju pakla. okrenuta spolja i u budućnost. tako je i kvalitet intenziviranih. ona je otkrivanje nečega što je u prikrivenom stanju već bilo u posedstvu duše. Svesti se u posmrtnim stanjima pruža prilika da na miru. Retrospektivno istraživanje zemaljskog života Međutim. Bilo bi to prosto ponavljanje onoga što se već jednom dogodilo. ostaje samo da se pristupi podrobnom proučavanju uz pomoć filma koji će se projektovati na ekranu subjektivne svesti. Asimilacija zemaljskih iskustava Prema tome. u najvećoj meri zaokupljena ponovnim pregledanjem i procenjivanjem vrednosti i značaja prošlih iskustava. nešto kao dodatak na opremu psihe. Sećanja na životni zemaljski put i kroz njega stečena iskustva. Okončanje stanja pakla i stanja raja Baš kao što zvuk zabeležen na gramofonskoj ploči utihne nakon što igla prođe sve brazde. Sa nestankom onih sanskara koje čoveka teraju napred.oprinose životu prosvećenosti i radosti koja preovlađuje u stanju raja. ukoliko bi se posmrtni život pojedinačne duše sastojao samo od pukog misaonog ponavljanja zemaljske prošlosti. Kada se iskustva intenziviraju. kao i ljubav i osećanje bliskosti sa drugima . Njihovo trajanje zavisi od trajanja i prirode iskustava duše za njenog života u fizičkom telu. Na zemlji je svest većine ljudi. kao neposredna reakcija na životne situacije koje se menjaju iz časa u čas. strogo određen načinom života koji je bio vođen na zemlji u fizičkom telu. kao što su idealističke aspiracije. preciznije rečeno. stanje raja i stanje pakla su sredstva koja pomažu da se asimiluju iskustva stečena u razdoblju zemaljskog života. Raj i pakao i oslobađanje intuitivne mudrosti Razne duše započinju svoju zemaljsku karijeru s različitim stepenom intuitivne mudrosti. oslobođenim žurbe i potrebe za hitrom akcijom. Ona je zaokupljena mogućnošću da u sadašnjosti ili budućnosti ispuni i zadovolji svoje sanskare. dobrostivost prema bližnjima i sve emocije koje to prate. uveličanih doživljaja koje duša ponovo prolazi u posmrtnom životu. U zagrobnom životu se svest ljudi nalazi u subjektivnom i retrospektivnom stanju. stanja raja i pakla ne bi imala nikakav naročit smisao. čovek lakše i uspešnije sagledava njihovu prirodu. koja je njihov početni kapital u zemaljskim poduhvatima i istraživanjima. Lekcije naučene kroz svojevrsnu refleksiju i popis iskustava u mentalnom telu proživljavaju se kroz patnju ili sreću pojačanog intenziteta. Istine koje je um apsorbovao u posmrtnom životu u sledećoj inkarnaciji postaju sastavni deo urođene mudrosti. javljaju se mnogo živopisnije nego za vreme zemaljskog života.zajedno sa procesima pregledanja i sređivanja istih iskustava u zagrobnom životu . svest je.

U mentalnom telu individualne duše nalaze se očuvana sećanja na sve prošle živote. prožet okorelim cinizmom. gledano sa individualnog stanovišta pravednosti. To je zbog toga što novi mozak ne dopušta da u njega prodru sećanja na iskustva koja su sticana posredstvom drugih mozgova u nekim ranijim životima. nailazi na nepremostivu prepreku pošto uvidi da na ovom svetu vrli povremeno duboko pate. Sećanje na prošle živote Retke su prilike kada. pod normalnim okolnostima. znaju daje takozvano rođenje samo inkarnacija upojedinjene duše u gruboj sferi. na primer. Kada se seti. Međutim. Sve dotle dok je svest sputana fizičkim telom i moždanim procesima. Na svu sreću. ne mogu se smatrati opipljivim pokazateljima prošlih života. A ono što važi za zemaljski život i iskustva tokom života na zemlji. Nepravedna raspodela sreće i nesreće u od nosu na materijalna bogatstva. Kada duša obuče novo fizičko telo. Otvorenost da se prihvate dublja objašnjenja Čovekov um sklon je da prema životu zauzme stav prepun gorčine. tako ne sumnja u svoje prošle inkarnacije. posedovala u latentnom obliku. nego onih koji imaju direktan pristup istini o besmrtnosti individualne duše. naviranje ovakvih . To su mostovi preko kojih život prelazi iz jednog u drugi tip postojanja. a međufaza između smrti i ponovnog rođenja potrebna je isto koliko i međufaza između rođenja i smrti. osoba više ne sumnja u to da je u nekoliko ranijih života živela u društvu mnogih drugih osoba. Neprekinuto trajanje duše prelama se kroz dve najvažnije tačke: rođenje i smrt. ukoliko ne raspolaže dubljim tumačenjem ove pojave. čovekov um poseduje i urođenu sklonost da povrati čvrstu veru u vrednost i razložnost života i vremenom će prihvatiti ona objašnjenja koja su u skladu sa dubljim duhovnim težnjama i zakonima. Oni naprosto govore da su se u rad imaginacije umešale informacije koje potiču iz prošlih života. Pravo sečanje na prošli život je jasno. Snevač. U svesti se. pouzdano i postojano koliko i sećanje iz sadašnjeg života. Ono što nalaže intuicija U onima koji smatraju daje smrt okončanje individualnog postojanja. u san procure neke scene iz prošlih života koje se u kontekstu sadašnjeg života ne mogu objasniti. zahvaljujući svojoj sposobnosti da ne zamagljeno opažaju stvari. Nepoznate osobe koje se pojavljuju u snovima najčešće su upravo one osobe sa kojima se snevač susretao u bivšim životima. Kao što ne sumnja u već proživljeni deo sadašnjeg života. važi i za stanja pakla i raja u posmrtnom životu: oni su sastavni deo putovanja upojedinjene duše. Svako ko želi da vidi život kao otelovljenje večne i božanske namere. a funkcionisanje normalne budne svesti u bliskoj je vezi sa moždanim procesima. uprkos otporu mozga. ona dobija i nov mozak. još od samog početka stvaranja. ali su nedostupna svesti prosečne osobe jer su obavijena gustom koprenom. takvi snovi.postepenog razvoja intuitivne mudrosti koju je duša oduvek. naročito ako su učestali. dok rđavi imaju na raspolaganju sve pogodnosti ovoga sveta. Javljanje sećanja na prošle živote Broj osoba koje se mogu setiti svojih prošlih života zanemarljivo je mali u odnosu na veliku većinu koja je toliko duboko ogrezla u sferu grube egzistencije da čak ni ne naslućuje postojanje natčulnih činjenica. vidi u snu nekoga koga ranije nikada nije sreo. Reinkarnacija i karma III Odeljak III Postojanje i sećanje na prošle živote Mostovi rađanja i smrti Osobe koje imaju direktan pristup natčulnim istinama u vezi sa životom duše i njenim reinkarnacijama. Rađanje i smrt imaju podjednak značaj za uzvišeniji život duše. ili u onima koji misle daje sa rađanjem tela otpočelo njihovo postojanje. nastupiće konflikt između pogrešnih pretpostavki i onoga što nalaže razborita intuicija. mogu javiti samo sećanja 12 sadašnjeg života. Posledica sticanja novog mozga Još je manje onih koji imaju direktan pristup istini o reinkarnaciji. kojoj je na kraju suđeno da dopre do Izvora svih stvari. naizgled se kosi sa racionalnošću i pravednošču celokupne šeme univerzuma. To je umnogome gore čak i od lične tuge čiji je uzrok nečija smrt.

Sva zbivanja iz pređašnjih života igraju nesvesnu. Stepen do kojeg je stigla u odbacivanju ograničenja je takav da je postala sasvim objektivna i prema rođacima i prema ostalim osobama iz svojih prošlih. međutim. ustvari nije tako. ili da ona polaže pravo na nekoga. zahteva i isteruje svoje. bio dodatno opterećen sećanjem na bezbrojne prošle živote. Tek kada ostvari stepen čiste. a ne na osnovu prošlosti. tada bi mu se život strahovito iskomplikovao. Uslovi za povratak sećanja Oživljavanje sećanja na prošle živote može da protekne bez konfuzije i gubitka ravnoteže samo onda kada je osoba dospela u stanje neželjenja i izgubila osećaj za ˝moje˝ i ˝tvoje˝. Ona jednako spokojno gleda na sve svoje stare prijatelje i neprijatelje. nego će joj pružiti mogućnost da pomogne i drugima na stazi. Jer može se dogoditi da osobe koje je nekada smatrala svojima. ali opipljivu ulogu u određivanju njegovih akcija i reakcija.sećanja je uslovljeno ograničenjima mozga. imati sećanja na prošle živote ukoliko nije dovoljno napredovala u duhovnom pogledu. Jedino tada će takva sećanja za nju biti korisna. duhovno zrela osoba može hladnokrvno da prosuđuje i pravilno i mudro iskoristi novostečeno znanje. Njenu svest će jednog trenutka preplaviti velika količina informacija u vezi sa njenim inkarnacijama i inkarnacijama drugih ljudi koji su sa njom bili povezani u prošlim životima. Našao bi se u čudu. Zaštita od komplikacija Kada bi čovek koji nije dovoljno duhovno uznapredovao. Oslobođena je ideje da neko polaže pravo na nju. njegov um mora da bude očišćen od posesivnosti svake vrste. Za duhovni razvoj bitno je živeti u svetlosti najviših ljudskih vrednosti spoznatih intuicijom. Gubitak sećanja na prošle živote ne utiče na duhovni razvoj Osoba ne može. kao i iz sadašnjeg života. To što se čovek ne može setiti svojih prošlih života u prvi mah izgleda kao velika šteta. kao na pozornici. A to podrazumeva određeni stepen neprianjanja i razumevanja koji poseduju samo duhovno uznapredovale individue. u slučaju ljudi vezanih za točak rađanja i smrti. Ovo nipošto ne znači da su sve njegove akcije u potpunosti određene iskustvima stečenim u postojećem Životu. predstavljaju prepreke ispunjenju duhovnih zahteva koje čoveku nameću promenljive životne situacije. svesnim karmičkim prilagođavanjem dalje napreduje na duhovnoj stazi. . neiskvarene ljubavi.koja. Čak i sećanja iz sadašnjeg života. što mu dopušta da srazmerno lako odredi pravac i smer svog delovanja na osnovu onog što otkriva u postojećem životu. moguće je oživeti i integrisati sećanja na prošle živote koja su sva uskladištena u mentalnom telu. Iz njenog uma su iščezle sve zapletenosti i zamke ličnog ega. pošto je saznala dublje istine o svekolikom jedinstvu života i prozrela iluzornost sve tovnih zbivanja. neumoljivo oblikuje postojeće životne okolnosti. Njemu. stalno menjaju uloge. Tek kada se svest oslobodi ograničenja koja joj nameće mozak. Mudro korišćenje oživljenih sećanja Samo duhovno pripremljenu osobu oživljavanje sećanja na prošle živote neće uzdrmati. u mnogim slučajevima. izuzimajući retke i izuzetne slučajeve. Duhovna priprema Spiritualno zrela osoba se nalazi u stanju neželjenja i ispunjenosti neličnom ljubavlju. Iz više razloga znanje o prošlim životima nije nužno za napredovanje na stazi duhovne evolucije. Te prirodne mere predostrožnosti osiguravaju nesmetanu duhovnu evoluciju upojedinjene duše. No. Može se reći daje čitav problem čovekove emancipacije u stvari problem oslobađanja od prošlosti . u sadašnjem životu pripadaju nekom drugom. Događaji i osobe mu se javljaju u jasno definisanom i ograničenom kontekstu. pristiglo u vidu sećanja na prošle živote. usmeravajući ih u svetlosti znanja o njihovim prethodnim životima. pouzdana i jasna sećanja na prošle živote mogu se javiti i tragačima koji tek prolaze kroz unutrašnje nivoe svesti i koji još uvek nisu postigli spiritualnu savršenost. Da bi poklonik mogao da se nosi sa uznemiravajućim sećanjima na prošle živote. Doduše. zbunjen obiljem scena u kojima osobe. Uprkos stvarnom uticaju koji imaju prošli životi ostaje činjenica da sve dok je čovek zaštićen od oživljavanja sećanja. nije namenjeno da se suoči sa takvom zbrkom jer je zaštićen od sećanja na prošle živote. I ukoliko bi nastavila da prianja. stvorila bi i sebi i drugima neviđene komplikacije. njegova svest nije izložena konfuziji koja bi nastala ukoliko bi on pri određivanju svojih akcija i reakcija morao uzimati u obzir još i činjenice iz prošlih života. To ne samo da će joj pomoći da.

nedokučive za poklonika. Znanje o prošlim životima Kada postignu duhovno savršenstvo. Ukoliko se i posluže svojim znanjem o prošlim životima neke osobe. na primer od majmuna. tu je i dualnost . Nerazgovetna intuicija biva dopunjena razložnim činjenicama. smatrajući ih nevažnim činjenicama svetovnog postojanja. Učitelj pokreće poklonika sa tačke na kojoj se ovaj zaustavio u eksperimentisanju i istraživanju u prošlim životima. Uz pomoć obuhvatnijeg i preciznijeg znanja lakše i brže se rešavaju problemi kako svetovne. ali sa stanovišta njihove svesti. Ona suštinski utiče i na psihu. duhovni razvoj biva znatno ubrzan. Reinkarnacija i karma IV Odeljak lV Specifični uslovi inkarnacije Razlike u polovima kao specifičan vid dualnosti Upojedinjena duša ima svoj koren u beskonačnom. specifičan izraz životne energije i telesnog privlačenja koji podrazumeva razlikovanje oblika. oni to čine samo da bi pomogli toj osobi na stazi do večne Istine. Dualnost i evolucija pojavljaju se sa nastankom upojedinjene duše. Težina. koji koristi svoje znanje da bi pospešio i ubrzao njegov spiritualni napredak. bespolnom i nedeljivom biću Boga. U evoluciji polne dualnosti. mudri Učitelji prestaju da se interesuju za prošle inkarnacije. te specifičnu vezanost psihe za oblike. može reći da se diferencijacija polova javlja još na nivou biljaka i drveća. odnosno lakoća njegovog kretanja stazom zavisi od načina na koji je tragao za najvišom Istinom u prošlim životima. Čovek tada može da odveže čvorove koji su ga držali privezanog za svetovne stvari. Njihovo znanje o prošlosti služi im za pravilno vođenje svojih učenika. Sve osobenosti poklonikove duhovne staze određuju upravo događaji iz prošlosti. u muškom ili ženskom obličju. bezobličnom. Sve ove činjenice. Čovek ima manje mogućnosti da pogreši. koja sada teži da se izrazi posredstvom tela. Njegova duhovna evolucija dospeva do tačke na kojoj neosvešćena prošlost. koji je izvan svih oblika dualnosti ili evolucije. postaje integralni deo svesti. ma kako prigušen i nejasan bio. ne može se reći da postoje ikakve polne razlike jer svest sveta flore još nije obojena polnošću. Seks je.Prednosti prirodnog povratka sećanja na prošle živote Nakon što se sećanja na prošle živote jave. biljke se nalaze u sredini između mineralnog sveta u kome nema polnih razlika i ptica i životinja gde su se te razlike u potpunosti uobličile. tako i duhovne prirode. ljudska bića takođe bivaju podvrgnuta polnim razlikama. mada se neki posebni oblici dualnosti. od prepreka ili srećnih okolnosti koje su pratile njegova ranija dela. Gde god je subjekat i objekat. već je to duboko ukorenjen faktor koji utiče na životinjsku svest. javljaju tek u kasnijim fazama evolucije. Polnost oblikuje psihu Kod životinja polnost ne samo da se izražava kroz različite telesne aktivnosti. Polnost u podljudskim oblicima U mineralnom carstvu ne postoje polne razlike. s jedne strane je centar svesti. duša dospeva do pune svesti i snage u svojoj poslednjoj životinjskoj formi. Kod ljudi je polnost u toj meri razvijena da više ne utiče samo na telo. njegovo okruženje. suočavajući se svesno sa istorijom njihovog nastanka. a sa druge. Prepreke stvorene u prošlosti sada su u domašaju svesti i mogu se razumno i pažljivo otkloniti. koja ga je do tada sputavala. Kontakt između muškog i ženskog pola kod biljaka i drveća (usled pričvršćenosti za podlogu) uspostavlja se posredno preko vetra. dostupne su nezamagljenom opažanju Savršenog Učitelja. koju potom odbacuje da bi preuzela ljudsko telo. Nasleđujući i svoja tela i svoju svest od visoko razvijenih životinja. pčela itd. Stoga se. U biljnom svetu pojavljuju se razlike medu polovima sa posebnim biološkim funkcijama. Pre nego što se inkarnira u prvu ljudsku formu. pa je veća verovatnoća da će preduzeti najbolju moguću akciju da bi došao do željenih rezultata. Reinkarniranju upojedinjene duše kroz ljudske forme prethodi njeno uzastopno inkarniranje u podljudskim formama. pak. . Biljke nisu svesne svoje polnosti jer njihova rudimentarna svest ne uočava razlike među oblicima. sa stajališta evolucije formi. kao što je razlikovanje polova i privlačenje zasnovano na polnosti.odnosno.

Prednost ženskog obličja sastoji se u tome što Sadgurui. pa zapadnjački um spontanije teži intelektualnom i umetničkom izrazu. ona će voditi život u skladu sa zapadnjačkim modelom života. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila dok je bila inkarnirana na Istoku. Reinkarnacija i karma V Odeljak V Neophodnost muške i ženske inkarnacije . Ali duša. razvija više u materijalnom no u spiritualnom pravcu. Muškarac koji živi na Istoku razlikuje se od muškarca koji živi na Zapadu. Potrebe za daljim napredovanjem duše određuje priroda nataloženih sanskara. u pogledu spiritualnih ili materijalnih pitanja. u celini gledano. Promena hemisfere Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Istoku. tako da istočnjački um oseća spontaniju težnju za Bogom. dok inkarnacija na Zapadu nosi sa sobom jaču težnju za materijalnim životom nego inkarnacija na Istoku. a daje duša. pa čak i Avatar. Istok se danas razvija više u spiritualnom no u materijalnom pravcu. Osobenosti neke inkarnacije određuju sanskare Opšte prednosti i nedostatke jedne inkarnacije uvek određuju specifične sanskare koje je duša prikupila u prošlosti. Ljudska obličja mogu biti muška ili ženska u zavisnosti od sanskara i spiritualnih po treba duše. U drugim razdobljima je upravo obrnuto. mora da iskusi i materijalni i spiritualni vid života. u ovom ili onom vremenskom razdoblju. te da li duši odgovara život kakav se vodi na istočnoj ili na zapadnoj hemisferi. odnosi prema suprotnom polu naizmenično superiorno. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila tokom svog života na Zapadu. geografskih i telesnih obeležja njene inkarnacije. Sada prosečni muškarac sa istočne hemisfere gorljivije stremi duhovnim idealima od prosečne žene. a žena koja živi na Istoku razlikuje se od žene koja živi na Zapadu. Istok i Zapad Uopšteno rečeno. energičniji i naginju materijalnim stvarima više nego žene. iznad takvih razlika. Nijedna žrtva učinjena za sreću i blagostanje njihovih muževa nije im bila prevelika. Kada jednom postigne status ljudskog bića. Nekada davno su žene Istoka bile hrabre i obrazovane. Interesantno da se jedna ista duša. i mada živi na Zapadu. Prema tome. Inkarnacija na Istoku nosi sa sobom jaču težnju za spiritualnim životom nego inkarnacija na Zapadu. duša prolazi kroz nebrojene inkarnacije u ljudskom obličju. U nekim istorijskim razdobljima su muškarci aktivniji. Valja imati na umu da ta razlika ima veze samo sa prošlim inkarnacijama i sanskarama. One se menjaju u skladu sa vremenskim razdobljima i prema tome da li se inkarnacija odvija na Istoku ili na Zapadu. već i od vremenskog razdoblja inkarnacije. Istorijska razdoblja Mogućnosti koje pružaju muške ili ženske inkarnacije nisu strogo utvrđene. A Zapad se. ove nataložene sanskare određuju da li će se duša inkarnirati na Istoku ili na Zapadu. moraju doći na svet posredstvom njega. vodice život suštinski usklađen sa istočnjačkim modelom življenja. duša se po pravilu više ne vraća u životinjski oblik. a posle toga se inkarnirala na Zapadu. sama po sebi. u muškom ili ženskom obličju. pre no što se oslobodi opterećenja podeljenog života. Odlike određene inkarnacije ne zavise samo od pola inkarnirane duše. inferiorno ili ravnopravno. baš kao što današnja prosečna žena na Zapadu više naginje spiritualnim idealima od prosečnog muškarca.Muške i ženske inkarnacije Pošto postigne ljudsko obličje. što zavisi od vremenskih. Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Zapadu a potom se inkarnirala na Istoku. Prednost muškog obličja sastoji se u tome što ga preuzima većina Sadgurua. na primer. slučajevi nazadovanja u podljudske oblike ekstremno su retki. Događa se. Zato se ista duša mora inkarnirati kako na Istoku tako i na Zapadu. da evropska duša preuzme na sebe formu Hindusa ili hinduska duša formu Evropejca. Avatar se uvek pojavljuje u muškom obličju. i mada živi na Istoku. Dok žene mogu biti sveci i Sadgurui. a njihova duhovna skromnost je bila takva da su se prema svojim muževima ophodile kao prema bogovima.

u pevanjima u kojima se iskazuje privrženost Avataru. pošto nisu u skladu sa telesnim polom i ne mogu se telesno ispoljiti.Prednosti muške odnosno ženske inkarnacije lako mogućnosti koje pruža svaki pol variraju u zavisnosti od razdoblja i mesta inkarnacije. jer jedino tako može doći do spoznaje da je ona. oba pola imaju jednaku vrednost. Kad bi se duša inkarnirala samo u muškom ili samo u ženskom obličju. muške sklonosti ostaju pritajene. Isto tako. Stupanje u vezu sa osobom suprotnog pola je znak da potisnuti deo uma. ne mogu se lako naučiti u muškim. Jedinstvo subjekta i objekta Pre nego se duša oslobodi svih sanskara. Kod muškarca su po pravilu naglašeniji volja i racio. Da bi stekla bogato iskustvo. čas drugu osobinu. Lekcije koje se lako uče u muškim inkarnacijama. koji nije u saglasnosti sa telom. nastoji da se na neki način izrazi kroz drugo biće.uključujući dualnost koja se temelji na polnosti. Muške i ženske inkarnacije su podjednako neophodne Muška i ženska inkarnacija su podjednako važne za Samospoznaju i ne bi bilo ispravno smatrati da je jedna važnija od druge. a razumevanje ostaje nepotpuno sve dotle dok obuhvata samo jednu suprotnost. krenula je . žensko ime često prethodi muškom: bhakte (poklonici) Rame ili Krišne. Upravo zbog sposobnosti žena da vole na taj način. Razumevanje kroz neprianjanje Duša koja se trudi da. dok se ženske sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. neprianjanjem za suprotni pol. prevaziđe razliku medu polovima. U svemu tome je najinteresantnija činjenica da će se jedna ista duša naizmenično isticati osobinama volje i racija. pevaju o ˝Sita-Rami˝ ili o ˝Rada-Krišni˝. Tako u igru ulazi samo onaj uski deo uma koji je u skladu sa polnim obeležjima tela. dok se muške sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. duša počinje da ispoljava psihološke tendencije primerene svom polu. nego što na kraju tu identifikaciju još više naglašava. ne mogu se tako lako naučiti u ženskim. Nakon što se identifikovala sa određenim telom. u svom neznanju. nadoknadi razdvojenost do koje je došlo zbog identifikacije sa telesnim polom. Pošto ostatak uma biva potisnut i neispoljen u nesvesnom. može se reći da seksualno privlačenje označava težnju uma da se ujedini sa svojim nesvesnim delom. iznad svih oblika dualnosti . a muškarci su superiorniji od žena u stvarima volje i racija. Duša će nastaviti da razvija čas jednu. Težnje svojstvene suprotnom polu uglavnom se potiskuju u nesvesni deo uma. kada duša preuzme muško telo. njeno iskustvo bilo bi jednostrano i nepotpuno. svaki pol raspolaže i nekim specifičnim karakteristikama koje omogućavaju širenje iskustva u specifičnim pravcima. sama po sebi. Ovakav pokušaj da se pronađe zamena za sopstvenu necelovitost unapred je osuđen na neuspeh. u zavisnosti od toga da li je inkarnirana u muškom ili ženskom obličju. i preuzimaće čas jedno. duša mora da prođe i kroz muške i kroz ženske inkarnacije. Kada duša preuzme žensko telo. odnosno kvalitetima srca. Premda postoje razlike između specifičnih prednosti koje pruža svaki pol zasebno. Dualnost se da prevazići samo apsolutnim razumevanjem. čas drugo obličje. Seks je zapravo pokušaj svesnog uma da. Za žene se može reći da se ističu kvalitetima srca. a lekcije koje se lako uče u ženskim inkarnacijama. Muškarci se ističu svojom sposobnošću jasnog rasuđivanja i nepokolebljivom namerom. sve dok ne ostvari svestrani razvoj. a to se naročito odnosi na razlike između polova. u svesnom delu uma javlja se osećaj nepotpunosti uporedo sa čežnjom da se ta nepotpunost dopuni vezivanjem za osobu suprotnog pola. Jedinstvo subjekta i objekta ne može se postići ukoliko neki vid ili činilac objekta nije obuhvaćen ranijim iskustvom. ona će naizmenično preuzimati brojna muška i ženska obličja. stvarajući veštački jaz sa telom suprotnog pola vezujući se za njega kroz privrženost i težnju za posedovanjem. na primer. ženske sklonosti ostaju pritajene. U stanju su da intenzivno vole i spremne su da za voljenog podnesu svaku žrtvu. Um zadržava iskustvo prošlih inkarnacija Sva stečena iskustva muških i ženskih inkarnacija ostaju u umu. ne samo zbog toga što proizilazi iz identifikacije sa telom. U stvarima srca su žene obično superiornije od muškaraca. Posmatrano sa tog stanovišta. Kako dolazi do vezivanja za suprotni pol Poistovećenje sa telom povlači za sobom i poistovećenje sa polom.

putem imaginacije. oni više ne doživljavaju sebe ni kao muškarca ni kao ženu. Akcije iz prošlih života su uslovile okolnosti sadašnjeg života. pričaju kao žene. dopre do muškarčevog doživljaja samog sebe. koje je neprekidno prisutno u svim životima duše. jer su se oslobodili sputavajući!! opsesija karakterističnih za imaginaciju opterećenu seksom. osećaju se kao žene i usvajaju njihove navike.ponovnim uspostavljanjem izgubljenog jedinstva. samo obličje suprotnog pola sprečava čoveka da doživi suprotan pol u istinskom svetlu. žena počinje da razumeva muškarca ne gledajući ga očima Žene. biva uništen. razreši činom božanske ljubavi u kojoj ne postoji ni ˝ja˝ ni ˝ti˝. Njih više ne dotiču ograničenja vezana za pol. Ma kako paradoksalno zvučalo. na primer. ni žensko ni muško. Zakon karme i način njegovog delovanja se ne može do kraja razumeti ukoliko grubo telo i grubi svet shvatimo kao jedine činjenice postojanja. neki tragaoci sa muškim telom u izvesnim fazama oblače ženske haljine. Suština iskustava u vezi sa muškim i ženskim oblicima shvatljiva je i dostupna samo onim tragaocima koji su prevazišli seksualne razlike.već i zakon uzroka i posledice koji se ispoljava kao delovanje karme. Izmirenje svesnog i nesvesnog nije moguće ostvariti posedovanjem drugih formi već se može ostvariti raspoistovećivanjem s telom i njegovim polom. Zakon karme deluje kroz mentalno telo Uzastopne inkarnacije u grubom svetu samo su naizgled nepovezane. a biva oživljena u slučaju naprednih duša . Potpunost se mora potražiti iznutra . Neprianjanje za obličje suprotnog pola dovodi do istinskog razumevanja iskustava vezanih za suprotan pol. kod njega dolazi do prenaglašenosti nekih crta koje se uobičajeno pripisuju suprotnom polu. Problem različitosti polova je samo jedan segment problema dualnosti u celini. pri čemu veliki broj sanskara koje nagone dušu da se poistoveti sa telom. Kada upotpune svoje unutarnje razumevanje relevantnih činjenica vezanih za pol. Izmirenje svesnog i nesvesnog Potpunost za kojom um žudi ne može se postići prianjanjem za druge oblike i njihovim prisvajanjem. putem imaginacije. Muškarac počinje da razumeva ženu ne gledajući je očima muškarca. jer se neprianjanjem otklanja barijera imaginacije opterećene seksom. I obratno. jer. deluje zakon karme. mnogo širi problem sveukupne dualnosti. Osobenosti uzastopnih inkarnacija dosledno i pouzdano su utvrđene racionalnim zakonom. već nastoji da. već osećaju da su iznad polnih razlika.koja leži pohranjena u ličnom sećanju. Karmička određenost postaje . Unutrašnja celovitost mora se ostvariti nadvladavanjem polnih razlika. dopre do ženinog doživljaja same sebe. a akcije sadašnjeg života uslovljavaju okolnosti budućih života. Raspoistovećenje od tela ukloniće sve prepreke koje sprečavaju sjedinjenje i integraciju iskustava pohranjenih u umu. Tako. Uzastopne inkarnacije individualne duše dobijaju puni smisao samo kada se sagledaju u svetlosti delovanja zakona karme. Božanska ljubav Osloboditi se prianjanja za suprotni pol znači osloboditi se prianjanja za polna obeležja tela u kome se duša inkarnirala. Cilj muških i ženskih inkarnacija istovetan je sa ciljem čitave evolucije: da duša dospe do svog nepodeljenog i nepodeljivog postojanja. preduzimanjem razboritih i mudrih akcija. Reinkarnacija i karma VI Odeljak VI Ddovanje karme kroz niz uzastopnih života Inkarnacije pudležu zakonu karme Kroz uzastopne inkarnacije jedne individualne duše ne samo da se provlači nit kontinuiteta i identiteta . Nadilaženje polne dualnosti ne znači nadilaženje dualnosti u celini. A do potpunog rešenja tog problema dolazi onda kada se taj. i kao faktor povezivanja i kao faktor oblikovanja različitih života. ali sigurno predstavlja veliki korak napred ka postepenom i celovitom prevazilaženju dualnosti u svim njenim oblicima. već nastoji da.stazom unutrašnjeg razumevanja suprotnog pola. Oslobađanje od imaginacije opterećene seksom Kada je čovek na putu da prevaziđe polne razlike i razume iskustva koja se tiču suprotnog pola. oblikuje svoju budućnost. AH to je samo prolazna faza. pošto one naglašavaju neprirodnu vezanost i poistovećenost sa telom. kroz mentalno telo. što individualnoj duši omogućava da.

te je kroz obostrano uzimanje i davanje došlo do jačanja karmičkih i sanskaričkih veza među njima. nalaze se u mentalnom svetu. slabe ili čvrste volje. i na kraju. to je vezuje na isti način kao i kada uzima da bi kompenzovala osećanje izolovanosti. A za ego-um koji je sišao u grubu sferu radi stvaralačkog delovanja. kaže se da predstavlja stanje suptilnog tela. stvari koje su ostale nedovršene u jednoj inkarnaciji mogu biti dovršene u narednim inkarnacijama. predstavlja onaj entitet koji obuhvata sve faze kontinuiranog postojanja zasebne individue. hoće li patiti od fizičkih nedostataka. sa sedištem u mentalnom telu. Tu je posađeno seme želja. a nivoi na kojima duša poseduje svest o mentalnom. pošto ono u sebi sadrži semenje ili uzroke svih želja. Vezivanje na principu uzimanja . odvija se u suptilnom telu. Tako se za ego-um kao rezervoar latentnih impresija. hoće li biti oštroumna ili glupa. mora za trenutak da zastane da bi takvom pokloniku pružio pomoć koja će ga uzdići na isti duhovni nivo na kome se i sam nalazi. Ego-um se formirao od impresija koje su se taložile kroz ranija čovekova iskustva i akcije. posredstvom različitih misaonih procesa. Međutim. prezasićena njima. Premda je doista lepo nalaziti se u ulozi nekoga koje poštovan. On predstavlja jezgro inkarnirane jedinke.moguća upravo zbog toga što postoje suptilna i mentalna tela i svetovi. i spozna sebe kao Najviše Sopstvo. pripadaju suptilnom svetu. ona će ih preneti i u naredne inkarnacije. kao šio je na primer slepilo. Nastanak i dalji opstanak ego-uma Duša. Mentalna i suptilna tela Nivo na kome se može imati svest o fizičkom telu je grubi svet. zovemo karan sharir. onda one moraju ponovo da se sretnu. ili će nastojati da pronađe unutrašnju duhovnu svetlost. koji pripada mentalnim nivoima. kaže da predstavlja stanje mentalnog tela. Isto tako. karmičke veze izgrađene u jednoj inkarnaciji nastavljaju se i razvijaju u nizu sledećih inkarnacija. kao što se drvo skriva u semenu. Kroz uzimanje i davanje dolazi do jačanja karmičkih veza Ako su određene osobe nekada davno uspostavile međusobne odnose. Tako se igra dualnosti nastavlja sve dotle dok duša ne prikupi veliki broj suprotnih iskustava i. da li će biti zaokupljena materijalnim stvarima. napredna duša kojoj se iskazuje počast. koje nastaju ne samo kao posledica grubih i fizičkih akcija. preuzima niža tela u skladu sa impresijama pohranjenim u njemu. kaže se da predstavlja stanje fizičke inkarnacije. Oni koji su bili u bliskim. dobrim ili lošim odnosima. ili ego.davanja ne mora da se odvija samo na materijalnom planu. A svetac. Izvor želja treba potražiti u umu. Iskazivanje poštovanja naprednoj duši proizvodi karmu uplitanja. prividno je upojedinjena zbog ograničenja mentalnog tela. Za ego-um kao dušu koja proživljava aktivirane i ispoljene impresije. već i osećanja i razmišljanja. Tako ego-um. čista ili nečista srca. ako je neka osoba razvila naročite sposobnosti ili sklonosti u jednoj inkarnaciji. nastojaće da ponovo uspostave međusobne kontakte. Igra dualnosti Ego-um se oblikuje pod uticajem karmičkih impresija. koji prolazi kroz unutrašnje nivoe sledeći svoju duhovnu stazu. koje je uporište ego-uma. Ove impresije određuju da li će individua umreti mlada ili će doživeti duboku starost. Prema tome. Zelje se u umu nalaze u latentnom stanju. Prikupljene impresije određuju prirodu inkarnacije Ego-um. čije je sedište u mentalnom telu. Um sadrži sve čovekove impresije i naklonosti u prikrivenom obliku. verovatno će morati da se zaustavi na duhovnoj stazi da bi pomogla osobi koja joj je iskazala . ili uzročno telo. Zahvaljujući trajnosti impresija. Mentalno telo. ili će uživati u punoj snazi svog tela. hoće li biti zdrava ili bolesna ili će možda imati iskustvo i jednog i drugog. Kada osoba daje iz sebičnih motiva. Osobenosti svake inkarnacije prilagođene su potrebama ego-uma i njegovom sastavu. kroz razmenu novca i dobara ili izvršavanje nekih fizičkih poslova. Ono može da se odvija i na planu razmene misli ili osećanja. okrene se ka unutra. da li će biti lepa ili ružna. Karma uplitanja Kada neko ukazuje poštovanje svecu koji se nalazi na višim nivoima svesti. koje je sedište uma. Ograničeno ˝ja˝. on na taj način ostvaruje pravo da mu se svetac obrati. ne postane dovoljno zrela da odbaci ego-um. obnove svoje odnose i nadoknade propušteno. u stvarnosti jedna i nedeljiva. Nivoi na kojima duša ima svest o željama. konkretno ispoljenje sanskara u svesti. sastoji se upravo od ovih sanskara.

Ritam u kome dve duše začinju svoj odnos teži da se održi sve dotle dok one. Ona ne menja prirodu svog prvobitnog impulsa ukoliko za to ne postoji određeni razlog. prijatelji i neprijatelji . postoje dve vrste karme: karma koja vezuje i karma koja potpomaže Oslobađanje i Samoostvarenje. ona u sadašnjem životu oseća potrebu đavoli i pomaže prijatelje iz prošlog života. međutim. Svaka osoba je postala to što jeste zahvaljujući sopstvenim delima. to jest. uz pomoć razborite i mudre akcije. . što je presudan faktor dalje sudbine individue. i delovaće sve dotle dok postoje individualne duše koje žude da se ispolje u običnom svetu. tuđ i nametnut jaram. uspesi i neuspesi koji ga prate. bilo dobra ili loša. isto tako se može i preoblikovati. slabo reaguje na kontraste koji postoje u svetu. Dve vrste karme Uopšteno govoreći.poštovanje. koja oblikuje ego-um i njegovu budućnost. Pre no što zacrta svoju karmu. Tokom prvih sedam godina života impresije se slabo ispoljavaju. a ljubav priziva ljubav. strast izaziva strast. Zato akcije dece ispod sedam godina ne ostavljaju snažnije impresije na ego-um. začinje se tek kada jedinka razvije izvestan osećaj odgovornosti. delotvorna karma. iscrpljujući tako impresije ego-uma. Isto tako. Karma postaje duhovna snaga koja vodi Oslobođenju tek kada počne da izvire iz pravilnog razumevanja. Dublje razumevanje i pravilna primena zakona karme omogućiće čoveku da. Zakon karme je rezultat povodljivosti ego-umova. Čovek je sam stvorio svoju sudbinu koja ga prati još iz davnina. Postati gospodar svoje sudbine Kao što prirodu karme . budući da je ispoljavanje impresija slabog intenziteta. karma se. A do pravilnog razumevanja se najbrže stiže preko Savršenog Učitelja. postane gospodar svoje sudbine. Sloboda izbora i sudbina Po pravilu akumulirana karma poseduje izvesnu inerciju. Osećaj odgovornosti javlja se naporedo sa osećajem za dobro i zlo. ne može više zanemariti. Mnoge naizgled neobjašnjive stvari postaju shvatljive kada se razmotre u svetlosti karmičkih veza iz prošlih života.sve je to zacrtano karmom prošlih života. odgovarajućom karmom. ili uravnotežiti novom. individua ima slobodu da bira svoju budućnost. koji najdublje poznaje prirodu duše kao i sve složenosti karmičkih zakona. izmeniti. Kvalitet zemaljske karme igra važnu ulogu u oblikovanju i preoblikovanju impresija ego-uma. I upravo kroz sopstvena dela može i da preoblikuje sebe prema zahtevima svog srca. i da se konačno oslobodi karmičkih predodređenosti koje upravljaju njenim životom i smrću.u zemaljskom životu određuju impresije pohranjene u ego-umu. Razmena među dušama Brza i pouzdana razmena među dušama ogleda se i u zakonitosti po kojoj mržnja rada mržnju. Osoba je prisiljena da mrzi ili se plaši neprijatelja iz nekog od prošlih života. i kao što je ta sudbina uslovljena prošlom karmom. kao značajan faktor budućeg razvoja individue. Ovaj zakon dejstvuje ne samo za vreme jednog života već tokom više života. Zakon karme je zakon koji se ispoljava kroz neprekidnu razmenu i uzajamno prilagođavanje. Istinski vredna karma kao posledica razlikovanja između dobra i zla Osoba će proizvesti doista vrednu karmu tek nakon što razvije sposobnost razlikovanja između dobra i zla. razboritiju karmu ne promene taj ritam. niti igraju važnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti. što ne znači da ti razlozi ne postoje. On im daje podsticaj. Osoba najčešće nije svesna razloga svog neobjašnjivog ponašanja. bez ikakvog jasnog povoda. Prava. nije. tako i kvalitet zemaljskog života utiče na prirodu impresija. vezuje čoveka. Impresije u ego-umu i karma na zemlji uza jamno su zavisni. Zadovoljstva i patnje života na zemlji. Samo se na poprištu zemaljskog postojanja kreativna i plodonosna karma može manifestovati posredstvom grubog tela. Sudbina. sve dok pothranjuje ego-um pogrešnim razumevanjem. mora se ili istrošiti kroz posledice koje je izazvala. Svest. Karmičke predodređenosti se popularno zovu sudbinom. čak i poništiti karmom sadašnjega života. kroz novu. kao što se misli. i to obično nakon što jedinka prevali prvih nekoliko godina svog detinjstva. Ali nakon što je zacrta. postignuća i prepreke kojima je on zasut. i svoj odnos ne uzdignu na kvalitativno viši nivo. Svaka karma. mada u sadašnjem životu ne postoje vidljivi razlozi za to.

Zakon karme održava moralni poredak univerzuma Moralni poredak univerzuma održava se na sistematičnoj povezanosti uzroka i posledice. Tako ona nastavlja da se inkarnira da bi otplatila i naplatila sve svoje dugove. Reinkarnacija i karma VII Odeljak VII Sudbina individue koja se reinkamira Neotplaćeni i nenaplaćeni karmički dugovi Broj inkarnacija koje je duša primorana da proživi zbog svoje karmičke uslovljenosti ima tendenciju da se otegne u beskraj. U univerzumu bez moralnog poretka sva ljudska nastojanja bila bi prožeta sumnjama i nesigurnošću. to jest. ona više ne može na misteriozan način da iščezne a da. nastupio bi haos koji bi ljude lišio sposobnosti da predvide rezultate svojih akcija. sve osobe sa kojima ima karmičke veze i neraščišćene račune. Zakon karme je izraz pravde i odraz jedinstva života u svetu dualnosti. izuzetke. činiš sebi . Ako je osoba činila nekome zlo. Čovekova egzistencija bila bi neizvesna u pogledu postizanja vrednih rezultata.poverilačke odnose i uplela se u mrežu raznovrsnih nenaplaćenih i neotplaćenih dugova. u samom pokušaju da izravna račune sa onima sa kojima je u davnašnjoj vezi. a ljudi ne bi znali da li da od svog delovanja očekuju dobro ili zlo. da nije zakona karme u svetu vrednosti. ostvarila sa njima mnogobrojne dužničko . ona ne može a da me pokrene lanac novih dugovanja. Kroz nebrojene živote individua je stupila u kontakt sa bezbroj ljudi. kada se jednom stvori karma. stvoriće nove. To samo znači da ono što čovek seje. ona ne može da izbegne ni otplatu ni naplatu svojih dugova. Sve što se iskustvom prikupi je nesumnjivo posledica onoga što je ranije učinjeno. strogo delovanje karmičkih zakona ne pogađa dušu kao nekakva spoljašnja. izmene. to i žanje. Karmička predodređenost je uslov istinske odgovornosti. ne moraju se inkarnirati u isto vreme kada i ona. to je uvek znak da ljudske vrednosti nisu dovoljno ispoštovane. posto je i jedno i drugo ishod karme koju je pokrenula želja. A prema karmičkom zakonu. ne proizvede određene posledice. rezultati akcija bili bi krajnje nepouzdani. U svetu fizičkih fenomena postoji zakon o održanju energije prema kome se nijedan delić energije ne može izgubiti. ali čak i uz čvrstu nameru da raščisti sve svoje račune. onda mora da prihvati kaznu i zlo koje će joj se vratiti. na sebi svojstven način. Zatim. Isto tako. već kao nešto stoje uključeno u racionalnu šemu života. Dobre akcije donose dobre rezultate. možda biti nespremna da se suoči sa svim složenim zahtevima situacije. neprijateljska i šlepa sila. Zakon karme kao izraz pravde Po svojoj neumitnosti zakon karme je nalik na sve ostale zakone u prirodi. Kada ne bi bilo uzročno . tada ne bi postojao ni moralni poredak univerzuma. Teškoće u raščišćavanju računa Prvo. No. činila dobro onda mora da primi nagradu. On ne samo daje u stanju da inicira učenika u vrhunsku veštinu ostvarivanja nevezujuće karme. pak. kada je zakon karme zanemaren.mada treba vremena da se to shvati. Ona traje sve dok ne donese plodove ili sve dok ne bude poništena kroz karmu suprotnog dejstva.posledičnog zakona u fizičkom svetu. već može postati neposrednim izvršiteljem njegovog izbavljenja iz . U svetu moralnih vrednosti postoji zakon prema kome važi da. ako se ne bi mogao strogo primeniti u domenu moralnih vrednosti. Sve što činiš drugome. i uplesti se u nove komplikacije. a rđave . ona najčešće nije kadra to i da učini. Kada bi zakon karme dopuštao olakšice. Učitelj može raščistiti sve račune Priča o karmičkim dugovima bila bi doista beskrajna ukoliko ne bi postojao izlaz iz karmičkog lavirinta uz pomoć Savršenog Učitelja.loše. Čak i sklapajući nova prijateljstva. Nefleksibilnost zakona karme je nužan preduslov za smislenu akciju koja bi bila neizvediva kada bi se zakon karme ignorisao ili potcenjivao.Poređenje sa zakonom uzroka i posledice Zakon karme se u svetu moralnih vrednosti može uporediti sa uzročno .posledičnim zakonom u fizičkom svetu. raznovrsne i višeznačne dugove. I konačno. A ako je. Tako osoba svaki put sve više dodaje na svoje dugove i stiče se utisak da nema kraja nepreglednom proširivanju i usložnjavanju karmičkih zapleta. postoji mogućnost da će. Kada sredstva nisu usklađena sa ciljevima. usled ograničenja koja joj nameću njene sposobnosti i okolnosti.

tragalac će morati tokom više inkarnacija da bude na duhovnoj stazi. isto kao što se kroz vezujuću karmu zaslužuju zadovoljstvo i patnja. Odnos između učenika i Učitelja se nastavlja iz jednog u drugi život i proteže se na niz inkarnacija. tragalac postojano i sigurno napreduje ka svom cilju. da su mu posle potrebni eoni da se vrati na izgubljenu poziciju. haotično lutajući kroz nekoliko života. služenja. dobro i zlo. svesno dozivi unutrašnje suptilne i mentalne svetove. gotovo uvek. Kada jednom stupi na stazu. njegovo duhovno putovanje će se odvijati glatko i sigurno. zbog zloupotrebe svojih moći. rezultati uslediti. čiji kosmički i univerzalni život obuhvata sva bića. Ponekad će Učitelj odati priznanje učenikovoj spiritualnosti. Samo ako tragalac ugrabi priliku da se nade pod vodstvom Savršenog Učitelja. Budući da je jedno sa celokupnim životom i budući da se pojavljuje u svojstvu prenosioca znanja. To nije slučaj sa tragačima koji se još uvek kolebaju u odnosu na stazu i koji su lišeni vodstva Učitelja. Učitelj može biti posrednik u raščišćavanju tragaočevih karmičkih dugova. Ljubav i naklonost koju je učenik gajio prema Učitelju u prošlim životima. Služenjem Učitelja pruža mu se šansa da razreši svoje karmičke čvorove. Pre no što postigne duhovni cilj. može da ima zastoj ili da nazaduje. Pošto već mora da se veže. tragaoca vreba opasnost od pada. Učenik je. međutim. trpeljivosti i odlučnog traganja pre nego što postane duhovno spreman za konačno ostvarenje Boga. Ono je kulminacija . a da ovaj. Čak i yogini su podložni delovanju nepopustljivog zakona karme koji ne poznaje izuzetke. Zbog toga se ne može reći da se duhovni razvoj odvija automatski. Idući stazom. Osobe koje su bile povezane sa Učiteljem u pređašnjim životima. a sa druge. Sasvim je izvesno da će se. Učitelj odvraća učenika od negativne karme u koju bi se inače upleo. sa svoje strane. Tragalac koji doživi ovakav težak pad zove se joga-bharašta (yoga-bharashta). umesto da napreduje ka cilju. logika iskustava prikupljenih u nekoliko života navešće ih da. koji mora da nađe načina da ga oslobodi. izazove takav pad. Učitelj je postigao jedinstvo sa Bogom. već zaslužio tu povlasticu zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Učiteljem u prošlim životima kao i svojim spiritualnim pregnućima. tragajući za najuzvišenijim ciljem. tako da je istovremeno sa duhovnim buđenjem učenika u sadašnjem životu. Bogoostvarenje. stigla i Učiteljeva milost i pomoć. podužu istoriju. Odnos sa Učiteljem traje više života Kada poklonik kroz svoju dobru karmu u prošlim životima zasluži najveću blagodet i milost Učitelja. nije učinio nikakve vidljive napore i žrtve u tom pravcu. U nekim izuzetnim slučajevima tragalac na četvrtom nivou može da. u smislu da će i bez aktivnih napora tragaoca. samopročišćavanja. uspešan prolazak kroz prvih nekoliko nivoa nije garancija daljeg bezbednog napretka. koje je svrha svake individualne reinkarnacije. Staza je krcata preprekama i zamkama i sve dotle dok nema pouzdanog vodstva Učitelja. No ipak. nauči da manipuliše silama i moćima koje su dostupne na višim nivoima svesti. Svojim predavanjem učenik prebacuje breme svoje karme na Učitelja. u sadašnjem životu su nesvesno pri vučene njegovim magnetizmom ne znajući uzrok tome. ustupke ili povlastice. Učenik obično nastavlja tamo gde je stao u prethodnoj inkarnaciji. i samo će u tom slučaju biti bezbedan od pada i nazadovanja. Opasnost od pada Pre ili kasnije. međutim. Prizivanje milosti Učitelja Učenik nikada bez razloga neće privući Učiteljevu pažnju. Duhovni razvoj zahteva aktivne napore Osoba koja je pošla duhovnom stazom po pravilu postepeno napreduje sve dok ne postigne cilj. s jedne strane. Proteći će vekovi žrtvovanja. nikada se ne postiže za vreme jednog jedinog života. jer će mu takva veza omogućiti da se oslobodi od svih ostalih karmičkih veza. većina takvih osoba udaljiti od cilja i nagomilati još vezujućih sanskara. on razvija izvesne latentne sposobnosti koje mu omogućavaju da. najbolje Što tada može da učini jeste da mu se preda i da ga služi. Milost Učitelja se zaslužuje prethodnom nevezujućom karmom. onda je za njega najbolje da se veže za Boga ili za Učitelja. krenu spiritualnom stazom.karmičkih zamršaja. nastalih kao posledica odnosa sa bezbrojnim jedinkama sa kojima se ovaj susretao u svojim inkarnacijama. stvorila je medu njima duboke veze. Privid no neobjašnjiva privrženost koju učenik oseća prema svom Učitelju ima. Joga-bharašta Na bilo kom od prvih nekoliko nivoa tragalac.

Za svoju otadžbinu ili političku ideologiju ljudi su u stanju da izdrže neizrecivu patnju i podnesu beskrajno mnogo žrtava. on je deo Božanske promisli prema kojoj čovečanstvo treba da postane svesno viših vrednosti. Za Boga vredi živeti. zavesa spušta na njen život. Ratne nepogode će uputiti čoveka ka Bogu. i iniciraće ga u novi život nadahnut istinskim i trajnim vrednostima. impresije koje omogućavaju opstajanje ego-uma takođe nestaju. osvetljava nejasno. ako bi se svaki čin posmatrao kao zasebna celina. jer je to ujedno i kraj njegovog postojanja. nepromenljivog Sopstva kao jedine Stvarnosti.napora ulaganih kroz više života. I napokon. zatim. u Svom izmišljenom delu. kao sastavni deo drame. njen ego-um nestaje. Dovršava nedovršeno. slava. sledeći nesebične ciljeve. * Drugi svetski rat-Ur. Bogoostvarenje stavlja tačku na sve inkarnacije ego-uma. Živi za Boga i umri za Boga Ovaj rat* je nužno zlo. a njena duša stupa u jedinstven božanski život. a Pisac mora da odigra ulogu svih glumaca da bi spoznao Sebe kao Autora ove najveće detektivske priče ispisane u ciklusima stvaranja. lanac inkarnacija se prekida i dolazi do konačnog ostvarenja. za Boga vredi mreti. postoji i neizbežna. koji je Istina. podnesu jednake Žrtve i patnje. A kada nestanu želje u bilo kom obliku. Za nedostignutim idealima u jednom životu. predstavlja samo kariku u lancu činova . Samorealizacije. Rad na duhovnom oslobađanju čovečanstva . Sve religije nedvosmisleno zahtevaju od čoveka da živi u skladu sa Istinom. Glumci odlaze sa zemaljske pozornice tek da bi se ponovo pojavili u novim ulogama. Ego-um se inkarnira samo da bi ispunio želje. Sa nestankom impresija.ona se nastavlja. da se poništi. zarad Boga ili Istine. sam postao čitava glumačka ekipa i da se igra skrivalice sa samim sobom kako bi u potpunosti i svesno postigao Sopstvenu stvaralačku beskonačnost. pa čak i samo strujanje života na zemlji . Kontinuirani život duše može se porediti sa dramom Drama kontinuiranog življenja individualne duše sastoji se od mnogo činova. nastavlja da traga u sledećem. Vreme je da čovečanstvo smelo sagleda Istinu da je život jedan i da je Bog jedina stvarnost i jedina vrednost. Sve ostalo je prazno i ništavno bavljenje iluzornim vrednostima.bogatstvo. Tako ona stiče bogato iskustvo. sposobni su i da. On nas takođe uči da je sve profano .prolazno i lišeno trajne vrednosti. moć. U božanskom životu više ne postoji ni prisila davanja ni prisila uzimanja.onih koji su već izvedeni i onih koji tek treba da se izvedu. Neizmirene račune izmiruje otplatom ili. ponovo spustio. Želja kao sila koja nagoni ka inkarniranju Sila koja individualnu dušu drži okovanu na točku rađanja i smrti je žudnja za zasebnim postojanjem. uzdigne do najviših visina požrtvovanosti. A kada ego-um iščezne. Ovaj rat nas uči da i prosečna osoba može da se. onda se iz svega toga ne bi mogao izvući neki dublji smisao. Beskonačnost mora da prođe kroz iluziju konačnosti da bi sebe spoznala kao Beskonačnost. naplatom karmičkih dugova. nesavladiva potreba za novom inkarnacijom. posle svakog završenog čina. Tokom najvećeg broja svojih uzastopnih života (u bezbrojnom nizu inkarnacija) oni ostaju nesvesni dobro čuvane istine . Svaki čin treba sagledati u širem kontekstu. Dakle.da je Pisac drame. Kulminacija svih reinkarnacija Život jedinke koja se reinkarntra sastoji se od mnogobrojnih faza i događaja. jer je duša prevazišla svest o zasebnosti odnosno dualnosti. puka je besmislica boriti se na strani jedne religije protiv druge. posedi. Neinteligentna karma bacila je individualnu dušu u ropstvo i takva karma mora. posto dostigne punu zrelost. Točak života se neprekidno okreće i uzdiže je do najvećih visina. a upravo iz nje potiče mnoštvo želja usmerenih na objekte i doživljaje iz sveta dualnosti. prema tome. tokom više života istrajnog rada na stvaranju inteligentne i nevezujuće karme. Igra skrivalice Glumci su toliko zaokupljeni svojim trenutnim ulogama da ih smatraju početkom i krajem svog postojanja. On. sam ego-um nestaje. Sa stanovišta zemaljskog postojanja može se reći da se. onda će ono uzaludno propatiti. i javlja se spoznaja večnog. Međutim. pak. u novom scenariju. porodica. da bi je. Ako čovečanstvo ne uspe da izvuče nauk iz lekcija ovog rata. ispravlja pogrešno. Dokle god postoji ego-um u bilo kom obliku. Završetak jednog čina nije ujedno i kraj dramske radnje .

vredna sama po sebi . da pomognu drugima da je steknu. u većoj ili manjoj meri. i koja definitivno stavlja tačku na sve brige i sumnje. Zato nema većeg dara od duhovne slobode. i. Istinsko služenje Ljudi koje prožima duh nesebičnog služenja. Bilo koji niži vid slobode može se porediti sa kulom od peska.sloboda! Malo je. ona će se ujedno osloboditi vezanosti za grubo. Onaj koji je zaokupljen ekonomskim ciljevima. Najvažniji preduslov ostvarenja duhovne slobode je oslobođenost od želja. eventualno. Čak i kada se. istrajnim ulaganjem napora.podložni su postepenom razaranja i nestanku. Sloboda koju za sebe zahteva jedinka. ukazuju čovečanstvu pomoć opskrbljujući ga osnovnim životnim potrebama . u nedostatku spiritualne slobode. on se obično vezuje za spoljašnjost života kome stremi. delimično razumevajući pojam slobode. Sve te vrste pomoći su doista velike i značajne. mogle ispuniti. religiozne ili kulturne slobode vezane su za svet dualnosti. Oni koji su shvatili vrhunski značaj duhovne slobode moraju ne samo da se za nju izbore. Kada duša pokida okove želja koji je drže u stanju otuđenosti. apsolutne slobode. jer spoljašnji uslovi nisu trajni . knjigama i drugim blagodetima civilizacije. kada se istrajnim ulaganjem napora jednom ostvari. Premda se ispoljava kroz svet dualnosti. konačno ostvari. društvo ili država. relativna. čovekova duša bi. ostvariti samo delimično. To je prava duhovna sloboda. nema važnijeg zadatka nego da se drugima pomogne da je postignu.odećom i krovom nad glavom. od patnji obnevidelog čovečanstva. Kroz svoj imperativni zahtev da bude slobodan. ona sloboda koja sa sobom nosi krajnje ostvarenje jedinstva svekolikog života. Relativna sloboda je uvek. Manja postignuća prati strah od prolaznosti. dospela u ropstvo. A mnogo onih koji. Otuda se onaj koji se poistovetio sa otadžbinom. One postoje i opstaju kroz dualnost. već i da se prihvate dužnosti date od Boga. veća od . silom prilika. Važnost duhovne slobode Samo kroz duhovnu slobodu može se doživeti beskrajna sreća i Samospoznaja kakvoj nema premca. ekonomske.Vapaj za slobodom U čitavom svetu ljudski duh vapi za slobodom. Samo duhovna sloboda je neograničena Samo je duhovna sloboda apsolutna i neograničena. ona je utemeljena na spoznaji o neprikosnovenom jedinstvu svekolikog života. društava ili država. bori da ostvari nacionalnu i političku slobodu. u svim zemljama i u svim vremenima. Duša je. lekovima i hranom. onih koji zaista shvataju pojam istinske. međutim. a ne beskonačne. nastoji da ostvari slobodu religije. želeći. Želje su to što sputava čoveka. ostala bolno zasužnjena. Ali je malo onih koji shvataju da je najosnovnija sloboda. Ljubav prema slobodi i potraga za njom su dve osnovne težnje čovečanstva. Onaj koji je nadahnut religioznim ciljevima. ali sa konačne tačke gledišta je pomoć koja čoveku omogućava da ostvari duhovnu slobodu.duhovna sloboda. već su spremni da za drugog polože i sopstveni život. Granice slobode Različiti tipovi spoljašnje slobode mogu se. pa su zato relativne i ograničene. Medu svim rasama i u svim podnebljima. mora se prilagoditi zahtevima drugih jedinki. oduvek beše samo . Da nema želja. osnovni moto namučenog. da živi po svom nahođenju. a opet ostati nevezan. Samo kroz duhovnu slobodu rada se vrhunsko poverenje u Istinu. ona ne predstavlja trajno rešenje. Oni ne samo da su odlučni da odbrane slabijeg od napada i ugnjetavanja. suptilno i mentalno telo. Čak i da su svi spoljašnji uslovi slobodnog življenja prisutni. koja je. Samo u duhovnoj slobodi čovek može živeti za druge. ne bi bilo ni zavisnosti ni ograničenja. bori se za ekonomsku slobodu. Različiti ljudi teže različitim slobodama zavisno od toga šta u životu cene i šta smatraju vrednim. Osobe koje su snažno privučene društvenim ili kulturnim ideologijama. za razliku od mnogobrojnih relativnih sloboda. Vrste slobode Čovek u svim sferama života nastoji da ostvari slobodu. ostaje večito. teže jedino da sebi obezbede onu vrstu egzistencije koja će im pružiti osećaj slobode koja je samo relativna. žude za slobodom kretanja i slobodnom razmenom ideja i informacija. Nacionalne. Samo u duhovnoj slobodi nema patnji i ograničenja. jer ga teraju da se vezuje za uslove pod kojima bi se.

koja je jedina Stvarnost.svake druge pomoći. Čvrsto verujem da ćete vi. pa i najmanjem koraku u pravcu tog postignuća. Izvor iluzije o mnoštvu Iluzija mnoštva nastala je zbog toga što se duša. Mnogi od vas su. u neznanje duboko ogrezlom. Ali tela ne mogu biti sredstvo kroz koje bi duša saznala svoju istinsku prirodu. ne postoji lek koji će trenut no olakšati njihovo stanje. pribavićete im odeću koju treba samo da obuku. učestvujući sa ljubavlju i verom u mom univerzalnom delu produhovljavanja sveta. Ona po svojoj važnosti dolazi na prvo mesto. Međutim. Nema drugog načina. Breme mora da se podeli. Neobično mi je zadovoljstvo da primetim kako ste se takvom poduhvatu iskrena srca odazvali. Beskućnicima ćete pružiti dom u koji oni treba samo da se usele. . s ushićenjem i odvažnošću. Preuzimajući na sebe zadatak da pomognete drugima da spoznaju Boga. svih ovih godina provedenih sa mnom. vi. Kada nemaju šta da obuku. poteklih iz uobrazilje o dualnosti. jer svako je izraz jedne jedinstvene Stvarnosti. i. koji su samo njeni nosači. Kada su ljudi gladni daćete im hranu i oni će biti siti. Kada spozna Istinu. zajedničkim naporima izneti to breme. od Boga isplaniranom i suđenom zadatku pružanja duhovne pomoći čovečanstvu. dužni ste da radosno podnosite svaku žrtvu i patnju. Duhovni radnici moraju da izbave svet iz takvih muka. duhovni rad je imperativ za sve one koji iskreno vole čovečanstvo. U ovom bogoželjenom. već i pri svakom. Poistovećujući se sa telima. preneti svetlost ovom. podstaknuti ljubavlju prema meni i verom u mene. on ne može da se izvuče iz njenih zamršenosti. i da smatra daje u kreaciji samo jedna medu mnogima .umesto da sagleda sebe kao jednu i jedinu Stvarnost u kojoj ne može da postoji drugo. izvršavali moje naloge i sledili moje upute. moji poklonici. Ratnici Istine moraju pomagati svim ljudima. Svet je čvrsto utemeljen na lažnoj ideji o zasebnom postojanju. Duša je u svim telima i u ego-umu jedna i nepodeljena. čovečanstvu. tako što će mu predočiti Istinu o jedinstvenosti svekolikog života. Nema te žrtve koju ne treba podneti da bi se čovek oslobodio iz duhovnih okova i nasledio Istinu koja jedina donosi veČni mir i učvršćuje nepokolebljivi osećaj univerzalnog bratstva ljudi. ona je počela sebe da smatra ograničenom. već ćete. Zadatak duhovnih radnika Budite Lučonoše Čovečanstva Veoma sam srećan što ste se odazvali mom pozivu da čujete poruku koju imam za vas. pogrešno poistovećujući sebe sa telima i ego-umom. oplemenjenog blagorodnom ljubavlju za sve. morate mi pomoći . Uveren sam da nećete zadržati samo za sebe Istinu koju vam donosim. Grubo. čovečanstvo će postići duhovnu slobodu. Kroz mnoge bure i potrese. poistovećuje sa svojim telima. jer je duša iznad njih. ostali ste verni meni i mom duhovnom delu. moji poklonici. mora da bude jasno shvaćena i bezrezervno prihvaćena. suptilno i mentalno telo su posrednici kroz koje ego-um doživljava različita stanja sveta dualnosti. u svom neznanju. Međutim.čak i po cenu života. mračne neprohode i oskudice. Priroda duhovnog rada Zbog svog vrhunskog značaja za istinsko i trajno blago stanje čovečanstva. Stanja svesti Svaka duša je jedno sa večnom i nedeljivom univerzalnom Dušom. Duhovnu slobodu mora izboriti svak za sebe sopstvenim naporima uz pomoć brižljivo isplanirane strategije protiv nižeg ˝ja˝ i nižih želja. Stoga je bitno da budemo sasvim načisto u pogledu prirode duhovnog rada. Najvažniji uslov svakog duhovnog školovanja je spremnost da se izgara u duhovnom radu čiji je cilj približavanje čovečanstva spoznaji Boga. Večna Istina daje Bog jedina stvarnost. Međutim. duša se uhvatila u zamku iluzije o višestrukom postojanju. Kako pomoći drugima da postignu duhovnu slobodu Pomoć koja se pruža ljudima u njihovim naporima da ostvare duhovnu slobodu umnogome se razlikuje od drugih vidova pomoći. Sada je došlo vreme da uložite sve svoje snage i pomognete mi u misiji pomoći čovečanstvu da krene duhovnom stazom i spozna Boga. ne samo u njihovim naporima da u uzbudljivoj i izazovnoj bici ostvare pobedu nad sobom. za one koji su u beznađu duhovnog zatočeništva. a zatim i nedvosmisleno ispoljena u recima i u delu. budući da je uhvaćen u iluzornu mrežu dualnosti.

svesno ili nesvesno. Nije dovoljno da negujete snažna prijateljska osećanja i ničim ukaljanu čistotu i dobrotu u srcima. umesto njega. To je iskustvo gde duša svesno doživljava svoju istovetnost sa Bogom. Nema drugog načina da im se pomogne da postignu duhovno oslobođenje i presvet ljenje. oni neće uspeti da vas razumeju ukoliko im se ne budete obraćali rečnikom koji im je razumljiv. već se i sami morate učvrstiti u njoj. ne srne da bude saopšteno sa visine. nastoje da očuvaju. na tirane i ugnjetavane. Kada se budete upustili u duhovni rad. duhovnih radnika. To je samopotvrđivanje Beskonačnog kao beskonačnog. Ignorisati vreme značilo bi ignorisati i sam duhovni rad. I pored toga što imate najbolju nameru da uzdignete ljude na viši nivo svesti. Ljudi neće pogoditi smisao vaših reci ukoliko te reci nisu prilagođene njihovim sposobnostima i iskustvu. Vi morate da pridobijete ljude za život u Istini. samo posrednici ili nosači svesti. Pridobijanje ljudi za život n Istini Pukim osuđivanjem podela nećete odstraniti podele. oni nisu voljni da napuste stav o svojoj zasebnosti. na velike i male. Važnost vremena Spoznati Boga znači boraviti u večnosti. Ono što kroz svoja razmišljanja i osećanja imate da saopštite ljudima. u kojoj vlada iluzija o vremenu. na vode i vodene. Bog postaje jedina Stvarnost za koju vređi živeti. Instrukcije za duhovne radnike U pružanju duhovne pomoći morate imati u vidu sledeće četiri stvari: 1. Za njih je od najvećeg značaja da strogo vode računa o protoku vremena u kreaciji i da ne izgube iz vida uzvišeni značaj budućeg trenutka u kome će se obelodaniti univerzalna duhovna Istina. na vladare i potčinjene. koje naglašavaju. da bi ljudi mogli da prime večni život koji im ja donosim. Međutim. Nije slučajno da se ljudi dele na bogate i siromašne. Tela su. Oni koji su zbacili veo dualnosti. stvarno ne izgubite visoki nivo razumevanja. jeste da mi pomognete u mom objavljivanju Istine napaćenom čovečanstvu.to doista nije nimalo lak zadatak. i ubediti ih da im pomažete da se spasu ropstva i patnje kroz spoznaju Najuzvišenijeg . duša prolazi kroz različita stanja svesti. Bogospoznaja Većina duša je nesvesna svoje istinske prirode. Bogospoznaja je u njima još uvek samo latentna. Dok doživljava različite unutrašnje nivoe posredstvom različitih posrednika ili nosača. na primaoce visokih priznanja i na društveno žigosane. nezavisno od njenih posrednika ili nosača. To je bezvremeno iskustvo. Duhovni radnici ne mogu sebi dopustiti da u kreaciji zanemare element vremena. Njih stvaraju i pothranjuju podvajajuće misli i osećanja. i koje svim snagama. ne možete ih prisiljavati na duhovnost. koji je Jedinstvena Stvarnost svih duša. Da biste uspeli u svom zadatku vi morate ljudima uliti veru. vi ćele zakoračiti u šumu podela za koje ljudi očajnički prianjaju. Ove razlike su stvorili i podržavaju oni koji su se u svom duhovnom neznanju vezali za njih.obmanjujuće poistovećenje sa telima i ego-umom. Kako ljudi budu postepeno dolazili do sve dubljeg i dubljeg razumevanja. dok to činite. Zapamtite da možete pomoći ljudima da se oslobode iluzorne podvojenosti i domognu duhovne slobode jedino ako i sami . Prividno spuštanje na niži nivo Često će biti neophodno da se prividno spustite na niže nivoe kojima pripadaju osobe kojima želite da pomognete. koje će popustiti samo na dodir ljubavi i razumevanja. doživljavaju dušu kroz samu dušu. Sviknuti da život vide izdeljen na zasebne celine. kao i ego-um. A ubediti ljude da se okanu sebičnosti i predrasuda . Međutim. stvara iluziju mnoštva i podeljenosti unutar nedeljive celine. Boga. i koji su toliko ogrezli u izopačene misli i osećanja da svoju izopačenost više ne zapažaju. Zadatak duhovnih radnika Zadatak vas. dolazi do potpune predaje ego-života. jednako je važno da.nikada ne izgubite iz vida ideju o jedinstvu. da bi se.čiji su oni punopravni naslednici.pomažući čak i onima koji su skloni da stvaraju razdore tamo gde ih nema ne dajući vam tako ni trenutka predaha . Vi ne samo da morate da pripremite čovečanstvo da primi Istinu. i gde Svetio Istine o Jedinstvu svih biča rasteruje mrak patnji i ograničenja. duhovni rad namenjen je dušama koje se još uvek nalaze u klopci kreacije. Ljudski um se mora prethodno očistiti od sebičnosti i predrasuda. U stanju duhovne Slobode i Savršenosti. Pošto do tog iskustva još uvek nisu došle svesno. rascvetao oslobođeni. vi . božanski život u Istini.

morate da učinite sve što je u vašim moćima da pomognete drugima bez obzira na moguće rezultate ili posledice. nauku. Nadvladavanje prepreka Videli ste kako ćete vi. znači mnogo vise od nametanja gotovih rešenja. a zatim početi da se bavite svakom oblašču odvojeno i isključivo. moraćete da nastojite na pronalaženju celovitog i stvarnog rešenja za sve pojedinačne i društvene probleme. malo je onih koji su dovoljno pripremljeni za nju. moral. Prepreke i njihovo savladavanje. doista. vi se više nećete opterećivati time da morate da pružite drugima spremljene odgovore i gotova rešenja. u drugom slučaju. to je unutarnji razvojni proces. moraju svesti na razumnu meru. već postoji u njima u latentnom stanju. Kao duhovni radnici takođe morate da zapamtite da duhovna mudrost koju želite da prenesete ljudima. ekonomiju. ali pravi smisao pomoći dobijene od Učitelja jeste osposobljavanje drugih da ovladaju svojim prikrivenim sposobnostima. sami istražuju svoje probleme.rešenje do kojeg budete došli neće biti zadovoljavajuće ni celovito. neposredna. Duhovni napredak nije proces akumuliranja koji se odvija spolja. religiju. vi ste ga već izvršili. Stupanj spoljašnjeg prihvatanja religijskih zapovesti i tradicija je poznat kao šairat (shairat). i u jednom plodonosnijem i kreativnijem pravcu. Ako su pitanja jednostavna. ili karma- . Takvo razmišljanje je prepreka celovitoj viziji. Um svetovne osobe pomućen je gustim naslagama sanskara. Ljudi će sami pronaći svoje odgovore. kao duhovni radnici. Kada vam postane sasvim jasno da duhovna mudrost leži skrivena u svakom. ljudi ne bi bili u stanju da sami dođu do rešenja svojih problema sa duhovne tačke gledišta. Pitanja koja mogu da im pomognu da bolje formulišu sebe ne treba da budu ni previše teoretska ni previše komplikovana. koje se. te da vi jedino možete da budete instrument njenog razotkrivanja. 2. Ukazati ljudima na dublji način sagledavanja problema i sugerisati im konstruktivniji pravac razmišljanja i delanja. biće dovoljno ako uspete da navedete ljude da se pitaju i sami tragaju za odgovorima. ne obazirući se na uspehe i neuspehe. Najčešće ćete se zadovoljiti time da drugima osvetlite problem sa druge strane. sve to su iluzije unutar beskonačne Jednote. kada podelite život na politiku. ili da rastumačite njegovu pravu prirodu. Istina je da je pomoć Savršenog Učitelja apsolutno neophodna da bi neko postigao Samospoznaju. za Boga i samo Boga. napredak u svim ovim sferama života uslediće automatski. Ili. Neka pitanja su važnija od odgovora. da bi tragalac uopšte mogao da kroči na spiritualnu stazu. besmrtna svežina i besprekorna čistota. Čak i ako vam se učini da je prepreka nesavladiva. mnoštvo mogućnosti za rad na ovom polju. ukazaće vam se mnoštvo mogućnosti za duhovni rad. Vi. nepokolebljiva vera i neizbrisivo blaženstvo. kao duhovni radnici. Duhovno razumevanje obezeđuje svestrano napredovanje Ne smete deliti život na oblasti. Vrline i sposobnosti sledbenika Odeljak I Stupanje u stvarnost unutrašnjeg života Prednost i ograničenja spuljašnjeg pristupa lako je dostignuće Istine konačna sudbina svih ljudi. tako da će vaš prividni silazak na niže nivoe biti samo privremen. Vašim neumornim zalaganjem čovečanstvo će biti inicirano u novi život u kome će vladati trajni mir i besprekorna harmonija. Duhovni razvoj kao nesputani razvoj unutrašnjeg razumevanja. Strogo praćenje spoljašnjih obrazaca religijskih rituala i ceremonija je uobičajeni postupak za olakšavanje sanskaričkog tereta. misticizam i kulturu i posmatrate samo jednu od ovih oblasti . Kada svoj zadatak izvršavate čista srca. uspesi i neuspesi. da razumeju. biti izvanredni.ćete menjati svoj pristup i tehniku. stvaralačka ljubav i beskonačno razumevanje. ali prepreke i postoje da bi ih sadvladali. ako budete radili s entuzijazmom i razumevanjem. ona će sama ukazivati na odgovor. uz vašu pomoć. ne smete da gubite iz vida konkretno delo koje Učitelj želi da. bez vaše vešte intervencije. Vaš zadatak biće da upitate druge ono što se sami ne bi upitali ili usudili da upitaju u vezi nekog svog praktičnog problema. Budite sigurni da će vaši rezultati. izvrši. ukoliko uspete da u ljudima probudite duhovno nadahnuće i razumevanje. Rezultati duhovnog rada Morate obavljati svoje zadatke ne brinući za posledice. pak. i duboka. školstvo. 4. Prema tome. Vaša zasluga biće u tome što. Postoji. kao duhovni radnici. Vi. Ali. morati silom prilika da se suočite sa mnoštvom prepreka. 3. Ako ste nepokolebljivo odlučni u želji da mi pomognete u mojoj misiji da čovečanstvu otvorim oči za jedinu stvarnost vrednu truda. umetnost.

ulažući napore da se prilagodi ustaljenim šemama i konvencijama umesto da se bavi istinskim i trajnim vrednostima. spiritualno neznanje individue toliko je veliko da ona ni ne shvata da živi u neznanju. već on želi da razvije osobine koje će njegov unutrašnji život učiniti duhovno lepim. a život koji odstupa od ovakvog krutog prihvatanja neretko se odlikuje duhovnim bogatstvom. Iluzorna vrednost običnog i ustaljenog vremenom gubi čar. većina ljudi je. Oslobađanje od konvencija zaslugom kritičkog razmišljanja Ljudi se pokadšto okreću nekonvencionalnim stvarima samo da bi iskočili iz uobičajenih okvira. bitno od nebitnog. Dešava se upravo suprotno. koja. Razlikovanje između istinitog i lažnog Stoga. Najveći broj konvencija ima iluzornu vrednost zbog toga što su krojene po meri prošeka. jer stvara odgovarajuću atmosferu za razvoj duhovne discipline. i pored svega toga. umesto da se okrene istinskim i trajnim vrednostima. Ono što je društveno ustanovljeno i opšte priznato ne mora uvek da bude zdravo i u duhovnom smislu. prošavši fazu spoljašnjeg prihvatanja (šairat ili karma-kandu) nastavlja dalje stazom duhovne emancipacije. kao takva. koja je poznata kao tarikat (tarqat). te življenje u skladu sa strogo utvrđenim etičkim kodeksom kojeg je iznedrila moralna svest tog doba. prelazak iz shairata (karma-kanda) u tariqat (adhyatma-marga) ne treba shvatiti samo kao prestanak spoljašnjeg konformizma. ali nije uvek lišen negativnih posledica. Sa duhovne tačke gledišta važna je praksa. jer je to samo jedna nekritička reakcija. Ali doći će trenutak kada će se ona. ona će. Nekonvencionalne stvari su neretko privlačne samo novine radi. stvarno od nestvarnog. On podrazumeva svakodnevnu molitvu. gledišta. početi da oseća potrebu za istinskim znanjem. kojom se odlikuje život poklonika. privržena spoljašnjerm prihvatanju religije. ne znači da konvencije nemaju apsolutno nikakvu vrednost. Oni koji bi da nadrastu stupanj spoljašnjeg prihvatanja i da zakorače u uzvišeniji život unutrašnje realnosti. okrenuti realnosti unutrašnjeg života. pa čovek. potpada pod vlast lažnih ili iluzornih vrednosti. i pothranjuje u njoj neku vrstu suptilnog samoljublja. stavovi. Spoljašnji pristup je na svoj način koristan. odnosno. U ovoj višoj fazi. duhovno neizgrađenih pojedinaca. nisu ništa drugo do iluzorne vrednosti. tako i poklonik. ne može da doprinese životu u slobodi i istini. Ponekad čini osobu krutom. ili doktrine kojih se ljudi . Propast jalovih ubeđenja Za duhovnog poklonika. ona će se služiti intelektom da bi razlučila trajno od prolaznog. obilazak svetih mesta. uobičajenog za neuobičajeno. Oslobođenost od konvencija. ne javlja se kao posledica nekritičke reakcije. čisto intelektualno razumevanje pokazaće se nedovoljnim. poklonika više ne zadovoljava spoljašnjc prihvatanje određenih pravila. pak. istinito od lažnog. To je skok sa stupnja neznanja na stupanj kritičke promišljenosti. Ograničenja konvencija Sa stajališta realnosti unutrašnjeg života. verovanja. nego kao rezultat kritičkog razmišljanja. Na stupnju spoljašnjeg prihvatanja. Ali kada se probudi i krene stazom. a ne teorija. izvršavanje dužnosti onako kako ih nalažu sveli spisi. međutim. i to nezavisno od konvencionalnosti i nekonvencionalnosti. zamorivši se od svega toga. Mnoge konvencije. Realnosti unutrašnjeg života Duša provede nekoliko života učeći lekcije spoljašnjeg prihvatanja. moraju da nauče da razlikuju lažne od pravih vrednosti. javiće se potreba da svoj u intelektualnu analizu uskladi sa praktičnim životom.kanda. Prerastanje stupnja spoljašnjeg prihvatanja je mnogo veći korak od pukog mehaničkog prebacivanja s konvencionalnog na nekonvencionalno. U početnim stadijumima svog nastojanja da dostigne znanje. To nije samo zamena konvencionalnog za nekonvencionalno. život zasnovan na spoljašnjem prihvatanju često je duhovno jalov. Ideje. Čovek. Ovo. kao delo prosečnih umova. suvoparnom i uštogljenom. ili adiatma-marga (adhyatma-marga). No. To je definitivan prestanak nekritičkog prihvatanja postojeće tradicije i početak novog načina života koji će se zasnivati na razboritom uočavanju razlike između bitnog i nebitnog. teži da pripiše iluzornu vrednost stvarima koje nisu ustaljene i uobičajene. jer nalazi da je to najlakši način za umirivanje nečiste savesti. Kao što insekt prolazi kroz razne metamorfoze da bi dospeo do sledećeg stadijuma razvoja. Nesvakidašnjost njihovih težnji i interesovanja pomaže im da zadovolje i osete svoju izdvojenost i različitost od ostalog sveta. shvativši da ne zna. Za svetovnu osobu koja se odlučila za ovaj uzvišeniji oblik traganja kažemo daje postala poklonik.

Strpljenje i istrajnost Svaki čovek je punopravni naslednik Istine. Razvoj kritičke i kreativne misli je vrsta duhovne pripreme. u svemu tome se krije i jedan ozbiljan nedostatak-oboje deluju u odsustvu kritičkog osvrta. ona ostaju vezana za površne aspekte ličnosti. Uključene u procese aktivnog života. Kada prihvatimo da svaka ima svoju funkciju i smisao. i 2) uvođenje rezultata kritičkog rasuđivanja u praktičan život. prianjaju za čoveka. one uključuju znatno veći deo ličnosti. ukoliko je čovek brani sa žarom. da bi rezultati kritičkog razmišljanja postali duhovno plodonosni. a čine drugo. Um se sada oslobodio uticaja neoplemenjenih emocija . dotle postoji i gorljivost i oduševljenje kao dinamični element svake verske ideologije. Potreba za prevođenjem teorije u praksu Kada se čovek odrekne ranije nekritički prihvaćene vere i religijskih dogmi u korist pogleda i načela kojima posvećuje svoju misao. I. i. Vera i religijske dogme imaju prednost nad intelektualnim stavovima i doktrinama. On ih. u stvari. on mora da razvije i ispolji mnoge božanske vrline u svakodnevnom životu. Mada su u odanosti veri i dogmama zastupljeni i um i srce. misao treba da postane ne samo kritička nego i kreativna. Međutim. Ako su novonastala uverenja lišena emotivnog podsticaja. naposletku.intelektualno pridržavaju čine površinski sloj njihove ličnosti. dokle god postoji slepo prihvatanje dogmi. istrajnom i napornom radu. onaj koji bi da nasledi Istinu mora za nju da bude duhovno pripremljen. međutim.ali je takvo postignuće prečesto praćeno žrtvovanjem učešća srca. Jer. Otuda praćenje religijskih dogmi ne daje u potpunosti povoljan rezultat. ali zanemariti njene veze sa drugim važnim vrlinama nije preporučljivo. U duhovnom životu sve vrline se nadopunjuju i podstiču jedna drugu. Za razliku od čisto teorijskih spekulacija. Ljudi veruju u jedno. budući da je viđenje koje nameću dogme neretko zamagljeno usled degeneracije ili pak potpunog izostanka kritičkog rasuđivanja. Dogme su često štetne Vera i religijske dogme su. ili karma-kande. Čak i na stupnju shairata. Ali. još nisu ni započeli duhovni život. Oslanjajući se na svoja jalova ubeđenja. ispada da su sve božanske vrline apsolutno neophodne za život. Kritičko i kreativno razmišljanje uravnotežava Prelazak sa spoljašnjeg prihvatanja (šairat. a duhovna priprema ponekad se proteže na nekoliko života provedenih u strpljivom. već i srce. poput ogrtača. više ne brani sa tolikim žarom i oduševljenjem kao što je ranije branio verska ubeđenja. karma-kanda) na život u kome prevashodni značaj imaju unutrašnje vrednosti (tariqat ili adhyatma-marga) um i srce sastoji se iz dva stupnja: 1) oslobađanje uma od inercije nekritičkog prihvatanja zasnovanog na šlepom imitiranju i pobuđivanje kritičkog razmišljanja. Vera i religijske dogme Dešava se da i dogma. oslobađanju nesputanog Božanskog Života. a da se ne naruši ravnoteža čovekovog duhovnog ustrojstva. kako izvor dobra tako i izvor zla. jer obuhvataju ne samo intelekt. dok. Vrline i sposobnosti sledbenika II Odeljak II Neke božanske vrline Međupovezanost osobina koje su neophodne za duhovni život Da bi unutrašnji život poklonika postao harmoničan i prosvetIjen. a njihova međupovezanost je takva da je nemoguće zanemariti bilo koju od njih. ideje doživljavaju zdravu transformaciju i postaju jedno sa tkivom života. indirektno privuče iskustvo koje će mu otvoriti vratnice spiritualnog Života. Kroz nju čovek usavršava one ljudske kvalitete koji doprinose uravnotežavanju uma i srca. Jedan od prvih koraka koji poklonik treba da učini jeste da . gledano u celini. Može izgledati da neka vrlina sama po sebi nije previše bitna. da bi bila plodonosna. došlo je do izvesnog napretka . napokon. nije retkost da privrženost religiji postane izvor nadahnuća za mnoga nesebična i plemenita dela. mnogo češće su činile štetu. i labavo. Drugim recima. Iako su vera i religijske dogme ponekad donosile korist pojedincu ! zajednici. mora se ponovo pokrenuti i oživeti učešće srca. ideje nastale nakon kritičkog preispitivanja moraju se uključiti u aktivan život da bi bile sasvim plodonosne.utoliko što njegov um sada počinje kritički da preispituje svoja uverenja. pate od iluzije kako su duhovno napredni.

Pretrnuvši od straha za svoj život. To se može slikovito prikazati pričom o jednom čoveku iz Pune. ispričao je. Seo je pod drvo. onako kako se čovek nadao da će se odvijati. ali. bežanje od sveta mu neće mnogo pomoći. zna kakva je riznica skrivenih mogućnosti u svakoj duši. i služiti mu na način na koji to i Učitelji čine. odveć je krupan zalogaj za slabe i plašljive. Ono što je bilo . Prihvatanje sveta onakav kakav jeste Duhovni napori iziskuju ne samo veliku fizičku izdržljivost i odvažnost. Pred tolikim preprekama mnogo je lakše odustati nego se boriti. tvrdokornom zajedljivošću. pa čak i mržnjom onih kojima te istine još nisu dostupne. Kada odluči da ostvari Istinu. No uprkos tome. bez spoljašnje podrške. Međutim. i. sa svih strana mogli su se čuti životinjski krici. pošto je sagledao više istine. ograničeni ego-um se stalno poistovećuje sa prošlošću. Ozdržavanje Kako odmiče na stazi. ne da izmeniti. Tako je prestala njegova želja za odricanjem. upliće se u njenu mrežu.bilo je.. Čak i svetovnjak može da propati u svetu koji mu ponekad izgleda neprijateljski i otuđen. A to ga čini bolno osetljivim na spoljaŠnje uticaje u kojima ne samo da nema ljubavi. svoju avanturu. grada u Indiji. Uspeo je da stigne do jedne prodavnice u gradu i pao u nesvest. Poklonik. Po zalasku sunca. Jednom je taj čovek pročitao duhovni spis koji je na njega ostavio tako dubok utisak da je odlučio da se odrekne svega. mada su ti uznemiravajući zvuči koji su se prolamali kroz tišinu noći bivali sve glasniji i glasniji. ali njegova patnja. međutim. u ovoj neravnopravnoj borbi pristizati pomoć od Učitelja i drugih poklonika. pa je besmisleno razmišljati o tome šta bi bilo da su se stvari odvijale drugačije. čovek zapravo stupa na stazu posutu trnjem. bori za Istinu. prezirom. naročito kada postoje nagoveštaji da mu ona . već se sa svih strana suočava sa hladnim prezirom. kroz odnos sa Savršenim Učiteljem poklonik sve dublje oseća i razume istinsku ljubav. on mora da razvije sposobnost da se samostalno. misleći da je ona. Zato su zemaljski putevi najčešće u suprotnosti sa standardima koje je poklonik sam sebi postavio. nije toliko izražena. Moralna hrabrost razvija se uporedo sa jačanjem poverenja u sebe i u Učitelja. na opšte veselje okupljenih radoznalaca. Tako je nastavio celog bogovetnog dana uprkos mnogim neprijatnostima. Zato je njegova patnja veća jer on doživljava rascep između onoga kako stvari stoje i kakve bi mogle da budu samo kada bi svetu makar malo bila dostupna ljubav koju je on počeo da razumeva i neguje. neizbežna i neiskorenjiva. i on treba da mu služi uprkos tome što ga ne odobrava. i. Sve do trenutka kada opazi kako mu se kroz pomračinu približava ogroman medved. sa brojanicorn u rukama.svom neumornom entuzijazmu pridoda nepokolebljivo strpljenje. Moralna hrabrost i samopouzdanje Duhovni zadatak uzdržavanja uopšte ne bi bio težak kada bi poklonik mogao da se prilagodi svetovnim tokovima i da ih prihvati bez opiranja. Napustio je Punu i otišao u obližnju šumu. Ponovo će morati da se vrati u svet da bi razvio one osobine koje će ga osposobiti da se suoči sa svetom i prihvati ga onakvog kakav jeste. Odbrana viših istina zahteva nepokolebljivu moralnu hrabrost i poklonik treba da je spreman da se suoči sa kritikama. iskusivši uzvišenu ljubav. on mora da razvije u sebi beskonačnu trpeljivost i uzdržanost. Čovek se takođe oseća brižnim u pogledu na budućnost. on se i dalje držao svoje odluke. On i ne očekuje ništa bolje od ljudske prirode.. A najteže je uopšte ne brinuti. i malo je onih Čija će nepokolebljivost i hrabrost istrajati do samog kraja. kao takva. odnosno. i nikakva briga neće moći da promeni nešto što pripada prošlosti. međutim. njegovo oduševljenje počelo je lagano da splašnjava. A kada je došao k sebi. Brige će se javljati u duševnom životu individue sve dotle dok je ego-um opterećen prošlošću. Tu je njegova moć obuzdavanja na najtežem ispitu. on potrča koliko ga noge nose. Prošlost se. počeo da ponavlja Božije ime. Oslobođenost od briga Moralnu hrabrost i samopouzdanje treba da prati bezbrižnost. Međutim. i žali za onim što se nije ispunilo. već i najstrože obuzdavanje i nepokolebljivu moralnu hrabrost. Iako će mu. Malo je stvari u umu koje odnose toliko energije kao brige. Da bi voleo i služio svet koji za njega ima malo razumevanja ili ga čak uopšte i nema. Voleti svet. makar stajao sam protivu čitavog sveta. beznadežnom antipatijom i stalnom mržnjom. Njegov put upravo i vodi kroz svet. njemu preostaje još jedino da se bori za njih. Svet je zarobljen Mayom i opijen lažnim vrednostima. Brižnost se javlja onda kada se stvari ne odvijaju onako kako se očekuje. obzirom na njegovu grubost i tvrdokornost.

A to je. Nezavisno od velikog i malog Ukoliko je poklonik sasvim nevezan za rezultate svog rada. Brižnost je plod grozničave imaginacije koja deluje pod pritiskom želja. on je mora dovršiti čak i kad mu okolnosti nikako ne idu na ruku. On ne treba da prihvata nijednu službu koja nije u skladu sa njegovim mogućnostima. treba uvek da daje svoj maksimum. njegovo delo ne podleže kvarenju usled . polet i umerenost. ˝Ovo je bila isključivo moja zasluga˝. Jer. obeshrabren ili znemiren. Vođstvo Učitelja Daleko najvažniji uslov sigurnog i postojanog duhovnog napretka je vodstvo Savršenog Učitelja. Učitelj stoga brižljivo bira trenutak kada će njegova intervencija dati najbolje rezultate. Otuda se javlja potreba za održavanjem dobrog raspoloženja bez obzira na okolnosti. Ali treba da se lati one koju je. pre svega. a ni osećanja da čovek stiče nešto za sebe ili pruža nešto drugima. polet i umerenost Među vrlinama koje poklonik treba da kultiviŠe malo je onih koje su toliko važne kao vedrina. Obzirom na mnoga iskušenja koja ga čekaju na putu. ali se sam nikada ne smne vezivati za lažnu ideju. to u njemu ne bi smelo da stvori zavist. Vreme je važan činilac duhovnog razvitka. U pravoj duhovnoj službi nema ni primisli o sebi. Zabrinutost proizilazi iz prianjanja za prošlost ili unapred skrojenu budućnost. naravno. ne prezajući od bilo kakve žrtve. uspostavi kontrolu nad sobom i prestane da se vezuje. a ako se i dese. a sa druge. u ovom ili onom obliku. Um mora da postane imun na sva iskušenja i da uspostavi punu kontrolu nad čulima. s jedne strane. on se povlači i čeka s beskrajnom strpljivošću trenutak kada će učeniku ponovo zatrebati njegova pomoć. Bezuslovna opredeljenost podrazumeva potpunu ravnodušnost prema svim dražima pojavnog sveta. da bi čovek u svom traganju za istinskim razumevanjem ostvario potpunu predanost neophodno je da. I neće zauzvrat očekivati ništa drugo osim da poklonik uloži maksimum napora u svoj duhovni razvoj. Učitelj će pokloniku pružiti upravo onu pomoć koja mu je u datom trenutku najpotrebnija. ispada da nisu toliko strašne kao što se očekivalo. Kada je um turoban. i nastavlja se. To je proživljavanje patnje koju čovek uglavnom sam režira. gora je i od uzaludnog rasipanja energije jer umanjuje radost i punoću življenja. ako bi se svesno trudio da svaku takvu priliku ugrabi za sebe.nije naklonjena. Služenje bi trebalo da proističe iz nesputanosti i slobode i da se odvija u duhu zajedništva. Ma kakvu službu da odabere. Vrline i sposobnosti sledbenika III Odeljak III Spremnost da se služi Spremnost i umešnost Poklonik treba uvek da je spreman da služi ciljevima čovečanstva. On ne očekuje brzi preobražaj svesti sem ako odranije nisu ispunjeni svi uslovi za to. sposoban da vrši. Ako je nekome potrebna pomoć. onda su i njegove akcije nerazumne i vezujuće. Dakle. Osim toga mnoge očekivane stvari se ne dese nikad. Svi oblici ega treba sasvim da izostanu iz služenja. štaviše. Ako rasipa energiju na svetovne težnje. Učitelj strpljivo čeka da ovaj potpuno shvati smisao i značaj njegove pomoći. ne smne da prianja za ideju služenja. nego sebičnost. Radost. njegova naumljenost da služi mora biti nepokolebljiva. Bezuslovna usmerenost ka jednom cilju Teškoće na duhovnoj stazi daju se prevazići jedino ako je poklonik bezuslovno opredeljen za nju. Međutim sama briga ničemu ne pomaže. Duhovnost u prevelikim količinama i data u pogrešnom trenutku. to ne bi bila pomoć. njegov napredak će biti veoma spor. Bez zahteva ograničenog . i svih zemaljskih postignuća. ja˝ Poklonik. Pošto je gurnuo učenika na stazu. kao. vrlinom sopstvene spremnosti i umešnosti. a pošto interveniše. Zabrinutost nikome nije donela ništa dobro. uvek ima za posledicu lošu reakciju. Tada čovek nastoji da brižnost proglasi nužnim elementom pripreme za suočavanje sa budućom situacijom. on mora uvek da bude spreman daje pruži. neizvodljivo ako poklonik ne ukloni zabrinutost iz svog života. sve dok um prianja za nešto. uostalom. Ukoliko prvenstvo pružanja pomoći pripadne nekome drugom. pri čemu ne bi smelo da se insistira na udovoljavanju zahtevima ograničenog ˝ja˝.

procenjivanja veličine njegovog postignuća. Svetovno orijentisane osobe uživaju u svom zasebnom postojanju kroz svoja postignuća. Tako imaju prirodnu težnju da procenjuju svoja postignuća u okvirima opipljivih veličina. I uvek grabe velike stvari a klone se malih. Međutim, sa duhovne tačke gledišta, takozvane male stvari su isto toliko bitne koliko i velike. Otuda poklonik nema razloga da izbegava jedne, a priklanja se drugima; on treba da se posveti malini stvarima sa isto toliko žara kao i velikim. Mada u duhovnom životu male stvari vrede koliko i velike, svetske konvencije obično ignorišu ovu jednostavnu istinu. Kad bi se pratile dogovorom prihvaćene konvencije, služenje bi se svelo na aktivnosti koje donose rezultate koji se uobičajeno smatraju velikim, odnosno vrednim i značajnim. Mnogo toga od vitalnog značaja za život bilo bi na ovaj način prenebregnuto, što bi u duhovnom smislu osiromašilo život. Prihvaćene vrednosti određuju vid služenja U društvima u kojima preovladava čisto materijalistička koncepcija života, pod služenjem se podrazumeva snabdevanje hlebom, odećom i drugim životnim potrebama. U društvima koja na prvo mesto stavljaju intelektualne vrednosti, pod služenjem se podrazumeva učešće u svestranom razvoju nauke. U društvima gde preovladava težnja ka umetničkom i estetskom, pod služenjem se podrazumeva organizacija umetničkog stvaralaštva i distribucija umetničkih radova. U društvima koja prevashodno cene kulturu srca, pod služenjem se podrazumeva probijanje onih kanala kroz koje će se uspostaviti i razviti kultura srca. A u društvima kojima je duhovno najpreče, pod služenjem se podrazumeva razvoj i širenje duhovnog znanja. Služenje koje doprinosi razvoju duhovnog znanja je najviši oblik služenja, zbog toga što duhovno znanje obuhvata i ispravno sagledavanje ljudskih problema i njihovo neposredno rešavanje. Dve vrste služenja Bez duhovnog razumevanja, čovek se u svojoj službi rukovodi ograničenim koncepcijama. Postoje dve vrste usluga koje čovek može da pruži drugom čoveku: prvo, da ga snabde nečim doista vrednim što ovome nedostaje; drugo, da mu pomogne u otklanjanju onih nedostataka koji ga sprečavaju da se domogne stvari koje su mu potrebne. Ukoliko su čovekova shvatanja o tome da li je nešto vredno ili ne - skučena, onda će i služenje biti srazmerno tome. Značaj malih stvari Služenje nisu samo veliki gestovi kao što je davanje dobrovoljnih priloga društvenim institucijama. Služenje su takođe male stvari učinjene s ljubavlju. Reč ohrabrenja ili osmeh koji uliva nadu i razvedrava mračno raspoloženje, vrede isto koliko i velika žrtvovanja i junačka samoodricanja. Pogled koji topi led i podstiče srce da brže zakuca takođe je služenje, iako mu to možda nije bila namera. Sve ove stvari uzete pojedinačno izgledaju male; ali život je sačinjen od malih stvari. Kada bi se zaboravilo na male stvari, život ne samo da bi bio lišen lepote, već i duhovnosti. Greške pri rasuđivanju svetovnih osoba Kao što priznaju samo velike doprinose a male zanemaruju, tako svetovni ljudi čine istu grešku kada su u pitanju prepreke, nedostaci ili problemi vezani za određenu situaciju. Za većinu ljudi problemi moraju da poprime divovske razmere da bi zavredeli njihovu pažnju. Za svetovne ljude je takođe karakteristično da poklanjaju previše pažnje spoljašnjim, opipljivim stvarima, a premalo nečujnim činiocima unutrašnjeg života. Smatra se, na primer, da je rat veća nesreća od života u kome neprestano tinja prikrivena mržnja, premda, sa duhovnog stanovišta, životi ispunjeni gorčinom i mržnjom nisu ni na koji način manje naopaki od ratova. Ratu se pripisuje veliki značaj jer obiluje prizorima surovosti, međutim, svaki oblik mržnje, čak i ako se ne materijalizuje u spoljašnjoj akciji, podjednako je ružan. Isto tako, epidemije, povrede i samrtne patnje privlače veću pažnju od agonije patnika opterećenih bremenom nesavladivih želja. Život kao nedeljiva celina Za poklonika koji je voljan da služi ne očekujući priznanja i pohvale, svaka pojava koja ometa pun i celovit život, bez obzira na to da li izgleda velika ili mala u očima sveta, vredna je njegove pažnje. Ne samo počeci i krajevi velikih imperija, već i prolazni trenuci tuge, imaju svoj značaj i mesto u univerzalnom životu. Radi se o pojavama za koja važe različita merila, ali se nijedna ne sme zanemariti na uštrb druge. Poklonik na život gleda kao na integralnu celinu, ne dopuštajući da ijedan delić životne zbilje sasvim zaokupi njegovu pažnju i zauzme čitav vidokrug.

Služenje nadahnuto ljubavlju Poklonik, i kad nesebično služi, mora stalno da bude na oprezu. On treba da neguje skromnost, poštenje i iskrenost. To što čini, čini ne da bi sebe istakao, nego zato što u srcu gaji istinsku ljubav. Kada je ispunjen ljubavlju, ta ljubav mu daje snage da uspostavi savršeno skladne odnose sa ostalim poklonicima bez trunke ljubomore. Jer kada među duhovnim saradnicima nema sklada gube se duhovni ideali. Takođe, kada je služba lišena ljubavi ona počinje da se obavlja iz osećanja dužnosti, kao što se u zemaljskim institucijama posao obavlja za novac. U društvenim institucijama ljudi rade za platu. Njih na efikasnost tera dužnost. Zato njihov rad ne može zračiti unutrašnjom lepotom kakva spontano izvire iz ljubavi. Važnost kontakta sa Učiteljem Poklonik će najbrže da nauči lekcije služenja ako ga zadesi sreća da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem. Učitelj ne drži predavanja, on podučava na konkretnim primerima. Kada sagleda Učiteljevu beskrajnu volju da služi čovečanstvu, poklonik, nadahnut ljubavlju prema Učitelju, spremno prihvata isti zadatak. Odnos sa Učiteljem je takođe od velike pomoći u razvijanju međusobne saradnje poklonika, obzirom da poklonici dele istu ljubav prema Učitelju. Oni služe zato što njihov Učitelj tako želi. I govore kako samo dovršavaju Učiteljev posao, a ne svoj, radeći vredno po Učiteljevom na hođenju. Prema tome, oni su lišeni svake ideje o ličnim prohtevima, pravima ili povlasticama. Zainteresovani su samo za Učiteljevo delo i spremni su da služe, kadgod se za to ukaže prilika, njegovim ciljevima, a podjednako su spremni da svoj posao ustupe drugome ukoliko se ovaj pokaže sposobnijim. Služenje bez pompe U zajednicama ove vrste poklonici zapravo služe jedan drugog. Oni Učiteljevo delo, pre svega, vide kao sopstveno. Zato poklonik, pomažući drugog poklonika u njegovom radu, služi i njega i Učitelja podjednako. U takvom služenju niko ne može biti gospodar, jer je svaki poklonik svestan da radi na ostvarenju jedinstvenog Učiteljevog dela. Takođe, obzirom da su svi poklonici jednaki, nijednom od njih nije teško stekne osobinu krajnje skromnosti. Kao što je već rečeno, ukoliko služenje učini čoveka ponosnim, onda to nije služenje. Jedna od najtežih stvari je naučiti služiti bez komandovanja, ne dižući bespotrebnu galamu oko sebe i ne primećujući šta je veliko a šta malo, staje bitno a šta nebitno. U duhovnom svetu skromnost je veoma važna. Ideal služenja Kada Učitelj služi, on to ne čini zato što se vezao za služenje, nego zato da bi pomogao, a ujedno i pružio svojim učenicima primer nesebičnog služenja. Dok služi druge, on u svakome vidi sebe, te tako doživljava da je i sam služen. U blaženom doživljaju jedinstva, Savršeni Učitelj zna da je u isto vreme i Učitelj i sluga svih. Njegova služba je oličenje idealne službe u kojoj nema robovanja: niti je rob onaj koji pruža, niti onaj koji prima. Poklonik vrlo brzo shvata suštinu istinskog služenja kada pred sobom ima primer svog Učitelja. Duhovna obuka poklonika ne može biti potpuna ukoliko on ne nauči da je duhovna služba pre svega radost, a ne obaveza; sloboda, a ne ropstvo. Istinsko služenje ne obavlja se pod pritiskom, nego proističe iz nesputanosti slobodnog uzimanja i davanja. Ono je rasterećeno bremena ličnih želja i donosi osećaj neprekidne ispunjenosti. Vrline i sposobnosti sledbenika IV Odeljak IV Poverenje i vera Tri vrste vere Jedna od najvažnijih vrlina poklonika jeste vera. Postoje tri vrste vere: vera u sebe, vera u Savršenog Učitelja, i vera u život. U životu je vera toliko potrebna da bi bilo nemoguće živeti bez nje. Upravo na osnovu vere život zajednice i društva postaje moguć. Uzajamno poverenje je ono što omogućava slobodno davanje i primanje ljubavi, slobodno učestvovanje u radu i uživanje u plodovima rada. Kada je život opterećen bezrazložnim strahom od nekoga ili nečega, takav život postaje ograničen i krut. Uzajamno poverenje Deca poseduju urođeno poverenje u svoje staratelje. Ona instinktivno traže od njih zaštitu. Vera u ljude se ne gubi ni kasnije u životu ukoliko osoba nije bila na grub način povređena od strane onih koji

su je, zarad sopstvenih sebičnih ciljeva, obmanuli i iskoristili. Tako, iako je vera prirođena čoveku, ona cvate u onim društvima gde su ljudi pouzdani, pošteni i zaslužuju poverenje, a gubi se tamo gde je sredina korumpirana. Vera u nekoga postaće savršena i čvrsta onda kada čovek i na drugoj strani naiđe na kvalitete koji ulivaju poverenje. Biti čovek od poverenja i imati veru u druge su dve komplementarne osobine. One su uslov za neometen razvoj kako samog pojedinca tako i kolektivnog života. Važnost samopouzdanja Bezgranična i bezuslovna vera u ljude pripada svetu ideala. U praksi je ona redak slučaj. Premda je priželjkuje veliki broj ljudi, ona ne može postojati sve dotle dok se svet bude sastojao od osoba koje baš ne ulivaju neograničeno poverenje. Neograničeno poverenje iziskuje do savršenstva razvijenu pouzdanost i postojanost. Uz to, mora da postoji i velika želja da se drugome pomogne. Ali ni jedna od ovih vrlina, koje su osnov uzajamnog poverenja, neće se razviti ukoliko čovek nema veru u samog sebe. Ukoliko neko nema vere u sebe, onda ne može razviti u sebi one vrline koje će ulivati poverenje drugima. Samopouzdanje i čvrsta odluka da, bez obzira na sva iskušenja, ostanete verni svom viđenju onoga što je ispravno - to je osnov pouzdanog karaktera. Temelj sarnopouzdanja Nepokolebljiva vera u sebe retka je isto koliko i vera u drugog. Malo je onih koji su je razvili u toj meri da mogu biti sigurni da poseduju pravu i konstruktivnu samokontrolu. Ljudi često iz razloga slabosti i nesigurnosti, svoju veru stalno dovode u sumnju i nalaze hiljadu načina da je ospore. Slabost i nesigurnost su neumitne činjenice života, i čovek je sklon da im podlegne čak i onda kada dobro zna šta bi za njega u datoj situaciji bilo bolje. Vera u sebe uvek može biti poljuljana. Ona se, zapravo, može učvrstiti jedino ako osoba neprekidno pred sobom ima viziju živog primera Savršenstva. Vera u Učitelja Vera u Savršenog Učitelja ima presudan značaj za duhovni razvoj, jer kod poklonika jača veru u sebe i veru u život - i to uprkos padovima i neuspesima, nedostacima i tegobama, ograničenjima i gubicima. Život, onako kako ga čovek doživljava na svom primeru i na primeru svojih bližnjih, može biti ograničen, skučen i nesavršen, ali život koji pulsira u Učitelju je neograničen, jednostavan i besprekoran. U Učitelju učenik vidi ostvarenje sopstvenog ideala; Učitelj je odraz njegovog najdubljeg Sopstva. U Učitelju on vidi refleksiju svega najboljeg što i sam nosi u sebi, što tek treba da se ispolji, a što će se jednog dana sigurno i ispoljiti. Zato je vera u Učitelja glavni motiv koji nagoni čoveka da ostvari u sebi prikrivenu božanstvenost. Vera i kritičko rasuđivanje Istinska vera temelji se na dubokim duhovnim iskustvima i na nepogrešivim signalima čiste intuicije. Ona se ne može shvatiti kao antiteza kritičkog rasuđivanja, već kao njegova nepo¬grešiva svetlost vodilja. Kritički um nadopunjen dubokom i živom verom utemeljenom na čistoj intuiciji, prestaje da biva jalov, površan i neefikasan, i pos¬taje kreativan, delotvoran i plodonosan. S druge strane, bez slobodnog i odvažnog delovanja kritičkog uma, ne bi se moglo stati na kraj mnogim oblicima naivne lakovernosti. Doduše, kritičkom mišlju se može dodirnuti samo ona vera koja nije zasnovana na čistoj intuiciji. Prava vera, koja vodi poreklo iz čiste intuicije, se prirodno nameće i ne može se svesti na zaključke racinalnog intelekta. Ona je bazičnija i primarnija od intelekta i shodno tome se ne može utišati nikakvim intelektualnim akrobacijama. No ovo ne znači da vera treba da bude šlepa i daje ne treba izlagati povremenom sudu kritičke misli. Istinska vera je jasno viđenje, a ne slepilo, i ne treba da se povlači pred slobodnim delovanjem kritičkog uma. Vera i sumnja Učenik raspolaže pravom da kritički razmotri i testira Uči¬telja. Ali ako i posle testiranja, uverivši se u Učiteljevu Savrše¬nost, učenik pokaže kolebljivost, onda je to znak njegove neis¬krenosti i slabosti u pogledu namere i cilja. Onoliko koliko je kod ljudi prisu¬tan nekritičan stav prema samozvanim mudracima, koji nezasluženo uživaju njihovo poverenje, toliko je prisutna i neopravdana kolebljivost, koja postoji uprkos so¬lidnoj količini ˝dokaznog materijala˝ prikupljenog kroz lično iskustvo. Nekritičko verovanje kao i bezrazložno kolebanje posledice su nesvesnog delovanja želja, s tim što je u ovom drugom slučaju uzrok nesvesno delovanje onih želja koje stoje na putu ispoljenju razborite vere.

niti osobine koju ne može izmeniti. Maja Odeljak I . Testiranje učenika Kao što učenik testira Učiteljevu sposobnost da ga vodi. a samim tim ne utiču ni na promenu životnih stavova.Lažne vrednosti Važnost razumevanja Maje Svako želi da spozna i ostvari Istinu. tako Učitelj. neophodno je da Maja doista bude shvaćena onakva kakva zapravo jeste. živa vera u Učitelja nastaje kao plod dubokog duhovnog iskustva kojeg Učitelj daruje zaslužnom učeniku. Tako ispada da nove okolnosti donose i nova uverenja. Živa vera nije neka pismena potvrda koju učenik potpiše i preda Učitelju. Kako ostaju na površini uma. jer on. To je aktivan odnos poverenja: samopregor i apsolutna posvećenost a ne iščekivanje i potajna nada da će Učitelj pružiti pomoć. živa vera je najmoćniji faktor ponovne izgradnje celovitosti psihe. Mišljenja i uverenja su površinski sloj psihe i kroz njih se ne može ostvariti kontakt sa njenim dubljim snagama. Zato valja razumeti Maju. Na primer. takva živa vera u Učitelja postaje vrhunski izvor nadahnuća i nepokolebljivog samopouzdanja. a u drugom. Živa vera je kreativno dinamična Kroz živu veru se ostvaruje najdublji i najcelovitiji odnos sa moćnim psihičkim jezgrom. Učitelj ne mari za to da li učenik sumnja u njega ili mu veruje. teži jednoj jedinoj stvari: da učeniku bude od pomoći. Nije dovoljno steći površno razumevanje Maje. svi oblici neznanja moraju prethodno da budu odstranjeni. Uverenja i mišljenja Pravu veru valja razlučiti od ubeđenja i mišljenja. Živa vera proističe iz iskustva Plodonosna.U prvom slučaju želja rezul¬tira u nerealnom i lakovernom. U njoj glavnu ulogu igra ak¬tivno poverenje u Učitelja. čovek ih menja da bi se prilagodio situaciji. Savršeni Učitelj uopšte nije zainteresovan da učeniku pruži dokaze o svojoj božanstvenosti sem ako ne za ključi da bi to bilo preko potrebno za duhovni napredak učen¬ika koji mu se potpuno predao. negde na periferiji svesti. Želja će uvek da prevari kritički um. ali malo njih je zaista razume. a ne mišljenje o njemu. odnosno princip Neznanja. poput intelektualnih uverenja. preostaće samo jedan vid spoznaje u kome laži više nema. ona ne uzrokuju radikalne promene u srži ličnosti. u bezrazložno sumnjičavom stavu. Ona je stvaralački aktivna. odlika je samo onog uma na koji ne uplivišu želje. Na¬protiv. znači spoznati pola Istine o univerzumu. Laž nastaje onda kada se za . Kakva je suštinska priroda laži? Ukoliko se istinito spozna kao istinito ili ako se lažno spozna kao lažno. Zato je Učitelj krajnje nehajan u pogledu na to da li učenik veruje u njega ili u nekog drugog. kada neko ima dobro mišljenje o drugom čoveku. Nepokolebljiva vera koja se temelji na čistoj intuiciji. umesto da svoje namere čovek svesno sprovodi rukovođen svojim ličnim uverenjima. kao laži. Shvatiti Maju odnosno princip Neznanja. u svim svojim dobronamernim intervencijama sračunatim na pridobijanje učenikove žive vere za razliku od praznih uverenja i ubeđenja. Ona se suštinski razlikuje od ubeđenja i verovanja koja proizilaze iz nekritičkog prihvatanja ili površnog razmišljanja. Sve što on želi da zna jeste da li je učenik iskren i pošten u svojoj nameri da dostigne Istinu. Ljudi dosta slušaju i čitaju o Maji. niti osećanja koje ne može prosvetliti. i ono nema duhovni potencijal kakav postoji onda kada je u pitanju živa vera u Savršenog Učitelja. kada ga pritisne kakva neprilika. Da bi se duša učvrstila u stanju Samospoznaje. Prava vera se postepeno razvija i raste srazmerno uspehu koji učenik postiže u oslo¬bađanju svoje svesti od želja. ali se Istina ne može spoznati i ostvariti kao Istina sve dok se neznanje ne spozna i ne shvati kao neznanje. testira postojanost učenikove namere. Nju čovek ne može održavati veštačkim putem. Za učenika . Suštinska priroda laži Zato čovečanstvo na svaki način mora da otkrije šta je laž. Ona ne boravi. Puka intelektualna vera igra veoma malu ulogu u duhovnom razvoju. oslobodi. Čovekova uverenja su kao odeća. Ali to je samo mišljenje. kaže se da on u njega ima poverenja. Nema te misli koju ona ne može prožeti i ponovo oživeti. zauzvrat. da zna da je to laž i da je se.

onda je to takođe laž. objekat dobija na značaju. Primeri relativnih vrednosti Na primer. ako čovek smatra zauzimanje visokog položaja svrhom svog života. zbog njihovog delovanja. Kod strasti i žudnje koje se javljaju periodično. Ili kada to znanje samo postane faktor vrednovanja menjajući ili drugačije utičući na prihvaćene vrednosti. tako i objekti žudnje i strasti. Isto tako. pridavan lažni značaj. osoba koja je gladna smatra da je hrana veoma važna. oni imaju veoma mali značaj. i drugo. Na primer. postoje i dve vrste krivog prosuđivanja: prvo. Greške u proceni vrednosti nastaju zbog uticaja subjektivnih želja i prohteva. Ispraznost čulnih objekata Kao što novčić koji je izbačen iz upotrebe i proglašen nevažećim na neki način postoji i dalje. Po tom principu. A lažne vrednosti imaju izvorište u željama ili prohtevima. dok je ona zapravo važna zbog nečeg sasvim drugog. i ne menjaju se od jedne do druge prilike ili od jedne do druge osobe. to jest kada se nešto smatra za ono što u stvarnosti nije. istovremeno. odmah gube svu svoju pozajmljenu vrednost i postaju beznačajni. Takva informacija ili saznanje smatra se nevažnim jer se ne dovodi u vezu i odnos sa drugim vrednostima. objekat ima prikriveni značaj sve dok su te strasti i žudnje prikrivene. (2) neuvažavanjem nečega što je važno. ograničavanja i pogrešnog sagledavanja života od onih grešaka koje nastaju pri čisto intelektualnom donošenju sudova u vezi određenih postojećih činjenica. One zavise od subjektivnih činilaca. Uzeti nezavisno. dok. dajući mu kontrolu nad sredstvima njihovog ostvarenja. ostaju i dalje prepoznatljivi. donošenje vrednosnih sudova što podrazumeva da se svakoj stvari mora utvrditi vrednost i odrediti važnost. Mada sa duhovnog stanovišta Maja obuhvata sve što je lažno. Intelektualno znanje postaje važno onda kada omogući čoveku da ostvari određene vrednosti. Laž je omaška u proceni prirode stvari. Čisto intelektualni zaključci i mišljenja postaju važni jedino pošto se oslone na odgovarajuće vrednosti. ne pridaje vodi isti značaj. tada i objekat istovremeno gubi na značaju. Isti princip može se primeniti i na sve ostale strasti i žudnje. Za staloženu i spokojnu dušu. koja se ne . daleko su krupnije one greške u vrednovanju prilikom kojih dolazi do iskrivljavanja. Dve vrste znanja Uopšteno govoreći. pogrešno vrednovanje. A kada se njihov intenzitet smanji. osoba koja umire od žeđi u pustinji kao što je Sahara. Mada postoje i mogu se opipati i videti. Međutim. a osoba koja je potpuno sita. ali jedna od onih laži koje ne znače mnogo. a dobija na značaju tek onda kada se one manifestuju. gledano sa čisto teoretskog stanovišta. Sve ove neistine su tvorevine Maje. a za laž tvrdi daje istina. i pošto zavise od subjektivnih činilaca. Ako neki čovek zauzme viši položaj samo da bi se osećao moćnijim no što jeste. Greške u vrednovanju mogu se načiniti: (1) uvažavanjem nečega što je nevažno. oni obećavaju varljivo ispunjenje. ali jedna od onih laži koje suštinski utiču na tok i smisao njegovog življenja. one su apsolutne i stalne. Ovo sve su lažne vrednosti jer u biti nisu u vezi sa samim objektima. stvarima koje mogu zadovoljiti čovekove strasti i žudnje pridaje se prividan i relativan značaj. ni ne po mišija na hranu sve dok ponovo ne ogladni. mada. Kada se strast i žudnja razbukte. U celini gledano. i drugo. Istinske vrednosti uvek postoje same po sebi. izvitoperenu strastima i žudnjom. jedna takva informacija predstavlja određeni vid znanja.istinu tvrdi daje laž. prihvatanje za činjenice onih stvari koje nisu činjenice. ili (3) držanjem da je jedna stvar važna zbog nečega. tada i objekti kojima je. Kada u svetlosti istinskog znanja ove strasti i žudnje sasvim iščeznu. menjaju se od jedne do druge prilike i od jedne do druge osobe. i nakon što se uvidi njihova ispraznost. donošenje čisto intelektualnih zaključaka o postojećim činjenicama. onda je to laž. one su relativne i nepostojane. misli kako ništa na svetu nije dragocenije od vode. Za raspaljenu maštu. Relativnost lažnih vrednosti Relativna vrednost čulnih objekata može biti velika ili mala u zavisnosti od intenziteta i nametljivosti žudnje. neko ko nije žedan i kome je voda na dohvat ruke. u praksi postoje neistine koje imaju izvesnu važnost i one koje uopšte nemaju. oni više nemaju raniji značaj. One su urođene: i zbog toga što su urođene. nikoga ne zanima koliko listova ima na nekom drvetu. postoje dve vrste znanja: prvo. Greške u vrednovanju Kao što postoje dve vrste pravilnog prosuđivanja.

može se sa sigurnošću reći da je na snazi osnovni zakon delovanja Maje. kao nosači života i medijumi njegovog ispoljavanja. Kada se nebitno smatra bitnim Kada voljeni umre. A on opet nastaje dugujući delovanju Maje. javlja se tuga i usamljenost. dopusti da vlada nad onim što je bitno. Instinktivno se poistovećuju sa fizičkim telom i ostaju pri svom uverenju zato što za to . Proglašavajući ih za Istinu. to je uglavnom zbog sebičnih i svetovnih ciljeva. Pridavanje značaja nekoj beznačajnoj stvari Delovanje Maje takođe se da uočiti u navici uma da pridaje nekoj stvari drugojačiji značaj no što ova u stvari ima. pa čak i da će. Ono stoje nestalo jeste oblik. Maju je teško nadvladati jer ona. zainteresovani. Kada se nebitnom. Ona se nada da će kroz Boga ispuniti svoje želje i nade. koju smatra nebitnom. uzdasi zbog razdvojenosti . nastaje vakuum. Ljudi traže sreću u svemu samo ne u Bogu. U suštini. a On je jedini i neiscrpan izvor trajne radosti. želje. ceremonije i druge spoljašnje religijske prakse počnu tretirati kao cilj. Ovde se ponovo radi o zaslepljenosti koju donosi Maja. ljudski intelekt. Maja II Odeljak II . Kada se nekoj nevažnoj stvari pripisuje važnost.sve to je zbog pogrešnog vrednovanja. Usled pogrešnih verovanja nastaju lažne vrednosti. delovanje Maje čini da bitne stvari izgledaju nebitne. suze zbog rastanka. osećaj gubitka vuče koren od vezivanja za oblik. Kada se obliku ne bi neopravdano pridavala tolika važnost tada ne bi bilo ni tuge i žala za umrlim. i kada nakon smrti oblik nestane. Međutim. i Maja se njima služi da bi držala dušu u okovima neznanja. U trenutku kada rituali i ceremonije postanu važni sami po sebi. ali malo je onih koji su za Boga istinski. Sa duhovnog stanovišta radi se o jednom obliku neznanja. izgledaju beznačajno. naplatiti sve nepravde koje su joj učinjene. Rituali i ceremonije imaju svoju vrednost kao sredstva koja vode cilju.vezuje za njih. pomoću božanske intervencije. Ona stalno pokušava da održi i opravda pogrešna uverenja i tako oteža put do realizacije Istine. imaju velikog udela u okivanju duše. ona se nalazi posvuda. neovisno od duše. stoje odlika delovanja Maje. sećanje na voljenog. kome je prethodno pripisan preveliki značaj. Umotana su u formu nepobitnih činjenica i kao takva se bezuslovno prihvataju. ali to ne važi i za intelekt čijim delovanjem upravlja Maja stvarajući smetnje istinskom razumevanju. oblik dobija na važnosti.Pogrešna uverenja Okovi Maje Lanci koji okivaju dušu sačinjeni su od niza lažnih vrednosti ili krivih procena. a ne kao sredstvo. Ljudske čežnje. podržava pogrešna verovanja i iluzije. Sva pogrešna uverenja su isto toliko tvorevine Maje koliko i lažne vrednosti. iz čega duša ne može da se iskobelja. Na primer. radi Boga samog. želja da se bude s njim. stvara barijere. Kada se bitno smatra nebitnim S druge strane. osećanja i misli usredsređeni su na oblike. u kandžama Maje Maja nadmoćno zaposeda samo uporište znanja. a koje zauzvrat opet daju snagu pogrešnim uverenjima. uzimajući ljudski intelekt pod svoje. mnogi ljudi žive u ubeđenju da su fizičko telo i nikada im ne padne na pamet da su nešto drugo do fizičko telo. onda dobijamo treći osnovni vid neznanja koji se tiče vrednovanja. To se događa onda kada se rituali. Duša nije mrtva. Pogrešna uverenja mogu izgledati ispravna Pogrešna ubeđenja koje je stvorila Maja imaju tako čvrste i neprobojne korene da ljudima izgledaju očigledna. Ako se svetovna osoba okrene Bogu. oni počinju da sputavaju život umesto da predstavljaju izraz životnosti. prianjanjem za telo. Neke laži u vidu pogrešnih verovanja i mišljenja. Osećaj napuštenosti. Prema tome. koji se ogleda u čežnji za nestalim oblikom. jedina bitna stvar je Bog. Intelekt. čovek im pridaje preveliki značaj koji im svakako ne pripada. Žudi za svačim osim za jedinom Istinom. u svojoj istinskoj prirodi ona nikuda ne odlazi. a ne duša. Ona ne traži Boga kao Istinu. Intelekt koji funkcioniše nesputano utire put Istini.

Duša je iznad razmišljanja. Razmišljanje ili delovanje se javljaju onda kada se duša pogrešno poistoveti sa njima. odnosno suptilno telo. ona mora odbaciti sve želje koje se odnose na suptilno telo. željenja i delanja Kada duša spozna da nije grubo. Oni postoje kao iluzija upojedinjene duše. To uverenje se lako prima. Duša ne učestvuje ni u razmišljanju ni u fizičkim akcijama. Kada se na sve ovo nadoveže i grubo telo. ovo nije kraj pogrešnih verovanja.ja˝. Čišćenje poslednjih tragova laži Napuštajući pogrešno verovanje da je fizičko. Iluziju da je duša um ili telo. A gaji ga zbog toga što mu ta ideja godi. Verovanje neke jedinke da je fizičko telo deluje posve prirodno. zamisli o zasebnom . Kao beskonačna Duša ona ne čini ništa. Radi se o odbacivanju nečega što je dugo vremena bilo prisutno. Njen život se tada vrti oko suptilnog tela i njegovih želja. No. Duša. i nestaje onda kada se duša definitivno odrekne žudnje za zasebnim postojanjem. ograničeno ˝ja˝. naime.nisu potrebni racionalni dokazi. Poistovećenje sa fizičkim telom stvorilo je fizičke želje i vezanosti. prihvata kao istinito. Sve njegove misli. on svoje prethodno uverenje da je fizičko telo vidi kao lažno. Kada se upojedinjenoj duši pridoda um. Poistovećenje sa suptilnim telom Čak i ako osoba uspe da se reši pogrešnog verovanja da je fizičko telo. to jest. S druge strane. a teško iskorenjuje. U svojoj suštini ona nije odgovorna za razmišljanje. u sklopu sa mentalnim. duša naizgled počinje da želi. Iluzija daje duša posrednik Dakako da se sam um i samo telo ne bave razmišljanjem ili fizičkim akcijama. to jest ego-um. ova poslednja laž nije ništa tvrdokornija od prethodnih. Na primer. značilo bi poricanje svega onog što je činilo osnov njegovog postojanja. odbacujući pogrešno uverenje da je ego-um. Međutim. suptilno i mentalno telo. Uverenje da duša sedi na stolici javlja se zbog identifikacije sa fizičkim telom. Poistovećenje sa mentalnim telom Međutim. verovanje jedinke da je nešto drugo a ne fizičko telo. čovek napušta lažno verovanje da je suptilno telo isto onako brzo kao što je odbacio pogrešno verovanje da je fizičko telo. Ubeđenje da duša misli javlja se zbog identifikacije sa umom.teško se prima. Raspoistovećenje sa fizičkim telom povlači za sobom odbacivanje želja i lažnih vrednosti vezanih za telo. jer um i telo ne postoje sami za sebe. kada se um rastereti svih želja i vezanosti koje se odnose na suptilno telo. traži da bude potkrepljeno mnoštvom uverljivih dokaza. a zapravo telo sedi na stolici. a lako odbacuje. Tokom svog dugog trajanja u ulozi upojedinjene duše. Zato čovekovo verovanje daje suptilno telo dolazi prirodno. Međutim. suptilnim i grubim telom predstavlja činioca akcije. stvorila je Maja . kada se čovek rastereti fizičkih želja i vezanosti. željenje ili akciju. ona zna da je beskonačna. Poistovećenje sa flzičkim telom Život jedinke vrti se oko fizičkog tela i njegovih želja. čovek odbacuje i samu srž onoga što je mislio da jeste. Stoga je raspoistovećenje sa fizičkim telom naizgled neprirodno. čovek je čvrsto prianjao za lažnu ideju o svom zasebnom postojanju. duša naizgled počinje da vrši akcije. Napuštanje pogrešnog uverenja da je mentalno telo. dok verovanje kako je nešto drugo a ne suptilno telo iziskuje uverljiv dokaz. jer je u suprotnosti sa prethodno opisanim procesom vezivanja i stvaranja želja. Na isti način. a uverenje da je nešto drugo osim fizičkog tela. I ona ima svoj kraj. Čišćenje poslednjih tragova laži je najteže. ona jednostavno JESTE. neophodno je da čovek napusti mnogo brojne želje i vezanosti. Um je taj koji misli dok telo sedi na stolici. osećanja i aktivnosti su se uvek iznova reflektovale u jednoj zamisli. i princip Neznanja. Ipak. Kada se duši pripoji suptilno telo zajedno sa umom. i lažne vrednosti koje zbog njih nastaju. kao i iluziju da je duša činilac razmišljanja. ona ostaje žrtva pogrešnog verovanja da je suptilno telo. čovek nastavlja da gaji pogrešno verovanje da je mentalno telo.koja je Iluzija. osoba veruje da ona razmišlja dok je u stvari um taj koji misli. Pogrešno je ubeđenje da duša nešto čini. duša naizgled počinje da misli. Bolje rečeno . željenja ili delovanja. Čak i nakon napuštanja pogrešnog verovanja da je suptilno telo. . neka osoba je ubeđena da ona sedi na stolici. Kako bi odbacila verovanje da je suptilno telo.

manjkave kakve jesu. Maja III Odeljak III . po svojoj istinskoj prirodi. Laži u sebi kriju nešto mnogo značajnije i istinitije nego što čovek u prvi mah može naslutiti. Naravno da ni um ni tela sami po sebi ne mogu imati iskustva oprečnosti. Neistine čisto . već samo kada je u to uključena i duša. Duša je iznad oprečnosti . Otuda ona u dubini svoje duše sumnja u takav oslonac. on je žrtva iluzije. kao uostalom i ona sama. Dalje. duša se na neki način opire lažima. osoba je u stanja da prihvati mnoge laži. međutim. mogu svaki čas da nestanu. i neistine koje se javljaju kao posledica iskrivljenog razmišljanja. koja će kasnije dovesti do konačnog poništenja svake neistine i svakog neznanja. Laž raskrinkava sebe samu Individua je neprekidno svesna svoje nesigurnosti. Ona naizgled poprima svojstva i izgleda uobličena i ograničena usled Neznanja i delovanja Maje. pre ili kasnije. Samo kada su u sprezi.Prevazilaženje lažnosti Maje Kako prepoznati laž? Zahvaćena Majom. suptilnim i grubim telom. pošto je duša u svojoj istinskoj prirodi bez svojstava. Duša je. Neistine proistekle usled nepažljivog razmišljanja su manje štetne negoli one usled iskrivljenog razmišljanja. ona u dubini duše ne može da se pomiri s tim verovanjem. Laži su izdajnički nepouzdane. Ona oseća da je negde nešto pogrešno i da je njena računica zasnovana na pogrešnim očekivanjima. Ovaj proces utelovljenja duše zasnovan je na neznanju. Ona samo naizgled proživljava oprečna iskustva. isto što i fizičko telo. To bi bilo kao kada bi sebi na grudi privio zmiju otrovnicu ili se nastanio na vrhu trenutno neaktivnog vulkana. uspavana i obamrla u bespuću svoga neznanja. Prihvatanje laži nosi sa sobom rastući nemir. duša. ako neka osoba svoju sreću zasniva samo na posedovanju materijalnih stvari. um i tela podložni su dualnom iskustvu. te da prolazi kroz oprečna životna iskustava. Jedino kada je u sprezi sa mentalnim i ostalim telima duša može da bude primalac boli i zadovoljstva. koja nastaje usled Neznanja ili Maje. Međutim. U laži su prisutni sumnja i strah Prihvatanje laži uvek podrazumeva prisilan kompromis. Kada čovek za sebe misli daje najnesrećniji na svetu. U stvarnosti on nije nesrećan ali umišlja da je nesrećan jer se poistovećuje sa umom i telima. to je ipak prvi korak u potrazi za Istinom. Prema tome. jer se poistovećuje sa umom. Um i tela u sprezi sa dušom kao celina postaju Činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. sva zadovoljstva i boli potiču iz neznanja. prolaznosti i privremenosti. iako one. tela i um zajedno su činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Poenta je. One same sebe raskrinkavaju. Laži će se. ona u svom srcu zna da su to samo kule u pesku. Međutim. duboku sumnju i nejasan strah. od samog početka slute na propast. Koliko god taj otpor na početku izgledao slab i neodređen. A ova spoznaja ne bi mogla da se desi kada laž od samog početka ne bi u sebi sadržavala mogućnost te spoznaje. Na primer. bezgranična. ona počinje da oseća strah od smrti i strah da ne izgubi svoje najbliže. To navodi na pitanje: kako prepoznati laž? Ne postoji izlaz iz laži izuzev da se ona prepozna kao laž. te da stvari na koje se stalno oslanja. Čak i u najdubljim ponorima neznanja. pokazati u svom pravom svetlu. kada osoba smatra da su drugi. oni ovu dvostruku ulogu ne izvode na svoju ruku. u nečem drugom. Svaka laž nosi žig nepotpunosti i nedovoljnosti. Oduhovljenje uma i tela Prema tome.Uverenje daje duša podređena dnalnim iskustvima Podjednako je netačno i verovanje da duša doživljava zadovoljstvo i bol. Dve vrste laži Postoje dve vrste neistina: neistine koje se javljaju kao posledica nepažljivog i proizvoljnog razmišljanja. prihvatajući pogrešno uverenje. Čovek ne može večito da ih prihvata. i na taj način navode čoveka da spozna istinu. a ne izvori trajne sreće. bezoblična. iznad oprečnih iskustava.mada ona sebe ne zna kao takvu.

U slučaju strukturalnog poremećaja. Bog se može spoznati kao Istina.intelektualne prirode javljaju se usled neke omaške u radu intelekta. nastaju kao plod intelekta pomućenog slepim i nerazumnim željama. Analogija sa funkcionalnim i strukturalnim oboljenjima Razlike između ove dve vrste laži možemo istaći kroz analogiju sa telesnim procesima.sve je to lažno. Ukoliko se ne bi ticale ljudskih vrednosti i njihovog ostvarenja. One su nuspojave raznih intelektualnih aktivnosti koje imaju za cilj da po svaku cenu opravdaju prihvaćene vrednosti i da. potrebno je poboljšati tonus i otpornost obolelog organa. Postoje različiti ego-umovi. odnosno strukturi vitalnog organa. Paralelno s tim. one bi izgubile svaki značaj i prestale bi da vrše pritisak na um. Njihovo eliminisanje zahteva pravilna nastojanja i pravilnu akciju. ali je daleko lakše korigovati funkcionalne nego strukturalne poremećaje. Poštena akcija je uvertira za uklanjanje duhovnih neistina. kao takve. različiti oblici. već ispravnim delanjem. A takva bistrina je plod čistog i staloženog uma. međutim. Kada je neko pogrešno verovanje čisto intelektualne prirode. Međutim. rađa se vrhunska spoznaja da je Bog jedina Istina. Samo je Bog beskonačna Stvarnost. Ne radi se. A laži koje su vredne razmatranja sa spiritualne tačke gledišta. pošto pogrešna verovanja vode poreklo iz duboko uvreženih želja. lako ga je ispraviti. Bog je nepodeljiv Tek pošto se ukloni i poslednji trag neistine stvorene Majom. I kao što je lakše korigovati funkcionalne poremećaje od strukturalnih. Za sagledavanje spiritualnih istina nije potrebno naporno i grozničavo razmišljanje. Sve podele koje se uočavaju unutar Stvarnosti su lažne. drže čovekov um u službi podržavanja prihvaćenih vrednosti. Ali ako se laž javi usled pomućenosti razuma. Sve što nije Bog. već bistrina misli. Jedino kada se Maja u potpunosti savlada. Funkcionalne bolesti se javljaju zbog nepravilnosti u radu određenog vitalnog organa. . one zapravo ne postoje. U tom slučaju je poremećaj vitalnog organa daleko ozbiljnije prirode. Unutar duše nema ni verovanja ni misli Shvatanje da je Bog podvojen . Upojedinjene duše nastaju kada jedinstvena Duša (Bog) preuzme oblik različitih ego-umova i tela. On je oštećen i onesposobljen zahvaljujući nekom postojećem faktoru koji je uticao na samu konstituciju organa. različita tela. često je neophodno izvršiti operaciju. U takvim slučajevima ništa nije pogrešno u strukturi vitalnog organa. sve nestalno i konačno u iluziji dualnosti . Da bi se bolest usled funkcionalnog poremećaja korigovala. Važnost bistrine uma Tvrđava Maje Laži koje se jave usled neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta su nalik na funkcionalne poremećaje. sve što čovek treba da uradi jeste da ubuduće pažljivije koristi intelekt. laži koje su se izrodile iz neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta. Neki poremećaji vitalnih organa su funkcionalni. Proces je bolan jer uklanja one želje i vezivanja koje su dovele do iskrivljavanja i pomućenosti razuma. Ali. Do duhovnih istina se ne dolazi sedenjem u fotelji i spekulisanjem. ukoliko je laž proizvod intelektualne omaške. lakše se koriguju od onih koje su nastale usled ukupne pomućenosti razuma. a vitalni organ ˝proradio˝. Bog kao jedina Istina Želje i vezanosti koje iskrivljuju razmišljanje ne mogu se eliminisati isključivo intelektom. a neki strukturalni. dakle. Raznovrsnost sveta ne znači daje Bog podeljen na različite deliće. a laži koje se javljaju kao posledica ukupne pomućenosti razuma su nalik na strukturalne poremećaje. o pukim intelektualnim greškama koje se mogu ispraviti prostom intelektualnom argumentacijom. čovekova pogrešna verovanja su ugrađena u same temelje tvrđave koja se zove Maja. Obe vrste bolesti daju se izlečiti. Samo Bog je stvaran. Organ radi samo usporeno i nepravilno i potrebna je jedino blaga stimulacija da bi proradio pravilno.učinak je Maje. Jasnost percepcije potiče iz unutrašnje čistote Laži pomućenog razuma izranjaju iz početnih grešaka prilikom vrednovanja. U strukturalnim poremećajima je bolest nastala usled razvitka nekog deformiteta u samoj građi. nužno je temeljno pročistiti um. njih uvek iznova pokreće težnja da se te želje ispune. ali samo jedna Duša.

kada bi imao više vrlina. Svet konačnih stvari je stvoren Majom Kako je onda lažni svet konačnih stvari nastao? Zašto on uopšte postoji? Njega je stvorila Maja. Sve aktivnosti u vezi sa razmišljanjem i donošenjem zaključaka su unutar ego-uma koji je ograničen.iluzija. ne može se podvesti pod dualnost. Ona sada zna da je zbog Neznanja smatrala za sebe da je um. Ona je ta koja proizvodi utisak da je stvarno nestvarno i da je nestvarno stvarno. Kada bi Bog bio više dobar nego loš ili više loš nego dobar. Zato je postojanje dualnosti samo privid. koji je jedina Stvarnost. iz prostog razloga što unutar Duše i nema nikakvih stavova i mišljenja. U samoj individualnoj duši. iluzija. Sa nestankom poslednjih tragova laži koje je stvorila Maja. i da u stvarnosti nikad nisu ni postojali. Duša jeste i uvek će ostati nepodeljiva. ego-um je jedini koji misli. I razmišljanje i saznanja do kojih se dolazi putem razmišljanja. Nema razlike između mislioca. Duša jeste i uvek će ostati iznad svih misli i dela kao i iznad svih iskustava dualnosti. Samo je Bog stvaran. Bog je beskonačan jedino zbog toga što je njegovo postojanje iznad domašaja dualnosti. koji je beskonačan. ili manje vrlina. a češće nesrećan . bio malen. jedan i nema ničeg drugog osim Boga. Ona je ta koja proizvodi lažne utiske. ta beskonačna misao i beskonačna inteligencija. može postati mislilac. nema potrebe za intelektom ili intelektualnim aktivnostima. vrline i poroka. Maja nije dualnost: ona je uzročnik dualnosti. već spoznaje sebe kao Boga. kada bi bio češće srećan. ili princip Neznanja. misli i zaključaka. suptilno. U ovom stanju duša spoznaje da su um. nema ni razmišljanja ni saznanja koja su proizvod razmišljanja. kada bi umesto da je malen. Intelekt sa svojim ograničenim razmišljanjem izvire iz ograničenog ego-uma. Duša je beskonačna inteligencija Različiti stavovi i mišljenja ne dovode u pitanje jedinstvenost nedeljive Duše. Bog. a manje mana. Bog je jedina Stvarnost Upojedinjena duša kao Duša je beskonačna misao i beskonačna inteligencija. Upojedinjena duša kao Duša ne misli. a više mana. poistovetila sa ovim samostvorenim iluzijama. kao i fizičko telo bili kreacija njene sopstvene imaginacije. laž. a rede nesrećan ili rede srećan. to onda više ne bi bilo beskonačno. a manje nepravedan. Maja IV Odeljak IV Bog i Maja Bog je iznad dualnosti Bog je beskonačan zato stoje iznad ograničavajućih oprečnosti dualnosti. jedinstvene Duše. koji misle i delaju na mnogo načina i prolaze kroz nebrojena iskustva dualnosti. iz neznanja. a različitost između beskonačnog Boga i konačnog sveta . Maja nije laž. kada bi bio manje pravedan. Ako bi se na Beskonačno gledalo kao da postoji uporedo sa konačnim. ne misli niti obavlja bilo kakve intelektualne aktivnosti. Ono stoje uistinu beskonačno ne može biti deo konačnog. malog i velikog. bio veliki. Beskonačno ne može biti druga strana konačnog Sve stoje beskonačno nadilazi dualnost i ne može biti jedna od oprečnosti. Maja sama po sebi nije iluzija. tj. Takođe zna i da je. suptilno ili mentalno telo. suptilno i grubo telo i da se potom. Jedinstvena i nepodeljiva Duša je osnova različitih ego-umova i tela. Postojanje konačnog je samo privid. Upojedinjena duša ne samo da spoznaje sopstvenu stvarnost.međutim ovo ni u kom slučaju ne dovodi do bilo kakve razjedinjenosti unutar same Duše. a više nepravedan. to jest da nije isto što i grubo. ispravnog i neispravnog. Ona je stvaralac Iluzije. On je beskonačan. U savršenosti i samodovoljnosti beskonačne inteligencije. na neki način. On je iznad ograničenih aspekata dobra i zla. ili umesto da je veliki. Iluzija konačnosti . Individualna duša kao Duša. Samo ego-um. niti dvojnosti subjekta i objekta. postala um. suptilno ili fizičko telo. ili više pravedan. Maja nije nestvarna. blagostanja i bede. postalo bi druga strana jedne oprečnosti. potiču iz nesavršenog i nepotpunog ego-uma.On bi onda bio ograničen a ne bezgraničan. zato je On beskonačan. koji je na površini duše.

to bi značilo da je ona iluzorna. Gde god postoji dvojnost. ali ukupan zbir zvezda je ipak konačan. Ona se pojavljuje jedino u Božijoj svesti o pojavnom svetu dualnosti. Maja kao senka Boga Ograničeni intelekt. javljaju se teškoće. posmatrati kao ne-iluzija. iako se princip koji uzrokuje ovu Iluziju mora. A ne može ni da bude vremenski ograničena. objašnjenje da je Maja isto kao i Bog. Maja ne postoji u prostoru i ne može biti ograničena prostorom. Premda u stanju Nadsvesti Maja konačno nestaje. i prestala bi biti uzrokom iluzornog sveta konačnih stvari. a da je iluzija. Mada su Bog i Maja posve zagonetni za intelekt koji deluje u domenu dualnosti. Doista. onda kada se javi svest o grubom. ona ne bi imala moć da stvara druge iluzije. Sa ove tačke gledišta. uzećemo da je Maja beskonačna. da bude prostorno ograničena. njihova istinska priroda se čoveku u potpunosti razotkriva u trenutku konačne Spoznaje. suptilnom ili mentalnom svetu. ali ga to ne čini beskonačnim. dakle. ne može da predstavlja beskonačnu stvarnost. ako bi se Maji pripisao epitet beskonačne stvarnosti. je najprihvatljivije za čovečiji um. već samo najbolje objašnjenje. vreme i prostor mogu da izgledaju beskonačno deljivi. A nakon Ostvarenja čovek spoznaje da Maja zapravo ne postoji u Stvarnosti. Maja. to jest Boga.Međutim. Bog je bezvremena Stvarnost. Pogrešno je smatrati da je Maja beskonačna Maja se ne može smatrati konačnom ni iz nekog drugog razloga. ona bi bila iluzija. Čoveku se može činiti da univerzum sadrži bezbroj stvari. ona se ne srne smatrati konačnom. Sve iluzije stvorene Majom su konačne. Ona stvara iluziju konačnosti. i nema je u Samosvesnom. sa svim stvarima koje sadrži. Bog je nedokučiv. onda bi beskonačna stvarnost Boga predstavljala samo jedan segment podeljene stvarnosti. Zato se kaže da je Maja senka Boga. kao druge stvari. Otuda je najbolje prihvatiti Maju kao stvarnu i kao beskonačnu. mada se mora tako imenovali da bi se bolje pojasnio iluzorni svet konačnih stvari. ne može potpuno da razume Maju. Sa jedne strane. nerazumljiv. Maja. Vreme. a ipak sama po sebi nije konačna. Ipak Maja ne može biti krajnje istinita. Postojati mogu dva ogromna entiteta. Vreme nastaje po diktatu Maje. kao i Bog .nedokučiva. Dva stanja u kojima nema Maje Postoje dva stanja u kojima nema Maje: nema je u prvobitnom nesvesnom stanju Stvarnosti. Maja nije u vremenu. Ona ne može. Zato je ostvarenje Boga. Prostor. jeste tvorevina Maje. Ako se Maja shvati kao nekakvo dešavanje koje je počelo i završava se u određenom vremenskom razdoblju. mirijade zvezda nastanjuju svemir. Kada bi Bog i Maja imali svoje nezavisne i međusobno usklađene egzistencije. Vreme je u Maji. Neka stvar postaje konačna kada se vremenski i prostorno ograniči. ali ne i dva beskonačna entiteta. i nestajanje Maje. to jest. tada se Maja pogrešno smešta u vremenske okvire umesto da se vreme smešta u okviru Maje. a nestaje u trenutku kada i ona nestane. jedan bezvremeni čin. Zato se Maja mora smatrati i stvarnom i beskonačnom. Isto tako. Bog takođe ima svoju senku: tajanstvenu Maju. onda bi ona predstavljala ˝drugu stranu medalje˝ još jedne beskonačne Stvarnosti. ni u jednom pogledu ne zavisi od prostora. na neki način. i stvarna i beskonačna. Svaka ličnost ima svoju senku. Maja se . Nadsvesnom stanju Boga. Od svih mogućih intelektualnih tumačenja Maje. zajedno sa svim događajima koji se odvijaju u vremenu. nameće se drugi zaključak: Maja je konačna i iluzorna. Nije moguće razumeti Maju intelektom. S druge strane. Maja nema ni početka ni kraja u vremenu. Maja nije ograničena prostorom i vremenom Maja se ne može smatrati konačnom. Stoga sva nastojanja ograničenog intelekta da razume Maju vode u ćorsokak. dakle. Ona ne može biti omeđena u prostoru jer je sam prostor tvorevina Maje. takođe je konačan. Jedna stvar uvek ograničava drugu. Sve Što je konačno i ograničeno pripada svetu Iluzije. U njemu postoji nesagledivo mnoštvo zvezda. Kada bi bila konačna. jer je ona. a čitav dualni univerzum.. Sve do konačnog Ostvarenja enigma Maje ostaje nerešena. na isti način na koji se uobičajeno Bog posmatra kao stvaran i beskonačan. nerazumljiva. jer vreme je samo jedna od tvorevina Maje. je iluzija koja zavisi od Maje. a Maja sama po sebi nije omeđena vremenom. da bi stvari bile pristupačnije intelektualnom poimanju. s druge strane. Teškoće u razumevanju Maje I kada se Maja shvati kao potpuna iluzija i kada se shvati kao krajnje stvarna. Intelektualno objašnjenje da je Maja stvarna nije. konačna spoznaja. koji prividno postoji zahvaljujući Maji. Maja je podjednako nedokučiva. ali su ipak konačni. postoji i laž na obe strane. ako bi se Maja smatrala konačnom. ma koliko se trudio. Ne mogu postojati dve stvarne Beskonačnosti.

lepotom. čovek se istovremeno priprema i za patnju koja će ga snaći ukoliko se dogodi da one ostanu neispunjene. U suočavanju sa činjenicom da je njegovom zadovoljstvu suđeno da jednog dana prestane. no ipak. međutim. naukom. sve što poželi ili preduzme je u cilju postizanja lične sreće.večno Samoostvarena. Ako traga za znanjem. beskonačna u znanju. on osciluje među oprekama bola i zadovoljstva. Njegovo uživanje u zadovoljstvima. Ako se bori za svetovne uspehe i slavu. Uslovi za sreću Odeljak I . Čovek je rob neobjašnjivih i neočekivanih raspoloženja i impulsa. koje se smenjuju kao kišonosni oblaci i sjajne duge. Jedno te isto drvo želja rađa dve vrste plodova: slatke plodove zadovoljstva i gorke plodove patnje. Ljudski život ne sastoji se od ciklusa nepomućene sreće. Zadovoljstvo koje na trenutak unese svetlost u ljudski život ubrzo iščezne . Ako.baš kao i duga. a to ispunjenje nikada nije sigurna stvar. to je zato što očekuje da će kroz nju ostvariti sreću. a nema više ni Maje. Oni koji žele jednu vrstu voćke moraju biti spremni da okuse i onu drugu. sasvim nedostupan intelektu i razumljiv je samo onima koji su krajnje vrhove najviše Realizacije već osvojili. to je zato što misli da će time osigurati sebi uslove i sredstva koji obezbeđuju sreću.Prevazilaženje patnje kroz nevezivanje Svako traga za srećom Svako biće na svetu traga za srećom. Istina Ostvarenja U poslednjoj i jedinoj Istini Ostvarenja. Ovaj najviši stupanj Samospoznaje je. Maja nestaje u nepodeljenom biću jedne i jedinstvene Duše. od Boga odvojenim stvarima. Kada se ovo drvo razlista. On na svaki način pokušava da izbegne nesreću koja se nadvija nad njim. Naizmenično smenjivanje zadovoljstva i boli Svako traga za srećom. on ujedno mora da proguta i čašu pelina. Ako ovi retki srećni trenuci i ostave nekakvog traga za sobom. koja se pojavi u punom sjaju samo da bi odmah zatim iščezla s horizonta. s vremena na vreme. U svim svojim poduhvatima i nastojanjima čovek želi jednu jedinu stvar . to je zato što se nada da će biti srećan kada ih ostvari. čovek u svom životu i zasluži malo sreće. zdravljem. večno oslobođena od dualnosti. moći. Ako je željan moći. već vlada svest o imaginarnom ˝drugom˝ kada je svest bespomoćno savladana lažnim kategorijama dualnosti. a kada ga ona ipak sustigne. umetnošću ili literaturom. nije potpuno. Ako teži sticanju novca. to je zato što smatra da njegovo ostvarenje sreće neposredno zavisi od toga. Želja donosi dve vrste plodova Čovek ne želi patnju. jer dok ispija čašu meda. Njegova potraga za srećom je vezana za ispunjenje njegovih želja. nikada nisu postojali kao zasebni principi. ono ne može doneti samo jednu vrstu ploda. Upojedinjena duša sada zna da je ono što je oduvek i bila . a čovek tu nije nikakav izuzetak.da bude srećan. koja je redovan pratilac otrežnjenja. Maja postoji samo sa tačke konačnog postojanja. njegove sklonosti i strasti gube smisao. i snaga log motiva nagoni ga da čini ono što čini. Nema iluzije o konačnim. Sreća je krajnji motiv svih njegovih poduhvata. pa i sama Maja. blaženstvu i u samom postojanju. A pošto očajavanjem i gnevom ne može ništa postići. I jedino u vidu iluzije Maja može da deluje kao beskonačni stvaralac nestvarnih i konačnih stvari. Opijenost zadovoljstvima je pomućena patnjom. preostaje mu još jedino patnja. Čovek naizgled žudi za mnogim stvarima. nema ničeg osim beskonačnog i večnog Boga. dok nastoji da ispuni svoje želje. Staviše. Čovek očajnički traga za zadovoljstvom i kada ga dobije. to je onda samo u obliku uspomene na njih što još više pojačava bol zbog gubitka. već i do toga da čitav univerzum. Jednom je srećan i . Ovakva uspomena ostaje kao trajno naslede nakon uživanja u većini zadovoljstava. Duša unutrašnjom borbom na prevazilaženju Maje dolazi do Samospoznaje. međutim. ali sve u svemu. čovek sa nesmanjenim žarom traga za zadovoljstvima ovog sveta. ta sreća niti je trajna niti je sasvim nepomućena. Promenljiva raspoloženja Podstaknut različitim željama. Kroz Samospoznaju ona ne samo da dolazi do toga da različiti ego-umovi i različita tela nikada nisu ni postojali. strastveno prianja za njega. većina ljudi je utonula u neki oblik patnje. Ma kakvu opipljivost stvarala. prihvata je teška srca.javlja tamo gde nema Samosvesti. Stoga. tvorca te iluzije. ali ona mu dolazi kao neumitna posledica samog načina njegovog traganja za srećom.

ali ubrzo potom ponovo ogladni. Želja je večiti uzrok velikih patnji. u neveselom stanju. Duboka nepristrasnost Ponekad je raspoloženje nepris trasnosti i nevezanosti trajnije. ali ta radost nije trajna. pripadnika kulta Gopičande. odmah pridružio grupi bairagija (asketa . ali zapravo ga održava jak utisak koji određeni doživljaji ostavljaju za sobom. kao što je prisustvovanje nečijoj samrti. Ovakav prolazan i trenutačan osećaj nevezanosti poznat je kao šmašan vairagya (shmashan vairagya). Ovo se zove fn-ra vairagja (tivra vairagva). njegovo oduševljenje za meditaciju naglo je splasnulo. žestina njenih želja znatno se smanjuje. I tako je naš meditant. Kada taj utisak izbledi. Nestajanje želja kao posledica patnje Ako osoba doživi ili zamisli patnju koja je čeka nakon ostvarenja želja. Njegova raspoloženja se menjaju u skladu sa ispunjenjem ili neispunjenjem njegovih želja. ponovo krenule da dejstvuju. zarad Istine. ili duboka nepristrasnost. on je. stavio na glavu svoj turban. Svetovne želje zato nikada ne mogu doneti trajnu sreću. usled duboke patnje. može biti siguran da će požnjeti mnoge plodove patnje. kratkog su daha. Kada ga je žena videla u tom čudnom stanju pojurila je k njemu i besno ga izgrdila. Postoje različiti oblici nevezanosti. Odričući se svog prethodnog načina života. ali ovo povlačenje. U samom trenutku njihovog ispunjenja. ali je ovo povlačenje. samo privremeno. i pošto mu je nov način života već sasvim dozlogrdio. sa još većom žestinom. A kada se prejede. Primetivši da ga nema. već ubrzo dovodi do depresivne reakcije. Čini se da ono.ushićen. obrijao glavu i seo pod jedno drvo. i osoba se ponovo vezuje za svet i njegove čari. one se samo povuku neko vreme da bi zatim. gladan i žedan. ona svoju glad utoli hranom. On je bespomoćan pred usponima i padovima svojih raspoloženja i njihovom neprekidnom promenom. Uskoro bivaju zaboravljene. ali svaki od njih ne mora biti trajan. ubrzo u nepovrat odlazi i takvo raspoloženje. i to je zakon. već polako iščezava i nestaje. Ovakvi doživljaji podstiču na razmišljanje. a drugi put veoma nesrećan i potišten. Njegova želja za povlačenjem bese se raspršila. postajao sve uznemireniji i nesrećniji. odrekao svega. Ovo raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti je iznenadno i kratkotrajno. privremeno izgube interesovanje za svetovne stvari. Kako je dan odmicao. one mogu da pruže samo prolaznu sreću. zanemarivši svoje obaveze prema porodici. jer ono najčešće nastaje kao posledica prisustvovanja nekoj kremaciji ili sahrani i ostaje u umu onoliko dugo koliko i taj prizor. Isto je sa svim željama na ovome svetu. Osećao se iznureno i jadno. obukao običnu odeću i skrušeno krenuo za ženom kući. pod uticajem snažne patnje inicirane željama. Komad je ostavio tako dubok utisak na njega da se on. Onaj koji seje puno svetovnih želja. onako kako su ga podučili ostali članovi grupe. povlačenje u žalosti. llustrativna priča Prolazno raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti za svet može se ilustrovati pričom o čoveku koji je jednom video u pozorištu duhovni komad o Gopičandi (Gopichanda). Dešava se i to da se ona. doživljava muku i nelagodnost. da bi dovelo do potpune oslobođenosti od želja. sahrani ili kremaciji. Patnja prouzrokovana željama Ispunjenje želja ne dovodi do njihovog prestanka.kao što je . Privremeno neprianjanje Neretko osobu duboko pogodi neki neobično upečatljiv doživljaj. radost koju one pružaju. one neumitno izazivaju raznovrsne patnje. brzo ućutkavši ženu. ima snažno dejstvo. usled naviranja novih želja. ne ostavljajući dubok trag u čovekovom opštem stavu prema životu. Pod pritiskom ovakvih doživljaja osoba spozna da i ona jednog dana mora da umre i ostavi sve svetovne stvari koje su joj tako prirasle srcu. dok traje. Kada je osoba gladna. Mnoge osobe. Čak i odvoji od svetovnog života. Ali i te misli. i ne samo da opstaje duže vreme. čami pod drvetom. već i uveliko menja čovekov opšti stav prema životu. mora biti trajno. Isprva je utonuo u duboku meditaciju. njen prekor mu je došao kao blagodat s neba. Posle nešto traganja pronašli su ga kako. Ovakva duboka nepristrasnost najčešće je posledica neke velike nesreće . Zadovoljenje nekih želja donosi mu trenutnu radost. Baš suprotno. kao i nevezanost koju privremeno donose. iako je ispunila svoju želju. velikom indijskom vladaru koji se. članovi njegove porodice stadoše da se brinu za njega. čovek se obukao kao bairagi. pa čovek tada u mislima dugo prebira o ispraznosti i uzaludnosti svetovnog postojanja.lutalica). ali kada je sunce snažno zapeklo.

Prava patnja je duševna. duševna patnja je prisutnija. Oni zamišljaju patnju kao bolest ili torturu nad telom. Pojedinac koji je do kraja nevezan više nije ostavljen na milost i nemilost oprečnim iskustvima. U naletu takve nevezanosti. osoba koja poseduje potpunu nevezanost više ne nameće sebi patnju koja nastaje zbog robovanja neprekidnoj tiraniji želja. Ako neka osoba ne želi ništa. Ona se može izdržati vežbom volje i istrajnosti. onda ga nepoželjna znamenja moraju obeshrabriti. Ljubav i Bogoostvarenje Ostvarenje . čak ni u čeljusti lava. tako i prema nepovoljnim znamenjima. zove sepuma vairagja (purna vairagva). njegov život ne remete udari suprotnosti. on je tada stigao na samo izvorište večne i nepomućene sreće .Zadovoljstvo. Ona ne može ostati staložena pod kišom grdnji sve dok prikriveno uživa u pohvalama. koja daje oslobođenost od svih želja i vezanosti. Stanje odsustva svake želje latentno je u svakome. i.stanje bez želja Nije ispravno pridavati veliku pažnju čisto fizičkoj patnji. Ono je samo jedna oštra reakcija na život. Od navedene dve vrste patnji. Da je više ne bi uznemiravale pokude. Čak i yogini koji mogu da izdrže znatne fizičke bolove nalaze da je teško da izbegnu duševnu patnju koja nastaje usled osujećenosti želja. Duševna patnja je gora od fizičke patnje. Jedino tada je neće više dirati oprečnosti pohvale i grdnje. Sve dotle dok se vezuje za svetovne stvari zadovoljstva. Jedini način da umakne uznemiravajućem uticaju znamenja jeste da postane ravnodušan kako prema povoljnim. ona nije nesrećna ni pod najnepovoljnijim okolnostima. koja je osnovni uslov trajne i istinske sreće. Ljudi ograničenih gledišta smatraju da stradanje može da bude isključivo fizičko. verovatno izgubiti na snazi.gubitak najdražih ili gubitak poseda ili ugleda. Onda ona neće izgubiti svoju staloženost. kada čoveka ponovo zapljusne talas svetovnih želja. Uslovi za sreću II Odeljak II .koja nije zasnovana na svetovnim objektima već na Samospoznaji i Samoostvarenju. Jer. On ne može da odoli obeshrabrujućem uticaju nepovoljnih znamenja sve dotle dok mu povoljna znamenja daju snagu.stanje u kome nema samonametnutih problema . Ako neka osoba nalazi zadovoljstvo u primanju pohvala. Ako na čoveka utiču poželjne stvari.. osoba se odriče svih svetovnih stvari. pošto je oslobođen od tiranije želja. I kada kroz potpunu nevezanost čovek dostigne stanje odsustva želja. na njega mora da utiču i nepoželjne. on više ne nanosi samome sebi patnju. i da će se svako vezivanje za njih na kraju pretvoriti u izvor patnje. Njega ne dotiču ni zadovoljstvo ni bol. Fizička patnja ponekad dolazi kao blagoslov jer ublažava duševnu patnju odvraćajući pažnju sa nje. on stalno zaziva patnju koja mu dolazi ili kao posledica njihovog neimanja ili kao posledica njihovog gubitka. Gađenje prema svetu što osoba oseća u tom slučaju uzrokovano je snažnom impresijom koju je na nju ostavila nesreća. Trajna nevezanost. ona se mora ujedno odvezati i od pohvala. Smirenost i staloženost na koje ne utiču nikakve oprečnosti moguće je ostvariti samo putem potpune nevezanosti. kako fizičke tako i duševne. ili potpuna bestrasnost. Potpuno neprianjanje Istinski trajnu vrstu nevezanosti imamo kada postoji razumevanje patnje i njenih uzroka. Pohvala i pokuda Isto važi i za oprečnosti pohvale i pokude. kroz određeno vreme. Potpuna nevezanost je jedan od najhitnijih uslova za trajnu i istinsku sreću. Fizička i duševna patnja Čovečanstvo je trpi mnogobrojne patnje i stradanja. ali će. ne shvatajući da ne može imati jedno a zanemariti drugo. ona će morati da se oseti nezadovoljnom kad joj se upute pokude. Oprečnosti Odsustvo želja čini pojedinca čvrstim kao stena. a to gnušanje ne traje dugo jer nije rođeno iz znanja i razumevanja. Večita sreća . Čovek teži svetovnim stvarima zadovoljstva i pokušava da izbegne stvari koje mu nanose bol. Ovaj tip tivra vairagye ima svojih duhovnih vrednosti. Ona se pouzdano oslanja na neoborivo znanje da su sve svetovne stvari trenutačne i privremene. Ako čoveka srećna znamenja podstiču na delanje.

Njegova imaginacija više ne bi bila uzburkana neprestanim gorljivim posezanjem za stvarima koje zaista nisu bitne. u svojoj slepoj potrazi za odvojenom i ekskluzivnom srećom.Najviše patnje rađa se usled nekontrolisanih želja i neostvarivih zahteva. on ne samo da će eliminisati veliki deo patnje koju je nanosio . otvarajući tako vrata raznim svirepostima i beskrajnim ratovima. to ne predstavlja bezbolan proces. duša mora da prihvati patnju odbacivanja želja da bi se oslobodila beskrajne patnje koja se uvek iznova vraća. Zelje su vremenom postale sastavni deo njegovog ograničenog sopstva. ali se kroz nju da istrajati zahvaljujući perspektivi veće slobode koja će doći nakon što želje postepeno iščeznu iz uma. Patnja pri odricanju Pošto shvati da su želje samo okovi za dušu. Kada bi prestao da želi. ali isto tako i olakšanje. Kada se pojedinac suoči sa velikom patnjom koju uzrokuju želje. Patnja treba da se pojavi da bi se eliminisala dalja patnja.čak i onda kada je duša spremna da ih se odrekne . on tada stiče razumevanje njihove prave prirode. a u njemu bi se učvrstio nesavladiv mir. Analogije Nije svaka patnja loša. Kada se inficirani otok otvori da bi gnoj izašao iz njega. Život bez ljubavi je ružan do krajnjih granica. može se smatrati blagoslovenom. ali to mu se vraća. Istinska priroda patnje Jednostavni život u kome vlada sloboda i sreća predstavlja jedno od najtežih postignuća. Ali ovakva patnja je zdrava za dušu jer je oslobađa od vezanosti. Ali rat nije izraz neke posebne patnje. postao posve jednostavan. u stanju bez želja. Pošto je razvio mnoštvo veštačkih i umišljenih želja. Do sreće putem ljubavi i samozaborava Ako je neki pojedinac bez želja. Izuzetno sebičan čovek može. što je stvarno čudnovato. Kada patnja vodi ka večnoj sreći stanja bez želja. Patnja se mora pojaviti u svrhu pročišćavanja duše od njenih želja. ljudi u stvarnosti pate sve vreme. Pate jer nisu zadovoljni . ali čak i kada to čini dobrovoljno. Slično tome. U potrazi za ličnom srećom. patnju koju prouzrokuje odbacivanje želja uravnotežava olakšanje koje donosi progresivna inicijacija u neograničen život u kome vlada sloboda i sreća. Sebično traganje za srećom Ljudima nije dovoljno što nanose patnju sami sebi. onda to donosi patnju. Sve vreme dok čovek razmišlja samo o svojoj sreći. Kao što pacijent mora pretrpeti hiruršku operaciju da bi se oslobodio istrajnog i zloćudnog bola. postati vrlo surov i bezosećajan prema drugima. problemi svetovne prirode nestaju. taštinom i surovošću ljudi nanose neopisivu patnju sebi i drugima. i potrebna je kao što je lek potreban bolesnoj osobi. Kada čovek pronađe unutrašnje zadovoljstvo. kroz oštru duševnu patnju. a zatim se. već nemilosrdno i sa žarom stvaraju patnju i svojim bližnjima.zato što se ovakva odluka direktno sukobljava sa težnjom ego-uma da istraje u svojim uobičajenim željama. Sva ko traga za svojom srećom. Tvrdoglavo istrajavajući u svom neznanju. tako da on okleva da ih odbaci ukoliko mu se u umu. Patnja koja dolazi usled čišćenja uma od mnogobrojnih želja postoji . Svojom pohlepom. Odbacivanje želja napada život ego-uma u korenu. Rat je pre posledica univerzalne patnje i nezadovoljstva nego stoje primer nekakve izuzetne patnje. Patnja koju duša proživljava odričući se želja može da bude veoma oštra. povrede i krv. ograničeno ˝ja˝ postaje sve naglašenije i opterećujuće. ne ureze nauk da se želje rađaju iz samog neznanja. Pojavu ovakve patnje treba pozdraviti. pitaju: ˝Zašto mi moramo da patimo?˝ Patnju obično simbolizuju ratni prizori: razorene kuće. Trn se može izvaditi drugim trnom. a čiji su uzrok same želje. ljudi nanose bol sebi i svojoj braći. trujući samo vrelo njegovog života. budući daje. Patnja koju je prouzrokovalo nezadovoljstvo Međutim. Zato je ovaj proces redovno praćen oštrom patnjom. čovek bi se oslobodio patnje koju je sam sebi nametnuo. i jedino je život pun ljubavi vredan življenja. agonija mučenja i smrti. čovek je u toj meri sam sebi zakomplikovao život da mu povratak jednostavnosti predstavlja teškoću koliko i samo odbacivanje želja. kada bi bio spokojniji.hoće sve više i više. on je ne pronalazi. pa čak i po cenu tuđe sreće. Sve ovo nije neophodno za samoispunjenost. čovek odlučuje da ih se odrekne. a patnja poništiti patnjom. devedeset i devet procenata ljudske patnje je nepotrebno. Za njega život prestaje da biva složen.

Onda svaka patnja prestaje. Jedino Učitelj može. da probudi čistu ljubav u njemu. . ne može naći ishodište u pozitivnoj sreći. Teoretska razmatranja o ljubavi doprineće samo razradi još jedne od teorija o ljubavi. mada možda nije sasvim svestan toga. pritajeno ubacuju u svest. ideja ˝moje˝ ne igra malu ulogu. nesputano i spontano. kada bi on video nečijeg tuđeg sina na ulici u pohabanoj odeći. Nesebična ljubav je retka Čista ljubav je retka jer se. uvodi u stanje božanske ljubavi. Izuzetno je teško očistiti svest od duboko ukorenjenog neznanja koje se izražava kroz ideje ˝ja˝ i ˝moje˝. on čini sve što može da bi mu pribavio novu odeću trudeći se da ga učini srećnim. Osećaj za ˝moje˝ leži duboko u pozadini uma. Prava sreća koja potiče od ostvarenja Boga je vredna svake fizičke i duševne patnje u univerzumu. Jer. i nema drugog načina. u većini slučajeva. Oni koji žele da ih prožme ljubav treba da se upute večnom ljubavnom plamu. ona se ne može probuditi mehaničkim putem. on se ne bi odazvao kao što se odazvao u slučaju svog sina. koji se. Ljubav rađa ljubav. usled delovanja nataloženih loših sanskara. Kao što gladan čovek žudi za hranom. Istinska ljubav se budi jedino milošću Savršenog Učitelja Kada poklonik u sebi razvije snažnu čežnju za čistom ljubavi] u. Stoga je preobražaj života u kome dominira ograničeno sopstvo u život pun ljubavi od duhovnog značaja. jednim hrabrim i odlučnim korakom on može odbaciti ograničeno sopstvo i osloboditi ga se jednom zanavek. nego istovremeno i veliki deo patnje koju je nanosio samome sebi.putokaz prema Bogoostvarenju Kada se istinska ljubav probudi u pokloniku. Na primer. Upravo kao što pojedinac može prostim aktom volje da skine svoj kaput. kao da je nikada nije ni bilo. a Iako za one koji su tu odluku već doneli. Potreba za hrabrom i nepokolebljivom odlukom Ograničeno sopstvo je kao kaput koji duša nosi na sebi. Sreća Bogoostvarenja je cilj čitave kreacije. Ovakva odluka se može pojaviti u njegovom umu samo onda kada on oseti snažnu žudnju za nepatvorenom ljubavlju. Ako bi čovekovo ophođenje prema sinu nekog tuđinca bilo jednako kao i njegovo ophođenje prema sopstvenom sinu. Zadatak koji bi pod drugim okolnostima bio veoma težak. mada će čoveka sprečiti da dalje samome sebi nanosi patnju. ona ga vodi ka spoznaji Boga i otvara mu neograničeno polje trajne i neprolazne sreće. čak i kada neka osoba tvrdi da voli svog voljenog. Nije moguće da osoba ima ikakvu ideju o ovoj neizrecivoj sreći ako nema iskustvo Boga. Ljubav je najvažnija stvar u životu. Ovo pokazuje da je zapravo. postaje vrlo lak. ona nailazi na lak prolaz u područje čiste ljubavi. Ono što čovek može postići jednom hrabrom odlukom jeste uklanjanje onih činilaca koji sprečavaju čistu ljubav da se ispolji. i osposobiti ga da učini značajan korak ka ostvarenju istinske sreće. Ona se mora ispoljavati iznutra. a pravo prilagođavanje podrazumeva samozaborav i ljubav. donošenjem jedne hrabre i nepokolebljive odluke. ali će srce ostati prazno kao i pre. U odsustvu Čvrste odlučnosti. i može se izvući na površinu jedino dubljom analizom. Prava sreća počinje onda kada se čovek nauči veštini pravog prilagođavanja drugim ljudima. može se reći da se on pripremio za intervenciju Savršenog Učitelja . Ideja koju svetovni ljudi imaju o patnji i sreći je krajnje ograničena. veze sa ograničenim sopstvom suviše su jake da bi se uklonile. poklonik koji želi da doživi čistu ljubav mora intenzivno da čezne za njom. Pod ovim okolnostima on smatra da prema sinu oseća samo čistu ljubav. međutim. prenoseći mu božansku ljubav.koji ga.drugima. Osećaj ˝ja˝ i ˝moje˝ izrazito je prisutan upravo u izražavanju ljubavi. Teško za one koji još nisu odlučili da iskorače iz ograničenog sopstva. to obično znači da ona posesivno želi da voljeni bude sa njom. Kada neki čovek vidi da njegov sin nosi pohabanu odeću. Puko odsustvo želja. njegovo ponašanje prema sinu u velikoj meri sebično. Ona ne može biti probuđena osim ako ne stupimo u kontakt sa samim Ovaploćenjem ljubavi. Ali kada osoba odluči da po svaku cenu ostavi na stranu sebičnost. pravilno usmeravajući i pružajući mu neophodnu pomoć. onda bi se moglo reći da je posredi čista i nesebična ljubav. ljubav zaprlja sebičnim motivima. Ali u ovom brzom odazivu na sinovljevu nevolju. Postizanje nesebičnosti može da bude istovremeno i teško i lako. Ljiibav . Područje čiste ljubavi Čista ljubav nije nešto što se može nametnuti niti silom oduzeti.

Bog kao beskonačna ljubav Suština Boga je Ljubav Oni koji pokušaju da razumeju Boga jedino intelektom. jer sve objekte za koje se čovek požudno vezuje. Svaki tip žudnje je upletenost u grube oblike i nema veze sa duhom. bezgranična i neopisiva. mirisa. do krajnosti je ograničena jer se bespomoćno koprca u zamci nezaustavljive žudnje. Um takođe žudi za telesnim senzacijama vida. stopostotna požuda. Ali mada napredni yogini mogu da prevaziđu i ukinu bilo koju patnju. Ljubav koja se ispoljava kao neublažena. beskonačna Moć i beskonačno Blaženstvo. U isto vreme. Nema tu nikakvih uzvišenih pobuda. Radi se samo o jednom izrazu vezanosti za čulne objekte. oni nemaju doživljaj sreće koji prati ostvarenje Boga. Kada čovek postane Bogom. koje proističu iz neutoljene požude i neprestane frustracije što ona sa sobom nosi. mada je ova naklonost u potpunosti izopačena zahvaljujući gustoj magli neznanja koja obavija istinsko Jastvo. zvuka i dodira. Sreća Bogoostvarenja je nezavisna. Uspešnost njegovog funkcionisanja je znatno smanjena i on biva izopačen delovanjem ograničavajućeg neznanja. Ljubav kao požuda Pošto ljubav. ona nije ništa drugo do nerazblažena sebičnost. Nedvosmisleni pečat nezadovoljstva što požuda neumitno ostavlja za sobom jeste znak da se radi o jednom nepotpunom i neadekvatnom izrazu nečeg dubljeg. Požuda je najograničeniji oblik ljubavi u ljudskoj svesti. prođe kroz rane. ona jeste jedan oblik ljubavi jer se kroz nju izražava vrsta naklonosti prema drugima. Kroz višestruke patnje bez kraja i konca. Posredi je samo žudnja za čulnim doživljajem ukusa. a ovakvo kočenje i potiskivanje duhovnog života vodi u stanje potpune vezanosti. Njegovim višim potencijalima nije dozvoljeno da se ispolje i ispune. U Onostranom stanju Boga. (2) doživljava da postaje sve manje i manje ograničena i postaje sve više i više nalik beskonačnoj ljubavi. iz kojega je nastao čitav univerzum i sa kojim se on na kraju stapa. čak i kada ih sahrane žive ili bace u vrelo ulje. sve ostalo je nula. Samo kada se na božansku ljubav gleda kroz ograničeni kontekst oblika (koji se pojavljuju u periodu između pojave iluzornog univerzuma dualnosti i njegovog nestajanja) čini se daje njena beskonačnost umanjena. on želi sa stanovišta zadovoljenja ograničenog i zasebnog ˝ja˝. Pošto pored svih načina ispoljavanja žudnji srce ostaje nezadovoljeno i nedovoljno izraženo. duh kao da je u stanju opčinjenosti ili totalne ukočenosti. ona se u životinjskom carstvu. Upravo je radi ove sreće svet i nastao. Kada se srce nađe u vlasti požude. ona prolazi kroz sledeće faze: (1) doživljava sebe kao izuzetno ograničenu. Njeno ispoljenje na početnim stadijumima ljudske svesti takođe je u obliku požude. beskonačno Postojanje. večno je nova i neprolazna. dolaze do nekog hladnog i suvog koncepta koji promašuje samu suštinu prirode Boga. Dok je procesu kroz koji ljubav postaje beskonačna svojstveno oslobađanje od ovih ograničavajućih sanskara. Bog je večno beskonačna Ljubav. Kroz požudu se Beskonačnost potvrđuje na posredan način Požuda je najograničeniji oblik ljubavi koji deluje pod vlašću neznanja. pa se to onda može smatrati jednim oblikom žudnje. a one su uzgredni produkti evolucije svesti. ogromnog i neograničenog. duh stalno u . Neko voli začin kari jer mu odgovara njegov ukus. ispolji u obliku požude. Doživljaj ograničenosti ljubavi nastaje usled neznanja kojeg su uzrokovale sanskare.beskonačna suština i postojanje. i (3) doživljava sebe onakvu kakva ona doista i jeste . ljubav ne može da se ispolji drugačije nego kao neka vrsta požude. Ljubav u gruboj sferi Kada se ljudska svest potpuno uplete u dualnost grube sfere postojanja. Tačno je da je Bog beskonačno Znanje. Stoga sreću Bogoostvarenja ništa ne može da umanji. gotovo nesvesne stupnjeve različitih carstava. u njemu se stvara neprekidni vakuum koji čoveka dovodi u stanje neispunjenosti i patnje. i on hrani uski život ega kroz uzbuđenje koje potiče od ovih senzacija. ali suština Boga se ne može razumeti sve dok se On ne spozna i kao beskonačna Ljubav.Ljudi koji nisu Bogoostvareni mogu kroz jogu u toj meri da ostvare kontrolu uma da im ništa više ne pričinjava bol ili patnju. kao neispoljena suština univerzuma. Uprkos evidentnoj činjenici da požuda ima veze sa drugim osobama. Faze manifestacije ljubavi Kada Božanska ljubav doživljava sebe u manifestovanim oblicima i kroz manifestovane oblike univerzuma.

Ostala je otprilike jedna četvrtina izvorne požude iz grube sfere. Pored svega. požuda se ne ispoljava čak ni na suptilan način. i oslobođen od posesivne čežnje za objektom ljubavi. pa se stoga žudnja izražava na jedan grub način. žudnja ne izražava u svom grubom obliku. posredno zahteva svoje pravo na sopstvenu. Pored toga. ali se ne ispoljava u grubom obliku. ovo je početak jednog dugačkog procesa u kome će se ljubavnik probiti kroz zavesu neznanja i doći do istine da je neograničena i nesputana Ljubav. mada požuda nije sasvim nestala. Stadijumi ljubavi Čak i u najnižem požudnom životu grube sfere. u ovom slučaju. Voljenog. ona je sada u velikoj meri sublimirana. već u jednom višem obliku . Ljubav u suptilnoj sferi Ljubavnik u suptilnoj sferi nije oslobođen žudnji. Kroz čežnju zavesa dualnosti postaje sve reda i prozirnija. sada svesno nastoji da prevaziđe dualnost između sebe i Njega. Ljubav kao čežnja U gruboj sferi se tako ljubav ispoljava kao požuda. čak i u mentalnoj sferi ljubav još uvek nije postala beskonačna. U požudi je naglasak isključivo na ograničenom sopstvu. još neispoljenu. Bog doživljava Sebe kao ljubavnika. Ovakva ljubav se sa pravom naziva božanskom. i premda je na neki način posesivna. Ljubavnik je u mentalnoj sferi posve odvojen od suptilnih stvari. Međutim.kao čežnju da se ujedini sa Voljenim. Ova žudnja ima svoje suptilne načine izražavanja. ali žudnje koje doživljava nisu nerazblažene kao što je slučaj sa grubom sferom. Ona ne postoji čak ni u prikrivenom obliku. Ljubav više nije okovana sebičnošču. požuda je sasvim iščezla. upravo kao što i Voljeni postoji radi njega. Božanska ljubav je . koja je karakteristična za ljubavnika u suptilnoj sferi. Ljubav u mentalnoj sferi Ljubavnik u mentalnoj sferi uzvišenije i slobodnije izražava ljubav. žudeći za prisustvom Voljenog. ili prirode Boga. ljubavnik u suptilnoj sferi ljubav doživljava ne kao nerazblaženu požudu. Ali da bi bio iniciran u beskonačnu ljubav on mora da prođe kroz dva preostala stadijuma koje karakterišu suptilna i mentalna sfera. Čežnja je manje sebična. a svetovni voljeni je u drugom planu u odnosu na grube potrebe ljubavnika. kojeg nije moguće utišati. Čežnja je manje ograničen oblik ljubavi od požude. koji je Voljeni. U tom slučaju. Ovo je stanje ljubavnika koji je grubo odvojen od božanskog Voljenog jednom neprozirnom zavesom dualnosti. Staviše. U mentalnoj sferi. Ljubav kao potpuno prepuštanje U mentalnoj sferi ljubav se izražava kao potpuno prepuštanje volji Boga. pa se čista ljubav sada još snažnije izliva. Sve sebične želje. prestale su. Međutim. Ona se krajnje nemarno odnosi prema blagostanju svetovnog voljenog. U božanskoj ljubavi. ljubavnik se u suptilnoj sferi oslobodio svoje vezanosti za grube stvari. ali je ona ostala u latentnom obliku i ne ispoljava se. uključujući i čežnju za prisustvom Voljenog.sebi prepoznaje glasove protesta protiv krajnje površnosti jednog života kojim isključivo vlada požuda. jer je svojstvena stanju Boga u kome je svaka podvojenost jednom za svagda prevaziđena. te na želji da se bude jedno sa Njim. pošto se otprilike polovina prvobitne žudnje grube sfere sublimirala u suptilnoj sferi. Sebičnost je sasvim izbrisana. a ljubavnik spoznaje da on postoji radi Voljenog. U čežnji su sopstvo i božanski Voljeni podjednako naglašeni. zato se. Zbog toga glas večne Božije ljubavi. Ljubavnik je u gruboj sferi neraskidivo vezan za grube stvari. ali kao ljubavnika koji je zatečen u potpunom neznanju u vezi svoje prave prirode. pošto je sada naglasak isključivo na volji Voljenog i dragocenosti Njegovog postojanja. Požuda je žudnja za čulnim doživljajima i kao takva je vođena potpuno sebičnim motivima. Intenzitet žudnje u suptilnoj sferi je prepolovljen u odnosu na grubu sferu. Božanska ljubav je beskonačna Ljubav postaje svesno beskrajna i neograničena kako u postojanju tako i u ispoljavanju onda kada se iskorači izvan područja individualnog uma. ali zbog toga ne i umanjenu stvarnost. pošto ljubavnik. a u suptilnoj kao čežnja. ona se ispoljava kroz saznanje da objekat ljubavi poseduje beskonačnu vrednost i značaj. i još postoji tanka zavesa dualnosti koja ljubavnika razdvaja od Voljenog. ne postoji nikakvo grubo ispoljavanje žudnje kao u gruboj sferi.upravo kao što se u nižim sferama ona doživljava kroz medij nižih tela. ali još nije postala beskonačna jer se doživljava kroz medij ograničenog uma .

verujući daje noć iako je dan. tada ćete Me takođe spoznati. ponovo vraća Svojoj beskonačnosti. tj. Na kraju ljubavnik nestaje i stapa se sa božanskim Voljenim da bi spoznao jedinstvo ljubavnika i Voljenog u najvišoj i večnoj činjenici daje Bog beskonačna Ljubav. 5. MIR UMA Ako ste mirni poput neuzburkanog jezera. onda ćete Me ugledati. Božanska romansa Tako imamo da Bog. površnosti i pritiska lanaca koji ga okivaju . . kulminiraju u Njegovom iskustvu da je jedini Voljeni. što se da oblikovati u bezbrojne oblike. suptilnim i mentalnim sferama.neograničena u svojoj esenciji i svom izrazu jer je duša doživljava kroz samu Dušu.čak i onda kada ga niste sasvim svesni. bogatima i siromašnima . tada ćete Me spoznati 8.tada ćete Me osvojiti. ČEŽNJA Ako osećate istu čežnju i žeđ za jedinstvom sa Mnom kao što onaj Što danima leži na vrelom suncu Sahare oseća čežnju za vodom. ptice u vazduhu. Božanska ljubav je sasvim oslobođena robovanja željama ili ograničenom sopstvu.postepeno postiže jedan sve puniji i slobodniji izraz ljubavi. 6. VERNOST Ako ste mi verni onako kako je vama veran vaš dah. onu koju je Kalijan imao u svog Učitelja . Putovanje duše je jedna uzbudljiva božanska romansa u kojoj ljubavnik . frustracije. zato stoje Njegov Učitelj tako rekao . KONTROLA PUTEM LJUBAVI Kada vaša ljubav prema Meni odagna strast prema čulnim stvarima. tada ćete Me spoznati. NESEBIČNO SLUŽENJE Ako posedujete vrlinu nesebičnog služenja koje nije opterećeno željom za rezultatima. nikada se ne okrećući protiv vas . Svi stadijumi Božanskog iskustva koji se začinju sa tim da je on ograničeni ljubavnik.travu na poljima. VERA Ukoliko imate potpunu veru. ljubavnik postaje svestan svog jedinstva sa Voljenim. OČAJANJE Ako doživljavate očajanje poput onog koje navodi čoveka na samoubistvo i osećate da ne možete da živite bez Mene. ljubavnik je svestan svoje odvojenosti od Boga.onda ćete Me spoznati. 4. Ljubavnik se stapa sa bićem Voljenog i zna da je jedno sa Voljenim. prvo ograničava Sebe u stvorenim oblicima i zatim se. nalik na sunce koje služi svet obasjavajući sve stvoreno . U grubim. 7. Voljenog. kroz različite stupnjeve kreacije.tada ćete Me spoznati. kao beskonačna Ljubav. 3. tada ćete Me spoznati. on je postao Sam Voljeni. zveri u šumi.koji je na početku svestan jedino praznine. EPILOG Dvanaest puteva koji vode do spoznaje mene 1. celokupno čovečanstvo zajedno sa grešnicima i svecima. 2. koji vas prati do kraja života . ali prevazišavši sve ove sfere. PONIZNOST Ako ste ponizni poput zemlje. i u sreći i u patnji. U ovom stanju Beskonačnosti biće ljubavnika nije odvojeno od Voljenog.

kao Što se čovek koji pati od nesanice prepušta iznenadnom nastupu sna bez straha. Učitelj i njegova uloga.Meher Baba EDICIJA: AVATAR BOG GOVORI Meher Baba Iracionalne ideje čoveka zvanog Ju Dži rasprodato Odlomak Cena: 0. Cena sa 40% popusta: 150 din Cena za inostranstvo: 3 € Odlomak Cena: 150. . 11. raspoređena je na sledeće oblasti: Bog i Njegovi atributi. ne samo da ćete Me spoznati. 12. ONO NAJBOLJE OD ŽIVOTA Meher Baba Ova niska Babinih bisera . tada ćete Me pridobiti.00 din. Učenik i njegovi stavovi. PREDAVANJE Ako je vaše predanost Meni tako iskrena. Samoostvarenje i njegovo postignuće. Meher Baba i njegove aktivnosti. ego i njihove veze. Generalna poruka čovečanstvu. Obim: 70 str.kratkih osvrta na najbitnije životne teme. mentalnog i duhovnog tada ćete Me imati. .9. već ćete Mi pričiniti i veliko zadovoljstvo. LJUBAV Ako osećate onu ljubav koju je sveti Franja osećao prema Isusu. 10. POKORNOST Ako vaša pokornost bude tako spontana. ODRICANJE Ako se Mene radi odreknete svega fizičkog. potpuna i prirodna kao što je svetlost oku ili miris nozdrvama.00 din. tada ćete Mi doći. Sopstvo.

Zlo kao ostatak. Obim: 80 strana Format: A6 rasprodato Odlomak Cena: 0.ZRACI MEHER BABE NA SPIRITUALNU PANORAMU Ovo je zbir odgovora Meher Babe na pitanja o temama iz knjige "Bog govori". Od večnosti do večnosti. Avatar kao prvi Učitelj. Međusobni uticaj duša.00 din. nastao kao njen dodatak. Neka od poglavlja: Misterija Kreacije. . Molitva kao unutrašnji pristup.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->