BESEDE

Autor: Meher Baba

Izdavač: IP ESOTHERIA - Beograd 1994.

BESEDE Meher Babe bacaju svetlost istinskog znanja i perspektivu vrhunske spiritualnosti na mnoge zbunjujuće životne probleme i izazove svakodnevnog postojanja. Druga po značaju Meher Babina predaja svetog Znanja ljudima na dar, kao prijemčivija nadopuna knjige BOG GOVORI, rasvetljava tako značajne teme kao što su: Novo Čovečanstvo, Početak i kraj Kreacije, Priroda Ega i njegovo uklanjanje, Mesto okultizma u spiritualnom životu, Tipovi meditacije, Krugovi Avatara, Čovek-Bog... Kao što je Meher Baba napomenuo: "Reči koje proizilaze iz Izvora Istine - imaju pravo značenje." BESEDE predstavljaju ubedljivo zaveštanje toj činjenici i ostaće NEUPOREDIVI saputnik duhovnim tragaocima.

SADRŽAJ
Predgovor Uvod u 7. izdanje

I II III IV VI VII VIII IX X XI XII XIII

Sedam realnosti Božanski plan Sebičnost Bog i jedinka

V Početak i kraj kreacije
Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Uklanjanje sanskara Uklanjanje sanskara II Uklanjanje sanskara III Dobro i zlo Nasilje i nenasilje Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Savršenstvo

XIV Duhovni život XV Nesebično služenje XVI Putevi duhovnog razumevanja XVII Pitanje seksa XVIII Svetost bračnog života XIX Ljubav XX Beskonačnost Istine XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI
U potrazi za Bogom Stupnjevi na Stazi Dolaženje do Samospoznaje Bogoostvarenje Duhovno školovanje Putevi Učitelja

XXVII Priroda ega i njegovo uklanjanje XXVIII Priroda ega i njegovo uklanjanje II XXIX Priroda ega i njegovo uklanjanje III XXX životu
Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom

XXXI životu II

XXXII životu III XXXIII Tipovi meditacije XXXIV Tipovi meditacije II XXXV Tipovi meditacije III XXXVI Tipovi meditacije IV XXXVII Tipovi meditacije V XXXVIII Tipovi meditacije VI

XXXIX Tipovi meditacije VII XL Tipovi meditacije VIII XLI Dinamika duhovnog napredovanja XLII XLIII XLIV XLV XLVI
Dublji aspekti sadhane Avatar Čovek-Bog Čovek-Bog II Čovek-Bog III

XLVII Krug XLVIII Krugovi Avatara XLIX L LI LII LIII
Iskušenja novog svetskog poretka Reinkarnacija i karma Reinkarnacija i karma II Reinkarnacija i karma III Reinkarnacija i karma IV

LIV Reinkarnacija i karma V LV Reinkarnacija i karma VI LVI Reinkarnacija i karma VII LVII Živi za Boga i umri za Boga LVIII čovečanstva LVIX Zadatak duhovnih radnika LX Vrline i sposobnosti sledbenika LXI Vrline i sposobnosti sledbenika II LXII Vrline i sposobnosti sledbenika III LXIII Vrline i sposobnosti sledbenika IV LXIV Maja LXV LXVI LXVII LXVIII LXIX LXX LXXI
Maja II Maja III Maja IV Uslovi za sreću Uslovi za sreću II Bog kao beskonačna ljubav EPILOG Rad na duhovnom oslobađanju

Predgovor
Izdavači su smatrali za shodno da daju kratak prikaz istorije Beseda zajedno sa komentarima o tome zašto je, u ovo današnje vreme, bilo poželjno objaviti njihovo revidirano sedmo izdanje.

Izdavačka istorija Beseda S vremena na vreme, u određenim vremenskim razmacima, Meher Baba je, raznim osobama i grupama, diktirao na Njegovoj alfabetskoj tabli svoja kazivanja i poruke. Kada se mesečnik ˝Meher Baba Žurnal˝ (Meher Baba Journal) prvi put pojavio u novembru 1938. godine, odlučeno je da se u svakom novom izdanju pojavi i po jedno kazivanje ili poruka Meher Babe. Dr Čakradhar D. Dešmuk (Dr Chakradhar D. Des-hmukh), član Meherovog izdavačkog veća, rukovodio je grupom ljudi na pripremanju i izdavanju diktiranog materijala. Krajem svake godine od Babinih kazivanja bi se sastavljala zbirka, a od tih zbirki je zatim sačinjena prva knjiga Beseda u četiri toma. Nakon što se, u oktobru 1942. godine, Žurnal ugasio, grupa je naknadno izdala još jedan tom, dovršivši tako prvo izdanje Beseda u pet tomova. Besede su štampane u Indiji između 1939. i 1943. godine isključivo za internu upotrebu. Nakon što bi se neki od tomova rasprodao, štampalo bi se novo izdanje sa manjim ispravkama. Tako su nastala izdanja Beseda od drugog do petog, koja su objavljena u Indiji od 1941. do 1954. Čitaoci su tokom godina postavljali mnoga pitanja u vezi različitih tema zastupljenih u Besedama i tražili razjašnjenja od Meher Babe i Njegovih bližih učenika. Pitanje mogućeg pogrešnog tumačenja i potrebe za revizijom teksta pokrenula je Mani (Manija S. Irani), Meher Babina sestra, u pismu koje se pojavilo u Buditelju (Awakener) tom 3., broj 1., 1955. godine: ˝Ima ljudi koji veruju da je doslovce svaka reč u prvobitnim Besedama-Babina, i odbijaju da prihvate svaku revidiranu verziju. No, premda mu je Baba satima diktirao na tabli, profesor Dešmuk je upotpunjavao i ulepšavao izvesne delove knjige. Iako je Dešmuk bez sumnje na mnogim mestima briljantno uobličio delo, mi osećamo da postoje određena mesta gde bi uprošćavanje rečenične strukture ili korekcija u pravopisu još više doprineli lepoti i jednostavnosti-što i jeste srž Babinih učenja.... Smatramo da postoje određena mesta u prvobitnim Besedama gde je Dešmuk očigledno krivo interpretirao suštinu, i kao posledica toga, javilo se nekoliko ozbiljnih grešaka....˝ Ovaj citat je ovde naveden ne da bi omalovažio dr Dešmuka, niti da bi se na bilo koji način umanjio značaj njegovog monumentalnog dela i napora koje su u njega ulagali njegovi saradnici, već da bi ukazao na činjenicu da prvobitno izdanje Beseda doista sadrži stilske nejasnoće, pa je neke delove potrebno preraditi. 1948. godine Meher Baba je ovlastio Carlsa B. Pardoma (Charles B. Purdom) da za zapadnu publiku sažme i izda Besede u jednom tomu. Za ovaj tom, naslov koji je glasio ˝Bog čoveku i čovek Bogu: Besede Meher Babe˝, odabrao je lično Meher Baba. Prvi put je knjiga štampana u Engleskoj 1955. godine. Izdavanjem Meher Babine knjige Boggovori 1955. godine, određena pitanja i termini su raščiŠćeni i ponovo definisani. 1967. godine šesto izdanje Beseda, u tri toma, izdali su Preobraćeni Sufizam (Sufism Reoriented), u San Francisku, Kalifornija. Sa Meher Babinim odobrenjem, izdavači Ajvi Aneita Djus (Ivy Oneita Duce) i Don. E. Stivens (Don E. Stevens) su učinili neke prepravke oslanjajući se na knjigu Bog govori i kasnija objašnjenja koja je Baba dao. Oni su u ovom trotomnom izdanju pojednostavili neke od rečeničnih struktura i napravili nov, logičniji raspored poglavlja. Šesto izdanje je, uz manje korekcije, izašlo u tri reprinta. Sedmo izdanje. Nakon šestog izdanja, ˝Avatar Meher Baba Perpetual Public Charitable Trust˝ odlučila je da ponovo publikuje Besede. Isprva je bilo planirano da to jednostavno bude reprint šestog izdanja, pa je naglasak stavljen na upotpunjavanje materijala iz priloga: uvoda, glosara i indeksa. Ali, ubrzo je postalo jasno da će biti nužno izvršiti neke izmene i u samom tekstu. Od izdanja iz 1967. godine, rezultati dodatnih istraživanja teksta otvorili su neka nova pitanja. U prevodima pripremljenim za francusko, nemačko, [talijansko i špansko izdanje, javili su se lingvistički i tekstualni problemi. Takođe je postalo jasno da se moraju uneti stilske izmene. Pojedinačna kazivanja, to uvek treba imati na umu, izlazila su niz godina, uglavnom kao novinski članci-tako da su nastale nedoslednosti u spelovanju, korišćenju velikih slova, korišćenju italika, interpunkcije i tako dalje. Čim je odlučeno da se priredi revidirano izdanje, doneta je i odluka da se tekst prede što pažljivije. Kao što smo ranije spomenuli, Meher Babina objašnjenja godinama su postajala sve detaljnija i produbljenija, kako je On dalje proširivao i rasvetljavao mnoga pitanja. Na primer, termini koji su korišćeni u svom najširem značenju, postajali su, nakon novog definisanja, daleko specifičniji-često i do te mere da su počinjali da obuhvataju samo jedan aspekat prethodno šire koncepcije. Meher Baba je u Bog govori, i kroz diskusije sa Njegovim bliskim učenicima, izložio božansku temu za publiku koja

približno: predanost. Ovaj prilog je zahtevao i manje preuređivanje poglavlja. crtica. Mervan je. pošto ˝zvanično˝ ne postoji. J. br. prepuštenost. Pošto je Meher Baba ispisao ovu reč na svojoj alfabetskoj tabli. tekstualne izmene uneti jedino u slučaju kada se obrađena pitanja ne slažu sa knjigom Bog govori ili kasnijim objašnjenjima. Takođe. (4) uklanjanje većine italika.. Izdavači Eruč B. 1986. izuzev u slučajevima kada se naglašavaju. I na kraju jedna mala zanimljivost. Cesta upotreba oblika u muškom rodu nije imala za cilj da izopšti žene niti da nagovesti orijentisanost Meher Babinog učenja na muškarce. tom 3. Učitelj. Flagg Chris). odlučeno je da sedmo izdanje Beseda bude jednotomno. a 1955. dok je pohađao srednju školu ˝Sveti Vin-sent˝. i pored učinjenih prepravki. godine. Međutim. bili su zoroastrijanci persijskog porekla. Dešavala (Eruch B. izdavači su jasno naznačili kakav su pristup koristili pri izdavanju knjige i koje vrste izmena su uneli u tekst. 1.) mada se ne javlja ni u jednom većem rečniku. Njegov otac Šeriar je bio iskreni tragač za Bogom. posvetiti se-prim. Budući da ljudi obično zaziru od bilo kakvih izmena u jednom takvom delu kao što su Besede. zadržavanje ovih oblika temelji se na načelu izdavača da načini minimum izmena u tekstu. postavilo se pitanje da li ona treba da ostane u tekstu ili ne. posvećenost-prim. prepustiti se. posle dužeg razmatranja. Izdavači su naročito obratili pažnju da. čovečanstvo. Mada su neka usaglašavanja učinjena. Fleg Kris (J. kao glavnih izvora na osnovu kojih će se postići ujednačenost pristupa. jedan školski drug mu je poklonio knjigu . Pitanje postavljeno korporaciji ˝Meriam Vebster˝ dalo je zanimljiv odgovor: Iako ne postoji dokaz da je reč surrenderance bila ikada igde upotrebljena. bio živahan i bezbrižan dečkić koji se isticao u učenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne stvari. primorala je izdavača da je u knjigu uključi kao jedini nov tekstualni dodatak-pod nazivom ˝Krugovi Avatara˝. Njegovi roditelji. Važnost ove besede kao i njena relativna nepristupačnost većini čitalaca. Oni čitaoci koji osećaju savremena gibanja u engleskom jeziku zasigurno će primetiti čestu pojavu oblika u muškom rodu i imenica koje označavaju i muški i ženski pol-na primer čovek. to ne treba da znači da ta reč ne postoji i da ne treba promisliti o njenim vrednostima. stila i forme. izuzev u slučajevima njihove standardne upotrebe za povremena naglašavanja kao i tamo gde se neke neengleske reci pojavljuju po prvi put. Stilske izmene potpadaju pod sledeće opšte kategorije: (1) ispravljanje spelovanja. koje je naširoko proučavano i uvek iznova čitano. da. Šeriar (Sheriar) i Širin (Shirin). Meherazad. jednom prilikom. godine ovo pojašnjenje se pojavilo u članku u Buditelju (Awakener. to jednostavno odražava stil pisanja vremena kada su se Besede prvi put pojavile.je sada bila spremna da razume i prihvati dublje ideje i koncepcije. interpunkcije. (2) poštovanje pravila da se spiritualni izrazi pišu uvek velikim početnim slovom.) pod imenom ˝Krugovi˝.) se u čitavom tekstu upotrebljava kao jedna varijanta reči surrender (predati se. izdanje Mervan Šeriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je rođen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25. Jessawala). ispraviti stilske nedoslednosti. značenje Meher Babinih reci ostane netaknuto. prev. Korišćeni su sledeći kriterijumi: načiniti što je moguće manje izmena. pravopisa. prev. (3) usaglašavanje spelovanja i forme neengleskih izraza prema njihovoj ustaljenoj upotrebi u knjizi Bog govori ili drugim izvorima. korišćenjem ovlašćenih stilskih priručnika i rečnika-pogotovo kasnijih izdanja ˝Čikaškog stilskog priručnika˝ i ˝Vebsterovog novog univerzitetskog rečnika˝. Meher Baba je proširio objašnjenja koja je dao u besedi o ˝Krugu˝. sledbenik i tako dalje. Izdavači sebe i svoj rad prepuštaju Meher Babi. februara 1894. zaključili smo da reč vredi ostaviti. osoba. U odgovoru na pitanje u vezi Krugova Savršenih Učitelja i Avatara. a menjanje ovih formi bi za sobom povlačilo i ponovnu reviziju teksta. pomogne svakom čitaocu da razume smisao koji je on želeo da mu prenese u svojim Besedama. Naravno. izmeniti nekorisne ili zastarele reci i rekonstruisati rogobatne rečenične sklopove samo u onim slučajevima kada bi čitalac mogao ostati zbunjen ili naveden na pogrešno razumevanje. po Njegovoj volji i nahođenju. BalNatu Uvod u 7. Reč sutrenderance (teško prevodiva reč.

ili mastima. U školi se nije vodilo računa o kastin-skoj pripadnosti.. Meher Baba je stalno kontaktirao sa Bogooprjenim dušama. U knjizi dr Viljama Donkina (William Donkin) Putnici. sem nekolicine odabranih. više i niže kaste su se mešale. kao i besplatnu školu za dečake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. jula 1925. ˝Milosrdni Otac˝. Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajući: ˝Stvari koje su istinite uče se i podučavaju u tišini˝. i još ˝Ako ne možete da čujete moju tišinu od kakve su onda koristi reci?˝ Postoje 1927. posećuju u Indiji. Jedna takva prilika bio je veliki ˝Skup Istoka i Zapada˝ održan u novembru 1962. grupni susreti. bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred početak Drugog svetskog rata. u malim grupama. Na njegov poziv. otkrivši mu Njegov istinski status Avatara. godine. ali je i taj način napustio 1954. Tokom decenija svog Avatarskog delovanja. godine. jedan dan javnog darshana na koji je pohrlilo mnoštvo ljudi da ukaže poštovanje Učitelju i primi Njegov blagoslov. i uopšte.. . Nakon toga više nije odlazio iz Indije. Njegovo Ime ubrzo se raširilo medu duhovnim tragačima. I kasnije. a godinama kasnije. On je odgovorio. ljubavi prema Bogu. pre no što će započeti ćutanje. a ne zbog nervnog sloma ili umobolnosti. svest o Njegovom okruženju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do još jednog od Savršenih Učitelja. duhovnom razumevanju. a velike kulturne i tradicijske razlike behu tom prilikom. Sedam godina je Upasni Maharađ integrisao Mervanovu Božansku svest sa svešću grubog sveta. godine. Gospoda Milosrđa. Posle više meseci intenzivnog rada sa svojim učenicima i putovanja po Iranu i Indiji (uključujući i današnji Pakistan). Ona ga je pozvala k sebi i poljubila u čelo. Budući da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba kontinenta. zahvaljujući Njemu. a Njegove aktivnosti bile su raznovrsne. Upasni Maharađa (Upasni Maharaj). Njegova avatarska misija počela je da se manifestuje u spoljašnjem svetu 1921. No. nesebičnom služenju i. iznad svega.˝ Jednog dana u maju 1913. godine kada su se oko njega okupili Njegovi prvi učenici.* Meher Baba je dao detaljan opis stanja u kome se nalaze masti (Bogoopijeni). Samo nekima od njih je kasnije bilo dopušteno da ga. godine. Dva preostala Savršena Učitelja tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan Maharađ (Narayan Maharaj). Na početku je Mervan bio ošamućen. Hindusa iz Sakorija. 1940. u duhu međusobnog uvažavanja. Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom ćutanju. Skoro čitavu sedmicu Meher Baba je neštedimice davao Sebe. apsolutne manifestacije Boga u ljudskoj formi. na hiljade sledbenika iz celoga sveta okupilo se u Puni. Tridesetih godina ovog stoleća Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi. Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952. prihvatilište za duševno poremećene i siromašne. pesme i molitve u slavu Boga. Imao je i dve turneje po Australiji. 1956. premošćene. 10. I. prošao je na biciklu kraj poštovane muslimanke Hazrat Babađan (Hazrat Babajan). Meher Baba je sve njih redovno učio moralnoj disciplini. Osećao sam to duboko u sebi. On je Često lično izlazio u susret njihovim svakodnevnim potrebama. u razdoblju od nekoliko meseci. i 1958. Potom sam sasvim zaboravio na ovaj događaj i prošle su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio. pružao im onu vrstu pomoći za koju je znao da će im biti potrebna na njihovom putu ka Bogu.o životu Bude. Na tom mestu je podigao brojne objekte. On se prisećao tog događaja: ˝Otvorio sam knjigu baš na mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje. u magnovanju sam shvatio: To sam ja. jednog od pet Savršenih Učitelja tog doba. i ubrzo zatim se obreo i u Americi. Ovo mesto je postalo poznato kao Meherabad. Masti su oni koji su kontakt sa spoljašnjim svetom izgubili zbog ljubavne opijenosti Bogom. intervjui. godina bila je izuzetna po broju susreta koje je Meher Baba imao sa ovim Bogoopijenim dušama širom Indije. Njihove posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. knjige Besede i Bog govori u to vreme su već bile izdiktirane. Svi. nadenuvši mu ime Meher Baba. Posle toga je komunicirao posredstvom Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. ali postepeno. u vreme studiranja na koledžu Dekan (Deccan) u Puni. kratke besede. Kada je. Sai Baba nije prenosio svoje učenje drugima. sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. Potreba duhovne razmene između Istoka i Zapada je česta tema u svetskoj literaturi. pripremajući ga za ulogu Avatara Doba. Ovaj skup protekao je u harmoniji različitih uticaja. ˝Ja nisam došao da podučavam nego da vas probudim˝. On je nastavio da komunicira pokazujući slova na alfabetskoj tabli. Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. naklonosti i zajedničke ljubavi za Voljenog Avalara. za vreme Njegovih poseta Zapadu. godine prestao da piše (osim kada se potpisivao). koje je usledilo kratko nakon najave istog. kao što su besplatna bolnica i dispanzer. godine. bio upitan kako će nastaviti sa besedama i podučavanjem. a Zapadnjacima je dopuštao posete samo u retkim prilikama.

pametno ili glupo. jer. U svakom slučaju. Savršeni Učitelj je sveznajući vodič koji je već prošao stazu i iskusio Istinu i koji. Ljubav prema Bogu jedina daje snagu na duhovnoj stazi i to je ono što. i pojašnjen odnos posvećenika sa Avatarom ili sa Učiteljem. januara 1969. San Francisco: Sufism Reoriented. milost Avatara se izliva pri svakom koraku ka Istini ma kog čoveka. pognute glave umivao njihove patrljke. zadavalo ogromne teškoće i bol. silu koja struji njegovim životnim kanalima i puni ih energijom.. već kao lažnu sliku svog istinskog ˝ja˝. 31. U njegovom poznijem klasičnom delu. Takođe je prikazana. godine.˝ Istorija čovekove potrage za dušom nije iznedrila previše dela u kojima bi detaljno bile izložene tehnike koje vode ka tom vrhunskom postignuću. za vreme turneje po SAD-u 1952. Čovek samo odjednom oseti moćnu silu u koju intuitivno ima poverenja. posle čega mu je hodanje. 1948. Sa beskrajnom pažnjom i ljubavlju On im je prao noge. Hrista. struktura kreacije. S. . On ne dolazi samo zbog onih koji su živi u vreme Njegovog dolaska. uspešno ili neuspešno. E. praktičan priručnik za svakodnevni život namenjen onima koji se. dovodi do duhovnog preporoda čovečanstva. U Besedama su dati opisi duhovne staze i njenih disciplina. Čarls Pardom (Charles Purdom) u svojoj knjizi Bogočovek (God-Man) beleži: ˝On je navodio ljude da pogledaju u sebe. u blizini Satare. koju je Meher Baba diktirao svojim najbližim učenicima tokom tridesetih i ranih četrdesetih godina. Meher Baba je stalno naglašavao da ne dolazi da podučava niti da nameće neke nove zakone.koji je VEČITO ŽIVUĆI SAVRŠENI UČITELJ. da vrši tako moćan uticaj na ljude. polako vraćaju nazad. Čitalac u njima neće otkriti suvoparne formule duhovnog razvića. a uspeva mu i dan-danas. . Njegove poslednje godine obeležene su velikom fizičkom patnjom-posledicom dveju ozbiljnih saobraćajnih nesreća. periodična manifestacija Boga kao Avatara. stvara uslove za postepeno i bezbedno napredovanje učenika do cilja. Vodstvo i milost Avatara nisu na raspolaganju samo za vreme Njegovog fizičkog prisustva na Zemlji. Neprestano je isticao da su drevni mudraci već otkrili Istinu i da je zadatak današnjeg čovečanstva da spozna Istinu utkanu u njihova učenja. Njegovu volju da svesno spozna Svoju božanstvenost i ulogu kreacije. Besede su. godine. da bi se postigao cilj i preduzeo konačni skok iz sfere dualnosti u sferu Jednote.* William Donkinn. konačno dovodi do cilja. a pokazivao je naročitu brigu za leprozne. Kao što je već opisano u besedi ˝Avatar˝. Besede su. naoružan beskrajnim strpljenjem. The Wayfarers (Ahmednagar. probudi čovečanstvo i otvori mu oči za Istinu.˝ U toku Njegovih brojnih putovanja i susreta sa hiljadama ljudi. U obe nesreće Meher Baba je zadobio ozbiljne povrede.* * Ovaj prosvetljujući razgovor o jedinstvenoj raspoloživosti avatara u svim vremenima. u Oklahomi. nije prekršio do svoje smrti. pre svega.˝ U suštini nije jasno na koji način je Meher Babi uspevalo. Prva od njih zbila se na domak gradića Prag (Prague). godine. Bog govori. nakon čega se oslobađa njegovo unutrašnje biće. da sagledaju svoje egoistično ˝ja˝ ne kao dobro ili loše. Meher Babine Besede predstavljaju veliki doprinos ovoj uskoj oblasti literature. Mesije. te da prestanu da se poistovećuju sa iluzijom. Avatar je taj koji sprovodi Božansku volju koja se bezgranično širi. nakon što su razvili svest kroz zamke i iskušenja evolucije. Jedno od najvećih čuda koja se dešavaju u kontaktu sa Meher Babom jeste prihvatanje. Bude. mentalno obolele i fizički hendikepirane. pa i stajanje. India: Meher Publications. Njegova milost i Njegovo znanje Istine uvek su na raspolaganju svima.i od svih zadataka koje izvršavam. Meher Baba detaljno opisuje stanja Boga. vođen je sa jednim od Meher Babinih mandalija (bliskih učenika). a druga u Indiji. pomoću Njegove prastare poruke ljubavi. Njegov život predstavlja obrazac ˝po kome se čovek može ravnati i videti sebe onakvog kakav jeste i kakav bi mogao da postane. opisani su načini integracije duhovnog rada u svakodnevni život. Rasoola. sa druge strane. govorio je. Taj fizički bol bio je manifestacija unutrašnje patnje koju Avatar podnosi zarad čovečanstva svaki put kada siđe medu ljude. dug četrdeset i četiri godine. na izmaku 1956. delo koje čoveka stalno podseća na njegovu nasušnu potrebu da živi u ljubavi i predanosti Bogu. Meher Baba svoj zavet ćutanja. milošću Savršenog Učitelja. neophodna je milost živućeg Savršenog Učitelja iU Avatara. pod uslovom da je u njemu prisutna intenzivna ljubav i čežnja za Bogom. Meher Babino Avatarsko delo jeste da. a takođe je i jasno osvetljen cilj koji sledbenik treba da dostigne.D. u stanje prapočetnog Jedinstva. već i za potonje generacije. 1969) Meher Baba takođe je lično služio siromašne. Bogočoveka. drugo izdanje. davao im male poklone i ulivao nadu. Drukčije od milosti Savršenog Učitelja. U ovoj knjizi. ovaj me najdublje dira. ˝Oni su poput predivnih ptica u ružnim kavezima˝. u glavnim crtama.

Danas se Meher Babini krugovi ljubavi sve više šire. 7. kao i do Njegovog dugogodišnjeg prebivališta u Meherazadu. koja pobuđuje intenzivnu čežnju da se vidi. položaj.čak ni one koji povređuju tebe. USA). Queensland. one će u krajnjem ishodu dovesti do promena kojima će se obezbediti viši. Jedina Stvarna Kontrola je disciplina čula. godine Meher Baba je obznanio da je stoprocentno zadovoljan svojom životnom misijom. bogatstvo pa čak i sam život. . 4. programu kojeg je On upriličio nekoliko meseci pre svoje smrti. sigurniji i postojaniji duhovni napredak čovečanstva. Njegovo telo je sedam dana ležalo u grobnici u Meherabadu. 3. nakon čega je usledilo ukopavanje Njegovih posmrtnih ostataka. da nastojiš da učiniš druge srećnima gajeći bratska ili sestrinska osećanja prema svima. koji je Sopstvo u svakom ograničenom sopstvu. i da ne povrediš nikoga u mislima. u svecu kao i u takozvanom grešniku. da počnu da tragaju za Istinom pod Njegovim ljubavnim vodstvom. Na hiljade ljudi iz celog sveta. um. Ovakva spoznaja nalaže ti da pomažeš svakog podjednako. a na Zapadu je On lično osnovao dva velika centra: Meherov duhovni Centar u Mirti Biču. shodno toj ljubavi. Znanje. Mada ove snage svetlosti dejstvuju u tišini. Ljubav. SAD (Myrtle Beach. godine. učestvovalo je na Daršan programu u Puni. Jedino Stvarno Žrtvovanje je ono u kome su. South Carolina. i Avatarev dom u Vumbiju. 2. 5. Australija (Woombye. kada si pozvan da učestvuješ u nekom sporu. Jedino Stvarno Znanje je znanje da Bog boravi kako u dobrom tako i u takozvanom rđavom čoveku. Moćne rušilačke sile su se pokrenule i naizgled ovladale sadašnjim trenutkom. čovečanstvo i danas prolazi kroz porođajne muke duhovnog preporoda. žrtvovane sve stvari . 6. Don E. magnetskom snagom privlače ljude iz svih kutaka sveta. a na hiljade njih organizuju hodočašća do hrama i grobnice Avatara Meher Babe. blizu Ahmednagara u Indiji. bez očekivanja nagrade. rečima ili u delima . svih zanimanja i svih religija. U to vreme došlo je do naglog porasta broja onih koji su od Njega tražili ključ i smisao života. Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga. ali u isti mah konstruktivne i stvaralačke snage koje će spasiti svet takođe bivaju oslobođene kroz brojne kanale. Stivens Sedam realnosti Postojanje.telo. onako kako to iziskuju okolnosti. Kvinslend. Sve to predstavlja deo božanskog plana kako bi se izgladnelom i posustalom svetu pružila sveza objava večne i jedine Istine. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonačnom (Bogu). Žrtvovanje.suzdržavanje od prepuštanja niskim željama jer se jedino tako može održati potpuna čistota karaktera. Sredinom 1968. Australia). i postajući sve obuhvatniji i obuhvatniji. da deluješ bez i najmanjeg traga neprijateljstva ili mržnje. Došli su da ga isprate i ukažu počast voljenom Učitelju. Jedino Stvarno Predavanje je ono u kome uravnoteženost ne može narušiti nijedna nesrećna okolnost. Njegovoj sahrani prisustvovalo je na hiljade ljudi. Južna Karolina. Jedino Stvarno Odricanje je napuštanje svih sebičnih misli i želja čak i usred svetovnih dužnosti. već jedino razumevanju sledećih sedam Stvarnosti: 1. Božanski plan Kao u svim izuzetno kriznim periodima ljudske istorije. Odricanje. i duboko su osećali Njegovu ljubav i prisutnost u svojim srcima. staležima. dogmama. Na hiljade Meher Babinih grupa deluju širom sveta. gde je čovek usred svake teškoće savršeno mirno prepušten volji Boga. vršenju religijskih ceremonija i rituala. od aprila do juna 1969. Obuzdavanje i Predavanje Ne pridajem značaj veroispovestima. Svake godine stotine tragača poseti ove centre. spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom).Svoje poslednje godine uglavnom je proveo u samoći i u intenzivnom i iscrpljujućem bavljenju Njegovim univerzalnim delom.

˝Ja˝ se mora odstraniti iz svih sfera življenja Ratovi ne počinju samo da bi se obezbedila ponovna preraspodela materijalnih dobara. ja˝ i spoznati jedinstvo života. Duhovna ravnoteža zahteva uklanjanje ˝ja˝ ne samo iz materijalnih vidova života. najočigledniji izvori nereda i razaranja. naravno. zajedničko i usklađeno delovanje se nameće kao prirodno i neminovno. Suočiti se sa istinom znači spoznali jedinstvo života u svim i kroz sve njegove raznovrsne manifestacije. neće ignorisati nauku niti njena praktična dostignuća. nego pre spoljašnji simptom nečeg mnogo ozbiljnijeg što se nalazi u samom njihovom korenu. Pogrešno je gledati na nauku kao na nešto neduhovno. U suprotnom. biće neophodno uhvatiti se u koštac sa njihovim uzročnicima u samome korenu. može da bude izraz duha i njegovo ovaploćenje. problem ratova ubrzo će nestati. Ratovi i patnja koju izazivaju ne mogu se u potpunosti odstraniti samo uz pomoć antiratne propagande. jeste da svim snagama prionu na otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija čovečanstvo. Materijalna ravnoteža iziskuje duhovno razumevanje Posmatrati problem čovečanstva kao puki problem nasušnih potreba. U zavisnosti od toga kako se primenjuje. Stoga. već takođe i iz onih sfera koje se tiču intelektualnog. Nepotrebnost i nerazumnost ratova Sa svitanjem istinskog razumevanja. Kada izostane duhovno razumevanje. sukobljavanje i nadmetanje. Oni su često proizvod nekritičkog poistovećivanja sa uskim interesima. Međutim. ako već treba da budu izbrisani iz ljudske istorije. Ekonomsku ravnotežu je nemoguće ostvariti ukoliko ljudi ne shvate daje planska i zajednička akcija u ekonomskim stvarima neizvodljiva sve dotle dok lični interes ne ustupi mesto nesebičnoj ljubavi. Ovo podrazumeva stalno uočavanje postojanih. preko svojih istomišljenika. sa svom pratećom surovošću. tada osnovni zadatak više neće biti sprečavanje ratova. Jer. čak i onda kada se ne vode oružani ratovi. Uspostavljanje nove materijalne ravnoteže je samo deo šireg problema vaspostavljanja duhovne ravnoteže. nauka može da pomogne ili odmogne duhovnosti. Kada ratovi budu jasno viđeni kao suvišni i nerazumni. . pojedinci i grupe pojedinaca neprekidno učestvuju u ekonomskom ili nekom drugom suptilnom obliku vođenja rata. pravilno primenjena. Egoizam i samoljublje Uzrok neredu koji dovodi do ratova leži u činjenici da je većina ljudi obuzeta egoizmom i sebičnim ciljevima. čak i uz najbolju opremu i efikasnost u materijalnim delatnostima. moraju se pravilno uklopiti u šire duhovno razumevanje. prepuštajući se svom egoizmu i sebičnosti kako individualno tako i kolektivno. sami ratovi ne predstavljaju suštinski problem čovečanstva.Rat kao simptom čiji uzrok ima dublje korene Gorući problem sa kojim se sada čovečanstvo suočava jeste iznalaženje puteva i načina da se otklone: suparništvo. u svim suptilnim i grubim oblicima u kojima se ispoljavaju u različitim sferama života. Svestrani napredak čovečanstva može se osigurati samo ako nauka i religija nastave ruku pod ruku. Posedovati ovo razumevanje znači zaboraviti na ograničavajuće. čovečanstvo ne može izbeći sukobe i nemaštinu. nego vođenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziđu oni stavovi koji su doveli do tako surovog i bolnog stanja stvari. Oružani ratovi. emotivnog i kulturnog života čoveka. Ali čak i onda kada se čovek usredsredi na ograničeni zadatak očuvanja čisto materijalne ravnoteže. izbijaju tek onda kada su ovi osnovni uzroci zaoštreni do vrhunca. koje ljudi. Baš kao što prava umetnost izražava duhovnost. Naučne istine koje se odnose na fizičko telo i njegov život u grubom svetu mogu postati sredstva preko kojih će duša saznavali sebe. tako i nauka. nastaje opasnost da se naučne istine i postignuća zloupotrebe za uzajamno uništavanje i pothranjivanje onih vidova života koji jačaju duhovne okove. on će u tome uspeti jedino ako poseduje duhovno razumevanje. osnovni zadatak onih koji istinski brinu o obnovi čovečanstva. Pa. Prava uloga i mesto nauke Novo Čovečanstvo koje se rada u muci sadašnjih trudova i patnji. To je život varljivih vrednosti u čiju zamku čovek upada. istinskih i trajnih vrednosti. prenose na onaj deo sveta koji smatraju ˝svojim˝. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog života. Oružani ratovi su. A da bi služile toj svrsi. znači svesti čoveka na nivo životinja.

On je oblik u potpunosti nezamagljene percepcije.Potreba za duhovnim iskustvom Nastupajuća civilizacija Novog Čovečanstva neće biti zadojena duhom suvih intelektualnih doktrina. nije i ne treba da bude reakcija na stroge i neumoljive zahteve koje pred čoveka postavlja životna stvarnost. budući da on upravo vodi pravom sagledavanju Stvarnosti. ceremonije i rituali. oni bi činili potporu a ne smetnju ostvarenju božanskog života na zemlji. Nema ničeg nestvarnog u istinskom misticizmu. nejasno i zbrkano. uzmicanjem pred zahtevima koje postavlja život. Ograničeni život privida i lažnih vrednosti ustupiće mesto bezgraničnom životu u Istini. tada nastupa neurotična reakcija. Otuda svako vezivanje za njih na kraju sasvim izvesno vodi ka drastičnom prikraćivanju i ograničenju života. Ali intelekt sam po sebi nije dovoljan da omogući čoveku da doživi duhovno iskustvo. prekinuće privrženost spoljašnjim formama i naučiti kako da ih podredi potrebama duha. ili nepraktično i nespojivo sa iskustvom. može pripremiti teren za njega. kada bi bili prava sredstva za izražavanje bezgraničnog života. skloni su da se povuku iz životne zbilje i potraže sklonište i zaštitu u samostvorenoj tvrđavi satkanoj od uobrazilja. on i jeste krajnje razumevanje svekolikog iskustva. naravno. u najvećem broju slučajeva. Isus Hrist je ukazao na put do duhovnog iskustva recima*: ˝Ostavi sve i kreni za mnom. u najboljem slučaju. Istinski misticizam. Pravo duhovno iskustvo nije samo spoznaja prirode duše dok prolazi više nivoe svesti. Poistovećivanje sa uskom grupom je jedan oblik ograničenog ˝ja˝ . u želji da sačuva svoje izdvojeno postojanje. tradicije i konvencije su. Ono što se podrazumeva jeste da je nepristupačan ograničenom ljudskom intelektu. ceremonijama i ritualima. u izvesnom smislu. Izraz mistično iskustvo upravo to i naglašava. tada nikakvo intelektualno objašnjenje neće moći da joj dočara glavobolju. Duhovno iskustvo se zasniva na dubljim istinama nepristupačnim intelektu i intelekt ne može iznedriti takvo iskustvo. svenuće i nestati na dodir istinskog razumevanja. Ali ako neka osoba nikada nije imala glavobolju. Bekstvom se ne dolazi do duhovnog iskustva Duhovno iskustvo koje će da oživotvori i osnaži seme Novog Čovečanstva. nije ništa od pobrojanog. stoje. Ljudi sa slabom sposobnošću prilagođavanja bujici života.˝ Ovo znači da bi čovek trebalo da se oslobodi ograničenja i uroni u beskonačni život Boga. one taj svoj zajednički doživljaj mogu intelektualno da preispitaju i razjasne jedna drugoj. Kada se za duhovni doživljaj kaže da je mistički. pa je intelekt svakako od izvesne pomoći u prenošenju duhovnog iskustva. Takva reakcija je pokušaj da se. ovekoveči sopstveno izolovano postojanje. Lažan osećaj sigurnosti i samodovršenosti pruža varljivo rešenje za životne probleme. tako može i težiti da ga održi putem nekritičnog poistovećivanja sa formama. To čak nije ni korak ka pravom i trajnom rešenju. Ako duhovno iskustvo izgubi povezanost sa raznim fazama života. nezavisno od života koji predstavljaju. Intelektualno objašnjenje ne može zameniti duhovni doživljaj. Forme. to ne znači da je natprirodan ili sasvim van domašaja ljudske svesti. Ako su dve osobe doživele glavobolju. Novo Čovečanstvo biće oslobođeno od života ograničenja i dopustiće da se kreativni život duha odvija u neograničenom rasponu. a on će. oni uglavnom imaju za cilj uvećavanje prestiža i dokazivanje sopstvene ispravnosti. skretanje sa prave duhovne staze. Jer. Na misticizam se često gleda kao na nešto anti-intelektualno. Ali. daleko od duhovnog iskustva. već uključuje i pravilan odnos prema svetovnim dužnostima. Priroda i mesto duhovnog iskustva Duhovno iskustvo seže mnogo dublje no što je to dokučivo čistom intelektu. ili tradicijama i konvencijama. sve dok intelekt ne prevaziđe svoje granice i ne bude osvetljen direktnom spoznajom Beskonačnog. već naprotiv. Jaki i nesavladivi životni talasi će uvek iznova izbacivati čoveka iz njegovih nestvarnih skloništa. ono. Novo Čovečanstvo neće prianjati za spoIjašnje forme Kao što osoba može nastojati da bekstvom sačuva svoje zasebno iskustvo. u stvari. Njegova povezanost sa iskustvom toliko je duboka da. Duhovnu istinu moguće je iznositi i iskazivati posredstvom intelekta. prepreke oslobađanju večnog života. bežati i u svom bekstvu privlačiti nove oblike patnje. a ograničenja kroz koja izdvojeno ˝ja˝ opstaje. i uz to je u toj meri praktičan da se može proživljavati u svakom trenutku života i ispoljavati u svim svakodnevnim dužnostima. ili da ga prenese na druge. već duhom živog spiritualnog iskustva.

Da bi čovečanstvo ponovo vaskrslo. Ljubavi nisu potrebne reci. pogrešno shvaćene ljubavi. mržnje i pohlepe donose golemu patnju i stvaraju haos. ona ne srne da podlegne uticaju kakve spoljašnje ili unutrašnje prisile. Rezultat poistovećivanja sa uskim grupama ili ograničenim idealima nije stvarno rastapanje izdvojenog ˝ja˝. Oni koji je primaju ne mogu biti primaoci a da ne odgovore na nju. sektom ili religijom. sekte. ali je raspon takvog združenog delovanja veštački omeđen kroz poistovećivanje sa ograničenom grupom ili idealom. uvek tinja ljubav u nekom obliku. doduše. Međutim. Božanska ljubav ne samo da će uneti . nego će izasjati u svoj svojoj čistoti i lepoti. ona se može probuditi samom ljubavlju. ili podelama zasnovanim na polu. Ratovima upravlja neki oblik ljubavi. sektu. Borbom i ulaganjem napora on će uspeti da svoje spoljašnje akcije uskladi sa svojim viđenjem pravde. Ovde je pojedinac naizgled prevazišao izdvojeno postojanje poistovećujući se sa širom celinom. Za onoga koga su stege čovečanstva pritisle.ljubav ne samo da će doneti mir. nacionalnim i međunarodnim okvirima. Ljubav govori sama za sebe Novo Čovečanstvo će izroniti iz slapova oslobođene ljubavi koja će slobodno poteći podstaknuta duhovnim buđenjem . Međutim. Ograničeno ˝ja˝ egzistira kroz oprečnosti Pojedinačno postojanje nastaje i crpi snagu iz poistovećivanja sebe sa nekom od suprotnosti i upoređivanja sebe sa drugima. Istinska ljubav je nepobediva i neodoljiva. čovek u najboljem slučaju postaje savestan u obavljanju svojih dužnosti. nacionalnost. vratnice čovekovog srca moraju se raskriliti kako bi se rasplamsala nova ljubav-ona koja ne zna za pokvarenost.* Ljubav se ne može roditi iz puke namere i htenja. veroispovešću. stalež ili religiju. već mu je samo slično. religije ili pola. Pravo nestajanje ograničenog ˝ja˝ u okeanu univerzalnog života znači potpunu predaju zasebnog postojanja u svim njegovim oblicima. Ljubav i prinuda nikad ne idu zajedno. pa i vezanošću za pol. što je. vežbanjem volje. Čovečanstvo će ostvariti nov način postojanja i života kroz slobodnu i nesputanu igru čiste ljubavi od srca k srcu. ali je ili pritajena.. Stvarne mogućnosti Novog Čovečanstva ostaju skrivene za ljude koji površno gledaju na svetsku situaciju. Božanska ljubav spašava čovečanstvo Pošto spoznamo da nema zahteva koji su veći od zahteva koje pred nas postavlja univerzalni Božanski Život-obuhvatajući sve i svakoga bez izuzetka. mada se ljubav ne može nikome nametnuti. Pojedinac može štititi svoje izolovano postojanje tako sto će se poistovećivati sa ovom ili onom ideologijom. Da bi ljubav zasjala. suštinsko ispoljenje ljubavi. Čovek mora da se zagleda malo dublje u svakodnevnu stvarnost da bi mogao da zauzme pravilan stav prema nedaći u kojoj se našlo čovečanstvo. veroispovesti. uostalom.zaslugom Savršenih Učitelja. što mu omogućava da uživa u osećanju da je drugačiji od pripadnika druge klase. ili omeđena i zatrovana ličnom ambicijom. tako može da teži da je održi putem nekritičnog poistovećivanja sa nekom uskom klasom. postoji samo strepnja u pogledu budućnosti i nikakvo olakšanje. olakšavajuća okolnost je da u ljudskoj prirodi. sa svojim shvatanjem dobra nasuprot svom shvatanju zla. Oni koji je nemaju primaju je od onih koji je imaju. nacionalnosti.Baš kao što osoba bežanjem ili poistovećivanjem sa spoljašnjim formama teži da očuva svoju zasebnu egzistenciju. Ona nastavlja da prikuplja snagu i da se širi sve dok ne preobrazi svakog s kim stupi u dodir. ali one postoje. harmoniju i radost u društvenim. te je u potpunosti oslobođena individualne ili kolektivne pohlepe. nedostaje im unutrašnje lepote spontane ljubavi. Sile strasti. * Vidi Glosar Ljubav treba spontano da izvire iznutra. Ljubav mora da bude nesputana ograničenjima Čak i ratovi zahtevaju združeno delovanje. Nada u budućnost Veliki deo čovečanstva uhvaćen je u zamku ličnih i samoživih težnji. Ljubav postoji u svim fazama ljudskog života. Ali. rasnim ponosom. čak i u središtu razaračkih sila. takve akcije su duhovno jalove. i potrebna je jedino varnica duhovnog razumevanja da u punom sjaju izbiju na površinu i počnu da se ostvaruju. Upravo kroz božansku ljubav će se Novo Čovečanstvo uskladiti sa božanskim planom. Međutim. potrebno je osloboditi je sputanosti i ograničenja. Božanska ljubav odoleva udarima dualnosti i izraz je samog božanstva. on često upravo izražava svoju zasebnost kroz takvo poistovećivanje. lokalnim privrženostima i rivalstvima.

Ona je oblik vezanosti za grubu sferu. Dok je u nekim željama akcija samo pritajena. Sebičnost kao zajednička osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razočaranja i briga. u svom beskonačnom osvajačkom pohodu. a ta delimičnost još više raspiruje i uvećava plamen žudnje umesto da ga utuli. Čitav život pojedinačnog ega neprekidno je zasužnjen raznim htenjima.nesmanjeno blaženstvo i neograničenu radost u lične živote ljudi. Ljudska svest je zamućena zbog nagomilavanja različitih vrsta impresija koje su se taložile u dugom periodu njene evolucije. jedinog područja gde se pojedinačna svest može usmeriti. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju želja. Međutim. to jest. Ta nemogućnost ispunjenja dalje pothranjuje ograničeni ego i služi dominaciji i agresiji. Kroz božansku ljubav Novo Čovečanstvo će naučiti veštinu zajedničkog i harmoničnog življenja. Ove impresije se ispoljavaju u vidu želja koje strogo ograničavaju opseg delovanja svesti Sanskare. ili impresije. te je tako najbliži saveznik ograničenog ega. Geometrijskom metaforom rečeno. Požuda se izražava posredstvom fizičkog tela i tiče se tela. uživaće mir i trajnu sreću. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu. pa čovekova htenja ostaju neostvarena. pohlepa ili ljutnja sprečeni u svom izražavanju. raspršiće sve uobrazilje i usidriti se u Istini. nastojeći da ispuni svoje želje uvek samo delimično zadovoljen. Ona potiče iz osnovnog nepoznavanja čovekove prave prirode. a koji je direktno vezan za grubu sferu. Požuda. pohlepa i ljutnja Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su požuda.* Pohlepa je stanje uznemirenosti srca. Obruč sanskara određuje opseg tog ograničenog područja. srce i um. pohlepi i ljutnji. pa njen život postaje krut i samoljubiv. a njegov povređeni ego zauzvrat traži zadovoljenje kroz požudu. Razočarenje se javlja kada su požuda. Ona samu sebe poražava. te se tako ljutnja uglavnom izražava kroz aktivnosti uma. * Vidi Glosar pod grubo. Kada želja postane dovoljno snažna. dotle se neke želje pretaču u njima odgovarajuću akciju. od nje se razlikuje po načinu na koji se ispoljava. ostavlja pojedinca večito nezadovoljnim. pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebičnosti. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi sa čovekovom emotivnom stranom. Čovek teži moći i posedovanju da bi ispunio svoje želje. Svest tako biva uhvaćena u opasni krug nedoglednih razočarenja. nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. ograđuju polje svesti. već će omogućiti da nastupi era Novog Čovečanstva. Zadovoljstvo koje proističe iz prolaznih okolnosti života je privremeno. Opasan krug Čovek doživljava razočaranja zahvaljujući požudi. međutim. ono je opšta reakcija na grube. pohlepa i ljutnja. On je. Požuda. pohlepa i ljutnja se naizmenično izražavaju kroz telo. kada se želja ispoljava kao akcija. ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara povezanih sa njom. Potištenost prouzrokovana neispunjenjem požude. Pomama besa hrani egoizam i taštinu. Resice se okova prevaziđenih formi i osloboditi kreativni život duhovne mudrosti. Da li će se želja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja sanskara vezanih za nju. Um je kolevka ljutnje. Požuda je po mnogo čemu slična pohlepi. Zbog uplitanja raznovrsnih želja duša ne može da pronađe pun i nesputan izraz svoje prave suštine. Tako pohlepa. suptilno i mentalno Ljutnja je buka razdraženog uma. suptilne i mentalne vezanosti. ona se ispolji kao akcija da bi se ispunila. a sastoji se uglavnom od žudnje za moći i za posedovanjem. pohlepu i ljutnju. Ljutnja je oblik vezanosti za mentalnu sferu. Sebičnost Analiza sebičnosti Sebičnost se javlja kao posledica nastojanja želja da se ispune kroz delovanje i iskustvo. Ona je uzrokovana sprečenošću da se željeno ispuni. nastojanjima da se želje ispune kroz nestalne i prolazne stvari. i biće inicirano u Večni Život. Iz toga proističe opšti osećaj nezadovoljstva praćen svim vrstama briga. Željenje vodi u nezadovoljstvo Čovek je onoliko sebičan koliko je u njemu prisutno raznoraznih želja. Tražeći . Prema tome.

Osoba na tom stupnju gaji dobre želje. sebičnost je ograničeni oblik nesebičnosti. Potrebno je pažljivo razlučiti želje od potreba. tu uski sebičluk prestaje. A nesebičnost izlazi na videlo onda kada ovaj kruti poredak želja doživi raspad i dođe do opšteg raspršivanja želja na mnogo širu oblast. ona se približava životu služenja. obuhvatajući sve veće ciljeve. Sve ono u čemu ste u životu uživali sada se svodi na ništa. Želi da učini druge srećnim. sve to je bilo iluzorno. Sebičnost i nesebičnost su dve faze u životu individualnog ega koje se nadovezuju jedna na drugu.istupanje iz sebičnosti u široku sferu aktivnosti. Prava smrt sastoji se od prestanka želja i ona nastupa postepeno.ispunjenje kroz želje. Ako uronite duboko u svet misli i posvetite par minuta ozbiljnom razmišljanju. međutim. Neprestano uviđanje jalovosti želja će vas najzad uputiti k Znanju. kako onda možete voleti i one koji vas zlostavljaju? Neznanje određuje granice sebičnosti. pohlepa i požuda nisu isto što i potrebe. Takva Samospoznaja će vas osloboditi želja i izvesti na put uvek prisutne sreće. pošto je Znanje jedini lek za njih. I mada se čak i u tako dobrim željama krije jedno posredno i prikriveno upućivanje na ˝ja˝. Ako ne dobijete ono što želite. Sebičnost je usko usmeravanje interesovanja na ograničenu oblast. Postojati znači umirati kroz ljubav. Sebičnost koja se izražava kroz činjenje dobrih dela. razlika između sebičnosti i nesebičnosti prevashodno razlika u nivou postignuća. A ako dobijete. Međutim. Da bi se postigla ikakva sreća. pošto je život neprekidno trajanje. no uprkos tome. da olakša njihove nevolje i pomogne im. ta smrt je prividna. Preobražavanje sebičnosti u nesebičnost Sebičnost izlazi na videlo onda kada su sve želje koncentrisane oko uske individualnosti. između sebičnosti i nesebičnosti ne može se povući čvrsta granica. Put do sreće Sebičnost neminovno vodi u nezadovoljstvo i razočaranje jer želja ima beskrajno mnogo. privlačna ili bogata. Želje se ne mogu savladati prisilnim obuzdavanjem. Čak se dobre želje u izvesnom smislu mogu smatrati oblikom prosvetljene i proširene sebičnosti jer se. Ponos i ljutnja. onda vam je potrebna voda. a dobrim . vi sami sebi nanosite bol želeći stvari. i. a nesebičnost .razne oblike nesebičnosti. Istrajno i postojano izvođenje dobrih dela istanjiće sebičnost. Želje su izvor neprestanog nemira. a nesebičnost širenje interesovanja na obuhvatniju oblast. Umiranje u uobičajenom smislu znači rastavljanje s fizičkim telom. Ali. Možete misliti ˝Meni je potrebno sve to što poželim˝. ali budite sigurni da vas takvo razmišljanje neće izvesti na pravi put. ako osoba nastavi da usvaja dobre želje. Odricanje od želja Vaše je pravo da budete srećni. kreću u domenu dualnosti. Budući da su želje u samoj srži sebičnosti. Kada osoba spozna da može doživeti uzvišenije zadovoljstvo tako što će proširiti sferu svojih interesovanja i aktivnosti. odricanje od želja nalik je procesu umiranja. ukazivaće se izvesne potrebe i nužno je izaći im u susret. vi postajete nesrećni. u kojoj su oprečnosti dobra i zla prevaziđene. Sebičnost se mora preobraziti u nesebičnost pre nego Što se iskorači iz područja dualnosti. Sve zbog čega ste patili danas je nepostojeće. one se moraju brižljivo iskorenjivati. uspeva samo da postigne trajno nezadovoljstvo. Umesto da se trudi da postane čuvena. i tako ste opet nesrećni. Želje su. Pojava sebičnosti Želje koje ulaze u sastav pojedinačnog ega su ili dobre ili loše. postade instrumentom svog sopstvenog uništenja. Jer. shvatićete svu ispraznost želja. Jezikom paradoksa rečeno. kao i loše. a umiranje u istinskom smislu znači odbacivanje nižih želja. osoba tada nastoji da postane korisna za druge. samo stranputice zabludele mašte. onda želite još više. Recite sebi ˝Ne želim ništa˝ i budite srećni. Sveštenici pripremaju ljude za lažnu smrt predočavajući im tmurne slike pakla i raja. Dobrota je osnovni činilac pretvaranja žilave u . sebičnost se širi. Setite se svega u čemu ste uživali i zbog čega ste patili svih prethodnih godina. Lošim željama nazivamo sve oblike sebičnosti. Ljubav i služenje Rađanje ljubavi čini umiranje sebičnosti lakšim. Obe se kreću u domenu dualnosti. samu sebe vremenom poništava. Ako ne možete voleti bližnje. Stoga se problem sreće svodi na oslobađanje od želja. međutim. a ne limunada. Sve dok je telo prisutno. pa je stoga sa konačne tačke gledišta. Ako vas u pustinji obuzme žeđ.

sveobuhvatnom Stvarnošću. sa svim svojim željama. Dobrota je oružje kojim duša uništava svoje neznanje. Kada se zle težnje preobraze u dobre. dok želje. On je iznad suprotnosti dobra i zla. Ono je rezultat istinskog postignuća jedinstva sa konačnom. Izvor trajnog blaženstva je svuda. potekle iz neznanja. onda ne poznaješ svoju istinsku prirodu. Ne ostavljajte vrata svog srca zaključana. premda misliš da si telo i stoga smatraš da si ograničen. Kada govoriš o Beskonačnom i konačnom. Stapanje sa krajnjom Stvarnošću Otvorite svoje srce. unesrećuju ljude. Duhovnost treba da učini čoveka čovečnijim. istovremeno ne izbegavajući dodir sa ma kojim aspektom života. Božanstvenost nije lišena čovečnosti. Ti dvojni aspekti nisu aspekti Boga. a budući da se nalazi s one strane konačnog kao njegova suprotnost. Ako misliš da si telo koje sedi. Ona ne vodi u duhovnu stagnaciju ili u odbacivanje relativnih vrednosti. Ona mora da dokaže svoju nadmoć nad svim iluzijama . potpuno i konačno ugasi. i negujte samo jednu čežnju -čežnju za sjedinjenjem sa konačnom Stvarnošću. Spoznaja sveopšteg jedinstva praćena je spokojem i nepojmljivim blaženstvom.slabašnu sebičnost. Savršenstvo znači biti neupleten u svet dualnosti. a još manje bežanje od odgovornosti. Univerzalno Sopstvo Iz dobrote duša prelazi Bogu. Duhovnost kao pozitivan stav prema životu Odricanje od želja ne podrazumeva asketizam ili poricanje života. Postoji samo jedan bitak u stvarnosti a to je univerzalna Duša. individualna sebičnost se pretapa u univerzalni interes. vrline i poroka. vidljivo postojanje konačnog takođe je varka. postaje i ograničeno. uklonite želje. podrazumevaš da se radi o dvoje. Međutim. Ona samo zahteva da duhovna unutrašnjost ostane neopterećena bremenom želja dok obavljamo svetovne aktivnosti ili se suočavamo sa odgovornostima koje potiču iz specifičnosti našeg okruženja i položaja. rađanja i smrti. ona nailazi na zaključana vrata i unutrašnjost pretrpanu željama. Ako se Beskonačno shvati kao opreka konačnom. Bog i jedinka Bog je jedina Stvarnost Bog je beskonačan. vrline i poroka i svih ostalih dvojnih aspekata Maje (Iluzije ili Neznanja). Obzirom da Beskonačno ne može da bude druga strana konačnog. Duhovnost ne znači spoljašnje odricanje od svetovnih stvari. Mada je dobrostiv i nesebičan život takođe ograničen suprotnostima. odnosno. Takođe doprinosi svemu što je skladno i ljupko u našoj sredini. ispravnog i pogrešnog. Ako uzmeš da je Bog zasebna celina. a Beskonačno opreka konačnom. Savršenstvo nije zaziranje od protivurečnih ispoljavanja prirode. Postojanje konačnog ili ograničenog je privid.ma kako privlačne ili moćne one bile. Strah od vezanosti je strah od života. i Bog tako postaje opreka ne-Bogu. Ali. U stanju Oslobođenosti nema ni sebičnosti ni nesebičnosti u uobičajenom smislu. Savršeni Čovek i usred najintenzivnih aktivnosti dela uz potpunu nevezanost. kao i nenarušiv mir koji ne znači ravnodušnost prema okolini. onda će On za tebe predstavljati samo jedan od pojmova relativnog postojanja. Neuplitanje je imperativ nesputane kreativnosti. Baš kao što je dobro opreka zlu. Cilj trajne sreće zablistaće u svom punom sjaju tek kada se ograničeni ego.. Jedino Beskonačno postoji. To bi značilo negaciju života. u . Boraviti u visinama nesebičnosti znači osećati istovetnost sa svime. jer one bivaju uzdignute i stopljene u osećanje Jednosti. Svaki put kada vaša duša učini pokušaj da razgali vaše srce. koja je na početku bila pokrovitelj zlih težnji. Beskonačno pripada bezoprečnom poretku stvari. plemenito i divno u čoveku. vršenjem dobrih dela postaće vinovnikom sopstvenog poraza. Doživljaj Jednosti donosi nepomućeni sklad u kome se ne gubi osećaj razlikovanja. Nesebičnost se utapa u univerzalnu Sopstvenost koja je iznad dobra i zla. Konačnu Stvarnost ne treba tražiti u promenljivim stvarima vanjskog sveta već u sopstvenom biću. Bilo kakvo negiranje života učinilo bi čoveka nečovečnim. Ti si beskonačan. Kada bi se zagledao unutra. Samoživost. Duhovnost predstavlja skladno i puno prihvatanje života ne razdiranog suprotnostima. sebičnost se preobražava u nesebičnost. Bog se ne može podvesti u domen dualnosti. zadovoljstva i bola. i tako Beskonačnost svodiš na jednu od oprečnosti. Ona je pozitivno držanje koje oslobađa sve valjano. sloboda se ne postiže okretanjem leđa životu zbog straha od vezanosti. Ti si doista svuda. Jednost nije rezultat subjektivne sinteze. dobrota je ipak nužan korak na putu oslobađanja od svih suprotnosti. ono prestaje da biva beskonačno i postaje jedna podvrsta konačnog.

Jedna te ista Duša. poistovećuješ se sa telom. Ali duša nijednog od njih nema direktnu spoznaju Sebe. pojedinačnih tela i umova. sastavljen od mnogobrojnih jedinki. Mišljenje duše se nije moglo probiti kroz ogradu koju su podigle sanskare. Domet pune svesti Progresivna evolucija svesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čoveku. Zahvaljujući delovanju sanskara. Upojedinjenje svesti Granice svesti određuju sanskare. Te posledice su ograničile opažanje duše. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša. na drugoj strani prizme. Duša se uplete u želje i ne može da iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svesti. ona samu sebe hipnotiše. Izdvojenost postoji samo u uobrazilji Kada se zraci sunca usmere kroz prizmu. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima ona je daleko od Istine. Uzrok nepouzdanog razmišljanja Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja sanskara koje su se nagomilale u procesu evolucije svesti. Prosečna osoba misli da je fizičko telo. ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen. Naizgled ima onoliko jedinki koliko umova i tela. i doživeo svoju dušu u njenoj istinskoj prirod shvatio bi da si beskonačan. Konačni plod evolucije je puna svest koja odlikuje čoveka. Imaginacija nije stvarnost. Uobražavajući pomenute barijere. kod koga je svest potpuno razvijena. sve dok je njeno slobodno delovanje zakočeno delovanjem sanskare. Prividnost ograničenog postojanja Duša kao Duša je beskonačna . Upojedinjavanje (individualizovanje) svesti može se na neki način shvatiti i kao posledica vrtložnog kretanja želja. Vezuje se za svoje izolovano postojanje.u . jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. Međutim. Funkcija svesti se vremenom izopačila usled delovanja sanskara manifestovanih u vidu želja. pada pod uticaj uma i postaje ˝mislilac˝. postoje bezbrojne jedinke. te u imaginaciji stvara svet sačinjen od brojnih činilaca. već i kod čoveka. ona prividno postaje mnogostruka i podeljena zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. Tako Jedna . Kada bi svaki od ovih zraka posedovao svest. njegovo postojanje nije odvojeno. Duhovno uznapredovala osoba smatra da je suptilno telo. dolazi do upojedinjavanja svesti i njenog usredsređivanja na samu sebe. Nepodeljena univerzalna Duša zamišlja podeljenost u sebi i iz te podele rađa se misao o ˝Ja˝ i ˝moje˝ kao nečem suprotnom od ˝ti˝ i ˝tvoje˝. Iako u potpunosti razvijena. Ni u jednom od navedenih slučajeva nema jasnog razumevanja bez primesa uobrazilje. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. u potpunosti zaboravljajući da negde na izvoru. Ali. ili Neznanje. oni se usled prelamanja raspršuju i razdvajaju. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe.nezavisna od uma ili tela mada zahvaljujući neznanju. čak i ovakva potpuno razvijena svest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom.sebe. Kroz mnoge živote svest je sve više pritiskalo breme posledica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Štaviše. ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. Izdvojenost jedinki ne postoji u stvarnosti već jedino u uobrazilji. odnosno pogrešnom mišljenju. doživljava sebe kao jednu . poistovećujući se ponekad s telom. ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. To se zove Maja.mnogih.mnogima. iznad celokupne kreacije. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo gde je svest delimično razvijena.od . Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. Svetac zamišlja da je um. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. To je zabluda duše. smatrao bi sebe odeljenim od drugih zrakova. Premda je u stvarnosti duša nepodeljena i apsolutno jedinstvena. a ponekad s umom. Ona je sve osim Istine. . Ovo se zbiva zahvaljujući uobrazilji. pa je svest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. Uzrok pogrešnom poistovećivanju leži u neznanju koje posreduje um. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje. sakrivena iza umova prividno različitih jedinki proživljava kroz njih raznovrsna iskustva sveta oprečnosti.

željenje neminovno postaje ograničeno. bezgranični Apsolut. koju koncept Boga simbolično predstavlja. energiju i materiju (telo). Međutim. Dobro i zlo. Za vreme trostruke vezanosti za materiju (telo). rušeći pred sobom barijere sanskara. uzaludno pokušavajući da dosegne stanje bez ograničenja. a one su ujedno i tle iz kojeg se razvio egoizam. Nesvesni deo u svojoj punoj veličini jednak je sili koja pokreće materiju. ostaješ svestan samo svoje iste. i nastavljaš da se ponašaš i doživljavaš iskustva na isti način kako si se ponašao i doživljavao iskustva pre nego što si legao da spavaš. Time si premostio jaz između nesvesnog i svesnog. Iako je večni. A da je tvoje sjedinjenje sa najuzvišenijom Stvarnošću bilo svesno.Objektivni univerzum Uporedo s rođenjem izdvojene i ograničene jedinke. probudio bi se u jednom posve novom. Ono što zbilja evoluira. nego svest . ti iz toga ne dobijaš ništa. Sanskare mogu biti otklonjene kroz usavršavanje karaktera. Sva tri područja pripadaju dualnosti za koju se duša vezuje mada je. mnogostrukosti i evolucije. Dualnost znači postojanje oprečnosti koje. Doživeti proširenje svesti znači postati svestan onoga što je prethodno predstavljalo deo nesvesnog. Duboki san Svaki put kada utoneš u san. . Samoograničavanje duše se može shvatiti kao njeno samožrtvovanje na oltaru svesti. neuka duša je neprestano u vlasti želja. koje je dostupno samo u nepromenljivom. tako ni univerzum ne postoji nezavisno i zasebno. Ograničenjem se ljudska psiha čepa na dva dela. nalazi se četrdeset i devet stupnjeva prosvetljene svesti. nastavlja da živi životom ograničene jedinke. kada se probudiš iz dubokog sna. može se do kraja spoznati tek kada se nesvesno privede u svest. ona proživljava neku vrstu bezvremene kontrakcije dok prividno silazi u svet vremena. jednom kad se za njih veže. zbog svojih sopstvenih ograničenja. monotone individualnosti. Bezdan između svesnog i nesvesnog Videli smo da je dejstveno polje svesti ograničeno sanskarama. rađa se i ono što se naziva univerzumom. Između ovog najvišeg stupnja svesti i ograničene (mada pune svesti prosečnog čoveka). Jedan deo pada u područje svesti a drugi ostaje u njegovoj senci. To je pojavljivanje nepodeljenog univerzalnog Sopstva u drugoj ulozi kroz ova svojstva. željenje samo po sebi postaje dobro ili zlo. Duhovni napredak se ne ogleda u daljnjem razvitku svesti (pošto je ona već u potpunosti razvijena u čoveku). A to postaje moguće samo kada iz ograničene jedinke kao bujica probije svest. već svoje zasebno postojanje doživljava u imaginaciji. Kao što ograničena jedinka u stvarnosti ne postoji zasebno. Kroz neprekidno trenje oprečnosti. međutim. dobro i zlo mentalnog sveta.koja. Progresivno osvajanje nesvesnog od strane svesnog kulminira u apsolutnoj svesti. beskonačno bogatijem životu. predanost i nesebično služenje. Neuka duša. Duhovni napredak Bezdan koji se pruža između zamagljene svesti prosečnog čoveka i do kraja prosvetljene svesti Savršenog Učitelja stvorile su sanskare. osvetljavajući sve različite sfere postojanja. duša pada pod njihov uticaj. ti se nesvesno sjedinjavaš sa beskonačnom Stvarnošću. upletena u dualnost. večnom aspektu života. dobro poznate. Ona želi dobro i zlo grubog sveta. ona ne može postati apsolutna ukoliko ne odrazi znanje Beskonačnog bez ikakve primese neznanja. Mada je svest u suštini uvek jedna te ista na različitim stupnjevima postojanja. Ovim stupnjevima predstavljeni su svi značajni nivoi rastuće Prosvetljenosti. i ukoliko u punom obimu ne obuhvati čitavu kreaciju. ali najbolji rezultati u tom pravcu se postižu uz pomoć Savršenog Učitelja. Ono pokreće neprekidno oscilovanje iz jednog stanja u drugo. Kada se duša spusti u područje Maje ona preuzima na sebe ograničenja mnogostrukog postojanja. vrlina i porok. To je razlog zašto ti. U ortodoksnim religijama tu silu nazivaju Bogom. koja je neograničenog opsega i delovanja. dobro i zlo suptilnog sveta. same sebe obuzdavaju i dovode u ravnotežu. uzajamnim trenjem. je u vlasti kako dobra tako i zla. izvan nje. primeri su ovakvih oprečnosti. Kroz razlikovanje dobra i zla. Krajnja Stvarnost. nije duša. Trostruka vezanost i dualnost Istorija upojedinjenja ograničene jedinke je istorija razvoja trostrukog vezivanja za um. budući nesvestan. nego u njenom oslobađanju iz okova sanskara. Ovo sjedinjavanje znači prevagu nesvesnog nad svesnim. energiju i um. Dobro i zlo vode poreklo iz Neznanja. u suštini. Za Beskonačnim treba tragati izvan područja dualnosti.

To su razlozi što Savršeni Učitelj ne spava u uobičajenom smislu te reci. U osnovi pitanja ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ leži pretpostavka da evolutivna kreacija ima početak i kraj. koji je bio vinovnik osećanja otuđenosti. Ona je. ona nastavlja da živi večni život u nenarušivoj ljubavi i bezgraničnom blaženstvu. u ciklusima i kroz njih. Stanje Savršenosti U stanju Savršenstva. ali istovremeno je prisutan. ona još nije iskoračila iz područja Neznanja. ili veliko poništenje sveta. ostajati pometen. zadržana. Svesno u potpunosti preovlada nad nesvesnim. osoba sada uživa u stanju Oslobodenosti. koje je jedno bez ostatka. jedina Stvarnost. Proces širenja i sužavanja svesti odigrava se samo kod ograničene jedinke. Stvarni svršetak evolutivnog procesa naziva se Mahapralaja (Mahapralaya). koje nastupa onda kada svet postane ono sto je na početku bio. Mahapralaja Između početka i kraja ovog sveta podložnog promenama. zauvek se raspršio. ona shvata da je Beskonačno. naime Ništa. Nerastrzana podelama svojstvenim Maji i neupletena u njezinu dvojnost. ni sa neprestanom promenom bez smisla i cilja. pri svakom pokušaju da objasni izvor i smisao kreacije. umrla. Lični ego. Ovakva osoba oslobođena je od uobrazilje što zbunjuje i opčinjava običnog čoveka. Oslobođena sebičnih želja. nema svoju suprotnost. U njegovom slučaju je jaz između svesnog i nesvesnog premošćen. Početak i kraj Čovekov um se u svom traganju za uzrokom nastanka sveta ne može pomiriti ni sa beskonačnim vraćanjem na isto. Kao što za usnulu osobu raznovrsni svet iskustava prestaje da postoji. on će. i to ne proširivanjem nesvesnog na račun svesnog (kao što je slučaj kod osobe utonule u dubok san). iščezavanjem svih prepreka Prosvetljenju. Sve dok je osoba u vlasti dvojnosti i smatra da je njen doživljaj mnogostrukosti konačan i istinit. kontinuitet kosmičke evolucije. bez ikakvog slabljenja. Individualnost postaje bezgranična prestankom Neznanja. Ograničena individualnost kao delo Neznanja preobražava se u bezgraničnu božansku Individualnost. odvijaju se mnogi ciklusi. Osoba koja raspolaže takvom spoznajom ostvarila je najviše stanje svesti. Kako su joj na raspolaganju beskonačna moć i mudrost. Postaje Prosvetljenje samo.Svesno jedinstvo sa beskrajnom Stvarnošću Savršeni Učitelj je svesno sjedinjen sa beskonačnom Stvarnošću. Mahapralaja sveta može se uporediti sa snom. ona sada koristi čitav univerzum za duhovni rad na usavršavanju čovečanstva. njegovo stanje Samospoznaje je trajno i neprekidno ostajući nepromenjeno u svakom trenutku. Ta osoba sada oličava neograničivu svest univerzalne Duše bez primesa različitih oblika iluzije. u kome su prisutni samo svest bez objekata. U slučaju Savršenog Učitelja pobeda svesnog nad nesvesnim je konačna i trajna. prožimajući i obuhvatajući svekoliko postojanje. Evolucija je besmislena ako nema uzroka i lišena je svakog značenja i smisla ukoliko ne vodi nekom ishodištu. ona postaje prenosnik spontanog toka najuzvišenije univerzalne volje koju izražava božansko. već proširivanjem svesnog na račun nesvesnog. ali su u potpunosti prevaziđena ograničenja koja joj inače nameću sanskare i želje. on ne doživljava nikakav prelaz iz jednog stanja svesti u drugo. U ovom stanju je potpuna svest. A kada se nade u stanju konačne spoznaje. puna svest se pretvara u apsolutnu. a osoba neprekidno boravi u punom sjaju Prosvetljenja i postaje jedno sa Prosvetljenjem. On niti može da postigne konačno znanje o svim stvarima. Početak evolucije je početak vremena a kraj evolucije je kraj vremena. Budući zarobljen u čaroliji Maje. Evolucija ima svoj početak i kraj kao što i vreme ima svoj početak i kraj. niti ga može zadovoljiti sopstveno neznanje. tako se i po nastupanju Mahapralaje . čovekov um u najboljem slučaju može da iznosi briljantne pretpostavke o prošlosti ili budućnosti univerzuma. Beskonačno. ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ su dva večito prisutna bolna pitanja koja ljudskom umu donose božanski nemir. Početak i kraj kreacije Odakle i kuda? Sve dok ljudski um ne počne direktno da doživljava konačnu Stvarnost onakvu kakva ona jeste. koja je plod evolucije. a budućnost nalik na čvrsto zapečaćenu knjigu. Međutim. Dok odmara telo. čisto bivstvovanje i nepomućena radost. Činiće mu se da je drevna prošlost obavijena velom neobjašnjive misterije. u izvesnom smislu.

Ona je apsolutna i ništa joj se ne može dodati niti oduzeti. dobro i zlo itd. Tako svest. Imaginarna podeljenost na sopstvo i okruženje Čitav evolutivni proces se odvija u uobrazilji. A onaj deo ne-sopstva sa kojim svest ne uspeva da se poistoveti. nego samo do njegovog preoblikovanja. Kao da nikada nije ni postojao. nebrojenim novim oblicima iste dvojnosti. celovita i apsolutna u sebi samoj. svest se ne zadovoljava poistovećivanjem sa njime. Jedina Stvarnost. što ona nije. Tako Nepostojanje ili Ništa i Postojanje postaju komplementarni činioci. Kao da ih nikada nije ni bilo. Ona je Sve. odnosno onaj delić okoline sa kojim svest uspeva da se poistoveti. udružuje se sa sopstvom u obliku ˝moje˝. čitav proces odvijanja vremena je puki privid. To Ništa se može porediti sa matematičkom vrednošću nule. on svoje prividno postojanje duguje jedinoj Stvarnosti koja je oduvek bila izvan Ništavila. Stvarnost je bezvremena i apsolutna Čak i za vreme trajanja evolutivnog procesa. Ništa ne može postojati zasebno i nezavisno. Potpuna uslovljenost sanskarama . No ipak. Ono je. Obzirom da je ograničeno ˝ja˝ (koje je samo umišljeni deo u stvarnosti nedeljive sveukupnosti) varljivo i nepotpuno. iz čega opet proishode oprečnosti-prijatnost i bol. Na isti način se mnogostruki i evoluirajući univerzum rađa iz Ništa kada se ono združi sa jedinom Stvarnošću. univerzum po sebi nije ništa drugo do uobrazilja. Prihvatanje. što dovodi do njenog neprekidnog oscilovanja od jedne ka drugoj oprečnosti. Jedina Stvarnost je apsolutna. odnosno na ˝ja˝ i njegovu okolinu. To čini osnovnu podeljenost života na sopstvo i nesopstvo. Kada analizirate postojanje. On je izronio iz Ništa koje je odraz jedine Stvarnosti. videli smo. ali je njena senka Ništa. Kada se u uobrazilji jedinstveni okean Stvarnosti prividno uznemiri. Tako se za mnogostruki evoluirajući univerzum ne može reći da je stvarni ishod jedine Stvarnosti. ne može predstavljati ni ishod jedine Stvarnosti. po sebi. koja po sebi nema pozitivnu vrednost. time ne trpi nikakve promene. Mnogostruki evoluirajući univerzum ne može biti ishod Ničega. rezultat je mnogostruki i evoluirajući univerzum. Dokle god je u žarištu delovanja izvitoperene uobrazilje. tvori neprihvatljivu sredinu koja je ograničava i koja joj se suprotstavlja. a takođe. Svi pokušaji svesti da izvrši asimilaciju ne-sopstva (ili okoline) rezultuju u pukoj zameni početne dvojnosti drugim. Samo naizgled postoji. On je usledio iz Ništavila i ništa je. ulovljena u zamku neprestanog nespokoja. Suština ideje o sveobuhvatnom postojanju je postojanje bez ostatka. ništa. nastaje mnogostruki svet sačinjen od izolovanih centara svesti. beskonačna i apsolutna. pokušava da se na silu poistoveti sa nesopstvom. Onaj deo ne-sopstva. Tako. Jer da je ishod jedine Stvarnosti. pomaže vam da jasno definišete svoju predstavu o postojanju. I bilioni godina koji su protekli i bilioni godina koji tek treba da nastupe ne znače ništa. bez početka i bez kraja. Ona je izvan vremena. Ali ni prihvatanje ni odbijanje ne mogu osloboditi svest od dvojnosti. Ništa samo po sebi ne može biti uzrok bilo čemu. Ideja o nepostojanju ili o Ništa. čini da nastane veći broj. S tačke gledišta bezvremene Stvarnosti.čitav objektivni univerzum koji je bio tvorevina Maje gubi u ništavilu. Jedina Stvarnost ostaje uvek ono što jeste. ravnodušna i nevezana za prizor tvorevine proistekle iz Ništa. Ali. Stvarnost i Ništa Jedina Stvarnost obuhvata sve što postoji. Uistinu postoji samo jedna nedeljiva i večna Stvarnost. svest ne može staviti tačku na dvojnost. Oscilovanje od jedne ka drugoj oprečnosti karakteriše celokupni proces evolucije jedinke. ne sme se shvatiti da je univerzum nastao kao delimična posledica jedine Stvarnosti ili da predstavlja neki element Stvarnosti. Stvarnost bi u tom slučaju bila ili nestalna u trajanju ili sastavljena iz različitih činilaca. odnosno odbijanje određenih vidova spoljašnjosti ispoljavaju se kao ˝željenje˝ i ˝neželjenje˝. ali kada se pridoda drugom broju. Tako svest nikada ne stiže do tačke prestanka svog ograničavajućeg podvajanja. Iz čega je onda proizašao ovaj mnogostruki i evoluirajući univerzum? Stvarnost i univerzum Mnogostruki evoluirajući univerzum je proistekao iz mešavine jedine Stvarnosti i Ništa. kada se jedinoj Stvarnosti pridoda Ništa. vaša se analiza neminovno završava idejom o nepostojanju.

a svest pokušava da udovolji toj novoj. Prevazići oprečnosti posredstvom oprečnosti Pitanje koje se ovde nameće glasi: ˝Ko će se pojaviti u narednom životu da je ubije?˝ To bi mogla da bude ona ista osoba koju je ova ubila u prethodnom životu ili. sanskare se troše. tako se i ljudski um seta između ekstrema. pak. iako evolucija pripada uobrazilji. Time su u njeno mentalno telo položene sanskare ubijanja. Osoba koja je ubijala ubrzo će osetiti želju da bude ubijena. U tom slučaju on će morati da uravnoteži ovo iskustvo doživljavanjem poraza ili njemu sličnih iskustava. Na određenom stupnju ta tendencija prestaje. Životna ravnoteža omogućava slobodnu igru evoluirajuće dvojnosti. Tako se javlja potreba za upotpunjavanjem iskustva privlačenjem suprotnosti onoga Što je čovek lično proživeo. Osoba će. neka druga osoba sa sličnim sanskarama. porodicu i sve stvari koje čine život prijatnima kasnije će u istom životu doživeti gubitak bogatstva. Uravnotežavanje kroz oprečnosti Iako se trošenje sanskara odvija neprekidno. ono ne dovodi do njihovog nestanka. ostavlja utisak u mentalnom telu. neki čovek će čitav svoj život proživeti kao veliki vojskovođa koji iz svake bitke izlazi kao pobednik. ubrzo shvatiti nepotpunost iskustva samo jedne krajnosti i. a budući da čovek ne menja mentalno telo. Sanskare akumulirane kroz pojedine akcije i iskustva čine um prijemčivim za njima odgovarajuće akcije i iskustva. kroz telesnu akciju. Objektivno i subjektivno su dva stadijuma sanskara: prvi je njihovo pasivno. ona bi nastavila da ubija u nedogled. akumulirane sanskare uslovljavaju sva iskustva i akcije ograničenog ˝ja˝. naime. proživljavajući još jedan život da bi upotpunio svoj lanac imaginacije. na primer. a drugi . prvo iskusiti slavu pisca-bogatstvo. Ispoljavajući se i ostvarujući se kroz iskustvo. ona se povezuje ili sa osobama sa kojima je imala prethodne sanskaričke veze ili sa osobama koje poseduju slične sanskare. Kada tako akumulirane sanskare počnu da se ispoljavaju (prethodno su bile prisutne u mentalnom telu u latentnom slanju) čovek ih doživljava kao želje. Ubijanjem drugog ljudskog bića ona je upoznala samo jednu stranu celokupne situacije. latentno stanje. Kao rezultat odnosa među pojedincima stvaraju se sanskarički lanci ili veze. Druga dopunjujuća strana kompletne situacije (uloga žrtve) ostala je za nju nespoznata i neshvaćena. a njena predodredenost neumitna. Dve oprečnosti jednog lanca imaginacije se ne moraju uvek ispoljiti u jednom životu. neutralisana prirodnom reakcijom koja se sastoji preokretanju situacije u njenu suprotnost. Da je njena svest isključivo uslovljena težnjom ovakvih sanskara. ostavljajući pojedinca nemoćnim pred pitanjem kako da se oslobodi tog bremena. njeno odvijanje je automatsko. Tako čista psihološka prisila svojstvena sanskarama postaje predmet dublje duševne potrebe . Da sama zakonitost po kojoj se iskustvo odvija ne stavlja tačku na sve. jer se nove neizbežno stvaraju i to ne samo kroz nove akcije. idući u drugu krajnost. i tka šare na ćilimu . porodice i svih ugodnosti. Kao što je potrebno odmotati nekoliko metara filma da bi se prikazala kratkotrajna akcija na bioskopskom platnu. međutim. jače sanskare se troše kroz suptilno telo prazneći se u vidu želja i doživljaja u mašti. što ostavlja slobodan prostor za delovanje suprotnih sanskara. Najčešće su dve oprečnosti zapravo karike istog lanca imaginacije. Tako sanskarički naboj stalno raste. Svaka akcija i doživljaj. Tako će osoba sa iskustvom ubice razviti psihološku potrebu da bude ubijena i postati prijemčiva na ulogu žrtve. Na primer. ma kako beznačajan.Evolucija ograničene jedinke je u potpunosti određena sanskarama koje je ona eonima sakupljala i taložila. subjektivno. U aktivnoj fazi. učiniti nesvesni pokušaj da povrati izgubljenu ravnotežu. ulogu ubice. Slabe sanskare se troše mentalno. kada osoba preuzme novo fizičko telo. popularnost. Taj utisak objektivno modifikuje mentalno telo. Primer ubijanja Pretpostavimo da je izvesna osoba u ovom životu izvršila ubistvo. neodložnoj potrebi. svaki put prikupljajući novu snagu za naredna istovetna dela. utisci koje je akumulirao mogu istrajavati i kroz nekoliko života. premda uključena u njeno iskustvo. Neka će osoba. odnosno.potrebe duše da spozna Sebe.aktivno stanje ispoljavanja. a one sanskare koje su izuzetno jake troše se fizički. Poput čunka na tkačevom razboju. ne bi bilo izlaza iz neprekidnog ponavljanja istog. da bi ličnim iskustvom obuhvatila čitavu situaciju. tako i veliki broj sanskara uslovljava jednu jedinu akciju ograničenog ˝ja˝. već i kroz sam proces trošenja.

jer je protkana nekom vrstom zadovoljstva. on će se najčešće odlučiti da vodi učenike prekrivenih očiju. Dok ga podučava Savršeni Učitelj. Duhovni život se najbolje može prikazati ne kao prava. To je kao kretanje lutke koja za centar ravnoteže ima oblu osnovu. Razlika između svakog od ovih šest nivoa i sedmog nivoa je beskrajna. ogromna je. sve dok se lutka na kraju ne umiri. kao što je i razlika između šestog i sedmog nivoa beskrajna. mada i među njima postoji ogromna razlika. * Vidi Glosar Napredovanje kroz unutrašnje nivoe Razlika između prvog i drugog nivoa. jer su mu oni kao takvi korisniji za njegov rad nego kada su im oči otvorene. drugog i trećeg. Porazmislite kakvu ulogu imaju obale reke. Kako se pojedinac približava cilju. učenik mora da prođe svih šest nivoa. svest mora da zakorači sa šestog na sedmi nivo. Umesto da nastavi da bludi u imaginaciji. prema tome. već nastavlja da teži svom cilju ostvarenja. Imaginacija mora sasvim da se iscrpi pre nego što ličnost spozna Istinu. Imaginarno napredovanje na unutrašnjim nivoima ipak se ne može izbeći. oni nisu beskonačno različiti jer su podjednako predmet dvopolnosti ograničenog iskustva koje se kreće od jedne ka drugoj suprotnosti. Kada fizička patnja dostigne vrhunac čovek se onesvesti. Prvo stanje je stanje neBoga a drugo je stanje Boga. nijedna želja neće preostati već od petog nivoa. ali ne i beskrajna. Oslobođenje. već kao dve konvergentne linije koje se susreću u tački Oslobođenja. U kosmičkoj evoluciji umirivanje naizmeničnog kretanja između suprotnosti predstavlja Mahapralaju. Ova beskrajna razlika čini bezdan između šestog i sedmog nivoa svesti. svesnog nivoa kroz koje prolazi. a reka ne bi stigla do svog ušća. Učitelj može voditi svog učenika kroz unutrašnje nivoe otvorenih očiju ili očiju prekrivenih velom. s druge strane. a takvo trenutno olakšanje nije moguće kada je posredi duhovna patnja. Iz toga sledi da se ni za jedan od ovih šest nivoa dualnosti ne može reći da je bliži sedmom nivou od bilo kog drugog. a trošenje samo po sebi uzrokuje nastanak novih sanskara. Ukoliko ga vodi prekrivenih očiju. jer neprekidno taloženje novih sanskara zamenjuje one već potrošene. Čežnja na ovom stupnju postaje oruđem uništenja svih drugih želja i spremna je da bude utažena u nedokučivom miru Beskonačnog. Mora da prede iz dvojnosti u ne-dvojnost. Nivoi postojanja svesti Obale reke života najbolje bi se mogle opisati ne kao dve paralelne. pa se ljulja da bi se na kraju postepeno učvrstila u stabilnom položaju. Šest nižih nivoa involucije svesti* takođe su odeljeni nekom vrstom doline. dakle nesvesnog nivoa kroz koje prolazi. voda iz reke bi se razlila. onda njegove želje istrajavaju sve do sedmog nivoa. međutim. Ali. Prolazak kroz nivoe praćen je odmotavanjem sanskara. a u spiritualnoj evoluciji individue. oscilacije potpuno zamru. Pošto su navedene oprečnosti kvalitativno različite. Prvi je rezultat delovanja sanskara a drugi rezultat njihovog odmotavanja. razlika medu njima je beskrajna. Da nije obala. odnosno rastojanja. svaki njen naredni pokret ima manje odstupanje. U procesu ublažavanja svest ne odbacuje čežnju za Beskonačnim. a ako ga vodi otvorenih očiju. Pre nego što se čežnja za Beskonačnim zadovolji kroz postignuće Beskonačnog. Isto tako bi se životne snage raspršile u bezbrojnim pravcima da ih ne obuzdavaju suprotni polovi. U procesu odmotavanja. buđenje jedinke u Istini-svesti. Proces odmotavanja treba pažljivo razlučiti od procesa trošenja. pa sve do šestog nivoa. Napredovanje kroz šest nivoa je napredovanje u imaginaciji. Duhovna patnja. a onda počinje njeno postepeno ublažavanje. broj oscilacija postepeno se smanjuje. Ako se Učitelj odluči da izvede to delo. sanskare se iscrpljuju i bivaju uništene u plamenu čežnje za Beskonačnim. Kada je zaklatite. Spokoj Ostvarenja Čežnja za Beskonačnim može da bude uzrok velike duhovne patnje. već kao cikcak linija. a kada ga ostvari.života. To ne vodi konačnom oslobađanju od sanskara. Nema poređenja između akutnog običnog bola i oštrine duhovnog bola koji se oseća za vreme prolaska kroz nivoe. mora da stigne do tačke gde . Korak od dvojnosti ka ne-dvojnosti nije samo korak od jednog ka drugom stanju svesti. dok je postignuće sedmog nivoa prestanak imaginacije i predstavlja. U procesu trošenja sanskare postaju dinamične i oslobađaju se u akciji ili iskustvu. Ovakvo stanje ublažene ali prisutne čežnje prethodi ostvarenju Beskonačnog. Čežnja za Beskonačnim je vrlo izražena i jaka sve dok ne dostigne vrhunac. ne iscrpljuje čoveka koliko fizička.

Sanskare koje se vezuju za dušu na ljudskom stupnju razvijaju se uz punu moralnu slobodu svesti. priroda i drugo) um je okrenut ka vani i on tada proizvodi grube impresije. um neprekidno stvara i prikuplja nove impresije. pak. vrline i poroka. Impresije. Kada je zaokupljen fizičkim objektima ovog sveta (kao što su telo. otrpeti. zarobljenoj u vremenu.prirodne i neprirodne. ili Savršenog Učitelja. S druge strane. gde svest dostiže pun razvoj. a sa druge. Za njega. on je sada iznad vremena i u njegovom biću su sadržani i početak i kraj vremena. kao i razlika u uslovima pod kojima se prirodne i neprirodne sanskare obrazuju. Misaoni procesi delom zavise od neposredno date objektivne situacije. Tako se ljudski um nalazi u rascepu između mora sanskara iz prošlosti s jedne. A u trenucima zaokupljenosti sopstvenim subjektivnim misaonim procesima. modifikovale um. čiji se odraz može samo delimično i maglovito naslutiti u prolaznim vrednostima večno promenljive kreacije. čije je naslede mnogo starije a koren mnogo čvršći. Njih zovemo neprirodnim sanskarama. Pitanje šta je prvo nastalo. Njih moramo pažljivo razlučiti od sanskara koje duša razvije nakon što poprimi ljudsko obličje. Mada ove post-ljudske sanskare direktno zavise od prirodnih. Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Analiza ljudskog iskustva Postoje dva aspekta ljudskog iskustva . Njega više ne dodiruju prolazni svetovni tokovi satkani od postupaka i međusobnih odnosa ljudi. Za njega je užurbani svet sa svim njegovim stvaralačkim i rušiteljskim tokovima prestao da igra bilo kakvu ulogu. emocija ili delo vodi poreklo od grupe impresija koje su. Sanskare vode poreklo iz iskustva Sve čovekove akcije se zasnivaju na delovanju prošlih impresija uskladištenih u umu. . znatno mlađe. on proizvodi suptilne i mentalne impresije. Ove sanskare nastaju u procesu u kome duša postupno preuzima i odbacuje razne podljudske forme. one se obrazuju u suštinski drukčijim uslovima života i po poreklu su. Razlika u dužini perioda u kom se obrazuju. Svaka misao. liči na pitanje da li je prvo nastala kokoš ili jaje. a Ništa samo kao njenu senku. prolazeći kroz prividno nežive stupnjeve (kao što su kamen ili metal) i dospevajući do stupnja čoveka. Oni su međusobno zavisni i razvijaju se paralelno. Ona sve procenjuje iz ugla mogućeg ispunjenja ili neispunjenja njenih sanskara.subjektivni i objektivni. problem razumevanja ljudskog iskustva svodi se na problem razumevanja procesa obrazovanja i delovanja sanskara. Budući da je ostvario bezvremeni aspekt Stvarnosti. Sve sanskare koje duša razvije pre nego što poprimi ljudsko obličje su produkti prirodne evolucije i nazivamo ih prirodnim sanskarama. koji su odraz već postojećih sanskara. Obična osoba ne vidi ni početak ni kraj kreaciji. Učitelj vidi jedinstvenu Stvarnost kao jedinu Stvarnost. Stupio je u svetilište Istine. Prema tome. a delom od delovanja nataloženih sanskara. Pričinjava joj se da je čitav objektivni univerzum jedno nepoželjno ograničenje koje ili treba nadvladati ili. Oluje i potresi univerzuma ne utiču na njegovo biće. stanište večitog smisla. Brisanje prirodnih sanskara je za iskušenika praktično nemoguće osim posredstvom Sadgurua. u odnosu na prirodne sanskare. taloži pređašnjih iskustava. na ovaj ili onaj način.imaginacija prestaje. Učitelj je oslobođen dvojnosti i njoj svojstvenih sanskara. odnosno impresija. sanskare ili iskustvo. Sanskare koje duša gomila u toku organske evolucije su prirodne. uslovijava stepen postojanosti njihove vezanosti za dušu. Takođe je duboko diraju svetovni događaji. stvari i objekte na koje se oni odnose. i čitavog prostranstva objektivnog sveta s druge strane. Na nju se obrušava bujica događaja kojima ne može da upravlja jer njoj. Prikupljajući nova iskustva. Slobodan je od svih ograničenja. večnost je progutala vreme. koju prati odgovornost izbora između dobra i zla. S jedne strane imamo misaone procese kao suštinske sastojke ljudskog iskustva. Neprirodne sanskare nije toliko teško iskoreniti kao prirodne. On čitavim bićem poima suštinu postojanja i gleda na čitavo stvaranje kao na puku igrariju. nedostaje pravi ˝ugao posmatranja˝. Prirodne i neprirodne sanskare Prema načinu postanka razlikujemo dva tipa sanskara . vremenom postaju najvažniji faktori u određivanju toka sadašnjih i budućih iskustava.

inertni kamen. oblik i veličinu putem samoograničavanja. Pošto ekspanzija Stvarnosti ima za posledicu samoograničavanje u svim oblicima života. kroz jedan takav čin hoće da zadobije sopstvenu svest. primeren pristup je opisan. spontan i neočekivan. treba uočiti postojanje volje da se bude svestan u Apsolutu. Mada Nad-duša ne podleže promenama koja pripadaju bhasu. odnosno. sam čin stvaranja može se jednako prikladno nazvati procesom bezvremene kontrakcije. Promena na koju mislimo kada imamo u vidu kreaciju ili pojavni svet nije ontološka . postoje samo u uobrazilji. teško da mogu da predvide svoju sudbinu u neprekidnom komešanju egzistencije kroz cikluse koji se završavaju konačnim povlačenjem prvobitnog talasa. a svaka realna promena predstavlja negaciju Apsoluta. biva uskovitlan životom bezbrojnih penušavih jedinki koje. rast ili opadanje. Kao što talas koji se valja površinom mirnog okeana pobuđuje divlje komešanje bezbrojnih mehurova. koje je bez svesti. a to je da Nad-duša spozna samu sebe. Evolutivna progresivna manifestacija života vodi poreklo od volje-da-se-bude-svestan. upojedinjavanjem dolazi do njene prividne diferencijacije u mnoštvo pojedinačnih duša. a prirodne sanskare su rezultat evolucije. kao i odeljenost pojedinačnih duša. U neizdiferenciranom biću Apsoluta pojavljuje se misteriozna tačka (tačka Om) iz koje izvire i umnožava se šaroliko stvaranje. ili iluziji. da bi nazivati ga ovako ili onako značilo patvorenje njegove suštine. Na čin stvaranja treba gledati kao na vrstu ekspanzije neograničivog bića Apsoluta. u toj meri neobjašnjiv. u uspenušanoj površini okeana.Pojavni život se javio kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe Neprirodne sanskare se nadovezuju na prirodne. A beskrajni okean. kao takve. poklapa se sa prvom impresijom. Sledeće pitanje na koje bi bilo važno dati odgovor glasi: ˝Zašto bi se manifestovani život na različitim stupnjevima evolucije uopšte pojavljivao izvan apsolutne Stvarnosti koja je beskonačna?˝ Manifestovani život se javlja kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe. Nad-duša ostaje večno ista i nepromenjena i ne trpi nikakvu stvarnu ekspanziju ili kontrakciju. Time se začelo obrazovanje sanskara. kao da Beskonačno. Lahar unutar Apsoluta sličan je talasu usred okeana Mada se u svrhu jednog intelektualnog tumačenja postanka kreacije. ipak. Budući da intelektualne kategorije nisu prikladne za poimanje misterije kreacije.to jest. Da bi se kreacija mogla razumeti. govoriti o njemu kao o nekoj vrsti prirođene želje značilo bi ogrešiti se o njegovu istinsku prirodu. Ovo maglovito i nerazvijeno stanje svesti je jedva sposobno da osvetli svoj sopstveni oblik i vrstu i ne može ostvariti svrhu kreacije. koja je neotuđivi deo Beskonačnog. U gruboj sferi to žarište predstavlja trodimenzionalni. uprkos nastanku bezbrojnih individualnih duša. Obrazovanje sanskara začelo se u najkonačnijem centru koji je prvobitno žarište nastanka individualne duše. Praizvorni bhas Raznolikost kreacije. tako da. tako i lahar stvara mirijade individualnih duša iz nedeljive beskonačnosti Nad-duše. koji poseduje najrudimentarniju i najnepotpuniju svest. Bilo bi bolje opisati ga kao lahar ili impuls. Progresivna evolucija svesti i formi . To je samo prividna promena. ništa se stvarno ne može izroditi iz Apsoluta. Postojanje kreacije ili manifestovanog sveta zasnovano je na bhasu. Nema nikakve involucije ili evolucije u biću Apsoluta. a ne intelektualan. kao jednog latentnog stanja pre samog čina stvaranja. koji je delić sekunde ranije bio ledeno miran. ne predstavlja promenu u samom biću apsolutne Stvarnosti. Pogrešno je zamišljati da se neka stvarna promena dešava u Apsolutu u trenutku kada se lahar latentne volje-da-se-bude-svestan pokrene da stvori pojavni svet. Bilo da u činu stvaranja vidimo neku vrstu ekspanzije Stvarnosti ili njenu bezvremenu kontrakciju. Praizvorni bhas ili iluzija koja je prva privukla Nad-dušu. Bhas manifestacije ne utiče na Apsolut Ovo je bila samo jedna analogija. štite i obezbeđuju svoju odeljenost. ono što mu prethodi jeste početni poriv ili pokret. Ali svedržitelj Apsolut i dalje ostaje esencija svih individualnih duša. koji bi se mogao (u granicama misli) shvatiti kao prirođena i latentna želja da se bude svestan. poriv Apsoluta da postane svestan mora posmatrati kao volja-da-se-bude-svestan. ili iluziji. Individualne duše su delo jednog iznenadnog i spontanog impulsa i.

nedeljiva od bezmerja Nad-duše. tako i kasnije. kroz nju. A volja-da-se-bude-svestan. Upozoravali su ga da ne pohodi određeno . ptica i životinja. kako tokom evolucije. Ljudska svest Kod viših životinja je u izvesnoj meri prisutna moć rasuđivanja ili intelekt. Namotavanje kreće od početka stvaranja i traje kroz sve evolutivne stupnjeve do stupnja čoveka. Nijedno područje ljudske misli nije u toj meri ispunjeno praznovericama kao ono koje se odnosi na duhove. instinktivnog stupnja insekata. ona neprekidno proizvodi nove sanskare koje je sve gušće obmotavaju. Nad-duša preuzima ljudsku formu gde svest dostiže svoj puni razvoj. Primeri o snazi impresija Tako se sanskare neprestano obrazuju. nije u stanju da se proširi nezavisno od tela kamena. Međutim. Isto tako. tako i impresije vezane za različite sujeverne i praznoverne ideje igraju značajnu ulogu u preobražaju svesti. dok su Indijom vladali Moguli. Obzirom da je stupanj svesti kamena ograničen nepomičnim telom kamena. a štap um pojedinačne duše. ptica i životinja. Kao i impresije o objektima i ljudima. kako prirodne tako i neprirodne. impresije izazvane tim objektima donose osećaj egzaltiranosti. naumio je da te priče proveri ličnim iskustvom. preko vegetativnog života drveća. u nastojanju da ovladaju svojom okolinom. stupajući u kontakt sa nekim značajnim misliocem. međutim. i koje. čovek se može zainteresovati za nove puteve misli i nadahnuti entuzijazmom koji je ranije njegovoj svesti bio sasvim stran. Kako svest prolazi kroz različite stupnjeve. a jedinka postaje potpuno svesna sebe i svoje okoline. traži da nosač njenog ispoljenja progresivno evoluira u skladu sa božanskim planom.gde žica predstavlja sanskare. putem čovekovih aktivnosti. I na ovom stupnju je svest veoma nerazvijena i postepeno mora da se prenese u više forme vegetacije i drveća. Na ovom stupnju moć rasuđivanja dostiže svoj vrhunac i najveći domet. u kojima je. usko ograničen. evolucija u više forme ili nosače vremenom postaje neizbežna. Stoga ni nepotpuno razvijena životinjska svest ne može da posluži prvobitnoj svrsi Nad-duše da doživi prosvetljenje Sopstva. Moć impresija praznoverja nad čovekom ilustrovaćemo jednom pričom o duhovima. sazreva u Sadgumu ili Čoveku-Bogu. jedan vrlo učen čovek. skeptičan prema naklapanjima o duhovima. pa sve do potpune svesti na stupnju čoveka. zbog održavanja vitalnih funkcija rasta. svest je ipak ostvarila svoj najpotpuniji razvoj u ljudskoj formi. najlepšem cvetu čovečanstva. No i pored toga. a namotana žica predstavlja sve sanskare. jer se Nad-duša prvo poistovećuje sa svešću a zatim. razvijaju dodatni instinkt samozaštite. od prividno neživih stanja metala ili kamena. Nad-duša ne može postići Samospoznaju kroz običnu ljudsku svest jer je ova zatrpana mnoštvom sanskani ili impresija. Tako vremenom Nad-duša sebi pribavlja nov nosač ispoljenja u formi metala u kome je svest blago pojačana. prirodne sanskare bivaju dodatno opterećene daljnjim nizanjem neprirodnih sanskara koje nastaju kao plod mnogobrojnih iskustava i aktivnosti. za koje se prema narodnom verovanju kaže da kinje i zlostavljaju svoje žrtve na mnoge čudnovate načine. Pojava još razvijenijih oblika svesti postaje moguća onda kada Nad-duša teži da se ispolji kroz instinktivni život insekata. budući da se Nad-duša poistovetila sa grubim telom. te je u njoj posejano seme Samoostvarenja. i sa formom kamena. Kada neko sluša dobru muziku ili uživa u prekrasnom pejzažu. Nakon dospeća na stupanj čoveka. Impresije koje pobuđuju lepi objekti poseduju moć da probude u svesti dar za uzvišeno razumevanje i uživanje u lepoti.I te najmanje mogućnosti prosvetljenja svesti u fazi kamena vode poreklo iz Nad-duše a ne iz tela kamena. Impresije praznoverja Sanskare se uvek iznova obrazuju u ljudskom životu zahvaljujući mnogobrojnim objektima i idejama sa kojima svest stupa u dodir. zrenja i reprodukcije. Obrazovanje sanskara može se uporediti sa namotavanjem žice oko Štapa . prisutan viši nivo svesti. koje su u potpunosti svesne svojih tela i sredine u kojoj borave. ali je njegov opseg. Sanskare izazivaju značajne promene u svesti. Volja da se bude svestan. Namotavanje sanskara Konačno. Nekada davno. takva svest ne može da posluži svrsi prosvetljenja prirode Nad-duše. sa kojom je evolucija i započela. usled zaokupljenosti instinktom samoodržanja i instinktom odgajanja i čuvanja podmlatka. Svest. Razvoj svesti mora se odvijati naporedo sa evolucijom tela koja ga uslovljavaju.

ne dospeva do spoznaje Nad-duše jer ona pojedinačnoj duši služi za iživljavanje sanskara. da stvori punu svest. dok je svest ostalih uvek opterećena nekom vrstom sanskara. .sve do tačke kada se svest oslobodi svih sanskara. Sve ovo za svest predstavlja jedno haotično i nerazumljivo iskustvo. Samoosvešćene duše radikalno odskaču od ostalih duša jer doživljavaju Nad-dušu kroz Sopstvo. Razlike u stanjima pojedinih duša u celini se mogu pripisati razlikama među sanskarama kojima su duše opterećene. Ovu drastičnu razliku između svesti duša svesnih svog Sopstva i onih drugih. (2) suptilne sanskare. kolale su priče da je to stanište užasnog duha koji se pojavljuje kadgod neko zabije ekser u grobljansku zemlju. a mentalno-svesne duše doživljavaju samo mentalni svet. uspela je. Tako grubo-svesne duše doživljavaju grubi svet. nešto ga je snažno povuklo prema zemlji i njega je obuzeo paničan strah. kao i problem njihovog uklanjanja. Ali kad je pokušao da ustane. koje dočaravaju suptilni svet putem suptilnog medijuma i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa suptilnim telom. nije susreo duha. koje se. jer. međutim. on nije bio kadar da misli o ma čemu drugom sem o duhu. Zahvaljujući dejstvu pređašnjih impresija. i svesnog ostvarenja beskrajnog i neraskidivog jedinstva sa Apsolutom. uprkos svim njegovim iskrenim željama i nastojanjima da je iskoreni. sama izabrati vreme i način svog posrednog ili neposrednog ispoljavanja. osetio je zadovoljstvo što.groblje u toku noći amavasje (najtamnije noći u mesecu). dok ostale duše doživljavaju samo svoja tela i njima odgovarajuće svetove. čovek je u noći amavasje ušetao pravo u groblje i potražio mesto na kojem je trava bila razgrnuta da bi tu zabio ekser. Ona može biti toliko snažno urezana u čovekov um da će. Nad-dušu. nakon izvedenog eksperimenta. umesto da joj posluži da doživi sopstvenu istinsku prirodu. kako je u tom trenutku uobrazio. (3) mentalne sanskare. pravog sazrevanja prvobitne volje-da-se-budesvestan. a složeni čvor postaje sve zamršeniji . koji ga je. Um sadrži mnoge raznorodne sanskare. Samoosvešćene duše oslobođene su sanskara Sanskare se mogu klasifikovati i prema suštinskim kvalitativnim razlikama medu sferama kojima pripadaju. Prema različitim sferama postojanja razlikujemo tri vrste sanskara: (1) grube sanskare. Svest. u formi čoveka. Uklanjanje sanskara Odeljak I Prekid stvaranja. Seo je na zemlju i dok je zabijao ekser nehotice je poduhvatio rub svoje halje. Iskustvo može postati istinski celovito i uravnoteženo tek kada se svest u potpunosti rastereti od bremena impresija. Sudar sanskara svest doživljava kao misaoni konflikt. praćeno oscilovanjima iz jedne u drugu krajnost. koje dočaravaju mentalni svet kroz mentalni medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa mentalnim telom. često međusobno sudaraju. Sok je bio toliko jak daje siroti čovek izdahnuo od srčanog udara. Ova priča govori o strahovitoj snazi koju ponekad poseduju sujeverne impresije. Zemlja je bila tamna poput njegove dugačke halje. Impresija predstavlja jednu stamenu snagu. suptilno-svesne duše imaju iskustvo isključivo suptilnog sveta. Volja-da-se-bude-svestan. od najveće važnosti. Kvalitativna razlika između ova tri tipa duša je uslovljena razlikom u prirodi njihovih sanskara. konačno i ščepao. slabljenje i odmotavanje sanskara Sanskare sprečavaju prosvetljenje Sopstva Ljudska bića ne doživljavaju prosvetljenje Sopstva jer im je svest zastrta sanskarama. stabilnu i trajnu. Samo kroz čistu i neuslovljenu svest dolazi do konačnog. Proživljavanje sanskara drži čoveka u iluziji da je smrtno telo koje pokušava da se prilagodi svetu stvari i ljudi. Iskustvo postaje skladno kada je oslobođeno sanskara Sa čekićem u jednoj i ekserom u drugoj ruci. Vrste sanskara i stanja svesti Snaga i dejstvo impresija teško da se mogu preceniti. dok se ispoljavaju u svesti. potvrđuje i činjenica da je svest Samoosvešćenih potpuno oslobođena sanskara. kojom je evolucija započela. Završivši posao. kako dobrih tako i loših. Zbog toga je problem razrešavanja uma od uslovljenosti sanskarama. ili utiscima nagomilanim kroz ranija iskustava. koje dočaravaju grubi svet kroz grubi medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa grubim telom.

Zbog toga osnovni problem sa kojim se suočava volja-da-se-bude-svestan nije daljnji razvoj svesti. sanskare se iscrpljuju. neophodno je da se. to je kao da se žica odvija. pa se na osnovu pet gore pomenutih načina ne može izvršiti njihova stroga klasifikacija. Odmotavanje prošlih sanskara Postupak se ogleda u poništavanju prošlih sanskara ponovnim umnim proživljavanjem procesa koji je doveo do njihovog formiranja. raspršuju i lagano teže iščezavanju. odslikavaju principe koji su karakteristični za duhovne procese koji se odvijaju paralelno sa odstranjivanjem sanskara. 3.Problem pouzdanog oslobađanja od sanskara Individualne duše su poput kapljica u okeanu. pre svega. Raspršivanje i iscrpljivanje određenih sanskara Ako se energija uma koja je vezana za sanskare sublimira i uputi u druge kanale. I kao što je svaka kap u osnovi isto što i okean. Novo umnožavanje sanskara može se zaustaviti spoljašnjim i unutrašnjim odricanjem. braka. a naročito žudnje za čulnim objektima. ali spoljašnje odricanje u velikoj meri pomaže da se postigne unutrašnje odricanje. Brisanje sanskara Sastoji se u potpunom uništenju sanskara. već oslobađanje svesti od sanskara. ono mu ipak utire put. Metodi koji ilustruju poslednja dva principa (raspršivanje i iscrpljivanje sanskara kroz sublimaciju. bogatstva. 2. kao i brisanje sanskara) biće razjašnjeni u Odeljcima II i III. uz punu svest. do kraja uklone sve sanskare. Konačno uništenje sanskara se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. Tako ona zaustavljanjem procesa formiranja novih sanskara preduzima bitan korak ka oslobođenju. Može se uporediti sa presecanjem žice uz pomoć makaza. 5. neophodno je staviti tačku na stvaranje novih. Sanskare koje su doprinele evoluciji svesti postaju same po sebi prepreka uspešnom osvetljavanju prirode Nad-duše. Oni. prekid stvaranja novih sanskara. U primeru sa žicom ovaj proces se može uporediti sa istanjivanjem žice na određenom mestu. Nastavljajući sa našim primerom. Spoljašnje ili fizičko odricanje sastoji se u napuštanju svega onoga za šta um inače prianja-kuće. Osoba koja se odriče svog poseda istovremeno se iznutra odvezuje od svega što je imala ili ima. I to nije sve što se može postići putem spoljaŠnjeg odricanja. udobnosti i grubih uživanja. U ovom Odeljku pozabavićemo se samo onim metodima koji prevashodno obuhvataju prva tri principa (a to su. . slabljenje i odmotavanje starih sanskara). Da bi duša svesno ostvarila svoju istovetnost sa Nad-dušom. Prestanak staranja novih sanskara. Odricanje Da bi um bio oslobođen ropstva stalnog gomilanja sanskara. prijatelja. Pet načina sigurnog oslobađanja od sanskara Oslobađanje od sanskara se odvija na sledećih pet načina: 1. dece. Unutrašnje ili mentalno odricanje sastoji se u ukidanju svake žudnje. Slabljenje starih sanskara Sprečavanje da se sanskare ispolje u akcijama i iskustvima vodi do njihovog postepenog slabljenja. a ne u spoljašnjem odricanju. dušaupojedinjena zahvaljujući Bhasu ili iluziji-uvek je Nad-duša i nikada se istinski ne odvaja od Nad-duše. Treba zapaziti da mnogi od konkretnih metoda uklanjanja sanskara imaju višestruke efekte. zadržavajući je u području dualnosti. Stvari kojih se odrekla više ne predstavljaju izvorište novih sanskara. Sastoji se u prekidu aktivnosti stvaranja novih sanskara. roditelja. Međutim. Mada spoljašnje odricanje samo po sebi nije bezuslovno praćeno unutrašnjim odricanjem. sanskare kojima je svest obavijena sprečavaju kap-dušu da doživi prosvetljenje Sopstva. 4. Ako se formiranje sanskara poredi sa namotavanjem žice oko štapa. ovaj korak podrazumeva prestanak daljnjeg namotavanja žice. Duhovna sloboda se sastoji u unutrašnjem.

Stavljanjem u pogon vitalnih snaga koje odolevaju žudnji za hranom. pokušavajući tako da kod sebe razviju skromnost i poniznost. umereni spoljašnji post čiji je cilj duhovno napredovanje. Metod se sastoji u ponovnom misaonom proživljavanju loših postupaka uz strogi samoprekor. ma koliko se trudio da odoli. poput vajara. podleći će njihovom uticaju. U fizičkom smislu post je ne uzimanje hrane uprkos jakoj želji za uživanjem u njoj. Neki tragaoci idu dotle da u stanju pokajanja sebi nanose telesne povrede. Njega ne treba koristiti kao sredstvo samodokazivanja. Teško je odupreti se duhu vremena i izbeći upadanje u zamku okolnosti. Ukoliko je slab. Čak se i jakome može desiti da ga ponese moćni talas kolektivnog načina života i razmišljanja. najverovatnije zahvatiti neki nadmoćni talas kolektivne strasti ili savladati određeni oblik mišljenja. post u mentalnom smislu je uzimanje hrane ne da bi se u njoj uživalo ili zbog vezanosti za nju. Iskrenom pokajanju pomaže hrabro suočavanje sa okolnostima i situacijama koje su probudile osećaj kajanja. i. Odricanje od suvišnih stvari podstiče slabljenje sanskara i tako doprinosi slobodnijem životu. na primer. Pretpostavimo da je neka osoba učinila nepopravljivo zlo drugoj osobi kroz nekontrolisanu pohlepu. iscrpljuju se. Kao i osama. Samoumrtvljavanje kakvo nastupa u toku produženog posta ne pomaže uvek da se čovek oslobodi žudnje za hranom. Spoljašnji post nema duhovnu vrednost ukoliko se izvodi samo u cilju očuvanja telesnog zdravlja ili zbog želje za isticanjem. Osama i post Dva važna oblika spoljašnjeg odricanja koja poseduju izraženu duhovnu vrednost su: osama i post. lakše je umaći mu. pohlepe i požude. Čoveka će. ostaće slobodan u mislima i delima i neće zavisiti od akcija i reakcija svog okruženja. ali se takve drastične mere generalno ne preporučuju. Pokajanje znači osećati i pokazivati izraženo kajanje nakon što čovek uvidi da je učinio neko loše delo. otvorenost prema jakim emocijama koje ga prate. zatim. tako i post ima veliku duhovnu vrednost. Takvo pokajanje odmotava sanskare koje su uzrokovale loše postupke. jer ona razvezuje i iskorenjuje različite sanskare vezane za dobra i loša dela. slabije volje takođe mogu imati koristi od pokajanja usmerenog.i povremeni samotnički život . Hrana je nasušna životna potreba. Onima jake volje i stabilnog karaktera pokajanje će doneti željene dobre rezultate upravo kroz poniznost. Pokajanje se ponekad ispoljava kroz razne oblike samokažnjavanja. naravno. Kod većine ljudi spoljašnje odricanje stvara povoljnu klimu za uspešno slabljenje sanskara. Iskreno praktikovanje pokajanja neizbežno vodi do ukidanja neželjenih modela . Mnogi bi živeli čistijim i ispravnijim životom da nisu okruženi luksuzom i iskušenjima. A!i to se ne treba smatrati za cilj. praćeno iskrenim žaljenjem u srcu i snažnim neodobravanjem. a post-poricanje. već samo radi održavanja tela. Stare sanskare vezane za posed odvajaju se od uma. Neki Hindu tragaoci.predstavljaju efikasan metod slabljenja onih sanskara koje su u vezi sa grupnim instinktom.u iznurivanje tela do krajnjih granica. ne sme da vodi u krajnost . snaga emocionalnog razumevanja sagoreće zle težnje zbog kojih se kaje. Isto tako. padaju pred stopala svakog prolaznika. pak. Pokajanje Pokajanje vodi do odmotavanja mnogih sanskara. Same prilike u kojima živi pogoduju takvom iskušenju. a u cilju postizanja mentalnog posta. Spoljašnji post se sastoji u izbegavanju direktnog dodira sa hranom. Ona će kad-tad reagovati razornim kajanjem i grižom savesti. može poništiti sanskare ljutnje. Upravo suprotno.Odricanjem od svega odbacuju se sve stare vezanosti. pa često ne uzimanje hrane neumitno vodi ka narušavanju zdravlja. Zato spoljašnji post treba da se izvodi periodično i isključivo nakratko. Drugi. Ako ostane čvrst. na kraju. ljutnju ili požudu. pomoći će čoveku da postigne unutrašnji post. Uglavnom je teško odoleti i nadvladati uticaj okruženja. ima za posledicu kasnije preterano prepuštanje jelu. Jelo je zadovoljstvo. Ali ga treba upražnjavati sve dotle dok se ne postigne konačna pobeda nad žudnjom za hranom. Čovek je uglavnom onakav kakvog ga okolina. kleše i oblikuje. Da li će uspeti da nadvlada uticaj sredine zavisi od snage njegovog karaktera. moguće je osloboditi um od prianjanja za nju. Kada se spoljašnji i unutrašnji post izvode punim srcem i sa iskrenim pobudama. Neko ko poseduje moć i bogatstvo izlaže se opasnosti da se prepusti ekstravagantnom životu. Međutim. Povlačenje iz bura i stresova užurbanog sveta . i budući da im nije dozvoljeno da se ispolje. Pokora. ka milosrđu i ljubavi. u sprezi s duboko proživljenim osećanjima. namerno oživljavanje počinjenih dela u svesti. Ako tada jasno uvidi zlo za koje je odgovorna. oni povoljno deluju na odmotavanje sanskara vezanih za žudnju za hranom.

Mir neželjenja je ostvariv samo ukoliko se čovek stalno oslobađa lošeg uticaja koji na njega vrše spoljni stimulansi bilo da su prijatni ili bolni. Razmišljanje o želji rezultira slabljenjem njoj odgovarajućih sanskara. Oni u kojima se želje javljaju impulsivno. Da bi ostao netaknut radostima i patnjama ovog sveta. već je i uzrok formiranju suptilnih sanskara. jer kod pokajanja postoji opasnost da se um predugo zadrži na lošim delima i tako razvije morbidnu naviku jadikovanja i oplakivanja beznačajnih stvari. vodi do rađanja novih želja i tako produžava zarobljenost duha. sluha. Razmišljanje ne srne da bude praćeno svesnim odobravanjem želje. on sebi otvara mogućnost da na miru o njoj porazmisli. treba uvek biti na oprezu. time će stvoriti nove impresije i zasejati seme budućih želja. Čak i lišeni kontrole pred navalom želja. obavezno podrazumeva vezanost. što. A kada se ne želi ništa (sem apsolutne Stvarnosti koja je izvan svih oprečnih stimulansa) postaje moguće odmotati sanskare želja. valja skrenuti pažnju na činjenicu da takvo spontano razmišljanje ne donosi željene rezultate ukoliko poprimi formu prepuštanja želji u mislima. Ukoliko se usled pokore javi nedostatak samopoštovanja i poverenja u sebe. Sprovođenjem pojedinih želja u delo osoba će istrošiti i iscrpeti izvesne impresije. mirisa. Kada je ispunjena. Ali. prirodnog brisanja starih sanskara. Odbacivanje želja Slabljenje i odmotavanje sanskara takođe se uspešno ostvaruje onda kada čovek prestane da iskazuje i ispunjava svoje želje. Kada se um uvežba da ostane miran i staložen u prisustvu svih spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. pak.razmišljanja i ponašanja. u stanju željenja ili odbijanja (koje je samo drugi vid željenja nečega). Svaka želja. Preterana. . Neželjenje Odbacivanje želja je priprema za neželjenje ili stanje bez želja. mogu se makar uzdržati od toga da ih ostvaruju u delima. Kada se željama ne dozvoli ispoljavanje i ispunjavanje u stvarnosti. sumornog razmišljanja o sopstvenim neuspesima. Ljudi se razlikuju po sposobnosti i spremnosti da se odreknu svojih želja. zabavni ili ne. Unutrašnji stimulansi su oni koji se javljaju u ljudskom umu kao secanja iz sadašnjeg života i kao sve sanskare koje je svest prikupila tokom evolutivnog perioda i kroz ljudske živote. Iskrena pokora se ne sastoji u večitom žaljenju zbog loših postupaka nego u rešenosti da se postupci koji izazivaju žaljenje ubuduće izbegavaju. Neispunjena želja. niti treba činiti napore da se sačuva sećanje na nju. Premda um sam sebe neprekidno štiti i učvršćuje sopstvenim konstruktivnim sugestijama. Spoljašnji stimulansi su čula vida. uvek postoji mogućnost da odbrambene straže uma budu savladane udarom nekog neočekivanog i iznenadnog talasa iz okeana prirodnog i mentalnog okruženja. velikom brzinom. koje će zatim nastaviti da je pritiskaju zahtevajući da se ispolje. Međutim. a nežeijenje stanje postojane ravnoteže. kroz sanskare razočaranja i patnje. čineći da čovek bude spremniji da živi život u čistoti i služenju. Međutim. on dospeva u stanje neželjenja. onda nije ostvarena njena prava svrha. Postojana ravnoteža neželjenja i princip neti neti Nema kraja željenju jer je um usled spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa neprekidno omamljen. opet sputava slobodu duha. um se mora potpuno izdvojiti od spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. ukusa i dodira. gotovo nastrana sentimentalnost je jalovo traćenje energije i ni na koji način ne može bili od pomoći u slabljenju i odvezivanju sanskara. Željenje je slanje poremećene ravnoteže uma. Svesno pružanje utočišta željama u umu ne samo da nema duhovne vrednosti. bilo ispunjena ili neispunjena. a to je da se izbegne ponavljanje određenih postupaka. njihovo seme se zatire. koji nisu u mogućnosti da ih zauzdaju na njihovom izvoru. Kada se to dogodi čovek će se neko vreme osećati izgubljen. već se one propuste kroz intenzivnu vatru promišljene svesti koja ih ne odobrava. a čovek joj ne dopusti slobodu ispoljavanja. Odbacivanje želja i zaustavljanje njihovog ispoijavanja u fizičkom svetu dovodi do automatskog. Ona se ne sme razviti u mučnu ˝čistunsku˝ naviku neumerenog. donosi razočaranje i patnju. Pokora se ne sme pretvoriti u svakodnevno kajanje koje je pouzdano znak slabosti. koje je uslov istinske slobode. Proces trošenja ili pražnjenja impresija putem njihovog ispoljavanja i ispunjavanja ni najmanje ne doprinosi pouzdanom oslobađanju od sanskara. takvi ljudi mogu da preduprede njihovo sprovođenje u delo. Kada se želja javi. ali stav nevezivanja povratiće mu stabilnost. Odbacivanje želja kroz kontrolisane akcije isključuje mogućnost zasejavanja semena budućih želja.

Uklanjanje sanskara II Raspršivanje i pražnjenje sanskara Odbacivanje sanskara postiže se putem kontrole Na kraju prvog odeljka objašnjeni su metodi uklanjanja sanskara koji se prvenstveno oslanjaju na princip odbacivanja pozitivnih sanskara. Nedopustivo je odbacivati neprijatne stimuluse a iznutra ostajati vezan za prijatne. ne˝ treba da je dovoljno snažan da izazove nestanak svih fizičkih. on će najverovatnije početi da razvija suptilan oblik egoizma koji će se izraziti kao osećanje izdvojenosti i superiornosti. kao i sve misli i niže porive. ostajući pod njihovim uplivom. Negativne sanskara takođe moraju da iščeznu pre prosvetljenja Stvari koje ograničavaju čisto i beskonačno biće treba odbaciti neizmernom snagom koja izranja iz čistote i prosvetljenja. Ali. u odricanju. Svi metodi odbacivanja pozitivnih sanskara se uglavnom zasnivaju na kontroli tela i uma. koje opet na svoj način modifikuju um donoseći nove komplikacije. Međutim. a ne zbog osećanja bespomoćnosti pred iskušenjima i nedaćama. koji postaje moguć onda kada se čovek raspoistoveti od uma i njegovih želja. čovek ga mora definitivno odbaciti. a kada se um oslobodi vezivanja za svet objekata.Element negiranja u svim vidovima asketizma Takav stav podrazumeva primenu principa neti neti (ni ovo. ne srne da postane izgovor za čovekovo izbegavanje da se suoči sa burama i problemima sve tovnog života. Kontrola uobičajnih sklonosti uma je mnogo složenija od . Svako prisilno prilagođavanje asketskom životu najverovatnije će onemogućiti razvoj nekih pozitivnih osobina. da˝ . istovremeno. ne˝. pokajanju.jedino se može poništiti negativnim odgovorom ˝ne. ˝Da. ona se mora u određenom trenutku odbaciti. znači dospeti u blaženo stanje nevezivanja i poništenja svih sanskara. uzdržavanju od ispunjavanja želja i neželjenju. Takvo usko shvatanje principa negiranja vodilo bi u unutrašnju zaokupljenost iskušenjima. Celovito duhovno iskustvo ne može se zasnivati na pukom negiranju. Odgovor ˝ne. Podvesti ga pod princip negacije znači ograničiti ga i svesti ga na čisto intelektualnu kategoriju. Nevezivanje ne srne da bude osnov za stvaranje novog jezgra za koji bi se ego mogao učvrstiti. Kada se zdravim osobinama u ljudskoj prirodi omogući prirodan i postepen razvoj. Dalje. saznanje o prolaznim vrednostima javiće se samo po sebi. ni ono). Misao treba da služi kao sredstvo pomoću koga se prevazilaze ona ograničenja nastala samom njenom aktivnošću. kroz njega se obrazuju nove negativne sanskare. Formula negacije služi da oslobodi um od ograničenja. ali da bi se dospelo do krajnjeg cilja života. Um neće postati imun na napade protivurečnosti ako nastavi da prianja za prijatne nadražaje. negiranje mora da se javi prirodno. otvarajući put ka spontanom asketskom životu. To je oslobođenje duše od samonametnutih iluzija kao što su ˝Ja sam telo˝ ili ˝Ja sam um˝. iako ovaj proces vodi iskorenjavanju pozitivnih sanskara. ne˝ je jedini način da se odmotaju pozitivne sanskare koje su se stekle tokom evolucije i života u ljudskom obličju. Objektivno sagledati telo. Negativni odgovor ˝ne. osami. Proces oslobađanja od vezanosti najčešće je praćen pojavom novih. jer ove zaklanjaju Istinu od svesti i sprečavaju prosvetljenje Sopstva . ili ˝Ja sam želja˝ i postavljanje temelja za prosvetljeno stanje ˝Ja sam Bog˝ (˝Anal Haqq˝. bez preterivanja i suvišnih ograničavanja. Ravnoteža se ogleda u suočavanju sa obe mogućnosti bez vezivanja za njih. Oni najgrublji oblici vezivanja usmereni su ka svetu objekata. Potrebno je neprekidno ulagati napore ne bi li se zadržao čvrsti oslonac neprianjanja za varljive suprotnosti ograničenog iskustva. ili ˝Aham Brahmasmi˝). ali kada je cilj postignut. on će težiti da uđe u neka finija vezivanja subjektivne vrste. Svaki pokušaj prisiljavanja i požurivanja uma da se prikloni asketskom životu samo će izazvati njegov otpor. jer bi to preraslo u opsesiju lišenu najdublje čežnje za prosvetljenjem. Uravnoteženo kombinovanje ovih metoda i oblika ponašanja daće zdrav oblik asketizma u kome neće biti bolnih naprezanja. da bi takav postao moguć. Element negiranja prisutan je u svim vidovima asketizma. nevezivanje ne bi smelo da predstavlja bukvalno sprovođenje principa neti neti u delo.poruka pozitivnih sanskara .zbog čega je čitava kreacija i nastala. misao valja odbaciti. Kada um postigne određeni stepen nevezanosti. Nevezivanje postaje celovito i suštinsko tek kada postane neraskidivi deo čovekove prirode. a nakon što odigra tu ulogu. postu. Beskorisno je primoravati um na asketski život. suptilnih i mentalnih sanskara. To se zove proces nadilaženja uma.

Tako ne dolazi do formiranja novih sanskara.kontrole fizičkih akcija. kada neke pozitivne vrednosti dospeju u žižu svesti. (2) nesebično služenje čovečanstvu. usvajajući način života u kome glavnu ulogu igraju čistota. Raspršivanje i iscrpljivanje sanskara Kreativnu kontrolu uma je moguće ostvariti jer se izvor svetlosti nalazi u svakom čoveku. Takva kontrola je rođena iz snažnog karaktera i zdravog rasuđivanja. Proces odbacivanja sanskara je istovremeno praćen procesom razumevanja pravih vrednosti. i uspavanom tromošću impresija vezanih za stare navike. a kao rezultat toga dolazi do mentalne reakcije koja sprečava svako naknadno ometanje njihovog slobodnog i punog izražavanja. čisto mehanička kontrola koja se sprovodi bez pravog cilja potkopava sopstvenu svrhu. Kontrola je od najveće važnosti za očuvanje umne energije i za ekonomičnu upotrebu misaone snage u kreativne svrhe. dva vida: odbacivanje lažnih sanskaričkih vrednosti u korist vrednosti istinskog razumevanja. pohlepne i ljutite sklonosti. U takvoj kontroli nema mesta mehaničkom ili prisilnom preobraćanju uma. Duhovno vredna kontrola nije nasilno potiskivanje misli i želja. već prirodno obuzdavanje nastalo kao rezultat opažanja pozitivnih vrednosti u procesu sticanja iskustva. Misaona snaga se može sublimirati kroz (1) meditaciju. Metod pukog uklanjanja bez zamene stvara za dosadu i duhovnu prazninu. i mada veo sanskara sprečava prosvetljenje Sopstva. Meditacija: njena priroda i svrha Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamišljeni objekat. uspostavljajući unutrašnju ravnotežu. uklanjaju se požudne. kroz nju um čini pokušaj da. Ona predstavlja napor uma da prevaziđe sopstvenu inerciju. čovekov osećaj za prave vrednosti. ne negatorska. Mada će na početku biti srazmerno teško postići kontrolu. ulaganjem iskrenih napora obuzdavanje će vremenom postati prirodno i lako. sanskare se raspršuju i troše. pod kontrolom postaje izvorištem ogromne snage. duša se. Prolazne i nejasne misli i želje mogu se ukrotiti samo ogromnim strpljenjem i istrajnom vežbom. izrazi prave životne vrednosti. spaja sa svojim zamišljenim objektom. Uspostavljanje kontrole zahteva napor sve dotle dok um pokušava da se resi svoje uslovljenosti sanskarama. Duhovni razvoj ima. U koncentraciji na zamišljeni objekat. u kome se niže vrednosti zamenjuju višim. a zaboravlja na um i na telo. Naposletku. Obuzdavanje misaonih procesa i reakcija je važno zarad kontrole formiranja novih sanskara i pražnjenja ili odmotavanja starih sanskara koje su njihova posledica. Tako. sviknutom na ustaljene puteve razmišljanja i reagovanja. prema tome. Kada se otklanjanjem sanskara um oslobodi. kontrola se odvija spontano i um tada funkcioniše slobodno i s razumevanjem. stepen vidljivosti manji ili veći. istinska kontrola se ne zasniva samo na negiranju. Postupak oplemenjivanja je privlačan Postupak oplemenjivanja je najprirodniji i najplodonosniji metod probijanja kroz kanale starih sanskara. a njegova posebna prednost je ta što u svim fazama drži pažnju tragača. te neizbežno oslobađa od straha donoseći savršen mir i spokojstvo. javlja se potreba da se one ispolje u životu. sasvim zaokuplja pažnju tragača i stvara kod njega osećanje unutrašnje ispunjenosti i svrhovitosti. Zračak svetlosti. Um koji je u divljem i neobuzdanom stanju posve nepredvidiv. A tragaoca postupak oplemenjivanja. Kada se energija vezana za sanskare usmeri na ovaj način. osoba je svesna samo objekta meditacije. Prema tome. i (3) predanost Bogu. Zamena nižih vrednosti višim vrednostima predstavlja postupak oplemenjivanja. ljudska svest nije u potpunosti obavljena tamom. osvetljava put na kome je. a to je da se umu omogući slobodno i neograničeno delovanje. razobručena u intenzivnoj koncentraciji. u zavisnosti od gustine vela satkanog od sanskara. a stare se raspršuju i troše kroz umnu aktivnost držanja nepodeljene pažnje na objektu koncentracije. Ono što nazivamo kontrolom uma je zapravo proces preoblikovanja uma u svetlosti pravih vrednosti. Jer. Umu. . Njena svrha je u osnovi stvaralačka. Istinska kontrola kao kreativno preusmerenje u svetlu pravih vrednosti Međutim. nije lako da se prilagodi novim zahtevima sopstvenih zapažanja. koji se sastoji u oslobađanju psihičke energije vezane u starim sanskarama u pravcu kreativnih i duhovnih ciljeva. velikodušnost i dobrota. kada sanskare sasvim iščeznu.

Oblici meditacije Postoji mnoštvo oblika meditacije. ˝Ja sam u svemu˝. ona. ali je to suvoparan proces kome nedostaju kreativna iskustva praćena blaženstvom. onoliko koliko i ljudskih osobina i sklonosti. zaboravlja na svoje telo. Kada poklonik postigne potpunu objektivnost u odnosu na svoje misli i svoje telo. U ranim jutarnjim časovima ili u smiraj dana prirodna tišina posebno pogoduje meditaciji. ˝Ja sam Sve˝. Uloga povlačenja u meditaciji Osama je jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu meditaciju. vi se okrećete ka unutra i učite se veštini otvaranja prema višim strujanjima koja su u stanju da vam pruže snagu. Meditacija treba da je spontana. Ostale prepreke. Staviše. Meditacija o ličnim i bezličnim aspektima Boga Uspešnijim i dubljim oblicima meditacije prethodi svesno i konstruktivno razmišljanje o Bogu. Povlačenje pomaže ekonomičnijoj raspodeli misaone snage i jačanju koncentracije. on onda pokušava da se poistoveti sa kosmičkim Bićem kroz konstruktivne sugestije kao što su ˝Ja sam Beskonačno˝. Meditacija na Boga je duhovno najplodonosnija. bilo u Njegovom ličnom aspektu. misaoni oblici i boje se neprestano prepliću. već ka blagostanju drugih. istrajnom upražnjavanju meditacije. jezgro ega biva lišeno njegove pogonske energije. Um ili je opčaran ili se opire raznovrsnim mislima iz mentalnog područja uma. Za njih je najprikladnije da se u toku meditacije prvo odvoje od misli. Ovo početno razočarenje može se smatrati jednom od najozbiljnijih prepreka svakodnevnom. ali se mogu prevazići redovnom vežbom u tačno utvrđenim satima. Prepreke u meditaciji Uspeh u koncentraciji se postiže postepeno. pohlepe ili ljutnje. Bog može biti cilj meditacije bilo u Njegovom bezličnom. posmatraju nepristrasno. Meditacija na bezlični aspekt Boga odgovara isključivo osobama koje prema tome imaju naročitu sklonost. imaginaciju valja osloboditi i pustiti da poleti. Nesebično služenje je zato jedno od najboljih metoda za preusmeravanje i sublimiranje energije blokirane u sanskarama. Snažnije ideje teže da se učvrste u urnu. Kod osoba koje teško rade maštovitost je često slabo izražena zbog prekomernog rada. Taj predah prirodno proizilazi iz zamora imaginativnih mogućnosti i ne treba mu se opirati. dok se slabije raspršuju. Pošto čovek svu svoju pažnju usmeri ne u pravcu lične koristi. Energija uma obično se rasipa kroz mnogobrojne nestalne misli. Takva meditacija se sastoji u usredsređivanju misli na apstraktno i nemanifestovano postojanje Boga. ali je početnik sklon da se obeshrabri ako odmah na početku ne postigne zadovoljavajuće rezultate. mada usredsređivanje uma na tačku treba da izbegavaju oni koji prema tome ne gaje naročite sklonosti. premda se meditacija može upražnjavati i u bilo koje drugo doba dana. Međutim. te se stoga nove sanskare ne formiraju. kao što su lenjost i slabo zdravlje. Kada je osoba u potpunosti posvećena služenju. pa da onda svoje misli. . već u postojanom miru doživljenom za vreme meditacije. Nakon intenzivne meditacije um teži da se umiri. Povlačenje u osamu je tu od izuzetne pomoći. ali ne u objektu meditacije. U trenucima kada je uzburkaju božanski impulsi. meditacija na lične aspekte Boga sastoji se u usredsređivanju misli na forme i atribute Boga. Meditacija na tačku je korisna za obuzdavanje i umirivanje uma. Sa druge strane. Let imaginacije valja usmeriti ka jednom utvrđenom cilju: da se postane jedno da Beskonačnim. u početnim stadijumima. Budući da nema spoljašnjih utisaka koji su umu privlačni ili odbojni. Nesebično služenje Dok meditacija na uobličene i bezlične aspekte Boga zahteva povlačenje svesti u svetilište srca. ovaj oblik meditacije se može upražnjavati kao priprema za dublje oblike meditacije kojima se postiže veći uspeh. dotle se koncentracija na univerzalne aspekte Boga najbolje postiže kroz nesebično služenje čovečanstvu. kao i telo. Uputno je da čovek izbegava uticaj tih raznovrsnih misli sve dok se ne učvrsti u zamislima za koje se sam opredelio. um i njihove funkcije. Njen tok ne smeju ometati osećanja požude. takođe nisu zanemarljive. U uzavrelom svetu misli. kao i u meditaciji. o Voljenom. staresanskare koje vezuju um labave i osipaju se. Osobe sa živom maštom mogu da se oprobaju u intenzivnoj koncentraciji na tačku. a ne usiljena. blaženstvo i sveobuhvatni mir.

vaš sopstveni život se razvija i širi. koncentracija je potpuna.Smisao nesebičnog služenja Nesebično služenje započinje onda kada nestane i poslednje primisli o nagradi ili rezultatu. Ljubav je sušta jednostavnost predavanja. ona daje sve. Ona ne trpi kompromise . Spokoj drugih čini vas spokojnim. Živeći u srcima drugih. ublažavaš njihovu patnju recima utehe i činiš sve da bi ih usrećio. svake osetljivosti na tuđe nerazumevanje i kritiku. a zauzvrat ne traži ništa. dobijaš zapravo mnogo više nego što si dao. Gravitaciona sila kojom se privlače nebeska tela je izraz ovakvog tipa ljubavi. Oni koje služi ne osećaju se njegovim dužnicima. Sloboda i zadovoljstvo pri služenju I tako. Na stazi ljubavi su sve fizičke. ili da bi ga poštedela od žaoke i najmanjeg zanemarivanja i ravnodušnosti. Nivo vode u reci prave ljubavi uvek raste i nikada ne opada. Ljubav Nesebično služenje i meditacija postaju spontani samo kada su inspirisani ljubavlju. sve dok Ljubavnik ne pokida sve lance i uroni u biće Voljenog. da poboljšate svoje zdravlje i ostvarite ličnu sreću. Pravo nesebično služenje poči¬nje tek onda kada čovek. Napon prave ljubavi je toliko velik da će smesta da odbije svako strano osećanje koje se pokuša umešati. Zato se za ljubav s punim pravom kaže daje najkraća staza do postignuća Najvišeg. Prestajete da se trudite da olakšate sebi život i rasteretite se briga. najlepši i najdelotvorniji put. Ni u jednom stanju se samozaborav ne javlja tako prirodno i spontano kao u stanju najveće ljubavi. bez kajanja. Gde god su srca istinski ujedinjena tu nema razlike između ˝ja˝ i ˝ti˝. samosažaljenja i ljubomore. Jedinstvena je po tome što je prati takvo celovito prepuštanje Voljenom da ne ostavlja prostora za ma šta drugo. oseća onu istu radost kao kada bi neko njega služio. ma i najsitnijoj želji Voljenog. Pročišćavajuće dejstvo ljubavi Razume se da je ljubav sadržana i u drugim putevima koji vode oslobođenju. Pružaš ljudima pomoć. pa ljubav tako postaje prava stvaralačka sila. ljubav postaje samo-izražena i samoprosvetljena i kao takva igra značajnu ulogu počev od najnižih formi. ti otkrivaš svoj život. Izgubivši sebe u životu drugih. Čovek koji nesebično služi toga gotovo i nije svestan. a sve manje je svesna davanja. pa sve do najrazvijenije forme-čoveka. Ljubav stavlja tačku na stvaranje novih sanskara i uništava stare sanskare dajući životu potpuno novi pravac. On ne služi ni za pohvale. Ideal nesebičnog služenja oslobađa čoveka iz vlasti sanskara žudnje za moći i posedovanjem. svake brige o ličnoj udobnosti. Ljubav je prisutna u čitavoj Kreaciji Ljubav je lišena sveg neprirodnog i izveštačenog. Da bi udovoljila nekoj. ali je ljubav. pružaš im sklonište u svom. spremni ste da žrtvujete sve za tuđe dobro. Na neorganskom stupnju ona se grubo ispoljava u vidu kohezije ili privlačenja. kao što je ameba. dok živite kroz druge. vitalne i umne snage stavljene u službu Voljenome. Zato ljubavi pripada čelno mesto među metodama koje vode oslobođenju svesti iz samkaričkih lanaca. Voljeni sa svim svojim osobinama je predmet njene nepodeljene pažnje i brige. Kada ste sasvim zaokupljeni boljitkom drugih teško da možete da razmišljate o sebi. Na organskom stupnju. sama po sebi. Ljubavnik bi rado uvenuo i nestao radi Voljenog. Pročišćavajućem i oslobađajućem dejstvu ljubavi nema premca. ni za slavu. ljubav se ne osvrće na telo koje joj pruža stanište i hranu. Ona večito. Njene su osobenosti požrtvovanost i radost.Voljeni je za ljubavnika jedini životni cilj i smisao. služeći. Štaviše. loših postupaka počinjenih iz sebičnosti. . Stanište ljubavi puca od nesavladivog nemira i lije potoke ljubavi i uzvišenog blaženstva. Ljubavlju je duša potpuno rastočena u Voljenom i tako prestaje da bude vezana za delovanje tela ili uma. Ljubav ispoljena kroz svesno žrtvovanje Žrtvovanje ljubavi je celovito i dragovoljno. a njihova sreća radošću. Kada je ljubav samo-prosvetljena njena vrednost je uvećana zbog njenog svesnog žrtvovanja. Mada izmučena i izjedana brigama. njihovo zdravlje vas ispunjava zadovoljstvom. Što više daje to većma želi da da. ona se ne ustručava da prihvati na sebe najoštriju patnju. Naprotiv. Ona postoji od samog početka evolucije. na hiljadu načina teži da ugodi Voljenom. a kroz njihovu zahvalnost i naklonost. čovek se sam oseća dužnim jer mu je data jedinstvena prilika da usreći druge. Budući da se misaona energija ne rasipa. ni za ime. Posredi je prirodni afinitet medu stvarima koji ih drži na okupu i uzajamno privlači.

praćeno krajnjim oslobođenjem svesti od celokupne iluzije i svih okova. Ovaj poslednji korak označava potpuno poliranje svih sanskara . krajnji nehaj za izgled ili kritiku. Impresije primljene od Učitelja mogu biti podjednako delotvorne i u slučaju intelektualno i kulturno razvijene osobe. divota i delotvornost ljubavi koju Ljubavnik prima od Učitelja uvećavaju ionako neprocenjivu duhovnu vrednost ovog najvišeg oblika ljubavi. pošto je vrhovni Voljeni. Ako sva vaša dela i želje usmerava Učitelj. Uklanjanje sanskara III Potiranje sanskara Impresije potekle od Sadgurua preobražavaju život Ljubav prema Sadguruu ili Savršenom Učitelju je naročito važna jer priziva kontakt s njim. Kroz taj odnos učenik od Učitelja prima impresije koje imaju posebnu moć poništavanja dejstva impresija iz prošlosti. molitve božanstvima. Učitelj može u trenu da poništi sve vaše . Moguće da je neka osoba vodila nehatan i razvratan život ne razmišljajući o ničemu drugom do o zadovoljavanju svojih svetovnih želja. Slede nezainteresovanost i nebriga za telo. Međutim. ili božansku ljubav. Možda je bila i zaslepljena žudnjom za moći i posedovanjem. već se odlikuje izrazitom ustreptalošću srca i nesmanjenom čežnjom da se bude jedno sa Voljenim. Potpuna samopredaja podrazumeva pokoravanje svim Učiteljevim nalozima. u slučaju potpune predanosti. To se podudara sa učenikovim uzdizanjem iz zemaljske sfere u suptilnu sferu. ljubav i najdublje poštovanje prema svetim ljudima. ili predavanje Bogu. a božanski zov Voljenog prisutniji je no ikad. a u tako stvorenim uslovima. čija imaginacija u najboljem slučaju može pojmiti lepotu umetnosti i lepe reci. a vi ga pokorno sledite. čije su vizije ipak omeđene. kako pozitivnih tako i negativnih. Po primitku impresija od Učitelja i ona će biti uzdignuta i doživeti čari uzvišenijeg života. uvideti da su sanskare koje je primila kroz odnos sa Sadguruom bile dovoljno snažne da sa njenih očiju zauvek uklone zastor koji je izatkao njen ustaljeni način razmišljanja i življenja. Ova najviša faza ljubavi je istovremeno i najplodonosnija jer ima za cilj Onog koji je sušta otelotvorena ljubav i koji može. najzad. jer se vremenom preobražava u para-bhakti. koja nije bila u stanju ni da zamisli oslobađanje od zemaljskih okova. čak će i jedna takva osoba. Neophodnost potpune samopredaje Da bi intervencija Sadgurua bila delotvorna potrebno je da učenik sa Učiteljem uspostavi odnos potpune predanosti i otvorenosti. Brisanje svih sanskara. Na zrelijim stupnjevima predanost Bogu se izražava kroz brigu za dobrobit ljudi i služenje čovečanstvu. najpotpunije da odgovori na nju. se ne može postići ni na koji drugi način osim milošću Sadgurua. Na stupnju para-bhakti predanost Bogu prestaje da biva samo usmerenost ka Bogu. bez ijednog drugog cilja sem novaca i užitaka. a odatle na nivo spoznaje i prosvetljenja čiji je vrhunac uranjanje u Beskonačno. proces poliranja sanskara predstavljao bi postupak presecanja žice makazama. Prema tome. vernost i pokornost duhovnom Učitelju. Čistota.kako prirodnih tako i neprirodnih. Onaj koji primi ovakve impresije može u potpunosti odbaciti ustaljeni način života i razmišljanja. povlačenje iz sopstvenog okruženja. Ovi stupnjevi imaju svoju relativnu vrednost i daju relativne rezultate. U već navedenom primeru žice obavijene oko štapa. onda će on preuzeti odgovornost za vas.Različiti stupnjevi predavanja Duboka intenzivna ljubav zove se bhakli. što će u potpunosti izmeniti tok njegovog života. otvarajući joj potpuno nove vidike ka slobodnijem i uzvišenijem životu. iz mentalne sfere u stanje Oslobođenosti. duboko poštovanje i privrženost svetim spisima. odgovornost za vaše oslobođenje od sanskara se prenosi na Učitelja. Na početnim stupnjevima ova se ispoljava kroz idolopoklonstvo. a čije se čovekoljublje ne može proširiti izvan okvira njene neposredne okoline niti prekoračiti granice otadžbine. ili potragu za Najvišim kroz apstraktno mišljenje. Potiranje sanskara intervencijom Sadgurua Sadguru poseduje moć da uzdigne učenika sa običnog intelektualnog nivoa svesti na nivo svesti gde glavnu ulogu igraju inspiracija i intuicija. Para-bhakti Para-bhakti nije samo intenzivirana bhakti. Ovakav tip odnosa podiže duhovni nivo i preobražava čak i najizopačeniji način života. iz suptilne u mentalnu sferu i. Ona se nastavlja tamo gde se bhakti završava. Ljubav prema živućem Savršenom Učitelju je sledeći značajan stupanj predanosti Bogu.

Za neka iskustva misli da su dobra. Dobro i zlo Procenjivanje iskustva putem oprečnosti Ljudski um ne samo da prolazi kroz iskustva. te je stoga neprihvatljivo. kao i složenim mehanizmom delovanja sanskara kod pojedinačnih duša. ali je malo duša prošlo svih šest stupnjeva unutarnjih sfera svesti i postalo jedno sa beskonačnim izvorom postojanja. a neka kao neprijatna. poroka i vrlina. Prihvatljivo i neprihvatljivo Čovekova koncepcija o tome staje prihvatljivo a šta nepri¬hvatljivo evoluira i menja se u skladu sa prirodom želja koje dominiraju u datom trenutku. pohlepa i nesebičnost. neka doživljava kao prijatna. Učitelj poseduje beskonačnu moć. i za tili čas on može poništiti sve sanskare i osloboditi dušu svih vezanosti i svih okova. Većina duša je manje ili više napredovala na duhovnoj stazi. vama je teško da ga razdvojite od Učitelja i njegovih uputstava.nezavisno od toga da li ona zadovoljavaju njegove racionalne kriterijume ili ne. Intelektualna pokornost Postoje dva vida pokornosti i predanosti Učitelju: intelektualna i doslovna. i sam postaje Učitelj. Na kraju učenik. njemu pripadaju sve tvoje misli i dela. te je stoga prihvatljivo. znanja i blaženstva. trajan i ničim ometan protok duhovne mudrosti i snage od Učitelja ka učeniku. Budući da je u osnovi vaše vere razum. Učitelj ničim ne narušava ovu fazu kroz koju učenik prolazi. on je i u svesnom dosluhu sa kosmičkim zakonom uzroka i posledice. Kroz nju se takođe ostvaruje duboka povezanost između Učitelja i učenika. Umesto da se suoči sa životom bez iščekivanja. Sve dotle dok i poslednja želja istrajava u njegovom umu. Kada ste intelektualno uvereni u Učiteljevu veličinu i Savršenost. sva tvoja snaga i slabost. Ali rezultat se brže postiže kada je pokornost doslovna. Kroz bezuslovnu unutrašnju pokornost razvezuju se svi zamršeni čvorovi vaših želja i sanskara. ili Savršenog Učitelja. Svako biće je kao na dlanu pod svetlom beskonačnog reflektora njegove sveprisutne svesti. Uloga Sadguma Položaj i moć Sadguma. neka iskustva mu donose sreću. um uspostavlja . Zato što je jedno sa Beskonačnim. razvrstavajući ga dvojako: na ono što pomaže ispunjenju želje. Pored toga što prožima sveukupno postojanje. Ona prethodi doslovnoj pokornosti koja je plodonosnija. Za neka iskustva veruje da ga ograničavaju. ali niste u stanju doslovce da sledite njegova uputstva. tvoje radosti i tuge. a neka neprihvatljivim. Na ovom stupnju učenik postaje duhovni sin ili ćerka Učitelja i vremenom on ili ona bivaju oslobođeni svih individualnih i sanskaričkih vezanosti. Doslovna pokornost Kroz intelektualnu pokornost Učitelju možete poništiti sve vaše sanskare. koja ga čini spremnim da bez premišljanja sledi Učiteljeva uputstva . kao jedan od odabranih. drži vas u granicama intelektualne poslušnosti. zasnovana na intelektu. već prožima samu suštinu svih duša jer je postao jedno sa Beskonačnim. čovek je prinuđen da meri svoje iskustvo prema njoj. vezivanja ili odbijanja. su jedinstveni. poznati su mu isto toliko dobro koliko i uzroci velikih kosmičkih promena i prevrata. vera. a sve ˝pilule˝ poslušnosti koje mu nudi su intelektualne. Uzroci individualnih sreća i nesreća. vi ga volite i poštujete. ljubav i čežnja. za druga da su loša. pod uslovom da ste iskreni u logičkim tumačenjima njegovih uputstava i temeljni u njihovom izvršenju. nespokojstva i ljutnje. a za druga da ga ispunjavaju i oslobađaju. Doslovna pokornost nastaje kao posledica granitne vere i duboke ljubavi koju Učitelj pobuđuje u učeniku svojim živim obraćanjem. prvo se javlja intelektualna. Sadguru ne samo da je prošao sve nivoe svesti. U tom smislu. Neka iskustva smatra prihvatljivim. Snažno zračenje Učiteljevog oreola i obilje čistote i milosrđa su razlozi zbog kojih se kod učenika rada nepokolebljiva vera. Pošto su to dvoje neraskidivo isprepletani. Od ova dva vida pokornosti. on ujedno neprestano vrši njihovu procenu. Doslovna pokornost ne zahteva čak ni intelektualno razumevanje uputstava i ona je najpoželjniji vid pokornosti kome treba težiti. i na ono koje osujećuje njeno ispunjenje. a neka patnju. prilagođene ukusu i kovu đaka. On je stožer svekolike aktivnosti. Ove oprečnosti je stvorila ljudska imaginacija u trenutku kada je spoznala život sa lične tačke gledišta.sanskare.

Sa tog stanovišta su i svetac i grešnik ono što jesu u skladu sa zakonima koji deluju u univerzumu. plemenitost i mir. a svest izranja iz stanja ropstva u stanje Oslobođenosti. Naspram požude je ljubav. životinjskom pohlepom i životinjskom jarošću . Usmeravajući pažnju na ljubav. velikodušnost i toleranciju. jer je svest na podljudskim stupnjevima evolucije uglavnom delovala pod uticajem ograničavajućih težnji kao što su požuda. dobit se mora poklopiti sa dugom. prikupljene iskazivanjem ovih svojstava. deleći život na suprotnosti . Dela i iskustva začeta i podržana takvim egocentričnim težnjama. uglavnom je ograničen životinjskim strastima. pojava dobrih svojstava u ljudskoj svesti ne bi bila moguća. pohlepne i ljutite težnje. Ograničeno ja postoji i ti dobrim i u lošim sanskarama Postepen razvoj dobrih osobina povlaci za sobom ljubav. Dobre sanskare. istinska sloboda dolazi tek kada se dobro i zlo uravnoteže i tako srastu jedno u drugo da više ne pružaju mogućnost izbora ograničenom ˝ja˝ satkanom od želja. Čovek kreće sa životinjskim sanskarama Premda je u ljudskim bićima svest u potpunosti razvijena. ona čoveka vezuju jednako kao i loša iskustva i loša dela. Svaki čovek. Grešnik i svetac Grešnik ne treba da nosi pečat večitog poniženja. makoliko da je posrnuo. Životinjski svet. Da bi bankovni račun bio ugašen. Nijedan svetac. obično preteže ili dobit ili dug. Loša su ona iskustva i dela koja ga još čvršće stežu u okove želja. Od samog početka evolucije čoveka. a teško da bude dobar. U polju sanskara takva ravnoteža se retko događa jer u svakom trenutku dominiraju ili dobre ili loše sanskare. zadatak oslobađanja sastoji se u negovanju i razvijanju dobrih sanskara. Razvoj dobrih sanskara biva podstaknut prelaženjem kroz ona iskustva i vršenjem onih dela koja su u suprotnosti sa onima koja pretežu u životinjskom svetu.standarde. pa se tako na samom začetku ljudska svest nalazi pod uplivom nagonske sile koja je prevashodno negativna. poklapaju i time uravnotežavaju loše sanskare požude. pohlepa i ljutnja. i niko nije toliko rđav da ne bi mogao da se popravi i postane dobar. tada dolazi do njihovog naglog iščeznuća. bez ijedne dobre. činjenica je da nema drugog puta do božanstvenosti osim kroz odricanje od zla u korist dobra. Kada se postigne potpuna ravnoteža i poklapanje dobrih i loših sanskara.na ono što smatra prihvatljivim i na ono što smatra neprihvatljivim. naspram pohlepe je velikodušnost. a naspram ljutnje tolerancija ili strpljenje. niko nije sasvim izgubljen i ne treba očajavati. sve dok ne postane najsvetliji primer za ćelo čovečanstvo. Jer kad bi sve nataložene životinjske sanskare bile rđave. većina ih je loša. suprotnost između dobra i zla je u duhovnom smislu najznačajnija. Ali. a svetac ne treba da bude tast zbog svojih moralnih postignuća. Međutim. Prema tome. Ali bilo da je osoba dobra ili zla. nije dosegao visine moralnih vrlina a da prethodno nije vodio moralno izopačen život. Neophodnost negovanja dobrih sanskara Mada su neke životinjske sanskare dobre. Zato je čoveku lako da bude rđav. ljubav i strpljenje. Ona se zasniva na čovekovoj težnji da oslobodi um od svih okova koje mu nameću želje. ona će uvek zavisiti od delovanja njenih sanskara. Svaka vezanost potpuno nestaje tek nakon prestanka svake želje. Ali. Račun se može ugasiti jedino kada se minus i plus izjednače. čovek može iskoreniti požudne. Bitno je naglasiti da račun ostaje tekući ne samo kada preteže manjak. Ijedan i drugi isto počinju i isto završavaju. u njoj preovladavaju rđavi elementi. već i kada preteže višak. pohlepe i ljutnje. iz koga je izronila ljudska svest. tako da one mogu poklopiti i poništiti dejstvo nataloženih loših sanskara. Uvek postoji nada. a on ih je ˝pamtio˝ isto kao što filmska traka beleži kretanje glumaca.iako neke životinje umeju da razviju i neke dobre osobine kao što su požrtvovanost. obzirom da i dobra iskustva i dobra dela proishode iz želja. l kao što račun ostaje tekući . a dobra su ona koja ga oslobađaju iz njih. ostavljali su utiske u umu koji se razvijao. Čak i dobro proishodi iz želje Od svih suprotnosti koje je ljudski um stvorio. Zato se glavnom postupku oslobađanja od sanskara mora pridružiti dodatni postupak odricanja od zla u korist dobra. pa račun tako i dalje ostaje tekući. ma kako velik. može postepeno bivati sve bolji i bolji.

Potreba za uravnotežavanjem sanskara Oslobađanje nije stvar pukog gomilanja zasluga.jer preteže ili manjak ili višak. Premeštanje ega u dobre sanskare Ako se nastavi sa prikupljanjem dobrih sanskara bez uvažavanja specifičnog sastava već postojećih. U tom slučaju prevagnuće dobre sanskare. zadatak za svaki centar svesti specifičan. pre ili kasnije došlo bi do brojčanog izjednačavanja dobrih sa postojećim lošim sanskarama i usledila bi neophodna ravnoteža. Još jedan od načina da uklonite masnoću iz posude jeste . i zavisi od kvalitativne raznorodnosti nataloženih sanskara. u fazi poistovećivanja sa zlom. već će možda i pojačati praksu samoumrtvljavanja i askeze. Kada bi suština problema bila u tome da se postigne jednakost u kvantitetu. Ova razlika se javlja stoga što su životinjske sanskare čvršće ukorenjene. naglasiti činjenicu da dobro vezuje isto koliko i zlo. a neke loše sanskare uravnoteže i preklope dobre. a um prirodno nastoji da sebi privuče onu suprotnost koja odgovara duhovnim zahtevima situacije. pak. ego bi se mogao prebaciti u dobre sanskare i nastaviti svoje postojanje kroz njih. već mora doći do savrše¬nog. Ono što je potrebno da bi se ono konačno ugasilo jeste uspostavljanje savršene ravnoteže i poklapanje dobrih i loših sanskara. tragaocu je najčešće nemoguće uočiti šta situacija zahteva. Zatvor sazdan od dobra Dobro u poređenju sa zlom Tokom vremena ego će se preseliti iz manje tvrđave poistovećivanja sa zlom u veću tvrđavu poistovećivanja s dobrotom. Tragalac ne samo da će najverovatnije nastaviti da zanemaruje oblike vezanosti koji će ostati netaknuti. mimo razumnog i razboritog udela tragaoca. Čak i kada bi se ti zanemareni oblici vezanosti naknadno poništili. što će mu pružiti osećaj širenja. Dobro u poređenju sa zlom Ego živi ili kroz loše ili kroz dobre sanskare ili. usporilo ili prekinulo sa procesom prikupljanja loših sanskara. Stoga do oslobođenja od svih sanskara može doći ili kada dobre sanskare uravnoteže i preklope loše sanskare ili kada neke dobre sanskare uravnoteže i preklope loše. Problem da se izađe iz tvrđave zla ne leži toliko u nesposobnosti da se uvidi kako se tu radi o ograničenju. dugujući to svom pradavnom poreklu i dugotrajnom taloženju. na šta će ga nagoniti snaga sanskara koje je sama ta praksa stvorila. ostvarenju Istine. teže je spoznati da ona ograničava. razgradi. nastavilo sa procesom prikupljanja dobrih sanskara u većem obimu. mada se povezi sačinjeni od dobra mogu lakše skinuti nakon što se uvidi njihovo ograničavajuće svojstvo. Ograničeno ˝ja˝ može opstajati i kroz dobre i kroz loše sanskare. s jedne strane. Prljavo posuđe ćete očistiti tako što ćete ga prvo potopiti u deterdžent a zatim isprati čistom vodom. Primerice. tačku-po-tačku preklapanja jedne oprečnosti drugom. Ali to nije mehanički i automatski proces koji se odvija sam od sebe. ali neće doći do razaranja ograničenog ega. Sto se tiče poistovećenja sa tvrđavom dobra. Pre ili kasnije međutim. koliko u nemoći da se ta tvrđava. problem bi se mogao resiti prostom akumulacijom dobrih sanskara. Onda će shvatiti da izlazak iz nje predstavlja mnogo lakši zadatak nego što je bio izlazak iz prethodnog boravišta ega. No. Tako i dobre sanskare poklapaju loše. Ako bi se. međutim. tragač će uvideti da i ta nova tvrđava ega nije ništa manje ograničavajuća. kroz mešavinu dobrih i loših sanskara. Svaki centar svesti nesvesno tezi krajnjem oslobođenju. u izvesnom smislu. Stoga je. nakon što se dospelo do uvida. tim postupcima će preostali oblici vezanosti ostati netaknuti i nastaviće da egzistiraju. nego razgraditi je. Bitno je. a naporedo s tim. tako se i život ograničenog ˝ja˝ produžava i održava jer pretežu ili loše ili dobre sanskare. Uravnotežavanje i preklapanje dobrih i loših sanskara Problem savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara nije matematički zadatak sravnjivanja jednakih suma. neki oblici vezanosti mogu se poništiti umrtvljavanjem tela. međutim. Ali da bi se svest oslobodila. te strogim oblicima asketizma. dobre i loše sanskare ne treba da budu izjednačene samo po brojčanoj snazi. postoji mogućnost da se u jednom pravcu akumulira višak dobrih sanskara naporedo sa već postojećim lošim sa tiskarama drugačijeg tipa. ono zahteva inteligentno usklađivanje sanskara. nepogrešiv uvid u ono šta je zaista potrebno u svakom posebnom slučaju. ukoliko mu se ne osmehne sreća da dobije dragocenu pomoć Savršenog Učitelja. jer jedino on ima neposredan.

već i sveukupni tok života. konvencionalizovane reči i dopušta da mu one gotovo mehanički usmeravaju dela. nego može prouzrokovati i utapanje spasioca. Slučaj hirurškog zahvata Situacija broj 2. blaženstvo i znanje. Međutim. Sve reci i formulacije ograničavaju Istinu. no uprkos tome. Na duši nikad ništa nije ni bilo ispisano. a ono što preostaje jeste čista posuda uma koja odražava Istinu kakva jeste. Kada impresije dobra i zla iščeznu. njegov zagrljaj je tako grčevit da ne samo da njegovo spasenje može učiniti nemogućim. da nijedno izlaganje u vezi s tim predmetom ne može biti celovito ukoliko se sve te raznovrsne situacije ne uzmu u obzir. bez iskrivljavanja. Slučaj davljenika Situacija broj 1. Za njega je potrebno razumevanje koje nadilazi reci ili formulacije. Neprekidna borba između dobra i zla je prestala. Sanskare su se taložile u umu a ne u duši. to nije isto kao i kada Duša spozna sebe samu. ne dovodeći ih u vezu sa njihovom živom suštinom. pre nego što pristupi spašavanju. on se mora rastočiti u Duši da bi Duša spoznala samu sebe kao Istinu. To je Ostvarenje. Oslobođenje od sanskara i iskoračenje iznad dobra i zla Kada dođe do savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara. Zato će spasilac morati. jer Duša nije um nego Bog. Međutim. Prema tome. iščezava. nužna je brižljiva analiza i istraživanje izvornog. Onesvešćivanje davljenika se pod takvim okolnostima ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. pa je čak u izvesnom smislu u suprotnosti sa njom.da njenu unutrašnjost pospete pepelom a zatim je isperete vodom. Reči imaju svoje mesto i namenu u životu. za potrebe ovog izlaganja nije nužno pobrojati sve moguće situacije koje ovi pojmovi pokrivaju. Da bi se bolesnik izlečio. pepeo umnogome olakšava čišćenje posuda zaprljanog masnoćom. Dovoljno je razmotriti samo neke od tipičnih. moraju se upustiti u duboku istraživačku analizu formulisanih načela. Slučajevi o kojima ćemo govoriti izabrani su jer imaju moć da dubinski osvetle suštinu značenja pojmova nasilja i nenasilja. postoji samo jedan obuhvatan i celovit život Boga. To naročito važi za ključne principe formulisane kroz oprečne pojmove nasilja i nenasilja. Medu rečima koje zahtevaju jedno takvo istraživanje malo je onih koje se po svom značaju mogu meriti sa recima kao što su ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝. Pretpostavimo da osoba boluje od izvesne bolesti koja se može izlečiti samo operacijom. Duša ostaje uvek neuprljana ali se to vidi tek onda kada um postane čisto ogledalo koje odražava Istinu. ali za razložno i razborito delanje. nakon stoje um ugledao Dušu. mir. Pepeo je sigurno poslednja stvar na ovom svetu koja bi se mogla dovesti u vezu sa masnoćom. Pretpostavimo da je čovek koji ne zna da pliva upao u jezero i davi se. jer nema ni dobra ni zla. Nasilje i nenasilje Iznad reči Čovek gaji sklonost da nekritički usvaja stalne. kada um ugleda Dušu. Na tom nivou um. To je stanje koje nadilazi um i zato je iznad suprotnosti dobra i zla. čak i ako ta pravila slove za visoko vredna. uvek nadopunjujući ovakvu analizu konkretnim primerima iz života. te da bi se zaštitili drugi koji bi takođe mogli biti zaraženi. Duhovno razumevanje nadilazi formulacije Duhovni život je stvar dubokog uviđanja a ne mehaničko prilagođavanje nametnutim pravilima. Na ovom stupnju postoji samo jedno nedeljivo postojanje čije su odlike beskonačna ljubav. a da se u blizini nalazi drugi čovek koji je izvrstan plivač i da hoće da ga spasi. Čovek koji se davi nastoji da očajnički ščepa onoga koji mu pritiče u pomoć. um ugleda Dušu. Tipične situacije Pojmovi ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ se u svojoj uobičajenoj upotrebi mogu primeniti na toliko raznovrsnih situacija u praktičnom životu. To je Presvet ljenje. sa svim dobrim i lošim sanskarama. hirurg . da davljenika udarcem onesvesti. tada i jedne i druge iščezavaju. jer one vrše direktan uticaj na ideologije koje oblikuju ne samo pojedinačna dela. dubljeg značenja reči. koji nadilazi um. oni koji bi da dopru do jezgra pojedinih formulacija. To je isto kao kada loše sanskare preklope dobre sanskare. Prema tome.

Ova akcija podrazumeva nenasilje. Međutim. Slučaj agresivnog naroda Situacija broj 3. odnosno nenasilje. pa čak biti i potpuno uništen. Ubijanje besnog psa zaista sadrži nasilje ali u njemu nema mržnje. Agresivni narod može pretrpeti mnoge gubitke. . Komentar n vezi slučaja davljenika Detaljna analiza situacije broj 1. ni u ovom primeru nemamo očigledan slučaj nasilja. sila je u ovom slučaju primenjena za dobro davljenika bez ikakve namere da mu se nanese povreda ili zlo. osnovni motiv ipak spašavanje davljenika.mora da ukloni zaraženi deo tela. koji ima dovoljno snage da zgromi arogantnog čoveka. Potreba za složenim razmatranjem Prve tri gore pomenute situacije jasno govore da se pitanje da li neka situacija predstavlja nasilje ili nenasilje. Međutim. Komentar u vezi slučaja agresivnog naroda Situacija broj 3. kroz otpor pružen njegovoj agresiji. Borba tu predstavlja primer pružanja otpora agresiji bez sebičnih motiva ili lične koristi već isključivo u cilju odbrane slabijeg naroda. Slučaj nenasilja jakog Situacija broj 5. Pošto nije bilo zlih namera. Dalje. ne samo da odustaje od toga. pa se ono stoga može nazvati nenasilno nasilje. Pretpostavimo da je slaba ali arogantna osoba pljunula i uvredila fizički jačeg čoveka. u većini slučajeva pacijent daje svoj pristanak na operaciju. a da se neki drugi narod. ovde primena sile ne predstavlja nasilje u uobičajenom smislu. ali je možemo zvati nenasilnim nasiljem. Ovde je takođe prisutna primena sile (čak i sečenje tela). A ne može se smatrati ni nenasiljem. operacija nema samo za cilj da spreči širenje bolesti kod pacijenta već i širenje zaraze na okolinu. pokazuje da je. u tom smislu se može reći da se ne radi o slučaju nasilja. I pretpostavimo da snažniji čovek. Slučaj besnog psa Situacija broj 4. ne može rešiti dok se ne uđe u mnoga tanana i složena razmatranja u pogledu detalja i motiva koji su je podstakli. ali za dobro pacijenta. takođe je veoma zanimljiva i poučna. već u jednom višem smislu to je takođe i za dobro agresivnog naroda. jer se ipak vrši odsecanje jednog dela tela. Ovakvo nasilje nije u stvari nasilno. oružanom silom suprotstavio agresivnom napadu. se neznatno razlikuje. Komentar u vezi slučaja hirurškog zahvata Situacija broj 2. Upotreba sile. a nastavnik odstreljuje besnog psa da bi zaštitio decu. Borbu u cilju odbrane slabijeg naroda ne možemo smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. Kao prvo. sila se ovde primenjuje ne samo za dobro slabijeg naroda. Sečenja tela nožem se isto lako ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. vođen plemenitom željom da spasi taj nejaki narod. može se zvati nasiljem. neki drugi činioci daju rečima ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ značenje koje prevazilazi ono koje im se uobičajno pripisuje. Pretpostavimo da je jedan agresivan narod izvršio napad na slabiji narod iz sebičnih pobuda. jer se on. Sila se primenjuje iz dobrostivih pobuda. mada je upotreba sile bez prethodnog pristanka žrtve prisutna. Pretpostavimo da besan pas trči unaokolo i da postoji mogućnost da ugrize nekog školarca. a sila ne samo da se primenjuje bez njegovog prethodnog pristanka već i protiv njegove svesne volje i htenja. kako prema pacijentu tako i prema onima koji bi mogli da se zaraze u kontaktu s njim. bez prethodne saglasnosti onoga nad kim se sila primenjuje. Dva poslednja slučaja pokazuju da u situacijama gde se stvarno pojavljuje nasilje. Uprkos tome što se radi o nanošenju zla i štete. ali se ne može smatrati ni slučajem nasilja ni slučajem nenasilja u uobičajenom smislu reci. ali je to nenasilje jakog. Sa ove posebne tačke gledišta se može reći da su u ovoj situaciji zastupljeni i nasilje i nenasilje. već mu mirno objašnjava jevanđelje ljubavi. to jest žrtve. postepeno leci od duhovne slabosti ili nemoći. koja se ogleda u napadanju i iskorišćavanju slabijih naroda.

da bi napad koji se pred uzima u odbranu slabijeg imao nepobitnu duhovnu vrednost. Glavni rezultat borbe protiv agresivnog naroda jeste dobrobit slabijeg naroda.i da se zasniva na duhovnom razumevanju van svakog kanona. kada muškarac hrani ženu koju je napao drugi muškarac sa zlim namerama . Svako delo treba da bude spontani izraz božanske ljubavi . ali ne i pasivnost. To je nenasilje jakog.ne može resiti uvođenjem kakvog opšteg pravila. Na primer. II Nenasilje Hrabrog (zasnovano na bezgranično čistoj ljubavi) Odnosi se na one koji. već snaga istinski kreativne akcije nelične prirode. a dobrobit za ostale se javlja kao sporedni rezultat. Duhovno razumevanje je izvan svih pravila Detaljna analiza i poređenje svih ovih raznovrsnih slučajeva iznosi na videlo činjenicu da se pitanje nasilja ili nenasilja . Dakle. Tu nema mnogo razlike. ili joge akcije. sile u te svrhe. Pravilno razumevanje statusa nasilja i nenasilja u šemi duhovnih vrednosti iziskuje sagledavanje prave suštine postojanja. nalazimo da je uticaj u oba slučaja dobar. Primena.njihove opravdanosti ili neopravdanosti. jeste . Oni sadrže mnoge. ne smatraju nikoga neprijateljem.on na taj način spašava život i Čast te žene. Međutim. Prema tome. a šta nenasilje.koja je iznad svih suprotnosti . on mora biti oslobođen sebičnih motiva ili mržnje. gde nije u pitanju samoodbrana ili lični motiv. a dobrobit agresivnog naroda (protiv koga je primenjena sila) javlja se kao sporedni rezultat. ne treba se ravnati prema frazama (ma kako uzvišeno zvučale) koje se zasnivaju na necelovitim. kada se ove dve situacije pažljivo izanaliziraju i uporede. ne tako lako rešive duhovne činioce i probleme. nije ni pasivnost ni slabost. Nasilje III Nenasilno Nasilje (zasnovano na neograničenoj ljubavi) Nasilje koje se vrši isključivo u odbranu slabijeg. već zbog ljubavi. kada je neophodna. ni pod kakvim okolnostima ni jedna primisao o nasilju ne pohodi njegov um. Nikada. kako za one koji su meta primene sile tako i za sve ostale. a ujedno kažnjavajući napadača navodi ga na pokajanje. Slučaj snažnog čoveka koji nudi propoved umesto revanša (situacija broj 5) predstavlja nenasilje. Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Nenasilje I Čisto i Jednostavno Nenasilje (zasnovano na božanskoj ljubavi) Ovde čovek vidi sve kao svoje Sopstvo i iznad je i prijateljstva i neprijateljstva. ono je opravdano jer u njemu nema mržnje i počinjeno je isključivo s namerom da se osigura bezbednost dece koja bi mogla da budu ugrožena od strane besnog psa. iako nisu doživeli sebe kao jedno sa svime kroz Realizaciju. Međutim. je u svakom slučaju nasilje. manjkavim idejama o tome staje nasilje. Razjašnjenje slučaja pobesnelog psa i nenasilja jakog Situacija broj 4. Oni nastoje da napadača pridobiju ljubavlju rizikujući svoje živote ne zbog straha. U slučaju operacije glavni rezultat je dobrobit pacijenta (nad kim se sila primenjuje). razjašnjenje njihovih stvarnih vrednosti ili pomankanja vrednosti . Zaštita slabijeg je vid služenja bez sebičnih motiva Zaštita slabijeg predstavlja značajan vid nesebičnog služenja i deo je karma-joge.Poređenje između slučaja agresivnog naroda i slučaja hiruškog zahvata Slučaj pružanja otpora agresivnoj naciji veoma je sličan slučaju amputacije inficiranog dela tela. u potpunosti je opravdana kao neophodno sredstvo zaštite ugroženog.

ne smatraju nikoga svojim neprijateljem. na kraju krajeva. A da bi se taj cilj praktično postigao neophodno je. navesti ih da slede principe nenasilnog nasilja . nego iz ljubavi. kao što smo to već naglasili. i samo iz tog razloga. Takođe. a zatim da se postepeno uvedu u nenasilje hrabrog. njega će individualni tragači za Bogom postizati tako što će prvo slediti načelo nenasilja hrabrog. Nenasilje hrabrog pokazuju oni koji. kada je zbog neprijateljskog napada čast nacije dovedena u pitanje. nisu raspoložene da slušaju propovedi o tome kako treba težiti postignuću uzvišenog životnog cilja. nesebični napori naroda da se odbrani predstavljaju nasilje bez sebičnosti. Nijedan drugi sebični motiv ne srne da se potkrade u ovaj oblik nasilja. Kada se dostigne stanje čiste božanske ljubavi. Pošto je prisutna mrva sebičnosti (sinu je to.nenasilno nasilje. kaže se da on sledi načela nasilja bez sebičnosti. Isto važi i za sebično nasilje. već će dovesti do toga da u masi preovlada nenasilje kukavice. kada je u pitanju čast nacije. Čisto i jednostavno nenasilje jeste beskonačna ljubav. Prema tome. to jest. Mase bi se takođe mogle podučavati i voditi u pravcu nenasilja hrabrog tako što bi se navele da slede principe nasilja bez sebičnosti umesto nenasilnog nasilja. Na primer. dokle god čisto i jednostavno nenasilje stoji kao cilj života. Kao što smo već napomenuli. to se zove sebično nasilje. VI Sebično Nasilje (zasnovano na mržnji i strasti) Kada je izvršeno nasilje iz sebičnih pobuda od strane nekog pojedinca ili naroda u težnji za moći. IV Nasilje Bez Sebičnosti (zasnovano na ograničenoj ljudskoj ljubavi) Ovde je nasilje počinjeno u samoodbrani. Kada izbije rat onda mase. a tragalac koji ima čežnju da postigne to uzvišeno stanje treba da započne sa praktikovanjem onoga što smo nazvali nenasiljem hrabrog. Prerani pokušaji da se u vreme rata nepripremljene mase nauče nenasilju hrabrog ne samo da neće uspeti. Da bi se postigao ovaj cilj mora se svesrdno žudeti za njim. Na sličan način. Nasilje bez sebičnosti je ono nasilje koje se vrši u samoodbrani od podmuklog napada. njegova vlastita majka). a njen sin je brani takođe nasilnim putem. Prema tome. Ovakvu čežnju većina ljudi ne oseća. ako neko ima nameru da vodi mase u pravcu čistog nenasilja. Tako. kada je čast nečije majke dovedena u opasnost zbog napada nekog pohotljivog muškarca. na primer. V Nenasilje Kukavice (zasnovano na bezgraničnoj slabosti nečijeg karaktera i uma) Oni koji se ne opiru napadu zbog straha. neophodno je da ih prvo pripremi za nenasilje hrabrog. u slučaju kada je neko podmuklo napadnut i bez dodatnih sebičnih motiva. fatalno. kada je čast nečije majke dovedena u pitanje nasiljem nekog pohotljivog čoveka. da ljudi prestanu da pružaju otpor napadaču iz straha i ni iz jednog drugog razloga. nenasilje hrabrog je izvodljivo za one pojedince kod kojih se razvila snažna čežnja za postizanjem uzvišenog stanja. zatečene iznenadnim napadom. onda čovek brani svoju majku. poklonik postaje jedno s Bogom.nasilja izvršenog isključivo u odbranu slabijeg bez ikakvih sebičnih motiva. nesebični napor naroda da se odbrani predstavlja nasilje bez sebičnosti. To je cilj života. mada nisu dostigli jedinstvo sa svepostojanjem kroz Realizaciju. nezasluženoj dobiti i tako dalje. makar u početku. Oni nastoje da razoružaju napadače uz pomoć ljubavi i rizikuju svoj život ne zbog straha. tako izraženu ljubav zovemo ograničenom ljudskom ljubavlju. odnosno za nasilje koje zarad sebičnog cilja sticanja moći ili nekog drugog sebičnog cilja vrši pojedinac ili čitav narod. moraju se postepeno voditi ka ovom cilju uz pomoć . Jedini praktičan način da se oni dovedu do krajnjeg cilja jeste da im se u svest usadi načelo nenasilnog nasilja. spadaju u ovu vrstu. Nenasilje kukavice je. kao u slučaju neprijateljskog napada. Široke mase koje ne osećaju poriv i intenzivnu žudnju za jedinstvom sa Bogom.

nenasilje hrabrog i nenasilje kukavice u oba slučaja jeste nenasilje. Na primer. Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava čak i u kriminalnim delima. Savršenost u dualnosti je relativna Zlo nije samo zlo.načela nenasilnog nasilja i nasilja bez sebičnosti. isto tako se može stepenovati. a porok nije samo porok. Savršenost u domenu dualnosti je samo relativna savršenost. Postoji duhovno Savršenstvo koje se sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti. i obratno. Sa stanovišta unutrašnjeg motiva. Stoga nenasilje kukavice podvodimo pod etiketu ˝ne-ljubav˝. Postoji takođe i ono savršenstvo koje se vidljivo ispoljava u području dualnosti. A sve ove pojave zapravo su izraz jedne jedinstvene Stvarnosti u različitim stepenima. on je i vrlina u najmanjem stepenu. slabost nije samo nemoć. koji predstavlja briljantnost neke određene osobine ili svojstva. Čak i u grehu i zločinu u izvesnom smislu postoji savršenost. Duhovno savršenstvo nije isto što i briljantnost određene sposobnosti U granicama dualnog sveta. A u tom kontekstu. Hrana kada se pogrešno uzima postaje otrov. kao i nesavršenost. Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. a unutrašnji motiv nenasilja kukavice se svodi samo na očuvanje sopstvenog života. Drugim recima. savršenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. Različitost dve suprotne sile se ne može poništiti. ili ako je savršen u pevanju.to jest. međutim. a savršenost. njihovi unutrašnji motivi su. kao i sve ostalo što potpada pod zakone dualnosti. Kada je neko ubistvo izvršeno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo zaključiti ko je ubica. Na kraju. Unutrašnji motiv nenasilja kod hrabrog je toliko jak da bi on položio i sopstveni život u korist beskrajne ljubavi. čovek dolazi do zaključka da se i savršenstvo. zlo je minimum dobra. mora postati jasno da su nenasilno nasilje i nesebično nasilje samo sredstva za postizanje životnog cilja . to je i snaga u najmanjem stepenu. može se stepenovati. dok otrov (kao što je strihnin) dat u malim količinama kao sredstvo za osnaženje. Na primer. beskrajno suprotni. Loše i dobro. Posmatrajući savršenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu. sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. a nenasilje kukavice se rada iz straha. Ovakav oblik savršenosti. a nenasilje hrabrog pod etiketu ˝ljubav˝. već pod etiketu ˝dužnost˝ . možda nije savršen u nauci. treba pažljivo razlučiti od duhovne Savršenosti. onda je posredi savršen zločin. kontrastiranja i relativnog postojanja. Nenasilno nasilje nije podvedeno pod etiketu ljubav. savršenost podrazumeva briljantnost određene sposobnosti ili svojstva. kao sredstva. čistog i jednostavnog nenasilja ili beskonačne ljubavi. a porok minimum vrline. Motive i njihove posledice ljudi uvek procenjuju prema opštedruštveno prihvaćenom shvatanju dobra i zla. nenasilje hrabrog se rađa iz ljubavi. što je u suprotnosti s ljubavlju. briljantnost u jednom pogledu ne mora da znači briljantnost u svakom pogledu. dejstvo i učinak se menjaju u zavisnosti od primene. maksimum i međustupnjeve. Dok sa stanovišta formalnog nenasilja oni nisu u suprotnosti. koja nije u domenu dualnosti. već kako to okolnosti zahtevaju. neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. porok i vrlina.jer je to dužnost koja se obavlja nesebično u korist drugih. ali se može izdejstvovati preobražaj jedne u drugu silu kada se pravilno usmeri kroz odgovarajuće kanale. ipak. Celokupno vidljivo postojanje. Zato se ova briljantnost može lako zamisliti kao uveličana predstava neke dobre osobine iz domena ograničenog iskustva . čime on zaslužuje najveći prezir. u skladu sa karma-jogom što je u krajnjem ishodu povezano sa neograničenom ljubavlju. mada je u početku pobuđeno ljudskom ljubavlju. ne smeju se brkati sa samim ciljem. Mada hrana sama po sebi ne može biti otrovna. postoje samo u kategorijama poređenja. ono je i dobrota u najmanjem stepenu. Svi oblici dualnosti imaju minimum. I. slabost je minimum snage. Savršenstvo Dva vida savršenstva Da bi se stekla jasna predstava o tome šta se podrazumeva pod savršenstvom. neko ko je savršen u nauci možda nije savršen u pevanju. slabost i snaga. postaje blagotvoran za nerve. Čitavo čovečanstvo se kreće između ekstrema savršenosti i nesavršenosti. koje samo delić mnogostrukog manifestovanog sveta. Može se nazvati savršenost tek kada se poredi sa nečim nesavršenim.

Ako živi u sredini koja pozitivno ocenjuje sposobnost koju je razvila. bilo zarad njihovog duhovnog spasenja. da je prividno uništenje tela i uma zlih Kurua. iskazati. Duhovno savršeni će ispoljiti najviši nivo briljantnosti u svim vidovima života kojima će se prema potrebi prikloniti isključivo radi duhovnog uzdizanja drugih duša. Savršenstvo omogućava savršenu prilagodljivost i nepokolebljivu smirenost u svim situacijama ne dovodeći u pitanje Istinu . Savršenstvo se ne svodi ni na jednu od oprečnosti. ukoliko poželi da iskaže briljantnost u ma kojoj oblasti. prikaže. ali to bi šokiralo svet. . to je samo jednostrani razvoj neke sposobnosti ili osobine. Kada neka osoba postane duhovno savršena. oni to čine bez unutarnje vezanosti. Njegova savršenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom Postojanju. dok je Savršenstvo iznad njih. a ipak. Zbog toga Savršenstvo i nadilazi oprečnosti i ujedno predstavlja racionalni odgovor na sve moguće situacije u životu. ali će biti vođen isključivo duhovnim razlozima. te da je sve što naizgled postoji u domenu dualnosti i što je dokučivo intelektom. njegov zakon dobrima donosi dobro. osećaće se promašenom i njen mir će biti narušen. on se ne oslanja na iskazivanje misli. Ne treba. savršenog grešnika. biće privremeno sretna i uživati u doživljaju harmonije sa svetom. veČno promenljivim životnim gibanjima. zamišljati da u Savršenstvu nema elemenata ljudskosti. to je uvek samo u svrhu duhovnog uzdizanja drugih duša. Mada je posedovao savršenstvo u svakom pogledu. ona zna da osim Boga ne postoji ništa. Srce Savršenog je istovremeno meko kao pamuk i čvrsto kao čelik. a ne da bi zadovoljili nečiju radoznalost. koje je On pogubio. Ono će se izraziti kroz ovu ili onu oprečnost. što znači da Savršenstvo mora biti svestrano. Bio je savršen u svemu. izaziva nedoumicu. Njemu reci nisu neophodne. Da je poželeo. a lošima . Savršenstvo u jednoj stvari i nije Savršenstvo. Savršenstvo se može manifestovati ubijanjem ili spasavanjem u zavisnosti od toga šta situacija zahteva u duhovnom smislu. već kako to nalaže priroda situacije. Zato pravo Savršenstvo podrazumeva savršenstvo u svakom pogledu. samo puka iluzija. Krišna kao i ratar ne samo da je bio duhovno savršen.što kod ljudi koji još nisu dostigli svestrani razvoj. savršenog nitkova. Savršenstvo uključuje suprotnosti Ako pokušaš da shvatiš prirodu Savršenstva putem utvrđenih standarda (što uvek podrazumeva prisustvo suprotnosti). On je iznad dobra i zla. Ali ako se nađe u neprijateljskoj sredini gde se ta sposobnost smatra nepoželjnom. Ovakva osoba ne može da zadrži uravnoteženost uma i da istovremeno održi korak sa vratolomnim životnim obrtima. Kao što čovek koji je navukao rukavice može dotaći svu prljavštinu sveta a da se ne uprlja. muzika. U duhovnoj Savršenosti leži briljantnost u svim njenim vidovima. Kada se služe svojim savršenstvom. već je predstavljao oličenje Savršenstva. Krišna je dokazao Ardžuni. Njemu nije bilo neophodno da ga. Oni prikazuju savršenost samo ukoliko se za to ukaže duhovna potreba. u ispunjavanju Njegove misije. umetnost. iz čega proishodi nefleksibilnost ili nesposobnost da se čovek prilagodi brojnim.svakodnevnog života. zato Savršeni nije vezan ni jednim pravilom i ni jednim ograničenim idealom. na taj način ćeš ga zasigurno ograničiti i time promašiti pravo značenje Savršenstva. a ne prosto da bi prikazali sebe kao savršene. Isto tako. on će to saznati. mogao je prikazati Sebe kao savršenog pijanicu. bez ikakvih poteškoća. međutim. Za duhovno savršenog Bog je jedina Stvarnost. dobro i zlo za njega su samo snovi. slabost. Nauka. tako i duhovno savršeni može da se bavi univerzalnim aktivnostima a da ga one ne vezuju. ili savršenog ubicu. Tužan čovek se trudi da smehom razveje tugu. Ona se ne može uporediti ni sa čim iz područja dualnosti. Savršenost duhovno ostvarenih duša ne spada u područje dualnosti i kao takva je sasvim van domašaja uma. on će je. Potpuni razvoj ljudske razboritosti Ljudske aktivnosti ograničene su suprotnostima.zlo. Ako poželi da sazna nešto pre nego što se to ispolji. mada ne isključuje mogućnost da bude izraženo kroz neku od njih. koji je bio Njegov posvećenik. a njeno iskazivanje kroz reči sledi kasnije. Duhovna savršenost obuhvata sve vidove savršenosti Kada duhovno savršeno biće upotrebljava svoje znanje i moći. snaga. Pošto direktno čita misli svih bića. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim verbalno izraženim mislima: misao dolazi prva. Savršenstvo mora biti svestrano Duhovno Savršenstvo znači pun razvoj svih aspekata ličnosti. Savršenstvo ujedno obuhvata suprotnosti i prevazilazi ih.

ali će prestati da se vezuje za njih. postajući prekomerno nametljiva. To je moguće ostvariti tek kada duh. ali istovremeno ne izbegava da živi životom svakodnevnice. Materija kao instrument ispoljenja duha Pravilna usklađenost između materijalnih i duhovnih aspekata života ne može se ostvariti ako im se prida podjednaka važnost. tako materija dobija na vrednosti samo kada kroz nju slobodno protiče istinski kreativni život. Služiće se njima kao sredstvima za ostvarenje duhovnog života. nije lišen smisla za humor. Za pijanicu vino je sve. Kroz svesno i radosno jedinstvo konačnog i Beskonačnog dobija se Savršenstvo. niti da se uljuljka u duhovnom blaženstvu. sprečava izražavanje duha. nego igra ulogu fleksibilnog instrumenta ispoljenja duha. Drugim recima. U dobroj ravnoteži materija ne nameće svoje pravo. već ga treba iskoristili za duhovne potrebe. međutim.AH čak ni Savršeni. Savršenstvo ne može pripadati tako shvaćenom Beskonačnom. Na ovim primerima vidimo kako. Savršenstvo postoji onda kada čovek definitivno prevaziđe svoje granice i ostvari svoju beskonačnost. kroz raznovrsne žudnje uma. To je još jedan slučaj Savršenstva. materija nastoji da prida sebi važnost koja joj ne pripada. oslobođen od svih žudnji. nesumnjivu prednost nad materijom. ta prednost se ne ispoljava tako što se izbegava i odbacuje materijalno. Ograničeno biće koje je svesno ograničenosti svog bića svakako nije Savršeno. U takvom životu svest nije sputana svetovnim i materijalnim stvarima. Ako pod Beskonačnošću čovek podrazumeva nešto što je suprotno od konačnog ili odeljeno od konačnog i neminovno drugačije od konačnog. Baš kao što je muzički instrument vredan samo kada kroz njega odzvanja pesma muzičara a postaje smetnja ako ne služi toj svrsi. Savršenstvo Samog Boga postaje očevidno tek kada On Sebe ispolji u formi čoveka. i konačno koje prevazilazi svoj osećaj ograničenosti u punom saznanju daje ono zapravo otkrovenje Beskonačnog. postane potpuno svestan svog pravog položaja. a gubi vrednost kada mu se suprotstavi. za pohlepnog je gomilanje novca od najveće važnosti. koji je beskonačno sretan. ili životu savršenog delanja. Duh mora da ima. Koristimo ga da bi se suočili sa problemima života i uhvatili se s njima u koštac sa duhovnog stanovišta. Ne može se uzeti mera materijalnog . Tako on može nastaviti da živi u svojoj materijalnoj i društvenoj sredini ne žudeći za njom i. . Drugim recima. postoji prava usklađenost između materijalnog i duhovnog aspekta života. ono postaje savršeno. U oba slučaja Beskonačno i konačno nisu odvojeni jedno od drugog. On je došao do saznanja da materijalna dobra sama po sebi ne sačinjavaju suštinu života. biće sposoban je da podredi svojim duhovnim ciljevima. ali ga one više neće ni očaravati niti mu donositi brige. Duhovni život Istinska karma-yoga U pravoj karma-jogi. to je u potpunosti razvijena razboritost koja je kod čoveka tek u zametku. Da bi se duhu povratilo dostojanstvo nije potrebno odbacivati materijalno. na delu. Beskonačno mora da otkrije svoj neograničeni život u konačnom i kroz konačno ne dozvolivši pritom da u tom procesu bude zarobljeno i sputano. ali kada postane svesno da je jedno sa Beskonačnim. niti čoveka kao čoveka. ili kada Beskonačno prekine svoju tobožnju povučenost i postane čovekom. Tada imamo Beskonačno koje sebe razotkriva kroz konačno i pritom ne biva zarobljeno. takvo Beskonačno je već ograničeno nemogućnošću da se potvrdi kroz konačno i u konačnom. Tada čovek može i dalje posedovati materijalna dobra. materija.i mera duhovnog i onda izbalansirati. a za koketu je potraga za čulnim doživljajima najviši smisao života. Duhovnost iziskuje podređenost materije a ne njeno uklanjanje Zahvaljujući raznovrsnim željama uma. Bog koji svesno preuzima ograničeni ljudski oblik je Avatar. nevezan kakav jeste. Znači. već tako što se materija koristi kao sredstvo za ispoljenje duha. Savršenstvo je kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek Savršenstvo nije osobina Boga kao Boga. Umu se ne dopušta da uroni u materijalni život želja koje ga nagrizaju. Savršenstvo se postiže kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek. Savršenstvo ne čini čoveka nečovečnim već nadčovečnim. To se upravo i događa kada čovek odbaci iluziju da je konačan i postigne Božanstvo ostvarenjem svoje božanstvenosti. i uvek će imati.

kao da ona nema nikakve veze sa materijalnim svetom. lepota i duhovna Savršenost ispunili sva bića. ulogu koju u duhovnom životu igra fizičko telo. Sloboda duha koja se izražava kroz izbegavanje dodira sa svetom i povlačenje u kakvu pećinu je negativna sloboda. Materijalne stvari postaju dobre ili loše u zavisnosti od toga da li propuštaju božansko ili ga ometaju. kao što je to slučaj sa savremenim ratovima. umetnost i politika mogu biti u službi duhovnih ciljeva Obzirom da fizičko telo i ostale materijalne stvari mogu pomoći duhovnom životu. Jednako tako. potraga neće odvesti nikuda. politički zanos kome nedostaje duhovne dubine može postati pokretačem društvenog i internacionalng haosa.Sloboda duha ispoljena putem vlasti nad materijom Jednom kada je postignuta prava usklađenost materije i duha. radost. Međutim. a političkim sredstvima može se ostvariti univerzalno bratstvo ljudi. i kao takav ne priznaje veštački postavljene međe. no taj isti konj može postati problem za jahača ukoliko se poslušno ne odazove njegovoj volji. Daje nam vremena da predahnemo. mir. a umetnička dela počesto se preobraćaju u sredstva kojima se pothranjuje. Stvari same po sebi nisu ni dobre ni loše. Nevezanost ne treba pogrešno tumačiti kao nedostatak ljubavi i naklonosti. onda ono ima svojih prednosti. ili pak.da bi ljubav. iskorišćava nečiji egoizam i ostale manjkavosti. Telo tako postaje posrednikom ostvarenja božanskog života na zemlji. Nevezanost podstiče pravilno razumevanje i omogućava pravilno . radosti i inspiracije. Ljude koji traže duhovnost izvan života. Na nju ne utiču nikakvi ˝izmi˝. Lepe stvari redovno gube vrednost postajući predmetom nečije žudnje. više nema te oblasti života kroz koju se božansko ne može izraziti. ˝Telo˝ nije antiteza ˝duha˝. na društvena ili naučna dostignuća. Telesnost nije neminovno prepreka duhovnom životu Materijalne stvari imaju manju ili veću vrednost u zavisnosti od uloge koju igraju u duhovnom životu. Naučna dostignuća mogu se zloupotrebi ti za uzajamno uništavanje. Uzmimo. Nevezanost ne samo da omogućava da se pravilno vrednuju stvari. Božanskoj igri mogu se potčiniti sve materijalne stvari ovog sveta. Telo koje se poslušno povinuje zahtevima duha vremenom postaje kanal kroz koji se carstvo nebesko spušta na zemlju. ne uzimajući u obzir da je istinska duhovnost celovita. duhu je potrebno da se opremi telom. Njegova prava uloga je da pomogne ostvarenju duhovnih težnji.Lepe stvari su izvor čistote. sve ovo što smo pobrojali su istovremeno sredstva kojima se ostvaruje duhovni napredak . nego oplemenjivanje svetovnog u duhovne svrhe . na primer. Ukoliko je takvo povlačenje privremeno. Prestaje potreba da se beži od svakodnevnog života i njegovih zapleta. Neprianjanje ne znači ravnodušnost Od onih koji bi hteli da žive duhovnim životom zahteva se da u žarištu svetovnih zbivanja održe nevezanost. već traži načina da se izrazi u njima i kroz njih. To je istinski duhovni život. prava duhovnost se ne odnosi prema njima neprijateljski. Stoga savršena osoba ne gleda s visine na lepe stvari ili umetnička dela. one postaju saveznici samopotvrđivanju duha. dok umetnička dela oplemenjuju i uzdižu svest ljudi. i u tom svojstvu ga nazivamo hramom Božijim na zemlji. Jahaču koji kreće u bitku je potreban konj. Istinsku duhovnost ne treba brkati sa kratkotrajnom ponesenošću nekom novom modom. a tako potčinjene. S druge strane. Stvarna sloboda je izvorno pozitivna i mora se izraziti kao prirodna dominacija duha nad materijom. onda takvo povlačenje ne pomaže postizanju stvarne slobode. Želje nas obmanjuju i sprečavaju da vidimo stvari kakve jesu. Suprotstavljanje tela i duha neizbežno završava osudom tela. jer je bit duhovnosti jedan obuhvatan prosvetljen odnos prema svim raznovrsnim životnim situacijama. Sve veroispovesti i svi kultovi ističu važnost nekog fragmentarnog aspekta života. One pothranjuju naše opsesije i obmanjuju nas pogrešnim utiskom da zavisimo od spoljašnjih objekata. Ali ako se čovek povlači u strahu od sveta ili zbog nedostatka poverenja u duhovnost. da povratimo dah u životnoj trci. da bi izrazio vrhunac svojih mogućnosti. usku i posebnu oblast života. Čovek neće pokazati duhovnost tako što će se interesovati za neku imaginarnu. Duh pokriva i obuhvata život u celini. zavisti ili gramzivog prisvajanja. Nauka. telo postaje prepreka duhovnom postignuću tek kada se povlađuje njegovim zahtevima. Duhovni život nije okretanje leda svetovnom području. Duhovnost obuhvata život u celini Život duha je izraz Beskonačnog. Naučna dostignuća mogu da spasu čovečanstvo od suvišnih teškoća i patnji. sa svrhom da se rezimiraju svetovni doživljaji i razvije nevezanost. mada ono može ometati njegovo delovanje ukoliko odbije da se uskladi sa potrebama duha. već je i najvažniji preduslov za to. što ne znači da im je dopušteno da ostanu hladni i ravnodušni.

Ona je odgovor na određene vrste događaja od kojih zavisi. Stoga božanska ljubav ne traži poseban kontekst u kome bi se izrazila. nepovezanih delova. Duhovna mudrost ne prihvata bezuslovno svetovne običaje i navike. pobožnim prilikama. ne čineći svest zavisnom od spoljnih objekata. Čovek će instinktivno zamahnuti da kazni tog mrava. proglasili beznačajnim. Ona se ispoljava i u onim trenucima kojima neprosvetljeni najčešće ne pridaju preveliki značaj i preko kojih prelaze. Duhovni život je život u pozitivnoj slobodi. Ona ne čeka na retke trenutke niti traga za posebno tužnim. On vodi život nesebičnog služenja u kome nema ličnih motiva. oni neretko postaju nesvesni pokretači novih zala. Iz tog razloga se ispoljava i u prilikama koje su oni. Onda ni duhovnost vise ne traži izolovan ili ekskluzivan izraz. on neminovno biva uključen u aktivnost kroz koju . stvari i događaji postaju deo simfonije stvaranja. Svetovni ljudi smatraju da je nešto ispravno. vrednost koju one imaju kao delovi manifestacije Jedinstvenog Života. U duhovnom životu nema nekritičkog oponašanja. Obična ljudska ljubav se ispoljava samo u odgovarajućim okolnostima. Jednom postavljeni na svoje pravo mesto u melodiji života. znači osloboditi se tvrdokorne opsednutosti njihovom nestvarnom izolovanošću i posebnošću. Svetovni običaji i navike predstavljaju gotovo uvek kolektivni učinak dela materijalno nastrojenih ljudi. Nesebično služenje Karma yogin se kloni kako haotične aktivnosti tako i pasivnosti Karma-jogin izbegava da se upusti kako u haotičnu aktivnost proisteklu iz sebičnih želja. Ako nedostaje radosti. Nasuprot tome. lepote ili dobrote u ljudima koji ga okružuju. Ali u šta vodi njihova aktivnost? Svaki tako rešen problem praćen je stotinama novih problema u vidu nepredvidivih i nekontrolisanih sporednih rezultata. mora se podvući razlika.sagledavanje vrednosti stvari. u kome se duh uliva u materiju i zrači kroz nju bez ograničavanja. Život duha je neprekidno ispoljavanje božanske ljubavi i duhovnog razumevanja. Nerazumno služenje proizvodi haos i pometnju Pretpostavimo da su se mravi razmileli po čoveku i da ga je jedan ujeo. Savršenom Učitelju biće to dovoljan povod da ih obaspe božanskom ljubavlju i oslobodi ih iz stanja materijalnog ili duhovnog siromaštva. bude vodeno duhovnim razumevanjem. u kome se jedino vodi računa o što potpunijem oslobađanju božanskog u svim fazama života. Duhovni život je sveobuhvatnost slobodna od prianjanja i opažanje u kome nema upletenosti. Njegov svakodnevni odnos prema svetu je izražavanje dinamične i kreativne božanstvenosti koja se prostire svuda i produhovljuje sve na šta Savršeni Učitelj upravi svoju pažnju. Mnogi dobri ljudi se uporno trude da se izbore za društvenu pravdu kroz državne institucije. Božanska ljubav kao kreativan i dinamičan odgovor životu Duhovni život postaje jedinstven i integralan. smatrajući ih suviše običnim i svakodnevnim. i ne oseća se manje vrednom baveći se običnim fizičkim. pa po tome kroje svet za svoje istomišljenike. Veoma je važno da služenje. budući da izvire iz unutrašnjeg izvora. tako i u prividnu neaktivnost potpunog neželjenja. Svetovni ljudi misle da će stati na put zlu suprotstavljajući mu se. Zato slepo praćenje svetovnih konvencija nije pouzdan znak da se mudro postupilo. čak i onda kada je potpuno nesebično. Istinska duhovnost je svestrana Stvari i događaje zemaljskog postojanja čovek doživljava kao tuđe i neprihvatljive sve dok ga ne preplavi val duhovnog razumevanja. jer nerazborito nesebično služenje može da prouzrokuje haos i pometnju. a progledati kroz veo njihove varljive višestrukosti. on mora da se temelji na istini i osećaju za istinske vrednosti. a oba ova aspekta božanstvenosti su neograničene univerzalnosti i neosporne sveobuhvatnosti. intelektualnim i emocionalnim potrebama ljudi. nema više posebnih. najverovatnije će ubiti i mnoge druge nedužne mrave. Videti stvari onakve kakve jesu znači shvatiti njihovu pravu vrednost. što su okusili samo ljudsku ljubav. božanska ljubav je. nezavisna od spoljašnjih okolnosti. ali ako ga udari. ali postupajući tako. Duhovno razumevanje ne može poteći iz slepog oponašanja Između duhovnog razumevanja kao neodvojivog dela duhovnog života i svetovnjačke mudrosti kao esencije ljudskih odnosa i običaja. Pokušavajući da izvrši pravdu nad jednim mravom.

međutim. jer on nepogrešivo poznaje situaciju i njene duhovne zahteve. ono se. Ukoliko uživate u služenju a pritom vaš ponos raste dok mislite da činite dobru stvar. Osećaj nepotpunosti javljaće se sve dok . delotvornu uslugu bez nagomilavanja dodatnih problema. političari. može pokazati lošim u posebnom slučaju.se nanosi nepravda ostalim mravima. Baš kao što ono što je hranljivo za zdravog čoveka može predstavljati otrov za bolesnog.opipljivih i neopipljivih. a ne pogrešna procena situacije i njenih duhovnih zahteva. onda time ne samo da nanosite duhovnu štetu primaocu. Kao što je moguće čoveka vezati gvozdenim ili zlatnim lancima. vi uvećavate breme njegovih sanskara. već i sebi samom. iako on ne očekuje rezultat ili nagradu. I tako. jer ona ne ume da pruži pravu. Iako vaš motiv nije bio da takvu osobu zadužite. definitivno može smatrati rđavom uslugom. Sklonost ka prosjačenju stvara nepoželjne sanskare. neće izbeći nanošenje patnje drugima. to može smatrati pružanjem dobre usluge. Nesebično služenje se zasniva na razumevanju Služenje u duhu nesebičnosti uvek blagotvorno deluje na karma-jogina. Čak i nerazumno služenje donosi duhovnu dobit Iz navedenih razloga ljudi bi morali da budu pažljiviji i izbirljiviji u svom dobročiniteljatvu. Da bi predstavljalo najveću blagodat za sve uključene. uvek će ostati mnogo toga nedovršenog. on ne samo da će i sam imati duhovne koristi od toga. ali bi bilo šteta da se i oni. njene akcije samo unose haos i pometnju. Savršeni Učitelj može da proglasi rđavom uslugom u duhovnom pogledu. Mada od nesumnjive duhovne važnosti. Tako. Ako nekome činite uslugu da bi ste ga lime obavezali i zato što to godi vašoj sujeti. sa više tačke gledišta. ona uvek ima od toga duhovne koristi. akcija mora da proističe iz savršenog razumevanja života. Iako nesebične. neke posebne okolnosti zahtevaju da se gladnome ne da hrana. Pomisao ˝nekog zadužujem˝ je prva koja se javlja kad čovek počinje da služi. društveni reformatori i ostali dobri ljudi. Bez obzira koliko čovek postigao na ovim područjima. Stoga razumno milosrđe traži duboko poniranje u duhovne zahteve situacije. Ovo što je rečeno u primeru davanja hrane odnosi se i na poklanjanje mnogih drugih stvari . suzdrže od spontanog poriva za nesebičnim služenjem da ne bi nenamerno učinili kome kakvu rđavu uslugu. ne treba da ih obeshrabri u nesebičnom služenju. taj vid služenja je po svojoj prirodi nedogledan. a pružajući hranu čoveku koji dolazi kod vas sa takvom sklonošću. mada se pod normalnim okolnostima davanje hrane izgladnelom smatra dobročinstvom čija se ispravnost ne može dovesti u pitanje. koji ne mogu biti toliko sigurni u ispravnost svojih procena. Dok se. stvarnu opasnost pri služenju imamo u situaciji kada vas na dobročinstvo navode lažni motivi. vi postajete vezani za svoja dela i tako vezujete samog sebe. i to za njegovo dobro. Prividno služenje može biti i štetno Ono što obični ljudi smatraju dobrom uslugom. Ta činjenica. Čak i ako nerazborito pruži kakvu nesebičnu uslugu. ˝dužan sam jer mi se pruža prilika da služim˝. Da bi predstavljala čist blagoslov univerzuma. Stoga jedini način da se čovek oslobodi karme jeste da ostane potpuno nevezan tokom služenja. već će ujedno doprineti materijalnom i duhovnom blagostanju svih koji su s njim u vezi. Služenje koje se vrši bez ikakve pristrasnosti Sa duhovne tačke gledišta. Ta druga misao olakšava čoveku da održi nevezan stav i štiti ga da ne upadne u zamku lažnog dobročiniteljstva. on sam će. ako pristupi nesebičnom služenju sa duhovnim razumevanjem. imati koristi od toga. tako je moguće da se neka osoba na duhovnom planu veže za svoja loša ili dobra dcla. U sličnoj situaciji se nalazi osoba koja kroz jedan svoj impuls velikodušnosti biva uvučena u vrtlog društvenog života. vi ga svojim dobročinstvom u stvari samo dodatno opterećujete. s uske tačke gledišta. Jer čak i ako osoba nepromišljeno učini kakvo dobročinstvo. nesebično služenje mora da se zasniva na razumevanju. mada mu naizgled činile dobro hraneći ga. ali se ona može poništiti suprotnom mišlju. a da pritom nije savladala veštinu nesebičnog služenja. Istina je da jedino Savršeni Učitelj nikada ne greši u proceni situacije i njenih duhovnih zahteva. Oni koji stupe sa mnom u kontakt treba da razviju duboko razumevanje života i da nauče da služe bez stvaranja pometnje. vi činite upravo to deleći joj milostinju više iz navike nego iz razumevanja. ali postupajući na taj način. Služenje zasnovano početnici na duhovnom putu. Međutim. tako se ono što je dobro za ljude uopšte. bez sumnje.

tako u duhovnom pogledu. Materijalistički koncepti nisu od koristi u duhovnim istraživanjima Um je navikao da se bavi materijalnim stvarima. Kod većine ljudi um i srce su u zavadi i upravo taj njihov međusobni razdor stvara pometnju. Duhu je bolje pristupiti srcem nego umom. Život Čoveka-Boga je život služenja. što znači da nastavlja da se oslanja na koncepte kojima se ranije koristio u intelektualnom poimanju materijalnih stvari. Srce. njegovu sreću ne umanjuje nesavršenost ili patnja života u drugim formama. na trenutke ima iskustva duhovnog jedinstva i stoga pokazuje sklonost ka davanju. um nastavlja da se kreće utabanim stazama. ne mogu mu biti od pomoći za poimanje duha. Srce crpi vitalnu snagu iz najdubljih duhovnih poriva. Tako i Bogoostvareni živi požrtvovano ne zato što želi nešto da postigne. služenje nakon spoznaje Istine je spontani izraz duhovnog razumevanja istinske prirode Sopstva. Da bismo razumeli materiju koristimo materijalna. Služenje kao jedna od osnovnih karakteristika života Bogoostvarene osobe iz osnova je različito od služenja onih koji još nisu ostvarili Istinu. Srce intuitivno prihvata vrednosti koje pojedinac progresivno ostvaruje prolazeći kroz raznolika iskustva pojavnog sveta. jaz između služenja pre ostvarenja Istine i služenja nakon ostvarenja Istine. Ono je željno davanja a ne uzimanja.služenje bude povezano sa idejom o postizanju određenog rezultata. želi da bude ispunjeno kroz ljubav. On više ne oseća potrebu da postignućima obogaćuje svoj rast. jer je već potpuno ispunjen ostvarenjem Beskonačnog. Um. Međutim. um je prezasićen doživljajima mnogostrukosti i razdvojenosti. ono više nije . Zato između unutrašnjeg glasa srca i produkata uma. doista. Veliki je. Konflikt uma i srca Pored metoda uma . Materiju možemo pojmiti urnom ili intelektom na osnovu podataka dobijenih od različitih čula. to je neprekidno služenje drugim oblicima njegovog Sopstva. Ali srce. ovakav pristup unapred je osuđen na neuspeh. opteretili su svoj um večitim bremenom. Pošto njegova radost proističe iz spoznaje Božanstvenosti u njemu samom. izražavajući se kroz neposrednu intuiciju unutarnjeg života. a ne zato što svojim sijanjem hoće nešto da postigne. a njegova svest nije zasenčena čežnjom za nečim neostvarenim. Srce ne interesuju dokazi ili intelektualne potvrde koje um traži baveći se materijalnim stvarima. a da bismo razumeli duh koristimo duhovna sredstva. I mada daje značajne rezultate u objektivnom svetu. To bi ličilo na pokušaj da se vidi ušima i čuje očima. retko se sreće i najteže ga je postići.koji se temelji na čulnom opažanju i na izvođenju dokaza sve do zaključka postoji neposredniji metod. čime se čovečanstvo ujedinjuje i postaje nesebično i darežljivo. čineći ga sebičnim i posesivnim. koji ga neizbežno navode na pogrešan utisak daje duh jedan objekat uma. osećajući u svojim unutrašnjim doživljajima treperenje ljubavi. Kada se okrene duhovnim problemima. On svoj život ne usmerava ka nekom cilju s nadom da će ga ostvariti. pažnje usmerene na postizanje duhovnog razumevanja. u svom pokušaju da razume duh nezavisno od srca služi se poređenjima iz materijalnog sveta. a duh se može pojmiti jedino kroz sam duh. Putevi duhovnog razumevanja Duh je nepojmljiv umu Različiti putevi koji vode duhovnom razumevanja najbolje se mogu shvatiti ako se već na samom početku postavi jasna granica između duha i materije. Služenje nakon Ostvarenja Nema ostvarenja Beskonačnog kroz obračun sa beskrajnim nizom posledica. Najviši oblik razumevanja. U konkretnom bavljenju materijalnim svetom. Sunce šija jer mu je to u prirodi. metod srca. već zato što je takva struktura božanskog života u srcu Stvarnosti. jer koncepti koje je intelekt razvio u cilju razumevanja materijalnih stvari. i stoga potpiruje egocentrične sklonosti koje razjedinjuju čovečanstvo. Punoća njegovog bića je blagoslov za život drugih oblika i snažno ih uznosi kako u materijalnom. sto on ni u kom slučaju nije. a energija koja pokreće intelektualno razumevanje u sferi materijalnih stvari izvire iz požude i želje.opterećeno žudnjom za rezultatom. koje na sebi svojstven način oseća jedinstvo života. Oni koji kroz život služenja ciljaju na izvesne i sigurne rezultate. u kome duh spoznaje Sebe bez ikakvih pomoćnih sredstava ili posrednika. koji pokrivaju prividne i površne . S druge strane. požrtvovanost i služenje.

Ali ljubav nije ljubav ako se ne javi sama od sebe. A tamo gde nema ljubavi. Um želi da poseduje sve moguće stvari. traži konkretne dokaze. biće privrženost ili iz straha ili iz osećanja dužnosti. Ostvarivo je tek u nadmentalnom postojanju. Ali svrha takvih iskustava nije jačanje misaone žudnje za intelektualnim dokazima. pa shodno tome. a obe su odsutne u suvoparnom. Potvrde i dokazi postaju važni onda kada su čoveku potrebne garancije da bi postigao sigurne i opipljive rezultate u objektivnom svetu. a ne kroz intelektualnu potragu za čudima. što nikada ne srne biti cilj. to neće obavezno otvoriti i njeno srce. Čak i pod pretpostavkom da se neka osoba. S duhovne tačke gledišta. Pre bih pristao na to da uopšte nemam pristalice nego da čudima uveravam ljude u svoju božanstvenost.kojoj je potpuno nevažno šta dobija od objekta ljubavi. ali je svega nekoliko istinski srećnih. Ako hoćete da budete sigurni u objekat svoje ljubavi pre nego što pružite ljubav. nego u njihovom ostvarenju. ostaje na površini života. Umom možete dobiti teoriju ljubavi. . ako bi neko samo pokušao da sedi mirno. i da ga je lako dostići. Harmonija uma i srca Intelekt većine ljudi je opterećen bezbrojnim željama. i. neminovno dolazi do sukoba. Ubeđivanje takve vrste je češće prepreka nego pomoć ostvarenju najviše ljubavi . Um traži potvrde i dokaze Um stupa u kraljevstvo srca tako što zahteva dokaze i uveravanja pre nego što se prepusti ljubavi. i da im ta iskustva pomažu da još više otvore srce. samodovoljnost i ispunjenost. Najviši nivo čovekovog postojanja odlikuje oslobođenost od želja. ubrzo bi shvatio da je postizanje stanja neželjenja izuzetno teško i da se ono može održati isključivo kroz žestoku duhovnu aktivnost. Svako traga za srećom. a ne ljubav samu. pružim vidljive dokaze o mom duhovnom položaju. Ona ne može nastati kao rezultat pogodbe. intelektualno uveri da Bog postoji. mnogi ljudi bi prvo da se uvere u moju božanstvenost da bi mogli da me zavole. Međutim. nema ni blaženstva ni lepote postojanja. Kada su čoveku oči uprte u rezultate delovanja umesto u suštinu. Vi ne možete voleti intelektom. Intelektualna ubeđenja koče spontanu ljubav Kada um traži potvrde i dokaze (u smislu konkretnih dokaza i čuda kao ispomoć duhovnom razumevanju). To jest. Duh se može sagledati jedino srcem Iz tog razloga ne izvodim čuda čak ni za svoje najbliže i najdraže. Nesputanu ljubav ne mogu stvoriti ubeđenja koja pripadaju oblasti uma. Zahtevi uma koče spontani izliv ljubavi koja je jedini oslonac i hranitelj istinske duhovnosti. površno kakvo jeste. Ono daje senku a ne suštinu stvarnosti. ljudi imaju duhovna iskustva koja do tada nisu imali. Duhovnost se ne sastoji u intelektualnom pronicanju u istinske vrednosti. Znanje poteklo iz intelekta je puka informacija. Privrženost koju ona može iskazati prema Bogu nakon tog hladnog otkrovenja. Ljubav se ne može rasplamsati na osnovu zaključivanja. Bog se mora spoznati kroz ljubav. Um mora da bude prevaziđen da bi se doživelo duhovno blaženstvo neželjenja. bez ikakvih Želja. Zapravo je potpuno stanje neželjenja neizvodljivo sve dok životom gospodari um. uverenja. to znači da je rešavanju duhovnih problema pristupio umom i tako uzurpirao oblast srca. potvrde. Tačno je da.aspekte života. Nezavisnost od želja moguća je samo u nadmentalnoj egzistenciji Ljubav i radost su jedine bitne stvari u životu. Jedino je znanje poteklo iz unutrašnjeg ostvarenja dostojno da bude nazvano duhovnim razumevanjem. jer trajna sreća dolazi tek kada nastane potpuna oslobođenost od želja. zahtevaju od mene da im. na činjenicama baziranom znanju koje je prihvatljivo intelektu. pomoću čuda ili drugih sličnih konkretnih stvari. Ona im ne mogu pružiti duhovno blaženstvo svojstveno ljubavi. on stupa u oblast za koju je merodavno srce. takav život predstavlja najniži nivo čovekovog postojanja. izvođenjem čuda. Skrivene dubine okeana života mogu se ispitivati isključivo u dubini srca. Saznanja do kojih su neki tipovi jogina došli putevima uma su intelektualna i suvoparna. voleći me. Umu je nedostupna priroda Boga kao Okeana Ljubavi. a ono daleko više zavisi od srca nego od uma. onda je to samo jedan vid proračunate sebičnosti. Na primer. održavajući punu svest (što znači da ne dozvoli da ga uhvati san). Spolja izgleda kao da ovo najviše stanje neželjenja podrazumeva nedelovanje.

Harmonija uma i srca predstavlja najvažniji uslov celovitog. Zato um treba da deluje u skladu sa srcem. privlačenje ili odbijanje .koju je uobičajio da igra u svojim intelektualnim istraživanjima prirode univerzuma .i počinje bespogovorno da prihvata ono što mu srce nalaže. čas za oslobođenjem. a posle toga. usamljenost ili društvo. Žudnjom uznemiren um tka iluzornu sliku sreće koja će se javiti nakon zadovoljenja. u praksi je moguće ostvariti život u kome će um i srce biti međusobno usklađeni. a to je poricanje duhovnog života. Uzaludno je pokušavati da se uz pomoć uma dopre do istinskih vrednosti. Um ostaje nezadovoljan obema krajnostima i tako nastaje jedan od najsloženijih. um biva uhvaćen u kolo prepuštanja i obuzdavanja. Njihove funkcije niti su istovetne niti istorodne. već da deluju u skladu. on luta od jedne do druge oprečnosti. on vam samo može reci kako da postignete ciljeve proistekle iz intelektualnih izvora. Um i srce se svakako moraju dovesti u ravnotežu. života opterećenog željama i života potpuno slobodnog od želja. životnog elana i istinske sreće nema. brzo se razočara svojim izborom i onda čeznutljivo počinje da razmišlja o prepuštanju. ali njegova uloga počinje tek nakon što srce izgovori svoju reč. samim tim. I u jednom i u drugom slučaju rezultat je pomračenje svesti zbog strasti ili želje za čulnim uzbuđenjima. A to je moguće samo kada se nalaze u takvoj ravnoteži u kojoj istinska harmonija postaje moguća. Prepuštanje i obuzdavanje kao krajnosti Da bi resio pitanje seksa. um je neizbežno uznemiren u oba slučaja. Ravnoteža se ne postiže veštačkim napinjanjem. Um većine ljudi prihvata samo one ciljeve koji su ponikli iz želja. Znanje zasnovano na poznavanju činjenica valja podrediti intuitivnom opažanju. mračno je i turobno bez obzira padala kiša ili ne. o seksu se sudi na bazi suprotnosti koje pripadaju ograničenom umu. . To je jedna od datosti u šarenilu ljudske prirode koja se ne može mimoići. već pametnim uravnotežavanjem. od jednog do drugog razočarenja. bez obzira da li je požuda zadovoljena ili ne. isto tako. Srcu treba da bude data potpuna sloboda u određivanju ciljeva života Um je riznica učenosti. Tek kada um prihvati one ciljeve i vrednosti koji izviru iz najdubljih pobuda srca. Prema tome.tako je i u pogledu seksa um sklon da razmišlja o prepuštanju ili obuzdavanju kao o jedinim alternativama. postaje svestan svoje vezanosti za čula i počinje da žudi za slobodom. već je tu samo da sluša naredbe srca. kada je ljudski um zamračen požudom. Kao što stalno pokušava da sabije život u jednostranu šemu alternativa . međutim. Pitanje seksa Osnov polnosti Seks je svakako jedno od važnih pitanja sa kojim se um suočava u sferi dualnosti. iako zna da će oba rešenja dati podjednako razočaravajuće rezultate. Ta harmonija ne znači da oni zamenjuju svoje uloge. onda on stvarno služi da obogati duhovni život. Um je naizgled primoran da prihvati ili jedno ili drugo rešenje. i. Drugim recima. Pa ipak ne može svesrdno da prihvati nijedno od ta dva. Takozvani konflikt između religije i nauke pojavljuje se tamo gde nema razumevanja za relativan značaj ova dva tipa znanja. nepodeljenog života duhovnog razumevanja. nastoji da se vrati veslačkom obuzdavanju. tragajući čas za srećom. a srce riznica duhovne mudrosti. Kada proba obuzdavanje. znajući da će duša ostati svejednako neispunjena. a srcu treba ostaviti slobodu da. Harmonija uma i srca zahteva njihovo združeno delovanje Harmonija uma i srca rada duhovno razumevanje. ne u takvu ravnotežu koja za posledicu ima sučeljavanja uma i srca ili srca i uma.kao što su radost ili patnja. Požuda je jednako prisutna kako u potiskivanju tako i u zadovoljavanju polnog nagona. dobro ili loše. um napušta ulogu sudije . Više ne postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se glas srca čuo i praktično primenio u životu. Kaže se da su um i srce pravilno uravnoteženi onda kada oba služe svojoj svrsi i kada vrše svoju funkciju bez mešanja u funkciju drugog. Umesto da čini pokušaje da ih prevaziđe.Između ta dva ekstrema. Kada je vreme oblačno. bez uplitanja uma. a kada se prepusti uživanjima. Kao i sve ostalo u ljudskom životu. Um vam ne može reći koje su stvari vredne posedovanja. najvitalnijih problema ljudskog života. pribegavajući veslačkom obuzdavanju. Tako. um mora prvo da shvati da su oba rešenja podjednako produkti imaginacije koja deluje pod obmanjujućim uticajem požude. Kada je uspostavljen takav sklad. onda um više ne diktira životne ciljeve. Um ima svoje mesto u praktičnom životu. samo odredi životne ciljeve.

Neophodnost jasnog izbora Staza unutrašnjeg života je ista za one u celibatu i za one koji žive bračnim životom. jer praktikuju unutrašnje. Um koji je raskrstio sa požudom više nije omamljen lažnim obećanjima prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. osim ako ne postoji posebna sklonost ka celibatu. a da li će joj pristupiti pridržavajući se celibata ili živeći bračnim životom. međutim. Istinsku slobodu i jedinstvo je moguće postići samo putem unutrašnjeg spontanog odbacivanja želje. a povrh toga im pruža osećanje međusobnog jedinstva. a kako zov Istine biva sve jači. tako i bračni život doprinosi razvoju mnogih duhovnih kvaliteta od izuzetne važnosti.Varljivo obećanje sreće Tako požuda. za većinu tragalaca predstavlja težak. um podleže lažnim obećanjima sreće i čovek se prepušta zadovoljstvima. Međutim. oslobađaju same požude. te da nije opsednut njime. Otuda je za tragaoce celibat preporučljiviji od bračne zajednice. naporom volje. to jest same požude. Dilema . i to sve dok se potpuno ne oslobode njenih obmanjujućih oprečnosti. Kada ga razočara obuzdavanje. istinske slobode nema sve dotle dok se um u potpunosti ne oslobodi svake žudnje. razborito sagledavajući suštinu problema. Privučeni Istinom. Oni treba spremno da se povinuju uslovima koje su im odredili njihovi prošli životi. privučen suprotnim varljivim obećanjima. Bilo da se nalaze u celibatu ili u braku. istinsko jedinstvo ili poništenje dualnosti dostižno je samo kroz božansku ljubav koja se ne može roditi sve dotle dok postoji i najmanja senka strasti ili požude u umu. Put duhovnosti i spontanog unutrašnjeg dbacivanja požude ostaje zatvoren za one koji nemaju tu izuzetnu sreću da budu probuđeni od strane Savršenog Učitelja. večiti je pratilac požude. Odbacivanje žudnje nakon buđenja Ovo je poput kretanja u kavezu. tera čoveka na prisilno obuzdavanje. potura umu prepuštanje ili obuzdavanje kao jedina dva rešenja. Međutim. um se ne odriče uzroka i suštine nezadovoljstva. Izbor između celibata i bračnog života Upravo kao što celibat zahteva jačinu karaktera ali i razvija mnoge izvanredne duhovne vrline. Za obične ljude je bračni život najpreporučljiviji.prepuštanje ili obuzdavanje. a pravom unutrašnjem spontanom odbacivanju žudnje se vraća tek kada se izbavio iz iluzije ili probudio. ponekad i neprohodan put. . spontano odbacivanje požude. Razumeti žudnju Potreba za prepuštanjem ili prisilnim obuzdavanjem javlja se samo ako je priroda požude nedovoljno dobro shvaćena. zavisiće od njihovih sanskara ili karmičkih veza iz prošlosti. onda oni počinju da se. obuzdavanja i prepuštanja. uprkos stalnom smenjivanju zadovoljstava i razočarenja. ali pod uslovom da tragaocu samoobuzdavanje ne pada teško. Kada ga razočaraju zadovoljstva. Spontano unutrašnje odbacivanje žudnje se razlikuje kako od prisilnog obuzdavanja tako i od prepuštanja. Život u celibatu ima svojih prednosti jer se kroz njega razvija sposobnost uzdržavanja. bilo da su u celibatu ili u braku. Takvo obuzdavanje. Istinsko buđenje je stupanje na put mudrosti. Život u braku uči bračne partnere mnogim važnim stvarima dok prolaze kroz proces međusobnog usklađivanja. pa je za takve od veće koristi da žive u bračnoj zajednici nego u celibatu. što će vremenom pouzdano odvesti u slobodu i trajnu sreću večnog života. a prisutno je i osećanje nezavisnosti i nevezanosti. Kada tragaocima postane potpuno jasno da požuda neizbežno povlači za sobom vezanosti i patnje. njih vise na omamljuju varljiva obećanja prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. Obuzdavanje pre vodi slobodi nego prepuštanje Ipak valja naglasiti da je slobodan život pre u srodstvu sa životom uzdrŽanosti nego sa životom prepuštanja (premda se po svojim suštinskim svojstvima razlikuje od oba). Staza savršenstva može se ostvariti kako u celibatu tako i u bračnom životu Međutim. tragaoci prestaju da čeznu za bilo čim drugim. Um poseže za prisilnim obuzdavanjem zbog razočaranosti. Potreba za izborom između ta dva rešenja nestaje sa potpunim nestankom požude. um. tako se oni sve vise rasterećuju od požude. i iskoriste ih za duhovni napredak vodeni idealom koga intuitivno naslućuju. zloupotrebljavajući imaginaciju. Staza savršenstva je otvorena za sve tragaoce.

Ovaj proces razlikovanja višeg od nižeg. već je imalo još i tu dodatnu manu što je skrenulo tragaoca sa pravog puta. jer on donosi mnoge probleme na koje se na početku nije računalo. ali će u zavisnosti od njihovog pristupa bračni život predstavljati pomoć ili prepreku duhovnom životu. Promiskuitet preuveličava značaj seksa u odnosu na druge potrebe razvoja ličnosti. i podrazumeva da se problem seksa rešava izolovano od drugih problema. produžava vezanost. i prevazilaženja nižeg u korist višeg. Mada isto važi i za život uopšte. koji će se ispoljiti samo ukoliko se prema njemu zauzme ispravan stav. do koga dolazi usled izbijanja nekontrolisanih strasti. Kada seksualni odnos prati osećaj odgovornosti. on će postati žrtvom nepreglednih obmana . Kod promiskuiteta strast nadjačava um. na kraju ispada da rešenje ne samo da je bilo veoma površno. Zbog toga je to za tragaoce prava prilika da prepoznaju ograničavajuće faktore iskustva i pristupe njihovom uklanjanju. Upravo je to razlog zbog čega je život u braku iz osnova različit od promiskuitetnih seksualnih odnosa. Seks u braku sasvim se razlikuje od seksa izvan braka. potrebno je da um pokaže spremnost da se usredsredi na odabrana iskustva i da se oslobodi svojih ograničavajućih svojstava. Svetost bračnog života Bračni život . a ne samo pojedinačnih problema koji se javljaju kao posledica neke izolovane želje. Mogu izabrati ili celibat ili bračni život. Da bi se spoznala Istina. i sprečava slobodno kretanje duhovnom stazom koja vodi ka spontanom unutrašnjem odbacivanju svih želja. pa su pojedinci osuđeni da opšte sa svojom okolinom u okviru ograničenja koje im nameće njihova izopačenost.duhovni poduhvat Pećina ljudi stupa u brak pre ili kasnije. Rasuta i neusmerena požuda zaklanja vidik ka višim vrednostima. ljubavi i duhovnog idealizma. Razlika medu njima je . Promiskuitet u zadovoljavanju polnog nagona. Nema sumnje da bračni život sadrži ogroman potencijal za duhovni razvoj. S duhovne tačke gledišta je uspeŠan brak u potpunosti prožet vizijom Istine. oni taj svoj eksperiment ne smeju podrivati sitnom računicom oko pojedinačne dobiti.Tragaoci mogu izabrati jedan od dva puta koji im se nude. sanskare požude su mnogo slabije. od jednog do drugog sličnog iskustva. Pažnja i iskrena zainteresovanost redovno izostaju u slučajevima kada um postane robom zastranjivanja i lutanja od jednog do drugog objekta. nema kraja tom začaranom krugu.jer. oni na kraju dostižu Beskonačno. posmatraju iz različitih perspektiva mnoštva životnih okolnosti. zasigurno će gurnuti sledbenika u žalosno i vrlo opasno stanje rasula. istinsku zainteresovanost za život i njemu posveti svoju nepodeljenu pažnju. Brak ne može pružiti mnogo ako je zasnovan samo na ograničenim seksualnim motivima ili na interesima uobičajenim za poslovne odnose. Kada se partneri upuste u duhovnu avanturu istraživanja viših mogućnosti duha. Postepenim uklanjanjem strasti i prelaženjem kroz sve uzvišenije doživljaje ljubavi i žrtvovanja. U braku. Samo uz maksimum obuzdavanja čisto nagonskog seksa. zatvarajući tako sami sebi prolaz ka dubljim doživljajima. Mada se na ovaj način problem seksa naizgled lako rešava. to je izrazito naglašeno u bračnom životu. po svaku cenu izbegavajući jeftine kompromise. pa strasti tu ne igraju presudnu ulogu. tako isprepletane. Opasnosti promiskuiteta U promiskuitetnom životu iskušenje da se čovek prepusti istraživanju mogućnosti odnosa čisto seksualnog karaktera je golemo. uslovi za sublimaciju seksa su mnogo povoljniji nego kada je on jeftin i promiskuitetan. U bračnom životu se dve duše povezuju na mnoge načine i to ih primorava da se prihvate rešavanja celokupnog kompleksnog problema ličnosti. Beskonačnost je dostižna u bračnoj zajednici Do Istine se ne može doći zanemarivanjem suštine života i umnožavanjem površnih odnosa sa svetom. izvodljiv je samo onda kada čovek pokaže ozbiljnu. i veća je mogućnost da budu uklonjene. Braku valja pristupiti kao pravom duhovnom poduhvatu čiji je cilj otkrivanje najviših životnih mogućnosti. Ako um pokuša da razume seks tako što će istraživati sve mogućnosti seksualnih odnosa. tragaoci mogu pravilno da shvate i prihvate vrednosti koje su dostižne postupnim preobražajem strasti u ljubav. Bračni život se suštinski razlikuje od promiskuitetnog Život u braku traži međusobno prilagođavanje i razumevanje. Život u bračnoj zajednici omogućava sublimaciju nižeg u više Relativne vrednosti raznih strana jedne ograničene ličnosti mogu se najbolje uočiti kada se one. U bračnom životu raspon iskustava koja se mogu doživeti u zajednici sa partnerom veoma je obiman.

božanskog Sopstva. primena fizičkih sredstava u tu svrhu je suštinski sporna i pitanje da li je opravdana. Uloga koju deca igraju u životu roditelja je od ogromnog značaja za duhovni razvoj samih roditelja. Nema sumnje da je regulisanje nataliteta poželjno kako iz ličnih tako i iz društvenih razloga. Njima je lađa pružena šansa da od samog početka svog zemaljskog puta upijaju duhovnu atmosferu. već sa stanovišta koje podrazumeva dobrobit kako pojedinca tako i čitavog društva. onda je to pravi blagoslov za decu. već medu njima stvara napon koji je potreban za njihovu delotvornu i inteligentnu sublimaciju. Pored toga što nameće roditeljima obavezu na koju oni ne mogu odgovoriti na odgovarajući način. činilaca tame i činilaca svetlosti. to ne samo da ojačava sposobnost razlikovanja između viših i nižih vrednosti. Kontrola rađanja Obzirom na značaj rađanja dece u braku. koja su plod braka. Kada se smisao bračnog života usaglasi sa božanskim planom evolucije. U ovom. kod . kao i u svakom drugom slučaju. Pošto život prosečnih ljudi prate pomešani motivi i stavovi. kriminala i siromaštva. Prisutnost dece pruža priliku roditeljima da izraze i usavrše spontanu ljubav. U životu u bračnoj zajednici dve duše razviju toliko mnogo dodirnih tačaka da raskidanje veze praktično znači poremećaj i rasulo celokupnog toka života. to neizbežno dolazi do raspetosti između višeg i nižeg ˝ja˝. zaključak treba da proizilazi iz duhovnih postavki. Staviše. ono posredno doprinosi nastanku ratova. što je prava prilika za dve duše da ustanove istinsko i trajno razumevanje. Bračni život izaziva promene u unutrašnjem životu Može se reći da bračni život na izvestan način intenzivira osnovne ljudske robleme. izbor sredstava pomoću kojih se ta kontrola ostvaruje je krajnje nesrećan. pitanje kontrole rađanja zavređuje posebnu pažnju i kritičko preispitivanje. Njihov sukob je potreban radi slabljenja nižeg ˝ja˝ i svitanja istinskog. Pri pomisli na težinu mogućeg rastanka dolazi do unutrašnjeg preispitivanja i promene stavova. I kao takav postaje arena u kojoj se zameće bitka između sputavajućih i oslobađajućih sila. Iz braka nadahnutog uzvišenim idealizmom može se razviti blizak odnos zasnovan na sve većoj uzajamnoj posvećenosti. iz čega proizilazi da rađanje dece bračni partneri treba da prihvate punim srcem. Fizička sredstva slabe samokontrolu Fizička sredstva koja uglavnom zagovaraju pristalice kontrole rađanja su sa duhovne tačke gledišta najpodložnija kritici. Mada humani i racionalni razlozi govore u prilog kontroli rađanja i opravdavaju sve ozbiljne pokušaje da se rađanje reguliše. Ovo pitanje se ne srne rešavati sa stanovišta nekog uskog i posebnog interesa. Nekontrolisano rađanje povlači sa sobom sve veću egzistencijalnu borbu i stvara takvo društveno uređenje u kome će bezobzirno takmičenje postati surova stvarnost. Širok prostor za različita iskustva kakav pruža bračni život. Bračni život bi trebalo da bude u skladu sa božanskim planom Duhovna vrednost bračnog života neposredno zavisi od prirode činilaca koji određuju njegov svakodnevni tok. nakon čega postaje moguće da se uhvate u koštac sa najsloženijim i najdelikatnijim problemima. Pošto se njihovom primenom uspešno izbegavaju fizičke posledice prepuštanja strastima. gde svako žrtvovanje postaje radosno i lako. većina ljudi se njima služi samo u sebične svrhe. a drugi protiv. Deca obogaćuju bračni život Mada deca na taj način uživaju najveću blagodat bračnog života roditelja. Mada je za potrebe regulisanja nataliteta kontrola rađanja neophodna. da bi izbegli odgovornost rađanja i negovanja dece. takav brak može postati medij kroz koji će dve duše staviti svoju ujedinjenu ljubav u službu celokupnoj ljudskoj porodici. Odnos većine ljudi prema kontroli rađanja je kolebljiv i nejasan jer određeni argumenti govore za. to ljude. Brak koji se zasniva na površnim računicama može se pogoršati u pravcu sebičnog partnerstva upravljenog protiv ostalog sveta.teško uočljiva kada se posmatraju pojedinačno i u nepovezanim serijama. I mada se fizička sredstva kontrole rađanja opravdavaju humanim razlozima. Kada se razne sklonosti uma ovako organizovano saberu. omogućava da se oko oblikovane šeme bračnog života počnu organizovano sabirali razne pritajene sklonosti uma. i ona zauzvrat obogaćuju život roditelja svojim prisustvom.

A u slučaju da u tome ne uspeju. Upotreba fizičkih sredstava se ne preporučuje ni pod kakvim okolnostima. nekontrolisano prepuštanje strastima neminovno izaziva reakciju i vodi u duhovno ropstvo. Deca treba da su dobrodošla Onima koji nisu spremni da preuzmu odgovornost za podizanje dece preostaje samo jedan put: celibat i praktikovanje stroge umne kontrole. Jednom rečju. zapravo. Zajednička odgovornost roditelja Pošto žena snosi odgovornost i breme rađanja i podizanja dece. zaštita od duhovnih nesreća koje nastaju upotrebom fizičkih sredstava. U dobro usklađenim brakovima ne bi trebalo da dođe do nepravedne raspodele roditeljskih obaveza. Neophodnost umne kontrole požude Umnom kontrolom se. što ih. U okviru bračnog života čovek može da nauči da kontroliše životinjske strasti. Međutim. Stoga je ni najbolji argumenti ne mogu opravdati. Iako neko vreme obmanjuju sebe da rade na uspostavljanju umne kontrole (naporedo sa upotrebom fizičkih sredstava) oni je. već će čovečanstvu povratiti svest o njegovom božanskom poreklu i duhovnom blagostanju. Oboje treba s radošću da prihvate posledice i pokažu spremnost da zajednički učestvuju u podizanju dece. Upotreba fizičkih sredstava štetno deluje na moć samokontrole i bez sumnje je pogubna za duhovni napredak. Premda je izvanredno teško postići takvu kontrolu. iz ropske zauzdanosti u slobodu. bolje da se ožene nego da upadnu u zamku promiskuiteta. uz promišljenu saradnju. bračni par mora dopustiti da stvar uzme svoj prirodni tok. to nije i nemoguće. Sa čisto duhovnog stanovišta. čovečanstvo će uspeti da pređe iz stanja nekontrolisanih strasti u stanje mira. no na nesreću.sve dok posesivnu i ljubomornu . oslanjanjem na fizička sredstva moć umne kontrole neumitno slabi. Samo promišljenom umnom kontrolom. Neobazrivo posezanje za fizičkim sredstvima zatamnjuje duhovnu stranu problema i pojedincima samo otežava otkrivanje njihovog istinskog dostojanstva kao duhovno slobodnih bića.kojih se još nije probudio osećaj za više vrednosti. Radost materinstva je mnogo veća od radosti očinstva. moralnu i duhovnu propast. strogi celibat je najbolji. robovi navike. prilikom korišćenja fizičkih sredstava partneri uveravaju sebe da će ih koristiti samo kao pripremni korak u procesu postizanja umne kontrole. muškarac mora da se brine o materijalnom izdržavanju i obrazovanju deteta. postepeno gube. Mada žena preuzima na sebe odgovornu i tešku ulogu rađanja i podizanja dece. oni mogu postepeno smanjiti stihiju strasti i ojačati osnovu ljubavi. U tom procesu sublimacije. Oni koji nisu sposobni za celibat. Umna kontrola ne samo da će efikasno regulisati natalitet. Fizička sredstva postaju loša navika Sa duhovnog stanovišta važi da se kontrola rađanja u osnovi mora sprovoditi kontrolom uma i ničim drugim. U cilju kontrole rađanja. obezbeđuje kontrola rađanja iz humanitarnih razloga. To treba da se odvija postepeno. a zatim iza preostali deo čovečanstva (jer svi ljudi su potencijalni tragaoci). vodi u fizičku. ali svesno. čovek se ne srne oslanjati ni na šta drugo osim na umnu kontrolu. Staviše. strast na kraju ustupa mesto dubokoj ljubavi. ali je zbog njegove težine malo ljudi kadro da ga praktikuje. ne nameravajući da u potpunosti zapostave ideal umne kontrole. Misaoni ljudi bi ovoj zanemarenoj duhovnoj strani pitanja morali pokloniti pažnju koju zavređuje. ne remeteći ga veštačkim sredstvima.od duboke ka još dubljoj ljubavi . ne podstiče na umerenost u zadovoljavanju. čak ni onda kada ih partneri koriste samo kao privremenu i sporadičnu pomoć. oni će voljno i radosno prihvatiti odgovornost za podizanje dece. u nedostatku kontrole. s jedne strane. to u suštinski nije bez opravdanja. Deleći i radost i patnju života. nepažnja ustupa mesto aktivnim nastojanjima da se uspostavi potpuna umna kontrola. a u slučajevima kada kontrola zakaže. postaju ovisni o njima. Da bolje razjasnimo. prvenstveno za tragaoce na duhovnoj stazi. Kada je bračni par istinski svestan zajedničke odgovornosti. supružnici idu ka sve većim duhovnim pobedama . Tako oni postaju žrtve preteranog samopovlađivanja. Duhovni razvoj kroz život u bračnoj zajednici Na početku bračnog života među supružnicima postoji i strast i ljubav. kroz ropsko popuštanje životinjskim strastima. Sve dok koriste fizička sredstva oni ne mogu postići umnu kontrolu. a sa druge. svaki neuspeh umne kontrole više pogađa nju nego muškarca. Nepromišljeno. ona zauzvrat uživa u radosti hranjenja i maženja. iz animalnosti u čistotu. postaju zavisni od fizičkih sredstava do te mere da počinju da ih opravdavaju. Oslanjanje na fizička sredstva kontrole rađanja je krajnje nepreporučljivo. Staviše.

Ljudska ljubav treba da je usklađena razumom Ljudska ljubav je znatno uzvišenija od navedenih nižih oblika ljubavi jer ljudska bića imaju u potpunosti razvijenu svest. je magloviti odraz ljubavi što prožima svaki delić univerzuma. da se preko objekta ljubavi zadovolji neki telesni poriv ili želja. Očigledan primer ljubavi na lom nivou predstavlja privlačno dejstvo magneta na čelik. u ljubavi sa njim. i privlačnosti što izviru iz same strukture materije su očigledni primeri ljubavi. Sile kohezije. Svi ovakvi oblici ljubavi pripadaju najnižem tipu. Mada će njihov sukob doneti pometnju. naravno. mogao najpribližnije opisati kao nadsvest. U trećem tipu ljubavi dolazi do sinteze ljubavi i razuma . to jest.što ima za posledicu tako temeljan preobražaj ljubavi i razuma da se pojavljuje nov. kao uzajamno privlačenje medu oblicima.ljubav. Ljubav vlada i neživom prirodom Zakon gravitacije. u doslovnom smislu te reči. ljudska ljubav može ući u tri kombinacije sa razumom. pošto se nešto odbija od nečeg drugog samo zato što ga nešto treće mnogo snažnije privlači. radi se o neophodnoj fazi u evoluciji ka višim stupnjevima gde dolazi do prave sinteze ljubavi i razuma. razboritim vođenjem bračnog života parovi mogu da prođu toliko mnogo na duhovnoj stazi daje potreban samo dodir Savršenog Učitelja da ih uzdigne u svetilište Večnog Života. Svi raznovrsni primeri ljubavi na ovom stupnju imaju zajedničku crtu. ljudska ljubav se u jednom pogledu razlikuje sa od njih. kome podležu sve planete i zvezde. Kod čoveka se njeno delovanje odvija naporedo sa novim činiocem. Ova ljubav je instinktivna i sastoji se u zadovoljavanju različitih želja prisvajanjem njima odgovarajućih objekata. u potpunosti ne zameni požrtvovana. Kvalitativna raznolikost ljubavi Ljudska ljubav ima za osnovu ego-svest koju pokreću bezbrojne želje. Želje utiču na ljubav na mnoge načine. Čak je i odbojnost u osnovi izraz ljubavi. u stvarnosti svi ti oblici su oblici jednog jedinstvenog života. pa ljubav ima samo neznatni pristup u sferu mišljenja ili ga uopšte nema. u kojoj između ljubavi i razuma postoji ravnoteža i harmonično jedinstvo. Staviše. tako i u domenu ljubavi imamo skoro neograničenu kvalitativnu raznolikost. Seksualno privlačenje je drugi primer ljubavi na tom nivou. Tri kombinacije ljubavi i razuma Prema tome. čak i u svetu iluzije. Odbojnost je negativni rezultat privlačenja. pošto ih uslovljava rudimentarna svest u čijem se okviru pojavljuju. i to opet zahvaljujući neobičnim kombinacijama činilaca. i teče mimo njega. I najprimitivnija svest nastoji da se izlije preko svojih brana i doživi jedinstvo sa drugim oblicima. naime. koja je postojala na početku. Tamo gde se ljubav i razum pojavljuju naizmenično (smenjujući se na položaju vlasti). Iako se nadovezuje na podljudske oblike ljubavi. isprečivši se razumu. sukobljava s njim. razumom. Kao što nam kaleidoskop dočarava bezbrojne varijacije oblika i boja koje se pred našim očima stalno smenjuju. Povremeno se ispoljava i kao nedeljiva. Tigar u lovu na jelena je. sfera ljubavi ostaje praktično nedostupna operacijama razuma. viši nivo svesti koji bi se. skladna celina. što je pojava nastala kombinacijama prostih elemenata. Pokatkad se javlja kao sila koja se. Ponekad se ljudska ljubav manifestuje nevezano s razumom. Poput raznih vrsta cveća čije oblike krase bezbrojne nijanse. Mada je svaki oblik odeljen od drugih oblika. nemoguće. U prvoj. ali ne i u međusobnoj harmoniji. poprimajući oblik svesnih impulsa usmerenih ka različitim objektima iz okoline. Ljubav u životinjskom svetu U životinjskom svetu ljubav postaje izraženija. Ljubav Ljubav prožima univerzum Život i ljubav su nedeljivi jedno od drugog. sfera misli i sfera ljubavi drže se koliko god je moguće odeljeno jedna od druge. imamo ljubav neosvetljenu razumom ili razum neoživotvoren ljubavlju. tako i u ljudskoj ljubavi postoji . velikodušna ljubav. Potpuno razdvajanje ova dva aspekta duha je. U drugoj kombinaciji ljubav i razum dejstvuju istovremeno. Unutrašnji osećaj za tu skrivenu stvarnost indirektno se ispoljava. u poređenju sa normalnom ljudskom svešću. Gde ima života ima i ljubavi.

Zaljubljenost čini čoveka pasivnom žrtvom ubeđenja u privlačnost objekta. požuda. ali u samom tom činu čovek shvata da je voljeni već sadržan u njemu samom. u stvari ima suprotan učinak: ˝ja˝ . javlja se pad životnog tonusa i vi ste beznadežno zavisni od oblika koga doživljavate kao različitog od sebe. Kada volite čitav svet. Kod prave ljubavi postoji aktivno uvažavanje suštinskih vrednosti objekta ljubavi. niže oblike ljubavi. a završava u vlasti samog objekta. čiji je cilj da sopstvo potpuno preda objektu. kada ga obuzme požuda. ne tražeći ništa zauzvrat. U požudi se život sužava. U ljubavi. oni moraju biti odbačeni.beskonačno mnogo nijansi i tananih razlika. to je uvek božanski dar. Ljutnja ili ljubomora se javljaju onda kada su niži oblici ljubavi ugroženi ili blizu toga da budu ugroženi. ljubav je izlivanje duha. a kada ga savlada pohlepa. a u ljubavi osećaj jedinstva i radosti. Ljubav i požuda Ljubav se takođe razlikuje i od požude. Ljubav ne postavlja pitanje kako prisvojiti drugu osobu. dovodi do duhovnog ujedinjenja bića sa voljenim. Ljubav se ne može rasplamsati čisto i bez primesa sve dok se ne ispetlja iz ograničavajućih i izvitoperenih oblika niže ljubavi. Požuda je žeđ čula. s divljenjem. Ljubav i zaljubljenost Da bi se pomoglo višoj ljubavi da se probije iz ljušture niže ljubavi. vi kao da dodajete na svoj život još jedan. pa i apstraktnih i nedodirljivih stvari kao što su slava i moć. on žudi za čulnim senzacijama u vezi s tim objektom. Cista ljubav. Požudu prati uzbuđenje. ona teče slobodno i kreativno i uvek iznova ispunjava i nadahnjuje voljeno biće. a ljubav je ispunjenost sama. Vaš život je umnožen. Ona teži prisvajanju ljudi i grubih objekata.vremenom pada pod vlast objekta svoje žudnje. požuda i pohlepa mogu se svrstati u izopačene. čija je prvobitna svrha bila da mu služe kao sredstva za pridobijanje različitih objekata žudnje. Zaljubljen čovek zaneseno. učvršćuje se u tragačevoj svesti kao seme koje je palo na plodno tle. a ljubav kao lako iskustvo. Zaljubljenost. Niži oblici ljubavi Ljudsku ljubav okružuju i prate brojni ometajući činioci. pohlepa. Požuda je oslanjanje na čula iz čega sledi duhovna potčinjenost čulima. Ljudska ljubav je u toj meri sputana ograničenjima da spontano izviranje čiste ljubavi iz unutrašnjosti bića postaje nemoguće. Niži oblici su neprijatelji viših. moći ili slavom. pohlepa pokazuje najjaču tendenciju da pored prvobitnog objekta žudnje prisvoji i sredstva za njegovo pridobijanje. Od sva tri navedena oblika niže ljubavi. Pohlepa predstavlja posesivnost u svim njenim grubim i suptilnim oblicima. Ljubav treba pažljivo razlučiti od ometajućih činilaca kao što su zaljubljenost. Požuda je rasipanje. a ljubav potpuni spokoj. Čista ljubav probuđena milošću Savršenog Učitelja Zaljubljenost. Vođeno pohlepom. strast. kao što su zaljubljenost. je cvet duhovnog Savršenstva. potrebno je neprekidno jačati sposobnost razlikovanja. Tako čovek može postati pohlepan za novcem. Svest uhvaćena u ritmove nižih oblika teško prekida sa navikama koje je sama razvila i zato sporo napreduje. Ne bi bilo pogrešno ove ometajuće činioce svrstati u niže oblike ljubavi ili u posledice nižih oblika ljubavi. ljubav obnavljanje. koja se dijametralno razlikuje od navedenog. požuda i pohlepa su simptomi duhovne bolesti čiji se tok često pogoršava ljutnjom i ljubomorom. vi doslovno posedujete dva centra. Cista ljubav. Ljubav i pohlepa Ljubav je jednako različita i od pohlepe. voli objekat svojih čula. ˝ja˝ se bezrezervno nudi voljenom. Niži oblici i viši oblici ljubavi Niži oblici ljubavi sprečavaju oslobađanje čiste ljubavi. U požudi je naglašena razdvojenost i patnja. a u ljubavi širi. to je kao da učestvujete u životu čitavog sveta. Cista ljubav se rađa u srcu tragaoca kao odgovor na milost Savršenog Učitelja. on želi da ga poseduje. ˝ja˝ pokušava da prisvoji objekat. a kada vas muči požuda. Kada se u tragaocu rodi čista ljubav. ljutnja i ljubomora. Paradoksalno je da pohlepa. po prvi put darovana od strane Učitelja. Zato se požuda doživljava kao teško. Voleći nekog. Dotle ljubav. dok se kroz ljubav uspostavlja neposredna veza sa stvarnošću skrivenom iza pojavnih oblika. koja nastoji da prisvoji drugi objekat. Požuda traži za bude ispunjena. Pošto se niži oblici ljubavi stalno upliću u razvoj viših oblika ljubavi. Vremenom se iz . pohlepa i ljutnja.

Čista ljubav je izuzetno retka Ljubav probuđena milošću Učitelja je privilegija koju uživaju samo odabrani. Bog se spušta u carstvo Iluzije jer ta prividna odvojenost ljubavnika od Voljenog na kraju dovodi do Njegovog svesnog uživanja u Sopstvenoj božanstvenosti. usmerene na božanskog Voljenog. Čista ljubav nadmašuje sve duhovne discipline Čista ljubav.da se sjedini sa božanskim Voljenim. u ljudskoj ljubavi ta dva . U ljudskoj ljubavi preovladava lični ton. S druge strane. umesto na sebe samog. jedna jedina želja pohodi tragaoca . čovek postaje hladan.semena razvija biljka da bi potom izrasla u drvo. u kojoj su i lični i bezlični aspekti ujedinjeni. Ljudska ljubav stvara nebrojene probleme i vezanosti. On predstavlja krajnji i jedini pravi predmet njihovog obožavanja. koji je okean božanske ljubavi. dok božanska ljubav vodi ka integraciji i slobodi. Univerzum nastaje zbog ljubavi Zbog ljubavi je ceo univerzum nastao i zbog nje se i održava. i čovek postaje šlep za unutrašnje vrednosti drugih oblika. to onda predstavlja i početak i kraj. jer on. To je usavršenje ljubavi. i patriota koji je spreman da pogine za svoju otadžbinu. kada prestane da ogovara i počne da razmišlja o dobrim osobinama drugih a ne o njihovim manama. doista su uzvišeno plemeniti. Dok osećaj dužnosti rezultira u usiljenom ponašanju. učenik je zreo da otpočne rad na izgradnji božanskih vrlina. značajnija je za tragaočev napredak od svakog drugog podsticaja. ništa ne može pročistiti tragaoca kao ovakva ljubav. ne osećaju tu dragocenu ljubav. Razvoj ljubavi je uslovljen i usmeren naponom između suprotnosti. snagom stalno rastuće ljubavi. dok je božanska ljubav. Jedna od najtežih prepreka na putu duhovne pripreme sledbenika je brižnost. A . Majka koja je voljna da žrtvuje sve za svoje dete. Bog mora da pretrpi prividno raščlanjivanje na bezbrojne duše. Na ovom nivou tragalac iskoračuje iz područja dualnosti i postaje jedno sa Bogom.aspekta naizmenično jačaju i slabe. on je zreo da primi Učiteljevu milost. čak i na svoju sopstvenu štetu. krut i usiljen. dotle božanska ljubav rezultira u neograničenoj slobodi i razobručenoj spontanosti. uključujući i svoj život. U božanskoj ljubavi su svi lični i bezlični aspekti u stalnoj ravnoteži. Ljudska ljubav je u svojim ličnim ili bezličnim aspektima ograničena. ljubavnik najzad kida okove sopstva i sjedinjuje se sa Voljenim. shvaćenoj kao dužnost i obaveza. Na primer. Kao Voljeni. od njegove duhovne zrelosti. a božanska za Jednog-u-mnogima. Ljudsku ljubav odlikuje trajna odvojenost ljubavnika od voljenog. i kada pokaže spremnost da praktikuje uzvišenu toleranciju želeći dobro svima. a individualnost tvrdokorno istrajava sve do sedmog plana involucije svesti. zavisi. Božanska ljubav se rada sa iščeznućem individualnog uma. probuđena milošću Učitelja. Traga!ac je spreman da žrtvuje sve za božanskog Voljenog i nijedna žrtva mu ne pada teško. pre svega. jer Božanska Ljubav jeste Bog. beskrajna u svom ispoljenju. dok u božanskoj ljubavi. Da bi nastavio igru ljubavi. Takvo povlačenje svesti od svih drugih želja vodi beskrajnoj čistoti. Sve te duše su Njegovi sopstveni oblici i u odnosu prema njima On istovremeno preuzima ulogu božanskog Ljubavnika i božanskog Voljenog. Od trenutka kada se takva ljubav rodi. Zrelost neće biti potpuna ukoliko tragalac u svoju duhovnu ličnost ne utka neke božanske vrline. već ih i nadvisuje u delotvornosti dovođenja učenika do cilja. oslobođena svih stega individualne prirode. Čim učenik pokaže zrelost. Kada ljubavnik i Voljeni postanu jedno. potpuno apsorbovani u dubokom samadhiju (meditativni trans). Sve njegove misli su. na njega se spušta Učiteljeva milost. ljubavnik i Voljeni postaju jedno. stalno traga za dušom koju će njegova milost oploditi. A može biti da ni veliki jogini koji nikada ne napuštaju svoje pećine na planinama. Pošto uz ogromne napore savlada brižnost. Tako. ali to ne znači da su oni iskusili čistu ljubav kojom odiše Učiteljeva milost. Ona ne samo da sadrži u sebi najbolje crte svih duhovnih disciplina. Ljudska ljubav je za mnoge-u-Jednome. stoje sastavni deo svake duhovne pripreme. u bezličnoj ljubavi. Duhovna priprema za primanje milosti Da li će tragalac zaslužiti milost Savršenog Učitelja ili ne. A njen plod je božanska ljubav. U božanskoj ljubavi ljubavnik postaje jedno sa Voljenim Čak i najviši oblici ljudske ljubavi su žrtve ograničene individualnosti. Božanska i ljudska ljubav Božanska ljubav se kvalitativno razlikuje od ljudske ljubavi.

Nikakve promene u univerzumu ne utiču na beskonačnost Istine. Čovek je u toj meri srastao sa objektima grubog sveta da su se dimenzije. U životu lišenom ljubavi sve bi se duše otuđile jedna od druge. On. a ne i na prošlost ili sadašnjost. Tako dolazimo do toga da je matematička ideja beskonačnosti . značaj i količine svojstveni grubome svetu nesvesno uvukli u njegovo prosuđivanje duhovnih vrednosti i tako izvitoperili njegove sudove. Kada bi Istina obuhvatala samo budućnost.produkt imaginacije zasnovan na veštačkim pretpostavkama. vidimo da je čitava zamisao lažna. Duhovna beskonačnost Duhovna beskonačnost ne proizilazi iz imaginarnog sabiranja lažnog. Sve što se dešava u univerzumu spada u svet fenomena i kao takvo je. Da bi se neki čin smatrao duhovnim. vraćajući ih Sebi. Ljubav je ta koja daje smisao i vrednost svim zbivanjima u svetu dualnosti. ono što je veliko u duhovnom smislu se razlikuje od onoga što je veliko u matematičkom smislu. Ako uzmemo da svaka jedinica postoji odvojeno i sama za sebe. ona ne bi bila beskonačna. Međutim. Pokretačka snaga ljubavi Ljubav je odraz Božanskog jedinstva u svetu dualnosti. I mada je ljubav smisao sveta dualnosti. jer je sveobuhvatna i ne ostavlja prostor ni za šta drugo. i tako postaje pokretačem one duhovne dinamike koja na kraju uspeva da povrati svest o izvornoj jedinoti Bića. Kada se život shvati na taj način. Sto je ljubav jača. Na primer. pošto od svakog broja koji zamislimo. Beskonačnost Istine Zbog čega nastaju greške u prosuđivanju duhovnih vrednosti Većina ljudi sa svoje svetovne tačke gledišta smatra da sve što ima duhovni značaj. onda je sve što on jeste i sve što sa sobom nosi. Istina nije daleki cilj u budućnosti Većini tragača je teško napustiti predubeđenje da je beskonačna Istina nešto što treba postići u dalekoj budućnosti i da čitav život ne predstavlja ništa drugo do sredstvo za njeno postignuće. Beskonačnost Istine se ne može uvećati dodavanjem niti umanjiti oduzimanjem. Ljubav je ta koja kontaktima i odnosima među individualnim dušama uliva smisao. ništa joj se ne može dodati i ništa joj se ne može oduzeti. lišeno unutrašnjeg smisla. postoji veći. njen postanak ipak ima duboki smisao. predstavlja njihovog jedinog stvarnog spasitelja. on mora imati dalekosežne posledice. ni za veliko ni za malo. Ljudi mere vrednost svakog dela prema njegovim opipljivim rezultatima. Pometnja je nastala zahvaljujući činjenici što čovekovim procenama o duhovnoj dimenziji stvari dominiraju matematičke ideje. Stoga je besmisleno meriti je svetovnim standardima. nedeljiva i celovita. Bila bi ograničena.kao božanski Ljubavnik. neminovno mora posedovati velike razmere. pojmljiva jedino onda kada imaginacija prestane. kao instrument koji nas vodi u pravcu nekog događaja u dalekoj budućnosti. Ona je Stvarnost sama. Neizmerna je. matematička beskonačnost je nedostižna čak i u imaginaciji. To je nedvosmisleno pogrešno stanovište. Duhovna beskonačnost Istine se ne bi promenila čak ni kada bi čitav univerzum bio uništen. Međutim. Tako. to više kreativnog nemira izaziva. Matematički pojam beskonačnosti Matematički pojam beskonačnosti dobijen je na osnovu predstave skupa beskonačnog broja jedinica od kojih svaka ima utvrđenu i podjednaku vrednost ili značaj. a jedini mogući kontakti i odnosi u takvome svetu bili bi površni i mehanički. Zapravo. poput svakog događaja koji ima svoj početak i kraj u vremenu. odnosno mora izvršiti dubok uticaj na neko šire životno područje. Međutim. ravno nuli. ona je istovremeno i njegov neprestani izazov. . mada je čitav svet dualnosti samo uobrazilja. čak ni ovakva nesreća ne može dodirnuti beskonačnu Istinu kakva boravi u srcu Stvarnosti. sa stanovišta Istine. zemljotres u svetovnom smislu predstavlja strašnu i užasnu nesreću Čiji je ishod neprocenjiva ljudska i materijalna šteta. Ona je smisao kreacije.

Na primer. Duhovna beskonačnost obuhvata i najveće i najmanje Suština duhovnog života nije u kvantitetu. Kada je svaki trenutak ispunjen večnim smislom. Tako se preuveličava zamišljeni značaj prividne budućnosti na račun opažanja i uviđanja istinskog značaja zbivanja u večnoj Sadašnjosti. Sloboda i radost nedualnosti Spoznaja duhovne Beskonačnosti kroz nedualnost Ograničenja vode poreklo iz sebičnih želja i njihove samovolje. Punoća postojanja Pogrešno je lišavati sadašnjost svake važnosti. više ne bi osećala potrebu za pojedinačnim oblicima. i iskazuje se kroz sva zbivanja nezavisno od toga da li spolja deluju veličanstveno ili ne. U večnosti nema plime i oseke niti beznačajnih perioda između njihove naizmenične pojave. već zbog čovekove nesposobnosti da joj se u potpunosti prepusti. ali je to ne čini manje duhovnom ukoliko daje onoliko koliko može. Tako osmeh ili pogled može imati isti značaj kao i žrtvovanje života za neki ideal. Da bi posedovala duhovni smisao. onda nema vise prianjanja za mrtvu prošlost niti čeznutljivog iščekivanja budućnosti. poseduje mnogo veću duhovnu vrednost. tu dolazi do sužavanja i gušenja slobodnog života duha . I kada bi ljubav primio neko drugi. Velike i istaknute stvari nisu jedine svari u životu koje imaju duhovnog smisla. Velike stvari Kao što nije dobro čuvati duhovne dragocenosti za neki zamišljeni trenutak u budućnosti.ne kao nešto što treba da se dogodi. ukoliko taj osmeh ili pogled izvire iz Svesti o Istini. poistovetivši se sa svetom u svim njegovim oblicima. Samo u nedualnosti leži spoznaja istinske duhovne beskonačnosti koja donosi trajno i . Duhovna neograničenost obuhvata čitav raspon života u svim fazama. skrivena u svemu. ljubav joj oduzima neko treći. podređujući je ciljevima u budućnosti. Tako se začinje pakao goruće ljubomore. Društveni problemi Nepodvojenost znači ukidanje svih ograničenja. Najčešće se dešava da velika darivanja prati oholost ili sebični motivi. Kad bi se život sastojao samo od velikih stvari i kada bi sve male stvari bile izostavljene. Nije neophodno da čovek poklanja velike količine novca da bio duhovno velik. razotkriće se tek kada se život sagleda i prihvati u njegovoj celokupnosti. Jasno opažanje poteklo iz neposesivnosti dopustilo bi joj da okusi slobodu nedualnosti i da doživi svu radost koju takva sloboda sa sobom nosi. no umesto da osvoji njenu naklonost. duhovna beskonačnost je takođe i manja od najmanjeg. jer on to može biti u svakom trenutku pod uslovom da um nije opterećen iluzijama. Budući veća i od najvećeg. Za život koji se odvija u senci Večnosti nijedna stvar nije duhovno značajnija od druge. već kao nešto što je bilo. stvar ne mora biti neobična niti naročito upadljiva. već duševna čistota davaoca. isto tako je nepovoljno pridavati važnost pojavama oko kojih se diže velika prašina. Kad život izgleda prazan i besciljan. ljubav koju bi primio neko drugi zadržala bi svoju prirodnu lepotu. i uvek će biti večna samoispunjenost. nego u kvalitetu življenja. U nju su uključena kako značajna tako i manje zna¬čajna dela. Nije cena ta koja poklonu daje duhovni značaj. nego i vrlo siromašan. istinska priroda duhovne beskonačnosti postaje dostižna .Večno Sada Život nije predodređen da se obogati duhovnom suštinom u nekoj dalekoj budućnosti. osoba bi se osećala kao da je njoj upućena .a osoba se bolno suočava sa svojim ograničenjima. uručen s poštovanjem i nesebičnom ljubavlju. ukoliko neka osoba priželjkuje ljubav druge osobe. jeste. onda život ne samo da bi bio skučen. Jedino kada je um čist i smiren. Beskonačna Istina. to nije zbog dešavanja u beskonačnoj Istini. Posesivnost u svim oblicima sužava život. Siromašna osoba nema tih mogućnosti. već samo punoća bivstvovanja koja se ni u jednom trenutku ne iscrpljuje. poznavanje suštine stvari i prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Jedino se kroz takvo bivstvovanje duhovna beskonačnost Istine može ostvariti u životu.jer. što im umanjuje duhovnu vrednost. nego samo celovitog bivstvovanja u večnom Sada. Ali ako bi ta osoba sagledala tu situaciju srca očišćenog od požude. Sve neobično i upadljivo postoji samo u kontrastu prema uobičajnom i svakodnevnom i ne mora predstavljati primer apsolutne duhovne lepote. Mali poklon.

priznajući nedeljivo jedinstvo. postoji hijerarhija potreba. ne može se ostvariti pravilna ravnoteža između pojedinca i društva. Manjina i većina Beskonačnost istine. međutim. gde postoji mnoštvo. oblici iskrivljene svesti. većinski zahtevi ostaju neuslišeni. Jedinstvo kakvo se doživljava u Realizaciji ne treba. U potrazi za Bogom Različiti stupnjevi vere u Boga . mržnja i požuda-su čovekove lične tvorevine. pa između većine i manjine neizbežno nastaje suparništvo i raskol.nesmanjeno blaženstvo. Ograničenja ljubomore i sva druga ograničenja koja sužavaju život-ljutnja. uvodeći merilo unutrašnje vrednosti svega postojećeg. a ne manjine. Kako je svako u kreaciji ne samo unutar duhovne beskonačnosti. drugo ne postoji. privilegija i prava. U duhovnoj beskonačnosti nema mesta poređenjima. Tek nakon odbacivanja samovoljne i egocentrične uobrazilje. pravilno shvaćena kroz prizmu nedualnosti. zasnivaju na dualnosti kao polaznoj pretpostavci. neminovno dolazi do raznih poređenja. Sve su to. nego brisanjem lažne ideje o mnoštvu. Duhovna beskonačnost nije broj. nužno je konačan. Tako. neće se doći do trajnog rešenja. nepovratno nestati. ali nikada sa dve ili više osoba. Prema tome. pa zato manjinski zahtevi ostaju neuslišeni. hijerarhija potreba. odbaciti relativna merila po kojima su se stvari do tada međusobno poredile. budući da interesima manjine nije udovoljeno. Ima manjih i većih. privilegija i prava. niti će se javljati ona poređenja i procene koja su tako često bivala osloncem nabusitog i izolovanog ega. U društvenom životu će prihvatanje duhovne beskonačnosti Istine značiti ponovno preispitivanje kako individualizma tako i kolektivizma. Nedeljivo jedinstvo Kada su opšti zahtevi društva podređeni interesima manjine. Trajno rešenje će se javiti tek kada ona bude viđena u svetlu istine o nepodeljivoj celovitosti i unutrašnjem jedinstvu svih stvari. ma kako velik. već i sa svima. Manipulacijom brojkama. takođe će iznedriti prava rešenja za društvene probleme koji se svi. više se neće nametati pitanja većine i manjine. Sve konačnosti i ograničenosti subjektivne su i samostvorene. osoba se po svojim zahtevima. No i ovakav ugao gledanja još uvek je u domenu dualnosti. Jedan-u-svemu ne može se uspostaviti putem umnožavanja i mnoštva. Život će postati beskonačno jednostavan i celovit. niti stvarni sklad medu različitim grupama u okviru jednog društva. jer će sve iluzije na osnovu kojih je svet zamršen i podeljen. U civilizaciji zasnovanoj na pravom razumevanju duhovne beskonačnosti Istine. Civilizacija zasnovana na temelju duhovne beskonačnosti Istine U dualnom svetu. rivalstva i nadmetanja. jedna osoba se po svom značaju izjednačava ne samo sa dve ili više osoba. jer samo jedna jedinstvena Istina vibrira u svakome. Za razliku od toga. Svaki broj. brkati sa principom jednakosti. već je i sam nedeljiva duhovna beskonačnost. javlja se jasno opažanje večnog smisla onoga što JESTE. pravima i vrednostima može izjednačiti sa drugom osobom. Svet mnogostrukosti Sve dok se društvenoj problematici bude prilazilo sa stanovišta množine i mnogostrukosti. Ne postoji manje i veće. Jedno u svemu i u svakome Tamo gde postoji mnoštvo. manjina neminovno zauzima neprijateljski i rivalski stav prema većini. ma kako proračunatom. sa duhovne tačke. Biće pokrenuta nova struja razmišljanja koja će. vrednosti su pravilnoprocenjene zahvaljujući neposrednom opažanju Jednog u svakom i svemu. tako se svako nalazi na prvom mestu. Na drugoj strani imamo demokratske zemlje gde o opštim zahtevima društva odlučuje mišljenje većine. ona je jedna jedinstvena Stvarnost kojoj nema ravnog. duhovna beskonačnost Istine dopušta paradoks da se pojedinac može izjednačiti sa celinom. ma kako veliki. a vrednosti se menjaju u zavisnosti od stepena u hijerarhiji. bez izuzetka.

jer je prihvatanje ili odbacivanje ovih činjenica od ogromnog značaja za njegov unutarnji život. Ograničenost iskustva ograničava opseg razumevanja. ili kakva iznenadna promena položaja koja iziskuje temeljito preispitivanje i napuštanje ustaljenih načina razmišljanja i ponašanja. I otvorivši se na mogućnost da Bog stvarno postoji. a veru u postojanje Boga preuzimaju od svoje sredine. Bog je za njih u najboljem slučaju samo jedna hipoteza ili intelektualna postavka. već dokazanih činjenica. druge ne postoje. pa Bog za njih ne predstavlja cilj za kojim intenzivno čeznu ili kom streme. Njegovu svakodnevnicu prepunu raznih događaja. bez obzira što neće prihvatiti ono o čemu je samo načuo. Nekoliko dana posle pomenutog događaja. Drugim recima. Otuda njegovo prirodno nastojanje da ih spozna direktno.A da li si ti video njegovu dušu?˝ upitao je mudrac. osim činjenica koje su rezultat njenih proteklih iskustava. Tako mlaka vera nikada ne može dati dovoljno podstreka ozbiljnijoj potrazi za Bogom. on isto tako neće žuriti da to odbaci. A ako ne postoji. put prepreci neugledni pešak. Ako postoji. Ovo možemo ilustrovati primerom iz života jednog velikog mudraca. Pravi tragalac stremi ka direktnoj spoznaji duhovnih činjenica Iskrenom tragaocu nije dovoljno da o duhovnim činjenicama stiče predstavu na osnovu onoga što je čuo. Na takav potez ga nagoni razočaranje u zemaljske stvari koje ga stalno zavode i od kojih ne može odvratiti svoj um. odgovorio je prijatelj. bio i princ. Zatim su tu oni koji pod uticajem tradicije nasleđuju pripadnost ovoj ili onoj veri. postoje i oni. ne pokazuje preterano interesovanje za Njega. Ovaj susret rasvetli mudracu činjenicu da Bog može da postoji čak i ako Ga nije spoznao ličnim iskustvom. Otvorenost tragaoca Iako se tragalac neće zadovoljiti znanjem iz druge ruke niti pukim nagađanjima. ˝Ja sam princ.˝ odgovori mudrac. pažnju im privuče pogrebna povorka koja je nosila telo mrtvaca na groblje. uzdržaće se od tvrdnje da su njime obuhvaćene sve mogućnosti. Njihova vera je samo toliko jaka da ih veže za rituale. čovek ipak ne može umaći patnji. Međutim. filozofski nastrojeni ljudi. Ostaće otvoren na sve što se nalazi izvan kruga njegovog ličnog iskustva. njemu. s vremena na vreme poremeti neka okolnost posle koje počinje da se pita: ˝Čemu sve ovo?˝ Ta misao se javlja kao posledica nekog neprijatnog događaja za koji čovek nije prethodno pripremio. jer uspevši da zadovolji čula. Može to biti neispunjenje nečega za šta se pouzdano smatralo da će se ispuniti. Događaji koji teraju na razmišljanje ˝Jedi. on najčešće oseća prezasićenost. koji bese uznapredovao na stazi. a princ sjaha s konja i među njima se rasplamsa rasprava: ˝Ko si ti?˝ upita pešak. ˝Ali ja ne znam da si ti princ˝. Ona proživljava raznorazna iskustva radosti i tuge. čak ne pomišljajući da je postojanje dublje Stvarnosti moguće. Prosečna osoba ne haje za Boga Bog ili postoji ili ne postoji. Ilustrativna pričica Takvu naglu promenu u načinu razmišljanja možemo ilustrovati pričom iz života nama već poznatog mudraca koji je. obično je neki nenadani događaji trgnu iz dogmatskog načina razmišljanja i otvore joj vidike. ceremonije i verovanja. Međutim. Takođe. zapazio je prijatelj. tako osoba počinje da veruje da. baš kao što je on stvarno bio princ iako to pešak nije znao iz sopstvenog iskustva. A neretko takva prilika nastupi . Taj mudrac je jednom sa svojim prijateljem. čovek se obično ne upušta u potragu za Bogom poletno i voljno. svestan ograničenosti svog individualnog iskustva. Ali uprkos neprekidnom traženju zadovoljstava. Zato. a retko poseduje životnost u meri koja je potrebna da bi se izazvala korenita promena u čovekovom stavu prema životu. bilo na osnovu tvrđenja drugih.Većina ljudi čak i ne naslućuje postojanje Boga. raspravljao o duhovnim temama. Princ mu se obrati oholim recima i zatraži da mu se ovaj skloni s puta. skloni da u Boga poveruju bilo na osnovu sopstvenih spekulacija. on postavi sebi zadatak da resi to pitanje jednom za svagda. A mudrac je i dalje ostao sumnjičav jer je insistirao na ličnom saznanju. ˝Ne˝. i nastavi: ˝Priznaću te za princa samo kada budem znao da si ti princ i nikako drugačije˝. onda se traganjem za Njim ništa ne gubi. pa shodno tome. pij i budi veseo˝ uobičajena je filozofija prosečnog čoveka. niti je zadovoljan izvođenjem dokaza iz drugih. jer takvi nisu upoznali Boga ličnim iskustvom. Ali. U jeku rasprave.. dok je jahao na konju. . traganje za Njim je potpuno opravdano. on će ipak dopustiti mogućnost postojanja duhovnih činjenica koje nisu obuhvaćene njegovim dotadašnjim iskustvima. uzgred budi rečeno. Ona pokušava da na najbolji mogući način zadovolji svoja čula i umakne raznim oblicima patnje. Pešak to odbi. Prosečna osoba potpuno uranja u svoje aktivnosti u grubom svetu. reče pešak. ˝Ovo je kraj njegovog tela ali ne i njegove duše˝. Za njega duhovne činjenice ne mogu biti predmet praznih razmišljanja.

pa on mora pokušati prvu. intelektualna potraga za Bogom . nepoznat entitet. onda stvarno ne postoji više ništa za šta vredi živeti. nije tud. On više ne samo da doživljava stvari. Ova druga mogućnost nije prihvatljiva sa stanovišta celovite čovekove ličnosti. Neusmerena snaga očaja ne vodi ničemu osim destrukciji. Bog ili ništa Sve uobičajene utehe mimoišle su njegovo srce. već i šta znači. Pod istim takvim okolnostima. premda kreće u potragu za nečim posve novim. i koji su dozvolili impulsima slobodu i pun zamah. Od tog trenutka nadalje. U trenucima božanske patnje. Preispitivanje proživljenih iskustava obogaćuje riznicu čovekove duhovne mudrosti. Ovakve katastrofe pogađaju ljude kod kojih se očajanje splelo sa nerazboritošću. mada u isto vreme njegov unutrašnji glas odbija da se pomiri sa mišlju da je život lišen svakog značenja. shvatiće daje Bog. psiha to doživljava kao šok posle koga više nije spremna da prihvati način života kakvog je dotle bespogovorno prihvatala. On je Stvarnost viđena kroz nezamagljeno staklo . Na putu da razotkrije tajnu svrhu postojanja. za kojim je tako očajnički tragao. on odlučuje da rizikuje sve da bi ustanovio kakav se smisao krije iza površinskog vela njegovog života. a sve stoje manje od Istine ostavlja ga ravnodušnim. to može dovesti do ozbiljnijeg umnog rasula. to će se njegovo znanje o pravom smislu života više produbljivati. on onda kreativno usmerava snagu svog očaja. stanje očaja kod inteligentne osobe proizvodi sasvim drugačije dejstvo.vrši uticaj i na čovekov praktični život. on počinje temeljno da preispituje vrednosti koje je do tada prihvatao bez pogovora.osujećenjem neke jake želje. On je sušta Stvarnost. gde će čovek dobiti nešto što nije posedovao i postati neko ko nije bio. kada sve izgleda beznadežno. jer ona oslobođenu energiju obuzdava i usmerava u pravcu određenog cilja. skriven ili. ili je sve lišeno značaja. Njegov život prerasta u pravi duhovni eksperiment u koga su uključene sve zapažene duhovne vrednosti.sama ona Stvarnost Čiji je i on deo. ona donosi odsudnu odluku da otkrije i ostvari cilj života. Neobuzdano očajanje je razorno Takve okolnosti mogu čoveka dovesti do krajnjeg očajanja. jedinstveni duhovni eksperiment na život. na kraju stiže do neočekivanog saznanja o nečem već poznatom i drevnom. Na kraju će otkriti da gaje potpuni preobražaj njegovog bića doveo do nepatvorenog sagledavanja smisla života. Pronalaženje Boga je vraćanje samom sebi Sto šire bude primenjivao svoj inteligentni. u kojoj je njegovo celovito biće. on će mogući prilaz ka onostranom potražiti u svom svakodnevnom iskustvu. Duhovno putovanje nije putovanje ka novom odredištu. pa i do pokušaja samoubistva. U jasnoj i postojanoj viziji istinske prirode života i njegovog smisla. To podrazumeva posmatranje sveta iz novog ugla i ponovno preispitivanje svakog proživljenog iskustva. U trenucima takvog božanstvenog očajanja. U jednom trenutku njegovo brižljivo preispitivanje sabraće se u uvid koji nije bio moguć pre nego što je otpočeo traganje.ili skrivenom duhovnom Stvarnošću . nego je putovanje na kome se polako . Nezadovoljan prolaznim stvarima ovog života. a svako duhovno saznanje unosi promenu u njegov opšti stav prema životu. Vratiće se svakodnevnim iskustvima ne bi li pronašao nešto svetlosti na stazi. do tada njemu nepoznata skrivena stvarnost. Stoga. već pokušava da dokuči njihov duhovni smisao. Tada započinje njena stvarna potraga za neprolaznim vrednostima. i sa kojom je suštinski identičan. a ne hipoteza. pošto skrivenoj stvarnosti čije postojanje tek naslu¬ćuje nije moguće direktno pristupiti. više ga ne zaokuplja isključivo ono što jeste. Kada želja naiđe na takvu prepreku koja joj onemogućava da bude zadovoljena. nju više ne napušta pitanje: ˝Čemu sve ovo?˝ Božanski očaj kao početak duhovnog buđenja Kada pojedinac svu svoju misaonu energiju uloži u otkrivanje smisla života. I ukoliko strahovita energija uznemirene psihe nije usmerena i kontrolisana. Njegova jedina želja postaje da po bilo koju cenu pronađe Istinu. Božanski očaj predstavlja početak duhovnog buđenja jer se iz njega rada težnja za Bogoostvarenjem. Za njega postoje samo dve mogućnosti: ili postoji skrivena duhovna Stvarnost koju su proroci opisivali kao Boga. I ukoliko ne uoči da postoji neka. I tako. Tako se on okreće Bogu u trenucima kada su ga ovozemaljske stvari saterale u škripac. Preispitivanje sveta iz novog ugla Sada. pak.

od ogromnog značaja. Ali i tada oseća nelagodnost i nejasnu i nedefinisanu uznemirenost u vidu slutnje da nešto nedostaje. U fazama najvećeg mraka. Stazi se pristupa onda kada se javi čežnja za dubljom stvarnošću Kao što riba koja je izvađena izvode žudi da se u nju vrati. odnosno skidanju slojeva koprene koja kod čoveka stvara osećaj nedodirljive zasebnosti i beznadežne otuđenosti. čezne da se sjedini sa Bogom. Isto tako. ograđena i konačna jedinka. Kao što osoba koja se nalazi u tunelu još intenzivnije žudi za svetlošću kada ugleda njen tračak na kraju tunela. Taj trenutak možemo prikladno nazvati prvim posvećenjem tragaoca. zaštićena golemim zidinama najmračnijeg neznanja. a onda stupa u neku vrstu dodira sa Stvarnošću. Iz mnogostruke lažne imaginacije iskristalisala se ego-svest. Pre stupanja na stazu. A kada njegovo iskustvo sveta postane dovoljno zrelo. to je koprena neznanja tanja. Od rođenja do smrti živela je isključivo u vodi i nije sposobna da pojmi šta voda stvarno znači za njen život. Pre no što stupi na Stazu. na svoj način. Postepeno okretanje procesa delovanja lažne imaginacije unazad Osećaj otuđenosti nastao je kao posledica uzleta imaginacije. Svaka od šest stanica je. U stvari. izražena i intenzivna. pa on ne može da prihvati nijednu drugu ideju sem da je zasebna. vrsta unapred stvorene predstave o cilju. a postepeno razvija razumevanje začeto u trenutku duhovnog buđenja. želja za sjedinjenjem sa izvorom postaje jasna. on će nastojati da otkrije stvarnost dublju od one koju mu dočaravaju nestalni oblici. sluti on od samog početka. Čovek se u izvesnom smislu privikne na neznanje. u svojstvu tragaoca. Proces ukidanja mnogostranog delovanja uobrazilje je postepen i ima sedam nivoa. taj mora iskusiti zatočeništvo. Prelaženje kroz duhovno ropstvo i prepoznavanje intenzivne Čežnje za oslobođenjem. čovek ne bi shvatao pravi smisao slobode. kada bi. . Ali našavši se na trenutak na sovom. baš kao što se putnik u vozu privikne na pomračinu u trenucima dok voz prolazi kroz tunel. Mnogoslojni veo koji čoveka razdvaja od Boga satkala je lažna imaginacija. ona ne može ceniti vrednost vode. Od tog trenutka nadalje.da pronađe ono što mu je oduvek nedostajalo. ali jedinka ostaje nesvesna te čežnje sve dok. hita ka njemu punom brzinom. narasta osećaj ujedinjenosti sa Stvarnošću. Da bi neko umeo da ceni slobodu. Razni stupnjevi u procesu izbavljenja iz obmanjujuće imaginacije mogu se uporediti sa snovima koji služe kao most između stanja dubokog sna i stanja budnosti. neprestana razočarenja u život usmeravaju ga na pravi kolosek . dok sedma predstavlja poslednju stanicu. ne kroči na duhovnu stazu. izgrađenog u periodu delovanja uobrazilje. Počev od trenutka posvećenja i stupanja na stazu. Ako se tokom čitavog razdoblja svog života riba nije ni jednom našla izvan vode. ili cilj. A to nešto je. čežnja za povratkom svome izvoru prisutna je u svakom biću još od trenutka kada ga je koprena neznanja odvojila od njega. Stupnjevi na Stazi Zatočenik ceni slobodu O vi ljudi moraju da prođu kroz period vezanosti i taj period se ne srne shvatiti kao beznačajna epizoda u evoluciji života. Sto je dodir sa Stvarnošću dublji. Čin oslobađanja od uobrazilje može se uporediti sa buđenjem iz dubokog sna. Pronalaženje Boga je vraćanje Sebi samom. umesto sužanjstva. čoveka posve obavija ta koprena sačinjena od svakojakih pogrešnih predstava. Zato se obratnim procesom ukida osećaj otuđenosti i doživljava povratak prvobitnom jedinstvu sa Stvarnošću. ona bi kroz iskustvo čežnje za vodom bila kadra da shvati svu njenu važnost. život bio neprestana sloboda. predstavlja pripremni stupanj za potpuno uživanje u slobodi koja će da nastupi. tako i tragalac koji je u daljini opazio cilj. osoba se čvrsto drži ideje o svom zasebnom postojanju. Kretanje duhovnom stazom sastoji se u poništavanju posledica delovanja uobrazilje. a svest koja se javila usled težnje za jedinstvom sa Bogom uzrokuje prvi potres u čvrstoj strukturi ega. to nešto nehotice poistovećuje s raznim stvarima pojavnog sveta. Višeslojna koprena satkana od uobrazilje Na duhovnoj stazi ima šest stanica.raspršuje neznanje o sebi i životu. Uporedo sa postepenim bleđenjem osećaja odvojenosti i egoizma. tako i osoba koja je na tren ugledala blesak cilja.

Sve prolazne faze na stazi do krajnjeg ostvarenja Cilja. koje se odigrava na sedmom nivou. a zatim.nakon što je učinila napor da se uzdigne na sledeći nivo . kojeg je stvorila njegova ego-svest. Lažni osećaj Ostvarenja koji se javlja na prolaznim stupnjevima nalik je na doživljaj spavača da se probudio.prolazi kroz period umanjene aktivnosti koja se može porediti sa snom.Prelazni stupnjevi na stazi su tvorevina imaginacije Skidanje jednog sloja sa vela imaginacije je nesumnjivo korak napred u pravcu Svetlosti i Istine. Ali kao što osoba koja je ozbiljno namerila da se popne na planinu. a napredovanje od jednog ka drugom stanju svesti odgovara prolaženju kroz unutrašnje nivoe. ali ne dovode do njenog definitivnog prestanka. Poput putnika koji umoran od napornog puta odlazi na počinak. ali nije sjedinjavanje sa Stvarnošću. Sa subjektivne tačke gledišta. krajnje uništenje ega se opisuje kao Fana-FUlah. Isto tako se postepeno raspoistovećivanje sa telom i progresivno poistovećivanje s Najvišim Sopstvom može nazvati stvarnim kretanjem na Stazi. um počinje da funkcioniše na novom nivou pri stanju svesti koje je sasvim drugačije od stanja koje je ostavio za sobom. Nivoi i stanja Šest uzlaznih stupnjeva nalaze se još uvek u području delovanja uobrazilje. Nivo se može uporediti sa železničkom stanicom na kojoj se voz nakratko zaustavi. sanjareći. on se prvo stopi s njim. jer uzrokuju delimično uništenje ega. na sedmom nivou. u mašti sebe vidite u Kini dok se zapravo fizički nalazite u Indiji. Kada se tragalac domogne višeg nivoa. mada ne i svog tela i svoje okoline. nakon izvesnog vremena uvidi da treba da ostavi visoravan za sobom. gde najzad dolazi do potpunog postignuća stanja Boga. Kada se stvarno probudi uvideće da je raniji osećaj budnosti bio samo san. on se najpre stopi s njim. tako i tragalac ume da pobrka prolazne faze sa stvarnim ciljem. Imaginacija je varljiva u različitim stepenima. Kada dosegne sledeći nivo svesti. a zatim doživljava stanje karakteristično za taj nivo. samadhi se suštinski razlikuje od sna. doživljava i znatno slabljenje snage ega. vi shvatite da se vaše telo ne nalazi u Kini nego u Indiji. To privremeno umrtvljavanje ego života razlikuje se od krajnjeg uništenja ega. različiti stepeni umanjenosti snage ega na šest posrednih nivoa zavređuju da budu pomenuti zbog njihove relativne važnosti. Posle perioda sličnog mrtvilu. naporedo sa usporavanjem umnih aktivnosti. U snuje osoba potpuno nesvesna. čoveku je potrebno izvesno vreme da bi mu se prilagodio. što je poznato kao samadhi. Ono što se menja nije Sopstvo. uočeno je da su takode neke vrste fane. Svaki stupanj predstavlja naredni korak u odbacivanju ego-života Pošto tragalac dospe na novi nivo. da čovek redovno ima lažni utisak da je postigao Ostvarenje. Priroda saniadhija Svaki stepenik u kretanju naviše predstavlja jedno stanje svesti. Obzirom daje došlo do korenite promene svih okolnosti u njegovom duševnom životu. a u samadhiju je ona svesna blaženstva ili svetlosti ili moći. pa poveruje da se stvarno uspeo na vrh. mada u stvarnosti još uvek spava. predstavljaju napuštanje jednog toka imaginacije u korist drugog. gubitak osećaja odeljenosti praćen osećanjem jedinstva i istovetnosti sa širom Stvarnošću tako je intenzivan i dubok. . Ali kao i krajnje uništenje ega. To je samo odbacivanje varljivije imaginacije u korist imaginacije koja je manje varljiva. on doživljava neku vrstu paralize umnih aktivnosti. već ideja o tome šta ono jeste. mada su sve te faze kroz koje se prolazi na stazi podjednako igra uobrazilje. Međutim. penjući se na planinu. Međutim. tako i svest . a oni se podudaraju sa stepenima čovekovog osećanja otuđenosti. ovo liči na povratak u Indiju iz Kine. nakon svakog podizanja na sledeći nivo. Svaki sledeći stepenik u procesu ukidanja delovanja uobrazilje je korak dalje u slabljenju ega. dok se stanje svesti može uporediti sa ponašanjem putnika nakon pristizanja voza u stanicu. tako će i tragalac pre ili kasnije uvideti da se prolazne faze moraju prevazići. A za prethodne samadhije šest prethodnih nivoa dualnosti. Varljivi osećaj Realizacije Tokovi imaginacije ne unose nikakvu stvarnu promenu u istinsko biće Sopstva. Kada fantazija prestane. Tako čovek mora da prođe šest prelaznih nivoa i njima odgovarajućih stanja svesti pre nego što dosegne sedmi nivo koji je i kraj puta. Upravo kao kada planinar. U duhovnoj tradiciji sufizma. Pretpostavimo da. stigne na kakvu visoravan i tako se zadivi njome da zaboravi na svoj cilj.

nastavljajući da upotrebljava svoje moći. je završna stanica na duhovnoj stazi. Hodočasnik nikada nije bezbedan u smislu duhovnog nazadovanja. Kada putnik na duhovnoj stazi stigne na prvi nivo. Hodočasnik sada doživljava posebno stanje svesti četvrtog nivoa u kome ne samo da poseduje beskonačnu moć. Ali. To je Ninnkalpa stanje. prolazak kroz četvrti nivo je jedan od najtežih i najopasnijih. Dolaženje do Samospoznaje Postupno i neprimetno napredovanje ka Samospoznaji Kada se ostvari zrelost. stanje osvešćenog Božestva Ali. cilj čitavog traganja i nastojanja. Ovaj sedmi nivo. odnosno Beskonačan. Fane petog i šestog nivoa Nastavi li hodočasnik dalje. U ovom nestanku hodočasnik gubi svoje zasebno postojanje i trajno se sjedinjuje sa Bogom. tu će doživeti poslednje uranjanje koje se zove Fana-Fillah ili krajnje poništenje sopstva u Bogu.Prve tri fane Medu fanama koje se smenjuju po rastućem redosledu. Ovako zaneseni. ali ne fizičkim očima. Oni koji pomisle da su postigli cilj. Ukoliko podlegne iskušenjima. mnogi hodočasnici misle da su ostvarili stanje Boga i ostaju zaglibljeni na prvom nivou. budući da nema svest o svetu oko sebe. Svest je sada potpuno povučena iz čitavog sveta. ostaju nasukani na drugom nivou. i njegov pad je moguć sve dok uspešno ne prede sa četvrtog na peti nivo. Nestajanje na šestom nivou naziva se fana-e-mahabubi ili utapanje sopstva (ljubavnika) u Voljenom. Međutim. To je jedina stvarna probudenost. a napredovanje tragaoca ka Samospoznaji odvija se pod delovanjem duhovnih zakona koji se odnose na preobraženje i oslobađanje svesti. Ovo je videh samadhi. već se u njemu samom javlja veliko iskušenje da ih upotrebi. on će. postoji kontinuitet napredovanja sve do završne Fane-FUlah. Nestajanje na petom nivou naziva se fana-e-jabruti ili poništavanje svih želja. Sada hodočasnik vidi Boga tako jasno i neposredno kao što običan čovek vidi zemaljske stvari. Hodočasnik je dospeo na suprotnu obalu ogromnog okeana uobrazilje i otkrio da je ova poslednja Istina jedina Istina. Opažanje Boga i zadivljenost Bogom ne prekida se ni za trenutak. On je sada jedno sa Bogom i tako sebe i doživljava. da nije niko drugi do Bog. Ovde hodočasnik danima nema svest o svome telu i o svetu oko sebe i doživljava beskonačnu moć. biti ulovljen u zamku privlačnih mogućnosti četvrtog nivoa. već i sposobnost da je ispolji. To znači da ne samo da mu se ukazuje prilika da iskoristi svoje moći. Zbog svega ovoga. Rast fizičkog tela odvija se pod delovanjem prirodnih zakona. ili stanje božanske kome. Fana-fillah. Ako se hodočasnik uspne na sedmi nivo. shvativši daje njegovo postignuće samo jedna prolazna faza na njegovom putu. Um razgovara sa umom. verujući da je dospeo do kraja duhovne staze. putnik još ne postaje jedno sa Bogom. no ipak. Fizičko telo deteta raste postepeno i gotovo neprimetno. Nestajanje na trećem nivou zove se fana-e-zahiri ili poništenje privida. on je sada i izvor i posrednik mnogih nadahnjujućih misli. Sada je bezbedan i izvan mogućnosti duhovnog pada. hodočasnik izjavljuje: ˝Ja sam Bog˝. On vidi. Hodočasnik je privremeno lišen svoje ograničene individualnosti i doživljava blaženstvo. napredovanje osobe u pravcu Samospoznaje teče prirodno kao što fizičko telo deteta prirodno izrasta u telo zrelog čoveka. on nastavlja da napreduje na duhovnoj stazi i dospeva na drugi nivo. Uranjanje u četvrti nivo zove se fana-e-malakuti ili uništenje koje vodi u slobodu. a svaka od tihfana poseduje neku posebnu odliku. Hodočasnik je sada apsorbovan u blaženstvu i beskonačnoj svetlosti. Ovde dolazi do prestanka do tada neprestane aktivnosti nižeg intelekta. on doživi svoju prvu fanu ili slabo nestajanje ega. a sumnje i brige nestaju. . no ipak. dospeće do četvrtog nivoa. a ostali koji uspeju da prevaziđu tu samoobmanu idu dalje i dospevaju na treći nivo. Hodočasnik više ne razmišlja na uobičajan način. Obmanjujući sebe. koje je karakteristika svesnog Božanstva. mnogi hodočasnici na ovom uzvišenom stupnju nalaze da je veoma teško odupreti se obmani je posredi Bogoostvarenje. Opasnosti četvrtog nivoa Nestajanje na drugom nivou zove se fana-e-batili ili poništenje lažnog. i da su svi ostali nivoi na putu bili iluzorni. Dospeo je do krajnjeg odredišta. nema ni prilike da ispolji tu moć. Ako hodočasnik ne podlegne samoobmani. Fana-Fillah. ako nastavi dalje on će uvideti svoju grešku i napredovati do šestog nivoa. ili Nirvikalpa.

Domet i delovanje svesti Tragalac je uglavnom svestan svojih reakcija na različite situacije u životu. sfera i stupanj na kome se odvija njegov život ograničeni su na grubi svet. Sve dotle dok nije svestan suptilne i mentalne sfere postojanja. Život u suptilnoj sferi je samo prelazna faza na duhovnom putu. nego pada na suptilno telo koje postaje njen nosač i deluje kroz njega. kroz neke oblike pokajanja ili. Budući ograničen medijumom grubog tela. Stoga Čitav grubi svet otpada iz orbite svesti. Poistovećenje sa mentalnim telom Bez obzira na sve. a duša postaje svesna isključivo suptilnog sveta. Domet snopa svesti uslovljen je prikupljenim sanskarama. duša smatra da je suptilno telo i ono postaje središtem svih njenih aktivnosti. dakle. osoba koja putuje brodom može se kretati bilo gde po površini vode. otpočinje nov način življenja. Dete ne shvata kako njegovo fizičko telo raste. Mada je na ovaj način duša postala suptilno-svesna. pa on sve svoje zamisli i aktivnosti usmerava ka grubim objektima koji su mu pristupačni. kroz sebe samu. Duša ne upoznaje sebe direktno. prelazak iz grube u suptilnu sferu postojanja. budući da ne može spoznati sebe kroz sebe samu. Sada snop svetlosti svesti više ne dejstvuje kroz grubo telo. primerice. koje se sastoji u postepenom odvraćanju snopa svetlosti svesti od grubog sveta. Impresije vezane za suptilno telo troše se. radost i patnju. veoma udaljena od krajnjeg cilja. uspehe i neuspehe.što važi i za duhovni napredak čoveka koji je stupio na stazu. a buđenjem svežih snaga i oslobađanjem duhovne energije. muškarac ili žena. Kroz . pak. ali nije kadar da uspostavi kontakt sa suptilnom i mentalnom stvarnošću. Ljudska svest može se porediti sa reflektorom koji osvetljava postojanje i prirodu stvari. Grube impresije postaju suptilne. Poistovećenje sa suptilnim telom Pošto čovek proživi nekoliko životnih ciklusa u uslovima grubog sveta. Nemajući svesno znanje o tome. ali ne može brodom stići do onih mesta koja se nalaze na zemlji ili u vazduhu. upravo kao što je i tok rečica koje se slivaju niz planinu određen prirodnim kanalima planinskog reljefa. i doživljava telesna ograničenja i promene kao nešto što joj pripada. kroz sklad jasnog opažanja i čvrste volje. Područje delovanja prosečnog pojedinca svodi se na grubu sferu. od miliona grubo-svesnih duša vrlo mali broj postane suptilno-svestan.mada je. čovek je svestan svega unutar grubog sveta. to jest promena nivoa na kome se deluje. tako tragalac lagano krči put kroz šipražje sanskara poput putnika koji se probija kroz divlju i gustu šumu. Duša. ona prepoznaje sebe kao fizičko telo . tako i tragalac često nije svestan zakonitosti po kojima se kreće ka cilju svog duhovnog razvoja. od velikog je značaja. ali je retko kada svestan načina na koji napreduje ka spoznaji Sopstva. već samo posredstvom suptilnog tela. Poistovećenje sa fizičkim telom Na ovom nivou duša je svesna grubog sveta ali ne zna ništa o svojoj istinskoj prirodi. joge. kroz trenutke napora i trenutke počinka. pomerajući i podstičući premeštanje osnove svesnog fukcionisanja duše sa grubog na suptilno telo. već posredstvom fizičkog tela. te ono prirodno postaje osnova svih njenih aktivnosti u okviru grubog. ona i dalje boravi u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. U suptilnoj sferi uobičajeni standardi grubog sveta bivaju zamenjeni novim standardima bližim Istini. o sebi ima predstavu da je mlada ili stara. no ipak. tragalac unutrašnjim putem postepeno prilazi Samospoznanju. Sve ovo su ispoljenja raznih sanskara koje je poneo sa sobom iz prošlosti. telo samo posrednik. Ona poistovećuje sebe sa grubim telom na koje pada snop svetlosti svesti. zato što snop svesti pada na fizičko telo i deluje preko njega. Suptilna sfera postojanja je sada njeno novo okruženje. Slabljenje impresija predstavlja početak duhovnog buđenja. Pošto se sva saznanja do kojih može doći putem grubog tela svode na grubo telo kao na centar svake aktivnosti. Prosečna osoba svesna je samo grubog sveta U slučaju prosečnog čoveka. kao i kroz pometnje i sukobe. na primer. snop svetlosti njegove svesti ne može biti usmeren na medijum suptilnog ili mentalnog tela. Područje koje je osvetljeno snopom svetlosti predstavlja sredinu u kojoj svest deluje. zapravo. prolazeći kroz sreću i tugu. posle dužeg vremena impresije vezane za grubi svet postepeno slabe i dotrajavaju kroz iskustva oprečnosti u vidu krajnje sreće i krajnje patnje.

Taj poslednji odsudni korak se ne može preduzeti bez pomoći Savršenog Učitelja.seks. A svaki pokušaj duše da dostigne Samospoznaju kroz bilo šta drugo van nje same. To se događa zahvaljujući početnom cilju kreacije: da dušu učini svesnom Sebe. pa stoga vidi sebe ne kao konačno telo. U novom središtu. pometnji i nedoglednim komplikacijama. Tako duša prepoznaje sebe kao svoja tela. njezin boravak u mentalnoj sferi predstavlja ogroman korak u odnosu na nivo suptilne sfere. ljubomora. održavajući se u svetu podvojenosti gde vladaju . Svetlost koju odašilje reflektor svesti probija se samo kroz individualni um. Sve ovo se može ilustrovati nezaboravnom pričom o tikvi koju nam je ispričao persijski pesnik Dami u jednom od svojih kupleta. druže stari. Priča o tikvi Pošto se na tom putešestviju snop svetlosti svesti usmerava na okolne objekte a ne na samu dušu. Opasnost od potpunog. Od miliona suptilno-svesnih duša. već na dušu samu. ona je ipak i dalje zatočena u svetu senki. duša otklanja samopotvrđujući se posredstvom tri tela. Duša ne može ostvariti istinsku Samospoznaju pre nego što stigne na kraj svog duhovnog puta. u kojima se čovek poistovećuje sa grubim ili suptilnim ili mentalnim telom. duša je sada potpuno nesvesna čitavog univerzuma. Bese čak zaboravio ko je.ove tehnike svest se dublje povlači ka unutra. agresivnost. Od miliona duša svesnih mentalne sfere veoma mali broj poseduje moć da odvrati snop svetlosti svesti od individualnog uma. Duša je sada svesna samo mentalnog sveta. dubokim uvidima i pouzdanom intuicijom. duša ne vidi sebe kao Boga. sveopšti strah i sebičluk bezobzirnih ambicija. Proces dolaženja do Samospoznaje kroz tri sfere postojanja prate trenuci lažne samospoznaje. Duša je postala istinski svesna Sebe i dostigla Samospoznaju. mentalnoj sferi.i spoznaje da je jedina Stvarnost. Međutim. koji sada predstavlja temelj i središte svih njenih aktivnosti. sama po sebi. retko koja je u stanju da uspostavi svestan kontakt s mentalnom sferom postojanja. iako je u neposrednom kontaktu sa Bogom. jer nije u stanju da spozna sebe neposredno kroz sebe samu. a druge duše kao njihova tela. neizlečivog samozaborava. ali sledeći korak. ne dopuštajući duši da spozna sebe onakvu kakva ona. gde joj se pružaju veće mogućnosti za dublje duhovno razumevanje i jasnije opažanje krajnje Istine. ni od jednog posrednika uslovljeno znanje o samoj sebi. on služi da osvetli istinsku prirodu duše. Takvo odvraćanje podrazumeva iščezavanje i poslednjih tragova impresija povezanih sa umnim životom duše. Snop svetlosti svesti više nije uperen na nešto tuđe ili spoljašnje. duša je ispunjena nadahnućem. duša postaje u toj meri privučena tim objektima. reče mu: ˝Sada me poslušaj. je ravno potpunom uništenju individualnog postojanja. Bio jednom jedan zanesenjak kome u zaboravnosti nije bilo premca. nego kao beskonačnog Boga . Postoje svest o različitim sferama postojanja direktno zavisila od njima odgovarajućih tela. rivalstvo. Prekid svesne povezanosti sa suptilnim i grubim telom znači da su gruba i suptilna sfera postojanja kompletno isključene iz opsega svesti. Potreba za Učiteljem Mada je duša sada mnogo bliža Bogu nego dok je boravila u gruboj ili suptilnoj sferi. osećajući odeljenost od Boga zahvaljujući velu satkanom od impresija povezanih sa mentalnom sferom. a svi oblici lažne samospoznaje su nešto kao privremene zamene za istinsku Samospoznaju. U ovom prelomnom trenutku dolazi do potpunog raskidanja veza sa sva tri tela. i nalazi se u direktnom kontaktu sa duhovnom Stvarnošću. čime se snop svetlosti svesti usmerava na mentalno telo i svest počinje da dejstvuje kroz mentalno telo. . već isključivo posredstvom individualnog uma. Privezavši mu za vrat tikvu. Lažna samospoznaja Sada duša ima neposredno. Ove zablude su nužni pratioci svakog pokušaja da se dođe do istinske Samospoznaje. Njegov inteligentni i poverljivi prijatelj se jednog dana doseti kako da mu pomogne da se seti sebe. Premda duša još nije spoznala sebe kao Boga. jeste. otpadanje mentalnog tela. Direktna Samospoznaja Postoji mogućnost da se neki tragalac sopstvenim naporima uzdigne do mentalne sfere postojanja. Kada snop svetlosti svesti više nije uperen ni na jedno od tri tela. koji je sam Bogoostvaren. završava se u neizrecivoj zbrci. Duša spoznaje sebe kroz individualni um i smatra sebe individualnim umom. da je gotovo potpuno nesvesna svog sopstvenog postojanja i svoje prirode. zavisno od stadijuma procesa.

jer nakon izvesnog vremena prikupljene impresije ponovo podstiču njegovo obnavljanje. teži da izgubi svoj identitet kao pojedinačni entitet. čemu sledi prekid svesnosti. suptilnim i mentalnim telom može se uporediti sa zbunjenošću zanesenjaka kada više nije video tikvu zavezanu oko svog vrata. već istovremeno pothranjuje i biva hranjena iluzijama o dualnosti. Zato umirivanje uma povlači za sobom gubljenje svesti. Isprepletenost uma i svesti Kroz čitavu istoriju duše. Stranac to i učini. a kada se zanesenjak tog jutra probudio. Bogoostvarenje Spoznati Sopstvo znači spoznati Boga Doći do istinske Samospoznaje znači doći do Bogoostvarenja. ukrade mu tikvu i veže je sebi oko vrata. spoznaje da je niko drugi do beskonačni Bog. govorio sam sebi. Iako tone u nesvesno. i vrati se u Beskonačno. Individualni um je uporište ega ili svesti o izolovanom postojanju. Individualni um i svest su tako gusto isprepleteni da čovek. A onda spazi tikvu na vratu ovog drugog čoveka i začudi se: ˝Ti si ja! Ali ko sam onda ja?˝ Ova priča o tikvi opisuje različite oblike lažne samospoznaje.jednom ćeš se možda zasvagda izgubiti ne znajući ko si. Misliti o sebi kao o telu isto je što i prepoznavati sebe pomoću tikve. Drugim recima. dok stanje Bogoostvarenosti ni na koji način ne zavisi od individualnog uma niti od bilo kakvog posrednika. ˝Izgubljen sam!˝. prijatelj zamoli nekog stranca da prenoći uz njega. Prema tome. Tako se. Objašnjenje fenomena spavanja Svakodnevna pojava sna suštinski se ne razlikuje od pojave uspavanosti za vreme meditacije. više nije bilo tikve na njegovom vratu. impresije počinju da uzburkavaju um i svest ponovo postaje aktivna u odgovarajućem medijumu. da bi svest spoznala Sopstvo onakvo kakvo ono jeste. nezavisno od spoljašnjih znakova prepoznavanja. a ne pomoć u dostizanju Ostvarenja.koja. Udruživanje svesti s individualnim umom zapravo je prepreka. Na njegovim osnovama nastaje individualnost koja ne samo da ograničava. sem donekle po poreklu. Ova krajnja Samospoznaja je cilj kreacije. ali. Početak raspoistovećenja od dvojnosti može se uporediti sa trenutkom kada se zanesenjak poistovetio sa strancem koji mu je tikvu ukrao. Za spoznaju Sopstva nikakav posrednik nije potreban. ugledavši tikvu. vremenu i promeni. da je zaneseni čovek iz priče naučio kako da prepoznaje sebe kroz sebe samog. Zato. Naizmeničnost budnosti i sna Stišavanje mentalnih aktivnosti tokom spavanja povlači za sobom potpuno odsustvo svesti. ˝Nisam izgubljen!˝. Ono se razlikuje od svih ostalih stanja svesti. a na . a svest da ostane. ja vezujem ovu tikvu oko tvoga vrata i svakog jutra kada se probudiš ti ćeš ugledati ovu tikvu i znati da si to ti koji tu stojiš. jer su sva ostala stanja svesti doživljaji individualnog uma. individualni um se upliće u neprestane sukobe. kada se zanesenjak već privikao da prepoznaje sebe pomoću tikve. a kada se umori od te bespoštedne borbe. dok nastoji da zaustavi umne procese tokom meditacije. Uznemirenost koja se javlja po prestanku poistovećivanja sa grubim. I najzad. svest se razvijala naporedo s individualnim umom. Posrednik je neophodan da bi se spoznalo nešto što je različito od Sopstva. njegova samospoznaja mogla bi se porediti sa istinskom Samo-spoznajom duše . Bogoostvarenje je jedinstveno stanje svesti. to je samo privremeni prekid umne aktivnosti i svesnog funkcionisanja. Zato se povlači iz sveta i umiruje. po prestanku poistovećenosti sa tri tela. ona se mora u potpunosti osloboditi od ograničenja individualnog uma. i delovala na pozornici individualnog uma. Svest se tako čvrsto splela s individualnim umom da je izgubila snagu da se ispetlja iz mreže u koju se sama zaplela. Posle izvesnog vremena. individualni um mora da nestane. Neposredno pre buđenja. zanesenjak je. na period spavanja nadovezuje period budnosti.˝ Priča o tikvi dalje pojašnjena Svakog jutra kada bi se probudio. uzviknu. u skladu sa zakonom naizmenične aktivnosti i odmaranja. kao znak prepoznavanja. U svom svakodnevnom suočavanju sa svetom dualnosti. do kojih dolazi otuda što se duša poistovetila sa nekim od tela.

Neostvarena duša. Prema tome. Beskonačna Stvarnost u Bogoostvarenoj duši jasno zna daje beskonačna. Iako biva sve slabiji kako duša napreduje na stazi. Razlike između sna i Bogoostvarenja U snu individualni um nastavlja da postoji mada se ne seća ničeg. ali se oni ipak beskrajno razlikuju. sedmog nivoa involucije svesti. u neposrednom kontaktu i jedinstvu sa vrhunskom Stvarnošću. koja je još uvek opčinjena obmanom univerzuma. dok neispoljene impresije spuštaju zastor između svesti utonule u san i beskonačne Stvarnosti. Ovo se. ego ne može sam sebe poništiti. teško izvaditi zajedno s korenom. Ništa je više ne ograničava niti pomućuje. ne poseduje takvo znanje. zbog mnogobrojnih obmana u koje se upleo. U toku sna iluzija o univerzumu nestaje. duša nije svesna zvukova. zub koji boli može doneti velike nevolje jer ga je. pa ni sebe samog. slika ili objekata u univerzumu. Pošto je spala koprena između svesti i vrhunske Stvarnosti. ne dešava jer je Bogoostvarenje lično stanje svesti duše . Ego sprečava ostvarenje beskonačnog znanja koje leži skriveno u duši. Svest koja je bila združena s individualnim umom. Teškoće u savladavanju ega Ego je centar svih ljudskih aktivnosti. međutim. Kao što oko ne može da vidi samo sebe.period budnosti period spavanja. On buja na samim nastojanjima uperenim protiv samog sebe. Iako duša u snu zaboravlja svoju odeljenost od Boga i sjedinjuje se sa Njim. ali u snu nema svesnog iskustva Boga. Pokušaji ega da poništi samog sebe jednako su bezizlazni kao kada bi čovek pokušavao da stane na sopstvena ramena. tada čitav univerzum koji se tiče uma nestaje u ništavilu. jer je na vatri kamen˝. Iz sna probuđena osoba ponovo pada pod vlast ranijih ograničenja. u kome svest. koji istrajava kroz čitavo putovanje duše. on je najmoćnija prepreka postignuću Boga. budući da svest privremeno miruje. svest je stopljena sa Apsolutom i večno prebiva u njemu kao njegov neodvojivi aspekt. Sve dok se latentne impresije u umu u potpunosti ne unište. Za vreme spavanja um privremeno zaboravlja na svoj identitet. Tokom sna svest se zatvara u školjku individualnog uma. u Bogoostvarenju um ne samo da zaboravlja sebe već (zajedno sa svim impresijama) doista gubi svoj identitet. Kada Bogoostvarenje ne bi bilo lično postignuće duše. Svest je prisutna. U tom pogledu Bogoostvarenje je nalik dubokom snu. a taj ego. koliko god se očajnički batrgao. Uslov za nestajanje ega je uklanjanje ograničenog uma koji je njegovo središte. pored toga što je oslabljen ljubavlju ili pokajanjem. onemogućava duši da pronađe samu Sebe. Ego. ceo univerzum bi nestao odmah čim bi prva duša dostigla Bogoostvarenje. ali ne gubi svoje individualno postojanje. ali je i dalje zauzdana umom. Kao što plamen ne može da se rasplamsa kada se kamen položi na vatru. jer iskustvo Boga podrazumeva smrt ega i usmerenost celokupne svesti ka beskonačnoj Stvarnosti. spavač stiče utisak da je svestan. To je svest o ničemu. Kada je individualni um rastočen. nema ni završnog poništenja individualnog uma ni oslobođenja svesti. Problem Bogoostvarenja je problem izbavljenja svesti iz granica uma. Ego istrajava do samog kraja. mada uspeva da preobrazi svoju prirodu. onako rasklimanog. on opstaje sve do poslednjeg. Tako je i ego. tako i želja da se spozna sopstvena istinska priroda ne može dovesti do Istine sve dok breme ega pritiska svest. sada je slobodna i ničim sputana. a njena jedina svrha postaje osvetljavanje beskonačne Stvarnosti. Sve što čini da bi sebe uništio samo doprinosi njegovom ponovnom oživljavanju. Prepreke ega Ograničeni um je tle u kome se ego dobro učvrstio pustivši svoje korenje. sasma oslobođena obmane univerzuma. U retkim prilikama kada je kontinuitet dubokog sna za trenutak prekinut. U starosti. Međutim. tako ni ego nije u stanju da okonča svoje postojanje. ali to nije svest o univerzumu. Uronjena u blaženstvo Ostvarenja. mada nije svestan ničeg određenog. Takav doživljaj sličan je iskustvu Bogoostvarenja. Jedna persijska pesma kazuje da je ˝Izuzetno teško prodreti kroz veo neznanja. i dalje vrlo teško iskoreniti. ostvarivši stanje beskonačnog znanja i blaženstva. Bogoostvarenje je lično postignuće Ispoljavanje beskonačnog znanja i beskrajnog blaženstva u svesti moguće je samo za dušu koja je postigla Bogoostvarenje. a svest više nije ničim sputana. obelodanjuje beskonačno znanje koje je do tada bilo skriveno zbog postojanja ega. Svest se vraća. ona nije svesna tog jedinstva. samo produbljava neznanje.

Zbog toga je taj odnos po svemu mnogo značajniji od svetovnih odnosa kakvi se svakodnevno uspostavljaju u društvu. Zato postignuće Bogoostvarenja ima neposredan značaj samo za dušu koja je nadišla vremenski proces. Duša takode otkriva da je beskonačno znanje i blaženstvo u kome uživa. daje Bogoostvarenju prvorazredni značaj. dok je ljubav koja se podrazumeva u duhovnom školovanju. veo Iluzije zasvagda je spao. Upravo to čini nepremostivi jaz između duše koja je postigla Bogoostvarenje i duše koja ga nije postigla. bitno je da stignete na odredište. zapravo bila iluzija. i šta će zauvek biti. njeno neprikosnoveno saznanje o onome šta ona uistinu jeste. Ostale duše ostaju zatočene. svetu senki je došao kraj. Svetovna ljubav je međudejstvo između dva Bogonesvesna centra. duša spoznaje da je oduvek bila ta beskonačna Stvarnost koju sada otkriva. Ostvarena duša se uzdigla iznad oprečnosti i doživljava beskonačno znanje i neograničeno blaženstvo Bogosvesti. Grozničavi i bolni nemir ograničene svesti koja je u stalnoj potrazi za nečim. Ona zna da nikada nije ni bila ništa drugo do ono što sada zna cla jeste i da je sve što je do tada preživljavala bio samo sastavni deo procesa pronalaženja Sebe. Postignuće Ostvarenja je njen neminovni dobitak. Međutim. Okovi ograničene individualnosti zauvek su pokidani. što podleže evoluciji i duhovnom napredovanju. a Ostvarenje mogu poslići tek nakon što svoju svest rasterete bremena ega i oslobode se ograničenja koja im nameće individualni um. S druge strane. nevažno je da li ste krenuli ovim ili onim brodom. ali su neki nesvesni . Svako je Bog. oduvek ležalo pritajeno u beskonačnoj Stvarnosti i da se u trenutku Ostvarenja samo ispoljilo. Prema tome. ljubav Bogonesvesnog prema Bogosvesnom. Duhovno školovanje Duhovno školovanje kao osnovno obeležje tragaočevog života Kada neki tragalac dobrovoljno stupi u blisku duhovnu vezu sa nekim Učiteljem. vrednost privremenih i površnih odnosa ne može se meriti sa vrednošću duhovnog Školovanja. Tako Bogoostvarena osoba u suštini ne postaje nešto drugo od ono stoje bila pre Ostvarenja. jedina razlika je u tome što posle Ostvarenja. Postoje dva tipa postignuća: ili čovek stekne ono što ranije nije posedovao ili potpuno ostvaruje ono što jeste. Odnos učenika i Učitelja posve se razlikuje od zakonskih odnosa u kojima se prava i dužnosti utvrđuju formalnim ugovorima ili verbalnim dogovorima. a čiji su rezultati površna druženja ili povremeni susreti. nisu lišeni duhovnog smisla. ona svcsno poznaje svoju istinsku prirodu koju ranije nije poznavala. Čitavu huku i buku trajanja u vremenu progutali su mir i tišina Večnosti. To je prvenstveno odnos između ljubavnika i božanskog Voljenog. Duša koja nije Bogoostvarena doživljava sebe kao konačnu i neprestano je uzncmiravana oprečnostima prolaznih radosti i tuga. Duhovno školovanje je jedno od osnovnih obeležja života naprednog učenika i ono ne može biti plod nikakve izveštačene procedure. Ljubav je srž duhovnog školovanja Kakav će se odnos uspostaviti između Savršenog Učitelja i učenika uvek zavisi od unutrašnjeg stanja učenika. Značaj Bogoostvarenja U Bogoostvarenju duša napušta svoju Jzolovanu svest i nadilazi dvojstvo u trajnoj spoznaji istovetnosti s beskonačnom Stvarnošću. U Ostvarenosti se razotkriva ono što je bilo pritajeno Kada postane Bogoostvarena. Sa duhovnog stanovišta. Bogoostvarenje pripada ovoj drugoj vrsti. u svetovnom smislu nije od velikog značaja od kog prodavca čete kupiti robu ukoliko platite cenu za nju. Ukoliko je to međutim samo formalna veza. Mada Bogoostvarena duša ne stiče ništa novo. koja životu tragaoca daje suštinske smernice i uliva najdublji smisao. obzirom da su predodređeni sanskaričkim vezama i karmičkim zakonitostima. Ono prirodno izrasta iz temeljnih zakona duhovnog života. Ona ostaje ono što je i bila. kaže se daje on postao njegovim učenikom. zamenio je blaženi spokoj i blaženstvo svesti o Istini. Ljubav koja čini srž duhovnog školovanja iz korena se razlikuje od raznih vrsta ljubavi koje se javljaju u uobičajnim ljudskim odnosima. i da je njeno viđenje sebe same kao nečeg konačnog. već samo površno dotiče njegovo biće. onda se ne radi o pravom duhovnom školovanju. šta je bila. Dve vrste dobitka Čitav proces postizanja Bogoostvarenja je igra čiji su početak i kraj istovetni. No čak ni takvi odnosi. radi se o najvažnijem odnosu u koji čovek može da stupi.koja je nadišla domen uma. Većina tih svetovnih odnosa ne prodire dublje u duhovnu strukturu tragaočevog života.

svoje božanskosti, neki su samo delimično svesni, a malo ko je potpuno Bogosvestan. Oni koji nisu svesni svoje božanskosti nemaju nikakvu predstavu o stanju Boga. Oni su samo svesni svog telesnog stanja. Da bi postigli stanje Boga, treba da vole, obožavaju i slede onog Učitelja koji neprestano prebiva u stanju Boga. Učiteljevi zahtevi pre svega Ljubav učenika prema Učitelju je, zapravo, samo njegov probuđeni odgovor na mnogo veću ljubav Učitelja prema njemu. Tu ljubav treba staviti na prvo mesto, iznad svih ostalih ljubavi. Prirodno će ta ljubav vremenom prerasti u osnovnu pokretačku snagu učenikovog života, jer učenik zna da Učitelj predstavlja otelotvorenje i prikazanje beskonačnog Boga. Sve učenikove misli i sva njegova nastojanja treba da se vrte oko ličnosti Učitelja. Obzirom da Učitelj tako dobija prednost nad svim ostalim potrebama učenika, Učitelj u tom odnosu postaje centar zračenja onih duhovnih sila koje rasteruju tamu, pročišćavaju srce od nakupljenih grehova i posvećuju učenika u život ispunjen slobodom i svešću o Istini. Prava ljubav vodi ka Učitelju, kao u priči o Madnunu i Lajli Osnovna vrlina kandidata za učenika trebalo bi da bude bezuslovna ljubav prema Učitelju. Sve sporedne pritoke ljubavi se ionako na kraju ulivaju u veličanstvenu reku ljubavi prema Učitelju i gube se u njoj. O tome govori priča o Madnunu i Lajli. Mađnun je Lajlu tako snažno voleo da je svakog trenutka bio ispunjen mislima o njoj. Nije mogao da jede, pije, niti da spava, svejednako je razmišljao o njoj. I jedino što je želeo bilo je da Lajla bude srećna. Rado bi je video udatu za drugog čoveka samo kada bi znao daje to za njeno dobro. Bio bi u stanju i da umre za njenog muža ako bi je to usrećilo. Krajnje poricanje sebe i iskrenost njegove ljubavi doveli su ga na kraju do susreta sa Učiteljem. Svaki trenutak života Mađnun je posvećivao voljenoj, pa je to uzvisilo njegovu ljubav sa fizičkog ili intelektualnog na duhovni nivo. A produhovljenje ljubavi dovelo ga je do božanskog Voljenog. Pročišćenje kroz ljubav i predavanje Učitelj je taj božanski Voljeni, i kada učenik sretne svog Učitelja, on ne treba ništa drugo da čini osim da ga voli. Jer, ako učenik voli Učitelja punim srcem, on će se pouzdano na kraju i sjediniti s njim. On ne treba da se brine za kvalitet njegove ljubavi. Treba da voli uprkos svim svojim slabostima i ne srne da posustane sve dok ne sasvim pročisti svoje srce. Učitelj je sušti izvor čistote i kada mu učenik preda svoje srce, to je početak njegovog samopročišćavanja. Voleći Učitelja svim srcem, učenik se otvara za božansku ljubav koju mu Učitelj uliva. Sve njegove slabosti će sagoreti u vatri božanske ljubavi koja mu se pruža. Ako je učenik namerio da se oslobodi svih slabosti i dostigne besprekornu i beskrajnu čistotu, onda sav svoj život mora bezrezervno posvetiti Učitelju. Mora mu predati svoje slabosti, snagu, poroke i vrline. I u vezi s tim ne sme biti kolebanja. Njegova predaja mora biti u toj meri potpuna da u njegovom umu ne preostane ni senke od kakve pritajene sebične želje. Značaj vere Tek kada učenik počne da gaji nepokolebljivu veru u Učitelja, može mu se predati u bezuslovnoj ljubavi. Vera u Učitelja je neophodan činilac pravog duhovnog školovanja. Nakon što se stanje Boga ostvari, pitanje vere se uopšte više ne postavlja, isto kao što čovek bez premišljanja zna da je čovek. Ali sve dok se ne postigne stanje Ostvarenosti, učenikova vera u Učitelja je njegov najpouzdaniji vodič, nešto kao kormilo na brodu. Netačno je da je vera šlepa, ona vidi mnogo dalje od mračnog neznanja; no ipak, vera će biti lišena direktnog iskustva sve dok tragalac ne ostvari sebe kao Boga. Nije slučajno da je druga reč za religiju - ˝vera˝. Vera je jedna od bitnosti tragaočevog života. Vera se može iskazati na mnoge načine, mada se, sa psihološke tačke gledišta, uvek radi o jednoj te istoj pojavi sa različitim odlikama. Jedina razlika je razlika u jačini vere. Vera može biti čvrsta i snažna ili slaba i mlaka. Slaba i mlaka vera ne može odvesti čoveka dalje od privrženosti ritualima i ceremonijama; ali, čvrsta i snažna vera zasigurno će povesti tragaoca dalje od religijskih formi, pomoći mu da probije spoljašnju ljusku i dospe do semena istinskog duhovnog života. Vera dostiže svoj prirodni vrhunac i cilj kada se utočište pronađe u Učitelju. Priča o Kalijanu Učenikova vera treba da bude čvrsto utemeljena u njegovom doživljaju Učiteljeve božanstvenosti. Ne sme da bude nalik na lisku koju nosi i najmanji povetarac. Treba daje čvrsta poput granita i da odoleva najjačim olujama. Priča o Kalijanu nosi poruku o čvrstini vere u Učitelja. Kalijan je bio učenik Svami

Ramdas Samarte (Swami Ramdas Samarth), Savršenog Učitelja u doba Sivađija (Shivaji). Svaki Učitelj voli svoje učenike podjednako, ali su mu neki ipak naročito dragi - isto kao što neko voli sve delove svoga tela, mada su mu oči možda draže od prstiju. Svami Ramdas Samarta imao je mnoge učenike, ali je Kalijan bio njegov miljenik. A ostali učenici nisu razumeli zašto je Kalijan Učitelju draži od ostalih. Jednoga dana Svami Ramdas odluči da proveri privrženost svojih učenika. Pretvarajući se daje bolestan i daje na samrti, on zamoli sve svoje učenike da dođu pred njega. Prethodno je stavio poveći mango na koleno i uvezao ga zavojem tako da je to izgledalo kao velika oteklina. Zatim je uperio prstom na oteklinu i saopštio učenicima da se radi o malignom tumoru i da će zasigurno umeti ukoliko neko ne isisa otrov iz njegovog kolena. Takođe je upozorio da će onaj ko isisa otrov ostati na mestu mrtav. Upitao je ima li među njima neko ko bi bio spreman da to učini makar i po cenu sopstvenog života. Svi učenici su oklevali izuzev Kalijana, koji je smesta ustao i pohitao da posisa otrov. Na njegovo iznenađenje, umesto otrova okusio je sladak sok mangoa, a Svami Ramdas blagosiljao je njegovu nepokolebljivu veru i požrtvovanu ljubav. Spremnost da se umre za Voljenog je istinska ljubav. Takvu nepokolebljivu veru i ljubav i nepodeljenu privrženost, kao što je bila Kalijanova, u učeniku može probuditi jedino milost Učitelja. Odanost Učitelju Apsolutna odanost Učitelju ne osiromašuje život učenika ni u kom pogledu. Naprotiv, služiti Učitelja znači služiti svoje Sopstvo u svakom drugom sopstvu. Učitelj prebiva u sveobuhvatnoj svesti hoteći sveopšte duhovno blagostanje. Zato, služiti Učitelja takođe znači učestvovati u njegovoj nameri i zadatku da služi sveukupnom životu. Učitelj će, na primer, tražiti od učenika da širi njegovu misiju po svetu. Putujući svetom i obavljajući što mu je naloženo, učenik će biti u stalnom unutrašnjem kontaktu sa Učiteljem kao beskonačnim Bićem. Tako, učestvujući u radu Učitelja, učenik postaje sve bliži Učitelju, postaje, zapravo, sastavni deo njegove svesti. Služenje Učitelja je najbrži način da se ostvari Učitelj u sebi. Učestvovanje u Učiteljevom radu Usluga koju učenik pruža Učitelju ne samo da ima veze s univerzalnim ciljevima, već je i jedno od najmoćnijih sredstava učenikovog napredovanja ka njegovom sopstvenom duhovnom cilju. Neusiljeno, srčano, nesebično i bezuslovno služenje korisnije je od bilo kog drugog puta. Ono predstavlja zadovoljstvo za učenika, čak i onda kada iskušava njegovo telo ili um. Teškoće i nelagodnosti kroz koje prolazi uvek nanovo iskušavaju njegovu odanost. A što veća iskušenja, to bolje za njega. Prihvatajući fizičku i mentalnu patnju u svom odanom služenju Učitelju, učenik biva nagrađen blaženstvom duhovnog ostvarenja. Privrženost Učitelju Kada učenik shvati ko je Učitelj i kakav je njegov značaj, u njemu se javlja osećaj neraskidive, apsolutne privrženosti. A kada je učenikovo razumevanje Učiteljevog položaja i zadatka nepotpuno, on najčešće umišlja da je posred! protivurečnost između Učitelja i njegovog višeg Ja. Kao posledica ove protivurečnosti, u učenikovom umu se javlja veštački, umišljeni sukob između Učiteljevih zahteva i drugih zahteva koji mu izgledaju valjaniji. Učenik od samog početka mora da zna da Učitelj od njega isključivo traži da ostvari svoje više Ja. U stvari, Učitelj simbolizuje to više Ja učenika i ništa drugo do to više Ja, koje je jedna ista Stvarnost koja prebiva u svemu. Uzroci sukoba Vernost Učitelju samo je drugi oblik vernosti svom višem Ja. To, naravno, ne znači da je formalna odanost višem Ja odgovarajuća zamena za odanost Učitelju. Učenik ne može imati jasno viđenje višeg Ja sve dok ne postane Bogoostvaren; a često je ono. što mu se nameće kao njegove dužnosti na stazi, delo sanskara utisnutih između višeg Ja i njegovog polja svesti. Učitelj je, za razliku od učenika, jedno sa višim Ja, pa su stoga njegovi sudovi nepogrešivi. Zato učenik uvek mora iznova da preispituje svoje pobude na osnovu standarda ili uputa primljenih od Učitelja. Ako se među njima javi sukob, potrebno je da temeljno preispita svoje ideje i otkrije njihovu nesavršenost. Skoro uvek je dovoljno samo malo da promisli, pa će uvideti da je ono što mu nalaže njegovo više Ja u skladu sa onim što od njega zahteva Učitelj. Ukoliko, međutim, u nekim retkim prilikama učenik nije u stanju da ovo dvoje uskladi, on može biti siguran da ili nije pravilno razumeo naloge svog višeg Ja, ili nije pravilno razumeo suštinu Učiteljevih

zahteva. U takvim slučajevima Učitelj će ostaviti učeniku slobodu da sledi vlastitu savest. Ponekad će mu Učitelj davati instrukcije u nameri da ga pripremi za uzvišeniji način života. Učenik će se tada naći u procepu prividnog i privremenog neslaganja između sopstvenih težnji i Učiteljevih instrukcija. Ali obično Učitelj ne daje nikakve upute za koje učenik nije iznutra spreman. Značaj pravog duhovnog školovanja Učitelj je uzvišeno neličan i njegova nastojanja su isključivo usmerena na to da uklone zastor između učenikove svesti i njegovog višeg Ja. Prema tome, ne može postojati nikakva protivurečnost između vernosti koje učenik iskazuje svom višem Ja i njegove vernosti Učitelju. I doista, na kraju svog puta učenik će otkriti da Učitelj nije ništa drugo do njegovo više Ja u drugom obliku. U svojoj krajnje neličnoj i nesputanoj božanstvenosti. Učitelj je u toj meri celovit da nema nikakvih ličnih želja. Sve što on traži u odnosu sa učenikom jeste da se ovaj ponovo rodi u svetlosti najviše Istine. Postati učenikom znači poći stazom koja vodi ka ostvarenju duhovnog cilja. To je suština pravog duhovnog školovanja. Putevi Učitelja Učitelji su uvek spremni da pruže pomoć Priroda Učiteljeve pomoći Pomoć Savršenog Učitelja sastoji se u tome da učeniku omogući sigurno i bezbedno duhovno napredovanje, kao i da skrati vreme koje bi inače bilo potrebno kada bi učenik taj put prelazio sam. Učenik se na stazi dugo može kretati sam, ali neće biti u stanju da prede šesti nivo bez pomoći Učitelja. Sve do šestog nivoa involucije svesti, intervencija Učitelja je od ogromnog značaja, jer pomaže učeniku da ne upadne u neku od zamki koje vrebaju na duhovnom putu. Savršeni Učitelj Kabir uporedio je tri stadijuma na stazi sa tri faze paljenja vatre. Kao što prvo imamo samo dim bez vatre, zatim vatru obavljenu dimom, i na kraju vatru bez dima, tako i početke na stazi karakteriše gust veo neznanja, na sredini puta mutno sagledavanje cilja, a na kraju, ostvarenje Istine bez i najmanje primese obmane. Pošto staza krivuda kroz mnoge obmane, učenik bez vodstva Učitelja nikada nije bezbedan, jer samo Učitelj poznaje sve etape na stazi i može da ga provede kroz njih. Prebivalište iluzija Pre nego što dođe do otvaranja unutrašnjeg oka, um zamišlja cilj duhovne slaze kao Beskonačnost, i to u vidu simboličnih slika beskonačnosti kao Što su nebo ili okean, koje asociraju na nepregledno prostranstvo. Premda takve simbolične slike jasno i dobro opisuju Beskonačnost, njih ipak vremenom mora da zameni neposredno iskustvo Beskonačnog. Učenik će tek nakon otvaranja unutrašnjeg duhovnog oka imati neposredan doživljaj Sopstva. A kada se to dogodi, um, zbunjen onim što vidi, više neće posedovati raniju bistrinu. Budući zbunjen viđenjem Sopstva, um gubi sposobnost bistrog razmišljanja i pogrešno zaključuje da je viđenjem Sopstva ujedno i ostvario Sopstvo. Otuda dolazi do zablude da je kraj putovanju mada je on još daleko. U tradiciji sufizma ova etapa na stazi poznata je kao muqam-e-afsan, ili prebivalište iluzija. Upravo u ovako teškoj etapi na stazi, Učitelj može, veštom intervencijom, pogurali učenika da nastavi put bez nepotrebnog zastajkivanja. Doprinos Učitelja Na svakom od šest unutrašnjih nivoa učenika vrebaju opasnosti, jer je svaki nivo na sebi svojstven način prepun čarolija koje bi da ga ulove u svoje zamke. Učitelj vodi učenika kroz sve nivoe, ili mimo njih, bez zadržavanja. Ali učenik svejedno mora da hoda sopstvenim nogama. Učitelj mu pomaže samo utoliko što potvrđuje i uverava ga u ispravnost njegovih prethodno stečenih uvida i zapažanja, podižući njegovu svest na nov stupanj - koji, mada mu neizbežno predstoji kao sledeći korak na stazi, još uvek nije dostupan njegovim mogućnostima. Unutrašnja vera Da bi učenika izbavio iz Maje Učitelj se služi upravo Majom. Pošto je Učitelj nadrastao dobro i zlo, on često zahteva stvari koje njegovim učenicima, sa njihovog uobičajenog zdravorazumskog stanovišta, izgledaju neprihvatljive, čak i šokantne. Za učenika je najbolje da prati Učiteljeve instrukcije s unutrašnjim poverenjem i da ih svojim ograničenim sposobnostima rasuđivanja ne dovodi u pitanje. Sledeči čuveni primeri ilustruju ovaj nauk. U Kuranu postoji priča o Ibrahimu* (U Bibliji: Avram, prim. prev.) od koga je Bog zahtevao da žrtvuje

Razlog tome bila je prinčeva ćelavost. bio je stvarno težak ispit Maulanine vere. I čim je zakoračio u besne talase Ganga. i nikada ih ne koriste ukoliko to nije zaista neophodno. ovaj se. ali ga je on položio. Oponašajte našu ćelavost. Uobičajeni metodi Ovakve priče ilustruju kako se Učitelji u retkim prilikama služe svojim moćima da bi slomili ego svojih učenika i pomogli im u njihovom napredovanju na stazi. A onda se Učitelj iznenada pojavio pred njim. Bahlul je bio ćelav. Tada se Bahlul obrati princu: ˝Nas dvojica smo ćelavi zauvek. jednom zatražio da mu ovaj donese kofu vode . pa se namigivanje postepeno prenese na sve prisutne. Učitelj mu pokaza mesto odakle da šakama napuni kofu vodom. Bio je toliko dopadljiv da ga je čak i princ toplo pozdravio i pozvao da sedne kraj njega. umesto sina. ne doseti zašto mu je Bahlul namignuo ali pomisli da. naredivši mu da se odmah vrati kući. I naravno. Na prijemu niko nije prepoznao Bahlula. Na nesreću. U potrazi za sredinom reke učenik je prepešačio do druge obale. drugog dana Bahlul pozajmi lepu odeću. svakodnevnim sredstvima. i to u javnosti. beskrajno strpljenje i savršenu taktičnost. skupio hrabrosti da pokuša nemoguće. Čim je seo. Jedina prilika za to bese prijem koji je princ svake godine priređivao za svoje dostojanstvenike. krenuo da ubije Ismaila.˝ Postupanje sa učenikovim slabostima . a onda ga pod nekim izgovorom napusti. prim. saznao je. žrtvuje jagnje. ali je on u svojoj sjajnoj odeći ostavio snažan utisak na sve prisutne. da bi mu udovoljio i zaslužio njegovu milost. Mi smo vas samo oponašali. na svoje veliko iznenađenje. trećeg dana svi se pojaviše obrijanih glava. Reka se pretvorila u uski potok. Dešavalo se to oko ponoći. stanite! Zašto namigujete?˝ A uglednici odgovoriše: ˝Namigujemo jer ste i vas dvojica velikana jedno drugom namigivali. naposletku je svak svakome namigivao. * Vidi Glosar Kada je Šams-e-Tabriz (Shams-e-Tabriz) naredio svom učeniku Maulana Đalaludin Rumiju (Maulana Jalaludin Rumi) da mu dobavi krčag vina.svog voljenog sina Ismaila (U Bibliji Isaka. Bahlul namignu princu. pošto taj gest dolazi od jednog tako izuzetnog čoveka. prev. Princ se. a reka Gang je zbog monsuna uveliko preplavila obale. o čuda. i tako prerušen uputi se na isto mesto. imajući poverenja u premudrog Učitelja. Kada je Ibrahim. stavi periku na glavu. Opaziše to i ostale zvanice te stadoše da oponašaju ono što su videli.a vino je muslimanima verski zabranjeno (haram). a u to vreme na prinčeve prijeme ljudi bez kose nisu imali pristupa. prijem je trajao tri dana. koji je živeo na obali reke Gang. Gausali Šah mu objasni da ne može da utvrdi gde se nalazi sredina reke.˝ Uglednici se raziđoše i. A kofa koju je trebalo napunili gotovo je dodirivala rečno dno. ljudi bez kose potsećali su ga na njegovu manu i kvarili mu zabavu. Jednog trenutka Bahlul doviknu svečanom skupu: ˝O vi mudri ljudi. Učenik je na početku oklevao ali je odmah zatim. Međutim. U to vreme Maulana je upravo kao veliki teolog Islamskog sveta stekao mnoštvo sledbenika medu muslimanima . Zbog prinčeve preosetljivosti nijedan ćelavac nije smeo da prisustvuje njegovim prijemima. Iz nepoznatih razloga Bahlul jednoga dana odluči da stupi u kontakt sa persijskim uglednicima i viđenijim ljudima. Priča o Bahlulu Ovo je prikazano i u priči o velikom mistiku Bahlulu. Upitao ga je zbog čega kasni. A kada se Gausali Šah vratio u kolibu noseći kofu punu vode. Bog gaje u poslednjem trenutku sprečio i prihvatio da mu ovaj. izvanredan smisao za humor. Od Gausalija Šaha (Ghausali Shah) je jedan od njegovih Učitelja. bez reci pokorio tom zahtevu.s tim da vodu mora da zahvati iz sredine reke. već je sve vreme sedeo sa učenicima i razgovarao.˝ Bahlul zatim skide periku sa glave i reče: ˝Nas dvojica smo takođe i ćelavi. on mora da ima neki dubok značaj. Najčešće se služe običnim. Učitelji su po pravilu veoma štedljivi kada su njihove božanske moći u pitanju. Pomažući svojim učenicima oni ne samo da pokazuju veliko razumevanje. kada se Bahlu! pojavio u svojoj otrcanoj odeći. prizor se preobrazio u nešto predivno. prilagodavajući se zahtevima situacije na raznorazne načine. vratari ga nisu pustili unutra. čvrst u svojoj veri i pokornosti. Nošenje krčaga sa vinom na ramenu. pa mu uzvrati istom merom. da Učitelj ni za trenutak nije napuštao kolibu.). a ovi ljudi će morati svakodnevno da briju svoje glave da bi ostali ćelavi. već i sami prolaze kroz nebrojene teškoće. doduše.

Tako je Bahlul taktičnim ponašanjem i humorom sebi obezbedio pristup onima kojima je hteo da pruži pomoć. Ni najveći problemi ne mogu sprečiti Sadgitrua da stupi u kontakt sa učenikom i pridobije ga za duhovni život. Pošto učenik sigurno napreduje samo ukoliko gaji bezuslovnu ljubav za Učitelja, Učitelj s najvećom pažnjom uklanja sve prepreke koje bi mogle stajati na putu učenikovog potpunog predavanja. Ako se ponekad čini kao da Učitelj ismeva učenikovu ličnost, on to ne čini iz zle namere, nego da ukloni one smetnje koje bi mu mogle stvoriti ozbiljne probleme na njegovom putu. Ako ponekad izgleda kao da Učitelj pothranjuje ego svog učenika, on na taj način samo naduvava učenikove neznanje i pušta da ono dostigne vrhunac. Tako ga priprema za konačno uništenje ega, kao kada se žrtvene životinje brižljivo tove uoči žrtvovanja. Učitelj je s one strane dobra i zla pa ga ne uznemiravaju učenikove greške. Toleriše ih sa ogromnom strpljivošću i bezgraničnom sposobnošću čekanja, znajući da će one, kada se učenik učvrsti na stazi, ubrzo biti ispravljene. Podrška kroz davanje priznanja Kada utvrdi da se učenik ozbiljno posvetio stazi, Učitelj preduzima određene mere da očisti um učenika od njegovih nedostataka. Čak i po cenu okrutnosti, nastaviće da obavlja svoj zadatak poput kakvog hirurga koji, zanemarujući pacijentove proteste, izvodi operaciju do kraja. Učenik ne može a da ne uvidi da Učitelj te mere preduzima isključivo u njegovom interesu. Zato se on, u procesu čišćenja koji izgleda bolan i neprijatan, ne oseća odbačenim od strane Učitelja, već mu postaje sve bliži. U svojoj duhovnoj poduči Učitelj ipak najčešće primenjuje blag i učeniku dopadljiv metod, koji je uz to i vrlo efikasan. Učitelj je veoma zadovoljan kada učenik postigne duhovni napredak. Odajući priznanje učenikovim vrlinama, Učitelj podržava duhovne kvalitete koje je on na putu da razvije i bodreći ga, uliva mu samopouzdanje i snagu da se suoči sa bilo kojom situacijom. Svaki plamičak uzvišene emocije, gest samoodricanja, herojska žrtva, kao i svaki izraz velikog strpljenja, ljubavi ili vere, naići će na Učiteljevo odobravanje. Da bi razvio pozitivne osobine kod učenika on će neposredno i otvoreno hvaliti njegove uspehe. Učenik će ubrzo naučiti da ceni Učiteljeve pohvale i one će ga radovati više od svega. Biće spreman da odoli i najvećim kušnjama i prođe kroz najteža iskušenja da bi time usrećio Učitelja. Rešenje svih problema Pošto je Učitelj za iskušenika simbol vrhunskog Sopstva u svemu, stepen do koga će iskušenik ostvariti svoju unutrašnju božanstvenost i sklad sa svim drugim oblicima vrbovog Sopstva, direktno će zavisiti od skladnosti njegovog odnosa sa Učiteljem. Kroz predanost Učitelju učenik će doći do saznanja da su njegovi problemi i nedoumice jedinstveni za sve tragače. Rečeno jezikom psihologije, moći će da prihvati svoje probleme ne kao pojedinačne probleme, već kao aspekte jednog jedinstvenog problema. Tako će dospeti u stanje celovitosti, koje se posve razlikuje od privremenog kompromisa između oprečnih zahteva. Da bi pomogao učeniku u ovom teškom zadatku, Učitelj mora za učenika da predstavlja otelovljenje duhovnog ideala, jer ako učenik treba da se probije kroz brojne barijere koje će se isprečiti između njega i njegovog cilja, neophodno je da postigne intenzivnu koncentraciju na taj ideal. Zahtevi ličnog Učitelja imaju prednost Uzvišeni Učiteljev zahtev se ne srne ograničavati niti dovoditi u sumnju, čak i kada dođe do spontanih izliva dubokog poštovanja koje će učenik ponekad gajiti prema drugim Učiteljima. Svi Savršeni Učitelji poseduju jedinstvenu svest i apsurdno je zamišljati da među njima postoje razlike. Mada nijedan Učitelj nije veći od drugog, učenik mora, za sopstveno dobro, u prvom redu da poštuje zahteve svog sopstvenog Učitelja - sve dok ne prevaziđe područje dvojnosti i ne ostvari jedinstvo celokupnog života. Jer, ukoliko ne bi bilo uzvišenog zahteva, kome je data prednost nad svim ostalim životnim i međusobno suprotstavljenim zahtevima, tada bi došlo do rasipanja umne snage. Isključiva koncentracija na Učitelja je nezamenjiva pomoć u prikupljanju rasute umne energije učenika. U vrlo retkim prilikama i pod izuzetnim okolnostima, Učitelji mogu da donesu odluku da zajednički podučavaju određenog učenika. Tako postoje izuzetni primeri učenika koji su uspostavili saradnju sa dva ili više Učitelja. Ovo je pre izuzetak nego pravilo; a ako postoji više Učitelja, oni će rasporediti svoj posao tako brižljivo da njihovi zahtevi neće protivurečiti jedni drugima. Priroda ega i njegovo uklanjanje Odeljak I Ego kao poprište konflikta

Poreklo ega Na predljudskom stadijumu svest ima iskustva, ali veza između iskustava i središnjeg ˝ja˝ još nije jasno uspostavljena. Na primer, pas se može razdražiti, ali svoju razdraženost neće doživeti u smislu ˝Ja sam razdražen˝. U ovom slučaju nalazimo da pas uči na osnovu iskustava, ponašajući se na osnovu ranijih iskustava, ali su njegove radnje, iako povezane, zapravo polumehaničke, i nastaju kao posledica privlačenja srodnih utisaka, ili sanskara. A to se bitno razlikuje od razumnog povezivanja iskustava kakvog je omogućio razvoj ˝Ja˝ svesti. U počecima razvoja razumske kontrole nad delovanjem pojedinačnih impresija došlo je do njihovog povezivanja sa centrom svesti, i tako se javio ograničeni ego. Konsolidaciju ego - svesti najbolje bismo mogli objasniti polazeći od početaka razvoja ljudske svesti. Formiranje ega Ljudska svest ne bi bila ništa drugo do skladište prikupljenih utisaka i iskustava da u isto vreme ne sadrži princip integracije u ego-središtu, koji joj služi da sve te utiske i doživljaje organizuje i shvati. Da bi se neko iskustvo shvatilo potrebna je prvo sposobnost da se obuhvate svi njegovi delovi, a potom i sposobnost da se, otkrivanjem njihovih uzajamnih veza, ti delovi procene. Integracija oprečnih utisaka i iskustava je uslov oslobađanja svesti od robovanja svakojakim prijatnim i neprijatnim stvarima koje bi da njome ovladaju bez obzira što nemaju nikakvu vrednost. Početni korak ka integraciji je formiranje ega kao središta i osnovice svesti. Ego se pojavljuje da bi udovoljio željama Ego je neskriveno i neumitno prisutan u svim zbivanjima u duševnom životu, a njegova uloga je zadovoljavanje određenih potreba. Uloga koju ego igra u ljudskom životu može se uporediti sa ulogom tereta na brodu. Brodski teret osigurava brod protiv prevelikog ljuljanja. Bez njega bi brod bio previše lagan i nestabilan, u opasnosti da se prevrne usred raspomamljenih vetrova i talasa. Isto tako bi se i snaga uma, u nedostatku privremenog jezgra, besciljno rasipala i trošila u zapletima oprečnih iskustava. Uopšteno rečeno, ego igra ulogu procenjivača životnih iskustava i posrednika aktivnih težnji relativno nezavisnih i nepovezanih instikata nasleđenih iz perioda životinjske svesti. Tvorevina koju nazivamo ego služi da se uspostavi određena stabilnost svesnih procesa, a ujedno i da se obezbedi njihovo skladno i uravnoteženo delovanje, što je osnov planskog i organizovanog života. Nužno zlo Bilo bi, dakle, pogrešno misliti da je pojava ega nesvrsishodna. Mada se pojavljuje samo da bi na kraju nestao, on privremeno zaista zadovoljava potrebu koja se, na dugom putovanju duše, ne može zanemariti. Ego se ne srne shvatiti kao trajna prepreka, jer se on može prevazići i nadrasti naprezanjem svih duhovnih snaga. Fazu formiranja ega treba shvatiti kao privremeno i nužno zlo. Ego unosi razdor i stvara podvojenost Ego je nezaobilazna stepenica u daljem napretku svesti. Međutim, pošto ego prianja za pogrešnu zamisao da je čovek telo, on je izvor velike zablude, koja izobličava iskustvo. Ego deluje tako što, upoređujući sebe sa ostalim oblicima života, sam sebe otuđuje od njih. I tako, mada iznutra pokušava da upotpuni i integriše lično iskustvo, ego, pri samom pokušaju da oseli i zaštiti sopstveno postojanje, unosi razdor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. To cepanje celovitosti života nadvoje ne može a da se ne odrazi na unutrašnji život ličnosti kojom dominira ego. Ego kao izvor Konflikata Premda neprestano teži da ostvari jedinstvo i celovitost iskustva, ego nikada ne uspeva u tome. Njemu, doduše, polazi za rukom da uspostavi neku vrstu ravnoteže, ali je ona površna i privremena. A da je svako ego-postignuće nesavršeno dokazuje i činjenica da je svako iskustvo, posmatrano sa stanovišta ega, neizostavno praćeno unutrašnjim konfliktom. Svakog trenutka ljudski um prolazi kroz seriju konflikata. Umovi velikih i proslavljenih ljudi, isto kao i umovi običnih ljudi, uvek su zbunjeni protivurečnim željama i sklonostima. Ponekad je konflikt sa kojim se um suočava tako oštar da osoba popusti pod njegovim pritiskom, pa onda imamo ili delimičnu ili potpunu umnu poremećenost. Normalne i takozvane poremećene osobe suštinski se ne razlikuju. I jedni i drugi se suočavaju sa istim problemima; samo što su ovi prvi u stanju da sa manje ili više uspeha rešavaju svoje probleme, a ovi drugi ne mogu da ih rese.

Pogrešne procene Ego pokušava da resi svoje unutrašnje konflikte netačnim procenama i pogrešnim izborima. Za ego je karakteristično da nebitne stvari smatra bitnim, a bitne nebitnim. Premda su moć, slava, bogatstvo, sposobnosti i ostala svetovna postignuća zaista nebitne stvari, ego uživa u posedovanju istih, i vezuje se za njih u smislu ˝ovo je moje˝. S druge strane, duhovnost, koja je za duševni život od najvećeg značaja, ego smatra nebitnom. Na primer, kada osoba oseti neku telesnu ili misaonu neprijatnost dok obavlja nešto od duhovnog značaja, njen ego uskače da bi otklonio tu nevažnu neprijatnost, bez obzira što će time osoba odustati od onog što je za nju najhitnije - a to je duhovni rad. Telesna i mentalna prijatnost, kao i sva ostala svetovna postignuća i priznanja, nisu nepotrebna, ali nisu ni značajna. Postoji ogromna razlika između potrebe i suštine. Konflikti se rešavaju samo pravilnom procenom Ego mnoge nebitne stvari tretira kao neophodne. Duhovnost, međutim, koja se egu čini nebitnom, je od suštinske važnosti za dušu. U egu prebiva najdublji i najosnovniji princip neznanja koji se ogleda u davanju prednosti nebitnom nad bitnim. Potreba za inteligentnim i čvrstim izborom Um retko funkcioniše skladno jer je uglavnom usmeravan i voden nadmoćnim silama nesvesnog. Malo ljudi je spremno da se upusti u teškoće ovladavanja tajnim silama koje usmeravaju tok duhovnog života. Koflikt u umu je moguće otkloniti samo svesnom kontrolom snaga nesvesnog. A trajnu svesnu kontrolu je moguće uspostaviti jedino kada se svaka pojava koflikta u umu postavi na svoje pravo mesto. Poverenje u ispravnost izbora Da bi se um oslobodio od konflikata valja činiti pravilne izbore i davati prednost onome stoje istinski vredno nad onim što je nevredno. Uvek kada postoji manje ili više izražen konflikt, donesene odluke treba da su razborite i postojane. Izbor mora biti razborit, jer jedino se prianjanjem za prave i postojane vrednosti može ostvariti ravnoteža i pokrenuti vitalni, kreativni tokovi duševnog života. Jedan nepokolebljiv ali nerazborit izbor može privremeno nadvladati konflikt; ali će on, zauzvrat, u jednom dugom periodu uskratiti životu zamah i polet, i zaustaviti razvoj celovite ličnosti. Staviše, takav nerazborito rešen problem zasigurno će se ponovo pojaviti u nekom drugom obliku. S druge strane, za razboritu odluku je potrebna sposobnost opažanja pravih vrednosti i njihovog razlučivanja od tobožnjih vrednosti. Iz ovoga sledi da je problem sukobljenih želja u stvari problem sukobljenih vrednosti, a da bi se sukob resio, valja preduzeti temeljnu potragu za pravim smislom života. Um se jedino mudrošću može osloboditi od svakog konflikta. Prave vrednosti Donevši jednom za svagda pravu odluku, čovek nikada ne treba da odstupi od nje. Mada se neke sukobljene težnje u umu umire kada se odlučno krene zacrtanim putem, neke druge nastavljaju da se upliću, ometajući sprovođenje odluke u delo. Ponekad je moguće da se, zbog pojačanog sukoba u nesvesnom, javi kolebanje u vezi sa odlukom. Da bi izbegao poraz, um se mora čvrsto držati onih vrednosti do kojih je došao. Ovakvo rešavanje konflikta u umu ne iziskuje samo opažanje pravih vrednosti već i nepokolebljivu privrženost njima. Skriveni konflikti Sposobnost donošenja razborite i čvrste odluke se može uvežbavati na svim stvarima, kako malim tako i velikim. Obične životne brige nisu ništa manje značajne od ozbiljnih problema sa kojima se um suočava u kriznim periodima. Koreni konflikta u umu ne mogu se zatrti bez neprekidnih napora da se načini inteligentan i postojan izbor. Razvoj istinskih vrednosti javiće se spontano tek kada um stekne trajnu naviku da uvek donosi odluke u korist pravih vrednosti. Svakodnevne, obične stvari čine tri četvrtine čovekovog života; i mada unutrašnji konflikt u vezi običnih stvari ne može znatno uznemiriti um, on će ipak ostaviti za sobom izvesnu nelagodnost, osećaj da nešto nije u redu. Unutrašnji konflikti po pitanju svakodnevnih situacija najčešće i ne isplivavaju na površinu svesti. Ali zato iza pozornice bacaju senku na život. Zato konflikt treba izneti na površinu svesti i otvoreno se suočiti s njim da bi se

Siguran znak pravog unutrašnjeg konflikta jeste kada čovek ne oseća da učestvuje punim srcem u mislima ili akcijama koje dominiraju trenutkom. kao potvrda otuđenosti. ispoljava kao snažan osećaj da je čovek zasebna jedinka. ego. koji eonima deluje u neznanju. najvažnije je da postoji snažan podstrek ili nadahnuće. mržnju. ističući svoju različitost i odeljenost od svih ostalih centara svesti. Postoji i nejasan osećaj da se život suzio ili čak. ˝Osećaću ovo ili ono˝. ali će ta odluka biti jalova i neefikasna ukoliko nije osnažena privrženošću nekom idealu koji seže u najdublje i najsuštinskije slojeve ljudske ličnosti. sve dok se drugo ljudsko biće u potpunosti ne istisne iz životnog konteksta. već i neprijateljem sopstvenog nabujalog ega. ˝Razmišljao sam o ovome ili o onome˝. Svako delo u kome se odražavaju prave životne vrednosti doprineće dezintegraciji ega.pronašlo odgovarajuće rešenje. ali tek treba da otkrije metode koji će pobuđivati inspiraciju i nadahnjivati um onim što život zaista čini vrednim življenja. Da bi se konflikt resio na zadovoljavajući način. Najdublji imperativ duše jeste da voli i da bude istovetna sa drugim dušama. neophodno je da na mesto ega ustoliči svest o Istini. Život ne može ostati trajno zatočen u kavezu ega. Moderna psihologija je dosta postigla u razotkrivanju uzroka unutrašnjih konflikata. On poprima razne oblike. Može poprimiti oblik sebičnih nadanja u vezi budućnosti i planiranja: ˝Uradiću ovo ili ono˝. Osećaj otuđenosti najoštriji je u slučaju velike i neutažive požude. I mada privremeno igra korisnu ulogu centra svesti. strah ili ljubomoru. radikalno ograničio. dok kroz ljubav prema Bogu i Njegovim ispoljenjima osećaj otuđenosti postepeno nestaje. Kroz strepnju od Boga ili Njegovih ispoljenja jača osećaj otuđenosti. To je istinski kreativni izazov za spasioce čovečanstva. A dobra procena slama ego konstrukciju izgrađenu na temeljima lažnih vrednosti. Jednog trenutka on se mora probiti ka Istini. Priroda ega i njegovo uklanjanje II Odeljak II . Ili pak. Ego se hrani na osećaju otuđenosti Svoju odeljenost ego potvrđuje kroz požudu. Na vrhuncu evolucije čovek dolazi do otkrića da se život. ˝Razmisliću o ovome ili o onome˝. Da bi se život mogao valjano integrisati i ispuniti. Istinski ideal je osnovni kriterij um valjanog procenjivanja. ego se. Dezintegracija ega Protivrečnosti koje na ovaj način isplivaju na površinu moguće je resiti donošenjem razborite i čvrste odluke. Spoznajom Istine ego biva potpuno uništen. već i samog Boga. u sadašnjem vremenu. Može se javiti u obliku kontinuiranog sebe-svesnog pamćenja kroz prisećanja kao što su: ˝Učinio sam ovo ili ono˝. . pošto upravo takva analiza dovodi do osvetljavanja korena sukoba. Ljubomora jača ego Osećaj otuđenosti najizrazitiji je u ljubomori. Strah je takođe prikriveni oblik otuđenosti i javlja se u vidu snažnog osećaja odvojenosti. a on se javlja samo kao posledica gorljive čežnje za dostizanjem nekog uzvišenog i sveobuhvatnog ideala. U takvim slučajevima treba pokušati sa analizom duševnog stanja kroz duboko unutrašnje sagledavanje sopstvenih misli i osećanja. Voden logikom tog otkrića. već neizbežno vodi do sužavanja i povlačenja svesti. zapravo je bolno svesna svoje otuđenosti i snažno doživljava svoje zasebno postojanje. ljutnju. predstavlja glavnu prepreku duhovnom izbavljenju i prosvetljenju. Da bi bio uspešan u tome. Osoba koja žudi za društvom i prisustvom drugih ljudi. ˝Osećao sam ovo ili ono˝. gde druga osoba biva odbačena i smatrana ne samo tuđincem. Strah ne samo što potpiruje i produbljuje nepoverenje u drugog. Cista analiza može pomoći u donošenju odluke. Stoga treba voleti bez straha. najpre mora da nestane to varljivo i veštačko jezgro satkano od sanskara. Tu svoju potrebu duša ne može da ispuni ako je potresaju požuda ili mržnja. i to ne samo druge duše. čovek započinje potragu za pravim središtem svojih iskustava i preuređuje svoj život u skladu sa Istinom. Strah se spušta kao gusta koprena između ˝mene˝ i ˝tebe˝. Izražen je i u mržnji i u ljutnji. sve dok se nemoćno vrti oko stožera ega. ne može shvatiti i proživeti u svoj punoći. Čežnja za idealom kao luč vodilja Postupak izvođenja konflikata na površinu svesti ne srne se izroditi u izmišljanje problema tamo gde ih nema.Ego kao potvrda otuđenosti Ego kao prepreka duhovnoj emancipaciji Ego je potvrda čovekove otuđenosti.

ljutnja. dok je ljubav potvrda jedinstva sa drugima. Ego sačinjavaju raznorazne želje. Eksplicitni i implicitni ego Mada je ego sastavljen od raznoraznih elemenata. Međutim. pošto se koreni ega nalaze u podsvesnom umu. a uništenje tih želja ravno je uništenju ega. ali nedovoljno za postizanje željenih . Ego je potvrda otuđenosti od drugih. U istinskoj ljubavi ljubavnik isto tako čezne. baš kao što se ni noćni leptir ne plaši da sagori u plamenu svece. ego doživljava kao uspeh. on jedino može biti.nipošto nije skladan. njegova moć propuštanja sukobljenih težnji je ograničena. kada dođe do prestanka želja. slabi osećaj otuđenosti čovekovog ˝ja˝. Ego sačinjen od želja Ego je natovaren raznovrsnim željama. Organizovani eksplicitni ego sprečava određenim činiocima implicitnog ega prodor u svest. prestaje i težnja za zasebnošću. one se neće . sve su to oblici isključivosti koji produbljuju jaz između ˝mene˝ i ostatka života. Isto tako se samo delić postojećeg ega manifestuje u svesti u obliku eksplicitnog ˝ja˝. Svi problemi ega mogu se resiti samo svesnim i razboritim delovanjem. oslobođenje od svih želja utire put uklanjanju ega. Ego će pred navalom želja navući masku ravnodušnosti i tobožnjim neželjenjem opet potvrditi svoju zasebnost. opterećuju ga impresijama i produbljuju otuđenost njegovog ˝ja˝.ljutnja ili strah. Jedino sveobuhvatajuća ljubav može da premosti ovaj veštački stvoreni jaz i probije kroz barijeru varljive imaginacije.eksplicitni ego . Jaki sukobi na poprištu svesti vode harmoniji i ravnoteži Delovanje razborite svesti na Činioce eksplicitnog ega je važno. u obliku prikrivenih težnji koje nisu uvek prihvatljive eksplicitnoj svesti. bilo značajna ili beznačajna. Voleći. Neuspeh u zadovoljenju želja ego doživljava kao neuspeh. Ako ne razgovaraju. i to doista i jeste. Približno sedmina sante je iznad vodene površine pristupačna oku posmatrača. i jedino htenje koje ublažava osećaj otuđenosti je htenje da se bude jedno sa Voljenim. Nit ega je prisutna u ispunjenim i u neispunjenim željama. Slabljenje ega putem ljubavi Svaka misao. one moraju imati makar nešto zajedničko. Heterogena struktura ega Onaj deo ega koji se ispoljava u svesti . Ego je kao santa leda u okeanu. U doživljaju jedinstva sa Voljenim. Ograničeni ego eksplicitne svesti je mali deo celokupnog ega. ˝ja˝ ne razmišlja o tome da zaštiti sebe. da bi se dve težnje svesno sukobile. Sva iskustva. a znatan deo ostaje da boravi u mračnim i maglovitim oblastima podsvesnog uma. U ljubomori. strah i ljubomora. i sva nastojanja. U poređenju sa izolovanim i nepovezanim težnjama podsvesnog uma koje teže da prodru u svest. Međutim. Na isti način. sputava čoveka. ali on čezne da se sjedini s Voljenim. Jedino iskustvo koje egu oduzima moć je iskustvo ljubavi. mržnja. Koreni ega nalaze se u podsvesnom umu Brisanje ega iz svesti je vrlo složen zadatak. Dve osobe moraju najpre da počnu da razgovaraju da bi se mogle upustiti u verbalnu prepirku. eksplicitni svesni ego je u manjoj meri heterogen od implicitnog ega podsvesnog uma. mržnja.čak ni kao suprotstavljene težnje pojaviti na poprištu svesti. Stoga će potpuno uništenje ega postati moguće samo onda kada svi elementi ega sagore u vatri razborite svesti. Ako su suviše različite i neskladne. Sva isključiva osećanja kao što su požuda. bilo dobra ili loša. kod osobe jača i uverenje da se neka druga duša uspešno sjedinila sa osobom za kojom je ova čeznula. Prema tome. poprište bezbrojnih sukoba među oprečnim težnjama. Uspeh u prisvajanju željenog. već će ostati potopljene u nesvesnom umu sve dok se ne preoblikuju uz pomoć energije koju proizvode razne aktivnosti svesnog uma. Otuda se ego može rastočiti samo istinskom ljubavlju. odnosno kroz težnju da se ono postigne. pored toga što ova duboka i imperativna potreba za poistovećivanjem sa drugim bićem ostaje nezadovoljena. strah ili ljubomora čine život skučenim i doprinose ograničavanju i sužavanju svesti. eksplicitni ego deluje kao zaokružena celina. ne mogu se prepirati jer nemaju zajedničkog povoda. Požuda. ali njen veći deo ostaje nevidljiv pod vodom. Ona direktno postaju instrumentom potvrđivanja otuđenosti ega. U njoj se zatim rada dubok i beskompromisan otpor prema te dve osobe i prema njihovom odnosu koga je ljubomorna osoba nastojala da rezerviše samo za sebe. osećanje i delo poteklo iz zamisli o nekakvom ekskluzivnom i zasebnom postojanju.

hidra sa bezbroj pipaka Ego je kao hidra sa bezbroj pipaka. Ponos je. umesto da ga prati stišavanje sukoba. negujući ih bez obzira na teškoće koje im pričinjavaju. Razmetanje u društvu je jedna od uobičajnijih manifestacija ega. istisne iz jedne oprečnosti. Odbacivanje ega iz svesti je izuzetno zamršen proces i ne može mu se prići jednostrano. Oslobađanje sputavanih težnji prirodno produbljuje zbunjenost i sukob u eksplicitnom egu. ovekovečujući sebe. često praćen još jačim sukobima svesnog uma. on ih nadomesti na drugoj. Da bi se to postiglo. Gerilski rat Na višim stupnjevima na stazi ego se više ne služi otvorenim metodama. u nastojanju da produži svoj vek. On se može hraniti uverenjima tipa ˝Ja sam produhovljen˝. Razdražen tvrdokornošću svog ega. samo da bi istakli svoju različitost od drugih ljudi. što je posledica otopljenja Čitavog ledenog brega ega. Ipak. izmiče uticaju razborite svesti. a ako pravila ponašanja to ne dopuštaju. Baratanje s činiocima eksplicitne svesti nije jednostavan i lagan posao. nastupa nakon što su želje dospele u arenu svesti. i da se od sada u potpunosti oslanja na Učitelja. Složenoj prirodi ega potreban je složen pristup. Učitelj kao poslednje utočište U većini slučajeva poklonik će se okrenuti Učitelju tek kada shvati svu jalovost svojih pokušaja: On neće biti u stanju sam da se probije do cilja za kojim čezne i koji nejasno nazire. i to mu pode za rukom. Tako nastaje ono što bi se moglo nazvati duhovnim egom. specifično osećanje kroz koje se ego ispoljava. razborito upravljanje željama. baš kao što se na početnim stupnjevima hranio tvrdnjama ˝Ja nisam zainteresovan za duhovno˝. Sledeća važna faza. On živi i raste pod svim okolnostima i koristi sva raspoloživa sredstva. Ego-trikovi Ego sam sebe hrani i izgrađuje. uviđajući svoju bespomoćnost. Klevetanje drugih nije ništa drugo do pokušaj uzdizanja sebe kroz sugestivno poređenje . Pošto je egu na raspolaganju bezbroj mogućnosti da osigura svoj opstanak i nastavi sa samoobmanama. Ego . ego svoja postignuća uveličava do grotesknih razmera. Stoga je proces razaranja ega. poklonik vremenom počinje da shvata da ne može više sam da se bori sa njegovim bezbrojnim izdancima. teško ih je otkriti i nadmudriti. Poklonik se može nadati delotvornom obračunu sa obmanama i trikovima ega tek kada dobije pomoć i milost Savršenog Učitelja. Poznati su slučajevi ljudi koji puštaju da im nokti izrastu do enormne dužine. Zato tražim od tebe da intervenišeš i dokrajčiš ga.rezultata. on se vešto prebacuje u drugu oprečnost i tako opstaje. na primer.˝ Ovaj poslednji korak je plodonosniji od svih drugih mera koje su preduzimane u cilju . Elemente implicitnog ega podsvesnog uma treba na neki način izvesti na površinu svesti da postanu deo eksplicitnog ega. ili egom koji svoju zasebnost potvrđuje postignućima koja se smatraju dobrim i visoko duhovnim. na kraju te beskompromisne i oštre borbe dospeva se do stanja istinske ravnoteže i nepobitne harmonije. Ukoliko čovek počne da neguje skromnost da bi se oslobodio monstruoznog tereta ega. Te taktike ega veoma liče na taktike gerilskog ratovanja. on nastavlja da se napaja na izvoru upravo onih snaga čija je prvobitna svrha bila da ga uklone. ego će se iznenađujuće okretno ubaciti u osobinu skromnosti. a onda ih podvrgnuti dejstvu razborite svesti. ego. ovaj vid ega nije ništa manje ograničavajući od prvobitnog grubog ega koji nije pokazivao duhovne sklonosti. Hrani se svakim oblikom neznanja. jer eksplicitni ego ima tendenciju da istrajava kroz sva oprečna iskustva. premeštanjem čas u jednu čas u drugu oprečnost nekog iskustva. Na ovaj način.poređenje koje bi ego najradije izrazio direktno da ga u tome ne sprečavaju društvene norme. eksplicitni ego treba toliko da oslabi da omogući svim željama i težnjama koje do tada nisu imale pristup u arenu svesti. Ugrožen duhovnim težnjama i delima. Čovek može biti ponosan na bilo koju nevažnu i besmislenu stvar. da dopru do nje. on će se predati Učitelju kao poslednjem i jedinom utočištu. intenzivnim delovanjem razborite svesti. On nalazi bezbroj načina da se ispolji. Ego živi kroz oprečnosti Iskopavanje zatrpanih delova ega iz dubokih slojeva podsvesnog i njihovo iznošenje na svetlost svesti je važna faza u odstranjivanju ega. Sa stanovišta prave duhovnosti. Da bi živeo. ego će nastojati da dođe do istih rezultata klevetanjem drugih. već se zaklanja iza mera koje su prvobitno služile svrsi njegovog uklanjanja. To je isto kao kada bi rekao: ˝Nisam u stanju da dokrajčim bedno postojanje ega. Kada se suoči sa zabranama na jednoj strani. Samopredaja znači otvoreno priznanje poklonika da je izgubio sve nade u samostalno rešavanje problema. Ako se eksplicitni ego.

Kompleksi inferiornosti i superiornosti najčešće se ne ispoljavaju istovremeno. U sva tri načina ego nastavlja da potvrđuje. ego te osobe je neprestano suočen sa prizorom unutrašnje praznine. To uverenje pre obeležava prelaz između dva stanja ega nego uvod u trajno poništenje granice između ˝ja˝ i ˝ti˝. u još većem isticanju razlike između sebe i drugih. Isticanje različitosti obično se ne zadržava na nivou teoretskog poređenja. manje kvalitetni od njega. a veštački stvoreno uverenje o jednakosti nastaje kao reakcija na oba osećanja. Oblici ega Ego. najčešće na tuđu štetu. Ali pokornost koju iskazuje pred njim vodi poreklo iz straha ili . Međutim. ili u ulozi nekoga ko je gori od ostalih. i umesto da neguje neprijanjanje. bogatstvo. u želji da se oseća posebnim i jedinstvenim. Kompleks inferiornosti Kompleks inferiornosti javlja se onda kada osoba sretne nekoga ko je na neki način znatno vredniji od nje u pogledu svetovnog poseda. A ideja jednakosti se javlja da bi se ponovo uspostavila narušena ravnoteža. i zaključuje da su ovi. sposobnosti. baca se gorljivo na dalja prikupljanja. Prema tome. zadovoljstvo nalazi u još naglašenijem svojatanju. ispoljavaju zasebno i naizmenično. naposletku. Ego kao potvrda otuđenosti živi kroz ideju ˝moje˝. već se proširuje na realni sukob sa drugima. Tako se. Istina . Dva kompleksa Osećanja superiornosti i inferiornosti su reakcije jednog na drugo. Ideja jednakosti Ovaj prividni osećaj jednakosti može se formulisati na sledeći način: ˝Ja nisam inferiorniji ni superiorniji od ostalih˝. A da bi umirio svoj duboki nespokoj. Ego često traci svoje bogatstvo u raskalašnom življenju i nepotrebnom razmetanju. stvarni uslov za ravnopravan zajednički život je da se ta isprazna ideja o jednakosti nadomesti spoznajom o jedinstvu svekolikog života. posve različito od osećaja jedinstva kao glavne odlike duhovno slobodnog života. i pored svih svetovnih stvari koje svojata. javlja agresija. Možemo odmah uočiti da je ovo slučaj odričnog potvrđivanja ega. I premda je ideja o jednakosti u osnovi mnogih društvenih i političkih ideala. Kompleks superiornosti Kompleks superiornosti javlja se u trenutku kada osoba sretne nekoga ko je u nekom pogledu slabiji od nje u smislu svetovnog poseda. milošću Učitelja. čak i kada je osoba uverena u svoju jednakost sa drugima. Međutim. makar po toj jednoj stavci. i pored toga što poseduje više. Priroda ega i njegovo uklanjanje III Odeljak III Oblici ega i njihovo razaranje Ego živi kroz ideju ˝ovo je moje˝ Ego opstaje zahvaljujući svetovnim posedima kao što su moć. kao prirodna posledica potrebe da se nadoknadi ispraznost ego-života. a udvorički prema nadređenima. postignuća i priznanja. to uverenje još uvek ne stoji na pouzdanim osnovama.slabljenja i razaranja ega. Ona se teši zabludom o svojoj vrednosti. Oni se.koja je jedini cilj čitave kreacije . razmećući se pred drugima veličinom svog imetka.izbiće na videlo. Da bi utvrdio šta je ˝moje˝ on proglašava i uspostavlja granicu između ˝mojeg˝ i ˝tvojeg˝. On svom posedu meri veličinu uporedujući ga sa posedom onih koji imaju manje. Međutim. ego se svejednako oseća ispraznim i nepotpunim. Kada se. rasprši magla neznanja čiji je glavni nosilac bio ego. um ne prestaje da upoređuje i uočava razlike. služeći se odgovarajućim objektima. Ali izbor bilo koje od dve mogućnosti ispoljavanja kompleksa kroz oprečno ponašanje samo još više pojačava ove oprečne komplekse umesto da ih rastvori do potpunog iščeznuća. što možemo uočiti na primeru osobe koja se ponaša nadmoćno prema podređenima. a sve dok postoji dvojnost. sebe pronalazi ili u ulozi nekoga ko je bolji od ostalih. Odrično potvrđivanje ega kakvo se javlja u ideji o jednakosti je. svoju otuđenost. slava. međutim. Sve dok postoji ego. u njegovoj pozadini je dvojnost. ostaje nezadovoljan bez obzira na sve svoje svetovne uspehe. Krhku ravnotežu između ˝ja˝ i ˝ti˝ neprestano narušava preovladavanje kompleksa superiornosti ili kompleksa inferiorenosti.

Međutim. umesto duboko ukorenjenom poroku da traži ispunjenje kroz ono što poseduje. činom predanosti učenik iskazuje poverenje da će. da bi vozilo stiglo do odredišta. Ego se može uporediti sa vozačem koji je sposoban da upravlja vozilom. Predaja nije isto što i kompleks inferiornosti Učenik će. Potrebno je dopustiti im da se istovremeno ispolje bez potiskivanju jednog kompleksa na račun drugoga. Analogija sa vozačem Da bi se kola kretala u određenom pravcu. Izlivanjem božanske ljubavi. Naprotiv. Saznanje da je inferioran u materijalnom smislu će mu pružiti dodatni podsticaj da čini očajničke napore u pravcu sve većeg sticanja. postaju značajni činioci rasprostiranja sebičnosti i haosa u društvu. nije dovoljan samo neko ko je u stanju da upravlja njime. uznemirenosti i sukoba. nestaje u doživljaju jedinstva. uz Učiteljevu pomoć. kao i svih vidova neznanja karakterističnih za ego. on ne samo da će se neodređeno dugo zadržavati na usputnim svratištima. Pri svakom pokušaju učenika da se prilagodi Učitelju. Ego će svoj osećaj ispraznosti pripisivati tobože manje vrednim posedima. između ta dva kompleksa javlja se tenzija. već će se najverovatnije izgubiti na sporednim putevima. kao takav. onaj vozač koji ne zna kuda vozi mora biti zamenjen drugim vozačem koji nije podložan čarima usputnih stvari. takođe je uvideo svoju nemoć da ga ukloni. pa čak i mržnja prema čoveku koji poseduje ono što bi ona radije imala za sebe. I tako. Predanost nije nedostatak samopouzdanja. stupajući u kontakt sa Savršenim Učiteljem u njemu prepoznati stanje Savršenosti lišeno ega. Sve dok je kretanje svesti u potpunoj i isključivoj vlasti ega. odnosno. Sva ta usiljena spoljašnja pokornost samo je posledica kompleksa inferiornosti koji će naduvati ego do neverovatnih razmera. Ako je učenik dospeo do ivice da njime ovlada egoizam. ali da uz pomoć Učitelja može doživeti preporod i postati Sve. Ako se učenik nalazi na granici da izgubi srčanost i napusti traganje. Da bi se svest oslobodila svojih ograničenja i osposobila za služenje svojoj prvobitnoj svrsi. Nešto slično se događa kada ego preuzme vlast nad ljudskom svešću. produbljujući unutrašnje duševno siromaštvo. pri tom ne birajući sredstva. probudiće u njemu duboko samopouzdanje. da bi ubrzao rastvaranje ega do potpunog iščeznuća. duhovni napredak osobe ugrožen je prirodnom težnjom ega da učvrsti svoju zasebnost. kompleks inferiornosti. Jer. već iz nekog drugog izvora. Učitelj će namerno izazivati naizmenično ispoljavanje ova Učitelja dva kompleksa kod učenika. predanost prati svest o tome da Učitelj predstavlja ideal i da je. i kreće se isključivo u okvirima tog zatvora sazdanog od iluzije. Drugim recima. i dragovoljno mu se prepustiti. Priznavanje božanstvenosti Učitelja je način na koji uzvišeno Sopstvo učenika iskazuje svoje dostojanstvo. Takva osoba nikada ne može biti iskrena i spontana zato što u njoj tinja skrivena ljubomora. zanimajući se za ono što ima samo privremenu draž. Prilagođavanje Učitelju dovodi do rastakanja kompleksa Kompleksi superiornosti i inferiornosti moraju se vešto dovesti u vezu. Preko porušenih brana izliva se reka božanske ljubavi. Zbog svojevoljnih aktivnosti ega svest je opkoljena zidom sopstvene izrade. oba kompleksa vezana za osećanje superiornosti i inferiornosti uvode se u igru. Jer. ako je vozač podložan jakim privlačnim uticajima okolnih stvari. otuđeno ˝ja˝. Njegova vožnja zaobilaznim putevima samo će ga udaljiti od cilja. nego . zbog koje je i postala. Poništavanjem oprečnih kompleksa ego gubi svoju zasebnost.sebičnosti. razdvojeno i različito od ˝ti˝. ona svoju pokretačku snagu mora crpsti ne iz ega. Podjednako je važno da vozač bude sposoban da usmeri vozilo ka cilju. Kada duša stupi u živ i dinamičan odnos sa Učiteljem. Učitelj će ukloniti tu smetnju tako što će ga dovesti u situaciju da prizna i prihvati sopstvenu nemoć i ništavnost. da bi se tako sučeljeni međusobno poništili. ali kome je potpuno nejasno kuda se zaputio. Intervencija Da bi ubrzao njihovo rastvaranje. u osnovi identičan sa učenikovim uzvišenim Sopstvom. kao i kompleks superiornosti. Učenik je primetio da je ego nepresušni izvor neznanja. Učitelj ih zatim tako vešto uskladi da oni ponište jedan drugog. konačno nadvladati sve prepreke. Predanost učenika Učitelju valja razlučiti od kompleksa inferiornosti. Tada učenik uviđa da je ništa. Tako Učitelj koristi svoj uticaj da bi ubrzao učenikovo napredovanje kroz nivoe. te ne usmerava svoju pažnju na usputne stanice ili prolazne privlačnosti. a zatim se oni jednim udarcem poništavaju. koje smatra ˝svojim˝. potreban je vozač. što je plod njegovih lažnih predstava.

jednom rečju. nedualnost. Najzad ta promena postaje tako duboka da ego. budući daje građevina ega sazdana na temelju laži. Da ukratko ponovimo: dugo putovanje duše začinje se razvojem eksplicitne samosvesti kao ograničenog ˝ja . Težiće. vremenom mora ukloniti zbog njegovog neizbežnog saveza sa silama neznanja. tom novom jezgru objedinjavanja iskustva. kao potvrda otuđenosti. Kada ego potpuno iščezne. Međutim. To je ujedno čin sjedinjenja sa Učiteljem i čin ostvarenja beskonačne Istine. Kada se egu oduzme snaga i živost. Učenik će zapaziti da njegova dela više ne izviru iz ograničenog ˝ja˝. a okončava se prevazilaženjem stanja ograničenog ˝ja˝ ljudske svesti posredstvom Učitelja. učvršćuje u svesti kao anđeo vodič i kao vrhunsko nadahnuće. Ali se ego. a ne pomoć u dolaženju do Istine. a odsudni korak u uništavanju ega . bilo bi moguće postići krajnju Istinu ne prekidajući njegovu aktivnost. već je i sušto oličenje apsolutne Istine. Učitelj postaje novo jezgro integracije Sve dok se ljudsko iskustvo bude odvijalo u području dualnosti. Ego pokušava da integriše iskustvo. Zbog toga je imperativno uspostaviti novo središte objedinjavanja iskustva koje će raspršiti osnovnu zabludu o zasebnosti i prisajediniti one vrednosti koje prethodno nisu bile dokučive ego-središtu. Nakon tog prelomnog trenutka. kao i svesrdnom predajom i davanjem sebe Učitelju kao Istini .sa čupanjem drveta iz korena. sasvim nestaje i ustupa mesto Istini. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva * U sledeća tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najširem smislu označavajući . on je ujedno i aktivni princip neznanja koji koči dalji duhovni napredak. tada se Učitelj. Ne samo da se sve manje i manje opire duhovnom razvoju. ego može samo da nadzidava jednu laž na drugu. više ne bude temeljio na osnovnoj zabludi o zasebnosti.negovanjem čovečnosti.u kome nema podvojenosti i koje obuhvata Čitavo postojanje. Predanost i odanost Učitelju. već su nadahnuta Istinom koja izvire iz Učitelja. i lišavajući ego svakog sadržaja.samo na istinski cilj. Odanost Učitelju odvojiće učenika od ego-središta koje mu je do tada neprekidno stvaralo lažni utisak otuđenosti. ali oko lažne ideje Kada ego ne bi bio ništa drugo do sredstvo objedinjavanja ljudskog iskustva. Sva svoja iskustva i želje će predati Učitelju. Koraci u procesu slabljenja ega i omekšavanja njegove strukture mogu se uporediti sa obrezivanjem i potkresivanjem razgranatog i nekultivisanog drveta. Više ga neće zanimati dobrobit ograničenog ˝ja˝ već samo dobrobit Učitelja kao Onog koji odslikava univerzalni i nepodeljeni život. kojim upravlja ego. u kojoj nema podela. sva misaona aktivnost nastaviće da se odvija u tom novom pravcu. iako se egu može pripisati specifična uloga u razvoju svesti. ne ostavljajući ograničenom ˝ja˝ ni dobro ni zlo. To novo središte biće Učitelj. objedinjavanje iskustva ostaće uslov racionalnog i smislenog života. Proces dolaženja do Istine urodiće plodom tek onda kada se proces objedinjavanja iskustva. a ne dotadašnji odnos sa ego-središtem kao ograničenim ˝ja˝. Ego nastoji da objedini iskustvo. Aktivnosti ega predstavljaju prepreke. već doživljava i korenitu promenu. nastavlja se postupno rastvaranje ega i napredovanje ka Istini. jer je sada funkciju jezgra objedinjavanja iskustva preuzeo Učitelj.iz životinjske svesti. Tako. Na tom nivou duša biva inicirana u svest najvišeg istinskog Sopstva kao večnog i beskonačnog ˝Ja jesam˝ . Kako se postepeno usklađuje sa duhovnim zahtevima života . da osvetli novonastali odnos sa Učiteljem koji je manifestacija beskonačne Istine. Spoznaja Istinskog Sopstva Progresivno rastvaranje ega neće oslabiti proces objedinjavanja iskustva. dolazi do buđenja istinskog Sopstva. oličenje Istine. Jedinstvo sa Učiteljem i realizacija Istine Pravilno shvaćen odnos učenika sa Učiteljem predstavlja čvrstu potvrdu jedinstva svekolikog života. Trenutak kada se pažnja preusmeri sa nebitnih na istinski vredne stvari liči na smenjivanje lošeg vozača dobrim vozačem koji poznaje put.učenikov ego počinje drastično da slabi. nesebičnosti i ljubavi. ali to čini oko lažne ideje o zasebnosti. kao jezgro objedinjavanja iskustva. Uporedo sa postepenim preusmeravanjem pažnje. koji ne samo da predstavlja prave vrednosti. olakšaće učeniku da preusmeri pažnju sa nebitnih na bitne stvari.

s prezrenjem ih proglašavajući duševnim poremećajima ili nenormalnostima. uvek će biti spremni da priznaju postojanje okultnih fenomena. Međutim. početniku nije Iako da zadrži odmeren stav. a u nekim slučajevima ometaju proces oslobađanja svesti. deo pređašnjih doživljaja. trošenje starih. potcenjujući ih. Oni koji okultizmu pristupaju oprezno i razložno. mirisa ili neobičnih susreta.nešto stoje skriveno i nalazi se izvan domašaja običnog iskustva. zbog unutrašnje snage kojom oni zrače. Neosnovani skepticizam prema okultnim iskustvima obično izražavaju oni koji nisu ni početnici u proučavanju okultnog. on se ipak. ona su u najvećoj meri subjektivna. neretko doživljava mistična iskustva suptilnog sveta u vidu izrazitih vizija. na prvi pogled nimalo različit od običnog sna. posve razlikuje od opreznog ili kritičkog stava. međutim. on može primeniti i okultne tehnike. pak. Njihov razvitak proširuje delokrug i domet ljudske svesti. prolazeći kroz fazu otvaranja psihe. Početak okultnih iskustava Učenik. odrazi objektivni doživljaj suptilnog tela i da nije samo puki proizvod mašte. Pošto su iskustva u običnim snovima nesvesna. dok predstavljaju nešto novo i posebno. svetlosti. Neopravdani prezir prema okultnom gotovo uvek je rezultat dubokog nepoznavanja njegovog pravog značenja i smisla. i koje uz to krasi skromnost i otvorenost. prizori suptilnog sveta. astralna putovanja. Iako se i u običnim snovima suptilno telo aktivno služi vidom. i što povremeno osvetljavaju skrivene komplekse i nerešene probleme u nečijoj ličnosti. pošto ga najčešće vodi stazom očiju prekrivenih velom. na primer. neobični i upečatljivi snovi. ukusom. Neverica se rađa iz neznanja Iako se okultnim iskustvima obično pridaje preveliki značaj. ako se javi naročita potreba. pridaje . U rede tipove snova spadaju oni snovi koji se tiču osoba i stvari koje čovek ne zna iz ovog života. već mora i da nauči da razdvaja prava okultna iskustva od halucinacija i obmana. mirisom. u određenim kontekstima odnose se specifičnije na medijumstvo ili natprirodno (vidi glosar)-Ur. Teško je održati odmeren stav Početnik je ili sklon da preuveliča značaj svog pregledavanja u unutrašnjim svetovima. Oni. Ali. pak. boja. I mada ih smatra halucinacijama. nemaju naročiti duhovni značaj. Međutim. Još su redi snovi o osobama ili stvarima koje se nisu pojavile ni u ovom ni u pređašnjim životima. nego će se tek pojaviti u budućnosti. Egu je bolno da prizna mogućnost da van njega postoji široko i neistraženo polje univerzuma koje je pristupačno samo ograničenom broju ljudi u koje on ne spada. Učitelji neretko stupaju u dodir sa učenicima javljajući im se najpre u snovima. Njihova novina sastoji se samo u različitom povezivanju pojedinih činilaca ranijih iskustava. Rede se dešava da neki san. osim što su prilika za stvaranje novih sanskara ili. kao što su. Okultne moći pospešuju ili ometaju proces oslobađanja svesti Duhovna staza vodi oslobođenju svesti i pri tom pokreće razvoj mnogih psihičkih sposobnosti koje su do tada bile pritajene u ljudskoj duši. Takve snove. ne može od upre ti njihovom uticaju i smernicama. vizije. postaje mnogo jednostavnije kada učenik zauzme pravilan stav prema okultnim iskustvima i nauči da pravilno procenjuje njihovu vrednost. na neki način. Retke vrste snova Međutim. većina snova su čisto subjektivni i podsvesni doživljaji suptilnog tela. Upečatljivi snovi važe kao jedan od osnovnih postupaka buđenja dubljih slojeva unutrašnjeg života učenika. pa će ih čak umeti prepoznati. obični snovi bitno se razlikuju od snova sa okultnim obeležjima. nego iz ranijeg ili više ranijih života. nastojanje da se okultna iskustva preuveličaju je najčešći oblik ponašanja jer se okultnim iskustvima na početku. ono to ne čini uz punu svest. ljudi neretko izražavaju i sumnju u njihovu verodostojnost. Zato poklonik ne samo da je prinuđen da na pravi način oceni takva iskustva. Te nove sposobnosti u nekim slučajevima pospešuju. Takvi snovi ne sadrže ništa što nije. razvijajući neobuzdanu žeđ za ponavljanjem ovakvih iskustava ili. Duhovno putovanje. A on se. Prema tome. Od ove dve mogućnosti. međutim. valja pažljivo razlučiti od običnih snova. Na početku su ovakvi doživljaji neredovni i kratkotrajni i učenik je sklon da ih svrsta u halucinacije. Neki snovi su duhovno značajni Savršeni Učitelj najradije vodi učenika služeći se uobičajenim sredstvima. naravno. tiču se fizičkih aktivnosti i grubog sveta i delo su sanskara pohranjenih u umu. pokušava da ih tretira kao nenormalne pojave. zvukova. dodirom i sluhom.

Postoje neka okultna . Žudnja za okultnim iskustvima U stvari. učenik će pomoću njih uspeti da razabere stvarna okultna iskustva od halucinacija i priviđenja. Poklonik mora razviti poverenje u sebe Čak i pravo okultno iskustvo može izgubiti na snazi i delotvornosti ako postane predmet sumnje. pošto je samo mali broj ljudi doista spremno da proširi svoja iskustva na ovu novu dimenziju. razgovara o tome sa ljudima koji. Čak i ako te oznake nisu odmah uočljive. u verodostojnost ovih iskustava se s razlogom sumnja bez obzira na njihovu srodnost sa normalnim čulnim opažanjima. Validnost okultnih iskustava Na početnim stupnjevima okultni fenomeni predstavljaju vrlo nestalnu pojavu. Učenik ni pod kakvim uslovima ne srne dozvoliti da bude uhvaćen u zamku lažnih vrednosti i jalovih istraživanja. jer oni najverovatnije nisu upoznati sa putevima njegovih opredeljenja i akcija. Halucinacije i priviđenja. dovesti u sumnju. Zato mora biti pripreman na nerazumevanje okoline. Blaženstvo i mir su jedini pouzdan znak da se radi o verodostojnim okultnim iskustvima. što mu pruža osećaj daje važna. Posledice sumnjičavosti u pogledu na okultno iskustvo Ako je okultno iskustvo. razračunava sa ovom preprekom tako što proređuje ili sasvim ukida okultna iskustva. sve više ih želi. učenikov ego nastoji da se veže za to novootkriveno polje. I što više takvih iskustava ima. ako je izloženo skepticizmu i neprijateljskim stavovima okoline. a ne onda kada ih on priželjkuje ili priziva.ogroman značaj. jer će ga to odvesti na stranputicu i prouzrokovati nepotrebno odlaganje postizanja pravog cilja. To se može desiti sa osobom koja. tada se Učitelj. Ma koliko iskustvo bilo duboko. Mada se u tom pogledu jasno razlikuju od puke uobrazilje i mašte. On razvija stalnu potrebu za okultnim podsticajima. ne pružaju blaženstvo i mir osobi koja ih doživljava. Učitelj ga nikada neće ubrzavati. pa se skeptični učenik obazrivo odnosi prema njima da bi predupredio mogućnost obmane. on mora razviti veliko i nepokolebljivo poverenje u sebe i u svoga Učitelja. Uvođenje učenika u okultne fenomene treba da bude vrlo postepen i dugotrajan proces. Stoga Učitelj obično zahteva od učenika da svoja iskustva drži u tajnosti. Ako mu je cilj brzi napredak i najveća moguća korist od saradnje sa Učiteljem. međutim. a služi da zaštiti poklonika od nizanja novih karika na lanac samoograničavanja. zastupaju suprotna gledišta. bacajući senku sumnje na njena uverenja. već je i potpuno ubeđen u postojanje onoga što vidi. dalo nov podsticaj učenikovim duhovnim pregnućima. osvrćući se na njega. a to je inicijacija u istinski duhovan život. okultnim iskustvima valja posvetiti posebnu pažnju da bi se utvrdilo da li poseduju neki izuzetan značaj. jer malo je onih koji će razumeti njegova iskustva i njegove probleme. i zato učenik mora da nauči da sledi nit svojih unutrašnjih iskustava. Halucinacije i priviđenja su nešto kao noćne more budne svesti. To podseća na brzo olakšavanje pacijentovih tegoba hirurškim odstranjivanjem uzroka telesnog poremećaja. prošavši kroz takvo iskustvo. Međutim. da li donose blaženstvo i mir i da li poseduju prirodno svojstvo da utiču na dalji tok duhovnog razvoja. zbog svoje nesposobnosti da razumeju takve stvari. čak i svojih prijatelja ili rođaka. Takva iskustva su učeniku dozvoljena samo onda kada su mu zaista neophodna u duhovne svrhe. ono će najverovatnije izbledeti. Postupak u slučaju žudnje za okultnim iskustvima Ako ustanovi da učenik pridaje preveliki značaj okultnim iskustvima i da se u njemu razvija nekontrolisana žeđ za njima. Okultno nije u vezi sa halucinacijama i obmanama Halucinacije su iskrivljena opažanja potekla od čula. jer u njima čovek ne samo da vidi stvari koje ne postoje. ma šta drugi mislili i govoriti o njima. za vreme dok je trajalo. u njima čovek vidi i čuje stvari koje u stvarnosti ne postoje. Ako su te oznake prisutne. Kako bi pomogao učeniku da izbegne ovu zamku. kao što ljudi koji uzimaju droge postaju zavisni od njih i potrebna im je stimulacija čak i za ono što su ranije radili bez nje. Učitelj strogo vodi računa da kod njega ne pothranjuje žudnju za okultnim iskustvima. izuzetna i posebno povlašćena osoba. Priviđenja su još varljivija. okultna iskustva nose sa sobom nepogrešive oznake svoje duhovne verodostojnosti. na sebi svojstven način. Nema potrebe da traži oslonac u drugim ljudima. onda nije važno da li će ga on docnije.

Dobre i zle misli. učenik se duhovno priprema za korišćenje sila unutrašnjeg sveta u kome obitavaju astralna tela. Učitelj može uvećati delotvornost okultnog iskustva tako što će potvrditi njegovu vrednost i verodostojnost neposrednim ili posrednim dokazima bliskim učenikovom uobičajenom doživljaju stvarnosti.* On zatim preduzima astralna putovanja u svom astralnom telu. izgradio samopouzdanje i stekao entuzijazam za hvatanje u koštac sa zahtevima koje pred njega postavlja svaki sledeći korak. preduzeta sa punom svešću. ukusi. ljudi. Ako se pokaže da je duhovno neophodno. Sposobnost astralnog putovanja uveliko proširuje raspon čovekovih opažanja i pospešuje njegov duhovni napredak. pa Učitelj pruža dokaze samo onda kada smatra da je to neophodno. Magnetni uticaj finih sfera ne zna za granice između naroda niti za bilo koje drugo konvencionalno ograničenje. stalno stupaju u međusobne odnose i reaguju jedni na druge. uzvišena i plemenita osećanja. Vrednost daršana i sahavasa Stupanje u kontakt sa Savršenim Učiteljem neće dati ploda ukoliko taj susret Savršenog Učitelja i . Nesvesno izvedena astralna putovanja poseduju mnogo manju vrednost od onih koja su. čak i onda kada ne uspostavljaju dodire na fizičkom planu. Okultna iskustva koja daruje Savršeni Učitelj služe da bi učenik izoštrio do tada zamagljenu intuiciju. čak i kada nije izraženo recima ili delima. vesela i tmurna raspoloženja.iskustva koja su namerno data učeniku da bi mu služila kao putokaz i izvor nadahnuća. Želeli to ili ne. Proširenje mogućnosti za čovekov duhovni napredak Na poodmaklim pripremnim stupnjevima koji učenika uvode na duhovnu stazu. Astralna putovanja Neprestano tražiti dokaze o verodostojnosti okultnog iskustva krajnje je nezdrava navika. Svako njegovo delo je izraz njegove nesputanosti i slobode i nevezano je za učenikova očekivanja. Okultno iskustvo nije zamena za unutrašnje napore Prizori. susreti i zvuči doživljeni svesnim korišćenjem astralnog tela po jasnoći i verodostojnosti nimalo se ne razlikuju od svesnih iskustava grubog tela. Svesno izdvajanje astralnog tela iz spoljašnjeg nosača. znaju da je ideja o zasebnosti ljudskih bića odavno prevaziđena. Ova potonja podrazumevaju svesno korišćenje astralnog tela. već su jednako stvarni i ubedljivi kao i doživljaji budne svesti. napuštajući svoje fizičko telo u budnom ili usnulom stanju. uklonio neke teškoće na duhovnoj stazi. Svet mentalnog života je isto tako objedinjen sistem kao i svet grube materije.sve to teži da se rasprostre i vrši uticaj na druge. grubog tela. Nema granica prostiranju uticaja među pojedincima. nesebična i sebična nastojanja . samom činjenicom svog postojanja. On preuzima inicijativu na način koji smatra najprikladnijim za određenu situaciju. mirisi. Kada fine nagoveštaje svog srca pretoči u delo. kao rezultat promišljene odluke. učenik prestaje da biva samo pasivni primalac okultnih iskustava i tu započinje njegov stvarni duhovni napredak. Nisu zamagljeni i subjektivni kao obični snovi. Grubi svet kao nosač duhovnog života ima nesumnjiv značaj. Ovladavanje okultnim silama nipošto ne može biti zamena za unutrašnje napore koje poklonik mora činiti u pravcu daljeg napredovanja na duhovnoj stazi. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu II Odeljak II Odnos sa Učiteljem u duhovnom životu Ljudi su neprekidno u međusobnom odnosu na unutrašnjim planovima Čak i oni kojima je na raspolaganju elementarno znanje o strukturi i zakonitostima unutrašnjih sfera postojanja. uskogrudost i niske pobude. značajno je stoga što omogućava duši iskustvo da nije grubo telo i što joj daje moć da bolje ovlada njime. Na naprednijim stupnjevima čovek može po volji navući ili svući spoljašnje grubo telo kao ogrtač i koristiti astralno telo za upoznavanje unutrašnjeg sveta astrala i za putovanja kroz njega . ali se postojeće veze i spone medu ljudima ne mogu u potpunosti sagledali i proceniti na podlozi opipljivih transakcija grubog sveta. Obzirom da ta iskustva imaju posebnu svrhu i namenu.i to uvek kada se ukaže potreba za tim. nužno je da učenik prestane da sumnja u njihovu verodostojnost i vrednost. započet sa involucijom svesti.

Nije retkost da Učitelj zatraži od učenika neku vrstu privremenog povlačenja iz sveta da bi se njegove misli očistile od uticaja koji ometaju njegovo duhovno napredovanje. simbolizuje prebacivanje tereta sanskara sa učenika na Učitelja i njegovo potpuno predavanje uma. a unutrašnji duhovni poriv ga tera da traži sahavas (društvo) Učitelja Što češće. lepo i ružno. Proces uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem bitno se razlikuje od procesa misaonog oživljavanja uspomena. Zahvaljujući moćnoj svrhovitosti koja je pokreće. poklonik se mora čuvati od mnogobrojnih komplikacija koje se javljaju kao . svrha definitivno postoji. a kokos predstavlja um. Kada ljudi prilaze Savršenom Učitelju i rukama dodiruju njegova stopala. Učitelj će posvetiti posebnu pažnju ličnim potrebama učenika i prvo će gledati da ga zaštiti od onih uticaja koji bi mogli da ga skrenu sa staze i onemoguće njegovo napredovanje. Med predstavlja crvene (rđave) sanskare. zračeći iz njih. On prikuplja sanskare iz čitavog univerzuma. U simbolici duhovnog. U fizičkom svetu stopala prolaze kroz sve . Jer Savršeni Učitelji predstavljaju izvor nepresušnog toka ljubavi i svetlosti što. podučeni od strane Učitelja. oni zapravo polažu pred njega breme svojih sanskara. neodoljivo džara po najdubljim tragačevim osećanjima. Ima jedan drevni običaj u kome učenik. učenik će Mu. koja su u fizičkom smislu najniži deo tcla. stopala Učitelja su iznad svega u univerzumu. učenik prirodno ne želi ništa drugo osim još njegovih daršana. Učiteljeva stopala Kao i daršan. uvek iznova upućivati svoje misli. Uz pomoć čestih misaonih kontakata gradi se most između Učitelja i učenika . Učitelj ne upućuje pomoć samo onima koji se nalaze u njegovoj fizičkoj blizini. Čak i ako nije u mogućnosti da ima učestale susrete sa Učiteljem. neprekidno ističe iz Učitelja. što podstiče učenika da se sve više približava Učitelju na unutrašnjim nivoima. nakon što primi Učiteljev daršan i padne ničice pred njim. dve suštinske stvari u duhovnom životu. Cesti sahavas pojačava pročišćavajuće dejstvo daršana. u nastojanju da obuhvati Njegov značaj. sami pripremaju svoju hranu i ne dopuštaju nikome da prisustvuje obedu. kontakt očima) od nekog Savršenog Učitelja. U svakodnevnoj igri imaginacije. Najčešće je učenik potpuno zadovoljan daršanom Učitelja i od Njega ne traži ništa više. vraćanje uspomena na prohujale događaje ne mora imati određenu svrhu. Efekat daršana zavisiće od tragaočeve spremnosti da odgovori na njega. Zato neki jogini. u duhovnom smislu su na najvišem nivou. čovekova imaginacija prestaje da biva prazno zanošenje idejama. Ovaj običaj. taj prizor ostaje zanavek urezan u njegovom umu.dobro i zlo. kao što običan čovek hodajući skuplja prašinu na svojim stopalima. Rišiji (rishis) ili mudraci. Kao što se čista krpa lako umrlja prljavštinom. pa ipak ona ostaju iznad svega. nezavisno od Učiteljevih usmenih naloga. to je pouzdani pokazatelj da je učenik dostigao stanje neželjenja i ljubavi. ljubavi i svetlosti koja. uprkos prividnoj razdaljini medu njima. ali kod uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem. pridaju veliki značaj dobijanju daršana (darshan. tako se i učenik lako uprlja impresijama požude. već stremi Učitelju uspostavljajući odnos s njim.pa učenik tako postaje prijemnikom milosti. Unutrašnji kontakt Kada učenik doživi blaženstvo Učiteljevog daršana. Kontakti i druženja U svojim prvim koracima. Ovakav preobražaj unutrašnjeg stava je najkritičniji i najvažniji korak koji učenik preduzima da bi bio iniciran u spiritualnu stazu. Stopala. koji je za njih kao prašina. čisto i prljavo. koji je u nekim sredinama postao konvencionalan obred prilikom susreta sa Učiteljem. mleko predstavlja bele (dobre) sanskare. Posebne mere predostrožnosti Misaoni kontakt sa Učiteljem je isto tako plodonosan i efikasan kao i fizički daršan. Pošto je primio daršan od voljenog Učitelja. uzima da pere UčiteIjeva stopala mlekom i medom i pred njih polaže kokos kao žrtvenu ponudu. Ako ga samo jedan Učiteljev daršan ispuni blaženstvom i smirenim zadovoljstvom.tragaoca ne prate odgovarajuća dešavanja na unutrašnjim planovima svesti. To čine da bi izbegli impresije zla iz pogleda zlih osoba. tako i padanje ničice pred stopala Učitelja ima izuzetnu vrednost. već i onima koji sa njim uspostave misaoni kontakt. a njegova reakcija je opet uslovljena njegovim vlastitim sanskarama i vezama iz prošlosti.

Učitelj savršeno poznaje sanskaričke i karmičke veze. Učitelj je izvan vremena i izvan svih vremenskih ograničenja. Posmatrano na ovaj način. a svesno okretanje procesa opažanja ka unutra vodi do spoznaje ništavnosti univerzuma kao zasebnog entiteta. Učitelj daje posebna uputstva za prekid ili izbegavanje određenih kontakata ili veza samo kada situacija to izričito nalaže. On može namerno hrabriti učenike da se upuste u takve odnose. on to produhovljuje i prenosi dalje. Kada je unutrašnje oko otvoreno. on ga može i ohrabriti da uspostavi nove. Kada se pogled duše okrene ka unutra i upre u vrhovnu Stvarnost. Bog . sveže kontakte. isto kao što će im naložiti da se lale važnih i odgovornih poslova i tako im. one za koje smatra da će mu biti od duhovnog značaja. u mislima nije vezan za njega jer se nalazi u unutrašnjoj vezi sa Učiteljem. da pomogne ljudima da pravilno raspodele duhovne snage i tako ostvare vrhunske rezultate. To postaje mogućno jer učenik svojom ljubavlju i razumevanjem. Učitelj se hrani ljubavlju učenika upijajući njihovu duhovnu energiju. sanskara i veza. Učitelj kao odašiljač Jedinstveni sklad unutrašnjih planova omogućava Učitelju da koristi učenika kao instrument svoga rada. Oni koji su spoznali Boga. U većini slučajeva. uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i usklađuje se s njim. linijom najmanjeg otpora i najkraćim mogućim putem. čini da ova iskonska čežnja za Bogom postane još snažnija i prepoznatljivija. želja da se uspostavi jedinstvo s njom postaje mnogo vatrenija nego dok je duša tumarala po mraku i tražila Boga kroz umovanje ili imaginaciju. koja postoji u svakome od nas. pomoći da napreduju. Sopstvo kao upojedinjena duša . Obzirom da je jedno sa Večnošću. Kad kucne određeni čas. Čežnja za Bogom je prisutna u učeniku od iskona. Učitelj koristi svoje poznavanje prošlih života. pokornošću i predavanjem. čak i onda kada učenik nije svestan da služi Učiteljevim širim ciljevima. neprekidno vide univerzum kako nastaje iz Om Tačke. međutim. već im pruža mogućnost da uzmu učešća u njegovom božanskom radu. koju potom usmerava u svoje univerzalno delo. Međutim. ali Učitelj postupkom otvaranja njegovog unutrašnjeg oka. Tako ne samo da osnažuje veze sa svojim učenicima. učenik je prirodno zaštićen unutrašnjom vezom sa Učiteljem.postaje vidljiv. njihove zaplete i rasplete. Čak i oni poklonici koji samo razmišljaju o Učitelju ili meditiraju o njemu. Oni koji su u neposrednom odnosu sa Učiteljem primaju njegovu pomoć neposredno. pa se više ne nameće potreba za stvarnom ili prinudnom izolacijom. To znači da ga ne sme obmanuti prizor univerzuma. Vraćanje procesa opažanja unazad Tragalac za Istinom vremenom mora spoznati da je jedinstveni Bog sa mnogo lica jedina Stvarnost i da je tragalac jedno sa njim. jer prima pesmu samo da bi je odaslao u svet. a oni koji su u bliskoj vezi sa njegovim učenicima primaju njegovu pomoć posredno. Ali pošto je ujedno zainteresovan za duhovno uzdizanje čovečanstva. pa mu je stoga u ostvarivanju njegovog dela saradnja njegovih učenika od najveće pomoći. Mada je učenik u spoljašnjem dodiru sa svetom. on prihvata na sebe vremensko ograničenje.koji je predmet svih težnji i čežnji . Sidhiji (Moći) Proces opažanja se odvija paralelno sa procesom stvaranja. Unutrašnje oko Zajedničko učestvovanje u duhovnom radu ne odvija se samo u grupi povlašćenih. Jer čitav univerzum sadržan je u Sopstvu i nastaje iz jedne sićušne tačke poznate kao Om Tačka. uživaju tu povlasticu da učestvuju u univerzalnom duhovnom radu kojim se Učitelj određenog trenutka bavi. Učitelj je ujedno i prijemnik i odašiljač. jer. Sopstvo kao upojedinjena duša sviknuto je da prikuplja iskustva putem ovog ili onog posrednika zbog čega počinje da doživljava univerzum kao opasnog protivnika. Učenik kao instrument Kao što Učitelj može izolovati bliskog učenika od neželjenih kontakata i veza. Om Tačka Na bezbrojne načine Sadguru nastoji da navede učenika da uroni u svoje unutrašnje biće da bi tu pronašao izlaz iz lavirinta univerzuma i razbudio kod njega čežnju za Bogom. ono što Učitelj primi na unutrašnjim nivoima svesti. Učitelj otvara učenikovo unutrašnje oko za tren. Voleti Učitelja znači voleti sve. i to ne samo simbolično.posledica odnosa sa ljudima koji nisu stupili na duhovnu stazu.

Za druge nauke bi se moglo reći da kod njih posredno i neposredno znanje imaju gotovo isti značaj. dok se okultizam bavi skrivenim pojavama i silama nepristupačnim uobičajenom opažanju. U okultizmu. pa može slobodno i legitimno upotrebiti ove moći zarad njihovog duhovnog uzdizanja. Ogromni okeani i široka nebeska prostranstva sićušni su u poređenju sa Sopstvom. postoji stroga i jasna podela između onih koji znaju i onih koji ne znaju. Mnoge savremene grupe koje istražuju oblast onostranog. samo je Sopstvo beskonačno. Ove moći su opšte poznate kao sidhiji (siddhis) i mogu se javiti pre nego što je poklonik postao duhovno savršen. A nakon Bogoostvarenja. Učitelji se takođe mogu služiti okultnim silama da bi ostvarili međusobnu saradnju i uskladili duhovni rad. zadržavši pritom punu svest. međutim. Odbacivši ograničenja ljudskog uma. dok je.o besmrtnosti i reinkarnaciji. Kada upojedinjeno Sopstvo prestane da opaža. Međutim. Domen delovanja sidhija ograničen je na ništavilo univerzuma. StaviŠe. bivajući univerzalni. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu III Odeljak III . posredno znanje se po važnosti i značaju ne može meriti sa neposrednim znanjem. poklonik ih može upotrebiti za ostvarenje onih zemaljskih ciljeva za kojima još nije prestao da žudi. spremni su da prihvate neograničenu odgovornost. premda je okultizam važna nauka. oni postaju moćni izvršioci božanskog plana na zemlji. Mada je čitav univerzum za Bogoostvarenu osobu jednak nuli. Napredovanje božanskog plana Sidhiji se ispravno smatraju preprekama u postizanju Ostvarenja. i pružaju prosečnoj osobi izglede da se približi Istini onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. Do toga dolazi aktiviranjem do tada neiskorištenih kontrolnih centara. ona po volji preuzima odgovornost za duše koje se još nisu ispetljale iz zagrljaja univerzuma. Oni se često sastaju na višim unutrašnjim nivoima da bi obezbedili duhovni napredak čovečanstva. Oni koji su svesni tog jedinstva. Može se opaziti da grupe koje se bave okultnim naukama to čine organizovano i timski. Masovne društvene pojave (kao ratovi. Razvoj okultnih znanja je uslovljen otkrivanjem latentnih moći ljudskog duha. posedovanje moći neretko će još više ojačati ego nesavršenog poklonika. fizičkim okom. zatim suptilnim okom i. Bogoostvareni trajno i nepovratno utemeljen u Vrhunskoj Stvarnosti. Oni koji znaju i oni koji ne znaju U okultizmu. Budući da nije zadovoljan samim posedovanjem moći. revolucije i epidemije) i kosmički fenomeni (zemljotresi i poplave) spadaju u njihovu nadležnost i nastaju kao posledica oslobađanja sila sa visokih nivoa na kojima su Učitelji svesno smešteni. Čitav taj proces povlačenja svesti iz univerzuma i sticanja svesti o Sopstvu praćen je pojačanom sposobnošću kontrole nad svim nosačima svesti. najzad. sa druge strane. o zakonima evolucije i delovanju karme.opaža prvo umom. oslobodivši se ličnog. onda je ono iskoračilo iz univerzuma koji je njegova sopstvena kreacija i preduzelo prvi korak u spoznavanju sebe kao Svega. o postojanju raznih nivoa i njima odgovarajućih tela. pristupaju okultnim znanjima na isti način kao što se pristupa i drugim poljima nauke. Oni su čak oprezno čuvali podatke od vitalnog značaja za okultizam kao veštinu. Razlika između okultizma i drugih nauka je u tome što se nauke bave onim pojavama i silama koje su posredno ili neposredno pristupačne uobičajenom opažanju. a njihovo aktiviranje povlači za sobom razvoj brojnih skrivenih moći. Učitelji nikad nisu širili podrobna tumačenja okultnih pojava. Ne postoji ništa što nije pod posrednom ili neposrednom kontrolom Učitelja mudrosti. te moći gube svaki značaj. Najviše Sopstvo u svima je jedno i uvek deluje jedinstveno. ali je Sopstvo samo po sebi mnogo prostranije nego bilo šta što je umu ili oku dokučivo.Okultizam i duhovnost Okultizam kao nauka Okultizam je oblast istraživanja koja se bavi izučavanjem sila u univerzumu i u čoveku. U tom smislu ne postoji principijelna razlika između okultizma i drugih nauka koje se bave izučavanjem ovih predmeta. širenje čisto teoretskih informacija o . Sve što se može opaziti je konačno. izuzimajući osnovna znanja i opšte podatke. Teoretsko znanje Savršeni Učitelji smatraju poželjnim da čovečanstvu s vremena na vreme teoretski obelodane određena znanja o izvesnim karakteristikama duhovnog postojanja . Takva osnovna znanja predstavljaju podstrek za dalja duhovna istraživanja i pregnuća. U principu nema razloga da se okultizam smatra manje ili više vrednim od drugih polja teoretskih nauka. više nego u bilo kojoj drugoj nauci. Zato.

bez obzira na njene skrivene motive. sebičnih motiva. Doduše. Učiteljima ne treba pristupati sa materijalističkim motivima Ovozemaljski ljudi su toliko obuzeti materijalnim željama da ništa što se neposredno ne odnosi na ispunjenje njihovih želja ne može pobuditi njihovo interesovanje. Pored duhovnog sloma koji može snaći početnika zbog nesmotrene upotrebe okultnih moći. Pročišćenje srca Bavljenje okultnom veštionom je opravdano jedino ako se njene moći podrede duhovnim ciljevima. Svetovni ljudi su kao deca. Međutim. stariji im ponekad daruju slatkiše napravljene u obliku slova i oni onda uče lekcije o slovima ne zbog slova već zbog slatkiša. oni to ne čine zbog toga što su zainteresovani za zemaljske stvari. može odlučiti da neku osobu navede na duhovnost pomažući joj materijalno. Kao što roditelj povremeno daje svom detetu parče čokolade da bi bilo poslušno. Okultna moć mora podsticati spiritualne namere U rukama Učitelja duhovne mudrosti. Zloupotreba okultnih moći Početnik će u svom nastojanju da ovlada izvesnim okultnim moćima postići izvesne rezultate. sa svojim savršenim poznavanjem ljudskog uma. . Okultizam po svojoj prirodi ima svojih ograničenja. koji mora da živi u okviru svojih ograničenja i oslanja na svoje resurse i mogućnosti da bi se zakon karme neometano odvijao. Takvi mogu pristupiti Savršenom Učitelju. bacanje materijalnog mamca u duhovne svrhe je pre izuzetak nego pravilo. Ljudi treba da dolaze Učitelju samo zbog toga što su istinski zainteresovani za duhovnost i ni iz kakvog drugog razloga. Samo tako mogu izvući najveću korist iz kontakta sa Učiteljem. Ovim delotvornim postupkom razvija se interesovanje za sama slova. nego može doći i do ozbiljnog nazadovanja. ali okultizam kao veština stoji isključivo za sebe. da bi bili voljni da učestvuju u njegovom radu i pokazali interesovanje za istinsku duhovnost. Ne može se primenjivati za zadovoljavanje materijalnih potreba čovečanstva ili postizanje svetovnih ciljeva. Ne samo što će se time usporiti napredovanje poklonika. jer će oni okultne pojave svrstati u kategoriju bajki i egzotičnih priča o dalekim zemljama. Kada bi se okultne moći slobodno primenjivale. tako i Učitelj daruje svojim svetovno-sklonim poklonicima neke bezazlene predmete koje žele. Nema ničeg izrazito duhovnog u ovladavanju okultnim moćima. i one se mogu upotrebljavati kako za dobro tako i za zlo. okultne moći postaju potpuno bezopasne jer se njihovi izuzetni kapaciteti stavljaju u službu duhovnog uzdizanja čovečanstva. Učitelji uglavnom obeshabruju one koji im prilaze zarad materijalne dobiti. Može se reći da okultizam kao nauka počiva manje . sve sa namerom da im On pomogne u rešavanju njihovih materijalnih problema. Mamac u vidu ispunjenja svetovnih želja Ponekad Učitelji ispune neku od svetovnih želja svojih poklonika. Sa duhovne tačke gledišta je neuporedivo bolje voleti Učitelja samo zato stoje drag. teoretsko poznavanje okultnih činjenica ne može imati vrednost. Malu decu je teško podstaći da uče abecedu. što podrazumeva i duhovnu spremnost čoveka da takvu izuzetnu odgovornost i prihvati. Okultizam kao veština Može se čak reći da širenje čisto teoretskih informacija o okultnim činjenicama može imati štetne posledice. Tako Učitelj. već zbog toga što su zainteresovani da svoje poklonike odvrate od materijalnih želja. Učitelji su vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi. nego iz nekih drugih.okultizmu ne poseduje nikakvu vrednost. No i pored toga. Kao i sve druge svetovne moći ili naučna otkrića. faktor nepredvidivosti i neočekivanosti uneo bi veliku pometnju i nered u svakodnevnicu čoveka. jer ono u ljudima podstiče ispraznu radoznalost i želju za upravljanjem nepoznatim silama iz sebičnih pobuda. služiti ga i obožavati. Da bi usmerili njihovu pažnju. a kada deca pokažu ozbiljniju zainteresovanost za slova. I najmanja zloupotreba okultnih moći izaziva ozbiljnu reakciju i još čvršće okiva dušu. Za one bez neposrednog iskustva iz oblasti okultnog. Ali takvo postignuće biće za njega pre prokletstvo nego blagoslov ukoliko nije duhovno pripremljen da prihvati na sebe srazmernu odgovornost. on može postati izvor velikog zla za ljude nad kojima je zloupotrebio te moći. slatkiši se mogu odbaciti.više na istim osnovama kao i ostale nauke. Okultne moći pružaju široku lepezu mogućnosti za rad na višim nivoima. Učitelj je dužan da pomogne svakoj osobi koja mu pristupi.

Takvim imaocima moći Savršeni Učitelj može lako i uspešno pomoći bez obzira na fizičku udaljenost. učenik se teška srca odriče preimućstava svog postignuća da bi pritekao u pomoć drugima. kao i običnim ljudima. kao i onima koji su ih već u velikoj meri razvili. nalazio se u hajratu potpuno obuzet tim stanjem. Priča o Ganđ-e-Šakani Ovo je vrlo dobro ilustrovano u priči o slavnom valiju (wali) Baba Faridudinu (Baba Fariddudin). Tada se on spusti u normalnu svest. jer se s vremena na vreme mora spustiti zbog drugih. Na kraju postaje jasno daje spuštanje na niži nivo bila samo duhovna priprema za brz i lagan prelazak na sledeći nivo. no i pored toga što mu je to znano. ili prijatelj Boga. Poklonik uz velike teškoće izlazi iz tog stanja. . nerado ˝spuštaju˝ da bi delovali u gruboj sferi. Međutim. Mnogi napredni tragaoci razviju brojne okultne i mističke moći. već pročišćenje ljudskog srca. prizemivši ga na sledeći način. Mnogo pre nego što je postigao Prosvetljenje. A onda Učitelj okrenu drugi list. ali nisu u potpunosti prisutni u grubom svetu jer se njihova svest povukla na više nivoe. Njegov učitelj Huada Muinudin Cisti (Khwaja Muinuddin Chishti) zatraži od njega da izađe iz stanja opčinjenosti i da se spusti. Okultna moć se ne srne prizvati u svetovne svrhe. Zato Učitelj ponekad donosi odluku da izvrši neko spiritualno delo posredstvom nekog naprednog učenika. Spuštanje naročito teško pada onoj osobi koja snažno doživljava stanje očaranosti. Za razliku od gore navedenih slučajeva. smestio na petom nivou involucije svesti. Učitelj će ga prvo spustiti na treći nivo. Učitelj zna kako da postupi s naprednim učenikom i on će ga pokrenuti na neki. Upotreba moći na višim nivoima Okultna veština je posebno korisna . Njegovo spuštanje je takođe od velike pomoći svima koji još uvek tumaraju zatočeni u divljini ovog sveta i koji još nisu kročili duhovnom stazom.svako usmeravanje okultnih moći u drugom pravcu može se smatrati njihovom zloupotrebom. pomažući mu da se oslobodi nižih želja. Prizemljavanje Izuzev teškoća sa kojima se neminovno suočavaju u svom napredovanju na duhovnoj stazi. potrebna duhovna pomoć. Sama blizina kriminalaca bi dovoljan podstrek da mu povrati normalnu svest. kada napredni učenici ostanu zaglavljeni između nivoa. Nije mogao da sklopi oči koje su stalno bludele. Ukoliko je učenik ostao zaglavljen negde između trećeg i četvrtog nivoa. Učiteljeva pomoć. Spuštanje naprednih poklonika ne srne se pobrkati sa spuštanjem u normalnu svest nakon iskustva sedmog nivoa. pogleda staklastog i sluđenog. Mada su Savršeni Učitelji svesni svih nivoa istovremeno. Okultizam kao veština se ubraja u najdelotvornija i najmoćnija sredstva za pročišćenje čovečanstva. Onda podeliše plen i dadoše se u beg. ali je i njima.i ishodišni položaj na nekom od nivoa sa koga deluje nakon Ostvarenja . oni počeše da dele opljačkani plen. Učitelj je svojim moćima inspirisao pet lopova da se približe mestu gde se nalazio Ganđ-e-Šakar. da se prorok Mohamed smestio na sedmi nivo. opijeni stanjem blaženstva. onim tragaocima koji su na pragu da razviju svoje latentne psihičke moći. za njega je veoma važno da se odupre iskušenju potpune očaranosti. Njena prava funkcija nije ispunjenje ljudskih želja. koju on spremno preuzima na sebe zarad duhovnog uzdizanja čovečanstva u skladu sa autoritetom koji mu je dodeljen. Otuda se njima mora govoriti jezikom koji je za njih razumljiv. Vrlo brzo izbi svađa i dvojica od njih ubiše preostalu trojicu. način. Posedavši na pet koraka od valija. Otuda se kaže. U sufizmu je takva očaranost poznata kao haj rat (hairat). Povratni put Savršenog Učitelja . takođe poznatom po imenu Ganđ-e-Šakar (Ganđ-e-Šhakkar). oni bivaju spušteni na niži nivo da bi se tako ubrzalo njihovo kretanje duhovnom stazom. znatno je delotvornija od pomoći koju on može da pruži posredstvom grubog medijuma. u Indiji. dok se Gospod Buda nastanio na petom nivou. na primer. nije mogao ni da jede. ovaj vali. povremeno i neprijatan. svesno primljena na višim nivoima. zahtevajući od njega da privremeno odgodi svoj rad na ličnom usavršavanju u korist ostalih ljudi. kaže se da se Huada Muinudin Čisti (Khwaja Muinuddin Chishti) iz Ađmera (Ajmer).posledica je njegovih čovekoljubivih pobuda i pmrabdhe (neizbežne sudbine). pa će ga zatim gurnuti na četvrti. druga karakteristika naprednih poklonika jeste da se oni. aii se ponekad zbog Njegovog univerzalnog dela smešta na određeni nivo. koje je stanje Bogoostvarenja Savršenih. ali valiju bi teško da posluša svog Učitelja. U bekstvu prođoše pored valija koji je nepokretno sedeo na svom mestu. Takođe je tačno d&Avatar deluje na svim nivoima svesti istovremeno.

Vali se obrati trima mrtvim lopovima i reče: ˝Ustajte!˝. posmatrač može opisati put koji je putnik prešao u svom nastojanju da izađe na otvoreno. Sa duhovne tačke gledišta jedino je bitno ostvariti Božanski Život i u tom smislu pružiti pomoć drugima. A zatim je kazao: ˝Vrapci oživite˝ i oni su ponovo uzleteli. Prodreti u suštinu celokupnog postojanja i dočarati miris unutrašnjeg postignuća . vrapci. istinski vredna igra. a ne iluzorne. .to je jedina apsolutna. Relativnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše značaj jer služi ostvarivanju ili izražavanju Istine. ma koliko upečatljiv bio. ili ˝riznica šećera˝. Pošto je uvek bio okružen gomilama šećera.je ili prividna i!i relativna. . između okultizma i misticizma. nego će pokušavati da resi spiritualne probleme suočavajući se s njimakako nailaze. ostaviće za sobom tragove. njegovi napori da se probije kroz prepreke koje ga okružuju. a svaki neuspeh u pravilnom uočavanju razlike može samo stvoriti nevolje. maločas ubili. te vrednosti su stvarne. u nastupu jarosti. Priča o njemu pokazuje kako je i najnaprednijim poklonicima potreban Učitelj da bi nastavili put ka Realizaciji. slučajevi i postignuća nemaju trajnu vrednost. Ljudi su imali običaj da dolaze valiju l da polažu pred njega velike količine šećera da bi odmamili mrave. Ostao je na istom mestu deset godina i sasvim je smršao. Okultizam se razlikuje od spiritmilnosti Slučaj Ganđ-e-Šakara ilustruje u kakvim prilikama se mogu upotrebljavati okultna sredstva i okultne moći. lepote . Putnik ne sledi utanačeni put. Tipovi meditacije Odeljak I Priroda meditacije i njeni preduslovi Meditacija . Međutim. Vrednost ma kog fenomena . istine.O. sve dok beli mravi nisu počeli da mu izjedaju telo. zamoliše valija da vaskrsne tri lopova koja su oni. ali se mora naročito naglasiti da nijedan okultni fenomen. postao je poznat kao Ganđ-e-Šakar. Izvučena iz konteksta prolaznih želja i uskih htenja. ta prividna vrednost istog trena gubi smisao. S druge strane. Okultni fenomeni nemaju unutrašnju vrednost Tada se vali vrati na mesto na kome je prethodno sedeo. koje je vrhovna Stvarnost. čistote. Dva razbojnika. koji su zadivljeno posmatrali ovaj nesvakidašnji prizor. Ako putnik koji je zalutao u gustom šipražju prašume pokuša da izađe na čistinu. Prividnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše prividni značaj jer služi da ispuni prolazne želje i ograničene ciljeve potekle iz neznanja. spoznaja večne Istine inicira čoveka u nepromenljivo Bivstvovanje. a ništa što se menja ne može posedovati trajnu vrednost. odnosno kretanja po trasiranom putu. Budući da predstavljaju fenomene. a njegov prvi impuls je bio da nad njima isproba svoje novostečene moći. Značaj relativnih vrednosti proističe iz činjenice da one predstavljaju suštinski uslov za nastavljanje božanske igre života. što se neosnovano smatra znakom prave zainteresovanosti za duhovan život. sam po sebi ne poseduje nikakvu vrednost. Jedino što je bitno je ostvariti Božanski Život Većina osoba svesno ili nesvesno pridaje preveliki značaj okultnim fenomenima brkajući ih sa duhovnošću. . uginite!˝ i vrapci su pali mrtvi. Ali oni se nisu pokrenuli.probijanje kroz ograničenja uma Meditacija se može opisati kao put koji čovek krči za sebe da bi izašao iz područja ograničenog uma. Isto tako osoba u dubokoj meditaciji neće slediti utvrđenu stazu. vali plačući otrča svome Učitelju. Užasnut pri pomisli daje možda izgubio svoje moći. Za njih su čuda i fenomeni iz sveta duhova predmeti interesantnih razgovora. A kada mu se približio. Okultni fenomeni su podjednako u domenu varljive uobrazilje koliko i svakidašnji fenomeni grubog sveta. Kretanje čoveka koji se probija kroz prašumu bitno se razlikuje od kretanja lokomotive po šinama. čuda su podložna promenama.okultnog ili ne okultnog . Uzviknuo je. svet senki. iako relativne. i zato. osećajući kajanje što ih je zloupotrebio. Svi drugi događaji. ugleda tri lopova kako masiraju Učiteljeva stopala. ljubavi. Nikakvo poznavanje okultnog sveta i sposobnost upravljanja tajnim silama ne može se meriti sa spoznajom Istine. . Sva čuda spadaju u svet fenomena..izraziti ga u svetu oblika.Prvo što je vali ugledao bili su vrapci. spiritizma i duhovnosti granica je jasna i stroga. njegov put postaje vidljiv tek na kraju. odbijajući i hranu i piće. Proučavanjem tih tragova.

duhovna istina. Osnovni princip koji učenik treba da upamti jeste da se u meditaciji um može kontrolisati i usmeravati isključivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma. um ne samo da treba da je zainteresovan za božanske teme ili istine. već i laka i uspešna. a meditacija predstavlja temeljilo razmišljanje o nekoj određenoj stvari. one prirodno biraju put manjeg otpora. na višeslojnim značenjima formule. može uopšteno predvideti mogućnost erupcije vulkana u jednoj oblasti. Predmet prave meditacije treba da je brižljivo odabran i mora imati duhovnu vrednost. kao što stručnjak koji u tančine poznaje sastav zemljine kore. U meditaciji um pokušava da razume i upije. takva meditacija je ne samo spontana i nadahnjujuća. pak. to jest da se izjednači s predmetom meditacije. može učeniku obezbediti mir. vremenom. U koncentraciji um nastoji da postigne jedinstvo sa svojim ciljem usredsređujući se na njega. za duhovni život je tragično to što svakodnevni misaoni tokovi nisu usmereni ka duhovno važnim temama. Mnogi ljudi koji ne praktikuju meditiranje. dok u meditaciji um praktično klizi sa jedne na drugu srodnu ideju. Njihov misaoni proces je na neki način sličan meditaciji. jer doživljava nesavladive teškoće pokušavajući da prisili um da se kreće u određenom smeru ili da se zadrži na jednom predmetu. ˝Ja nisam ni grubo telo ni suptilno telo ni mentalno telo: Ja sam atma (duša)˝. uz malo pažnje i truda. Njima je dovoljno da se usredsrede na obličje Bogočoveka ili Čoveka-Boga ili na neku jednostavnu formulu kao na primer. Tišina i osama Oni koji nemaju snage za intenzivnu koncentraciju moraju na početku da praktikuju meditaciju. I koncentraciju i meditaciju vodi ljubav i čežnja za božanskim ciljem i načelom. ne šireći se na nizove srodnih ideja. Čak i gradski život. dok je onima sa jakom koncentracijom meditacija suvišna. Kada stihijske siie u utrobi zemlje pokušavaju da izbiju napolje. Drevni jogini su se. nego put ličnog duhovnog napredovanja. Međutim. sklanjali u gorske pećine: Savršeni mir i nepomućena tišina su veoma bitni za postizanje uspeha. kao neophodne uslove za uspešan. a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda. ili jezgrovitoj i sažetoj formuli. na kraju krajeva. polagani . tišinu i usamljenost. ili predmet. Prirodno da većina ljudi oseća odbojnost prema meditaciji. Odsustvo svetlosti pomaže da meditacija bude uspešnija Meditacija je po svojoj prirodi lična stvar i ona nije sredstvo za iskazivanje u društvu. Da bi se postigao uspeh u meditaciji. a obe aktivnosti se znatno razlikuju od suvog mehaničkog procesa u kome vladaju kruta pravila i nepromenljiva jednoličnost. osuđeno na neuspeh. njihovo kretanje najviše zavisi od prirode prepreka na koje nailaze. Za uspešnu meditaciju potrebna je određena sposobnost i veština koju će u čoveku probuditi Savršeni Učitelj pružajući par jednostavnih saveta šta treba činiti i šta očekivati u meditaciji. U koncentraciji se um zadržava na nekom obliku. Međutim. a isključiti tu mogućnost u nekoj drugoj oblasti.Opšti tok meditacije je predvidiv Kakav će tok preuzeti meditacija mogu da predvide poznavaoci čovekovog uma. najpre zbog toga što je tada um toliko zaokupljen razmišljanjima o tom posebnom predmetu da isključuje sve nebitno. zadržavajući se na raznim svojstvima oblika ili. Meditacija je početna faza jednog procesa koji se postepeno razvija u koncentraciju. Za meditaciju je važna zainteresovanost Meditacija se često pogrešno shvata kao postupak prisiljavanja misli da se zadrže na nekom pojmu ili predmetu. pak. a drugima upravlja svesna namera. pri čemu se isključuje sve ostalo. postaje sve razumljiviji. već treba da ih shvata i uvažava. Potpuna izolovanost od društvene sredine gotovo uvek pomaže uspešnom praktikovanju meditacije. često intenzivno i sistematski razmišljaju o nekom praktičnom problemu ili teoretskom pitanju. ili. Razlika između vulkanskih sila i duhovnih stremljenja je u tome što se ove prve ispoljavaju bez svesnc namere. Meditacija je nenaporna i spontana jer je um zaokupljen predmetom za koji je zainteresovan i koji mu. Takva inteligentna meditacija je prirodan umni proces. To treba da je neko božansko obličje. već je. u potrazi za samoćom. U koncentraciji je kretanje misli praktično zaustavljeno. duhovno značajna tema. odlazak na planinu ili u pećinu nije neophodan uslov za uspešnu meditaciju. Svako nasilno usmeravanje uma ne samo što je zamorno. lišena jednolične krutosti i usiljenosti meditacije koja se izvodi mehanički. Meditacija i koncentracija Valja razlikovati koncentraciju od meditacije.

učenik može biti uronjen u meditaciju. Učenik treba da se spontano prepusti prirodnoj radosti meditacije i da ne dopusti da mu ona postane suva navika. Kada telo zauzme udoban i prikladan položaj. ali treba izbegavati položaj koji se obično zauzima u krevetu pre spavanja. Humor i razdraganost ne samo da neće ometati meditaciju. daje različite instrukcije svakom učeniku ponaosob. . odnosno sklapanje očiju. a ne o radu ostalih iz grupe. Kada učenici medu kojima vlada sloga usvoje zajedničku meditaciju. može se meditirati bez vezivanja za određeno mesto. prilagođava ih svakom pojedinačnom slučaju. podsvest mu upućuje sugestiju da se ono ne sme nametati svesti i da mora služiti svrsi meditacije. To naročito važi za zajedničku meditaciju na istog Učitelja. Čak i dok hoda. držeći pažnju na predmetu o kome je postignuta saglasnost pre početka meditacije. tako i meditacija treba da donose radost. Meditaciju treba da prati radost Mesto. Učenik treba da se drži uobičajenog mesta. polet. nisu od presudnog značaja u meditaciji. biti od velike pomoći. neprekinut tok misli povezan nizom srodnih ideja. časa i položaja za meditaciju Ne postoje utvrđena pravila u pogledu na položaj tela. Redovnost po pitanju vremena i mesta takođe ima koristan efekat. Položaj za meditaciju Tama. dakle. Kada telo zauzme odabrani položaj za meditaciju. Da bi meditacija ovog tipa dala najbolje rezultate. međutim. kada meditacija kroz stalnu praksu postane navika. Kao i izlet u nepoznate i divne predele. prema tome. Meditacija ne bi trebalo da se pretvori u neprijatnu i dosadnu obavezu. razdraganost i unutrašnji mir. kada je svetlost jaka. nije dovoljno samo sklopiti oči da bi se izbegla optička stimulacija. svaki učesnik mora voditi računa o toku svoje meditacije. jer to odvlači pažnju na telo. Vešto izvedena zajednička meditacija može da bude od velike pomoći za početnike. kao da se uzima ricinusovo ulje.sve su to stvari od relativnog značaja. Da bi se obezbedila spoljašnja tišina bitno je pažljivo izabrati mesto za meditaciju. poželjno je zamisliti glavu kao centar tela. Važnost mesta. Uznemiravajuće misli Iako je meditacija u osnovi individualna stvar. već je preporučljivo meditirati na nekom zatamnjenom mestu. Ako se očekuje stvarno uspešna meditacija. Nju valja shvatiti ozbiljno ali ne preterano ozbiljno ili melanholično.napredak u svim oblicima meditacije. a da bi se um zaštitio od ometajućih vanjskih prizora. Položaj ne bi trebalo da izaziva fizičku napetost ili bol. Meditacija je nešto poput izleta na više nivoe. u bilo koje vreme i pod bilo kojim uslovima. Premda meditira u društvu. položaj ili vreme. Trebalo bi da potpuno zaboravi na spoljašnji svet i svoje telo. Međutim. Položaj u kome se meditiralo olakšava i pobuđuje daljnje meditacije. No u većini slučajeva odsustvo grubih prizora i zvukova pomaže intenzivnijoj meditaciji. položaja i časa za meditaciju. Ako meditantu pode za rukom da zadrži pažnju na predmetu meditacije. Korisno je da učenik uvek meditira u istom položaju. kada se um navede na plansku meditaciju. Jer kada se glava zamisli kao centar. već će joj. to jest. tu neminovno dolazi do reakcije u vidu neposlušnih. Tama obično pospešuje napredak u meditaciji. valja odbaciti strah i sve depresivne i brižne misli. Tehnika kontrole uznemiravajućih misli Svakodnevno razmišljanje je prirodan. dovoljno je samo sklopiti oči. lakše se zaboravlja na samo telo i usmerava pažnja na predmet meditacije. on treba da uroni u predmet sopstvene meditacije. grupna meditacija takođe ima svojih dobrih strana. Može se usvojiti bilo koji udoban položaj koji neće izazvati pospanost. Kolektivna meditacija Meditaciji ne treba pristupati teška srca. Telo treba daje potpuno opušteno kao kada je spremno za počinak. Naročita važnost pripisuje se meditacijama na svetim mestima gde su nekada živeli ili meditirali Učitelji. Izbor mesta podrazumeva prethodno razmatranje duhovnih svojstava i mogućnosti koje to mesto pruža. njihove misli će jačati i podsticati jedna drugu. Učitelj. naprotiv. i menjaju se u zavisnosti od karakteristika ličnosti i okolnosti života učenika. on će imati uspeha Čak i ako meditira otvorenih očiju. Ponekad. položaj i čas meditacije . dok napredniji učenici mogu nastaviti sa samostalnim radom.

Asocijativna meditacija može se ilustrovati formulom ˝Ja sam beskonačan˝. poslednji. Ona je prva po redu i ima samostalnu vrednost. umesto da očajava i besni u zagrljaju senki. Sve dotle dok je čovek okrenut suncu. Asocijativna meditacija je proces upijanja suštine duhovnog života. Meditacija dovodi podsvesne sadržaje uma na površinu svesti. pri čemu se još jače urezuju u svest. Međutim. Disocijativnom meditacijom učenik nastoji da se odvoji od uslova. senke koje ga okružuju ne mogu predstavljati ozbiljne prepreke . kao svet senki. Čoveku koga saleću senke ne pomaže mnogo da se upusti u borbu sa njima.a to je da dopre do sunčeve svetlosti.anvaija (anwaya). Ako se isključivo usmeri na borbu sa senkama.viatireka (vyatireka). njegovim brigama neće biti kraja. tada će otkriti da su senke same od sebe iščezle. već činjenje neposrednih napora u cilju dostizanja zacrtanog ideala. nakon čega će uslediti postojano usmeravanje uma na cilj meditacije. ukoliko on. Klasifikacija različitih tipova meditacije može se izvesti prema bilo kojem od ova tri principa. a disocijativna meditacija predmetima koje pripadaju svetu senki. postaje moguće da se uznemiravajuće misli. Disocijativna meditacija utire put asocijativnoj meditaciji Asocijativna meditacija se bavi stvarima koje. a disocijativna meditacija proces eliminacije onih faktora koji ometaju duhovni život. U tom pogledu. Asocijativna meditacija je najplodonosnija I asocijativna i disocijativna meditacija su. pa učenik ne treba da se uznemiri ako mu se u svesti pojave suprotne i nevezane misli koje su mu do tada bile posve strane. one se upravo hrane pažnjom koja im se potiskivanjem ukazuje. koja prevashodno obuhvata rad uma na analizi . potiču iz carstva svetlosti. pokušavajući da kroči u svetlost. pojavljuju se dva tipa meditacije: asocijativna meditacija. jer oni mogu u mnogome pomoći pri pojašnjavanju relativnih vrednosti oblika meditacije.baš kao što čovek mora postati nezadovoljan svetom senki da bi izašao na svetlost. Tipovi meditacije II Odeljak II Osnovni tipovi meditacije i njihova relativna vrednost Razvrstavanje tipova meditacija na osnovu tri principa Postoje različiti tipovi meditacije. ima zavodljivu čar.suprotnih misli koje ometaju njen daljnji tok. Kao što čarobnjak priziva u vidljivo obličje mnoge čudnovate i neobične stvari. Svet iluzija. on prevashodno mora razviti otpornost na njegove čari. neophodne. upornim prepoznavanjem bezvrednosti sveta iluzija . i disocijativna meditacija. Beskorisno je traćiti energiju u nastojanju da se u direktnoj borbi savladaju uznemiravajuće misli. Oni se mogu razvrstati na osnovu tri˝principa: 1) prema ulozi koju meditacija vrši u duhovnom razvoju. je usvajanje pravilne tehnike za upravljanje uznemiravajućim mislima i umnim procesima. Svaki takav pokušaj samo će još više doprineti zaokupljenosti njima. tako i proces meditacije izaziva pojavu nepoželjnih misli i mnoštva besmislica. To je zakon uma. ali je njena osnovna funkcija da utre put asocijativnoj meditaciji. mada ne i najmanje bitan uslov za uspešnu meditaciju. jednostavnim zanemarivanjem. prilika i stanja koji nemaju duhovnu vrednost. Prema tome. Poslednji princip će biti pomenut kada se budu davala detaljna objašnjenja u vezi sa različitim oblicima meditacije. Asocijativnom meditacijom učenik pokušava da se ujedini sa zamišljenim duhovnim idealom. koja prevashodno obuhvata rad uma na sintezi . a disocijativna meditacija formulom ˝Ja nisam moje želje˝. na kraju umire. Učenik treba da bude spreman na ovakve uznemiravajuće misli i da se naoruža neizmernim strpljenjem i čvrstom verom da će ih nadvladati. Najbolje je ne osvrtati se na takve misli i stoje pre moguće okrenuti se predmetu meditacije. meditacija služi ujedinjenju svesti sa večnom Istinom i odvajanju svesti od lažnih i nebitnih stvari pojavnog sveta. Da bi neko uspeo da umakne iz sveta iluzija i došao do Istine. svaka na svoj način. Kada se prepozna sva nevažnost i bezvrednost ometajućih misli u odnosu na vrednost i značaj predmeta meditacije. 3) prema predmetu iskustva koji se nastoji razumeti. ne pridajući tim mislima važnost koju ne zaslužuju. Asocijativna i disocijativna meditacija Prema prvom principu. Ono što je zaista bitno nije čovekovo beskrajno nezadovoljstvo postojećim ograničenjima. U ovom Odeljku biće reći o prva dva principa. jer. postavi sebi važniji zadatak . disocijativna meditacija prethodi asocijativnoj meditaciji. I. ali je iskustvo pokazalo da je asocijativna meditacija mnogo plodonosnija i značajnija od disocijativne meditacije. 2) prema delu ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. reklo bi se.

te tako nadoknađuju svoje pojedinačne nedostatke. to se zove meditacija akcije. u kojoj se teži otklanjanju i eliminisanju neduhovnih stvari. u skladu sa njegovim individualnim potrebama. meditacije srca i meditacija akcije U prvom tipu meditacije najviše učestvuje intelekt. Diskriminativna meditacija vodena je kakvom intelektualnom tvrdnjom ili formulom kao stoje. Tu je naglasak upravo na onim vidovima Istine koji utiču da se prepreke sa kojima se učenik u datom momentu suočava uspešno uklone. ali i preostala dva tipa meditacije imaju svoju vrednost i ne mogu se zanemariti bez ozbiljnijih gubitaka po duhovni razvoj učenika. učenik ne treba previše da se brine zbog svojih neuspeha sve dok je u srcu čvrsto odlučan da se ujedini sa svojim duhovnim idealom. Učitelj nikada ne prepisuje svima istu meditaciju. Meditaciju srca odlikuje postojani i ničim ometeni tok ljubavi od učenika ka božanskom Voljenom. umesto da te okove razlabavljuje. Analogija sa hranom Ono Što je hrana za telo. to jest. Jednako prosvetljujuće je i razumevanje principa po kome se meditativni procesi razvrstavaju saobrazno prirodi onog dela ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. meditacija srca je najuzvišenija i najznačajnija. Akcenat u meditaciji akcije stavljen je na bezrezervno posvećivanje života nesebičnom služenju Savršenom Učitelju ili čovečanstvu. na primer ˝Ja nisam moje telo već Beskonačnost˝. Oni se mogu javiti u mnogim kombinacijama. kao što je neophodno držati uravnoteženu dijetu. U drugom tipu najvažnije je učešće srca. kada se njegovo hodočašće završi. sa druge strane. Jednako je važno izbegavati lošu hranu kao i loše vrste meditacije. Kao što će pogrešna ishrana ozbiljno narušiti zdravstveno stanje. a napredak u jednoj vrsti meditacije uslovljava odgovarajući napredak u drugoj. Na osnovu drugog principa imamo tri različita tipa meditacije. možemo to nazvati diskriminativnom meditacijom. Često jedan tip meditacije vodi ka drugom. to je meditacija srca. Kao što pogrešna dijeta može poremetiti zdravlje organizma. skladna kombinacija različitih oblika meditacije ubrzava duhovni napredak. Jedan tip meditacije se može preplitati sa drugim Meditacija koja se upražnjava u neodgovarajućem trenutku može ozbiljno ugroziti napredak u drugoj vrsti meditacije. čak i kada je hranljiva vrednost određenih sastojaka u ishrani sasvim zadovoljavajuća. neophodno je uspostaviti ravnotežu medu njima. ali u zavisnosti od duševnog stanja pojedinca. ponekad je preče asimilovati jednu životnu istinu od druge. U svim vrstama meditacije misli se usmeravaju na neki aspekt života i svi ti aspekti su podjednako važni. Od ova tri tipa. jer se uvek međusobno dopunjuju. dok. tako i jedna nagonska meditacija o predmetu žudnje još čvršće okiva um. Za telesno zdravlje je nužno stalno odstranjivati otpadne i otrovne produkte. Mada svaki oblik asocijativne meditacije ima svojih prednosti. a za duhovno zdravlje eliminisati nepoželjne misli i emocije. Jer. disocijativnu meditaciju. . Nastavak analogije sa hranom Analogija sa dijetom može se proširiti i na drugi tip. U trećem tipu meditacije glavnu reč vodi aktivna čovekova priroda. Na sličan način i um može održati dobro zdravlje upijanjem duhovnih istina kroz meditaciju. to je asocijativna meditacija za duh. Isto tako. tako i pogrešna meditacija može dovesti do poremećaja u radu uma. Neskladan razvoj uma dovodi do unutrašnjih lomova što koči duhovno napredovanje. Zato.njegovom izbavljenju. Drugi princip Do sada smo se bavili pojašnjavanjem dva različita tipa meditacije na osnovu prvog principa. nego daje posebna uputstva svakom učeniku. Diskriminativna meditacija. Meditacije se međusobno nadopunjuju Pogrešno je smatrati da različiti tipovi meditacija potpuno isključuju jedan drugog. na osnovu uloge meditacije u duhovnom razvoju. Svi tipovi meditacija su značajni za siguran duhovni rast učenika. jer je umu na taj način osigurano uravnoteženo i harmonično delovanje. Pravilnim izborom hrane telo može ispraviti svoje nedostatke. Prava kombinacija je ona koja unosi sklad i ravnotežu. svi njegovi neuspesi zauvek će nestati u ništavilu.

Kao i za sve druge stvari od duhovnog značaja. Tipovi meditacije III Odeljak III Opšta klasifikacija oblika meditacije Meditacija je univerzalna Meditacija ima za cilj razumevanje i transcendiranje širokog spektra raznovrsnih iskustava. vezavši omču oko vrata. da izbeći ukoliko učenik krene određenom linijom meditacije po preporuci svog Učitelja. Učiteljevo nadgledanje je važno Ako učenik izabere neki tip meditacije na svoju ruku. on može otići toliko daleko da izgubi svaku perspektivu i sposobnost da se sam povrati. Suština meditacije i jeste usredsređenost na jednu tačku uz isključivanje svega drugog.Potreba za uputstvima Učitelja Učenik retko kada može sam da odredi koji mu tip meditacije odgovara u konkretnoj situaciji. već zahvaljujući mudroj i pravovremenoj odluci prijatelja. tako i tipovi meditacije koji su stvarno delotvorni u određenoj situaciji ne zadovoljavaju učenikov ukus . urezao u njegov um. U svetlu . izgubio je i svest. Uvid koji Učitelj ima u stvarne duhovne potrebe učenika beskonačno je dublji i obuhvatniji od učenikovog. a čovek se. Ilustrativna pričica Ima jedna veoma ilustrativna priča o tome kako je jedan veoma pametan čovek poželeo da ličnim iskustvom sazna kako izgleda gušiti se na vešalima. već je hteo to i lično da doživi. i za meditaciju važi da se njena bit može sagledati samo iznutra a nikako spolja. Ali kao što su za bolesnika mnogi lekovi neprijatni. Kada je učenik pod vodstvom Učitelja. on postaje zainteresovan za nju čim uvidi njenu vrednost i svrhu. Za uspeh u meditaciji neophodna je rešenost Da bi postigao uspeh u ma kojoj vrsti meditacije. Ova opasnost se. Cisto teoretsko nagađanje može dati neke površne rezultate. izgubivši vazduh. Treba da dopusti da ga vodi nit meditacije odbacujući pritom kruta shvatanja zasnovana na unapred stvorenim očekivanjima. Njegov prijatelj se složio. da će naići na nepremostive prepreke kada pokuša da izađe iz kanala koji se. a da ga pritom ne vodi i ne nadgleda Učitelj. ali neće uspeti da dokuči stvarnu jedinstvenost meditacije. U takvim trenucima su pomoć i savet Učitelja neophodni. Isto tako je za učenika bezbednije da se osloni na svog Učitelja negoli na sopstvene zamisli. Neće uspeti da sagleda vrednost nekog drugog tipa meditacije niti će ga takva promena privlačiti. On će ponekad toliko preterati u radu sa isključivo jednom vrstom meditacije. čak i kada to postane apsolutno neophodno. Istinska vrednost meditacije se uočava jedino kroz praksu Mada poklonik na početku oseća odbojnost prema izvesnom tipu meditacije. Tada za njega više nije moguće da se prebaci na neku drugu meditaciju. učenik mora da se upusti u nju sa tvrdom rešenošću da ispita sve njene mogućnosti. On ne srne krenuti u meditaciju sa rezervom i mora biti spreman na to da će se susresti sa neobičnim stanjima svesti. na taj način. Međutim. obesio. Čovek tako ne bese spašen zbog svoje pameti i predostrožnosti. pa je zamolio prijatelja da zajedno obave eksperiment. njegov mudri prijatelj. Pukim teoretisanjem i umovanjem ne mogu se otkriti vrednosti i mogućnosti nijednog tipa meditacije. prekrši dogovor i oslobodi ga baš na vreme da mu spasi život. međutim.pa će se on ustručavati da ih koristi. Međutim. Zamolio je takođe da ga ne skida sa vešala sve dok ne ugleda dogovoreni znak. Posebna Učiteljeva uputstva ispraviće određene zanemarene aspekte učenikove ličnosti. već će mu pomoći da se izbavi iz gliba u kome je zastao u prethodnoj meditaciji. on će shvatiti njen pravi značaj i smisao. čak i kada je to drugo veoma zavodljivo. Njemu nije bilo dovoljno da zamišlja kako bi to izgledalo. te više nije bio u stanju da prijatelju da dogovoreni znak. Naravno da će učenik vremenom shvatiti da mu nešto nedostaje. Tek nakon što se okuša u određenoj vrsti meditacije. Rekao je da će se obesiti o uže i da će mu signalizirati u trenutku kada gušenje dostigne kritičnu tačku. Učitelj ne samo da će ga blagovremeno posavetovati kada da se zaustavi. videvši da je gušenje stiglo do kritične tačke.

Tigar koji se sprema da proždere jagnje ˝meditira˝ o jagnjetu. . Oblici meditacije koji su svojstveni duhovnom životu nadovezuju se na one koji se spontano ispoljavaju u toku svetovnih aktivnosti. u kojoj um bira jedan određeni predmet iskustva i isključivo se bavi njime. . razvija do tada uspavane moći i iznosi na videlo skrivene sposobnosti ličnosti. na neki način. one imaju za cilj kontrolu uma i prevazilaženje njegovih ograničenja. Tada je ona prinuđena da izabere predmet meditacije u svetlosti duhovnog ideala i da preispita dotadašnji način razmišljanja koji se već pretvorio u naviku. U opštoj meditaciji se uobičajeni misaoni procesi nastavljaju kao i pre. njih dvojica ˝meditiraju˝ jedan o drugome. Duhovno važna meditacija Sve su ovo na neki način oblici meditacije. neko ko ljubomorno motri na svog suparnika ˝meditira˝ o njemu. on mora da odbaci razmišljanja o drugim Učiteljima. a ne teoretski. shvati..ovakvog tumačenja odmah se može videti da meditacija nije povlastica samo nekolicine odabranih poklonika. Specijalizovana meditacija je više nalik na očajničke napore zatvorenika da sruši zatvorski zid. nego na zaludna umovanja o čvrstini zatvorskih zidova ili o onome šta je napolju. U specijalizovanim oblicima meditacije nekada moraju da preovladaju praktični ciljevi na uštrb formalne i teoretske istine. um postiže intelektualno razumevanje predmeta meditacije. može imati veću vrednost od mlake privrženosti teoretskoj ili formalnoj istini. kada se ozbiljno . Za vreme meditacije. Razlika između duhovne meditacije i pre-duhovnih meditacija svetovne osobe sastoji se u tome što se u ovoj prvoj misaoni procesi usmeravaju ka stvarnostima koje imaju duhovni značaj. Tuga koja zbog iznenadne smrti prijatelja obuzme čoveka je ˝meditacija˝ o prijatelju. U duhovnoj meditaciji je onaj koji meditira jasnije svestan svrhe meditacije.meditira˝o tigru. koja se sastoji u asimilaciji božanskih Istina. U gore navedenim primerima. specijalizovana meditacija ima svojih prednosti nad opštom meditacijom jer jača disciplinu uma. on ne sme da dopusti da mu u svest prodru misli o ijednom drugom predmetu ili formuli . a doktor koji očekuje da mu se isplati račun za uslugu ˝meditira˝ o računu. ugledavši tigra. pod uslovom da se čovek istinski pokaje i donese čvrstu odluku da počinjenu grešku ispravi. spontani oblici meditacije. Specijalizovana meditacija je praktična S druge strane. Ona je proces kojim je. Formula intenzivnog razmišljanja o Učitelju može biti jednako efikasna za postizanje cilja kao i postupak čišćenja uma od svih misli. specijalizovana meditacija zahteva nešto više od čisto ˝intelektualnog prilaza Istini. Potreba za duhovnom meditacijom javlja se onda kada prvi. U duhovnim stvarima. Ako učenik meditira o jednom Savršenom Učitelju. iako su oni jednako savršeni kao i Učitelj o kome meditira. živo biće zaokupljeno. Putnik koji čeka na peronu dolazak voza ˝meditira˝ o vozu. Opšta i specijalizovana meditacija U duhovnom smislu važna su dva oblika meditacije: opšta meditacija. meditacija se već u svojim početnim fazama izvodi promišljeno i s namerom. bolesnik koji brižno očekuje doktora ˝meditira˝ o doktoru.bez obzira imaju li istu ili čak i veću duhovnu vrednost. svako. a mašinovođa u iščekivanju da se resi dužnosti na sledećoj stanici ˝meditira˝ o stanici. kada se učenik jednom usredsredi na određeni oblik ili formulu. međutim. dovedu osobu u krizu ili ćorsokak. U specijalizovanim oblicima meditacije. a um sada prihvata objave božanskih Istina od onih koji znaju . ali u duhovnim razgovorima termin meditacija obično označava one oblike meditacije koji se nose sa problemima razumevanja iskustava na jedan intenzivniji i sistematičniji način. kao i u opštoj meditaciji. U specijalizovanim meditacijama se problem rešava praktično. Kada policajac juri lopova. i specijalizovana meditacija. Oblici specijalizovane meditacije pomažu savlađivanju specifičnih prepreka na putu do prosvetljenja i Ostvarenja. Žena koja se lomi koju odeću da odabere ˝meditira˝ o sebi kao o telu.ne gubeći pritom svoju sposobnost rasuđivanja i urođenu potrebu za Istinom. ali ovoga puta sistematičnije i intenzivnije. Naučnik zanet nekim teškim problemom ˝meditira˝ o tom problemu. u kojoj je individua nesvesna krajnje svrhe i namere meditativnog procesa. Zaljubljena osoba ˝meditira˝ o voljenom. meditacija je posledica prirodne reakcije uma na prisutne objekte. Praktični ciljevi su iznad formalnih istina U duhovnom životu čak i nehotična greška. Međutim. Osvetoljubiv čovek ˝meditira˝ o neprijatelju. dok muškarac koji se razmeće svojim intelektualnim ili psihičkim postignućima ˝meditira˝ o sebi kao o umu. Jagnje.

ili božanstvenost na delu. jer one imaju drugačiju svrhu i funkciju. Tom stanju prethodi Nirvana ili uranjanje u božansko. Sahaj Samadhi je spontano i neprekidno stanje Savršenosti Sadgurua. gde nesputano razmišljanje ne priznaje nijedan drugi zakon osim otkrivanje Istine u svim njenim aspektima. Razne specijalizovane meditacije Zbog mnogobrojnih ciljeva koje imaju da ispune. Postoje. Vežbanje mišića jača mišiće. Neke meditacije bave se objektom iskustva. zahvaljujući milosti Savršenog Učitelja. teoretski.Dejstvo opšte meditacije Mešanje specijalizovanih oblika meditacije u praksi nije preporučljivo. stanja. od kojih svaka ima svoju naročitu svrhu. Učenik će to postići kroz opštu meditaciju. na vrhuncu dovesti do stanja Niivikalpe. specijalizovani oblici meditacije mogu se razvrstati (u skladu sa trećim principom) prema predmetu iskustva koji um nastoji da razume. tako ni specijalizovana meditacija ne može zameniti opštu meditaciju. Ona može biti od pomoći i pre i posle primene specijalizovanih oblika meditacije. Tako se i među specijalizovanim meditacijama mora uspostaviti ravnoteža. Oba oblika meditacije su neophodna Različiti oblici specijalizovane meditacije se mogu uporediti sa telesnim funkcijama. tri vrste meditacija. Nirvana. Oba oblika su neophodna i svaki ima svoju vrednost. One se moraju dovesti u sklad sa celovitim i sveobuhvatnim idealom života. obuhvatna i prijemčiva na sve aspekte Istine. Upravo u tome leži značaj opšte meditacije. Sadgurui doživljavaju Sahaj Samadhi . ali ne može da ih zameni. Nirvikalpa i Sahaj Samadhi Svi oblici meditacija kojih se učenik (sadhak) prihvati mogu. svi podjednako usmereni na različite aspekte Istine. a ujedno i sam život Avatara. Svaka vežba je korisna da bi se sačuvalo zdravo telo u celini. ali je nemoguće vežbati istovremeno više vežbi. neke subjektom iskustva. što ne znači da su mišići najvažniji deo tela. u kojoj je misao slobodna. Nirvikalpa Samadhi ili božestvo u ispoljenju. stanje kome prethode stanja Nirvane i Ntnnkalpe. Telesne aktivnosti moraju se uravnotežiti u svetlosti činjenica o zdravlju i pravilnom razvoju tela. Svako ljudsko iskustvo odlikuje dvojnost subjekta i objekta. Povezivanje raznih vidova Istine i izgrađivanje celovitog i sveobuhvatnog pogleda na život ostvaruje se kroz opštu meditaciju. dakle. nenaruŠive i neposredne Samospoznaje Bogoostvarenog bića (Siddha). . a neke misaonim tokovima koji se kreću od subjekta do objekta iskustva i obratno. Kao što opšta meditacija ne može zameniti specijalizovanu meditaciju. predstavlja iskustvo Nirvikalpa. mada su.

dugujući tome što su iskustva. koja čine temelj filozofskih razmatranja . Proučavanje objavljenih Istina Plodonosniji vid opšte meditacije sastoji se u proučavanju objavljenih Istina o životu i univerzumu. ne dovodi do ubedljivih i jasnih rezultata. zajedno sa njihovim podvrstama. Čisto intelektualno poimanje Božanskih Istina slabašno je. već nastoji da. Tipovi meditacije IV Odeljak IV Asimilacija Božanskih Istina OdsečakA Metodi opšte meditacije Ograničenja filozofskog razmišljanja Početak duhovnog života obeležen je i potpomognut opštom meditacijom. u kojoj se nalazi sažetak ovog odeljka (Odeljak III). Medu meditacijama koje se pominju u tabeli. Takav metod učenja i upijanja božanskih Istina započinje slušanjem ili čitanjem izlaganja samih Učitelja mudrosti. Vrste opštih meditacija biće obrađene u Odeljku IV.ograničena. Upijanjem božanskih Istina učenik biva podstaknut da dovede svoj život u sklad sa univerzalnom Božanskom promisli. Filozofska meditacija. biće objašnjene ponaosob u Odeljcima V i VI. može se reći da se upustio u takvu meditaciju. koja se sastoji u slobodnom i nezavisnom razmišljanju. Iz nje se često iznedre novi. nepotpuno i nepouzdano. Osim što u izvesnom stepenu dovodi učenika do spoznaje. takođe ga naoružava intelektualnom disciplinom koja ga opet osposobljava da primi i razume božanske Istine u trenutku kada dođe u dodir sa onima koji znaju. gde se učenik ne bavi isključivo odabranim predmetima iskustva. ona nije lišena svake vrednosti. no ipak. Objašnjenje Nirvikalpa Samadhija i Sahaj Samadhija biće izloženo u Odeljcima VII i VIII. prošlih ili savremenih. svrsi života i univerzuma. Mnoga dela iz oblasti filozofije rezultat su pokušaja da se dođe do intelektualnog poimanja prirode i svrhe života i univerzuma. već su objašnjeni na početku ovog Odeljka. različiti oblici meditacija sa kojima se čovek susreće pre nego što postane sadhak. u okviru svojih moći razumevanja. Besede ili zapisi Avatara i Savršenih Učitelja.Generalna klasifikacija tipova meditacije data je u Tabeli generalne klasifikacije. Kada učenik počne da se pita i razmišlja o konačnoj. . shvati i prihvati božanske Istine o životu i univerzumu. prikladan su predmet za ovaj vid opšte meditacije. međusobno različiti i oprečni filozofski sistemi ili pogledi na svet. Vrste specijalizovanih meditacija.

U ovoj fazi meditacije. naš cilj nije da samo pojasnimo način kako se meditacija na duhovne spise može uspešno izvesti već i da pojasnimo osnovne božanske Istine. Prednosti čitanja Međutim. Ukoliko je učenik u prilici da stupi u kontakt sa živućim Učiteljem. izneti posebno pripremljeno kratko izlaganje o božanskim Istinama koje su tematski prikladne i značajne za meditaciju putem čitanja. istovremeno duboko razmišljajući o njemu. Dalje. ne samo da će njegova meditacija biti spontana i laka. Velika je verovatnoća da će se nevažne misli pojaviti kada su u pitanju duže meditacije o apstraktnim idejama i nekim konkretnim predmetima iskustva. ali se glavna tema izlaganja sada odvija u mislima. Tri stupnja meditacije na duhovne spise Meditacija čitanja božanskih Istina sastoji se iz tri faze: 1. Sažeti prikaz božanskih Istina koji će uslediti. U trećoj fazi. izbeći smetnje u vidu nevažnih misli. To je moćna i živa reč iza koje stoje život i ličnost Učitelja. Odsečak B Čitanje kao meditacija Nedostaci čitanja Osnovni nedostatak meditacije na duhovne spise je taj što je većina pisanih tumačenja namenjena intelektualnom proučavanju. više nije potrebno da učenik naizust ponavlja rečenice izlaganja. U takvim slučajevima čitanje ima svojih prednosti. što ga čini mehaničkim i suvim. U ovom Odeljku. Lična komunikacija Učitelja i učenika poseduje moć i delotvornost kakvu drugi oblici informacija koje učenik dobija nikada ne mogu imati. 2. meditacija na duhovne spise je najprikladnija jer su mu oni uvek pri ruci. Meditacija u vidu čitanja božanskih Otkrovenja je uvek izvodljiva. Teškoće otklonjene pomoću specifične meditacije čitanjem Svi nedostaci koji otežavaju meditiranje i čine ga neuspešnim mogu se uklonili posebnom meditacijom koja se pominje u ovom Odeljku. Sažeto izlaganje za meditaciju putem čitanja Ovaj specijalni oblik meditacije je izuzetno podesan i delotvoran zbog toga što se čitanje glavne teme meditacije i razmišljenje o njoj mora odvijati istovremeno. pa se svaki unutrašnji dijalog i razmišljanje o glavnoj temi ovde završava. Tema za meditaciju Pošto se inteligentna meditacija sastoji u dubokom razmišljanju o određenoj temi. obuhvata čitavu priču o kreaciji. U prvoj fazi učenik mora da Čita izlaganje svakodnevno. Veoma je teško. radosna i . 3. Uobičajene teškoće koje prate meditaciju na duhovne spise otkloniće se ovom specifičnom meditacijom tako što će se: uskladiti sam proces meditacije sa temom i drugim uslovima inteligentne meditacije. um više nije zaokupljen nizom povezanih misli već ima jasan. učenik nije uvek u mogućnosti da kontaktira i čuje živućeg Učitelja. Ukoliko učenik bude meditirao po datim uputstvima o ovde izloženim božanskim Istinama. razraditi različite faze meditacije. Potrebno je da učenik inteligentno čita izlaganje i na taj način upija uzvišene Istine koje ono obznanjuje. Većina svetih spisa naglašava potrebu slušanja božanskih Istina neposredno sa Učiteljevih usana. Neusiljena meditacija o njima praktično je neizvodljiva. ili je tema meditacije nejasna i nesvrsishodna. ili postoji neka greška u samom metodu. metod opšte meditacije koji se zasniva na slušanju njegovih izlaganja o božanskim Istinama je nesumnjivo najbolji. izlaganje teme je toliko sažeto i jasno da nema mogućnosti da se u meditaciju upletu nepozvane i nevažne misli. o njoj se neprekidno razmišlja. U drugoj fazi čitanje više nije neophodno. pa je njena prednost u tom smislu očigledna. sada je najbolje da kratko i jasno izložimo jednu zgodnu temu za meditaciju. Dešava se da metod meditacije nije prilagođen temi. čak i ako se tekst zna napamet. meditirajući o nekom podužem eseju ili knjizi. a ne meditaciji. neposredan i intuitivan uvid u uzvišene Istine date u izlaganju. kao i celovito tumačenje duhovne staze i cilja Samo-realizacije. Za većinu poklonika. Ometajuće misli neće se pojaviti samo ukoliko se glavna tema meditacije sastoji iz kratkog izlaganja o uzvišenoj Istini.Vrednost slušanja Božanske Istine najlakše se shvate i upiju onda kada ih Učitelj uživo prenosi učeniku.

duša mora preuzeti neko obličje posredstvom koga će doživljavati svet. već i izuzetno uspešna i delotvorna. biva upletena u kosmičku iluziju. Svest o grubom svetu koju ona ima na početku je najnerazvijenija i najograničenija. ili suptilno telo). i nije svest o Večnom. kada duša razvije svest ona ne postaje svesna svoje istinske prirode već pojavnog sveta. međutim. ili Najviše Sopstvo . Stanja pojavnog sveta Pojavni svet konačnih stvari je sasvim iluzoran i lažan. ili svet prirode? Drugim recima. svoju jednakost sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. stepen i vrsta svesti uslovljeni su prirodom oblika ili nosača koji joj služi kao sredstvo ispoljenja. učenik će napraviti veoma važan korak ka ostvarenju svog životnog cilja. nije svest o Najvišem Sopstvu. Mada su sva tri stanja sveta lažna.duši je potrebna svest. Svrha kreacje Jedina svrha kreacije jeste da duša svesno uživa beskonačno stanje Najvišeg Sopstva. nezavisno od kreacije koja se odvija u granicama vremena. sedištem uma. kroz koju duša mora da prođe pre nego što spozna Istinu.jednog. beskonačno i večno. ili mentalno telo). Da bi postala svesna pojavnog sveta. konačan i podložan razaranju. a mentalni svet je najbliži Istini. ili duša. Odsečak C Božanske Istine (Za meditaciju putem čitanja) Putovanje Duše do Najvišeg Sopstva Duša i njena iluzija U stvarnosti je atma. u stvari. duša ulazi u najnerazvijeniju formu. večna i beskonačna . Tako duša. nego o prolaznom. i manasom (karan sharir. Evolucija i stupnjevi svesti Drugim recima. koji je njena sopstvena senka.na centar svesti i okolinu (odnosno. nego svest o njegovoj senci. Čineći lako. šta je uzrokovalo kosmičku Iluziju u kojoj se našla upojedinjena duša? Da bi shvatila i ostvarila svoj pravi položaj. Uzrok kosmičke Iluzije Kako to da je duša uhvaćena u zamku Iluzije? Kako je bezoblična. to nije svest o Bogu. Sva tri stanja sveta duguju svoje postojanje kosmičkoj Iluziji. Razvitak svesti odvija se u području dualnosti gde postoji podeljenost na subjekat i objekat . Mada duša večno postoji u Najvišem Sopstvu i sa njim je stopljena u nenarušivom jedinstvu. Prema tome. To je Maya. Duša je uistinu iznad grubih.nadahnuta.) Pokretačka sila evolucije Pokretačka sila evolucije sastoji se od impulsa koje svest prima zahvaljujući impresijama (sanskarama) prikupljenim kroz zadovoljavanje raznoraznih želja.a ipak se poistovećuje sa pojavnim sve tom oblika. Duša prvo postaje svesna grubog sveta posredstvom grube forme. koji je mnogostruk. nedeljivog. Ali ona doživljava sebe kao ograničenu jer se poistovećuje sa šarirom (sthul sharir ili grubo telo). položaj Najvišeg Sopstva . suptilno i mentalno. Tako stečene i uskladištene sanskare u određenoj . nosačem želja i životnih sila. umesto da spozna Najviše Sopstvo. ne može biti svesna ovog jedinstva. i počinje da doživljava sebe kao konačnu mada je. isto što i Paramatma. nego svest o univerzumu. nego o mnoštvu. Duša je u svom transcedentalnom stanju jedna. koje je jedno bez ostatka. pranom (sukshma sharir. On ima tri stanja: grubo. beskonačna i večna Duša došla do toga da doživljava sebe kao oblik i konačno biće podložno razaranju? Kako je došlo do toga da Purusha ili najuzvišeniji Duh počne da misli za sebe da je prakriti. stvarnog i beskonačnog . ona su lažna u različitim stepenima. Tako je grubi svet najudaljeniji od Istine (Boga). suptilnih i mentalnih svetova.jedno. bezoblična. ona. svet formi). nije svest o Jednom. ili kosmička Iluzija.* * Za još stariju identifikaciju duše sa gasovitim oblicima vidi Bog Govori od Meher Babe (Ur. Stoga duša mora prvo razviti svesnost da bi mogla spoznati svoje pravo mesto i prirodu. beskonačna. suptilni svet je bliži Istini. formu kamena. Duša doduše postaje svesna.

duša istovremeno razvija i suptilno i mentalno telo. ili umom. Ona postaje svesna ovih tela i njima podudarnih svetova samo kada se njena svest potpuno okrene ka unutra. biljke. ona se poistoveti sa mentalnim telom. a otežavaju je na ljudskom stupnju. i. Ako čovek želi da glumi kralja na sceni. koja je večna. Da bi se iživele sanskare odgajane u ljudskoj formi. Suptilna i mentalna tela Dok razvija potpunu svest o grubom svetu. Bezbrojne ljudske forme kroz koje duša mora da prođe predodređene su zakonom karme. a kada postane svesna mentalnog sveta posredstvom mentalnog tela. svrhovita.formi moraju da se dovrše i istroše posredstvom višeg oblika. kroz oslobađajuću razvijeniju svest grubog svela. I konačno. doživljava sebe kao konačnu i misli da je kamen. Međutim. dok doživljava grubi svet posredstvom ljudske forme. već i ulaže velike napore . i doživljava mentalni svet posredstvom mentalnog tela. Obzirom da svest prianja za ranije sanskare i doživljava daje iskustvo pojavnog sveta uslovljeno boravljenjem u odgovarajućem obliku (telu) kao medijumu. U toku tih života. već su takođe uzrok usmerenosti svesti ka pojavnom svetu. jer. koja je beskonačna i bezoblična. koja je u stvarnosti beskonačna. ali nastavlja da sebe smatra konačnom. ona se poistoveti sa suptilnim telom. ili prirodom njenih pređašnjih sanskara (vrline ili poroka. u budnom stanju. Kada se pažnja duše okrene ka Samospoznaji i Samoostvarenju. Na ovom stupnju. duša je u potpunosti nesvesna i grubog i suptilnog tela. ona ne može da koristi ta tela svesno. Kada duša postane svesna suptilnog sveta posredstvom suptilnog tela. ona misli da je um. a duša ne samo da počinje da prevazilazi različita stanja pojavnog svela. od vraćanje svesti od pojavnog sveta i okretanje ka samoj duši) na podljudskom. duša uvek iznova mora da se reinkarnira u formi čoveka. suptilno i mentalno. vidi svoje beskonačno stanje. shodno tome. i doživljava suptilni svet posredstvom suptilnog tela. kao i grubog i suptilnog sveta. Stoga imamo paradoks da duša. ptice i životinje) sve dok ne preuzme ljudski oblik. iako prepoznaje beskonačnost Najvišeg Sopstva (koje ipak objektivizuje). duša je takoreći licem u lice sa Bogom ili Najvišim Sopstvom. Na taj način ona. Na narednom stupnju. Spiritualni put Duša se vraća svom izvoru tako što se postepeno oslobađa od iluzije daje isto što i njena tela . već isto tako počinje da uočava svoju različitost od tela. može se opisati jednim poređenjem iz svakodnevnog iskustva. on se sa tom ulogom može saživeti samo ako izađe na scenu preobučen u kralja.grubo. ribe. Način na koji sanskare utiču na evoluciju svesti i njoj odgovarajuće forme. duša. baš kao što se poistovećuje sa grubim telom onda kada je svesna grubog sveta posredstvom grubog tela. One onemogućuju emancipaciju svesti (to jest. Na prvom stupnju duša je totalno nesvesna svog grubog tela i grubog sveta. sreće ili nesreće). Duhovna staza započinje onda kada duša pokuša da pronađe sebe i svoju svest u potpunosti okrene ka Istini(Bogu). sa kojim se poistovećuje. duša se na svakom stepeniku evolucije poistovećuje sa formom. ona i dalje smatra sebe konačnim bićem jer se poistovećuje sa mentalnim telom. Ova paralela je vrlo korisna za razumevanje pokre tačke sile evolucije. Evolucija formi tako se završava na stupnju čoveka. biljka.objektiviziranim Najvišim Sopstvom. to jest. sa kojim se poistovećuje. naprotiv. u kome je svest o grubom svetu u pogledu saznanja. koja nije mehanička već je. crvi. metal. crv. dolazi do postepenog slabljenja i iščezavanja sanskara koje drže svest okrenutu u pravcu pojavnog sveta. osećanja i htenja . dok sagledava svoje beskonačno stanje. te zato nema potrebe za daljom evolucijom grube forme (tela). poistovećuje se sa grubim telom koje je podložno propadanju. Ali sve dok se njena svest ograničava na grubi svet. duša misli da je ljudsko biće. Dalje. Isto važi i za sve ostale želje i težnje: one se mogu dovršiti i istrošiti jedino ako se izvrši promena celokupne situacije. Nestajanje sanskara odvija se uporedo sa skidanjem vela kosmičke Iluzije. riba.u potpunosti razvijena. kao i medijuma kroz koji se situacija može adekvatno doživeti. Poistovećenje sa formama Sanskare nisu odgovorne samo za evoluciju forme (tela) i njoj odgovarajuće svesti. Reinkarnacija i zakon karme Duša je u potpunosti razvila i upotpunila svest u prvoj ljudskoj formi. Zato duša mora da se seli u sve više i više oblike (kao što su metali. ptica ili životinja u skladu sa stepenom razvijenosti svesti. ona ne samo da čezne da postane jedno sa ciljem pred sobom . Ona zamišlja da je um i gleda na Najviše Sopstvo kao na obje ka t uma. koje prepoznaje kao beskonačnost. ka sebi.

suptilnih i mentalnih svetova. prane (suptilnog tela koje je nosač želja i životnih sila). koji su njena sopstvena varljiva senka. blaženstvo. i (3) Meditacija koja se bavi umnim tokovima. što rezultira u Samospoznaji i realizaciji Istine. suptilnog i mentalnog. međutim. suptilni i mentalni svet. odnosno Nadduše). pa i objekte na koje su ove umne aktivnosti usmerene. duša nije svesna sebe same. mir. suptilnim i mentalnim telima. koje je jedno. tako da prestaje da se poistovećuje sa mentalnim telom. iznad svih tela i svetova. a treća . Cilj dugog putovanja duše je rastanak sa kosmičkom Iluzijom i spoznaja. već. duša se oslobađa svih sanskara i želja vezanih za grubi. nedeljivo. Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. već jedino grubih. zahvaljujući sanskarama povezanim sa evolucijom svesti. ostvaruje svoje jedinstvo sa Najvišim. Na taj način duša poništava lažni ego (to jest iluziju. us led toga što duša nije u potpunosti razvila svest. ne mogu se razdvojiti. prev. Subjekat iskustva. Na trećem i poslednjem stupnju. i da spozna da je različita od svojih tela . I zato. Na ovom stupnju duša u potpunosti prevazilazi ograničenja pojavnog sveta i postaje Samosvesna i Samoostvarena. uključuje i različite umne tokove. suptilnih i mentalnih svetova. duša mora da zadrži punu svest a u isto vreme da spozna različitost između sebe i sharira (grubog tela). Čak i onda kada stupi na stazu. Na kraju svog puta. već se preklapaju. niti isključuju jedna drugu. duša prestaje da se ide n ti likuje sa bilo kojim od tri tela koje je morala da razvije u cilju evolucije pune svesti. ˝Ja sam grubo telo˝. A meditacija koja se bavi umnim tokovima. u svakom od ovih oblika meditacije preovlađuje neki faktor na osnovu koga je podela i nastala.zbog toga što je njena svest. Tipovi meditacije V Odeljak V Specijalizovane lične meditacije Specijalizovane lične meditacije U odeljku III videli smo da postoje tri vrste specijalizovane meditacije: (1) Meditacija koja se bavi objektima iskustva (2) Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. moć i znanje. U ostvarenosti Istine ona uživa beskonačno blaženstvo. ona ne može postići stanje Najvišeg Sopstva . objekti iskustva. ona nije svesna svoje istovetnosti sa Najvišim Sopstvom. Čak i nakon završene evolucije svesti.grubog. moć i znanje. No ipak. Da bi postigla ovaj cilj. Ove tri vrste meditacije su međusobno povezane. Duša mora postepeno da se oslobodi iluzije konačnosti oslobađajući se sanskaričkih okova. mada je suštinski neodeljiva od Najvišeg Sopstva. njena svest ostaje neokrnjena. Cilj Na trećem stupnju puna svest duše još dublje se povlači ka unutra. takođe.i takođe da spozna da je iznad grubih. te različite umne aktivnosti koje se javlja ju kao rezultat interakcije subjekta i objekata. i manasa (mentalnog tela. koji je cilj. druga subjektom iskustva. Zato ove tri vrste meditacije nisu strogo određene. koja se javila usled njene identifikacije sa grubim. koje je sedište uma) . svoje istote sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. ka sebi. Tabela redne klasifikacije oblika specijalizovane meditacije . duša ne može spoznati svoju istovetnost sa Njim niti doživeti beskonačni mir. Sopstvom. uključuje objekte i subjekat iskustva.različitim umnim tokovima. Sažetak izlaganja o putovanju duše ka Najvišem Supstvu Na samom početku. stvarno i beskonačno. Tako prva vrsta meditacije ostaje prevashodno zaokupljena objektima iskustva. upućena na pojavni svet.mada je sve vreme u Najvišem Sopstvu i sa Njim . u prizmi neokrnjene svesti. Sada ona ne samo da spoznaje sebe kao bezobličnu. ˝Ja sam suptilno telo˝ ili ˝Ja sam mentalno telo˝).da to postigne. što su sve svojstva Najvišeg Sopstva (prim. Meditacija koja se bavi objektima iskustva često se okreće subjektu iskustva i različitim umnim aktivnostima. uz punu svest. Dok se oslobađa iluzije. Tada postaje moguće da se oslobodi iluzije konačnosti.

U duhovnom Savršenstvu um i srce moraju biti potpuno razvijeni i izbalansirani. tako i . biće pojedinačno objašnjeni u ovom Odeljku. samo one koje su poglavito važne zavređuju i posebnu pažnju. ceneći karakter jednog Napoleona i neprekidno razmišljajući o njemu. Zato lična meditacija. Od brojnih oblika specijalizovane meditacije. Oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u lične. počinje da poprima neke njegove crte. Nelična meditacija postaje izrazito plodotvorna i efikasna kada se učenik prethodno pripremi za nju praktikujući oblike lične meditacije. dok će oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u nelične biti objašnjeni Odeljku VI. ima naročitu vrednost. Naročite prednosti lične meditacije Lične meditacije imaju neka očigledna preimućstva nad neličnim meditacijama. Kao što čovek koji. a nelična onda kada se bavi različitim aspektima ljudske personalnosti ili nečim što izlazi iz okvira onoga što se podrazumeva pod ljudskom personalnošću. Povrh toga. koja pomaže uravnoteženom razvoju uma i srca. a preostalih osam oblici neličnih meditacija.Tabela redne klasifikacije Svaka od ove tri vrste meditacije može se dalje podeliti u brojne specifične oblike meditacija i to na osnovu dva kriterijuma: na osnovu sadržaja meditacije i načina njenog izvođenja. zahtevaju i angažovanje srca. osim discipline uma ili intelekta. Lična meditacija teče glatko jer joj početnici pristupaju s zadovoljstvom. dok oblici lične meditacije. U Tabeli redne klasifikacije dato je dvanaest oblika specijalizovane meditacije. Lična i nelična meditacija Treba zapaziti da su od dvanaest oblika specijalizovane meditacije prva četiri oblici ličnih meditacija. oblici nelične meditacije zahtevaju disciplinu uma ili intelekta. Meditacija o duhovno savršenom Lična meditacija je usmerena na one koji su duhovno savršeni. dok neličnu meditaciju često prate teškoće i početnici je doživljavaju kao suvoparnu sem ako joj nisu izrazito naklonjeni. Meditacija je lična onda kada se bavi nekom ličnošću.

Četiri oblika lične meditacije prestavljaju četiri uzlazna stupnja . a ne za sopstveno skučeno ˝ja˝. (3) Učenik ne dozvoljava da se njegov ego hrani njegovim delima . on misli: ˝Učitelj spava˝. a božestvo u ispoljenju posredstvom ovih osobina postaje sredstvo pomoći onima koji te osobine. Sve osobine koje ispoljava u svom sudelovanju u životu. učenik ih prisajedinjuje sopstvenom biću.to jest postepeno preobražava učenika po uzoru na Učitelja pripremajući ga za ostvarenje Istine. pokušavajući da razotkrije njihove međusobne povezanosti. Učitelj je iznad svih osobina. A ako je osoba koja je odabrana za objekat meditacije duhovno savršena. Ovaj oblik meditacije ima veliku vrednost kada se odvija spontano. on misli: ˝Učitelj gleda˝. s razumevanjem i ljubavlju. ne raščlanjujući Učiteljevo duhovno Savršenstvo na pojedinačne komponente. Usmeravajući pažnju na božanske osobine koje se ispoljavaju u životu Učitelja. svejedno da li se radi o dobrim ili rđavim stvarima. što automatski povlači za sobom da svaka njegova akcija mora da bude usaglašena sa duhovnim idealom oličenim u Učitelju. i svo svoje delanje povezuje direktno sa Učiteljem. Čak i kada uradi nešto loše. kako dobrih tako i loših. On ne razmišlja ˝Ja radim ovo˝ već. Iz razumevanja i uvažavanja božanstvenosti Učitelja rađaju se oblici meditacije u kojima učenik neprekidno i uporno razmišlja o Učitelju kao oličenju vrlina poput: univerzalnosti ljubavi i potpune nevezanosti. što izaziva spontano izlivanje bezgranične ljubavi prema Učitelju. dok spava. dok gleda. Ljubav razara iluziju odvojenosti koja prividno odvaja učenika od Učitelja. ako je osoba odabrana za objekat meditacije duhovno nesavršena. Vidovi meditacije akcije Ljubav prema Učitelju vodi ka sve većoj identifikaciji sa Njim. već i da uspostavi istinsko i trajno jedinstvo sa Učiteljem. Meditacija srca Identifikacija Učitelja sa duhovnim idealom pomaže uklanjaju eventualnih barijera između učenika i Učitelja. Ovaj oblik meditacije uključuje potpuno poistovećenje Učitelja sa spiritualnim idealom. svega šio je ikada posedovao. prihvate. koja se sastoji u neprekidnom razmišljanju o Učitelju. on misli: ˝Učitelj jede˝. beskonačnog znanja i nesebičnog delanja. što mu pomaže ne samo da transcendira oprečnosti. Služenje Učitelja u duhu nesebičnog služenja je blagotvorno koliko i meditacija. teži da i sam postane duhovno savršen. Konačno. dok jede. Početni koraci meditacije akcije su sledeći: (1) Učenik u svojim mislima nudi svom Učitelju sve što ima. Jer. odsustva ega i postojanosti. tada postoji mogućnost da se njene manjkavosti uvuku u um poklonika koji meditira o njoj. Na primer. on misli: ˝Učitelj vozi˝. on misli ˝To je Učitelj uradio˝. na taj način. naprotiv. premda ne oživljava u mislima ove komponente pojedinačno. (2) Učenik dobrovoljno stupa u službu Učitelju i služi njegovim ciljevima. jer tada vodi boljem razumevanju Učitelja. Koncentracija na Učiteljevo obličje Usredsređenost uma na Učiteljeve vrline olakšava i koncentraciju na Učiteljevo obličje. Meditaciju srca u konačnoj fazi prati beskrajna radost i potpuni samozaborav. Tako se on oslobađa kako dobrih tako i rđavih činilaca svog ega. sistematski razvija misao o tome da sve što on uradi. Bitno je da objekat meditacije bude neko koje duhovno savršen. Najprikladniji objekat za ličnu meditaciju je minuli ili ovovremeni Savršeni Učitelj ili Avatar. rđava ili dobra. U ovom tipu meditacije učenik je svestan duhovne Savršenosti Učitelja i spontano usmerava svoju pažnju na njegovo obličje. dok vozi. pa učenik počinje da žudi da živi kroz i za Učitelja. Buđenje nesputane ljubavi prema Učitelju uvodi poklonika u meditaciju srca.poklonik koji se divi duhovno savršenome i neprestano misli o njemu. a njenoj spontanosti teško da ima premca. Meditacija o božanskim osobinama Učitelja Lična meditacija neretko započinje divljenjem koje učenik spontano oseća prema nekoj od božanskih osobina koje vidi u Učitelju. a katkad na njihovim kombinacijama. sve ono što je poklonik do tada razumeo u vezi s njima (u toku pripremne meditacije o različitim osobinama Učitelja) nevidljivo deluje u pozadini njegove koncentracije i tako posredno doprinosi njenoj efikasnosti i vrednosti. Čineći ovako on potpuno odbacuje sebe kao pokretača akcija.bila ona mala ili velika. Katkad se učenikova misao zadržava na pojedinim osobinama. samo su različiti aspekti božanstva na delu. poklonik će se naći na sigurnom i bezbednom putu. On nije vezan za njih. Zato. u stvari radi Učitelj. To predstavlja uvod u meditaciju akcije. odričući se.

Kontinuirano razmišljanje o njenoj odvojenosti od tela. Meditacija će mu pomoći da se oslobodi iz zamršaja sveta kreacije i razvije najviši tip univerzalne ljubavi koja gleda na čitavo čovečanstvo . zahtevaju posebna objašnjenja. Nelične meditacije. Um se da s lakoćom umiriti u slici neba. koji se po volji mogu svući ili obući. meditacijom o telu.ogrtači. odsustvo misli ili ideja. poklonik ne sme da dopusti da ga omete neka druga slika. Stoga se javlja potreba za onim tipom meditacije koji će omogućiti pokloniku da razvije realan stav po pitanju pravog statusa i značenja brojnih formi. razume i spozna bezoblični i beskonačni aspekt Boga. kao i lične meditacije.Četiri oblika lične meditacije o Učitelju predstavljaju četiri osnovna uzlazna stepenika: (1) sagledavanje duhovnog ideala u Učitelju. ne treba nastojati da se postigne posve prazan um. (3) Ijubav prema Učitelju kao ispoljenju duhovnog ideala (4) ispoljavanje duhovnog ideala. predstavljaju uvod u neličnu meditaciju. te pravilnog ophođenja prema njima. Meditacija o bezobličnom i beskonačnom aspektu Boga I meditacija na brojne forme manifestovanog života i meditacija na sopstvena tela. Tipovi meditacije VI Odeljak VI Specijalizovane nelične meditacije Razlika između lične i nelične meditacije Odeljak V posvećen je pojašnjavanju specijalizovanih ličnih meditacija. biti posvećen neličnim specijalizovanim meditacijama. Praznina će uzrokovati prekid svih umnih aktivnosti. već kao ravnopravne manifestacije jednog te istog sveprožimajučeg života. najbolji simbol je onaj koji se da najjasnije predstaviti. okeana ili prostrane praznine. a cilj meditacije je da se. Ako se pak koristi slika bezgranične praznine kao simbol beskonačosti. a nelična kada se bavi aspektima ličnosti ili nečim što prevazilazi okvire onoga što uobičajeno podrazumevamo pod ličnošću. Čovekovo telo . U početnim fazama ovog tipa meditacije valja se koristiti nekim simbolom beskonačnosti. Podsetimo se da je meditacija lična onda kada se bavi nekom ličnošću. U njoj se beskraj u mislima ne . U Tabeli redne klasifikacije date u odeljku V. u sopstvenom životu. najteže je zamisliti celovitu i bezgraničnu prazninu. (2) koncentracija na Učitelja kao otelotvorenje duhovnog ideala. suptilno ili mentalno . čovekova svest je tako duboko uronila u telo da se poistovetila s njim. u kojoj se čine napori da se svest povuče iz brojnih formi manifestovanog života. kao i sva druga tela.je. podmeće mu mnoge zaplete i komplikacije.i na sva živa stvorenja . Život nadahnut i osvetljen duhovnim idealom kakav je oličen u Učitelju predstavlja cilj kome teže svi oblici lične meditacije. pomoću odgovarajućeg simbola. Lična meditacija na Učitelja. Zamišljanje beskonačnosti unutar sebe Postoji izvesna razlika između ove i drugih oblika nelične meditacije. sagledanog u Učitelju. Bolje je izabrati konkretnu sliku koja budi asocijacije na večnost. negoli vezivati se za kakvu apstraktnu ideju beskonačnosti. Meditacija o svim oblicima života Čovek svoju pažnju usmerava na telo ili na druge forme. Od navedenih simbola beskonačnosti. suptilno i mentalno telo . te da se strogo usmeri na bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Ovaj odeljak će. tj. ali kada odabere određenu sliku.kao na članove jedne nedeljive celine. Međutim. prva četiri oblika su lična a preostalih osam su nelični. samo jedan od oblika sveprožimajućeg života. uključujući tu i tela. Time se stvara pokretačka snaga koja osposobljava učenika da premosti jaz između teorije i prakse. Meditacija na telo Tip meditacije koji se bavi brojnim formama manifestovanog života mora se dopuniti drugim tipom meditacije. Meditacija o Učitelju je meditacija o živom idealu a ne o suvoj koncepciji Savršenstva. pomoći će svesti da se oslobodi i doživi istinsku Samospoznaju. na kraju dovodi do oslobađanja kreativnog života u svoj njegovoj duhovnoj punoći. pak. To ga vodi u iluziju. Kroz ovaj tip meditacije poklonik stiče naviku da posmatra forme ne kao zasebne. Ovaj tip meditacije je veoma plodotvoran jer kroz njega poklonik dolazi do saznanja da su grubo. i usaglasi svakodnevne aktivnosti u svom životu sa duhovnim idealom. U svakom slučaju. u svojim raznim formama.grubo. ne dovodeći ih u vezu sa duhom koji se kroz njih manifestuje.

˝Ja razmišljam. Međutim. usled čega potisnuti delovi podsvesnog uma slobodno isplivavaju u svest. bez ikakvog usmeravanja ili potiskivanja. Međutim. Takvi ne treba da se brinu zbog pomanjkanja uspeha. nalazi svuda i kako. On mora to i da zna. čuje. ne misli. Neka sila radi sve ove stvari i potrebno je da čovek uoči razliku između sebe i te sile da bi bio u stanju da je koristi ostajući nevezan za nju. dodirujem. ˝Ja spavam. On misli da vidi. U jednoj od takvih meditacija. kao duša. ne dodiruje. nije dovoljno da samo misli kako se. ne čini ništa. Ako poklonik istrajno praktikuje doživljavanje sebe kao svedoka ukupnih telesnih i umnih zbivanja koja doživljava. ne kuša i ne miriše. Opuštenost pomaže čoveku da se prepusti. nije neophodno držati se reci formule. dopušta slobodan protok. Neki se. Biti u ulozi svedoka Spoznaja duše može se postići i uz pomoć jednog oblika meditacije u kome učenik pokušava sebe da doživi kao svedoka svih telesnih i umnih dešavanja. poklonika dovesti vrlo blizu Samospoznaje. Stoga je korisno da on s vremena na vreme zabeleži svoje misli da bi ih zatim pažljivo i na miru preispitao. Beleženje misli Postići kontrolu nad mislima znači biti potpuno svestan toga šta one predstavljaju. probudivši se iz sna. u stvarnosti. Ovaj proces nema nikakve sličnosti sa pisanjem unapred isplaniranih tekstova. lako uznemire i prekinu meditaciju. Neki poklonici tako duboko urone u njega da čak i kada bi ih opkolio roj komaraca. Zbog toga se neki nelični oblici specijalizovane meditacije bave umnim tokovima. meditant treba snažno da potvrđuje svoju istovetnost sa beskonačnim. nije dovoljno samo razmišljati o tome. dovoljno je držati se ideje koju ona izražava. Ovi oblici meditacije mogu. već je bila njihov svedok. Potraga za akterom Meditacije koje su do sada pojašnjene prevashodno se bave neličnim objektima iskustva. ˝Ja vidim. Pitanje za čijim se rešenjem traga u ovom obliku meditacije je koje taj ˝Ja˝? Duša ne doživljava nijednu od ovih stvari. Mislima se. shvata da nije učestvovala u zbivanjima u snu. oseća i želi. Obična introspekcija početniku ne pruža priliku da posveti punu pažnju mislima koje prolaze kroz njegov um. ne vidi. u mislima neprekidno ponavljajući: ˝Ja sam beskonačan kao nebo u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao okean u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao praznina u meni˝. itd. Tragalac misli da hoda. Kao svedok.˝posmatra˝ kao nešto što se neograničeno širi izvan onog koji meditira. Dok u mislima ponavlja ovu formulu. . meditant treba da se trudi da pojmi značenje Beskonačnosti posredstvom zamišljene slike koju je odabrao. u biti njegov um radi sve to koristeći se odgovarajućim medijumom. ne oseća i ne želi. Osoba. osećam i želim˝. jedem i govorim˝. a to zapravo hoda njegovo telo. Korisnije je ako se on zamisli unutar sebe. Možda je čak korisnije koristiti skraćenu formulu ˝Ja sam u sebi Beskonačan˝. Najpre se moramo pozabaviti njima pre nego što pokušamo da ih kontrolišemo. Ovaj oblik meditacije ima za cilj da uzdigne poklonika izvan vremenskih granica i trenutačno ga oslobodi nemira i nespokoja koji inače prate različita ispoljenja ograničene energije. oni ne bi bili u stanju da ih čuju i osete. u najboljem slučaju. tragalac je svuda i. rasuđuje. Kao duša. ali ona može granuti u svom punom sjaju tek kada on iskorači iz područja uma. Međutim. ona ne čuje. Duša ne spava. ne hoda. on će ubrzo usvojiti stav potpunog neprijanjanja i biće oslobođen od svih briga i patnji u vezi sa zemaljskim stvarima. već treba da nastave dalje. Meditacija ˝Ja sam Beskonačan˝ može dovesti do dubokog uranjanja u bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Na kraju krajeva. imajući za krajnji cilj umirivanje uma. razjasniti misteriju života. ZamislivŠi beskraj unutar sebe. pak. duša ostaje nevezana za događaje koji se odvijaju u vremenu i nevezana za rezultate svojih akcija. Ko onda posreduje u svemu tome? Potrebno je otkriti izvor svih ovih aktivnosti. Važnost umirivanja uma Jedan od nedostataka meditacija koje se bave subjektom iskustva je u tome što pravi subjekat iskustva nikada ne može postati predmet razmišljanja ili meditacije u uobičajenom smislu te reci. u stvarnosti. kušam i mirišem˝. Postoje i oblici nelične meditacije koji se bave subjektom iskustva. konačno prepuštanje nemoguće je postići bez pomoći Savršenog Učitelja. učenik se neprekidno pita: ˝Ko je taj koji radi sve ove stvari?˝ Sledbenik nalazi sebe kako razmišlja. čujem. ne čini ništa. ne jede i ne govori. hodam. To se mora doživeli. kako u budnom stanju lako i u snu.

Nirvikalpa Samadhi Siddhe. ali da bi se zaista postigao uspeh. Kada je um smiren. Istina se razotkriva jedino u potpunoj unutrašnjoj tišini. pri čemu se um nađe uhvaćen između koncentracije i rasipanja. Tipovi meditacije VII Odeljak VII Nitvikalpa Samadhi Jedinstvenost Nirvikalpa Samadhija Različiti oblici meditacija kojima se čovek bavi pre svesnog stupanja na duhovnu stazu. Nepodudarnost između dve meditacije može se još više naglasiti tako što će za vreme meditacije na Učiteljevo obličje oči biti otvorene. nadovezuje se na sve pređašnje oblike meditacije a milošću Savršenog Učitelja to može postati vrhunac svih meditacija. Um svetovne jedinke je zaokupljen Čulnim stvarima i ona ne oseća nikakav napor pri meditiranju na njih. on odražava istinsku prirodu duše. su priprema za dostizanje Nirvikalpa stanja (stanje ˝Ja sam Bog˝). Skretanje pažnje mora da bude potpuno kao i u prethodnoj koncentraciji. poklonik neprestano prebiva. koji se sastoji u naizmeničnom praktikovanju dve nesložljive meditacije. Dakle za vreme koncentracije pažnja ne srne da odluta. a potom razume. Težak zadatak pražnjenja uma moguće je ostvariti putem jednog trika. a zatim. kao i različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija kojih se prihvata nakon što stupi na nju. ili ispoljavanje božanstvenosti. to stanje je jedinstveno i ima posve drugojačiju dimenziju od bilo čega što mu je prethodilo. nijedna misao o sledećoj ne bi trebalo da se javi. Ali pošto pre-duhovnu meditaciju i Nirvikalpa Samadhi deli ogromna . sve dok traje jedna vrsta meditacije. on samo misli o toj ideji što je daleko od stvarne praznine. Smenjivanje dve meditacije ubrzaće proces pražnjenja uma. zatvorene. Meditiranje svetovnih ljudi Spontanost Nirvikalpa Samadhija mora se pažljivo razlučiti od nazovi spontanosti koja prati uobičajene ˝meditacije˝ svetovnih ljudi koji još nisu stupili na stazu. Za vreme sna um ne pohode nikakve ideje. nakon što je spoznao krajnju svrhu života. kada učenik postane svestan svojih umnih aktivnosti i sposoban da prati tok misli koji je dospeo na površinu svesti. Kada je površina jezera mirna ogledaju se zvezde. Nirvikalpa Samadhi. kada se um već umirio na Učiteljevom obličju. A onda kada se pažnja preusmeri na predmet druge meditacije ne srne se misliti o prethodnoj meditaciji. on u narednih pet minuta pokušava da umiri um u neličnoj meditaciji: ˝Ja sam beskonačan˝. Sve misli koje se pojave u umu poklonika su oblici uznemiravanja i potiču iz pokretačke sile nataloženih sanskara. Samo miran um odslikava Istinu Kada iščezne i poslednji trag umnih procesa. Brzo skretanje pažnje s jednog na drugi predmet preseca umne tokove poput testere. je iskustvo Nirvikalpa stanja u kome. zapisivanje postaje izlišno. što je svakako veoma teško dostižno. problem ne nastaje onda kada čovek dozvoli umu da razmišlja o mnogobrojnim svetovnim stvarima. već kada pokuša da ga odvrati od njih. on se tada oslobađa svih opsesija i prisila vezanih za njih. Um se zadržava na njima jer je prirodno zainteresovan a ne zbog smišljenog ulaganja napora u tom pravcu. Pražnjenje uma Time on otvara sebi put do meditacije kojoj je cilj postizanje praznine uma. Posmatranje misaonih tokova treba da prati kritička ocena. a za vreme nelične meditacije. um se potpuno umiruje. Međutim. prihvati i suoči se sa svojim unutrašnjim sanskaričkim čvorovima. Kada čovek prvo kritički oceni misli koje zamućuju njegov um. Dakle. Uznemirenost uma prestaje tek kada učenik postigne takvu kontrolu nad svojim umom da može isključiti sve misli. Koncentracija naizmenično čas na jedan čas na drugi predmet meditacije Učenik se prvo koncentriše na Učitelja pet minuta. ali tada svest privremeno nije prisutna. Meditacije pre-duhovne faze po svojoj spontanosti na neki način podsećaju na vrhunski Nirvikalpa Samadhi Siddhe. S druge strane. potrebno je da meditacije striktno slede jedna drugu. kada um u budnom stanju ima predstavu da je prazan.Praćenje umnih aktivnosti Na naprednijim stupnjevima. Misli se ne mogu kontrolisati drugačije osim procenjivanjem njihove vrednosti. Mada na svakih pet minuta treba da usledi promena u drugi tip meditacije. ili Bogoostvarenog bića. a svest ostaje neokrnjena.

sve vreme dok je čovek gonjen težnjama. I mada je on daleko od toga da bude srećan i zadovoljan. dok se u Nirvikalpa Samadhiju. nastaje pod uticajem sanskara. Kada nekoga ko je podlegao sanskaričkim uplivima iz temelja potresu padovi. direktno ili indirektno. ili ga prodrma iskra duhovnog razumevanja. zadovoljstvo koje iz toga proizilazi je uslovno i prolazno. um se postepeno i sam svikava na njih. umna aktivnost. sličnost između prve i završne faze meditacije postoji samo na površini. one u tom pogledu nisu delotvorne . simptom spiritualnog ropstva. njegov um deluje pod ograničenjima. Oni su i spona između njih. već sastavni deo razumnog i smišljenog htenja. ni ciljeva koje treba postići. porazi i patnje. nalazi da su oni put do Istine. Stoga je potrebno zapaziti da se iza prividne sličnosti između Nirvikalpa Samadhija Siddhe i preduhovnih meditacija jednog svetovnjaka krije nepremostiv jaz između iluzorne i istinske spontanosti.njeno dalje širenje. Individualni um je u Nirvikalpi poništen Nirvikalpa Samadhi Siddhe razlikuje se od meditacije poklonika ne samo po slobodnoj nesputanoj svesti. nestalnih zadovoljstva i večitog blaženstva. on se toliko duboko identifikuje sa interesima koje mu diktiraju sanskare da doživljava nasladu u njihovom zadovoljenju. Iluzorna spontanost svetovnih meditacija Osećaj spontanosti u pre-duhovnim meditacijama. Međutim. Put ka duhovnoj slobodi prate napori sve dotle dok prepreke. koje se bave svetovnim stvarima i težnjama. Nijednu sadhakovu meditaciju ne krasi takva spontanost kao oblik lične meditacije. Opredelivši se za meditaciju. Mada intenzitet napora može varirati. a rezultat . Sve do tog trenutka. htenjem. u kojoj svest više nije uslovljena teretom prošlosti. čije je praktikovanje obeležje života poklonika.razlika u spiritualnoj vrednosti. vlada nenarušiv mir i beskrajna spontanost ničim sputane slobode. u smislu daje u njima izražena volja za ovladavanjem instinktivnim i drugim tendencijama u umu. popunjavaju prostor između pre-duhovnih meditacija svetovnjaka i Nirvikalpa Samadhija Siddhe. čiji je pokretač ljubav. nastale kao posledice pogrešnih zapažanja. Meditacija podraziimeva napore Svi oblici meditacija su smišljeni i namerni. Poklonik se prihvata različitih oblika meditacije jer u njima vidi sredstvo za postizanje cilja. u njemu se tada probudi svest o njegovom ropstvu i iskrivljenosti njegovog opažanja. kada nestaju u večnom miru konačnog postignuća. ili sadhak. naprotiv. Meditacija dobija duhovnu vrednost tek nakon što osoba stupi na stazu tj. to jest. a spontanost koju doživljava je prividna. da bi se na kraju dostiglo stanje potpune oslobođenosti. U preduhovnim meditacijama um funkcioniše pod prisilom nesvesnog. a njihovo nazovi spontano ispoljavanje ne samo da je daleko od istinske slobode. Um postaje zainteresovan da dokuči različite aspekte Istine. u blaženstvu Ostvarenosti Istine.beskonačna sloboda. Mada se u početku oblici meditacije biraju i izvode smišljeno i s naporom. sužanjstva i slobode. Međutim. A to nije posledica impulsivnih težnji. potpuno uranjanje uma u beskonačnu Istinu. ni prepreka koje treba savladati. poklonik čini prvi korak u oslobađanju od zavodljivih svetovnih želja. Pre-duhovne meditacije su deo procesa kroz koji se izražava delovanje impulsa u prikupljenim sanskarama. vrhunska spontanost i istinska sloboda dostižni su tek postizanjem samog cilja meditacije. Meditacija je izraz tragaočeve borbe za Oslobođenjem Različiti oblici meditacija. Međutim. beznadežnom neznanju ne znajući da mu je cilj . Svi oblici meditacije imaju za cilj. već i po mnogim drugim bitnim odlikama. nego jasno opaža večnu Istinu. što doprinosi spontanosti meditativne prakse. zbog toga što. spontanost će se mešati sa namerom. ne budu savladane. postane poklonik. Tu. oni su tu sve do samog kraja. slobodno odvija. već je. Istinska sloboda i spontanost postoje samo u Nirvikalpi Um je sposoban da deluje istinski spontano i prirodno samo kada je u potpunosti oslobođen sanskaričkih okova i uticaja. Na pre-duhovnom nivou čovek se guši u mračnom. što postaje moguće tek pošto uroni u stanje Nirvikalpa Samadhija Siddhe. Napredovanje ka Nirvikalpi U Nirvikalpa Samadhiju nema ni napora. podstaknuta nesputano i svesno. Napredovanje ka Nirvikalpa stanju je prelaz iz stanja bezuslovnog služenja sanskaričkim silama u stanje oštre borbe sa njima.

A ona retka bića koja su postigla Samospoznaju i stekla položaj Savršenog Učitelja. koji sa prozora svoje tamnice zuri u široka nebeska prostranstva. pomisli: ˝Moram od radže dobiti hiljadu rupija˝. ali ga ne mogu dovesti u stanje beskrajnog blaženstva i znanja. Takođe su specijalne meditacije nepotrebne onima koji su u neposrednom kontaktu sa Savršenim Učiteljem ili Avatarom. već su i sami postali objekti meditacije svojim učenicima. Ljudi pomisliše da je svetac. Taj lagani dodir bio je dovoljan da izvede našeg jogina iz samadhija. Opijenost traje sve dok traje efekat droge. ako i zatvorenik ponekad zaboravi da je zatvoren. Na taj način oni pružaju najbolju pomoć onima koji meditiraju na njih. boje. Kao što će zatvorenik. ulazeći u samadhi. samo je sedeo na svom mestu. on. ali nije stvarno oslobođen okova. Međutim. Jednoga dana dok je sedeo ispred palate nekoga radže. Njima ne samo da meditacija nije potrebna. potpuno apsorbovan u meditativnom transu. mirisi i zvuči suptilne sfere. krenu i on da primi daršan od njega. Meditacije koje ga uzdižu mogu uvećati njegove okultne moći. a kada se posle ovako egzaltiranog stanja prizemlji. predstavlja slanje potpune budnosti u kome nema ni plime ni oseke. Svetla. izašavši iz meditativnog transa. Privremeni uzleti Visoko uzletevši u meditaciji. to najčešće ne traje dugo. Stanje Nirvikalpa Samadhija se održava samo po sebi Još jedna bitna razlika leži u tome što se u meditativnom transu poklonik obično pomaže nekim predmetom koji ima moć da održava njegovu pažnju. neprestano prisutnog u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. već samo postojano istinsko opažanje. Analiza meditativnog transa Baš kao što se zatvorenik. ali ga ne ostvaruje. Prema tome. to ne znači da se oslobodio tamnice. Za njih je dovoljno da ih Učitelj vodi i da ga oni vole. pošto ude u meditativni trans i uroni u sjaj i blaženstvo. ovladao veštinom ulaženja u stanje samadhija. već predstavljaju moguće puteve koji vode tragaoca ka njegovom božanskom odredištu. sve to ima udela u skretanju uma sa svetovnih stvari za koje bi se eventualno mogao vezati. Meditativni trans je više nalik na omamljenost koja se javlja kao posledica uzimanja opojnih droga. apsorbovan u meditativnom transu više ne oseća okove što ga vezuju za svet Iluzije. Ali. doživljava prosvetljenje. a kada radža ču za to. Taj je. ili božanstvenosti u akciji. koji je. Za malobrojne duhovno uznapredovale duše. On zavisi od predmeta na kome se drži pažnja. Nasuprot tome. Priča o joginu Nepotpuno delovanje samadhija na život poklonika može ilustrovati priča o pohlepnom joginu iz Gvaliora (Gwalior) u Indiji. Tipovi meditacije VIII Odeljak VIII Sahaj Samadhi . Zatim je ušao u samadhi i ostao u tom stanju punih sedam dana. jer ne uspevaju da u potpunosti razore individualni um. uz pomoć joge. može privremeno da zaboravi na svoja ograničenja. nezavisna od držanja pažnje na predmetu. njegov ograničeni um. meditativni trans se. sam po sebi. i. učenik ima osećaj radosti. biva potpuno poništen. ponovo postati svestan svojih nedostataka. postigao konačno Oslobođenje. Kroz njih se poklonik primiče spiritualnom cilju. dospevši do tačke potpunog uranjanja u beskonačnu Istinu. Nirvikalpa. ni suše ni poplave. što je svojstveno za više nivoe. ne može održati.do kraja. tako i poklonik. Trans se nastavlja sve dotle dok je um obuzet predmetom koji taj trans održava. U prolazu ga slučajno okrznu po leđima. povratiti svest o svom zatočeništvu. zatraži od radže hiljadu rupija. Isto važi i za poklonika koji. širenja i slobode. nakon što je pokidao lance Maje. Oni nemaju jednaku vrednost za sve niti su svakome podjednako potrebni. on je ponovo ono što je i bio: prosečna osoba zarobljena čvrstim stegama sanskaričkih ograničenja. Nirvikalpa Sarnadhi Siddhe se održava nazavisno od bilo kakvog predmeta pažnje. može izgubiti u viziji bezgraničnog prostora. u stanju Nirvikalpe. i on. čim povrati normalnu svest. Za to vreme nije uzimao ni hranu ni piće. uvek se nalaze u stanju Sahaj Samadhija. čim baci pogled na neposrednu okolinu. tako će i poklonik. Oni u Sahaj Samadhiju su i sami objekti meditacije Različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija su korisni i vredni samo u okviru svojih granica. većina uobičajenih oblika meditacije nisu potrebni.

kao i sva ostala duhovna pregnuća. Telo ili oblik nastaju kao posledica zgušnjavanja energije. U stanju uma. Kada Siddha doživljava Nirvikalpa stanje. čitava energija i jeste jedna od manifestacija uma. ali to je još uvek daleko od stanja Savršenosti koje se ogleda u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. Njena svest je zaokupljena telom. Ne može se opisati recima ali ga svako može doživeti sam za sebe. Mada je dosta napisano o tom visokom stanju svesti. uprkos međusobnim razlikama. a to je da ubrzaju sazrevanje čežnje da se bude jedno sa Beskonačnim. odnosno u stanju gde duša.gde poklonik gubi svoju ograničenu individualnost da bi otkrio svoju istovetnost sa Bogom. a ne njihov produkt. kao i priređivati mnoga čuda (na primer. osvetliti tamu ili živeti bezbroj godina samo na energiji) što onima koji se još uvek nalaze u telesnom stanju izgleda kao čarolija. Ona se uzdigla u područje energije. Brine se za hranu. Odbacivanje telesnog stanja je ulaznica u energetsku sferu postojanja. sadhak (tragalac) postaje Siddha (onaj koji je postigao Cilj). Ali njene delatnosti se još uvek odvijaju u području duhovnih ograničenja. ono se ne može opisati niti izraziti recima. odnosno Nirvikalpa Samadhiju. i zadovoljava ostale telesne želje. imaju jedan jedini cilj. Energetsko stanje je stanje duhovno naprednih duša. piće. Telesno stanje Boraviti u stanju Nirvikalpa Samadhija znači biti u stanju Boga. pošto je odbacila ograničavajuće činioce koji su je sve vreme skretali na stranputicu pogrešnih opažanja. čistijem bitisanju. Stanje uma Sledeći važan korak u pravcu Nirvikalpa Samadhija duša će preduzeti onda kada iskorači iz područja energije i kroči u područje uma. kreće se i postoji. Ona živi za telo i njegove potrebe. svest je u neposrednoj vezi sa umom. potrebno ga je prevazići i iskoračiti iz njega. spavanje. koji je u svemu. Božansko stanje Siddhe je suprotno od telesnog stanja u kome borave svetovnjaci. Na kraju krajeva. Energetsko stanje oslobođeno je mnogih ograničenja koja inače vladaju u svetu oblika. stanje u kome dominira um još uvek je u području dualnosti i iluzije. Sve što može pojmiti ili učiniti uslovljeno je energijom i postiže posredstvom energije. U njemu je svest povezana sa energijom i neprekidno vibrira kroz energiju i u njoj. je kulminacija svih ranijih ličnih i neličnih oblika meditacije. ona razmišlja u telesnim granicama i ne može da pojmi nešto što nema telo ili oblik. da bi se ostvarilo jedinstvo sa Beskonačnim. videti i omirisati mnoge stvari koje joj nisu bile pristupačne u stanju telesnosti. Celokupna sfera duŠinog postojanja je energetske prirode i ona je mahom u vlasti energija. Jedenje i pijenje u telesnom stanju mogu se uporediti sa apsorpcijom i asimilacijom energije u energetskom stanju. Jedinstvo sa Beskonačnim Siddhe sufiji zovu Vaši.Kulminacija meditacije Kada um totalno uplovi u Istinu. već je sada obuzeta umom. Celokupnu sferu njenog bitisanja sačinjavaju oblici. Njena svest se ne može proširiti izvan telesnih okvira. Nirvikalpa stanje. Duša tada dospeva u stanje u kome više ne dominiraju tela i drugi oblici. a prostor je teatar u kome ona živi. To je stanje Jedinstva sa Bogom koje je Isus Hrist opisao recima ˝Ja i moj Otac smo jedno˝. Na tom nivou duša stiče punu kontrolu nad energijom nastojeći da nade ispunjenje kroz korišćenje energije. Ona više nije zaokupljena telom ili energijom. Um zaklanja Istinu Od samog početka svog duhovnog putovanja duša napreduje tako što postepeno odbacuje i prevazilazi . Napredne duše koje se nalaze u stanju uma mogu da čitaju misli drugih ljudi i utiču na njih. No ipak. do kojeg poklonik dospeva milošću Savršenog Učitelja. U energetskom stanju ona može čuti. Energetsko stanje Prvi korak ka Božanskom stanju Nirvikalpa Samadhija je načinjen nakon nadilaženja telesnosti. doživljava se Nirvikalpa stanje spontanog blaženstva i nepomućene Samospoznaje . pa zato uzdizanje iz sveta formi u sferu energije predstavlja pomak ka primarnijem. Svetovna osoba misli da je telo i nalazi se u stanju kojeg diktiraju telesne potrebe. to je onda Nirvikalpa Samadhi. i. spoznaje sebe kao Boga. Svi oblici meditacije. Nirvikalpa Samadhi se doživljava nakon postignuća Jedinstva Pošto ostvari jedinstvo. stoga prelaz iz stanja energije u slanje uma predstavlja dalji pomak ka stanju Boga.

. doživljavaju univerzum samo kao Boga i nikako drugačije. ona doživljava Nirvikalpa Samadhi Siddhe. Transcendiranje uma Nije lako resiti se ograničenog uma. Nirvikalpa Samadhi označava prestanak lažnih umotvorina.se može nadati sigurnom proboju kroz koprenu ograničenog uma. ili apsorbovanost u božanskom. Samo kada postigne balans između beskonačne čežnje i beskonačnog strpljenja. a ne pas. Međutim. To je stanje iznad uma. Božansko stanje Nirvikalpa Samadhi Biti u Nirvikalpa Samadhiju znači boraviti u stanju Svesti o Istini. Osnovni problem leži u tome što um treba poništiti posredstvom samog uma. Učenik nije mogao da razume unutrašnje značenje zagonetke. nužni su preduslovi za prevazilaženje uma. kao posrednika ograničenih akcija. Ovo beskonačno stanje Božanske svesti odlikuju bezgranično razumevanje. primaoca radosti i boli. energija je jedna manifestacija urna. Tek u stanju uma on prosuđuje i deluje u sopstvenim okvirima. kao i beskrajno strpljenje. i Nirvikalpa Samadhi. Ona to jednostavno zna intuicijom. Oblik je zgusnuta energija. doživljavaju Sadgurui. treba da bude bačen. Oni koji nakon iskustva Nirvane postanu svesni univerzuma. ona je stalno prisutna.kao da nijedan trenutak svog života više ne može provesti bez Njega . Jednom je jedan Učitelj rekao svom učeniku da. to znanje zauvek ostaje i Duša više nikada ne može da padne u ropstvo neznanja. nego ljudsko biće. u Nirvikalpa Samadhiju duša tačno zna da je Bog. Biti u Nirvikalpa Samadhiju . um mora do kraja da se uroni u Beskonačno i rastoči se u njemu. u reku. U telesnom stanju on prosuđuje u okvirima tela. ako nedostaje beskrajno strpljenje. jer je sam sebi koprena između misli i Istine. bez ikakvog napora. vezanih ruku i nogu. mora snažno da žudi da se sjedini s Njim . Isto tako.znači beskrajno živeti u Večnosti.iz kojeg veoma mali broj njih dospeva u Sahaj Samadhi . Možemo ga uporediti sa ogledalom prekrivenim prašinom. Dva stanja koja prethode Sahaj Samadiju Sahaj Samadhi. Um deluje i u telesnom i u energetskom stanju. Kada se svest sasvim povuče iz svih tela i iz čitavog sveta kreacije. Svetovna osoba ne mora stalno da uverava samu sebe da nije pas. Svetovna osoba zna da je ljudsko biće. ukoliko želi da postigne najuzvišenije stanje. Intenzivna čežnja za sjedinjenjem sa beskonačnom Stvarnošću. a ravnoteža suprotnosti se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. ili božestvo u ispoljenju. Tako i u Nirvikalpa Samadhiju. Zato. um će podleći uobičajenim uticajima sanskara. on je još uvek ograničen odeljenom svešću. čistota. Ta Samospoznaja ne dolazi i ne odlazi. ili božanstvenost na delu. U stanju neznanja individualna duša vidi sebe kao muškarca ili ženu. a u energetskom stanju u okvirima energije. kao da je u stanju da čeka na to bilion godina. čak ni u sopstvenim okvirima on ne postiže znanje i spoznaju Beskonačnog. ukoliko želi da dostigne stanje Boga. Ako u njemu ne postoji intenzivna žudnja za sjedinjenjem sa Bogom.delovanja individualnog uma. stanje u kome um. duša ne mora da ponavlja sebi sugestiju da je Bog. ne prianjajući i ne poistovećujući se sa njima. žudnja će nastaviti da pothranjuje ograničeni um i ništa više. a ne nešto ograničeno. ona iznutra ne prianja za njih niti se identifikuje sa njima. koje se postiže onda kada ograničeni um iščezne u konačnom jedinstvu sa Beskonačnim. um je prašinom prekriveno ogledalo Večnosti. one ne mogu da je dotaknu. Kada jednom spozna svoju istinsku prirodu. U stanju Samospoznaje ona zna da je Duša koja nije ograničena svim tim stvarima. Prodiranje izvan područja uma znači potpuno povlačenje svesti iz univerzuma i totalnu uronjenost u Boga.a ipak mora pokazati beskrajno strpljenje. a Večnost . A kada svest ponovo počne da deluje kroz tela.Istina koja je odbacila masku uma. U ovom stanju. a da mu pritom odeća ostane suva. Iako više nije opterećen stanjem tela i stanjem energije. Život u večnosti Onaj koji doživljava Nirvikalpa Samadhi je utemeljen u znanju Duše. ili Nirvikalpa Samadhi. zauvek ostaju u Nirvikalpa Samadhiju. mada je vezana za tela kao instrumente ispoljenja. ona je u Nirvani ili u stanju s one strane uma. tragalac. Stanje u kome univerzum postaje nula je stanje Nirvane. U njemu duša više ne spoznaje sebe kroz um već kroz sebe samu. Lutao je svetom sve dok nije naišao na drugog Učitelja i zatražio od njega objašnjenje. Drugi Učitelj mu je rekao da. pre no što doživi iskustvo stanja Boga. Ovo Božansko stanje ne može razumeti osoba Čiji um još uvek funkcioniše na uobičajen način. ljubav i sreća. a njemu prethode va stanja: Nirvana.

počeli snažno da se suprotstavljaju poklonikovom duhovnom napredovanju. stupivši u beskonačni život Boga. Takav je Sahaj Samadhi. U krajnjoj analizi. spuštaju sa sedmog nivoa svesti. Takođe. proći će mnogo vremena dok se ne popne na vrh Istinske Spoznaje. Ali kada otkrije vrednosti koje stavljaju akcenat na dušu. Prepreke napredovanju Poklonik koji se usmeri na postizanje cilja nosi sa sobom sve sanskare koje je akumulirao u prošlosti. Premda se neograničena individualnost duše. Oni koji su namerili da dosegnu vrh planine moraju se penjati sve više. sanskare će opet dobiti na snazi i. duša zna da je Bogosvesna i na taj način održava svoju neograničenu individualnost. a krivudavi put koji do njega vodi stalno će ga navoditi na skliske. kao i mnogi drugi suštinski činioci. da putuju avionom. Pošto duša izađe iz ego oklopa i upliva u večni život Boga. iako Nirvana i Nirvikalpa stanja vezuje zajednički faktor zadržavanja tela. Prema tome njihovo Božansko stanje ne može narušiti ni bavljenje svetovnim stvarima. . i najmanja greška ponovo strmoglaviti u podnožje. svoju neograničenu individualnost počne da izražava kroz dinamičnu božanstvenost. Na primer. čak i ono što naizgled nije direktno povezano sa telom. Zato poklonik nikada nije bezbedan osim u slučaju kada ga pomaže i vodi Savršeni Učitelj koji poznaje sve zamke i stranputice duhovne staze. kada duša. Oslobođenje) samo po tome što sva tri stanja predstavljaju nestajanje individualne duše u Bogu. Oni koji su u ovom stanju žive život Boga. ići sve dalje.oni neprestano borave u stanju svesnog uživanja u Istini. Telo. sada postaje instrument njegovog izražavanja.savršeno umiren u spoznaji nepromenljive Istine. To je stanje nenarušivog mira. Na tom stupnju čovek uči kako da pristupa svojim telesnim potrebama ne identifikujući se sa njima. njena ograničena individualnost biva zamenjena individualnošću bez granica. Svetovni čovek živi prevashodno da bi zadovoljio telesne potrebe. doživljavajući Boga svuda i u svemu. međutim. ravnoteže i sklada čak i u trenucima reakcije na promenljive okolnosti života. dok se stanja Nirvane i Nirvikalpe Samadhija mogu doživeti i pre nego što tela budu odbačena. I mada ga zov neshvatljive i neodoljive božanske sudbine vuče ka njemu. kao kada vozač puni automobil vodom i gorivom da bi ovaj mogao da se kreće Pravi početak napredovanja na duhovnoj stazi je praćen pitanjem o smislu života . telo dobija drugorazredni značaj. ne jede da bi živeo. prestaje da osciluje između krajnosti. neusiljen i postojan život Savršenstva i božestva na delu. Od tog trenutka pa nadalje telo za njega predstavlja samo sredstvo za ostvarenje višeg cilja. među njima ipak ima razlike. Mokša se. pa telo i telesna udobnost ostaju osnovni cilj svih njegovih nastojanja. Mokša. živi da bi jeo. uronjena u iskustvo samoispunjenosti božanskim. Vremenom. razgovaraju sa ljudima ili se bave poslovima koji iziskuju izuzetnu koncentraciju . nego će ga dovesti do Ostvarenja bez nepotrebnog zastajkivanja. strmoglave rubove ambisa. Nirvana i Nirvikalpa Stanja Nirvane i Nirvikalpe slična su stanju Mokše (Moksha. Srušivši zidove stare individualnosti. rasporedivši se u novi poredak. to jest u stanju Nirvane. ona ostaje u stanju mirovanja. to je onda Nirvikalpa Samadhi. Međutim. a takav je i sam život Avatara. koje je do tada bilo prepreka istinski duhovnom životu. na neki način. sve što on čini.traženjem razloga zbog kojih čovek nesvesno mrzi i voli i prolazi kroz mnoštvo radosti i patnji. i koji ne samo da će ga sačuvati od mogućeg pada. Dinamika duhovnog napredovanja Podređivanje tela uzvišenijem životu Čovek počinje duhovno da napreduje onda kada radikalno izmeni svoje dotadašnje stavove i gledišta. praćeno beskonačnim blaženstvom. Čak će i onog. međutim. koji s uspehom savlada najveće visine. trajnoj i nepromenljivoj. No usled intenziteta njegove spiritualne žudnje. pošto njegovi duhovni napori oslabe. crpi snagu iz telesnih želja. doživi nakon što duša odbaci svoja tela. zadržava u jedinstvu sa Bogom. Bilo da se služe strelom ili mačem na bojnom polju. one su neko vreme isključene i ne deluju. Stanje Sadgurua i Avatara Sahaj Samadhi je dostižan retkim dušama koje se. On još nije pronikao u dublji smisao postojanja koji nije u vezi sa telom. kao Sadgurui.

žbunje. nego to Učitelj deluje kroz njega. Zato je on nalik na čoveka koji pokušava da hoda po oštroj ivici mača. učenik treba da stvori jedan provizorni ego. energičnosti. Izgradnja prelaznog ega podređenog volji Učitelja nužna je međufaza u dinamici duhovnog napredovanja. kao kad čovek odbaci isluženu odeću. zemne naslage. i sve što joj se nađe na putu. spoljašnjih odricanja i pokajanja ukorenjenih u ego-svesti. a opet da nastavi sa životom koji je ujedno i kreativan i aktivan. Ili u drugom primeru. učenik treba da izbegava ova dva ekstrema. odnosno sedi na konju manje ili više udobno i uz nevelik napor i oprez kreće na put. jahač na konju praktično miruje. razbijajući je na rečice i potoke. utemeljenom na bezuslovnom predavanju Učitelju. on bi odgovorio povratkom u stanje negativne pasivnosti. pa ipak. za vreme poplave reka ruši pred sobom drveće. Kada rečna matica oslabi u ravnici. S druge strane. koliko nov kvalitet života oslobođen ego-svesti. poverenja i podsticaja da pokrene bilo koju akciju.koje će mu uliti dovoljno samopouzdanja. Na zahtev da se učenik odmah uzdrži svakog oblika ego-svesti. Pošto se smesti u sedlo. Stvaranje novog ega koji je podređen volji Učitelja Da bi uspešno izbegao neaktivnost s jedne. Egoizam mora nestati Pomoć Učitelja je najefikasnija onda kada učenik žrtvuje život ega u korist bezgraničnog života oličenog u Učitelju. Moćni rečni tok još od svog izvora valja pred sobom velike količine mulja koje svlači sa obala ili iz korita. samo je donekle usporava. Kretanje duhovnom stazom. njegov ego će se vezati za njegova postignuća. on ne treba da izbegava aktivnost iz straha da će razviti neki oblik ega. ne srne da se prepušta samozadovoljstvu zbog uspešnih rezultata. te je sa duhovnog stanovišta posve bezopasan. jer na tom putu nema usputnih svratišta niti mesta za vođenje ego-života. Duhovni put poklonika takođe je nabijen preprekama koje je on sam stvorio. Novi ego crpi svoju snagu iz ličnosti Učitelja. i ne bi više nalazio radosti . i dičenje sopstvenim delima s druge strane. uradiću ono˝. ali kada se te naslage prilično nagomilaju onda to predstavlja ozbiljnu prepreku slobodnom toku reke. mulj ne predstavlja prepreku za njen tok. on će stvoriti nov ego .jedno provizorno i svrsishodno sredstvo . svođenje ega na minimum je najvažniji uslov duhovnog napredovanja. U izvesnom trenutku učenik će i njega odbaciti. Postoje dva tipa ega: prvi koji još više okiva dušu. koji predstavlja beskonačno. i to na sledeći način: Pre nego što išta započne treba da pomisli kako nije on taj koji nešto čini. Otuda ispraznost rituala i ceremonija. nego je i skreću sa puta. već se i ne preporučuje. neće učiniti ništa da izađe iz zatvora ego-života. mora da preduzme aktivan život da bi oslabio ego koji je prethodno razvio. Onaj ko stupi na stazu ne može ostati tamo gde jeste niti dozvoliti sebi da izgubi ravnotežu. Uspešan prelaz od ograničavajućeg svetovnog ega do večnog života lišenog ega uslovljen je provizornim egom. masa počinje da se taloži u koritu formirajući velika ostrva ili delte. Cilj duhovnog napredovanja nisu toliko učenikova ˝dobra dela˝. Delte ne samo da sprečavaju reku da teče dalje. te na mnoge načine slabe njenu moć. Sve dok ga reka nosi. U tom času se kod njega javlja nedoumica: ako ostane neaktivan. zahteva najizoštreniju pažnju i veliku obazrivost. Dilema Ujedno je to razlog zbog koga učenik ne bi trebalo da se vezuje za ideje: ˝Učiniću ovo. Koračanje stazom nalik je hodu po oštrici mača Ako želi dalje da napreduje. te polaže na njih isključivo pravo. Naprotiv. One se mogu uspešno ukloniti samo uz pomoć Učitelja. Nakon što obavi zadatak.Analogija sa rekom To se može porediti sa rekom. i drugi koji doprinosi njenom oslobađanju. potpuno podređen volji Učitelja. Koračanje duhovnom stazom ni malo ne liči na bezbrižno jahanje osedlanog konja. moraće se suočiti sa mogućnošću vezivanja njegovog ega za nove poduhvate. Brzo uklanjanje ega nije moguće Poklonik je naviknut da crpi životnu snagu iz ograničenog ega i jedan brz prelaz iz ego stanja u stanje bez ega ne samo da nije moguć. ako se lati aktivnog života. To će predstavljati golemu prepreku za ostvarenje slobodnog i neograničenog života. Ako je učenik zaslužan za mnoga dobra dela. Uvežbavajući um na taj način. ono pre liči na hodanje po oštroj ivici mača. međutim. milosrdnih i dobrih dela. Potpuna samo-predaja je najteži zadatak. naročito blizu ušća. nego treba da ostane nevezan za njih tako što će ih posvetiti Učitelju.

najdublje predavanje ravno postignuću Istine koja je konačni . duhovni napredak je niz postupnih koraka prema sve dubljem i dubljem predavanju. Samo aktivna intervencija Učitelja leci ovakvu duhovnu boljku. što dovodi do konačnog raskida sa zasebnim ego-životom. Lični ego. I uopšte. može desiti da pogreši. on mu dolazi sa pregršt novih duhovnih problema. Koma može da donese privremeno oslobađanje od ograničenja ego-života. sve više približava Učitelju. koga se učenik odrekao svojom rešenošću da se preda Učitelju. Učitelj radi kroz njega.čak i u okvirima privremenog ega koji bi trebalo da je sasvim pokoran Učiteljevoj volji . Osnovno pitanje je kako da poklonik izađe iz ograničenog ega i stupi u neograničeni život bez ega. u izvesnom smislu. Ego potčinjen volji Učitelja Kada je ego u potpunosti potčinjen volji Učitelja ne samo da tada nije opasan za duhovni razvoj nego je. poklonik mora učiniti napor da se preda njegovoj božanskoj volji. a kada se pojave duhovni problemi. ili drugim svetovnim stvarima.u ispoljavanju sebe. kao beživotna mašina. Na metli se sakuplja sva prljavština ovog sveta. remontovati. Razdaljina između ograničenog ega i neograničenog života bez ega mora se preći postupnim koracima od jednog ka drugom stupnju preobražaja. Svaki put kada poklonik pristupi Učitelju. Ozdravljajući kontakt sa Učiteljem je neophodan deo procesa duhovnog napredovanja. Obično. Stoga je. U stvarnosti. Ili bi svoje aktivnosti obavijao automatski. Svako obnavljanje ega zahteva ponovno predavanje Učitelj pomaže učeniku na originalan i neponovljiv način. jer ono ujedno znači da postoji velika usklađenost između učenika i Učitelja. Ako želi da dobije pomoć od njega. Lečenje duhovnih boljki može se uporediti sa izvođenjem hirurškog zahvata gde hirurg trenutačno uklanja uzrok bolesti koja ugrožava vitalnu energiju pacijenta. tako da samoljublje vremenom zameni skromnost. i ograde ličnog ega . Zapetljao se. Na taj način beskonačni život Savršenog Učitelja protiče kroz učenika mnogo obilnije. može se ponovo javiti na neki drugi način . nemirne želje postojani mir. Kada se kod čoveka jave fizičke tegobe i problemi. Stoga se ponovno oživljavanje ograničenog ličnog ega mora sprečiti protivudarcem: poklonik treba ponovo da izrazi vernost Učitelju. ne nalazeći u tome nikakvo ispunjenje. te direktno služi daljem duhovnom napredovanju učenika. Duhovno napredovanje odvija se postepeno To je razlog zbog kojeg duhovni napredak. napredak duhovnog poklonika mora biti postepen. I ako nastavi u tom pravcu.ili je posredi posebna intervencija Sadgurua. Poslednje predavanje je predaja zasebnosti Kretanje u pravcu sve snažnijeg predavanja Učitelju jednako je napredovanju od manjeg ka većim zadacima. odnosno ne doživi drastičan pad ukupne životne energije. Ono je sinonim konačnog sjedinjenja u kome učenik postaje jedno s Učiteljem. Poslednje predavanje je najdublje i najpotpunije. treba da je postepen i da traje ponekad nekoliko života. u većini slučajeva. od nezamenljivog značaja. Se riju uspešnih povrataka ličnog ega na scenu mora pratiti serija ponovnih odricanja i izražavanja vernosti Učitelju. možda će sve to i dobiti. u pitanju je zapravo samo sažeto ponavljanje napretka učinjenog u ranijim životima . pokornog ega. koji se ne može uporediti ni sa čim na svetu. ali će se tako udaljiti od cilja da doživi Boga. štaviše. on će se javiti doktoru. na primer. a sebičnost . tako se i pokloniku. jer ga. preko tog novog. ona će svoju funkciju obavljati sve manje i manje uspešno. bogatstvima. Duboko predavanje oznaka je viših stanja svesti. Na isti način učenik . i ukoliko je stalno ne čistimo i ne dajemo joj novi sjaj.treba da uspostavi red da bi mogao da nastavi dalje. S vremena na vreme. u nove probleme namamljen slavom.nesebična ljubav. Kada izgleda da neka osoba grabi krupnim koracima na svojoj duhovnoj stazi. vezanosti. popraviti i podesiti.kod koga su se tokom rada razvili novi problemi. obratiće se Učitelju. Upravo kao što se instrument može pokvariti. instrument u Učiteljevim rukama. od zaveta kojeg je u srcu zapečatio. kroz život nesebičnog služenja i ljubavi.i tako uneti nered u postojeći poredak. Stalni unutrašnji kontakt sa Učiteljem čini ga posebno otvorenim za posebnu pomoć koju mu jedino Učitelj može ukazati. koji živi i deluje u svetu. Učenik koji raskine sa životom neukroćenog i odvojenog ega u korist samo-predavanja Učitelju zapravo predstavlja. a da ne padne u komu. instrument valja očistiti. Potreba za ozdravljujućim kontaktom sa Učiteljem Učenik u Učiteljevoj službi može se uporediti sa metlom pomoću koje Učitelj čisti svet od nečistoća. ali ne može da uvede poklonika u beskonačje života bez ega.

dok je u duhovnom životu usmerena ka spoznaji onoga što je oduvek bilo. Sadhana u spiritualnom svetu ne cilja na postignuće nekog ograničenog cilja. sadhana u duhovnom pogledu mora da bude takva da lični život približi duhovnom idealu. Sadhana u duhovnom i u materijalnom pogledu Sadhana u duhovnom svetu bitno se razlikuje od sadhane na materijalnom planu. Dublji aspekti sadhane Prelazak na dublje aspekte sadhane Za većinu ljudi. iako je duhovni cilj jednak za sve. Ali vremenom poklonik mora da prevaziđe fazu vanjskog potvrđivanja vere i primi inicijaciju u dublje aspekte duhovne sadhane. uvek će biti i JESTE. da bi život postao trajni izraz Istine u večnom Sada.više stoji po strani od sadhane koja ka tome cilju vodi. i dostizanje samo osobama koje su duboko zainteresovane za duhovne činjenice! Razlike među sadhanania Sadhana nije sprovođenje krutih pravila. njegova sadhana svojstvena samo njemu i nikome više. Na primer. u izvesnom smislu. sastoji se u spoljašnjem praćenju rituala i ceremonija koje im propisuju njihove religije. Cilj za kojim se traga na duhovnom planu jeste potpunost koja prevazilazi ograničenja vremena. pošto je cilj jedinstven za sve. koji će trajati jedan dan i onda se neslavno ugasiti zauvek. a dublji aspekti sadhane imaju za sve poklonike podjednak značaj. to je sadhana bliža savršenstvu. Savršena sadhana stapa se sa ciljem Svaki vid duhovne sadhane mora biti jasno usmeren na postignuće božanstvenosti u svim fazama života. Prava sadhana je život utemeljen na duhovnom razumevanju. Sadhana se na materijalnom planu retko podudara sa njenim ciljem Odnos između duhovne sadhane i njenog cilja može se uporediti sa odnosom između sadhane i cilja na materijalnom planu. tako i u duhovnom životu treba da bude dovoljno prostora za mnoštvo različitih sadhana.tako da se podeljenost sredstva i cilja gubi u celovitosti nedeljivog postojanja. bez obzira na njihove međusobne razlike. Kada sadhana postane savršena ili potpuna ona se stapa sa svojim ciljem . Da bi bila korisna za poklonika. Na početnim stupnjevima.duhovno savršenim životom . to jest. Dakle.cilj duhovnog razvoja. Stoga je. te je tako sadhana po prirodi nešto sasvim drugo nego što je njen cilj. Prema tome. povlačenjem oroza na pištolju može se počiniti ubistvo. Sto je veća razlika između sadhane i ideala kome stremi. sadhana usmerena ka postignuću nečega što tek treba da bude. Njen cilj je da kvalitativno preobrazi život. duhovna sadhana. Njihovi se ciljevi ne podudaraju. predstavljati različite stepcne duhovne Savršenosti. Na materijalnom planu cilj je nešto što manje . sadhana i cilj koji se njome postiže ne mogu biti u toj meri . iz čega sledi da je. koja jeste da omogući svim ljudima svesno uživanje u blaženom stanju Boga. ili praksa. Na duhovnom planu međutim. a poklonik postaje zainteresovan za tajne koje leže u osnovi svih velikih religija. Međutim. Upravo kao što u životu ne može i ne treba da postoji stroga i jednolična uniformnost. spoljašnji aspekt religije povlači se u pozadinu. na materijalnom planu. Kada se to dogodi. razlike po pitanju sadhane nisu od vitalnog značaja. spoljašnje praćenje rituala i ceremonija ima svoju vrednost kao faktor koji doprinosi ličnom pročišćenju i disciplini uma. Cilj kome teži sadhana na materijalnom planu je uvek neka stvar koja ima svoj početak i kraj u vremenu. a što je manja razlika između sadhane i ideala kome stremi. Cilj duhovne sadhane Za duhovnim ciljem života valja tragati u samom životu a ne van njega. sadhana mora da bude saobrazna njegovom temperamentu i njegovim sanskarama. Sadhana se mora potpuno usmeriti ka tom cilju. u onom stepenu u kome je saobrazna savršenom životu. to je sadhana manje savršena. različiti aspekti duhovne sadhane će. ali ubijanje i samo povlačenja oroza nije isto. Sadhana je savršena u onoj meri u kojoj izražava duhovni ideal. Sadhana postaje duhovno plodonosna onda kada uspe da uskladi život pojedinca sa božanskom namerom.

Poklonik može. Najbolji put da čovek proširi svoje znanje jeste da praktično primeni onaj delić mudrosti koji je do tada stekao. Realizaciju Boga ostvariće onaj poklonik koji se u pronalaženju pravih. To postaje moguće jedino nakon što sanskare (impresije) sasvim iščeznu. ostaće nepotpuna ukoliko poklonik neprestano ne uvežbava svoj dar razlikovanja i ne razotkrije svoju najuzvišeniju intuiciju. kao vrsta sadhane. Mada spoljašnje odricanje ima svojih vrednosti. bude služio svojim darom razlikovanja kao i svojom intuicijom za istinske i trajne vrednosti. sasvim su dovoljni da mu ukazu na sledeći korak koji treba da preduzme. upražnjavajući ličnu meditaciju. Učenja koja su čovečanstvu prosledili Učitelji mudrosti i poklonikov urođeni osećaj za prave vrednosti. Spoljašnje odricanje od svetovnih stvari se često ubraja u sadhane koje vode do Oslobođenja. Tako sadhana lične meditacije ne samo da približava poklonika Učitelju. pretočiti u akciju. zatim praktikovanje nekih oblika meditacije i primena sposobnosti rasuđivanja i intuicije. Nelična meditacija bavi se bezobličnim i beskonačnim aspektima Boga. Intuicija i dar zapažanja Sadhana znanja ili dnyan. Razlika između meditacije koja čoveku dolazi prirodno i meditacije poklonika je u tome što ovaj drugi sistematski i organizovano razmišlja o stvarima koje imaju duhovnog značaja. Pogrešno je misliti daje meditacija neka čudna rabota rezervisana za pustinjake u pećinama. To neznanje čini okove duše. Jedan od najboljih načina da se proširi duhovno znanje jeste da se ono primeni u praksi. a jedino milost Učitelja daje konačno Ostvarenje. Tako dolazimo do fundamentalnog paradoksa u spiritualnom života. malo je važno da li se duša spolja odrekla svetovnih stvari. (2) yoge akcije (karma). Neprianjanje Individualna duša je upetljana u svet oblika i ne zna za svoje jedinstvo sa Bogom. Ono što je potrebno jeste unutrašnje odricanje od žudnje za svetovnim stvarima. i život u vrlini. U cilju dostizanja Realizacije čovek mora da prede sa ličnog na nelično i sa života u vrlini na život Boga. Sadhane znanja. potrebno ga je samo razotkriti. prema ličnim sklonostima. Lična meditacija usmerena je na nekoga ko je duhovno savršen. Kroz svoju ljubav i predanost poklonik pridobija Učiteljevu milost. Kada se žudnja jednom odbaci. . već mu i utire put ka konačnom sjedinjenju sa Učiteljem u Istini. Beskonačno znanje leži neispoljeno u svakome. ali generalno uzevši. Svaki čovek meditira na ovu ili onu temu. nema više ograničenja ličnosti niti jasne podele na oprečnosti dobra i zla. Na spiritualnom planu je nemoguće održavati taj nepremostivi jaz između sadhane i njenog cilja. na stazi nelične meditacije. Svi ovi načini traganja za duhovnom mudrošću i oblici ispoljavanja duhovne mudrosti zahtevaju podrobnije objašnjenje. Razvezivanje je važan deo sadhane znanja. i u svakom trenutku. i (3) yoge predanosti ili Ijubavi (hhakti). Da bi sadhana znanja bila plodonosna. odabrati za objekat meditacije nekog od živih ili bivših Savršenih Učitelja ili samog Avatara. Sadhana znanja je upražnjavanje nevezanosti koje dolazi sa istinskim razumevanjem. Kroz ličnu meditaciju poklonik upija u sebe božanske kvalitete i duhovno znanje Učitelja. duhovna sadhana se sastoji od: (1) yoge znanja (dnyan). i duhovna sadhana mora biti usmerena na oslobađanje od okova. ona se mora na svakom koraku. akcije i ljubavi U dubljim aspektima. Meditacija. ono nije apsolutno neophodno. Problem je stečeno znanje primeniti na delu.drukčiji i medu njima se ne može podvući jasna razlika. Savkodnevni život mora biti voden duhovnim razborom i nadahnut najuzvišenijom intuicijom. Ona se iznutra razvezala od iluzornog sveta oblika i pripremila za stanje Mukti(Mukla) ili Oslobođenje. trajnih vrednosti. nelična meditacija neće uroditi plodom ukoliko se poklonik nije prethodno pripremao. Meditacija Meditacija je sledeći vid traganja za spiritualnim znanjem. može da bude lična ili nelična. Učitelj je i tu. Pošto je konačno brisanje svih sanskara moguće ostvariti jedino milošću Učitelja. Stoga je razumljivo zašto se mnoge duhovne sadhane moraju shvatiti tako ozbiljno kao da same po sebi predstavljaju cilj. U konačnoj spoznaji Beskonačnog. preko potreban. Ona vodi do spoznaje neličnog aspekta Boga. Sledeći uslov za postizanje Istine kroz neličnu meditaciju jeste sposobnost poklonika da sasvim umiri um. a to je da se praktikovanje sadhane delimično podudara sa samim ciljem. koji je izvan oprečnosti dobra i zla.

Nešto što je čovek imao možda će izgubiti. Međutim. pošto nije mogao da otkrije nijedan odlučujući činilac koji bi teoretski potkrepio njegov izbor. s izdržljivošću i stpljivošću magarca. nema zakona većeg od ljubavi. a onaj ko poseduje božansku ljubav u sebi. Nema sadhane veće od ljubavi. One nisu namenjene lenjivcima kojima je potrebna garancija za svaki korak. ali čim nešto odbaci u duhu prinošenja žrtve Bogu. Na kraju je ispalo daje. Bog i ljubav su jedno. kvalitet trave. Ljudi koji sa obale filozofiraju o okeanu upoznaće samo njegovu površinu. uprkos svim greškama usled nerazboritog rasuđivanja. a nešto za čim je žudeo možda nikada neće steći. to mu se već sledećeg trenutka neizostavno vrati. Zdravorazumska praksa je mnogo bitnija od zvučne teorije. Ali tako bi.jer je ljubav u božanskom obliku . Stoga je prvo uzeo u razmatranje razdaljinu između levog i desnog plasta sena. bez zazora i oklevanja. Nesebično služenje U duhovnom životu nije neophodno imati detaljnu mapu da bi se krenulo na put. ona je nesebična. U stvarnosti je upravo suprotno: insistiranje na kompletnom znanju koči akciju. jedan s desne i jedan s leve strane. i njemu se oba plasta činjahu jednako poželjna. njegovi napori nisu urodili plodom. jer ne vuče korene iz ega. impulsivna a ne inteligentna akcija. a ne puka teorija. Još je bolje ako se praksa zasniva na odgovarajućoj teoriji. nakon podrobnog razmatranja bio je prinuđen da zaključi kako se oba plasta nalaze na podjednakoj udaljenosti od puta. ne insistirajući pritom na tome kako njegov izbor mora da krasi velika mudrost. može biti bliži Bogu nego neko ko poznaje svu metafiziku ovog sveta. Ilustrativna priča Čuvena priča o magarcu govori upravo o razlici u vrednosti između teorije i prakse u oblasti sadhane. Sebičnost je obeležje neznanja. pošto je zaključio da su oba plasta podjednake veličine. Kroz napore do stanja nenaprezanja Još značajnija od sadhane znanja (dnyan) i akcije (karma) je sadhana ljubavi (bhakti). Pravi argument za život nesebičnog služenja je unutrašnja vrednost takvog života. Sebičnost vodi u skučen život koji se vrti oko pogrešne ideje o postojanju ograničene i odvojene jedinke. nema cilja većeg od ljubavi . Onda se zapitao postoji li neki drugi kriterijum po kome bi mogao ˝ispravno˝ da se opredeli. Nažalost. Ona je u sebi savršena i nije potrebno da je dopunjava bilo šta drugo.večna. Ljubav je sama sebi opravdanje. sudbina je tako htela da ni jedno od poređenja ne bude na štetu prvog ili drugog plasta sena. ali zato ozbiljno shvata Boga i vredno i skromno pristupa svakodnevnim poslovima. Magarac. U sadhani je važna praksa. Zatim je. Na vrhuncu božanske ljubavi ljubavnik postaje jedno sa božanskim Voljenim. ne razmotrivši najpre čitavu stvar do u tančine. koji je dugo kaskao putem i usput dosta ogladneo. Takva je sadhana karma-joge. a ne neki njegov konačan rezultat ili ishod. sastoji se u sprovodenju u delo. sama za sebe. s druge strane. dok će oni koji bi da upoznaju njegove dubine.odraz Istine. Ljubav Sadhana karma-joge traži da akcija proizilazi iz opažaja Istine. magarac nastavio dalje gladan i umoran kao što je i bio. i zaključio da bi to mogla da bude veličina plastova. ili joga akcije. ni u drugom pokušaju da se teoretski osigura pre nego što preduzme akciju. na primer. poseduje . čovek koji možda ne poznaje učenja. Dublje tajne duhovnog života pripašće onima koji se odvaže na rizik i hrabro krenu u eksperiment. Najveći sveci bili su zadovoljni svojom ljubavlju prema Bogu i nisu želeli ništa više. a nesebičnost . najvrednijih uvida poteklih iz srca. kao što je. mišljaše on. razmatrao i druge stvari. ugleda pokraj puta dva plasta sena. Tako. bila bi to. Magarac pomisli da je od najveće važnosti da bude sasvim siguran koji je od ta dva plasta bolji pre nego što donese mudru odluku na koji će krenuti. Čak i najbesprekornija teoretska spekulacija je. duhovno jalova. ali čak i greške u praksi donose najvrednije pouke. Jer. a ne dopušta svojim teorijama da mu izmene život. mnogo bolje prošao sa praktične strane. Na njegovu nesreću. Da je magarac krenuo na bilo koji plast.Važnost akcije Karma-joga. Ljubav nije prava kada postoje očekivanja. svaka nesebična akcija razbija iluziju o zasebnosti i otvara prolaz ka neograničenom životu u kome vlada ostvarenje Sve-Sopstva. morati da skoče u talase. dok. on bi možda i završio na lošijem plastu. Prosvetljena akcija ne vezuje. kada bi doneo odluku naprečac. Paradoks nesebičnog delovanja jeste u tome da ono zapravo pruža pokloniku mnogo više nego što mu ikada može dati neznanje i sebičnost.

U ljubavi. preuzima raznovrsna obličja. prolazi kroz beskonačni niz iskustava i prolazi kroz beskonačan broj samonametnutih ograničenja. širio iz njegovog sopstvenog pupka. božanska igra u kojoj Neuslovljeno stavlja na kušnju beskonačje Svog apsolutnog znanja. međutim. Spontanost je jezgro prave duhovnosti. Ovaj poslednji trenutak jelcnovog života bio je ujedno i najsretniji. Jer. nastavljao svoju očajničku potragu za slatkim mirisom. Evolucija je. Ono za čim se traga ima mnogo imena -sreća. sve dok konačno. Bog spoznaje sebe kao Boga. uočavaju nepromenljivost u svim promenama. Svi žele da dođu do postojane stvarnosti u reci promena. katkad i očajničke napore. Najviše stanje svesti. Tada biće i njegov Tvorac prepoznaju da su jedno. U tom trenutku on spoznaje da je. Samoostvarenje. iako ona može imati svoj poseban izraz. Svako doživi svoj trenutak sreće. ljubavi i mržnje-i tako sve do postignuća savršenog stanja. u kojoj sam Bog. zasnovanoj pre svega na sećanju-jasnom ili nejasnom.mrigi Postoji divna priča o kasturi . ali je uslovljeno neznanjem o svojoj pravoj prirodi. ograničenim kapacitetom za uživanje u blaženstvu. odveže od njih. Jednom dok je veselo trčkarao brdima i dolinama. U osnovi svega jeste potraga za jednim. i!i mošusnom jelenu. kao što je slučaj sa poklonikom koji pokušava da se u prisustvu raznih iskušenja.mrigi. prosjaj istine. sa stanovišta bića koje raspolaže ograničenim znanjem. zapravo.svi rizici koje je preduzimao. Ne znajući ni za strah ni za oklevanje. i na taj način prevazilazi dualnost.sve to imalo je za cilj postignuće istinske Samospoznaje. nepromenljivog u suštini. hodajući i danju i noću. jedinstvo sa Bogom. Pod okriljem ljubavi je put ka Istini lak i radostan.bez napora. Jer. evolucija je saga u kojoj se stalno smenjuju primirja i borbe. nema napora jer postoji spontanost. savršenost. uvek novoj svesnosti o Samom Sebi. u kojoj on gubi svoju ograničenu individualnost jedino da bi otkrio da je jedno sa sveprisutnim Bogom.i Boga. mir. u kome je um jedno sa Istinom. . na neki način. izgubivši ravnotežu na jednoj visokoj steni. Sadhana po pravilu podrazumeva napore. Puno sazrevanje sadhane podrazumeva smrt poklonikovog ego-života. i samo se u njemu može uživati u tako stečenoj slobodi. Sve što je propatio i čemu se radovao . ograničenom snagom. Tako je snažna bila njegova žudnja da je on. Radi se o prirodnoj želji. sve žrtve i očajničke borbe . zanavek u vrhunskoj ekstazi Samoostvarenja. Njegovu smrt je pratio neopisiv mir. Oslobođenje od ograničenja preuzima tri oblika. ne prezajući ni od oštre zime ni od paklene toplote. Priča o kasturi . u neprestanoj. Avatar Svako živo biće svesno ili nesvesno traga za jednom jedinom stvari. stanje neograničene spontanosti u kome. ostvarenje Boga. koji je u suštini večan i nepromenljiv. nepokolebljivo je tragao dalje. Ni u jednoj drugoj sadhani nije stapanje sa Bogom tako jednostavno i duboko kao u ljubavi. ljubav. U svom poslednjem ropcu jelen shvati da se miris koji mu je zaneo srce i nadahnuo sve njegove napore. samo je u životu moguće iskusiti i prevazići ograničenja. ono što svi žele jeste da ova iskustva postanu trajna. Međutim. U nižim oblicima života i kod manje naprednih ljudskih bića ovo traganje se odvija nesvesno. Cilj sadhane je Samospoznaja Sve duhovne sadhane poklonika su poput napora koje je ulagao kasturi-mriga. evolucija od nesvesnog božanstva ka svesnom božanstvu. sloboda. sa stanovišta Tvorca. Unutrašnja vrednost ljubavi je tako očigledna da je greška i pomisliti kako ona može da bude sadhana sa nekakvim drugačijim ciljem. kasturi-mriga postade svestan izvanredno istančanog mirisa kakvog nikada ranije nije osetio. Kod razvijenih ljudskih bića ono je svesno. on sam bio objekat sveg traganja i svih nastojanja. sve avanture kroz koje je prolazio. u zavisnosti od višeg ili nižeg položaja pojedine duše na lestvici evolucije-o prvobitnom jedinstvu sa Bogom. To Ostvarenje mora se dogoditi i događa se isključivo na pozornici života. istina. radosti i tuge. poznato je kao Sahađavasta (Sahajawastha). u kome Bog ponovo vaspostavlja ravnotežu između parova suprotnosti. osećaju miris večnosti u žiži svakog zbivanja u vremenu. Sopstvo spoznaje Sebe. prolazno iskustvo jedinstva s Bogom. Jedan od paradoksa u vezi sa duhovnom sadhanom je u tome da je sav napor koji se u nju ulaže usmeren na dostizanje stanja . bez prekida. svako živo biće je sastavni deo Božanske manifestacije. nije pao i smrtno se ozledio. Čitava evolucija je. koja upravo govori o prirodi duhovne sadhane. beskonačnog u ispoljavanju. Miris tako duboko dirnu njegovu dušu da on odluči da sazna odakle potiče. Može se reći da je ljubav ujedno sama sadhana i njen cilj. moći i blaženstva kroz sve okolnosti.

pojavila kao Sadguru. iz tog razloga oni nisu svesni ni svog tela. U svetu postoji pedeset i šest Bogoostvarenih duša u svakom trenutku. u različitim vremenima i u različitim delovima sveta. kako one same sebe nazivaju. odnosno. I kroz njega.* * Svaki dolazak fratara (Bogočovcka. moć i znanje Boga. Oni se zovu Sadgurui. pa i drugim dušama da spoznaju Boga. Kreacija za njih više ne postoji. U tom trenutku se pojavljuje Avatar. Ove duše se zovu Madzubi-e-Kamili (Majzoobs-e-Kamil). Izazivaju se i podstiču klasne i međunacionalne mržnje. Pet Sadgurua ere izazivaju ovaj silazak u cikličnom periodu od 700 do 1400 godina. One spoznaju sebe kao Boga u svemu. Avatarski periodi su kao proleća kreacije. Njihova svest je uvek jedinstvena. naročitog ovaploćenja BogaAvatara. i On je jedini Avatar koji se ikada manifestovao i koji će se ikada manifestovati. Izbijaju ratovi. kao Boga Stvoritelja. novo buđenje svesti. služe i obožavaju ih. bogati tlače siromašne. moći i blaženstva Boga. One uglavnom žive i rade izvan očiju javnosti i nepoznati su čovečanstvu. niti mogu pomoći drugima da dostignu Oslobođenje. po prvi put je nesvesno postao čovek da bi svesno postao Bog. uvek rade u javnosti i društveno su cenjeni i priznati. Oni doživljavaju sebe kao Boga izvan kreacije. Mesije. znanja i blaženstva Boga. kao Vrhovni Sadguru. a ovaj poseban oblik Oslobođenosti. Čoveka više nego ikada razdiru strasti. najveća tragedija ga možda neće dodirnuti. Jaki dominiraju nad slabima. Oni koji im priđu. Pošto je On apsolutna manifestacija Boga u ljudskom obličju. podiže na viši nivo svesnosti. nigde ne nalazeći mira i odmora. Đivanmukte (Jivanmukte) . . bilo kao Madzubi-e-Kamili. postojeća ograničenja kreacije.Većina Bogoostvarenih odmah napušta telo zauvek uranjajući večno u nemanifestovani aspekt Boga. u kojima je do tada uživala samo nekolicina naprednih duša. Neki Bogoostvareni zadrže telo neko vrcme. On predstavlja meru po kojoj čovek može da proceni kakav jeste i kakav bi mogao da postane. muče strahovi. One spoznaju sebe i kao nepromenljivu božansku Esenciju i kao njenu beskonačno raznoliku manifestaciju. iz evolutivnog i involutivnog procesa. Paratnhanse. koji su u nekom smislu upravljačko telo. da bi oslobodio čovečanstvo. Život se.ne samo za neke. U Avatarskim periodima Avatar. Korupcija zahvata čitav društveni poredak. široke mase ljudi bivaju eksploatisane u korist nekolicine koji imaju svu vlast. u periodima koji prethode Njegovom pojavljivanju čovečanstvo pati od tegoba nastupajućeg preporoda. ali njihova svest potpuno utone u nemanifestovani aspekt Boga. i zato su sposobne da pomognu svemu duhovno.-Ur. ili Savršeni Učitelji. a potom trancendirao. Nekolicina Bogoostvarenih duša zadrže telo. prelazak od razuma do intuicije . Kroz njega je Bog po prvi put dovršio svoje putovanje od nesvesnog božanstva do svesnog božanstva. Ove duše neprestano doživljavaju iskustvo apsolutnog mira. ili oslobođenje u telu. Svi vrhunski kvaliteti energije i svesnosti. Svedržitelja i Razoritelja čitave kreacije. u celini. i svesne su sebe kao Boga kako u Njegovim neispoljenim. već za sve. Pošto se Njegov dolazak uvek podudara sa duhovnom regeneracijom čovečanstva. Videh Mukti. Njihov ciklus rađanja i smrti je završen. nov doživljaj života u celini . Oni sa sobom donose novo oslobađanje moći. religija je izložena poruzi. sada su stavljeni na raspolaganje čitavom čovečanstvu. zauzima svoje mesto na čelu ovog tela i duhovne hijerarhije u celini. On uspostavlja standarde ljudskih vrednosti izražavajući ih u okvirima božansko . Nemoralnost raste. tako u Njegovim ispoljenim aspektima. uživajući u potpunosti u božanskoj igri stvaranja. Oni ostaju svesni jedino blaženstva Sjedinjenja. Hrista.ljudskog života. kriminal cvate.u svojstvu Večnog Živućeg Savršenog Učitelja. ophrvava ljutnja. Bog periodično svesno postaje čovek. Oni neprestano doživljavaju bezgranično blaženstvo. Čini se kao da su propale sve nade da će se talas destrukcije zaustaviti. ali njih petoro.biće sledeći korak. Prelazak od čula ka razumu je bio jedan od tih koraka. imaju velike duhovne koristi kroz kontakt sa njima. teži samozaboravu u provodima. Rasul-a) je direktni silazak Boga na zemlju u ljudskom obličju . Za podrobnije objašnjenje videti Bog Govori od Mchcr Babe. i usklađuje sa svežim prilivom energije. On je iznad oprečnosti bola i zadovoljstva. Pojedinac. To je poznato kao Mokša (običan Mukta) ili Oslobođenje. bezgraničnog znanja. ali to ne mogu svesno primeniti u okvirima kreacije. Avatar je prva individualna duša koja se. Avatar se pojavljuje u različitim obličjima. Bez obzira na to. Avatar je zainteresovan za sve ali nije zabrinut ni za šta. ni kreacije. vuče pohlepa. a funkcija im je različita. Bude. njihovo prisustvo na zemlji predstavlja fokalnu tačku koncentracije i zračenja beskonačne moći. Čovečanstvo zahvata očajanje. Najmanja nevolja može da izazove Njegovo saosećanje. i kao Boga koji je preuzeo na sebe. pod različitim imenima. Novi stvaralački impuls se manifestuje posredstvom božanske ličnosti.ili čak kao Sadgurui.

znanja nezamagljenog iluzijom. i ubrzava duhovni život Svog vremena. Onda će zavladati mir. uništiti sve sebične zelje. Qutub. Njega brine samo patnja ljudske duše. * Za podrobnije objašnjenje vidi besedu ˝Krugovi Avatara˝-Ur. donosi Oslobođenje onima koji su za njega spremni. od kojih svaki. pa na njih ne utiču ni radosti ni boli kojima podležu svetovne osobe. uronjeni u radost Bogoopijenosti. doživevši Realizaciju. čovek poželi nešto trajnije od bogatstva i nešto stvarnije od materijalne moći. Za Njega je to sve podjednako iluzija iz koje je On iskoračio. zbog čega je došao da ih oslobodi. a iza borbe . ili Salik-e-Mukatnil.zaveštanje plemenitosti uzvišenog života. nadaju se ohrabrenju. mira nepomućenog ambicijom. Ali kada. Talas destrukcije mora se podići još više. On budi ljubav koja će. U njima ne plamti nikakva druga ljubav izuzev za Boga i žude samo za Njim. talas će se povući. Malo . vremenom će se svesno poistovetiti s Njim. Čak i neprobuđeni muškarci i žene postaju toga sada svesni. Za vreme Svog boravka na zemlji Avatar budi u čovečanstvu spoznaju o istinskoj duhovnoj prirodi čoveka. Duhovno probuđeni već su bili svesni da svet danas prolazi kroz period kakav uvek prethodi Avatarskoj manifestaciji. masti i napredne duše viših nivoa dospevaju u stanje bez želja. On koristi svaku priliku da povede druge ka Ostvarenju. Donosim najveće blago koje čovek može da primi . mada se od njega razlikuju po funkciji i ovlašćenjima. Iz mraka pružaju ruke ka svetlosti. Potomcima ostavlja u nasledstvo moćno zaveštanje Svog božansko-ljudskog uzora . Prekid mog ćutanja . Moći naprednih poklonika Napredni poklonici ne samo da uživaju izvesne privilegije Božanskog stanja. Oni se ne vezuju ni za šta drugo do za Boga. Čovek-Bog * Čovek-Bog takođe se zove Savršeni Učitelj. On zna da destrukcija mora prethoditi stvaranju. i oni će se osloboditi. koji je utvrđen u kreativnom svetu pre nego što je Avatar preuzeo svoje obličje. proširiti još dalje. Plan razvoja života i svesti za čitav Avatarski ciklus. ali za koju su drugi vezani. zavladaće svetlost. u plamenu žudnje za služenjem Njemu. Za njih Bog nije samo jedini Voljeni već i jedina Stvarnost koja ima značaja. postaju jednaki samom Sadguruu. Za sada moraju biti strpljivi.pomalo će se njihova čovečnost stopiti sa Njegovom božanstvenošću. Oni koji poseduju potrebnu hrabrost i srčanost mogu krenuti Njegovom stazom. snage upotrebljene samo za dobro bližnjega. Odeljak I Poklonici i Bogoostvarena Bića Radost Bogoopijenosti l pre Bogospoznaje napredni poklonici prolaze kroz stanja svesti koja su na neki način bliska stanju Bogospoznaje.Ur. Zaokupljeni jedino Bogom.oslobođenje od okova delanja. radi na Oslobađanju drugih. Njegovi najbliži učenici ulaze u Njegov Krug. zavladaće radost. U onima koji stupe u kontakt s Njim.* RadAvatara i Njegovih učenika nije samo namenjen savremenicima već i budućim pokolenjima. Avatar je okružen Krugom od deset koncentričnih Krugova sa ukupno 122 učenika. potvrđuje se i fiksira u formativnim i materijalnim svetovima za vreme Avatarovog života na zemlji. Svaki Sadguru ima najuži Krug od dvanaest učenika koji. Budite spremni da ga primite. Sadgimi. već takođe i vladaju . Oni koji Mu posvete svoj život. a u Besedama najčešće ga zovemo jednostavno ˝Učitelj˝. Na primer.želje i njenog ispunjenja. usred životne bitke mole za mir i izbavljenje. iz dubine svog srca. U Avatarskim periodima.blago koje sadrži u sebi sva ostala blaga. ljubavi neiskvarene željom. koje traje večito i uvećava se kada se deli sa drugima. On ukazuje čitavom čovečanstvu na mogućnost božanskog i rajskog života na zemlji. u trenutku Realizacije. Avatar zna da čovek ne prestaje da postoji kada umre i zato ga smrt ne brine. Srećni su jer su uvek u dodiru sa Bogom koji je okean blaženstva. tužni.nije daleko. mirovanja i borbe. da iza patnje dolazi mir i blaženstvo. oni upijaju jedinstveno blaženstvo karakteristično za stanje Boga. života i smrti.signal za moje javno ispoljenje .

Nasuprot tome. A ima i onih koji su u svojoj Bogoopijenosti sasvim zanemarili život u grubom svetu. Neki poklonici. premda nijansira na prema tipu Bogoostvarenog bića. Zahvaljujući neumerenom i nekontrolisanom izlivu radosti u unutrašnjem kontaktu s božanskim Voljenim. A drugi opet mogu da preuzmu novo telo neposredno nakon svoje smrti. pak. Budući da je Čovek sada trajno utemeljen u ravnoteži bez oprečnosti. Neki se zbune. Neosporno je da su oni uglavnom srećni zahvaljujući svom opštenju sa Bogom. Što ljudi pogrešno tumače u smislu da su ćudljivost i goropadnost osnovne crte njihovog karaktera. pali u iskušenje da ih primene. bezgranična sreća koja je sada večno njegova ne može poljuljati njegovu ravnotežu. ni po duhovnoj lepoti. bacaju kamenje na njih. Svi poklonici su. Te duše se tako savršeno poistovete sa bezličnim aspektom Istine da nemaju nikakvu neposrednu vezu sa svetom formi. ni po moćima. postoje i oni koji slede svoju duhovnu stazu baveći se svojim svetovnim obavezama. stoga i postojana.koji mu. znanje i blaženstvo. sputani ograničenom svešću i još uvek borave u području dualnosti ili iluzije. Stanje unmate Određeni napredni poklonici. Sa stanovišta kreacije. Za njih je Bog jedina Stvarnost.on je već nerazdvojno sjedinjen sa Njim. oni su krajnje nemarni u pogledu važećih standarda i vrednosti. Jer razlike među Bogoostvarenima su isključivo spoljašnje prirode i postoje samo u odnosu na univerzum. snažno poneseni radošću svog unutrašnjeg druženja sa Bogom. ali se oni. da oseća razne mirise i čuje muziku suptilnog sveta. Unutrašnja Realizacija. dok je sreća Bogoostvarenog Samo u temeljena. Sreća Bogoostvarene osobe je ničim uslovljena i sama sebi dovoljna. Neki uz velike teškoće. Sreća jednog bogotražitelja rada se iz sve tešnje bliskosti i intimnosti sa božanskim Voljenim . kod njih se javlja kao posledica potpunog nevezivanja. razlike medu Bogoostvarenima su jasno uočljive i zavređuju da budu pomenute. Postoji više tipova poklonika koje razvrstavamo prema tome kojim moćima su ovladali. oni počinju da napadaju druge. doista zavređuju obožavanje. Oni će se zaglibiti u ćorsokaku na nekom od međunivoa svesti. postanu žrtve samoobmane. . dok je čitav univerzum sveden na nulu. Oni napredniji mogu da vide i čuju na bilo koju udaljenost. još uvek. padnu u komu. pak. kao i prema tome koliko su se približili stanju Boga. duša može u potpunosti da kontroliše svoju radost. Duša je dospela u stanje nenarušive staloženosti i potpune ravnoteže. pa njihovo ispoljavanje liči na ponašanje luđaka. počinju da se ponašaju neuravnoteženo. Sreća bogotražitelja je uslovljena. U tradiciji Sufija nazivaju se abdali. pa su prinuđeni da naprave dugu stanku u svom putovanju ka Bogu. Na kraju. Kao posledica njihove neobuzdane Bogoopijenosti. Ravnoteža i blaženstvo Bogoostvarenog Tek kada postigne Bogoostvarenje na sedmom nivou. a činjenica da oni ostvaruju čuda ne dokazuje da su oni zbog toga bliži stanju Boga. neprekidnim ponavljanjem određenih fizičkih pokreta ili reci. zalude. Neki su. Primerice. Drugi. opijeni svojim neobičnim moćima. ne mogu meriti sa Bogoostvarenim bićima. Te razlike nisu razlike koje određuju duhovni položaj među Bogoostvarenim. Različitosti samo u odnosu na univerzum Nakon Bogoostvarenja čovek stiče beskonačnu moć. ponašaju se kao pomahnitali. dok sreća koju doživljava Bogoostvareni jednostavno JESTE. sreća Bogoostvarenog je nedeljivi aspekt stanja Boga u kome nema dualnosti. zahvaljujući svojoj egzaltiranoj svesti. koji je okean bezgranične sreće. doživljavaju grubi svet kao fatamorganu. ni po savršenosti unutrašnjeg stanja svesti. Mahnita razuzdanost je daleko za njim. međutim. Nema više ni povremenih izliva ekstremne radosti koji su se javljali zbog sve teŠnje bliskosti sa Bogom . pokušavaju da se prizemlje. suštinski je uvek ista. Neustrašivost koju ispoljavaju. Nakon Bogospoznaje najveći broj duša odbaci telo i uroni u Bogosvest zauvek.velikim okultnim i mističnim moćima (siddhijima). Neki. Razna stanja tragalaca Sa stanovišta svesti poklonike možemo razvrstati prema oblasti u kojoj se razvijaju. Svi ovi podvizi naprednih poklonika tiču se pojavnog sveta. Njihovo stanje obično se opisuje kao unmata (unmatta). čak i na prvom nivou poklonik počinje da uočava svetla i boje. Sreća koju doživljavaju bogotražitelji je reakcija na sve obilniji izliv božanske milosti. kao Drugi. i uopšte. nepodložna plimama i osekama. sve do šestog nivoa. Delokrug njihovih moči je u području dualnosti. obzirom da su svi Bogoostvareni jedno sa sveukupnim životom i postojanjem. Izgubio se u božanskom Voljenom i stopio sa Njim. ˝dolazi˝ spolja. Neki posrednici Savršenih Učitelja poseduju takvu kontrolu nad grubim svetom da su u stanju da po volji zamene svoje telo za neko drugo.

kada žele da pomognu drugim dušama. Kutub (Qutub) ili Salik-e-Mukamil (Salik-e-Mukammil). ne haju za njihov privremeni usud. na gađanja. ali njihova tela postoje samo sa stanovišta onih koji posmatraju. isto tako pouzdano kao što običan čovek zna daje ljudsko biće a ne životinja. i Bogočovek i Čovek-Bog. iako je i takvo osećanje manje bitno od stvarnog iskustva Boga.i On. Njega zovemo Bogočovek ili Avatar. Bogočovek je isto što i Čovek-Bog. Čovek-Bog II Odeljak II Stanje Čoveka-Boga Od svih predmeta ljudskog proučavanja. Mađzubi se ne služe svojim telima svesno. nikada. premda je bolje i intelektualno proučavati Boga Postajanje Bogom nego ostati u potpunom bogomračju. one svesno koriste svoja tela da bi delovale u kreaciji i pomogle tim dušama u njihovom putovanju ka Bogu. Živo zainteresovane za duše koje se još uvek nalaze u sužanjstvu. Zarobljeni se neprekidno kolebaju u pogledu pitanja ˝odakle˝ i ˝kuda˝. premda su angažovani u različitim vrstama aktivnosti koje se tiču same kreacije. Ostali ljudi i dalje vide njihova tela i odnose se prema njima kao prema inkarniranim bićima. beskonačno je bolje od pukog skepticizma i ateizma. jer im je svest potpuno okrenuta Bogu. povrh toga što poseduju Bogosvest. opažaju i postojanje zarobljenih duša.postati Bog. a kada Bog postane čovek. i sve ostale duše jednom postići to isto. i svako. Bogočovek (Avatar) Kada čovek postane Bog. te tako nema ni govora o tome da oni koriste tela u uobičajenom smislu reci. a ne prema telima ili univerzumu. Međutim. Bez sumnje je bolje osećati Boga nego tragati za Njim intelektualnim putem. međutim. deluju kao univerzalni um. Čovek-Bog doživljava da je središte čitavog univerzuma. Konačno i čvrsto uverenje Stanje Bogoostvarenja lišeno je sumnji koje razdiru umove zarobljenih. makar samo intelektualno. Takvu Bogoostvarenu dušu zovemo Čovek-Bog. Sadguru. Bogočovek i Čovek-Bog. ni na tren. Kutub kontroliše čitav univerzum preko svojih posrednika. nalazi u samom srcu kreacije čiji izvor i svrhu vrlo dobro poznaje. znanja i ljubavi. a zadrži svest o kreaciji. To je konačno i čvrsto uverenje zasnovano . slepog verovanja. ostaje različit od samog poklonika bivajući nešto što je izvan njega. baš kao što su i oni sami postigli Bogoostvarenje. niti je posredi samoobmana. te daje njihova sudbina da jednoga dana postignu Oslobođenje-a neke i Bogoostvarenje. Ovi Bogoostvareni se u terminologiji Sufija nazivaju Mađzubi-e-Kamil. periodično se spuštajući na zemlju. Čovek-Bog (Sadguru) Retke Bogoostvarene duše ne samo da poseduju svest o Bogu već su takođe svesne svojih tela i kreacije. bolje je osetiti Boga nego proučavati Ga. njihova tela su sasvim sigurno centri zračenja beskonačnog blaženstva. suptilno i mentalno telo. Za njih njihova tela i pojavni svet ne postoje. Ali čisto teorijsko znanje o Bogu neće odvesti poklonika daleko u njegovoj potrazi za smislom ljudskog postojanja. tako da njihovi poštovaoci mogu iz tog spontanog božanskog zračenja izvući veliku duhovnu korist. Oni nisu zainteresovani da ubrzaju Bogospoznaju zarobljenih duša i posve su ravnodušni prema vremenskom procesu u kome se odvija kreacija. bilo uzvišen ili podao. sa stanovišta osnovnih karakteristika Njegove svesti i prirode Njegovog dela u kreaciji. Međutim. Tragati za Bogom. kao objekat iskustva. onaj koji je prvi dovršio proces evolucije i involucije. Pravu prirodu Boga poklonik spoznaje tek kada postigne jedinstvo s Njim. jer i u tom slučaju Bog. Poznajući njihovu sudbinu unapred. potpuno nestajući u Njegovom Biću. Ni jedan ni drugi nemaju konačan ili ograničen um. Neke Bogoostvarene duše nisu zainteresovane za kreaciju Neki Bogoostvareni. Svesni su da su sve zarobljene duše oblici Paramatme (Najvišeg Sopstva). Bog je najznačajniji. a najbolje od svega je . dobar ili rđav . one nisu svesne postojanja svojih tela. ali apsorbovane u Bogosvesti.podjednako je udaljen od njega. Međutim. Bogočovek je prvi Sadguru. Za Bogoostvarenog to nije stvar sumnje. čak ni iskustvo Boga ne predočava Njegovu pravu prirodu. bolje je doživeti iskustvo Boga nego osetiti Boga. njega zovemo Čovek-Bog.Mađzubi-e-Kamili Neke Bogoostvarene duše zadržavaju svoje grubo. Bogoostvareni znaju da će. pomaže svim zarobljenim dušama. U tradiciji Sufija ovo središte se zove Kulub. još uvek je bolje proučavati Boga nego ne znati ništa o Njemu. ne gube svoju Bogosvest. Prema tome. Savršeni Učitelj. Bogoostvarena duša zna da je Bog. Bogoostvareni se.

Čovek-Bog ne doživljava ni najmanje narušavanje svog duhovnog položaja. stavlja na glavu periku. Da bi se uplovilo u neograničeno prostranstvo Božestva. Cena koju mora da plati da bi stekla ovo bogatstvo jeste gubljenje zasebnog ega. to je kapitulacija lažnog pred nadmoćnom Istinom. Lažnost pojavnog sveta proizilazi iz pogrešnih . kada odlazi na posao. on ih se lako oslobađa. Da bi neznanje iščezlo. kao i svog grubog. Slava Bogoostvarenja Bogospoznaja je sam cilj celokupne kreacije. Jer. koja je vrhunska Stvarnost i osnov svekolike kreacije. Čoveka ne ugrožava njegova svest o telima. neprolaznu slavu i apsolutnu Istinu Bogoostvarenja. baš kao što ni prosečna osoba ne može misliti o sebi nikako drugačije osim kao o ljudskom biću. a čovek kao čovek po sebi nije svesno Bog. i ona. a skida je noću. a ne zbog same svesti o njima. zahvaljujući sanskarama. Pošto je Čovek-Bog oslobođen svih sanskara. suptilnih i mentalnih tela . koliko god sadržajna. Ono što je Čoveku-Bogu telo. kada odlazi na počinak . bolove. nego činjenica da se on. čine samo jedan delić beskonačne moći Bogoostvarenja. samo su iskrivljeni odraz apsolutne Istine Bogoostvarenja. pošto se poistovećuje se sa svojim ograničenim oblikom i imenom. a Bogoostvarena duša je spoznala sebe onakvu kakva jeste. poistovetio sa njima. Mali broj duša nakon Bogoostvarenja ponovo silazi. veličanstveno. To nije predaja nečeg stvarnog. Svetovnom osobom vlada njena ograničena individualnost. Upojedinjena duša mora da prođe kroz sve porođajne muke. Nesklad u svesti i poremećaj u izražavanju božanske volje javlja se zbog sanskaričkog poistovećivanja sa telima. plemenito. Čovek-Bog nije uhvaćen u zamku kreacije Ono što je duhovno opasno za dušu koja se još uvek nalazi u okovima nije njena svest o kreaciji. i grčeve evolucije. ponevši sa sobom sve oznake ograničenog života. Sve ljudske mogućnosti. odnosno spušta se. Predaja ograničenog bivstva je nestanak čvrsto ukorenjene zablude o zasebnom postojanju. ograničena individualnost mora da nestane. Dva aspekta Čoveka-Boga Kada osoba prolazi kroz unutrašnje nivoe koji vode Bogospoznaji. ograničena individua mora da preda svoje ograničeno bivstvo. Ćelavi danju. uverenje kome nisu potrebni nikakvi spoljašnji dokazi i koga ne mogu poljuljati nikakva osporavanja. već činjenica da je njena svest upala u zamku kreacije zahvaljujući sanskarama. obzirom da ih vidi kao nešto što se suštinski razlikuje od njegovog istinskog bića. plaća se ne mala cena. Sva zemaljska zadovoljstva. Niko i ništa ne može dovesti u pitanje njegovo spiritualno uverenje. koje je Bog. divno. Bog kao Bog po sebi nije svesno čovek. ostvarena duša o sebi ne može misliti nikako drugačije osim kao o Bogu. on ostaje zanavek svestan svoje neistovetnosti s telima. Cena Bogoostvarenja Za večno blaženstvo. koji je sprečava da uvidi svoju unutrašnju božanstvenost.na kontinuiranoj Samospoznaji. to je ćelavom perika. i postaje svestan celokupne kreacije kao i svojih grubih. Čovek-Bog je svesno Bog i svesno čovek. ono što preostaje jeste Bog. pre nego što nasledi ovo bogatstvo skriveno u samom srcu kreacije. samo je beskrajno mali delić neprolazne i neizrecive slave Bogoostvarenja. kada mu postanu suvišna. Čak i onda kada povrati svest o kreaciji. Tako svest biva obavijena velom neznanja. beskonačnu moć. suptilnih i mentalnih svetova. Samo u tom pravcu valja tragati za krajnjom svrhom čitave kreacije. Sva svetovna znanja. A kada ono side sa scene. Sve lepo. suptilnog i mentalnog tela. ma kako impozantne. reinkarnacije i involucije. sama sebi spušta veo neznanja koji prekriva unutrašnjeg Boga. ma kako snažna.a da pritom njihova Bogosvest nije ni na koji način ugrožena. Samo petoro njih deluju kao Savršeni Učitelji. Okovana duša je lancem sanskara vezana za svet oblika i to joj stvara iluziju istovetnosti sa telima. ona sukcesivno prestaje da biva svesna grubih. a. dobro i inspiralivno u univerzumu. Sanskare koče ostvarenje beskonačne Duše. i koristi ih samo kao instrumente izražavanja božanske volje u svoj njenoj čistoti. Promenljiva senka Boga ne pomućuje Bogosvest Čovek-Bog zna daje beskonačno biće iznad svih oblika. uz apsolutno neprianjanje. i u stanju je da. ostane svestan kreacije ne padajući u njene zamke. samo su blede senke beskonačnog blaženstva Bogoostvarenja. Ali prosečna osoba misli da je ono što zapravo nije.Tako i Čovek-Bog koristi svoja tela kada su mu ova potrebna za njegovo delo.

U običnom stanju čoveka on mora da se izjednači sa drugima. Ali kada Bog postane čovek. Sve vreme dok deluje na zemlji posredstvom univerzalnog uma. i koji se nalazi u samom srcu kreacije. Kada završi svoje delo on i njega odbacuje. u cilju izvršenja svog univerzalnog dela. On u svemu doživljava Sebe. Za njega više ne postoji ogranični život ograničenog uma. On takođe. za njega više nema oholosti šupljeg otuđenog ega . Bogočovek je takoreći neprestano razapet i stalno se iznova rada. Čovek-Bog može da bude svestan kreacije uz neumanjenu svest o Bogu. Čak i kada se. oseća i dela posredstvom univerzalnog uma. Bogočovek je nerazdvojno sjedinjen sa Bogom zauvek. On se služi univerzalnim umom samo zarad svoje zemaljske misije. večno i stvarno Postojanje. Održavalo Ga je. pa jede i pije i pati kao i svi obični ljudi. i doprinosi oslobađanju ljudi iz ropstva. Njegov boravak u svetu dualnosti ne samo da Ga ne vezuje. a to je dostizanje pune Samospoznaje ili Bogoostvarenje svih duša. A pošto se služi univerzalnim umom ne poistovećujući se s njim. I pored svega toga. On svesno silazi iz stanja Boga da bi dospeo u slanje u kome doživljava Boga u svemu. pa tako i u središtu dualnosti prebiva u stanju nedualnosti. Iako doživljava svoju istovetnost sa Bogom i večnu slobodu. on ne gubi svoju božanstvenost. Velika je patnja Čoveka-Boga. On na zemlji više nema šta da postigne za Sebe. doživljava i bezgraničnu patnju. nevezane za Beskonačni duh. svu tu patnju. nego odslikava iskonsku slavu jedine Realnosti.on je svestan svog jedinstva sa celokupnim životom.shvatanja. čak i kada radi sve ove stvari. ali mu beskonačno blaženstvo stanja Boga. on zna da je večan i da je Bog. Nedualnost u srcu dualnosti Čak i dok deluje u svetu dualnosti Bogočovek nije ni na koji način ograničen dualnošću. Raspeće Bogočovek svaku dušu doživljava kao Sebe. On kao Bogočovek doslovno pati kao i svaki drugi čovek. Shodno tome. on zna. Patnja Čoveka-Boga i Bogočoveka Jedinstvo Čoveka-Boga sa Bogom je savršeno. Iz ovih razloga. Po završetku svoje misije Čovek-Bog odbacuje i univerzalni um Upojedinjena duša. Čovek-Bog deluje kroz univerzalni um Kada se Sadguru iz bezličnog aspekta Boga spusti u svet oblika. To je stanje neograničene slobode i nenarušive savršenosti. Posredstvom univerzalnog uma on ne samo da doživljava radosti svih umova već i njihove patnje. on se tada ispoljava kroz univerzalni um. to ga ni za trenutak ne razdvaja od Boga. To je smisao Kristovog Raspeća. koja je Bog. i patnja Čoveka-Boga je beskonačno veća od radosti koju doživljava. njegova svest ostaje neokrnjena dualnošću. neprekidno doživljavajući mir. blaženstvo i moć. pomaže da izdrži. Znanje o Njegovom Božanskom Poreklu Mu je omogućilo da istovremeno zna kako je sve u svetu dualnosti samo iluzija. Mada je On svestan večnog blaženstva svog božanskog stanja. iako je ona samo jedan od njegovih izraza. za njega više ne postoje radosti i patnje sveta dualnosti. On takođe doživljava da je jedno sa zarobljenim dušama. Čovek-Bog zna Istinu. zbog zarobljenosti drugih ja koje spoznaje kao sopstvene oblike.koji je jedino. On je svestan istinske prirode Boga kao i istinske prirode kreacije. oprečnosti ˝ja˝ i ˝ti˝ rastopile su se u sveprožimajučoj božanskoj ljubavi. kroz koji deluje kada se radi ljudi spusti na zemlju. čiste božanstvenosti i nesputane kreativnosti. on spusti u područje dualnosti. a Njegov univerzalni um obuhvata sve umove. Njegovo Znanje o Njegovom Bogostanju. i da nastavi da deluje u pojavnom svetu da bi ubrzao prvobitnu svrhu kreacije. iz ne moći da se uvidi da se radi o iluzornom ispoljavanju beskonačnog Duha. zahvaljujući svom neznalačkom poistovećenju sa ograničenim umom. Pošto kod većine umova. Međutim. pa nju duboko diraju i pokreću sanskaričke radosti i patnje. preovlađuje patnja. jer jeza njega celokupna kreacija samo jedna od promenljivih senki Boga . besmrtne svežine i večne blaženosti. Međutim. jednom rečju. Stanje Savršenstva u kome boravi Bogočovek je iznad svih oblika dvojnosti i suprotnosti. u kome neprekidno i bez napora boravi. do njega ne dopiru radosti i patnje koje univerzalni um posreduje. U Bogočoveku je u potpunosti ostvarena svrha kreacije. Čovek-Bog se ne poistovećuje čak ni sa univerzalnim umom. . pa ipak On zadržava Svoje telo i koristi se njime da bi pomogao oslobađanju drugih duša iz okova kako bi i one postigle Bogosvest. mirno i bez bure. U Njegovom Bogostanju. usled neznanja. On ne samo da zna da je jedno sa svime već takođe zna daje On Jedini. Bogočovek zna da je jedno sa svim zarobljenim dušama. Isus Hrist kao Avatar doista je patio na Krstu. bivajući time i sam zarobljen. a ne univerzalni um. nema pristup stanju beskonačnog blaženstva Boga. Neznanje se ogleda u tumačenju forme kao same po sebi potpune.

posle izvesnog vremena. ˝Ne postim da bih postigao Savršenstvo. Učitelj je odgovorio. ritualima i pravilima. uskogrudosti ili neznanja. on tada započinje vezu sa ČovekomBogom koja će opstati sve dok ne postigne Oslobođenje i Bogoostvarenje. sama odati. jer će se. već i doprinosi oslobađanju duša koje još uvek žive u neznanju.tad izaći na videlo. Pošto nisu oslobođeni sebičnosti. Kontakt sa Čovekom-Bogom je blagotvoran za sve Kada je čovek bezrezervno otvoren na izlive ljubavi Čoveka-Boga. Može se pojaviti pod bilo kakvim okolnostima i odigrati ulogu koju okolnosti nalažu ne vezujući se. svestan svog neznanja i pretvara se da je ono što nije iz sebičnih razloga. ono što On radi. Mada je izvor znatne opasnosti za slabe i povodljive ljude. Licemer je. Svi koji se voljno ili nevoljno prepuste vrtlogu njegovih aktivnosti postaju. Ali ne mogu. na neki način. Neponovljivost i nesputanost Savršenih Učitelja Rad Savršenih Učitelja u univerzumu fundamentalno se razlikuje od onoga čemu teži većina sveštenika ili crkvenodostojnika ustanovljenih religija. to je onda velika nesreća. pošto je tako pridobio milost i pomoć Čoveka-Boga. ne treba je kriviti. međutim. pa pošto sve što radi izvire iz njegove svesti o nedualnosti. on može slobodno da daje i slobodno da uzima ne vezujući time ni sebe ni druge. međutim. On se ne vezuje ni za jedan metod u pružanju pomoći. vrlinom njegovog postignuća sjedinjenja sa Bogom. pletu karmičke lance dugova iz kojih nema izlaza. koje su njihove stalne preokupacije u svim područjima života. nemoćna da dokaže neku svoju tvrdnju. žrtvujući za Njega čitav svoj život i sve svoje posede. U stvari. to samozavaravanje i licemerje će kad . zbog prirode svoje duhovne ograničenosti. Većina njih pridaje preveliki značaj spoljašnjim formama. Ona veruje da je nešto što nije i misli da zna ono sto zapravo ne zna. Ako je. pokušavaju da glume Čoveka-Boga. Ovi atributi. iskrena u onome što misli i radi. ne samo da ga ne zadužuje.Čovek-Bog III Odeljak lll Delo Čoveka-Boga Slobodno i nevezujuće davanje i uzimanje Bogoostvarenje je beskrajni kraj kreacije i bezvremeno dozrevanje i dokončavanje inteligentne i nevezujuće karme. usled samozavaravanja ili iz promišljene sebičnosti. S druge strane imamo Savršene Učitelje koji su zauvek uplovili u večan život ljubavi. oni iskorišćavaju slabe i lakoverne tako što ih drže u strahu od pakla ili im podgrevaju nadu u nebo. pripadaju isključivo Čoveku . on zapravo začinje jednu razvojnu liniju koja će ga kad . čistote i univerzalnog razumevanja. On vidi sebe u svakome. tada on. Čovek-Bog se može ponašati i kao sledbenik U izvršavanju svog univerzalnog dela Čovek-Bog je beskonačno prilagodljiv. Ljudi koji su i sami obavijeni maglom neznanja mogu. u njegovom doživljavanju beskonačnog blaženstva i rukovanju bezgraničnim moćima. Samoobmana i pretvorstvo Onima koji borave u neznanju nedostaju osnovne crte Učitelja. Oni su dakle usmereni na ono što je stvarno bitno a što može doprineti unutrašnjem otkrivanju duha u svakom kome pružaju pomoć. primaoci njegovih duhovnih podsticaja. Kada osoba posveti život samoobmani. premda je to donekle opasno po druge. Svest Čoveka-Boga. zavaravajući sebe ili pretvarajući se. niti sledi unapred stvorena pravila i zakone: on je sam sebi jedini zakon. Za ČovekaBoga ne postoji niko ko bi bio izopšten iz njegovog bića. više nisam sledbenik. licemerna osoba stvara sebi ogromne karmičke dugove. boravi u jedinstvu. Čak i kada. upotrebljavati isti jezik kao i Učitelji i pokušavati da ih imitiraju u raznim spoljašnjim stvarima koje prate život Učitelja. Ja postim zbog svih vas koji to . Čineći tako. pak. stupa s njim u vezu koja će znatno ubrzati njegov spiritualni napredak. ona ne može obmanjivati u beskraj.tad neosetno odvesti Bogu. imitirati Čoveka-Boga u njegovom savršenom razumevanju. Jednom je sledbenik upitao Učitelja zašto posti. A kada se čovek stavi u službu Čoveka-Boga. Duše koje nisu spoznale Boga još uvek se nalaze u području dualnosti i uzajamnim razmenama. jer dokle god postoji otpor prema ČovekuBogu dotle se neminovno javlja i razmišljanje o Njegovom Radu što opet učvršćuje vezu i kontakt sa njim. jer budući da sam ga već postigao.Bogu. čak i kada se čovek suprotstavi delovanju Čoveka-Boga.

njegova namera je uvek duhovne prirode. Na ovaj način osoba će ad infinitum lutati od jedne do druge suprotnosti. postoji i težnja da se. Čovek-Bog će. dok se Savršeni može. nastavlja da gomila iskustva mnogobrojnih oprečnosti. idući u krajnosti. Ponekad izgleda daje Sadguru previše grub prema nekima. Premda njegovo ponašanje može izgledati beskrupulozno u očima sveta. muškarac ili žena itd. Međutim. nešto suprotno svemu što se od njega uobičajeno očekuje. u suprotnom. Čovek-Bog joj može pomoći da izađe. jer se Savršeni ne da imitirati. na primer. posredstvom uma. on mora da uspostavi ravnotežu tako što će u sledećem životu biti prosjak. Kratak i šokantan san ima za cilj da probudi spavača iz njegovog dugog slatkog sna. povrati izgubljena ravnoteža. da je kralj ili prosjak. Nema nikakvih ličnih motiva. od okolnosti do okolnosti. on će odigrati tu ulogu da bi ostalima osvetlio put. Ako. Kada ne opaža Istinu. Pošto imaginaciji nema kraja. osoba ima iskustvo ubice.˝ Duhovni sledbenik se ne može ponašati kao neko ko je postigao savršenstvo. prividna strogost Čoveka-Boga osigurava spiritualno blagostanje drugih. Sve što uradi je za dobrobit sviju. ali deca sama to ne umeju. njegova strogost je izazvana duhovnim zahtevima situacije i za najveće je dobro onih prema kojima se on tobože grubo ophodi. skraćujući put koji bi ona inače morala da prevali kroz različite faze iskrivljene svesnosti. Otkrivajući Istinu.još niste postigli. premda u prvom trenutku neprijatni. U svom očajničkom grču on je toliko zaslepljen da grabi i onoga koji mu je pritekao u pomoć. Uporedimo to sa situacijom u kojoj vrstan plivač pokušava da spase davljenika. On je izvan dobra i zla. Spašavanje davljenika Služeći se Majom da bi svoje učenike izbavio iz Ma je. Čovek-Bog u zatočenu dušu sadi seme Bogoostvarenja. Ovim prividno surovim činom on uklanja opasnost koju donosi očajnička borba davljenika i tako osigurava uspeh svojoj operaciji. Svaki proces rasta u univerzumu zahteva vreme. beskonačno odvijala. Čovek koji poseduje najviši stepen fakultetskog obrazovanja može bez ikakvog napora učiti decu abecedi. i tako ne samo da onemogućava svoje spašavanje. osoba besciljno luta lavirintom iskrivljene svesnosti. Stručnjak u veštini spašavanja zna da nekada mora prvo da onesvesti davljenika. ona to mora da uravnoteži prolazeći kroz iskustvo ubijenog. na primer. odigrati ulogu bhakte (obožavaoca) Boga premda je on već postigao jedinstvo sa Njim. On primenjuje različite metode za različite osobe. Ili. radi za krajnju dobrobit sviju. Seme Bogoostvarenja Gde god je dualnost. on u svom spiritualnom zadatku koristi bezbrojne metode. sve što on radi. um umišlja razne stvari naprimer. On vise nema šta da postane jer je postao Sve. Njegovi metodi razlikuju se od osobe do osobe. uvek je nadahnut samilošću koja želi blagostanje za sve. Iako je Bogoostvaren. Kao i taj potresni san. nemoćna da stavi tačku na delovanje iskrivljene svesnosti. Lažna svest Duša koja je u okovima zapala je u klopku univerzuma. U stvari. on isto tako nije vezan ni za kakav konvencionalni kriterijum vrline. a univerzum nije ništa drugo do puka imaginacija. Čovek-Bog koristi Maju da bi je poništio Ne samo da Čovek-Bog nije vezan za određenu tehniku pružanja pomoći. šokovi koje Čovek-Bog u tajnosti smišlja i namerno priređuje su. ako je neko bio kralj u jednom životu. Čovek-Bog ima moć da na trenutak prekine dejstvo varljive imaginacije koja bi se. Otuda duša. ponašati kao sledbenik. Zato ostaje nevezan u onome što radi. Pomoć Čoveka-Boga . da bi zalutaloj duši predočio Istinu i pomogao joj da se približi Istini. ali posmatrači nemaju uvida u situaciju iznutra i zato ne mogu pravilno da shvate opravdanost njegove prividne okrutnosti. u suštini blagotvorni. Povremeno dozvoljava sebi da učini nešto što će druge šokirati. u svrhu vođenja i unapređenja duša. Na isti način. već povlači za sobom i svog spasioca. Čovek-Bog se ne vezuje za određenu ulogu i on prilagođava svoju tehniku pružanja pomoći potrebama onih koji traže njegov savet. Dobro je poznato da se davljenik grčevito hvata za bilo šta što mu dođe pod ruku. Da bi pokazao put do božanskog. ali je do samog Ostvarenja potrebno da prođe određeno vreme.

Upravo kao što je Gospodar i sluga u jednome. On je pruža samom Sebi koji jeste u raznolikim formama. strpljivim i mukotrpnim radom. Od samog početka pa do samog kraja. putem služenja tog Učitelja i ljubavi prema njemu. Kao Onaj koji neizmerno obilno izliva Svoj duhovni blagoslov na svet. reći daje istovremeno i Gospodar i sluga univerzuma. one ulaze u njegov Krug. Ovakav prenos duhovnog znanja sa Čoveka-Boga na učenika izgleda kao paljenje baklje već upaljenom bakljom. Svest o dvojnosti podrazumeva delovanje odgovarajućih impresija o dvojnosti.sve one imaju svoje odgovarajuće suprotnosti. Prarabda sanskare vezane su uvek za iskustva suprotnosti. Impresije o dvojnosti prvo služe evoluciji i ograničavanju svesti. ali oplođuje samo onu zemlju koja je. Na primer. drvo pušta svoje korenje duboko u plodnu zemlju da bi. što dovodi do toga da osoba koja se uspinje mora dugo vremena da se zadrži na prvom nivou. Zato je kontinuirano nastavljanje loze Savršenih Učitelja na zemlji neiskazivi blagoslov za Čovečanstvo. i ta druga baklja može da zapali ostale baklje. štiti ih od kiše. sanskare srdžbe. Kao Onaj koji bez prekida nosi breme svih ljudi i pomaže im da prebrode bezbrojne duhovne teškoće. sunca i oluje. pak. Prarabda sanskare Sve akcije u svetu dvojnosti izazvane su sanskarama dvojnosti. Poklonik koji na ovaj način postigne najviši spiritualni status. One se sada ne razlikuju ni po značaju ni po upotrebljivosti. isti potencijal da stvori istovetno drvo. pročišćavanju. Milost Bogočoveka je poput kiše koja u potocima zaliva čitavu zemlju. Gospod i sluga u jednome Za Bogočoveka (Avatara) može se. A kada Čovek-Bog odluči da pruži pomoć. što podrazumeva i iziskuje delovanje odgovarajućih impresija dvojnosti. Bogočovek. milošću svojom. duša delujc pod uticajem impresija koje predodrcduju njenu sudbinu. učinjena plodnom. isto tako i na drugom itd. služenju i žrtvovanju. Ostvaruju. koja se neprestano i bez razlike izliva na sve. neke osobe imaju tu sreću da se sretnu i uspostave kontakt sa Bogoostvarenim Učiteljem. Analogija sa drvetom Čovek-Bog može se uporediti sa drvetom banijan. Ljubav koju On pruža ili dobija ima za cilj da oslobodi duše iz okova neznanja. I veliki podstrek u njegovoj borbi da se iz mraka probije ka Istini. on ga može dovesti samo do stupnja koji je i sam postigao. a primajući ljubav On prima nazad sve ono što bese probudio u drugima milošću svojom. Pružajući ljubav. sanskare pohlepe su vezane za svoju suprotnost. Povrh toga.Pomoć Čoveka-Boga je međutim. Uzdižući tragaoca na sedmi nivo. Čovek-Bog će ga učiniti jednakim sebi. milošću Učitelja. Isto važi i za sanskare požude. Kada dostigne maksimalnu visinu. baca veliku senku i služi kao sklonište putnicima Štiteći ih od kiše. dakle. on može. Kao i prva. iz njega izraslo i razgranalo se još jedno drvo banijan. sunca i oluje. Kroz prisan odnos tokom nekoliko života sa onim koji je sada postao Savršenim Učiteljem. reči i dela . On je sluga univerzuma. Ove impresije nazivamo prarabda (prarabdha) sanskare. Duša ne može steći svest o svom jedinstvu ukoliko ne proživi iskustvo dvojnosti. za tren da uzdigne tragaoca čak do sedmog nivoa. U pogodnom trenutku one se. sanskare loših misli. a kasnije oslobađanju svesti utirući put Samospoznaji ili Bogoostvarenju. Učiteljevom Krugu pristupaju duše koje su sopstvenim naporima postale dostojne Bogoostvarenja. jer on budi još neprobuđenu božanstvenost drugih duša. on je Gospodar univerzuma. njegova ograničena pomoć daje rezultate postepeno. Drvo banijan raste do ogromnih razmera i u širinu i u visinu. Krug Ulazak u Krug Savršenog Učitelja Posle nekoliko života proživljenih u traganju. stiče. Nestajanje sanskara . Bogočovek je takođe uzvišeni Ljubavnik i Voljeni bez premca. Kada poklonik pruža pomoć svome manje iskusnom bratu. i jalovu i plodnu. U tom trenu tragalac će proći kroz sve nivoe involucije svesti. takođe postaje Savršeni Učitelj. baca veliku senku i služi kao sklonište za putnike. daleko plodotvornija od pomoći koju bi mogao da pruži neki napredniji poklonik. Ovo podjednako važi i za Čoveka-Boga. Ono zatim takođe izraste u širinu i u visinu do ogromnih razmera. kada za to dođe vreme.

ona večito ostaje iznad svih vidova sanskara. One ne čine koprenu preko univerzalnog uma i ne obavijaju ga maglom neznanja.dualnosti. koje nisu vezujuće. sve njene sanskare iščeznu. i sve što joj se dešava uslovljeno je takvim impresijama. Čovek-Bog nakon što obavi svoju misiju može iznenada okončati svoju inkarnaciju. prostora i uzročnosti. i da će zauvek ostati beskonačan u Onostranom stanju. Ni najveće svetske duše. dok radi za one koji su u području dualnosti. Ali. vreme važi i za njega.Od stupnja atoma pa sve do ostvarenja Boga. te je ono. koje su. ono je isto kao i svako drugo delo izvodljivo na zemlji . u izvesnom smislu konačno. koje su samo ovlaš pripojene njegovom univerzalnom umu. On nije vezan za svoje delo. u upoređenju s njegovim delom. Svaka akcija koja se sprovede u prostorno-vremenskom svetu odnosi se i u tesnoj vezi je sa tačnom određenom situacijom i nizom okolnosti. njegovo delo podleže zakonima vremena. U trenutku kada duša spozna Boga. Transcendentno stanje U Onostranom stanju ne postoje ni vreme. izviru iz Jogajoga sanskara. ne zbog toga što je njegova moć iscrpljena. Jogajoga sanskare univerzalnog uma Ukoliko se Bogoostvarena duša vrati na normalnu svest sveta dualnosti. znanju. blaženstvu. Međutim. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno oslobođenih duša leže Jogajoga sanskare. ni delić pojavnog sveta. posve beznačajni. Iza dela Učitelja stoji beskonačna moć Boga. duša se vezuje za impresije. koje su vezujuće. i ne vrati se normalnoj svesti o dualnom svetu. koje je uslovljeno jogajoga sansakarama. kao i zakon uzroka i posledice. univerzalni um poseduje nevezujuće. Svi specifični kontakti ili veze koje Čovek-Bog ostvaruje tokom svog rada. on ne bi mogao da izvrši nikakvo konkretno delo. zaokruženo i okončano. svesnosti. ona tada preuzima na sebe univerzalni um. vreme. Učiteljevo delo određujujogajoga sanskare Čak i kada se rad Čoveka-Boga procenjuje samo po značaju njegovih rezultata. One služe samo kao okvir za preduzimanje i izvršavanje već utvrđenog delovanja. U Onostranom stanju Savršeni Učitelj je večno slobodan od svih sanskara. njegovo delo je beskonačno važno. Iako je sam iznad vremena. uzgred budi rečeno. delo koje on ostvaruje u svetu kreacije podleže zakonima kreacije. a ne neka druga reakcija i zašto se stvar odvijala na ovaj. Ni minuta duže nego što mu nalažu njegove jogajoga sanskare. stoga. periferne sanskare poznate kao joga joga (yogayoga) sanskare. Rad Čoveka-Boga je podređen zakonima kreacije Kada Čovek-Bog u toku svog vraćanja na normalnu svest ne bi imao Jogajoga sanskare. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno zasužnjenih duša leže prarabda sanskare. One ne oblikuju lanac koji bi sputavao njegovu svest. Jogajoga sanskare služe Čoveku-Bogu da konkretizuje i materijalizuje božansku promisao i ispuni svoju misiju. ni prostor. Obzirom da se njegovo delo odnosi na razotkrivanje i buđenje Beskonačnog i Božanskog koje leži neprobuđeno u svakoj duši. nisu ni blizu postignućima Čoveka-Boga. postoje samo u pojavnom svetu dualnosti. Kroz Jogajoga sanskare univerzalna Božija volja se izražava pojedinačno. kade se meri uobičajenim merilima. . premda u stvarnosti Savršeni Učitelj u svakom trenutku doživljava jedinstvo i beskonačnost Onostranog stanja.ni manje ni više od toga. Dovršivši delo koje mu nalažu njegove jogajoga sanskare. a ne na onaj način. rezultati koje postižu osobe čiji je um zaokupljen svetovnim stvarima su. i pošto je ostvarenje Beskonačnosti i Božanstvenosti jedina svrha celokupne kreacije. Kada Savršeni Učitelj u cilju uzdizanja čovečanstva deluje u sferi dualnosti. nego zbog toga što je njegovo delo. Učitelj jeste i zna da jeste beskonačan u svom postojanju. on nije vezan Jogajoga sanskarama. ljubavi i moći. on je spreman da ponovo bude apsorbovan u bezlični aspekt Beskonačnosti. Posmatrano sa stajališta njegovog spoljašnjeg delovanja. Prostor. dok iza dela svetovne osobe stoji ego-um sa svojim ograničenim moćima. Funkcija Jogajoga sanskara Jogajoga sanskare deluju automatski. Ona nema i ne može ni imati nijednu sanskaru. on je naizgled ograničen. Ukoliko ona ostane uronjena u iskustvo božanskog. još uvek duhovno zasužnjene. Čak i kada je svestan kreacije i dela u okviru kreacije. on se ne zadržava u svetu iluzije i dualnosti. Uvek mora da postoji neki razlog zbog koga je na određenu situaciju usledila ovakva. Jogajoga sanskare služe samo kao kanali kroz koje se njegovo univerzalno delo ostvaruje.

Poseban rad za pripadnike Kruga Učitelj bez odmora obavlja svoje univerzalno delo za čovečanstvo kroz više planove. Kada radi za pripadnike svog Kruga, on sa najvećom pažnjom planira vreme, jer mora biti vrlo precizan i određen kada je u pitanju mehaničko iscrpljivanje njihovih sanskara. On radi za pripadnike svog Kruga u tačno određenim intervalima. Zato oni koji slede Njegove instrukcije i poštuju njegov raspored, imaju velike koristi od njegovog specijalnog dela. Vreme igra važnu ulogu u izvođenju specijalnih zadataka koje Učitelj sam sebi zadaje. Učiteljevo specijalno delo ne utiče samo na članove njegovog Kruga, već i na ostale ljude koji su sa njima u bliskoj vezi. Avatar i Njegovi Krugovi Kao i Savršeni Učitelji, i Avatar takođe ima Svoj Krug (sačinjen od deset koncentričnih Krugova). Kada se Avatar inkarnira, on pred sobom ima preciznu i jasnu misiju koja se izvodi prema planu koji je brižljivo prilagođen protoku vremena. Proces inkarniranja Avatara je nešto jedinstveno. Pre no što preuzme fizičko telo i spusti se u svet dualnosti, On daje Sebi i pripadnicima Svog Kruga specijalni tip sanskara, poznatih pod imenom vidnijani (vidnyani) sanskare. Krugovi Avatara uvek se sastoje od ukupno 122 člana, i svi oni se obavezno inkarniraju u vreme kada i Avatar. Preuzimanje vidnijani sanskara prilikom inkarnacije u fizičko telo je kao navlačenje vela koji On spušta na Sebe i Svoje Krugove. Pošto se inkarnira, Avatar ostaje pod velom vidnijani sanskara sve do trenutka kojeg je On prethodno odredio. Kada kucne čas, On počinje da doživljava svoju iskonsku božanstvenost i da dela kroz vidnijani sanskare, koje sada bivaju preinačene u jogajoga sanskare univerzalnog uma. Priroda vidnijani sanskara Po svojoj svrsi i nameni, vidnijani sanskare nalikuju na obične sanskare diralnosti, mada se po svojoj prirodi ova dva tipa sanskara suštinski razlikuju. Vidnijani sanskare podstiču aktivnosti i izazivaju iskustva slična aktivnostima i iskustvima koje uzrokuju obične sanskare. Ali, dok aktivnosti i iskustva pod dejstvom običnih sanskara imaju opšlu tendenciju da ojačaju stisak iluzorne dualnosti, aktivnosti i iskustva pod dejstvom vidnijani sanskara sistematično deluju u pravcu popuštanja tog stiska. Neizbežan logički ishod trošenja vidnijani sanskara je spoznaja jedinstvenog postojanja. Zato su one poznate kao vratnice Jedinstva. Pripadnici Krugova ostaju pod velom vidnijani sanskara sve dok ne postignu spoznaju Boga u trenutku koji je odredio Avatar. A pošto, posredstvom Avatara, postignu Realizaciju, njihove vidnijani sanskare više ne oblikuju veo, već, postajući joga joga sanskarama, služe kao sredstvo ispunjenja božanskog plana na zemlji. Razlike između vidnijani i jogajoga sanskara Postoje bitne razlike između jogajoga i vidnijani sanskara. Iako vidnijani sanskare deluju u pravcu ostvarenja Jedinstva, one, sve dok ne dođe do Jedinstva, stvaraju utisak ograničenosti. Jogajoga sanskare deluju nakon Realizacije, i mada služe kao sredstvo konkretizacije akcija u dualnom svetu, one ni na koji način ne pomućuju doživljaj Beskonačnosti, to jest, stanja iznad dualnosti. Delovanje vidnijani sanskara usmereno je na Realizaciju njihovog nosioca, dok delovanje jogajoga sanskara doprinosi procesu Realizacije drugih duša koje su još u okovima. Avatar i Učitelji nisu zapravo opasani nikakvim Krugovima Avatarovi Krugovi, kao i Krugovi Savršenih Učitelja, predstavljaju njihovo glavno svojstvo kroz koje Avatar i Učitelji ispunjavaju svoju spiritualnu dužnost prema čovečanstvu. Ovo naročito svojstvo se javlja kao posledica bliskih veza kroz mnoštvo života. Avatar i svi Savršeni Učitelji uvek oko sebe okupljaju Krugove vrlo bliskih Učenika. Ovi Krugovi ni na koji način ne nameću ograničenja njihovoj unutrašnjoj svesti. U svom božanskom stanju, i Avatar i Učitelji su u centru univerzuma i u centru Svega; i zapravo nikakvi Krugovi ne opasavaju njihovo Biće. U beskonačnoj jednoti niko ne uživa posebne povlastice. Krugovi postoje samo u odnosu na zadatak i dela koje su Avatar i Savršeni Učitelji preuzeli na sebe u pojavnom svetu.

Krugovi Avatara U Stvarnosti postoji apsolutna Jednota. Vreme i prostor su samo iluzija. Oni su samo odraz Božije beskonačnosti. Kada čovek spozna Realnost, refleksija koja ga je do tada udaljavala od Realnosti nestaje i on doživljava apsolutnost apsolutne Jednote Boga. Čak i kada nastavi da živi u svetu Iluzije, on živi životom Čoveka-Boga, ili Savršenog Učitelja. Obzirom da trajno doživljava apsolutnu Stvarnost,

on postaje stožerom kruženja čitavog univerzuma. Svaka tačka u fizičkom univerzumu podjednako je udaljena od Savršenog Učitelja, koji boravi u Iluziji kao jezgro kosmosa. Premda Savršeni Učitelj boravi u Iluziji kao centar oko koga se širi kosmička periferija i upliviše ravnomerno na čitav univerzum, za vreme njegovog životnog ciklusa na zemlji on okuplja oko sebe dvanaestoro ljudi čiji je centar interesovanja-njegova ličnost. Ovi ljudi, koji su u neprekidnoj bliskoj vezi sa njim, koja potiče još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti-ubiraju najlepše duhovne plodove onda kada njihov, nekad bliski prijatelj, postane Savršeni Učitelj. Takva grupa od dvanaest ljudi zove se Krug Savršenog Učitelja. Na krug od dvanaest muškaraca, dolaze još i dve žene da bi ga upotpunile u svim aspektima. Položaj ovih dveju žena je isto tako uslovljen njihovim ranijim vezama sa Savršenim Učiteljem. Jedan ili nekolicina od četrnaestoro najbližih ostvari stanje Boga za vreme ili nakon života Savršenog Učitelja. Ponekad se to desi nakon još jedne, ili više inkarnacija. U svakom slučaju, Savršeni Učitelj ispunjava svoju obavezu, obrazujući za svoga života Krug; i najveće dobro koje on daruje je Bogoostvarenje, u svoj njegovoj savršenosti, makar jednom pripadniku svog Kruga.

U slučaju Avatara to nije tako. Kao što se može videti na priloženom dijagramu, on ima ukupno deset svojih Krugova. Prvi ili unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene; a svaki naredni od sledećih devet spoljašnjih Krugova, sastoji se od dvanaest osoba, žena i muškaraca mešovito. Sve u svemu, deset Krugova Avatara obuhvata 120 osoba, plus dve žene koje pripadaju posebnom unutrašnjem krugu - ukupno 122 osobe. Jedan ili više njih od 108 članova devet spoljašnjih Krugova, ostvaruje stanje Boga za vreme ili nakon života Avatara na zemlji, a neki u sledećoj ili nakon nekoliko inkarnacija. Kao i kod Kruga Savršenog Učitelja, unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene. Razlika između Kruga Savršenog Učitelja i unutrašnjeg Kruga Avatara je u tome što Savršeni Učitelj formira svoj Krug od bliskih osoba sa kojima je bio u neposrednoj vezi još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti. Avatar, međutim, u svojim dolascima na zemlju ne prolazi kroz proces evolucije, reinkarnacije i involucije, te prema tome i ne uspostavlja takve veze sa osobama sa kojima bi onda mogao svaki put nanovo da formira svoj unutrašnji Krug. Ukratko, dok Savršeni Učitelj formira svoj unutrašnji Kiug, Avatar ]c u neposrednom savezu sa svojim unutrašnjim Krugom, koji je, pri svakom Njegovom ponovnom dolasku,, uvek isti. Prilikom svog silaska na zemlju, Avatar dovodi sa Sobom grupu koja sačinjava Njegov unutrašnji Krug. Veza između Avatara i Njegovog unutrašnjeg Kruga može se uporediti sa bliskošću koju čovek doživljava prema svojih četrnaest delova tela: dva oka, dva uva, dve nozdrve, usta, dve ruke, dve noge, genitalije, anus i trup. Čim se neko rodi, on odmah počinje da se služi sa svih četrnaest delova tela; ti delovi tela odazivaju se na njegove zahteve kako pojedinačno tako i u celini. Slično tome, sa dolaskom Avatara na zemlju, Njegov unutrašnji Krug, sačinjen od istih dvanaest individualnosti uz dodatak još dve ličnosti, počinje odmah da deluje, pojedinačno i kolektivno, po nalozima Samog Avatara. Sa svakim novim dolaskom Avatara na zemlju, dvanaest muškaraca i dve žene koji sačinjavaju njegov unutrašnji Krug. okupljaju se oko ličnosti Avatara, i to su uvek jedni te isti tipovi individualnosti. Ovih četrnaest različitih individualnosti, u vidu četrnaest različitih ličnosti, uvek zauzimaju iste funkcije

kadgod se Avatar manifestuje na zemlji. I za vreme i nakon života Avatara oni, pojedinačno i zajednički - obavljaju svoje funkcije na isti način kao i njihovi prethodnici, koji su obavljali te funkcije i uloge unutar Avatarovog Kruga za vreme Njegovih prethodnih silazaka. Zato ne bi bilo pogrešno reći da sa Hristovim ponovnim dolaskom s Njim ponovo dolaze i Petar, i Juda, i svi Hristovi Apostoli. Ali to ne znači da se onaj isti Petar ili Juda uvek iznova inkarniraju. U tom smislu se oni nikada ne mogu ponovo inkarnirati, jer sve individualne ličnosti Avatarovog unutrašnjeg Kruga postižu Bogoostvarenje ili za vreme ili posle života Avatara na zemlji. Jer, kada se Bogoostvarenje jednom postigne, nemoguće je ponovo se inkarnirati. Jedini izuzetak je sam Avatar, koji uvek iznova dolazi da spasi čovečanstvo. Ne inkarniraju se iste pojedinačne ličnosti iz unutrašnjeg Avatarovog Kruga, nego se sa svakim Njegovim silaskom uz Njega pojavljuju ličnosti koje obavljaju istu funkciju koju su obavljali i njihovi prethodnici, koji su se ranije nalazili u Avatarevom Krugu. Upravo iz razloga što, prilikom svakog Avatarevog silaska svaki od dvanaest muškaraca i dve žene Njegovog unutrašnjeg Kruga imaju uvek iste dužnosti i deluju uvek na isti način, kaže se da Avatar uvek dovodi sa sobom isti Krug. Čim se - uz pomoć Savršenog Učitelja ili Savršenih Učitelja koji deluju u to vreme - razmakne veo sa kojim je Avatar sišao na zemlju i Avatar spozna Svoje Avatarstvo, dvanaest muškaraca i dve žene se automatski okuplja oko ličnosti Avatara da bi zauzeli svoju poziciju u unutrašnjem Krugu te delovali onako kako se podrazumeva, u skladu sa zapovestima Avatara te Ere. Položaj Avatara u odnosu na Njegov unutrašnji Krug i njegovu funkciju može se uporediti sa prizorom usnulog čoveka. Čim ga neki spoljašnji nadražaj nagna da se probudi, on nalazi da su svih četrnaest delova njegovog tela (o čemu je već bilo reci) na svom mestu pripravni da deluju na njegov najmanji zahtev. Shodno tome, onog trenutka kada Avatar spozna Svoje Avatarstvo, uz pomoć jednog, dva ili više od ukupno pet Savršenih Učitelja tog doba, On takođe spoznaje da se četrnaest ličnosti Njegovog unutrašnjeg Kruga, sa njihovim karakterističnim ulogama, već nalaze na svojim mestima spremni da se prihvate svojih zadataka. Detaljno objašnjenje zašto baš ovih četrnaest određenih ličnosti zauzimaju svoja mesta prilikom svakog dolaska Avatara, zahtevalo bi poduže objašnjenje. Ko postaje jedan od četrnaestoro i na koji način se svaki od njih pridružuje unutrašnjem Krugu Avatara? Objašnjavanje ovih pitanja oduzelo bi nam još više prostora. Dovoljno je reći da svaka od ovih četrnaest različitih ličnosti, kada zauzme svoj položaj i funkciju, ne samo da ima slične karakterne crte kao i njen prethodnik, već mu je slična u svakom pogledu. Primerice, jednu od dužnosti u unutrašnjem Krugu Isusa Hrista obavljao je Petar. Prilikom ˝drugog Kristovog dolaska˝ ovu naročitu ulogu mora da preuzme neki drugi Petar, koji se može zvati bilo kako, ali čije su osobine uma i srca, kao i sve druge osobine, iste kao kod onog Petra. Isto važi i za Judu, Jovana, Tomu, i sve druge apostole unutrašnjeg Kruga u vreme Isusa Hrista. Svih četrnaest pripadnika Avatarovog unutrašnjeg Kruga, milošću Avatara, ostvaruju stanje Boga za vreme tog Avatarskog perioda koji traje približno sto godina posle Avatarove manifestacije na zemlji. Što se tiče spoljašnjih Krugova Avatara, nijedna od 108 osoba u devet spoljašnjih Krugova Avatara, ne obavlja dužnosti slične dužnostima koje obavlja njegov unutrašnji Krug. Svih 108 osoba postižu Bogoostvarenje milošću Avatara, ali ne i nužno za vreme Avatarskog perioda. Ovih 108 osoba u spoljašnjim Krugovima zauzimaju svoja mesta u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima onog Kruga koji se nalazi neposredno ispred njihovog. Na primer, pripadnici drugog Kruga, kojeg čini dvanaest osoba i koji se nalazi odmah do unutrašnjeg Kruga, grupisani su oko Avatara u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima unutrašnjeg Kruga. Isto tako, dvanaest osoba trećeg Kruga koji se nalazi odmah do drugog Kruga, grupišu su se oko Avatara na osnovu svojih pređašnjih veza sa pripadnicima drugog Kruga - a to isto pravilo važi i za preostalih sedam Krugova. Iskušenja novog svetskog poretka * Prvi put štampano 1941-Ur. Svetska oluja Svetska oluja koja je do sada prikupljala pokretačku snagu gromoglasno je eksplodirala, dostižući svoj vrhunac prouzrokovane sveopštu svetsku nesreću. U borbi za materijalnim blagostanjem, ljudska bezočnost je dostigla fantastične razmere. Mnogobrojne razlike medu ljudskim interesima postale su toliko naglašene, da su prouzrokovale otvoreni sukob. Čovečanstvo nije uspelo da reši probleme pojedinca i društva, a dokazi njegovog neuspeha su očigledni. Nesposobnost čoveka da se konstruktivno i kreativno odnosi prema svojim problemima, otkriva nam, na jedan tragičan način, da

Ona će pomoći da se život ponovo izgradi na čvrstim temeljima istine. Čoveku će se smučiti njegove neprestane želje.on ne poznaje svoju istinsku prirodu i pravu svrhu života. Čovečanstvo je sada bačeno u vatru krvavih sukoba i kroz ogromne muke ono doživljava krajnju nestabilnost i jalovost života zasnovanog samo na materijalnim koncepcijama. u žudnji za moći. Sebičnost je pustila tako duboko korenje da se može uništiti jedino ako se napadne sa više strana. velika patnja će ispuniti svoju svrhu i pokazati svoj smisao. Čoveku će se smučiti njegove želje. on će se osloboditi njegovog jarma. Saznanje da je život stvaran i večan uslov je za neprolazno blaženstvo. U ovom kritičnom vremenu univerzalne patnje. Pročišćenje će spontano iznedriti stvarni mir i sreću. Tada će čovek da preorijentiše svoj život u svetlosti drevne Istine i izmeni svoj stav prema bližnjima u svakodnevnom životu. Kucnuo je čas da čovek krene ka novom iskustvu Stvarnosti. Jedino izliv božanske ljubavi može dovesti do duhovnog buđenja. Onda kada probudi umorno čovečanstvo i u njemu uzburka iskonsku čežnju za pravim razumevanjem. Patnja vodi do razumevanja Velika patnja budi veliko razumevanje. Patnja kojoj nema premca vodice do neslućenog spiritualnog rasta. Nasleđe božanske ljubavi posredstvom Bogočoveka Takođe je sazrelo vreme da se čovečanstvo žarko zaželi kontakta sa otelovljenjem Istine u obličju Bogočoveka (Avatara). To nije utopija. Ne poznajući stvarnu svrhu života. čovek će sagledati svoje beskonačno Sopstvo u svim sopstvima. Čak i naj okoreliji grešnici mogu postati sveci ukoliko smognu hrabrosti i iskrenosti da izazovu drastičnu i korenitu promenu u svom srcu. ali će u budućnosti nastupiti period u kome zadugo neće biti ratova. da podnose patnju. Na drugoj strani su oni koji su kroz bolnu patnju i odricanja. Pohlepa i mržnja će dostići takav vrhunac da će se svi od toga na smrt izmoriti. Bog će ući u . Sa spoznajom duhovne vrednosti Jednote doći će i do jedinstvene međuljudske saradnje. Izgubivši put. Mir i sreća koji se rađaju iz samopožrtvovane ljubavi ostaju trajno. Prolazne patnje i beda ovog našeg doba vredne su trpljenja zarad dugog perioda sreće koji će napokon uslediti. dođe do te spoznaje. Krajnje je vreme da se iz agonije ovog našeg doba rodi stvarno razumevanje ljudskih odnosa. neobuzdanoj pohlepi i beznadežnoj mržnji. Gde će nas odvesti sadašnje razaranje? Kako će se okončati? Ono može voditi samo u jednom pravcu: čovečanstvu će pripasti muka od svega. smučiće mu se da ratuje iz mržnje. Božanska ljubav će učiniti najveće čudo. otkrili svoja iskonska viša sopstva. Individualna duša mora da potpuno svesno spozna svoju istovetnost sa univerzalnom Dušom. Došao je trenutak da se čovečanstvo neposredno suoči sa pravim uzrocima katastrofe koja ga je zadesila. Tada će bratstvo medu ljudima nastupiti kao prirodan rezultat neiskrivljenog opažanja stvarnosti. dok njihovo više sopstvo ostaje zatrpano u ruševinama raspadnutih formi koje gamižu iz mrtve prošlosti. oni tonu u najdublju kaljugu ove civilizacije. čovečanstvo je spremno da se okrene ka višem Sopstvu i ispunjenju Božanske promisli. nametnuti sledeće: da prestane da mrzi i počne da voli. Potvrda Istine Ujedinivši se sa svojim višim Sopstvom. oni zaboravljaju na svoje božansko nasleđe. da prestane da želi i počne da daje. Bliži se trenutak kada će Čovek u svojoj vatrenoj žudnji za srećom krenuti da traga za svojim istinskim izvorom. Bliži se trenutak kada će univerzalna patnja naterati čovečanstvo da krene užurbanim koracima ka duhovnoj prekretnici. da razumeju i budu požrtvovani. Čoveku će se kao jedina alternativa. Potreban je lek protiv sebičnosti Za bolesnu sebičnost čovečanstva biće potreban moćan lek univerzalnog spektra i energičnog delovanja. to je sasvim izvodljivo. Sadašnji rat uči ljude da budu hrabri. S jedne strane vidimo one koji slepo. Prerastajući ego-život. Jedini izlaz iz ćorsokaka biće nesebičnost. ujedinjujući se sa svojim Sopstvom. Ono će prihvatiti vodstvo božanskih sila. Okovani materijalnim interesima i ograničenim koncepcijama. Novi život zasnovan na duhovnom razumevanju biće potvrda Istine. plemenita i hrabra dela i samopožrtvovanost. traže svoju sreću. jedino rešenje. da prestane da vlada i počne da služi. Sukob sila svetlosti i mraka Svedoci smo oštrog konflikta između sila svetlosti i sila mraka. pohlepa i mržnja Sadašnji haos i razaranja preplaviće čitavu planetu. njihova srca ostaju opustošena mržnjom i zlobom. Vreme je da čovek. uz čiju pomoć ono može da se nadahne i uzdigne do spiritualnog razumevanja.

Ja postojim radi ove Ljubavi i ove Istine. ali njena jedina misao je. Sva njena iskustva kao da potvrđuju prolaznost fizičkog tela. Pored toga što smrt smatra zakulisjem životne pozornice čovek joj pridaje naglašen. a posle njih nastaju. Potoci života. Zdrav stav prema smrti može se izgraditi samo ako se život shvati nelično. ljudi usmrćuju sami sebe. za većinu ljudi smrt ima naglašen. može se reći.srca svih ljudi donoseći im trajnu i istinsku sreću. čak i za svetovnjaka. Reinkarnacija i karma Odeljak l Značenje smrti Poistovećivanje duše sa grubim telom Svetovna osoba u potpunosti poistovećuje život sa manifestacijama i aktivnostima grubog tela. koji se stalno vezuje za oblike. izvirući iz pradavnog izvora. čak i u svom ograničenom iskustvu ovozemaljski čovek može da pronađe izlaz iz morbidnih razmišljanja o smrti kao o nepopravljivom gubitku. izuzetan značaj. Novo bratstvo na zemlji. ona postaje uzrokom beskrajne . retke su one osobe koje u dužim periodima razmišljaju o smrti. Smrt kao zakulisje životne pozornice Pošto svetovna osoba smatra smrt prestankom života. uprkos svojoj prolaznosti. oblici u sebi sadrže i nit neprekidnosti postojanja: stari oblici bivaju odbačeni i zaboravljeni. Jer. i neosetno se prikrada najuzvišenijim pobedama i postignućima. i. Zato je primorana da veruje da je život isto što i telesno postojanje. uprkos činjenici da je većina ljudi sasvim zaokupljena svetovnim interesovanjima. on postaje žrtvom beskrajne tuge .da osvojite Sopstvo. Isto tako. Poručujem napaćenom čovečanstvu: Imajte nadu. obnavlja i podmlađuje. Iza svake smrti sledi novo rođenje. ˝Sta mi to znači?˝ Kada čovekna smrt gleda sa lične tačke gledišta. Dublja analiza pokazuje da žal zbog smrti vuče korene iz sebičnosti. na nju oslanjaju kao na najsigurnije i najpouzdanije sredstvo kojim se može ukloniti tuđe uplitanje ili agresija. I. novi oblici života. Ona je prečesto bivala svedokom postepenog razaranja tela koja su nekada odisala životom. Ja sam došao da vam pomognem i omogućim vam da sebe predate Bogu i prihvatite milosti Njegove Ljubavi i Istine. S druge strane. To će zadovoljiti najuzvišeniju potrebu i težnju čovečanstva.mada mu je život. pak. Stoga. smatraju smrt najtežom kaznom i najgorom osvetom. ili se. gubi fatalni prizvuk. Glas njegovog srca nije u skladu sa glasom njegovog intelekta. Mlade generacije smenjuju stare. neprestano nastaju i iščezavaju. preveliki značaj. Pošto nestanu oblici koji su mu bili dragi. Za većinu ljudi stvari stoje ovako: Iza kulisa zemaljske životne pozornice vreba neumitna i neizbežna činjenica smrti. Stoga je za nju početak i kraj telesnog postojanja isto što i početak i kraj upojedinjene duše. veoma teško. Svetovni čovek isključivo žudi za produženjem trajanja sopstvenog oblika i onih pojedinačnih oblika sa kojima je povezan. a ponekad pribegavaju smrti u nadi da će njome učiniti kraj svim onim zemaljskim brigama i problemima sa kojima nisu u stanju da se suoče. kada se životni vidici prošire. Prianjanje za pojedinačne oblike Zato. Ja dolazim da vam pomognem da izvojujete pobedu nad svim pobedama . bez prianjanja za pojedinačne oblike. Kontinuitet života Preterano pridavanje značaja smrti proizilazi iz Čovekovog prianjanja za pojedinačne oblike. život se uvek iznova rada i. Očuvanje i napredak sveukupnog života ne interesuje ga previše. kroz nove oblike. Za njega je jedan oblik dobar a drugi nije. što će dovesti do konačnog rešenja svih problema. a sve nacije će se ujediniti u Ljubavi i Istini. Prema tome. to će biti završni čin. i svet nastanjuju. On smrt svrstava u red najstrašnijih i najžalosnijih događaja. Osoba koja izgubi svog voljenog intelektualno poima da joj je život u celini na drugoj strani nadoknadio gubitak. ona joj pridaje veliki značaj. reč smrt. Božanska ljubav će učiniti da ljudi postanu nesebični u svojim međusobnim odnosima. najvećim zadovoljstvima i najburnijim veseljima. u celini gledano. A to je za svetovnog čoveka. Ljudi koji iz zlobe ili mržnje ubijaju druge. slivaju se u oblike koji. novim oblicima nadomestio izgubljene. a oblik sa kojim se on poistovećuje po svojoj važnosti daleko nadmašuje ostale. poput talasa okeana. suočavanje sa smrću vrši snažan uticaj na njih. u znak vrhunske žrtve.

za one koji su. posmatrano generalno. Njima preostaje samo da prihvate veru u besmrtnost i ništa više. Shvatanje da se sa smrću pojedinca gasi i njegov život. kojima je bilo namenjeno da sazru u tom životu. Zato čovek. posredstvom mentalnog tela. Sukob intelekta i intuicije Međutim. Prava istina. neprilagođenih opažanju finijih aspekata prirode. često bez otpora pri hvata veru u besmrtnost upojedinjene duše. Sanskare čije je trošenje veštački . međutim.tuge. Celokupna priroda može se uslovno podeliti na tri dela: grubi. a ova podela se podudara sa suptilnim i mentalnim čovekovim telima. U retkim slučajevima. Sve čovekove bitke za ideale. Dalje. u suprotnosti je sa nagoveštajima ˝razborite˝ inluicije. čak i u slučaju da ne raspolaže neposrednim znanjem o životu nakon smrti. Nakon što odbaci svoju spoljašnju ljušturu. Svaka jedinka ima mogućnost da pruži univerzumu nešto jedinstveno. tada nad bestelesnom dušom. čak i posto napusti svoje telo. baš kao što gluv čovek nije svestan zvukova. kao i sve njegove težnje ka božanskim i večnim stvarima. suptilni i mentalni svet. smrt samo periferna epizoda. čiji se glas ne može gurnuti u stranu. Ne postoji nikakav nepremostiv jaz između Onih i grubih aspekata prirode. kroz svoj duhovni rad otkrili i razvili latentne sposobnosti opažanja unutrašnjih nosača svesti. Upojedinjena duša nastavlja da postoji u unutrašnjim svetovima sa svim sanskarama svog suptilnog i mentalnog tela. kao da nestaju u ništavilištu smrti. Samoubica. vidljive. dobro i lepo. sa kojima su u veoma bliskom kontaktu. Oni postoje paralelno i međusobno se prožimaju. Malo je onih koji iz ličnog iskustva znaju istinu o besmrtnosti duše. posredstvom suptilnog tela. sanskare i dalje vrše uticaj. Kada je upojedinjena duša inkarnirana u fizičkom telu ona živi u grubom svetu. pa sanskare. U svojim nevidljivim aspektima priroda se sastoji od Onih materija i sila. ona nastavlja da živi ili u suptilnom svetu. sakriveni deo prirode deli se na suptilnu i mentalnu sferu. Fini. grubo telo. ili za one koji su. Kada se činom prevremene smrti zaustavi ispoljenje onih sanskara kojima je bilo namenjeno da sazru. to je onda nenadoknadivi gubitak za univerzum. najveći broj ljudi svoju zemaljsku karijeru završava pre nego što postigne spiritualnu Savršenost. temeljnog preispitivanja. Vančulno znanje o postojanju života posle smrti je većini ljudi nedostupno. Besmrtnost duše Besmrtnost upojedinjene duše moguća je zahvaljujući činjenici da duša nije isto što i fizičko telo. na primer. Prosečna osoba nije svesna postojanja unutrašnjih nivoa. Sukob nastaje onda kada se intuitivni nagoveštaji direktno sukobe sa manjkavim zaključkom intelekta da je smrt prestanak individualnog postojanja. opstaju i dalje. duša će napustiti grubo telo mnogo pre no što je okončala proces trošenja sanskara. pretpostavka o smrti kao definitivnom kraju individualnog postojanja. A po završetku sukoba dolazi do celovitog. Ako se smrt smatra konačnim uništenjem individualnog postojanja. neprihvatljivo je za čovekove duhovne aspiracije. postaće deo neposrednog iskustva za one koji su kroz svoja interesovanja za okultno izgradili mostove komunikacije sa ˝drugim svatovima˝. ili u mentalnom svetu. što niko drugi ne može. dok je. u trenutku smrti. dok se ostale epizode njenog postojanja odigravaju u unutrašnjim sferama. skraćuje sebi život veštački. ili pak. Ali ono samo po sebi ne rešava veće probleme sa kojima se čak i nelično rasuđivanje čovekovog intelekta suočava kada razmatra posledice smrti u okviru granica svog svakodnevnog iskustva. gde se uobičajeno shvatanje da je smrt prestanak individualnog postojanja slavlja pod sumnju. odbaci svoje grubo telo. čak i nakon što. iako se nadovezuju na one grublje. sva njegova nastojanja da ostvari nešto veliko. Finiji aspekti prirode. Za prosečnu osobu su unutrašnji nivoi praktično ˝drugi svetovi˝. Tri sveta Priroda je mnogo veličanstvenija nego što to obična osoba može da pojmi posredstvom čula fizičkog tela. nisu dostupni prosečnoj svesti koja opaža pomoću fizičkih čula. bili svcdoci javljanja i prikazanja umrlih. Posledice prevremene smrti Život fizičkog tela prestaje samo onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo predodređeno da se ispolje u toj inkarnaciji. pod posebnim okolnostima. Problemi neličnog intelektualnog pristupa Nelično rasuđivanje o životu u velikoj meri štiti um od naleta tuge zbog smrti bližnjeg. Zato je život u nosaču grubog tela samo jedna od epizoda neprekidnog postojanja upojedinjene duše.

u toku života na zemlji. te tako strahovito žudi za grubim stvarima da pokušava da ispuni svoje želje posredstvom grubih tela inkarniranih duša. trudeći se da što duže održe kontakt sa grubim svetom. ona je uronjena u totalnu subjektivnost i obuzeta je proživljavanjem zemaljskih impresija. zagrobni život ostalih duša je mnogo lagodniji. Smrt kao interval između prethodne i naredne inkarnacije U normalnim slučajevima. Isto tako. Ovakve duše neprekidno vrebaju priliku da muče inkarnirane osobe koje poseduju slične sanskare. svest duše usmerena je na ove impresije. njegove želje i doživljaji izgube na intenzitetu. U intervalu između smrti i naredne inkarnacije. svoju žudnju da doživi grubu manifestaciju okrutnog besa ostvariće posredstvom nekoga ko je sklon ispoljavanju besa u grubom svetu. Njome započinje interval između dve inkarnacije. jer je svest o tome uslovljena postojanjem fizičkog tela. One tonu u subjektivno stanje gde otpočinje jedan novi proces. usled čega duša koja je napustila telo i dalje silno žudi za stvarima grubog sveta. međutim. Tako procesi svesti bivaju zatomljeni ovim dodatnim grubim velom. a kada napusti fizičko telo. u povoljnom trenutku će zaposesti njegovo fizičko telo. imaju veliki značaj za upojedinjenu dušu. Duše koje su postale žrtvom jednog tako teškog stanja mogu se doista smatrati vrlo nesrećnim. njena svest je. zadovoljstvo i bol doživljavaju se mnogo intenzivnije nego za zemaljskog života. Pakao i raj su stanja uma. svako zadržavanje veze sa grubim svetom predstavlja ozbiljnu prepreku prirodnom toku daljeg života duše. Reinkarnacija i karma II Odeljak II Pakao i Raj Subjektivnost posmrtnog života Posle smrti prosečna duša više ne poseduje svest o grubom svetu. Neodoljiv poriv bestelesne duše U tim slučajevima. smrt nastupa onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo potrebno da sazru. zovemo raj i pakao. Želje i iskustva se u posmrtnom stanju intenziviraju I u stanju pakla i u stanju raja želje postaju mnogo intenzivnije obzirom da im vise nije potrebno da se ispolje posredstvom grubog tela. U životu posle smrti. utisci o iskustvima grubog sveta ostaju u mentalnom telu i nastavljaju da se ispoljavaju u polusuptilnom svetu. nije svesna svoje suptilne sredine. to jest duša koje su još uvek opsednute grubim svetom. propuštena kroz zatamnjeno staklo. doživljavaju kroz medijum grubog tela. Uporedo sa željama intenziviraju se i doživljaji vezani za njihovo ispunjenje ili neispunjenje. Duša. bestelesna duša može osećati toliko snažnu želju za ispijanjem alkohola da mora pribeći neprirodnim metodama u cilju da je zadovolji. i tako se zadovoljiti. Dok čovek boravi u fizičkom telu. Stanje pakla i stanje raja U životu nakon smrti. nastavljaju svom snagom da dejstvuju čak i u zagrobnom životu. obične duše nastoje da se prilagode prekidu veze sa grubim svetom i potčine se ograničenjima izmenjenih uslova egzistencije. što ishoduje u ponovnom oživljavanju i buđenju zemaljskih impresija i njima odgovarajućih doživljaja. Tako. jer neprirodnim zadovoljavanjem grubih želja posredstvom onih koji su još uvek inkarnirani. Iako duša istovremeno koristi i svoja viša tela. na primer. Smrt je zapravo period odmora i privremenog povlačenja iz grube sfere. Za vreme zemaljskog života se želje. proces misaone retrospekcije zemaljskih iskustava kroz oživljavanje sanskara vezanih za zemaljski život. Ovakva subjektivna stanja pojačanog zadovoljstva.zaustavljeno. Kada pronađe nekoga ko je prikladan medijum za ispijanje alkohola u grubom svetu. što umanjuje njihovu snagu. postane prigušena. kao i prateća zadovoljstva i patnje. životnost i intenzitet . bestelesna duša oseća neodoljiv poriv ka grubom svetu. subjektivno. one nanose i sebi i njima mnoge nepotrebne patnje. pakao i raj su samo iluzije u okviru šire Iluzije. ponajviše zaokupljena grubim telom. Kada duša odbaci svoje fizičko telo. Premda dolazi do gubitka svesti o grubom svetu. odnosno patnje. ona potpuno raskida sve veze sa grubim svetom. Za razliku od navedenih izuzetaka.baš kao kad svetlost. njihov intenzitet se . U poređenju sa ovim unesrećenim dušama. Preostaju samo um i ego sa svim impresijama nakupljenim za vreme ovozemaljskog života. I mada. a ne stvarna mesta.

Takve grublje želje proizvode stanje pakla. spadaju u ovaj tip želja. doživeti sreću razmišljajući o Njemu. Razlika između grubih i finih želja Za razliku od finijih želja. ona će moći to zadovoljstvo sebi da priušti jednostavno razmišljajući o njoj. na primer. U rajskom stanju se ništa ne preprečava između želja i njihovog ispunjenja. konkretan. Ispunjenje želja putem misli U stanju koje zovemo raj. uz pomoć imaginacije. podložna ograničenjima oprečnosti bola i zadovoljstva. Svako zamišljanje grubih objekata služi da se naglasi potreba za njihovim posedovanjem. i kod finih želja (kao što je želja za slušanjem muzike) postoji element želje za čulnim kontaktom sa fizičkim zvucima. u stanju raja. Zato one ne donose osećaj ispunjenosti nalik onome koji je prisutan kod finijih želja. zahvaljujući pojačanoj subjektivnosti stanja svesti. neke osobe razviju sposobnost da zadovolje želje bez posredovanja grubog tela. ne uživa u dobroj besedi zbog čulnog doživljaja zvuka. stanja vezanosti. količina i intenzitet nagomilanih impresija. posesivnim i prianjanjajućim za fizičke stvari. ne protiče na isti način kao što protiče u grubom svetu. Vreme u polusuptilnom svetu Oba stanja su. Pošto grubi objekti grubih želja nisu dostupni u polusuptilnom svetu. preovlada radost. čije se ispunjenje postiže posredstvom razmišljanja i imaginacije. intenzivno uživa u svojim sopstvenim kompozicijama. Posle smrti. Grube želje daju stanje pakla Neke želje neposredno se tiču posedovanja i asimiliranja grubih stvari kroz grubo telo. On je. proždrljivost ili žudnja za alkoholom i drogama. i da ga prati telesna reakcija. ispunjenje putem misli ili osećanja uvek je na dohvat ruke. Kod grubljih želja je najvažnije da doživljaj prisvajanja fizičkih objekata bude stvaran. Čovek. Betoven je. njihovo zamišljanje može jedino da ishoduje u intenziviranom doživljaju patnje. Zadovoljstvo koje proističe iz razmišljanja o muzici mnogo je snažnije od zadovoljstva koje osoba oseća dok u zemaljskom životu sluša fizičke zvukove. Kao što u grubom svetu grube želje donose više patnje no radosti. tada čovek dospeva u stanje raja. Naravno. tako i u životu posle smrti. Isto tako će osoba koja s ljubavlju meditira o Voljenom. Kroz njih upojedinjena duša svoje postojanje u grubom telu oseća življe nego kroz iskustva finijih želja. ovakva imaginativna ispunjenost je neuporedivo veća.srazmerno poveća. na primer. Vreme u polusuptilnom svetu. ako duša poželi da čuje veličanstvenu muziku. konkretni čulni oseti igraju sporednu ulogu. već da bi upio njenu intelektualnu dubinu i emotivnu snagu. još na zemlji uživao u raju. bez obzira da li je On fizički prisutan ili ne. Zamišljanje zanosne muzike je zamena za vibracije fizičkih zvukova u gruboj sferi. Radi se o tipično zemaljskim željama. grube želje su usmerene na čulne doživljaje. o tome odlučuje priroda. međutim. odnosno neispunjenje grubljih želja. iscrpljuje se u telesnim senzacijama. od posedovanja predmeta želje. ne osvrćući se na razumsku i moralnu opravdanost čulne opsednutosti. Za grube želje je karakteristično prisvajanje i asimilacija grubih objekata. oživljavanjem iskustava vezanih za finije želje. kao u gruboj sferi. njega strogo određuju impresije prikupljene za vreme boravka u grubom svetu. U takvim željama prevagu imaju Čulne senzacije i telesne reakcije. Patnja pakla i blaženstvo raja Skoro čitav smisao iskustava vezanih za ispunjenje. Telesne senzacije grnbih želja U finijim željama. Međutim. Ali kada u zagrobnom životu. Raj na zemlji Čak i u zemaljskoj sferi postojanja. Koliko će ona trajati. Organske senzacije fizičkog tela igraju presudnu ulogu u iskustvima vezanim za grublje želje. Grublje žeije kao što su požuda. Mada vreme polusuptilnog sveta nije isto što i vreme grubog sveta. figurativno rečeno. Tako čovek dospeva u stanje pakla. važno je . bio sasvim gluv. ispunjenje Želje ne zavisi. Želja se ispunjava samim razmišljanjem o željenom predmetu. postoje sa svesti podignut spoljnji sloj koprene grubog tela. Međutim. ovde zvuči nisu bitni zbog njih samih. Na primer. no ipak je bio u stanju da. ponovno oživljena iskustva vezana za grublje želje čine da patnja prevagne nad radošću. već zbog njihovog svojstva da Izraze lepotu.

dobrostivost prema bližnjima i sve emocije koje to prate. okrenuta spolja i u budućnost.mržnja i ljutnja. kao i ljubav i osećanje bliskosti sa drugima . ona je otkrivanje nečega što je u prikrivenom stanju već bilo u posedstvu duše. Razvijena intuicija je sređeno zgusnuto znanje. Ona je zaokupljena mogućnošću da u sadašnjosti ili budućnosti ispuni i zadovolji svoje sanskare. koja pritom neće imati nikakvih sećanja na događaje iz prethodne inkarnacije. oslobođenim žurbe i potrebe za hitrom akcijom. nešto kao dodatak na opremu psihe. Istine koje je um apsorbovao u posmrtnom životu u sledećoj inkarnaciji postaju sastavni deo urođene mudrosti. svest je. samo uvećavaju obmanu i patnju koja preovlađuje u stanju pakla. kao što su požuda i njeni emocionalni nusprodukti . A u narednoj inkarnaciji one će postati integralni deo intuitivne prirode aktivne svesti. koja je njihov početni kapital u zemaljskim poduhvatima i istraživanjima. proživljavajući impresije koje su ostavile za sobom. Isto kao što je melodija koja se čuje sa gramofonske ploče onakva kakva je prvobitno utisnuta na ploči. Retrospektivno istraživanje zemaljskog života Međutim. Asimilacija zemaljskih iskustava Prema tome. kao što je slučaj sa svim prisećanjima.ona prestaju.napomenuti da su stanje raja i stanje pakla daleko od toga da budu trajna. U tom stanju većina duša ponovno doživljava iskustva stečena tokom zemaljskog života. pod pritiskom neistrošenih sanskara. Zemaljski život je već ulovljen na filmskoj traci uma.su samo instrumenti . Intuicija je rezultat prošlih iskustava. a upojedinjena duša će tako započeti svoju narednu inkarnaciju u fizičkom telu obogaćena prethodnim naravoučenijima. kada ispune svoju namenu u životu upojedinjene duše . U zagrobnom životu se svest ljudi nalazi u subjektivnom i retrospektivnom stanju. Bilo bi to prosto ponavljanje onoga što se već jednom dogodilo. do kraja pregleda zapis o svom zemaljskom životu. preciznije rečeno. tako je i kvalitet intenziviranih. stanja raja i pakla ne bi imala nikakav naročit smisao. tako i stanje pakla i stanje raja prestaju onda kada svest prođe sve utiske koje je ponela sa sobom iz života na zemlji. Lekcije naučene kroz svojevrsnu refleksiju i popis iskustava u mentalnom telu proživljavaju se kroz patnju ili sreću pojačanog intenziteta. Oživljavanje impresija Grublje čulne želje.oprinose životu prosvećenosti i radosti koja preovlađuje u stanju raja. ukoliko bi se posmrtni život pojedinačne duše sastojao samo od pukog misaonog ponavljanja zemaljske prošlosti. Sećanja na životni zemaljski put i kroz njega stečena iskustva. kao neposredna reakcija na životne situacije koje se menjaju iz časa u čas.zajedno sa procesima pregledanja i sređivanja istih iskustava u zagrobnom životu . Finije želje. u najvećoj meri zaokupljena ponovnim pregledanjem i procenjivanjem vrednosti i značaja prošlih iskustava. strogo određen načinom života koji je bio vođen na zemlji u fizičkom telu. Svesti se u posmrtnim stanjima pruža prilika da na miru. Raj i pakao i oslobađanje intuitivne mudrosti Razne duše započinju svoju zemaljsku karijeru s različitim stepenom intuitivne mudrosti. Okončanje stanja pakla i stanja raja Baš kao što zvuk zabeležen na gramofonskoj ploči utihne nakon što igla prođe sve brazde. čovek lakše i uspešnije sagledava njihovu prirodu. ostaje samo da se pristupi podrobnom proučavanju uz pomoć filma koji će se projektovati na ekranu subjektivne svesti. U jednom dubljem smislu sva iskustva zemaljskog života . afinitet za umetnost i nauku. stanje raja i stanje pakla su sredstva koja pomažu da se asimiluju iskustva stečena u razdoblju zemaljskog života. Sa nestankom onih sanskara koje čoveka teraju napred. uveličanih doživljaja koje duša ponovo prolazi u posmrtnom životu. Kada se iskustva intenziviraju. biva zamenjena jednim opuštenijim raspoloženjem. Njihovo trajanje zavisi od trajanja i prirode iskustava duše za njenog života u fizičkom telu. Analogija sa filmskim zapisom U životu posle smrti. javljaju se mnogo živopisnije nego za vreme zemaljskog života. prethodno pročišćeno kroz raznorazna iskustva sakupljena tokom prošlih života. kao što su idealističke aspiracije. Na zemlji je svest većine ljudi. grozničava užurbanost zemaljskog života. Sa tog stanovišta pakao i raj ? zagrobnog života su senka čovekovog zemaljskog života.

još od samog početka stvaranja. Kada duša obuče novo fizičko telo. vidi u snu nekoga koga ranije nikada nije sreo. osoba više ne sumnja u to da je u nekoliko ranijih života živela u društvu mnogih drugih osoba. nastupiće konflikt između pogrešnih pretpostavki i onoga što nalaže razborita intuicija. mogu javiti samo sećanja 12 sadašnjeg života. znaju daje takozvano rođenje samo inkarnacija upojedinjene duše u gruboj sferi. Reinkarnacija i karma III Odeljak III Postojanje i sećanje na prošle živote Mostovi rađanja i smrti Osobe koje imaju direktan pristup natčulnim istinama u vezi sa životom duše i njenim reinkarnacijama. Sve dotle dok je svest sputana fizičkim telom i moždanim procesima. čovekov um poseduje i urođenu sklonost da povrati čvrstu veru u vrednost i razložnost života i vremenom će prihvatiti ona objašnjenja koja su u skladu sa dubljim duhovnim težnjama i zakonima.postepenog razvoja intuitivne mudrosti koju je duša oduvek. Svako ko želi da vidi život kao otelovljenje večne i božanske namere. tako ne sumnja u svoje prošle inkarnacije. To su mostovi preko kojih život prelazi iz jednog u drugi tip postojanja. nailazi na nepremostivu prepreku pošto uvidi da na ovom svetu vrli povremeno duboko pate. naviranje ovakvih . zahvaljujući svojoj sposobnosti da ne zamagljeno opažaju stvari. Nepoznate osobe koje se pojavljuju u snovima najčešće su upravo one osobe sa kojima se snevač susretao u bivšim životima. Neprekinuto trajanje duše prelama se kroz dve najvažnije tačke: rođenje i smrt. Nepravedna raspodela sreće i nesreće u od nosu na materijalna bogatstva. a funkcionisanje normalne budne svesti u bliskoj je vezi sa moždanim procesima. pod normalnim okolnostima. ali su nedostupna svesti prosečne osobe jer su obavijena gustom koprenom. Otvorenost da se prihvate dublja objašnjenja Čovekov um sklon je da prema životu zauzme stav prepun gorčine. kojoj je na kraju suđeno da dopre do Izvora svih stvari. naizgled se kosi sa racionalnošću i pravednošču celokupne šeme univerzuma. takvi snovi. ukoliko ne raspolaže dubljim tumačenjem ove pojave. u san procure neke scene iz prošlih života koje se u kontekstu sadašnjeg života ne mogu objasniti. Posledica sticanja novog mozga Još je manje onih koji imaju direktan pristup istini o reinkarnaciji. ili u onima koji misle daje sa rađanjem tela otpočelo njihovo postojanje. Međutim. To je zbog toga što novi mozak ne dopušta da u njega prodru sećanja na iskustva koja su sticana posredstvom drugih mozgova u nekim ranijim životima. dok rđavi imaju na raspolaganju sve pogodnosti ovoga sveta. A ono što važi za zemaljski život i iskustva tokom života na zemlji. U svesti se. Snevač. pouzdano i postojano koliko i sećanje iz sadašnjeg života. To je umnogome gore čak i od lične tuge čiji je uzrok nečija smrt. ona dobija i nov mozak. Kao što ne sumnja u već proživljeni deo sadašnjeg života. Pravo sečanje na prošli život je jasno. Ono što nalaže intuicija U onima koji smatraju daje smrt okončanje individualnog postojanja. U mentalnom telu individualne duše nalaze se očuvana sećanja na sve prošle živote. Sećanje na prošle živote Retke su prilike kada. Na svu sreću. naročito ako su učestali. a međufaza između smrti i ponovnog rođenja potrebna je isto koliko i međufaza između rođenja i smrti. prožet okorelim cinizmom. Javljanje sećanja na prošle živote Broj osoba koje se mogu setiti svojih prošlih života zanemarljivo je mali u odnosu na veliku većinu koja je toliko duboko ogrezla u sferu grube egzistencije da čak ni ne naslućuje postojanje natčulnih činjenica. Kada se seti. na primer. posedovala u latentnom obliku. gledano sa individualnog stanovišta pravednosti. nego onih koji imaju direktan pristup istini o besmrtnosti individualne duše. ne mogu se smatrati opipljivim pokazateljima prošlih života. važi i za stanja pakla i raja u posmrtnom životu: oni su sastavni deo putovanja upojedinjene duše. Rađanje i smrt imaju podjednak značaj za uzvišeniji život duše. uprkos otporu mozga. Oni naprosto govore da su se u rad imaginacije umešale informacije koje potiču iz prošlih života.

Tek kada ostvari stepen čiste. ili da ona polaže pravo na nekoga. Ona jednako spokojno gleda na sve svoje stare prijatelje i neprijatelje. ali opipljivu ulogu u određivanju njegovih akcija i reakcija.sećanja je uslovljeno ograničenjima mozga. Jer može se dogoditi da osobe koje je nekada smatrala svojima. Njenu svest će jednog trenutka preplaviti velika količina informacija u vezi sa njenim inkarnacijama i inkarnacijama drugih ljudi koji su sa njom bili povezani u prošlim životima. nego će joj pružiti mogućnost da pomogne i drugima na stazi. izuzimajući retke i izuzetne slučajeve. Ovo nipošto ne znači da su sve njegove akcije u potpunosti određene iskustvima stečenim u postojećem Životu. Oslobođena je ideje da neko polaže pravo na nju. Sva zbivanja iz pređašnjih života igraju nesvesnu. Gubitak sećanja na prošle živote ne utiče na duhovni razvoj Osoba ne može. . Uprkos stvarnom uticaju koji imaju prošli životi ostaje činjenica da sve dok je čovek zaštićen od oživljavanja sećanja. Iz više razloga znanje o prošlim životima nije nužno za napredovanje na stazi duhovne evolucije. ustvari nije tako. tada bi mu se život strahovito iskomplikovao. Iz njenog uma su iščezle sve zapletenosti i zamke ličnog ega. To ne samo da će joj pomoći da. stalno menjaju uloge. nije namenjeno da se suoči sa takvom zbrkom jer je zaštićen od sećanja na prošle živote. I ukoliko bi nastavila da prianja. u sadašnjem životu pripadaju nekom drugom. što mu dopušta da srazmerno lako odredi pravac i smer svog delovanja na osnovu onog što otkriva u postojećem životu. bio dodatno opterećen sećanjem na bezbrojne prošle živote. pošto je saznala dublje istine o svekolikom jedinstvu života i prozrela iluzornost sve tovnih zbivanja. kao na pozornici.koja. neumoljivo oblikuje postojeće životne okolnosti. Za duhovni razvoj bitno je živeti u svetlosti najviših ljudskih vrednosti spoznatih intuicijom. Tek kada se svest oslobodi ograničenja koja joj nameće mozak. A to podrazumeva određeni stepen neprianjanja i razumevanja koji poseduju samo duhovno uznapredovale individue. kao i iz sadašnjeg života. predstavljaju prepreke ispunjenju duhovnih zahteva koje čoveku nameću promenljive životne situacije. No. neiskvarene ljubavi. Čak i sećanja iz sadašnjeg života. Našao bi se u čudu. njegova svest nije izložena konfuziji koja bi nastala ukoliko bi on pri određivanju svojih akcija i reakcija morao uzimati u obzir još i činjenice iz prošlih života. To što se čovek ne može setiti svojih prošlih života u prvi mah izgleda kao velika šteta. Uslovi za povratak sećanja Oživljavanje sećanja na prošle živote može da protekne bez konfuzije i gubitka ravnoteže samo onda kada je osoba dospela u stanje neželjenja i izgubila osećaj za ˝moje˝ i ˝tvoje˝. zbunjen obiljem scena u kojima osobe. Jedino tada će takva sećanja za nju biti korisna. u mnogim slučajevima. usmeravajući ih u svetlosti znanja o njihovim prethodnim životima. Duhovna priprema Spiritualno zrela osoba se nalazi u stanju neželjenja i ispunjenosti neličnom ljubavlju. Stepen do kojeg je stigla u odbacivanju ograničenja je takav da je postala sasvim objektivna i prema rođacima i prema ostalim osobama iz svojih prošlih. zahteva i isteruje svoje. Mudro korišćenje oživljenih sećanja Samo duhovno pripremljenu osobu oživljavanje sećanja na prošle živote neće uzdrmati. svesnim karmičkim prilagođavanjem dalje napreduje na duhovnoj stazi. Te prirodne mere predostrožnosti osiguravaju nesmetanu duhovnu evoluciju upojedinjene duše. a ne na osnovu prošlosti. Može se reći daje čitav problem čovekove emancipacije u stvari problem oslobađanja od prošlosti . moguće je oživeti i integrisati sećanja na prošle živote koja su sva uskladištena u mentalnom telu. Da bi poklonik mogao da se nosi sa uznemiravajućim sećanjima na prošle živote. pouzdana i jasna sećanja na prošle živote mogu se javiti i tragačima koji tek prolaze kroz unutrašnje nivoe svesti i koji još uvek nisu postigli spiritualnu savršenost. njegov um mora da bude očišćen od posesivnosti svake vrste. Njemu. međutim. stvorila bi i sebi i drugima neviđene komplikacije. Doduše. pristiglo u vidu sećanja na prošle živote. duhovno zrela osoba može hladnokrvno da prosuđuje i pravilno i mudro iskoristi novostečeno znanje. u slučaju ljudi vezanih za točak rađanja i smrti. imati sećanja na prošle živote ukoliko nije dovoljno napredovala u duhovnom pogledu. Događaji i osobe mu se javljaju u jasno definisanom i ograničenom kontekstu. Zaštita od komplikacija Kada bi čovek koji nije dovoljno duhovno uznapredovao.

U biljnom svetu pojavljuju se razlike medu polovima sa posebnim biološkim funkcijama. Reinkarniranju upojedinjene duše kroz ljudske forme prethodi njeno uzastopno inkarniranje u podljudskim formama. ljudska bića takođe bivaju podvrgnuta polnim razlikama. U evoluciji polne dualnosti. Kod ljudi je polnost u toj meri razvijena da više ne utiče samo na telo. na primer od majmuna. duhovni razvoj biva znatno ubrzan. Znanje o prošlim životima Kada postignu duhovno savršenstvo. u muškom ili ženskom obličju. sa stajališta evolucije formi. Čovek ima manje mogućnosti da pogreši. pčela itd. postaje integralni deo svesti. već je to duboko ukorenjen faktor koji utiče na životinjsku svest. Stoga se. Ona suštinski utiče i na psihu. bezobličnom. Sve osobenosti poklonikove duhovne staze određuju upravo događaji iz prošlosti.Prednosti prirodnog povratka sećanja na prošle živote Nakon što se sećanja na prošle živote jave. Seks je. koja sada teži da se izrazi posredstvom tela. pak. a sa druge. duša dospeva do pune svesti i snage u svojoj poslednjoj životinjskoj formi. javljaju tek u kasnijim fazama evolucije. Uz pomoć obuhvatnijeg i preciznijeg znanja lakše i brže se rešavaju problemi kako svetovne. mada se neki posebni oblici dualnosti. suočavajući se svesno sa istorijom njihovog nastanka. Njegova duhovna evolucija dospeva do tačke na kojoj neosvešćena prošlost. biljke se nalaze u sredini između mineralnog sveta u kome nema polnih razlika i ptica i životinja gde su se te razlike u potpunosti uobličile. Sve ove činjenice. specifičan izraz životne energije i telesnog privlačenja koji podrazumeva razlikovanje oblika. može reći da se diferencijacija polova javlja još na nivou biljaka i drveća. Čovek tada može da odveže čvorove koji su ga držali privezanog za svetovne stvari. Kontakt između muškog i ženskog pola kod biljaka i drveća (usled pričvršćenosti za podlogu) uspostavlja se posredno preko vetra. nedokučive za poklonika. kao što je razlikovanje polova i privlačenje zasnovano na polnosti. Pre nego što se inkarnira u prvu ljudsku formu. smatrajući ih nevažnim činjenicama svetovnog postojanja. te specifičnu vezanost psihe za oblike. . Reinkarnacija i karma IV Odeljak lV Specifični uslovi inkarnacije Razlike u polovima kao specifičan vid dualnosti Upojedinjena duša ima svoj koren u beskonačnom. koju potom odbacuje da bi preuzela ljudsko telo.odnosno. Prepreke stvorene u prošlosti sada su u domašaju svesti i mogu se razumno i pažljivo otkloniti. pa je veća verovatnoća da će preduzeti najbolju moguću akciju da bi došao do željenih rezultata. Nasleđujući i svoja tela i svoju svest od visoko razvijenih životinja. Nerazgovetna intuicija biva dopunjena razložnim činjenicama. koji koristi svoje znanje da bi pospešio i ubrzao njegov spiritualni napredak. Težina. tu je i dualnost . koja ga je do tada sputavala. ali sa stanovišta njihove svesti. Polnost u podljudskim oblicima U mineralnom carstvu ne postoje polne razlike. ne može se reći da postoje ikakve polne razlike jer svest sveta flore još nije obojena polnošću. s jedne strane je centar svesti. Učitelj pokreće poklonika sa tačke na kojoj se ovaj zaustavio u eksperimentisanju i istraživanju u prošlim životima. tako i duhovne prirode. ma kako prigušen i nejasan bio. Polnost oblikuje psihu Kod životinja polnost ne samo da se izražava kroz različite telesne aktivnosti. mudri Učitelji prestaju da se interesuju za prošle inkarnacije. Njihovo znanje o prošlosti služi im za pravilno vođenje svojih učenika. od prepreka ili srećnih okolnosti koje su pratile njegova ranija dela. bespolnom i nedeljivom biću Boga. odnosno lakoća njegovog kretanja stazom zavisi od načina na koji je tragao za najvišom Istinom u prošlim životima. Dualnost i evolucija pojavljaju se sa nastankom upojedinjene duše. Gde god je subjekat i objekat. Biljke nisu svesne svoje polnosti jer njihova rudimentarna svest ne uočava razlike među oblicima. oni to čine samo da bi pomogli toj osobi na stazi do večne Istine. Ukoliko se i posluže svojim znanjem o prošlim životima neke osobe. dostupne su nezamagljenom opažanju Savršenog Učitelja. koji je izvan svih oblika dualnosti ili evolucije. njegovo okruženje.

Muške i ženske inkarnacije Pošto postigne ljudsko obličje. u ovom ili onom vremenskom razdoblju. baš kao što današnja prosečna žena na Zapadu više naginje spiritualnim idealima od prosečnog muškarca. u celini gledano. da evropska duša preuzme na sebe formu Hindusa ili hinduska duša formu Evropejca. Prednost ženskog obličja sastoji se u tome što Sadgurui. geografskih i telesnih obeležja njene inkarnacije. na primer. One se menjaju u skladu sa vremenskim razdobljima i prema tome da li se inkarnacija odvija na Istoku ili na Zapadu. dok inkarnacija na Zapadu nosi sa sobom jaču težnju za materijalnim životom nego inkarnacija na Istoku. U drugim razdobljima je upravo obrnuto. Nijedna žrtva učinjena za sreću i blagostanje njihovih muževa nije im bila prevelika. Osobenosti neke inkarnacije određuju sanskare Opšte prednosti i nedostatke jedne inkarnacije uvek određuju specifične sanskare koje je duša prikupila u prošlosti. Ljudska obličja mogu biti muška ili ženska u zavisnosti od sanskara i spiritualnih po treba duše. inferiorno ili ravnopravno. U nekim istorijskim razdobljima su muškarci aktivniji. Kada jednom postigne status ljudskog bića. te da li duši odgovara život kakav se vodi na istočnoj ili na zapadnoj hemisferi. Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Zapadu a potom se inkarnirala na Istoku. Reinkarnacija i karma V Odeljak V Neophodnost muške i ženske inkarnacije . Avatar se uvek pojavljuje u muškom obličju. u pogledu spiritualnih ili materijalnih pitanja. Muškarac koji živi na Istoku razlikuje se od muškarca koji živi na Zapadu. tako da istočnjački um oseća spontaniju težnju za Bogom. pa čak i Avatar. Promena hemisfere Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Istoku. u muškom ili ženskom obličju. Prednost muškog obličja sastoji se u tome što ga preuzima većina Sadgurua. moraju doći na svet posredstvom njega. duša prolazi kroz nebrojene inkarnacije u ljudskom obličju. Istok se danas razvija više u spiritualnom no u materijalnom pravcu. a posle toga se inkarnirala na Zapadu. a daje duša. Događa se. Inkarnacija na Istoku nosi sa sobom jaču težnju za spiritualnim životom nego inkarnacija na Zapadu. odnosi prema suprotnom polu naizmenično superiorno. Nekada davno su žene Istoka bile hrabre i obrazovane. mora da iskusi i materijalni i spiritualni vid života. Istok i Zapad Uopšteno rečeno. Dok žene mogu biti sveci i Sadgurui. ona će voditi život u skladu sa zapadnjačkim modelom života. što zavisi od vremenskih. i mada živi na Istoku. pre no što se oslobodi opterećenja podeljenog života. Odlike određene inkarnacije ne zavise samo od pola inkarnirane duše. energičniji i naginju materijalnim stvarima više nego žene. Valja imati na umu da ta razlika ima veze samo sa prošlim inkarnacijama i sanskarama. vodice život suštinski usklađen sa istočnjačkim modelom življenja. Prema tome. a žena koja živi na Istoku razlikuje se od žene koja živi na Zapadu. ove nataložene sanskare određuju da li će se duša inkarnirati na Istoku ili na Zapadu. i mada živi na Zapadu. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila dok je bila inkarnirana na Istoku. sama po sebi. slučajevi nazadovanja u podljudske oblike ekstremno su retki. Ali duša. Sada prosečni muškarac sa istočne hemisfere gorljivije stremi duhovnim idealima od prosečne žene. razvija više u materijalnom no u spiritualnom pravcu. pa zapadnjački um spontanije teži intelektualnom i umetničkom izrazu. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila tokom svog života na Zapadu. iznad takvih razlika. Zato se ista duša mora inkarnirati kako na Istoku tako i na Zapadu. Interesantno da se jedna ista duša. A Zapad se. Istorijska razdoblja Mogućnosti koje pružaju muške ili ženske inkarnacije nisu strogo utvrđene. a njihova duhovna skromnost je bila takva da su se prema svojim muževima ophodile kao prema bogovima. već i od vremenskog razdoblja inkarnacije. Potrebe za daljim napredovanjem duše određuje priroda nataloženih sanskara. duša se po pravilu više ne vraća u životinjski oblik.

nego što na kraju tu identifikaciju još više naglašava. oba pola imaju jednaku vrednost. Muške i ženske inkarnacije su podjednako neophodne Muška i ženska inkarnacija su podjednako važne za Samospoznaju i ne bi bilo ispravno smatrati da je jedna važnija od druge. nadoknadi razdvojenost do koje je došlo zbog identifikacije sa telesnim polom. Nakon što se identifikovala sa određenim telom. dok se ženske sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. U svemu tome je najinteresantnija činjenica da će se jedna ista duša naizmenično isticati osobinama volje i racija. Pošto ostatak uma biva potisnut i neispoljen u nesvesnom. koji nije u saglasnosti sa telom. Težnje svojstvene suprotnom polu uglavnom se potiskuju u nesvesni deo uma. U stvarima srca su žene obično superiornije od muškaraca. odnosno kvalitetima srca. ženske sklonosti ostaju pritajene. stvarajući veštački jaz sa telom suprotnog pola vezujući se za njega kroz privrženost i težnju za posedovanjem. Premda postoje razlike između specifičnih prednosti koje pruža svaki pol zasebno. ne mogu se lako naučiti u muškim. Seks je zapravo pokušaj svesnog uma da. Kako dolazi do vezivanja za suprotni pol Poistovećenje sa telom povlači za sobom i poistovećenje sa polom. U stanju su da intenzivno vole i spremne su da za voljenog podnesu svaku žrtvu. može se reći da seksualno privlačenje označava težnju uma da se ujedini sa svojim nesvesnim delom. Stupanje u vezu sa osobom suprotnog pola je znak da potisnuti deo uma. Kod muškarca su po pravilu naglašeniji volja i racio. Muškarci se ističu svojom sposobnošću jasnog rasuđivanja i nepokolebljivom namerom. ne samo zbog toga što proizilazi iz identifikacije sa telom. duša mora da prođe i kroz muške i kroz ženske inkarnacije. u pevanjima u kojima se iskazuje privrženost Avataru. pošto nisu u skladu sa telesnim polom i ne mogu se telesno ispoljiti. a razumevanje ostaje nepotpuno sve dotle dok obuhvata samo jednu suprotnost. muške sklonosti ostaju pritajene. ona će naizmenično preuzimati brojna muška i ženska obličja. u svesnom delu uma javlja se osećaj nepotpunosti uporedo sa čežnjom da se ta nepotpunost dopuni vezivanjem za osobu suprotnog pola. duša počinje da ispoljava psihološke tendencije primerene svom polu. a lekcije koje se lako uče u ženskim inkarnacijama. dok se muške sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. Um zadržava iskustvo prošlih inkarnacija Sva stečena iskustva muških i ženskih inkarnacija ostaju u umu. Tako u igru ulazi samo onaj uski deo uma koji je u skladu sa polnim obeležjima tela. Upravo zbog sposobnosti žena da vole na taj način. neprianjanjem za suprotni pol. Za žene se može reći da se ističu kvalitetima srca. jer jedino tako može doći do spoznaje da je ona. a to se naročito odnosi na razlike između polova. na primer. čas drugu osobinu. Duša će nastaviti da razvija čas jednu.Prednosti muške odnosno ženske inkarnacije lako mogućnosti koje pruža svaki pol variraju u zavisnosti od razdoblja i mesta inkarnacije. njeno iskustvo bilo bi jednostrano i nepotpuno. u svom neznanju. čas drugo obličje. sama po sebi. Posmatrano sa tog stanovišta. Isto tako. Razumevanje kroz neprianjanje Duša koja se trudi da. ne mogu se tako lako naučiti u ženskim. prevaziđe razliku medu polovima. i preuzimaće čas jedno. sve dok ne ostvari svestrani razvoj. Jedinstvo subjekta i objekta Pre nego se duša oslobodi svih sanskara. Da bi stekla bogato iskustvo. nastoji da se na neki način izrazi kroz drugo biće. Lekcije koje se lako uče u muškim inkarnacijama. krenula je . Ovakav pokušaj da se pronađe zamena za sopstvenu necelovitost unapred je osuđen na neuspeh. iznad svih oblika dualnosti . Kada duša preuzme žensko telo. Kad bi se duša inkarnirala samo u muškom ili samo u ženskom obličju. u zavisnosti od toga da li je inkarnirana u muškom ili ženskom obličju. Jedinstvo subjekta i objekta ne može se postići ukoliko neki vid ili činilac objekta nije obuhvaćen ranijim iskustvom. kada duša preuzme muško telo. žensko ime često prethodi muškom: bhakte (poklonici) Rame ili Krišne. pevaju o ˝Sita-Rami˝ ili o ˝Rada-Krišni˝. svaki pol raspolaže i nekim specifičnim karakteristikama koje omogućavaju širenje iskustva u specifičnim pravcima. Dualnost se da prevazići samo apsolutnim razumevanjem.uključujući dualnost koja se temelji na polnosti. a muškarci su superiorniji od žena u stvarima volje i racija.

stazom unutrašnjeg razumevanja suprotnog pola. Muškarac počinje da razumeva ženu ne gledajući je očima muškarca. Neprianjanje za obličje suprotnog pola dovodi do istinskog razumevanja iskustava vezanih za suprotan pol. Zakon karme i način njegovog delovanja se ne može do kraja razumeti ukoliko grubo telo i grubi svet shvatimo kao jedine činjenice postojanja. Raspoistovećenje od tela ukloniće sve prepreke koje sprečavaju sjedinjenje i integraciju iskustava pohranjenih u umu. ali sigurno predstavlja veliki korak napred ka postepenom i celovitom prevazilaženju dualnosti u svim njenim oblicima. koje je neprekidno prisutno u svim životima duše. ni žensko ni muško. već osećaju da su iznad polnih razlika. Osobenosti uzastopnih inkarnacija dosledno i pouzdano su utvrđene racionalnim zakonom. biva uništen.već i zakon uzroka i posledice koji se ispoljava kao delovanje karme. Uzastopne inkarnacije individualne duše dobijaju puni smisao samo kada se sagledaju u svetlosti delovanja zakona karme. mnogo širi problem sveukupne dualnosti. jer. pošto one naglašavaju neprirodnu vezanost i poistovećenost sa telom. I obratno. Karmička određenost postaje . oblikuje svoju budućnost. kroz mentalno telo. oni više ne doživljavaju sebe ni kao muškarca ni kao ženu. Izmirenje svesnog i nesvesnog Potpunost za kojom um žudi ne može se postići prianjanjem za druge oblike i njihovim prisvajanjem. na primer. dopre do ženinog doživljaja same sebe. Reinkarnacija i karma VI Odeljak VI Ddovanje karme kroz niz uzastopnih života Inkarnacije pudležu zakonu karme Kroz uzastopne inkarnacije jedne individualne duše ne samo da se provlači nit kontinuiteta i identiteta .ponovnim uspostavljanjem izgubljenog jedinstva. Tako. Nadilaženje polne dualnosti ne znači nadilaženje dualnosti u celini. deluje zakon karme. samo obličje suprotnog pola sprečava čoveka da doživi suprotan pol u istinskom svetlu. žena počinje da razumeva muškarca ne gledajući ga očima Žene. Akcije iz prošlih života su uslovile okolnosti sadašnjeg života. AH to je samo prolazna faza. razreši činom božanske ljubavi u kojoj ne postoji ni ˝ja˝ ni ˝ti˝. kod njega dolazi do prenaglašenosti nekih crta koje se uobičajeno pripisuju suprotnom polu. Suština iskustava u vezi sa muškim i ženskim oblicima shvatljiva je i dostupna samo onim tragaocima koji su prevazišli seksualne razlike. Božanska ljubav Osloboditi se prianjanja za suprotni pol znači osloboditi se prianjanja za polna obeležja tela u kome se duša inkarnirala. Njih više ne dotiču ograničenja vezana za pol.koja leži pohranjena u ličnom sećanju. Kada upotpune svoje unutarnje razumevanje relevantnih činjenica vezanih za pol. Problem različitosti polova je samo jedan segment problema dualnosti u celini. a akcije sadašnjeg života uslovljavaju okolnosti budućih života. Unutrašnja celovitost mora se ostvariti nadvladavanjem polnih razlika. Potpunost se mora potražiti iznutra . putem imaginacije. preduzimanjem razboritih i mudrih akcija. što individualnoj duši omogućava da. Cilj muških i ženskih inkarnacija istovetan je sa ciljem čitave evolucije: da duša dospe do svog nepodeljenog i nepodeljivog postojanja. pričaju kao žene. osećaju se kao žene i usvajaju njihove navike. jer su se oslobodili sputavajući!! opsesija karakterističnih za imaginaciju opterećenu seksom. već nastoji da. već nastoji da. pri čemu veliki broj sanskara koje nagone dušu da se poistoveti sa telom. Ma kako paradoksalno zvučalo. i kao faktor povezivanja i kao faktor oblikovanja različitih života. Izmirenje svesnog i nesvesnog nije moguće ostvariti posedovanjem drugih formi već se može ostvariti raspoistovećivanjem s telom i njegovim polom. a biva oživljena u slučaju naprednih duša . putem imaginacije. neki tragaoci sa muškim telom u izvesnim fazama oblače ženske haljine. Oslobađanje od imaginacije opterećene seksom Kada je čovek na putu da prevaziđe polne razlike i razume iskustva koja se tiču suprotnog pola. Zakon karme deluje kroz mentalno telo Uzastopne inkarnacije u grubom svetu samo su naizgled nepovezane. dopre do muškarčevog doživljaja samog sebe. jer se neprianjanjem otklanja barijera imaginacije opterećene seksom. A do potpunog rešenja tog problema dolazi onda kada se taj.

hoće li biti zdrava ili bolesna ili će možda imati iskustvo i jednog i drugog. da li će biti lepa ili ružna. Mentalna i suptilna tela Nivo na kome se može imati svest o fizičkom telu je grubi svet. već i osećanja i razmišljanja. dobrim ili lošim odnosima. kaže se da predstavlja stanje suptilnog tela. napredna duša kojoj se iskazuje počast. Vezivanje na principu uzimanja . sastoji se upravo od ovih sanskara. Međutim. Zahvaljujući trajnosti impresija. koje je sedište uma. ili uzročno telo. koji pripada mentalnim nivoima. okrene se ka unutra. ako je neka osoba razvila naročite sposobnosti ili sklonosti u jednoj inkarnaciji. verovatno će morati da se zaustavi na duhovnoj stazi da bi pomogla osobi koja joj je iskazala . hoće li biti oštroumna ili glupa. Ego-um se formirao od impresija koje su se taložile kroz ranija čovekova iskustva i akcije. čista ili nečista srca. kao što se drvo skriva u semenu. Prema tome. te je kroz obostrano uzimanje i davanje došlo do jačanja karmičkih i sanskaričkih veza među njima.davanja ne mora da se odvija samo na materijalnom planu. mora za trenutak da zastane da bi takvom pokloniku pružio pomoć koja će ga uzdići na isti duhovni nivo na kome se i sam nalazi. Za ego-um kao dušu koja proživljava aktivirane i ispoljene impresije. Tako se igra dualnosti nastavlja sve dotle dok duša ne prikupi veliki broj suprotnih iskustava i. slabe ili čvrste volje. konkretno ispoljenje sanskara u svesti.moguća upravo zbog toga što postoje suptilna i mentalna tela i svetovi. Oni koji su bili u bliskim. kroz razmenu novca i dobara ili izvršavanje nekih fizičkih poslova. Ono može da se odvija i na planu razmene misli ili osećanja. Tako ego-um. hoće li patiti od fizičkih nedostataka. čije je sedište u mentalnom telu. onda one moraju ponovo da se sretnu. on na taj način ostvaruje pravo da mu se svetac obrati. i na kraju. Kroz uzimanje i davanje dolazi do jačanja karmičkih veza Ako su određene osobe nekada davno uspostavile međusobne odnose. a nivoi na kojima duša poseduje svest o mentalnom. posredstvom različitih misaonih procesa. sa sedištem u mentalnom telu. Karma uplitanja Kada neko ukazuje poštovanje svecu koji se nalazi na višim nivoima svesti. ona će ih preneti i u naredne inkarnacije. Tu je posađeno seme želja. Kada osoba daje iz sebičnih motiva. kaže se da predstavlja stanje fizičke inkarnacije. koje je uporište ego-uma. koji prolazi kroz unutrašnje nivoe sledeći svoju duhovnu stazu. A svetac. Igra dualnosti Ego-um se oblikuje pod uticajem karmičkih impresija. da li će biti zaokupljena materijalnim stvarima. pripadaju suptilnom svetu. Um sadrži sve čovekove impresije i naklonosti u prikrivenom obliku. nalaze se u mentalnom svetu. Nivoi na kojima duša ima svest o željama. Premda je doista lepo nalaziti se u ulozi nekoga koje poštovan. i spozna sebe kao Najviše Sopstvo. zovemo karan sharir. A za ego-um koji je sišao u grubu sferu radi stvaralačkog delovanja. to je vezuje na isti način kao i kada uzima da bi kompenzovala osećanje izolovanosti. Izvor želja treba potražiti u umu. Isto tako. Ove impresije određuju da li će individua umreti mlada ili će doživeti duboku starost. ili ego. ili će nastojati da pronađe unutrašnju duhovnu svetlost. preuzima niža tela u skladu sa impresijama pohranjenim u njemu. Iskazivanje poštovanja naprednoj duši proizvodi karmu uplitanja. kao šio je na primer slepilo. On predstavlja jezgro inkarnirane jedinke. Tako se za ego-um kao rezervoar latentnih impresija. pošto ono u sebi sadrži semenje ili uzroke svih želja. Nastanak i dalji opstanak ego-uma Duša. nastojaće da ponovo uspostave međusobne kontakte. kaže da predstavlja stanje mentalnog tela. ili će uživati u punoj snazi svog tela. predstavlja onaj entitet koji obuhvata sve faze kontinuiranog postojanja zasebne individue. Prikupljene impresije određuju prirodu inkarnacije Ego-um. Zelje se u umu nalaze u latentnom stanju. karmičke veze izgrađene u jednoj inkarnaciji nastavljaju se i razvijaju u nizu sledećih inkarnacija. Ograničeno ˝ja˝. koje nastaju ne samo kao posledica grubih i fizičkih akcija. Osobenosti svake inkarnacije prilagođene su potrebama ego-uma i njegovom sastavu. Mentalno telo. prezasićena njima. stvari koje su ostale nedovršene u jednoj inkarnaciji mogu biti dovršene u narednim inkarnacijama. odvija se u suptilnom telu. ne postane dovoljno zrela da odbaci ego-um. obnove svoje odnose i nadoknade propušteno. u stvarnosti jedna i nedeljiva. prividno je upojedinjena zbog ograničenja mentalnog tela.

i to obično nakon što jedinka prevali prvih nekoliko godina svog detinjstva. individua ima slobodu da bira svoju budućnost. Istinski vredna karma kao posledica razlikovanja između dobra i zla Osoba će proizvesti doista vrednu karmu tek nakon što razvije sposobnost razlikovanja između dobra i zla. tuđ i nametnut jaram. mora se ili istrošiti kroz posledice koje je izazvala. Postati gospodar svoje sudbine Kao što prirodu karme . i da se konačno oslobodi karmičkih predodređenosti koje upravljaju njenim životom i smrću. Prava. i kao što je ta sudbina uslovljena prošlom karmom. koja oblikuje ego-um i njegovu budućnost. delotvorna karma. Zadovoljstva i patnje života na zemlji. ne može više zanemariti. prijatelji i neprijatelji . karma se. to jest. čak i poništiti karmom sadašnjega života. i svoj odnos ne uzdignu na kvalitativno viši nivo. Svaka osoba je postala to što jeste zahvaljujući sopstvenim delima. što je presudan faktor dalje sudbine individue. sve dok pothranjuje ego-um pogrešnim razumevanjem. koji najdublje poznaje prirodu duše kao i sve složenosti karmičkih zakona. uspesi i neuspesi koji ga prate. Zato akcije dece ispod sedam godina ne ostavljaju snažnije impresije na ego-um. Impresije u ego-umu i karma na zemlji uza jamno su zavisni. . Osoba je prisiljena da mrzi ili se plaši neprijatelja iz nekog od prošlih života. Ovaj zakon dejstvuje ne samo za vreme jednog života već tokom više života. kroz novu. vezuje čoveka. odgovarajućom karmom. isto tako se može i preoblikovati. Zakon karme je zakon koji se ispoljava kroz neprekidnu razmenu i uzajamno prilagođavanje. nije. tako i kvalitet zemaljskog života utiče na prirodu impresija. Zakon karme je rezultat povodljivosti ego-umova. postoje dve vrste karme: karma koja vezuje i karma koja potpomaže Oslobađanje i Samoostvarenje. Osoba najčešće nije svesna razloga svog neobjašnjivog ponašanja. Svaka karma. iscrpljujući tako impresije ego-uma. i delovaće sve dotle dok postoje individualne duše koje žude da se ispolje u običnom svetu.u zemaljskom životu određuju impresije pohranjene u ego-umu. postignuća i prepreke kojima je on zasut. I upravo kroz sopstvena dela može i da preoblikuje sebe prema zahtevima svog srca. Karmičke predodređenosti se popularno zovu sudbinom. slabo reaguje na kontraste koji postoje u svetu. Tokom prvih sedam godina života impresije se slabo ispoljavaju. bilo dobra ili loša.poštovanje. Mnoge naizgled neobjašnjive stvari postaju shvatljive kada se razmotre u svetlosti karmičkih veza iz prošlih života. bez ikakvog jasnog povoda. ili uravnotežiti novom.sve je to zacrtano karmom prošlih života. što ne znači da ti razlozi ne postoje. a ljubav priziva ljubav. Razmena među dušama Brza i pouzdana razmena među dušama ogleda se i u zakonitosti po kojoj mržnja rada mržnju. Karma postaje duhovna snaga koja vodi Oslobođenju tek kada počne da izvire iz pravilnog razumevanja. Dublje razumevanje i pravilna primena zakona karme omogućiće čoveku da. Samo se na poprištu zemaljskog postojanja kreativna i plodonosna karma može manifestovati posredstvom grubog tela. Dve vrste karme Uopšteno govoreći. kao što se misli. začinje se tek kada jedinka razvije izvestan osećaj odgovornosti. Osećaj odgovornosti javlja se naporedo sa osećajem za dobro i zlo. budući da je ispoljavanje impresija slabog intenziteta. mada u sadašnjem životu ne postoje vidljivi razlozi za to. Kvalitet zemaljske karme igra važnu ulogu u oblikovanju i preoblikovanju impresija ego-uma. Ritam u kome dve duše začinju svoj odnos teži da se održi sve dotle dok one. strast izaziva strast. Ali nakon što je zacrta. Svest. niti igraju važnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti. Sudbina. ona u sadašnjem životu oseća potrebu đavoli i pomaže prijatelje iz prošlog života. izmeniti. razboritiju karmu ne promene taj ritam. uz pomoć razborite i mudre akcije. Isto tako. kao značajan faktor budućeg razvoja individue. A do pravilnog razumevanja se najbrže stiže preko Savršenog Učitelja. postane gospodar svoje sudbine. međutim. Ona ne menja prirodu svog prvobitnog impulsa ukoliko za to ne postoji određeni razlog. Sloboda izbora i sudbina Po pravilu akumulirana karma poseduje izvesnu inerciju. Čovek je sam stvorio svoju sudbinu koja ga prati još iz davnina. Pre no što zacrta svoju karmu. On im daje podsticaj.

Teškoće u raščišćavanju računa Prvo. Zakon karme kao izraz pravde Po svojoj neumitnosti zakon karme je nalik na sve ostale zakone u prirodi. to je uvek znak da ljudske vrednosti nisu dovoljno ispoštovane. Sve što činiš drugome. nastupio bi haos koji bi ljude lišio sposobnosti da predvide rezultate svojih akcija. raznovrsne i višeznačne dugove. Zatim. ako se ne bi mogao strogo primeniti u domenu moralnih vrednosti. ona najčešće nije kadra to i da učini. Zakon karme je izraz pravde i odraz jedinstva života u svetu dualnosti. postoji mogućnost da će. Kada ne bi bilo uzročno . Nefleksibilnost zakona karme je nužan preduslov za smislenu akciju koja bi bila neizvediva kada bi se zakon karme ignorisao ili potcenjivao. U svetu moralnih vrednosti postoji zakon prema kome važi da. kada je zakon karme zanemaren. U svetu fizičkih fenomena postoji zakon o održanju energije prema kome se nijedan delić energije ne može izgubiti. Ako je osoba činila nekome zlo. Tako osoba svaki put sve više dodaje na svoje dugove i stiče se utisak da nema kraja nepreglednom proširivanju i usložnjavanju karmičkih zapleta. činila dobro onda mora da primi nagradu. Kada sredstva nisu usklađena sa ciljevima. A prema karmičkom zakonu. to jest. A ako je. Ona traje sve dok ne donese plodove ili sve dok ne bude poništena kroz karmu suprotnog dejstva. usled ograničenja koja joj nameću njene sposobnosti i okolnosti.posledičnim zakonom u fizičkom svetu. Isto tako. Karmička predodređenost je uslov istinske odgovornosti. a rđave . kada se jednom stvori karma. činiš sebi . Zakon karme održava moralni poredak univerzuma Moralni poredak univerzuma održava se na sistematičnoj povezanosti uzroka i posledice. ona ne može da izbegne ni otplatu ni naplatu svojih dugova. No. tada ne bi postojao ni moralni poredak univerzuma. Učitelj može raščistiti sve račune Priča o karmičkim dugovima bila bi doista beskrajna ukoliko ne bi postojao izlaz iz karmičkog lavirinta uz pomoć Savršenog Učitelja. Tako ona nastavlja da se inkarnira da bi otplatila i naplatila sve svoje dugove. posto je i jedno i drugo ishod karme koju je pokrenula želja. onda mora da prihvati kaznu i zlo koje će joj se vratiti. Dobre akcije donose dobre rezultate.Poređenje sa zakonom uzroka i posledice Zakon karme se u svetu moralnih vrednosti može uporediti sa uzročno . stvoriće nove. Čovekova egzistencija bila bi neizvesna u pogledu postizanja vrednih rezultata. pak. da nije zakona karme u svetu vrednosti. On ne samo daje u stanju da inicira učenika u vrhunsku veštinu ostvarivanja nevezujuće karme. ali čak i uz čvrstu nameru da raščisti sve svoje račune. izuzetke. sve osobe sa kojima ima karmičke veze i neraščišćene račune.poverilačke odnose i uplela se u mrežu raznovrsnih nenaplaćenih i neotplaćenih dugova. možda biti nespremna da se suoči sa svim složenim zahtevima situacije.posledičnog zakona u fizičkom svetu. I konačno. ona više ne može na misteriozan način da iščezne a da. rezultati akcija bili bi krajnje nepouzdani. već može postati neposrednim izvršiteljem njegovog izbavljenja iz . ona ne može a da me pokrene lanac novih dugovanja.mada treba vremena da se to shvati. ne proizvede određene posledice. strogo delovanje karmičkih zakona ne pogađa dušu kao nekakva spoljašnja. Kroz nebrojene živote individua je stupila u kontakt sa bezbroj ljudi. U univerzumu bez moralnog poretka sva ljudska nastojanja bila bi prožeta sumnjama i nesigurnošću. Sve što se iskustvom prikupi je nesumnjivo posledica onoga što je ranije učinjeno. Reinkarnacija i karma VII Odeljak VII Sudbina individue koja se reinkamira Neotplaćeni i nenaplaćeni karmički dugovi Broj inkarnacija koje je duša primorana da proživi zbog svoje karmičke uslovljenosti ima tendenciju da se otegne u beskraj. to i žanje. Kada bi zakon karme dopuštao olakšice. i uplesti se u nove komplikacije. Čak i sklapajući nova prijateljstva. već kao nešto stoje uključeno u racionalnu šemu života.loše. izmene. a ljudi ne bi znali da li da od svog delovanja očekuju dobro ili zlo. ostvarila sa njima mnogobrojne dužničko . ne moraju se inkarnirati u isto vreme kada i ona. na sebi svojstven način. To samo znači da ono što čovek seje. u samom pokušaju da izravna račune sa onima sa kojima je u davnašnjoj vezi. neprijateljska i šlepa sila.

Privid no neobjašnjiva privrženost koju učenik oseća prema svom Učitelju ima. čiji kosmički i univerzalni život obuhvata sva bića. isto kao što se kroz vezujuću karmu zaslužuju zadovoljstvo i patnja. nastalih kao posledica odnosa sa bezbrojnim jedinkama sa kojima se ovaj susretao u svojim inkarnacijama. gotovo uvek. Tragalac koji doživi ovakav težak pad zove se joga-bharašta (yoga-bharashta). uspešan prolazak kroz prvih nekoliko nivoa nije garancija daljeg bezbednog napretka. krenu spiritualnom stazom. haotično lutajući kroz nekoliko života. njegovo duhovno putovanje će se odvijati glatko i sigurno. u smislu da će i bez aktivnih napora tragaoca. međutim. ustupke ili povlastice. Kada jednom stupi na stazu. svesno dozivi unutrašnje suptilne i mentalne svetove. da su mu posle potrebni eoni da se vrati na izgubljenu poziciju. Budući da je jedno sa celokupnim životom i budući da se pojavljuje u svojstvu prenosioca znanja. Osobe koje su bile povezane sa Učiteljem u pređašnjim životima. većina takvih osoba udaljiti od cilja i nagomilati još vezujućih sanskara. Odnos sa Učiteljem traje više života Kada poklonik kroz svoju dobru karmu u prošlim životima zasluži najveću blagodet i milost Učitelja. a da ovaj. Učitelj odvraća učenika od negativne karme u koju bi se inače upleo. već zaslužio tu povlasticu zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Učiteljem u prošlim životima kao i svojim spiritualnim pregnućima. To nije slučaj sa tragačima koji se još uvek kolebaju u odnosu na stazu i koji su lišeni vodstva Učitelja. Čak i yogini su podložni delovanju nepopustljivog zakona karme koji ne poznaje izuzetke. Ono je kulminacija . tragalac će morati tokom više inkarnacija da bude na duhovnoj stazi. podužu istoriju. međutim. stvorila je medu njima duboke veze. Samo ako tragalac ugrabi priliku da se nade pod vodstvom Savršenog Učitelja. on razvija izvesne latentne sposobnosti koje mu omogućavaju da. može da ima zastoj ili da nazaduje. Joga-bharašta Na bilo kom od prvih nekoliko nivoa tragalac. U nekim izuzetnim slučajevima tragalac na četvrtom nivou može da. Zbog toga se ne može reći da se duhovni razvoj odvija automatski. Ljubav i naklonost koju je učenik gajio prema Učitelju u prošlim životima. Učenik obično nastavlja tamo gde je stao u prethodnoj inkarnaciji. koje je svrha svake individualne reinkarnacije. izazove takav pad. Svojim predavanjem učenik prebacuje breme svoje karme na Učitelja. zbog zloupotrebe svojih moći. Proteći će vekovi žrtvovanja. umesto da napreduje ka cilju. logika iskustava prikupljenih u nekoliko života navešće ih da. tragajući za najuzvišenijim ciljem. tragalac postojano i sigurno napreduje ka svom cilju. Učenik je. Učitelj može biti posrednik u raščišćavanju tragaočevih karmičkih dugova. Služenjem Učitelja pruža mu se šansa da razreši svoje karmičke čvorove. Staza je krcata preprekama i zamkama i sve dotle dok nema pouzdanog vodstva Učitelja. Odnos između učenika i Učitelja se nastavlja iz jednog u drugi život i proteže se na niz inkarnacija. stigla i Učiteljeva milost i pomoć. trpeljivosti i odlučnog traganja pre nego što postane duhovno spreman za konačno ostvarenje Boga. najbolje Što tada može da učini jeste da mu se preda i da ga služi. Bogoostvarenje.karmičkih zamršaja. Opasnost od pada Pre ili kasnije. nauči da manipuliše silama i moćima koje su dostupne na višim nivoima svesti. Duhovni razvoj zahteva aktivne napore Osoba koja je pošla duhovnom stazom po pravilu postepeno napreduje sve dok ne postigne cilj. Milost Učitelja se zaslužuje prethodnom nevezujućom karmom. dobro i zlo. Prizivanje milosti Učitelja Učenik nikada bez razloga neće privući Učiteljevu pažnju. s jedne strane. tragaoca vreba opasnost od pada. nikada se ne postiže za vreme jednog jedinog života. jer će mu takva veza omogućiti da se oslobodi od svih ostalih karmičkih veza. u sadašnjem životu su nesvesno pri vučene njegovim magnetizmom ne znajući uzrok tome. sa svoje strane. samopročišćavanja. Idući stazom. Učitelj je postigao jedinstvo sa Bogom. No ipak. rezultati uslediti. služenja. onda je za njega najbolje da se veže za Boga ili za Učitelja. tako da je istovremeno sa duhovnim buđenjem učenika u sadašnjem životu. nije učinio nikakve vidljive napore i žrtve u tom pravcu. Ponekad će Učitelj odati priznanje učenikovoj spiritualnosti. Pre no što postigne duhovni cilj. Pošto već mora da se veže. Sasvim je izvesno da će se. koji mora da nađe načina da ga oslobodi. i samo će u tom slučaju biti bezbedan od pada i nazadovanja. a sa druge.

postoji i neizbežna. Beskonačnost mora da prođe kroz iluziju konačnosti da bi sebe spoznala kao Beskonačnost. A kada ego-um iščezne. Neinteligentna karma bacila je individualnu dušu u ropstvo i takva karma mora. Ratne nepogode će uputiti čoveka ka Bogu. tokom više života istrajnog rada na stvaranju inteligentne i nevezujuće karme. u Svom izmišljenom delu. prema tome. uzdigne do najviših visina požrtvovanosti. ispravlja pogrešno. sposobni su i da. I napokon. U božanskom životu više ne postoji ni prisila davanja ni prisila uzimanja.ona se nastavlja. Sve ostalo je prazno i ništavno bavljenje iluzornim vrednostima. On nas takođe uči da je sve profano . zarad Boga ili Istine. Bogoostvarenje stavlja tačku na sve inkarnacije ego-uma. Igra skrivalice Glumci su toliko zaokupljeni svojim trenutnim ulogama da ih smatraju početkom i krajem svog postojanja. ako bi se svaki čin posmatrao kao zasebna celina. ponovo spustio. nepromenljivog Sopstva kao jedine Stvarnosti. Za Boga vredi živeti. lanac inkarnacija se prekida i dolazi do konačnog ostvarenja.napora ulaganih kroz više života. naplatom karmičkih dugova. nesavladiva potreba za novom inkarnacijom. da bi je. Kulminacija svih reinkarnacija Život jedinke koja se reinkarntra sastoji se od mnogobrojnih faza i događaja.da je Pisac drame. Vreme je da čovečanstvo smelo sagleda Istinu da je život jedan i da je Bog jedina stvarnost i jedina vrednost. Svaki čin treba sagledati u širem kontekstu. onda se iz svega toga ne bi mogao izvući neki dublji smisao. Glumci odlaze sa zemaljske pozornice tek da bi se ponovo pojavili u novim ulogama. impresije koje omogućavaju opstajanje ego-uma takođe nestaju. Sve religije nedvosmisleno zahtevaju od čoveka da živi u skladu sa Istinom. jer je to ujedno i kraj njegovog postojanja. zatim. osvetljava nejasno. pak.onih koji su već izvedeni i onih koji tek treba da se izvedu. posto dostigne punu zrelost. sledeći nesebične ciljeve. a Pisac mora da odigra ulogu svih glumaca da bi spoznao Sebe kao Autora ove najveće detektivske priče ispisane u ciklusima stvaranja. Sa nestankom impresija.prolazno i lišeno trajne vrednosti. Sa stanovišta zemaljskog postojanja može se reći da se. a njena duša stupa u jedinstven božanski život. slava. i iniciraće ga u novi život nadahnut istinskim i trajnim vrednostima. Samorealizacije. Točak života se neprekidno okreće i uzdiže je do najvećih visina. kao sastavni deo drame. Za svoju otadžbinu ili političku ideologiju ljudi su u stanju da izdrže neizrecivu patnju i podnesu beskrajno mnogo žrtava. * Drugi svetski rat-Ur. Živi za Boga i umri za Boga Ovaj rat* je nužno zlo. u novom scenariju. puka je besmislica boriti se na strani jedne religije protiv druge. jer je duša prevazišla svest o zasebnosti odnosno dualnosti. predstavlja samo kariku u lancu činova . Ovaj rat nas uči da i prosečna osoba može da se. a upravo iz nje potiče mnoštvo želja usmerenih na objekte i doživljaje iz sveta dualnosti. Kontinuirani život duše može se porediti sa dramom Drama kontinuiranog življenja individualne duše sastoji se od mnogo činova. Neizmirene račune izmiruje otplatom ili. zavesa spušta na njen život. sam ego-um nestaje. moć. nastavlja da traga u sledećem. on je deo Božanske promisli prema kojoj čovečanstvo treba da postane svesno viših vrednosti. posedi. da se poništi. porodica. njen ego-um nestaje. Ego-um se inkarnira samo da bi ispunio želje. sam postao čitava glumačka ekipa i da se igra skrivalice sa samim sobom kako bi u potpunosti i svesno postigao Sopstvenu stvaralačku beskonačnost. Dokle god postoji ego-um u bilo kom obliku. Dovršava nedovršeno. za Boga vredi mreti. Dakle. Tokom najvećeg broja svojih uzastopnih života (u bezbrojnom nizu inkarnacija) oni ostaju nesvesni dobro čuvane istine . Rad na duhovnom oslobađanju čovečanstva . Za nedostignutim idealima u jednom životu. Želja kao sila koja nagoni ka inkarniranju Sila koja individualnu dušu drži okovanu na točku rađanja i smrti je žudnja za zasebnim postojanjem. posle svakog završenog čina.bogatstvo. A kada nestanu želje u bilo kom obliku. On. Završetak jednog čina nije ujedno i kraj dramske radnje . podnesu jednake Žrtve i patnje. Tako ona stiče bogato iskustvo. pa čak i samo strujanje života na zemlji . i javlja se spoznaja večnog. onda će ono uzaludno propatiti. Međutim. koji je Istina. Ako čovečanstvo ne uspe da izvuče nauk iz lekcija ovog rata.

One postoje i opstaju kroz dualnost. kada se istrajnim ulaganjem napora jednom ostvari. Sloboda koju za sebe zahteva jedinka. ne bi bilo ni zavisnosti ni ograničenja. Nacionalne. Vrste slobode Čovek u svim sferama života nastoji da ostvari slobodu. u nedostatku spiritualne slobode. jer spoljašnji uslovi nisu trajni . a opet ostati nevezan. a ne beskonačne. Da nema želja. ona će se ujedno osloboditi vezanosti za grubo. međutim. da živi po svom nahođenju. Onaj koji je nadahnut religioznim ciljevima. ona je utemeljena na spoznaji o neprikosnovenom jedinstvu svekolikog života. ona ne predstavlja trajno rešenje. da pomognu drugima da je steknu. ekonomske. A mnogo onih koji. Kroz svoj imperativni zahtev da bude slobodan. društava ili država. ostvariti samo delimično. Važnost duhovne slobode Samo kroz duhovnu slobodu može se doživeti beskrajna sreća i Samospoznaja kakvoj nema premca. silom prilika. To je prava duhovna sloboda. onih koji zaista shvataju pojam istinske. Onaj koji je zaokupljen ekonomskim ciljevima. on se obično vezuje za spoljašnjost života kome stremi. Samo duhovna sloboda je neograničena Samo je duhovna sloboda apsolutna i neograničena. koja je. od patnji obnevidelog čovečanstva. Samo kroz duhovnu slobodu rada se vrhunsko poverenje u Istinu. vredna sama po sebi .odećom i krovom nad glavom. Relativna sloboda je uvek. i. već su spremni da za drugog polože i sopstveni život. relativna.podložni su postepenom razaranja i nestanku. konačno ostvari. suptilno i mentalno telo. eventualno. ona sloboda koja sa sobom nosi krajnje ostvarenje jedinstva svekolikog života. bori da ostvari nacionalnu i političku slobodu. osnovni moto namučenog. knjigama i drugim blagodetima civilizacije. i koja definitivno stavlja tačku na sve brige i sumnje.duhovna sloboda. Ali je malo onih koji shvataju da je najosnovnija sloboda. Oni koji su shvatili vrhunski značaj duhovne slobode moraju ne samo da se za nju izbore.Vapaj za slobodom U čitavom svetu ljudski duh vapi za slobodom. mora se prilagoditi zahtevima drugih jedinki. Kada duša pokida okove želja koji je drže u stanju otuđenosti. apsolutne slobode. Želje su to što sputava čoveka. žude za slobodom kretanja i slobodnom razmenom ideja i informacija. čovekova duša bi. Zato nema većeg dara od duhovne slobode. Ljubav prema slobodi i potraga za njom su dve osnovne težnje čovečanstva. Samo u duhovnoj slobodi nema patnji i ograničenja. ostala bolno zasužnjena. Sve te vrste pomoći su doista velike i značajne. veća od . u većoj ili manjoj meri. za razliku od mnogobrojnih relativnih sloboda. Najvažniji preduslov ostvarenja duhovne slobode je oslobođenost od želja. Granice slobode Različiti tipovi spoljašnje slobode mogu se. Različiti ljudi teže različitim slobodama zavisno od toga šta u životu cene i šta smatraju vrednim. Osobe koje su snažno privučene društvenim ili kulturnim ideologijama. nema važnijeg zadatka nego da se drugima pomogne da je postignu. Čak i da su svi spoljašnji uslovi slobodnog življenja prisutni. Duša je. Istinsko služenje Ljudi koje prožima duh nesebičnog služenja. društvo ili država. dospela u ropstvo. Premda se ispoljava kroz svet dualnosti.sloboda! Malo je. mogle ispuniti. lekovima i hranom. oduvek beše samo . jer ga teraju da se vezuje za uslove pod kojima bi se. ali sa konačne tačke gledišta je pomoć koja čoveku omogućava da ostvari duhovnu slobodu. već i da se prihvate dužnosti date od Boga. pa su zato relativne i ograničene. Oni ne samo da su odlučni da odbrane slabijeg od napada i ugnjetavanja. ostaje večito. Bilo koji niži vid slobode može se porediti sa kulom od peska. ukazuju čovečanstvu pomoć opskrbljujući ga osnovnim životnim potrebama . delimično razumevajući pojam slobode. u svim zemljama i u svim vremenima. Otuda se onaj koji se poistovetio sa otadžbinom. želeći. nastoji da ostvari slobodu religije. istrajnim ulaganjem napora. Samo u duhovnoj slobodi čovek može živeti za druge. bori se za ekonomsku slobodu. Medu svim rasama i u svim podnebljima. teže jedino da sebi obezbede onu vrstu egzistencije koja će im pružiti osećaj slobode koja je samo relativna. Čak i kada se. religiozne ili kulturne slobode vezane su za svet dualnosti. Manja postignuća prati strah od prolaznosti.

Poistovećujući se sa telima. Međutim. a zatim i nedvosmisleno ispoljena u recima i u delu. suptilno i mentalno telo su posrednici kroz koje ego-um doživljava različita stanja sveta dualnosti. on ne može da se izvuče iz njenih zamršenosti. budući da je uhvaćen u iluzornu mrežu dualnosti. u svom neznanju. Kada su ljudi gladni daćete im hranu i oni će biti siti. preneti svetlost ovom. učestvujući sa ljubavlju i verom u mom univerzalnom delu produhovljavanja sveta. Stoga je bitno da budemo sasvim načisto u pogledu prirode duhovnog rada. Kada spozna Istinu. Beskućnicima ćete pružiti dom u koji oni treba samo da se usele. Preuzimajući na sebe zadatak da pomognete drugima da spoznaju Boga. ona je počela sebe da smatra ograničenom. poteklih iz uobrazilje o dualnosti. Neobično mi je zadovoljstvo da primetim kako ste se takvom poduhvatu iskrena srca odazvali. Svet je čvrsto utemeljen na lažnoj ideji o zasebnom postojanju. Duhovni radnici moraju da izbave svet iz takvih muka. ne samo u njihovim naporima da u uzbudljivoj i izazovnoj bici ostvare pobedu nad sobom. ostali ste verni meni i mom duhovnom delu.čak i po cenu života. duša se uhvatila u zamku iluzije o višestrukom postojanju. i. Uveren sam da nećete zadržati samo za sebe Istinu koju vam donosim. svih ovih godina provedenih sa mnom. čovečanstvo će postići duhovnu slobodu. . Kroz mnoge bure i potrese. Najvažniji uslov svakog duhovnog školovanja je spremnost da se izgara u duhovnom radu čiji je cilj približavanje čovečanstva spoznaji Boga. morate mi pomoći . zajedničkim naporima izneti to breme. koji su samo njeni nosači. Večna Istina daje Bog jedina stvarnost. Čvrsto verujem da ćete vi. moji poklonici. Zadatak duhovnih radnika Budite Lučonoše Čovečanstva Veoma sam srećan što ste se odazvali mom pozivu da čujete poruku koju imam za vas. Mnogi od vas su. dužni ste da radosno podnosite svaku žrtvu i patnju. u neznanje duboko ogrezlom. Izvor iluzije o mnoštvu Iluzija mnoštva nastala je zbog toga što se duša. Stanja svesti Svaka duša je jedno sa večnom i nedeljivom univerzalnom Dušom. Međutim. pribavićete im odeću koju treba samo da obuku. poistovećuje sa svojim telima.svake druge pomoći. jer je duša iznad njih. podstaknuti ljubavlju prema meni i verom u mene. već i pri svakom. Priroda duhovnog rada Zbog svog vrhunskog značaja za istinsko i trajno blago stanje čovečanstva. s ushićenjem i odvažnošću. Kada nemaju šta da obuku. vi. mora da bude jasno shvaćena i bezrezervno prihvaćena. od Boga isplaniranom i suđenom zadatku pružanja duhovne pomoći čovečanstvu. Duhovnu slobodu mora izboriti svak za sebe sopstvenim naporima uz pomoć brižljivo isplanirane strategije protiv nižeg ˝ja˝ i nižih želja. Grubo. jer svako je izraz jedne jedinstvene Stvarnosti. koja je jedina Stvarnost. U ovom bogoželjenom. ne postoji lek koji će trenut no olakšati njihovo stanje. moji poklonici. Nema drugog načina. Ali tela ne mogu biti sredstvo kroz koje bi duša saznala svoju istinsku prirodu. pogrešno poistovećujući sebe sa telima i ego-umom. pa i najmanjem koraku u pravcu tog postignuća. mračne neprohode i oskudice. Breme mora da se podeli. duhovni rad je imperativ za sve one koji iskreno vole čovečanstvo. Duša je u svim telima i u ego-umu jedna i nepodeljena.umesto da sagleda sebe kao jednu i jedinu Stvarnost u kojoj ne može da postoji drugo. za one koji su u beznađu duhovnog zatočeništva. već ćete. i da smatra daje u kreaciji samo jedna medu mnogima . Kako pomoći drugima da postignu duhovnu slobodu Pomoć koja se pruža ljudima u njihovim naporima da ostvare duhovnu slobodu umnogome se razlikuje od drugih vidova pomoći. Ratnici Istine moraju pomagati svim ljudima. oplemenjenog blagorodnom ljubavlju za sve. Sada je došlo vreme da uložite sve svoje snage i pomognete mi u misiji pomoći čovečanstvu da krene duhovnom stazom i spozna Boga. izvršavali moje naloge i sledili moje upute. Međutim. Ona po svojoj važnosti dolazi na prvo mesto. čovečanstvu. tako što će mu predočiti Istinu o jedinstvenosti svekolikog života. Nema te žrtve koju ne treba podneti da bi se čovek oslobodio iz duhovnih okova i nasledio Istinu koja jedina donosi veČni mir i učvršćuje nepokolebljivi osećaj univerzalnog bratstva ljudi.

već se i sami morate učvrstiti u njoj. da bi ljudi mogli da prime večni život koji im ja donosim. Nije slučajno da se ljudi dele na bogate i siromašne.nikada ne izgubite iz vida ideju o jedinstvu. da bi se.čiji su oni punopravni naslednici. i gde Svetio Istine o Jedinstvu svih biča rasteruje mrak patnji i ograničenja. oni neće uspeti da vas razumeju ukoliko im se ne budete obraćali rečnikom koji im je razumljiv. Ljudi neće pogoditi smisao vaših reci ukoliko te reci nisu prilagođene njihovim sposobnostima i iskustvu. vi . Kako ljudi budu postepeno dolazili do sve dubljeg i dubljeg razumevanja. koje naglašavaju. doživljavaju dušu kroz samu dušu. Duhovni radnici ne mogu sebi dopustiti da u kreaciji zanemare element vremena. i koji su toliko ogrezli u izopačene misli i osećanja da svoju izopačenost više ne zapažaju. na primaoce visokih priznanja i na društveno žigosane. Da biste uspeli u svom zadatku vi morate ljudima uliti veru. Sviknuti da život vide izdeljen na zasebne celine. Prividno spuštanje na niži nivo Često će biti neophodno da se prividno spustite na niže nivoe kojima pripadaju osobe kojima želite da pomognete. Njih stvaraju i pothranjuju podvajajuće misli i osećanja. Ove razlike su stvorili i podržavaju oni koji su se u svom duhovnom neznanju vezali za njih. Važnost vremena Spoznati Boga znači boraviti u večnosti. nastoje da očuvaju. Za njih je od najvećeg značaja da strogo vode računa o protoku vremena u kreaciji i da ne izgube iz vida uzvišeni značaj budućeg trenutka u kome će se obelodaniti univerzalna duhovna Istina. I pored toga što imate najbolju nameru da uzdignete ljude na viši nivo svesti. Nije dovoljno da negujete snažna prijateljska osećanja i ničim ukaljanu čistotu i dobrotu u srcima. ne možete ih prisiljavati na duhovnost. Pošto do tog iskustva još uvek nisu došle svesno. na tirane i ugnjetavane. To je iskustvo gde duša svesno doživljava svoju istovetnost sa Bogom. Vi ne samo da morate da pripremite čovečanstvo da primi Istinu. Nema drugog načina da im se pomogne da postignu duhovno oslobođenje i presvet ljenje. umesto njega. Tela su. Zapamtite da možete pomoći ljudima da se oslobode iluzorne podvojenosti i domognu duhovne slobode jedino ako i sami . Ignorisati vreme značilo bi ignorisati i sam duhovni rad.pomažući čak i onima koji su skloni da stvaraju razdore tamo gde ih nema ne dajući vam tako ni trenutka predaha . To je samopotvrđivanje Beskonačnog kao beskonačnog. u kojoj vlada iluzija o vremenu. Bogospoznaja je u njima još uvek samo latentna. U stanju duhovne Slobode i Savršenosti. Boga. Dok doživljava različite unutrašnje nivoe posredstvom različitih posrednika ili nosača. božanski život u Istini. jeste da mi pomognete u mom objavljivanju Istine napaćenom čovečanstvu. ne srne da bude saopšteno sa visine. rascvetao oslobođeni. stvarno ne izgubite visoki nivo razumevanja. duša prolazi kroz različita stanja svesti. vi ćele zakoračiti u šumu podela za koje ljudi očajnički prianjaju. na vode i vodene. na velike i male. nezavisno od njenih posrednika ili nosača. dolazi do potpune predaje ego-života. stvara iluziju mnoštva i podeljenosti unutar nedeljive celine.obmanjujuće poistovećenje sa telima i ego-umom. Instrukcije za duhovne radnike U pružanju duhovne pomoći morate imati u vidu sledeće četiri stvari: 1. Pridobijanje ljudi za život n Istini Pukim osuđivanjem podela nećete odstraniti podele. duhovni rad namenjen je dušama koje se još uvek nalaze u klopci kreacije. i koje svim snagama. Međutim. Oni koji su zbacili veo dualnosti. Ono što kroz svoja razmišljanja i osećanja imate da saopštite ljudima. svesno ili nesvesno. na vladare i potčinjene. koji je Jedinstvena Stvarnost svih duša. Međutim.to doista nije nimalo lak zadatak. Bog postaje jedina Stvarnost za koju vređi živeti. i ubediti ih da im pomažete da se spasu ropstva i patnje kroz spoznaju Najuzvišenijeg . jednako je važno da. duhovnih radnika. Kada se budete upustili u duhovni rad. Zadatak duhovnih radnika Zadatak vas. dok to činite. A ubediti ljude da se okanu sebičnosti i predrasuda . oni nisu voljni da napuste stav o svojoj zasebnosti. samo posrednici ili nosači svesti. Bogospoznaja Većina duša je nesvesna svoje istinske prirode. To je bezvremeno iskustvo. Vi morate da pridobijete ljude za život u Istini. kao i ego-um. Ljudski um se mora prethodno očistiti od sebičnosti i predrasuda. koje će popustiti samo na dodir ljubavi i razumevanja.

Vi. kao duhovni radnici.rešenje do kojeg budete došli neće biti zadovoljavajuće ni celovito. moraćete da nastojite na pronalaženju celovitog i stvarnog rešenja za sve pojedinačne i društvene probleme. ljudi ne bi bili u stanju da sami dođu do rešenja svojih problema sa duhovne tačke gledišta. uz vašu pomoć. ukoliko uspete da u ljudima probudite duhovno nadahnuće i razumevanje. nepokolebljiva vera i neizbrisivo blaženstvo. i u jednom plodonosnijem i kreativnijem pravcu. ekonomiju. Najčešće ćete se zadovoljiti time da drugima osvetlite problem sa druge strane. školstvo. Vaša zasluga biće u tome što. Budite sigurni da će vaši rezultati. biće dovoljno ako uspete da navedete ljude da se pitaju i sami tragaju za odgovorima. i duboka. besmrtna svežina i besprekorna čistota. pak. biti izvanredni. Kada svoj zadatak izvršavate čista srca. misticizam i kulturu i posmatrate samo jednu od ovih oblasti . vi se više nećete opterećivati time da morate da pružite drugima spremljene odgovore i gotova rešenja. sami istražuju svoje probleme. to je unutarnji razvojni proces. da razumeju. ili da rastumačite njegovu pravu prirodu. Stupanj spoljašnjeg prihvatanja religijskih zapovesti i tradicija je poznat kao šairat (shairat). ne smete da gubite iz vida konkretno delo koje Učitelj želi da. bez vaše vešte intervencije. Duhovno razumevanje obezeđuje svestrano napredovanje Ne smete deliti život na oblasti. Nadvladavanje prepreka Videli ste kako ćete vi. Ako ste nepokolebljivo odlučni u želji da mi pomognete u mojoj misiji da čovečanstvu otvorim oči za jedinu stvarnost vrednu truda. uspesi i neuspesi. tako da će vaš prividni silazak na niže nivoe biti samo privremen. Prema tome. doista. ne obazirući se na uspehe i neuspehe. ako budete radili s entuzijazmom i razumevanjem. moral. morate da učinite sve što je u vašim moćima da pomognete drugima bez obzira na moguće rezultate ili posledice. Vašim neumornim zalaganjem čovečanstvo će biti inicirano u novi život u kome će vladati trajni mir i besprekorna harmonija. Ukazati ljudima na dublji način sagledavanja problema i sugerisati im konstruktivniji pravac razmišljanja i delanja. a zatim početi da se bavite svakom oblašču odvojeno i isključivo. mnoštvo mogućnosti za rad na ovom polju. Rezultati duhovnog rada Morate obavljati svoje zadatke ne brinući za posledice. Ljudi će sami pronaći svoje odgovore. 4. Strogo praćenje spoljašnjih obrazaca religijskih rituala i ceremonija je uobičajeni postupak za olakšavanje sanskaričkog tereta. već postoji u njima u latentnom stanju. neposredna. Duhovni napredak nije proces akumuliranja koji se odvija spolja. sve to su iluzije unutar beskonačne Jednote. ali pravi smisao pomoći dobijene od Učitelja jeste osposobljavanje drugih da ovladaju svojim prikrivenim sposobnostima. morati silom prilika da se suočite sa mnoštvom prepreka. Duhovni razvoj kao nesputani razvoj unutrašnjeg razumevanja. 3. Kao duhovni radnici takođe morate da zapamtite da duhovna mudrost koju želite da prenesete ljudima. Ali. Neka pitanja su važnija od odgovora. znači mnogo vise od nametanja gotovih rešenja. Vaš zadatak biće da upitate druge ono što se sami ne bi upitali ili usudili da upitaju u vezi nekog svog praktičnog problema. Kada vam postane sasvim jasno da duhovna mudrost leži skrivena u svakom. kao duhovni radnici.ćete menjati svoj pristup i tehniku. ona će sama ukazivati na odgovor. Vi. koje se. Vrline i sposobnosti sledbenika Odeljak I Stupanje u stvarnost unutrašnjeg života Prednost i ograničenja spuljašnjeg pristupa lako je dostignuće Istine konačna sudbina svih ljudi. religiju. Prepreke i njihovo savladavanje. nauku. ukazaće vam se mnoštvo mogućnosti za duhovni rad. moraju svesti na razumnu meru. za Boga i samo Boga. stvaralačka ljubav i beskonačno razumevanje. ili karma- . umetnost. 2. Takvo razmišljanje je prepreka celovitoj viziji. da bi tragalac uopšte mogao da kroči na spiritualnu stazu. u drugom slučaju. ali prepreke i postoje da bi ih sadvladali. malo je onih koji su dovoljno pripremljeni za nju. te da vi jedino možete da budete instrument njenog razotkrivanja. Ili. izvrši. vi ste ga već izvršili. napredak u svim ovim sferama života uslediće automatski. Pitanja koja mogu da im pomognu da bolje formulišu sebe ne treba da budu ni previše teoretska ni previše komplikovana. Čak i ako vam se učini da je prepreka nesavladiva. Postoji. kada podelite život na politiku. Um svetovne osobe pomućen je gustim naslagama sanskara. Istina je da je pomoć Savršenog Učitelja apsolutno neophodna da bi neko postigao Samospoznaju. Ako su pitanja jednostavna. kao duhovni radnici.

poklonika više ne zadovoljava spoljašnjc prihvatanje određenih pravila. izvršavanje dužnosti onako kako ih nalažu sveli spisi. Čovek. ona će se služiti intelektom da bi razlučila trajno od prolaznog. jer stvara odgovarajuću atmosferu za razvoj duhovne discipline. To nije samo zamena konvencionalnog za nekonvencionalno. i to nezavisno od konvencionalnosti i nekonvencionalnosti. teži da pripiše iluzornu vrednost stvarima koje nisu ustaljene i uobičajene. Ideje. ne može da doprinese životu u slobodi i istini. Kao što insekt prolazi kroz razne metamorfoze da bi dospeo do sledećeg stadijuma razvoja. Sa duhovne tačke gledišta važna je praksa.kanda. To je skok sa stupnja neznanja na stupanj kritičke promišljenosti. a život koji odstupa od ovakvog krutog prihvatanja neretko se odlikuje duhovnim bogatstvom. Dešava se upravo suprotno. To je definitivan prestanak nekritičkog prihvatanja postojeće tradicije i početak novog načina života koji će se zasnivati na razboritom uočavanju razlike između bitnog i nebitnog. uobičajenog za neuobičajeno. On podrazumeva svakodnevnu molitvu. te življenje u skladu sa strogo utvrđenim etičkim kodeksom kojeg je iznedrila moralna svest tog doba. suvoparnom i uštogljenom. jer je to samo jedna nekritička reakcija. potpada pod vlast lažnih ili iluzornih vrednosti. Ali doći će trenutak kada će se ona. većina ljudi je. U ovoj višoj fazi. Propast jalovih ubeđenja Za duhovnog poklonika. verovanja. stvarno od nestvarnog. Razlikovanje između istinitog i lažnog Stoga. ona će. gledišta. tako i poklonik. početi da oseća potrebu za istinskim znanjem. i pored svega toga. prelazak iz shairata (karma-kanda) u tariqat (adhyatma-marga) ne treba shvatiti samo kao prestanak spoljašnjeg konformizma. ulažući napore da se prilagodi ustaljenim šemama i konvencijama umesto da se bavi istinskim i trajnim vrednostima. obilazak svetih mesta. Realnosti unutrašnjeg života Duša provede nekoliko života učeći lekcije spoljašnjeg prihvatanja. duhovno neizgrađenih pojedinaca. Najveći broj konvencija ima iluzornu vrednost zbog toga što su krojene po meri prošeka. već on želi da razvije osobine koje će njegov unutrašnji život učiniti duhovno lepim. umesto da se okrene istinskim i trajnim vrednostima. Spoljašnji pristup je na svoj način koristan. prošavši fazu spoljašnjeg prihvatanja (šairat ili karma-kandu) nastavlja dalje stazom duhovne emancipacije. kojom se odlikuje život poklonika. nisu ništa drugo do iluzorne vrednosti. spiritualno neznanje individue toliko je veliko da ona ni ne shvata da živi u neznanju. Prerastanje stupnja spoljašnjeg prihvatanja je mnogo veći korak od pukog mehaničkog prebacivanja s konvencionalnog na nekonvencionalno. odnosno. istinito od lažnog. Ono što je društveno ustanovljeno i opšte priznato ne mora uvek da bude zdravo i u duhovnom smislu. Oslobađanje od konvencija zaslugom kritičkog razmišljanja Ljudi se pokadšto okreću nekonvencionalnim stvarima samo da bi iskočili iz uobičajenih okvira. međutim. Na stupnju spoljašnjeg prihvatanja. Mnoge konvencije. Oni koji bi da nadrastu stupanj spoljašnjeg prihvatanja i da zakorače u uzvišeniji život unutrašnje realnosti. pak. javiće se potreba da svoj u intelektualnu analizu uskladi sa praktičnim životom. privržena spoljašnjerm prihvatanju religije. ne znači da konvencije nemaju apsolutno nikakvu vrednost. Za svetovnu osobu koja se odlučila za ovaj uzvišeniji oblik traganja kažemo daje postala poklonik. pa čovek. stavovi. Ograničenja konvencija Sa stajališta realnosti unutrašnjeg života. Ali kada se probudi i krene stazom. U početnim stadijumima svog nastojanja da dostigne znanje. ne javlja se kao posledica nekritičke reakcije. ili adiatma-marga (adhyatma-marga). a ne teorija. Oslobođenost od konvencija. ili doktrine kojih se ljudi . bitno od nebitnog. i pothranjuje u njoj neku vrstu suptilnog samoljublja. život zasnovan na spoljašnjem prihvatanju često je duhovno jalov. koja. Ovo. zamorivši se od svega toga. kao delo prosečnih umova. Nekonvencionalne stvari su neretko privlačne samo novine radi. No. okrenuti realnosti unutrašnjeg života. koja je poznata kao tarikat (tarqat). nego kao rezultat kritičkog razmišljanja. moraju da nauče da razlikuju lažne od pravih vrednosti. ali nije uvek lišen negativnih posledica. kao takva. Nesvakidašnjost njihovih težnji i interesovanja pomaže im da zadovolje i osete svoju izdvojenost i različitost od ostalog sveta. jer nalazi da je to najlakši način za umirivanje nečiste savesti. shvativši da ne zna. Ponekad čini osobu krutom. Iluzorna vrednost običnog i ustaljenog vremenom gubi čar. čisto intelektualno razumevanje pokazaće se nedovoljnim.

Jedan od prvih koraka koji poklonik treba da učini jeste da . Strpljenje i istrajnost Svaki čovek je punopravni naslednik Istine. prianjaju za čoveka. Vrline i sposobnosti sledbenika II Odeljak II Neke božanske vrline Međupovezanost osobina koje su neophodne za duhovni život Da bi unutrašnji život poklonika postao harmoničan i prosvetIjen. Čak i na stupnju shairata. i 2) uvođenje rezultata kritičkog rasuđivanja u praktičan život. ili karma-kande. mora se ponovo pokrenuti i oživeti učešće srca. Otuda praćenje religijskih dogmi ne daje u potpunosti povoljan rezultat. ispada da su sve božanske vrline apsolutno neophodne za život. nije retkost da privrženost religiji postane izvor nadahnuća za mnoga nesebična i plemenita dela. On ih.intelektualno pridržavaju čine površinski sloj njihove ličnosti. Um se sada oslobodio uticaja neoplemenjenih emocija . i. Kroz nju čovek usavršava one ljudske kvalitete koji doprinose uravnotežavanju uma i srca. Ali.ali je takvo postignuće prečesto praćeno žrtvovanjem učešća srca. gledano u celini. međutim. one uključuju znatno veći deo ličnosti. više ne brani sa tolikim žarom i oduševljenjem kao što je ranije branio verska ubeđenja. u stvari. poput ogrtača. Kritičko i kreativno razmišljanje uravnotežava Prelazak sa spoljašnjeg prihvatanja (šairat. Za razliku od čisto teorijskih spekulacija. Može izgledati da neka vrlina sama po sebi nije previše bitna. Jer. budući da je viđenje koje nameću dogme neretko zamagljeno usled degeneracije ili pak potpunog izostanka kritičkog rasuđivanja. ideje doživljavaju zdravu transformaciju i postaju jedno sa tkivom života. dok. Ako su novonastala uverenja lišena emotivnog podsticaja. onaj koji bi da nasledi Istinu mora za nju da bude duhovno pripremljen. da bi rezultati kritičkog razmišljanja postali duhovno plodonosni. istrajnom i napornom radu. a duhovna priprema ponekad se proteže na nekoliko života provedenih u strpljivom. Vera i religijske dogme imaju prednost nad intelektualnim stavovima i doktrinama. napokon. Uključene u procese aktivnog života. kako izvor dobra tako i izvor zla. Dogme su često štetne Vera i religijske dogme su. a da se ne naruši ravnoteža čovekovog duhovnog ustrojstva. Međutim. misao treba da postane ne samo kritička nego i kreativna. on mora da razvije i ispolji mnoge božanske vrline u svakodnevnom životu. da bi bila plodonosna. Iako su vera i religijske dogme ponekad donosile korist pojedincu ! zajednici. a čine drugo. Drugim recima. I. Potreba za prevođenjem teorije u praksu Kada se čovek odrekne ranije nekritički prihvaćene vere i religijskih dogmi u korist pogleda i načela kojima posvećuje svoju misao. oslobađanju nesputanog Božanskog Života. dotle postoji i gorljivost i oduševljenje kao dinamični element svake verske ideologije. jer obuhvataju ne samo intelekt. Kada prihvatimo da svaka ima svoju funkciju i smisao. ona ostaju vezana za površne aspekte ličnosti. ali zanemariti njene veze sa drugim važnim vrlinama nije preporučljivo. u svemu tome se krije i jedan ozbiljan nedostatak-oboje deluju u odsustvu kritičkog osvrta. a njihova međupovezanost je takva da je nemoguće zanemariti bilo koju od njih. mnogo češće su činile štetu. Ljudi veruju u jedno. Razvoj kritičke i kreativne misli je vrsta duhovne pripreme. U duhovnom životu sve vrline se nadopunjuju i podstiču jedna drugu. Mada su u odanosti veri i dogmama zastupljeni i um i srce. naposletku.utoliko što njegov um sada počinje kritički da preispituje svoja uverenja. došlo je do izvesnog napretka . i labavo. ukoliko je čovek brani sa žarom. karma-kanda) na život u kome prevashodni značaj imaju unutrašnje vrednosti (tariqat ili adhyatma-marga) um i srce sastoji se iz dva stupnja: 1) oslobađanje uma od inercije nekritičkog prihvatanja zasnovanog na šlepom imitiranju i pobuđivanje kritičkog razmišljanja. još nisu ni započeli duhovni život. Oslanjajući se na svoja jalova ubeđenja. već i srce. dokle god postoji slepo prihvatanje dogmi. ideje nastale nakon kritičkog preispitivanja moraju se uključiti u aktivan život da bi bile sasvim plodonosne. Vera i religijske dogme Dešava se da i dogma. indirektno privuče iskustvo koje će mu otvoriti vratnice spiritualnog Života. pate od iluzije kako su duhovno napredni.

prezirom. već se sa svih strana suočava sa hladnim prezirom. ne da izmeniti. Tako je prestala njegova želja za odricanjem. i on treba da mu služi uprkos tome što ga ne odobrava. Sve do trenutka kada opazi kako mu se kroz pomračinu približava ogroman medved. na opšte veselje okupljenih radoznalaca. u ovoj neravnopravnoj borbi pristizati pomoć od Učitelja i drugih poklonika. Odbrana viših istina zahteva nepokolebljivu moralnu hrabrost i poklonik treba da je spreman da se suoči sa kritikama. Iako će mu. i malo je onih Čija će nepokolebljivost i hrabrost istrajati do samog kraja. Međutim. Međutim. Kada odluči da ostvari Istinu. neizbežna i neiskorenjiva. Poklonik. on se i dalje držao svoje odluke. on potrča koliko ga noge nose. sa brojanicorn u rukama. iskusivši uzvišenu ljubav. kao takva. misleći da je ona. Prihvatanje sveta onakav kakav jeste Duhovni napori iziskuju ne samo veliku fizičku izdržljivost i odvažnost. ograničeni ego-um se stalno poistovećuje sa prošlošću. Moralna hrabrost i samopouzdanje Duhovni zadatak uzdržavanja uopšte ne bi bio težak kada bi poklonik mogao da se prilagodi svetovnim tokovima i da ih prihvati bez opiranja. Uspeo je da stigne do jedne prodavnice u gradu i pao u nesvest. No uprkos tome. međutim. ispričao je. on mora da razvije sposobnost da se samostalno. čovek zapravo stupa na stazu posutu trnjem. Njegov put upravo i vodi kroz svet. kroz odnos sa Savršenim Učiteljem poklonik sve dublje oseća i razume istinsku ljubav. međutim. To se može slikovito prikazati pričom o jednom čoveku iz Pune. A kada je došao k sebi. Napustio je Punu i otišao u obližnju šumu. pa je besmisleno razmišljati o tome šta bi bilo da su se stvari odvijale drugačije. Pred tolikim preprekama mnogo je lakše odustati nego se boriti. odnosno. grada u Indiji. onako kako se čovek nadao da će se odvijati. i. Oslobođenost od briga Moralnu hrabrost i samopouzdanje treba da prati bezbrižnost. nije toliko izražena. Moralna hrabrost razvija se uporedo sa jačanjem poverenja u sebe i u Učitelja. njemu preostaje još jedino da se bori za njih. Po zalasku sunca. Ono što je bilo . Pretrnuvši od straha za svoj život. bez spoljašnje podrške. tvrdokornom zajedljivošću. pošto je sagledao više istine. upliće se u njenu mrežu. makar stajao sam protivu čitavog sveta. on mora da razvije u sebi beskonačnu trpeljivost i uzdržanost. odveć je krupan zalogaj za slabe i plašljive. Ozdržavanje Kako odmiče na stazi. već i najstrože obuzdavanje i nepokolebljivu moralnu hrabrost. mada su ti uznemiravajući zvuči koji su se prolamali kroz tišinu noći bivali sve glasniji i glasniji. i žali za onim što se nije ispunilo. Čak i svetovnjak može da propati u svetu koji mu ponekad izgleda neprijateljski i otuđen..svom neumornom entuzijazmu pridoda nepokolebljivo strpljenje. Malo je stvari u umu koje odnose toliko energije kao brige. Zato je njegova patnja veća jer on doživljava rascep između onoga kako stvari stoje i kakve bi mogle da budu samo kada bi svetu makar malo bila dostupna ljubav koju je on počeo da razumeva i neguje. Brige će se javljati u duševnom životu individue sve dotle dok je ego-um opterećen prošlošću. beznadežnom antipatijom i stalnom mržnjom. Tako je nastavio celog bogovetnog dana uprkos mnogim neprijatnostima. Brižnost se javlja onda kada se stvari ne odvijaju onako kako se očekuje. Čovek se takođe oseća brižnim u pogledu na budućnost. ali njegova patnja. Ponovo će morati da se vrati u svet da bi razvio one osobine koje će ga osposobiti da se suoči sa svetom i prihvati ga onakvog kakav jeste. ali. A to ga čini bolno osetljivim na spoljaŠnje uticaje u kojima ne samo da nema ljubavi. Seo je pod drvo. bežanje od sveta mu neće mnogo pomoći. Svet je zarobljen Mayom i opijen lažnim vrednostima. obzirom na njegovu grubost i tvrdokornost. i služiti mu na način na koji to i Učitelji čine. Prošlost se. Zato su zemaljski putevi najčešće u suprotnosti sa standardima koje je poklonik sam sebi postavio. On i ne očekuje ništa bolje od ljudske prirode. počeo da ponavlja Božije ime.. Voleti svet. zna kakva je riznica skrivenih mogućnosti u svakoj duši. naročito kada postoje nagoveštaji da mu ona . Tu je njegova moć obuzdavanja na najtežem ispitu. i. sa svih strana mogli su se čuti životinjski krici. A najteže je uopšte ne brinuti.bilo je. i nikakva briga neće moći da promeni nešto što pripada prošlosti. Jednom je taj čovek pročitao duhovni spis koji je na njega ostavio tako dubok utisak da je odlučio da se odrekne svega. svoju avanturu. bori za Istinu. Da bi voleo i služio svet koji za njega ima malo razumevanja ili ga čak uopšte i nema. njegovo oduševljenje počelo je lagano da splašnjava. pa čak i mržnjom onih kojima te istine još nisu dostupne.

Ako rasipa energiju na svetovne težnje. obeshrabren ili znemiren. neizvodljivo ako poklonik ne ukloni zabrinutost iz svog života. to ne bi bila pomoć. Međutim sama briga ničemu ne pomaže. i nastavlja se. Kada je um turoban. u ovom ili onom obliku. a ni osećanja da čovek stiče nešto za sebe ili pruža nešto drugima. Učitelj stoga brižljivo bira trenutak kada će njegova intervencija dati najbolje rezultate. da bi čovek u svom traganju za istinskim razumevanjem ostvario potpunu predanost neophodno je da. Ma kakvu službu da odabere. On ne očekuje brzi preobražaj svesti sem ako odranije nisu ispunjeni svi uslovi za to. sve dok um prianja za nešto. Svi oblici ega treba sasvim da izostanu iz služenja.nije naklonjena. a ako se i dese. U pravoj duhovnoj službi nema ni primisli o sebi. njegov napredak će biti veoma spor. s jedne strane. Zabrinutost proizilazi iz prianjanja za prošlost ili unapred skrojenu budućnost. ˝Ovo je bila isključivo moja zasluga˝. Ali treba da se lati one koju je. I neće zauzvrat očekivati ništa drugo osim da poklonik uloži maksimum napora u svoj duhovni razvoj. a pošto interveniše. Um mora da postane imun na sva iskušenja i da uspostavi punu kontrolu nad čulima. Jer. Obzirom na mnoga iskušenja koja ga čekaju na putu. sposoban da vrši. Učitelj strpljivo čeka da ovaj potpuno shvati smisao i značaj njegove pomoći. ja˝ Poklonik. Nezavisno od velikog i malog Ukoliko je poklonik sasvim nevezan za rezultate svog rada. uvek ima za posledicu lošu reakciju. Bezuslovna usmerenost ka jednom cilju Teškoće na duhovnoj stazi daju se prevazići jedino ako je poklonik bezuslovno opredeljen za nju. Bez zahteva ograničenog . Vođstvo Učitelja Daleko najvažniji uslov sigurnog i postojanog duhovnog napretka je vodstvo Savršenog Učitelja. Brižnost je plod grozničave imaginacije koja deluje pod pritiskom želja. Vreme je važan činilac duhovnog razvitka. Otuda se javlja potreba za održavanjem dobrog raspoloženja bez obzira na okolnosti. ne smne da prianja za ideju služenja. Bezuslovna opredeljenost podrazumeva potpunu ravnodušnost prema svim dražima pojavnog sveta. nego sebičnost. on je mora dovršiti čak i kad mu okolnosti nikako ne idu na ruku. ali se sam nikada ne smne vezivati za lažnu ideju. gora je i od uzaludnog rasipanja energije jer umanjuje radost i punoću življenja. Učitelj će pokloniku pružiti upravo onu pomoć koja mu je u datom trenutku najpotrebnija. Ako je nekome potrebna pomoć. Osim toga mnoge očekivane stvari se ne dese nikad. onda su i njegove akcije nerazumne i vezujuće. Služenje bi trebalo da proističe iz nesputanosti i slobode i da se odvija u duhu zajedništva. A to je. Ukoliko prvenstvo pružanja pomoći pripadne nekome drugom. To je proživljavanje patnje koju čovek uglavnom sam režira. štaviše. polet i umerenost Među vrlinama koje poklonik treba da kultiviŠe malo je onih koje su toliko važne kao vedrina. uspostavi kontrolu nad sobom i prestane da se vezuje. a sa druge. njegovo delo ne podleže kvarenju usled . Vrline i sposobnosti sledbenika III Odeljak III Spremnost da se služi Spremnost i umešnost Poklonik treba uvek da je spreman da služi ciljevima čovečanstva. ne prezajući od bilo kakve žrtve. i svih zemaljskih postignuća. to u njemu ne bi smelo da stvori zavist. vrlinom sopstvene spremnosti i umešnosti. Zabrinutost nikome nije donela ništa dobro. ako bi se svesno trudio da svaku takvu priliku ugrabi za sebe. uostalom. Duhovnost u prevelikim količinama i data u pogrešnom trenutku. Tada čovek nastoji da brižnost proglasi nužnim elementom pripreme za suočavanje sa budućom situacijom. polet i umerenost. pri čemu ne bi smelo da se insistira na udovoljavanju zahtevima ograničenog ˝ja˝. njegova naumljenost da služi mora biti nepokolebljiva. on se povlači i čeka s beskrajnom strpljivošću trenutak kada će učeniku ponovo zatrebati njegova pomoć. on mora uvek da bude spreman daje pruži. treba uvek da daje svoj maksimum. Radost. pre svega. ispada da nisu toliko strašne kao što se očekivalo. Dakle. Pošto je gurnuo učenika na stazu. naravno. On ne treba da prihvata nijednu službu koja nije u skladu sa njegovim mogućnostima. kao.

procenjivanja veličine njegovog postignuća. Svetovno orijentisane osobe uživaju u svom zasebnom postojanju kroz svoja postignuća. Tako imaju prirodnu težnju da procenjuju svoja postignuća u okvirima opipljivih veličina. I uvek grabe velike stvari a klone se malih. Međutim, sa duhovne tačke gledišta, takozvane male stvari su isto toliko bitne koliko i velike. Otuda poklonik nema razloga da izbegava jedne, a priklanja se drugima; on treba da se posveti malini stvarima sa isto toliko žara kao i velikim. Mada u duhovnom životu male stvari vrede koliko i velike, svetske konvencije obično ignorišu ovu jednostavnu istinu. Kad bi se pratile dogovorom prihvaćene konvencije, služenje bi se svelo na aktivnosti koje donose rezultate koji se uobičajeno smatraju velikim, odnosno vrednim i značajnim. Mnogo toga od vitalnog značaja za život bilo bi na ovaj način prenebregnuto, što bi u duhovnom smislu osiromašilo život. Prihvaćene vrednosti određuju vid služenja U društvima u kojima preovladava čisto materijalistička koncepcija života, pod služenjem se podrazumeva snabdevanje hlebom, odećom i drugim životnim potrebama. U društvima koja na prvo mesto stavljaju intelektualne vrednosti, pod služenjem se podrazumeva učešće u svestranom razvoju nauke. U društvima gde preovladava težnja ka umetničkom i estetskom, pod služenjem se podrazumeva organizacija umetničkog stvaralaštva i distribucija umetničkih radova. U društvima koja prevashodno cene kulturu srca, pod služenjem se podrazumeva probijanje onih kanala kroz koje će se uspostaviti i razviti kultura srca. A u društvima kojima je duhovno najpreče, pod služenjem se podrazumeva razvoj i širenje duhovnog znanja. Služenje koje doprinosi razvoju duhovnog znanja je najviši oblik služenja, zbog toga što duhovno znanje obuhvata i ispravno sagledavanje ljudskih problema i njihovo neposredno rešavanje. Dve vrste služenja Bez duhovnog razumevanja, čovek se u svojoj službi rukovodi ograničenim koncepcijama. Postoje dve vrste usluga koje čovek može da pruži drugom čoveku: prvo, da ga snabde nečim doista vrednim što ovome nedostaje; drugo, da mu pomogne u otklanjanju onih nedostataka koji ga sprečavaju da se domogne stvari koje su mu potrebne. Ukoliko su čovekova shvatanja o tome da li je nešto vredno ili ne - skučena, onda će i služenje biti srazmerno tome. Značaj malih stvari Služenje nisu samo veliki gestovi kao što je davanje dobrovoljnih priloga društvenim institucijama. Služenje su takođe male stvari učinjene s ljubavlju. Reč ohrabrenja ili osmeh koji uliva nadu i razvedrava mračno raspoloženje, vrede isto koliko i velika žrtvovanja i junačka samoodricanja. Pogled koji topi led i podstiče srce da brže zakuca takođe je služenje, iako mu to možda nije bila namera. Sve ove stvari uzete pojedinačno izgledaju male; ali život je sačinjen od malih stvari. Kada bi se zaboravilo na male stvari, život ne samo da bi bio lišen lepote, već i duhovnosti. Greške pri rasuđivanju svetovnih osoba Kao što priznaju samo velike doprinose a male zanemaruju, tako svetovni ljudi čine istu grešku kada su u pitanju prepreke, nedostaci ili problemi vezani za određenu situaciju. Za većinu ljudi problemi moraju da poprime divovske razmere da bi zavredeli njihovu pažnju. Za svetovne ljude je takođe karakteristično da poklanjaju previše pažnje spoljašnjim, opipljivim stvarima, a premalo nečujnim činiocima unutrašnjeg života. Smatra se, na primer, da je rat veća nesreća od života u kome neprestano tinja prikrivena mržnja, premda, sa duhovnog stanovišta, životi ispunjeni gorčinom i mržnjom nisu ni na koji način manje naopaki od ratova. Ratu se pripisuje veliki značaj jer obiluje prizorima surovosti, međutim, svaki oblik mržnje, čak i ako se ne materijalizuje u spoljašnjoj akciji, podjednako je ružan. Isto tako, epidemije, povrede i samrtne patnje privlače veću pažnju od agonije patnika opterećenih bremenom nesavladivih želja. Život kao nedeljiva celina Za poklonika koji je voljan da služi ne očekujući priznanja i pohvale, svaka pojava koja ometa pun i celovit život, bez obzira na to da li izgleda velika ili mala u očima sveta, vredna je njegove pažnje. Ne samo počeci i krajevi velikih imperija, već i prolazni trenuci tuge, imaju svoj značaj i mesto u univerzalnom životu. Radi se o pojavama za koja važe različita merila, ali se nijedna ne sme zanemariti na uštrb druge. Poklonik na život gleda kao na integralnu celinu, ne dopuštajući da ijedan delić životne zbilje sasvim zaokupi njegovu pažnju i zauzme čitav vidokrug.

Služenje nadahnuto ljubavlju Poklonik, i kad nesebično služi, mora stalno da bude na oprezu. On treba da neguje skromnost, poštenje i iskrenost. To što čini, čini ne da bi sebe istakao, nego zato što u srcu gaji istinsku ljubav. Kada je ispunjen ljubavlju, ta ljubav mu daje snage da uspostavi savršeno skladne odnose sa ostalim poklonicima bez trunke ljubomore. Jer kada među duhovnim saradnicima nema sklada gube se duhovni ideali. Takođe, kada je služba lišena ljubavi ona počinje da se obavlja iz osećanja dužnosti, kao što se u zemaljskim institucijama posao obavlja za novac. U društvenim institucijama ljudi rade za platu. Njih na efikasnost tera dužnost. Zato njihov rad ne može zračiti unutrašnjom lepotom kakva spontano izvire iz ljubavi. Važnost kontakta sa Učiteljem Poklonik će najbrže da nauči lekcije služenja ako ga zadesi sreća da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem. Učitelj ne drži predavanja, on podučava na konkretnim primerima. Kada sagleda Učiteljevu beskrajnu volju da služi čovečanstvu, poklonik, nadahnut ljubavlju prema Učitelju, spremno prihvata isti zadatak. Odnos sa Učiteljem je takođe od velike pomoći u razvijanju međusobne saradnje poklonika, obzirom da poklonici dele istu ljubav prema Učitelju. Oni služe zato što njihov Učitelj tako želi. I govore kako samo dovršavaju Učiteljev posao, a ne svoj, radeći vredno po Učiteljevom na hođenju. Prema tome, oni su lišeni svake ideje o ličnim prohtevima, pravima ili povlasticama. Zainteresovani su samo za Učiteljevo delo i spremni su da služe, kadgod se za to ukaže prilika, njegovim ciljevima, a podjednako su spremni da svoj posao ustupe drugome ukoliko se ovaj pokaže sposobnijim. Služenje bez pompe U zajednicama ove vrste poklonici zapravo služe jedan drugog. Oni Učiteljevo delo, pre svega, vide kao sopstveno. Zato poklonik, pomažući drugog poklonika u njegovom radu, služi i njega i Učitelja podjednako. U takvom služenju niko ne može biti gospodar, jer je svaki poklonik svestan da radi na ostvarenju jedinstvenog Učiteljevog dela. Takođe, obzirom da su svi poklonici jednaki, nijednom od njih nije teško stekne osobinu krajnje skromnosti. Kao što je već rečeno, ukoliko služenje učini čoveka ponosnim, onda to nije služenje. Jedna od najtežih stvari je naučiti služiti bez komandovanja, ne dižući bespotrebnu galamu oko sebe i ne primećujući šta je veliko a šta malo, staje bitno a šta nebitno. U duhovnom svetu skromnost je veoma važna. Ideal služenja Kada Učitelj služi, on to ne čini zato što se vezao za služenje, nego zato da bi pomogao, a ujedno i pružio svojim učenicima primer nesebičnog služenja. Dok služi druge, on u svakome vidi sebe, te tako doživljava da je i sam služen. U blaženom doživljaju jedinstva, Savršeni Učitelj zna da je u isto vreme i Učitelj i sluga svih. Njegova služba je oličenje idealne službe u kojoj nema robovanja: niti je rob onaj koji pruža, niti onaj koji prima. Poklonik vrlo brzo shvata suštinu istinskog služenja kada pred sobom ima primer svog Učitelja. Duhovna obuka poklonika ne može biti potpuna ukoliko on ne nauči da je duhovna služba pre svega radost, a ne obaveza; sloboda, a ne ropstvo. Istinsko služenje ne obavlja se pod pritiskom, nego proističe iz nesputanosti slobodnog uzimanja i davanja. Ono je rasterećeno bremena ličnih želja i donosi osećaj neprekidne ispunjenosti. Vrline i sposobnosti sledbenika IV Odeljak IV Poverenje i vera Tri vrste vere Jedna od najvažnijih vrlina poklonika jeste vera. Postoje tri vrste vere: vera u sebe, vera u Savršenog Učitelja, i vera u život. U životu je vera toliko potrebna da bi bilo nemoguće živeti bez nje. Upravo na osnovu vere život zajednice i društva postaje moguć. Uzajamno poverenje je ono što omogućava slobodno davanje i primanje ljubavi, slobodno učestvovanje u radu i uživanje u plodovima rada. Kada je život opterećen bezrazložnim strahom od nekoga ili nečega, takav život postaje ograničen i krut. Uzajamno poverenje Deca poseduju urođeno poverenje u svoje staratelje. Ona instinktivno traže od njih zaštitu. Vera u ljude se ne gubi ni kasnije u životu ukoliko osoba nije bila na grub način povređena od strane onih koji

su je, zarad sopstvenih sebičnih ciljeva, obmanuli i iskoristili. Tako, iako je vera prirođena čoveku, ona cvate u onim društvima gde su ljudi pouzdani, pošteni i zaslužuju poverenje, a gubi se tamo gde je sredina korumpirana. Vera u nekoga postaće savršena i čvrsta onda kada čovek i na drugoj strani naiđe na kvalitete koji ulivaju poverenje. Biti čovek od poverenja i imati veru u druge su dve komplementarne osobine. One su uslov za neometen razvoj kako samog pojedinca tako i kolektivnog života. Važnost samopouzdanja Bezgranična i bezuslovna vera u ljude pripada svetu ideala. U praksi je ona redak slučaj. Premda je priželjkuje veliki broj ljudi, ona ne može postojati sve dotle dok se svet bude sastojao od osoba koje baš ne ulivaju neograničeno poverenje. Neograničeno poverenje iziskuje do savršenstva razvijenu pouzdanost i postojanost. Uz to, mora da postoji i velika želja da se drugome pomogne. Ali ni jedna od ovih vrlina, koje su osnov uzajamnog poverenja, neće se razviti ukoliko čovek nema veru u samog sebe. Ukoliko neko nema vere u sebe, onda ne može razviti u sebi one vrline koje će ulivati poverenje drugima. Samopouzdanje i čvrsta odluka da, bez obzira na sva iskušenja, ostanete verni svom viđenju onoga što je ispravno - to je osnov pouzdanog karaktera. Temelj sarnopouzdanja Nepokolebljiva vera u sebe retka je isto koliko i vera u drugog. Malo je onih koji su je razvili u toj meri da mogu biti sigurni da poseduju pravu i konstruktivnu samokontrolu. Ljudi često iz razloga slabosti i nesigurnosti, svoju veru stalno dovode u sumnju i nalaze hiljadu načina da je ospore. Slabost i nesigurnost su neumitne činjenice života, i čovek je sklon da im podlegne čak i onda kada dobro zna šta bi za njega u datoj situaciji bilo bolje. Vera u sebe uvek može biti poljuljana. Ona se, zapravo, može učvrstiti jedino ako osoba neprekidno pred sobom ima viziju živog primera Savršenstva. Vera u Učitelja Vera u Savršenog Učitelja ima presudan značaj za duhovni razvoj, jer kod poklonika jača veru u sebe i veru u život - i to uprkos padovima i neuspesima, nedostacima i tegobama, ograničenjima i gubicima. Život, onako kako ga čovek doživljava na svom primeru i na primeru svojih bližnjih, može biti ograničen, skučen i nesavršen, ali život koji pulsira u Učitelju je neograničen, jednostavan i besprekoran. U Učitelju učenik vidi ostvarenje sopstvenog ideala; Učitelj je odraz njegovog najdubljeg Sopstva. U Učitelju on vidi refleksiju svega najboljeg što i sam nosi u sebi, što tek treba da se ispolji, a što će se jednog dana sigurno i ispoljiti. Zato je vera u Učitelja glavni motiv koji nagoni čoveka da ostvari u sebi prikrivenu božanstvenost. Vera i kritičko rasuđivanje Istinska vera temelji se na dubokim duhovnim iskustvima i na nepogrešivim signalima čiste intuicije. Ona se ne može shvatiti kao antiteza kritičkog rasuđivanja, već kao njegova nepo¬grešiva svetlost vodilja. Kritički um nadopunjen dubokom i živom verom utemeljenom na čistoj intuiciji, prestaje da biva jalov, površan i neefikasan, i pos¬taje kreativan, delotvoran i plodonosan. S druge strane, bez slobodnog i odvažnog delovanja kritičkog uma, ne bi se moglo stati na kraj mnogim oblicima naivne lakovernosti. Doduše, kritičkom mišlju se može dodirnuti samo ona vera koja nije zasnovana na čistoj intuiciji. Prava vera, koja vodi poreklo iz čiste intuicije, se prirodno nameće i ne može se svesti na zaključke racinalnog intelekta. Ona je bazičnija i primarnija od intelekta i shodno tome se ne može utišati nikakvim intelektualnim akrobacijama. No ovo ne znači da vera treba da bude šlepa i daje ne treba izlagati povremenom sudu kritičke misli. Istinska vera je jasno viđenje, a ne slepilo, i ne treba da se povlači pred slobodnim delovanjem kritičkog uma. Vera i sumnja Učenik raspolaže pravom da kritički razmotri i testira Uči¬telja. Ali ako i posle testiranja, uverivši se u Učiteljevu Savrše¬nost, učenik pokaže kolebljivost, onda je to znak njegove neis¬krenosti i slabosti u pogledu namere i cilja. Onoliko koliko je kod ljudi prisu¬tan nekritičan stav prema samozvanim mudracima, koji nezasluženo uživaju njihovo poverenje, toliko je prisutna i neopravdana kolebljivost, koja postoji uprkos so¬lidnoj količini ˝dokaznog materijala˝ prikupljenog kroz lično iskustvo. Nekritičko verovanje kao i bezrazložno kolebanje posledice su nesvesnog delovanja želja, s tim što je u ovom drugom slučaju uzrok nesvesno delovanje onih želja koje stoje na putu ispoljenju razborite vere.

poput intelektualnih uverenja. Savršeni Učitelj uopšte nije zainteresovan da učeniku pruži dokaze o svojoj božanstvenosti sem ako ne za ključi da bi to bilo preko potrebno za duhovni napredak učen¬ika koji mu se potpuno predao. Kako ostaju na površini uma. Zato valja razumeti Maju. Nepokolebljiva vera koja se temelji na čistoj intuiciji. takva živa vera u Učitelja postaje vrhunski izvor nadahnuća i nepokolebljivog samopouzdanja. a u drugom. niti osobine koju ne može izmeniti. Za učenika . Želja će uvek da prevari kritički um.Lažne vrednosti Važnost razumevanja Maje Svako želi da spozna i ostvari Istinu. Živa vera je kreativno dinamična Kroz živu veru se ostvaruje najdublji i najcelovitiji odnos sa moćnim psihičkim jezgrom. niti osećanja koje ne može prosvetliti. kada neko ima dobro mišljenje o drugom čoveku. Učitelj ne mari za to da li učenik sumnja u njega ili mu veruje. Nju čovek ne može održavati veštačkim putem. To je aktivan odnos poverenja: samopregor i apsolutna posvećenost a ne iščekivanje i potajna nada da će Učitelj pružiti pomoć. Sve što on želi da zna jeste da li je učenik iskren i pošten u svojoj nameri da dostigne Istinu. Nema te misli koju ona ne može prožeti i ponovo oživeti. ona ne uzrokuju radikalne promene u srži ličnosti. Ona ne boravi. odlika je samo onog uma na koji ne uplivišu želje. živa vera u Učitelja nastaje kao plod dubokog duhovnog iskustva kojeg Učitelj daruje zaslužnom učeniku. Mišljenja i uverenja su površinski sloj psihe i kroz njih se ne može ostvariti kontakt sa njenim dubljim snagama. da zna da je to laž i da je se. umesto da svoje namere čovek svesno sprovodi rukovođen svojim ličnim uverenjima. kaže se da on u njega ima poverenja. kada ga pritisne kakva neprilika. zauzvrat. jer on. Prava vera se postepeno razvija i raste srazmerno uspehu koji učenik postiže u oslo¬bađanju svoje svesti od želja. Laž nastaje onda kada se za . Shvatiti Maju odnosno princip Neznanja. živa vera je najmoćniji faktor ponovne izgradnje celovitosti psihe. Puka intelektualna vera igra veoma malu ulogu u duhovnom razvoju. Kakva je suštinska priroda laži? Ukoliko se istinito spozna kao istinito ili ako se lažno spozna kao lažno. U njoj glavnu ulogu igra ak¬tivno poverenje u Učitelja. Suštinska priroda laži Zato čovečanstvo na svaki način mora da otkrije šta je laž. neophodno je da Maja doista bude shvaćena onakva kakva zapravo jeste. preostaće samo jedan vid spoznaje u kome laži više nema. Na¬protiv. Živa vera proističe iz iskustva Plodonosna. Zato je Učitelj krajnje nehajan u pogledu na to da li učenik veruje u njega ili u nekog drugog.U prvom slučaju želja rezul¬tira u nerealnom i lakovernom. svi oblici neznanja moraju prethodno da budu odstranjeni. a ne mišljenje o njemu. Ljudi dosta slušaju i čitaju o Maji. Testiranje učenika Kao što učenik testira Učiteljevu sposobnost da ga vodi. testira postojanost učenikove namere. a samim tim ne utiču ni na promenu životnih stavova. oslobodi. čovek ih menja da bi se prilagodio situaciji. Ona se suštinski razlikuje od ubeđenja i verovanja koja proizilaze iz nekritičkog prihvatanja ili površnog razmišljanja. ali se Istina ne može spoznati i ostvariti kao Istina sve dok se neznanje ne spozna i ne shvati kao neznanje. Ona je stvaralački aktivna. tako Učitelj. Na primer. i ono nema duhovni potencijal kakav postoji onda kada je u pitanju živa vera u Savršenog Učitelja. Da bi se duša učvrstila u stanju Samospoznaje. negde na periferiji svesti. Uverenja i mišljenja Pravu veru valja razlučiti od ubeđenja i mišljenja. u bezrazložno sumnjičavom stavu. u svim svojim dobronamernim intervencijama sračunatim na pridobijanje učenikove žive vere za razliku od praznih uverenja i ubeđenja. Živa vera nije neka pismena potvrda koju učenik potpiše i preda Učitelju. Tako ispada da nove okolnosti donose i nova uverenja. Nije dovoljno steći površno razumevanje Maje. kao laži. znači spoznati pola Istine o univerzumu. Maja Odeljak I . odnosno princip Neznanja. ali malo njih je zaista razume. teži jednoj jedinoj stvari: da učeniku bude od pomoći. Ali to je samo mišljenje. Čovekova uverenja su kao odeća.

misli kako ništa na svetu nije dragocenije od vode. one su apsolutne i stalne. U celini gledano. Greške u vrednovanju Kao što postoje dve vrste pravilnog prosuđivanja. odmah gube svu svoju pozajmljenu vrednost i postaju beznačajni. tada i objekti kojima je. Istinske vrednosti uvek postoje same po sebi. One zavise od subjektivnih činilaca. Za staloženu i spokojnu dušu. Greške u proceni vrednosti nastaju zbog uticaja subjektivnih želja i prohteva. Ili kada to znanje samo postane faktor vrednovanja menjajući ili drugačije utičući na prihvaćene vrednosti. Isto tako. Po tom principu. ograničavanja i pogrešnog sagledavanja života od onih grešaka koje nastaju pri čisto intelektualnom donošenju sudova u vezi određenih postojećih činjenica. Ako neki čovek zauzme viši položaj samo da bi se osećao moćnijim no što jeste. i pošto zavise od subjektivnih činilaca. Takva informacija ili saznanje smatra se nevažnim jer se ne dovodi u vezu i odnos sa drugim vrednostima. A kada se njihov intenzitet smanji. One su urođene: i zbog toga što su urođene. a za laž tvrdi daje istina. postoje i dve vrste krivog prosuđivanja: prvo. Dve vrste znanja Uopšteno govoreći. objekat ima prikriveni značaj sve dok su te strasti i žudnje prikrivene. Čisto intelektualni zaključci i mišljenja postaju važni jedino pošto se oslone na odgovarajuće vrednosti. Za raspaljenu maštu. dok je ona zapravo važna zbog nečeg sasvim drugog. tada i objekat istovremeno gubi na značaju. Kod strasti i žudnje koje se javljaju periodično. Intelektualno znanje postaje važno onda kada omogući čoveku da ostvari određene vrednosti. daleko su krupnije one greške u vrednovanju prilikom kojih dolazi do iskrivljavanja. osoba koja je gladna smatra da je hrana veoma važna. neko ko nije žedan i kome je voda na dohvat ruke. i drugo. gledano sa čisto teoretskog stanovišta. (2) neuvažavanjem nečega što je važno. dajući mu kontrolu nad sredstvima njihovog ostvarenja. donošenje čisto intelektualnih zaključaka o postojećim činjenicama. ako čovek smatra zauzimanje visokog položaja svrhom svog života. i ne menjaju se od jedne do druge prilike ili od jedne do druge osobe. prihvatanje za činjenice onih stvari koje nisu činjenice. Na primer. nikoga ne zanima koliko listova ima na nekom drvetu. koja se ne . ali jedna od onih laži koje ne znače mnogo. Međutim. oni imaju veoma mali značaj. Primeri relativnih vrednosti Na primer. Uzeti nezavisno. mada. objekat dobija na značaju. a osoba koja je potpuno sita.istinu tvrdi daje laž. istovremeno. oni obećavaju varljivo ispunjenje. jedna takva informacija predstavlja određeni vid znanja. Ovo sve su lažne vrednosti jer u biti nisu u vezi sa samim objektima. postoje dve vrste znanja: prvo. onda je to takođe laž. izvitoperenu strastima i žudnjom. ili (3) držanjem da je jedna stvar važna zbog nečega. Kada se strast i žudnja razbukte. to jest kada se nešto smatra za ono što u stvarnosti nije. one su relativne i nepostojane. menjaju se od jedne do druge prilike i od jedne do druge osobe. a dobija na značaju tek onda kada se one manifestuju. Mada sa duhovnog stanovišta Maja obuhvata sve što je lažno. u praksi postoje neistine koje imaju izvesnu važnost i one koje uopšte nemaju. dok. zbog njihovog delovanja. tako i objekti žudnje i strasti. A lažne vrednosti imaju izvorište u željama ili prohtevima. stvarima koje mogu zadovoljiti čovekove strasti i žudnje pridaje se prividan i relativan značaj. pogrešno vrednovanje. Isti princip može se primeniti i na sve ostale strasti i žudnje. Ispraznost čulnih objekata Kao što novčić koji je izbačen iz upotrebe i proglašen nevažećim na neki način postoji i dalje. Greške u vrednovanju mogu se načiniti: (1) uvažavanjem nečega što je nevažno. oni više nemaju raniji značaj. ostaju i dalje prepoznatljivi. Sve ove neistine su tvorevine Maje. osoba koja umire od žeđi u pustinji kao što je Sahara. donošenje vrednosnih sudova što podrazumeva da se svakoj stvari mora utvrditi vrednost i odrediti važnost. pridavan lažni značaj. i nakon što se uvidi njihova ispraznost. ali jedna od onih laži koje suštinski utiču na tok i smisao njegovog življenja. Kada u svetlosti istinskog znanja ove strasti i žudnje sasvim iščeznu. ne pridaje vodi isti značaj. i drugo. Laž je omaška u proceni prirode stvari. Mada postoje i mogu se opipati i videti. onda je to laž. Relativnost lažnih vrednosti Relativna vrednost čulnih objekata može biti velika ili mala u zavisnosti od intenziteta i nametljivosti žudnje. ni ne po mišija na hranu sve dok ponovo ne ogladni.

U trenutku kada rituali i ceremonije postanu važni sami po sebi. čovek im pridaje preveliki značaj koji im svakako ne pripada. uzdasi zbog razdvojenosti . to je uglavnom zbog sebičnih i svetovnih ciljeva. Ako se svetovna osoba okrene Bogu. koju smatra nebitnom. Intelekt koji funkcioniše nesputano utire put Istini. osećanja i misli usredsređeni su na oblike. oni počinju da sputavaju život umesto da predstavljaju izraz životnosti. ceremonije i druge spoljašnje religijske prakse počnu tretirati kao cilj.vezuje za njih. U suštini. To se događa onda kada se rituali. zainteresovani. Ovde se ponovo radi o zaslepljenosti koju donosi Maja. podržava pogrešna verovanja i iluzije. imaju velikog udela u okivanju duše. A on opet nastaje dugujući delovanju Maje. Ljudi traže sreću u svemu samo ne u Bogu. ali malo je onih koji su za Boga istinski. Neke laži u vidu pogrešnih verovanja i mišljenja. a ne duša. radi Boga samog. ali to ne važi i za intelekt čijim delovanjem upravlja Maja stvarajući smetnje istinskom razumevanju. Maju je teško nadvladati jer ona. Prema tome. Kada se nebitno smatra bitnim Kada voljeni umre. Ona se nada da će kroz Boga ispuniti svoje želje i nade. Instinktivno se poistovećuju sa fizičkim telom i ostaju pri svom uverenju zato što za to . želje. Ona ne traži Boga kao Istinu. Kada se obliku ne bi neopravdano pridavala tolika važnost tada ne bi bilo ni tuge i žala za umrlim. Sva pogrešna uverenja su isto toliko tvorevine Maje koliko i lažne vrednosti. Osećaj napuštenosti. iz čega duša ne može da se iskobelja. Međutim. Kada se bitno smatra nebitnim S druge strane. Kada se nekoj nevažnoj stvari pripisuje važnost. Rituali i ceremonije imaju svoju vrednost kao sredstva koja vode cilju. naplatiti sve nepravde koje su joj učinjene. ona se nalazi posvuda. Žudi za svačim osim za jedinom Istinom. a ne kao sredstvo. prianjanjem za telo.sve to je zbog pogrešnog vrednovanja. u kandžama Maje Maja nadmoćno zaposeda samo uporište znanja. neovisno od duše. Pogrešna uverenja mogu izgledati ispravna Pogrešna ubeđenja koje je stvorila Maja imaju tako čvrste i neprobojne korene da ljudima izgledaju očigledna. Umotana su u formu nepobitnih činjenica i kao takva se bezuslovno prihvataju. koji se ogleda u čežnji za nestalim oblikom. u svojoj istinskoj prirodi ona nikuda ne odlazi. a koje zauzvrat opet daju snagu pogrešnim uverenjima. Usled pogrešnih verovanja nastaju lažne vrednosti. nastaje vakuum. javlja se tuga i usamljenost. osećaj gubitka vuče koren od vezivanja za oblik. suze zbog rastanka. onda dobijamo treći osnovni vid neznanja koji se tiče vrednovanja. delovanje Maje čini da bitne stvari izgledaju nebitne. stoje odlika delovanja Maje. i Maja se njima služi da bi držala dušu u okovima neznanja. ljudski intelekt. Maja II Odeljak II . Proglašavajući ih za Istinu. dopusti da vlada nad onim što je bitno. mnogi ljudi žive u ubeđenju da su fizičko telo i nikada im ne padne na pamet da su nešto drugo do fizičko telo. sećanje na voljenog. pa čak i da će.Pogrešna uverenja Okovi Maje Lanci koji okivaju dušu sačinjeni su od niza lažnih vrednosti ili krivih procena. pomoću božanske intervencije. želja da se bude s njim. Na primer. Pridavanje značaja nekoj beznačajnoj stvari Delovanje Maje takođe se da uočiti u navici uma da pridaje nekoj stvari drugojačiji značaj no što ova u stvari ima. a On je jedini i neiscrpan izvor trajne radosti. izgledaju beznačajno. može se sa sigurnošću reći da je na snazi osnovni zakon delovanja Maje. oblik dobija na važnosti. Sa duhovnog stanovišta radi se o jednom obliku neznanja. Ono stoje nestalo jeste oblik. i kada nakon smrti oblik nestane. Ona stalno pokušava da održi i opravda pogrešna uverenja i tako oteža put do realizacije Istine. stvara barijere. Intelekt. uzimajući ljudski intelekt pod svoje. Duša nije mrtva. jedina bitna stvar je Bog. Kada se nebitnom. kome je prethodno pripisan preveliki značaj. kao nosači života i medijumi njegovog ispoljavanja. Ljudske čežnje.

S druge strane. osećanja i aktivnosti su se uvek iznova reflektovale u jednoj zamisli.ja˝. duša naizgled počinje da želi. Verovanje neke jedinke da je fizičko telo deluje posve prirodno. jer um i telo ne postoje sami za sebe. Kako bi odbacila verovanje da je suptilno telo. ovo nije kraj pogrešnih verovanja. Stoga je raspoistovećenje sa fizičkim telom naizgled neprirodno. suptilno i mentalno telo. čovek napušta lažno verovanje da je suptilno telo isto onako brzo kao što je odbacio pogrešno verovanje da je fizičko telo. zamisli o zasebnom . Duša. Kada se na sve ovo nadoveže i grubo telo. prihvata kao istinito. Zato čovekovo verovanje daje suptilno telo dolazi prirodno. Bolje rečeno . Čišćenje poslednjih tragova laži Napuštajući pogrešno verovanje da je fizičko. Na primer. Ipak. odnosno suptilno telo. . ograničeno ˝ja˝. Čišćenje poslednjih tragova laži je najteže. Um je taj koji misli dok telo sedi na stolici. osoba veruje da ona razmišlja dok je u stvari um taj koji misli. Sve njegove misli. jer je u suprotnosti sa prethodno opisanim procesom vezivanja i stvaranja želja. kada se um rastereti svih želja i vezanosti koje se odnose na suptilno telo. neka osoba je ubeđena da ona sedi na stolici. Kada se duši pripoji suptilno telo zajedno sa umom. U svojoj suštini ona nije odgovorna za razmišljanje. Duša ne učestvuje ni u razmišljanju ni u fizičkim akcijama. i lažne vrednosti koje zbog njih nastaju. Međutim. Kada se upojedinjenoj duši pridoda um. Raspoistovećenje sa fizičkim telom povlači za sobom odbacivanje želja i lažnih vrednosti vezanih za telo. Njen život se tada vrti oko suptilnog tela i njegovih želja. Na isti način. željenje ili akciju. Ubeđenje da duša misli javlja se zbog identifikacije sa umom. Poistovećenje sa fizičkim telom stvorilo je fizičke želje i vezanosti. I ona ima svoj kraj. Iluziju da je duša um ili telo.koja je Iluzija. a lako odbacuje. značilo bi poricanje svega onog što je činilo osnov njegovog postojanja. Kao beskonačna Duša ona ne čini ništa. traži da bude potkrepljeno mnoštvom uverljivih dokaza. ona mora odbaciti sve želje koje se odnose na suptilno telo. duša naizgled počinje da vrši akcije. kada se čovek rastereti fizičkih želja i vezanosti. Poistovećenje sa mentalnim telom Međutim. ona zna da je beskonačna. dok verovanje kako je nešto drugo a ne suptilno telo iziskuje uverljiv dokaz. No. duša naizgled počinje da misli. neophodno je da čovek napusti mnogo brojne želje i vezanosti. stvorila je Maja . Uverenje da duša sedi na stolici javlja se zbog identifikacije sa fizičkim telom. Radi se o odbacivanju nečega što je dugo vremena bilo prisutno. i princip Neznanja. Tokom svog dugog trajanja u ulozi upojedinjene duše. ova poslednja laž nije ništa tvrdokornija od prethodnih. željenja ili delovanja. Oni postoje kao iluzija upojedinjene duše. verovanje jedinke da je nešto drugo a ne fizičko telo. željenja i delanja Kada duša spozna da nije grubo. Čak i nakon napuštanja pogrešnog verovanja da je suptilno telo. Iluzija daje duša posrednik Dakako da se sam um i samo telo ne bave razmišljanjem ili fizičkim akcijama. čovek odbacuje i samu srž onoga što je mislio da jeste. Međutim. a uverenje da je nešto drugo osim fizičkog tela. odbacujući pogrešno uverenje da je ego-um. Razmišljanje ili delovanje se javljaju onda kada se duša pogrešno poistoveti sa njima. A gaji ga zbog toga što mu ta ideja godi. u sklopu sa mentalnim. i nestaje onda kada se duša definitivno odrekne žudnje za zasebnim postojanjem.nisu potrebni racionalni dokazi. naime. suptilnim i grubim telom predstavlja činioca akcije. čovek nastavlja da gaji pogrešno verovanje da je mentalno telo. to jest ego-um. čovek je čvrsto prianjao za lažnu ideju o svom zasebnom postojanju. ona jednostavno JESTE. Napuštanje pogrešnog uverenja da je mentalno telo. Poistovećenje sa flzičkim telom Život jedinke vrti se oko fizičkog tela i njegovih želja. ona ostaje žrtva pogrešnog verovanja da je suptilno telo. a teško iskorenjuje. to jest. Poistovećenje sa suptilnim telom Čak i ako osoba uspe da se reši pogrešnog verovanja da je fizičko telo. To uverenje se lako prima. kao i iluziju da je duša činilac razmišljanja. Duša je iznad razmišljanja. on svoje prethodno uverenje da je fizičko telo vidi kao lažno. Pogrešno je ubeđenje da duša nešto čini.teško se prima. a zapravo telo sedi na stolici.

isto što i fizičko telo. Dalje. Dve vrste laži Postoje dve vrste neistina: neistine koje se javljaju kao posledica nepažljivog i proizvoljnog razmišljanja. Prema tome. i neistine koje se javljaju kao posledica iskrivljenog razmišljanja. duša se na neki način opire lažima. od samog početka slute na propast. A ova spoznaja ne bi mogla da se desi kada laž od samog početka ne bi u sebi sadržavala mogućnost te spoznaje. iznad oprečnih iskustava. Oduhovljenje uma i tela Prema tome. Ovaj proces utelovljenja duše zasnovan je na neznanju. pošto je duša u svojoj istinskoj prirodi bez svojstava. međutim. One same sebe raskrinkavaju. U laži su prisutni sumnja i strah Prihvatanje laži uvek podrazumeva prisilan kompromis. te da prolazi kroz oprečna životna iskustava. on je žrtva iluzije. Duša je.Uverenje daje duša podređena dnalnim iskustvima Podjednako je netačno i verovanje da duša doživljava zadovoljstvo i bol. koja nastaje usled Neznanja ili Maje. Laži u sebi kriju nešto mnogo značajnije i istinitije nego što čovek u prvi mah može naslutiti. Ona samo naizgled proživljava oprečna iskustva. Samo kada su u sprezi. Otuda ona u dubini svoje duše sumnja u takav oslonac. Koliko god taj otpor na početku izgledao slab i neodređen. i na taj način navode čoveka da spozna istinu. Laži će se.Prevazilaženje lažnosti Maje Kako prepoznati laž? Zahvaćena Majom. To navodi na pitanje: kako prepoznati laž? Ne postoji izlaz iz laži izuzev da se ona prepozna kao laž. pre ili kasnije. bezoblična. a ne izvori trajne sreće. bezgranična. Um i tela u sprezi sa dušom kao celina postaju Činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Ona oseća da je negde nešto pogrešno i da je njena računica zasnovana na pogrešnim očekivanjima. To bi bilo kao kada bi sebi na grudi privio zmiju otrovnicu ili se nastanio na vrhu trenutno neaktivnog vulkana. tela i um zajedno su činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Međutim. pokazati u svom pravom svetlu. prihvatajući pogrešno uverenje. Neistine čisto . Neistine proistekle usled nepažljivog razmišljanja su manje štetne negoli one usled iskrivljenog razmišljanja.mada ona sebe ne zna kao takvu. u nečem drugom. iako one. Svaka laž nosi žig nepotpunosti i nedovoljnosti. već samo kada je u to uključena i duša. Međutim. Čovek ne može večito da ih prihvata. duboku sumnju i nejasan strah. oni ovu dvostruku ulogu ne izvode na svoju ruku. ako neka osoba svoju sreću zasniva samo na posedovanju materijalnih stvari. manjkave kakve jesu. to je ipak prvi korak u potrazi za Istinom. Maja III Odeljak III . ona u svom srcu zna da su to samo kule u pesku. po svojoj istinskoj prirodi. kada osoba smatra da su drugi. ona počinje da oseća strah od smrti i strah da ne izgubi svoje najbliže. Ona naizgled poprima svojstva i izgleda uobličena i ograničena usled Neznanja i delovanja Maje. Naravno da ni um ni tela sami po sebi ne mogu imati iskustva oprečnosti. koja će kasnije dovesti do konačnog poništenja svake neistine i svakog neznanja. Prihvatanje laži nosi sa sobom rastući nemir. um i tela podložni su dualnom iskustvu. U stvarnosti on nije nesrećan ali umišlja da je nesrećan jer se poistovećuje sa umom i telima. Kada čovek za sebe misli daje najnesrećniji na svetu. Laži su izdajnički nepouzdane. uspavana i obamrla u bespuću svoga neznanja. jer se poistovećuje sa umom. kao uostalom i ona sama. Poenta je. Na primer. osoba je u stanja da prihvati mnoge laži. Duša je iznad oprečnosti . ona u dubini duše ne može da se pomiri s tim verovanjem. prolaznosti i privremenosti. te da stvari na koje se stalno oslanja. sva zadovoljstva i boli potiču iz neznanja. mogu svaki čas da nestanu. duša. suptilnim i grubim telom. Laž raskrinkava sebe samu Individua je neprekidno svesna svoje nesigurnosti. Jedino kada je u sprezi sa mentalnim i ostalim telima duša može da bude primalac boli i zadovoljstva. Čak i u najdubljim ponorima neznanja.

one bi izgubile svaki značaj i prestale bi da vrše pritisak na um. Organ radi samo usporeno i nepravilno i potrebna je jedino blaga stimulacija da bi proradio pravilno. Sve što nije Bog. Samo je Bog beskonačna Stvarnost. Za sagledavanje spiritualnih istina nije potrebno naporno i grozničavo razmišljanje. ukoliko je laž proizvod intelektualne omaške. o pukim intelektualnim greškama koje se mogu ispraviti prostom intelektualnom argumentacijom. rađa se vrhunska spoznaja da je Bog jedina Istina. Međutim. Ne radi se. Jasnost percepcije potiče iz unutrašnje čistote Laži pomućenog razuma izranjaju iz početnih grešaka prilikom vrednovanja. a vitalni organ ˝proradio˝. A laži koje su vredne razmatranja sa spiritualne tačke gledišta. Neki poremećaji vitalnih organa su funkcionalni. već ispravnim delanjem. nužno je temeljno pročistiti um. . Ali. sve što čovek treba da uradi jeste da ubuduće pažljivije koristi intelekt. Upojedinjene duše nastaju kada jedinstvena Duša (Bog) preuzme oblik različitih ego-umova i tela. Samo Bog je stvaran. Paralelno s tim. U tom slučaju je poremećaj vitalnog organa daleko ozbiljnije prirode. odnosno strukturi vitalnog organa. Važnost bistrine uma Tvrđava Maje Laži koje se jave usled neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta su nalik na funkcionalne poremećaje. U strukturalnim poremećajima je bolest nastala usled razvitka nekog deformiteta u samoj građi. Da bi se bolest usled funkcionalnog poremećaja korigovala. Analogija sa funkcionalnim i strukturalnim oboljenjima Razlike između ove dve vrste laži možemo istaći kroz analogiju sa telesnim procesima. one zapravo ne postoje. pošto pogrešna verovanja vode poreklo iz duboko uvreženih želja.učinak je Maje. sve nestalno i konačno u iluziji dualnosti . laži koje su se izrodile iz neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta. U slučaju strukturalnog poremećaja. Raznovrsnost sveta ne znači daje Bog podeljen na različite deliće. Njihovo eliminisanje zahteva pravilna nastojanja i pravilnu akciju. Bog je nepodeljiv Tek pošto se ukloni i poslednji trag neistine stvorene Majom. dakle. Kada je neko pogrešno verovanje čisto intelektualne prirode. Poštena akcija je uvertira za uklanjanje duhovnih neistina. Sve podele koje se uočavaju unutar Stvarnosti su lažne. Obe vrste bolesti daju se izlečiti. Ali ako se laž javi usled pomućenosti razuma. potrebno je poboljšati tonus i otpornost obolelog organa. međutim. ali samo jedna Duša. I kao što je lakše korigovati funkcionalne poremećaje od strukturalnih. Unutar duše nema ni verovanja ni misli Shvatanje da je Bog podvojen . nastaju kao plod intelekta pomućenog slepim i nerazumnim željama. njih uvek iznova pokreće težnja da se te želje ispune. različita tela. Funkcionalne bolesti se javljaju zbog nepravilnosti u radu određenog vitalnog organa. Bog se može spoznati kao Istina. kao takve.intelektualne prirode javljaju se usled neke omaške u radu intelekta. a laži koje se javljaju kao posledica ukupne pomućenosti razuma su nalik na strukturalne poremećaje. On je oštećen i onesposobljen zahvaljujući nekom postojećem faktoru koji je uticao na samu konstituciju organa. One su nuspojave raznih intelektualnih aktivnosti koje imaju za cilj da po svaku cenu opravdaju prihvaćene vrednosti i da. različiti oblici. a neki strukturalni. Bog kao jedina Istina Želje i vezanosti koje iskrivljuju razmišljanje ne mogu se eliminisati isključivo intelektom. Postoje različiti ego-umovi. lakše se koriguju od onih koje su nastale usled ukupne pomućenosti razuma. drže čovekov um u službi podržavanja prihvaćenih vrednosti.sve je to lažno. već bistrina misli. ali je daleko lakše korigovati funkcionalne nego strukturalne poremećaje. Ukoliko se ne bi ticale ljudskih vrednosti i njihovog ostvarenja. A takva bistrina je plod čistog i staloženog uma. Jedino kada se Maja u potpunosti savlada. često je neophodno izvršiti operaciju. čovekova pogrešna verovanja su ugrađena u same temelje tvrđave koja se zove Maja. Proces je bolan jer uklanja one želje i vezivanja koje su dovele do iskrivljavanja i pomućenosti razuma. lako ga je ispraviti. Do duhovnih istina se ne dolazi sedenjem u fotelji i spekulisanjem. U takvim slučajevima ništa nije pogrešno u strukturi vitalnog organa.

Iluzija konačnosti . a češće nesrećan . Takođe zna i da je. suptilno. Maja IV Odeljak IV Bog i Maja Bog je iznad dualnosti Bog je beskonačan zato stoje iznad ograničavajućih oprečnosti dualnosti. bio veliki. Upojedinjena duša ne samo da spoznaje sopstvenu stvarnost. bio malen. a manje mana. koji misle i delaju na mnogo načina i prolaze kroz nebrojena iskustva dualnosti. U savršenosti i samodovoljnosti beskonačne inteligencije. ego-um je jedini koji misli. Postojanje konačnog je samo privid. suptilno ili mentalno telo. jedan i nema ničeg drugog osim Boga. Bog. Upojedinjena duša kao Duša ne misli. Intelekt sa svojim ograničenim razmišljanjem izvire iz ograničenog ego-uma. ili više pravedan. može postati mislilac. ispravnog i neispravnog. Kada bi Bog bio više dobar nego loš ili više loš nego dobar. a više nepravedan. Ako bi se na Beskonačno gledalo kao da postoji uporedo sa konačnim. kada bi bio češće srećan. ili manje vrlina. poistovetila sa ovim samostvorenim iluzijama. ili princip Neznanja. misli i zaključaka. kada bi bio manje pravedan. malog i velikog. laž. na neki način. a manje nepravedan. potiču iz nesavršenog i nepotpunog ego-uma. Ona je stvaralac Iluzije. ta beskonačna misao i beskonačna inteligencija.iluzija. ili umesto da je veliki. Sa nestankom poslednjih tragova laži koje je stvorila Maja. I razmišljanje i saznanja do kojih se dolazi putem razmišljanja. Bog je beskonačan jedino zbog toga što je njegovo postojanje iznad domašaja dualnosti. Duša jeste i uvek će ostati iznad svih misli i dela kao i iznad svih iskustava dualnosti. Maja sama po sebi nije iluzija. On je iznad ograničenih aspekata dobra i zla. to onda više ne bi bilo beskonačno. ne može se podvesti pod dualnost.On bi onda bio ograničen a ne bezgraničan. i da u stvarnosti nikad nisu ni postojali. Nema razlike između mislioca. Zato je postojanje dualnosti samo privid. kao i fizičko telo bili kreacija njene sopstvene imaginacije. Sve aktivnosti u vezi sa razmišljanjem i donošenjem zaključaka su unutar ego-uma koji je ograničen. postala um. nema ni razmišljanja ni saznanja koja su proizvod razmišljanja. koji je beskonačan. Beskonačno ne može biti druga strana konačnog Sve stoje beskonačno nadilazi dualnost i ne može biti jedna od oprečnosti. Svet konačnih stvari je stvoren Majom Kako je onda lažni svet konačnih stvari nastao? Zašto on uopšte postoji? Njega je stvorila Maja. Individualna duša kao Duša. suptilno ili fizičko telo. Ona je ta koja proizvodi utisak da je stvarno nestvarno i da je nestvarno stvarno. a više mana. suptilno i grubo telo i da se potom. zato je On beskonačan. nema potrebe za intelektom ili intelektualnim aktivnostima. Jedinstvena i nepodeljiva Duša je osnova različitih ego-umova i tela. kada bi umesto da je malen. Ono stoje uistinu beskonačno ne može biti deo konačnog. U samoj individualnoj duši. Ona sada zna da je zbog Neznanja smatrala za sebe da je um. Maja nije laž. Bog je jedina Stvarnost Upojedinjena duša kao Duša je beskonačna misao i beskonačna inteligencija. On je beskonačan. Maja nije nestvarna. već spoznaje sebe kao Boga. ne misli niti obavlja bilo kakve intelektualne aktivnosti. Samo ego-um. a različitost između beskonačnog Boga i konačnog sveta . niti dvojnosti subjekta i objekta. kada bi imao više vrlina. to jest da nije isto što i grubo. jedinstvene Duše. postalo bi druga strana jedne oprečnosti. Maja nije dualnost: ona je uzročnik dualnosti. iz prostog razloga što unutar Duše i nema nikakvih stavova i mišljenja. iz neznanja. tj. Samo je Bog stvaran. blagostanja i bede. Duša jeste i uvek će ostati nepodeljiva. a rede nesrećan ili rede srećan. iluzija. Ona je ta koja proizvodi lažne utiske. vrline i poroka. Duša je beskonačna inteligencija Različiti stavovi i mišljenja ne dovode u pitanje jedinstvenost nedeljive Duše.međutim ovo ni u kom slučaju ne dovodi do bilo kakve razjedinjenosti unutar same Duše. koji je jedina Stvarnost. U ovom stanju duša spoznaje da su um. koji je na površini duše.

Bog je bezvremena Stvarnost. a Maja sama po sebi nije omeđena vremenom. već samo najbolje objašnjenje. jedan bezvremeni čin. Ona ne može biti omeđena u prostoru jer je sam prostor tvorevina Maje. onda bi ona predstavljala ˝drugu stranu medalje˝ još jedne beskonačne Stvarnosti. Ne mogu postojati dve stvarne Beskonačnosti. ako bi se Maji pripisao epitet beskonačne stvarnosti. a da je iluzija. Maja nije ograničena prostorom i vremenom Maja se ne može smatrati konačnom. Maja je podjednako nedokučiva. to jest. Sve iluzije stvorene Majom su konačne. takođe je konačan. Vreme nastaje po diktatu Maje. nerazumljiva. Dva stanja u kojima nema Maje Postoje dva stanja u kojima nema Maje: nema je u prvobitnom nesvesnom stanju Stvarnosti. Ako se Maja shvati kao nekakvo dešavanje koje je počelo i završava se u određenom vremenskom razdoblju. ni u jednom pogledu ne zavisi od prostora. zajedno sa svim događajima koji se odvijaju u vremenu. Ona ne može. Jedna stvar uvek ograničava drugu. ona se ne srne smatrati konačnom. uzećemo da je Maja beskonačna. Bog je nedokučiv. nerazumljiv. i stvarna i beskonačna. da bude prostorno ograničena. Maja. Zato se Maja mora smatrati i stvarnom i beskonačnom. a nestaje u trenutku kada i ona nestane. tada se Maja pogrešno smešta u vremenske okvire umesto da se vreme smešta u okviru Maje. Sve do konačnog Ostvarenja enigma Maje ostaje nerešena. Gde god postoji dvojnost. i nestajanje Maje. mirijade zvezda nastanjuju svemir. mada se mora tako imenovali da bi se bolje pojasnio iluzorni svet konačnih stvari. je iluzija koja zavisi od Maje. Bog takođe ima svoju senku: tajanstvenu Maju. ona bi bila iluzija. ona ne bi imala moć da stvara druge iluzije. iako se princip koji uzrokuje ovu Iluziju mora. ali ukupan zbir zvezda je ipak konačan. konačna spoznaja. A ne može ni da bude vremenski ograničena. Ona se pojavljuje jedino u Božijoj svesti o pojavnom svetu dualnosti. suptilnom ili mentalnom svetu. Mada su Bog i Maja posve zagonetni za intelekt koji deluje u domenu dualnosti. postoji i laž na obe strane. jer je ona. Doista. ali ga to ne čini beskonačnim. nameće se drugi zaključak: Maja je konačna i iluzorna. Pogrešno je smatrati da je Maja beskonačna Maja se ne može smatrati konačnom ni iz nekog drugog razloga. Maja nije u vremenu. Maja nema ni početka ni kraja u vremenu. Kada bi Bog i Maja imali svoje nezavisne i međusobno usklađene egzistencije. Postojati mogu dva ogromna entiteta. Isto tako. posmatrati kao ne-iluzija. to jest Boga. Stoga sva nastojanja ograničenog intelekta da razume Maju vode u ćorsokak. Sve Što je konačno i ograničeno pripada svetu Iluzije. Maja kao senka Boga Ograničeni intelekt. vreme i prostor mogu da izgledaju beskonačno deljivi. na neki način. Otuda je najbolje prihvatiti Maju kao stvarnu i kao beskonačnu. Čoveku se može činiti da univerzum sadrži bezbroj stvari. Prostor. je najprihvatljivije za čovečiji um. Neka stvar postaje konačna kada se vremenski i prostorno ograniči. Maja. Premda u stanju Nadsvesti Maja konačno nestaje. U njemu postoji nesagledivo mnoštvo zvezda. njihova istinska priroda se čoveku u potpunosti razotkriva u trenutku konačne Spoznaje. Vreme je u Maji. Kada bi bila konačna. ne može potpuno da razume Maju. koji prividno postoji zahvaljujući Maji. Sa ove tačke gledišta. objašnjenje da je Maja isto kao i Bog. A nakon Ostvarenja čovek spoznaje da Maja zapravo ne postoji u Stvarnosti. a čitav dualni univerzum. Ona stvara iluziju konačnosti. ali ne i dva beskonačna entiteta.Međutim. dakle. ali su ipak konačni. Intelektualno objašnjenje da je Maja stvarna nije. ako bi se Maja smatrala konačnom. S druge strane. kao i Bog . Vreme. Svaka ličnost ima svoju senku. Sa jedne strane. onda bi beskonačna stvarnost Boga predstavljala samo jedan segment podeljene stvarnosti. Teškoće u razumevanju Maje I kada se Maja shvati kao potpuna iluzija i kada se shvati kao krajnje stvarna. onda kada se javi svest o grubom. Zato je ostvarenje Boga. javljaju se teškoće. ne može da predstavlja beskonačnu stvarnost. s druge strane. da bi stvari bile pristupačnije intelektualnom poimanju. Maja se . Nije moguće razumeti Maju intelektom. dakle.nedokučiva. jeste tvorevina Maje. Od svih mogućih intelektualnih tumačenja Maje. Ipak Maja ne može biti krajnje istinita. sa svim stvarima koje sadrži. Zato se kaže da je Maja senka Boga. ma koliko se trudio. Nadsvesnom stanju Boga. Maja ne postoji u prostoru i ne može biti ograničena prostorom. a ipak sama po sebi nije konačna. na isti način na koji se uobičajeno Bog posmatra kao stvaran i beskonačan. i prestala bi biti uzrokom iluzornog sveta konačnih stvari. kao druge stvari.. i nema je u Samosvesnom. jer vreme je samo jedna od tvorevina Maje. to bi značilo da je ona iluzorna.

U suočavanju sa činjenicom da je njegovom zadovoljstvu suđeno da jednog dana prestane. čovek se istovremeno priprema i za patnju koja će ga snaći ukoliko se dogodi da one ostanu neispunjene. koja je redovan pratilac otrežnjenja. Ovakva uspomena ostaje kao trajno naslede nakon uživanja u većini zadovoljstava. Čovek naizgled žudi za mnogim stvarima. beskonačna u znanju. Ako traga za znanjem. nije potpuno. on osciluje među oprekama bola i zadovoljstva. Kroz Samospoznaju ona ne samo da dolazi do toga da različiti ego-umovi i različita tela nikada nisu ni postojali. već vlada svest o imaginarnom ˝drugom˝ kada je svest bespomoćno savladana lažnim kategorijama dualnosti. ta sreća niti je trajna niti je sasvim nepomućena. strastveno prianja za njega. pa i sama Maja. Čovek očajnički traga za zadovoljstvom i kada ga dobije. čovek u svom životu i zasluži malo sreće. Zadovoljstvo koje na trenutak unese svetlost u ljudski život ubrzo iščezne . U svim svojim poduhvatima i nastojanjima čovek želi jednu jedinu stvar . Ako ovi retki srećni trenuci i ostave nekakvog traga za sobom. Upojedinjena duša sada zna da je ono što je oduvek i bila . međutim. ali ona mu dolazi kao neumitna posledica samog načina njegovog traganja za srećom. zdravljem. A pošto očajavanjem i gnevom ne može ništa postići. sasvim nedostupan intelektu i razumljiv je samo onima koji su krajnje vrhove najviše Realizacije već osvojili. nema ničeg osim beskonačnog i večnog Boga. Istina Ostvarenja U poslednjoj i jedinoj Istini Ostvarenja. Ako se bori za svetovne uspehe i slavu. umetnošću ili literaturom. Njegovo uživanje u zadovoljstvima. tvorca te iluzije. Uslovi za sreću Odeljak I . Kada se ovo drvo razlista. Maja postoji samo sa tačke konačnog postojanja. čovek sa nesmanjenim žarom traga za zadovoljstvima ovog sveta. nikada nisu postojali kao zasebni principi. Želja donosi dve vrste plodova Čovek ne želi patnju.večno Samoostvarena. prihvata je teška srca. Duša unutrašnjom borbom na prevazilaženju Maje dolazi do Samospoznaje. sve što poželi ili preduzme je u cilju postizanja lične sreće. Sreća je krajnji motiv svih njegovih poduhvata. on ujedno mora da proguta i čašu pelina. koja se pojavi u punom sjaju samo da bi odmah zatim iščezla s horizonta. On na svaki način pokušava da izbegne nesreću koja se nadvija nad njim. koje se smenjuju kao kišonosni oblaci i sjajne duge. moći. Maja nestaje u nepodeljenom biću jedne i jedinstvene Duše. Oni koji žele jednu vrstu voćke moraju biti spremni da okuse i onu drugu. a kada ga ona ipak sustigne. večno oslobođena od dualnosti.da bude srećan. ono ne može doneti samo jednu vrstu ploda. to je onda samo u obliku uspomene na njih što još više pojačava bol zbog gubitka. Njegova potraga za srećom je vezana za ispunjenje njegovih želja. od Boga odvojenim stvarima. to je zato što misli da će time osigurati sebi uslove i sredstva koji obezbeđuju sreću. Naizmenično smenjivanje zadovoljstva i boli Svako traga za srećom.javlja tamo gde nema Samosvesti. ali sve u svemu.baš kao i duga. a nema više ni Maje. naukom. dok nastoji da ispuni svoje želje. već i do toga da čitav univerzum. jer dok ispija čašu meda.Prevazilaženje patnje kroz nevezivanje Svako traga za srećom Svako biće na svetu traga za srećom. Stoga. Opijenost zadovoljstvima je pomućena patnjom. Ako teži sticanju novca. Ovaj najviši stupanj Samospoznaje je. I jedino u vidu iluzije Maja može da deluje kao beskonačni stvaralac nestvarnih i konačnih stvari. Ako je željan moći. preostaje mu još jedino patnja. Ljudski život ne sastoji se od ciklusa nepomućene sreće. Nema iluzije o konačnim. lepotom. blaženstvu i u samom postojanju. Jednom je srećan i . a čovek tu nije nikakav izuzetak. i snaga log motiva nagoni ga da čini ono što čini. a to ispunjenje nikada nije sigurna stvar. Ma kakvu opipljivost stvarala. Staviše. no ipak. to je zato što se nada da će biti srećan kada ih ostvari. međutim. Ako. to je zato što očekuje da će kroz nju ostvariti sreću. Čovek je rob neobjašnjivih i neočekivanih raspoloženja i impulsa. to je zato što smatra da njegovo ostvarenje sreće neposredno zavisi od toga. njegove sklonosti i strasti gube smisao. većina ljudi je utonula u neki oblik patnje. Promenljiva raspoloženja Podstaknut različitim željama. s vremena na vreme. Jedno te isto drvo želja rađa dve vrste plodova: slatke plodove zadovoljstva i gorke plodove patnje.

Ovakva duboka nepristrasnost najčešće je posledica neke velike nesreće . On je bespomoćan pred usponima i padovima svojih raspoloženja i njihovom neprekidnom promenom. ima snažno dejstvo. Kada taj utisak izbledi. članovi njegove porodice stadoše da se brinu za njega. odmah pridružio grupi bairagija (asketa . Patnja prouzrokovana željama Ispunjenje želja ne dovodi do njihovog prestanka. Baš suprotno. dok traje. Kako je dan odmicao. Odričući se svog prethodnog načina života. već i uveliko menja čovekov opšti stav prema životu. Njegova raspoloženja se menjaju u skladu sa ispunjenjem ili neispunjenjem njegovih želja. Isto je sa svim željama na ovome svetu. I tako je naš meditant. ali kada je sunce snažno zapeklo. Čini se da ono. žestina njenih želja znatno se smanjuje. Čak i odvoji od svetovnog života. njegovo oduševljenje za meditaciju naglo je splasnulo. Zadovoljenje nekih želja donosi mu trenutnu radost. u neveselom stanju. ali zapravo ga održava jak utisak koji određeni doživljaji ostavljaju za sobom. Kada ga je žena videla u tom čudnom stanju pojurila je k njemu i besno ga izgrdila. Komad je ostavio tako dubok utisak na njega da se on. samo privremeno. i to je zakon. llustrativna priča Prolazno raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti za svet može se ilustrovati pričom o čoveku koji je jednom video u pozorištu duhovni komad o Gopičandi (Gopichanda). Onaj koji seje puno svetovnih želja. Svetovne želje zato nikada ne mogu doneti trajnu sreću. ubrzo u nepovrat odlazi i takvo raspoloženje. ili duboka nepristrasnost. zanemarivši svoje obaveze prema porodici. čami pod drvetom. velikom indijskom vladaru koji se. stavio na glavu svoj turban. ali ovo povlačenje. kao što je prisustvovanje nečijoj samrti. privremeno izgube interesovanje za svetovne stvari. one mogu da pruže samo prolaznu sreću. već polako iščezava i nestaje. Dešava se i to da se ona. da bi dovelo do potpune oslobođenosti od želja. usled naviranja novih želja. obrijao glavu i seo pod jedno drvo. Njegova želja za povlačenjem bese se raspršila. onako kako su ga podučili ostali članovi grupe. odrekao svega. pripadnika kulta Gopičande. brzo ućutkavši ženu. Mnoge osobe. povlačenje u žalosti. čovek se obukao kao bairagi. ali je ovo povlačenje. Ovo raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti je iznenadno i kratkotrajno. i ne samo da opstaje duže vreme. ona svoju glad utoli hranom. one se samo povuku neko vreme da bi zatim. radost koju one pružaju. pa čovek tada u mislima dugo prebira o ispraznosti i uzaludnosti svetovnog postojanja. ne ostavljajući dubok trag u čovekovom opštem stavu prema životu. Isprva je utonuo u duboku meditaciju. postajao sve uznemireniji i nesrećniji. obukao običnu odeću i skrušeno krenuo za ženom kući.lutalica). ali ta radost nije trajna. Posle nešto traganja pronašli su ga kako. već ubrzo dovodi do depresivne reakcije. Ali i te misli. Kada je osoba gladna. njen prekor mu je došao kao blagodat s neba. one neumitno izazivaju raznovrsne patnje. pod uticajem snažne patnje inicirane željama. Ovo se zove fn-ra vairagja (tivra vairagva). i osoba se ponovo vezuje za svet i njegove čari. Nestajanje želja kao posledica patnje Ako osoba doživi ili zamisli patnju koja je čeka nakon ostvarenja želja. iako je ispunila svoju želju. doživljava muku i nelagodnost. zarad Istine. jer ono najčešće nastaje kao posledica prisustvovanja nekoj kremaciji ili sahrani i ostaje u umu onoliko dugo koliko i taj prizor. Duboka nepristrasnost Ponekad je raspoloženje nepris trasnosti i nevezanosti trajnije. kao i nevezanost koju privremeno donose. U samom trenutku njihovog ispunjenja. A kada se prejede. kratkog su daha. ali svaki od njih ne mora biti trajan. gladan i žedan. Primetivši da ga nema. može biti siguran da će požnjeti mnoge plodove patnje. Postoje različiti oblici nevezanosti. a drugi put veoma nesrećan i potišten. Želja je večiti uzrok velikih patnji. Osećao se iznureno i jadno.ushićen. Ovakav prolazan i trenutačan osećaj nevezanosti poznat je kao šmašan vairagya (shmashan vairagya). mora biti trajno. sahrani ili kremaciji. usled duboke patnje. ali ubrzo potom ponovo ogladni. on je. Uskoro bivaju zaboravljene.kao što je . i pošto mu je nov način života već sasvim dozlogrdio. ponovo krenule da dejstvuju. sa još većom žestinom. Pod pritiskom ovakvih doživljaja osoba spozna da i ona jednog dana mora da umre i ostavi sve svetovne stvari koje su joj tako prirasle srcu. Privremeno neprianjanje Neretko osobu duboko pogodi neki neobično upečatljiv doživljaj. Ovakvi doživljaji podstiču na razmišljanje.

na njega mora da utiču i nepoželjne. Večita sreća . pošto je oslobođen od tiranije želja. Smirenost i staloženost na koje ne utiču nikakve oprečnosti moguće je ostvariti samo putem potpune nevezanosti. Trajna nevezanost. tako i prema nepovoljnim znamenjima. kroz određeno vreme. Da je više ne bi uznemiravale pokude. koja je osnovni uslov trajne i istinske sreće. Ona se može izdržati vežbom volje i istrajnosti. On ne može da odoli obeshrabrujućem uticaju nepovoljnih znamenja sve dotle dok mu povoljna znamenja daju snagu. Ovaj tip tivra vairagye ima svojih duhovnih vrednosti. Pohvala i pokuda Isto važi i za oprečnosti pohvale i pokude. Ono je samo jedna oštra reakcija na život. Uslovi za sreću II Odeljak II . on stalno zaziva patnju koja mu dolazi ili kao posledica njihovog neimanja ili kao posledica njihovog gubitka.stanje bez želja Nije ispravno pridavati veliku pažnju čisto fizičkoj patnji. Duševna patnja je gora od fizičke patnje. Potpuno neprianjanje Istinski trajnu vrstu nevezanosti imamo kada postoji razumevanje patnje i njenih uzroka.Zadovoljstvo. a to gnušanje ne traje dugo jer nije rođeno iz znanja i razumevanja. on više ne nanosi samome sebi patnju. kako fizičke tako i duševne. U naletu takve nevezanosti. Ljubav i Bogoostvarenje Ostvarenje . Potpuna nevezanost je jedan od najhitnijih uslova za trajnu i istinsku sreću. Ako neka osoba ne želi ništa. kada čoveka ponovo zapljusne talas svetovnih želja. ne shvatajući da ne može imati jedno a zanemariti drugo. Oni zamišljaju patnju kao bolest ili torturu nad telom. Ona ne može ostati staložena pod kišom grdnji sve dok prikriveno uživa u pohvalama. Prava patnja je duševna.. Ako čoveka srećna znamenja podstiču na delanje. Ona se pouzdano oslanja na neoborivo znanje da su sve svetovne stvari trenutačne i privremene. Onda ona neće izgubiti svoju staloženost.gubitak najdražih ili gubitak poseda ili ugleda. zove sepuma vairagja (purna vairagva). Jedino tada je neće više dirati oprečnosti pohvale i grdnje. osoba se odriče svih svetovnih stvari. čak ni u čeljusti lava. Čak i yogini koji mogu da izdrže znatne fizičke bolove nalaze da je teško da izbegnu duševnu patnju koja nastaje usled osujećenosti želja. ali će. onda ga nepoželjna znamenja moraju obeshrabriti. osoba koja poseduje potpunu nevezanost više ne nameće sebi patnju koja nastaje zbog robovanja neprekidnoj tiraniji želja.stanje u kome nema samonametnutih problema . on je tada stigao na samo izvorište večne i nepomućene sreće . ili potpuna bestrasnost. Ako na čoveka utiču poželjne stvari. Sve dotle dok se vezuje za svetovne stvari zadovoljstva. Fizička i duševna patnja Čovečanstvo je trpi mnogobrojne patnje i stradanja. koja daje oslobođenost od svih želja i vezanosti. Pojedinac koji je do kraja nevezan više nije ostavljen na milost i nemilost oprečnim iskustvima. duševna patnja je prisutnija. ona se mora ujedno odvezati i od pohvala. Njega ne dotiču ni zadovoljstvo ni bol. Fizička patnja ponekad dolazi kao blagoslov jer ublažava duševnu patnju odvraćajući pažnju sa nje. ona će morati da se oseti nezadovoljnom kad joj se upute pokude. Ljudi ograničenih gledišta smatraju da stradanje može da bude isključivo fizičko. njegov život ne remete udari suprotnosti. Čovek teži svetovnim stvarima zadovoljstva i pokušava da izbegne stvari koje mu nanose bol. ona nije nesrećna ni pod najnepovoljnijim okolnostima. Oprečnosti Odsustvo želja čini pojedinca čvrstim kao stena. Stanje odsustva svake želje latentno je u svakome. Gađenje prema svetu što osoba oseća u tom slučaju uzrokovano je snažnom impresijom koju je na nju ostavila nesreća. verovatno izgubiti na snazi. I kada kroz potpunu nevezanost čovek dostigne stanje odsustva želja. Od navedene dve vrste patnji. Jer. i da će se svako vezivanje za njih na kraju pretvoriti u izvor patnje.koja nije zasnovana na svetovnim objektima već na Samospoznaji i Samoostvarenju. Ako neka osoba nalazi zadovoljstvo u primanju pohvala. i. Jedini način da umakne uznemiravajućem uticaju znamenja jeste da postane ravnodušan kako prema povoljnim.

Odbacivanje želja napada život ego-uma u korenu. pa čak i po cenu tuđe sreće. što je stvarno čudnovato. a u njemu bi se učvrstio nesavladiv mir. kada bi bio spokojniji. ali čak i kada to čini dobrovoljno. Ali rat nije izraz neke posebne patnje. u stanju bez želja. problemi svetovne prirode nestaju. Analogije Nije svaka patnja loša. čovek odlučuje da ih se odrekne. duša mora da prihvati patnju odbacivanja želja da bi se oslobodila beskrajne patnje koja se uvek iznova vraća. Pate jer nisu zadovoljni . Kao što pacijent mora pretrpeti hiruršku operaciju da bi se oslobodio istrajnog i zloćudnog bola. U potrazi za ličnom srećom. Pojavu ovakve patnje treba pozdraviti.zato što se ovakva odluka direktno sukobljava sa težnjom ego-uma da istraje u svojim uobičajenim željama. ali se kroz nju da istrajati zahvaljujući perspektivi veće slobode koja će doći nakon što želje postepeno iščeznu iz uma. povrede i krv. Pošto je razvio mnoštvo veštačkih i umišljenih želja. Život bez ljubavi je ružan do krajnjih granica.Najviše patnje rađa se usled nekontrolisanih želja i neostvarivih zahteva. on ne samo da će eliminisati veliki deo patnje koju je nanosio . čovek bi se oslobodio patnje koju je sam sebi nametnuo. Za njega život prestaje da biva složen. Sva ko traga za svojom srećom. Kada se pojedinac suoči sa velikom patnjom koju uzrokuju želje. a čiji su uzrok same želje. a patnja poništiti patnjom. Slično tome. ograničeno ˝ja˝ postaje sve naglašenije i opterećujuće. to ne predstavlja bezbolan proces. Rat je pre posledica univerzalne patnje i nezadovoljstva nego stoje primer nekakve izuzetne patnje. ali to mu se vraća. Patnja koju je prouzrokovalo nezadovoljstvo Međutim. Patnja se mora pojaviti u svrhu pročišćavanja duše od njenih želja. Kada čovek pronađe unutrašnje zadovoljstvo. Kada patnja vodi ka večnoj sreći stanja bez želja. Istinska priroda patnje Jednostavni život u kome vlada sloboda i sreća predstavlja jedno od najtežih postignuća. otvarajući tako vrata raznim svirepostima i beskrajnim ratovima.čak i onda kada je duša spremna da ih se odrekne . Ali ovakva patnja je zdrava za dušu jer je oslobađa od vezanosti. onda to donosi patnju. Do sreće putem ljubavi i samozaborava Ako je neki pojedinac bez želja. Sve ovo nije neophodno za samoispunjenost. Svojom pohlepom. Sve vreme dok čovek razmišlja samo o svojoj sreći. agonija mučenja i smrti. taštinom i surovošću ljudi nanose neopisivu patnju sebi i drugima. Njegova imaginacija više ne bi bila uzburkana neprestanim gorljivim posezanjem za stvarima koje zaista nisu bitne. postati vrlo surov i bezosećajan prema drugima. Kada se inficirani otok otvori da bi gnoj izašao iz njega. Patnja koja dolazi usled čišćenja uma od mnogobrojnih želja postoji . Patnja koju duša proživljava odričući se želja može da bude veoma oštra. devedeset i devet procenata ljudske patnje je nepotrebno. u svojoj slepoj potrazi za odvojenom i ekskluzivnom srećom. budući daje. ljudi u stvarnosti pate sve vreme. Patnja treba da se pojavi da bi se eliminisala dalja patnja. ali isto tako i olakšanje. postao posve jednostavan. trujući samo vrelo njegovog života. tako da on okleva da ih odbaci ukoliko mu se u umu. i potrebna je kao što je lek potreban bolesnoj osobi. i jedino je život pun ljubavi vredan življenja. ljudi nanose bol sebi i svojoj braći. pitaju: ˝Zašto mi moramo da patimo?˝ Patnju obično simbolizuju ratni prizori: razorene kuće. Patnja pri odricanju Pošto shvati da su želje samo okovi za dušu. čovek je u toj meri sam sebi zakomplikovao život da mu povratak jednostavnosti predstavlja teškoću koliko i samo odbacivanje želja. Zelje su vremenom postale sastavni deo njegovog ograničenog sopstva. Trn se može izvaditi drugim trnom. može se smatrati blagoslovenom. patnju koju prouzrokuje odbacivanje želja uravnotežava olakšanje koje donosi progresivna inicijacija u neograničen život u kome vlada sloboda i sreća. već nemilosrdno i sa žarom stvaraju patnju i svojim bližnjima. kroz oštru duševnu patnju. Kada bi prestao da želi. a zatim se. Sebično traganje za srećom Ljudima nije dovoljno što nanose patnju sami sebi. Zato je ovaj proces redovno praćen oštrom patnjom.hoće sve više i više. ne ureze nauk da se želje rađaju iz samog neznanja. on je ne pronalazi. Izuzetno sebičan čovek može. Tvrdoglavo istrajavajući u svom neznanju. on tada stiče razumevanje njihove prave prirode.

ne može naći ishodište u pozitivnoj sreći. Ako bi čovekovo ophođenje prema sinu nekog tuđinca bilo jednako kao i njegovo ophođenje prema sopstvenom sinu. Kada neki čovek vidi da njegov sin nosi pohabanu odeću. Ideja koju svetovni ljudi imaju o patnji i sreći je krajnje ograničena. Upravo kao što pojedinac može prostim aktom volje da skine svoj kaput.putokaz prema Bogoostvarenju Kada se istinska ljubav probudi u pokloniku. a pravo prilagođavanje podrazumeva samozaborav i ljubav. Postizanje nesebičnosti može da bude istovremeno i teško i lako. ona se ne može probuditi mehaničkim putem. Onda svaka patnja prestaje. Područje čiste ljubavi Čista ljubav nije nešto što se može nametnuti niti silom oduzeti. Potreba za hrabrom i nepokolebljivom odlukom Ograničeno sopstvo je kao kaput koji duša nosi na sebi. Puko odsustvo želja. mada će čoveka sprečiti da dalje samome sebi nanosi patnju. Jedino Učitelj može. kao da je nikada nije ni bilo. Ali kada osoba odluči da po svaku cenu ostavi na stranu sebičnost. ljubav zaprlja sebičnim motivima. onda bi se moglo reći da je posredi čista i nesebična ljubav. Ona se mora ispoljavati iznutra. on se ne bi odazvao kao što se odazvao u slučaju svog sina. . Kao što gladan čovek žudi za hranom. Ljiibav . Pod ovim okolnostima on smatra da prema sinu oseća samo čistu ljubav. Istinska ljubav se budi jedino milošću Savršenog Učitelja Kada poklonik u sebi razvije snažnu čežnju za čistom ljubavi] u. usled delovanja nataloženih loših sanskara. međutim. Osećaj ˝ja˝ i ˝moje˝ izrazito je prisutan upravo u izražavanju ljubavi. Sreća Bogoostvarenja je cilj čitave kreacije. da probudi čistu ljubav u njemu. to obično znači da ona posesivno želi da voljeni bude sa njom. koji se. prenoseći mu božansku ljubav. Jer. Ljubav je najvažnija stvar u životu. mada možda nije sasvim svestan toga. Nije moguće da osoba ima ikakvu ideju o ovoj neizrecivoj sreći ako nema iskustvo Boga. nesputano i spontano. nego istovremeno i veliki deo patnje koju je nanosio samome sebi. Ali u ovom brzom odazivu na sinovljevu nevolju. u većini slučajeva. Osećaj za ˝moje˝ leži duboko u pozadini uma. ideja ˝moje˝ ne igra malu ulogu. i osposobiti ga da učini značajan korak ka ostvarenju istinske sreće. ali će srce ostati prazno kao i pre. može se reći da se on pripremio za intervenciju Savršenog Učitelja . Nesebična ljubav je retka Čista ljubav je retka jer se. Prava sreća počinje onda kada se čovek nauči veštini pravog prilagođavanja drugim ljudima. Oni koji žele da ih prožme ljubav treba da se upute večnom ljubavnom plamu. postaje vrlo lak. a Iako za one koji su tu odluku već doneli. Ovo pokazuje da je zapravo. poklonik koji želi da doživi čistu ljubav mora intenzivno da čezne za njom.koji ga. donošenjem jedne hrabre i nepokolebljive odluke. Prava sreća koja potiče od ostvarenja Boga je vredna svake fizičke i duševne patnje u univerzumu. uvodi u stanje božanske ljubavi. Teško za one koji još nisu odlučili da iskorače iz ograničenog sopstva. Na primer. Zadatak koji bi pod drugim okolnostima bio veoma težak. Teoretska razmatranja o ljubavi doprineće samo razradi još jedne od teorija o ljubavi. Ono što čovek može postići jednom hrabrom odlukom jeste uklanjanje onih činilaca koji sprečavaju čistu ljubav da se ispolji. kada bi on video nečijeg tuđeg sina na ulici u pohabanoj odeći. ona ga vodi ka spoznaji Boga i otvara mu neograničeno polje trajne i neprolazne sreće. pritajeno ubacuju u svest. pravilno usmeravajući i pružajući mu neophodnu pomoć. Ljubav rađa ljubav.drugima. ona nailazi na lak prolaz u područje čiste ljubavi. i nema drugog načina. Izuzetno je teško očistiti svest od duboko ukorenjenog neznanja koje se izražava kroz ideje ˝ja˝ i ˝moje˝. čak i kada neka osoba tvrdi da voli svog voljenog. Ona ne može biti probuđena osim ako ne stupimo u kontakt sa samim Ovaploćenjem ljubavi. Ovakva odluka se može pojaviti u njegovom umu samo onda kada on oseti snažnu žudnju za nepatvorenom ljubavlju. jednim hrabrim i odlučnim korakom on može odbaciti ograničeno sopstvo i osloboditi ga se jednom zanavek. Stoga je preobražaj života u kome dominira ograničeno sopstvo u život pun ljubavi od duhovnog značaja. njegovo ponašanje prema sinu u velikoj meri sebično. on čini sve što može da bi mu pribavio novu odeću trudeći se da ga učini srećnim. i može se izvući na površinu jedino dubljom analizom. veze sa ograničenim sopstvom suviše su jake da bi se uklonile. U odsustvu Čvrste odlučnosti.

ogromnog i neograničenog. ona se u životinjskom carstvu. stopostotna požuda. Bog je večno beskonačna Ljubav. zvuka i dodira. Um takođe žudi za telesnim senzacijama vida. ispolji u obliku požude. Sreća Bogoostvarenja je nezavisna. koje proističu iz neutoljene požude i neprestane frustracije što ona sa sobom nosi.Ljudi koji nisu Bogoostvareni mogu kroz jogu u toj meri da ostvare kontrolu uma da im ništa više ne pričinjava bol ili patnju. ona nije ništa drugo do nerazblažena sebičnost. dolaze do nekog hladnog i suvog koncepta koji promašuje samu suštinu prirode Boga. Ljubav kao požuda Pošto ljubav. U isto vreme. večno je nova i neprolazna. Posredi je samo žudnja za čulnim doživljajem ukusa. jer sve objekte za koje se čovek požudno vezuje. (2) doživljava da postaje sve manje i manje ograničena i postaje sve više i više nalik beskonačnoj ljubavi. Dok je procesu kroz koji ljubav postaje beskonačna svojstveno oslobađanje od ovih ograničavajućih sanskara. ona prolazi kroz sledeće faze: (1) doživljava sebe kao izuzetno ograničenu. Kroz višestruke patnje bez kraja i konca. Nedvosmisleni pečat nezadovoljstva što požuda neumitno ostavlja za sobom jeste znak da se radi o jednom nepotpunom i neadekvatnom izrazu nečeg dubljeg. čak i kada ih sahrane žive ili bace u vrelo ulje. ljubav ne može da se ispolji drugačije nego kao neka vrsta požude. Stoga sreću Bogoostvarenja ništa ne može da umanji. Kada čovek postane Bogom. bezgranična i neopisiva. Ljubav u gruboj sferi Kada se ljudska svest potpuno uplete u dualnost grube sfere postojanja. u njemu se stvara neprekidni vakuum koji čoveka dovodi u stanje neispunjenosti i patnje. Samo kada se na božansku ljubav gleda kroz ograničeni kontekst oblika (koji se pojavljuju u periodu između pojave iluzornog univerzuma dualnosti i njegovog nestajanja) čini se daje njena beskonačnost umanjena. mada je ova naklonost u potpunosti izopačena zahvaljujući gustoj magli neznanja koja obavija istinsko Jastvo. Kada se srce nađe u vlasti požude. Njeno ispoljenje na početnim stadijumima ljudske svesti takođe je u obliku požude. Tačno je da je Bog beskonačno Znanje. on želi sa stanovišta zadovoljenja ograničenog i zasebnog ˝ja˝. Radi se samo o jednom izrazu vezanosti za čulne objekte. beskonačno Postojanje. Bog kao beskonačna ljubav Suština Boga je Ljubav Oni koji pokušaju da razumeju Boga jedino intelektom. Nema tu nikakvih uzvišenih pobuda. U Onostranom stanju Boga. pa se to onda može smatrati jednim oblikom žudnje. Doživljaj ograničenosti ljubavi nastaje usled neznanja kojeg su uzrokovale sanskare. prođe kroz rane. gotovo nesvesne stupnjeve različitih carstava. Faze manifestacije ljubavi Kada Božanska ljubav doživljava sebe u manifestovanim oblicima i kroz manifestovane oblike univerzuma. mirisa. Upravo je radi ove sreće svet i nastao. i on hrani uski život ega kroz uzbuđenje koje potiče od ovih senzacija. a ovakvo kočenje i potiskivanje duhovnog života vodi u stanje potpune vezanosti. Ali mada napredni yogini mogu da prevaziđu i ukinu bilo koju patnju. duh kao da je u stanju opčinjenosti ili totalne ukočenosti. Kroz požudu se Beskonačnost potvrđuje na posredan način Požuda je najograničeniji oblik ljubavi koji deluje pod vlašću neznanja.beskonačna suština i postojanje. i (3) doživljava sebe onakvu kakva ona doista i jeste . beskonačna Moć i beskonačno Blaženstvo. Požuda je najograničeniji oblik ljubavi u ljudskoj svesti. sve ostalo je nula. Uprkos evidentnoj činjenici da požuda ima veze sa drugim osobama. Ljubav koja se ispoljava kao neublažena. Pošto pored svih načina ispoljavanja žudnji srce ostaje nezadovoljeno i nedovoljno izraženo. Neko voli začin kari jer mu odgovara njegov ukus. a one su uzgredni produkti evolucije svesti. Njegovim višim potencijalima nije dozvoljeno da se ispolje i ispune. oni nemaju doživljaj sreće koji prati ostvarenje Boga. do krajnosti je ograničena jer se bespomoćno koprca u zamci nezaustavljive žudnje. ona jeste jedan oblik ljubavi jer se kroz nju izražava vrsta naklonosti prema drugima. ali suština Boga se ne može razumeti sve dok se On ne spozna i kao beskonačna Ljubav. Svaki tip žudnje je upletenost u grube oblike i nema veze sa duhom. iz kojega je nastao čitav univerzum i sa kojim se on na kraju stapa. Uspešnost njegovog funkcionisanja je znatno smanjena i on biva izopačen delovanjem ograničavajućeg neznanja. duh stalno u . kao neispoljena suština univerzuma.

ovo je početak jednog dugačkog procesa u kome će se ljubavnik probiti kroz zavesu neznanja i doći do istine da je neograničena i nesputana Ljubav. i oslobođen od posesivne čežnje za objektom ljubavi. u ovom slučaju. prestale su. sada svesno nastoji da prevaziđe dualnost između sebe i Njega. ali još nije postala beskonačna jer se doživljava kroz medij ograničenog uma . ali kao ljubavnika koji je zatečen u potpunom neznanju u vezi svoje prave prirode. ili prirode Boga. U tom slučaju. Sve sebične želje. Ali da bi bio iniciran u beskonačnu ljubav on mora da prođe kroz dva preostala stadijuma koje karakterišu suptilna i mentalna sfera. Stadijumi ljubavi Čak i u najnižem požudnom životu grube sfere. Međutim. zato se. Sebičnost je sasvim izbrisana. Čežnja je manje sebična. a u suptilnoj kao čežnja. Božanska ljubav je . Božanska ljubav je beskonačna Ljubav postaje svesno beskrajna i neograničena kako u postojanju tako i u ispoljavanju onda kada se iskorači izvan područja individualnog uma. i još postoji tanka zavesa dualnosti koja ljubavnika razdvaja od Voljenog. Ovo je stanje ljubavnika koji je grubo odvojen od božanskog Voljenog jednom neprozirnom zavesom dualnosti. Ljubav kao potpuno prepuštanje U mentalnoj sferi ljubav se izražava kao potpuno prepuštanje volji Boga. Međutim. Ljubav u mentalnoj sferi Ljubavnik u mentalnoj sferi uzvišenije i slobodnije izražava ljubav. mada požuda nije sasvim nestala. uključujući i čežnju za prisustvom Voljenog. ali žudnje koje doživljava nisu nerazblažene kao što je slučaj sa grubom sferom. Ona ne postoji čak ni u prikrivenom obliku. i premda je na neki način posesivna.sebi prepoznaje glasove protesta protiv krajnje površnosti jednog života kojim isključivo vlada požuda. pošto ljubavnik. kojeg nije moguće utišati. jer je svojstvena stanju Boga u kome je svaka podvojenost jednom za svagda prevaziđena. upravo kao što i Voljeni postoji radi njega. žudeći za prisustvom Voljenog. Ljubav kao čežnja U gruboj sferi se tako ljubav ispoljava kao požuda. požuda se ne ispoljava čak ni na suptilan način. a svetovni voljeni je u drugom planu u odnosu na grube potrebe ljubavnika. ona je sada u velikoj meri sublimirana. žudnja ne izražava u svom grubom obliku. Staviše. pošto je sada naglasak isključivo na volji Voljenog i dragocenosti Njegovog postojanja. koji je Voljeni. Ljubav više nije okovana sebičnošču.upravo kao što se u nižim sferama ona doživljava kroz medij nižih tela. U čežnji su sopstvo i božanski Voljeni podjednako naglašeni. još neispoljenu. Ostala je otprilike jedna četvrtina izvorne požude iz grube sfere. Zbog toga glas večne Božije ljubavi. čak i u mentalnoj sferi ljubav još uvek nije postala beskonačna. ljubavnik u suptilnoj sferi ljubav doživljava ne kao nerazblaženu požudu. U mentalnoj sferi. već u jednom višem obliku . Požuda je žudnja za čulnim doživljajima i kao takva je vođena potpuno sebičnim motivima. te na želji da se bude jedno sa Njim. Pored svega. U požudi je naglasak isključivo na ograničenom sopstvu. Ona se krajnje nemarno odnosi prema blagostanju svetovnog voljenog. Ovakva ljubav se sa pravom naziva božanskom. Ljubav u suptilnoj sferi Ljubavnik u suptilnoj sferi nije oslobođen žudnji. ona se ispoljava kroz saznanje da objekat ljubavi poseduje beskonačnu vrednost i značaj. Intenzitet žudnje u suptilnoj sferi je prepolovljen u odnosu na grubu sferu. ali zbog toga ne i umanjenu stvarnost. Ljubavnik je u mentalnoj sferi posve odvojen od suptilnih stvari. Čežnja je manje ograničen oblik ljubavi od požude. ljubavnik se u suptilnoj sferi oslobodio svoje vezanosti za grube stvari. posredno zahteva svoje pravo na sopstvenu. a ljubavnik spoznaje da on postoji radi Voljenog. ali se ne ispoljava u grubom obliku. pa se čista ljubav sada još snažnije izliva.kao čežnju da se ujedini sa Voljenim. požuda je sasvim iščezla. Bog doživljava Sebe kao ljubavnika. Kroz čežnju zavesa dualnosti postaje sve reda i prozirnija. ne postoji nikakvo grubo ispoljavanje žudnje kao u gruboj sferi. Ljubavnik je u gruboj sferi neraskidivo vezan za grube stvari. pošto se otprilike polovina prvobitne žudnje grube sfere sublimirala u suptilnoj sferi. ali je ona ostala u latentnom obliku i ne ispoljava se. pa se stoga žudnja izražava na jedan grub način. Voljenog. Pored toga. Ova žudnja ima svoje suptilne načine izražavanja. koja je karakteristična za ljubavnika u suptilnoj sferi. U božanskoj ljubavi.

ponovo vraća Svojoj beskonačnosti. Voljenog. ljubavnik je svestan svoje odvojenosti od Boga. Ljubavnik se stapa sa bićem Voljenog i zna da je jedno sa Voljenim. kroz različite stupnjeve kreacije. . VERA Ukoliko imate potpunu veru.verujući daje noć iako je dan. zato stoje Njegov Učitelj tako rekao . ČEŽNJA Ako osećate istu čežnju i žeđ za jedinstvom sa Mnom kao što onaj Što danima leži na vrelom suncu Sahare oseća čežnju za vodom. 2. tada ćete Me spoznati. 6.tada ćete Me spoznati. tada ćete Me takođe spoznati. EPILOG Dvanaest puteva koji vode do spoznaje mene 1.onda ćete Me spoznati. ali prevazišavši sve ove sfere. nikada se ne okrećući protiv vas . 7. NESEBIČNO SLUŽENJE Ako posedujete vrlinu nesebičnog služenja koje nije opterećeno željom za rezultatima. Putovanje duše je jedna uzbudljiva božanska romansa u kojoj ljubavnik . suptilnim i mentalnim sferama. VERNOST Ako ste mi verni onako kako je vama veran vaš dah.tada ćete Me osvojiti. onda ćete Me ugledati. Božanska ljubav je sasvim oslobođena robovanja željama ili ograničenom sopstvu. Božanska romansa Tako imamo da Bog. tada ćete Me spoznati 8. kulminiraju u Njegovom iskustvu da je jedini Voljeni. Svi stadijumi Božanskog iskustva koji se začinju sa tim da je on ograničeni ljubavnik. PONIZNOST Ako ste ponizni poput zemlje. U grubim. MIR UMA Ako ste mirni poput neuzburkanog jezera. KONTROLA PUTEM LJUBAVI Kada vaša ljubav prema Meni odagna strast prema čulnim stvarima. nalik na sunce koje služi svet obasjavajući sve stvoreno . onu koju je Kalijan imao u svog Učitelja . tj.postepeno postiže jedan sve puniji i slobodniji izraz ljubavi. kao beskonačna Ljubav. ptice u vazduhu. ljubavnik postaje svestan svog jedinstva sa Voljenim. 4. frustracije. što se da oblikovati u bezbrojne oblike. bogatima i siromašnima . celokupno čovečanstvo zajedno sa grešnicima i svecima. površnosti i pritiska lanaca koji ga okivaju .čak i onda kada ga niste sasvim svesni. prvo ograničava Sebe u stvorenim oblicima i zatim se.travu na poljima. 5. U ovom stanju Beskonačnosti biće ljubavnika nije odvojeno od Voljenog. OČAJANJE Ako doživljavate očajanje poput onog koje navodi čoveka na samoubistvo i osećate da ne možete da živite bez Mene.koji je na početku svestan jedino praznine. Na kraju ljubavnik nestaje i stapa se sa božanskim Voljenim da bi spoznao jedinstvo ljubavnika i Voljenog u najvišoj i večnoj činjenici daje Bog beskonačna Ljubav. i u sreći i u patnji. koji vas prati do kraja života . tada ćete Me spoznati. 3. zveri u šumi. on je postao Sam Voljeni.neograničena u svojoj esenciji i svom izrazu jer je duša doživljava kroz samu Dušu.

kratkih osvrta na najbitnije životne teme. ONO NAJBOLJE OD ŽIVOTA Meher Baba Ova niska Babinih bisera . raspoređena je na sledeće oblasti: Bog i Njegovi atributi. Generalna poruka čovečanstvu. tada ćete Me pridobiti. 10. 11. Učenik i njegovi stavovi. potpuna i prirodna kao što je svetlost oku ili miris nozdrvama. kao Što se čovek koji pati od nesanice prepušta iznenadnom nastupu sna bez straha. Meher Baba i njegove aktivnosti. Sopstvo. . 12. tada ćete Mi doći.9. Učitelj i njegova uloga. PREDAVANJE Ako je vaše predanost Meni tako iskrena. mentalnog i duhovnog tada ćete Me imati. Cena sa 40% popusta: 150 din Cena za inostranstvo: 3 € Odlomak Cena: 150. ego i njihove veze. Obim: 70 str.00 din. Samoostvarenje i njegovo postignuće. ne samo da ćete Me spoznati.00 din.Meher Baba EDICIJA: AVATAR BOG GOVORI Meher Baba Iracionalne ideje čoveka zvanog Ju Dži rasprodato Odlomak Cena: 0. već ćete Mi pričiniti i veliko zadovoljstvo. ODRICANJE Ako se Mene radi odreknete svega fizičkog. . POKORNOST Ako vaša pokornost bude tako spontana. LJUBAV Ako osećate onu ljubav koju je sveti Franja osećao prema Isusu.

nastao kao njen dodatak. Neka od poglavlja: Misterija Kreacije. .00 din. Zlo kao ostatak. Avatar kao prvi Učitelj. Obim: 80 strana Format: A6 rasprodato Odlomak Cena: 0. Međusobni uticaj duša. Molitva kao unutrašnji pristup. Od večnosti do večnosti.ZRACI MEHER BABE NA SPIRITUALNU PANORAMU Ovo je zbir odgovora Meher Babe na pitanja o temama iz knjige "Bog govori".

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful