BESEDE

Autor: Meher Baba

Izdavač: IP ESOTHERIA - Beograd 1994.

BESEDE Meher Babe bacaju svetlost istinskog znanja i perspektivu vrhunske spiritualnosti na mnoge zbunjujuće životne probleme i izazove svakodnevnog postojanja. Druga po značaju Meher Babina predaja svetog Znanja ljudima na dar, kao prijemčivija nadopuna knjige BOG GOVORI, rasvetljava tako značajne teme kao što su: Novo Čovečanstvo, Početak i kraj Kreacije, Priroda Ega i njegovo uklanjanje, Mesto okultizma u spiritualnom životu, Tipovi meditacije, Krugovi Avatara, Čovek-Bog... Kao što je Meher Baba napomenuo: "Reči koje proizilaze iz Izvora Istine - imaju pravo značenje." BESEDE predstavljaju ubedljivo zaveštanje toj činjenici i ostaće NEUPOREDIVI saputnik duhovnim tragaocima.

SADRŽAJ
Predgovor Uvod u 7. izdanje

I II III IV VI VII VIII IX X XI XII XIII

Sedam realnosti Božanski plan Sebičnost Bog i jedinka

V Početak i kraj kreacije
Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Uklanjanje sanskara Uklanjanje sanskara II Uklanjanje sanskara III Dobro i zlo Nasilje i nenasilje Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Savršenstvo

XIV Duhovni život XV Nesebično služenje XVI Putevi duhovnog razumevanja XVII Pitanje seksa XVIII Svetost bračnog života XIX Ljubav XX Beskonačnost Istine XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI
U potrazi za Bogom Stupnjevi na Stazi Dolaženje do Samospoznaje Bogoostvarenje Duhovno školovanje Putevi Učitelja

XXVII Priroda ega i njegovo uklanjanje XXVIII Priroda ega i njegovo uklanjanje II XXIX Priroda ega i njegovo uklanjanje III XXX životu
Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom

XXXI životu II

XXXII životu III XXXIII Tipovi meditacije XXXIV Tipovi meditacije II XXXV Tipovi meditacije III XXXVI Tipovi meditacije IV XXXVII Tipovi meditacije V XXXVIII Tipovi meditacije VI

XXXIX Tipovi meditacije VII XL Tipovi meditacije VIII XLI Dinamika duhovnog napredovanja XLII XLIII XLIV XLV XLVI
Dublji aspekti sadhane Avatar Čovek-Bog Čovek-Bog II Čovek-Bog III

XLVII Krug XLVIII Krugovi Avatara XLIX L LI LII LIII
Iskušenja novog svetskog poretka Reinkarnacija i karma Reinkarnacija i karma II Reinkarnacija i karma III Reinkarnacija i karma IV

LIV Reinkarnacija i karma V LV Reinkarnacija i karma VI LVI Reinkarnacija i karma VII LVII Živi za Boga i umri za Boga LVIII čovečanstva LVIX Zadatak duhovnih radnika LX Vrline i sposobnosti sledbenika LXI Vrline i sposobnosti sledbenika II LXII Vrline i sposobnosti sledbenika III LXIII Vrline i sposobnosti sledbenika IV LXIV Maja LXV LXVI LXVII LXVIII LXIX LXX LXXI
Maja II Maja III Maja IV Uslovi za sreću Uslovi za sreću II Bog kao beskonačna ljubav EPILOG Rad na duhovnom oslobađanju

Predgovor
Izdavači su smatrali za shodno da daju kratak prikaz istorije Beseda zajedno sa komentarima o tome zašto je, u ovo današnje vreme, bilo poželjno objaviti njihovo revidirano sedmo izdanje.

Izdavačka istorija Beseda S vremena na vreme, u određenim vremenskim razmacima, Meher Baba je, raznim osobama i grupama, diktirao na Njegovoj alfabetskoj tabli svoja kazivanja i poruke. Kada se mesečnik ˝Meher Baba Žurnal˝ (Meher Baba Journal) prvi put pojavio u novembru 1938. godine, odlučeno je da se u svakom novom izdanju pojavi i po jedno kazivanje ili poruka Meher Babe. Dr Čakradhar D. Dešmuk (Dr Chakradhar D. Des-hmukh), član Meherovog izdavačkog veća, rukovodio je grupom ljudi na pripremanju i izdavanju diktiranog materijala. Krajem svake godine od Babinih kazivanja bi se sastavljala zbirka, a od tih zbirki je zatim sačinjena prva knjiga Beseda u četiri toma. Nakon što se, u oktobru 1942. godine, Žurnal ugasio, grupa je naknadno izdala još jedan tom, dovršivši tako prvo izdanje Beseda u pet tomova. Besede su štampane u Indiji između 1939. i 1943. godine isključivo za internu upotrebu. Nakon što bi se neki od tomova rasprodao, štampalo bi se novo izdanje sa manjim ispravkama. Tako su nastala izdanja Beseda od drugog do petog, koja su objavljena u Indiji od 1941. do 1954. Čitaoci su tokom godina postavljali mnoga pitanja u vezi različitih tema zastupljenih u Besedama i tražili razjašnjenja od Meher Babe i Njegovih bližih učenika. Pitanje mogućeg pogrešnog tumačenja i potrebe za revizijom teksta pokrenula je Mani (Manija S. Irani), Meher Babina sestra, u pismu koje se pojavilo u Buditelju (Awakener) tom 3., broj 1., 1955. godine: ˝Ima ljudi koji veruju da je doslovce svaka reč u prvobitnim Besedama-Babina, i odbijaju da prihvate svaku revidiranu verziju. No, premda mu je Baba satima diktirao na tabli, profesor Dešmuk je upotpunjavao i ulepšavao izvesne delove knjige. Iako je Dešmuk bez sumnje na mnogim mestima briljantno uobličio delo, mi osećamo da postoje određena mesta gde bi uprošćavanje rečenične strukture ili korekcija u pravopisu još više doprineli lepoti i jednostavnosti-što i jeste srž Babinih učenja.... Smatramo da postoje određena mesta u prvobitnim Besedama gde je Dešmuk očigledno krivo interpretirao suštinu, i kao posledica toga, javilo se nekoliko ozbiljnih grešaka....˝ Ovaj citat je ovde naveden ne da bi omalovažio dr Dešmuka, niti da bi se na bilo koji način umanjio značaj njegovog monumentalnog dela i napora koje su u njega ulagali njegovi saradnici, već da bi ukazao na činjenicu da prvobitno izdanje Beseda doista sadrži stilske nejasnoće, pa je neke delove potrebno preraditi. 1948. godine Meher Baba je ovlastio Carlsa B. Pardoma (Charles B. Purdom) da za zapadnu publiku sažme i izda Besede u jednom tomu. Za ovaj tom, naslov koji je glasio ˝Bog čoveku i čovek Bogu: Besede Meher Babe˝, odabrao je lično Meher Baba. Prvi put je knjiga štampana u Engleskoj 1955. godine. Izdavanjem Meher Babine knjige Boggovori 1955. godine, određena pitanja i termini su raščiŠćeni i ponovo definisani. 1967. godine šesto izdanje Beseda, u tri toma, izdali su Preobraćeni Sufizam (Sufism Reoriented), u San Francisku, Kalifornija. Sa Meher Babinim odobrenjem, izdavači Ajvi Aneita Djus (Ivy Oneita Duce) i Don. E. Stivens (Don E. Stevens) su učinili neke prepravke oslanjajući se na knjigu Bog govori i kasnija objašnjenja koja je Baba dao. Oni su u ovom trotomnom izdanju pojednostavili neke od rečeničnih struktura i napravili nov, logičniji raspored poglavlja. Šesto izdanje je, uz manje korekcije, izašlo u tri reprinta. Sedmo izdanje. Nakon šestog izdanja, ˝Avatar Meher Baba Perpetual Public Charitable Trust˝ odlučila je da ponovo publikuje Besede. Isprva je bilo planirano da to jednostavno bude reprint šestog izdanja, pa je naglasak stavljen na upotpunjavanje materijala iz priloga: uvoda, glosara i indeksa. Ali, ubrzo je postalo jasno da će biti nužno izvršiti neke izmene i u samom tekstu. Od izdanja iz 1967. godine, rezultati dodatnih istraživanja teksta otvorili su neka nova pitanja. U prevodima pripremljenim za francusko, nemačko, [talijansko i špansko izdanje, javili su se lingvistički i tekstualni problemi. Takođe je postalo jasno da se moraju uneti stilske izmene. Pojedinačna kazivanja, to uvek treba imati na umu, izlazila su niz godina, uglavnom kao novinski članci-tako da su nastale nedoslednosti u spelovanju, korišćenju velikih slova, korišćenju italika, interpunkcije i tako dalje. Čim je odlučeno da se priredi revidirano izdanje, doneta je i odluka da se tekst prede što pažljivije. Kao što smo ranije spomenuli, Meher Babina objašnjenja godinama su postajala sve detaljnija i produbljenija, kako je On dalje proširivao i rasvetljavao mnoga pitanja. Na primer, termini koji su korišćeni u svom najširem značenju, postajali su, nakon novog definisanja, daleko specifičniji-često i do te mere da su počinjali da obuhvataju samo jedan aspekat prethodno šire koncepcije. Meher Baba je u Bog govori, i kroz diskusije sa Njegovim bliskim učenicima, izložio božansku temu za publiku koja

izmeniti nekorisne ili zastarele reci i rekonstruisati rogobatne rečenične sklopove samo u onim slučajevima kada bi čitalac mogao ostati zbunjen ili naveden na pogrešno razumevanje. i pored učinjenih prepravki. Međutim. koje je naširoko proučavano i uvek iznova čitano. a 1955. to ne treba da znači da ta reč ne postoji i da ne treba promisliti o njenim vrednostima. Njegovi roditelji.) se u čitavom tekstu upotrebljava kao jedna varijanta reči surrender (predati se. Fleg Kris (J. (4) uklanjanje većine italika. zadržavanje ovih oblika temelji se na načelu izdavača da načini minimum izmena u tekstu. osoba. postavilo se pitanje da li ona treba da ostane u tekstu ili ne. čovečanstvo. (2) poštovanje pravila da se spiritualni izrazi pišu uvek velikim početnim slovom. godine ovo pojašnjenje se pojavilo u članku u Buditelju (Awakener. Takođe. primorala je izdavača da je u knjigu uključi kao jedini nov tekstualni dodatak-pod nazivom ˝Krugovi Avatara˝. prev. posvetiti se-prim. jedan školski drug mu je poklonio knjigu . Flagg Chris). Njegov otac Šeriar je bio iskreni tragač za Bogom. Šeriar (Sheriar) i Širin (Shirin). a menjanje ovih formi bi za sobom povlačilo i ponovnu reviziju teksta. interpunkcije. 1. pošto ˝zvanično˝ ne postoji. crtica.) pod imenom ˝Krugovi˝. približno: predanost. Pošto je Meher Baba ispisao ovu reč na svojoj alfabetskoj tabli. Izdavači su naročito obratili pažnju da. prepustiti se. Dešavala (Eruch B. kao glavnih izvora na osnovu kojih će se postići ujednačenost pristupa. Reč sutrenderance (teško prevodiva reč. zaključili smo da reč vredi ostaviti. jednom prilikom. izdavači su jasno naznačili kakav su pristup koristili pri izdavanju knjige i koje vrste izmena su uneli u tekst. prepuštenost. značenje Meher Babinih reci ostane netaknuto. odlučeno je da sedmo izdanje Beseda bude jednotomno. Cesta upotreba oblika u muškom rodu nije imala za cilj da izopšti žene niti da nagovesti orijentisanost Meher Babinog učenja na muškarce. Pitanje postavljeno korporaciji ˝Meriam Vebster˝ dalo je zanimljiv odgovor: Iako ne postoji dokaz da je reč surrenderance bila ikada igde upotrebljena. pravopisa. Stilske izmene potpadaju pod sledeće opšte kategorije: (1) ispravljanje spelovanja. Oni čitaoci koji osećaju savremena gibanja u engleskom jeziku zasigurno će primetiti čestu pojavu oblika u muškom rodu i imenica koje označavaju i muški i ženski pol-na primer čovek. izuzev u slučajevima njihove standardne upotrebe za povremena naglašavanja kao i tamo gde se neke neengleske reci pojavljuju po prvi put. ispraviti stilske nedoslednosti. sledbenik i tako dalje. Izdavači Eruč B. Naravno. Izdavači sebe i svoj rad prepuštaju Meher Babi. izuzev u slučajevima kada se naglašavaju. po Njegovoj volji i nahođenju. tom 3. Mada su neka usaglašavanja učinjena. bio živahan i bezbrižan dečkić koji se isticao u učenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne stvari. I na kraju jedna mala zanimljivost.) mada se ne javlja ni u jednom većem rečniku. stila i forme. Ovaj prilog je zahtevao i manje preuređivanje poglavlja. Učitelj. godine. J. Meherazad. prev.. Jessawala).je sada bila spremna da razume i prihvati dublje ideje i koncepcije. (3) usaglašavanje spelovanja i forme neengleskih izraza prema njihovoj ustaljenoj upotrebi u knjizi Bog govori ili drugim izvorima. Važnost ove besede kao i njena relativna nepristupačnost većini čitalaca. tekstualne izmene uneti jedino u slučaju kada se obrađena pitanja ne slažu sa knjigom Bog govori ili kasnijim objašnjenjima. Meher Baba je proširio objašnjenja koja je dao u besedi o ˝Krugu˝. izdanje Mervan Šeriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je rođen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25. Korišćeni su sledeći kriterijumi: načiniti što je moguće manje izmena. korišćenjem ovlašćenih stilskih priručnika i rečnika-pogotovo kasnijih izdanja ˝Čikaškog stilskog priručnika˝ i ˝Vebsterovog novog univerzitetskog rečnika˝. br. da. februara 1894. BalNatu Uvod u 7. Mervan je. posvećenost-prim. Budući da ljudi obično zaziru od bilo kakvih izmena u jednom takvom delu kao što su Besede. U odgovoru na pitanje u vezi Krugova Savršenih Učitelja i Avatara. 1986. posle dužeg razmatranja. pomogne svakom čitaocu da razume smisao koji je on želeo da mu prenese u svojim Besedama. to jednostavno odražava stil pisanja vremena kada su se Besede prvi put pojavile. bili su zoroastrijanci persijskog porekla. dok je pohađao srednju školu ˝Sveti Vin-sent˝.

koje je usledilo kratko nakon najave istog. Kada je. nadenuvši mu ime Meher Baba. iznad svega. i 1958.* Meher Baba je dao detaljan opis stanja u kome se nalaze masti (Bogoopijeni). Osećao sam to duboko u sebi. grupni susreti. godine kada su se oko njega okupili Njegovi prvi učenici. I. a Njegove aktivnosti bile su raznovrsne. u razdoblju od nekoliko meseci. Jedna takva prilika bio je veliki ˝Skup Istoka i Zapada˝ održan u novembru 1962. Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. nesebičnom služenju i. više i niže kaste su se mešale. i još ˝Ako ne možete da čujete moju tišinu od kakve su onda koristi reci?˝ Postoje 1927. sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. zahvaljujući Njemu.. . No. Upasni Maharađa (Upasni Maharaj). On je Često lično izlazio u susret njihovim svakodnevnim potrebama. ˝Milosrdni Otac˝. u malim grupama. Imao je i dve turneje po Australiji. naklonosti i zajedničke ljubavi za Voljenog Avalara. Njegovo Ime ubrzo se raširilo medu duhovnim tragačima. Njegova avatarska misija počela je da se manifestuje u spoljašnjem svetu 1921. Njihove posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. ˝Ja nisam došao da podučavam nego da vas probudim˝. 1956. Potom sam sasvim zaboravio na ovaj događaj i prošle su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio.. godina bila je izuzetna po broju susreta koje je Meher Baba imao sa ovim Bogoopijenim dušama širom Indije. premošćene. i uopšte. u duhu međusobnog uvažavanja. ali postepeno. Dva preostala Savršena Učitelja tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan Maharađ (Narayan Maharaj). Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom ćutanju. sem nekolicine odabranih. bio upitan kako će nastaviti sa besedama i podučavanjem. Ona ga je pozvala k sebi i poljubila u čelo. kao što su besplatna bolnica i dispanzer. a Zapadnjacima je dopuštao posete samo u retkim prilikama. Tokom decenija svog Avatarskog delovanja. 1940. svest o Njegovom okruženju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do još jednog od Savršenih Učitelja. godine. godine. Skoro čitavu sedmicu Meher Baba je neštedimice davao Sebe. U školi se nije vodilo računa o kastin-skoj pripadnosti.o životu Bude. za vreme Njegovih poseta Zapadu. bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred početak Drugog svetskog rata. Budući da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba kontinenta. u magnovanju sam shvatio: To sam ja. ljubavi prema Bogu. Sai Baba nije prenosio svoje učenje drugima. 10.˝ Jednog dana u maju 1913. posećuju u Indiji. Posle toga je komunicirao posredstvom Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. otkrivši mu Njegov istinski status Avatara. kratke besede. pre no što će započeti ćutanje. a ne zbog nervnog sloma ili umobolnosti. prihvatilište za duševno poremećene i siromašne. godine. pripremajući ga za ulogu Avatara Doba. prošao je na biciklu kraj poštovane muslimanke Hazrat Babađan (Hazrat Babajan). Gospoda Milosrđa. jula 1925. Meher Baba je sve njih redovno učio moralnoj disciplini. a godinama kasnije. jednog od pet Savršenih Učitelja tog doba. ali je i taj način napustio 1954. pesme i molitve u slavu Boga. Potreba duhovne razmene između Istoka i Zapada je česta tema u svetskoj literaturi. kao i besplatnu školu za dečake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. I kasnije. u vreme studiranja na koledžu Dekan (Deccan) u Puni. U knjizi dr Viljama Donkina (William Donkin) Putnici. On je nastavio da komunicira pokazujući slova na alfabetskoj tabli. Nakon toga više nije odlazio iz Indije. Samo nekima od njih je kasnije bilo dopušteno da ga. godine. jedan dan javnog darshana na koji je pohrlilo mnoštvo ljudi da ukaže poštovanje Učitelju i primi Njegov blagoslov. Masti su oni koji su kontakt sa spoljašnjim svetom izgubili zbog ljubavne opijenosti Bogom. intervjui. Sedam godina je Upasni Maharađ integrisao Mervanovu Božansku svest sa svešću grubog sveta. godine. apsolutne manifestacije Boga u ljudskoj formi. Na njegov poziv. Na tom mestu je podigao brojne objekte. i ubrzo zatim se obreo i u Americi. Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952. Ovo mesto je postalo poznato kao Meherabad. na hiljade sledbenika iz celoga sveta okupilo se u Puni. godine prestao da piše (osim kada se potpisivao). Na početku je Mervan bio ošamućen. knjige Besede i Bog govori u to vreme su već bile izdiktirane. Posle više meseci intenzivnog rada sa svojim učenicima i putovanja po Iranu i Indiji (uključujući i današnji Pakistan). pružao im onu vrstu pomoći za koju je znao da će im biti potrebna na njihovom putu ka Bogu. a velike kulturne i tradicijske razlike behu tom prilikom. On se prisećao tog događaja: ˝Otvorio sam knjigu baš na mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje. On je odgovorio. Ovaj skup protekao je u harmoniji različitih uticaja. Tridesetih godina ovog stoleća Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi. Meher Baba je stalno kontaktirao sa Bogooprjenim dušama. Hindusa iz Sakorija. Svi. ili mastima. Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajući: ˝Stvari koje su istinite uče se i podučavaju u tišini˝. duhovnom razumevanju.

stvara uslove za postepeno i bezbedno napredovanje učenika do cilja. naoružan beskrajnim strpljenjem. davao im male poklone i ulivao nadu. Čitalac u njima neće otkriti suvoparne formule duhovnog razvića. San Francisco: Sufism Reoriented. već kao lažnu sliku svog istinskog ˝ja˝. pa i stajanje. u blizini Satare. polako vraćaju nazad. dug četrdeset i četiri godine. nije prekršio do svoje smrti. a druga u Indiji. govorio je. Vodstvo i milost Avatara nisu na raspolaganju samo za vreme Njegovog fizičkog prisustva na Zemlji. Sa beskrajnom pažnjom i ljubavlju On im je prao noge. Meher Baba detaljno opisuje stanja Boga. Bogočoveka. S.koji je VEČITO ŽIVUĆI SAVRŠENI UČITELJ. januara 1969. na izmaku 1956. Mesije. ovaj me najdublje dira. a takođe je i jasno osvetljen cilj koji sledbenik treba da dostigne. Drukčije od milosti Savršenog Učitelja. u stanje prapočetnog Jedinstva. Ljubav prema Bogu jedina daje snagu na duhovnoj stazi i to je ono što. delo koje čoveka stalno podseća na njegovu nasušnu potrebu da živi u ljubavi i predanosti Bogu.D. jer. uspešno ili neuspešno. konačno dovodi do cilja. U ovoj knjizi.* William Donkinn. a pokazivao je naročitu brigu za leprozne. U svakom slučaju. Avatar je taj koji sprovodi Božansku volju koja se bezgranično širi. Besede su. Besede su. Njegova milost i Njegovo znanje Istine uvek su na raspolaganju svima. India: Meher Publications. U njegovom poznijem klasičnom delu. da sagledaju svoje egoistično ˝ja˝ ne kao dobro ili loše. Taj fizički bol bio je manifestacija unutrašnje patnje koju Avatar podnosi zarad čovečanstva svaki put kada siđe medu ljude.* * Ovaj prosvetljujući razgovor o jedinstvenoj raspoloživosti avatara u svim vremenima. već i za potonje generacije. Čarls Pardom (Charles Purdom) u svojoj knjizi Bogočovek (God-Man) beleži: ˝On je navodio ljude da pogledaju u sebe.. Meher Baba je stalno naglašavao da ne dolazi da podučava niti da nameće neke nove zakone. probudi čovečanstvo i otvori mu oči za Istinu. opisani su načini integracije duhovnog rada u svakodnevni život. Takođe je prikazana. sa druge strane. Meher Baba svoj zavet ćutanja.˝ U suštini nije jasno na koji način je Meher Babi uspevalo. Jedno od najvećih čuda koja se dešavaju u kontaktu sa Meher Babom jeste prihvatanje. Meher Babino Avatarsko delo jeste da. The Wayfarers (Ahmednagar. da vrši tako moćan uticaj na ljude. periodična manifestacija Boga kao Avatara. drugo izdanje. 1969) Meher Baba takođe je lično služio siromašne. Njegov život predstavlja obrazac ˝po kome se čovek može ravnati i videti sebe onakvog kakav jeste i kakav bi mogao da postane. a uspeva mu i dan-danas. godine. pod uslovom da je u njemu prisutna intenzivna ljubav i čežnja za Bogom. godine. On ne dolazi samo zbog onih koji su živi u vreme Njegovog dolaska. posle čega mu je hodanje. praktičan priručnik za svakodnevni život namenjen onima koji se. pognute glave umivao njihove patrljke. mentalno obolele i fizički hendikepirane. pre svega. . da bi se postigao cilj i preduzeo konačni skok iz sfere dualnosti u sferu Jednote. za vreme turneje po SAD-u 1952. ˝Oni su poput predivnih ptica u ružnim kavezima˝. Meher Babine Besede predstavljaju veliki doprinos ovoj uskoj oblasti literature. U Besedama su dati opisi duhovne staze i njenih disciplina. milost Avatara se izliva pri svakom koraku ka Istini ma kog čoveka. Savršeni Učitelj je sveznajući vodič koji je već prošao stazu i iskusio Istinu i koji. Njegovu volju da svesno spozna Svoju božanstvenost i ulogu kreacije. pametno ili glupo. dovodi do duhovnog preporoda čovečanstva. neophodna je milost živućeg Savršenog Učitelja iU Avatara. nakon čega se oslobađa njegovo unutrašnje biće. Kao što je već opisano u besedi ˝Avatar˝. U obe nesreće Meher Baba je zadobio ozbiljne povrede. Njegove poslednje godine obeležene su velikom fizičkom patnjom-posledicom dveju ozbiljnih saobraćajnih nesreća. Bog govori. zadavalo ogromne teškoće i bol. E.˝ Istorija čovekove potrage za dušom nije iznedrila previše dela u kojima bi detaljno bile izložene tehnike koje vode ka tom vrhunskom postignuću. te da prestanu da se poistovećuju sa iluzijom. Čovek samo odjednom oseti moćnu silu u koju intuitivno ima poverenja. koju je Meher Baba diktirao svojim najbližim učenicima tokom tridesetih i ranih četrdesetih godina. Neprestano je isticao da su drevni mudraci već otkrili Istinu i da je zadatak današnjeg čovečanstva da spozna Istinu utkanu u njihova učenja. . Rasoola. 1948. Hrista. milošću Savršenog Učitelja. godine. u glavnim crtama. 31. pomoću Njegove prastare poruke ljubavi. vođen je sa jednim od Meher Babinih mandalija (bliskih učenika). Bude.i od svih zadataka koje izvršavam. Prva od njih zbila se na domak gradića Prag (Prague). i pojašnjen odnos posvećenika sa Avatarom ili sa Učiteljem. silu koja struji njegovim životnim kanalima i puni ih energijom. u Oklahomi. struktura kreacije.˝ U toku Njegovih brojnih putovanja i susreta sa hiljadama ljudi. nakon što su razvili svest kroz zamke i iskušenja evolucije.

čak ni one koji povređuju tebe. učestvovalo je na Daršan programu u Puni. nakon čega je usledilo ukopavanje Njegovih posmrtnih ostataka. Danas se Meher Babini krugovi ljubavi sve više šire.suzdržavanje od prepuštanja niskim željama jer se jedino tako može održati potpuna čistota karaktera. Sve to predstavlja deo božanskog plana kako bi se izgladnelom i posustalom svetu pružila sveza objava večne i jedine Istine. spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom). čovečanstvo i danas prolazi kroz porođajne muke duhovnog preporoda. godine. Jedino Stvarno Žrtvovanje je ono u kome su. ali u isti mah konstruktivne i stvaralačke snage koje će spasiti svet takođe bivaju oslobođene kroz brojne kanale. i da ne povrediš nikoga u mislima. USA). 5. one će u krajnjem ishodu dovesti do promena kojima će se obezbediti viši. da deluješ bez i najmanjeg traga neprijateljstva ili mržnje. South Carolina. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonačnom (Bogu). Na hiljade Meher Babinih grupa deluju širom sveta. Njegovo telo je sedam dana ležalo u grobnici u Meherabadu. da počnu da tragaju za Istinom pod Njegovim ljubavnim vodstvom. Žrtvovanje. Mada ove snage svetlosti dejstvuju u tišini. već jedino razumevanju sledećih sedam Stvarnosti: 1. svih zanimanja i svih religija. Božanski plan Kao u svim izuzetno kriznim periodima ljudske istorije. Queensland. Jedino Stvarno Predavanje je ono u kome uravnoteženost ne može narušiti nijedna nesrećna okolnost. Ovakva spoznaja nalaže ti da pomažeš svakog podjednako. Odricanje. i Avatarev dom u Vumbiju. rečima ili u delima . 4. koja pobuđuje intenzivnu čežnju da se vidi. bez očekivanja nagrade. dogmama. koji je Sopstvo u svakom ograničenom sopstvu. Don E. i duboko su osećali Njegovu ljubav i prisutnost u svojim srcima. staležima. od aprila do juna 1969. Došli su da ga isprate i ukažu počast voljenom Učitelju. Jedina Stvarna Kontrola je disciplina čula. žrtvovane sve stvari . da nastojiš da učiniš druge srećnima gajeći bratska ili sestrinska osećanja prema svima. Australia). 6. u svecu kao i u takozvanom grešniku. Jedino Stvarno Odricanje je napuštanje svih sebičnih misli i želja čak i usred svetovnih dužnosti. shodno toj ljubavi. um. magnetskom snagom privlače ljude iz svih kutaka sveta. Ljubav. U to vreme došlo je do naglog porasta broja onih koji su od Njega tražili ključ i smisao života. programu kojeg je On upriličio nekoliko meseci pre svoje smrti. a na Zapadu je On lično osnovao dva velika centra: Meherov duhovni Centar u Mirti Biču. Jedino Stvarno Znanje je znanje da Bog boravi kako u dobrom tako i u takozvanom rđavom čoveku.telo. onako kako to iziskuju okolnosti. godine Meher Baba je obznanio da je stoprocentno zadovoljan svojom životnom misijom. a na hiljade njih organizuju hodočašća do hrama i grobnice Avatara Meher Babe. kada si pozvan da učestvuješ u nekom sporu. Na hiljade ljudi iz celog sveta. Obuzdavanje i Predavanje Ne pridajem značaj veroispovestima. gde je čovek usred svake teškoće savršeno mirno prepušten volji Boga. Južna Karolina. . i postajući sve obuhvatniji i obuhvatniji. vršenju religijskih ceremonija i rituala. blizu Ahmednagara u Indiji. Sredinom 1968. Australija (Woombye. položaj. Znanje. Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga. Moćne rušilačke sile su se pokrenule i naizgled ovladale sadašnjim trenutkom. bogatstvo pa čak i sam život. 3. SAD (Myrtle Beach. Svake godine stotine tragača poseti ove centre. 2.Svoje poslednje godine uglavnom je proveo u samoći i u intenzivnom i iscrpljujućem bavljenju Njegovim univerzalnim delom. Njegovoj sahrani prisustvovalo je na hiljade ljudi. Stivens Sedam realnosti Postojanje. 7. kao i do Njegovog dugogodišnjeg prebivališta u Meherazadu. sigurniji i postojaniji duhovni napredak čovečanstva. Kvinslend.

čak i uz najbolju opremu i efikasnost u materijalnim delatnostima. . znači svesti čoveka na nivo životinja. Ekonomsku ravnotežu je nemoguće ostvariti ukoliko ljudi ne shvate daje planska i zajednička akcija u ekonomskim stvarima neizvodljiva sve dotle dok lični interes ne ustupi mesto nesebičnoj ljubavi. Kada izostane duhovno razumevanje. Ali čak i onda kada se čovek usredsredi na ograničeni zadatak očuvanja čisto materijalne ravnoteže. Međutim. zajedničko i usklađeno delovanje se nameće kao prirodno i neminovno. tako i nauka. Uspostavljanje nove materijalne ravnoteže je samo deo šireg problema vaspostavljanja duhovne ravnoteže. A da bi služile toj svrsi. Stoga. pojedinci i grupe pojedinaca neprekidno učestvuju u ekonomskom ili nekom drugom suptilnom obliku vođenja rata. Svestrani napredak čovečanstva može se osigurati samo ako nauka i religija nastave ruku pod ruku. Egoizam i samoljublje Uzrok neredu koji dovodi do ratova leži u činjenici da je većina ljudi obuzeta egoizmom i sebičnim ciljevima. Nepotrebnost i nerazumnost ratova Sa svitanjem istinskog razumevanja. sa svom pratećom surovošću. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog života. Jer. nauka može da pomogne ili odmogne duhovnosti. Posedovati ovo razumevanje znači zaboraviti na ograničavajuće. ja˝ i spoznati jedinstvo života. Ratovi i patnja koju izazivaju ne mogu se u potpunosti odstraniti samo uz pomoć antiratne propagande. Pa. nego pre spoljašnji simptom nečeg mnogo ozbiljnijeg što se nalazi u samom njihovom korenu. Pogrešno je gledati na nauku kao na nešto neduhovno.Rat kao simptom čiji uzrok ima dublje korene Gorući problem sa kojim se sada čovečanstvo suočava jeste iznalaženje puteva i načina da se otklone: suparništvo. problem ratova ubrzo će nestati. preko svojih istomišljenika. Oni su često proizvod nekritičkog poistovećivanja sa uskim interesima. To je život varljivih vrednosti u čiju zamku čovek upada. U suprotnom. već takođe i iz onih sfera koje se tiču intelektualnog. ako već treba da budu izbrisani iz ljudske istorije. moraju se pravilno uklopiti u šire duhovno razumevanje. tada osnovni zadatak više neće biti sprečavanje ratova. može da bude izraz duha i njegovo ovaploćenje. istinskih i trajnih vrednosti. emotivnog i kulturnog života čoveka. jeste da svim snagama prionu na otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija čovečanstvo. pravilno primenjena. Oružani ratovi su. Oružani ratovi. prenose na onaj deo sveta koji smatraju ˝svojim˝. Suočiti se sa istinom znači spoznali jedinstvo života u svim i kroz sve njegove raznovrsne manifestacije. najočigledniji izvori nereda i razaranja. prepuštajući se svom egoizmu i sebičnosti kako individualno tako i kolektivno. Materijalna ravnoteža iziskuje duhovno razumevanje Posmatrati problem čovečanstva kao puki problem nasušnih potreba. neće ignorisati nauku niti njena praktična dostignuća. u svim suptilnim i grubim oblicima u kojima se ispoljavaju u različitim sferama života. čovečanstvo ne može izbeći sukobe i nemaštinu. nego vođenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziđu oni stavovi koji su doveli do tako surovog i bolnog stanja stvari. izbijaju tek onda kada su ovi osnovni uzroci zaoštreni do vrhunca. osnovni zadatak onih koji istinski brinu o obnovi čovečanstva. Prava uloga i mesto nauke Novo Čovečanstvo koje se rada u muci sadašnjih trudova i patnji. Baš kao što prava umetnost izražava duhovnost. Kada ratovi budu jasno viđeni kao suvišni i nerazumni. čak i onda kada se ne vode oružani ratovi. Duhovna ravnoteža zahteva uklanjanje ˝ja˝ ne samo iz materijalnih vidova života. ˝Ja˝ se mora odstraniti iz svih sfera življenja Ratovi ne počinju samo da bi se obezbedila ponovna preraspodela materijalnih dobara. nastaje opasnost da se naučne istine i postignuća zloupotrebe za uzajamno uništavanje i pothranjivanje onih vidova života koji jačaju duhovne okove. sami ratovi ne predstavljaju suštinski problem čovečanstva. Naučne istine koje se odnose na fizičko telo i njegov život u grubom svetu mogu postati sredstva preko kojih će duša saznavali sebe. Ovo podrazumeva stalno uočavanje postojanih. biće neophodno uhvatiti se u koštac sa njihovim uzročnicima u samome korenu. on će u tome uspeti jedino ako poseduje duhovno razumevanje. sukobljavanje i nadmetanje. U zavisnosti od toga kako se primenjuje. koje ljudi. naravno.

već naprotiv. Otuda svako vezivanje za njih na kraju sasvim izvesno vodi ka drastičnom prikraćivanju i ograničenju života. u najvećem broju slučajeva. Jaki i nesavladivi životni talasi će uvek iznova izbacivati čoveka iz njegovih nestvarnih skloništa. Takva reakcija je pokušaj da se. oni uglavnom imaju za cilj uvećavanje prestiža i dokazivanje sopstvene ispravnosti. a ograničenja kroz koja izdvojeno ˝ja˝ opstaje. Izraz mistično iskustvo upravo to i naglašava. bežati i u svom bekstvu privlačiti nove oblike patnje. Novo Čovečanstvo biće oslobođeno od života ograničenja i dopustiće da se kreativni život duha odvija u neograničenom rasponu. Ograničeni život privida i lažnih vrednosti ustupiće mesto bezgraničnom životu u Istini. sve dok intelekt ne prevaziđe svoje granice i ne bude osvetljen direktnom spoznajom Beskonačnog. skloni su da se povuku iz životne zbilje i potraže sklonište i zaštitu u samostvorenoj tvrđavi satkanoj od uobrazilja.˝ Ovo znači da bi čovek trebalo da se oslobodi ograničenja i uroni u beskonačni život Boga. Nema ničeg nestvarnog u istinskom misticizmu. Ono što se podrazumeva jeste da je nepristupačan ograničenom ljudskom intelektu. pa je intelekt svakako od izvesne pomoći u prenošenju duhovnog iskustva. nije ništa od pobrojanog. ceremonije i rituali. on i jeste krajnje razumevanje svekolikog iskustva. stoje. Duhovnu istinu moguće je iznositi i iskazivati posredstvom intelekta. kada bi bili prava sredstva za izražavanje bezgraničnog života. tada nastupa neurotična reakcija. oni bi činili potporu a ne smetnju ostvarenju božanskog života na zemlji. tada nikakvo intelektualno objašnjenje neće moći da joj dočara glavobolju. Ali. u najboljem slučaju. Ljudi sa slabom sposobnošću prilagođavanja bujici života. Njegova povezanost sa iskustvom toliko je duboka da. budući da on upravo vodi pravom sagledavanju Stvarnosti. ili tradicijama i konvencijama. one taj svoj zajednički doživljaj mogu intelektualno da preispitaju i razjasne jedna drugoj. Poistovećivanje sa uskom grupom je jedan oblik ograničenog ˝ja˝ . Lažan osećaj sigurnosti i samodovršenosti pruža varljivo rešenje za životne probleme. To čak nije ni korak ka pravom i trajnom rešenju. ono. Isus Hrist je ukazao na put do duhovnog iskustva recima*: ˝Ostavi sve i kreni za mnom. Priroda i mesto duhovnog iskustva Duhovno iskustvo seže mnogo dublje no što je to dokučivo čistom intelektu. nejasno i zbrkano. već duhom živog spiritualnog iskustva. uzmicanjem pred zahtevima koje postavlja život. već uključuje i pravilan odnos prema svetovnim dužnostima. Ali ako neka osoba nikada nije imala glavobolju. skretanje sa prave duhovne staze. može pripremiti teren za njega. prekinuće privrženost spoljašnjim formama i naučiti kako da ih podredi potrebama duha. nije i ne treba da bude reakcija na stroge i neumoljive zahteve koje pred čoveka postavlja životna stvarnost. Novo Čovečanstvo neće prianjati za spoIjašnje forme Kao što osoba može nastojati da bekstvom sačuva svoje zasebno iskustvo. u stvari. Ako su dve osobe doživele glavobolju.Potreba za duhovnim iskustvom Nastupajuća civilizacija Novog Čovečanstva neće biti zadojena duhom suvih intelektualnih doktrina. Pravo duhovno iskustvo nije samo spoznaja prirode duše dok prolazi više nivoe svesti. ili nepraktično i nespojivo sa iskustvom. to ne znači da je natprirodan ili sasvim van domašaja ljudske svesti. Ali intelekt sam po sebi nije dovoljan da omogući čoveku da doživi duhovno iskustvo. Duhovno iskustvo se zasniva na dubljim istinama nepristupačnim intelektu i intelekt ne može iznedriti takvo iskustvo. Intelektualno objašnjenje ne može zameniti duhovni doživljaj. On je oblik u potpunosti nezamagljene percepcije. Istinski misticizam. i uz to je u toj meri praktičan da se može proživljavati u svakom trenutku života i ispoljavati u svim svakodnevnim dužnostima. Forme. u izvesnom smislu. svenuće i nestati na dodir istinskog razumevanja. daleko od duhovnog iskustva. nezavisno od života koji predstavljaju. a on će. tradicije i konvencije su. Bekstvom se ne dolazi do duhovnog iskustva Duhovno iskustvo koje će da oživotvori i osnaži seme Novog Čovečanstva. ovekoveči sopstveno izolovano postojanje. Na misticizam se često gleda kao na nešto anti-intelektualno. Ako duhovno iskustvo izgubi povezanost sa raznim fazama života. tako može i težiti da ga održi putem nekritičnog poistovećivanja sa formama. prepreke oslobađanju večnog života. Kada se za duhovni doživljaj kaže da je mistički. Jer. ili da ga prenese na druge. ceremonijama i ritualima. naravno. u želji da sačuva svoje izdvojeno postojanje.

ljubav ne samo da će doneti mir. Istinska ljubav je nepobediva i neodoljiva. olakšavajuća okolnost je da u ljudskoj prirodi. Međutim. Borbom i ulaganjem napora on će uspeti da svoje spoljašnje akcije uskladi sa svojim viđenjem pravde. Božanska ljubav ne samo da će uneti . Čovek mora da se zagleda malo dublje u svakodnevnu stvarnost da bi mogao da zauzme pravilan stav prema nedaći u kojoj se našlo čovečanstvo. Pojedinac može štititi svoje izolovano postojanje tako sto će se poistovećivati sa ovom ili onom ideologijom. Za onoga koga su stege čovečanstva pritisle. doduše. Ovde je pojedinac naizgled prevazišao izdvojeno postojanje poistovećujući se sa širom celinom. Ona nastavlja da prikuplja snagu i da se širi sve dok ne preobrazi svakog s kim stupi u dodir. pogrešno shvaćene ljubavi. Stvarne mogućnosti Novog Čovečanstva ostaju skrivene za ljude koji površno gledaju na svetsku situaciju. ali je raspon takvog združenog delovanja veštački omeđen kroz poistovećivanje sa ograničenom grupom ili idealom. ona ne srne da podlegne uticaju kakve spoljašnje ili unutrašnje prisile. Ograničeno ˝ja˝ egzistira kroz oprečnosti Pojedinačno postojanje nastaje i crpi snagu iz poistovećivanja sebe sa nekom od suprotnosti i upoređivanja sebe sa drugima. mržnje i pohlepe donose golemu patnju i stvaraju haos. Sile strasti. nedostaje im unutrašnje lepote spontane ljubavi.* Ljubav se ne može roditi iz puke namere i htenja. sa svojim shvatanjem dobra nasuprot svom shvatanju zla. Ljubav govori sama za sebe Novo Čovečanstvo će izroniti iz slapova oslobođene ljubavi koja će slobodno poteći podstaknuta duhovnim buđenjem . Da bi ljubav zasjala. Ratovima upravlja neki oblik ljubavi. potrebno je osloboditi je sputanosti i ograničenja. on često upravo izražava svoju zasebnost kroz takvo poistovećivanje. harmoniju i radost u društvenim. uostalom. Oni koji je primaju ne mogu biti primaoci a da ne odgovore na nju. postoji samo strepnja u pogledu budućnosti i nikakvo olakšanje. Čovečanstvo će ostvariti nov način postojanja i života kroz slobodnu i nesputanu igru čiste ljubavi od srca k srcu. Pravo nestajanje ograničenog ˝ja˝ u okeanu univerzalnog života znači potpunu predaju zasebnog postojanja u svim njegovim oblicima. nacionalnim i međunarodnim okvirima. ali one postoje. uvek tinja ljubav u nekom obliku. suštinsko ispoljenje ljubavi. rasnim ponosom. Ljubav i prinuda nikad ne idu zajedno. čak i u središtu razaračkih sila. sektu. lokalnim privrženostima i rivalstvima. i potrebna je jedino varnica duhovnog razumevanja da u punom sjaju izbiju na površinu i počnu da se ostvaruju. veroispovesti. što mu omogućava da uživa u osećanju da je drugačiji od pripadnika druge klase. mada se ljubav ne može nikome nametnuti. Oni koji je nemaju primaju je od onih koji je imaju. stalež ili religiju. nacionalnosti. Da bi čovečanstvo ponovo vaskrslo. pa i vezanošću za pol. Upravo kroz božansku ljubav će se Novo Čovečanstvo uskladiti sa božanskim planom. takve akcije su duhovno jalove. nego će izasjati u svoj svojoj čistoti i lepoti. veroispovešću. ona se može probuditi samom ljubavlju. ili omeđena i zatrovana ličnom ambicijom. Međutim. te je u potpunosti oslobođena individualne ili kolektivne pohlepe. tako može da teži da je održi putem nekritičnog poistovećivanja sa nekom uskom klasom. sekte. * Vidi Glosar Ljubav treba spontano da izvire iznutra.zaslugom Savršenih Učitelja. vežbanjem volje. nacionalnost. ili podelama zasnovanim na polu. ali je ili pritajena. što je. čovek u najboljem slučaju postaje savestan u obavljanju svojih dužnosti. Nada u budućnost Veliki deo čovečanstva uhvaćen je u zamku ličnih i samoživih težnji.. Ljubav mora da bude nesputana ograničenjima Čak i ratovi zahtevaju združeno delovanje. Ljubavi nisu potrebne reci. Božanska ljubav odoleva udarima dualnosti i izraz je samog božanstva. već mu je samo slično. Božanska ljubav spašava čovečanstvo Pošto spoznamo da nema zahteva koji su veći od zahteva koje pred nas postavlja univerzalni Božanski Život-obuhvatajući sve i svakoga bez izuzetka.Baš kao što osoba bežanjem ili poistovećivanjem sa spoljašnjim formama teži da očuva svoju zasebnu egzistenciju. Međutim. religije ili pola. Rezultat poistovećivanja sa uskim grupama ili ograničenim idealima nije stvarno rastapanje izdvojenog ˝ja˝. Ljubav postoji u svim fazama ljudskog života. sektom ili religijom. Ali. vratnice čovekovog srca moraju se raskriliti kako bi se rasplamsala nova ljubav-ona koja ne zna za pokvarenost.

Ljutnja je oblik vezanosti za mentalnu sferu. pa čovekova htenja ostaju neostvarena. te je tako najbliži saveznik ograničenog ega. a njegov povređeni ego zauzvrat traži zadovoljenje kroz požudu. to jest. * Vidi Glosar pod grubo. pa njen život postaje krut i samoljubiv. Da li će se želja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja sanskara vezanih za nju. Tako pohlepa. Zadovoljstvo koje proističe iz prolaznih okolnosti života je privremeno. Tražeći . nastojeći da ispuni svoje želje uvek samo delimično zadovoljen. Kroz božansku ljubav Novo Čovečanstvo će naučiti veštinu zajedničkog i harmoničnog življenja. Obruč sanskara određuje opseg tog ograničenog područja. Sebičnost kao zajednička osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razočaranja i briga. u svom beskonačnom osvajačkom pohodu. Požuda se izražava posredstvom fizičkog tela i tiče se tela. Ona potiče iz osnovnog nepoznavanja čovekove prave prirode. Ljudska svest je zamućena zbog nagomilavanja različitih vrsta impresija koje su se taložile u dugom periodu njene evolucije. nastojanjima da se želje ispune kroz nestalne i prolazne stvari. On je. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju želja. raspršiće sve uobrazilje i usidriti se u Istini.* Pohlepa je stanje uznemirenosti srca. Prema tome. Geometrijskom metaforom rečeno. pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebičnosti. Željenje vodi u nezadovoljstvo Čovek je onoliko sebičan koliko je u njemu prisutno raznoraznih želja. Razočarenje se javlja kada su požuda. Međutim. a sastoji se uglavnom od žudnje za moći i za posedovanjem. Kada želja postane dovoljno snažna. Resice se okova prevaziđenih formi i osloboditi kreativni život duhovne mudrosti. a koji je direktno vezan za grubu sferu. Iz toga proističe opšti osećaj nezadovoljstva praćen svim vrstama briga. Čovek teži moći i posedovanju da bi ispunio svoje želje. Pomama besa hrani egoizam i taštinu. Ove impresije se ispoljavaju u vidu želja koje strogo ograničavaju opseg delovanja svesti Sanskare. Sebičnost Analiza sebičnosti Sebičnost se javlja kao posledica nastojanja želja da se ispune kroz delovanje i iskustvo. kada se želja ispoljava kao akcija. Požuda. Opasan krug Čovek doživljava razočaranja zahvaljujući požudi. pohlepa i ljutnja. od nje se razlikuje po načinu na koji se ispoljava. jedinog područja gde se pojedinačna svest može usmeriti. Zbog uplitanja raznovrsnih želja duša ne može da pronađe pun i nesputan izraz svoje prave suštine. Ona je oblik vezanosti za grubu sferu. Ta nemogućnost ispunjenja dalje pothranjuje ograničeni ego i služi dominaciji i agresiji. Požuda je po mnogo čemu slična pohlepi. ono je opšta reakcija na grube. uživaće mir i trajnu sreću. Ona je uzrokovana sprečenošću da se željeno ispuni. suptilne i mentalne vezanosti. ili impresije. ograđuju polje svesti. a ta delimičnost još više raspiruje i uvećava plamen žudnje umesto da ga utuli. Svest tako biva uhvaćena u opasni krug nedoglednih razočarenja. srce i um. ostavlja pojedinca večito nezadovoljnim. Ona samu sebe poražava. međutim. Um je kolevka ljutnje. ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara povezanih sa njom. Čitav život pojedinačnog ega neprekidno je zasužnjen raznim htenjima. pohlepa i ljutnja Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su požuda. suptilno i mentalno Ljutnja je buka razdraženog uma. pohlepa ili ljutnja sprečeni u svom izražavanju. ona se ispolji kao akcija da bi se ispunila. pohlepi i ljutnji. nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi sa čovekovom emotivnom stranom. i biće inicirano u Večni Život. Dok je u nekim željama akcija samo pritajena. dotle se neke želje pretaču u njima odgovarajuću akciju. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu. već će omogućiti da nastupi era Novog Čovečanstva. te se tako ljutnja uglavnom izražava kroz aktivnosti uma.nesmanjeno blaženstvo i neograničenu radost u lične živote ljudi. Potištenost prouzrokovana neispunjenjem požude. Požuda. pohlepu i ljutnju. pohlepa i ljutnja se naizmenično izražavaju kroz telo.

Neprestano uviđanje jalovosti želja će vas najzad uputiti k Znanju. da olakša njihove nevolje i pomogne im.ispunjenje kroz želje. shvatićete svu ispraznost želja. ukazivaće se izvesne potrebe i nužno je izaći im u susret. Osoba na tom stupnju gaji dobre želje. pohlepa i požuda nisu isto što i potrebe. onda vam je potrebna voda. ako osoba nastavi da usvaja dobre želje. uspeva samo da postigne trajno nezadovoljstvo. Potrebno je pažljivo razlučiti želje od potreba. Želje su izvor neprestanog nemira. Sebičnost i nesebičnost su dve faze u životu individualnog ega koje se nadovezuju jedna na drugu. Ponos i ljutnja.razne oblike nesebičnosti. u kojoj su oprečnosti dobra i zla prevaziđene. Želi da učini druge srećnim.istupanje iz sebičnosti u široku sferu aktivnosti. a umiranje u istinskom smislu znači odbacivanje nižih želja. Ako ne dobijete ono što želite. Sebičnost koja se izražava kroz činjenje dobrih dela. postade instrumentom svog sopstvenog uništenja. Preobražavanje sebičnosti u nesebičnost Sebičnost izlazi na videlo onda kada su sve želje koncentrisane oko uske individualnosti. Sebičnost je usko usmeravanje interesovanja na ograničenu oblast. Postojati znači umirati kroz ljubav. Umiranje u uobičajenom smislu znači rastavljanje s fizičkim telom. privlačna ili bogata. Jezikom paradoksa rečeno. između sebičnosti i nesebičnosti ne može se povući čvrsta granica. pošto je život neprekidno trajanje. Prava smrt sastoji se od prestanka želja i ona nastupa postepeno. pa je stoga sa konačne tačke gledišta. vi postajete nesrećni. Setite se svega u čemu ste uživali i zbog čega ste patili svih prethodnih godina. tu uski sebičluk prestaje. pošto je Znanje jedini lek za njih. Sve dok je telo prisutno. Ali. ta smrt je prividna. samo stranputice zabludele mašte. Čak se dobre želje u izvesnom smislu mogu smatrati oblikom prosvetljene i proširene sebičnosti jer se. no uprkos tome. Put do sreće Sebičnost neminovno vodi u nezadovoljstvo i razočaranje jer želja ima beskrajno mnogo. Ako vas u pustinji obuzme žeđ. vi sami sebi nanosite bol želeći stvari. Jer. Želje su. sebičnost je ograničeni oblik nesebičnosti. Međutim. kao i loše. obuhvatajući sve veće ciljeve. I mada se čak i u tako dobrim željama krije jedno posredno i prikriveno upućivanje na ˝ja˝. Umesto da se trudi da postane čuvena. onda želite još više. Kada osoba spozna da može doživeti uzvišenije zadovoljstvo tako što će proširiti sferu svojih interesovanja i aktivnosti. Sebičnost se mora preobraziti u nesebičnost pre nego Što se iskorači iz područja dualnosti. A ako dobijete. i. kreću u domenu dualnosti. međutim. Ako uronite duboko u svet misli i posvetite par minuta ozbiljnom razmišljanju. ali budite sigurni da vas takvo razmišljanje neće izvesti na pravi put. Pojava sebičnosti Želje koje ulaze u sastav pojedinačnog ega su ili dobre ili loše. Možete misliti ˝Meni je potrebno sve to što poželim˝. one se moraju brižljivo iskorenjivati. kako onda možete voleti i one koji vas zlostavljaju? Neznanje određuje granice sebičnosti. sve to je bilo iluzorno. Sveštenici pripremaju ljude za lažnu smrt predočavajući im tmurne slike pakla i raja. Želje se ne mogu savladati prisilnim obuzdavanjem. odricanje od želja nalik je procesu umiranja. Lošim željama nazivamo sve oblike sebičnosti. Takva Samospoznaja će vas osloboditi želja i izvesti na put uvek prisutne sreće. i tako ste opet nesrećni. Odricanje od želja Vaše je pravo da budete srećni. Recite sebi ˝Ne želim ništa˝ i budite srećni. Da bi se postigla ikakva sreća. Sve ono u čemu ste u životu uživali sada se svodi na ništa. razlika između sebičnosti i nesebičnosti prevashodno razlika u nivou postignuća. Sve zbog čega ste patili danas je nepostojeće. međutim. a nesebičnost . Dobrota je osnovni činilac pretvaranja žilave u . sebičnost se širi. osoba tada nastoji da postane korisna za druge. a nesebičnost širenje interesovanja na obuhvatniju oblast. A nesebičnost izlazi na videlo onda kada ovaj kruti poredak želja doživi raspad i dođe do opšteg raspršivanja želja na mnogo širu oblast. Stoga se problem sreće svodi na oslobađanje od želja. Ako ne možete voleti bližnje. Ljubav i služenje Rađanje ljubavi čini umiranje sebičnosti lakšim. Budući da su želje u samoj srži sebičnosti. a dobrim . samu sebe vremenom poništava. Istrajno i postojano izvođenje dobrih dela istanjiće sebičnost. ona se približava životu služenja. Obe se kreću u domenu dualnosti. a ne limunada.

Kada se zle težnje preobraze u dobre. Bog se ne može podvesti u domen dualnosti. i Bog tako postaje opreka ne-Bogu. Cilj trajne sreće zablistaće u svom punom sjaju tek kada se ograničeni ego. Savršenstvo znači biti neupleten u svet dualnosti. U stanju Oslobođenosti nema ni sebičnosti ni nesebičnosti u uobičajenom smislu. Kada govoriš o Beskonačnom i konačnom. vrline i poroka. individualna sebičnost se pretapa u univerzalni interes. Ako misliš da si telo koje sedi. Postojanje konačnog ili ograničenog je privid. i negujte samo jednu čežnju -čežnju za sjedinjenjem sa konačnom Stvarnošću. plemenito i divno u čoveku. Svaki put kada vaša duša učini pokušaj da razgali vaše srce. Ako uzmeš da je Bog zasebna celina. On je iznad suprotnosti dobra i zla. Duhovnost kao pozitivan stav prema životu Odricanje od želja ne podrazumeva asketizam ili poricanje života. Doživljaj Jednosti donosi nepomućeni sklad u kome se ne gubi osećaj razlikovanja. To bi značilo negaciju života. Savršenstvo nije zaziranje od protivurečnih ispoljavanja prirode. Baš kao što je dobro opreka zlu. Beskonačno pripada bezoprečnom poretku stvari. Duhovnost treba da učini čoveka čovečnijim. sa svim svojim željama. unesrećuju ljude. Obzirom da Beskonačno ne može da bude druga strana konačnog. onda ne poznaješ svoju istinsku prirodu. Neuplitanje je imperativ nesputane kreativnosti. potpuno i konačno ugasi. premda misliš da si telo i stoga smatraš da si ograničen. dobrota je ipak nužan korak na putu oslobađanja od svih suprotnosti. Duhovnost ne znači spoljašnje odricanje od svetovnih stvari. Međutim. zadovoljstva i bola. Ona je pozitivno držanje koje oslobađa sve valjano. i tako Beskonačnost svodiš na jednu od oprečnosti. uklonite želje. sebičnost se preobražava u nesebičnost. Stapanje sa krajnjom Stvarnošću Otvorite svoje srce. Ti si doista svuda.. Bilo kakvo negiranje života učinilo bi čoveka nečovečnim. Dobrota je oružje kojim duša uništava svoje neznanje. Izvor trajnog blaženstva je svuda. potekle iz neznanja. Takođe doprinosi svemu što je skladno i ljupko u našoj sredini.ma kako privlačne ili moćne one bile. a budući da se nalazi s one strane konačnog kao njegova suprotnost. Ne ostavljajte vrata svog srca zaključana. Spoznaja sveopšteg jedinstva praćena je spokojem i nepojmljivim blaženstvom. kao i nenarušiv mir koji ne znači ravnodušnost prema okolini. Ono je rezultat istinskog postignuća jedinstva sa konačnom. Jednost nije rezultat subjektivne sinteze. koja je na početku bila pokrovitelj zlih težnji. sveobuhvatnom Stvarnošću. vrline i poroka i svih ostalih dvojnih aspekata Maje (Iluzije ili Neznanja). ona nailazi na zaključana vrata i unutrašnjost pretrpanu željama. dok želje. sloboda se ne postiže okretanjem leđa životu zbog straha od vezanosti. podrazumevaš da se radi o dvoje. Božanstvenost nije lišena čovečnosti. Jedino Beskonačno postoji. Ti si beskonačan. postaje i ograničeno. Postoji samo jedan bitak u stvarnosti a to je univerzalna Duša. jer one bivaju uzdignute i stopljene u osećanje Jednosti. Duhovnost predstavlja skladno i puno prihvatanje života ne razdiranog suprotnostima.slabašnu sebičnost. a još manje bežanje od odgovornosti. Nesebičnost se utapa u univerzalnu Sopstvenost koja je iznad dobra i zla. Ona mora da dokaže svoju nadmoć nad svim iluzijama . Bog i jedinka Bog je jedina Stvarnost Bog je beskonačan. Kada bi se zagledao unutra. odnosno. ono prestaje da biva beskonačno i postaje jedna podvrsta konačnog. Ako se Beskonačno shvati kao opreka konačnom. Strah od vezanosti je strah od života. vidljivo postojanje konačnog takođe je varka. Mada je dobrostiv i nesebičan život takođe ograničen suprotnostima. ispravnog i pogrešnog. Savršeni Čovek i usred najintenzivnih aktivnosti dela uz potpunu nevezanost. a Beskonačno opreka konačnom. rađanja i smrti. istovremeno ne izbegavajući dodir sa ma kojim aspektom života. Konačnu Stvarnost ne treba tražiti u promenljivim stvarima vanjskog sveta već u sopstvenom biću. onda će On za tebe predstavljati samo jedan od pojmova relativnog postojanja. Ti dvojni aspekti nisu aspekti Boga. Univerzalno Sopstvo Iz dobrote duša prelazi Bogu. Samoživost. u . Boraviti u visinama nesebičnosti znači osećati istovetnost sa svime. Ali. vršenjem dobrih dela postaće vinovnikom sopstvenog poraza. Ona samo zahteva da duhovna unutrašnjost ostane neopterećena bremenom želja dok obavljamo svetovne aktivnosti ili se suočavamo sa odgovornostima koje potiču iz specifičnosti našeg okruženja i položaja. Ona ne vodi u duhovnu stagnaciju ili u odbacivanje relativnih vrednosti.

Imaginacija nije stvarnost. Uobražavajući pomenute barijere. Ona je sve osim Istine. Zahvaljujući delovanju sanskara. Kroz mnoge živote svest je sve više pritiskalo breme posledica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna.u . i doživeo svoju dušu u njenoj istinskoj prirod shvatio bi da si beskonačan. čak i ovakva potpuno razvijena svest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom. jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. Nepodeljena univerzalna Duša zamišlja podeljenost u sebi i iz te podele rađa se misao o ˝Ja˝ i ˝moje˝ kao nečem suprotnom od ˝ti˝ i ˝tvoje˝. Naizgled ima onoliko jedinki koliko umova i tela. Tako Jedna . Izdvojenost jedinki ne postoji u stvarnosti već jedino u uobrazilji. kod koga je svest potpuno razvijena.od . Funkcija svesti se vremenom izopačila usled delovanja sanskara manifestovanih u vidu želja. Izdvojenost postoji samo u uobrazilji Kada se zraci sunca usmere kroz prizmu. Uzrok nepouzdanog razmišljanja Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja sanskara koje su se nagomilale u procesu evolucije svesti. odnosno pogrešnom mišljenju. Upojedinjenje svesti Granice svesti određuju sanskare. ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. Te posledice su ograničile opažanje duše. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe. ona samu sebe hipnotiše. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Vezuje se za svoje izolovano postojanje. . Premda je u stvarnosti duša nepodeljena i apsolutno jedinstvena.sebe. Domet pune svesti Progresivna evolucija svesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čoveku. Ovo se zbiva zahvaljujući uobrazilji. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje. Uzrok pogrešnom poistovećivanju leži u neznanju koje posreduje um. Ni u jednom od navedenih slučajeva nema jasnog razumevanja bez primesa uobrazilje. Jedna te ista Duša. dolazi do upojedinjavanja svesti i njenog usredsređivanja na samu sebe. Ali duša nijednog od njih nema direktnu spoznaju Sebe. poistovećuješ se sa telom. postoje bezbrojne jedinke. To je zabluda duše. Duhovno uznapredovala osoba smatra da je suptilno telo. Iako u potpunosti razvijena. Duša se uplete u želje i ne može da iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen. poistovećujući se ponekad s telom. iznad celokupne kreacije. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svesti. To se zove Maja. Upojedinjavanje (individualizovanje) svesti može se na neki način shvatiti i kao posledica vrtložnog kretanja želja. Kada bi svaki od ovih zraka posedovao svest. već i kod čoveka. Prosečna osoba misli da je fizičko telo. ili Neznanje. Svetac zamišlja da je um. smatrao bi sebe odeljenim od drugih zrakova. pada pod uticaj uma i postaje ˝mislilac˝. ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. Ali. ona prividno postaje mnogostruka i podeljena zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. a ponekad s umom. te u imaginaciji stvara svet sačinjen od brojnih činilaca. pa je svest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. pojedinačnih tela i umova. Konačni plod evolucije je puna svest koja odlikuje čoveka. sastavljen od mnogobrojnih jedinki. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo gde je svest delimično razvijena. Prividnost ograničenog postojanja Duša kao Duša je beskonačna . oni se usled prelamanja raspršuju i razdvajaju. njegovo postojanje nije odvojeno.mnogima.nezavisna od uma ili tela mada zahvaljujući neznanju. na drugoj strani prizme. sakrivena iza umova prividno različitih jedinki proživljava kroz njih raznovrsna iskustva sveta oprečnosti. doživljava sebe kao jednu . sve dok je njeno slobodno delovanje zakočeno delovanjem sanskare. Mišljenje duše se nije moglo probiti kroz ogradu koju su podigle sanskare. u potpunosti zaboravljajući da negde na izvoru. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša. Međutim. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima ona je daleko od Istine. Štaviše.mnogih.

primeri su ovakvih oprečnosti. ona ne može postati apsolutna ukoliko ne odrazi znanje Beskonačnog bez ikakve primese neznanja. jednom kad se za njih veže. Sva tri područja pripadaju dualnosti za koju se duša vezuje mada je. a one su ujedno i tle iz kojeg se razvio egoizam. Samoograničavanje duše se može shvatiti kao njeno samožrtvovanje na oltaru svesti. monotone individualnosti. probudio bi se u jednom posve novom. Nesvesni deo u svojoj punoj veličini jednak je sili koja pokreće materiju.koja. i ukoliko u punom obimu ne obuhvati čitavu kreaciju. Međutim. Za Beskonačnim treba tragati izvan područja dualnosti. same sebe obuzdavaju i dovode u ravnotežu. uzaludno pokušavajući da dosegne stanje bez ograničenja. predanost i nesebično služenje. Trostruka vezanost i dualnost Istorija upojedinjenja ograničene jedinke je istorija razvoja trostrukog vezivanja za um. koje je dostupno samo u nepromenljivom. dobro i zlo suptilnog sveta. To je razlog zašto ti. Neuka duša. koja je neograničenog opsega i delovanja. bezgranični Apsolut. To je pojavljivanje nepodeljenog univerzalnog Sopstva u drugoj ulozi kroz ova svojstva. večnom aspektu života. nastavlja da živi životom ograničene jedinke. tako ni univerzum ne postoji nezavisno i zasebno. željenje samo po sebi postaje dobro ili zlo. Ono pokreće neprekidno oscilovanje iz jednog stanja u drugo. Duhovni napredak Bezdan koji se pruža između zamagljene svesti prosečnog čoveka i do kraja prosvetljene svesti Savršenog Učitelja stvorile su sanskare. Jedan deo pada u područje svesti a drugi ostaje u njegovoj senci. Dobro i zlo vode poreklo iz Neznanja. je u vlasti kako dobra tako i zla. nalazi se četrdeset i devet stupnjeva prosvetljene svesti. Dualnost znači postojanje oprečnosti koje. Dobro i zlo. budući nesvestan. Krajnja Stvarnost. Kroz neprekidno trenje oprečnosti. Kroz razlikovanje dobra i zla. Duboki san Svaki put kada utoneš u san. Ono što zbilja evoluira. ti se nesvesno sjedinjavaš sa beskonačnom Stvarnošću. Sanskare mogu biti otklonjene kroz usavršavanje karaktera. neuka duša je neprestano u vlasti želja. rađa se i ono što se naziva univerzumom. energiju i materiju (telo). . već svoje zasebno postojanje doživljava u imaginaciji. ostaješ svestan samo svoje iste. osvetljavajući sve različite sfere postojanja. Iako je večni. beskonačno bogatijem životu. uzajamnim trenjem. A da je tvoje sjedinjenje sa najuzvišenijom Stvarnošću bilo svesno. nego u njenom oslobađanju iz okova sanskara. Između ovog najvišeg stupnja svesti i ograničene (mada pune svesti prosečnog čoveka). ona proživljava neku vrstu bezvremene kontrakcije dok prividno silazi u svet vremena. mnogostrukosti i evolucije. Bezdan između svesnog i nesvesnog Videli smo da je dejstveno polje svesti ograničeno sanskarama. Time si premostio jaz između nesvesnog i svesnog. Kada se duša spusti u područje Maje ona preuzima na sebe ograničenja mnogostrukog postojanja. Doživeti proširenje svesti znači postati svestan onoga što je prethodno predstavljalo deo nesvesnog. dobro poznate. A to postaje moguće samo kada iz ograničene jedinke kao bujica probije svest. ti iz toga ne dobijaš ništa. međutim. Ona želi dobro i zlo grubog sveta. Kao što ograničena jedinka u stvarnosti ne postoji zasebno. željenje neminovno postaje ograničeno. Progresivno osvajanje nesvesnog od strane svesnog kulminira u apsolutnoj svesti. u suštini. upletena u dualnost. kada se probudiš iz dubokog sna. Ograničenjem se ljudska psiha čepa na dva dela. rušeći pred sobom barijere sanskara. Ovo sjedinjavanje znači prevagu nesvesnog nad svesnim. duša pada pod njihov uticaj. nego svest . vrlina i porok.Objektivni univerzum Uporedo s rođenjem izdvojene i ograničene jedinke. Mada je svest u suštini uvek jedna te ista na različitim stupnjevima postojanja. Ovim stupnjevima predstavljeni su svi značajni nivoi rastuće Prosvetljenosti. nije duša. i nastavljaš da se ponašaš i doživljavaš iskustva na isti način kako si se ponašao i doživljavao iskustva pre nego što si legao da spavaš. Za vreme trostruke vezanosti za materiju (telo). ali najbolji rezultati u tom pravcu se postižu uz pomoć Savršenog Učitelja. U ortodoksnim religijama tu silu nazivaju Bogom. energiju i um. može se do kraja spoznati tek kada se nesvesno privede u svest. koju koncept Boga simbolično predstavlja. zbog svojih sopstvenih ograničenja. Duhovni napredak se ne ogleda u daljnjem razvitku svesti (pošto je ona već u potpunosti razvijena u čoveku). dobro i zlo mentalnog sveta. izvan nje.

kontinuitet kosmičke evolucije. u izvesnom smislu. Lični ego. Individualnost postaje bezgranična prestankom Neznanja. U njegovom slučaju je jaz između svesnog i nesvesnog premošćen. ili veliko poništenje sveta.Svesno jedinstvo sa beskrajnom Stvarnošću Savršeni Učitelj je svesno sjedinjen sa beskonačnom Stvarnošću. on će. ni sa neprestanom promenom bez smisla i cilja. U slučaju Savršenog Učitelja pobeda svesnog nad nesvesnim je konačna i trajna. koje je jedno bez ostatka. ona još nije iskoračila iz područja Neznanja. nema svoju suprotnost. Evolucija ima svoj početak i kraj kao što i vreme ima svoj početak i kraj. Stanje Savršenosti U stanju Savršenstva. bez ikakvog slabljenja. Mahapralaja sveta može se uporediti sa snom. zadržana. Nerastrzana podelama svojstvenim Maji i neupletena u njezinu dvojnost. Sve dok je osoba u vlasti dvojnosti i smatra da je njen doživljaj mnogostrukosti konačan i istinit. koja je plod evolucije. Međutim. Početak i kraj Čovekov um se u svom traganju za uzrokom nastanka sveta ne može pomiriti ni sa beskonačnim vraćanjem na isto. a budućnost nalik na čvrsto zapečaćenu knjigu. pri svakom pokušaju da objasni izvor i smisao kreacije. ali istovremeno je prisutan. u kome su prisutni samo svest bez objekata. čovekov um u najboljem slučaju može da iznosi briljantne pretpostavke o prošlosti ili budućnosti univerzuma. Ona je. Mahapralaja Između početka i kraja ovog sveta podložnog promenama. Ograničena individualnost kao delo Neznanja preobražava se u bezgraničnu božansku Individualnost. niti ga može zadovoljiti sopstveno neznanje. Činiće mu se da je drevna prošlost obavijena velom neobjašnjive misterije. Ta osoba sada oličava neograničivu svest univerzalne Duše bez primesa različitih oblika iluzije. A kada se nade u stanju konačne spoznaje. U ovom stanju je potpuna svest. u ciklusima i kroz njih. umrla. Svesno u potpunosti preovlada nad nesvesnim. ona shvata da je Beskonačno. osoba sada uživa u stanju Oslobodenosti. iščezavanjem svih prepreka Prosvetljenju. Kao što za usnulu osobu raznovrsni svet iskustava prestaje da postoji. To su razlozi što Savršeni Učitelj ne spava u uobičajenom smislu te reci. Dok odmara telo. Evolucija je besmislena ako nema uzroka i lišena je svakog značenja i smisla ukoliko ne vodi nekom ishodištu. Beskonačno. Osoba koja raspolaže takvom spoznajom ostvarila je najviše stanje svesti. koji je bio vinovnik osećanja otuđenosti. Kako su joj na raspolaganju beskonačna moć i mudrost. Oslobođena sebičnih želja. ostajati pometen. odvijaju se mnogi ciklusi. ona sada koristi čitav univerzum za duhovni rad na usavršavanju čovečanstva. Budući zarobljen u čaroliji Maje. prožimajući i obuhvatajući svekoliko postojanje. ona nastavlja da živi večni život u nenarušivoj ljubavi i bezgraničnom blaženstvu. U osnovi pitanja ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ leži pretpostavka da evolutivna kreacija ima početak i kraj. Početak i kraj kreacije Odakle i kuda? Sve dok ljudski um ne počne direktno da doživljava konačnu Stvarnost onakvu kakva ona jeste. a osoba neprekidno boravi u punom sjaju Prosvetljenja i postaje jedno sa Prosvetljenjem. zauvek se raspršio. njegovo stanje Samospoznaje je trajno i neprekidno ostajući nepromenjeno u svakom trenutku. Ovakva osoba oslobođena je od uobrazilje što zbunjuje i opčinjava običnog čoveka. tako se i po nastupanju Mahapralaje . ali su u potpunosti prevaziđena ograničenja koja joj inače nameću sanskare i želje. već proširivanjem svesnog na račun nesvesnog. čisto bivstvovanje i nepomućena radost. on ne doživljava nikakav prelaz iz jednog stanja svesti u drugo. jedina Stvarnost. ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ su dva večito prisutna bolna pitanja koja ljudskom umu donose božanski nemir. koje nastupa onda kada svet postane ono sto je na početku bio. Stvarni svršetak evolutivnog procesa naziva se Mahapralaja (Mahapralaya). ona postaje prenosnik spontanog toka najuzvišenije univerzalne volje koju izražava božansko. Postaje Prosvetljenje samo. i to ne proširivanjem nesvesnog na račun svesnog (kao što je slučaj kod osobe utonule u dubok san). Početak evolucije je početak vremena a kraj evolucije je kraj vremena. naime Ništa. puna svest se pretvara u apsolutnu. On niti može da postigne konačno znanje o svim stvarima. Proces širenja i sužavanja svesti odigrava se samo kod ograničene jedinke.

S tačke gledišta bezvremene Stvarnosti. Uistinu postoji samo jedna nedeljiva i večna Stvarnost. nebrojenim novim oblicima iste dvojnosti. Oscilovanje od jedne ka drugoj oprečnosti karakteriše celokupni proces evolucije jedinke. Svi pokušaji svesti da izvrši asimilaciju ne-sopstva (ili okoline) rezultuju u pukoj zameni početne dvojnosti drugim. Tako se za mnogostruki evoluirajući univerzum ne može reći da je stvarni ishod jedine Stvarnosti. Stvarnost i Ništa Jedina Stvarnost obuhvata sve što postoji. Ali. Iz čega je onda proizašao ovaj mnogostruki i evoluirajući univerzum? Stvarnost i univerzum Mnogostruki evoluirajući univerzum je proistekao iz mešavine jedine Stvarnosti i Ništa. A onaj deo ne-sopstva sa kojim svest ne uspeva da se poistoveti. Jedina Stvarnost ostaje uvek ono što jeste. iz čega opet proishode oprečnosti-prijatnost i bol. koja po sebi nema pozitivnu vrednost. Tako svest nikada ne stiže do tačke prestanka svog ograničavajućeg podvajanja. celovita i apsolutna u sebi samoj. Kada analizirate postojanje. odnosno na ˝ja˝ i njegovu okolinu. To Ništa se može porediti sa matematičkom vrednošću nule. Jedina Stvarnost. Prihvatanje. On je izronio iz Ništa koje je odraz jedine Stvarnosti. Kao da nikada nije ni postojao. ali je njena senka Ništa. Imaginarna podeljenost na sopstvo i okruženje Čitav evolutivni proces se odvija u uobrazilji. Ali ni prihvatanje ni odbijanje ne mogu osloboditi svest od dvojnosti. Ništa samo po sebi ne može biti uzrok bilo čemu. ništa. Samo naizgled postoji. udružuje se sa sopstvom u obliku ˝moje˝. univerzum po sebi nije ništa drugo do uobrazilja. Ideja o nepostojanju ili o Ništa. nego samo do njegovog preoblikovanja. čini da nastane veći broj. Ono je. što dovodi do njenog neprekidnog oscilovanja od jedne ka drugoj oprečnosti. ne sme se shvatiti da je univerzum nastao kao delimična posledica jedine Stvarnosti ili da predstavlja neki element Stvarnosti. time ne trpi nikakve promene. svest ne može staviti tačku na dvojnost. videli smo. odnosno onaj delić okoline sa kojim svest uspeva da se poistoveti. ulovljena u zamku neprestanog nespokoja. tvori neprihvatljivu sredinu koja je ograničava i koja joj se suprotstavlja. pokušava da se na silu poistoveti sa nesopstvom. Potpuna uslovljenost sanskarama . Na isti način se mnogostruki i evoluirajući univerzum rađa iz Ništa kada se ono združi sa jedinom Stvarnošću. Ništa ne može postojati zasebno i nezavisno. beskonačna i apsolutna. a takođe. Jedina Stvarnost je apsolutna. To čini osnovnu podeljenost života na sopstvo i nesopstvo. Onaj deo ne-sopstva. Mnogostruki evoluirajući univerzum ne može biti ishod Ničega. kada se jedinoj Stvarnosti pridoda Ništa. ali kada se pridoda drugom broju. vaša se analiza neminovno završava idejom o nepostojanju. Stvarnost je bezvremena i apsolutna Čak i za vreme trajanja evolutivnog procesa. Tako Nepostojanje ili Ništa i Postojanje postaju komplementarni činioci. čitav proces odvijanja vremena je puki privid. Tako svest.čitav objektivni univerzum koji je bio tvorevina Maje gubi u ništavilu. pomaže vam da jasno definišete svoju predstavu o postojanju. dobro i zlo itd. Kao da ih nikada nije ni bilo. ne može predstavljati ni ishod jedine Stvarnosti. po sebi. svest se ne zadovoljava poistovećivanjem sa njime. Dokle god je u žarištu delovanja izvitoperene uobrazilje. Stvarnost bi u tom slučaju bila ili nestalna u trajanju ili sastavljena iz različitih činilaca. Ona je Sve. Ona je apsolutna i ništa joj se ne može dodati niti oduzeti. On je usledio iz Ništavila i ništa je. ravnodušna i nevezana za prizor tvorevine proistekle iz Ništa. Suština ideje o sveobuhvatnom postojanju je postojanje bez ostatka. Tako. I bilioni godina koji su protekli i bilioni godina koji tek treba da nastupe ne znače ništa. Obzirom da je ograničeno ˝ja˝ (koje je samo umišljeni deo u stvarnosti nedeljive sveukupnosti) varljivo i nepotpuno. odnosno odbijanje određenih vidova spoljašnjosti ispoljavaju se kao ˝željenje˝ i ˝neželjenje˝. rezultat je mnogostruki i evoluirajući univerzum. nastaje mnogostruki svet sačinjen od izolovanih centara svesti. on svoje prividno postojanje duguje jedinoj Stvarnosti koja je oduvek bila izvan Ništavila. što ona nije. bez početka i bez kraja. No ipak. Kada se u uobrazilji jedinstveni okean Stvarnosti prividno uznemiri. Ona je izvan vremena. Jer da je ishod jedine Stvarnosti.

pak. iako evolucija pripada uobrazilji. ona bi nastavila da ubija u nedogled. a njena predodredenost neumitna. Objektivno i subjektivno su dva stadijuma sanskara: prvi je njihovo pasivno. jer se nove neizbežno stvaraju i to ne samo kroz nove akcije. popularnost. Životna ravnoteža omogućava slobodnu igru evoluirajuće dvojnosti. Na primer. ono ne dovodi do njihovog nestanka. tako i veliki broj sanskara uslovljava jednu jedinu akciju ograničenog ˝ja˝. idući u drugu krajnost. a svest pokušava da udovolji toj novoj. Svaka akcija i doživljaj. da bi ličnim iskustvom obuhvatila čitavu situaciju. ostavljajući pojedinca nemoćnim pred pitanjem kako da se oslobodi tog bremena. na primer.Evolucija ograničene jedinke je u potpunosti određena sanskarama koje je ona eonima sakupljala i taložila. naime. Prevazići oprečnosti posredstvom oprečnosti Pitanje koje se ovde nameće glasi: ˝Ko će se pojaviti u narednom životu da je ubije?˝ To bi mogla da bude ona ista osoba koju je ova ubila u prethodnom životu ili. porodice i svih ugodnosti. Osoba koja je ubijala ubrzo će osetiti želju da bude ubijena. Najčešće su dve oprečnosti zapravo karike istog lanca imaginacije. učiniti nesvesni pokušaj da povrati izgubljenu ravnotežu. tako se i ljudski um seta između ekstrema. Neka će osoba. i tka šare na ćilimu . što ostavlja slobodan prostor za delovanje suprotnih sanskara. Kada tako akumulirane sanskare počnu da se ispoljavaju (prethodno su bile prisutne u mentalnom telu u latentnom slanju) čovek ih doživljava kao želje. U aktivnoj fazi. Tako čista psihološka prisila svojstvena sanskarama postaje predmet dublje duševne potrebe . odnosno. ne bi bilo izlaza iz neprekidnog ponavljanja istog. Uravnotežavanje kroz oprečnosti Iako se trošenje sanskara odvija neprekidno. međutim. ulogu ubice. neodložnoj potrebi.aktivno stanje ispoljavanja. Time su u njeno mentalno telo položene sanskare ubijanja. neki čovek će čitav svoj život proživeti kao veliki vojskovođa koji iz svake bitke izlazi kao pobednik. neka druga osoba sa sličnim sanskarama. njeno odvijanje je automatsko. jače sanskare se troše kroz suptilno telo prazneći se u vidu želja i doživljaja u mašti. proživljavajući još jedan život da bi upotpunio svoj lanac imaginacije. a budući da čovek ne menja mentalno telo. Tako će osoba sa iskustvom ubice razviti psihološku potrebu da bude ubijena i postati prijemčiva na ulogu žrtve. kroz telesnu akciju. akumulirane sanskare uslovljavaju sva iskustva i akcije ograničenog ˝ja˝. Da je njena svest isključivo uslovljena težnjom ovakvih sanskara. a drugi . porodicu i sve stvari koje čine život prijatnima kasnije će u istom životu doživeti gubitak bogatstva. prvo iskusiti slavu pisca-bogatstvo. svaki put prikupljajući novu snagu za naredna istovetna dela. Sanskare akumulirane kroz pojedine akcije i iskustva čine um prijemčivim za njima odgovarajuće akcije i iskustva. Tako se javlja potreba za upotpunjavanjem iskustva privlačenjem suprotnosti onoga Što je čovek lično proživeo. Tako sanskarički naboj stalno raste. Slabe sanskare se troše mentalno. latentno stanje. ostavlja utisak u mentalnom telu. Primer ubijanja Pretpostavimo da je izvesna osoba u ovom životu izvršila ubistvo. Osoba će. a one sanskare koje su izuzetno jake troše se fizički. Ubijanjem drugog ljudskog bića ona je upoznala samo jednu stranu celokupne situacije. ma kako beznačajan. utisci koje je akumulirao mogu istrajavati i kroz nekoliko života. subjektivno. Taj utisak objektivno modifikuje mentalno telo. Ispoljavajući se i ostvarujući se kroz iskustvo. kada osoba preuzme novo fizičko telo. ona se povezuje ili sa osobama sa kojima je imala prethodne sanskaričke veze ili sa osobama koje poseduju slične sanskare. već i kroz sam proces trošenja. ubrzo shvatiti nepotpunost iskustva samo jedne krajnosti i. Kao što je potrebno odmotati nekoliko metara filma da bi se prikazala kratkotrajna akcija na bioskopskom platnu. U tom slučaju on će morati da uravnoteži ovo iskustvo doživljavanjem poraza ili njemu sličnih iskustava. sanskare se troše. Dve oprečnosti jednog lanca imaginacije se ne moraju uvek ispoljiti u jednom životu.potrebe duše da spozna Sebe. Kao rezultat odnosa među pojedincima stvaraju se sanskarički lanci ili veze. Na određenom stupnju ta tendencija prestaje. Druga dopunjujuća strana kompletne situacije (uloga žrtve) ostala je za nju nespoznata i neshvaćena. neutralisana prirodnom reakcijom koja se sastoji preokretanju situacije u njenu suprotnost. Da sama zakonitost po kojoj se iskustvo odvija ne stavlja tačku na sve. premda uključena u njeno iskustvo. Poput čunka na tkačevom razboju.

U procesu odmotavanja. * Vidi Glosar Napredovanje kroz unutrašnje nivoe Razlika između prvog i drugog nivoa. nijedna želja neće preostati već od petog nivoa. s druge strane. prema tome. dakle nesvesnog nivoa kroz koje prolazi. već kao cikcak linija. Šest nižih nivoa involucije svesti* takođe su odeljeni nekom vrstom doline. broj oscilacija postepeno se smanjuje. Razlika između svakog od ovih šest nivoa i sedmog nivoa je beskrajna. U procesu trošenja sanskare postaju dinamične i oslobađaju se u akciji ili iskustvu. Napredovanje kroz šest nivoa je napredovanje u imaginaciji. on će se najčešće odlučiti da vodi učenike prekrivenih očiju. oni nisu beskonačno različiti jer su podjednako predmet dvopolnosti ograničenog iskustva koje se kreće od jedne ka drugoj suprotnosti. Kako se pojedinac približava cilju. a ako ga vodi otvorenih očiju. Duhovni život se najbolje može prikazati ne kao prava. Ova beskrajna razlika čini bezdan između šestog i sedmog nivoa svesti. Proces odmotavanja treba pažljivo razlučiti od procesa trošenja. buđenje jedinke u Istini-svesti. Iz toga sledi da se ni za jedan od ovih šest nivoa dualnosti ne može reći da je bliži sedmom nivou od bilo kog drugog. Ako se Učitelj odluči da izvede to delo. U kosmičkoj evoluciji umirivanje naizmeničnog kretanja između suprotnosti predstavlja Mahapralaju. U procesu ublažavanja svest ne odbacuje čežnju za Beskonačnim. drugog i trećeg. dok je postignuće sedmog nivoa prestanak imaginacije i predstavlja. Čežnja na ovom stupnju postaje oruđem uništenja svih drugih želja i spremna je da bude utažena u nedokučivom miru Beskonačnog.života. jer su mu oni kao takvi korisniji za njegov rad nego kada su im oči otvorene. ne iscrpljuje čoveka koliko fizička. sve dok se lutka na kraju ne umiri. oscilacije potpuno zamru. svesnog nivoa kroz koje prolazi. učenik mora da prođe svih šest nivoa. Porazmislite kakvu ulogu imaju obale reke. već kao dve konvergentne linije koje se susreću u tački Oslobođenja. međutim. a kada ga ostvari. Isto tako bi se životne snage raspršile u bezbrojnim pravcima da ih ne obuzdavaju suprotni polovi. To ne vodi konačnom oslobađanju od sanskara. Imaginarno napredovanje na unutrašnjim nivoima ipak se ne može izbeći. sanskare se iscrpljuju i bivaju uništene u plamenu čežnje za Beskonačnim. već nastavlja da teži svom cilju ostvarenja. Oslobođenje. svest mora da zakorači sa šestog na sedmi nivo. Prvi je rezultat delovanja sanskara a drugi rezultat njihovog odmotavanja. Ovakvo stanje ublažene ali prisutne čežnje prethodi ostvarenju Beskonačnog. a onda počinje njeno postepeno ublažavanje. Korak od dvojnosti ka ne-dvojnosti nije samo korak od jednog ka drugom stanju svesti. Pošto su navedene oprečnosti kvalitativno različite. svaki njen naredni pokret ima manje odstupanje. Nema poređenja između akutnog običnog bola i oštrine duhovnog bola koji se oseća za vreme prolaska kroz nivoe. Prolazak kroz nivoe praćen je odmotavanjem sanskara. Ali. ogromna je. kao što je i razlika između šestog i sedmog nivoa beskrajna. jer neprekidno taloženje novih sanskara zamenjuje one već potrošene. pa sve do šestog nivoa. Kada je zaklatite. onda njegove želje istrajavaju sve do sedmog nivoa. Dok ga podučava Savršeni Učitelj. To je kao kretanje lutke koja za centar ravnoteže ima oblu osnovu. Spokoj Ostvarenja Čežnja za Beskonačnim može da bude uzrok velike duhovne patnje. voda iz reke bi se razlila. Imaginacija mora sasvim da se iscrpi pre nego što ličnost spozna Istinu. razlika medu njima je beskrajna. Ukoliko ga vodi prekrivenih očiju. Učitelj može voditi svog učenika kroz unutrašnje nivoe otvorenih očiju ili očiju prekrivenih velom. Kada fizička patnja dostigne vrhunac čovek se onesvesti. ali ne i beskrajna. a trošenje samo po sebi uzrokuje nastanak novih sanskara. a u spiritualnoj evoluciji individue. Da nije obala. Umesto da nastavi da bludi u imaginaciji. Pre nego što se čežnja za Beskonačnim zadovolji kroz postignuće Beskonačnog. pa se ljulja da bi se na kraju postepeno učvrstila u stabilnom položaju. a reka ne bi stigla do svog ušća. mora da stigne do tačke gde . jer je protkana nekom vrstom zadovoljstva. Duhovna patnja. mada i među njima postoji ogromna razlika. odnosno rastojanja. a takvo trenutno olakšanje nije moguće kada je posredi duhovna patnja. Mora da prede iz dvojnosti u ne-dvojnost. Nivoi postojanja svesti Obale reke života najbolje bi se mogle opisati ne kao dve paralelne. Prvo stanje je stanje neBoga a drugo je stanje Boga. Čežnja za Beskonačnim je vrlo izražena i jaka sve dok ne dostigne vrhunac.

Njih moramo pažljivo razlučiti od sanskara koje duša razvije nakon što poprimi ljudsko obličje. a sa druge. Mada ove post-ljudske sanskare direktno zavise od prirodnih. modifikovale um. Neprirodne sanskare nije toliko teško iskoreniti kao prirodne. taloži pređašnjih iskustava. Sanskare koje duša gomila u toku organske evolucije su prirodne. Za njega je užurbani svet sa svim njegovim stvaralačkim i rušiteljskim tokovima prestao da igra bilo kakvu ulogu. emocija ili delo vodi poreklo od grupe impresija koje su. uslovijava stepen postojanosti njihove vezanosti za dušu. i čitavog prostranstva objektivnog sveta s druge strane. um neprekidno stvara i prikuplja nove impresije. S druge strane.subjektivni i objektivni. sanskare ili iskustvo. u odnosu na prirodne sanskare. Prikupljajući nova iskustva. vrline i poroka. kao i razlika u uslovima pod kojima se prirodne i neprirodne sanskare obrazuju. čije je naslede mnogo starije a koren mnogo čvršći. a Ništa samo kao njenu senku. A u trenucima zaokupljenosti sopstvenim subjektivnim misaonim procesima. Pitanje šta je prvo nastalo. stvari i objekte na koje se oni odnose. Prirodne i neprirodne sanskare Prema načinu postanka razlikujemo dva tipa sanskara . Budući da je ostvario bezvremeni aspekt Stvarnosti. problem razumevanja ljudskog iskustva svodi se na problem razumevanja procesa obrazovanja i delovanja sanskara. na ovaj ili onaj način. Slobodan je od svih ograničenja. Sve sanskare koje duša razvije pre nego što poprimi ljudsko obličje su produkti prirodne evolucije i nazivamo ih prirodnim sanskarama. Tako se ljudski um nalazi u rascepu između mora sanskara iz prošlosti s jedne. Razlika u dužini perioda u kom se obrazuju. ili Savršenog Učitelja. Oni su međusobno zavisni i razvijaju se paralelno. gde svest dostiže pun razvoj. Kada je zaokupljen fizičkim objektima ovog sveta (kao što su telo. Učitelj je oslobođen dvojnosti i njoj svojstvenih sanskara. Na nju se obrušava bujica događaja kojima ne može da upravlja jer njoj. Brisanje prirodnih sanskara je za iskušenika praktično nemoguće osim posredstvom Sadgurua. S jedne strane imamo misaone procese kao suštinske sastojke ljudskog iskustva. stanište večitog smisla. Impresije. priroda i drugo) um je okrenut ka vani i on tada proizvodi grube impresije. koju prati odgovornost izbora između dobra i zla. Obična osoba ne vidi ni početak ni kraj kreaciji. Sanskare vode poreklo iz iskustva Sve čovekove akcije se zasnivaju na delovanju prošlih impresija uskladištenih u umu. znatno mlađe. On čitavim bićem poima suštinu postojanja i gleda na čitavo stvaranje kao na puku igrariju.prirodne i neprirodne. čiji se odraz može samo delimično i maglovito naslutiti u prolaznim vrednostima večno promenljive kreacije. Svaka misao. Misaoni procesi delom zavise od neposredno date objektivne situacije. on proizvodi suptilne i mentalne impresije. nedostaje pravi ˝ugao posmatranja˝. Prema tome. a delom od delovanja nataloženih sanskara. Učitelj vidi jedinstvenu Stvarnost kao jedinu Stvarnost. Ona sve procenjuje iz ugla mogućeg ispunjenja ili neispunjenja njenih sanskara. vremenom postaju najvažniji faktori u određivanju toka sadašnjih i budućih iskustava. Za njega. Ove sanskare nastaju u procesu u kome duša postupno preuzima i odbacuje razne podljudske forme. on je sada iznad vremena i u njegovom biću su sadržani i početak i kraj vremena. Sanskare koje se vezuju za dušu na ljudskom stupnju razvijaju se uz punu moralnu slobodu svesti. one se obrazuju u suštinski drukčijim uslovima života i po poreklu su. Oluje i potresi univerzuma ne utiču na njegovo biće. pak. koji su odraz već postojećih sanskara. Pričinjava joj se da je čitav objektivni univerzum jedno nepoželjno ograničenje koje ili treba nadvladati ili. Njih zovemo neprirodnim sanskarama. Takođe je duboko diraju svetovni događaji. .imaginacija prestaje. Njega više ne dodiruju prolazni svetovni tokovi satkani od postupaka i međusobnih odnosa ljudi. Stupio je u svetilište Istine. zarobljenoj u vremenu. otrpeti. večnost je progutala vreme. liči na pitanje da li je prvo nastala kokoš ili jaje. prolazeći kroz prividno nežive stupnjeve (kao što su kamen ili metal) i dospevajući do stupnja čoveka. Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Analiza ljudskog iskustva Postoje dva aspekta ljudskog iskustva . odnosno impresija.

a ne intelektualan. koji je delić sekunde ranije bio ledeno miran. primeren pristup je opisan. spontan i neočekivan. Budući da intelektualne kategorije nisu prikladne za poimanje misterije kreacije. rast ili opadanje. kao i odeljenost pojedinačnih duša. tako da. uprkos nastanku bezbrojnih individualnih duša. a svaka realna promena predstavlja negaciju Apsoluta. inertni kamen. kroz jedan takav čin hoće da zadobije sopstvenu svest. U gruboj sferi to žarište predstavlja trodimenzionalni. Praizvorni bhas Raznolikost kreacije. ipak. kao jednog latentnog stanja pre samog čina stvaranja. Nema nikakve involucije ili evolucije u biću Apsoluta. kao da Beskonačno. Na čin stvaranja treba gledati kao na vrstu ekspanzije neograničivog bića Apsoluta. Mada Nad-duša ne podleže promenama koja pripadaju bhasu. Promena na koju mislimo kada imamo u vidu kreaciju ili pojavni svet nije ontološka . kao takve. Bilo bi bolje opisati ga kao lahar ili impuls. Pošto ekspanzija Stvarnosti ima za posledicu samoograničavanje u svim oblicima života. ili iluziji. Evolutivna progresivna manifestacija života vodi poreklo od volje-da-se-bude-svestan. Praizvorni bhas ili iluzija koja je prva privukla Nad-dušu. Da bi se kreacija mogla razumeti. tako i lahar stvara mirijade individualnih duša iz nedeljive beskonačnosti Nad-duše. Ali svedržitelj Apsolut i dalje ostaje esencija svih individualnih duša. poklapa se sa prvom impresijom. sam čin stvaranja može se jednako prikladno nazvati procesom bezvremene kontrakcije. a prirodne sanskare su rezultat evolucije. A beskrajni okean. štite i obezbeđuju svoju odeljenost. ono što mu prethodi jeste početni poriv ili pokret. oblik i veličinu putem samoograničavanja. teško da mogu da predvide svoju sudbinu u neprekidnom komešanju egzistencije kroz cikluse koji se završavaju konačnim povlačenjem prvobitnog talasa. postoje samo u uobrazilji. a to je da Nad-duša spozna samu sebe. Postojanje kreacije ili manifestovanog sveta zasnovano je na bhasu. upojedinjavanjem dolazi do njene prividne diferencijacije u mnoštvo pojedinačnih duša. biva uskovitlan životom bezbrojnih penušavih jedinki koje. Pogrešno je zamišljati da se neka stvarna promena dešava u Apsolutu u trenutku kada se lahar latentne volje-da-se-bude-svestan pokrene da stvori pojavni svet. Bilo da u činu stvaranja vidimo neku vrstu ekspanzije Stvarnosti ili njenu bezvremenu kontrakciju. u uspenušanoj površini okeana. Sledeće pitanje na koje bi bilo važno dati odgovor glasi: ˝Zašto bi se manifestovani život na različitim stupnjevima evolucije uopšte pojavljivao izvan apsolutne Stvarnosti koja je beskonačna?˝ Manifestovani život se javlja kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe. koji poseduje najrudimentarniju i najnepotpuniju svest. Nad-duša ostaje večno ista i nepromenjena i ne trpi nikakvu stvarnu ekspanziju ili kontrakciju. ne predstavlja promenu u samom biću apsolutne Stvarnosti. Bhas manifestacije ne utiče na Apsolut Ovo je bila samo jedna analogija. koja je neotuđivi deo Beskonačnog.Pojavni život se javio kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe Neprirodne sanskare se nadovezuju na prirodne. govoriti o njemu kao o nekoj vrsti prirođene želje značilo bi ogrešiti se o njegovu istinsku prirodu. u toj meri neobjašnjiv. U neizdiferenciranom biću Apsoluta pojavljuje se misteriozna tačka (tačka Om) iz koje izvire i umnožava se šaroliko stvaranje. ili iluziji. da bi nazivati ga ovako ili onako značilo patvorenje njegove suštine. koje je bez svesti. poriv Apsoluta da postane svestan mora posmatrati kao volja-da-se-bude-svestan. Kao što talas koji se valja površinom mirnog okeana pobuđuje divlje komešanje bezbrojnih mehurova. Progresivna evolucija svesti i formi . Ovo maglovito i nerazvijeno stanje svesti je jedva sposobno da osvetli svoj sopstveni oblik i vrstu i ne može ostvariti svrhu kreacije. Lahar unutar Apsoluta sličan je talasu usred okeana Mada se u svrhu jednog intelektualnog tumačenja postanka kreacije. koji bi se mogao (u granicama misli) shvatiti kao prirođena i latentna želja da se bude svestan. Obrazovanje sanskara začelo se u najkonačnijem centru koji je prvobitno žarište nastanka individualne duše. Time se začelo obrazovanje sanskara. To je samo prividna promena. ništa se stvarno ne može izroditi iz Apsoluta.to jest. Individualne duše su delo jednog iznenadnog i spontanog impulsa i. treba uočiti postojanje volje da se bude svestan u Apsolutu. odnosno.

Namotavanje kreće od početka stvaranja i traje kroz sve evolutivne stupnjeve do stupnja čoveka. Obzirom da je stupanj svesti kamena ograničen nepomičnim telom kamena. nedeljiva od bezmerja Nad-duše.gde žica predstavlja sanskare. ona neprekidno proizvodi nove sanskare koje je sve gušće obmotavaju. sa kojom je evolucija i započela. ali je njegov opseg. Primeri o snazi impresija Tako se sanskare neprestano obrazuju. u nastojanju da ovladaju svojom okolinom. takva svest ne može da posluži svrsi prosvetljenja prirode Nad-duše. Nakon dospeća na stupanj čoveka. ptica i životinja. nije u stanju da se proširi nezavisno od tela kamena. te je u njoj posejano seme Samoostvarenja. preko vegetativnog života drveća. najlepšem cvetu čovečanstva. Obrazovanje sanskara može se uporediti sa namotavanjem žice oko Štapa . u kojima je. budući da se Nad-duša poistovetila sa grubim telom. kroz nju. Tako vremenom Nad-duša sebi pribavlja nov nosač ispoljenja u formi metala u kome je svest blago pojačana. Kako svest prolazi kroz različite stupnjeve. koje su u potpunosti svesne svojih tela i sredine u kojoj borave. skeptičan prema naklapanjima o duhovima. Moć impresija praznoverja nad čovekom ilustrovaćemo jednom pričom o duhovima. razvijaju dodatni instinkt samozaštite. jer se Nad-duša prvo poistovećuje sa svešću a zatim. Na ovom stupnju moć rasuđivanja dostiže svoj vrhunac i najveći domet. Impresije koje pobuđuju lepi objekti poseduju moć da probude u svesti dar za uzvišeno razumevanje i uživanje u lepoti. Kada neko sluša dobru muziku ili uživa u prekrasnom pejzažu. a štap um pojedinačne duše. sazreva u Sadgumu ili Čoveku-Bogu. Kao i impresije o objektima i ljudima. Namotavanje sanskara Konačno. i sa formom kamena. svest je ipak ostvarila svoj najpotpuniji razvoj u ljudskoj formi. Pojava još razvijenijih oblika svesti postaje moguća onda kada Nad-duša teži da se ispolji kroz instinktivni život insekata. Ljudska svest Kod viših životinja je u izvesnoj meri prisutna moć rasuđivanja ili intelekt. dok su Indijom vladali Moguli. zbog održavanja vitalnih funkcija rasta. Isto tako. prirodne sanskare bivaju dodatno opterećene daljnjim nizanjem neprirodnih sanskara koje nastaju kao plod mnogobrojnih iskustava i aktivnosti. Impresije praznoverja Sanskare se uvek iznova obrazuju u ljudskom životu zahvaljujući mnogobrojnim objektima i idejama sa kojima svest stupa u dodir. tako i impresije vezane za različite sujeverne i praznoverne ideje igraju značajnu ulogu u preobražaju svesti. impresije izazvane tim objektima donose osećaj egzaltiranosti. traži da nosač njenog ispoljenja progresivno evoluira u skladu sa božanskim planom. Nad-duša ne može postići Samospoznaju kroz običnu ljudsku svest jer je ova zatrpana mnoštvom sanskani ili impresija. Svest. evolucija u više forme ili nosače vremenom postaje neizbežna. tako i kasnije. Upozoravali su ga da ne pohodi određeno . putem čovekovih aktivnosti. Nekada davno. I na ovom stupnju je svest veoma nerazvijena i postepeno mora da se prenese u više forme vegetacije i drveća. jedan vrlo učen čovek. pa sve do potpune svesti na stupnju čoveka. Sanskare izazivaju značajne promene u svesti. Razvoj svesti mora se odvijati naporedo sa evolucijom tela koja ga uslovljavaju. Stoga ni nepotpuno razvijena životinjska svest ne može da posluži prvobitnoj svrsi Nad-duše da doživi prosvetljenje Sopstva. za koje se prema narodnom verovanju kaže da kinje i zlostavljaju svoje žrtve na mnoge čudnovate načine. ptica i životinja. od prividno neživih stanja metala ili kamena. No i pored toga. Nijedno područje ljudske misli nije u toj meri ispunjeno praznovericama kao ono koje se odnosi na duhove. stupajući u kontakt sa nekim značajnim misliocem. instinktivnog stupnja insekata. i koje.I te najmanje mogućnosti prosvetljenja svesti u fazi kamena vode poreklo iz Nad-duše a ne iz tela kamena. zrenja i reprodukcije. usled zaokupljenosti instinktom samoodržanja i instinktom odgajanja i čuvanja podmlatka. Nad-duša preuzima ljudsku formu gde svest dostiže svoj puni razvoj. kako prirodne tako i neprirodne. kako tokom evolucije. čovek se može zainteresovati za nove puteve misli i nadahnuti entuzijazmom koji je ranije njegovoj svesti bio sasvim stran. a namotana žica predstavlja sve sanskare. Volja da se bude svestan. prisutan viši nivo svesti. A volja-da-se-bude-svestan. a jedinka postaje potpuno svesna sebe i svoje okoline. međutim. Međutim. naumio je da te priče proveri ličnim iskustvom. usko ograničen.

umesto da joj posluži da doživi sopstvenu istinsku prirodu. stabilnu i trajnu. Zemlja je bila tamna poput njegove dugačke halje. Ona može biti toliko snažno urezana u čovekov um da će. Zahvaljujući dejstvu pređašnjih impresija. kako je u tom trenutku uobrazio. ili utiscima nagomilanim kroz ranija iskustava. čovek je u noći amavasje ušetao pravo u groblje i potražio mesto na kojem je trava bila razgrnuta da bi tu zabio ekser. Samo kroz čistu i neuslovljenu svest dolazi do konačnog. .groblje u toku noći amavasje (najtamnije noći u mesecu). međutim. koje dočaravaju suptilni svet putem suptilnog medijuma i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa suptilnim telom. a složeni čvor postaje sve zamršeniji . Samoosvešćene duše radikalno odskaču od ostalih duša jer doživljavaju Nad-dušu kroz Sopstvo. a mentalno-svesne duše doživljavaju samo mentalni svet. koje dočaravaju grubi svet kroz grubi medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa grubim telom. kako dobrih tako i loših. Završivši posao. konačno i ščepao. jer. Samoosvešćene duše oslobođene su sanskara Sanskare se mogu klasifikovati i prema suštinskim kvalitativnim razlikama medu sferama kojima pripadaju. od najveće važnosti. Ovu drastičnu razliku između svesti duša svesnih svog Sopstva i onih drugih. koje se. Tako grubo-svesne duše doživljavaju grubi svet. pravog sazrevanja prvobitne volje-da-se-budesvestan. Sudar sanskara svest doživljava kao misaoni konflikt. (2) suptilne sanskare. Iskustvo može postati istinski celovito i uravnoteženo tek kada se svest u potpunosti rastereti od bremena impresija. ne dospeva do spoznaje Nad-duše jer ona pojedinačnoj duši služi za iživljavanje sanskara. Nad-dušu. slabljenje i odmotavanje sanskara Sanskare sprečavaju prosvetljenje Sopstva Ljudska bića ne doživljavaju prosvetljenje Sopstva jer im je svest zastrta sanskarama. Ova priča govori o strahovitoj snazi koju ponekad poseduju sujeverne impresije. dok se ispoljavaju u svesti. uprkos svim njegovim iskrenim željama i nastojanjima da je iskoreni. Vrste sanskara i stanja svesti Snaga i dejstvo impresija teško da se mogu preceniti. suptilno-svesne duše imaju iskustvo isključivo suptilnog sveta. dok ostale duše doživljavaju samo svoja tela i njima odgovarajuće svetove. Sve ovo za svest predstavlja jedno haotično i nerazumljivo iskustvo. Seo je na zemlju i dok je zabijao ekser nehotice je poduhvatio rub svoje halje. nije susreo duha. sama izabrati vreme i način svog posrednog ili neposrednog ispoljavanja. Uklanjanje sanskara Odeljak I Prekid stvaranja. kao i problem njihovog uklanjanja. često međusobno sudaraju. kojom je evolucija započela. Prema različitim sferama postojanja razlikujemo tri vrste sanskara: (1) grube sanskare. on nije bio kadar da misli o ma čemu drugom sem o duhu. da stvori punu svest. Um sadrži mnoge raznorodne sanskare. (3) mentalne sanskare. Svest. Kvalitativna razlika između ova tri tipa duša je uslovljena razlikom u prirodi njihovih sanskara. nešto ga je snažno povuklo prema zemlji i njega je obuzeo paničan strah. koje dočaravaju mentalni svet kroz mentalni medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa mentalnim telom. Ali kad je pokušao da ustane. nakon izvedenog eksperimenta. Proživljavanje sanskara drži čoveka u iluziji da je smrtno telo koje pokušava da se prilagodi svetu stvari i ljudi. osetio je zadovoljstvo što. koji ga je.sve do tačke kada se svest oslobodi svih sanskara. Volja-da-se-bude-svestan. dok je svest ostalih uvek opterećena nekom vrstom sanskara. Zbog toga je problem razrešavanja uma od uslovljenosti sanskarama. i svesnog ostvarenja beskrajnog i neraskidivog jedinstva sa Apsolutom. praćeno oscilovanjima iz jedne u drugu krajnost. uspela je. kolale su priče da je to stanište užasnog duha koji se pojavljuje kadgod neko zabije ekser u grobljansku zemlju. Sok je bio toliko jak daje siroti čovek izdahnuo od srčanog udara. Iskustvo postaje skladno kada je oslobođeno sanskara Sa čekićem u jednoj i ekserom u drugoj ruci. u formi čoveka. Razlike u stanjima pojedinih duša u celini se mogu pripisati razlikama među sanskarama kojima su duše opterećene. Impresija predstavlja jednu stamenu snagu. potvrđuje i činjenica da je svest Samoosvešćenih potpuno oslobođena sanskara.

Prestanak staranja novih sanskara. Ako se formiranje sanskara poredi sa namotavanjem žice oko štapa. Stvari kojih se odrekla više ne predstavljaju izvorište novih sanskara. Pet načina sigurnog oslobađanja od sanskara Oslobađanje od sanskara se odvija na sledećih pet načina: 1. a ne u spoljašnjem odricanju. sanskare kojima je svest obavijena sprečavaju kap-dušu da doživi prosvetljenje Sopstva. slabljenje i odmotavanje starih sanskara). pa se na osnovu pet gore pomenutih načina ne može izvršiti njihova stroga klasifikacija. Nastavljajući sa našim primerom. U ovom Odeljku pozabavićemo se samo onim metodima koji prevashodno obuhvataju prva tri principa (a to su. Odmotavanje prošlih sanskara Postupak se ogleda u poništavanju prošlih sanskara ponovnim umnim proživljavanjem procesa koji je doveo do njihovog formiranja. 2. 4. Spoljašnje ili fizičko odricanje sastoji se u napuštanju svega onoga za šta um inače prianja-kuće. zadržavajući je u području dualnosti. Slabljenje starih sanskara Sprečavanje da se sanskare ispolje u akcijama i iskustvima vodi do njihovog postepenog slabljenja. pre svega. U primeru sa žicom ovaj proces se može uporediti sa istanjivanjem žice na određenom mestu. a naročito žudnje za čulnim objektima. Metodi koji ilustruju poslednja dva principa (raspršivanje i iscrpljivanje sanskara kroz sublimaciju. I to nije sve što se može postići putem spoljaŠnjeg odricanja. Raspršivanje i iscrpljivanje određenih sanskara Ako se energija uma koja je vezana za sanskare sublimira i uputi u druge kanale. Može se uporediti sa presecanjem žice uz pomoć makaza. Oni. prijatelja. kao i brisanje sanskara) biće razjašnjeni u Odeljcima II i III. prekid stvaranja novih sanskara. Treba zapaziti da mnogi od konkretnih metoda uklanjanja sanskara imaju višestruke efekte. to je kao da se žica odvija. 3. odslikavaju principe koji su karakteristični za duhovne procese koji se odvijaju paralelno sa odstranjivanjem sanskara. Da bi duša svesno ostvarila svoju istovetnost sa Nad-dušom. .Problem pouzdanog oslobađanja od sanskara Individualne duše su poput kapljica u okeanu. već oslobađanje svesti od sanskara. Unutrašnje ili mentalno odricanje sastoji se u ukidanju svake žudnje. Mada spoljašnje odricanje samo po sebi nije bezuslovno praćeno unutrašnjim odricanjem. uz punu svest. bogatstva. Zbog toga osnovni problem sa kojim se suočava volja-da-se-bude-svestan nije daljnji razvoj svesti. Tako ona zaustavljanjem procesa formiranja novih sanskara preduzima bitan korak ka oslobođenju. ali spoljašnje odricanje u velikoj meri pomaže da se postigne unutrašnje odricanje. ono mu ipak utire put. dece. I kao što je svaka kap u osnovi isto što i okean. raspršuju i lagano teže iščezavanju. 5. do kraja uklone sve sanskare. Konačno uništenje sanskara se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. neophodno je da se. Međutim. roditelja. Brisanje sanskara Sastoji se u potpunom uništenju sanskara. Odricanje Da bi um bio oslobođen ropstva stalnog gomilanja sanskara. Novo umnožavanje sanskara može se zaustaviti spoljašnjim i unutrašnjim odricanjem. braka. dušaupojedinjena zahvaljujući Bhasu ili iluziji-uvek je Nad-duša i nikada se istinski ne odvaja od Nad-duše. Osoba koja se odriče svog poseda istovremeno se iznutra odvezuje od svega što je imala ili ima. Duhovna sloboda se sastoji u unutrašnjem. Sanskare koje su doprinele evoluciji svesti postaju same po sebi prepreka uspešnom osvetljavanju prirode Nad-duše. neophodno je staviti tačku na stvaranje novih. ovaj korak podrazumeva prestanak daljnjeg namotavanja žice. sanskare se iscrpljuju. udobnosti i grubih uživanja. Sastoji se u prekidu aktivnosti stvaranja novih sanskara.

Kada se spoljašnji i unutrašnji post izvode punim srcem i sa iskrenim pobudama. namerno oživljavanje počinjenih dela u svesti. podleći će njihovom uticaju. Isto tako. pohlepe i požude. umereni spoljašnji post čiji je cilj duhovno napredovanje. Ako ostane čvrst. na kraju. Da li će uspeti da nadvlada uticaj sredine zavisi od snage njegovog karaktera. Ali ga treba upražnjavati sve dotle dok se ne postigne konačna pobeda nad žudnjom za hranom. ostaće slobodan u mislima i delima i neće zavisiti od akcija i reakcija svog okruženja. već samo radi održavanja tela. Uglavnom je teško odoleti i nadvladati uticaj okruženja. Pokajanje Pokajanje vodi do odmotavanja mnogih sanskara. Zato spoljašnji post treba da se izvodi periodično i isključivo nakratko. moguće je osloboditi um od prianjanja za nju. a u cilju postizanja mentalnog posta. i. Pretpostavimo da je neka osoba učinila nepopravljivo zlo drugoj osobi kroz nekontrolisanu pohlepu. Čak se i jakome može desiti da ga ponese moćni talas kolektivnog načina života i razmišljanja. Mnogi bi živeli čistijim i ispravnijim životom da nisu okruženi luksuzom i iskušenjima. ima za posledicu kasnije preterano prepuštanje jelu. pa često ne uzimanje hrane neumitno vodi ka narušavanju zdravlja. ka milosrđu i ljubavi. Onima jake volje i stabilnog karaktera pokajanje će doneti željene dobre rezultate upravo kroz poniznost. pomoći će čoveku da postigne unutrašnji post. najverovatnije zahvatiti neki nadmoćni talas kolektivne strasti ili savladati određeni oblik mišljenja. Osama i post Dva važna oblika spoljašnjeg odricanja koja poseduju izraženu duhovnu vrednost su: osama i post. Ukoliko je slab. na primer. post u mentalnom smislu je uzimanje hrane ne da bi se u njoj uživalo ili zbog vezanosti za nju. može poništiti sanskare ljutnje. Povlačenje iz bura i stresova užurbanog sveta . Metod se sastoji u ponovnom misaonom proživljavanju loših postupaka uz strogi samoprekor. Spoljašnji post se sastoji u izbegavanju direktnog dodira sa hranom. ali se takve drastične mere generalno ne preporučuju. Hrana je nasušna životna potreba. jer ona razvezuje i iskorenjuje različite sanskare vezane za dobra i loša dela. Neki tragaoci idu dotle da u stanju pokajanja sebi nanose telesne povrede. pak. tako i post ima veliku duhovnu vrednost. Čoveka će. Stare sanskare vezane za posed odvajaju se od uma. Pokajanje znači osećati i pokazivati izraženo kajanje nakon što čovek uvidi da je učinio neko loše delo. padaju pred stopala svakog prolaznika. Ako tada jasno uvidi zlo za koje je odgovorna. oni povoljno deluju na odmotavanje sanskara vezanih za žudnju za hranom. i budući da im nije dozvoljeno da se ispolje. Iskrenom pokajanju pomaže hrabro suočavanje sa okolnostima i situacijama koje su probudile osećaj kajanja. Njega ne treba koristiti kao sredstvo samodokazivanja. Spoljašnji post nema duhovnu vrednost ukoliko se izvodi samo u cilju očuvanja telesnog zdravlja ili zbog želje za isticanjem.u iznurivanje tela do krajnjih granica. ma koliko se trudio da odoli. Pokajanje se ponekad ispoljava kroz razne oblike samokažnjavanja. Pokora. Kod većine ljudi spoljašnje odricanje stvara povoljnu klimu za uspešno slabljenje sanskara. slabije volje takođe mogu imati koristi od pokajanja usmerenog. Kao i osama. U fizičkom smislu post je ne uzimanje hrane uprkos jakoj želji za uživanjem u njoj. A!i to se ne treba smatrati za cilj. lakše je umaći mu. snaga emocionalnog razumevanja sagoreće zle težnje zbog kojih se kaje. Stavljanjem u pogon vitalnih snaga koje odolevaju žudnji za hranom. Drugi. praćeno iskrenim žaljenjem u srcu i snažnim neodobravanjem. poput vajara. ne sme da vodi u krajnost . Ona će kad-tad reagovati razornim kajanjem i grižom savesti.i povremeni samotnički život . Same prilike u kojima živi pogoduju takvom iskušenju. Odricanje od suvišnih stvari podstiče slabljenje sanskara i tako doprinosi slobodnijem životu. pokušavajući tako da kod sebe razviju skromnost i poniznost. iscrpljuju se. Čovek je uglavnom onakav kakvog ga okolina. zatim. Neki Hindu tragaoci. ljutnju ili požudu. kleše i oblikuje. Samoumrtvljavanje kakvo nastupa u toku produženog posta ne pomaže uvek da se čovek oslobodi žudnje za hranom. Jelo je zadovoljstvo. Neko ko poseduje moć i bogatstvo izlaže se opasnosti da se prepusti ekstravagantnom životu. Iskreno praktikovanje pokajanja neizbežno vodi do ukidanja neželjenih modela . otvorenost prema jakim emocijama koje ga prate. naravno. Takvo pokajanje odmotava sanskare koje su uzrokovale loše postupke. u sprezi s duboko proživljenim osećanjima.predstavljaju efikasan metod slabljenja onih sanskara koje su u vezi sa grupnim instinktom. Međutim.Odricanjem od svega odbacuju se sve stare vezanosti. Teško je odupreti se duhu vremena i izbeći upadanje u zamku okolnosti. Upravo suprotno. a post-poricanje.

treba uvek biti na oprezu. čineći da čovek bude spremniji da živi život u čistoti i služenju. ali stav nevezivanja povratiće mu stabilnost. Spoljašnji stimulansi su čula vida. Iskrena pokora se ne sastoji u večitom žaljenju zbog loših postupaka nego u rešenosti da se postupci koji izazivaju žaljenje ubuduće izbegavaju. Odbacivanje želja kroz kontrolisane akcije isključuje mogućnost zasejavanja semena budućih želja. Ali. Da bi ostao netaknut radostima i patnjama ovog sveta. Kada se to dogodi čovek će se neko vreme osećati izgubljen. Razmišljanje ne srne da bude praćeno svesnim odobravanjem želje. on sebi otvara mogućnost da na miru o njoj porazmisli. gotovo nastrana sentimentalnost je jalovo traćenje energije i ni na koji način ne može bili od pomoći u slabljenju i odvezivanju sanskara. ukusa i dodira. Mir neželjenja je ostvariv samo ukoliko se čovek stalno oslobađa lošeg uticaja koji na njega vrše spoljni stimulansi bilo da su prijatni ili bolni. Međutim. pak. onda nije ostvarena njena prava svrha. Kada se um uvežba da ostane miran i staložen u prisustvu svih spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. Željenje je slanje poremećene ravnoteže uma. Unutrašnji stimulansi su oni koji se javljaju u ljudskom umu kao secanja iz sadašnjeg života i kao sve sanskare koje je svest prikupila tokom evolutivnog perioda i kroz ljudske živote. zabavni ili ne. Svaka želja. koje će zatim nastaviti da je pritiskaju zahtevajući da se ispolje. Postojana ravnoteža neželjenja i princip neti neti Nema kraja željenju jer je um usled spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa neprekidno omamljen. Čak i lišeni kontrole pred navalom želja. . mogu se makar uzdržati od toga da ih ostvaruju u delima. on dospeva u stanje neželjenja. obavezno podrazumeva vezanost. uvek postoji mogućnost da odbrambene straže uma budu savladane udarom nekog neočekivanog i iznenadnog talasa iz okeana prirodnog i mentalnog okruženja. a to je da se izbegne ponavljanje određenih postupaka. donosi razočaranje i patnju. Odbacivanje želja i zaustavljanje njihovog ispoijavanja u fizičkom svetu dovodi do automatskog. njihovo seme se zatire. A kada se ne želi ništa (sem apsolutne Stvarnosti koja je izvan svih oprečnih stimulansa) postaje moguće odmotati sanskare želja. Premda um sam sebe neprekidno štiti i učvršćuje sopstvenim konstruktivnim sugestijama. koji nisu u mogućnosti da ih zauzdaju na njihovom izvoru. Razmišljanje o želji rezultira slabljenjem njoj odgovarajućih sanskara. Pokora se ne sme pretvoriti u svakodnevno kajanje koje je pouzdano znak slabosti. već se one propuste kroz intenzivnu vatru promišljene svesti koja ih ne odobrava. Kada se željama ne dozvoli ispoljavanje i ispunjavanje u stvarnosti. Ljudi se razlikuju po sposobnosti i spremnosti da se odreknu svojih želja. jer kod pokajanja postoji opasnost da se um predugo zadrži na lošim delima i tako razvije morbidnu naviku jadikovanja i oplakivanja beznačajnih stvari. sumornog razmišljanja o sopstvenim neuspesima. Kada se želja javi. Ona se ne sme razviti u mučnu ˝čistunsku˝ naviku neumerenog. a nežeijenje stanje postojane ravnoteže. Odbacivanje želja Slabljenje i odmotavanje sanskara takođe se uspešno ostvaruje onda kada čovek prestane da iskazuje i ispunjava svoje želje. već je i uzrok formiranju suptilnih sanskara. što. Preterana. Proces trošenja ili pražnjenja impresija putem njihovog ispoljavanja i ispunjavanja ni najmanje ne doprinosi pouzdanom oslobađanju od sanskara. Sprovođenjem pojedinih želja u delo osoba će istrošiti i iscrpeti izvesne impresije. vodi do rađanja novih želja i tako produžava zarobljenost duha. Svesno pružanje utočišta željama u umu ne samo da nema duhovne vrednosti. u stanju željenja ili odbijanja (koje je samo drugi vid željenja nečega). velikom brzinom. valja skrenuti pažnju na činjenicu da takvo spontano razmišljanje ne donosi željene rezultate ukoliko poprimi formu prepuštanja želji u mislima. prirodnog brisanja starih sanskara. opet sputava slobodu duha. sluha. koje je uslov istinske slobode.razmišljanja i ponašanja. takvi ljudi mogu da preduprede njihovo sprovođenje u delo. time će stvoriti nove impresije i zasejati seme budućih želja. Ukoliko se usled pokore javi nedostatak samopoštovanja i poverenja u sebe. Neispunjena želja. Međutim. bilo ispunjena ili neispunjena. um se mora potpuno izdvojiti od spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. Neželjenje Odbacivanje želja je priprema za neželjenje ili stanje bez želja. Oni u kojima se želje javljaju impulsivno. niti treba činiti napore da se sačuva sećanje na nju. mirisa. Kada je ispunjena. kroz sanskare razočaranja i patnje. a čovek joj ne dopusti slobodu ispoljavanja.

Kontrola uobičajnih sklonosti uma je mnogo složenija od . ni ono). misao valja odbaciti. Svako prisilno prilagođavanje asketskom životu najverovatnije će onemogućiti razvoj nekih pozitivnih osobina. kroz njega se obrazuju nove negativne sanskare. iako ovaj proces vodi iskorenjavanju pozitivnih sanskara. pokajanju. Svi metodi odbacivanja pozitivnih sanskara se uglavnom zasnivaju na kontroli tela i uma. Objektivno sagledati telo. jer ove zaklanjaju Istinu od svesti i sprečavaju prosvetljenje Sopstva . Kada se zdravim osobinama u ljudskoj prirodi omogući prirodan i postepen razvoj. Beskorisno je primoravati um na asketski život. a ne zbog osećanja bespomoćnosti pred iskušenjima i nedaćama. ne˝ je jedini način da se odmotaju pozitivne sanskare koje su se stekle tokom evolucije i života u ljudskom obličju. ali kada je cilj postignut.poruka pozitivnih sanskara . ona se mora u određenom trenutku odbaciti. ne srne da postane izgovor za čovekovo izbegavanje da se suoči sa burama i problemima sve tovnog života. Nevezivanje ne srne da bude osnov za stvaranje novog jezgra za koji bi se ego mogao učvrstiti. čovek ga mora definitivno odbaciti. Formula negacije služi da oslobodi um od ograničenja. ili ˝Ja sam želja˝ i postavljanje temelja za prosvetljeno stanje ˝Ja sam Bog˝ (˝Anal Haqq˝. ali da bi se dospelo do krajnjeg cilja života. ne˝. Ravnoteža se ogleda u suočavanju sa obe mogućnosti bez vezivanja za njih. da bi takav postao moguć. kao i sve misli i niže porive. Negativni odgovor ˝ne. koje opet na svoj način modifikuju um donoseći nove komplikacije. Nedopustivo je odbacivati neprijatne stimuluse a iznutra ostajati vezan za prijatne. Ali. otvarajući put ka spontanom asketskom životu. da˝ . Kada um postigne određeni stepen nevezanosti. bez preterivanja i suvišnih ograničavanja. on će najverovatnije početi da razvija suptilan oblik egoizma koji će se izraziti kao osećanje izdvojenosti i superiornosti. To se zove proces nadilaženja uma. To je oslobođenje duše od samonametnutih iluzija kao što su ˝Ja sam telo˝ ili ˝Ja sam um˝. uzdržavanju od ispunjavanja želja i neželjenju.jedino se može poništiti negativnim odgovorom ˝ne. Odgovor ˝ne. istovremeno. Nevezivanje postaje celovito i suštinsko tek kada postane neraskidivi deo čovekove prirode. saznanje o prolaznim vrednostima javiće se samo po sebi. suptilnih i mentalnih sanskara. postu. koji postaje moguć onda kada se čovek raspoistoveti od uma i njegovih želja. osami. Svaki pokušaj prisiljavanja i požurivanja uma da se prikloni asketskom životu samo će izazvati njegov otpor. Podvesti ga pod princip negacije znači ograničiti ga i svesti ga na čisto intelektualnu kategoriju. ne˝ treba da je dovoljno snažan da izazove nestanak svih fizičkih. Uravnoteženo kombinovanje ovih metoda i oblika ponašanja daće zdrav oblik asketizma u kome neće biti bolnih naprezanja. ili ˝Aham Brahmasmi˝). a kada se um oslobodi vezivanja za svet objekata. Celovito duhovno iskustvo ne može se zasnivati na pukom negiranju. Takvo usko shvatanje principa negiranja vodilo bi u unutrašnju zaokupljenost iskušenjima. Oni najgrublji oblici vezivanja usmereni su ka svetu objekata. u odricanju. a nakon što odigra tu ulogu. Misao treba da služi kao sredstvo pomoću koga se prevazilaze ona ograničenja nastala samom njenom aktivnošću. ˝Da. Međutim. Potrebno je neprekidno ulagati napore ne bi li se zadržao čvrsti oslonac neprianjanja za varljive suprotnosti ograničenog iskustva. Negativne sanskara takođe moraju da iščeznu pre prosvetljenja Stvari koje ograničavaju čisto i beskonačno biće treba odbaciti neizmernom snagom koja izranja iz čistote i prosvetljenja. jer bi to preraslo u opsesiju lišenu najdublje čežnje za prosvetljenjem.Element negiranja u svim vidovima asketizma Takav stav podrazumeva primenu principa neti neti (ni ovo. znači dospeti u blaženo stanje nevezivanja i poništenja svih sanskara. on će težiti da uđe u neka finija vezivanja subjektivne vrste.zbog čega je čitava kreacija i nastala. Um neće postati imun na napade protivurečnosti ako nastavi da prianja za prijatne nadražaje. nevezivanje ne bi smelo da predstavlja bukvalno sprovođenje principa neti neti u delo. Uklanjanje sanskara II Raspršivanje i pražnjenje sanskara Odbacivanje sanskara postiže se putem kontrole Na kraju prvog odeljka objašnjeni su metodi uklanjanja sanskara koji se prvenstveno oslanjaju na princip odbacivanja pozitivnih sanskara. Dalje. ostajući pod njihovim uplivom. Proces oslobađanja od vezanosti najčešće je praćen pojavom novih. Element negiranja prisutan je u svim vidovima asketizma. negiranje mora da se javi prirodno.

istinska kontrola se ne zasniva samo na negiranju. Njena svrha je u osnovi stvaralačka. Mada će na početku biti srazmerno teško postići kontrolu. Prema tome. Um koji je u divljem i neobuzdanom stanju posve nepredvidiv. te neizbežno oslobađa od straha donoseći savršen mir i spokojstvo. usvajajući način života u kome glavnu ulogu igraju čistota. Meditacija: njena priroda i svrha Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamišljeni objekat. Kada se otklanjanjem sanskara um oslobodi. Obuzdavanje misaonih procesa i reakcija je važno zarad kontrole formiranja novih sanskara i pražnjenja ili odmotavanja starih sanskara koje su njihova posledica. i uspavanom tromošću impresija vezanih za stare navike. ne negatorska. A tragaoca postupak oplemenjivanja. pohlepne i ljutite sklonosti. velikodušnost i dobrota. Umu. u kome se niže vrednosti zamenjuju višim. a njegova posebna prednost je ta što u svim fazama drži pažnju tragača. pod kontrolom postaje izvorištem ogromne snage. kroz nju um čini pokušaj da. sasvim zaokuplja pažnju tragača i stvara kod njega osećanje unutrašnje ispunjenosti i svrhovitosti.kontrole fizičkih akcija. Naposletku. spaja sa svojim zamišljenim objektom. čovekov osećaj za prave vrednosti. a kao rezultat toga dolazi do mentalne reakcije koja sprečava svako naknadno ometanje njihovog slobodnog i punog izražavanja. a stare se raspršuju i troše kroz umnu aktivnost držanja nepodeljene pažnje na objektu koncentracije. i (3) predanost Bogu. ulaganjem iskrenih napora obuzdavanje će vremenom postati prirodno i lako. . kontrola se odvija spontano i um tada funkcioniše slobodno i s razumevanjem. Kontrola je od najveće važnosti za očuvanje umne energije i za ekonomičnu upotrebu misaone snage u kreativne svrhe. javlja se potreba da se one ispolje u životu. Tako. Proces odbacivanja sanskara je istovremeno praćen procesom razumevanja pravih vrednosti. Ona predstavlja napor uma da prevaziđe sopstvenu inerciju. Takva kontrola je rođena iz snažnog karaktera i zdravog rasuđivanja. razobručena u intenzivnoj koncentraciji. Kada se energija vezana za sanskare usmeri na ovaj način. već prirodno obuzdavanje nastalo kao rezultat opažanja pozitivnih vrednosti u procesu sticanja iskustva. Metod pukog uklanjanja bez zamene stvara za dosadu i duhovnu prazninu. prema tome. a to je da se umu omogući slobodno i neograničeno delovanje. osoba je svesna samo objekta meditacije. uspostavljajući unutrašnju ravnotežu. sviknutom na ustaljene puteve razmišljanja i reagovanja. Zračak svetlosti. duša se. Duhovno vredna kontrola nije nasilno potiskivanje misli i želja. Duhovni razvoj ima. osvetljava put na kome je. uklanjaju se požudne. (2) nesebično služenje čovečanstvu. ljudska svest nije u potpunosti obavljena tamom. Zamena nižih vrednosti višim vrednostima predstavlja postupak oplemenjivanja. izrazi prave životne vrednosti. U takvoj kontroli nema mesta mehaničkom ili prisilnom preobraćanju uma. kada neke pozitivne vrednosti dospeju u žižu svesti. i mada veo sanskara sprečava prosvetljenje Sopstva. Uspostavljanje kontrole zahteva napor sve dotle dok um pokušava da se resi svoje uslovljenosti sanskarama. dva vida: odbacivanje lažnih sanskaričkih vrednosti u korist vrednosti istinskog razumevanja. u zavisnosti od gustine vela satkanog od sanskara. Istinska kontrola kao kreativno preusmerenje u svetlu pravih vrednosti Međutim. Jer. Ono što nazivamo kontrolom uma je zapravo proces preoblikovanja uma u svetlosti pravih vrednosti. Postupak oplemenjivanja je privlačan Postupak oplemenjivanja je najprirodniji i najplodonosniji metod probijanja kroz kanale starih sanskara. kada sanskare sasvim iščeznu. Prolazne i nejasne misli i želje mogu se ukrotiti samo ogromnim strpljenjem i istrajnom vežbom. a zaboravlja na um i na telo. U koncentraciji na zamišljeni objekat. Tako ne dolazi do formiranja novih sanskara. nije lako da se prilagodi novim zahtevima sopstvenih zapažanja. Raspršivanje i iscrpljivanje sanskara Kreativnu kontrolu uma je moguće ostvariti jer se izvor svetlosti nalazi u svakom čoveku. čisto mehanička kontrola koja se sprovodi bez pravog cilja potkopava sopstvenu svrhu. sanskare se raspršuju i troše. koji se sastoji u oslobađanju psihičke energije vezane u starim sanskarama u pravcu kreativnih i duhovnih ciljeva. stepen vidljivosti manji ili veći. Misaona snaga se može sublimirati kroz (1) meditaciju.

premda se meditacija može upražnjavati i u bilo koje drugo doba dana. Meditacija na Boga je duhovno najplodonosnija. ˝Ja sam Sve˝. a ne usiljena. Meditacija treba da je spontana. U trenucima kada je uzburkaju božanski impulsi. ali ne u objektu meditacije. zaboravlja na svoje telo. Povlačenje pomaže ekonomičnijoj raspodeli misaone snage i jačanju koncentracije. Ovo početno razočarenje može se smatrati jednom od najozbiljnijih prepreka svakodnevnom. posmatraju nepristrasno. bilo u Njegovom ličnom aspektu. Ostale prepreke. Snažnije ideje teže da se učvrste u urnu. Za njih je najprikladnije da se u toku meditacije prvo odvoje od misli. Kada je osoba u potpunosti posvećena služenju. meditacija na lične aspekte Boga sastoji se u usredsređivanju misli na forme i atribute Boga. Prepreke u meditaciji Uspeh u koncentraciji se postiže postepeno.Oblici meditacije Postoji mnoštvo oblika meditacije. vi se okrećete ka unutra i učite se veštini otvaranja prema višim strujanjima koja su u stanju da vam pruže snagu. Staviše. pa da onda svoje misli. o Voljenom. kao što su lenjost i slabo zdravlje. Meditacija o ličnim i bezličnim aspektima Boga Uspešnijim i dubljim oblicima meditacije prethodi svesno i konstruktivno razmišljanje o Bogu. Budući da nema spoljašnjih utisaka koji su umu privlačni ili odbojni. kao i telo. U uzavrelom svetu misli. takođe nisu zanemarljive. Nesebično služenje Dok meditacija na uobličene i bezlične aspekte Boga zahteva povlačenje svesti u svetilište srca. kao i u meditaciji. ali se mogu prevazići redovnom vežbom u tačno utvrđenim satima. u početnim stadijumima. Meditacija na bezlični aspekt Boga odgovara isključivo osobama koje prema tome imaju naročitu sklonost. ˝Ja sam u svemu˝. Um ili je opčaran ili se opire raznovrsnim mislima iz mentalnog područja uma. dok se slabije raspršuju. Nesebično služenje je zato jedno od najboljih metoda za preusmeravanje i sublimiranje energije blokirane u sanskarama. Njen tok ne smeju ometati osećanja požude. jezgro ega biva lišeno njegove pogonske energije. pohlepe ili ljutnje. ali je početnik sklon da se obeshrabri ako odmah na početku ne postigne zadovoljavajuće rezultate. Let imaginacije valja usmeriti ka jednom utvrđenom cilju: da se postane jedno da Beskonačnim. Osobe sa živom maštom mogu da se oprobaju u intenzivnoj koncentraciji na tačku. imaginaciju valja osloboditi i pustiti da poleti. Takva meditacija se sastoji u usredsređivanju misli na apstraktno i nemanifestovano postojanje Boga. mada usredsređivanje uma na tačku treba da izbegavaju oni koji prema tome ne gaje naročite sklonosti. te se stoga nove sanskare ne formiraju. već u postojanom miru doživljenom za vreme meditacije. Taj predah prirodno proizilazi iz zamora imaginativnih mogućnosti i ne treba mu se opirati. Sa druge strane. um i njihove funkcije. Meditacija na tačku je korisna za obuzdavanje i umirivanje uma. Međutim. ali je to suvoparan proces kome nedostaju kreativna iskustva praćena blaženstvom. Energija uma obično se rasipa kroz mnogobrojne nestalne misli. istrajnom upražnjavanju meditacije. dotle se koncentracija na univerzalne aspekte Boga najbolje postiže kroz nesebično služenje čovečanstvu. Kada poklonik postigne potpunu objektivnost u odnosu na svoje misli i svoje telo. . ona. Nakon intenzivne meditacije um teži da se umiri. ovaj oblik meditacije se može upražnjavati kao priprema za dublje oblike meditacije kojima se postiže veći uspeh. Povlačenje u osamu je tu od izuzetne pomoći. blaženstvo i sveobuhvatni mir. već ka blagostanju drugih. Pošto čovek svu svoju pažnju usmeri ne u pravcu lične koristi. misaoni oblici i boje se neprestano prepliću. U ranim jutarnjim časovima ili u smiraj dana prirodna tišina posebno pogoduje meditaciji. Bog može biti cilj meditacije bilo u Njegovom bezličnom. on onda pokušava da se poistoveti sa kosmičkim Bićem kroz konstruktivne sugestije kao što su ˝Ja sam Beskonačno˝. staresanskare koje vezuju um labave i osipaju se. Uloga povlačenja u meditaciji Osama je jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu meditaciju. Kod osoba koje teško rade maštovitost je često slabo izražena zbog prekomernog rada. onoliko koliko i ljudskih osobina i sklonosti. Uputno je da čovek izbegava uticaj tih raznovrsnih misli sve dok se ne učvrsti u zamislima za koje se sam opredelio.

Ideal nesebičnog služenja oslobađa čoveka iz vlasti sanskara žudnje za moći i posedovanjem. Ljubav Nesebično služenje i meditacija postaju spontani samo kada su inspirisani ljubavlju. ma i najsitnijoj želji Voljenog. Sloboda i zadovoljstvo pri služenju I tako. svake osetljivosti na tuđe nerazumevanje i kritiku. Voljeni sa svim svojim osobinama je predmet njene nepodeljene pažnje i brige. loših postupaka počinjenih iz sebičnosti. a sve manje je svesna davanja. na hiljadu načina teži da ugodi Voljenom. ni za ime. dobijaš zapravo mnogo više nego što si dao. Ljubavlju je duša potpuno rastočena u Voljenom i tako prestaje da bude vezana za delovanje tela ili uma. Na organskom stupnju. vitalne i umne snage stavljene u službu Voljenome. . Napon prave ljubavi je toliko velik da će smesta da odbije svako strano osećanje koje se pokuša umešati. Mada izmučena i izjedana brigama. Gde god su srca istinski ujedinjena tu nema razlike između ˝ja˝ i ˝ti˝. ljubav se ne osvrće na telo koje joj pruža stanište i hranu. ljubav postaje samo-izražena i samoprosvetljena i kao takva igra značajnu ulogu počev od najnižih formi. ona daje sve. Što više daje to većma želi da da. najlepši i najdelotvorniji put. Pravo nesebično služenje poči¬nje tek onda kada čovek. Ona večito. spremni ste da žrtvujete sve za tuđe dobro. Kada ste sasvim zaokupljeni boljitkom drugih teško da možete da razmišljate o sebi. Gravitaciona sila kojom se privlače nebeska tela je izraz ovakvog tipa ljubavi. da poboljšate svoje zdravlje i ostvarite ličnu sreću. Prestajete da se trudite da olakšate sebi život i rasteretite se briga. Stanište ljubavi puca od nesavladivog nemira i lije potoke ljubavi i uzvišenog blaženstva. Ljubav ispoljena kroz svesno žrtvovanje Žrtvovanje ljubavi je celovito i dragovoljno. Spokoj drugih čini vas spokojnim. pa sve do najrazvijenije forme-čoveka. Ljubav stavlja tačku na stvaranje novih sanskara i uništava stare sanskare dajući životu potpuno novi pravac. služeći. ona se ne ustručava da prihvati na sebe najoštriju patnju. Nivo vode u reci prave ljubavi uvek raste i nikada ne opada. pružaš im sklonište u svom. oseća onu istu radost kao kada bi neko njega služio. čovek se sam oseća dužnim jer mu je data jedinstvena prilika da usreći druge. On ne služi ni za pohvale. bez kajanja. Zato se za ljubav s punim pravom kaže daje najkraća staza do postignuća Najvišeg. kao što je ameba. Na neorganskom stupnju ona se grubo ispoljava u vidu kohezije ili privlačenja. svake brige o ličnoj udobnosti. Oni koje služi ne osećaju se njegovim dužnicima. Ljubav je sušta jednostavnost predavanja. Ona ne trpi kompromise . Posredi je prirodni afinitet medu stvarima koji ih drži na okupu i uzajamno privlači. a zauzvrat ne traži ništa. ti otkrivaš svoj život. Pročišćavajućem i oslobađajućem dejstvu ljubavi nema premca. ni za slavu. Ljubavnik bi rado uvenuo i nestao radi Voljenog. dok živite kroz druge. Kada je ljubav samo-prosvetljena njena vrednost je uvećana zbog njenog svesnog žrtvovanja. pa ljubav tako postaje prava stvaralačka sila. sve dok Ljubavnik ne pokida sve lance i uroni u biće Voljenog. Ljubav je prisutna u čitavoj Kreaciji Ljubav je lišena sveg neprirodnog i izveštačenog. Živeći u srcima drugih. ublažavaš njihovu patnju recima utehe i činiš sve da bi ih usrećio. ili da bi ga poštedela od žaoke i najmanjeg zanemarivanja i ravnodušnosti. samosažaljenja i ljubomore. Jedinstvena je po tome što je prati takvo celovito prepuštanje Voljenom da ne ostavlja prostora za ma šta drugo. a njihova sreća radošću. Njene su osobenosti požrtvovanost i radost. Zato ljubavi pripada čelno mesto među metodama koje vode oslobođenju svesti iz samkaričkih lanaca. Štaviše. sama po sebi. Na stazi ljubavi su sve fizičke. Ni u jednom stanju se samozaborav ne javlja tako prirodno i spontano kao u stanju najveće ljubavi. Da bi udovoljila nekoj. ali je ljubav.Voljeni je za ljubavnika jedini životni cilj i smisao. vaš sopstveni život se razvija i širi. Ona postoji od samog početka evolucije. Čovek koji nesebično služi toga gotovo i nije svestan. koncentracija je potpuna.Smisao nesebičnog služenja Nesebično služenje započinje onda kada nestane i poslednje primisli o nagradi ili rezultatu. Izgubivši sebe u životu drugih. Pružaš ljudima pomoć. a kroz njihovu zahvalnost i naklonost. Pročišćavajuće dejstvo ljubavi Razume se da je ljubav sadržana i u drugim putevima koji vode oslobođenju. Budući da se misaona energija ne rasipa. njihovo zdravlje vas ispunjava zadovoljstvom. Naprotiv.

Slede nezainteresovanost i nebriga za telo. molitve božanstvima. a u tako stvorenim uslovima. To se podudara sa učenikovim uzdizanjem iz zemaljske sfere u suptilnu sferu. Para-bhakti Para-bhakti nije samo intenzivirana bhakti. Kroz taj odnos učenik od Učitelja prima impresije koje imaju posebnu moć poništavanja dejstva impresija iz prošlosti.Različiti stupnjevi predavanja Duboka intenzivna ljubav zove se bhakli. Učitelj može u trenu da poništi sve vaše . Možda je bila i zaslepljena žudnjom za moći i posedovanjem. Na početnim stupnjevima ova se ispoljava kroz idolopoklonstvo. čija imaginacija u najboljem slučaju može pojmiti lepotu umetnosti i lepe reci. već se odlikuje izrazitom ustreptalošću srca i nesmanjenom čežnjom da se bude jedno sa Voljenim. Uklanjanje sanskara III Potiranje sanskara Impresije potekle od Sadgurua preobražavaju život Ljubav prema Sadguruu ili Savršenom Učitelju je naročito važna jer priziva kontakt s njim. najpotpunije da odgovori na nju. Na stupnju para-bhakti predanost Bogu prestaje da biva samo usmerenost ka Bogu. Ovakav tip odnosa podiže duhovni nivo i preobražava čak i najizopačeniji način života. Ljubav prema živućem Savršenom Učitelju je sledeći značajan stupanj predanosti Bogu. u slučaju potpune predanosti. kako pozitivnih tako i negativnih. bez ijednog drugog cilja sem novaca i užitaka. uvideti da su sanskare koje je primila kroz odnos sa Sadguruom bile dovoljno snažne da sa njenih očiju zauvek uklone zastor koji je izatkao njen ustaljeni način razmišljanja i življenja. Potpuna samopredaja podrazumeva pokoravanje svim Učiteljevim nalozima. praćeno krajnjim oslobođenjem svesti od celokupne iluzije i svih okova. pošto je vrhovni Voljeni. ili potragu za Najvišim kroz apstraktno mišljenje. Međutim. Neophodnost potpune samopredaje Da bi intervencija Sadgurua bila delotvorna potrebno je da učenik sa Učiteljem uspostavi odnos potpune predanosti i otvorenosti.kako prirodnih tako i neprirodnih. vernost i pokornost duhovnom Učitelju. koja nije bila u stanju ni da zamisli oslobađanje od zemaljskih okova. duboko poštovanje i privrženost svetim spisima. Ako sva vaša dela i želje usmerava Učitelj. Ova najviša faza ljubavi je istovremeno i najplodonosnija jer ima za cilj Onog koji je sušta otelotvorena ljubav i koji može. divota i delotvornost ljubavi koju Ljubavnik prima od Učitelja uvećavaju ionako neprocenjivu duhovnu vrednost ovog najvišeg oblika ljubavi. se ne može postići ni na koji drugi način osim milošću Sadgurua. Čistota. povlačenje iz sopstvenog okruženja. Ovi stupnjevi imaju svoju relativnu vrednost i daju relativne rezultate. a božanski zov Voljenog prisutniji je no ikad. iz suptilne u mentalnu sferu i. ili božansku ljubav. Moguće da je neka osoba vodila nehatan i razvratan život ne razmišljajući o ničemu drugom do o zadovoljavanju svojih svetovnih želja. U već navedenom primeru žice obavijene oko štapa. Brisanje svih sanskara. jer se vremenom preobražava u para-bhakti. ili predavanje Bogu. Po primitku impresija od Učitelja i ona će biti uzdignuta i doživeti čari uzvišenijeg života. odgovornost za vaše oslobođenje od sanskara se prenosi na Učitelja. onda će on preuzeti odgovornost za vas. a čije se čovekoljublje ne može proširiti izvan okvira njene neposredne okoline niti prekoračiti granice otadžbine. Na zrelijim stupnjevima predanost Bogu se izražava kroz brigu za dobrobit ljudi i služenje čovečanstvu. Ona se nastavlja tamo gde se bhakti završava. Onaj koji primi ovakve impresije može u potpunosti odbaciti ustaljeni način života i razmišljanja. najzad. a odatle na nivo spoznaje i prosvetljenja čiji je vrhunac uranjanje u Beskonačno. krajnji nehaj za izgled ili kritiku. čak će i jedna takva osoba. proces poliranja sanskara predstavljao bi postupak presecanja žice makazama. a vi ga pokorno sledite. Impresije primljene od Učitelja mogu biti podjednako delotvorne i u slučaju intelektualno i kulturno razvijene osobe. što će u potpunosti izmeniti tok njegovog života. otvarajući joj potpuno nove vidike ka slobodnijem i uzvišenijem životu. Potiranje sanskara intervencijom Sadgurua Sadguru poseduje moć da uzdigne učenika sa običnog intelektualnog nivoa svesti na nivo svesti gde glavnu ulogu igraju inspiracija i intuicija. Prema tome. čije su vizije ipak omeđene. ljubav i najdublje poštovanje prema svetim ljudima. Ovaj poslednji korak označava potpuno poliranje svih sanskara . iz mentalne sfere u stanje Oslobođenosti.

Umesto da se suoči sa životom bez iščekivanja. Kroz bezuslovnu unutrašnju pokornost razvezuju se svi zamršeni čvorovi vaših želja i sanskara. kao jedan od odabranih. Doslovna pokornost ne zahteva čak ni intelektualno razumevanje uputstava i ona je najpoželjniji vid pokornosti kome treba težiti. i za tili čas on može poništiti sve sanskare i osloboditi dušu svih vezanosti i svih okova. njemu pripadaju sve tvoje misli i dela. tvoje radosti i tuge. ili Savršenog Učitelja. Učitelj ničim ne narušava ovu fazu kroz koju učenik prolazi. vera. um uspostavlja . Učitelj poseduje beskonačnu moć. sva tvoja snaga i slabost. a za druga da ga ispunjavaju i oslobađaju. Za neka iskustva misli da su dobra. Od ova dva vida pokornosti. Doslovna pokornost nastaje kao posledica granitne vere i duboke ljubavi koju Učitelj pobuđuje u učeniku svojim živim obraćanjem. vama je teško da ga razdvojite od Učitelja i njegovih uputstava. a neka neprihvatljivim. Pored toga što prožima sveukupno postojanje. Svako biće je kao na dlanu pod svetlom beskonačnog reflektora njegove sveprisutne svesti. čovek je prinuđen da meri svoje iskustvo prema njoj. i sam postaje Učitelj. Uloga Sadguma Položaj i moć Sadguma. znanja i blaženstva. ljubav i čežnja. Zato što je jedno sa Beskonačnim. koja ga čini spremnim da bez premišljanja sledi Učiteljeva uputstva . Većina duša je manje ili više napredovala na duhovnoj stazi. ali je malo duša prošlo svih šest stupnjeva unutarnjih sfera svesti i postalo jedno sa beskonačnim izvorom postojanja. Dobro i zlo Procenjivanje iskustva putem oprečnosti Ljudski um ne samo da prolazi kroz iskustva. Ove oprečnosti je stvorila ljudska imaginacija u trenutku kada je spoznala život sa lične tačke gledišta. Kroz nju se takođe ostvaruje duboka povezanost između Učitelja i učenika. za druga da su loša. Budući da je u osnovi vaše vere razum. Sve dotle dok i poslednja želja istrajava u njegovom umu.nezavisno od toga da li ona zadovoljavaju njegove racionalne kriterijume ili ne. nespokojstva i ljutnje. i na ono koje osujećuje njeno ispunjenje. pohlepa i nesebičnost. kao i složenim mehanizmom delovanja sanskara kod pojedinačnih duša. Neka iskustva smatra prihvatljivim. on ujedno neprestano vrši njihovu procenu. neka doživljava kao prijatna. poznati su mu isto toliko dobro koliko i uzroci velikih kosmičkih promena i prevrata. Na kraju učenik. pod uslovom da ste iskreni u logičkim tumačenjima njegovih uputstava i temeljni u njihovom izvršenju. već prožima samu suštinu svih duša jer je postao jedno sa Beskonačnim. razvrstavajući ga dvojako: na ono što pomaže ispunjenju želje. trajan i ničim ometan protok duhovne mudrosti i snage od Učitelja ka učeniku. Snažno zračenje Učiteljevog oreola i obilje čistote i milosrđa su razlozi zbog kojih se kod učenika rada nepokolebljiva vera. Intelektualna pokornost Postoje dva vida pokornosti i predanosti Učitelju: intelektualna i doslovna. Ali rezultat se brže postiže kada je pokornost doslovna. Prihvatljivo i neprihvatljivo Čovekova koncepcija o tome staje prihvatljivo a šta nepri¬hvatljivo evoluira i menja se u skladu sa prirodom želja koje dominiraju u datom trenutku. Na ovom stupnju učenik postaje duhovni sin ili ćerka Učitelja i vremenom on ili ona bivaju oslobođeni svih individualnih i sanskaričkih vezanosti. te je stoga prihvatljivo.sanskare. Kada ste intelektualno uvereni u Učiteljevu veličinu i Savršenost. Sadguru ne samo da je prošao sve nivoe svesti. U tom smislu. zasnovana na intelektu. prilagođene ukusu i kovu đaka. su jedinstveni. te je stoga neprihvatljivo. ali niste u stanju doslovce da sledite njegova uputstva. Pošto su to dvoje neraskidivo isprepletani. Za neka iskustva veruje da ga ograničavaju. a neka patnju. a sve ˝pilule˝ poslušnosti koje mu nudi su intelektualne. a neka kao neprijatna. on je i u svesnom dosluhu sa kosmičkim zakonom uzroka i posledice. neka iskustva mu donose sreću. Uzroci individualnih sreća i nesreća. vi ga volite i poštujete. Doslovna pokornost Kroz intelektualnu pokornost Učitelju možete poništiti sve vaše sanskare. Ona prethodi doslovnoj pokornosti koja je plodonosnija. prvo se javlja intelektualna. drži vas u granicama intelektualne poslušnosti. vezivanja ili odbijanja. On je stožer svekolike aktivnosti. poroka i vrlina.

naspram pohlepe je velikodušnost. Usmeravajući pažnju na ljubav. iz koga je izronila ljudska svest. pa račun tako i dalje ostaje tekući. Ali bilo da je osoba dobra ili zla. Grešnik i svetac Grešnik ne treba da nosi pečat večitog poniženja. Jer kad bi sve nataložene životinjske sanskare bile rđave. makoliko da je posrnuo. velikodušnost i toleranciju. Naspram požude je ljubav. i niko nije toliko rđav da ne bi mogao da se popravi i postane dobar. istinska sloboda dolazi tek kada se dobro i zlo uravnoteže i tako srastu jedno u drugo da više ne pružaju mogućnost izbora ograničenom ˝ja˝ satkanom od želja.na ono što smatra prihvatljivim i na ono što smatra neprihvatljivim. Čak i dobro proishodi iz želje Od svih suprotnosti koje je ljudski um stvorio. Razvoj dobrih sanskara biva podstaknut prelaženjem kroz ona iskustva i vršenjem onih dela koja su u suprotnosti sa onima koja pretežu u životinjskom svetu. Loša su ona iskustva i dela koja ga još čvršće stežu u okove želja. već i kada preteže višak. nije dosegao visine moralnih vrlina a da prethodno nije vodio moralno izopačen život. a teško da bude dobar. Ijedan i drugi isto počinju i isto završavaju. životinjskom pohlepom i životinjskom jarošću . činjenica je da nema drugog puta do božanstvenosti osim kroz odricanje od zla u korist dobra. Ali. Zato se glavnom postupku oslobađanja od sanskara mora pridružiti dodatni postupak odricanja od zla u korist dobra. Zato je čoveku lako da bude rđav. Dela i iskustva začeta i podržana takvim egocentričnim težnjama. Dobre sanskare. Nijedan svetac. U polju sanskara takva ravnoteža se retko događa jer u svakom trenutku dominiraju ili dobre ili loše sanskare. Bitno je naglasiti da račun ostaje tekući ne samo kada preteže manjak. deleći život na suprotnosti . a svetac ne treba da bude tast zbog svojih moralnih postignuća. uglavnom je ograničen životinjskim strastima. Sa tog stanovišta su i svetac i grešnik ono što jesu u skladu sa zakonima koji deluju u univerzumu. a on ih je ˝pamtio˝ isto kao što filmska traka beleži kretanje glumaca. čovek može iskoreniti požudne. Ograničeno ja postoji i ti dobrim i u lošim sanskarama Postepen razvoj dobrih osobina povlaci za sobom ljubav. Uvek postoji nada. ona će uvek zavisiti od delovanja njenih sanskara. Ali. tako da one mogu poklopiti i poništiti dejstvo nataloženih loših sanskara. zadatak oslobađanja sastoji se u negovanju i razvijanju dobrih sanskara. ona čoveka vezuju jednako kao i loša iskustva i loša dela. može postepeno bivati sve bolji i bolji. Međutim. Kada se postigne potpuna ravnoteža i poklapanje dobrih i loših sanskara.standarde. u njoj preovladavaju rđavi elementi. Od samog početka evolucije čoveka. a svest izranja iz stanja ropstva u stanje Oslobođenosti. l kao što račun ostaje tekući . Neophodnost negovanja dobrih sanskara Mada su neke životinjske sanskare dobre. pohlepa i ljutnja. jer je svest na podljudskim stupnjevima evolucije uglavnom delovala pod uticajem ograničavajućih težnji kao što su požuda. Da bi bankovni račun bio ugašen. bez ijedne dobre. a naspram ljutnje tolerancija ili strpljenje. tada dolazi do njihovog naglog iščeznuća. pa se tako na samom začetku ljudska svest nalazi pod uplivom nagonske sile koja je prevashodno negativna. a dobra su ona koja ga oslobađaju iz njih. Čovek kreće sa životinjskim sanskarama Premda je u ljudskim bićima svest u potpunosti razvijena. suprotnost između dobra i zla je u duhovnom smislu najznačajnija.iako neke životinje umeju da razviju i neke dobre osobine kao što su požrtvovanost. obzirom da i dobra iskustva i dobra dela proishode iz želja. pohlepe i ljutnje. sve dok ne postane najsvetliji primer za ćelo čovečanstvo. plemenitost i mir. Ona se zasniva na čovekovoj težnji da oslobodi um od svih okova koje mu nameću želje. ljubav i strpljenje. niko nije sasvim izgubljen i ne treba očajavati. Račun se može ugasiti jedino kada se minus i plus izjednače. većina ih je loša. prikupljene iskazivanjem ovih svojstava. poklapaju i time uravnotežavaju loše sanskare požude. obično preteže ili dobit ili dug. ostavljali su utiske u umu koji se razvijao. pohlepne i ljutite težnje. pojava dobrih svojstava u ljudskoj svesti ne bi bila moguća. ma kako velik. dobit se mora poklopiti sa dugom. Svaki čovek. Prema tome. Životinjski svet. Svaka vezanost potpuno nestaje tek nakon prestanka svake želje.

koliko u nemoći da se ta tvrđava. teže je spoznati da ona ograničava. već mora doći do savrše¬nog. Potreba za uravnotežavanjem sanskara Oslobađanje nije stvar pukog gomilanja zasluga. u izvesnom smislu. problem bi se mogao resiti prostom akumulacijom dobrih sanskara. Uravnotežavanje i preklapanje dobrih i loših sanskara Problem savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara nije matematički zadatak sravnjivanja jednakih suma. tragač će uvideti da i ta nova tvrđava ega nije ništa manje ograničavajuća. i zavisi od kvalitativne raznorodnosti nataloženih sanskara. a neke loše sanskare uravnoteže i preklope dobre. već će možda i pojačati praksu samoumrtvljavanja i askeze. Ali to nije mehanički i automatski proces koji se odvija sam od sebe. u fazi poistovećivanja sa zlom. pak. postoji mogućnost da se u jednom pravcu akumulira višak dobrih sanskara naporedo sa već postojećim lošim sa tiskarama drugačijeg tipa. te strogim oblicima asketizma. Ako bi se. Čak i kada bi se ti zanemareni oblici vezanosti naknadno poništili. pre ili kasnije došlo bi do brojčanog izjednačavanja dobrih sa postojećim lošim sanskarama i usledila bi neophodna ravnoteža. mimo razumnog i razboritog udela tragaoca. ostvarenju Istine. naglasiti činjenicu da dobro vezuje isto koliko i zlo. usporilo ili prekinulo sa procesom prikupljanja loših sanskara. međutim. tragaocu je najčešće nemoguće uočiti šta situacija zahteva. tim postupcima će preostali oblici vezanosti ostati netaknuti i nastaviće da egzistiraju. nego razgraditi je. Tragalac ne samo da će najverovatnije nastaviti da zanemaruje oblike vezanosti koji će ostati netaknuti. tačku-po-tačku preklapanja jedne oprečnosti drugom. neki oblici vezanosti mogu se poništiti umrtvljavanjem tela. Primerice. Zatvor sazdan od dobra Dobro u poređenju sa zlom Tokom vremena ego će se preseliti iz manje tvrđave poistovećivanja sa zlom u veću tvrđavu poistovećivanja s dobrotom.jer preteže ili manjak ili višak. dobre i loše sanskare ne treba da budu izjednačene samo po brojčanoj snazi. s jedne strane. što će mu pružiti osećaj širenja. Bitno je. nepogrešiv uvid u ono šta je zaista potrebno u svakom posebnom slučaju. Premeštanje ega u dobre sanskare Ako se nastavi sa prikupljanjem dobrih sanskara bez uvažavanja specifičnog sastava već postojećih. tako se i život ograničenog ˝ja˝ produžava i održava jer pretežu ili loše ili dobre sanskare. ono zahteva inteligentno usklađivanje sanskara. Ograničeno ˝ja˝ može opstajati i kroz dobre i kroz loše sanskare. Onda će shvatiti da izlazak iz nje predstavlja mnogo lakši zadatak nego što je bio izlazak iz prethodnog boravišta ega. Kada bi suština problema bila u tome da se postigne jednakost u kvantitetu. No. nakon što se dospelo do uvida. a naporedo s tim. Još jedan od načina da uklonite masnoću iz posude jeste . ukoliko mu se ne osmehne sreća da dobije dragocenu pomoć Savršenog Učitelja. ego bi se mogao prebaciti u dobre sanskare i nastaviti svoje postojanje kroz njih. Problem da se izađe iz tvrđave zla ne leži toliko u nesposobnosti da se uvidi kako se tu radi o ograničenju. Stoga do oslobođenja od svih sanskara može doći ili kada dobre sanskare uravnoteže i preklope loše sanskare ili kada neke dobre sanskare uravnoteže i preklope loše. Pre ili kasnije međutim. Prljavo posuđe ćete očistiti tako što ćete ga prvo potopiti u deterdžent a zatim isprati čistom vodom. Tako i dobre sanskare poklapaju loše. zadatak za svaki centar svesti specifičan. Dobro u poređenju sa zlom Ego živi ili kroz loše ili kroz dobre sanskare ili. Ono što je potrebno da bi se ono konačno ugasilo jeste uspostavljanje savršene ravnoteže i poklapanje dobrih i loših sanskara. razgradi. Ali da bi se svest oslobodila. međutim. Ova razlika se javlja stoga što su životinjske sanskare čvršće ukorenjene. dugujući to svom pradavnom poreklu i dugotrajnom taloženju. kroz mešavinu dobrih i loših sanskara. ali neće doći do razaranja ograničenog ega. jer jedino on ima neposredan. U tom slučaju prevagnuće dobre sanskare. na šta će ga nagoniti snaga sanskara koje je sama ta praksa stvorila. nastavilo sa procesom prikupljanja dobrih sanskara u većem obimu. Stoga je. Sto se tiče poistovećenja sa tvrđavom dobra. mada se povezi sačinjeni od dobra mogu lakše skinuti nakon što se uvidi njihovo ograničavajuće svojstvo. Svaki centar svesti nesvesno tezi krajnjem oslobođenju. a um prirodno nastoji da sebi privuče onu suprotnost koja odgovara duhovnim zahtevima situacije.

Kada impresije dobra i zla iščeznu. Reči imaju svoje mesto i namenu u životu. oni koji bi da dopru do jezgra pojedinih formulacija. konvencionalizovane reči i dopušta da mu one gotovo mehanički usmeravaju dela. Za njega je potrebno razumevanje koje nadilazi reci ili formulacije. no uprkos tome. pa je čak u izvesnom smislu u suprotnosti sa njom. To naročito važi za ključne principe formulisane kroz oprečne pojmove nasilja i nenasilja. Da bi se bolesnik izlečio. blaženstvo i znanje. bez iskrivljavanja. sa svim dobrim i lošim sanskarama. za potrebe ovog izlaganja nije nužno pobrojati sve moguće situacije koje ovi pojmovi pokrivaju. tada i jedne i druge iščezavaju. te da bi se zaštitili drugi koji bi takođe mogli biti zaraženi. da davljenika udarcem onesvesti. Nasilje i nenasilje Iznad reči Čovek gaji sklonost da nekritički usvaja stalne. Slučaj hirurškog zahvata Situacija broj 2. Prema tome. postoji samo jedan obuhvatan i celovit život Boga. Tipične situacije Pojmovi ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ se u svojoj uobičajenoj upotrebi mogu primeniti na toliko raznovrsnih situacija u praktičnom životu. Pretpostavimo da je čovek koji ne zna da pliva upao u jezero i davi se. Medu rečima koje zahtevaju jedno takvo istraživanje malo je onih koje se po svom značaju mogu meriti sa recima kao što su ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝. jer nema ni dobra ni zla. To je Ostvarenje. Međutim. iščezava. ali za razložno i razborito delanje. Prema tome. Onesvešćivanje davljenika se pod takvim okolnostima ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. nužna je brižljiva analiza i istraživanje izvornog. Pretpostavimo da osoba boluje od izvesne bolesti koja se može izlečiti samo operacijom. To je stanje koje nadilazi um i zato je iznad suprotnosti dobra i zla. Na tom nivou um. uvek nadopunjujući ovakvu analizu konkretnim primerima iz života.da njenu unutrašnjost pospete pepelom a zatim je isperete vodom. Oslobođenje od sanskara i iskoračenje iznad dobra i zla Kada dođe do savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara. Sve reci i formulacije ograničavaju Istinu. um ugleda Dušu. pepeo umnogome olakšava čišćenje posuda zaprljanog masnoćom. To je Presvet ljenje. hirurg . nakon stoje um ugledao Dušu. a da se u blizini nalazi drugi čovek koji je izvrstan plivač i da hoće da ga spasi. Međutim. Slučajevi o kojima ćemo govoriti izabrani su jer imaju moć da dubinski osvetle suštinu značenja pojmova nasilja i nenasilja. ne dovodeći ih u vezu sa njihovom živom suštinom. već i sveukupni tok života. nego može prouzrokovati i utapanje spasioca. Na duši nikad ništa nije ni bilo ispisano. Duhovno razumevanje nadilazi formulacije Duhovni život je stvar dubokog uviđanja a ne mehaničko prilagođavanje nametnutim pravilima. jer one vrše direktan uticaj na ideologije koje oblikuju ne samo pojedinačna dela. jer Duša nije um nego Bog. moraju se upustiti u duboku istraživačku analizu formulisanih načela. Slučaj davljenika Situacija broj 1. Čovek koji se davi nastoji da očajnički ščepa onoga koji mu pritiče u pomoć. mir. Na ovom stupnju postoji samo jedno nedeljivo postojanje čije su odlike beskonačna ljubav. Neprekidna borba između dobra i zla je prestala. Zato će spasilac morati. pre nego što pristupi spašavanju. a ono što preostaje jeste čista posuda uma koja odražava Istinu kakva jeste. da nijedno izlaganje u vezi s tim predmetom ne može biti celovito ukoliko se sve te raznovrsne situacije ne uzmu u obzir. To je isto kao kada loše sanskare preklope dobre sanskare. kada um ugleda Dušu. on se mora rastočiti u Duši da bi Duša spoznala samu sebe kao Istinu. Dovoljno je razmotriti samo neke od tipičnih. čak i ako ta pravila slove za visoko vredna. Pepeo je sigurno poslednja stvar na ovom svetu koja bi se mogla dovesti u vezu sa masnoćom. koji nadilazi um. Duša ostaje uvek neuprljana ali se to vidi tek onda kada um postane čisto ogledalo koje odražava Istinu. to nije isto kao i kada Duša spozna sebe samu. Sanskare su se taložile u umu a ne u duši. njegov zagrljaj je tako grčevit da ne samo da njegovo spasenje može učiniti nemogućim. dubljeg značenja reči.

Dalje. Sila se primenjuje iz dobrostivih pobuda. Međutim. u većini slučajeva pacijent daje svoj pristanak na operaciju. A ne može se smatrati ni nenasiljem. mada je upotreba sile bez prethodnog pristanka žrtve prisutna. Pretpostavimo da besan pas trči unaokolo i da postoji mogućnost da ugrize nekog školarca.mora da ukloni zaraženi deo tela. odnosno nenasilje. oružanom silom suprotstavio agresivnom napadu. koja se ogleda u napadanju i iskorišćavanju slabijih naroda. osnovni motiv ipak spašavanje davljenika. Ova akcija podrazumeva nenasilje. Dva poslednja slučaja pokazuju da u situacijama gde se stvarno pojavljuje nasilje. bez prethodne saglasnosti onoga nad kim se sila primenjuje. ne samo da odustaje od toga. Borbu u cilju odbrane slabijeg naroda ne možemo smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. Borba tu predstavlja primer pružanja otpora agresiji bez sebičnih motiva ili lične koristi već isključivo u cilju odbrane slabijeg naroda. se neznatno razlikuje. Komentar u vezi slučaja hirurškog zahvata Situacija broj 2. ni u ovom primeru nemamo očigledan slučaj nasilja. Agresivni narod može pretrpeti mnoge gubitke. sila je u ovom slučaju primenjena za dobro davljenika bez ikakve namere da mu se nanese povreda ili zlo. već mu mirno objašnjava jevanđelje ljubavi. Kao prvo. Slučaj agresivnog naroda Situacija broj 3. Ovde je takođe prisutna primena sile (čak i sečenje tela). kako prema pacijentu tako i prema onima koji bi mogli da se zaraze u kontaktu s njim. Pretpostavimo da je slaba ali arogantna osoba pljunula i uvredila fizički jačeg čoveka. Komentar u vezi slučaja agresivnog naroda Situacija broj 3. . postepeno leci od duhovne slabosti ili nemoći. sila se ovde primenjuje ne samo za dobro slabijeg naroda. Slučaj besnog psa Situacija broj 4. neki drugi činioci daju rečima ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ značenje koje prevazilazi ono koje im se uobičajno pripisuje. jer se on. jer se ipak vrši odsecanje jednog dela tela. Upotreba sile. pa se ono stoga može nazvati nenasilno nasilje. ali je to nenasilje jakog. a nastavnik odstreljuje besnog psa da bi zaštitio decu. ali je možemo zvati nenasilnim nasiljem. može se zvati nasiljem. Potreba za složenim razmatranjem Prve tri gore pomenute situacije jasno govore da se pitanje da li neka situacija predstavlja nasilje ili nenasilje. kroz otpor pružen njegovoj agresiji. koji ima dovoljno snage da zgromi arogantnog čoveka. ovde primena sile ne predstavlja nasilje u uobičajenom smislu. Komentar n vezi slučaja davljenika Detaljna analiza situacije broj 1. a sila ne samo da se primenjuje bez njegovog prethodnog pristanka već i protiv njegove svesne volje i htenja. to jest žrtve. operacija nema samo za cilj da spreči širenje bolesti kod pacijenta već i širenje zaraze na okolinu. ali se ne može smatrati ni slučajem nasilja ni slučajem nenasilja u uobičajenom smislu reci. I pretpostavimo da snažniji čovek. pa čak biti i potpuno uništen. već u jednom višem smislu to je takođe i za dobro agresivnog naroda. Pošto nije bilo zlih namera. Uprkos tome što se radi o nanošenju zla i štete. u tom smislu se može reći da se ne radi o slučaju nasilja. Međutim. Ovakvo nasilje nije u stvari nasilno. ali za dobro pacijenta. a da se neki drugi narod. Slučaj nenasilja jakog Situacija broj 5. Pretpostavimo da je jedan agresivan narod izvršio napad na slabiji narod iz sebičnih pobuda. Ubijanje besnog psa zaista sadrži nasilje ali u njemu nema mržnje. Sa ove posebne tačke gledišta se može reći da su u ovoj situaciji zastupljeni i nasilje i nenasilje. vođen plemenitom željom da spasi taj nejaki narod. takođe je veoma zanimljiva i poučna. ne može rešiti dok se ne uđe u mnoga tanana i složena razmatranja u pogledu detalja i motiva koji su je podstakli. Sečenja tela nožem se isto lako ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. pokazuje da je.

ne može resiti uvođenjem kakvog opšteg pravila. ni pod kakvim okolnostima ni jedna primisao o nasilju ne pohodi njegov um. a dobrobit za ostale se javlja kao sporedni rezultat. ne smatraju nikoga neprijateljem. ne treba se ravnati prema frazama (ma kako uzvišeno zvučale) koje se zasnivaju na necelovitim. gde nije u pitanju samoodbrana ili lični motiv. Zaštita slabijeg je vid služenja bez sebičnih motiva Zaštita slabijeg predstavlja značajan vid nesebičnog služenja i deo je karma-joge. kada se ove dve situacije pažljivo izanaliziraju i uporede. manjkavim idejama o tome staje nasilje. Tu nema mnogo razlike. Primena. jeste . Nasilje III Nenasilno Nasilje (zasnovano na neograničenoj ljubavi) Nasilje koje se vrši isključivo u odbranu slabijeg. a ujedno kažnjavajući napadača navodi ga na pokajanje. Prema tome.njihove opravdanosti ili neopravdanosti. iako nisu doživeli sebe kao jedno sa svime kroz Realizaciju. Oni nastoje da napadača pridobiju ljubavlju rizikujući svoje živote ne zbog straha. Nikada. razjašnjenje njihovih stvarnih vrednosti ili pomankanja vrednosti .on na taj način spašava život i Čast te žene.koja je iznad svih suprotnosti . već snaga istinski kreativne akcije nelične prirode.Poređenje između slučaja agresivnog naroda i slučaja hiruškog zahvata Slučaj pružanja otpora agresivnoj naciji veoma je sličan slučaju amputacije inficiranog dela tela. To je nenasilje jakog. U slučaju operacije glavni rezultat je dobrobit pacijenta (nad kim se sila primenjuje). kada je neophodna. nije ni pasivnost ni slabost. Slučaj snažnog čoveka koji nudi propoved umesto revanša (situacija broj 5) predstavlja nenasilje. Dakle. Međutim. već zbog ljubavi. Svako delo treba da bude spontani izraz božanske ljubavi . kada muškarac hrani ženu koju je napao drugi muškarac sa zlim namerama . ne tako lako rešive duhovne činioce i probleme. ali ne i pasivnost. da bi napad koji se pred uzima u odbranu slabijeg imao nepobitnu duhovnu vrednost. a dobrobit agresivnog naroda (protiv koga je primenjena sila) javlja se kao sporedni rezultat. je u svakom slučaju nasilje. II Nenasilje Hrabrog (zasnovano na bezgranično čistoj ljubavi) Odnosi se na one koji. a šta nenasilje. nalazimo da je uticaj u oba slučaja dobar. Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Nenasilje I Čisto i Jednostavno Nenasilje (zasnovano na božanskoj ljubavi) Ovde čovek vidi sve kao svoje Sopstvo i iznad je i prijateljstva i neprijateljstva. Razjašnjenje slučaja pobesnelog psa i nenasilja jakog Situacija broj 4. Glavni rezultat borbe protiv agresivnog naroda jeste dobrobit slabijeg naroda. u potpunosti je opravdana kao neophodno sredstvo zaštite ugroženog. Na primer.i da se zasniva na duhovnom razumevanju van svakog kanona. Pravilno razumevanje statusa nasilja i nenasilja u šemi duhovnih vrednosti iziskuje sagledavanje prave suštine postojanja. sile u te svrhe. Oni sadrže mnoge. kako za one koji su meta primene sile tako i za sve ostale. ili joge akcije. Međutim. Duhovno razumevanje je izvan svih pravila Detaljna analiza i poređenje svih ovih raznovrsnih slučajeva iznosi na videlo činjenicu da se pitanje nasilja ili nenasilja . ono je opravdano jer u njemu nema mržnje i počinjeno je isključivo s namerom da se osigura bezbednost dece koja bi mogla da budu ugrožena od strane besnog psa. on mora biti oslobođen sebičnih motiva ili mržnje.

nenasilje hrabrog je izvodljivo za one pojedince kod kojih se razvila snažna čežnja za postizanjem uzvišenog stanja. Nasilje bez sebičnosti je ono nasilje koje se vrši u samoodbrani od podmuklog napada. Pošto je prisutna mrva sebičnosti (sinu je to. nisu raspoložene da slušaju propovedi o tome kako treba težiti postignuću uzvišenog životnog cilja. fatalno. kao što smo to već naglasili. neophodno je da ih prvo pripremi za nenasilje hrabrog. navesti ih da slede principe nenasilnog nasilja . a tragalac koji ima čežnju da postigne to uzvišeno stanje treba da započne sa praktikovanjem onoga što smo nazvali nenasiljem hrabrog. i samo iz tog razloga. Oni nastoje da razoružaju napadače uz pomoć ljubavi i rizikuju svoj život ne zbog straha.nasilja izvršenog isključivo u odbranu slabijeg bez ikakvih sebičnih motiva. to jest. a njen sin je brani takođe nasilnim putem. spadaju u ovu vrstu. nesebični napori naroda da se odbrani predstavljaju nasilje bez sebičnosti. nezasluženoj dobiti i tako dalje. Prerani pokušaji da se u vreme rata nepripremljene mase nauče nenasilju hrabrog ne samo da neće uspeti. nego iz ljubavi. da ljudi prestanu da pružaju otpor napadaču iz straha i ni iz jednog drugog razloga. nesebični napor naroda da se odbrani predstavlja nasilje bez sebičnosti. njega će individualni tragači za Bogom postizati tako što će prvo slediti načelo nenasilja hrabrog. već će dovesti do toga da u masi preovlada nenasilje kukavice. Na sličan način. tako izraženu ljubav zovemo ograničenom ljudskom ljubavlju. Na primer. Kao što smo već napomenuli.nenasilno nasilje. VI Sebično Nasilje (zasnovano na mržnji i strasti) Kada je izvršeno nasilje iz sebičnih pobuda od strane nekog pojedinca ili naroda u težnji za moći. kada je u pitanju čast nacije. kada je čast nečije majke dovedena u pitanje nasiljem nekog pohotljivog čoveka. Tako. Prema tome. dokle god čisto i jednostavno nenasilje stoji kao cilj života. mada nisu dostigli jedinstvo sa svepostojanjem kroz Realizaciju. Prema tome. poklonik postaje jedno s Bogom. Nijedan drugi sebični motiv ne srne da se potkrade u ovaj oblik nasilja. Mase bi se takođe mogle podučavati i voditi u pravcu nenasilja hrabrog tako što bi se navele da slede principe nasilja bez sebičnosti umesto nenasilnog nasilja. to se zove sebično nasilje. ne smatraju nikoga svojim neprijateljem. onda čovek brani svoju majku. ako neko ima nameru da vodi mase u pravcu čistog nenasilja. IV Nasilje Bez Sebičnosti (zasnovano na ograničenoj ljudskoj ljubavi) Ovde je nasilje počinjeno u samoodbrani. Nenasilje kukavice je. na kraju krajeva. a zatim da se postepeno uvedu u nenasilje hrabrog. Široke mase koje ne osećaju poriv i intenzivnu žudnju za jedinstvom sa Bogom. Kada se dostigne stanje čiste božanske ljubavi. A da bi se taj cilj praktično postigao neophodno je. kao u slučaju neprijateljskog napada. Takođe. V Nenasilje Kukavice (zasnovano na bezgraničnoj slabosti nečijeg karaktera i uma) Oni koji se ne opiru napadu zbog straha. na primer. Isto važi i za sebično nasilje. Kada izbije rat onda mase. u slučaju kada je neko podmuklo napadnut i bez dodatnih sebičnih motiva. Jedini praktičan način da se oni dovedu do krajnjeg cilja jeste da im se u svest usadi načelo nenasilnog nasilja. Da bi se postigao ovaj cilj mora se svesrdno žudeti za njim. kaže se da on sledi načela nasilja bez sebičnosti. makar u početku. Ovakvu čežnju većina ljudi ne oseća. odnosno za nasilje koje zarad sebičnog cilja sticanja moći ili nekog drugog sebičnog cilja vrši pojedinac ili čitav narod. Čisto i jednostavno nenasilje jeste beskonačna ljubav. To je cilj života. kada je čast nečije majke dovedena u opasnost zbog napada nekog pohotljivog muškarca. moraju se postepeno voditi ka ovom cilju uz pomoć . zatečene iznenadnim napadom. kada je zbog neprijateljskog napada čast nacije dovedena u pitanje. njegova vlastita majka). Nenasilje hrabrog pokazuju oni koji.

kontrastiranja i relativnog postojanja. postaje blagotvoran za nerve. Čak i u grehu i zločinu u izvesnom smislu postoji savršenost. a nenasilje hrabrog pod etiketu ˝ljubav˝. Čitavo čovečanstvo se kreće između ekstrema savršenosti i nesavršenosti. Savršenost u dualnosti je relativna Zlo nije samo zlo. on je i vrlina u najmanjem stepenu. čime on zaslužuje najveći prezir. sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. ipak. a nenasilje kukavice se rada iz straha. već pod etiketu ˝dužnost˝ . to je i snaga u najmanjem stepenu. što je u suprotnosti s ljubavlju. Celokupno vidljivo postojanje. dejstvo i učinak se menjaju u zavisnosti od primene. Posmatrajući savršenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu. ili ako je savršen u pevanju.načela nenasilnog nasilja i nasilja bez sebičnosti. Motive i njihove posledice ljudi uvek procenjuju prema opštedruštveno prihvaćenom shvatanju dobra i zla. međutim. dok otrov (kao što je strihnin) dat u malim količinama kao sredstvo za osnaženje. Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. Svi oblici dualnosti imaju minimum. Postoji duhovno Savršenstvo koje se sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti. Na primer. Mada hrana sama po sebi ne može biti otrovna. slabost i snaga. čovek dolazi do zaključka da se i savršenstvo. a savršenost. mora postati jasno da su nenasilno nasilje i nesebično nasilje samo sredstva za postizanje životnog cilja . Loše i dobro. ono je i dobrota u najmanjem stepenu. porok i vrlina. koje samo delić mnogostrukog manifestovanog sveta. beskrajno suprotni. Na primer.to jest. A u tom kontekstu. nenasilje hrabrog se rađa iz ljubavi. Različitost dve suprotne sile se ne može poništiti. nenasilje hrabrog i nenasilje kukavice u oba slučaja jeste nenasilje. postoje samo u kategorijama poređenja. koji predstavlja briljantnost neke određene osobine ili svojstva. I. može se stepenovati. kao i nesavršenost. ali se može izdejstvovati preobražaj jedne u drugu silu kada se pravilno usmeri kroz odgovarajuće kanale. ne smeju se brkati sa samim ciljem. Sa stanovišta unutrašnjeg motiva. Drugim recima. u skladu sa karma-jogom što je u krajnjem ishodu povezano sa neograničenom ljubavlju. a porok minimum vrline. možda nije savršen u nauci. savršenost podrazumeva briljantnost određene sposobnosti ili svojstva. Kada je neko ubistvo izvršeno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo zaključiti ko je ubica. koja nije u domenu dualnosti. neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. Ovakav oblik savršenosti. savršenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. Savršenost u domenu dualnosti je samo relativna savršenost. isto tako se može stepenovati. već kako to okolnosti zahtevaju. maksimum i međustupnjeve. Stoga nenasilje kukavice podvodimo pod etiketu ˝ne-ljubav˝. kao sredstva. Postoji takođe i ono savršenstvo koje se vidljivo ispoljava u području dualnosti. kao i sve ostalo što potpada pod zakone dualnosti. Zato se ova briljantnost može lako zamisliti kao uveličana predstava neke dobre osobine iz domena ograničenog iskustva . A sve ove pojave zapravo su izraz jedne jedinstvene Stvarnosti u različitim stepenima. čistog i jednostavnog nenasilja ili beskonačne ljubavi. Unutrašnji motiv nenasilja kod hrabrog je toliko jak da bi on položio i sopstveni život u korist beskrajne ljubavi. Hrana kada se pogrešno uzima postaje otrov. Dok sa stanovišta formalnog nenasilja oni nisu u suprotnosti. njihovi unutrašnji motivi su. mada je u početku pobuđeno ljudskom ljubavlju. Nenasilno nasilje nije podvedeno pod etiketu ljubav. Može se nazvati savršenost tek kada se poredi sa nečim nesavršenim. treba pažljivo razlučiti od duhovne Savršenosti.jer je to dužnost koja se obavlja nesebično u korist drugih. Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava čak i u kriminalnim delima. Duhovno savršenstvo nije isto što i briljantnost određene sposobnosti U granicama dualnog sveta. i obratno. Savršenstvo Dva vida savršenstva Da bi se stekla jasna predstava o tome šta se podrazumeva pod savršenstvom. onda je posredi savršen zločin. a porok nije samo porok. slabost je minimum snage. briljantnost u jednom pogledu ne mora da znači briljantnost u svakom pogledu. zlo je minimum dobra. Na kraju. slabost nije samo nemoć. a unutrašnji motiv nenasilja kukavice se svodi samo na očuvanje sopstvenog života. neko ko je savršen u nauci možda nije savršen u pevanju.

već kako to nalaže priroda situacije. bilo zarad njihovog duhovnog spasenja. a ne da bi zadovoljili nečiju radoznalost. Ono će se izraziti kroz ovu ili onu oprečnost. Ovakva osoba ne može da zadrži uravnoteženost uma i da istovremeno održi korak sa vratolomnim životnim obrtima. te da je sve što naizgled postoji u domenu dualnosti i što je dokučivo intelektom. Zbog toga Savršenstvo i nadilazi oprečnosti i ujedno predstavlja racionalni odgovor na sve moguće situacije u životu. on će to saznati. Kada se služe svojim savršenstvom. Savršenstvo mora biti svestrano Duhovno Savršenstvo znači pun razvoj svih aspekata ličnosti. ili savršenog ubicu. ali će biti vođen isključivo duhovnim razlozima. biće privremeno sretna i uživati u doživljaju harmonije sa svetom. Savršenstvo omogućava savršenu prilagodljivost i nepokolebljivu smirenost u svim situacijama ne dovodeći u pitanje Istinu . Srce Savršenog je istovremeno meko kao pamuk i čvrsto kao čelik. Savršenstvo ujedno obuhvata suprotnosti i prevazilazi ih. Savršenstvo uključuje suprotnosti Ako pokušaš da shvatiš prirodu Savršenstva putem utvrđenih standarda (što uvek podrazumeva prisustvo suprotnosti). Ako živi u sredini koja pozitivno ocenjuje sposobnost koju je razvila.što kod ljudi koji još nisu dostigli svestrani razvoj. Njegova savršenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom Postojanju. muzika. Krišna je dokazao Ardžuni. koji je bio Njegov posvećenik. savršenog nitkova. dok je Savršenstvo iznad njih. Bio je savršen u svemu. tako i duhovno savršeni može da se bavi univerzalnim aktivnostima a da ga one ne vezuju. Da je poželeo. U duhovnoj Savršenosti leži briljantnost u svim njenim vidovima. već je predstavljao oličenje Savršenstva. Isto tako. Pošto direktno čita misli svih bića. Nauka. snaga. Ona se ne može uporediti ni sa čim iz područja dualnosti. slabost. mogao je prikazati Sebe kao savršenog pijanicu. . što znači da Savršenstvo mora biti svestrano. Duhovno savršeni će ispoljiti najviši nivo briljantnosti u svim vidovima života kojima će se prema potrebi prikloniti isključivo radi duhovnog uzdizanja drugih duša. Savršenost duhovno ostvarenih duša ne spada u područje dualnosti i kao takva je sasvim van domašaja uma. Savršenstvo se ne svodi ni na jednu od oprečnosti. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim verbalno izraženim mislima: misao dolazi prva. Njemu nije bilo neophodno da ga. izaziva nedoumicu. Oni prikazuju savršenost samo ukoliko se za to ukaže duhovna potreba. ukoliko poželi da iskaže briljantnost u ma kojoj oblasti. zato Savršeni nije vezan ni jednim pravilom i ni jednim ograničenim idealom. Zato pravo Savršenstvo podrazumeva savršenstvo u svakom pogledu. da je prividno uništenje tela i uma zlih Kurua.zlo. a ipak. ali to bi šokiralo svet. iskazati. prikaže. ona zna da osim Boga ne postoji ništa. Kao što čovek koji je navukao rukavice može dotaći svu prljavštinu sveta a da se ne uprlja. savršenog grešnika. dobro i zlo za njega su samo snovi. to je uvek samo u svrhu duhovnog uzdizanja drugih duša. a njeno iskazivanje kroz reči sledi kasnije. Ako poželi da sazna nešto pre nego što se to ispolji. on se ne oslanja na iskazivanje misli. veČno promenljivim životnim gibanjima. oni to čine bez unutarnje vezanosti. Duhovna savršenost obuhvata sve vidove savršenosti Kada duhovno savršeno biće upotrebljava svoje znanje i moći. Savršenstvo u jednoj stvari i nije Savršenstvo. Mada je posedovao savršenstvo u svakom pogledu. a ne prosto da bi prikazali sebe kao savršene.svakodnevnog života. na taj način ćeš ga zasigurno ograničiti i time promašiti pravo značenje Savršenstva. Kada neka osoba postane duhovno savršena. Ne treba. Ali ako se nađe u neprijateljskoj sredini gde se ta sposobnost smatra nepoželjnom. Njemu reci nisu neophodne. Potpuni razvoj ljudske razboritosti Ljudske aktivnosti ograničene su suprotnostima. samo puka iluzija. Za duhovno savršenog Bog je jedina Stvarnost. umetnost. u ispunjavanju Njegove misije. iz čega proishodi nefleksibilnost ili nesposobnost da se čovek prilagodi brojnim. Krišna kao i ratar ne samo da je bio duhovno savršen. osećaće se promašenom i njen mir će biti narušen. međutim. a lošima . zamišljati da u Savršenstvu nema elemenata ljudskosti. mada ne isključuje mogućnost da bude izraženo kroz neku od njih. to je samo jednostrani razvoj neke sposobnosti ili osobine. on će je. On je iznad dobra i zla. bez ikakvih poteškoća. njegov zakon dobrima donosi dobro. Tužan čovek se trudi da smehom razveje tugu. Savršenstvo se može manifestovati ubijanjem ili spasavanjem u zavisnosti od toga šta situacija zahteva u duhovnom smislu. koje je On pogubio.

to je u potpunosti razvijena razboritost koja je kod čoveka tek u zametku. Kroz svesno i radosno jedinstvo konačnog i Beskonačnog dobija se Savršenstvo. materija. Tako on može nastaviti da živi u svojoj materijalnoj i društvenoj sredini ne žudeći za njom i. Duhovni život Istinska karma-yoga U pravoj karma-jogi. oslobođen od svih žudnji. U takvom životu svest nije sputana svetovnim i materijalnim stvarima. ili kada Beskonačno prekine svoju tobožnju povučenost i postane čovekom. Na ovim primerima vidimo kako. postoji prava usklađenost između materijalnog i duhovnog aspekta života. postajući prekomerno nametljiva. međutim. niti da se uljuljka u duhovnom blaženstvu. takvo Beskonačno je već ograničeno nemogućnošću da se potvrdi kroz konačno i u konačnom. već ga treba iskoristili za duhovne potrebe. U oba slučaja Beskonačno i konačno nisu odvojeni jedno od drugog.AH čak ni Savršeni. Tada imamo Beskonačno koje sebe razotkriva kroz konačno i pritom ne biva zarobljeno. nevezan kakav jeste. ono postaje savršeno. Materija kao instrument ispoljenja duha Pravilna usklađenost između materijalnih i duhovnih aspekata života ne može se ostvariti ako im se prida podjednaka važnost. Ograničeno biće koje je svesno ograničenosti svog bića svakako nije Savršeno. Umu se ne dopušta da uroni u materijalni život želja koje ga nagrizaju. Duhovnost iziskuje podređenost materije a ne njeno uklanjanje Zahvaljujući raznovrsnim željama uma. a za koketu je potraga za čulnim doživljajima najviši smisao života. materija nastoji da prida sebi važnost koja joj ne pripada. postane potpuno svestan svog pravog položaja. i konačno koje prevazilazi svoj osećaj ograničenosti u punom saznanju daje ono zapravo otkrovenje Beskonačnog. koji je beskonačno sretan. On je došao do saznanja da materijalna dobra sama po sebi ne sačinjavaju suštinu života. Savršenstvo Samog Boga postaje očevidno tek kada On Sebe ispolji u formi čoveka. ali kada postane svesno da je jedno sa Beskonačnim. Savršenstvo se postiže kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek. To je još jedan slučaj Savršenstva. ili životu savršenog delanja. na delu. Savršenstvo ne može pripadati tako shvaćenom Beskonačnom. kroz raznovrsne žudnje uma. Znači. ali istovremeno ne izbegava da živi životom svakodnevnice. za pohlepnog je gomilanje novca od najveće važnosti. To je moguće ostvariti tek kada duh. Ako pod Beskonačnošću čovek podrazumeva nešto što je suprotno od konačnog ili odeljeno od konačnog i neminovno drugačije od konačnog. To se upravo i događa kada čovek odbaci iluziju da je konačan i postigne Božanstvo ostvarenjem svoje božanstvenosti. Tada čovek može i dalje posedovati materijalna dobra. sprečava izražavanje duha. tako materija dobija na vrednosti samo kada kroz nju slobodno protiče istinski kreativni život. nego igra ulogu fleksibilnog instrumenta ispoljenja duha.i mera duhovnog i onda izbalansirati. Da bi se duhu povratilo dostojanstvo nije potrebno odbacivati materijalno. nije lišen smisla za humor. Savršenstvo je kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek Savršenstvo nije osobina Boga kao Boga. Duh mora da ima. . Drugim recima. Služiće se njima kao sredstvima za ostvarenje duhovnog života. ali će prestati da se vezuje za njih. Ne može se uzeti mera materijalnog . biće sposoban je da podredi svojim duhovnim ciljevima. U dobroj ravnoteži materija ne nameće svoje pravo. Savršenstvo postoji onda kada čovek definitivno prevaziđe svoje granice i ostvari svoju beskonačnost. ta prednost se ne ispoljava tako što se izbegava i odbacuje materijalno. Bog koji svesno preuzima ograničeni ljudski oblik je Avatar. Drugim recima. niti čoveka kao čoveka. Za pijanicu vino je sve. nesumnjivu prednost nad materijom. i uvek će imati. a gubi vrednost kada mu se suprotstavi. već tako što se materija koristi kao sredstvo za ispoljenje duha. Koristimo ga da bi se suočili sa problemima života i uhvatili se s njima u koštac sa duhovnog stanovišta. Baš kao što je muzički instrument vredan samo kada kroz njega odzvanja pesma muzičara a postaje smetnja ako ne služi toj svrsi. Beskonačno mora da otkrije svoj neograničeni život u konačnom i kroz konačno ne dozvolivši pritom da u tom procesu bude zarobljeno i sputano. ali ga one više neće ni očaravati niti mu donositi brige. Savršenstvo ne čini čoveka nečovečnim već nadčovečnim.

umetnost i politika mogu biti u službi duhovnih ciljeva Obzirom da fizičko telo i ostale materijalne stvari mogu pomoći duhovnom životu. Stoga savršena osoba ne gleda s visine na lepe stvari ili umetnička dela. Sloboda duha koja se izražava kroz izbegavanje dodira sa svetom i povlačenje u kakvu pećinu je negativna sloboda. Telesnost nije neminovno prepreka duhovnom životu Materijalne stvari imaju manju ili veću vrednost u zavisnosti od uloge koju igraju u duhovnom životu. nego oplemenjivanje svetovnog u duhovne svrhe . Lepe stvari redovno gube vrednost postajući predmetom nečije žudnje. onda takvo povlačenje ne pomaže postizanju stvarne slobode. na društvena ili naučna dostignuća. Nevezanost ne treba pogrešno tumačiti kao nedostatak ljubavi i naklonosti. Sve veroispovesti i svi kultovi ističu važnost nekog fragmentarnog aspekta života. Čovek neće pokazati duhovnost tako što će se interesovati za neku imaginarnu. mir. onda ono ima svojih prednosti. i u tom svojstvu ga nazivamo hramom Božijim na zemlji. a umetnička dela počesto se preobraćaju u sredstva kojima se pothranjuje. da bi izrazio vrhunac svojih mogućnosti. kao što je to slučaj sa savremenim ratovima. politički zanos kome nedostaje duhovne dubine može postati pokretačem društvenog i internacionalng haosa. prava duhovnost se ne odnosi prema njima neprijateljski. duhu je potrebno da se opremi telom.Sloboda duha ispoljena putem vlasti nad materijom Jednom kada je postignuta prava usklađenost materije i duha. radost. što ne znači da im je dopušteno da ostanu hladni i ravnodušni. Nevezanost podstiče pravilno razumevanje i omogućava pravilno .Lepe stvari su izvor čistote. sve ovo što smo pobrojali su istovremeno sredstva kojima se ostvaruje duhovni napredak . To je istinski duhovni život. ˝Telo˝ nije antiteza ˝duha˝. Uzmimo. već je i najvažniji preduslov za to. već traži načina da se izrazi u njima i kroz njih. Stvarna sloboda je izvorno pozitivna i mora se izraziti kao prirodna dominacija duha nad materijom. S druge strane. Naučna dostignuća mogu da spasu čovečanstvo od suvišnih teškoća i patnji. Ljude koji traže duhovnost izvan života. Ukoliko je takvo povlačenje privremeno. kao da ona nema nikakve veze sa materijalnim svetom. Jednako tako. Duh pokriva i obuhvata život u celini. više nema te oblasti života kroz koju se božansko ne može izraziti. Nauka. i kao takav ne priznaje veštački postavljene međe. iskorišćava nečiji egoizam i ostale manjkavosti. sa svrhom da se rezimiraju svetovni doživljaji i razvije nevezanost. Nevezanost ne samo da omogućava da se pravilno vrednuju stvari. no taj isti konj može postati problem za jahača ukoliko se poslušno ne odazove njegovoj volji. da povratimo dah u životnoj trci. jer je bit duhovnosti jedan obuhvatan prosvetljen odnos prema svim raznovrsnim životnim situacijama. One pothranjuju naše opsesije i obmanjuju nas pogrešnim utiskom da zavisimo od spoljašnjih objekata. dok umetnička dela oplemenjuju i uzdižu svest ljudi. Stvari same po sebi nisu ni dobre ni loše. a političkim sredstvima može se ostvariti univerzalno bratstvo ljudi. Istinsku duhovnost ne treba brkati sa kratkotrajnom ponesenošću nekom novom modom. Prestaje potreba da se beži od svakodnevnog života i njegovih zapleta. Suprotstavljanje tela i duha neizbežno završava osudom tela. Daje nam vremena da predahnemo. Neprianjanje ne znači ravnodušnost Od onih koji bi hteli da žive duhovnim životom zahteva se da u žarištu svetovnih zbivanja održe nevezanost. a tako potčinjene. Naučna dostignuća mogu se zloupotrebi ti za uzajamno uništavanje. ili pak.da bi ljubav. ulogu koju u duhovnom životu igra fizičko telo. Telo tako postaje posrednikom ostvarenja božanskog života na zemlji. Duhovnost obuhvata život u celini Život duha je izraz Beskonačnog. Ali ako se čovek povlači u strahu od sveta ili zbog nedostatka poverenja u duhovnost. Na nju ne utiču nikakvi ˝izmi˝. ne uzimajući u obzir da je istinska duhovnost celovita. Duhovni život nije okretanje leda svetovnom području. zavisti ili gramzivog prisvajanja. Međutim. radosti i inspiracije. usku i posebnu oblast života. Božanskoj igri mogu se potčiniti sve materijalne stvari ovog sveta. Materijalne stvari postaju dobre ili loše u zavisnosti od toga da li propuštaju božansko ili ga ometaju. Želje nas obmanjuju i sprečavaju da vidimo stvari kakve jesu. na primer. mada ono može ometati njegovo delovanje ukoliko odbije da se uskladi sa potrebama duha. Telo koje se poslušno povinuje zahtevima duha vremenom postaje kanal kroz koji se carstvo nebesko spušta na zemlju. telo postaje prepreka duhovnom postignuću tek kada se povlađuje njegovim zahtevima. Njegova prava uloga je da pomogne ostvarenju duhovnih težnji. lepota i duhovna Savršenost ispunili sva bića. potraga neće odvesti nikuda. one postaju saveznici samopotvrđivanju duha. Jahaču koji kreće u bitku je potreban konj.

Videti stvari onakve kakve jesu znači shvatiti njihovu pravu vrednost. što su okusili samo ljudsku ljubav. Nesebično služenje Karma yogin se kloni kako haotične aktivnosti tako i pasivnosti Karma-jogin izbegava da se upusti kako u haotičnu aktivnost proisteklu iz sebičnih želja. Obična ljudska ljubav se ispoljava samo u odgovarajućim okolnostima. pobožnim prilikama. Njegov svakodnevni odnos prema svetu je izražavanje dinamične i kreativne božanstvenosti koja se prostire svuda i produhovljuje sve na šta Savršeni Učitelj upravi svoju pažnju. ali postupajući tako. proglasili beznačajnim. u kome se jedino vodi računa o što potpunijem oslobađanju božanskog u svim fazama života. ne čineći svest zavisnom od spoljnih objekata.sagledavanje vrednosti stvari. tako i u prividnu neaktivnost potpunog neželjenja. Ona ne čeka na retke trenutke niti traga za posebno tužnim. nezavisna od spoljašnjih okolnosti. najverovatnije će ubiti i mnoge druge nedužne mrave. lepote ili dobrote u ljudima koji ga okružuju. Duhovni život je sveobuhvatnost slobodna od prianjanja i opažanje u kome nema upletenosti. Život duha je neprekidno ispoljavanje božanske ljubavi i duhovnog razumevanja. budući da izvire iz unutrašnjeg izvora. čak i onda kada je potpuno nesebično. Onda ni duhovnost vise ne traži izolovan ili ekskluzivan izraz. mora se podvući razlika. a oba ova aspekta božanstvenosti su neograničene univerzalnosti i neosporne sveobuhvatnosti. stvari i događaji postaju deo simfonije stvaranja. Mnogi dobri ljudi se uporno trude da se izbore za društvenu pravdu kroz državne institucije. Duhovno razumevanje ne može poteći iz slepog oponašanja Između duhovnog razumevanja kao neodvojivog dela duhovnog života i svetovnjačke mudrosti kao esencije ljudskih odnosa i običaja. Zato slepo praćenje svetovnih konvencija nije pouzdan znak da se mudro postupilo. Ali u šta vodi njihova aktivnost? Svaki tako rešen problem praćen je stotinama novih problema u vidu nepredvidivih i nekontrolisanih sporednih rezultata. Ona je odgovor na određene vrste događaja od kojih zavisi. Stoga božanska ljubav ne traži poseban kontekst u kome bi se izrazila. bude vodeno duhovnim razumevanjem. božanska ljubav je. Čovek će instinktivno zamahnuti da kazni tog mrava. znači osloboditi se tvrdokorne opsednutosti njihovom nestvarnom izolovanošću i posebnošću. oni neretko postaju nesvesni pokretači novih zala. Nerazumno služenje proizvodi haos i pometnju Pretpostavimo da su se mravi razmileli po čoveku i da ga je jedan ujeo. Ako nedostaje radosti. Veoma je važno da služenje. Duhovni život je život u pozitivnoj slobodi. Svetovni ljudi misle da će stati na put zlu suprotstavljajući mu se. Svetovni ljudi smatraju da je nešto ispravno. On vodi život nesebičnog služenja u kome nema ličnih motiva. nepovezanih delova. pa po tome kroje svet za svoje istomišljenike. Svetovni običaji i navike predstavljaju gotovo uvek kolektivni učinak dela materijalno nastrojenih ljudi. on neminovno biva uključen u aktivnost kroz koju . u kome se duh uliva u materiju i zrači kroz nju bez ograničavanja. U duhovnom životu nema nekritičkog oponašanja. i ne oseća se manje vrednom baveći se običnim fizičkim. Iz tog razloga se ispoljava i u prilikama koje su oni. Nasuprot tome. intelektualnim i emocionalnim potrebama ljudi. smatrajući ih suviše običnim i svakodnevnim. Istinska duhovnost je svestrana Stvari i događaje zemaljskog postojanja čovek doživljava kao tuđe i neprihvatljive sve dok ga ne preplavi val duhovnog razumevanja. vrednost koju one imaju kao delovi manifestacije Jedinstvenog Života. Duhovna mudrost ne prihvata bezuslovno svetovne običaje i navike. Jednom postavljeni na svoje pravo mesto u melodiji života. on mora da se temelji na istini i osećaju za istinske vrednosti. a progledati kroz veo njihove varljive višestrukosti. nema više posebnih. ali ako ga udari. Ona se ispoljava i u onim trenucima kojima neprosvetljeni najčešće ne pridaju preveliki značaj i preko kojih prelaze. Savršenom Učitelju biće to dovoljan povod da ih obaspe božanskom ljubavlju i oslobodi ih iz stanja materijalnog ili duhovnog siromaštva. Božanska ljubav kao kreativan i dinamičan odgovor životu Duhovni život postaje jedinstven i integralan. jer nerazborito nesebično služenje može da prouzrokuje haos i pometnju. Pokušavajući da izvrši pravdu nad jednim mravom.

ona uvek ima od toga duhovne koristi. definitivno može smatrati rđavom uslugom. političari. Ovo što je rečeno u primeru davanja hrane odnosi se i na poklanjanje mnogih drugih stvari . jer on nepogrešivo poznaje situaciju i njene duhovne zahteve.opipljivih i neopipljivih. već i sebi samom. može pokazati lošim u posebnom slučaju. Mada od nesumnjive duhovne važnosti. Ta druga misao olakšava čoveku da održi nevezan stav i štiti ga da ne upadne u zamku lažnog dobročiniteljstva. jer ona ne ume da pruži pravu. ako pristupi nesebičnom služenju sa duhovnim razumevanjem. vi činite upravo to deleći joj milostinju više iz navike nego iz razumevanja. Služenje koje se vrši bez ikakve pristrasnosti Sa duhovne tačke gledišta. bez sumnje. Međutim.se nanosi nepravda ostalim mravima. njene akcije samo unose haos i pometnju. Iako vaš motiv nije bio da takvu osobu zadužite. Pomisao ˝nekog zadužujem˝ je prva koja se javlja kad čovek počinje da služi. uvek će ostati mnogo toga nedovršenog. mada se pod normalnim okolnostima davanje hrane izgladnelom smatra dobročinstvom čija se ispravnost ne može dovesti u pitanje. Nesebično služenje se zasniva na razumevanju Služenje u duhu nesebičnosti uvek blagotvorno deluje na karma-jogina. Dok se. Iako nesebične. delotvornu uslugu bez nagomilavanja dodatnih problema. sa više tačke gledišta. tako se ono što je dobro za ljude uopšte. Čak i nerazumno služenje donosi duhovnu dobit Iz navedenih razloga ljudi bi morali da budu pažljiviji i izbirljiviji u svom dobročiniteljatvu. ne treba da ih obeshrabri u nesebičnom služenju. ali bi bilo šteta da se i oni. Stoga jedini način da se čovek oslobodi karme jeste da ostane potpuno nevezan tokom služenja. Oni koji stupe sa mnom u kontakt treba da razviju duboko razumevanje života i da nauče da služe bez stvaranja pometnje. U sličnoj situaciji se nalazi osoba koja kroz jedan svoj impuls velikodušnosti biva uvučena u vrtlog društvenog života. iako on ne očekuje rezultat ili nagradu. Kao što je moguće čoveka vezati gvozdenim ili zlatnim lancima. ali postupajući na taj način. Osećaj nepotpunosti javljaće se sve dok . s uske tačke gledišta. a pružajući hranu čoveku koji dolazi kod vas sa takvom sklonošću. vi ga svojim dobročinstvom u stvari samo dodatno opterećujete. međutim. Savršeni Učitelj može da proglasi rđavom uslugom u duhovnom pogledu. Sklonost ka prosjačenju stvara nepoželjne sanskare. Čak i ako nerazborito pruži kakvu nesebičnu uslugu. neke posebne okolnosti zahtevaju da se gladnome ne da hrana. Prividno služenje može biti i štetno Ono što obični ljudi smatraju dobrom uslugom. vi uvećavate breme njegovih sanskara. ono se. Jer čak i ako osoba nepromišljeno učini kakvo dobročinstvo. Istina je da jedino Savršeni Učitelj nikada ne greši u proceni situacije i njenih duhovnih zahteva. on sam će. mada mu naizgled činile dobro hraneći ga. to može smatrati pružanjem dobre usluge. ˝dužan sam jer mi se pruža prilika da služim˝. a ne pogrešna procena situacije i njenih duhovnih zahteva. i to za njegovo dobro. Tako. tako je moguće da se neka osoba na duhovnom planu veže za svoja loša ili dobra dcla. imati koristi od toga. akcija mora da proističe iz savršenog razumevanja života. ali se ona može poništiti suprotnom mišlju. I tako. suzdrže od spontanog poriva za nesebičnim služenjem da ne bi nenamerno učinili kome kakvu rđavu uslugu. Ta činjenica. taj vid služenja je po svojoj prirodi nedogledan. nesebično služenje mora da se zasniva na razumevanju. stvarnu opasnost pri služenju imamo u situaciji kada vas na dobročinstvo navode lažni motivi. koji ne mogu biti toliko sigurni u ispravnost svojih procena. već će ujedno doprineti materijalnom i duhovnom blagostanju svih koji su s njim u vezi. Da bi predstavljalo najveću blagodat za sve uključene. Služenje zasnovano početnici na duhovnom putu. društveni reformatori i ostali dobri ljudi. Baš kao što ono što je hranljivo za zdravog čoveka može predstavljati otrov za bolesnog. Bez obzira koliko čovek postigao na ovim područjima. neće izbeći nanošenje patnje drugima. onda time ne samo da nanosite duhovnu štetu primaocu. vi postajete vezani za svoja dela i tako vezujete samog sebe. Da bi predstavljala čist blagoslov univerzuma. on ne samo da će i sam imati duhovne koristi od toga. Ukoliko uživate u služenju a pritom vaš ponos raste dok mislite da činite dobru stvar. a da pritom nije savladala veštinu nesebičnog služenja. Stoga razumno milosrđe traži duboko poniranje u duhovne zahteve situacije. Ako nekome činite uslugu da bi ste ga lime obavezali i zato što to godi vašoj sujeti.

to je neprekidno služenje drugim oblicima njegovog Sopstva. Tako i Bogoostvareni živi požrtvovano ne zato što želi nešto da postigne. Ono je željno davanja a ne uzimanja. Da bismo razumeli materiju koristimo materijalna. čime se čovečanstvo ujedinjuje i postaje nesebično i darežljivo.opterećeno žudnjom za rezultatom. Um. Srce crpi vitalnu snagu iz najdubljih duhovnih poriva. Međutim. na trenutke ima iskustva duhovnog jedinstva i stoga pokazuje sklonost ka davanju. Materijalistički koncepti nisu od koristi u duhovnim istraživanjima Um je navikao da se bavi materijalnim stvarima. jer je već potpuno ispunjen ostvarenjem Beskonačnog.služenje bude povezano sa idejom o postizanju određenog rezultata. a njegova svest nije zasenčena čežnjom za nečim neostvarenim. već zato što je takva struktura božanskog života u srcu Stvarnosti. požrtvovanost i služenje. opteretili su svoj um večitim bremenom. Služenje nakon Ostvarenja Nema ostvarenja Beskonačnog kroz obračun sa beskrajnim nizom posledica. On više ne oseća potrebu da postignućima obogaćuje svoj rast. Veliki je. metod srca. a energija koja pokreće intelektualno razumevanje u sferi materijalnih stvari izvire iz požude i želje. Oni koji kroz život služenja ciljaju na izvesne i sigurne rezultate. ovakav pristup unapred je osuđen na neuspeh. um nastavlja da se kreće utabanim stazama. S druge strane. ono više nije . u svom pokušaju da razume duh nezavisno od srca služi se poređenjima iz materijalnog sveta. njegovu sreću ne umanjuje nesavršenost ili patnja života u drugim formama. Najviši oblik razumevanja. sto on ni u kom slučaju nije. Srce intuitivno prihvata vrednosti koje pojedinac progresivno ostvaruje prolazeći kroz raznolika iskustva pojavnog sveta. tako u duhovnom pogledu.koji se temelji na čulnom opažanju i na izvođenju dokaza sve do zaključka postoji neposredniji metod. služenje nakon spoznaje Istine je spontani izraz duhovnog razumevanja istinske prirode Sopstva. u kome duh spoznaje Sebe bez ikakvih pomoćnih sredstava ili posrednika. a duh se može pojmiti jedino kroz sam duh. Pošto njegova radost proističe iz spoznaje Božanstvenosti u njemu samom. koji ga neizbežno navode na pogrešan utisak daje duh jedan objekat uma. što znači da nastavlja da se oslanja na koncepte kojima se ranije koristio u intelektualnom poimanju materijalnih stvari. retko se sreće i najteže ga je postići. Putevi duhovnog razumevanja Duh je nepojmljiv umu Različiti putevi koji vode duhovnom razumevanja najbolje se mogu shvatiti ako se već na samom početku postavi jasna granica između duha i materije. koji pokrivaju prividne i površne . Srce. izražavajući se kroz neposrednu intuiciju unutarnjeg života. To bi ličilo na pokušaj da se vidi ušima i čuje očima. koje na sebi svojstven način oseća jedinstvo života. jaz između služenja pre ostvarenja Istine i služenja nakon ostvarenja Istine. čineći ga sebičnim i posesivnim. Zato između unutrašnjeg glasa srca i produkata uma. Kod većine ljudi um i srce su u zavadi i upravo taj njihov međusobni razdor stvara pometnju. pažnje usmerene na postizanje duhovnog razumevanja. um je prezasićen doživljajima mnogostrukosti i razdvojenosti. Srce ne interesuju dokazi ili intelektualne potvrde koje um traži baveći se materijalnim stvarima. U konkretnom bavljenju materijalnim svetom. Kada se okrene duhovnim problemima. Materiju možemo pojmiti urnom ili intelektom na osnovu podataka dobijenih od različitih čula. osećajući u svojim unutrašnjim doživljajima treperenje ljubavi. a ne zato što svojim sijanjem hoće nešto da postigne. Sunce šija jer mu je to u prirodi. Punoća njegovog bića je blagoslov za život drugih oblika i snažno ih uznosi kako u materijalnom. Ali srce. Život Čoveka-Boga je život služenja. Služenje kao jedna od osnovnih karakteristika života Bogoostvarene osobe iz osnova je različito od služenja onih koji još nisu ostvarili Istinu. želi da bude ispunjeno kroz ljubav. ne mogu mu biti od pomoći za poimanje duha. a da bismo razumeli duh koristimo duhovna sredstva. jer koncepti koje je intelekt razvio u cilju razumevanja materijalnih stvari. On svoj život ne usmerava ka nekom cilju s nadom da će ga ostvariti. I mada daje značajne rezultate u objektivnom svetu. i stoga potpiruje egocentrične sklonosti koje razjedinjuju čovečanstvo. Duhu je bolje pristupiti srcem nego umom. doista. Konflikt uma i srca Pored metoda uma .

Čak i pod pretpostavkom da se neka osoba. Tačno je da. na činjenicama baziranom znanju koje je prihvatljivo intelektu. Duhovnost se ne sastoji u intelektualnom pronicanju u istinske vrednosti. Umu je nedostupna priroda Boga kao Okeana Ljubavi. a ne kroz intelektualnu potragu za čudima. potvrde. jer trajna sreća dolazi tek kada nastane potpuna oslobođenost od želja. Kada su čoveku oči uprte u rezultate delovanja umesto u suštinu. što nikada ne srne biti cilj. Jedino je znanje poteklo iz unutrašnjeg ostvarenja dostojno da bude nazvano duhovnim razumevanjem. a ono daleko više zavisi od srca nego od uma. biće privrženost ili iz straha ili iz osećanja dužnosti. izvođenjem čuda. onda je to samo jedan vid proračunate sebičnosti. Ona ne može nastati kao rezultat pogodbe. a obe su odsutne u suvoparnom. zahtevaju od mene da im. Ali ljubav nije ljubav ako se ne javi sama od sebe. Spolja izgleda kao da ovo najviše stanje neželjenja podrazumeva nedelovanje. Duh se može sagledati jedino srcem Iz tog razloga ne izvodim čuda čak ni za svoje najbliže i najdraže. ostaje na površini života. Skrivene dubine okeana života mogu se ispitivati isključivo u dubini srca. Saznanja do kojih su neki tipovi jogina došli putevima uma su intelektualna i suvoparna. Ljubav se ne može rasplamsati na osnovu zaključivanja. Ostvarivo je tek u nadmentalnom postojanju. ali je svega nekoliko istinski srećnih. takav život predstavlja najniži nivo čovekovog postojanja. Um mora da bude prevaziđen da bi se doživelo duhovno blaženstvo neželjenja. to neće obavezno otvoriti i njeno srce. a ne ljubav samu. površno kakvo jeste. Zahtevi uma koče spontani izliv ljubavi koja je jedini oslonac i hranitelj istinske duhovnosti. to znači da je rešavanju duhovnih problema pristupio umom i tako uzurpirao oblast srca. samodovoljnost i ispunjenost. on stupa u oblast za koju je merodavno srce. Svako traga za srećom. Najviši nivo čovekovog postojanja odlikuje oslobođenost od želja. Na primer. Pre bih pristao na to da uopšte nemam pristalice nego da čudima uveravam ljude u svoju božanstvenost. Ako hoćete da budete sigurni u objekat svoje ljubavi pre nego što pružite ljubav. Znanje poteklo iz intelekta je puka informacija. To jest. Međutim. nema ni blaženstva ni lepote postojanja. Um želi da poseduje sve moguće stvari. mnogi ljudi bi prvo da se uvere u moju božanstvenost da bi mogli da me zavole. neminovno dolazi do sukoba. ako bi neko samo pokušao da sedi mirno. A tamo gde nema ljubavi. Ubeđivanje takve vrste je češće prepreka nego pomoć ostvarenju najviše ljubavi . pružim vidljive dokaze o mom duhovnom položaju. uverenja. nego u njihovom ostvarenju. Ali svrha takvih iskustava nije jačanje misaone žudnje za intelektualnim dokazima. Umom možete dobiti teoriju ljubavi. bez ikakvih Želja. i da im ta iskustva pomažu da još više otvore srce. Um traži potvrde i dokaze Um stupa u kraljevstvo srca tako što zahteva dokaze i uveravanja pre nego što se prepusti ljubavi. Privrženost koju ona može iskazati prema Bogu nakon tog hladnog otkrovenja.aspekte života.kojoj je potpuno nevažno šta dobija od objekta ljubavi. pomoću čuda ili drugih sličnih konkretnih stvari. pa shodno tome. Potvrde i dokazi postaju važni onda kada su čoveku potrebne garancije da bi postigao sigurne i opipljive rezultate u objektivnom svetu. traži konkretne dokaze. Nesputanu ljubav ne mogu stvoriti ubeđenja koja pripadaju oblasti uma. voleći me. Nezavisnost od želja moguća je samo u nadmentalnoj egzistenciji Ljubav i radost su jedine bitne stvari u životu. Ono daje senku a ne suštinu stvarnosti. Ona im ne mogu pružiti duhovno blaženstvo svojstveno ljubavi. Harmonija uma i srca Intelekt većine ljudi je opterećen bezbrojnim željama. S duhovne tačke gledišta. i. Intelektualna ubeđenja koče spontanu ljubav Kada um traži potvrde i dokaze (u smislu konkretnih dokaza i čuda kao ispomoć duhovnom razumevanju). Zapravo je potpuno stanje neželjenja neizvodljivo sve dok životom gospodari um. . intelektualno uveri da Bog postoji. Vi ne možete voleti intelektom. ubrzo bi shvatio da je postizanje stanja neželjenja izuzetno teško i da se ono može održati isključivo kroz žestoku duhovnu aktivnost. održavajući punu svest (što znači da ne dozvoli da ga uhvati san). ljudi imaju duhovna iskustva koja do tada nisu imali. Bog se mora spoznati kroz ljubav. i da ga je lako dostići.

Kada je vreme oblačno. od jednog do drugog razočarenja. Umesto da čini pokušaje da ih prevaziđe. brzo se razočara svojim izborom i onda čeznutljivo počinje da razmišlja o prepuštanju. o seksu se sudi na bazi suprotnosti koje pripadaju ograničenom umu. a posle toga. Pitanje seksa Osnov polnosti Seks je svakako jedno od važnih pitanja sa kojim se um suočava u sferi dualnosti.i počinje bespogovorno da prihvata ono što mu srce nalaže. bez uplitanja uma. a srcu treba ostaviti slobodu da. privlačenje ili odbijanje . Pa ipak ne može svesrdno da prihvati nijedno od ta dva. mračno je i turobno bez obzira padala kiša ili ne. on vam samo može reci kako da postignete ciljeve proistekle iz intelektualnih izvora. Više ne postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se glas srca čuo i praktično primenio u životu. ne u takvu ravnotežu koja za posledicu ima sučeljavanja uma i srca ili srca i uma.kao što su radost ili patnja. bez obzira da li je požuda zadovoljena ili ne. znajući da će duša ostati svejednako neispunjena. Takozvani konflikt između religije i nauke pojavljuje se tamo gde nema razumevanja za relativan značaj ova dva tipa znanja. Požuda je jednako prisutna kako u potiskivanju tako i u zadovoljavanju polnog nagona. Kada je uspostavljen takav sklad. Uzaludno je pokušavati da se uz pomoć uma dopre do istinskih vrednosti. kada je ljudski um zamračen požudom. životnog elana i istinske sreće nema. Kao što stalno pokušava da sabije život u jednostranu šemu alternativa . već da deluju u skladu. Kaže se da su um i srce pravilno uravnoteženi onda kada oba služe svojoj svrsi i kada vrše svoju funkciju bez mešanja u funkciju drugog. um biva uhvaćen u kolo prepuštanja i obuzdavanja. Kao i sve ostalo u ljudskom životu. Harmonija uma i srca predstavlja najvažniji uslov celovitog. iako zna da će oba rešenja dati podjednako razočaravajuće rezultate. samo odredi životne ciljeve. Tako. čas za oslobođenjem. Um i srce se svakako moraju dovesti u ravnotežu. usamljenost ili društvo.tako je i u pogledu seksa um sklon da razmišlja o prepuštanju ili obuzdavanju kao o jedinim alternativama. nastoji da se vrati veslačkom obuzdavanju. um napušta ulogu sudije . Ravnoteža se ne postiže veštačkim napinjanjem. a kada se prepusti uživanjima. isto tako. nepodeljenog života duhovnog razumevanja. Kada proba obuzdavanje. pribegavajući veslačkom obuzdavanju. Znanje zasnovano na poznavanju činjenica valja podrediti intuitivnom opažanju. Zato um treba da deluje u skladu sa srcem. već je tu samo da sluša naredbe srca. Um većine ljudi prihvata samo one ciljeve koji su ponikli iz želja. a to je poricanje duhovnog života. Prema tome. postaje svestan svoje vezanosti za čula i počinje da žudi za slobodom. Ta harmonija ne znači da oni zamenjuju svoje uloge. samim tim. Srcu treba da bude data potpuna sloboda u određivanju ciljeva života Um je riznica učenosti. Žudnjom uznemiren um tka iluzornu sliku sreće koja će se javiti nakon zadovoljenja. on luta od jedne do druge oprečnosti. Njihove funkcije niti su istovetne niti istorodne. um mora prvo da shvati da su oba rešenja podjednako produkti imaginacije koja deluje pod obmanjujućim uticajem požude. dobro ili loše. međutim. onda on stvarno služi da obogati duhovni život. Um je naizgled primoran da prihvati ili jedno ili drugo rešenje. najvitalnijih problema ljudskog života. um je neizbežno uznemiren u oba slučaja. . Um vam ne može reći koje su stvari vredne posedovanja. Prepuštanje i obuzdavanje kao krajnosti Da bi resio pitanje seksa. Um ostaje nezadovoljan obema krajnostima i tako nastaje jedan od najsloženijih. života opterećenog željama i života potpuno slobodnog od želja. Um ima svoje mesto u praktičnom životu. I u jednom i u drugom slučaju rezultat je pomračenje svesti zbog strasti ili želje za čulnim uzbuđenjima. A to je moguće samo kada se nalaze u takvoj ravnoteži u kojoj istinska harmonija postaje moguća. Harmonija uma i srca zahteva njihovo združeno delovanje Harmonija uma i srca rada duhovno razumevanje.Između ta dva ekstrema. ali njegova uloga počinje tek nakon što srce izgovori svoju reč.koju je uobičajio da igra u svojim intelektualnim istraživanjima prirode univerzuma . Drugim recima. u praksi je moguće ostvariti život u kome će um i srce biti međusobno usklađeni. već pametnim uravnotežavanjem. tragajući čas za srećom. Tek kada um prihvati one ciljeve i vrednosti koji izviru iz najdubljih pobuda srca. To je jedna od datosti u šarenilu ljudske prirode koja se ne može mimoići. onda um više ne diktira životne ciljeve. i. a srce riznica duhovne mudrosti.

Potreba za izborom između ta dva rešenja nestaje sa potpunim nestankom požude. Takvo obuzdavanje. i iskoriste ih za duhovni napredak vodeni idealom koga intuitivno naslućuju. Život u braku uči bračne partnere mnogim važnim stvarima dok prolaze kroz proces međusobnog usklađivanja. Dilema . potura umu prepuštanje ili obuzdavanje kao jedina dva rešenja. Izbor između celibata i bračnog života Upravo kao što celibat zahteva jačinu karaktera ali i razvija mnoge izvanredne duhovne vrline. spontano odbacivanje požude. osim ako ne postoji posebna sklonost ka celibatu. Obuzdavanje pre vodi slobodi nego prepuštanje Ipak valja naglasiti da je slobodan život pre u srodstvu sa životom uzdrŽanosti nego sa životom prepuštanja (premda se po svojim suštinskim svojstvima razlikuje od oba). istinske slobode nema sve dotle dok se um u potpunosti ne oslobodi svake žudnje. Um koji je raskrstio sa požudom više nije omamljen lažnim obećanjima prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. tako se oni sve vise rasterećuju od požude. Odbacivanje žudnje nakon buđenja Ovo je poput kretanja u kavezu. oslobađaju same požude. jer praktikuju unutrašnje. Međutim. i to sve dok se potpuno ne oslobode njenih obmanjujućih oprečnosti. Kada ga razočaraju zadovoljstva. Razumeti žudnju Potreba za prepuštanjem ili prisilnim obuzdavanjem javlja se samo ako je priroda požude nedovoljno dobro shvaćena. privučen suprotnim varljivim obećanjima. a kako zov Istine biva sve jači. međutim. tera čoveka na prisilno obuzdavanje. Život u celibatu ima svojih prednosti jer se kroz njega razvija sposobnost uzdržavanja. Međutim. zavisiće od njihovih sanskara ili karmičkih veza iz prošlosti.prepuštanje ili obuzdavanje. tragaoci prestaju da čeznu za bilo čim drugim. Istinsko buđenje je stupanje na put mudrosti. to jest same požude. Otuda je za tragaoce celibat preporučljiviji od bračne zajednice. tako i bračni život doprinosi razvoju mnogih duhovnih kvaliteta od izuzetne važnosti. za većinu tragalaca predstavlja težak. a prisutno je i osećanje nezavisnosti i nevezanosti. uprkos stalnom smenjivanju zadovoljstava i razočarenja. Um poseže za prisilnim obuzdavanjem zbog razočaranosti. um podleže lažnim obećanjima sreće i čovek se prepušta zadovoljstvima. razborito sagledavajući suštinu problema. ali pod uslovom da tragaocu samoobuzdavanje ne pada teško. a da li će joj pristupiti pridržavajući se celibata ili živeći bračnim životom. Put duhovnosti i spontanog unutrašnjeg dbacivanja požude ostaje zatvoren za one koji nemaju tu izuzetnu sreću da budu probuđeni od strane Savršenog Učitelja. Staza savršenstva je otvorena za sve tragaoce. . um se ne odriče uzroka i suštine nezadovoljstva. bilo da su u celibatu ili u braku. Bilo da se nalaze u celibatu ili u braku. Privučeni Istinom. Za obične ljude je bračni život najpreporučljiviji. Oni treba spremno da se povinuju uslovima koje su im odredili njihovi prošli životi. pa je za takve od veće koristi da žive u bračnoj zajednici nego u celibatu. Kada ga razočara obuzdavanje. večiti je pratilac požude. njih vise na omamljuju varljiva obećanja prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. onda oni počinju da se. istinsko jedinstvo ili poništenje dualnosti dostižno je samo kroz božansku ljubav koja se ne može roditi sve dotle dok postoji i najmanja senka strasti ili požude u umu. Kada tragaocima postane potpuno jasno da požuda neizbežno povlači za sobom vezanosti i patnje. a povrh toga im pruža osećanje međusobnog jedinstva. što će vremenom pouzdano odvesti u slobodu i trajnu sreću večnog života. Spontano unutrašnje odbacivanje žudnje se razlikuje kako od prisilnog obuzdavanja tako i od prepuštanja. a pravom unutrašnjem spontanom odbacivanju žudnje se vraća tek kada se izbavio iz iluzije ili probudio. um. Neophodnost jasnog izbora Staza unutrašnjeg života je ista za one u celibatu i za one koji žive bračnim životom. zloupotrebljavajući imaginaciju. obuzdavanja i prepuštanja. Istinsku slobodu i jedinstvo je moguće postići samo putem unutrašnjeg spontanog odbacivanja želje. naporom volje. te da nije opsednut njime. ponekad i neprohodan put. Staza savršenstva može se ostvariti kako u celibatu tako i u bračnom životu Međutim.Varljivo obećanje sreće Tako požuda.

Tragaoci mogu izabrati jedan od dva puta koji im se nude. Svetost bračnog života Bračni život . po svaku cenu izbegavajući jeftine kompromise. i prevazilaženja nižeg u korist višeg. jer on donosi mnoge probleme na koje se na početku nije računalo. Mogu izabrati ili celibat ili bračni život. pa strasti tu ne igraju presudnu ulogu. sanskare požude su mnogo slabije. istinsku zainteresovanost za život i njemu posveti svoju nepodeljenu pažnju. Brak ne može pružiti mnogo ako je zasnovan samo na ograničenim seksualnim motivima ili na interesima uobičajenim za poslovne odnose. Da bi se spoznala Istina. ali će u zavisnosti od njihovog pristupa bračni život predstavljati pomoć ili prepreku duhovnom životu. Opasnosti promiskuiteta U promiskuitetnom životu iskušenje da se čovek prepusti istraživanju mogućnosti odnosa čisto seksualnog karaktera je golemo. i podrazumeva da se problem seksa rešava izolovano od drugih problema. Seks u braku sasvim se razlikuje od seksa izvan braka. nema kraja tom začaranom krugu. već je imalo još i tu dodatnu manu što je skrenulo tragaoca sa pravog puta. do koga dolazi usled izbijanja nekontrolisanih strasti. Kada seksualni odnos prati osećaj odgovornosti. Samo uz maksimum obuzdavanja čisto nagonskog seksa. potrebno je da um pokaže spremnost da se usredsredi na odabrana iskustva i da se oslobodi svojih ograničavajućih svojstava. Braku valja pristupiti kao pravom duhovnom poduhvatu čiji je cilj otkrivanje najviših životnih mogućnosti. i veća je mogućnost da budu uklonjene. izvodljiv je samo onda kada čovek pokaže ozbiljnu. Rasuta i neusmerena požuda zaklanja vidik ka višim vrednostima. Ako um pokuša da razume seks tako što će istraživati sve mogućnosti seksualnih odnosa.duhovni poduhvat Pećina ljudi stupa u brak pre ili kasnije. Bračni život se suštinski razlikuje od promiskuitetnog Život u braku traži međusobno prilagođavanje i razumevanje. koji će se ispoljiti samo ukoliko se prema njemu zauzme ispravan stav. tragaoci mogu pravilno da shvate i prihvate vrednosti koje su dostižne postupnim preobražajem strasti u ljubav. Beskonačnost je dostižna u bračnoj zajednici Do Istine se ne može doći zanemarivanjem suštine života i umnožavanjem površnih odnosa sa svetom. Kada se partneri upuste u duhovnu avanturu istraživanja viših mogućnosti duha. uslovi za sublimaciju seksa su mnogo povoljniji nego kada je on jeftin i promiskuitetan. a ne samo pojedinačnih problema koji se javljaju kao posledica neke izolovane želje. U bračnom životu se dve duše povezuju na mnoge načine i to ih primorava da se prihvate rešavanja celokupnog kompleksnog problema ličnosti. tako isprepletane. Mada isto važi i za život uopšte. U bračnom životu raspon iskustava koja se mogu doživeti u zajednici sa partnerom veoma je obiman. ljubavi i duhovnog idealizma. oni taj svoj eksperiment ne smeju podrivati sitnom računicom oko pojedinačne dobiti. Kod promiskuiteta strast nadjačava um. oni na kraju dostižu Beskonačno. Razlika medu njima je . zasigurno će gurnuti sledbenika u žalosno i vrlo opasno stanje rasula. na kraju ispada da rešenje ne samo da je bilo veoma površno. Pažnja i iskrena zainteresovanost redovno izostaju u slučajevima kada um postane robom zastranjivanja i lutanja od jednog do drugog objekta.jer. Promiskuitet preuveličava značaj seksa u odnosu na druge potrebe razvoja ličnosti. pa su pojedinci osuđeni da opšte sa svojom okolinom u okviru ograničenja koje im nameće njihova izopačenost. Mada se na ovaj način problem seksa naizgled lako rešava. Postepenim uklanjanjem strasti i prelaženjem kroz sve uzvišenije doživljaje ljubavi i žrtvovanja. Nema sumnje da bračni život sadrži ogroman potencijal za duhovni razvoj. posmatraju iz različitih perspektiva mnoštva životnih okolnosti. on će postati žrtvom nepreglednih obmana . U braku. od jednog do drugog sličnog iskustva. to je izrazito naglašeno u bračnom životu. i sprečava slobodno kretanje duhovnom stazom koja vodi ka spontanom unutrašnjem odbacivanju svih želja. Ovaj proces razlikovanja višeg od nižeg. zatvarajući tako sami sebi prolaz ka dubljim doživljajima. Život u bračnoj zajednici omogućava sublimaciju nižeg u više Relativne vrednosti raznih strana jedne ograničene ličnosti mogu se najbolje uočiti kada se one. Zbog toga je to za tragaoce prava prilika da prepoznaju ograničavajuće faktore iskustva i pristupe njihovom uklanjanju. Promiskuitet u zadovoljavanju polnog nagona. S duhovne tačke gledišta je uspeŠan brak u potpunosti prožet vizijom Istine. Upravo je to razlog zbog čega je život u braku iz osnova različit od promiskuitetnih seksualnih odnosa. produžava vezanost.

Mada humani i racionalni razlozi govore u prilog kontroli rađanja i opravdavaju sve ozbiljne pokušaje da se rađanje reguliše. Odnos većine ljudi prema kontroli rađanja je kolebljiv i nejasan jer određeni argumenti govore za. onda je to pravi blagoslov za decu. I kao takav postaje arena u kojoj se zameće bitka između sputavajućih i oslobađajućih sila. to neizbežno dolazi do raspetosti između višeg i nižeg ˝ja˝. ono posredno doprinosi nastanku ratova. Njihov sukob je potreban radi slabljenja nižeg ˝ja˝ i svitanja istinskog. takav brak može postati medij kroz koji će dve duše staviti svoju ujedinjenu ljubav u službu celokupnoj ljudskoj porodici. Mada je za potrebe regulisanja nataliteta kontrola rađanja neophodna. Fizička sredstva slabe samokontrolu Fizička sredstva koja uglavnom zagovaraju pristalice kontrole rađanja su sa duhovne tačke gledišta najpodložnija kritici. Nekontrolisano rađanje povlači sa sobom sve veću egzistencijalnu borbu i stvara takvo društveno uređenje u kome će bezobzirno takmičenje postati surova stvarnost. već medu njima stvara napon koji je potreban za njihovu delotvornu i inteligentnu sublimaciju. Nema sumnje da je regulisanje nataliteta poželjno kako iz ličnih tako i iz društvenih razloga. Kontrola rađanja Obzirom na značaj rađanja dece u braku. božanskog Sopstva. iz čega proizilazi da rađanje dece bračni partneri treba da prihvate punim srcem. izbor sredstava pomoću kojih se ta kontrola ostvaruje je krajnje nesrećan. pitanje kontrole rađanja zavređuje posebnu pažnju i kritičko preispitivanje. koja su plod braka. da bi izbegli odgovornost rađanja i negovanja dece. Uloga koju deca igraju u životu roditelja je od ogromnog značaja za duhovni razvoj samih roditelja. i ona zauzvrat obogaćuju život roditelja svojim prisustvom. gde svako žrtvovanje postaje radosno i lako. Bračni život bi trebalo da bude u skladu sa božanskim planom Duhovna vrednost bračnog života neposredno zavisi od prirode činilaca koji određuju njegov svakodnevni tok. Pored toga što nameće roditeljima obavezu na koju oni ne mogu odgovoriti na odgovarajući način. Njima je lađa pružena šansa da od samog početka svog zemaljskog puta upijaju duhovnu atmosferu. Staviše. činilaca tame i činilaca svetlosti. primena fizičkih sredstava u tu svrhu je suštinski sporna i pitanje da li je opravdana. što je prava prilika za dve duše da ustanove istinsko i trajno razumevanje. Brak koji se zasniva na površnim računicama može se pogoršati u pravcu sebičnog partnerstva upravljenog protiv ostalog sveta. zaključak treba da proizilazi iz duhovnih postavki. Kada se smisao bračnog života usaglasi sa božanskim planom evolucije. U životu u bračnoj zajednici dve duše razviju toliko mnogo dodirnih tačaka da raskidanje veze praktično znači poremećaj i rasulo celokupnog toka života. a drugi protiv. U ovom. I mada se fizička sredstva kontrole rađanja opravdavaju humanim razlozima.teško uočljiva kada se posmatraju pojedinačno i u nepovezanim serijama. kod . kriminala i siromaštva. Pošto se njihovom primenom uspešno izbegavaju fizičke posledice prepuštanja strastima. to ljude. Bračni život izaziva promene u unutrašnjem životu Može se reći da bračni život na izvestan način intenzivira osnovne ljudske robleme. Širok prostor za različita iskustva kakav pruža bračni život. većina ljudi se njima služi samo u sebične svrhe. Pri pomisli na težinu mogućeg rastanka dolazi do unutrašnjeg preispitivanja i promene stavova. nakon čega postaje moguće da se uhvate u koštac sa najsloženijim i najdelikatnijim problemima. kao i u svakom drugom slučaju. već sa stanovišta koje podrazumeva dobrobit kako pojedinca tako i čitavog društva. Prisutnost dece pruža priliku roditeljima da izraze i usavrše spontanu ljubav. Pošto život prosečnih ljudi prate pomešani motivi i stavovi. omogućava da se oko oblikovane šeme bračnog života počnu organizovano sabirali razne pritajene sklonosti uma. Kada se razne sklonosti uma ovako organizovano saberu. to ne samo da ojačava sposobnost razlikovanja između viših i nižih vrednosti. Ovo pitanje se ne srne rešavati sa stanovišta nekog uskog i posebnog interesa. Deca obogaćuju bračni život Mada deca na taj način uživaju najveću blagodat bračnog života roditelja. Iz braka nadahnutog uzvišenim idealizmom može se razviti blizak odnos zasnovan na sve većoj uzajamnoj posvećenosti.

obezbeđuje kontrola rađanja iz humanitarnih razloga. ne remeteći ga veštačkim sredstvima. Zajednička odgovornost roditelja Pošto žena snosi odgovornost i breme rađanja i podizanja dece. Upotreba fizičkih sredstava štetno deluje na moć samokontrole i bez sumnje je pogubna za duhovni napredak. Radost materinstva je mnogo veća od radosti očinstva. Da bolje razjasnimo. Deca treba da su dobrodošla Onima koji nisu spremni da preuzmu odgovornost za podizanje dece preostaje samo jedan put: celibat i praktikovanje stroge umne kontrole. U dobro usklađenim brakovima ne bi trebalo da dođe do nepravedne raspodele roditeljskih obaveza.kojih se još nije probudio osećaj za više vrednosti. postaju zavisni od fizičkih sredstava do te mere da počinju da ih opravdavaju. Mada žena preuzima na sebe odgovornu i tešku ulogu rađanja i podizanja dece. A u slučaju da u tome ne uspeju. zapravo. Kada je bračni par istinski svestan zajedničke odgovornosti. Deleći i radost i patnju života. moralnu i duhovnu propast. Duhovni razvoj kroz život u bračnoj zajednici Na početku bračnog života među supružnicima postoji i strast i ljubav. postaju ovisni o njima. U cilju kontrole rađanja. čovek se ne srne oslanjati ni na šta drugo osim na umnu kontrolu. no na nesreću.sve dok posesivnu i ljubomornu . oni mogu postepeno smanjiti stihiju strasti i ojačati osnovu ljubavi. Neophodnost umne kontrole požude Umnom kontrolom se. Oslanjanje na fizička sredstva kontrole rađanja je krajnje nepreporučljivo. već će čovečanstvu povratiti svest o njegovom božanskom poreklu i duhovnom blagostanju. što ih. to nije i nemoguće. iz ropske zauzdanosti u slobodu. uz promišljenu saradnju. bolje da se ožene nego da upadnu u zamku promiskuiteta. strast na kraju ustupa mesto dubokoj ljubavi. čovečanstvo će uspeti da pređe iz stanja nekontrolisanih strasti u stanje mira. to u suštinski nije bez opravdanja. Staviše. Staviše. a zatim iza preostali deo čovečanstva (jer svi ljudi su potencijalni tragaoci). Neobazrivo posezanje za fizičkim sredstvima zatamnjuje duhovnu stranu problema i pojedincima samo otežava otkrivanje njihovog istinskog dostojanstva kao duhovno slobodnih bića. Samo promišljenom umnom kontrolom. Međutim. Oni koji nisu sposobni za celibat. nekontrolisano prepuštanje strastima neminovno izaziva reakciju i vodi u duhovno ropstvo. Jednom rečju. ne nameravajući da u potpunosti zapostave ideal umne kontrole. Sa čisto duhovnog stanovišta. u nedostatku kontrole. nepažnja ustupa mesto aktivnim nastojanjima da se uspostavi potpuna umna kontrola. Sve dok koriste fizička sredstva oni ne mogu postići umnu kontrolu. robovi navike. Premda je izvanredno teško postići takvu kontrolu. ona zauzvrat uživa u radosti hranjenja i maženja. To treba da se odvija postepeno. strogi celibat je najbolji. postepeno gube. prvenstveno za tragaoce na duhovnoj stazi. Nepromišljeno. muškarac mora da se brine o materijalnom izdržavanju i obrazovanju deteta. Upotreba fizičkih sredstava se ne preporučuje ni pod kakvim okolnostima. s jedne strane. Iako neko vreme obmanjuju sebe da rade na uspostavljanju umne kontrole (naporedo sa upotrebom fizičkih sredstava) oni je. ali svesno. oni će voljno i radosno prihvatiti odgovornost za podizanje dece. Umna kontrola ne samo da će efikasno regulisati natalitet. Oboje treba s radošću da prihvate posledice i pokažu spremnost da zajednički učestvuju u podizanju dece. oslanjanjem na fizička sredstva moć umne kontrole neumitno slabi. prilikom korišćenja fizičkih sredstava partneri uveravaju sebe da će ih koristiti samo kao pripremni korak u procesu postizanja umne kontrole. svaki neuspeh umne kontrole više pogađa nju nego muškarca. zaštita od duhovnih nesreća koje nastaju upotrebom fizičkih sredstava. čak ni onda kada ih partneri koriste samo kao privremenu i sporadičnu pomoć. Misaoni ljudi bi ovoj zanemarenoj duhovnoj strani pitanja morali pokloniti pažnju koju zavređuje. supružnici idu ka sve većim duhovnim pobedama . U tom procesu sublimacije. a u slučajevima kada kontrola zakaže. iz animalnosti u čistotu. Fizička sredstva postaju loša navika Sa duhovnog stanovišta važi da se kontrola rađanja u osnovi mora sprovoditi kontrolom uma i ničim drugim. Tako oni postaju žrtve preteranog samopovlađivanja. vodi u fizičku. Stoga je ni najbolji argumenti ne mogu opravdati. bračni par mora dopustiti da stvar uzme svoj prirodni tok. U okviru bračnog života čovek može da nauči da kontroliše životinjske strasti. kroz ropsko popuštanje životinjskim strastima. ali je zbog njegove težine malo ljudi kadro da ga praktikuje. ne podstiče na umerenost u zadovoljavanju. a sa druge.od duboke ka još dubljoj ljubavi .

Iako se nadovezuje na podljudske oblike ljubavi. kome podležu sve planete i zvezde. što je pojava nastala kombinacijama prostih elemenata. naravno. isprečivši se razumu. Ova ljubav je instinktivna i sastoji se u zadovoljavanju različitih želja prisvajanjem njima odgovarajućih objekata. je magloviti odraz ljubavi što prožima svaki delić univerzuma. i to opet zahvaljujući neobičnim kombinacijama činilaca. ljudska ljubav može ući u tri kombinacije sa razumom. Svi ovakvi oblici ljubavi pripadaju najnižem tipu. da se preko objekta ljubavi zadovolji neki telesni poriv ili želja. Kao što nam kaleidoskop dočarava bezbrojne varijacije oblika i boja koje se pred našim očima stalno smenjuju. Mada će njihov sukob doneti pometnju. viši nivo svesti koji bi se. u kojoj između ljubavi i razuma postoji ravnoteža i harmonično jedinstvo. Tamo gde se ljubav i razum pojavljuju naizmenično (smenjujući se na položaju vlasti). Unutrašnji osećaj za tu skrivenu stvarnost indirektno se ispoljava. sukobljava s njim. pa ljubav ima samo neznatni pristup u sferu mišljenja ili ga uopšte nema. u ljubavi sa njim. Ljubav u životinjskom svetu U životinjskom svetu ljubav postaje izraženija. Odbojnost je negativni rezultat privlačenja. U trećem tipu ljubavi dolazi do sinteze ljubavi i razuma . u doslovnom smislu te reči. Kod čoveka se njeno delovanje odvija naporedo sa novim činiocem. Seksualno privlačenje je drugi primer ljubavi na tom nivou. mogao najpribližnije opisati kao nadsvest. Tri kombinacije ljubavi i razuma Prema tome. sfera misli i sfera ljubavi drže se koliko god je moguće odeljeno jedna od druge. Ljudska ljubav treba da je usklađena razumom Ljudska ljubav je znatno uzvišenija od navedenih nižih oblika ljubavi jer ljudska bića imaju u potpunosti razvijenu svest.što ima za posledicu tako temeljan preobražaj ljubavi i razuma da se pojavljuje nov. i teče mimo njega. Potpuno razdvajanje ova dva aspekta duha je. radi se o neophodnoj fazi u evoluciji ka višim stupnjevima gde dolazi do prave sinteze ljubavi i razuma. u stvarnosti svi ti oblici su oblici jednog jedinstvenog života. Tigar u lovu na jelena je. Pokatkad se javlja kao sila koja se. ali ne i u međusobnoj harmoniji. Čak je i odbojnost u osnovi izraz ljubavi. Svi raznovrsni primeri ljubavi na ovom stupnju imaju zajedničku crtu. Povremeno se ispoljava i kao nedeljiva. Ljubav vlada i neživom prirodom Zakon gravitacije. u potpunosti ne zameni požrtvovana. razboritim vođenjem bračnog života parovi mogu da prođu toliko mnogo na duhovnoj stazi daje potreban samo dodir Savršenog Učitelja da ih uzdigne u svetilište Večnog Života. Ponekad se ljudska ljubav manifestuje nevezano s razumom. to jest. Ljubav Ljubav prožima univerzum Život i ljubav su nedeljivi jedno od drugog. skladna celina.ljubav. Mada je svaki oblik odeljen od drugih oblika. i privlačnosti što izviru iz same strukture materije su očigledni primeri ljubavi. Sile kohezije. poprimajući oblik svesnih impulsa usmerenih ka različitim objektima iz okoline. U drugoj kombinaciji ljubav i razum dejstvuju istovremeno. Gde ima života ima i ljubavi. ljudska ljubav se u jednom pogledu razlikuje sa od njih. Očigledan primer ljubavi na lom nivou predstavlja privlačno dejstvo magneta na čelik. U prvoj. koja je postojala na početku. imamo ljubav neosvetljenu razumom ili razum neoživotvoren ljubavlju. velikodušna ljubav. u poređenju sa normalnom ljudskom svešću. Staviše. tako i u ljudskoj ljubavi postoji . nemoguće. sfera ljubavi ostaje praktično nedostupna operacijama razuma. tako i u domenu ljubavi imamo skoro neograničenu kvalitativnu raznolikost. pošto se nešto odbija od nečeg drugog samo zato što ga nešto treće mnogo snažnije privlači. razumom. Želje utiču na ljubav na mnoge načine. naime. čak i u svetu iluzije. I najprimitivnija svest nastoji da se izlije preko svojih brana i doživi jedinstvo sa drugim oblicima. Kvalitativna raznolikost ljubavi Ljudska ljubav ima za osnovu ego-svest koju pokreću bezbrojne želje. Poput raznih vrsta cveća čije oblike krase bezbrojne nijanse. pošto ih uslovljava rudimentarna svest u čijem se okviru pojavljuju. kao uzajamno privlačenje medu oblicima.

Ljubav ne postavlja pitanje kako prisvojiti drugu osobu. čija je prvobitna svrha bila da mu služe kao sredstva za pridobijanje različitih objekata žudnje. pohlepa pokazuje najjaču tendenciju da pored prvobitnog objekta žudnje prisvoji i sredstva za njegovo pridobijanje. požuda. koja se dijametralno razlikuje od navedenog. Paradoksalno je da pohlepa. ljubav je izlivanje duha. Kada se u tragaocu rodi čista ljubav. Kod prave ljubavi postoji aktivno uvažavanje suštinskih vrednosti objekta ljubavi. ne tražeći ništa zauzvrat. Požuda je žeđ čula. Ona teži prisvajanju ljudi i grubih objekata. pa i apstraktnih i nedodirljivih stvari kao što su slava i moć. Požuda je oslanjanje na čula iz čega sledi duhovna potčinjenost čulima. Kada volite čitav svet. Voleći nekog. Zaljubljenost čini čoveka pasivnom žrtvom ubeđenja u privlačnost objekta. učvršćuje se u tragačevoj svesti kao seme koje je palo na plodno tle. ˝ja˝ pokušava da prisvoji objekat. oni moraju biti odbačeni. potrebno je neprekidno jačati sposobnost razlikovanja. ˝ja˝ se bezrezervno nudi voljenom. Vođeno pohlepom. Ljubav i zaljubljenost Da bi se pomoglo višoj ljubavi da se probije iz ljušture niže ljubavi. Vaš život je umnožen. ljubav obnavljanje. Pošto se niži oblici ljubavi stalno upliću u razvoj viših oblika ljubavi. s divljenjem. pohlepa. požuda i pohlepa su simptomi duhovne bolesti čiji se tok često pogoršava ljutnjom i ljubomorom. Dotle ljubav. Vremenom se iz . on žudi za čulnim senzacijama u vezi s tim objektom. Ne bi bilo pogrešno ove ometajuće činioce svrstati u niže oblike ljubavi ili u posledice nižih oblika ljubavi. a kada ga savlada pohlepa. u stvari ima suprotan učinak: ˝ja˝ . niže oblike ljubavi. ljutnja i ljubomora. kada ga obuzme požuda. a u ljubavi širi. U požudi se život sužava. koja nastoji da prisvoji drugi objekat. Cista ljubav. Ljutnja ili ljubomora se javljaju onda kada su niži oblici ljubavi ugroženi ili blizu toga da budu ugroženi. ali u samom tom činu čovek shvata da je voljeni već sadržan u njemu samom. je cvet duhovnog Savršenstva. Svest uhvaćena u ritmove nižih oblika teško prekida sa navikama koje je sama razvila i zato sporo napreduje. Cista ljubav. Tako čovek može postati pohlepan za novcem. Niži oblici i viši oblici ljubavi Niži oblici ljubavi sprečavaju oslobađanje čiste ljubavi. Ljubav i pohlepa Ljubav je jednako različita i od pohlepe. U ljubavi. a ljubav potpuni spokoj. Ljubav se ne može rasplamsati čisto i bez primesa sve dok se ne ispetlja iz ograničavajućih i izvitoperenih oblika niže ljubavi. on želi da ga poseduje. Ljubav i požuda Ljubav se takođe razlikuje i od požude. moći ili slavom. dok se kroz ljubav uspostavlja neposredna veza sa stvarnošću skrivenom iza pojavnih oblika.vremenom pada pod vlast objekta svoje žudnje. to je uvek božanski dar. Zaljubljenost. a ljubav kao lako iskustvo. Požuda traži za bude ispunjena.beskonačno mnogo nijansi i tananih razlika. Čista ljubav probuđena milošću Savršenog Učitelja Zaljubljenost. javlja se pad životnog tonusa i vi ste beznadežno zavisni od oblika koga doživljavate kao različitog od sebe. Pohlepa predstavlja posesivnost u svim njenim grubim i suptilnim oblicima. voli objekat svojih čula. Niži oblici su neprijatelji viših. a kada vas muči požuda. Ljudska ljubav je u toj meri sputana ograničenjima da spontano izviranje čiste ljubavi iz unutrašnjosti bića postaje nemoguće. Zaljubljen čovek zaneseno. Požuda je rasipanje. to je kao da učestvujete u životu čitavog sveta. pohlepa i ljutnja. a završava u vlasti samog objekta. vi doslovno posedujete dva centra. Niži oblici ljubavi Ljudsku ljubav okružuju i prate brojni ometajući činioci. po prvi put darovana od strane Učitelja. strast. kao što su zaljubljenost. dovodi do duhovnog ujedinjenja bića sa voljenim. Zato se požuda doživljava kao teško. a u ljubavi osećaj jedinstva i radosti. čiji je cilj da sopstvo potpuno preda objektu. U požudi je naglašena razdvojenost i patnja. Cista ljubav se rađa u srcu tragaoca kao odgovor na milost Savršenog Učitelja. Od sva tri navedena oblika niže ljubavi. ona teče slobodno i kreativno i uvek iznova ispunjava i nadahnjuje voljeno biće. Požudu prati uzbuđenje. vi kao da dodajete na svoj život još jedan. a ljubav je ispunjenost sama. Ljubav treba pažljivo razlučiti od ometajućih činilaca kao što su zaljubljenost. požuda i pohlepa mogu se svrstati u izopačene.

dok u božanskoj ljubavi. u ljudskoj ljubavi ta dva . Sve njegove misli su. A . Božanska ljubav se rada sa iščeznućem individualnog uma. ljubavnik i Voljeni postaju jedno. već ih i nadvisuje u delotvornosti dovođenja učenika do cilja. a božanska za Jednog-u-mnogima. usmerene na božanskog Voljenog. pre svega. Zrelost neće biti potpuna ukoliko tragalac u svoju duhovnu ličnost ne utka neke božanske vrline. dotle božanska ljubav rezultira u neograničenoj slobodi i razobručenoj spontanosti. Razvoj ljubavi je uslovljen i usmeren naponom između suprotnosti. a individualnost tvrdokorno istrajava sve do sedmog plana involucije svesti. on je zreo da primi Učiteljevu milost. Sve te duše su Njegovi sopstveni oblici i u odnosu prema njima On istovremeno preuzima ulogu božanskog Ljubavnika i božanskog Voljenog. na njega se spušta Učiteljeva milost. Majka koja je voljna da žrtvuje sve za svoje dete.da se sjedini sa božanskim Voljenim. A njen plod je božanska ljubav. značajnija je za tragaočev napredak od svakog drugog podsticaja.aspekta naizmenično jačaju i slabe. U božanskoj ljubavi su svi lični i bezlični aspekti u stalnoj ravnoteži. Kao Voljeni. Ljudsku ljubav odlikuje trajna odvojenost ljubavnika od voljenog. Duhovna priprema za primanje milosti Da li će tragalac zaslužiti milost Savršenog Učitelja ili ne. Bog se spušta u carstvo Iluzije jer ta prividna odvojenost ljubavnika od Voljenog na kraju dovodi do Njegovog svesnog uživanja u Sopstvenoj božanstvenosti. čovek postaje hladan. i čovek postaje šlep za unutrašnje vrednosti drugih oblika. On predstavlja krajnji i jedini pravi predmet njihovog obožavanja. potpuno apsorbovani u dubokom samadhiju (meditativni trans). uključujući i svoj život. Da bi nastavio igru ljubavi. Ona ne samo da sadrži u sebi najbolje crte svih duhovnih disciplina. doista su uzvišeno plemeniti. Božanska i ljudska ljubav Božanska ljubav se kvalitativno razlikuje od ljudske ljubavi. od njegove duhovne zrelosti. Pošto uz ogromne napore savlada brižnost. i patriota koji je spreman da pogine za svoju otadžbinu.semena razvija biljka da bi potom izrasla u drvo. snagom stalno rastuće ljubavi. U božanskoj ljubavi ljubavnik postaje jedno sa Voljenim Čak i najviši oblici ljudske ljubavi su žrtve ograničene individualnosti. A može biti da ni veliki jogini koji nikada ne napuštaju svoje pećine na planinama. dok je božanska ljubav. i kada pokaže spremnost da praktikuje uzvišenu toleranciju želeći dobro svima. u kojoj su i lični i bezlični aspekti ujedinjeni. Univerzum nastaje zbog ljubavi Zbog ljubavi je ceo univerzum nastao i zbog nje se i održava. Ljudska ljubav stvara nebrojene probleme i vezanosti. zavisi. ljubavnik najzad kida okove sopstva i sjedinjuje se sa Voljenim. stoje sastavni deo svake duhovne pripreme. kada prestane da ogovara i počne da razmišlja o dobrim osobinama drugih a ne o njihovim manama. Bog mora da pretrpi prividno raščlanjivanje na bezbrojne duše. Od trenutka kada se takva ljubav rodi. beskrajna u svom ispoljenju. S druge strane. u bezličnoj ljubavi. Ljudska ljubav je u svojim ličnim ili bezličnim aspektima ograničena. Na primer. To je usavršenje ljubavi. krut i usiljen. Čista ljubav nadmašuje sve duhovne discipline Čista ljubav. Kada ljubavnik i Voljeni postanu jedno. koji je okean božanske ljubavi. Na ovom nivou tragalac iskoračuje iz područja dualnosti i postaje jedno sa Bogom. ne osećaju tu dragocenu ljubav. učenik je zreo da otpočne rad na izgradnji božanskih vrlina. stalno traga za dušom koju će njegova milost oploditi. Čista ljubav je izuzetno retka Ljubav probuđena milošću Učitelja je privilegija koju uživaju samo odabrani. oslobođena svih stega individualne prirode. čak i na svoju sopstvenu štetu. jer on. ali to ne znači da su oni iskusili čistu ljubav kojom odiše Učiteljeva milost. Tako. probuđena milošću Učitelja. Jedna od najtežih prepreka na putu duhovne pripreme sledbenika je brižnost. umesto na sebe samog. shvaćenoj kao dužnost i obaveza. ništa ne može pročistiti tragaoca kao ovakva ljubav. jer Božanska Ljubav jeste Bog. U ljudskoj ljubavi preovladava lični ton. Takvo povlačenje svesti od svih drugih želja vodi beskrajnoj čistoti. Dok osećaj dužnosti rezultira u usiljenom ponašanju. Traga!ac je spreman da žrtvuje sve za božanskog Voljenog i nijedna žrtva mu ne pada teško. Ljudska ljubav je za mnoge-u-Jednome. dok božanska ljubav vodi ka integraciji i slobodi. Čim učenik pokaže zrelost. jedna jedina želja pohodi tragaoca . to onda predstavlja i početak i kraj.

On. njen postanak ipak ima duboki smisao. Neizmerna je. čak ni ovakva nesreća ne može dodirnuti beskonačnu Istinu kakva boravi u srcu Stvarnosti. Beskonačnost Istine se ne može uvećati dodavanjem niti umanjiti oduzimanjem. Istina nije daleki cilj u budućnosti Većini tragača je teško napustiti predubeđenje da je beskonačna Istina nešto što treba postići u dalekoj budućnosti i da čitav život ne predstavlja ništa drugo do sredstvo za njeno postignuće. Tako dolazimo do toga da je matematička ideja beskonačnosti . ona je istovremeno i njegov neprestani izazov. ništa joj se ne može dodati i ništa joj se ne može oduzeti. Ljubav je ta koja kontaktima i odnosima među individualnim dušama uliva smisao. i tako postaje pokretačem one duhovne dinamike koja na kraju uspeva da povrati svest o izvornoj jedinoti Bića. ono što je veliko u duhovnom smislu se razlikuje od onoga što je veliko u matematičkom smislu. Tako. odnosno mora izvršiti dubok uticaj na neko šire životno područje. vraćajući ih Sebi. Duhovna beskonačnost Duhovna beskonačnost ne proizilazi iz imaginarnog sabiranja lažnog. pojmljiva jedino onda kada imaginacija prestane. vidimo da je čitava zamisao lažna. poput svakog događaja koji ima svoj početak i kraj u vremenu. Ona je smisao kreacije. To je nedvosmisleno pogrešno stanovište. matematička beskonačnost je nedostižna čak i u imaginaciji. jer je sveobuhvatna i ne ostavlja prostor ni za šta drugo.kao božanski Ljubavnik. Sto je ljubav jača. Beskonačnost Istine Zbog čega nastaju greške u prosuđivanju duhovnih vrednosti Većina ljudi sa svoje svetovne tačke gledišta smatra da sve što ima duhovni značaj. ravno nuli. značaj i količine svojstveni grubome svetu nesvesno uvukli u njegovo prosuđivanje duhovnih vrednosti i tako izvitoperili njegove sudove. Međutim. Bila bi ograničena. nedeljiva i celovita. Pokretačka snaga ljubavi Ljubav je odraz Božanskog jedinstva u svetu dualnosti. Sve što se dešava u univerzumu spada u svet fenomena i kao takvo je. ona ne bi bila beskonačna. postoji veći. predstavlja njihovog jedinog stvarnog spasitelja. Međutim. U životu lišenom ljubavi sve bi se duše otuđile jedna od druge. to više kreativnog nemira izaziva. Ona je Stvarnost sama. Pometnja je nastala zahvaljujući činjenici što čovekovim procenama o duhovnoj dimenziji stvari dominiraju matematičke ideje. zemljotres u svetovnom smislu predstavlja strašnu i užasnu nesreću Čiji je ishod neprocenjiva ljudska i materijalna šteta. neminovno mora posedovati velike razmere. a jedini mogući kontakti i odnosi u takvome svetu bili bi površni i mehanički. a ne i na prošlost ili sadašnjost.produkt imaginacije zasnovan na veštačkim pretpostavkama. onda je sve što on jeste i sve što sa sobom nosi. Međutim. Stoga je besmisleno meriti je svetovnim standardima. Matematički pojam beskonačnosti Matematički pojam beskonačnosti dobijen je na osnovu predstave skupa beskonačnog broja jedinica od kojih svaka ima utvrđenu i podjednaku vrednost ili značaj. on mora imati dalekosežne posledice. sa stanovišta Istine. Nikakve promene u univerzumu ne utiču na beskonačnost Istine. kao instrument koji nas vodi u pravcu nekog događaja u dalekoj budućnosti. Ljubav je ta koja daje smisao i vrednost svim zbivanjima u svetu dualnosti. Duhovna beskonačnost Istine se ne bi promenila čak ni kada bi čitav univerzum bio uništen. pošto od svakog broja koji zamislimo. I mada je ljubav smisao sveta dualnosti. Kada se život shvati na taj način. Zapravo. Ljudi mere vrednost svakog dela prema njegovim opipljivim rezultatima. Da bi se neki čin smatrao duhovnim. Kada bi Istina obuhvatala samo budućnost. mada je čitav svet dualnosti samo uobrazilja. Ako uzmemo da svaka jedinica postoji odvojeno i sama za sebe. Na primer. Čovek je u toj meri srastao sa objektima grubog sveta da su se dimenzije. . lišeno unutrašnjeg smisla. ni za veliko ni za malo.

ljubav koju bi primio neko drugi zadržala bi svoju prirodnu lepotu. Velike i istaknute stvari nisu jedine svari u životu koje imaju duhovnog smisla. Sve neobično i upadljivo postoji samo u kontrastu prema uobičajnom i svakodnevnom i ne mora predstavljati primer apsolutne duhovne lepote. duhovna beskonačnost je takođe i manja od najmanjeg. Tako se začinje pakao goruće ljubomore. ljubav joj oduzima neko treći. Najčešće se dešava da velika darivanja prati oholost ili sebični motivi. više ne bi osećala potrebu za pojedinačnim oblicima. Punoća postojanja Pogrešno je lišavati sadašnjost svake važnosti. Duhovna neograničenost obuhvata čitav raspon života u svim fazama. Sloboda i radost nedualnosti Spoznaja duhovne Beskonačnosti kroz nedualnost Ograničenja vode poreklo iz sebičnih želja i njihove samovolje. ali je to ne čini manje duhovnom ukoliko daje onoliko koliko može. uručen s poštovanjem i nesebičnom ljubavlju. ukoliko taj osmeh ili pogled izvire iz Svesti o Istini. Kad bi se život sastojao samo od velikih stvari i kada bi sve male stvari bile izostavljene. Velike stvari Kao što nije dobro čuvati duhovne dragocenosti za neki zamišljeni trenutak u budućnosti. Duhovna beskonačnost obuhvata i najveće i najmanje Suština duhovnog života nije u kvantitetu. I kada bi ljubav primio neko drugi. U nju su uključena kako značajna tako i manje zna¬čajna dela. Nije neophodno da čovek poklanja velike količine novca da bio duhovno velik.Večno Sada Život nije predodređen da se obogati duhovnom suštinom u nekoj dalekoj budućnosti. već zbog čovekove nesposobnosti da joj se u potpunosti prepusti. poistovetivši se sa svetom u svim njegovim oblicima. skrivena u svemu. Nije cena ta koja poklonu daje duhovni značaj. već duševna čistota davaoca. razotkriće se tek kada se život sagleda i prihvati u njegovoj celokupnosti. poznavanje suštine stvari i prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Budući veća i od najvećeg. Kada je svaki trenutak ispunjen večnim smislom. osoba bi se osećala kao da je njoj upućena . Kad život izgleda prazan i besciljan. isto tako je nepovoljno pridavati važnost pojavama oko kojih se diže velika prašina.jer. Jasno opažanje poteklo iz neposesivnosti dopustilo bi joj da okusi slobodu nedualnosti i da doživi svu radost koju takva sloboda sa sobom nosi. to nije zbog dešavanja u beskonačnoj Istini. onda nema vise prianjanja za mrtvu prošlost niti čeznutljivog iščekivanja budućnosti. Da bi posedovala duhovni smisao. nego samo celovitog bivstvovanja u večnom Sada. onda život ne samo da bi bio skučen. jeste. Beskonačna Istina. stvar ne mora biti neobična niti naročito upadljiva. nego u kvalitetu življenja. Posesivnost u svim oblicima sužava život. i uvek će biti večna samoispunjenost. Za život koji se odvija u senci Večnosti nijedna stvar nije duhovno značajnija od druge. Jedino se kroz takvo bivstvovanje duhovna beskonačnost Istine može ostvariti u životu. jer on to može biti u svakom trenutku pod uslovom da um nije opterećen iluzijama. što im umanjuje duhovnu vrednost. Samo u nedualnosti leži spoznaja istinske duhovne beskonačnosti koja donosi trajno i . Na primer. Ali ako bi ta osoba sagledala tu situaciju srca očišćenog od požude. Društveni problemi Nepodvojenost znači ukidanje svih ograničenja. nego i vrlo siromašan. U večnosti nema plime i oseke niti beznačajnih perioda između njihove naizmenične pojave. Siromašna osoba nema tih mogućnosti.ne kao nešto što treba da se dogodi. već samo punoća bivstvovanja koja se ni u jednom trenutku ne iscrpljuje. istinska priroda duhovne beskonačnosti postaje dostižna . Mali poklon. podređujući je ciljevima u budućnosti. Jedino kada je um čist i smiren. ukoliko neka osoba priželjkuje ljubav druge osobe. Tako osmeh ili pogled može imati isti značaj kao i žrtvovanje života za neki ideal. već kao nešto što je bilo. tu dolazi do sužavanja i gušenja slobodnog života duha . poseduje mnogo veću duhovnu vrednost. Tako se preuveličava zamišljeni značaj prividne budućnosti na račun opažanja i uviđanja istinskog značaja zbivanja u večnoj Sadašnjosti.a osoba se bolno suočava sa svojim ograničenjima. no umesto da osvoji njenu naklonost. i iskazuje se kroz sva zbivanja nezavisno od toga da li spolja deluju veličanstveno ili ne.

Manipulacijom brojkama. Život će postati beskonačno jednostavan i celovit. sa duhovne tačke. Tako. duhovna beskonačnost Istine dopušta paradoks da se pojedinac može izjednačiti sa celinom. pravima i vrednostima može izjednačiti sa drugom osobom. međutim. Duhovna beskonačnost nije broj. U civilizaciji zasnovanoj na pravom razumevanju duhovne beskonačnosti Istine. niti će se javljati ona poređenja i procene koja su tako često bivala osloncem nabusitog i izolovanog ega. neminovno dolazi do raznih poređenja. jer će sve iluzije na osnovu kojih je svet zamršen i podeljen. priznajući nedeljivo jedinstvo. Ne postoji manje i veće. nepovratno nestati. a vrednosti se menjaju u zavisnosti od stepena u hijerarhiji. Jedno u svemu i u svakome Tamo gde postoji mnoštvo. već je i sam nedeljiva duhovna beskonačnost. pravilno shvaćena kroz prizmu nedualnosti. bez izuzetka. Trajno rešenje će se javiti tek kada ona bude viđena u svetlu istine o nepodeljivoj celovitosti i unutrašnjem jedinstvu svih stvari. uvodeći merilo unutrašnje vrednosti svega postojećeg. Sve konačnosti i ograničenosti subjektivne su i samostvorene. No i ovakav ugao gledanja još uvek je u domenu dualnosti. Manjina i većina Beskonačnost istine. niti stvarni sklad medu različitim grupama u okviru jednog društva. mržnja i požuda-su čovekove lične tvorevine. privilegija i prava. ma kako proračunatom. Na drugoj strani imamo demokratske zemlje gde o opštim zahtevima društva odlučuje mišljenje većine. hijerarhija potreba. Svet mnogostrukosti Sve dok se društvenoj problematici bude prilazilo sa stanovišta množine i mnogostrukosti. već i sa svima. U duhovnoj beskonačnosti nema mesta poređenjima. Prema tome. pa između većine i manjine neizbežno nastaje suparništvo i raskol. Kako je svako u kreaciji ne samo unutar duhovne beskonačnosti. Svaki broj. više se neće nametati pitanja većine i manjine. ona je jedna jedinstvena Stvarnost kojoj nema ravnog. brkati sa principom jednakosti. manjina neminovno zauzima neprijateljski i rivalski stav prema većini. drugo ne postoji. Nedeljivo jedinstvo Kada su opšti zahtevi društva podređeni interesima manjine. U potrazi za Bogom Različiti stupnjevi vere u Boga . Biće pokrenuta nova struja razmišljanja koja će. pa zato manjinski zahtevi ostaju neuslišeni. U društvenom životu će prihvatanje duhovne beskonačnosti Istine značiti ponovno preispitivanje kako individualizma tako i kolektivizma. neće se doći do trajnog rešenja. Za razliku od toga. Tek nakon odbacivanja samovoljne i egocentrične uobrazilje. ne može se ostvariti pravilna ravnoteža između pojedinca i društva. rivalstva i nadmetanja. vrednosti su pravilnoprocenjene zahvaljujući neposrednom opažanju Jednog u svakom i svemu. većinski zahtevi ostaju neuslišeni.nesmanjeno blaženstvo. jer samo jedna jedinstvena Istina vibrira u svakome. jedna osoba se po svom značaju izjednačava ne samo sa dve ili više osoba. Jedan-u-svemu ne može se uspostaviti putem umnožavanja i mnoštva. gde postoji mnoštvo. nužno je konačan. zasnivaju na dualnosti kao polaznoj pretpostavci. tako se svako nalazi na prvom mestu. privilegija i prava. javlja se jasno opažanje večnog smisla onoga što JESTE. Sve su to. ma kako velik. nego brisanjem lažne ideje o mnoštvu. a ne manjine. Civilizacija zasnovana na temelju duhovne beskonačnosti Istine U dualnom svetu. ali nikada sa dve ili više osoba. oblici iskrivljene svesti. Ima manjih i većih. ma kako veliki. takođe će iznedriti prava rešenja za društvene probleme koji se svi. osoba se po svojim zahtevima. postoji hijerarhija potreba. Ograničenja ljubomore i sva druga ograničenja koja sužavaju život-ljutnja. odbaciti relativna merila po kojima su se stvari do tada međusobno poredile. budući da interesima manjine nije udovoljeno. Jedinstvo kakvo se doživljava u Realizaciji ne treba.

Ona pokušava da na najbolji mogući način zadovolji svoja čula i umakne raznim oblicima patnje. ˝Ne˝. Nekoliko dana posle pomenutog događaja. Međutim. Ali uprkos neprekidnom traženju zadovoljstava. Na takav potez ga nagoni razočaranje u zemaljske stvari koje ga stalno zavode i od kojih ne može odvratiti svoj um. Bog je za njih u najboljem slučaju samo jedna hipoteza ili intelektualna postavka. put prepreci neugledni pešak. A ako ne postoji. uzgred budi rečeno. dok je jahao na konju. čak ne pomišljajući da je postojanje dublje Stvarnosti moguće. U jeku rasprave.Većina ljudi čak i ne naslućuje postojanje Boga. bilo na osnovu tvrđenja drugih. obično je neki nenadani događaji trgnu iz dogmatskog načina razmišljanja i otvore joj vidike. filozofski nastrojeni ljudi. Otuda njegovo prirodno nastojanje da ih spozna direktno. A neretko takva prilika nastupi . baš kao što je on stvarno bio princ iako to pešak nije znao iz sopstvenog iskustva. Princ mu se obrati oholim recima i zatraži da mu se ovaj skloni s puta. Ilustrativna pričica Takvu naglu promenu u načinu razmišljanja možemo ilustrovati pričom iz života nama već poznatog mudraca koji je. Njihova vera je samo toliko jaka da ih veže za rituale. ili kakva iznenadna promena položaja koja iziskuje temeljito preispitivanje i napuštanje ustaljenih načina razmišljanja i ponašanja.A da li si ti video njegovu dušu?˝ upitao je mudrac. svestan ograničenosti svog individualnog iskustva. i nastavi: ˝Priznaću te za princa samo kada budem znao da si ti princ i nikako drugačije˝. skloni da u Boga poveruju bilo na osnovu sopstvenih spekulacija. Ovaj susret rasvetli mudracu činjenicu da Bog može da postoji čak i ako Ga nije spoznao ličnim iskustvom. Ali. uzdržaće se od tvrdnje da su njime obuhvaćene sve mogućnosti. a retko poseduje životnost u meri koja je potrebna da bi se izazvala korenita promena u čovekovom stavu prema životu. Ovo možemo ilustrovati primerom iz života jednog velikog mudraca. jer je prihvatanje ili odbacivanje ovih činjenica od ogromnog značaja za njegov unutarnji život. a princ sjaha s konja i među njima se rasplamsa rasprava: ˝Ko si ti?˝ upita pešak. druge ne postoje. pij i budi veseo˝ uobičajena je filozofija prosečnog čoveka. Prosečna osoba potpuno uranja u svoje aktivnosti u grubom svetu. Otvorenost tragaoca Iako se tragalac neće zadovoljiti znanjem iz druge ruke niti pukim nagađanjima. a veru u postojanje Boga preuzimaju od svoje sredine. ˝Ali ja ne znam da si ti princ˝. postoje i oni. jer takvi nisu upoznali Boga ličnim iskustvom. pa Bog za njih ne predstavlja cilj za kojim intenzivno čeznu ili kom streme. raspravljao o duhovnim temama. . jer uspevši da zadovolji čula. Taj mudrac je jednom sa svojim prijateljem. Tako mlaka vera nikada ne može dati dovoljno podstreka ozbiljnijoj potrazi za Bogom.. Ona proživljava raznorazna iskustva radosti i tuge. odgovorio je prijatelj.˝ odgovori mudrac. Drugim recima. ˝Ovo je kraj njegovog tela ali ne i njegove duše˝. I otvorivši se na mogućnost da Bog stvarno postoji. Međutim. Ako postoji. Može to biti neispunjenje nečega za šta se pouzdano smatralo da će se ispuniti. tako osoba počinje da veruje da. Njegovu svakodnevnicu prepunu raznih događaja. on će ipak dopustiti mogućnost postojanja duhovnih činjenica koje nisu obuhvaćene njegovim dotadašnjim iskustvima. ˝Ja sam princ. onda se traganjem za Njim ništa ne gubi. pa shodno tome. traganje za Njim je potpuno opravdano. Takođe. osim činjenica koje su rezultat njenih proteklih iskustava. ne pokazuje preterano interesovanje za Njega. niti je zadovoljan izvođenjem dokaza iz drugih. Pravi tragalac stremi ka direktnoj spoznaji duhovnih činjenica Iskrenom tragaocu nije dovoljno da o duhovnim činjenicama stiče predstavu na osnovu onoga što je čuo. on postavi sebi zadatak da resi to pitanje jednom za svagda. bio i princ. čovek se obično ne upušta u potragu za Bogom poletno i voljno. on isto tako neće žuriti da to odbaci. on najčešće oseća prezasićenost. ceremonije i verovanja. već dokazanih činjenica. reče pešak. Zatim su tu oni koji pod uticajem tradicije nasleđuju pripadnost ovoj ili onoj veri. Ostaće otvoren na sve što se nalazi izvan kruga njegovog ličnog iskustva. Za njega duhovne činjenice ne mogu biti predmet praznih razmišljanja. koji bese uznapredovao na stazi. s vremena na vreme poremeti neka okolnost posle koje počinje da se pita: ˝Čemu sve ovo?˝ Ta misao se javlja kao posledica nekog neprijatnog događaja za koji čovek nije prethodno pripremio. pažnju im privuče pogrebna povorka koja je nosila telo mrtvaca na groblje. Događaji koji teraju na razmišljanje ˝Jedi. njemu. zapazio je prijatelj. Prosečna osoba ne haje za Boga Bog ili postoji ili ne postoji. Pešak to odbi. A mudrac je i dalje ostao sumnjičav jer je insistirao na ličnom saznanju. Zato. čovek ipak ne može umaći patnji. bez obzira što neće prihvatiti ono o čemu je samo načuo. Ograničenost iskustva ograničava opseg razumevanja.

pa on mora pokušati prvu. Za njega postoje samo dve mogućnosti: ili postoji skrivena duhovna Stvarnost koju su proroci opisivali kao Boga. U jasnoj i postojanoj viziji istinske prirode života i njegovog smisla. to može dovesti do ozbiljnijeg umnog rasula. pošto skrivenoj stvarnosti čije postojanje tek naslu¬ćuje nije moguće direktno pristupiti. intelektualna potraga za Bogom . Na kraju će otkriti da gaje potpuni preobražaj njegovog bića doveo do nepatvorenog sagledavanja smisla života. on počinje temeljno da preispituje vrednosti koje je do tada prihvatao bez pogovora. kada sve izgleda beznadežno. Nezadovoljan prolaznim stvarima ovog života. Tako se on okreće Bogu u trenucima kada su ga ovozemaljske stvari saterale u škripac. na kraju stiže do neočekivanog saznanja o nečem već poznatom i drevnom. i koji su dozvolili impulsima slobodu i pun zamah. Pod istim takvim okolnostima. skriven ili. I ukoliko strahovita energija uznemirene psihe nije usmerena i kontrolisana. jedinstveni duhovni eksperiment na život. za kojim je tako očajnički tragao. jer ona oslobođenu energiju obuzdava i usmerava u pravcu određenog cilja.vrši uticaj i na čovekov praktični život. ona donosi odsudnu odluku da otkrije i ostvari cilj života. to će se njegovo znanje o pravom smislu života više produbljivati. već i šta znači. stanje očaja kod inteligentne osobe proizvodi sasvim drugačije dejstvo. on onda kreativno usmerava snagu svog očaja. I ukoliko ne uoči da postoji neka. ili je sve lišeno značaja. U trenucima božanske patnje. premda kreće u potragu za nečim posve novim. On je sušta Stvarnost. On je Stvarnost viđena kroz nezamagljeno staklo . To podrazumeva posmatranje sveta iz novog ugla i ponovno preispitivanje svakog proživljenog iskustva. i sa kojom je suštinski identičan. Pronalaženje Boga je vraćanje samom sebi Sto šire bude primenjivao svoj inteligentni. a ne hipoteza. više ga ne zaokuplja isključivo ono što jeste. Ovakve katastrofe pogađaju ljude kod kojih se očajanje splelo sa nerazboritošću. pa i do pokušaja samoubistva. u kojoj je njegovo celovito biće. Ova druga mogućnost nije prihvatljiva sa stanovišta celovite čovekove ličnosti. mada u isto vreme njegov unutrašnji glas odbija da se pomiri sa mišlju da je život lišen svakog značenja. Vratiće se svakodnevnim iskustvima ne bi li pronašao nešto svetlosti na stazi. on odlučuje da rizikuje sve da bi ustanovio kakav se smisao krije iza površinskog vela njegovog života. već pokušava da dokuči njihov duhovni smisao. onda stvarno ne postoji više ništa za šta vredi živeti. on će mogući prilaz ka onostranom potražiti u svom svakodnevnom iskustvu. Njegov život prerasta u pravi duhovni eksperiment u koga su uključene sve zapažene duhovne vrednosti. Na putu da razotkrije tajnu svrhu postojanja. nju više ne napušta pitanje: ˝Čemu sve ovo?˝ Božanski očaj kao početak duhovnog buđenja Kada pojedinac svu svoju misaonu energiju uloži u otkrivanje smisla života. Preispitivanje sveta iz novog ugla Sada. Stoga. pak. gde će čovek dobiti nešto što nije posedovao i postati neko ko nije bio. U jednom trenutku njegovo brižljivo preispitivanje sabraće se u uvid koji nije bio moguć pre nego što je otpočeo traganje. nego je putovanje na kome se polako . nije tud.sama ona Stvarnost Čiji je i on deo. nepoznat entitet. Bog ili ništa Sve uobičajene utehe mimoišle su njegovo srce. do tada njemu nepoznata skrivena stvarnost. Neobuzdano očajanje je razorno Takve okolnosti mogu čoveka dovesti do krajnjeg očajanja. a sve stoje manje od Istine ostavlja ga ravnodušnim. I tako. Neusmerena snaga očaja ne vodi ničemu osim destrukciji. Duhovno putovanje nije putovanje ka novom odredištu.ili skrivenom duhovnom Stvarnošću . U trenucima takvog božanstvenog očajanja. shvatiće daje Bog. Tada započinje njena stvarna potraga za neprolaznim vrednostima. Kada želja naiđe na takvu prepreku koja joj onemogućava da bude zadovoljena. Preispitivanje proživljenih iskustava obogaćuje riznicu čovekove duhovne mudrosti. Božanski očaj predstavlja početak duhovnog buđenja jer se iz njega rada težnja za Bogoostvarenjem. a svako duhovno saznanje unosi promenu u njegov opšti stav prema životu. Njegova jedina želja postaje da po bilo koju cenu pronađe Istinu. On više ne samo da doživljava stvari. Od tog trenutka nadalje.osujećenjem neke jake želje. psiha to doživljava kao šok posle koga više nije spremna da prihvati način života kakvog je dotle bespogovorno prihvatala.

čezne da se sjedini sa Bogom. vrsta unapred stvorene predstave o cilju. dok sedma predstavlja poslednju stanicu. Proces ukidanja mnogostranog delovanja uobrazilje je postepen i ima sedam nivoa. Zato se obratnim procesom ukida osećaj otuđenosti i doživljava povratak prvobitnom jedinstvu sa Stvarnošću.raspršuje neznanje o sebi i životu. ali jedinka ostaje nesvesna te čežnje sve dok. . predstavlja pripremni stupanj za potpuno uživanje u slobodi koja će da nastupi. Stazi se pristupa onda kada se javi čežnja za dubljom stvarnošću Kao što riba koja je izvađena izvode žudi da se u nju vrati. kada bi. Ali i tada oseća nelagodnost i nejasnu i nedefinisanu uznemirenost u vidu slutnje da nešto nedostaje. Kretanje duhovnom stazom sastoji se u poništavanju posledica delovanja uobrazilje. Mnogoslojni veo koji čoveka razdvaja od Boga satkala je lažna imaginacija. U stvari. zaštićena golemim zidinama najmračnijeg neznanja. izražena i intenzivna. on će nastojati da otkrije stvarnost dublju od one koju mu dočaravaju nestalni oblici. Svaka od šest stanica je. taj mora iskusiti zatočeništvo. ili cilj. od ogromnog značaja. Višeslojna koprena satkana od uobrazilje Na duhovnoj stazi ima šest stanica. Razni stupnjevi u procesu izbavljenja iz obmanjujuće imaginacije mogu se uporediti sa snovima koji služe kao most između stanja dubokog sna i stanja budnosti. Pre no što stupi na Stazu. Taj trenutak možemo prikladno nazvati prvim posvećenjem tragaoca. Pre stupanja na stazu. ona ne može ceniti vrednost vode. u svojstvu tragaoca. sluti on od samog početka. a onda stupa u neku vrstu dodira sa Stvarnošću. želja za sjedinjenjem sa izvorom postaje jasna. Uporedo sa postepenim bleđenjem osećaja odvojenosti i egoizma. Pronalaženje Boga je vraćanje Sebi samom. hita ka njemu punom brzinom. Čovek se u izvesnom smislu privikne na neznanje. osoba se čvrsto drži ideje o svom zasebnom postojanju. tako i osoba koja je na tren ugledala blesak cilja. umesto sužanjstva. Kao što osoba koja se nalazi u tunelu još intenzivnije žudi za svetlošću kada ugleda njen tračak na kraju tunela. Iz mnogostruke lažne imaginacije iskristalisala se ego-svest. a postepeno razvija razumevanje začeto u trenutku duhovnog buđenja. Ako se tokom čitavog razdoblja svog života riba nije ni jednom našla izvan vode. Postepeno okretanje procesa delovanja lažne imaginacije unazad Osećaj otuđenosti nastao je kao posledica uzleta imaginacije. to je koprena neznanja tanja. Stupnjevi na Stazi Zatočenik ceni slobodu O vi ljudi moraju da prođu kroz period vezanosti i taj period se ne srne shvatiti kao beznačajna epizoda u evoluciji života. život bio neprestana sloboda. Isto tako. izgrađenog u periodu delovanja uobrazilje. to nešto nehotice poistovećuje s raznim stvarima pojavnog sveta. Od rođenja do smrti živela je isključivo u vodi i nije sposobna da pojmi šta voda stvarno znači za njen život. Sto je dodir sa Stvarnošću dublji. Čin oslobađanja od uobrazilje može se uporediti sa buđenjem iz dubokog sna. ne kroči na duhovnu stazu. ona bi kroz iskustvo čežnje za vodom bila kadra da shvati svu njenu važnost. na svoj način. Ali našavši se na trenutak na sovom. neprestana razočarenja u život usmeravaju ga na pravi kolosek . baš kao što se putnik u vozu privikne na pomračinu u trenucima dok voz prolazi kroz tunel. Počev od trenutka posvećenja i stupanja na stazu. odnosno skidanju slojeva koprene koja kod čoveka stvara osećaj nedodirljive zasebnosti i beznadežne otuđenosti. ograđena i konačna jedinka. tako i tragalac koji je u daljini opazio cilj. pa on ne može da prihvati nijednu drugu ideju sem da je zasebna. Da bi neko umeo da ceni slobodu. A to nešto je. narasta osećaj ujedinjenosti sa Stvarnošću. Od tog trenutka nadalje. čoveka posve obavija ta koprena sačinjena od svakojakih pogrešnih predstava. Prelaženje kroz duhovno ropstvo i prepoznavanje intenzivne Čežnje za oslobođenjem. A kada njegovo iskustvo sveta postane dovoljno zrelo. U fazama najvećeg mraka. a svest koja se javila usled težnje za jedinstvom sa Bogom uzrokuje prvi potres u čvrstoj strukturi ega. čežnja za povratkom svome izvoru prisutna je u svakom biću još od trenutka kada ga je koprena neznanja odvojila od njega. čovek ne bi shvatao pravi smisao slobode.da pronađe ono što mu je oduvek nedostajalo.

mada u stvarnosti još uvek spava. sanjareći. Nivo se može uporediti sa železničkom stanicom na kojoj se voz nakratko zaustavi. Sa subjektivne tačke gledišta.Prelazni stupnjevi na stazi su tvorevina imaginacije Skidanje jednog sloja sa vela imaginacije je nesumnjivo korak napred u pravcu Svetlosti i Istine. gde najzad dolazi do potpunog postignuća stanja Boga. Poput putnika koji umoran od napornog puta odlazi na počinak. on se najpre stopi s njim. Svaki sledeći stepenik u procesu ukidanja delovanja uobrazilje je korak dalje u slabljenju ega. Kada se tragalac domogne višeg nivoa. već ideja o tome šta ono jeste. nakon svakog podizanja na sledeći nivo. Međutim. Pretpostavimo da.nakon što je učinila napor da se uzdigne na sledeći nivo . a zatim. um počinje da funkcioniše na novom nivou pri stanju svesti koje je sasvim drugačije od stanja koje je ostavio za sobom. on doživljava neku vrstu paralize umnih aktivnosti. Imaginacija je varljiva u različitim stepenima. a zatim doživljava stanje karakteristično za taj nivo. Svaki stupanj predstavlja naredni korak u odbacivanju ego-života Pošto tragalac dospe na novi nivo. čoveku je potrebno izvesno vreme da bi mu se prilagodio. Kada dosegne sledeći nivo svesti. u mašti sebe vidite u Kini dok se zapravo fizički nalazite u Indiji. jer uzrokuju delimično uništenje ega. Nivoi i stanja Šest uzlaznih stupnjeva nalaze se još uvek u području delovanja uobrazilje. A za prethodne samadhije šest prethodnih nivoa dualnosti. pa poveruje da se stvarno uspeo na vrh. vi shvatite da se vaše telo ne nalazi u Kini nego u Indiji. Varljivi osećaj Realizacije Tokovi imaginacije ne unose nikakvu stvarnu promenu u istinsko biće Sopstva. koje se odigrava na sedmom nivou. nakon izvesnog vremena uvidi da treba da ostavi visoravan za sobom. naporedo sa usporavanjem umnih aktivnosti. . a u samadhiju je ona svesna blaženstva ili svetlosti ili moći. Tako čovek mora da prođe šest prelaznih nivoa i njima odgovarajućih stanja svesti pre nego što dosegne sedmi nivo koji je i kraj puta.prolazi kroz period umanjene aktivnosti koja se može porediti sa snom. Sve prolazne faze na stazi do krajnjeg ostvarenja Cilja. Posle perioda sličnog mrtvilu. gubitak osećaja odeljenosti praćen osećanjem jedinstva i istovetnosti sa širom Stvarnošću tako je intenzivan i dubok. To privremeno umrtvljavanje ego života razlikuje se od krajnjeg uništenja ega. Kada se stvarno probudi uvideće da je raniji osećaj budnosti bio samo san. što je poznato kao samadhi. krajnje uništenje ega se opisuje kao Fana-FUlah. različiti stepeni umanjenosti snage ega na šest posrednih nivoa zavređuju da budu pomenuti zbog njihove relativne važnosti. doživljava i znatno slabljenje snage ega. tako i svest . stigne na kakvu visoravan i tako se zadivi njome da zaboravi na svoj cilj. Kada fantazija prestane. dok se stanje svesti može uporediti sa ponašanjem putnika nakon pristizanja voza u stanicu. Obzirom daje došlo do korenite promene svih okolnosti u njegovom duševnom životu. Upravo kao kada planinar. mada ne i svog tela i svoje okoline. penjući se na planinu. ali ne dovode do njenog definitivnog prestanka. samadhi se suštinski razlikuje od sna. tako i tragalac ume da pobrka prolazne faze sa stvarnim ciljem. kojeg je stvorila njegova ego-svest. da čovek redovno ima lažni utisak da je postigao Ostvarenje. Međutim. Ali kao i krajnje uništenje ega. on se prvo stopi s njim. predstavljaju napuštanje jednog toka imaginacije u korist drugog. a napredovanje od jednog ka drugom stanju svesti odgovara prolaženju kroz unutrašnje nivoe. ali nije sjedinjavanje sa Stvarnošću. mada su sve te faze kroz koje se prolazi na stazi podjednako igra uobrazilje. na sedmom nivou. Ono što se menja nije Sopstvo. Isto tako se postepeno raspoistovećivanje sa telom i progresivno poistovećivanje s Najvišim Sopstvom može nazvati stvarnim kretanjem na Stazi. Lažni osećaj Ostvarenja koji se javlja na prolaznim stupnjevima nalik je na doživljaj spavača da se probudio. Ali kao što osoba koja je ozbiljno namerila da se popne na planinu. Priroda saniadhija Svaki stepenik u kretanju naviše predstavlja jedno stanje svesti. uočeno je da su takode neke vrste fane. a oni se podudaraju sa stepenima čovekovog osećanja otuđenosti. U snuje osoba potpuno nesvesna. tako će i tragalac pre ili kasnije uvideti da se prolazne faze moraju prevazići. ovo liči na povratak u Indiju iz Kine. To je samo odbacivanje varljivije imaginacije u korist imaginacije koja je manje varljiva. U duhovnoj tradiciji sufizma.

biti ulovljen u zamku privlačnih mogućnosti četvrtog nivoa. nema ni prilike da ispolji tu moć. Dolaženje do Samospoznaje Postupno i neprimetno napredovanje ka Samospoznaji Kada se ostvari zrelost. on nastavlja da napreduje na duhovnoj stazi i dospeva na drugi nivo. no ipak.Prve tri fane Medu fanama koje se smenjuju po rastućem redosledu. da nije niko drugi do Bog. verujući da je dospeo do kraja duhovne staze. Hodočasnik više ne razmišlja na uobičajan način. ako nastavi dalje on će uvideti svoju grešku i napredovati do šestog nivoa. Obmanjujući sebe. Rast fizičkog tela odvija se pod delovanjem prirodnih zakona. napredovanje osobe u pravcu Samospoznaje teče prirodno kao što fizičko telo deteta prirodno izrasta u telo zrelog čoveka. putnik još ne postaje jedno sa Bogom. a napredovanje tragaoca ka Samospoznaji odvija se pod delovanjem duhovnih zakona koji se odnose na preobraženje i oslobađanje svesti. ili Nirvikalpa. hodočasnik izjavljuje: ˝Ja sam Bog˝. Hodočasnik nikada nije bezbedan u smislu duhovnog nazadovanja. Hodočasnik sada doživljava posebno stanje svesti četvrtog nivoa u kome ne samo da poseduje beskonačnu moć. Oni koji pomisle da su postigli cilj. Opasnosti četvrtog nivoa Nestajanje na drugom nivou zove se fana-e-batili ili poništenje lažnog. U ovom nestanku hodočasnik gubi svoje zasebno postojanje i trajno se sjedinjuje sa Bogom. Kada putnik na duhovnoj stazi stigne na prvi nivo. Zbog svega ovoga. Nestajanje na šestom nivou naziva se fana-e-mahabubi ili utapanje sopstva (ljubavnika) u Voljenom. nastavljajući da upotrebljava svoje moći. On vidi. cilj čitavog traganja i nastojanja. postoji kontinuitet napredovanja sve do završne Fane-FUlah. odnosno Beskonačan. Ako hodočasnik ne podlegne samoobmani. Ali. budući da nema svest o svetu oko sebe. već se u njemu samom javlja veliko iskušenje da ih upotrebi. tu će doživeti poslednje uranjanje koje se zove Fana-Fillah ili krajnje poništenje sopstva u Bogu. To znači da ne samo da mu se ukazuje prilika da iskoristi svoje moći. Opažanje Boga i zadivljenost Bogom ne prekida se ni za trenutak. stanje osvešćenog Božestva Ali. shvativši daje njegovo postignuće samo jedna prolazna faza na njegovom putu. Ovde hodočasnik danima nema svest o svome telu i o svetu oko sebe i doživljava beskonačnu moć. i njegov pad je moguć sve dok uspešno ne prede sa četvrtog na peti nivo. Ukoliko podlegne iskušenjima. on će. je završna stanica na duhovnoj stazi. To je jedina stvarna probudenost. a sumnje i brige nestaju. Ovde dolazi do prestanka do tada neprestane aktivnosti nižeg intelekta. a svaka od tihfana poseduje neku posebnu odliku. no ipak. Fane petog i šestog nivoa Nastavi li hodočasnik dalje. mnogi hodočasnici misle da su ostvarili stanje Boga i ostaju zaglibljeni na prvom nivou. Fana-Fillah. ali ne fizičkim očima. a ostali koji uspeju da prevaziđu tu samoobmanu idu dalje i dospevaju na treći nivo. već i sposobnost da je ispolji. Um razgovara sa umom. . Ovaj sedmi nivo. On je sada jedno sa Bogom i tako sebe i doživljava. Hodočasnik je sada apsorbovan u blaženstvu i beskonačnoj svetlosti. prolazak kroz četvrti nivo je jedan od najtežih i najopasnijih. Ovo je videh samadhi. Hodočasnik je privremeno lišen svoje ograničene individualnosti i doživljava blaženstvo. Fana-fillah. i da su svi ostali nivoi na putu bili iluzorni. Nestajanje na petom nivou naziva se fana-e-jabruti ili poništavanje svih želja. on doživi svoju prvu fanu ili slabo nestajanje ega. ili stanje božanske kome. Hodočasnik je dospeo na suprotnu obalu ogromnog okeana uobrazilje i otkrio da je ova poslednja Istina jedina Istina. dospeće do četvrtog nivoa. Dospeo je do krajnjeg odredišta. koje je karakteristika svesnog Božanstva. To je Ninnkalpa stanje. Uranjanje u četvrti nivo zove se fana-e-malakuti ili uništenje koje vodi u slobodu. Nestajanje na trećem nivou zove se fana-e-zahiri ili poništenje privida. Međutim. Ovako zaneseni. Sada hodočasnik vidi Boga tako jasno i neposredno kao što običan čovek vidi zemaljske stvari. on je sada i izvor i posrednik mnogih nadahnjujućih misli. Sada je bezbedan i izvan mogućnosti duhovnog pada. mnogi hodočasnici na ovom uzvišenom stupnju nalaze da je veoma teško odupreti se obmani je posredi Bogoostvarenje. Fizičko telo deteta raste postepeno i gotovo neprimetno. Svest je sada potpuno povučena iz čitavog sveta. ostaju nasukani na drugom nivou. Ako se hodočasnik uspne na sedmi nivo.

o sebi ima predstavu da je mlada ili stara. Mada je na ovaj način duša postala suptilno-svesna. prelazak iz grube u suptilnu sferu postojanja. a buđenjem svežih snaga i oslobađanjem duhovne energije. Dete ne shvata kako njegovo fizičko telo raste. joge. to jest promena nivoa na kome se deluje. duša smatra da je suptilno telo i ono postaje središtem svih njenih aktivnosti.mada je. a duša postaje svesna isključivo suptilnog sveta. osoba koja putuje brodom može se kretati bilo gde po površini vode. Suptilna sfera postojanja je sada njeno novo okruženje. Grube impresije postaju suptilne. kao i kroz pometnje i sukobe. kroz sebe samu. tako tragalac lagano krči put kroz šipražje sanskara poput putnika koji se probija kroz divlju i gustu šumu. Domet i delovanje svesti Tragalac je uglavnom svestan svojih reakcija na različite situacije u životu. U suptilnoj sferi uobičajeni standardi grubog sveta bivaju zamenjeni novim standardima bližim Istini. pak.što važi i za duhovni napredak čoveka koji je stupio na stazu. zato što snop svesti pada na fizičko telo i deluje preko njega. veoma udaljena od krajnjeg cilja. Sve dotle dok nije svestan suptilne i mentalne sfere postojanja. Budući ograničen medijumom grubog tela. pa on sve svoje zamisli i aktivnosti usmerava ka grubim objektima koji su mu pristupačni. od miliona grubo-svesnih duša vrlo mali broj postane suptilno-svestan. čovek je svestan svega unutar grubog sveta. Duša ne upoznaje sebe direktno. no ipak. zapravo. koje se sastoji u postepenom odvraćanju snopa svetlosti svesti od grubog sveta. radost i patnju. uspehe i neuspehe. Prosečna osoba svesna je samo grubog sveta U slučaju prosečnog čoveka. telo samo posrednik. Poistovećenje sa fizičkim telom Na ovom nivou duša je svesna grubog sveta ali ne zna ništa o svojoj istinskoj prirodi. Poistovećenje sa suptilnim telom Pošto čovek proživi nekoliko životnih ciklusa u uslovima grubog sveta. prolazeći kroz sreću i tugu. posle dužeg vremena impresije vezane za grubi svet postepeno slabe i dotrajavaju kroz iskustva oprečnosti u vidu krajnje sreće i krajnje patnje. Domet snopa svesti uslovljen je prikupljenim sanskarama. snop svetlosti njegove svesti ne može biti usmeren na medijum suptilnog ili mentalnog tela. ona i dalje boravi u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. Područje delovanja prosečnog pojedinca svodi se na grubu sferu. Područje koje je osvetljeno snopom svetlosti predstavlja sredinu u kojoj svest deluje. Ljudska svest može se porediti sa reflektorom koji osvetljava postojanje i prirodu stvari. muškarac ili žena. od velikog je značaja. kroz neke oblike pokajanja ili. već samo posredstvom suptilnog tela. tragalac unutrašnjim putem postepeno prilazi Samospoznanju. sfera i stupanj na kome se odvija njegov život ograničeni su na grubi svet. Duša. dakle. Pošto se sva saznanja do kojih može doći putem grubog tela svode na grubo telo kao na centar svake aktivnosti. Sada snop svetlosti svesti više ne dejstvuje kroz grubo telo. tako i tragalac često nije svestan zakonitosti po kojima se kreće ka cilju svog duhovnog razvoja. Poistovećenje sa mentalnim telom Bez obzira na sve. Nemajući svesno znanje o tome. i doživljava telesna ograničenja i promene kao nešto što joj pripada. ali nije kadar da uspostavi kontakt sa suptilnom i mentalnom stvarnošću. otpočinje nov način življenja. ona prepoznaje sebe kao fizičko telo . te ono prirodno postaje osnova svih njenih aktivnosti u okviru grubog. Život u suptilnoj sferi je samo prelazna faza na duhovnom putu. kroz sklad jasnog opažanja i čvrste volje. već posredstvom fizičkog tela. ali ne može brodom stići do onih mesta koja se nalaze na zemlji ili u vazduhu. pomerajući i podstičući premeštanje osnove svesnog fukcionisanja duše sa grubog na suptilno telo. na primer. Slabljenje impresija predstavlja početak duhovnog buđenja. Kroz . nego pada na suptilno telo koje postaje njen nosač i deluje kroz njega. ali je retko kada svestan načina na koji napreduje ka spoznaji Sopstva. kroz trenutke napora i trenutke počinka. Stoga Čitav grubi svet otpada iz orbite svesti. upravo kao što je i tok rečica koje se slivaju niz planinu određen prirodnim kanalima planinskog reljefa. Sve ovo su ispoljenja raznih sanskara koje je poneo sa sobom iz prošlosti. Impresije vezane za suptilno telo troše se. primerice. budući da ne može spoznati sebe kroz sebe samu. Ona poistovećuje sebe sa grubim telom na koje pada snop svetlosti svesti.

Međutim. pa stoga vidi sebe ne kao konačno telo. ni od jednog posrednika uslovljeno znanje o samoj sebi. Proces dolaženja do Samospoznaje kroz tri sfere postojanja prate trenuci lažne samospoznaje. a svi oblici lažne samospoznaje su nešto kao privremene zamene za istinsku Samospoznaju. U novom središtu. i nalazi se u direktnom kontaktu sa duhovnom Stvarnošću. pometnji i nedoglednim komplikacijama. Duša ne može ostvariti istinsku Samospoznaju pre nego što stigne na kraj svog duhovnog puta. jeste. Duša je postala istinski svesna Sebe i dostigla Samospoznaju. on služi da osvetli istinsku prirodu duše. Lažna samospoznaja Sada duša ima neposredno. ali sledeći korak. Opasnost od potpunog. koji sada predstavlja temelj i središte svih njenih aktivnosti. duša ne vidi sebe kao Boga. Priča o tikvi Pošto se na tom putešestviju snop svetlosti svesti usmerava na okolne objekte a ne na samu dušu. Direktna Samospoznaja Postoji mogućnost da se neki tragalac sopstvenim naporima uzdigne do mentalne sfere postojanja. u kojima se čovek poistovećuje sa grubim ili suptilnim ili mentalnim telom. ljubomora. A svaki pokušaj duše da dostigne Samospoznaju kroz bilo šta drugo van nje same. Od miliona duša svesnih mentalne sfere veoma mali broj poseduje moć da odvrati snop svetlosti svesti od individualnog uma.i spoznaje da je jedina Stvarnost. duša je ispunjena nadahnućem. a druge duše kao njihova tela. duša otklanja samopotvrđujući se posredstvom tri tela. je ravno potpunom uništenju individualnog postojanja. iako je u neposrednom kontaktu sa Bogom. mentalnoj sferi. duša postaje u toj meri privučena tim objektima. reče mu: ˝Sada me poslušaj. jer nije u stanju da spozna sebe neposredno kroz sebe samu. čime se snop svetlosti svesti usmerava na mentalno telo i svest počinje da dejstvuje kroz mentalno telo. . sama po sebi. Privezavši mu za vrat tikvu. zavisno od stadijuma procesa. koji je sam Bogoostvaren. Snop svetlosti svesti više nije uperen na nešto tuđe ili spoljašnje. rivalstvo. da je gotovo potpuno nesvesna svog sopstvenog postojanja i svoje prirode. druže stari. sveopšti strah i sebičluk bezobzirnih ambicija. neizlečivog samozaborava. Premda duša još nije spoznala sebe kao Boga. održavajući se u svetu podvojenosti gde vladaju . Duša je sada svesna samo mentalnog sveta. nego kao beskonačnog Boga . Taj poslednji odsudni korak se ne može preduzeti bez pomoći Savršenog Učitelja. već na dušu samu. Ove zablude su nužni pratioci svakog pokušaja da se dođe do istinske Samospoznaje. retko koja je u stanju da uspostavi svestan kontakt s mentalnom sferom postojanja. Sve ovo se može ilustrovati nezaboravnom pričom o tikvi koju nam je ispričao persijski pesnik Dami u jednom od svojih kupleta. Tako duša prepoznaje sebe kao svoja tela. već isključivo posredstvom individualnog uma. dubokim uvidima i pouzdanom intuicijom. Od miliona suptilno-svesnih duša. završava se u neizrecivoj zbrci. Bese čak zaboravio ko je. osećajući odeljenost od Boga zahvaljujući velu satkanom od impresija povezanih sa mentalnom sferom. ona je ipak i dalje zatočena u svetu senki. Takvo odvraćanje podrazumeva iščezavanje i poslednjih tragova impresija povezanih sa umnim životom duše. ne dopuštajući duši da spozna sebe onakvu kakva ona.ove tehnike svest se dublje povlači ka unutra. To se događa zahvaljujući početnom cilju kreacije: da dušu učini svesnom Sebe. agresivnost. Kada snop svetlosti svesti više nije uperen ni na jedno od tri tela. Bio jednom jedan zanesenjak kome u zaboravnosti nije bilo premca. gde joj se pružaju veće mogućnosti za dublje duhovno razumevanje i jasnije opažanje krajnje Istine. Potreba za Učiteljem Mada je duša sada mnogo bliža Bogu nego dok je boravila u gruboj ili suptilnoj sferi. njezin boravak u mentalnoj sferi predstavlja ogroman korak u odnosu na nivo suptilne sfere.seks. duša je sada potpuno nesvesna čitavog univerzuma. U ovom prelomnom trenutku dolazi do potpunog raskidanja veza sa sva tri tela. Postoje svest o različitim sferama postojanja direktno zavisila od njima odgovarajućih tela. Njegov inteligentni i poverljivi prijatelj se jednog dana doseti kako da mu pomogne da se seti sebe. Duša spoznaje sebe kroz individualni um i smatra sebe individualnim umom. Svetlost koju odašilje reflektor svesti probija se samo kroz individualni um. Prekid svesne povezanosti sa suptilnim i grubim telom znači da su gruba i suptilna sfera postojanja kompletno isključene iz opsega svesti. otpadanje mentalnog tela.

Isprepletenost uma i svesti Kroz čitavu istoriju duše. impresije počinju da uzburkavaju um i svest ponovo postaje aktivna u odgovarajućem medijumu. Zato se povlači iz sveta i umiruje. Početak raspoistovećenja od dvojnosti može se uporediti sa trenutkom kada se zanesenjak poistovetio sa strancem koji mu je tikvu ukrao. već istovremeno pothranjuje i biva hranjena iluzijama o dualnosti. Misliti o sebi kao o telu isto je što i prepoznavati sebe pomoću tikve. sem donekle po poreklu. Stranac to i učini. Uznemirenost koja se javlja po prestanku poistovećivanja sa grubim. Zato. to je samo privremeni prekid umne aktivnosti i svesnog funkcionisanja. dok nastoji da zaustavi umne procese tokom meditacije. individualni um se upliće u neprestane sukobe. Ono se razlikuje od svih ostalih stanja svesti. čemu sledi prekid svesnosti. a svest da ostane. kao znak prepoznavanja. a na . teži da izgubi svoj identitet kao pojedinačni entitet. spoznaje da je niko drugi do beskonačni Bog. po prestanku poistovećenosti sa tri tela. suptilnim i mentalnim telom može se uporediti sa zbunjenošću zanesenjaka kada više nije video tikvu zavezanu oko svog vrata. nezavisno od spoljašnjih znakova prepoznavanja. individualni um mora da nestane. Posle izvesnog vremena. ˝Izgubljen sam!˝. jer su sva ostala stanja svesti doživljaji individualnog uma. Ova krajnja Samospoznaja je cilj kreacije. dok stanje Bogoostvarenosti ni na koji način ne zavisi od individualnog uma niti od bilo kakvog posrednika. više nije bilo tikve na njegovom vratu. Individualni um je uporište ega ili svesti o izolovanom postojanju. i delovala na pozornici individualnog uma. ˝Nisam izgubljen!˝. Na njegovim osnovama nastaje individualnost koja ne samo da ograničava. prijatelj zamoli nekog stranca da prenoći uz njega. Bogoostvarenje Spoznati Sopstvo znači spoznati Boga Doći do istinske Samospoznaje znači doći do Bogoostvarenja. ona se mora u potpunosti osloboditi od ograničenja individualnog uma. na period spavanja nadovezuje period budnosti. ja vezujem ovu tikvu oko tvoga vrata i svakog jutra kada se probudiš ti ćeš ugledati ovu tikvu i znati da si to ti koji tu stojiš. Individualni um i svest su tako gusto isprepleteni da čovek. a kada se umori od te bespoštedne borbe. Tako se. ugledavši tikvu. zanesenjak je. njegova samospoznaja mogla bi se porediti sa istinskom Samo-spoznajom duše . I najzad. ukrade mu tikvu i veže je sebi oko vrata. da je zaneseni čovek iz priče naučio kako da prepoznaje sebe kroz sebe samog. svest se razvijala naporedo s individualnim umom. Zato umirivanje uma povlači za sobom gubljenje svesti. u skladu sa zakonom naizmenične aktivnosti i odmaranja. Objašnjenje fenomena spavanja Svakodnevna pojava sna suštinski se ne razlikuje od pojave uspavanosti za vreme meditacije. da bi svest spoznala Sopstvo onakvo kakvo ono jeste. uzviknu. a ne pomoć u dostizanju Ostvarenja. U svom svakodnevnom suočavanju sa svetom dualnosti. Naizmeničnost budnosti i sna Stišavanje mentalnih aktivnosti tokom spavanja povlači za sobom potpuno odsustvo svesti. Drugim recima. jer nakon izvesnog vremena prikupljene impresije ponovo podstiču njegovo obnavljanje. Neposredno pre buđenja. Udruživanje svesti s individualnim umom zapravo je prepreka. vremenu i promeni. Za spoznaju Sopstva nikakav posrednik nije potreban.jednom ćeš se možda zasvagda izgubiti ne znajući ko si. kada se zanesenjak već privikao da prepoznaje sebe pomoću tikve. a kada se zanesenjak tog jutra probudio. A onda spazi tikvu na vratu ovog drugog čoveka i začudi se: ˝Ti si ja! Ali ko sam onda ja?˝ Ova priča o tikvi opisuje različite oblike lažne samospoznaje. Svest se tako čvrsto splela s individualnim umom da je izgubila snagu da se ispetlja iz mreže u koju se sama zaplela. Iako tone u nesvesno. i vrati se u Beskonačno.koja. Prema tome. do kojih dolazi otuda što se duša poistovetila sa nekim od tela. Bogoostvarenje je jedinstveno stanje svesti.˝ Priča o tikvi dalje pojašnjena Svakog jutra kada bi se probudio. ali. Posrednik je neophodan da bi se spoznalo nešto što je različito od Sopstva. govorio sam sebi.

koja je još uvek opčinjena obmanom univerzuma. a taj ego. Iako duša u snu zaboravlja svoju odeljenost od Boga i sjedinjuje se sa Njim. sedmog nivoa involucije svesti. Kada Bogoostvarenje ne bi bilo lično postignuće duše. ali u snu nema svesnog iskustva Boga. slika ili objekata u univerzumu. Ništa je više ne ograničava niti pomućuje. Tokom sna svest se zatvara u školjku individualnog uma. Takav doživljaj sličan je iskustvu Bogoostvarenja. jer iskustvo Boga podrazumeva smrt ega i usmerenost celokupne svesti ka beskonačnoj Stvarnosti. Svest se vraća. Beskonačna Stvarnost u Bogoostvarenoj duši jasno zna daje beskonačna. Prepreke ega Ograničeni um je tle u kome se ego dobro učvrstio pustivši svoje korenje. duša nije svesna zvukova. Ego. onako rasklimanog. Kada je individualni um rastočen. Pokušaji ega da poništi samog sebe jednako su bezizlazni kao kada bi čovek pokušavao da stane na sopstvena ramena. To je svest o ničemu. on je najmoćnija prepreka postignuću Boga. mada uspeva da preobrazi svoju prirodu. Iako biva sve slabiji kako duša napreduje na stazi. zbog mnogobrojnih obmana u koje se upleo. Iz sna probuđena osoba ponovo pada pod vlast ranijih ograničenja. koliko god se očajnički batrgao. U toku sna iluzija o univerzumu nestaje. ali se oni ipak beskrajno razlikuju. dok neispoljene impresije spuštaju zastor između svesti utonule u san i beskonačne Stvarnosti.period budnosti period spavanja. međutim. a svest više nije ničim sputana. on opstaje sve do poslednjeg. Pošto je spala koprena između svesti i vrhunske Stvarnosti. Kao što oko ne može da vidi samo sebe. On buja na samim nastojanjima uperenim protiv samog sebe. Sve dok se latentne impresije u umu u potpunosti ne unište. pa ni sebe samog. samo produbljava neznanje. teško izvaditi zajedno s korenom. Za vreme spavanja um privremeno zaboravlja na svoj identitet. tako ni ego nije u stanju da okonča svoje postojanje. u neposrednom kontaktu i jedinstvu sa vrhunskom Stvarnošću. Neostvarena duša. Međutim. Teškoće u savladavanju ega Ego je centar svih ljudskih aktivnosti. ali je i dalje zauzdana umom. ego ne može sam sebe poništiti. ostvarivši stanje beskonačnog znanja i blaženstva. Ovo se. i dalje vrlo teško iskoreniti. obelodanjuje beskonačno znanje koje je do tada bilo skriveno zbog postojanja ega. jer je na vatri kamen˝. a njena jedina svrha postaje osvetljavanje beskonačne Stvarnosti. u Bogoostvarenju um ne samo da zaboravlja sebe već (zajedno sa svim impresijama) doista gubi svoj identitet. ne dešava jer je Bogoostvarenje lično stanje svesti duše . Bogoostvarenje je lično postignuće Ispoljavanje beskonačnog znanja i beskrajnog blaženstva u svesti moguće je samo za dušu koja je postigla Bogoostvarenje. nema ni završnog poništenja individualnog uma ni oslobođenja svesti. Uslov za nestajanje ega je uklanjanje ograničenog uma koji je njegovo središte. zub koji boli može doneti velike nevolje jer ga je. ceo univerzum bi nestao odmah čim bi prva duša dostigla Bogoostvarenje. koji istrajava kroz čitavo putovanje duše. ona nije svesna tog jedinstva. mada nije svestan ničeg određenog. budući da svest privremeno miruje. Svest je prisutna. ali ne gubi svoje individualno postojanje. U tom pogledu Bogoostvarenje je nalik dubokom snu. Tako je i ego. Kao što plamen ne može da se rasplamsa kada se kamen položi na vatru. u kome svest. sasma oslobođena obmane univerzuma. Jedna persijska pesma kazuje da je ˝Izuzetno teško prodreti kroz veo neznanja. spavač stiče utisak da je svestan. Problem Bogoostvarenja je problem izbavljenja svesti iz granica uma. tada čitav univerzum koji se tiče uma nestaje u ništavilu. ali to nije svest o univerzumu. Ego sprečava ostvarenje beskonačnog znanja koje leži skriveno u duši. Razlike između sna i Bogoostvarenja U snu individualni um nastavlja da postoji mada se ne seća ničeg. tako i želja da se spozna sopstvena istinska priroda ne može dovesti do Istine sve dok breme ega pritiska svest. onemogućava duši da pronađe samu Sebe. Ego istrajava do samog kraja. Sve što čini da bi sebe uništio samo doprinosi njegovom ponovnom oživljavanju. U starosti. svest je stopljena sa Apsolutom i večno prebiva u njemu kao njegov neodvojivi aspekt. U retkim prilikama kada je kontinuitet dubokog sna za trenutak prekinut. Prema tome. Uronjena u blaženstvo Ostvarenja. Svest koja je bila združena s individualnim umom. ne poseduje takvo znanje. sada je slobodna i ničim sputana. pored toga što je oslabljen ljubavlju ili pokajanjem.

Zbog toga je taj odnos po svemu mnogo značajniji od svetovnih odnosa kakvi se svakodnevno uspostavljaju u društvu. a Ostvarenje mogu poslići tek nakon što svoju svest rasterete bremena ega i oslobode se ograničenja koja im nameće individualni um. Međutim. To je prvenstveno odnos između ljubavnika i božanskog Voljenog. ljubav Bogonesvesnog prema Bogosvesnom. Ljubav je srž duhovnog školovanja Kakav će se odnos uspostaviti između Savršenog Učitelja i učenika uvek zavisi od unutrašnjeg stanja učenika. nevažno je da li ste krenuli ovim ili onim brodom. Tako Bogoostvarena osoba u suštini ne postaje nešto drugo od ono stoje bila pre Ostvarenja. Ljubav koja čini srž duhovnog školovanja iz korena se razlikuje od raznih vrsta ljubavi koje se javljaju u uobičajnim ljudskim odnosima. oduvek ležalo pritajeno u beskonačnoj Stvarnosti i da se u trenutku Ostvarenja samo ispoljilo. ona svcsno poznaje svoju istinsku prirodu koju ranije nije poznavala. daje Bogoostvarenju prvorazredni značaj. duša spoznaje da je oduvek bila ta beskonačna Stvarnost koju sada otkriva. Čitavu huku i buku trajanja u vremenu progutali su mir i tišina Večnosti. Duša takode otkriva da je beskonačno znanje i blaženstvo u kome uživa. njeno neprikosnoveno saznanje o onome šta ona uistinu jeste. u svetovnom smislu nije od velikog značaja od kog prodavca čete kupiti robu ukoliko platite cenu za nju. radi se o najvažnijem odnosu u koji čovek može da stupi. Okovi ograničene individualnosti zauvek su pokidani. svetu senki je došao kraj. vrednost privremenih i površnih odnosa ne može se meriti sa vrednošću duhovnog Školovanja. ali su neki nesvesni . Postignuće Ostvarenja je njen neminovni dobitak. Odnos učenika i Učitelja posve se razlikuje od zakonskih odnosa u kojima se prava i dužnosti utvrđuju formalnim ugovorima ili verbalnim dogovorima. Značaj Bogoostvarenja U Bogoostvarenju duša napušta svoju Jzolovanu svest i nadilazi dvojstvo u trajnoj spoznaji istovetnosti s beskonačnom Stvarnošću. šta je bila. Prema tome. Bogoostvarenje pripada ovoj drugoj vrsti. jedina razlika je u tome što posle Ostvarenja. No čak ni takvi odnosi. Postoje dva tipa postignuća: ili čovek stekne ono što ranije nije posedovao ili potpuno ostvaruje ono što jeste. Grozničavi i bolni nemir ograničene svesti koja je u stalnoj potrazi za nečim. Svako je Bog. kaže se daje on postao njegovim učenikom. Ostvarena duša se uzdigla iznad oprečnosti i doživljava beskonačno znanje i neograničeno blaženstvo Bogosvesti. zapravo bila iluzija. S druge strane. Duhovno školovanje Duhovno školovanje kao osnovno obeležje tragaočevog života Kada neki tragalac dobrovoljno stupi u blisku duhovnu vezu sa nekim Učiteljem. Ostale duše ostaju zatočene. Dve vrste dobitka Čitav proces postizanja Bogoostvarenja je igra čiji su početak i kraj istovetni. a čiji su rezultati površna druženja ili povremeni susreti. Većina tih svetovnih odnosa ne prodire dublje u duhovnu strukturu tragaočevog života. i da je njeno viđenje sebe same kao nečeg konačnog.koja je nadišla domen uma. dok je ljubav koja se podrazumeva u duhovnom školovanju. veo Iluzije zasvagda je spao. Duša koja nije Bogoostvarena doživljava sebe kao konačnu i neprestano je uzncmiravana oprečnostima prolaznih radosti i tuga. Ono prirodno izrasta iz temeljnih zakona duhovnog života. Ona ostaje ono što je i bila. Sa duhovnog stanovišta. bitno je da stignete na odredište. obzirom da su predodređeni sanskaričkim vezama i karmičkim zakonitostima. Duhovno školovanje je jedno od osnovnih obeležja života naprednog učenika i ono ne može biti plod nikakve izveštačene procedure. Upravo to čini nepremostivi jaz između duše koja je postigla Bogoostvarenje i duše koja ga nije postigla. Ukoliko je to međutim samo formalna veza. Mada Bogoostvarena duša ne stiče ništa novo. koja životu tragaoca daje suštinske smernice i uliva najdublji smisao. Zato postignuće Bogoostvarenja ima neposredan značaj samo za dušu koja je nadišla vremenski proces. onda se ne radi o pravom duhovnom školovanju. U Ostvarenosti se razotkriva ono što je bilo pritajeno Kada postane Bogoostvarena. zamenio je blaženi spokoj i blaženstvo svesti o Istini. što podleže evoluciji i duhovnom napredovanju. Svetovna ljubav je međudejstvo između dva Bogonesvesna centra. nisu lišeni duhovnog smisla. već samo površno dotiče njegovo biće. i šta će zauvek biti. Ona zna da nikada nije ni bila ništa drugo do ono što sada zna cla jeste i da je sve što je do tada preživljavala bio samo sastavni deo procesa pronalaženja Sebe.

svoje božanskosti, neki su samo delimično svesni, a malo ko je potpuno Bogosvestan. Oni koji nisu svesni svoje božanskosti nemaju nikakvu predstavu o stanju Boga. Oni su samo svesni svog telesnog stanja. Da bi postigli stanje Boga, treba da vole, obožavaju i slede onog Učitelja koji neprestano prebiva u stanju Boga. Učiteljevi zahtevi pre svega Ljubav učenika prema Učitelju je, zapravo, samo njegov probuđeni odgovor na mnogo veću ljubav Učitelja prema njemu. Tu ljubav treba staviti na prvo mesto, iznad svih ostalih ljubavi. Prirodno će ta ljubav vremenom prerasti u osnovnu pokretačku snagu učenikovog života, jer učenik zna da Učitelj predstavlja otelotvorenje i prikazanje beskonačnog Boga. Sve učenikove misli i sva njegova nastojanja treba da se vrte oko ličnosti Učitelja. Obzirom da Učitelj tako dobija prednost nad svim ostalim potrebama učenika, Učitelj u tom odnosu postaje centar zračenja onih duhovnih sila koje rasteruju tamu, pročišćavaju srce od nakupljenih grehova i posvećuju učenika u život ispunjen slobodom i svešću o Istini. Prava ljubav vodi ka Učitelju, kao u priči o Madnunu i Lajli Osnovna vrlina kandidata za učenika trebalo bi da bude bezuslovna ljubav prema Učitelju. Sve sporedne pritoke ljubavi se ionako na kraju ulivaju u veličanstvenu reku ljubavi prema Učitelju i gube se u njoj. O tome govori priča o Madnunu i Lajli. Mađnun je Lajlu tako snažno voleo da je svakog trenutka bio ispunjen mislima o njoj. Nije mogao da jede, pije, niti da spava, svejednako je razmišljao o njoj. I jedino što je želeo bilo je da Lajla bude srećna. Rado bi je video udatu za drugog čoveka samo kada bi znao daje to za njeno dobro. Bio bi u stanju i da umre za njenog muža ako bi je to usrećilo. Krajnje poricanje sebe i iskrenost njegove ljubavi doveli su ga na kraju do susreta sa Učiteljem. Svaki trenutak života Mađnun je posvećivao voljenoj, pa je to uzvisilo njegovu ljubav sa fizičkog ili intelektualnog na duhovni nivo. A produhovljenje ljubavi dovelo ga je do božanskog Voljenog. Pročišćenje kroz ljubav i predavanje Učitelj je taj božanski Voljeni, i kada učenik sretne svog Učitelja, on ne treba ništa drugo da čini osim da ga voli. Jer, ako učenik voli Učitelja punim srcem, on će se pouzdano na kraju i sjediniti s njim. On ne treba da se brine za kvalitet njegove ljubavi. Treba da voli uprkos svim svojim slabostima i ne srne da posustane sve dok ne sasvim pročisti svoje srce. Učitelj je sušti izvor čistote i kada mu učenik preda svoje srce, to je početak njegovog samopročišćavanja. Voleći Učitelja svim srcem, učenik se otvara za božansku ljubav koju mu Učitelj uliva. Sve njegove slabosti će sagoreti u vatri božanske ljubavi koja mu se pruža. Ako je učenik namerio da se oslobodi svih slabosti i dostigne besprekornu i beskrajnu čistotu, onda sav svoj život mora bezrezervno posvetiti Učitelju. Mora mu predati svoje slabosti, snagu, poroke i vrline. I u vezi s tim ne sme biti kolebanja. Njegova predaja mora biti u toj meri potpuna da u njegovom umu ne preostane ni senke od kakve pritajene sebične želje. Značaj vere Tek kada učenik počne da gaji nepokolebljivu veru u Učitelja, može mu se predati u bezuslovnoj ljubavi. Vera u Učitelja je neophodan činilac pravog duhovnog školovanja. Nakon što se stanje Boga ostvari, pitanje vere se uopšte više ne postavlja, isto kao što čovek bez premišljanja zna da je čovek. Ali sve dok se ne postigne stanje Ostvarenosti, učenikova vera u Učitelja je njegov najpouzdaniji vodič, nešto kao kormilo na brodu. Netačno je da je vera šlepa, ona vidi mnogo dalje od mračnog neznanja; no ipak, vera će biti lišena direktnog iskustva sve dok tragalac ne ostvari sebe kao Boga. Nije slučajno da je druga reč za religiju - ˝vera˝. Vera je jedna od bitnosti tragaočevog života. Vera se može iskazati na mnoge načine, mada se, sa psihološke tačke gledišta, uvek radi o jednoj te istoj pojavi sa različitim odlikama. Jedina razlika je razlika u jačini vere. Vera može biti čvrsta i snažna ili slaba i mlaka. Slaba i mlaka vera ne može odvesti čoveka dalje od privrženosti ritualima i ceremonijama; ali, čvrsta i snažna vera zasigurno će povesti tragaoca dalje od religijskih formi, pomoći mu da probije spoljašnju ljusku i dospe do semena istinskog duhovnog života. Vera dostiže svoj prirodni vrhunac i cilj kada se utočište pronađe u Učitelju. Priča o Kalijanu Učenikova vera treba da bude čvrsto utemeljena u njegovom doživljaju Učiteljeve božanstvenosti. Ne sme da bude nalik na lisku koju nosi i najmanji povetarac. Treba daje čvrsta poput granita i da odoleva najjačim olujama. Priča o Kalijanu nosi poruku o čvrstini vere u Učitelja. Kalijan je bio učenik Svami

Ramdas Samarte (Swami Ramdas Samarth), Savršenog Učitelja u doba Sivađija (Shivaji). Svaki Učitelj voli svoje učenike podjednako, ali su mu neki ipak naročito dragi - isto kao što neko voli sve delove svoga tela, mada su mu oči možda draže od prstiju. Svami Ramdas Samarta imao je mnoge učenike, ali je Kalijan bio njegov miljenik. A ostali učenici nisu razumeli zašto je Kalijan Učitelju draži od ostalih. Jednoga dana Svami Ramdas odluči da proveri privrženost svojih učenika. Pretvarajući se daje bolestan i daje na samrti, on zamoli sve svoje učenike da dođu pred njega. Prethodno je stavio poveći mango na koleno i uvezao ga zavojem tako da je to izgledalo kao velika oteklina. Zatim je uperio prstom na oteklinu i saopštio učenicima da se radi o malignom tumoru i da će zasigurno umeti ukoliko neko ne isisa otrov iz njegovog kolena. Takođe je upozorio da će onaj ko isisa otrov ostati na mestu mrtav. Upitao je ima li među njima neko ko bi bio spreman da to učini makar i po cenu sopstvenog života. Svi učenici su oklevali izuzev Kalijana, koji je smesta ustao i pohitao da posisa otrov. Na njegovo iznenađenje, umesto otrova okusio je sladak sok mangoa, a Svami Ramdas blagosiljao je njegovu nepokolebljivu veru i požrtvovanu ljubav. Spremnost da se umre za Voljenog je istinska ljubav. Takvu nepokolebljivu veru i ljubav i nepodeljenu privrženost, kao što je bila Kalijanova, u učeniku može probuditi jedino milost Učitelja. Odanost Učitelju Apsolutna odanost Učitelju ne osiromašuje život učenika ni u kom pogledu. Naprotiv, služiti Učitelja znači služiti svoje Sopstvo u svakom drugom sopstvu. Učitelj prebiva u sveobuhvatnoj svesti hoteći sveopšte duhovno blagostanje. Zato, služiti Učitelja takođe znači učestvovati u njegovoj nameri i zadatku da služi sveukupnom životu. Učitelj će, na primer, tražiti od učenika da širi njegovu misiju po svetu. Putujući svetom i obavljajući što mu je naloženo, učenik će biti u stalnom unutrašnjem kontaktu sa Učiteljem kao beskonačnim Bićem. Tako, učestvujući u radu Učitelja, učenik postaje sve bliži Učitelju, postaje, zapravo, sastavni deo njegove svesti. Služenje Učitelja je najbrži način da se ostvari Učitelj u sebi. Učestvovanje u Učiteljevom radu Usluga koju učenik pruža Učitelju ne samo da ima veze s univerzalnim ciljevima, već je i jedno od najmoćnijih sredstava učenikovog napredovanja ka njegovom sopstvenom duhovnom cilju. Neusiljeno, srčano, nesebično i bezuslovno služenje korisnije je od bilo kog drugog puta. Ono predstavlja zadovoljstvo za učenika, čak i onda kada iskušava njegovo telo ili um. Teškoće i nelagodnosti kroz koje prolazi uvek nanovo iskušavaju njegovu odanost. A što veća iskušenja, to bolje za njega. Prihvatajući fizičku i mentalnu patnju u svom odanom služenju Učitelju, učenik biva nagrađen blaženstvom duhovnog ostvarenja. Privrženost Učitelju Kada učenik shvati ko je Učitelj i kakav je njegov značaj, u njemu se javlja osećaj neraskidive, apsolutne privrženosti. A kada je učenikovo razumevanje Učiteljevog položaja i zadatka nepotpuno, on najčešće umišlja da je posred! protivurečnost između Učitelja i njegovog višeg Ja. Kao posledica ove protivurečnosti, u učenikovom umu se javlja veštački, umišljeni sukob između Učiteljevih zahteva i drugih zahteva koji mu izgledaju valjaniji. Učenik od samog početka mora da zna da Učitelj od njega isključivo traži da ostvari svoje više Ja. U stvari, Učitelj simbolizuje to više Ja učenika i ništa drugo do to više Ja, koje je jedna ista Stvarnost koja prebiva u svemu. Uzroci sukoba Vernost Učitelju samo je drugi oblik vernosti svom višem Ja. To, naravno, ne znači da je formalna odanost višem Ja odgovarajuća zamena za odanost Učitelju. Učenik ne može imati jasno viđenje višeg Ja sve dok ne postane Bogoostvaren; a često je ono. što mu se nameće kao njegove dužnosti na stazi, delo sanskara utisnutih između višeg Ja i njegovog polja svesti. Učitelj je, za razliku od učenika, jedno sa višim Ja, pa su stoga njegovi sudovi nepogrešivi. Zato učenik uvek mora iznova da preispituje svoje pobude na osnovu standarda ili uputa primljenih od Učitelja. Ako se među njima javi sukob, potrebno je da temeljno preispita svoje ideje i otkrije njihovu nesavršenost. Skoro uvek je dovoljno samo malo da promisli, pa će uvideti da je ono što mu nalaže njegovo više Ja u skladu sa onim što od njega zahteva Učitelj. Ukoliko, međutim, u nekim retkim prilikama učenik nije u stanju da ovo dvoje uskladi, on može biti siguran da ili nije pravilno razumeo naloge svog višeg Ja, ili nije pravilno razumeo suštinu Učiteljevih

zahteva. U takvim slučajevima Učitelj će ostaviti učeniku slobodu da sledi vlastitu savest. Ponekad će mu Učitelj davati instrukcije u nameri da ga pripremi za uzvišeniji način života. Učenik će se tada naći u procepu prividnog i privremenog neslaganja između sopstvenih težnji i Učiteljevih instrukcija. Ali obično Učitelj ne daje nikakve upute za koje učenik nije iznutra spreman. Značaj pravog duhovnog školovanja Učitelj je uzvišeno neličan i njegova nastojanja su isključivo usmerena na to da uklone zastor između učenikove svesti i njegovog višeg Ja. Prema tome, ne može postojati nikakva protivurečnost između vernosti koje učenik iskazuje svom višem Ja i njegove vernosti Učitelju. I doista, na kraju svog puta učenik će otkriti da Učitelj nije ništa drugo do njegovo više Ja u drugom obliku. U svojoj krajnje neličnoj i nesputanoj božanstvenosti. Učitelj je u toj meri celovit da nema nikakvih ličnih želja. Sve što on traži u odnosu sa učenikom jeste da se ovaj ponovo rodi u svetlosti najviše Istine. Postati učenikom znači poći stazom koja vodi ka ostvarenju duhovnog cilja. To je suština pravog duhovnog školovanja. Putevi Učitelja Učitelji su uvek spremni da pruže pomoć Priroda Učiteljeve pomoći Pomoć Savršenog Učitelja sastoji se u tome da učeniku omogući sigurno i bezbedno duhovno napredovanje, kao i da skrati vreme koje bi inače bilo potrebno kada bi učenik taj put prelazio sam. Učenik se na stazi dugo može kretati sam, ali neće biti u stanju da prede šesti nivo bez pomoći Učitelja. Sve do šestog nivoa involucije svesti, intervencija Učitelja je od ogromnog značaja, jer pomaže učeniku da ne upadne u neku od zamki koje vrebaju na duhovnom putu. Savršeni Učitelj Kabir uporedio je tri stadijuma na stazi sa tri faze paljenja vatre. Kao što prvo imamo samo dim bez vatre, zatim vatru obavljenu dimom, i na kraju vatru bez dima, tako i početke na stazi karakteriše gust veo neznanja, na sredini puta mutno sagledavanje cilja, a na kraju, ostvarenje Istine bez i najmanje primese obmane. Pošto staza krivuda kroz mnoge obmane, učenik bez vodstva Učitelja nikada nije bezbedan, jer samo Učitelj poznaje sve etape na stazi i može da ga provede kroz njih. Prebivalište iluzija Pre nego što dođe do otvaranja unutrašnjeg oka, um zamišlja cilj duhovne slaze kao Beskonačnost, i to u vidu simboličnih slika beskonačnosti kao Što su nebo ili okean, koje asociraju na nepregledno prostranstvo. Premda takve simbolične slike jasno i dobro opisuju Beskonačnost, njih ipak vremenom mora da zameni neposredno iskustvo Beskonačnog. Učenik će tek nakon otvaranja unutrašnjeg duhovnog oka imati neposredan doživljaj Sopstva. A kada se to dogodi, um, zbunjen onim što vidi, više neće posedovati raniju bistrinu. Budući zbunjen viđenjem Sopstva, um gubi sposobnost bistrog razmišljanja i pogrešno zaključuje da je viđenjem Sopstva ujedno i ostvario Sopstvo. Otuda dolazi do zablude da je kraj putovanju mada je on još daleko. U tradiciji sufizma ova etapa na stazi poznata je kao muqam-e-afsan, ili prebivalište iluzija. Upravo u ovako teškoj etapi na stazi, Učitelj može, veštom intervencijom, pogurali učenika da nastavi put bez nepotrebnog zastajkivanja. Doprinos Učitelja Na svakom od šest unutrašnjih nivoa učenika vrebaju opasnosti, jer je svaki nivo na sebi svojstven način prepun čarolija koje bi da ga ulove u svoje zamke. Učitelj vodi učenika kroz sve nivoe, ili mimo njih, bez zadržavanja. Ali učenik svejedno mora da hoda sopstvenim nogama. Učitelj mu pomaže samo utoliko što potvrđuje i uverava ga u ispravnost njegovih prethodno stečenih uvida i zapažanja, podižući njegovu svest na nov stupanj - koji, mada mu neizbežno predstoji kao sledeći korak na stazi, još uvek nije dostupan njegovim mogućnostima. Unutrašnja vera Da bi učenika izbavio iz Maje Učitelj se služi upravo Majom. Pošto je Učitelj nadrastao dobro i zlo, on često zahteva stvari koje njegovim učenicima, sa njihovog uobičajenog zdravorazumskog stanovišta, izgledaju neprihvatljive, čak i šokantne. Za učenika je najbolje da prati Učiteljeve instrukcije s unutrašnjim poverenjem i da ih svojim ograničenim sposobnostima rasuđivanja ne dovodi u pitanje. Sledeči čuveni primeri ilustruju ovaj nauk. U Kuranu postoji priča o Ibrahimu* (U Bibliji: Avram, prim. prev.) od koga je Bog zahtevao da žrtvuje

Opaziše to i ostale zvanice te stadoše da oponašaju ono što su videli. Učitelj mu pokaza mesto odakle da šakama napuni kofu vodom. izvanredan smisao za humor. Kada je Ibrahim. A onda se Učitelj iznenada pojavio pred njim. i nikada ih ne koriste ukoliko to nije zaista neophodno. Tada se Bahlul obrati princu: ˝Nas dvojica smo ćelavi zauvek. Jednog trenutka Bahlul doviknu svečanom skupu: ˝O vi mudri ljudi. trećeg dana svi se pojaviše obrijanih glava. I naravno. pošto taj gest dolazi od jednog tako izuzetnog čoveka. Princ se. već i sami prolaze kroz nebrojene teškoće. žrtvuje jagnje. prev. i to u javnosti. A kada se Gausali Šah vratio u kolibu noseći kofu punu vode. ali je on u svojoj sjajnoj odeći ostavio snažan utisak na sve prisutne. Međutim. Od Gausalija Šaha (Ghausali Shah) je jedan od njegovih Učitelja.˝ Postupanje sa učenikovim slabostima . o čuda. umesto sina. Oponašajte našu ćelavost. prizor se preobrazio u nešto predivno. Gausali Šah mu objasni da ne može da utvrdi gde se nalazi sredina reke.˝ Uglednici se raziđoše i.svog voljenog sina Ismaila (U Bibliji Isaka. Bio je toliko dopadljiv da ga je čak i princ toplo pozdravio i pozvao da sedne kraj njega. Na prijemu niko nije prepoznao Bahlula.s tim da vodu mora da zahvati iz sredine reke. Učitelji su po pravilu veoma štedljivi kada su njihove božanske moći u pitanju. Iz nepoznatih razloga Bahlul jednoga dana odluči da stupi u kontakt sa persijskim uglednicima i viđenijim ljudima. naredivši mu da se odmah vrati kući. a reka Gang je zbog monsuna uveliko preplavila obale. Mi smo vas samo oponašali. skupio hrabrosti da pokuša nemoguće. Reka se pretvorila u uski potok. ljudi bez kose potsećali su ga na njegovu manu i kvarili mu zabavu. Na nesreću. saznao je. Učenik je na početku oklevao ali je odmah zatim. Jedina prilika za to bese prijem koji je princ svake godine priređivao za svoje dostojanstvenike. stavi periku na glavu. a onda ga pod nekim izgovorom napusti. Najčešće se služe običnim. Nošenje krčaga sa vinom na ramenu. I čim je zakoračio u besne talase Ganga. Dešavalo se to oko ponoći. * Vidi Glosar Kada je Šams-e-Tabriz (Shams-e-Tabriz) naredio svom učeniku Maulana Đalaludin Rumiju (Maulana Jalaludin Rumi) da mu dobavi krčag vina. naposletku je svak svakome namigivao. stanite! Zašto namigujete?˝ A uglednici odgovoriše: ˝Namigujemo jer ste i vas dvojica velikana jedno drugom namigivali. već je sve vreme sedeo sa učenicima i razgovarao. da Učitelj ni za trenutak nije napuštao kolibu. Čim je seo. imajući poverenja u premudrog Učitelja. doduše. i tako prerušen uputi se na isto mesto.). Bahlul namignu princu. Bahlul je bio ćelav. a ovi ljudi će morati svakodnevno da briju svoje glave da bi ostali ćelavi. pa se namigivanje postepeno prenese na sve prisutne. kada se Bahlu! pojavio u svojoj otrcanoj odeći. Priča o Bahlulu Ovo je prikazano i u priči o velikom mistiku Bahlulu. beskrajno strpljenje i savršenu taktičnost. prim. ne doseti zašto mu je Bahlul namignuo ali pomisli da.a vino je muslimanima verski zabranjeno (haram). koji je živeo na obali reke Gang. a u to vreme na prinčeve prijeme ljudi bez kose nisu imali pristupa. bez reci pokorio tom zahtevu. Bog gaje u poslednjem trenutku sprečio i prihvatio da mu ovaj. Uobičajeni metodi Ovakve priče ilustruju kako se Učitelji u retkim prilikama služe svojim moćima da bi slomili ego svojih učenika i pomogli im u njihovom napredovanju na stazi. bio je stvarno težak ispit Maulanine vere. pa mu uzvrati istom merom. ali ga je on položio. čvrst u svojoj veri i pokornosti. svakodnevnim sredstvima. drugog dana Bahlul pozajmi lepu odeću. Upitao ga je zbog čega kasni. prilagodavajući se zahtevima situacije na raznorazne načine. na svoje veliko iznenađenje. A kofa koju je trebalo napunili gotovo je dodirivala rečno dno. jednom zatražio da mu ovaj donese kofu vode .˝ Bahlul zatim skide periku sa glave i reče: ˝Nas dvojica smo takođe i ćelavi. prijem je trajao tri dana. U to vreme Maulana je upravo kao veliki teolog Islamskog sveta stekao mnoštvo sledbenika medu muslimanima . krenuo da ubije Ismaila. ovaj se. vratari ga nisu pustili unutra. on mora da ima neki dubok značaj. Pomažući svojim učenicima oni ne samo da pokazuju veliko razumevanje. da bi mu udovoljio i zaslužio njegovu milost. U potrazi za sredinom reke učenik je prepešačio do druge obale. Razlog tome bila je prinčeva ćelavost. Zbog prinčeve preosetljivosti nijedan ćelavac nije smeo da prisustvuje njegovim prijemima.

Tako je Bahlul taktičnim ponašanjem i humorom sebi obezbedio pristup onima kojima je hteo da pruži pomoć. Ni najveći problemi ne mogu sprečiti Sadgitrua da stupi u kontakt sa učenikom i pridobije ga za duhovni život. Pošto učenik sigurno napreduje samo ukoliko gaji bezuslovnu ljubav za Učitelja, Učitelj s najvećom pažnjom uklanja sve prepreke koje bi mogle stajati na putu učenikovog potpunog predavanja. Ako se ponekad čini kao da Učitelj ismeva učenikovu ličnost, on to ne čini iz zle namere, nego da ukloni one smetnje koje bi mu mogle stvoriti ozbiljne probleme na njegovom putu. Ako ponekad izgleda kao da Učitelj pothranjuje ego svog učenika, on na taj način samo naduvava učenikove neznanje i pušta da ono dostigne vrhunac. Tako ga priprema za konačno uništenje ega, kao kada se žrtvene životinje brižljivo tove uoči žrtvovanja. Učitelj je s one strane dobra i zla pa ga ne uznemiravaju učenikove greške. Toleriše ih sa ogromnom strpljivošću i bezgraničnom sposobnošću čekanja, znajući da će one, kada se učenik učvrsti na stazi, ubrzo biti ispravljene. Podrška kroz davanje priznanja Kada utvrdi da se učenik ozbiljno posvetio stazi, Učitelj preduzima određene mere da očisti um učenika od njegovih nedostataka. Čak i po cenu okrutnosti, nastaviće da obavlja svoj zadatak poput kakvog hirurga koji, zanemarujući pacijentove proteste, izvodi operaciju do kraja. Učenik ne može a da ne uvidi da Učitelj te mere preduzima isključivo u njegovom interesu. Zato se on, u procesu čišćenja koji izgleda bolan i neprijatan, ne oseća odbačenim od strane Učitelja, već mu postaje sve bliži. U svojoj duhovnoj poduči Učitelj ipak najčešće primenjuje blag i učeniku dopadljiv metod, koji je uz to i vrlo efikasan. Učitelj je veoma zadovoljan kada učenik postigne duhovni napredak. Odajući priznanje učenikovim vrlinama, Učitelj podržava duhovne kvalitete koje je on na putu da razvije i bodreći ga, uliva mu samopouzdanje i snagu da se suoči sa bilo kojom situacijom. Svaki plamičak uzvišene emocije, gest samoodricanja, herojska žrtva, kao i svaki izraz velikog strpljenja, ljubavi ili vere, naići će na Učiteljevo odobravanje. Da bi razvio pozitivne osobine kod učenika on će neposredno i otvoreno hvaliti njegove uspehe. Učenik će ubrzo naučiti da ceni Učiteljeve pohvale i one će ga radovati više od svega. Biće spreman da odoli i najvećim kušnjama i prođe kroz najteža iskušenja da bi time usrećio Učitelja. Rešenje svih problema Pošto je Učitelj za iskušenika simbol vrhunskog Sopstva u svemu, stepen do koga će iskušenik ostvariti svoju unutrašnju božanstvenost i sklad sa svim drugim oblicima vrbovog Sopstva, direktno će zavisiti od skladnosti njegovog odnosa sa Učiteljem. Kroz predanost Učitelju učenik će doći do saznanja da su njegovi problemi i nedoumice jedinstveni za sve tragače. Rečeno jezikom psihologije, moći će da prihvati svoje probleme ne kao pojedinačne probleme, već kao aspekte jednog jedinstvenog problema. Tako će dospeti u stanje celovitosti, koje se posve razlikuje od privremenog kompromisa između oprečnih zahteva. Da bi pomogao učeniku u ovom teškom zadatku, Učitelj mora za učenika da predstavlja otelovljenje duhovnog ideala, jer ako učenik treba da se probije kroz brojne barijere koje će se isprečiti između njega i njegovog cilja, neophodno je da postigne intenzivnu koncentraciju na taj ideal. Zahtevi ličnog Učitelja imaju prednost Uzvišeni Učiteljev zahtev se ne srne ograničavati niti dovoditi u sumnju, čak i kada dođe do spontanih izliva dubokog poštovanja koje će učenik ponekad gajiti prema drugim Učiteljima. Svi Savršeni Učitelji poseduju jedinstvenu svest i apsurdno je zamišljati da među njima postoje razlike. Mada nijedan Učitelj nije veći od drugog, učenik mora, za sopstveno dobro, u prvom redu da poštuje zahteve svog sopstvenog Učitelja - sve dok ne prevaziđe područje dvojnosti i ne ostvari jedinstvo celokupnog života. Jer, ukoliko ne bi bilo uzvišenog zahteva, kome je data prednost nad svim ostalim životnim i međusobno suprotstavljenim zahtevima, tada bi došlo do rasipanja umne snage. Isključiva koncentracija na Učitelja je nezamenjiva pomoć u prikupljanju rasute umne energije učenika. U vrlo retkim prilikama i pod izuzetnim okolnostima, Učitelji mogu da donesu odluku da zajednički podučavaju određenog učenika. Tako postoje izuzetni primeri učenika koji su uspostavili saradnju sa dva ili više Učitelja. Ovo je pre izuzetak nego pravilo; a ako postoji više Učitelja, oni će rasporediti svoj posao tako brižljivo da njihovi zahtevi neće protivurečiti jedni drugima. Priroda ega i njegovo uklanjanje Odeljak I Ego kao poprište konflikta

Poreklo ega Na predljudskom stadijumu svest ima iskustva, ali veza između iskustava i središnjeg ˝ja˝ još nije jasno uspostavljena. Na primer, pas se može razdražiti, ali svoju razdraženost neće doživeti u smislu ˝Ja sam razdražen˝. U ovom slučaju nalazimo da pas uči na osnovu iskustava, ponašajući se na osnovu ranijih iskustava, ali su njegove radnje, iako povezane, zapravo polumehaničke, i nastaju kao posledica privlačenja srodnih utisaka, ili sanskara. A to se bitno razlikuje od razumnog povezivanja iskustava kakvog je omogućio razvoj ˝Ja˝ svesti. U počecima razvoja razumske kontrole nad delovanjem pojedinačnih impresija došlo je do njihovog povezivanja sa centrom svesti, i tako se javio ograničeni ego. Konsolidaciju ego - svesti najbolje bismo mogli objasniti polazeći od početaka razvoja ljudske svesti. Formiranje ega Ljudska svest ne bi bila ništa drugo do skladište prikupljenih utisaka i iskustava da u isto vreme ne sadrži princip integracije u ego-središtu, koji joj služi da sve te utiske i doživljaje organizuje i shvati. Da bi se neko iskustvo shvatilo potrebna je prvo sposobnost da se obuhvate svi njegovi delovi, a potom i sposobnost da se, otkrivanjem njihovih uzajamnih veza, ti delovi procene. Integracija oprečnih utisaka i iskustava je uslov oslobađanja svesti od robovanja svakojakim prijatnim i neprijatnim stvarima koje bi da njome ovladaju bez obzira što nemaju nikakvu vrednost. Početni korak ka integraciji je formiranje ega kao središta i osnovice svesti. Ego se pojavljuje da bi udovoljio željama Ego je neskriveno i neumitno prisutan u svim zbivanjima u duševnom životu, a njegova uloga je zadovoljavanje određenih potreba. Uloga koju ego igra u ljudskom životu može se uporediti sa ulogom tereta na brodu. Brodski teret osigurava brod protiv prevelikog ljuljanja. Bez njega bi brod bio previše lagan i nestabilan, u opasnosti da se prevrne usred raspomamljenih vetrova i talasa. Isto tako bi se i snaga uma, u nedostatku privremenog jezgra, besciljno rasipala i trošila u zapletima oprečnih iskustava. Uopšteno rečeno, ego igra ulogu procenjivača životnih iskustava i posrednika aktivnih težnji relativno nezavisnih i nepovezanih instikata nasleđenih iz perioda životinjske svesti. Tvorevina koju nazivamo ego služi da se uspostavi određena stabilnost svesnih procesa, a ujedno i da se obezbedi njihovo skladno i uravnoteženo delovanje, što je osnov planskog i organizovanog života. Nužno zlo Bilo bi, dakle, pogrešno misliti da je pojava ega nesvrsishodna. Mada se pojavljuje samo da bi na kraju nestao, on privremeno zaista zadovoljava potrebu koja se, na dugom putovanju duše, ne može zanemariti. Ego se ne srne shvatiti kao trajna prepreka, jer se on može prevazići i nadrasti naprezanjem svih duhovnih snaga. Fazu formiranja ega treba shvatiti kao privremeno i nužno zlo. Ego unosi razdor i stvara podvojenost Ego je nezaobilazna stepenica u daljem napretku svesti. Međutim, pošto ego prianja za pogrešnu zamisao da je čovek telo, on je izvor velike zablude, koja izobličava iskustvo. Ego deluje tako što, upoređujući sebe sa ostalim oblicima života, sam sebe otuđuje od njih. I tako, mada iznutra pokušava da upotpuni i integriše lično iskustvo, ego, pri samom pokušaju da oseli i zaštiti sopstveno postojanje, unosi razdor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. To cepanje celovitosti života nadvoje ne može a da se ne odrazi na unutrašnji život ličnosti kojom dominira ego. Ego kao izvor Konflikata Premda neprestano teži da ostvari jedinstvo i celovitost iskustva, ego nikada ne uspeva u tome. Njemu, doduše, polazi za rukom da uspostavi neku vrstu ravnoteže, ali je ona površna i privremena. A da je svako ego-postignuće nesavršeno dokazuje i činjenica da je svako iskustvo, posmatrano sa stanovišta ega, neizostavno praćeno unutrašnjim konfliktom. Svakog trenutka ljudski um prolazi kroz seriju konflikata. Umovi velikih i proslavljenih ljudi, isto kao i umovi običnih ljudi, uvek su zbunjeni protivurečnim željama i sklonostima. Ponekad je konflikt sa kojim se um suočava tako oštar da osoba popusti pod njegovim pritiskom, pa onda imamo ili delimičnu ili potpunu umnu poremećenost. Normalne i takozvane poremećene osobe suštinski se ne razlikuju. I jedni i drugi se suočavaju sa istim problemima; samo što su ovi prvi u stanju da sa manje ili više uspeha rešavaju svoje probleme, a ovi drugi ne mogu da ih rese.

Pogrešne procene Ego pokušava da resi svoje unutrašnje konflikte netačnim procenama i pogrešnim izborima. Za ego je karakteristično da nebitne stvari smatra bitnim, a bitne nebitnim. Premda su moć, slava, bogatstvo, sposobnosti i ostala svetovna postignuća zaista nebitne stvari, ego uživa u posedovanju istih, i vezuje se za njih u smislu ˝ovo je moje˝. S druge strane, duhovnost, koja je za duševni život od najvećeg značaja, ego smatra nebitnom. Na primer, kada osoba oseti neku telesnu ili misaonu neprijatnost dok obavlja nešto od duhovnog značaja, njen ego uskače da bi otklonio tu nevažnu neprijatnost, bez obzira što će time osoba odustati od onog što je za nju najhitnije - a to je duhovni rad. Telesna i mentalna prijatnost, kao i sva ostala svetovna postignuća i priznanja, nisu nepotrebna, ali nisu ni značajna. Postoji ogromna razlika između potrebe i suštine. Konflikti se rešavaju samo pravilnom procenom Ego mnoge nebitne stvari tretira kao neophodne. Duhovnost, međutim, koja se egu čini nebitnom, je od suštinske važnosti za dušu. U egu prebiva najdublji i najosnovniji princip neznanja koji se ogleda u davanju prednosti nebitnom nad bitnim. Potreba za inteligentnim i čvrstim izborom Um retko funkcioniše skladno jer je uglavnom usmeravan i voden nadmoćnim silama nesvesnog. Malo ljudi je spremno da se upusti u teškoće ovladavanja tajnim silama koje usmeravaju tok duhovnog života. Koflikt u umu je moguće otkloniti samo svesnom kontrolom snaga nesvesnog. A trajnu svesnu kontrolu je moguće uspostaviti jedino kada se svaka pojava koflikta u umu postavi na svoje pravo mesto. Poverenje u ispravnost izbora Da bi se um oslobodio od konflikata valja činiti pravilne izbore i davati prednost onome stoje istinski vredno nad onim što je nevredno. Uvek kada postoji manje ili više izražen konflikt, donesene odluke treba da su razborite i postojane. Izbor mora biti razborit, jer jedino se prianjanjem za prave i postojane vrednosti može ostvariti ravnoteža i pokrenuti vitalni, kreativni tokovi duševnog života. Jedan nepokolebljiv ali nerazborit izbor može privremeno nadvladati konflikt; ali će on, zauzvrat, u jednom dugom periodu uskratiti životu zamah i polet, i zaustaviti razvoj celovite ličnosti. Staviše, takav nerazborito rešen problem zasigurno će se ponovo pojaviti u nekom drugom obliku. S druge strane, za razboritu odluku je potrebna sposobnost opažanja pravih vrednosti i njihovog razlučivanja od tobožnjih vrednosti. Iz ovoga sledi da je problem sukobljenih želja u stvari problem sukobljenih vrednosti, a da bi se sukob resio, valja preduzeti temeljnu potragu za pravim smislom života. Um se jedino mudrošću može osloboditi od svakog konflikta. Prave vrednosti Donevši jednom za svagda pravu odluku, čovek nikada ne treba da odstupi od nje. Mada se neke sukobljene težnje u umu umire kada se odlučno krene zacrtanim putem, neke druge nastavljaju da se upliću, ometajući sprovođenje odluke u delo. Ponekad je moguće da se, zbog pojačanog sukoba u nesvesnom, javi kolebanje u vezi sa odlukom. Da bi izbegao poraz, um se mora čvrsto držati onih vrednosti do kojih je došao. Ovakvo rešavanje konflikta u umu ne iziskuje samo opažanje pravih vrednosti već i nepokolebljivu privrženost njima. Skriveni konflikti Sposobnost donošenja razborite i čvrste odluke se može uvežbavati na svim stvarima, kako malim tako i velikim. Obične životne brige nisu ništa manje značajne od ozbiljnih problema sa kojima se um suočava u kriznim periodima. Koreni konflikta u umu ne mogu se zatrti bez neprekidnih napora da se načini inteligentan i postojan izbor. Razvoj istinskih vrednosti javiće se spontano tek kada um stekne trajnu naviku da uvek donosi odluke u korist pravih vrednosti. Svakodnevne, obične stvari čine tri četvrtine čovekovog života; i mada unutrašnji konflikt u vezi običnih stvari ne može znatno uznemiriti um, on će ipak ostaviti za sobom izvesnu nelagodnost, osećaj da nešto nije u redu. Unutrašnji konflikti po pitanju svakodnevnih situacija najčešće i ne isplivavaju na površinu svesti. Ali zato iza pozornice bacaju senku na život. Zato konflikt treba izneti na površinu svesti i otvoreno se suočiti s njim da bi se

Spoznajom Istine ego biva potpuno uništen. To je istinski kreativni izazov za spasioce čovečanstva. ego. ˝Osećaću ovo ili ono˝. najvažnije je da postoji snažan podstrek ili nadahnuće. Strah ne samo što potpiruje i produbljuje nepoverenje u drugog. i to ne samo druge duše. Život ne može ostati trajno zatočen u kavezu ega. Može se javiti u obliku kontinuiranog sebe-svesnog pamćenja kroz prisećanja kao što su: ˝Učinio sam ovo ili ono˝. Priroda ega i njegovo uklanjanje II Odeljak II . Dezintegracija ega Protivrečnosti koje na ovaj način isplivaju na površinu moguće je resiti donošenjem razborite i čvrste odluke. Ili pak. Čežnja za idealom kao luč vodilja Postupak izvođenja konflikata na površinu svesti ne srne se izroditi u izmišljanje problema tamo gde ih nema. Jednog trenutka on se mora probiti ka Istini. Može poprimiti oblik sebičnih nadanja u vezi budućnosti i planiranja: ˝Uradiću ovo ili ono˝. Osoba koja žudi za društvom i prisustvom drugih ljudi. Moderna psihologija je dosta postigla u razotkrivanju uzroka unutrašnjih konflikata. ego se. Da bi bio uspešan u tome. dok kroz ljubav prema Bogu i Njegovim ispoljenjima osećaj otuđenosti postepeno nestaje. Strah je takođe prikriveni oblik otuđenosti i javlja se u vidu snažnog osećaja odvojenosti. Stoga treba voleti bez straha. ali tek treba da otkrije metode koji će pobuđivati inspiraciju i nadahnjivati um onim što život zaista čini vrednim življenja. koji eonima deluje u neznanju. zapravo je bolno svesna svoje otuđenosti i snažno doživljava svoje zasebno postojanje.pronašlo odgovarajuće rešenje. Svako delo u kome se odražavaju prave životne vrednosti doprineće dezintegraciji ega. ispoljava kao snažan osećaj da je čovek zasebna jedinka. U takvim slučajevima treba pokušati sa analizom duševnog stanja kroz duboko unutrašnje sagledavanje sopstvenih misli i osećanja. u sadašnjem vremenu. Da bi se život mogao valjano integrisati i ispuniti. Istinski ideal je osnovni kriterij um valjanog procenjivanja. ˝Osećao sam ovo ili ono˝. sve dok se nemoćno vrti oko stožera ega. Voden logikom tog otkrića. Izražen je i u mržnji i u ljutnji. Siguran znak pravog unutrašnjeg konflikta jeste kada čovek ne oseća da učestvuje punim srcem u mislima ili akcijama koje dominiraju trenutkom. već i neprijateljem sopstvenog nabujalog ega. . kao potvrda otuđenosti. neophodno je da na mesto ega ustoliči svest o Istini. sve dok se drugo ljudsko biće u potpunosti ne istisne iz životnog konteksta. Cista analiza može pomoći u donošenju odluke. predstavlja glavnu prepreku duhovnom izbavljenju i prosvetljenju. On poprima razne oblike. pošto upravo takva analiza dovodi do osvetljavanja korena sukoba. Ego se hrani na osećaju otuđenosti Svoju odeljenost ego potvrđuje kroz požudu. ističući svoju različitost i odeljenost od svih ostalih centara svesti. Kroz strepnju od Boga ili Njegovih ispoljenja jača osećaj otuđenosti. ali će ta odluka biti jalova i neefikasna ukoliko nije osnažena privrženošću nekom idealu koji seže u najdublje i najsuštinskije slojeve ljudske ličnosti. Ljubomora jača ego Osećaj otuđenosti najizrazitiji je u ljubomori. Strah se spušta kao gusta koprena između ˝mene˝ i ˝tebe˝. čovek započinje potragu za pravim središtem svojih iskustava i preuređuje svoj život u skladu sa Istinom. ˝Razmisliću o ovome ili o onome˝. Najdublji imperativ duše jeste da voli i da bude istovetna sa drugim dušama. Tu svoju potrebu duša ne može da ispuni ako je potresaju požuda ili mržnja. strah ili ljubomoru. ljutnju. mržnju. I mada privremeno igra korisnu ulogu centra svesti. ne može shvatiti i proživeti u svoj punoći. radikalno ograničio. A dobra procena slama ego konstrukciju izgrađenu na temeljima lažnih vrednosti. Na vrhuncu evolucije čovek dolazi do otkrića da se život. Postoji i nejasan osećaj da se život suzio ili čak. gde druga osoba biva odbačena i smatrana ne samo tuđincem. a on se javlja samo kao posledica gorljive čežnje za dostizanjem nekog uzvišenog i sveobuhvatnog ideala. ˝Razmišljao sam o ovome ili o onome˝. najpre mora da nestane to varljivo i veštačko jezgro satkano od sanskara. već neizbežno vodi do sužavanja i povlačenja svesti. već i samog Boga.Ego kao potvrda otuđenosti Ego kao prepreka duhovnoj emancipaciji Ego je potvrda čovekove otuđenosti. Da bi se konflikt resio na zadovoljavajući način. Osećaj otuđenosti najoštriji je u slučaju velike i neutažive požude.

Dve osobe moraju najpre da počnu da razgovaraju da bi se mogle upustiti u verbalnu prepirku. bilo značajna ili beznačajna. Organizovani eksplicitni ego sprečava određenim činiocima implicitnog ega prodor u svest. Koreni ega nalaze se u podsvesnom umu Brisanje ega iz svesti je vrlo složen zadatak. dok je ljubav potvrda jedinstva sa drugima. ljutnja. one moraju imati makar nešto zajedničko. i jedino htenje koje ublažava osećaj otuđenosti je htenje da se bude jedno sa Voljenim. Ograničeni ego eksplicitne svesti je mali deo celokupnog ega. eksplicitni svesni ego je u manjoj meri heterogen od implicitnog ega podsvesnog uma. Isto tako se samo delić postojećeg ega manifestuje u svesti u obliku eksplicitnog ˝ja˝. Jedino sveobuhvatajuća ljubav može da premosti ovaj veštački stvoreni jaz i probije kroz barijeru varljive imaginacije.nipošto nije skladan. strah ili ljubomora čine život skučenim i doprinose ograničavanju i sužavanju svesti. bilo dobra ili loša. Požuda. ali nedovoljno za postizanje željenih . U njoj se zatim rada dubok i beskompromisan otpor prema te dve osobe i prema njihovom odnosu koga je ljubomorna osoba nastojala da rezerviše samo za sebe.ljutnja ili strah. prestaje i težnja za zasebnošću. U istinskoj ljubavi ljubavnik isto tako čezne. oslobođenje od svih želja utire put uklanjanju ega. Na isti način. Ego sačinjavaju raznorazne želje. Heterogena struktura ega Onaj deo ega koji se ispoljava u svesti . i to doista i jeste. Međutim. Ego će pred navalom želja navući masku ravnodušnosti i tobožnjim neželjenjem opet potvrditi svoju zasebnost. Stoga će potpuno uništenje ega postati moguće samo onda kada svi elementi ega sagore u vatri razborite svesti. Ako ne razgovaraju. ego doživljava kao uspeh. Slabljenje ega putem ljubavi Svaka misao. Ona direktno postaju instrumentom potvrđivanja otuđenosti ega. u obliku prikrivenih težnji koje nisu uvek prihvatljive eksplicitnoj svesti. ne mogu se prepirati jer nemaju zajedničkog povoda. pored toga što ova duboka i imperativna potreba za poistovećivanjem sa drugim bićem ostaje nezadovoljena. Otuda se ego može rastočiti samo istinskom ljubavlju. Uspeh u prisvajanju željenog. kada dođe do prestanka želja. da bi se dve težnje svesno sukobile.eksplicitni ego . sve su to oblici isključivosti koji produbljuju jaz između ˝mene˝ i ostatka života. a uništenje tih želja ravno je uništenju ega. Međutim. Neuspeh u zadovoljenju želja ego doživljava kao neuspeh. on jedino može biti. strah i ljubomora. U poređenju sa izolovanim i nepovezanim težnjama podsvesnog uma koje teže da prodru u svest. Ako su suviše različite i neskladne. mržnja. Nit ega je prisutna u ispunjenim i u neispunjenim željama. kod osobe jača i uverenje da se neka druga duša uspešno sjedinila sa osobom za kojom je ova čeznula. one se neće . Sva iskustva. slabi osećaj otuđenosti čovekovog ˝ja˝. Voleći. Ego je potvrda otuđenosti od drugih. već će ostati potopljene u nesvesnom umu sve dok se ne preoblikuju uz pomoć energije koju proizvode razne aktivnosti svesnog uma.čak ni kao suprotstavljene težnje pojaviti na poprištu svesti. Jedino iskustvo koje egu oduzima moć je iskustvo ljubavi. Prema tome. eksplicitni ego deluje kao zaokružena celina. njegova moć propuštanja sukobljenih težnji je ograničena. Jaki sukobi na poprištu svesti vode harmoniji i ravnoteži Delovanje razborite svesti na Činioce eksplicitnog ega je važno. odnosno kroz težnju da se ono postigne. a znatan deo ostaje da boravi u mračnim i maglovitim oblastima podsvesnog uma. Sva isključiva osećanja kao što su požuda. ali njen veći deo ostaje nevidljiv pod vodom. pošto se koreni ega nalaze u podsvesnom umu. ali on čezne da se sjedini s Voljenim. Približno sedmina sante je iznad vodene površine pristupačna oku posmatrača. U doživljaju jedinstva sa Voljenim. baš kao što se ni noćni leptir ne plaši da sagori u plamenu svece. i sva nastojanja. U ljubomori. mržnja. osećanje i delo poteklo iz zamisli o nekakvom ekskluzivnom i zasebnom postojanju. Eksplicitni i implicitni ego Mada je ego sastavljen od raznoraznih elemenata. Ego sačinjen od želja Ego je natovaren raznovrsnim željama. sputava čoveka. ˝ja˝ ne razmišlja o tome da zaštiti sebe. Svi problemi ega mogu se resiti samo svesnim i razboritim delovanjem. Ego je kao santa leda u okeanu. poprište bezbrojnih sukoba među oprečnim težnjama. opterećuju ga impresijama i produbljuju otuđenost njegovog ˝ja˝.

Stoga je proces razaranja ega.poređenje koje bi ego najradije izrazio direktno da ga u tome ne sprečavaju društvene norme. eksplicitni ego treba toliko da oslabi da omogući svim željama i težnjama koje do tada nisu imale pristup u arenu svesti. Oslobađanje sputavanih težnji prirodno produbljuje zbunjenost i sukob u eksplicitnom egu. on nastavlja da se napaja na izvoru upravo onih snaga čija je prvobitna svrha bila da ga uklone. često praćen još jačim sukobima svesnog uma. jer eksplicitni ego ima tendenciju da istrajava kroz sva oprečna iskustva. To je isto kao kada bi rekao: ˝Nisam u stanju da dokrajčim bedno postojanje ega. Razmetanje u društvu je jedna od uobičajnijih manifestacija ega. specifično osećanje kroz koje se ego ispoljava. Te taktike ega veoma liče na taktike gerilskog ratovanja. i to mu pode za rukom. Ugrožen duhovnim težnjama i delima. Zato tražim od tebe da intervenišeš i dokrajčiš ga. izmiče uticaju razborite svesti. Kada se suoči sa zabranama na jednoj strani. Učitelj kao poslednje utočište U većini slučajeva poklonik će se okrenuti Učitelju tek kada shvati svu jalovost svojih pokušaja: On neće biti u stanju sam da se probije do cilja za kojim čezne i koji nejasno nazire.˝ Ovaj poslednji korak je plodonosniji od svih drugih mera koje su preduzimane u cilju . ego. razborito upravljanje željama. nastupa nakon što su želje dospele u arenu svesti. Poznati su slučajevi ljudi koji puštaju da im nokti izrastu do enormne dužine. ovaj vid ega nije ništa manje ograničavajući od prvobitnog grubog ega koji nije pokazivao duhovne sklonosti. poklonik vremenom počinje da shvata da ne može više sam da se bori sa njegovim bezbrojnim izdancima. Ego-trikovi Ego sam sebe hrani i izgrađuje. On se može hraniti uverenjima tipa ˝Ja sam produhovljen˝. Da bi se to postiglo. on se vešto prebacuje u drugu oprečnost i tako opstaje. uviđajući svoju bespomoćnost. a onda ih podvrgnuti dejstvu razborite svesti. Pošto je egu na raspolaganju bezbroj mogućnosti da osigura svoj opstanak i nastavi sa samoobmanama. Gerilski rat Na višim stupnjevima na stazi ego se više ne služi otvorenim metodama. u nastojanju da produži svoj vek. premeštanjem čas u jednu čas u drugu oprečnost nekog iskustva. Poklonik se može nadati delotvornom obračunu sa obmanama i trikovima ega tek kada dobije pomoć i milost Savršenog Učitelja. Složenoj prirodi ega potreban je složen pristup. Klevetanje drugih nije ništa drugo do pokušaj uzdizanja sebe kroz sugestivno poređenje . Elemente implicitnog ega podsvesnog uma treba na neki način izvesti na površinu svesti da postanu deo eksplicitnog ega. negujući ih bez obzira na teškoće koje im pričinjavaju. Ponos je. Ukoliko čovek počne da neguje skromnost da bi se oslobodio monstruoznog tereta ega. Razdražen tvrdokornošću svog ega. on će se predati Učitelju kao poslednjem i jedinom utočištu. intenzivnim delovanjem razborite svesti. na primer. istisne iz jedne oprečnosti. Ego živi kroz oprečnosti Iskopavanje zatrpanih delova ega iz dubokih slojeva podsvesnog i njihovo iznošenje na svetlost svesti je važna faza u odstranjivanju ega. Ego . ili egom koji svoju zasebnost potvrđuje postignućima koja se smatraju dobrim i visoko duhovnim. baš kao što se na početnim stupnjevima hranio tvrdnjama ˝Ja nisam zainteresovan za duhovno˝. već se zaklanja iza mera koje su prvobitno služile svrsi njegovog uklanjanja.hidra sa bezbroj pipaka Ego je kao hidra sa bezbroj pipaka. on ih nadomesti na drugoj. On nalazi bezbroj načina da se ispolji.rezultata. umesto da ga prati stišavanje sukoba. da dopru do nje. a ako pravila ponašanja to ne dopuštaju. Čovek može biti ponosan na bilo koju nevažnu i besmislenu stvar. što je posledica otopljenja Čitavog ledenog brega ega. na kraju te beskompromisne i oštre borbe dospeva se do stanja istinske ravnoteže i nepobitne harmonije. ego svoja postignuća uveličava do grotesknih razmera. Hrani se svakim oblikom neznanja. Baratanje s činiocima eksplicitne svesti nije jednostavan i lagan posao. samo da bi istakli svoju različitost od drugih ljudi. Ako se eksplicitni ego. ovekovečujući sebe. Tako nastaje ono što bi se moglo nazvati duhovnim egom. On živi i raste pod svim okolnostima i koristi sva raspoloživa sredstva. Na ovaj način. ego će nastojati da dođe do istih rezultata klevetanjem drugih. Odbacivanje ega iz svesti je izuzetno zamršen proces i ne može mu se prići jednostrano. Sa stanovišta prave duhovnosti. teško ih je otkriti i nadmudriti. Ipak. Da bi živeo. Samopredaja znači otvoreno priznanje poklonika da je izgubio sve nade u samostalno rešavanje problema. i da se od sada u potpunosti oslanja na Učitelja. ego će se iznenađujuće okretno ubaciti u osobinu skromnosti. Sledeća važna faza.

sebe pronalazi ili u ulozi nekoga ko je bolji od ostalih.koja je jedini cilj čitave kreacije . Kada se. Tako se. Krhku ravnotežu između ˝ja˝ i ˝ti˝ neprestano narušava preovladavanje kompleksa superiornosti ili kompleksa inferiorenosti. To uverenje pre obeležava prelaz između dva stanja ega nego uvod u trajno poništenje granice između ˝ja˝ i ˝ti˝. naposletku. Kompleks superiornosti Kompleks superiornosti javlja se u trenutku kada osoba sretne nekoga ko je u nekom pogledu slabiji od nje u smislu svetovnog poseda. služeći se odgovarajućim objektima. zadovoljstvo nalazi u još naglašenijem svojatanju. Istina . Odrično potvrđivanje ega kakvo se javlja u ideji o jednakosti je. Ali pokornost koju iskazuje pred njim vodi poreklo iz straha ili . slava.izbiće na videlo. Međutim. a veštački stvoreno uverenje o jednakosti nastaje kao reakcija na oba osećanja. manje kvalitetni od njega. kao prirodna posledica potrebe da se nadoknadi ispraznost ego-života. makar po toj jednoj stavci. Dva kompleksa Osećanja superiornosti i inferiornosti su reakcije jednog na drugo. Oblici ega Ego. i pored toga što poseduje više. a udvorički prema nadređenima. Oni se. ostaje nezadovoljan bez obzira na sve svoje svetovne uspehe. čak i kada je osoba uverena u svoju jednakost sa drugima. razmećući se pred drugima veličinom svog imetka. milošću Učitelja. Isticanje različitosti obično se ne zadržava na nivou teoretskog poređenja. najčešće na tuđu štetu. Možemo odmah uočiti da je ovo slučaj odričnog potvrđivanja ega. u još većem isticanju razlike između sebe i drugih. stvarni uslov za ravnopravan zajednički život je da se ta isprazna ideja o jednakosti nadomesti spoznajom o jedinstvu svekolikog života. um ne prestaje da upoređuje i uočava razlike. što možemo uočiti na primeru osobe koja se ponaša nadmoćno prema podređenima. bogatstvo. Kompleks inferiornosti Kompleks inferiornosti javlja se onda kada osoba sretne nekoga ko je na neki način znatno vredniji od nje u pogledu svetovnog poseda. postignuća i priznanja. u želji da se oseća posebnim i jedinstvenim. Prema tome. ispoljavaju zasebno i naizmenično. A ideja jednakosti se javlja da bi se ponovo uspostavila narušena ravnoteža. A da bi umirio svoj duboki nespokoj. Ona se teši zabludom o svojoj vrednosti. Međutim. Sve dok postoji ego. I premda je ideja o jednakosti u osnovi mnogih društvenih i političkih ideala. Kompleksi inferiornosti i superiornosti najčešće se ne ispoljavaju istovremeno. i pored svih svetovnih stvari koje svojata. Ideja jednakosti Ovaj prividni osećaj jednakosti može se formulisati na sledeći način: ˝Ja nisam inferiorniji ni superiorniji od ostalih˝.slabljenja i razaranja ega. posve različito od osećaja jedinstva kao glavne odlike duhovno slobodnog života. Da bi utvrdio šta je ˝moje˝ on proglašava i uspostavlja granicu između ˝mojeg˝ i ˝tvojeg˝. Ego često traci svoje bogatstvo u raskalašnom življenju i nepotrebnom razmetanju. u njegovoj pozadini je dvojnost. to uverenje još uvek ne stoji na pouzdanim osnovama. ili u ulozi nekoga ko je gori od ostalih. sposobnosti. ego te osobe je neprestano suočen sa prizorom unutrašnje praznine. i umesto da neguje neprijanjanje. svoju otuđenost. Ali izbor bilo koje od dve mogućnosti ispoljavanja kompleksa kroz oprečno ponašanje samo još više pojačava ove oprečne komplekse umesto da ih rastvori do potpunog iščeznuća. već se proširuje na realni sukob sa drugima. Priroda ega i njegovo uklanjanje III Odeljak III Oblici ega i njihovo razaranje Ego živi kroz ideju ˝ovo je moje˝ Ego opstaje zahvaljujući svetovnim posedima kao što su moć. Ego kao potvrda otuđenosti živi kroz ideju ˝moje˝. a sve dok postoji dvojnost. ego se svejednako oseća ispraznim i nepotpunim. javlja agresija. baca se gorljivo na dalja prikupljanja. međutim. U sva tri načina ego nastavlja da potvrđuje. On svom posedu meri veličinu uporedujući ga sa posedom onih koji imaju manje. rasprši magla neznanja čiji je glavni nosilac bio ego. Međutim. i zaključuje da su ovi.

odnosno. Poništavanjem oprečnih kompleksa ego gubi svoju zasebnost. Kada duša stupi u živ i dinamičan odnos sa Učiteljem. zanimajući se za ono što ima samo privremenu draž. razdvojeno i različito od ˝ti˝. duhovni napredak osobe ugrožen je prirodnom težnjom ega da učvrsti svoju zasebnost. Prilagođavanje Učitelju dovodi do rastakanja kompleksa Kompleksi superiornosti i inferiornosti moraju se vešto dovesti u vezu. Saznanje da je inferioran u materijalnom smislu će mu pružiti dodatni podsticaj da čini očajničke napore u pravcu sve većeg sticanja. već će se najverovatnije izgubiti na sporednim putevima. Ako je učenik dospeo do ivice da njime ovlada egoizam. Tako Učitelj koristi svoj uticaj da bi ubrzao učenikovo napredovanje kroz nivoe. stupajući u kontakt sa Savršenim Učiteljem u njemu prepoznati stanje Savršenosti lišeno ega. te ne usmerava svoju pažnju na usputne stanice ili prolazne privlačnosti. konačno nadvladati sve prepreke. Tada učenik uviđa da je ništa. zbog koje je i postala. Sve dok je kretanje svesti u potpunoj i isključivoj vlasti ega. kao takav. Učitelj će namerno izazivati naizmenično ispoljavanje ova Učitelja dva kompleksa kod učenika. da bi se tako sučeljeni međusobno poništili. Učenik je primetio da je ego nepresušni izvor neznanja. i kreće se isključivo u okvirima tog zatvora sazdanog od iluzije. uz Učiteljevu pomoć. Predanost učenika Učitelju valja razlučiti od kompleksa inferiornosti. već iz nekog drugog izvora.sebičnosti. Sva ta usiljena spoljašnja pokornost samo je posledica kompleksa inferiornosti koji će naduvati ego do neverovatnih razmera. u osnovi identičan sa učenikovim uzvišenim Sopstvom. Ako se učenik nalazi na granici da izgubi srčanost i napusti traganje. predanost prati svest o tome da Učitelj predstavlja ideal i da je. između ta dva kompleksa javlja se tenzija. Preko porušenih brana izliva se reka božanske ljubavi. Ego se može uporediti sa vozačem koji je sposoban da upravlja vozilom. Izlivanjem božanske ljubavi. onaj vozač koji ne zna kuda vozi mora biti zamenjen drugim vozačem koji nije podložan čarima usputnih stvari. probudiće u njemu duboko samopouzdanje. produbljujući unutrašnje duševno siromaštvo. I tako. Naprotiv. a zatim se oni jednim udarcem poništavaju. Podjednako je važno da vozač bude sposoban da usmeri vozilo ka cilju. pri tom ne birajući sredstva. nije dovoljan samo neko ko je u stanju da upravlja njime. Priznavanje božanstvenosti Učitelja je način na koji uzvišeno Sopstvo učenika iskazuje svoje dostojanstvo. Zbog svojevoljnih aktivnosti ega svest je opkoljena zidom sopstvene izrade. koje smatra ˝svojim˝. uznemirenosti i sukoba. da bi ubrzao rastvaranje ega do potpunog iščeznuća. što je plod njegovih lažnih predstava. on ne samo da će se neodređeno dugo zadržavati na usputnim svratištima. takođe je uvideo svoju nemoć da ga ukloni. nestaje u doživljaju jedinstva. Učitelj ih zatim tako vešto uskladi da oni ponište jedan drugog. otuđeno ˝ja˝. Analogija sa vozačem Da bi se kola kretala u određenom pravcu. da bi vozilo stiglo do odredišta. Pri svakom pokušaju učenika da se prilagodi Učitelju. Intervencija Da bi ubrzao njihovo rastvaranje. Predanost nije nedostatak samopouzdanja. umesto duboko ukorenjenom poroku da traži ispunjenje kroz ono što poseduje. Drugim recima. Međutim. ona svoju pokretačku snagu mora crpsti ne iz ega. ako je vozač podložan jakim privlačnim uticajima okolnih stvari. Učitelj će ukloniti tu smetnju tako što će ga dovesti u situaciju da prizna i prihvati sopstvenu nemoć i ništavnost. činom predanosti učenik iskazuje poverenje da će. pa čak i mržnja prema čoveku koji poseduje ono što bi ona radije imala za sebe. Takva osoba nikada ne može biti iskrena i spontana zato što u njoj tinja skrivena ljubomora. Da bi se svest oslobodila svojih ograničenja i osposobila za služenje svojoj prvobitnoj svrsi. ali da uz pomoć Učitelja može doživeti preporod i postati Sve. postaju značajni činioci rasprostiranja sebičnosti i haosa u društvu. Predaja nije isto što i kompleks inferiornosti Učenik će. Potrebno je dopustiti im da se istovremeno ispolje bez potiskivanju jednog kompleksa na račun drugoga. nego . Njegova vožnja zaobilaznim putevima samo će ga udaljiti od cilja. kompleks inferiornosti. i dragovoljno mu se prepustiti. kao i svih vidova neznanja karakterističnih za ego. kao i kompleks superiornosti. Jer. Nešto slično se događa kada ego preuzme vlast nad ljudskom svešću. potreban je vozač. Ego će svoj osećaj ispraznosti pripisivati tobože manje vrednim posedima. Jer. ali kome je potpuno nejasno kuda se zaputio. oba kompleksa vezana za osećanje superiornosti i inferiornosti uvode se u igru.

budući daje građevina ega sazdana na temelju laži. oličenje Istine. i lišavajući ego svakog sadržaja.učenikov ego počinje drastično da slabi. Učenik će zapaziti da njegova dela više ne izviru iz ograničenog ˝ja˝. da osvetli novonastali odnos sa Učiteljem koji je manifestacija beskonačne Istine. Ego pokušava da integriše iskustvo.negovanjem čovečnosti. već je i sušto oličenje apsolutne Istine. Trenutak kada se pažnja preusmeri sa nebitnih na istinski vredne stvari liči na smenjivanje lošeg vozača dobrim vozačem koji poznaje put. Zbog toga je imperativno uspostaviti novo središte objedinjavanja iskustva koje će raspršiti osnovnu zabludu o zasebnosti i prisajediniti one vrednosti koje prethodno nisu bile dokučive ego-središtu. on je ujedno i aktivni princip neznanja koji koči dalji duhovni napredak. Da ukratko ponovimo: dugo putovanje duše začinje se razvojem eksplicitne samosvesti kao ograničenog ˝ja . a ne dotadašnji odnos sa ego-središtem kao ograničenim ˝ja˝. kojim upravlja ego. a ne pomoć u dolaženju do Istine. tom novom jezgru objedinjavanja iskustva. Jedinstvo sa Učiteljem i realizacija Istine Pravilno shvaćen odnos učenika sa Učiteljem predstavlja čvrstu potvrdu jedinstva svekolikog života. To novo središte biće Učitelj. Uporedo sa postepenim preusmeravanjem pažnje. dolazi do buđenja istinskog Sopstva. iako se egu može pripisati specifična uloga u razvoju svesti. olakšaće učeniku da preusmeri pažnju sa nebitnih na bitne stvari. jednom rečju. Odanost Učitelju odvojiće učenika od ego-središta koje mu je do tada neprekidno stvaralo lažni utisak otuđenosti. Sva svoja iskustva i želje će predati Učitelju. sasvim nestaje i ustupa mesto Istini. vremenom mora ukloniti zbog njegovog neizbežnog saveza sa silama neznanja. Proces dolaženja do Istine urodiće plodom tek onda kada se proces objedinjavanja iskustva. Kako se postepeno usklađuje sa duhovnim zahtevima života . ego može samo da nadzidava jednu laž na drugu. Nakon tog prelomnog trenutka. a odsudni korak u uništavanju ega . Kada se egu oduzme snaga i živost. objedinjavanje iskustva ostaće uslov racionalnog i smislenog života. već doživljava i korenitu promenu. Ego nastoji da objedini iskustvo. Ne samo da se sve manje i manje opire duhovnom razvoju. Spoznaja Istinskog Sopstva Progresivno rastvaranje ega neće oslabiti proces objedinjavanja iskustva. već su nadahnuta Istinom koja izvire iz Učitelja. Međutim. učvršćuje u svesti kao anđeo vodič i kao vrhunsko nadahnuće. sva misaona aktivnost nastaviće da se odvija u tom novom pravcu. Na tom nivou duša biva inicirana u svest najvišeg istinskog Sopstva kao večnog i beskonačnog ˝Ja jesam˝ . bilo bi moguće postići krajnju Istinu ne prekidajući njegovu aktivnost. Aktivnosti ega predstavljaju prepreke. jer je sada funkciju jezgra objedinjavanja iskustva preuzeo Učitelj. kao jezgro objedinjavanja iskustva. u kojoj nema podela. više ne bude temeljio na osnovnoj zabludi o zasebnosti. kao i svesrdnom predajom i davanjem sebe Učitelju kao Istini . Predanost i odanost Učitelju. tada se Učitelj. nesebičnosti i ljubavi. nedualnost.samo na istinski cilj. Tako. ne ostavljajući ograničenom ˝ja˝ ni dobro ni zlo. ali to čini oko lažne ideje o zasebnosti. Više ga neće zanimati dobrobit ograničenog ˝ja˝ već samo dobrobit Učitelja kao Onog koji odslikava univerzalni i nepodeljeni život. nastavlja se postupno rastvaranje ega i napredovanje ka Istini. Najzad ta promena postaje tako duboka da ego. Kada ego potpuno iščezne. a okončava se prevazilaženjem stanja ograničenog ˝ja˝ ljudske svesti posredstvom Učitelja. Koraci u procesu slabljenja ega i omekšavanja njegove strukture mogu se uporediti sa obrezivanjem i potkresivanjem razgranatog i nekultivisanog drveta. koji ne samo da predstavlja prave vrednosti. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva * U sledeća tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najširem smislu označavajući . Težiće.iz životinjske svesti. Ali se ego.sa čupanjem drveta iz korena. ali oko lažne ideje Kada ego ne bi bio ništa drugo do sredstvo objedinjavanja ljudskog iskustva. Učitelj postaje novo jezgro integracije Sve dok se ljudsko iskustvo bude odvijalo u području dualnosti. kao potvrda otuđenosti.u kome nema podvojenosti i koje obuhvata Čitavo postojanje. To je ujedno čin sjedinjenja sa Učiteljem i čin ostvarenja beskonačne Istine.

ona su u najvećoj meri subjektivna. on se ipak. on može primeniti i okultne tehnike. s prezrenjem ih proglašavajući duševnim poremećajima ili nenormalnostima. prizori suptilnog sveta. dok predstavljaju nešto novo i posebno. mirisom. zvukova. razvijajući neobuzdanu žeđ za ponavljanjem ovakvih iskustava ili. Na početku su ovakvi doživljaji neredovni i kratkotrajni i učenik je sklon da ih svrsta u halucinacije. Duhovno putovanje. trošenje starih. Okultne moći pospešuju ili ometaju proces oslobađanja svesti Duhovna staza vodi oslobođenju svesti i pri tom pokreće razvoj mnogih psihičkih sposobnosti koje su do tada bile pritajene u ljudskoj duši. Učitelji neretko stupaju u dodir sa učenicima javljajući im se najpre u snovima. pokušava da ih tretira kao nenormalne pojave. Iako se i u običnim snovima suptilno telo aktivno služi vidom. a u nekim slučajevima ometaju proces oslobađanja svesti. ne može od upre ti njihovom uticaju i smernicama. Upečatljivi snovi važe kao jedan od osnovnih postupaka buđenja dubljih slojeva unutrašnjeg života učenika. boja. Početak okultnih iskustava Učenik. postaje mnogo jednostavnije kada učenik zauzme pravilan stav prema okultnim iskustvima i nauči da pravilno procenjuje njihovu vrednost. prolazeći kroz fazu otvaranja psihe. pridaje . nego iz ranijeg ili više ranijih života. Njihova novina sastoji se samo u različitom povezivanju pojedinih činilaca ranijih iskustava. U rede tipove snova spadaju oni snovi koji se tiču osoba i stvari koje čovek ne zna iz ovog života. Prema tome. Neverica se rađa iz neznanja Iako se okultnim iskustvima obično pridaje preveliki značaj. valja pažljivo razlučiti od običnih snova. zbog unutrašnje snage kojom oni zrače. uvek će biti spremni da priznaju postojanje okultnih fenomena. nemaju naročiti duhovni značaj. već mora i da nauči da razdvaja prava okultna iskustva od halucinacija i obmana. Oni. Te nove sposobnosti u nekim slučajevima pospešuju. pošto ga najčešće vodi stazom očiju prekrivenih velom. neobični i upečatljivi snovi. neretko doživljava mistična iskustva suptilnog sveta u vidu izrazitih vizija. u određenim kontekstima odnose se specifičnije na medijumstvo ili natprirodno (vidi glosar)-Ur. Još su redi snovi o osobama ili stvarima koje se nisu pojavile ni u ovom ni u pređašnjim životima. tiču se fizičkih aktivnosti i grubog sveta i delo su sanskara pohranjenih u umu. osim što su prilika za stvaranje novih sanskara ili. odrazi objektivni doživljaj suptilnog tela i da nije samo puki proizvod mašte. Njihov razvitak proširuje delokrug i domet ljudske svesti. početniku nije Iako da zadrži odmeren stav. Međutim. Oni koji okultizmu pristupaju oprezno i razložno. Retke vrste snova Međutim. na neki način. mirisa ili neobičnih susreta. deo pređašnjih doživljaja. ukusom. ljudi neretko izražavaju i sumnju u njihovu verodostojnost. posve razlikuje od opreznog ili kritičkog stava. obični snovi bitno se razlikuju od snova sa okultnim obeležjima. Takvi snovi ne sadrže ništa što nije. naravno. Egu je bolno da prizna mogućnost da van njega postoji široko i neistraženo polje univerzuma koje je pristupačno samo ograničenom broju ljudi u koje on ne spada. potcenjujući ih. pak. Ali. svetlosti. Međutim. dodirom i sluhom. većina snova su čisto subjektivni i podsvesni doživljaji suptilnog tela.nešto stoje skriveno i nalazi se izvan domašaja običnog iskustva. I mada ih smatra halucinacijama. Takve snove. astralna putovanja. na prvi pogled nimalo različit od običnog sna. pa će ih čak umeti prepoznati. Od ove dve mogućnosti. Neki snovi su duhovno značajni Savršeni Učitelj najradije vodi učenika služeći se uobičajenim sredstvima. ako se javi naročita potreba. Neopravdani prezir prema okultnom gotovo uvek je rezultat dubokog nepoznavanja njegovog pravog značenja i smisla. nastojanje da se okultna iskustva preuveličaju je najčešći oblik ponašanja jer se okultnim iskustvima na početku. vizije. Pošto su iskustva u običnim snovima nesvesna. i što povremeno osvetljavaju skrivene komplekse i nerešene probleme u nečijoj ličnosti. kao što su. pak. međutim. A on se. Rede se dešava da neki san. Teško je održati odmeren stav Početnik je ili sklon da preuveliča značaj svog pregledavanja u unutrašnjim svetovima. na primer. i koje uz to krasi skromnost i otvorenost. ono to ne čini uz punu svest. Neosnovani skepticizam prema okultnim iskustvima obično izražavaju oni koji nisu ni početnici u proučavanju okultnog. međutim. nego će se tek pojaviti u budućnosti. Zato poklonik ne samo da je prinuđen da na pravi način oceni takva iskustva.

Posledice sumnjičavosti u pogledu na okultno iskustvo Ako je okultno iskustvo. i zato učenik mora da nauči da sledi nit svojih unutrašnjih iskustava. Ako su te oznake prisutne. jer malo je onih koji će razumeti njegova iskustva i njegove probleme. Blaženstvo i mir su jedini pouzdan znak da se radi o verodostojnim okultnim iskustvima. prošavši kroz takvo iskustvo. jer oni najverovatnije nisu upoznati sa putevima njegovih opredeljenja i akcija. Ako mu je cilj brzi napredak i najveća moguća korist od saradnje sa Učiteljem. okultnim iskustvima valja posvetiti posebnu pažnju da bi se utvrdilo da li poseduju neki izuzetan značaj. To podseća na brzo olakšavanje pacijentovih tegoba hirurškim odstranjivanjem uzroka telesnog poremećaja. dalo nov podsticaj učenikovim duhovnim pregnućima. Međutim. kao što ljudi koji uzimaju droge postaju zavisni od njih i potrebna im je stimulacija čak i za ono što su ranije radili bez nje. Ma koliko iskustvo bilo duboko. već je i potpuno ubeđen u postojanje onoga što vidi. ne pružaju blaženstvo i mir osobi koja ih doživljava. Zato mora biti pripreman na nerazumevanje okoline. Učitelj strogo vodi računa da kod njega ne pothranjuje žudnju za okultnim iskustvima. Žudnja za okultnim iskustvima U stvari. sve više ih želi. ma šta drugi mislili i govoriti o njima. Kako bi pomogao učeniku da izbegne ovu zamku. da li donose blaženstvo i mir i da li poseduju prirodno svojstvo da utiču na dalji tok duhovnog razvoja. učenik će pomoću njih uspeti da razabere stvarna okultna iskustva od halucinacija i priviđenja. Postupak u slučaju žudnje za okultnim iskustvima Ako ustanovi da učenik pridaje preveliki značaj okultnim iskustvima i da se u njemu razvija nekontrolisana žeđ za njima. Poklonik mora razviti poverenje u sebe Čak i pravo okultno iskustvo može izgubiti na snazi i delotvornosti ako postane predmet sumnje. Validnost okultnih iskustava Na početnim stupnjevima okultni fenomeni predstavljaju vrlo nestalnu pojavu. u verodostojnost ovih iskustava se s razlogom sumnja bez obzira na njihovu srodnost sa normalnim čulnim opažanjima. Uvođenje učenika u okultne fenomene treba da bude vrlo postepen i dugotrajan proces. Nema potrebe da traži oslonac u drugim ljudima. pa se skeptični učenik obazrivo odnosi prema njima da bi predupredio mogućnost obmane. što mu pruža osećaj daje važna. na sebi svojstven način. zastupaju suprotna gledišta. u njima čovek vidi i čuje stvari koje u stvarnosti ne postoje. bacajući senku sumnje na njena uverenja. Stoga Učitelj obično zahteva od učenika da svoja iskustva drži u tajnosti. ono će najverovatnije izbledeti. okultna iskustva nose sa sobom nepogrešive oznake svoje duhovne verodostojnosti. Halucinacije i priviđenja su nešto kao noćne more budne svesti. On razvija stalnu potrebu za okultnim podsticajima. tada se Učitelj. onda nije važno da li će ga on docnije. ako je izloženo skepticizmu i neprijateljskim stavovima okoline. učenikov ego nastoji da se veže za to novootkriveno polje. Čak i ako te oznake nisu odmah uočljive. čak i svojih prijatelja ili rođaka. Priviđenja su još varljivija. jer će ga to odvesti na stranputicu i prouzrokovati nepotrebno odlaganje postizanja pravog cilja. razgovara o tome sa ljudima koji. pošto je samo mali broj ljudi doista spremno da proširi svoja iskustva na ovu novu dimenziju. To se može desiti sa osobom koja. I što više takvih iskustava ima. jer u njima čovek ne samo da vidi stvari koje ne postoje. Halucinacije i priviđenja. izuzetna i posebno povlašćena osoba. Okultno nije u vezi sa halucinacijama i obmanama Halucinacije su iskrivljena opažanja potekla od čula. Postoje neka okultna . Učitelj ga nikada neće ubrzavati. dovesti u sumnju. osvrćući se na njega.ogroman značaj. međutim. Mada se u tom pogledu jasno razlikuju od puke uobrazilje i mašte. Učenik ni pod kakvim uslovima ne srne dozvoliti da bude uhvaćen u zamku lažnih vrednosti i jalovih istraživanja. a to je inicijacija u istinski duhovan život. Takva iskustva su učeniku dozvoljena samo onda kada su mu zaista neophodna u duhovne svrhe. razračunava sa ovom preprekom tako što proređuje ili sasvim ukida okultna iskustva. a ne onda kada ih on priželjkuje ili priziva. a služi da zaštiti poklonika od nizanja novih karika na lanac samoograničavanja. on mora razviti veliko i nepokolebljivo poverenje u sebe i u svoga Učitelja. zbog svoje nesposobnosti da razumeju takve stvari. za vreme dok je trajalo.

Na naprednijim stupnjevima čovek može po volji navući ili svući spoljašnje grubo telo kao ogrtač i koristiti astralno telo za upoznavanje unutrašnjeg sveta astrala i za putovanja kroz njega .* On zatim preduzima astralna putovanja u svom astralnom telu. pa Učitelj pruža dokaze samo onda kada smatra da je to neophodno. Proširenje mogućnosti za čovekov duhovni napredak Na poodmaklim pripremnim stupnjevima koji učenika uvode na duhovnu stazu.i to uvek kada se ukaže potreba za tim. već su jednako stvarni i ubedljivi kao i doživljaji budne svesti. Astralna putovanja Neprestano tražiti dokaze o verodostojnosti okultnog iskustva krajnje je nezdrava navika. Želeli to ili ne. Ova potonja podrazumevaju svesno korišćenje astralnog tela. preduzeta sa punom svešću. napuštajući svoje fizičko telo u budnom ili usnulom stanju. Učitelj može uvećati delotvornost okultnog iskustva tako što će potvrditi njegovu vrednost i verodostojnost neposrednim ili posrednim dokazima bliskim učenikovom uobičajenom doživljaju stvarnosti. uzvišena i plemenita osećanja. uklonio neke teškoće na duhovnoj stazi. Grubi svet kao nosač duhovnog života ima nesumnjiv značaj. učenik se duhovno priprema za korišćenje sila unutrašnjeg sveta u kome obitavaju astralna tela. Obzirom da ta iskustva imaju posebnu svrhu i namenu. Ovladavanje okultnim silama nipošto ne može biti zamena za unutrašnje napore koje poklonik mora činiti u pravcu daljeg napredovanja na duhovnoj stazi. kao rezultat promišljene odluke. Magnetni uticaj finih sfera ne zna za granice između naroda niti za bilo koje drugo konvencionalno ograničenje. vesela i tmurna raspoloženja.iskustva koja su namerno data učeniku da bi mu služila kao putokaz i izvor nadahnuća. ljudi. Sposobnost astralnog putovanja uveliko proširuje raspon čovekovih opažanja i pospešuje njegov duhovni napredak. Nema granica prostiranju uticaja među pojedincima. samom činjenicom svog postojanja. Okultna iskustva koja daruje Savršeni Učitelj služe da bi učenik izoštrio do tada zamagljenu intuiciju. mirisi. uskogrudost i niske pobude. Kada fine nagoveštaje svog srca pretoči u delo. grubog tela. Nesvesno izvedena astralna putovanja poseduju mnogo manju vrednost od onih koja su. nesebična i sebična nastojanja . značajno je stoga što omogućava duši iskustvo da nije grubo telo i što joj daje moć da bolje ovlada njime.sve to teži da se rasprostre i vrši uticaj na druge. započet sa involucijom svesti. znaju da je ideja o zasebnosti ljudskih bića odavno prevaziđena. učenik prestaje da biva samo pasivni primalac okultnih iskustava i tu započinje njegov stvarni duhovni napredak. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu II Odeljak II Odnos sa Učiteljem u duhovnom životu Ljudi su neprekidno u međusobnom odnosu na unutrašnjim planovima Čak i oni kojima je na raspolaganju elementarno znanje o strukturi i zakonitostima unutrašnjih sfera postojanja. izgradio samopouzdanje i stekao entuzijazam za hvatanje u koštac sa zahtevima koje pred njega postavlja svaki sledeći korak. Okultno iskustvo nije zamena za unutrašnje napore Prizori. Nisu zamagljeni i subjektivni kao obični snovi. nužno je da učenik prestane da sumnja u njihovu verodostojnost i vrednost. Vrednost daršana i sahavasa Stupanje u kontakt sa Savršenim Učiteljem neće dati ploda ukoliko taj susret Savršenog Učitelja i . ali se postojeće veze i spone medu ljudima ne mogu u potpunosti sagledali i proceniti na podlozi opipljivih transakcija grubog sveta. Svet mentalnog života je isto tako objedinjen sistem kao i svet grube materije. Svako njegovo delo je izraz njegove nesputanosti i slobode i nevezano je za učenikova očekivanja. ukusi. čak i onda kada ne uspostavljaju dodire na fizičkom planu. susreti i zvuči doživljeni svesnim korišćenjem astralnog tela po jasnoći i verodostojnosti nimalo se ne razlikuju od svesnih iskustava grubog tela. stalno stupaju u međusobne odnose i reaguju jedni na druge. Dobre i zle misli. Ako se pokaže da je duhovno neophodno. On preuzima inicijativu na način koji smatra najprikladnijim za određenu situaciju. Svesno izdvajanje astralnog tela iz spoljašnjeg nosača. čak i kada nije izraženo recima ili delima.

u duhovnom smislu su na najvišem nivou. Proces uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem bitno se razlikuje od procesa misaonog oživljavanja uspomena. u nastojanju da obuhvati Njegov značaj. taj prizor ostaje zanavek urezan u njegovom umu. Pošto je primio daršan od voljenog Učitelja. lepo i ružno. uzima da pere UčiteIjeva stopala mlekom i medom i pred njih polaže kokos kao žrtvenu ponudu. sami pripremaju svoju hranu i ne dopuštaju nikome da prisustvuje obedu. ali kod uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem. svrha definitivno postoji. vraćanje uspomena na prohujale događaje ne mora imati određenu svrhu. pridaju veliki značaj dobijanju daršana (darshan. U svakodnevnoj igri imaginacije. U fizičkom svetu stopala prolaze kroz sve . Čak i ako nije u mogućnosti da ima učestale susrete sa Učiteljem. mleko predstavlja bele (dobre) sanskare. On prikuplja sanskare iz čitavog univerzuma. čovekova imaginacija prestaje da biva prazno zanošenje idejama. U simbolici duhovnog. kao što običan čovek hodajući skuplja prašinu na svojim stopalima. neodoljivo džara po najdubljim tragačevim osećanjima. to je pouzdani pokazatelj da je učenik dostigao stanje neželjenja i ljubavi. koji je za njih kao prašina. oni zapravo polažu pred njega breme svojih sanskara. a unutrašnji duhovni poriv ga tera da traži sahavas (društvo) Učitelja Što češće. Jer Savršeni Učitelji predstavljaju izvor nepresušnog toka ljubavi i svetlosti što. Nije retkost da Učitelj zatraži od učenika neku vrstu privremenog povlačenja iz sveta da bi se njegove misli očistile od uticaja koji ometaju njegovo duhovno napredovanje. Med predstavlja crvene (rđave) sanskare. Stopala. Ovaj običaj. već stremi Učitelju uspostavljajući odnos s njim. koji je u nekim sredinama postao konvencionalan obred prilikom susreta sa Učiteljem. a kokos predstavlja um. a njegova reakcija je opet uslovljena njegovim vlastitim sanskarama i vezama iz prošlosti. čisto i prljavo. Učitelj ne upućuje pomoć samo onima koji se nalaze u njegovoj fizičkoj blizini. Posebne mere predostrožnosti Misaoni kontakt sa Učiteljem je isto tako plodonosan i efikasan kao i fizički daršan. Učitelj će posvetiti posebnu pažnju ličnim potrebama učenika i prvo će gledati da ga zaštiti od onih uticaja koji bi mogli da ga skrenu sa staze i onemoguće njegovo napredovanje. Unutrašnji kontakt Kada učenik doživi blaženstvo Učiteljevog daršana. simbolizuje prebacivanje tereta sanskara sa učenika na Učitelja i njegovo potpuno predavanje uma. što podstiče učenika da se sve više približava Učitelju na unutrašnjim nivoima. poklonik se mora čuvati od mnogobrojnih komplikacija koje se javljaju kao . Uz pomoć čestih misaonih kontakata gradi se most između Učitelja i učenika . tako i padanje ničice pred stopala Učitelja ima izuzetnu vrednost. Ovakav preobražaj unutrašnjeg stava je najkritičniji i najvažniji korak koji učenik preduzima da bi bio iniciran u spiritualnu stazu. Efekat daršana zavisiće od tragaočeve spremnosti da odgovori na njega. učenik će Mu. već i onima koji sa njim uspostave misaoni kontakt. pa ipak ona ostaju iznad svega. ljubavi i svetlosti koja. Kontakti i druženja U svojim prvim koracima. uprkos prividnoj razdaljini medu njima. Ako ga samo jedan Učiteljev daršan ispuni blaženstvom i smirenim zadovoljstvom. dve suštinske stvari u duhovnom životu. To čine da bi izbegli impresije zla iz pogleda zlih osoba. Zahvaljujući moćnoj svrhovitosti koja je pokreće. stopala Učitelja su iznad svega u univerzumu. neprekidno ističe iz Učitelja. Kada ljudi prilaze Savršenom Učitelju i rukama dodiruju njegova stopala. zračeći iz njih. Zato neki jogini. Učiteljeva stopala Kao i daršan. tako se i učenik lako uprlja impresijama požude. Najčešće je učenik potpuno zadovoljan daršanom Učitelja i od Njega ne traži ništa više. uvek iznova upućivati svoje misli.tragaoca ne prate odgovarajuća dešavanja na unutrašnjim planovima svesti. učenik prirodno ne želi ništa drugo osim još njegovih daršana. Rišiji (rishis) ili mudraci. nakon što primi Učiteljev daršan i padne ničice pred njim. kontakt očima) od nekog Savršenog Učitelja. Kao što se čista krpa lako umrlja prljavštinom. Ima jedan drevni običaj u kome učenik. Cesti sahavas pojačava pročišćavajuće dejstvo daršana.pa učenik tako postaje prijemnikom milosti. nezavisno od Učiteljevih usmenih naloga. podučeni od strane Učitelja.dobro i zlo. koja su u fizičkom smislu najniži deo tcla.

Oni koji su spoznali Boga. Učitelj kao odašiljač Jedinstveni sklad unutrašnjih planova omogućava Učitelju da koristi učenika kao instrument svoga rada. Mada je učenik u spoljašnjem dodiru sa svetom. on ga može i ohrabriti da uspostavi nove. neprekidno vide univerzum kako nastaje iz Om Tačke. one za koje smatra da će mu biti od duhovnog značaja. Kada je unutrašnje oko otvoreno. Međutim. već im pruža mogućnost da uzmu učešća u njegovom božanskom radu. koju potom usmerava u svoje univerzalno delo. Kada se pogled duše okrene ka unutra i upre u vrhovnu Stvarnost. Bog . u mislima nije vezan za njega jer se nalazi u unutrašnjoj vezi sa Učiteljem. Čak i oni poklonici koji samo razmišljaju o Učitelju ili meditiraju o njemu. njihove zaplete i rasplete. ono što Učitelj primi na unutrašnjim nivoima svesti. želja da se uspostavi jedinstvo s njom postaje mnogo vatrenija nego dok je duša tumarala po mraku i tražila Boga kroz umovanje ili imaginaciju. učenik je prirodno zaštićen unutrašnjom vezom sa Učiteljem. čak i onda kada učenik nije svestan da služi Učiteljevim širim ciljevima. a svesno okretanje procesa opažanja ka unutra vodi do spoznaje ništavnosti univerzuma kao zasebnog entiteta. Kad kucne određeni čas. sanskara i veza. To postaje mogućno jer učenik svojom ljubavlju i razumevanjem. Učitelj je izvan vremena i izvan svih vremenskih ograničenja. čini da ova iskonska čežnja za Bogom postane još snažnija i prepoznatljivija. Tako ne samo da osnažuje veze sa svojim učenicima. a oni koji su u bliskoj vezi sa njegovim učenicima primaju njegovu pomoć posredno. Učitelj koristi svoje poznavanje prošlih života. Unutrašnje oko Zajedničko učestvovanje u duhovnom radu ne odvija se samo u grupi povlašćenih. Oni koji su u neposrednom odnosu sa Učiteljem primaju njegovu pomoć neposredno.posledica odnosa sa ljudima koji nisu stupili na duhovnu stazu. On može namerno hrabriti učenike da se upuste u takve odnose. linijom najmanjeg otpora i najkraćim mogućim putem. Voleti Učitelja znači voleti sve. jer. uživaju tu povlasticu da učestvuju u univerzalnom duhovnom radu kojim se Učitelj određenog trenutka bavi.postaje vidljiv. Učitelj daje posebna uputstva za prekid ili izbegavanje određenih kontakata ili veza samo kada situacija to izričito nalaže. Sopstvo kao upojedinjena duša . Ali pošto je ujedno zainteresovan za duhovno uzdizanje čovečanstva. U većini slučajeva. Učenik kao instrument Kao što Učitelj može izolovati bliskog učenika od neželjenih kontakata i veza. Učitelj otvara učenikovo unutrašnje oko za tren. da pomogne ljudima da pravilno raspodele duhovne snage i tako ostvare vrhunske rezultate. ali Učitelj postupkom otvaranja njegovog unutrašnjeg oka. Om Tačka Na bezbrojne načine Sadguru nastoji da navede učenika da uroni u svoje unutrašnje biće da bi tu pronašao izlaz iz lavirinta univerzuma i razbudio kod njega čežnju za Bogom. jer prima pesmu samo da bi je odaslao u svet. Čežnja za Bogom je prisutna u učeniku od iskona. Vraćanje procesa opažanja unazad Tragalac za Istinom vremenom mora spoznati da je jedinstveni Bog sa mnogo lica jedina Stvarnost i da je tragalac jedno sa njim. To znači da ga ne sme obmanuti prizor univerzuma. sveže kontakte. Sidhiji (Moći) Proces opažanja se odvija paralelno sa procesom stvaranja. Učitelj se hrani ljubavlju učenika upijajući njihovu duhovnu energiju. Posmatrano na ovaj način. pomoći da napreduju. Učitelj savršeno poznaje sanskaričke i karmičke veze. pokornošću i predavanjem. međutim. i to ne samo simbolično.koji je predmet svih težnji i čežnji . pa mu je stoga u ostvarivanju njegovog dela saradnja njegovih učenika od najveće pomoći. uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i usklađuje se s njim. Sopstvo kao upojedinjena duša sviknuto je da prikuplja iskustva putem ovog ili onog posrednika zbog čega počinje da doživljava univerzum kao opasnog protivnika. pa se više ne nameće potreba za stvarnom ili prinudnom izolacijom. Obzirom da je jedno sa Večnošću. isto kao što će im naložiti da se lale važnih i odgovornih poslova i tako im. on prihvata na sebe vremensko ograničenje. Jer čitav univerzum sadržan je u Sopstvu i nastaje iz jedne sićušne tačke poznate kao Om Tačka. koja postoji u svakome od nas. Učitelj je ujedno i prijemnik i odašiljač. on to produhovljuje i prenosi dalje.

Razlika između okultizma i drugih nauka je u tome što se nauke bave onim pojavama i silama koje su posredno ili neposredno pristupačne uobičajenom opažanju. U okultizmu. samo je Sopstvo beskonačno. dok je. izuzimajući osnovna znanja i opšte podatke. te moći gube svaki značaj. dok se okultizam bavi skrivenim pojavama i silama nepristupačnim uobičajenom opažanju. fizičkim okom. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu III Odeljak III . Ne postoji ništa što nije pod posrednom ili neposrednom kontrolom Učitelja mudrosti. Odbacivši ograničenja ljudskog uma. Učitelji se takođe mogu služiti okultnim silama da bi ostvarili međusobnu saradnju i uskladili duhovni rad. U tom smislu ne postoji principijelna razlika između okultizma i drugih nauka koje se bave izučavanjem ovih predmeta. Oni koji znaju i oni koji ne znaju U okultizmu. Do toga dolazi aktiviranjem do tada neiskorištenih kontrolnih centara. Čitav taj proces povlačenja svesti iz univerzuma i sticanja svesti o Sopstvu praćen je pojačanom sposobnošću kontrole nad svim nosačima svesti. Učitelji nikad nisu širili podrobna tumačenja okultnih pojava. onda je ono iskoračilo iz univerzuma koji je njegova sopstvena kreacija i preduzelo prvi korak u spoznavanju sebe kao Svega. posedovanje moći neretko će još više ojačati ego nesavršenog poklonika. oni postaju moćni izvršioci božanskog plana na zemlji. Takva osnovna znanja predstavljaju podstrek za dalja duhovna istraživanja i pregnuća. više nego u bilo kojoj drugoj nauci. Mnoge savremene grupe koje istražuju oblast onostranog. A nakon Bogoostvarenja. U principu nema razloga da se okultizam smatra manje ili više vrednim od drugih polja teoretskih nauka. Zato. Domen delovanja sidhija ograničen je na ništavilo univerzuma. Ove moći su opšte poznate kao sidhiji (siddhis) i mogu se javiti pre nego što je poklonik postao duhovno savršen. StaviŠe. o postojanju raznih nivoa i njima odgovarajućih tela. Međutim. oslobodivši se ličnog. Mada je čitav univerzum za Bogoostvarenu osobu jednak nuli. Oni su čak oprezno čuvali podatke od vitalnog značaja za okultizam kao veštinu. zadržavši pritom punu svest. pa može slobodno i legitimno upotrebiti ove moći zarad njihovog duhovnog uzdizanja. Teoretsko znanje Savršeni Učitelji smatraju poželjnim da čovečanstvu s vremena na vreme teoretski obelodane određena znanja o izvesnim karakteristikama duhovnog postojanja . Kada upojedinjeno Sopstvo prestane da opaža. Masovne društvene pojave (kao ratovi. bivajući univerzalni. i pružaju prosečnoj osobi izglede da se približi Istini onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. poklonik ih može upotrebiti za ostvarenje onih zemaljskih ciljeva za kojima još nije prestao da žudi. zatim suptilnim okom i. o zakonima evolucije i delovanju karme. revolucije i epidemije) i kosmički fenomeni (zemljotresi i poplave) spadaju u njihovu nadležnost i nastaju kao posledica oslobađanja sila sa visokih nivoa na kojima su Učitelji svesno smešteni. Budući da nije zadovoljan samim posedovanjem moći. pristupaju okultnim znanjima na isti način kao što se pristupa i drugim poljima nauke. Najviše Sopstvo u svima je jedno i uvek deluje jedinstveno. Za druge nauke bi se moglo reći da kod njih posredno i neposredno znanje imaju gotovo isti značaj. premda je okultizam važna nauka. ona po volji preuzima odgovornost za duše koje se još nisu ispetljale iz zagrljaja univerzuma.opaža prvo umom. spremni su da prihvate neograničenu odgovornost. sa druge strane. Bogoostvareni trajno i nepovratno utemeljen u Vrhunskoj Stvarnosti. Oni se često sastaju na višim unutrašnjim nivoima da bi obezbedili duhovni napredak čovečanstva. Sve što se može opaziti je konačno.o besmrtnosti i reinkarnaciji. Razvoj okultnih znanja je uslovljen otkrivanjem latentnih moći ljudskog duha. širenje čisto teoretskih informacija o . Napredovanje božanskog plana Sidhiji se ispravno smatraju preprekama u postizanju Ostvarenja. ali je Sopstvo samo po sebi mnogo prostranije nego bilo šta što je umu ili oku dokučivo. postoji stroga i jasna podela između onih koji znaju i onih koji ne znaju. najzad. Ogromni okeani i široka nebeska prostranstva sićušni su u poređenju sa Sopstvom. posredno znanje se po važnosti i značaju ne može meriti sa neposrednim znanjem. Može se opaziti da grupe koje se bave okultnim naukama to čine organizovano i timski.Okultizam i duhovnost Okultizam kao nauka Okultizam je oblast istraživanja koja se bavi izučavanjem sila u univerzumu i u čoveku. Oni koji su svesni tog jedinstva. međutim. a njihovo aktiviranje povlači za sobom razvoj brojnih skrivenih moći.

Ne samo što će se time usporiti napredovanje poklonika. oni to ne čine zbog toga što su zainteresovani za zemaljske stvari. Učiteljima ne treba pristupati sa materijalističkim motivima Ovozemaljski ljudi su toliko obuzeti materijalnim željama da ništa što se neposredno ne odnosi na ispunjenje njihovih želja ne može pobuditi njihovo interesovanje. da bi bili voljni da učestvuju u njegovom radu i pokazali interesovanje za istinsku duhovnost. Učitelj je dužan da pomogne svakoj osobi koja mu pristupi. Pročišćenje srca Bavljenje okultnom veštionom je opravdano jedino ako se njene moći podrede duhovnim ciljevima. sa svojim savršenim poznavanjem ljudskog uma. I najmanja zloupotreba okultnih moći izaziva ozbiljnu reakciju i još čvršće okiva dušu. Okultizam kao veština Može se čak reći da širenje čisto teoretskih informacija o okultnim činjenicama može imati štetne posledice. tako i Učitelj daruje svojim svetovno-sklonim poklonicima neke bezazlene predmete koje žele. Mamac u vidu ispunjenja svetovnih želja Ponekad Učitelji ispune neku od svetovnih želja svojih poklonika.više na istim osnovama kao i ostale nauke. bacanje materijalnog mamca u duhovne svrhe je pre izuzetak nego pravilo. Sa duhovne tačke gledišta je neuporedivo bolje voleti Učitelja samo zato stoje drag. Ne može se primenjivati za zadovoljavanje materijalnih potreba čovečanstva ili postizanje svetovnih ciljeva. stariji im ponekad daruju slatkiše napravljene u obliku slova i oni onda uče lekcije o slovima ne zbog slova već zbog slatkiša. slatkiši se mogu odbaciti. Ljudi treba da dolaze Učitelju samo zbog toga što su istinski zainteresovani za duhovnost i ni iz kakvog drugog razloga. Malu decu je teško podstaći da uče abecedu. No i pored toga. nego iz nekih drugih. Učitelji su vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi. već zbog toga što su zainteresovani da svoje poklonike odvrate od materijalnih želja. Učitelji uglavnom obeshabruju one koji im prilaze zarad materijalne dobiti. može odlučiti da neku osobu navede na duhovnost pomažući joj materijalno. što podrazumeva i duhovnu spremnost čoveka da takvu izuzetnu odgovornost i prihvati. Može se reći da okultizam kao nauka počiva manje . Ovim delotvornim postupkom razvija se interesovanje za sama slova. Svetovni ljudi su kao deca. Zloupotreba okultnih moći Početnik će u svom nastojanju da ovlada izvesnim okultnim moćima postići izvesne rezultate. nego može doći i do ozbiljnog nazadovanja. Za one bez neposrednog iskustva iz oblasti okultnog. Kao što roditelj povremeno daje svom detetu parče čokolade da bi bilo poslušno. faktor nepredvidivosti i neočekivanosti uneo bi veliku pometnju i nered u svakodnevnicu čoveka. Tako Učitelj. Takvi mogu pristupiti Savršenom Učitelju. služiti ga i obožavati. sebičnih motiva. sve sa namerom da im On pomogne u rešavanju njihovih materijalnih problema. Međutim. a kada deca pokažu ozbiljniju zainteresovanost za slova. Kao i sve druge svetovne moći ili naučna otkrića. Okultna moć mora podsticati spiritualne namere U rukama Učitelja duhovne mudrosti. Samo tako mogu izvući najveću korist iz kontakta sa Učiteljem. Okultizam po svojoj prirodi ima svojih ograničenja. i one se mogu upotrebljavati kako za dobro tako i za zlo. bez obzira na njene skrivene motive. ali okultizam kao veština stoji isključivo za sebe. Kada bi se okultne moći slobodno primenjivale. okultne moći postaju potpuno bezopasne jer se njihovi izuzetni kapaciteti stavljaju u službu duhovnog uzdizanja čovečanstva. jer ono u ljudima podstiče ispraznu radoznalost i želju za upravljanjem nepoznatim silama iz sebičnih pobuda. Pored duhovnog sloma koji može snaći početnika zbog nesmotrene upotrebe okultnih moći. . koji mora da živi u okviru svojih ograničenja i oslanja na svoje resurse i mogućnosti da bi se zakon karme neometano odvijao.okultizmu ne poseduje nikakvu vrednost. Okultne moći pružaju široku lepezu mogućnosti za rad na višim nivoima. teoretsko poznavanje okultnih činjenica ne može imati vrednost. Nema ničeg izrazito duhovnog u ovladavanju okultnim moćima. Da bi usmerili njihovu pažnju. jer će oni okultne pojave svrstati u kategoriju bajki i egzotičnih priča o dalekim zemljama. on može postati izvor velikog zla za ljude nad kojima je zloupotrebio te moći. Doduše. Ali takvo postignuće biće za njega pre prokletstvo nego blagoslov ukoliko nije duhovno pripremljen da prihvati na sebe srazmernu odgovornost.

kaže se da se Huada Muinudin Čisti (Khwaja Muinuddin Chishti) iz Ađmera (Ajmer). Vrlo brzo izbi svađa i dvojica od njih ubiše preostalu trojicu. Tada se on spusti u normalnu svest. pa će ga zatim gurnuti na četvrti. Okultna moć se ne srne prizvati u svetovne svrhe. Prizemljavanje Izuzev teškoća sa kojima se neminovno suočavaju u svom napredovanju na duhovnoj stazi. svesno primljena na višim nivoima. oni bivaju spušteni na niži nivo da bi se tako ubrzalo njihovo kretanje duhovnom stazom. ovaj vali. no i pored toga što mu je to znano. Na kraju postaje jasno daje spuštanje na niži nivo bila samo duhovna priprema za brz i lagan prelazak na sledeći nivo. već pročišćenje ljudskog srca. Mnogi napredni tragaoci razviju brojne okultne i mističke moći. u Indiji. takođe poznatom po imenu Ganđ-e-Šakar (Ganđ-e-Šhakkar). Učiteljeva pomoć. Njena prava funkcija nije ispunjenje ljudskih želja. Njegovo spuštanje je takođe od velike pomoći svima koji još uvek tumaraju zatočeni u divljini ovog sveta i koji još nisu kročili duhovnom stazom. Međutim. znatno je delotvornija od pomoći koju on može da pruži posredstvom grubog medijuma. koju on spremno preuzima na sebe zarad duhovnog uzdizanja čovečanstva u skladu sa autoritetom koji mu je dodeljen.svako usmeravanje okultnih moći u drugom pravcu može se smatrati njihovom zloupotrebom. dok se Gospod Buda nastanio na petom nivou.posledica je njegovih čovekoljubivih pobuda i pmrabdhe (neizbežne sudbine). koje je stanje Bogoostvarenja Savršenih. potrebna duhovna pomoć. Otuda se kaže. Učitelj zna kako da postupi s naprednim učenikom i on će ga pokrenuti na neki. jer se s vremena na vreme mora spustiti zbog drugih. Poklonik uz velike teškoće izlazi iz tog stanja. pogleda staklastog i sluđenog. Spuštanje naprednih poklonika ne srne se pobrkati sa spuštanjem u normalnu svest nakon iskustva sedmog nivoa. pomažući mu da se oslobodi nižih želja. kao i onima koji su ih već u velikoj meri razvili. druga karakteristika naprednih poklonika jeste da se oni. Mnogo pre nego što je postigao Prosvetljenje. da se prorok Mohamed smestio na sedmi nivo. zahtevajući od njega da privremeno odgodi svoj rad na ličnom usavršavanju u korist ostalih ljudi. Učitelj je svojim moćima inspirisao pet lopova da se približe mestu gde se nalazio Ganđ-e-Šakar. Okultizam kao veština se ubraja u najdelotvornija i najmoćnija sredstva za pročišćenje čovečanstva. U sufizmu je takva očaranost poznata kao haj rat (hairat). Zato Učitelj ponekad donosi odluku da izvrši neko spiritualno delo posredstvom nekog naprednog učenika. nerado ˝spuštaju˝ da bi delovali u gruboj sferi. Takvim imaocima moći Savršeni Učitelj može lako i uspešno pomoći bez obzira na fizičku udaljenost. Priča o Ganđ-e-Šakani Ovo je vrlo dobro ilustrovano u priči o slavnom valiju (wali) Baba Faridudinu (Baba Fariddudin). Njegov učitelj Huada Muinudin Cisti (Khwaja Muinuddin Chishti) zatraži od njega da izađe iz stanja opčinjenosti i da se spusti. . oni počeše da dele opljačkani plen. ali nisu u potpunosti prisutni u grubom svetu jer se njihova svest povukla na više nivoe. učenik se teška srca odriče preimućstava svog postignuća da bi pritekao u pomoć drugima. Spuštanje naročito teško pada onoj osobi koja snažno doživljava stanje očaranosti. povremeno i neprijatan. Povratni put Savršenog Učitelja . smestio na petom nivou involucije svesti. Upotreba moći na višim nivoima Okultna veština je posebno korisna . Mada su Savršeni Učitelji svesni svih nivoa istovremeno. ali valiju bi teško da posluša svog Učitelja. za njega je veoma važno da se odupre iskušenju potpune očaranosti. A onda Učitelj okrenu drugi list. Otuda se njima mora govoriti jezikom koji je za njih razumljiv. nalazio se u hajratu potpuno obuzet tim stanjem. Ukoliko je učenik ostao zaglavljen negde između trećeg i četvrtog nivoa. onim tragaocima koji su na pragu da razviju svoje latentne psihičke moći.i ishodišni položaj na nekom od nivoa sa koga deluje nakon Ostvarenja . ili prijatelj Boga. Takođe je tačno d&Avatar deluje na svim nivoima svesti istovremeno. Onda podeliše plen i dadoše se u beg. Posedavši na pet koraka od valija. Sama blizina kriminalaca bi dovoljan podstrek da mu povrati normalnu svest. opijeni stanjem blaženstva. kao i običnim ljudima. U bekstvu prođoše pored valija koji je nepokretno sedeo na svom mestu. prizemivši ga na sledeći način. nije mogao ni da jede. kada napredni učenici ostanu zaglavljeni između nivoa. na primer. Za razliku od gore navedenih slučajeva. ali je i njima. Učitelj će ga prvo spustiti na treći nivo. način. aii se ponekad zbog Njegovog univerzalnog dela smešta na određeni nivo. Nije mogao da sklopi oči koje su stalno bludele.

između okultizma i misticizma. iako relativne. Ako putnik koji je zalutao u gustom šipražju prašume pokuša da izađe na čistinu. a svaki neuspeh u pravilnom uočavanju razlike može samo stvoriti nevolje. Vrednost ma kog fenomena . ma koliko upečatljiv bio. Pošto je uvek bio okružen gomilama šećera. Okultni fenomeni nemaju unutrašnju vrednost Tada se vali vrati na mesto na kome je prethodno sedeo. a ništa što se menja ne može posedovati trajnu vrednost. . što se neosnovano smatra znakom prave zainteresovanosti za duhovan život. a ne iluzorne. njegovi napori da se probije kroz prepreke koje ga okružuju. ugleda tri lopova kako masiraju Učiteljeva stopala. koje je vrhovna Stvarnost. sam po sebi ne poseduje nikakvu vrednost. svet senki. istinski vredna igra. Kretanje čoveka koji se probija kroz prašumu bitno se razlikuje od kretanja lokomotive po šinama. sve dok beli mravi nisu počeli da mu izjedaju telo.. Uzviknuo je. ostaviće za sobom tragove. Budući da predstavljaju fenomene. Sa duhovne tačke gledišta jedino je bitno ostvariti Božanski Život i u tom smislu pružiti pomoć drugima.okultnog ili ne okultnog . zamoliše valija da vaskrsne tri lopova koja su oni. Jedino što je bitno je ostvariti Božanski Život Većina osoba svesno ili nesvesno pridaje preveliki značaj okultnim fenomenima brkajući ih sa duhovnošću. ili ˝riznica šećera˝.je ili prividna i!i relativna. Za njih su čuda i fenomeni iz sveta duhova predmeti interesantnih razgovora. Izvučena iz konteksta prolaznih želja i uskih htenja. istine. i zato. Okultni fenomeni su podjednako u domenu varljive uobrazilje koliko i svakidašnji fenomeni grubog sveta. ljubavi. postao je poznat kao Ganđ-e-Šakar. Ljudi su imali običaj da dolaze valiju l da polažu pred njega velike količine šećera da bi odmamili mrave. Sva čuda spadaju u svet fenomena. . Tipovi meditacije Odeljak I Priroda meditacije i njeni preduslovi Meditacija . Prividnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše prividni značaj jer služi da ispuni prolazne želje i ograničene ciljeve potekle iz neznanja. Užasnut pri pomisli daje možda izgubio svoje moći. Proučavanjem tih tragova. maločas ubili. . A zatim je kazao: ˝Vrapci oživite˝ i oni su ponovo uzleteli. čistote.to je jedina apsolutna. Dva razbojnika. odbijajući i hranu i piće. Prodreti u suštinu celokupnog postojanja i dočarati miris unutrašnjeg postignuća . ta prividna vrednost istog trena gubi smisao. A kada mu se približio. te vrednosti su stvarne. čuda su podložna promenama. Putnik ne sledi utanačeni put. spoznaja večne Istine inicira čoveka u nepromenljivo Bivstvovanje. Svi drugi događaji. odnosno kretanja po trasiranom putu. nego će pokušavati da resi spiritualne probleme suočavajući se s njimakako nailaze. njegov put postaje vidljiv tek na kraju. ali se mora naročito naglasiti da nijedan okultni fenomen. osećajući kajanje što ih je zloupotrebio. Vali se obrati trima mrtvim lopovima i reče: ˝Ustajte!˝.probijanje kroz ograničenja uma Meditacija se može opisati kao put koji čovek krči za sebe da bi izašao iz područja ograničenog uma. Značaj relativnih vrednosti proističe iz činjenice da one predstavljaju suštinski uslov za nastavljanje božanske igre života. Ali oni se nisu pokrenuli. vali plačući otrča svome Učitelju. spiritizma i duhovnosti granica je jasna i stroga. Okultizam se razlikuje od spiritmilnosti Slučaj Ganđ-e-Šakara ilustruje u kakvim prilikama se mogu upotrebljavati okultna sredstva i okultne moći. Relativnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše značaj jer služi ostvarivanju ili izražavanju Istine.O.izraziti ga u svetu oblika. Ostao je na istom mestu deset godina i sasvim je smršao. u nastupu jarosti. Nikakvo poznavanje okultnog sveta i sposobnost upravljanja tajnim silama ne može se meriti sa spoznajom Istine. slučajevi i postignuća nemaju trajnu vrednost. koji su zadivljeno posmatrali ovaj nesvakidašnji prizor. Isto tako osoba u dubokoj meditaciji neće slediti utvrđenu stazu. vrapci. a njegov prvi impuls je bio da nad njima isproba svoje novostečene moći. Međutim.Prvo što je vali ugledao bili su vrapci. lepote . posmatrač može opisati put koji je putnik prešao u svom nastojanju da izađe na otvoreno. S druge strane. uginite!˝ i vrapci su pali mrtvi. Priča o njemu pokazuje kako je i najnaprednijim poklonicima potreban Učitelj da bi nastavili put ka Realizaciji. .

to jest da se izjednači s predmetom meditacije. često intenzivno i sistematski razmišljaju o nekom praktičnom problemu ili teoretskom pitanju. U meditaciji um pokušava da razume i upije. Za uspešnu meditaciju potrebna je određena sposobnost i veština koju će u čoveku probuditi Savršeni Učitelj pružajući par jednostavnih saveta šta treba činiti i šta očekivati u meditaciji. Meditacija je nenaporna i spontana jer je um zaokupljen predmetom za koji je zainteresovan i koji mu. a meditacija predstavlja temeljilo razmišljanje o nekoj određenoj stvari. ili predmet. Njihov misaoni proces je na neki način sličan meditaciji. Čak i gradski život. um ne samo da treba da je zainteresovan za božanske teme ili istine. već je. ne šireći se na nizove srodnih ideja. Tišina i osama Oni koji nemaju snage za intenzivnu koncentraciju moraju na početku da praktikuju meditaciju. može uopšteno predvideti mogućnost erupcije vulkana u jednoj oblasti. najpre zbog toga što je tada um toliko zaokupljen razmišljanjima o tom posebnom predmetu da isključuje sve nebitno. zadržavajući se na raznim svojstvima oblika ili. one prirodno biraju put manjeg otpora. već treba da ih shvata i uvažava. a isključiti tu mogućnost u nekoj drugoj oblasti. Svako nasilno usmeravanje uma ne samo što je zamorno. Međutim. može učeniku obezbediti mir. kao neophodne uslove za uspešan. jer doživljava nesavladive teškoće pokušavajući da prisili um da se kreće u određenom smeru ili da se zadrži na jednom predmetu. ili. uz malo pažnje i truda. takva meditacija je ne samo spontana i nadahnjujuća. već i laka i uspešna. sklanjali u gorske pećine: Savršeni mir i nepomućena tišina su veoma bitni za postizanje uspeha.Opšti tok meditacije je predvidiv Kakav će tok preuzeti meditacija mogu da predvide poznavaoci čovekovog uma. Odsustvo svetlosti pomaže da meditacija bude uspešnija Meditacija je po svojoj prirodi lična stvar i ona nije sredstvo za iskazivanje u društvu. Razlika između vulkanskih sila i duhovnih stremljenja je u tome što se ove prve ispoljavaju bez svesnc namere. Njima je dovoljno da se usredsrede na obličje Bogočoveka ili Čoveka-Boga ili na neku jednostavnu formulu kao na primer. postaje sve razumljiviji. a drugima upravlja svesna namera. Potpuna izolovanost od društvene sredine gotovo uvek pomaže uspešnom praktikovanju meditacije. njihovo kretanje najviše zavisi od prirode prepreka na koje nailaze. Meditacija je početna faza jednog procesa koji se postepeno razvija u koncentraciju. dok je onima sa jakom koncentracijom meditacija suvišna. U koncentraciji um nastoji da postigne jedinstvo sa svojim ciljem usredsređujući se na njega. To treba da je neko božansko obličje. pak. ili jezgrovitoj i sažetoj formuli. vremenom. nego put ličnog duhovnog napredovanja. polagani . Za meditaciju je važna zainteresovanost Meditacija se često pogrešno shvata kao postupak prisiljavanja misli da se zadrže na nekom pojmu ili predmetu. a obe aktivnosti se znatno razlikuju od suvog mehaničkog procesa u kome vladaju kruta pravila i nepromenljiva jednoličnost. u potrazi za samoćom. duhovno značajna tema. Kada stihijske siie u utrobi zemlje pokušavaju da izbiju napolje. pak. na kraju krajeva. Meditacija i koncentracija Valja razlikovati koncentraciju od meditacije. Prirodno da većina ljudi oseća odbojnost prema meditaciji. osuđeno na neuspeh. Predmet prave meditacije treba da je brižljivo odabran i mora imati duhovnu vrednost. Osnovni princip koji učenik treba da upamti jeste da se u meditaciji um može kontrolisati i usmeravati isključivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma. a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda. Drevni jogini su se. Međutim. ˝Ja nisam ni grubo telo ni suptilno telo ni mentalno telo: Ja sam atma (duša)˝. U koncentraciji je kretanje misli praktično zaustavljeno. tišinu i usamljenost. za duhovni život je tragično to što svakodnevni misaoni tokovi nisu usmereni ka duhovno važnim temama. I koncentraciju i meditaciju vodi ljubav i čežnja za božanskim ciljem i načelom. na višeslojnim značenjima formule. odlazak na planinu ili u pećinu nije neophodan uslov za uspešnu meditaciju. lišena jednolične krutosti i usiljenosti meditacije koja se izvodi mehanički. Da bi se postigao uspeh u meditaciji. dok u meditaciji um praktično klizi sa jedne na drugu srodnu ideju. duhovna istina. U koncentraciji se um zadržava na nekom obliku. Takva inteligentna meditacija je prirodan umni proces. Mnogi ljudi koji ne praktikuju meditiranje. pri čemu se isključuje sve ostalo. kao što stručnjak koji u tančine poznaje sastav zemljine kore.

Tehnika kontrole uznemiravajućih misli Svakodnevno razmišljanje je prirodan. međutim. Učitelj. Kada telo zauzme odabrani položaj za meditaciju. držeći pažnju na predmetu o kome je postignuta saglasnost pre početka meditacije. Čak i dok hoda. položaj ili vreme. a da bi se um zaštitio od ometajućih vanjskih prizora. biti od velike pomoći. već će joj. Položaj ne bi trebalo da izaziva fizičku napetost ili bol. Humor i razdraganost ne samo da neće ometati meditaciju. razdraganost i unutrašnji mir. svaki učesnik mora voditi računa o toku svoje meditacije. Kada telo zauzme udoban i prikladan položaj. njihove misli će jačati i podsticati jedna drugu. prilagođava ih svakom pojedinačnom slučaju. Da bi meditacija ovog tipa dala najbolje rezultate. Ponekad. može se meditirati bez vezivanja za određeno mesto. grupna meditacija takođe ima svojih dobrih strana. a ne o radu ostalih iz grupe. Učenik treba da se drži uobičajenog mesta. Tama obično pospešuje napredak u meditaciji. časa i položaja za meditaciju Ne postoje utvrđena pravila u pogledu na položaj tela. on će imati uspeha Čak i ako meditira otvorenih očiju. odnosno sklapanje očiju. Ako meditantu pode za rukom da zadrži pažnju na predmetu meditacije. podsvest mu upućuje sugestiju da se ono ne sme nametati svesti i da mora služiti svrsi meditacije. Položaj u kome se meditiralo olakšava i pobuđuje daljnje meditacije. položaj i čas meditacije . . on treba da uroni u predmet sopstvene meditacije. Ako se očekuje stvarno uspešna meditacija. i menjaju se u zavisnosti od karakteristika ličnosti i okolnosti života učenika. Položaj za meditaciju Tama. Vešto izvedena zajednička meditacija može da bude od velike pomoći za početnike. kao da se uzima ricinusovo ulje. Premda meditira u društvu. Meditaciju treba da prati radost Mesto. prema tome. Da bi se obezbedila spoljašnja tišina bitno je pažljivo izabrati mesto za meditaciju. neprekinut tok misli povezan nizom srodnih ideja.napredak u svim oblicima meditacije. to jest. Učenik treba da se spontano prepusti prirodnoj radosti meditacije i da ne dopusti da mu ona postane suva navika. valja odbaciti strah i sve depresivne i brižne misli. Uznemiravajuće misli Iako je meditacija u osnovi individualna stvar. nisu od presudnog značaja u meditaciji. poželjno je zamisliti glavu kao centar tela. Korisno je da učenik uvek meditira u istom položaju. već je preporučljivo meditirati na nekom zatamnjenom mestu. ali treba izbegavati položaj koji se obično zauzima u krevetu pre spavanja. Izbor mesta podrazumeva prethodno razmatranje duhovnih svojstava i mogućnosti koje to mesto pruža. kada se um navede na plansku meditaciju. No u većini slučajeva odsustvo grubih prizora i zvukova pomaže intenzivnijoj meditaciji. kada meditacija kroz stalnu praksu postane navika. kada je svetlost jaka. naprotiv. Kada učenici medu kojima vlada sloga usvoje zajedničku meditaciju. polet. daje različite instrukcije svakom učeniku ponaosob. Redovnost po pitanju vremena i mesta takođe ima koristan efekat. Jer kada se glava zamisli kao centar. tako i meditacija treba da donose radost. položaja i časa za meditaciju. Nju valja shvatiti ozbiljno ali ne preterano ozbiljno ili melanholično. u bilo koje vreme i pod bilo kojim uslovima. dakle. Međutim. Može se usvojiti bilo koji udoban položaj koji neće izazvati pospanost. dok napredniji učenici mogu nastaviti sa samostalnim radom.sve su to stvari od relativnog značaja. Kolektivna meditacija Meditaciji ne treba pristupati teška srca. jer to odvlači pažnju na telo. Kao i izlet u nepoznate i divne predele. Naročita važnost pripisuje se meditacijama na svetim mestima gde su nekada živeli ili meditirali Učitelji. Meditacija ne bi trebalo da se pretvori u neprijatnu i dosadnu obavezu. Meditacija je nešto poput izleta na više nivoe. tu neminovno dolazi do reakcije u vidu neposlušnih. lakše se zaboravlja na samo telo i usmerava pažnja na predmet meditacije. To naročito važi za zajedničku meditaciju na istog Učitelja. dovoljno je samo sklopiti oči. učenik može biti uronjen u meditaciju. Telo treba daje potpuno opušteno kao kada je spremno za počinak. Važnost mesta. nije dovoljno samo sklopiti oči da bi se izbegla optička stimulacija. Trebalo bi da potpuno zaboravi na spoljašnji svet i svoje telo.

ukoliko on.anvaija (anwaya). i disocijativna meditacija. Asocijativna meditacija je najplodonosnija I asocijativna i disocijativna meditacija su. tada će otkriti da su senke same od sebe iščezle. Oni se mogu razvrstati na osnovu tri˝principa: 1) prema ulozi koju meditacija vrši u duhovnom razvoju. pojavljuju se dva tipa meditacije: asocijativna meditacija. Tipovi meditacije II Odeljak II Osnovni tipovi meditacije i njihova relativna vrednost Razvrstavanje tipova meditacija na osnovu tri principa Postoje različiti tipovi meditacije. jednostavnim zanemarivanjem. a disocijativna meditacija predmetima koje pripadaju svetu senki. mada ne i najmanje bitan uslov za uspešnu meditaciju. jer oni mogu u mnogome pomoći pri pojašnjavanju relativnih vrednosti oblika meditacije. neophodne. jer. Disocijativnom meditacijom učenik nastoji da se odvoji od uslova. Ono što je zaista bitno nije čovekovo beskrajno nezadovoljstvo postojećim ograničenjima. disocijativna meditacija prethodi asocijativnoj meditaciji. To je zakon uma. ima zavodljivu čar. Najbolje je ne osvrtati se na takve misli i stoje pre moguće okrenuti se predmetu meditacije. 2) prema delu ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. Sve dotle dok je čovek okrenut suncu. umesto da očajava i besni u zagrljaju senki. Kao što čarobnjak priziva u vidljivo obličje mnoge čudnovate i neobične stvari. I. postavi sebi važniji zadatak . nakon čega će uslediti postojano usmeravanje uma na cilj meditacije. ali je njena osnovna funkcija da utre put asocijativnoj meditaciji. U tom pogledu. pri čemu se još jače urezuju u svest. Kada se prepozna sva nevažnost i bezvrednost ometajućih misli u odnosu na vrednost i značaj predmeta meditacije. Poslednji princip će biti pomenut kada se budu davala detaljna objašnjenja u vezi sa različitim oblicima meditacije. Čoveku koga saleću senke ne pomaže mnogo da se upusti u borbu sa njima. poslednji. senke koje ga okružuju ne mogu predstavljati ozbiljne prepreke . Da bi neko uspeo da umakne iz sveta iluzija i došao do Istine. reklo bi se. one se upravo hrane pažnjom koja im se potiskivanjem ukazuje. koja prevashodno obuhvata rad uma na sintezi . je usvajanje pravilne tehnike za upravljanje uznemiravajućim mislima i umnim procesima. potiču iz carstva svetlosti. na kraju umire. pa učenik ne treba da se uznemiri ako mu se u svesti pojave suprotne i nevezane misli koje su mu do tada bile posve strane.suprotnih misli koje ometaju njen daljnji tok. Disocijativna meditacija utire put asocijativnoj meditaciji Asocijativna meditacija se bavi stvarima koje.a to je da dopre do sunčeve svetlosti. Meditacija dovodi podsvesne sadržaje uma na površinu svesti. Svaki takav pokušaj samo će još više doprineti zaokupljenosti njima. Asocijativna meditacija može se ilustrovati formulom ˝Ja sam beskonačan˝. a disocijativna meditacija formulom ˝Ja nisam moje želje˝. upornim prepoznavanjem bezvrednosti sveta iluzija . on prevashodno mora razviti otpornost na njegove čari.viatireka (vyatireka). kao svet senki. Ako se isključivo usmeri na borbu sa senkama. Asocijativnom meditacijom učenik pokušava da se ujedini sa zamišljenim duhovnim idealom. Učenik treba da bude spreman na ovakve uznemiravajuće misli i da se naoruža neizmernim strpljenjem i čvrstom verom da će ih nadvladati. a disocijativna meditacija proces eliminacije onih faktora koji ometaju duhovni život. svaka na svoj način. Ona je prva po redu i ima samostalnu vrednost. U ovom Odeljku biće reći o prva dva principa. ne pridajući tim mislima važnost koju ne zaslužuju. Svet iluzija. ali je iskustvo pokazalo da je asocijativna meditacija mnogo plodonosnija i značajnija od disocijativne meditacije. pokušavajući da kroči u svetlost.baš kao što čovek mora postati nezadovoljan svetom senki da bi izašao na svetlost. tako i proces meditacije izaziva pojavu nepoželjnih misli i mnoštva besmislica. Asocijativna i disocijativna meditacija Prema prvom principu. koja prevashodno obuhvata rad uma na analizi . postaje moguće da se uznemiravajuće misli. Klasifikacija različitih tipova meditacije može se izvesti prema bilo kojem od ova tri principa. Međutim. prilika i stanja koji nemaju duhovnu vrednost. već činjenje neposrednih napora u cilju dostizanja zacrtanog ideala. njegovim brigama neće biti kraja. Prema tome. Beskorisno je traćiti energiju u nastojanju da se u direktnoj borbi savladaju uznemiravajuće misli. meditacija služi ujedinjenju svesti sa večnom Istinom i odvajanju svesti od lažnih i nebitnih stvari pojavnog sveta. Asocijativna meditacija je proces upijanja suštine duhovnog života. 3) prema predmetu iskustva koji se nastoji razumeti.

ali i preostala dva tipa meditacije imaju svoju vrednost i ne mogu se zanemariti bez ozbiljnijih gubitaka po duhovni razvoj učenika. Analogija sa hranom Ono Što je hrana za telo. čak i kada je hranljiva vrednost određenih sastojaka u ishrani sasvim zadovoljavajuća. Tu je naglasak upravo na onim vidovima Istine koji utiču da se prepreke sa kojima se učenik u datom momentu suočava uspešno uklone. Učitelj nikada ne prepisuje svima istu meditaciju. to se zove meditacija akcije. to je meditacija srca. umesto da te okove razlabavljuje. možemo to nazvati diskriminativnom meditacijom. tako i jedna nagonska meditacija o predmetu žudnje još čvršće okiva um. a napredak u jednoj vrsti meditacije uslovljava odgovarajući napredak u drugoj. Isto tako.njegovom izbavljenju. Jednako prosvetljujuće je i razumevanje principa po kome se meditativni procesi razvrstavaju saobrazno prirodi onog dela ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. Svi tipovi meditacija su značajni za siguran duhovni rast učenika. Oni se mogu javiti u mnogim kombinacijama. na osnovu uloge meditacije u duhovnom razvoju. . Od ova tri tipa. U svim vrstama meditacije misli se usmeravaju na neki aspekt života i svi ti aspekti su podjednako važni. Često jedan tip meditacije vodi ka drugom. dok. skladna kombinacija različitih oblika meditacije ubrzava duhovni napredak. U trećem tipu meditacije glavnu reč vodi aktivna čovekova priroda. na primer ˝Ja nisam moje telo već Beskonačnost˝. Nastavak analogije sa hranom Analogija sa dijetom može se proširiti i na drugi tip. nego daje posebna uputstva svakom učeniku. ponekad je preče asimilovati jednu životnu istinu od druge. Kao što pogrešna dijeta može poremetiti zdravlje organizma. kao što je neophodno držati uravnoteženu dijetu. Prava kombinacija je ona koja unosi sklad i ravnotežu. Neskladan razvoj uma dovodi do unutrašnjih lomova što koči duhovno napredovanje. meditacije srca i meditacija akcije U prvom tipu meditacije najviše učestvuje intelekt. Akcenat u meditaciji akcije stavljen je na bezrezervno posvećivanje života nesebičnom služenju Savršenom Učitelju ili čovečanstvu. Diskriminativna meditacija vodena je kakvom intelektualnom tvrdnjom ili formulom kao stoje. jer je umu na taj način osigurano uravnoteženo i harmonično delovanje. meditacija srca je najuzvišenija i najznačajnija. u kojoj se teži otklanjanju i eliminisanju neduhovnih stvari. a za duhovno zdravlje eliminisati nepoželjne misli i emocije. ali u zavisnosti od duševnog stanja pojedinca. Jedan tip meditacije se može preplitati sa drugim Meditacija koja se upražnjava u neodgovarajućem trenutku može ozbiljno ugroziti napredak u drugoj vrsti meditacije. to jest. to je asocijativna meditacija za duh. sa druge strane. Meditacije se međusobno nadopunjuju Pogrešno je smatrati da različiti tipovi meditacija potpuno isključuju jedan drugog. Zato. Diskriminativna meditacija. Na sličan način i um može održati dobro zdravlje upijanjem duhovnih istina kroz meditaciju. Kao što će pogrešna ishrana ozbiljno narušiti zdravstveno stanje. Drugi princip Do sada smo se bavili pojašnjavanjem dva različita tipa meditacije na osnovu prvog principa. Na osnovu drugog principa imamo tri različita tipa meditacije. te tako nadoknađuju svoje pojedinačne nedostatke. Jer. u skladu sa njegovim individualnim potrebama. Pravilnim izborom hrane telo može ispraviti svoje nedostatke. U drugom tipu najvažnije je učešće srca. svi njegovi neuspesi zauvek će nestati u ništavilu. Jednako je važno izbegavati lošu hranu kao i loše vrste meditacije. Za telesno zdravlje je nužno stalno odstranjivati otpadne i otrovne produkte. neophodno je uspostaviti ravnotežu medu njima. tako i pogrešna meditacija može dovesti do poremećaja u radu uma. disocijativnu meditaciju. Mada svaki oblik asocijativne meditacije ima svojih prednosti. jer se uvek međusobno dopunjuju. učenik ne treba previše da se brine zbog svojih neuspeha sve dok je u srcu čvrsto odlučan da se ujedini sa svojim duhovnim idealom. kada se njegovo hodočašće završi. Meditaciju srca odlikuje postojani i ničim ometeni tok ljubavi od učenika ka božanskom Voljenom.

Pukim teoretisanjem i umovanjem ne mogu se otkriti vrednosti i mogućnosti nijednog tipa meditacije. on može otići toliko daleko da izgubi svaku perspektivu i sposobnost da se sam povrati. Njemu nije bilo dovoljno da zamišlja kako bi to izgledalo. izgubio je i svest. on će shvatiti njen pravi značaj i smisao. izgubivši vazduh. Tek nakon što se okuša u određenoj vrsti meditacije. Neće uspeti da sagleda vrednost nekog drugog tipa meditacije niti će ga takva promena privlačiti. Ova opasnost se. Čovek tako ne bese spašen zbog svoje pameti i predostrožnosti. već zahvaljujući mudroj i pravovremenoj odluci prijatelja. U svetlu .pa će se on ustručavati da ih koristi. učenik mora da se upusti u nju sa tvrdom rešenošću da ispita sve njene mogućnosti. Međutim. na taj način. Njegov prijatelj se složio. čak i kada je to drugo veoma zavodljivo. čak i kada to postane apsolutno neophodno. te više nije bio u stanju da prijatelju da dogovoreni znak. urezao u njegov um. Treba da dopusti da ga vodi nit meditacije odbacujući pritom kruta shvatanja zasnovana na unapred stvorenim očekivanjima. tako i tipovi meditacije koji su stvarno delotvorni u određenoj situaciji ne zadovoljavaju učenikov ukus . a čovek se. prekrši dogovor i oslobodi ga baš na vreme da mu spasi život. i za meditaciju važi da se njena bit može sagledati samo iznutra a nikako spolja. da će naići na nepremostive prepreke kada pokuša da izađe iz kanala koji se. Uvid koji Učitelj ima u stvarne duhovne potrebe učenika beskonačno je dublji i obuhvatniji od učenikovog. Ilustrativna pričica Ima jedna veoma ilustrativna priča o tome kako je jedan veoma pametan čovek poželeo da ličnim iskustvom sazna kako izgleda gušiti se na vešalima. međutim. Za uspeh u meditaciji neophodna je rešenost Da bi postigao uspeh u ma kojoj vrsti meditacije. Tipovi meditacije III Odeljak III Opšta klasifikacija oblika meditacije Meditacija je univerzalna Meditacija ima za cilj razumevanje i transcendiranje širokog spektra raznovrsnih iskustava. pa je zamolio prijatelja da zajedno obave eksperiment. da izbeći ukoliko učenik krene određenom linijom meditacije po preporuci svog Učitelja. Cisto teoretsko nagađanje može dati neke površne rezultate. Istinska vrednost meditacije se uočava jedino kroz praksu Mada poklonik na početku oseća odbojnost prema izvesnom tipu meditacije. Učitelj ne samo da će ga blagovremeno posavetovati kada da se zaustavi. njegov mudri prijatelj. već je hteo to i lično da doživi. on postaje zainteresovan za nju čim uvidi njenu vrednost i svrhu. Tada za njega više nije moguće da se prebaci na neku drugu meditaciju. Suština meditacije i jeste usredsređenost na jednu tačku uz isključivanje svega drugog. On ne srne krenuti u meditaciju sa rezervom i mora biti spreman na to da će se susresti sa neobičnim stanjima svesti. Naravno da će učenik vremenom shvatiti da mu nešto nedostaje. Isto tako je za učenika bezbednije da se osloni na svog Učitelja negoli na sopstvene zamisli.Potreba za uputstvima Učitelja Učenik retko kada može sam da odredi koji mu tip meditacije odgovara u konkretnoj situaciji. obesio. već će mu pomoći da se izbavi iz gliba u kome je zastao u prethodnoj meditaciji. U takvim trenucima su pomoć i savet Učitelja neophodni. videvši da je gušenje stiglo do kritične tačke. Rekao je da će se obesiti o uže i da će mu signalizirati u trenutku kada gušenje dostigne kritičnu tačku. ali neće uspeti da dokuči stvarnu jedinstvenost meditacije. Posebna Učiteljeva uputstva ispraviće određene zanemarene aspekte učenikove ličnosti. On će ponekad toliko preterati u radu sa isključivo jednom vrstom meditacije. a da ga pritom ne vodi i ne nadgleda Učitelj. vezavši omču oko vrata. Kada je učenik pod vodstvom Učitelja. Međutim. Ali kao što su za bolesnika mnogi lekovi neprijatni. Kao i za sve druge stvari od duhovnog značaja. Zamolio je takođe da ga ne skida sa vešala sve dok ne ugleda dogovoreni znak. Učiteljevo nadgledanje je važno Ako učenik izabere neki tip meditacije na svoju ruku.

na neki način. one imaju za cilj kontrolu uma i prevazilaženje njegovih ograničenja. nego na zaludna umovanja o čvrstini zatvorskih zidova ili o onome šta je napolju. Specijalizovana meditacija je praktična S druge strane. kao i u opštoj meditaciji. U specijalizovanim oblicima meditacije. Razlika između duhovne meditacije i pre-duhovnih meditacija svetovne osobe sastoji se u tome što se u ovoj prvoj misaoni procesi usmeravaju ka stvarnostima koje imaju duhovni značaj. meditacija je posledica prirodne reakcije uma na prisutne objekte.. pod uslovom da se čovek istinski pokaje i donese čvrstu odluku da počinjenu grešku ispravi. u kojoj um bira jedan određeni predmet iskustva i isključivo se bavi njime. Međutim. svako. U duhovnoj meditaciji je onaj koji meditira jasnije svestan svrhe meditacije. može imati veću vrednost od mlake privrženosti teoretskoj ili formalnoj istini. a doktor koji očekuje da mu se isplati račun za uslugu ˝meditira˝ o računu. a mašinovođa u iščekivanju da se resi dužnosti na sledećoj stanici ˝meditira˝ o stanici. a ne teoretski. Opšta i specijalizovana meditacija U duhovnom smislu važna su dva oblika meditacije: opšta meditacija. U specijalizovanim meditacijama se problem rešava praktično. Tigar koji se sprema da proždere jagnje ˝meditira˝ o jagnjetu. njih dvojica ˝meditiraju˝ jedan o drugome. međutim. specijalizovana meditacija zahteva nešto više od čisto ˝intelektualnog prilaza Istini. Oblici meditacije koji su svojstveni duhovnom životu nadovezuju se na one koji se spontano ispoljavaju u toku svetovnih aktivnosti. U specijalizovanim oblicima meditacije nekada moraju da preovladaju praktični ciljevi na uštrb formalne i teoretske istine. neko ko ljubomorno motri na svog suparnika ˝meditira˝ o njemu. Tada je ona prinuđena da izabere predmet meditacije u svetlosti duhovnog ideala i da preispita dotadašnji način razmišljanja koji se već pretvorio u naviku. u kojoj je individua nesvesna krajnje svrhe i namere meditativnog procesa. i specijalizovana meditacija. Tuga koja zbog iznenadne smrti prijatelja obuzme čoveka je ˝meditacija˝ o prijatelju. Jagnje. Naučnik zanet nekim teškim problemom ˝meditira˝ o tom problemu. . U gore navedenim primerima. um postiže intelektualno razumevanje predmeta meditacije. U duhovnim stvarima. Žena koja se lomi koju odeću da odabere ˝meditira˝ o sebi kao o telu. kada se ozbiljno . meditacija se već u svojim početnim fazama izvodi promišljeno i s namerom. dovedu osobu u krizu ili ćorsokak. ugledavši tigra. on ne sme da dopusti da mu u svest prodru misli o ijednom drugom predmetu ili formuli . on mora da odbaci razmišljanja o drugim Učiteljima.bez obzira imaju li istu ili čak i veću duhovnu vrednost. kada se učenik jednom usredsredi na određeni oblik ili formulu. živo biće zaokupljeno. a um sada prihvata objave božanskih Istina od onih koji znaju . Ona je proces kojim je. Zaljubljena osoba ˝meditira˝ o voljenom. Duhovno važna meditacija Sve su ovo na neki način oblici meditacije. dok muškarac koji se razmeće svojim intelektualnim ili psihičkim postignućima ˝meditira˝ o sebi kao o umu. bolesnik koji brižno očekuje doktora ˝meditira˝ o doktoru. Oblici specijalizovane meditacije pomažu savlađivanju specifičnih prepreka na putu do prosvetljenja i Ostvarenja. iako su oni jednako savršeni kao i Učitelj o kome meditira. .meditira˝o tigru. ali ovoga puta sistematičnije i intenzivnije. Putnik koji čeka na peronu dolazak voza ˝meditira˝ o vozu. Za vreme meditacije. shvati. razvija do tada uspavane moći i iznosi na videlo skrivene sposobnosti ličnosti. U opštoj meditaciji se uobičajeni misaoni procesi nastavljaju kao i pre. Formula intenzivnog razmišljanja o Učitelju može biti jednako efikasna za postizanje cilja kao i postupak čišćenja uma od svih misli. ali u duhovnim razgovorima termin meditacija obično označava one oblike meditacije koji se nose sa problemima razumevanja iskustava na jedan intenzivniji i sistematičniji način. koja se sastoji u asimilaciji božanskih Istina. Potreba za duhovnom meditacijom javlja se onda kada prvi. specijalizovana meditacija ima svojih prednosti nad opštom meditacijom jer jača disciplinu uma. spontani oblici meditacije.ovakvog tumačenja odmah se može videti da meditacija nije povlastica samo nekolicine odabranih poklonika. Ako učenik meditira o jednom Savršenom Učitelju. Praktični ciljevi su iznad formalnih istina U duhovnom životu čak i nehotična greška.ne gubeći pritom svoju sposobnost rasuđivanja i urođenu potrebu za Istinom. Osvetoljubiv čovek ˝meditira˝ o neprijatelju. Specijalizovana meditacija je više nalik na očajničke napore zatvorenika da sruši zatvorski zid. Kada policajac juri lopova.

obuhvatna i prijemčiva na sve aspekte Istine. mada su. dakle. One se moraju dovesti u sklad sa celovitim i sveobuhvatnim idealom života.Dejstvo opšte meditacije Mešanje specijalizovanih oblika meditacije u praksi nije preporučljivo. od kojih svaka ima svoju naročitu svrhu. u kojoj je misao slobodna. Povezivanje raznih vidova Istine i izgrađivanje celovitog i sveobuhvatnog pogleda na život ostvaruje se kroz opštu meditaciju. Svako ljudsko iskustvo odlikuje dvojnost subjekta i objekta. jer one imaju drugačiju svrhu i funkciju. Nirvana. Telesne aktivnosti moraju se uravnotežiti u svetlosti činjenica o zdravlju i pravilnom razvoju tela. što ne znači da su mišići najvažniji deo tela. Učenik će to postići kroz opštu meditaciju. tri vrste meditacija. stanja. a ujedno i sam život Avatara. Vežbanje mišića jača mišiće. teoretski. predstavlja iskustvo Nirvikalpa. Postoje. Upravo u tome leži značaj opšte meditacije. Ona može biti od pomoći i pre i posle primene specijalizovanih oblika meditacije. Kao što opšta meditacija ne može zameniti specijalizovanu meditaciju. na vrhuncu dovesti do stanja Niivikalpe. Sahaj Samadhi je spontano i neprekidno stanje Savršenosti Sadgurua. tako ni specijalizovana meditacija ne može zameniti opštu meditaciju. Tom stanju prethodi Nirvana ili uranjanje u božansko. zahvaljujući milosti Savršenog Učitelja. Neke meditacije bave se objektom iskustva. ili božanstvenost na delu. Nirvikalpa i Sahaj Samadhi Svi oblici meditacija kojih se učenik (sadhak) prihvati mogu. neke subjektom iskustva. Sadgurui doživljavaju Sahaj Samadhi . gde nesputano razmišljanje ne priznaje nijedan drugi zakon osim otkrivanje Istine u svim njenim aspektima. svi podjednako usmereni na različite aspekte Istine. Oba oblika meditacije su neophodna Različiti oblici specijalizovane meditacije se mogu uporediti sa telesnim funkcijama. stanje kome prethode stanja Nirvane i Ntnnkalpe. specijalizovani oblici meditacije mogu se razvrstati (u skladu sa trećim principom) prema predmetu iskustva koji um nastoji da razume. Razne specijalizovane meditacije Zbog mnogobrojnih ciljeva koje imaju da ispune. Nirvikalpa Samadhi ili božestvo u ispoljenju. ali ne može da ih zameni. Tako se i među specijalizovanim meditacijama mora uspostaviti ravnoteža. Svaka vežba je korisna da bi se sačuvalo zdravo telo u celini. ali je nemoguće vežbati istovremeno više vežbi. a neke misaonim tokovima koji se kreću od subjekta do objekta iskustva i obratno. Oba oblika su neophodna i svaki ima svoju vrednost. . nenaruŠive i neposredne Samospoznaje Bogoostvarenog bića (Siddha).

ograničena. međusobno različiti i oprečni filozofski sistemi ili pogledi na svet. već su objašnjeni na početku ovog Odeljka. može se reći da se upustio u takvu meditaciju. koja se sastoji u slobodnom i nezavisnom razmišljanju. Osim što u izvesnom stepenu dovodi učenika do spoznaje. Mnoga dela iz oblasti filozofije rezultat su pokušaja da se dođe do intelektualnog poimanja prirode i svrhe života i univerzuma. Tipovi meditacije IV Odeljak IV Asimilacija Božanskih Istina OdsečakA Metodi opšte meditacije Ograničenja filozofskog razmišljanja Početak duhovnog života obeležen je i potpomognut opštom meditacijom. biće objašnjene ponaosob u Odeljcima V i VI. ne dovodi do ubedljivih i jasnih rezultata. različiti oblici meditacija sa kojima se čovek susreće pre nego što postane sadhak. Čisto intelektualno poimanje Božanskih Istina slabašno je. Objašnjenje Nirvikalpa Samadhija i Sahaj Samadhija biće izloženo u Odeljcima VII i VIII. Kada učenik počne da se pita i razmišlja o konačnoj. svrsi života i univerzuma. prikladan su predmet za ovaj vid opšte meditacije.Generalna klasifikacija tipova meditacije data je u Tabeli generalne klasifikacije. Vrste opštih meditacija biće obrađene u Odeljku IV. koja čine temelj filozofskih razmatranja . u okviru svojih moći razumevanja. Proučavanje objavljenih Istina Plodonosniji vid opšte meditacije sastoji se u proučavanju objavljenih Istina o životu i univerzumu. dugujući tome što su iskustva. Takav metod učenja i upijanja božanskih Istina započinje slušanjem ili čitanjem izlaganja samih Učitelja mudrosti. Besede ili zapisi Avatara i Savršenih Učitelja. gde se učenik ne bavi isključivo odabranim predmetima iskustva. . takođe ga naoružava intelektualnom disciplinom koja ga opet osposobljava da primi i razume božanske Istine u trenutku kada dođe u dodir sa onima koji znaju. prošlih ili savremenih. Medu meditacijama koje se pominju u tabeli. u kojoj se nalazi sažetak ovog odeljka (Odeljak III). ona nije lišena svake vrednosti. Vrste specijalizovanih meditacija. nepotpuno i nepouzdano. no ipak. Filozofska meditacija. Iz nje se često iznedre novi. zajedno sa njihovim podvrstama. Upijanjem božanskih Istina učenik biva podstaknut da dovede svoj život u sklad sa univerzalnom Božanskom promisli. shvati i prihvati božanske Istine o životu i univerzumu. već nastoji da.

čak i ako se tekst zna napamet. neposredan i intuitivan uvid u uzvišene Istine date u izlaganju. To je moćna i živa reč iza koje stoje život i ličnost Učitelja. Tema za meditaciju Pošto se inteligentna meditacija sastoji u dubokom razmišljanju o određenoj temi. Neusiljena meditacija o njima praktično je neizvodljiva. a ne meditaciji. 3. Za većinu poklonika. U drugoj fazi čitanje više nije neophodno. Meditacija u vidu čitanja božanskih Otkrovenja je uvek izvodljiva. meditirajući o nekom podužem eseju ili knjizi. Tri stupnja meditacije na duhovne spise Meditacija čitanja božanskih Istina sastoji se iz tri faze: 1. obuhvata čitavu priču o kreaciji. istovremeno duboko razmišljajući o njemu. ali se glavna tema izlaganja sada odvija u mislima. um više nije zaokupljen nizom povezanih misli već ima jasan. izlaganje teme je toliko sažeto i jasno da nema mogućnosti da se u meditaciju upletu nepozvane i nevažne misli. Teškoće otklonjene pomoću specifične meditacije čitanjem Svi nedostaci koji otežavaju meditiranje i čine ga neuspešnim mogu se uklonili posebnom meditacijom koja se pominje u ovom Odeljku. o njoj se neprekidno razmišlja. radosna i .Vrednost slušanja Božanske Istine najlakše se shvate i upiju onda kada ih Učitelj uživo prenosi učeniku. sada je najbolje da kratko i jasno izložimo jednu zgodnu temu za meditaciju. Uobičajene teškoće koje prate meditaciju na duhovne spise otkloniće se ovom specifičnom meditacijom tako što će se: uskladiti sam proces meditacije sa temom i drugim uslovima inteligentne meditacije. Dalje. Lična komunikacija Učitelja i učenika poseduje moć i delotvornost kakvu drugi oblici informacija koje učenik dobija nikada ne mogu imati. pa se svaki unutrašnji dijalog i razmišljanje o glavnoj temi ovde završava. Prednosti čitanja Međutim. ili postoji neka greška u samom metodu. 2. ili je tema meditacije nejasna i nesvrsishodna. U prvoj fazi učenik mora da Čita izlaganje svakodnevno. Veoma je teško. naš cilj nije da samo pojasnimo način kako se meditacija na duhovne spise može uspešno izvesti već i da pojasnimo osnovne božanske Istine. Odsečak B Čitanje kao meditacija Nedostaci čitanja Osnovni nedostatak meditacije na duhovne spise je taj što je većina pisanih tumačenja namenjena intelektualnom proučavanju. Ukoliko učenik bude meditirao po datim uputstvima o ovde izloženim božanskim Istinama. što ga čini mehaničkim i suvim. U trećoj fazi. U ovoj fazi meditacije. više nije potrebno da učenik naizust ponavlja rečenice izlaganja. pa je njena prednost u tom smislu očigledna. razraditi različite faze meditacije. Sažeto izlaganje za meditaciju putem čitanja Ovaj specijalni oblik meditacije je izuzetno podesan i delotvoran zbog toga što se čitanje glavne teme meditacije i razmišljenje o njoj mora odvijati istovremeno. metod opšte meditacije koji se zasniva na slušanju njegovih izlaganja o božanskim Istinama je nesumnjivo najbolji. U ovom Odeljku. Potrebno je da učenik inteligentno čita izlaganje i na taj način upija uzvišene Istine koje ono obznanjuje. učenik nije uvek u mogućnosti da kontaktira i čuje živućeg Učitelja. Ometajuće misli neće se pojaviti samo ukoliko se glavna tema meditacije sastoji iz kratkog izlaganja o uzvišenoj Istini. izneti posebno pripremljeno kratko izlaganje o božanskim Istinama koje su tematski prikladne i značajne za meditaciju putem čitanja. kao i celovito tumačenje duhovne staze i cilja Samo-realizacije. Većina svetih spisa naglašava potrebu slušanja božanskih Istina neposredno sa Učiteljevih usana. meditacija na duhovne spise je najprikladnija jer su mu oni uvek pri ruci. Dešava se da metod meditacije nije prilagođen temi. Sažeti prikaz božanskih Istina koji će uslediti. ne samo da će njegova meditacija biti spontana i laka. Ukoliko je učenik u prilici da stupi u kontakt sa živućim Učiteljem. Velika je verovatnoća da će se nevažne misli pojaviti kada su u pitanju duže meditacije o apstraktnim idejama i nekim konkretnim predmetima iskustva. U takvim slučajevima čitanje ima svojih prednosti. izbeći smetnje u vidu nevažnih misli.

nego o mnoštvu. to nije svest o Bogu.nadahnuta. koji je njena sopstvena senka. ona. u stvari. ili mentalno telo). nezavisno od kreacije koja se odvija u granicama vremena. večna i beskonačna . Svest o grubom svetu koju ona ima na početku je najnerazvijenija i najograničenija. kroz koju duša mora da prođe pre nego što spozna Istinu. Evolucija i stupnjevi svesti Drugim recima. stepen i vrsta svesti uslovljeni su prirodom oblika ili nosača koji joj služi kao sredstvo ispoljenja.na centar svesti i okolinu (odnosno. nije svest o Jednom. duša ulazi u najnerazvijeniju formu. kada duša razvije svest ona ne postaje svesna svoje istinske prirode već pojavnog sveta. koji je mnogostruk. Prema tome. Ali ona doživljava sebe kao ograničenu jer se poistovećuje sa šarirom (sthul sharir ili grubo telo). ili duša. svet formi). Duša prvo postaje svesna grubog sveta posredstvom grube forme. međutim. suptilnih i mentalnih svetova. To je Maya. duša mora preuzeti neko obličje posredstvom koga će doživljavati svet. stvarnog i beskonačnog . Svrha kreacje Jedina svrha kreacije jeste da duša svesno uživa beskonačno stanje Najvišeg Sopstva. učenik će napraviti veoma važan korak ka ostvarenju svog životnog cilja. Odsečak C Božanske Istine (Za meditaciju putem čitanja) Putovanje Duše do Najvišeg Sopstva Duša i njena iluzija U stvarnosti je atma. ili svet prirode? Drugim recima. nego svest o univerzumu. Uzrok kosmičke Iluzije Kako to da je duša uhvaćena u zamku Iluzije? Kako je bezoblična. i nije svest o Večnom. beskonačno i večno. Stanja pojavnog sveta Pojavni svet konačnih stvari je sasvim iluzoran i lažan. i manasom (karan sharir. nego svest o njegovoj senci. formu kamena. Tako stečene i uskladištene sanskare u određenoj . a mentalni svet je najbliži Istini. pranom (sukshma sharir.a ipak se poistovećuje sa pojavnim sve tom oblika.jedno. Razvitak svesti odvija se u području dualnosti gde postoji podeljenost na subjekat i objekat . Mada su sva tri stanja sveta lažna. ne može biti svesna ovog jedinstva. ili suptilno telo). umesto da spozna Najviše Sopstvo. Tako duša.) Pokretačka sila evolucije Pokretačka sila evolucije sastoji se od impulsa koje svest prima zahvaljujući impresijama (sanskarama) prikupljenim kroz zadovoljavanje raznoraznih želja. Stoga duša mora prvo razviti svesnost da bi mogla spoznati svoje pravo mesto i prirodu. sedištem uma. nosačem želja i životnih sila. On ima tri stanja: grubo. suptilni svet je bliži Istini. Da bi postala svesna pojavnog sveta. beskonačna i večna Duša došla do toga da doživljava sebe kao oblik i konačno biće podložno razaranju? Kako je došlo do toga da Purusha ili najuzvišeniji Duh počne da misli za sebe da je prakriti.* * Za još stariju identifikaciju duše sa gasovitim oblicima vidi Bog Govori od Meher Babe (Ur. nego o prolaznom. već i izuzetno uspešna i delotvorna. Čineći lako. biva upletena u kosmičku iluziju. Tako je grubi svet najudaljeniji od Istine (Boga). isto što i Paramatma. bezoblična. beskonačna. nedeljivog. Duša je uistinu iznad grubih. ili kosmička Iluzija. Duša doduše postaje svesna. ona su lažna u različitim stepenima. svoju jednakost sa beskonačnim Najvišim Sopstvom.jednog. suptilno i mentalno. nije svest o Najvišem Sopstvu. šta je uzrokovalo kosmičku Iluziju u kojoj se našla upojedinjena duša? Da bi shvatila i ostvarila svoj pravi položaj. konačan i podložan razaranju. i počinje da doživljava sebe kao konačnu mada je. Duša je u svom transcedentalnom stanju jedna. Sva tri stanja sveta duguju svoje postojanje kosmičkoj Iluziji. položaj Najvišeg Sopstva .duši je potrebna svest. koje je jedno bez ostatka. Mada duša večno postoji u Najvišem Sopstvu i sa njim je stopljena u nenarušivom jedinstvu. ili Najviše Sopstvo .

Poistovećenje sa formama Sanskare nisu odgovorne samo za evoluciju forme (tela) i njoj odgovarajuće svesti. biljka. od vraćanje svesti od pojavnog sveta i okretanje ka samoj duši) na podljudskom. ili umom. duša. Međutim. crv. shodno tome. Dalje. ona misli da je um.objektiviziranim Najvišim Sopstvom. Evolucija formi tako se završava na stupnju čoveka. Zato duša mora da se seli u sve više i više oblike (kao što su metali. a otežavaju je na ljudskom stupnju. ribe. Ona postaje svesna ovih tela i njima podudarnih svetova samo kada se njena svest potpuno okrene ka unutra. kao i grubog i suptilnog sveta. koja nije mehanička već je. ona se poistoveti sa suptilnim telom. duša je u potpunosti nesvesna i grubog i suptilnog tela.grubo. i doživljava mentalni svet posredstvom mentalnog tela. metal. koja je u stvarnosti beskonačna. može se opisati jednim poređenjem iz svakodnevnog iskustva. One onemogućuju emancipaciju svesti (to jest. Bezbrojne ljudske forme kroz koje duša mora da prođe predodređene su zakonom karme. u kome je svest o grubom svetu u pogledu saznanja. ka sebi. ptice i životinje) sve dok ne preuzme ljudski oblik. dok doživljava grubi svet posredstvom ljudske forme. već su takođe uzrok usmerenosti svesti ka pojavnom svetu. i. iako prepoznaje beskonačnost Najvišeg Sopstva (koje ipak objektivizuje). ona ne samo da čezne da postane jedno sa ciljem pred sobom . i doživljava suptilni svet posredstvom suptilnog tela. Isto važi i za sve ostale želje i težnje: one se mogu dovršiti i istrošiti jedino ako se izvrši promena celokupne situacije. već isto tako počinje da uočava svoju različitost od tela. ona se poistoveti sa mentalnim telom. Ona zamišlja da je um i gleda na Najviše Sopstvo kao na obje ka t uma. naprotiv. Na prvom stupnju duša je totalno nesvesna svog grubog tela i grubog sveta. Ova paralela je vrlo korisna za razumevanje pokre tačke sile evolucije. već i ulaže velike napore . I konačno. sreće ili nesreće). Na taj način ona. dolazi do postepenog slabljenja i iščezavanja sanskara koje drže svest okrenutu u pravcu pojavnog sveta. te zato nema potrebe za daljom evolucijom grube forme (tela). U toku tih života. Ako čovek želi da glumi kralja na sceni. Da bi se iživele sanskare odgajane u ljudskoj formi. sa kojim se poistovećuje. koja je večna. jer. to jest.u potpunosti razvijena.formi moraju da se dovrše i istroše posredstvom višeg oblika. Spiritualni put Duša se vraća svom izvoru tako što se postepeno oslobađa od iluzije daje isto što i njena tela . Ali sve dok se njena svest ograničava na grubi svet. Duhovna staza započinje onda kada duša pokuša da pronađe sebe i svoju svest u potpunosti okrene ka Istini(Bogu). osećanja i htenja . duša misli da je ljudsko biće. kao i medijuma kroz koji se situacija može adekvatno doživeti. kroz oslobađajuću razvijeniju svest grubog svela. a duša ne samo da počinje da prevazilazi različita stanja pojavnog svela. Način na koji sanskare utiču na evoluciju svesti i njoj odgovarajuće forme. vidi svoje beskonačno stanje. riba. Nestajanje sanskara odvija se uporedo sa skidanjem vela kosmičke Iluzije. sa kojim se poistovećuje. doživljava sebe kao konačnu i misli da je kamen. Na ovom stupnju. Kada se pažnja duše okrene ka Samospoznaji i Samoostvarenju. ona i dalje smatra sebe konačnim bićem jer se poistovećuje sa mentalnim telom. duša je takoreći licem u lice sa Bogom ili Najvišim Sopstvom. Kada duša postane svesna suptilnog sveta posredstvom suptilnog tela. svrhovita. koje prepoznaje kao beskonačnost. Na narednom stupnju. duša se na svakom stepeniku evolucije poistovećuje sa formom. u budnom stanju. a kada postane svesna mentalnog sveta posredstvom mentalnog tela. Stoga imamo paradoks da duša. koja je beskonačna i bezoblična. poistovećuje se sa grubim telom koje je podložno propadanju. Suptilna i mentalna tela Dok razvija potpunu svest o grubom svetu. Reinkarnacija i zakon karme Duša je u potpunosti razvila i upotpunila svest u prvoj ljudskoj formi. ili prirodom njenih pređašnjih sanskara (vrline ili poroka. duša uvek iznova mora da se reinkarnira u formi čoveka. suptilno i mentalno. biljke. on se sa tom ulogom može saživeti samo ako izađe na scenu preobučen u kralja. ona ne može da koristi ta tela svesno. dok sagledava svoje beskonačno stanje. baš kao što se poistovećuje sa grubim telom onda kada je svesna grubog sveta posredstvom grubog tela. ali nastavlja da sebe smatra konačnom. Obzirom da svest prianja za ranije sanskare i doživljava daje iskustvo pojavnog sveta uslovljeno boravljenjem u odgovarajućem obliku (telu) kao medijumu. crvi. duša istovremeno razvija i suptilno i mentalno telo. ptica ili životinja u skladu sa stepenom razvijenosti svesti.

duša prestaje da se ide n ti likuje sa bilo kojim od tri tela koje je morala da razvije u cilju evolucije pune svesti. Zato ove tri vrste meditacije nisu strogo određene. koja se javila usled njene identifikacije sa grubim. Da bi postigla ovaj cilj. Meditacija koja se bavi objektima iskustva često se okreće subjektu iskustva i različitim umnim aktivnostima. i (3) Meditacija koja se bavi umnim tokovima. ˝Ja sam suptilno telo˝ ili ˝Ja sam mentalno telo˝).grubog. objekti iskustva. uključuje objekte i subjekat iskustva. Sažetak izlaganja o putovanju duše ka Najvišem Supstvu Na samom početku. No ipak. pa i objekte na koje su ove umne aktivnosti usmerene. koje je jedno. zahvaljujući sanskarama povezanim sa evolucijom svesti. U ostvarenosti Istine ona uživa beskonačno blaženstvo. što su sve svojstva Najvišeg Sopstva (prim. Tipovi meditacije V Odeljak V Specijalizovane lične meditacije Specijalizovane lične meditacije U odeljku III videli smo da postoje tri vrste specijalizovane meditacije: (1) Meditacija koja se bavi objektima iskustva (2) Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. njena svest ostaje neokrnjena. ona ne može postići stanje Najvišeg Sopstva .i takođe da spozna da je iznad grubih. mada je suštinski neodeljiva od Najvišeg Sopstva. Tada postaje moguće da se oslobodi iluzije konačnosti. Na taj način duša poništava lažni ego (to jest iluziju. druga subjektom iskustva. mir. Na trećem i poslednjem stupnju. nedeljivo. I zato. te različite umne aktivnosti koje se javlja ju kao rezultat interakcije subjekta i objekata. Ove tri vrste meditacije su međusobno povezane. koji je cilj. Cilj Na trećem stupnju puna svest duše još dublje se povlači ka unutra. u prizmi neokrnjene svesti. takođe. blaženstvo. Tako prva vrsta meditacije ostaje prevashodno zaokupljena objektima iskustva. niti isključuju jedna drugu. tako da prestaje da se poistovećuje sa mentalnim telom. duša mora da zadrži punu svest a u isto vreme da spozna različitost između sebe i sharira (grubog tela). moć i znanje. duša nije svesna sebe same. koji su njena sopstvena varljiva senka. već jedino grubih. ˝Ja sam grubo telo˝. ostvaruje svoje jedinstvo sa Najvišim. i da spozna da je različita od svojih tela . prev. Sada ona ne samo da spoznaje sebe kao bezobličnu. A meditacija koja se bavi umnim tokovima. već se preklapaju. već.mada je sve vreme u Najvišem Sopstvu i sa Njim . što rezultira u Samospoznaji i realizaciji Istine. Cilj dugog putovanja duše je rastanak sa kosmičkom Iluzijom i spoznaja. moć i znanje. i manasa (mentalnog tela. suptilni i mentalni svet. us led toga što duša nije u potpunosti razvila svest. međutim. stvarno i beskonačno. odnosno Nadduše). Na kraju svog puta. duša ne može spoznati svoju istovetnost sa Njim niti doživeti beskonačni mir. ka sebi. Čak i onda kada stupi na stazu. koje je sedište uma) . suptilnog i mentalnog. ne mogu se razdvojiti. u svakom od ovih oblika meditacije preovlađuje neki faktor na osnovu koga je podela i nastala. uz punu svest. suptilnim i mentalnim telima.različitim umnim tokovima. svoje istote sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. Subjekat iskustva. a treća . suptilnih i mentalnih svetova. Dok se oslobađa iluzije. duša se oslobađa svih sanskara i želja vezanih za grubi.da to postigne. suptilnih i mentalnih svetova. upućena na pojavni svet. uključuje i različite umne tokove. Meditacija koja se bavi subjektom iskustva.zbog toga što je njena svest. Čak i nakon završene evolucije svesti. prane (suptilnog tela koje je nosač želja i životnih sila). Duša mora postepeno da se oslobodi iluzije konačnosti oslobađajući se sanskaričkih okova. Tabela redne klasifikacije oblika specijalizovane meditacije . iznad svih tela i svetova. Sopstvom. ona nije svesna svoje istovetnosti sa Najvišim Sopstvom. Na ovom stupnju duša u potpunosti prevazilazi ograničenja pojavnog sveta i postaje Samosvesna i Samoostvarena.

Od brojnih oblika specijalizovane meditacije. oblici nelične meditacije zahtevaju disciplinu uma ili intelekta. samo one koje su poglavito važne zavređuju i posebnu pažnju. a nelična onda kada se bavi različitim aspektima ljudske personalnosti ili nečim što izlazi iz okvira onoga što se podrazumeva pod ljudskom personalnošću. dok neličnu meditaciju često prate teškoće i početnici je doživljavaju kao suvoparnu sem ako joj nisu izrazito naklonjeni. Nelična meditacija postaje izrazito plodotvorna i efikasna kada se učenik prethodno pripremi za nju praktikujući oblike lične meditacije. ceneći karakter jednog Napoleona i neprekidno razmišljajući o njemu. Lična i nelična meditacija Treba zapaziti da su od dvanaest oblika specijalizovane meditacije prva četiri oblici ličnih meditacija.Tabela redne klasifikacije Svaka od ove tri vrste meditacije može se dalje podeliti u brojne specifične oblike meditacija i to na osnovu dva kriterijuma: na osnovu sadržaja meditacije i načina njenog izvođenja. dok oblici lične meditacije. U Tabeli redne klasifikacije dato je dvanaest oblika specijalizovane meditacije. Povrh toga. Meditacija o duhovno savršenom Lična meditacija je usmerena na one koji su duhovno savršeni. tako i . Naročite prednosti lične meditacije Lične meditacije imaju neka očigledna preimućstva nad neličnim meditacijama. U duhovnom Savršenstvu um i srce moraju biti potpuno razvijeni i izbalansirani. ima naročitu vrednost. biće pojedinačno objašnjeni u ovom Odeljku. počinje da poprima neke njegove crte. Oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u lične. Meditacija je lična onda kada se bavi nekom ličnošću. dok će oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u nelične biti objašnjeni Odeljku VI. Zato lična meditacija. osim discipline uma ili intelekta. a preostalih osam oblici neličnih meditacija. zahtevaju i angažovanje srca. Kao što čovek koji. Lična meditacija teče glatko jer joj početnici pristupaju s zadovoljstvom. koja pomaže uravnoteženom razvoju uma i srca.

Služenje Učitelja u duhu nesebičnog služenja je blagotvorno koliko i meditacija. što izaziva spontano izlivanje bezgranične ljubavi prema Učitelju. odsustva ega i postojanosti. a božestvo u ispoljenju posredstvom ovih osobina postaje sredstvo pomoći onima koji te osobine. dok jede. Na primer. pa učenik počinje da žudi da živi kroz i za Učitelja. To predstavlja uvod u meditaciju akcije. ako je osoba odabrana za objekat meditacije duhovno nesavršena. on misli: ˝Učitelj vozi˝. Meditaciju srca u konačnoj fazi prati beskrajna radost i potpuni samozaborav. Koncentracija na Učiteljevo obličje Usredsređenost uma na Učiteljeve vrline olakšava i koncentraciju na Učiteljevo obličje. pokušavajući da razotkrije njihove međusobne povezanosti. samo su različiti aspekti božanstva na delu. on misli: ˝Učitelj jede˝. Konačno. poklonik će se naći na sigurnom i bezbednom putu. (3) Učenik ne dozvoljava da se njegov ego hrani njegovim delima . Katkad se učenikova misao zadržava na pojedinim osobinama. svejedno da li se radi o dobrim ili rđavim stvarima.to jest postepeno preobražava učenika po uzoru na Učitelja pripremajući ga za ostvarenje Istine. Tako se on oslobađa kako dobrih tako i rđavih činilaca svog ega. jer tada vodi boljem razumevanju Učitelja. već i da uspostavi istinsko i trajno jedinstvo sa Učiteljem. na taj način. s razumevanjem i ljubavlju. Početni koraci meditacije akcije su sledeći: (1) Učenik u svojim mislima nudi svom Učitelju sve što ima. On ne razmišlja ˝Ja radim ovo˝ već. Usmeravajući pažnju na božanske osobine koje se ispoljavaju u životu Učitelja. U ovom tipu meditacije učenik je svestan duhovne Savršenosti Učitelja i spontano usmerava svoju pažnju na njegovo obličje. Čak i kada uradi nešto loše. Učitelj je iznad svih osobina. ne raščlanjujući Učiteljevo duhovno Savršenstvo na pojedinačne komponente. a ne za sopstveno skučeno ˝ja˝. Ljubav razara iluziju odvojenosti koja prividno odvaja učenika od Učitelja. sistematski razvija misao o tome da sve što on uradi. (2) Učenik dobrovoljno stupa u službu Učitelju i služi njegovim ciljevima. on misli ˝To je Učitelj uradio˝. beskonačnog znanja i nesebičnog delanja. Bitno je da objekat meditacije bude neko koje duhovno savršen. Četiri oblika lične meditacije prestavljaju četiri uzlazna stupnja . on misli: ˝Učitelj spava˝. Ovaj oblik meditacije uključuje potpuno poistovećenje Učitelja sa spiritualnim idealom. svega šio je ikada posedovao. on misli: ˝Učitelj gleda˝. kako dobrih tako i loših. Buđenje nesputane ljubavi prema Učitelju uvodi poklonika u meditaciju srca.poklonik koji se divi duhovno savršenome i neprestano misli o njemu. Vidovi meditacije akcije Ljubav prema Učitelju vodi ka sve većoj identifikaciji sa Njim. Jer. odričući se. i svo svoje delanje povezuje direktno sa Učiteljem. On nije vezan za njih. premda ne oživljava u mislima ove komponente pojedinačno. Meditacija srca Identifikacija Učitelja sa duhovnim idealom pomaže uklanjaju eventualnih barijera između učenika i Učitelja. Meditacija o božanskim osobinama Učitelja Lična meditacija neretko započinje divljenjem koje učenik spontano oseća prema nekoj od božanskih osobina koje vidi u Učitelju. naprotiv. rđava ili dobra. dok gleda. Čineći ovako on potpuno odbacuje sebe kao pokretača akcija. dok spava. A ako je osoba koja je odabrana za objekat meditacije duhovno savršena. što mu pomaže ne samo da transcendira oprečnosti. dok vozi. prihvate. sve ono što je poklonik do tada razumeo u vezi s njima (u toku pripremne meditacije o različitim osobinama Učitelja) nevidljivo deluje u pozadini njegove koncentracije i tako posredno doprinosi njenoj efikasnosti i vrednosti. Iz razumevanja i uvažavanja božanstvenosti Učitelja rađaju se oblici meditacije u kojima učenik neprekidno i uporno razmišlja o Učitelju kao oličenju vrlina poput: univerzalnosti ljubavi i potpune nevezanosti. teži da i sam postane duhovno savršen. učenik ih prisajedinjuje sopstvenom biću. a katkad na njihovim kombinacijama.bila ona mala ili velika. koja se sastoji u neprekidnom razmišljanju o Učitelju. što automatski povlači za sobom da svaka njegova akcija mora da bude usaglašena sa duhovnim idealom oličenim u Učitelju. Zato. a njenoj spontanosti teško da ima premca. u stvari radi Učitelj. Najprikladniji objekat za ličnu meditaciju je minuli ili ovovremeni Savršeni Učitelj ili Avatar. Ovaj oblik meditacije ima veliku vrednost kada se odvija spontano. Sve osobine koje ispoljava u svom sudelovanju u životu. tada postoji mogućnost da se njene manjkavosti uvuku u um poklonika koji meditira o njoj.

grubo. Um se da s lakoćom umiriti u slici neba. Meditacija će mu pomoći da se oslobodi iz zamršaja sveta kreacije i razvije najviši tip univerzalne ljubavi koja gleda na čitavo čovečanstvo . Meditacija na telo Tip meditacije koji se bavi brojnim formama manifestovanog života mora se dopuniti drugim tipom meditacije. te da se strogo usmeri na bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Praznina će uzrokovati prekid svih umnih aktivnosti. Život nadahnut i osvetljen duhovnim idealom kakav je oličen u Učitelju predstavlja cilj kome teže svi oblici lične meditacije. na kraju dovodi do oslobađanja kreativnog života u svoj njegovoj duhovnoj punoći. samo jedan od oblika sveprožimajućeg života. a cilj meditacije je da se. najbolji simbol je onaj koji se da najjasnije predstaviti. Kroz ovaj tip meditacije poklonik stiče naviku da posmatra forme ne kao zasebne. u kojoj se čine napori da se svest povuče iz brojnih formi manifestovanog života. biti posvećen neličnim specijalizovanim meditacijama. Zamišljanje beskonačnosti unutar sebe Postoji izvesna razlika između ove i drugih oblika nelične meditacije. suptilno i mentalno telo . Ovaj tip meditacije je veoma plodotvoran jer kroz njega poklonik dolazi do saznanja da su grubo. okeana ili prostrane praznine. predstavljaju uvod u neličnu meditaciju. Tipovi meditacije VI Odeljak VI Specijalizovane nelične meditacije Razlika između lične i nelične meditacije Odeljak V posvećen je pojašnjavanju specijalizovanih ličnih meditacija. i usaglasi svakodnevne aktivnosti u svom životu sa duhovnim idealom. čovekova svest je tako duboko uronila u telo da se poistovetila s njim. razume i spozna bezoblični i beskonačni aspekt Boga. ne dovodeći ih u vezu sa duhom koji se kroz njih manifestuje. ali kada odabere određenu sliku. uključujući tu i tela. negoli vezivati se za kakvu apstraktnu ideju beskonačnosti. Meditacija o svim oblicima života Čovek svoju pažnju usmerava na telo ili na druge forme. te pravilnog ophođenja prema njima. meditacijom o telu. Podsetimo se da je meditacija lična onda kada se bavi nekom ličnošću. (3) Ijubav prema Učitelju kao ispoljenju duhovnog ideala (4) ispoljavanje duhovnog ideala. Kontinuirano razmišljanje o njenoj odvojenosti od tela. već kao ravnopravne manifestacije jednog te istog sveprožimajučeg života. suptilno ili mentalno . podmeće mu mnoge zaplete i komplikacije. poklonik ne sme da dopusti da ga omete neka druga slika. Lična meditacija na Učitelja. Ako se pak koristi slika bezgranične praznine kao simbol beskonačosti.Četiri oblika lične meditacije o Učitelju predstavljaju četiri osnovna uzlazna stepenika: (1) sagledavanje duhovnog ideala u Učitelju. Čovekovo telo . koji se po volji mogu svući ili obući. Meditacija o Učitelju je meditacija o živom idealu a ne o suvoj koncepciji Savršenstva. ne treba nastojati da se postigne posve prazan um.ogrtači. U Tabeli redne klasifikacije date u odeljku V. kao i sva druga tela. sagledanog u Učitelju. Međutim. pomoću odgovarajućeg simbola.kao na članove jedne nedeljive celine. pomoći će svesti da se oslobodi i doživi istinsku Samospoznaju. Time se stvara pokretačka snaga koja osposobljava učenika da premosti jaz između teorije i prakse. Nelične meditacije. U svakom slučaju. a nelična kada se bavi aspektima ličnosti ili nečim što prevazilazi okvire onoga što uobičajeno podrazumevamo pod ličnošću. U njoj se beskraj u mislima ne . Ovaj odeljak će. u sopstvenom životu. najteže je zamisliti celovitu i bezgraničnu prazninu. Bolje je izabrati konkretnu sliku koja budi asocijacije na večnost. u svojim raznim formama. Meditacija o bezobličnom i beskonačnom aspektu Boga I meditacija na brojne forme manifestovanog života i meditacija na sopstvena tela. tj. To ga vodi u iluziju.i na sva živa stvorenja . (2) koncentracija na Učitelja kao otelotvorenje duhovnog ideala. odsustvo misli ili ideja.je. U početnim fazama ovog tipa meditacije valja se koristiti nekim simbolom beskonačnosti. prva četiri oblika su lična a preostalih osam su nelični. Od navedenih simbola beskonačnosti. kao i lične meditacije. Stoga se javlja potreba za onim tipom meditacije koji će omogućiti pokloniku da razvije realan stav po pitanju pravog statusa i značenja brojnih formi. pak. zahtevaju posebna objašnjenja.

Ovaj oblik meditacije ima za cilj da uzdigne poklonika izvan vremenskih granica i trenutačno ga oslobodi nemira i nespokoja koji inače prate različita ispoljenja ograničene energije. Kao duša. već je bila njihov svedok. usled čega potisnuti delovi podsvesnog uma slobodno isplivavaju u svest. hodam. čuje. Duša ne spava. ali ona može granuti u svom punom sjaju tek kada on iskorači iz područja uma. Stoga je korisno da on s vremena na vreme zabeleži svoje misli da bi ih zatim pažljivo i na miru preispitao. Ko onda posreduje u svemu tome? Potrebno je otkriti izvor svih ovih aktivnosti. nalazi svuda i kako. Međutim. probudivši se iz sna. ne jede i ne govori. ˝Ja razmišljam. U jednoj od takvih meditacija. Osoba. Važnost umirivanja uma Jedan od nedostataka meditacija koje se bave subjektom iskustva je u tome što pravi subjekat iskustva nikada ne može postati predmet razmišljanja ili meditacije u uobičajenom smislu te reci. Takvi ne treba da se brinu zbog pomanjkanja uspeha. ne dodiruje. kao duša. razjasniti misteriju života. ne misli. a to zapravo hoda njegovo telo. On misli da vidi. ne oseća i ne želi. To se mora doživeli. ona ne čuje. tragalac je svuda i. Biti u ulozi svedoka Spoznaja duše može se postići i uz pomoć jednog oblika meditacije u kome učenik pokušava sebe da doživi kao svedoka svih telesnih i umnih dešavanja. dopušta slobodan protok. Neki se. on će ubrzo usvojiti stav potpunog neprijanjanja i biće oslobođen od svih briga i patnji u vezi sa zemaljskim stvarima. Obična introspekcija početniku ne pruža priliku da posveti punu pažnju mislima koje prolaze kroz njegov um. Postoje i oblici nelične meditacije koji se bave subjektom iskustva. shvata da nije učestvovala u zbivanjima u snu. kušam i mirišem˝. u stvarnosti. rasuđuje. dodirujem. Možda je čak korisnije koristiti skraćenu formulu ˝Ja sam u sebi Beskonačan˝. meditant treba da se trudi da pojmi značenje Beskonačnosti posredstvom zamišljene slike koju je odabrao. duša ostaje nevezana za događaje koji se odvijaju u vremenu i nevezana za rezultate svojih akcija. ne hoda. Kao svedok. Dok u mislima ponavlja ovu formulu. oseća i želi. učenik se neprekidno pita: ˝Ko je taj koji radi sve ove stvari?˝ Sledbenik nalazi sebe kako razmišlja. Ako poklonik istrajno praktikuje doživljavanje sebe kao svedoka ukupnih telesnih i umnih zbivanja koja doživljava. meditant treba snažno da potvrđuje svoju istovetnost sa beskonačnim. konačno prepuštanje nemoguće je postići bez pomoći Savršenog Učitelja. čujem. u mislima neprekidno ponavljajući: ˝Ja sam beskonačan kao nebo u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao okean u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao praznina u meni˝. Beleženje misli Postići kontrolu nad mislima znači biti potpuno svestan toga šta one predstavljaju. Pitanje za čijim se rešenjem traga u ovom obliku meditacije je koje taj ˝Ja˝? Duša ne doživljava nijednu od ovih stvari. ˝Ja spavam. poklonika dovesti vrlo blizu Samospoznaje. On mora to i da zna. ne vidi. kako u budnom stanju lako i u snu. nije dovoljno da samo misli kako se. nije neophodno držati se reci formule. Korisnije je ako se on zamisli unutar sebe. pak. Mislima se. nije dovoljno samo razmišljati o tome. Najpre se moramo pozabaviti njima pre nego što pokušamo da ih kontrolišemo. Ovaj proces nema nikakve sličnosti sa pisanjem unapred isplaniranih tekstova. u biti njegov um radi sve to koristeći se odgovarajućim medijumom. Međutim. Na kraju krajeva.˝posmatra˝ kao nešto što se neograničeno širi izvan onog koji meditira. ZamislivŠi beskraj unutar sebe. ne čini ništa. jedem i govorim˝. Neka sila radi sve ove stvari i potrebno je da čovek uoči razliku između sebe i te sile da bi bio u stanju da je koristi ostajući nevezan za nju. već treba da nastave dalje. bez ikakvog usmeravanja ili potiskivanja. osećam i želim˝. Potraga za akterom Meditacije koje su do sada pojašnjene prevashodno se bave neličnim objektima iskustva. u najboljem slučaju. Opuštenost pomaže čoveku da se prepusti. ˝Ja vidim. Neki poklonici tako duboko urone u njega da čak i kada bi ih opkolio roj komaraca. lako uznemire i prekinu meditaciju. u stvarnosti. imajući za krajnji cilj umirivanje uma. ne kuša i ne miriše. Ovi oblici meditacije mogu. . Tragalac misli da hoda. dovoljno je držati se ideje koju ona izražava. Međutim. ne čini ništa. oni ne bi bili u stanju da ih čuju i osete. itd. Zbog toga se neki nelični oblici specijalizovane meditacije bave umnim tokovima. Meditacija ˝Ja sam Beskonačan˝ može dovesti do dubokog uranjanja u bezoblični i beskonačni aspekt Boga.

a za vreme nelične meditacije. a zatim. Mada na svakih pet minuta treba da usledi promena u drugi tip meditacije. kao i različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija kojih se prihvata nakon što stupi na nju. Sve misli koje se pojave u umu poklonika su oblici uznemiravanja i potiču iz pokretačke sile nataloženih sanskara. Meditacije pre-duhovne faze po svojoj spontanosti na neki način podsećaju na vrhunski Nirvikalpa Samadhi Siddhe. um se potpuno umiruje. je iskustvo Nirvikalpa stanja u kome. nijedna misao o sledećoj ne bi trebalo da se javi. koji se sastoji u naizmeničnom praktikovanju dve nesložljive meditacije. kada um u budnom stanju ima predstavu da je prazan. Dakle za vreme koncentracije pažnja ne srne da odluta. Pražnjenje uma Time on otvara sebi put do meditacije kojoj je cilj postizanje praznine uma. ali tada svest privremeno nije prisutna. problem ne nastaje onda kada čovek dozvoli umu da razmišlja o mnogobrojnim svetovnim stvarima. Um se zadržava na njima jer je prirodno zainteresovan a ne zbog smišljenog ulaganja napora u tom pravcu. Ali pošto pre-duhovnu meditaciju i Nirvikalpa Samadhi deli ogromna . kada se um već umirio na Učiteljevom obličju. su priprema za dostizanje Nirvikalpa stanja (stanje ˝Ja sam Bog˝). zapisivanje postaje izlišno. već kada pokuša da ga odvrati od njih. kada učenik postane svestan svojih umnih aktivnosti i sposoban da prati tok misli koji je dospeo na površinu svesti. ali da bi se zaista postigao uspeh. on u narednih pet minuta pokušava da umiri um u neličnoj meditaciji: ˝Ja sam beskonačan˝. poklonik neprestano prebiva. pri čemu se um nađe uhvaćen između koncentracije i rasipanja. Skretanje pažnje mora da bude potpuno kao i u prethodnoj koncentraciji. A onda kada se pažnja preusmeri na predmet druge meditacije ne srne se misliti o prethodnoj meditaciji. to stanje je jedinstveno i ima posve drugojačiju dimenziju od bilo čega što mu je prethodilo. Nepodudarnost između dve meditacije može se još više naglasiti tako što će za vreme meditacije na Učiteljevo obličje oči biti otvorene. Misli se ne mogu kontrolisati drugačije osim procenjivanjem njihove vrednosti. što je svakako veoma teško dostižno. Težak zadatak pražnjenja uma moguće je ostvariti putem jednog trika. Nirvikalpa Samadhi. on odražava istinsku prirodu duše. Uznemirenost uma prestaje tek kada učenik postigne takvu kontrolu nad svojim umom da može isključiti sve misli. Kada čovek prvo kritički oceni misli koje zamućuju njegov um. Kada je um smiren. Istina se razotkriva jedino u potpunoj unutrašnjoj tišini. Tipovi meditacije VII Odeljak VII Nitvikalpa Samadhi Jedinstvenost Nirvikalpa Samadhija Različiti oblici meditacija kojima se čovek bavi pre svesnog stupanja na duhovnu stazu. Um svetovne jedinke je zaokupljen Čulnim stvarima i ona ne oseća nikakav napor pri meditiranju na njih. Meditiranje svetovnih ljudi Spontanost Nirvikalpa Samadhija mora se pažljivo razlučiti od nazovi spontanosti koja prati uobičajene ˝meditacije˝ svetovnih ljudi koji još nisu stupili na stazu. Dakle. Koncentracija naizmenično čas na jedan čas na drugi predmet meditacije Učenik se prvo koncentriše na Učitelja pet minuta. nakon što je spoznao krajnju svrhu života. on samo misli o toj ideji što je daleko od stvarne praznine. a potom razume. Samo miran um odslikava Istinu Kada iščezne i poslednji trag umnih procesa. a svest ostaje neokrnjena. Smenjivanje dve meditacije ubrzaće proces pražnjenja uma. S druge strane. Međutim. sve dok traje jedna vrsta meditacije.Praćenje umnih aktivnosti Na naprednijim stupnjevima. nadovezuje se na sve pređašnje oblike meditacije a milošću Savršenog Učitelja to može postati vrhunac svih meditacija. potrebno je da meditacije striktno slede jedna drugu. Posmatranje misaonih tokova treba da prati kritička ocena. Kada je površina jezera mirna ogledaju se zvezde. on se tada oslobađa svih opsesija i prisila vezanih za njih. Za vreme sna um ne pohode nikakve ideje. Nirvikalpa Samadhi Siddhe. Brzo skretanje pažnje s jednog na drugi predmet preseca umne tokove poput testere. prihvati i suoči se sa svojim unutrašnjim sanskaričkim čvorovima. zatvorene. ili ispoljavanje božanstvenosti. ili Bogoostvarenog bića.

Individualni um je u Nirvikalpi poništen Nirvikalpa Samadhi Siddhe razlikuje se od meditacije poklonika ne samo po slobodnoj nesputanoj svesti. Iluzorna spontanost svetovnih meditacija Osećaj spontanosti u pre-duhovnim meditacijama. ne budu savladane. Napredovanje ka Nirvikalpi U Nirvikalpa Samadhiju nema ni napora. naprotiv. nalazi da su oni put do Istine. a njihovo nazovi spontano ispoljavanje ne samo da je daleko od istinske slobode. htenjem. u smislu daje u njima izražena volja za ovladavanjem instinktivnim i drugim tendencijama u umu. ili sadhak. sve vreme dok je čovek gonjen težnjama. spontanost će se mešati sa namerom. ili ga prodrma iskra duhovnog razumevanja. podstaknuta nesputano i svesno. Mada se u početku oblici meditacije biraju i izvode smišljeno i s naporom. poklonik čini prvi korak u oslobađanju od zavodljivih svetovnih želja. slobodno odvija. Put ka duhovnoj slobodi prate napori sve dotle dok prepreke. Kada nekoga ko je podlegao sanskaričkim uplivima iz temelja potresu padovi. a rezultat . Napredovanje ka Nirvikalpa stanju je prelaz iz stanja bezuslovnog služenja sanskaričkim silama u stanje oštre borbe sa njima. I mada je on daleko od toga da bude srećan i zadovoljan. Poklonik se prihvata različitih oblika meditacije jer u njima vidi sredstvo za postizanje cilja. a spontanost koju doživljava je prividna. porazi i patnje. Svi oblici meditacije imaju za cilj. Opredelivši se za meditaciju. U preduhovnim meditacijama um funkcioniše pod prisilom nesvesnog. potpuno uranjanje uma u beskonačnu Istinu. postane poklonik. da bi se na kraju dostiglo stanje potpune oslobođenosti. direktno ili indirektno. Meditacija je izraz tragaočeve borbe za Oslobođenjem Različiti oblici meditacija. nego jasno opaža večnu Istinu. beznadežnom neznanju ne znajući da mu je cilj . njegov um deluje pod ograničenjima. Stoga je potrebno zapaziti da se iza prividne sličnosti između Nirvikalpa Samadhija Siddhe i preduhovnih meditacija jednog svetovnjaka krije nepremostiv jaz između iluzorne i istinske spontanosti. Oni su i spona između njih. nestalnih zadovoljstva i večitog blaženstva. čiji je pokretač ljubav. Istinska sloboda i spontanost postoje samo u Nirvikalpi Um je sposoban da deluje istinski spontano i prirodno samo kada je u potpunosti oslobođen sanskaričkih okova i uticaja. sličnost između prve i završne faze meditacije postoji samo na površini. nastaje pod uticajem sanskara. Sve do tog trenutka. što doprinosi spontanosti meditativne prakse. Pre-duhovne meditacije su deo procesa kroz koji se izražava delovanje impulsa u prikupljenim sanskarama. već i po mnogim drugim bitnim odlikama. zadovoljstvo koje iz toga proizilazi je uslovno i prolazno. to jest. u blaženstvu Ostvarenosti Istine. Um postaje zainteresovan da dokuči različite aspekte Istine. Tu. oni su tu sve do samog kraja. u kojoj svest više nije uslovljena teretom prošlosti. Na pre-duhovnom nivou čovek se guši u mračnom. vlada nenarušiv mir i beskrajna spontanost ničim sputane slobode.njeno dalje širenje.razlika u spiritualnoj vrednosti. Međutim. um se postepeno i sam svikava na njih. Međutim. Meditacija podraziimeva napore Svi oblici meditacija su smišljeni i namerni. što postaje moguće tek pošto uroni u stanje Nirvikalpa Samadhija Siddhe. u njemu se tada probudi svest o njegovom ropstvu i iskrivljenosti njegovog opažanja. čije je praktikovanje obeležje života poklonika. već sastavni deo razumnog i smišljenog htenja. sužanjstva i slobode. Mada intenzitet napora može varirati. ni prepreka koje treba savladati. ni ciljeva koje treba postići. dok se u Nirvikalpa Samadhiju. popunjavaju prostor između pre-duhovnih meditacija svetovnjaka i Nirvikalpa Samadhija Siddhe. one u tom pogledu nisu delotvorne . zbog toga što. nastale kao posledice pogrešnih zapažanja. kada nestaju u večnom miru konačnog postignuća. A to nije posledica impulsivnih težnji. već je. Nijednu sadhakovu meditaciju ne krasi takva spontanost kao oblik lične meditacije. Međutim.beskonačna sloboda. on se toliko duboko identifikuje sa interesima koje mu diktiraju sanskare da doživljava nasladu u njihovom zadovoljenju. vrhunska spontanost i istinska sloboda dostižni su tek postizanjem samog cilja meditacije. koje se bave svetovnim stvarima i težnjama. umna aktivnost. Meditacija dobija duhovnu vrednost tek nakon što osoba stupi na stazu tj. simptom spiritualnog ropstva.

mirisi i zvuči suptilne sfere. širenja i slobode. njegov ograničeni um. povratiti svest o svom zatočeništvu. Nirvikalpa Sarnadhi Siddhe se održava nazavisno od bilo kakvog predmeta pažnje. Kroz njih se poklonik primiče spiritualnom cilju. Isto važi i za poklonika koji. već samo postojano istinsko opažanje. Međutim. uz pomoć joge. predstavlja slanje potpune budnosti u kome nema ni plime ni oseke. učenik ima osećaj radosti. Na taj način oni pružaju najbolju pomoć onima koji meditiraju na njih. pomisli: ˝Moram od radže dobiti hiljadu rupija˝. postigao konačno Oslobođenje. tako i poklonik. može privremeno da zaboravi na svoja ograničenja. ali nije stvarno oslobođen okova. koji je. ali ga ne mogu dovesti u stanje beskrajnog blaženstva i znanja. to najčešće ne traje dugo. već predstavljaju moguće puteve koji vode tragaoca ka njegovom božanskom odredištu. izašavši iz meditativnog transa. Taj lagani dodir bio je dovoljan da izvede našeg jogina iz samadhija. Priča o joginu Nepotpuno delovanje samadhija na život poklonika može ilustrovati priča o pohlepnom joginu iz Gvaliora (Gwalior) u Indiji. Takođe su specijalne meditacije nepotrebne onima koji su u neposrednom kontaktu sa Savršenim Učiteljem ili Avatarom. Ljudi pomisliše da je svetac. nezavisna od držanja pažnje na predmetu.do kraja. što je svojstveno za više nivoe. samo je sedeo na svom mestu. ne može održati. već su i sami postali objekti meditacije svojim učenicima. apsorbovan u meditativnom transu više ne oseća okove što ga vezuju za svet Iluzije. jer ne uspevaju da u potpunosti razore individualni um. boje. Jednoga dana dok je sedeo ispred palate nekoga radže. tako će i poklonik. dospevši do tačke potpunog uranjanja u beskonačnu Istinu. ili božanstvenosti u akciji. potpuno apsorbovan u meditativnom transu. Opijenost traje sve dok traje efekat droge. pošto ude u meditativni trans i uroni u sjaj i blaženstvo. ponovo postati svestan svojih nedostataka. zatraži od radže hiljadu rupija. Privremeni uzleti Visoko uzletevši u meditaciji. doživljava prosvetljenje. Za to vreme nije uzimao ni hranu ni piće. to ne znači da se oslobodio tamnice. on. i. a kada se posle ovako egzaltiranog stanja prizemlji. On zavisi od predmeta na kome se drži pažnja. Analiza meditativnog transa Baš kao što se zatvorenik. Oni nemaju jednaku vrednost za sve niti su svakome podjednako potrebni. koji sa prozora svoje tamnice zuri u široka nebeska prostranstva. Kao što će zatvorenik. U prolazu ga slučajno okrznu po leđima. Taj je. sam po sebi. sve to ima udela u skretanju uma sa svetovnih stvari za koje bi se eventualno mogao vezati. Oni u Sahaj Samadhiju su i sami objekti meditacije Različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija su korisni i vredni samo u okviru svojih granica. krenu i on da primi daršan od njega. Meditacije koje ga uzdižu mogu uvećati njegove okultne moći. on je ponovo ono što je i bio: prosečna osoba zarobljena čvrstim stegama sanskaričkih ograničenja. ali ga ne ostvaruje. može izgubiti u viziji bezgraničnog prostora. Stanje Nirvikalpa Samadhija se održava samo po sebi Još jedna bitna razlika leži u tome što se u meditativnom transu poklonik obično pomaže nekim predmetom koji ima moć da održava njegovu pažnju. većina uobičajenih oblika meditacije nisu potrebni. biva potpuno poništen. čim povrati normalnu svest. ulazeći u samadhi. Za njih je dovoljno da ih Učitelj vodi i da ga oni vole. Zatim je ušao u samadhi i ostao u tom stanju punih sedam dana. čim baci pogled na neposrednu okolinu. Za malobrojne duhovno uznapredovale duše. nakon što je pokidao lance Maje. ovladao veštinom ulaženja u stanje samadhija. Nasuprot tome. u stanju Nirvikalpe. uvek se nalaze u stanju Sahaj Samadhija. ni suše ni poplave. Ali. Trans se nastavlja sve dotle dok je um obuzet predmetom koji taj trans održava. A ona retka bića koja su postigla Samospoznaju i stekla položaj Savršenog Učitelja. Nirvikalpa. a kada radža ču za to. i on. meditativni trans se. Tipovi meditacije VIII Odeljak VIII Sahaj Samadhi . Prema tome. Svetla. Njima ne samo da meditacija nije potrebna. neprestano prisutnog u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. Meditativni trans je više nalik na omamljenost koja se javlja kao posledica uzimanja opojnih droga. ako i zatvorenik ponekad zaboravi da je zatvoren.

ono se ne može opisati niti izraziti recima. Ne može se opisati recima ali ga svako može doživeti sam za sebe. svest je u neposrednoj vezi sa umom. Energetsko stanje Prvi korak ka Božanskom stanju Nirvikalpa Samadhija je načinjen nakon nadilaženja telesnosti. Svetovna osoba misli da je telo i nalazi se u stanju kojeg diktiraju telesne potrebe. stanje u kome dominira um još uvek je u području dualnosti i iluzije. U energetskom stanju ona može čuti. No ipak. Ona živi za telo i njegove potrebe. Stanje uma Sledeći važan korak u pravcu Nirvikalpa Samadhija duša će preduzeti onda kada iskorači iz područja energije i kroči u područje uma. Ona više nije zaokupljena telom ili energijom. a to je da ubrzaju sazrevanje čežnje da se bude jedno sa Beskonačnim. Njena svest se ne može proširiti izvan telesnih okvira. Celokupnu sferu njenog bitisanja sačinjavaju oblici. Na tom nivou duša stiče punu kontrolu nad energijom nastojeći da nade ispunjenje kroz korišćenje energije. To je stanje Jedinstva sa Bogom koje je Isus Hrist opisao recima ˝Ja i moj Otac smo jedno˝. a prostor je teatar u kome ona živi. ali to je još uvek daleko od stanja Savršenosti koje se ogleda u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. već je sada obuzeta umom. Nirvikalpa Samadhi se doživljava nakon postignuća Jedinstva Pošto ostvari jedinstvo. Sve što može pojmiti ili učiniti uslovljeno je energijom i postiže posredstvom energije. Telesno stanje Boraviti u stanju Nirvikalpa Samadhija znači biti u stanju Boga. Ona se uzdigla u područje energije. je kulminacija svih ranijih ličnih i neličnih oblika meditacije. odnosno Nirvikalpa Samadhiju. spavanje. pošto je odbacila ograničavajuće činioce koji su je sve vreme skretali na stranputicu pogrešnih opažanja. Ali njene delatnosti se još uvek odvijaju u području duhovnih ograničenja. ona razmišlja u telesnim granicama i ne može da pojmi nešto što nema telo ili oblik. kao i sva ostala duhovna pregnuća. Jedinstvo sa Beskonačnim Siddhe sufiji zovu Vaši. kreće se i postoji. i. Brine se za hranu. Kada Siddha doživljava Nirvikalpa stanje. Mada je dosta napisano o tom visokom stanju svesti. U njemu je svest povezana sa energijom i neprekidno vibrira kroz energiju i u njoj. Odbacivanje telesnog stanja je ulaznica u energetsku sferu postojanja. osvetliti tamu ili živeti bezbroj godina samo na energiji) što onima koji se još uvek nalaze u telesnom stanju izgleda kao čarolija. Um zaklanja Istinu Od samog početka svog duhovnog putovanja duša napreduje tako što postepeno odbacuje i prevazilazi . Božansko stanje Siddhe je suprotno od telesnog stanja u kome borave svetovnjaci. Nirvikalpa stanje. i zadovoljava ostale telesne želje.Kulminacija meditacije Kada um totalno uplovi u Istinu. a ne njihov produkt. piće. to je onda Nirvikalpa Samadhi. imaju jedan jedini cilj. Celokupna sfera duŠinog postojanja je energetske prirode i ona je mahom u vlasti energija. Energetsko stanje oslobođeno je mnogih ograničenja koja inače vladaju u svetu oblika. čistijem bitisanju. stoga prelaz iz stanja energije u slanje uma predstavlja dalji pomak ka stanju Boga. Napredne duše koje se nalaze u stanju uma mogu da čitaju misli drugih ljudi i utiču na njih. do kojeg poklonik dospeva milošću Savršenog Učitelja. čitava energija i jeste jedna od manifestacija uma. Na kraju krajeva. odnosno u stanju gde duša. Duša tada dospeva u stanje u kome više ne dominiraju tela i drugi oblici. Jedenje i pijenje u telesnom stanju mogu se uporediti sa apsorpcijom i asimilacijom energije u energetskom stanju.gde poklonik gubi svoju ograničenu individualnost da bi otkrio svoju istovetnost sa Bogom. uprkos međusobnim razlikama. kao i priređivati mnoga čuda (na primer. potrebno ga je prevazići i iskoračiti iz njega. Njena svest je zaokupljena telom. pa zato uzdizanje iz sveta formi u sferu energije predstavlja pomak ka primarnijem. Energetsko stanje je stanje duhovno naprednih duša. Telo ili oblik nastaju kao posledica zgušnjavanja energije. da bi se ostvarilo jedinstvo sa Beskonačnim. sadhak (tragalac) postaje Siddha (onaj koji je postigao Cilj). spoznaje sebe kao Boga. koji je u svemu. doživljava se Nirvikalpa stanje spontanog blaženstva i nepomućene Samospoznaje . Svi oblici meditacije. videti i omirisati mnoge stvari koje joj nisu bile pristupačne u stanju telesnosti. U stanju uma.

kao da nijedan trenutak svog života više ne može provesti bez Njega . energija je jedna manifestacija urna. ona iznutra ne prianja za njih niti se identifikuje sa njima. Tako i u Nirvikalpa Samadhiju. Zato. . kao da je u stanju da čeka na to bilion godina. Tek u stanju uma on prosuđuje i deluje u sopstvenim okvirima. bez ikakvog napora. jer je sam sebi koprena između misli i Istine. ne prianjajući i ne poistovećujući se sa njima. Možemo ga uporediti sa ogledalom prekrivenim prašinom. stanje u kome um. mada je vezana za tela kao instrumente ispoljenja. ukoliko želi da postigne najuzvišenije stanje. Ta Samospoznaja ne dolazi i ne odlazi. kao i beskrajno strpljenje. kao posrednika ograničenih akcija. i Nirvikalpa Samadhi. Ona to jednostavno zna intuicijom. a njemu prethode va stanja: Nirvana. U ovom stanju. čak ni u sopstvenim okvirima on ne postiže znanje i spoznaju Beskonačnog. tragalac. čistota. Oblik je zgusnuta energija. Drugi Učitelj mu je rekao da. on je još uvek ograničen odeljenom svešću. um je prašinom prekriveno ogledalo Večnosti. ako nedostaje beskrajno strpljenje. U stanju Samospoznaje ona zna da je Duša koja nije ograničena svim tim stvarima. primaoca radosti i boli. Nirvikalpa Samadhi označava prestanak lažnih umotvorina. Iako više nije opterećen stanjem tela i stanjem energije. Osnovni problem leži u tome što um treba poništiti posredstvom samog uma. nego ljudsko biće. Kada jednom spozna svoju istinsku prirodu. um će podleći uobičajenim uticajima sanskara. U stanju neznanja individualna duša vidi sebe kao muškarca ili ženu. Um deluje i u telesnom i u energetskom stanju. doživljavaju univerzum samo kao Boga i nikako drugačije. Isto tako. A kada svest ponovo počne da deluje kroz tela. nužni su preduslovi za prevazilaženje uma. ukoliko želi da dostigne stanje Boga. Samo kada postigne balans između beskonačne čežnje i beskonačnog strpljenja.se može nadati sigurnom proboju kroz koprenu ograničenog uma. a ne pas. um mora do kraja da se uroni u Beskonačno i rastoči se u njemu. Prodiranje izvan područja uma znači potpuno povlačenje svesti iz univerzuma i totalnu uronjenost u Boga. pre no što doživi iskustvo stanja Boga. ili apsorbovanost u božanskom. Transcendiranje uma Nije lako resiti se ograničenog uma. Svetovna osoba ne mora stalno da uverava samu sebe da nije pas. Intenzivna čežnja za sjedinjenjem sa beskonačnom Stvarnošću.Istina koja je odbacila masku uma. Kada se svest sasvim povuče iz svih tela i iz čitavog sveta kreacije. Učenik nije mogao da razume unutrašnje značenje zagonetke. to znanje zauvek ostaje i Duša više nikada ne može da padne u ropstvo neznanja. Božansko stanje Nirvikalpa Samadhi Biti u Nirvikalpa Samadhiju znači boraviti u stanju Svesti o Istini. a u energetskom stanju u okvirima energije. a ne nešto ograničeno. Ovo Božansko stanje ne može razumeti osoba Čiji um još uvek funkcioniše na uobičajen način.znači beskrajno živeti u Večnosti. U telesnom stanju on prosuđuje u okvirima tela. a da mu pritom odeća ostane suva. zauvek ostaju u Nirvikalpa Samadhiju.iz kojeg veoma mali broj njih dospeva u Sahaj Samadhi . žudnja će nastaviti da pothranjuje ograničeni um i ništa više. Svetovna osoba zna da je ljudsko biće. treba da bude bačen. Međutim.a ipak mora pokazati beskrajno strpljenje. ona je stalno prisutna. Stanje u kome univerzum postaje nula je stanje Nirvane. ona doživljava Nirvikalpa Samadhi Siddhe. mora snažno da žudi da se sjedini s Njim . ili božestvo u ispoljenju. Ako u njemu ne postoji intenzivna žudnja za sjedinjenjem sa Bogom. koje se postiže onda kada ograničeni um iščezne u konačnom jedinstvu sa Beskonačnim. Biti u Nirvikalpa Samadhiju . ona je u Nirvani ili u stanju s one strane uma. U njemu duša više ne spoznaje sebe kroz um već kroz sebe samu. doživljavaju Sadgurui. Lutao je svetom sve dok nije naišao na drugog Učitelja i zatražio od njega objašnjenje. Oni koji nakon iskustva Nirvane postanu svesni univerzuma. Jednom je jedan Učitelj rekao svom učeniku da. ili Nirvikalpa Samadhi. one ne mogu da je dotaknu. duša ne mora da ponavlja sebi sugestiju da je Bog. u Nirvikalpa Samadhiju duša tačno zna da je Bog. a Večnost . Život u večnosti Onaj koji doživljava Nirvikalpa Samadhi je utemeljen u znanju Duše. Ovo beskonačno stanje Božanske svesti odlikuju bezgranično razumevanje.delovanja individualnog uma. Dva stanja koja prethode Sahaj Samadiju Sahaj Samadhi. ljubav i sreća. To je stanje iznad uma. ili božanstvenost na delu. a ravnoteža suprotnosti se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. vezanih ruku i nogu. u reku.

prestaje da osciluje između krajnosti. Na tom stupnju čovek uči kako da pristupa svojim telesnim potrebama ne identifikujući se sa njima. Telo. Prema tome njihovo Božansko stanje ne može narušiti ni bavljenje svetovnim stvarima. doživljavajući Boga svuda i u svemu. a takav je i sam život Avatara. strmoglave rubove ambisa. Pošto duša izađe iz ego oklopa i upliva u večni život Boga. to je onda Nirvikalpa Samadhi. iako Nirvana i Nirvikalpa stanja vezuje zajednički faktor zadržavanja tela. Vremenom. To je stanje nenarušivog mira. I mada ga zov neshvatljive i neodoljive božanske sudbine vuče ka njemu. a krivudavi put koji do njega vodi stalno će ga navoditi na skliske. sada postaje instrument njegovog izražavanja. ići sve dalje. No usled intenziteta njegove spiritualne žudnje. Svetovni čovek živi prevashodno da bi zadovoljio telesne potrebe. kao Sadgurui. Mokša se. i najmanja greška ponovo strmoglaviti u podnožje. međutim. Nirvana i Nirvikalpa Stanja Nirvane i Nirvikalpe slična su stanju Mokše (Moksha. On još nije pronikao u dublji smisao postojanja koji nije u vezi sa telom. da putuju avionom. čak i ono što naizgled nije direktno povezano sa telom. pošto njegovi duhovni napori oslabe. Takav je Sahaj Samadhi. Takođe. . Premda se neograničena individualnost duše.savršeno umiren u spoznaji nepromenljive Istine. trajnoj i nepromenljivoj. sve što on čini. stupivši u beskonačni život Boga. proći će mnogo vremena dok se ne popne na vrh Istinske Spoznaje. spuštaju sa sedmog nivoa svesti. one su neko vreme isključene i ne deluju. Prepreke napredovanju Poklonik koji se usmeri na postizanje cilja nosi sa sobom sve sanskare koje je akumulirao u prošlosti. doživi nakon što duša odbaci svoja tela. kao kada vozač puni automobil vodom i gorivom da bi ovaj mogao da se kreće Pravi početak napredovanja na duhovnoj stazi je praćen pitanjem o smislu života . ne jede da bi živeo. Međutim. U krajnjoj analizi. koji s uspehom savlada najveće visine. Bilo da se služe strelom ili mačem na bojnom polju. crpi snagu iz telesnih želja. Stanje Sadgurua i Avatara Sahaj Samadhi je dostižan retkim dušama koje se. Dinamika duhovnog napredovanja Podređivanje tela uzvišenijem životu Čovek počinje duhovno da napreduje onda kada radikalno izmeni svoje dotadašnje stavove i gledišta. i koji ne samo da će ga sačuvati od mogućeg pada. Na primer. Oni koji su u ovom stanju žive život Boga. svoju neograničenu individualnost počne da izražava kroz dinamičnu božanstvenost. uronjena u iskustvo samoispunjenosti božanskim. živi da bi jeo. Zato poklonik nikada nije bezbedan osim u slučaju kada ga pomaže i vodi Savršeni Učitelj koji poznaje sve zamke i stranputice duhovne staze. kao i mnogi drugi suštinski činioci. dok se stanja Nirvane i Nirvikalpe Samadhija mogu doživeti i pre nego što tela budu odbačena. zadržava u jedinstvu sa Bogom. praćeno beskonačnim blaženstvom. Oni koji su namerili da dosegnu vrh planine moraju se penjati sve više. ravnoteže i sklada čak i u trenucima reakcije na promenljive okolnosti života. međutim. Ali kada otkrije vrednosti koje stavljaju akcenat na dušu. razgovaraju sa ljudima ili se bave poslovima koji iziskuju izuzetnu koncentraciju . koje je do tada bilo prepreka istinski duhovnom životu.oni neprestano borave u stanju svesnog uživanja u Istini. na neki način. pa telo i telesna udobnost ostaju osnovni cilj svih njegovih nastojanja. to jest u stanju Nirvane. Oslobođenje) samo po tome što sva tri stanja predstavljaju nestajanje individualne duše u Bogu. Od tog trenutka pa nadalje telo za njega predstavlja samo sredstvo za ostvarenje višeg cilja. telo dobija drugorazredni značaj. počeli snažno da se suprotstavljaju poklonikovom duhovnom napredovanju. duša zna da je Bogosvesna i na taj način održava svoju neograničenu individualnost.traženjem razloga zbog kojih čovek nesvesno mrzi i voli i prolazi kroz mnoštvo radosti i patnji. neusiljen i postojan život Savršenstva i božestva na delu. rasporedivši se u novi poredak. kada duša. Srušivši zidove stare individualnosti. njena ograničena individualnost biva zamenjena individualnošću bez granica. nego će ga dovesti do Ostvarenja bez nepotrebnog zastajkivanja. Mokša. sanskare će opet dobiti na snazi i. među njima ipak ima razlike. ona ostaje u stanju mirovanja. Čak će i onog.

Zato je on nalik na čoveka koji pokušava da hoda po oštroj ivici mača. te je sa duhovnog stanovišta posve bezopasan.jedno provizorno i svrsishodno sredstvo . ako se lati aktivnog života. nego to Učitelj deluje kroz njega. Uspešan prelaz od ograničavajućeg svetovnog ega do večnog života lišenog ega uslovljen je provizornim egom. Onaj ko stupi na stazu ne može ostati tamo gde jeste niti dozvoliti sebi da izgubi ravnotežu. Moćni rečni tok još od svog izvora valja pred sobom velike količine mulja koje svlači sa obala ili iz korita. te polaže na njih isključivo pravo. Cilj duhovnog napredovanja nisu toliko učenikova ˝dobra dela˝. milosrdnih i dobrih dela. razbijajući je na rečice i potoke. odnosno sedi na konju manje ili više udobno i uz nevelik napor i oprez kreće na put. Postoje dva tipa ega: prvi koji još više okiva dušu. jahač na konju praktično miruje. Na zahtev da se učenik odmah uzdrži svakog oblika ego-svesti. Otuda ispraznost rituala i ceremonija. ne srne da se prepušta samozadovoljstvu zbog uspešnih rezultata. i ne bi više nalazio radosti . Ako je učenik zaslužan za mnoga dobra dela. Egoizam mora nestati Pomoć Učitelja je najefikasnija onda kada učenik žrtvuje život ega u korist bezgraničnog života oličenog u Učitelju. Koračanje duhovnom stazom ni malo ne liči na bezbrižno jahanje osedlanog konja. njegov ego će se vezati za njegova postignuća. Brzo uklanjanje ega nije moguće Poklonik je naviknut da crpi životnu snagu iz ograničenog ega i jedan brz prelaz iz ego stanja u stanje bez ega ne samo da nije moguć. koji predstavlja beskonačno. mulj ne predstavlja prepreku za njen tok. U izvesnom trenutku učenik će i njega odbaciti. ono pre liči na hodanje po oštroj ivici mača. Pošto se smesti u sedlo. uradiću ono˝. on ne treba da izbegava aktivnost iz straha da će razviti neki oblik ega. i sve što joj se nađe na putu. nego treba da ostane nevezan za njih tako što će ih posvetiti Učitelju. Dilema Ujedno je to razlog zbog koga učenik ne bi trebalo da se vezuje za ideje: ˝Učiniću ovo. One se mogu uspešno ukloniti samo uz pomoć Učitelja. pa ipak. međutim. te na mnoge načine slabe njenu moć. Duhovni put poklonika takođe je nabijen preprekama koje je on sam stvorio. S druge strane. utemeljenom na bezuslovnom predavanju Učitelju. zahteva najizoštreniju pažnju i veliku obazrivost. i drugi koji doprinosi njenom oslobađanju. učenik treba da stvori jedan provizorni ego. nego je i skreću sa puta. ali kada se te naslage prilično nagomilaju onda to predstavlja ozbiljnu prepreku slobodnom toku reke. Sve dok ga reka nosi. Izgradnja prelaznog ega podređenog volji Učitelja nužna je međufaza u dinamici duhovnog napredovanja. Nakon što obavi zadatak. neće učiniti ništa da izađe iz zatvora ego-života.koje će mu uliti dovoljno samopouzdanja. i to na sledeći način: Pre nego što išta započne treba da pomisli kako nije on taj koji nešto čini.Analogija sa rekom To se može porediti sa rekom. jer na tom putu nema usputnih svratišta niti mesta za vođenje ego-života. potpuno podređen volji Učitelja. Koračanje stazom nalik je hodu po oštrici mača Ako želi dalje da napreduje. mora da preduzme aktivan život da bi oslabio ego koji je prethodno razvio. Potpuna samo-predaja je najteži zadatak. poverenja i podsticaja da pokrene bilo koju akciju. on će stvoriti nov ego . Ili u drugom primeru. Kretanje duhovnom stazom. U tom času se kod njega javlja nedoumica: ako ostane neaktivan. moraće se suočiti sa mogućnošću vezivanja njegovog ega za nove poduhvate. energičnosti. zemne naslage. a opet da nastavi sa životom koji je ujedno i kreativan i aktivan. naročito blizu ušća. spoljašnjih odricanja i pokajanja ukorenjenih u ego-svesti. Stvaranje novog ega koji je podređen volji Učitelja Da bi uspešno izbegao neaktivnost s jedne. žbunje. već se i ne preporučuje. za vreme poplave reka ruši pred sobom drveće. i dičenje sopstvenim delima s druge strane. učenik treba da izbegava ova dva ekstrema. Naprotiv. Kada rečna matica oslabi u ravnici. koliko nov kvalitet života oslobođen ego-svesti. svođenje ega na minimum je najvažniji uslov duhovnog napredovanja. on bi odgovorio povratkom u stanje negativne pasivnosti. Delte ne samo da sprečavaju reku da teče dalje. kao kad čovek odbaci isluženu odeću. masa počinje da se taloži u koritu formirajući velika ostrva ili delte. To će predstavljati golemu prepreku za ostvarenje slobodnog i neograničenog života. Novi ego crpi svoju snagu iz ličnosti Učitelja. samo je donekle usporava. Uvežbavajući um na taj način.

Kada se kod čoveka jave fizičke tegobe i problemi. Upravo kao što se instrument može pokvariti. remontovati. on mu dolazi sa pregršt novih duhovnih problema. tako se i pokloniku. Lečenje duhovnih boljki može se uporediti sa izvođenjem hirurškog zahvata gde hirurg trenutačno uklanja uzrok bolesti koja ugrožava vitalnu energiju pacijenta. može desiti da pogreši. Ili bi svoje aktivnosti obavijao automatski. u nove probleme namamljen slavom. Svaki put kada poklonik pristupi Učitelju. Ego potčinjen volji Učitelja Kada je ego u potpunosti potčinjen volji Učitelja ne samo da tada nije opasan za duhovni razvoj nego je. Ako želi da dobije pomoć od njega. vezanosti.i tako uneti nered u postojeći poredak. S vremena na vreme.kod koga su se tokom rada razvili novi problemi. Obično. nemirne želje postojani mir. Ono je sinonim konačnog sjedinjenja u kome učenik postaje jedno s Učiteljem. U stvarnosti. I uopšte. ona će svoju funkciju obavljati sve manje i manje uspešno. u većini slučajeva. Samo aktivna intervencija Učitelja leci ovakvu duhovnu boljku. a kada se pojave duhovni problemi. sve više približava Učitelju. i ograde ličnog ega .nesebična ljubav. ili drugim svetovnim stvarima. Lični ego. poklonik mora učiniti napor da se preda njegovoj božanskoj volji. Stoga se ponovno oživljavanje ograničenog ličnog ega mora sprečiti protivudarcem: poklonik treba ponovo da izrazi vernost Učitelju. možda će sve to i dobiti. duhovni napredak je niz postupnih koraka prema sve dubljem i dubljem predavanju. Koma može da donese privremeno oslobađanje od ograničenja ego-života. na primer. instrument valja očistiti. Zapetljao se. I ako nastavi u tom pravcu. tako da samoljublje vremenom zameni skromnost. preko tog novog. kao beživotna mašina. odnosno ne doživi drastičan pad ukupne životne energije. bogatstvima. Potreba za ozdravljujućim kontaktom sa Učiteljem Učenik u Učiteljevoj službi može se uporediti sa metlom pomoću koje Učitelj čisti svet od nečistoća. treba da je postepen i da traje ponekad nekoliko života. Razdaljina između ograničenog ega i neograničenog života bez ega mora se preći postupnim koracima od jednog ka drugom stupnju preobražaja. koga se učenik odrekao svojom rešenošću da se preda Učitelju. koji se ne može uporediti ni sa čim na svetu. Osnovno pitanje je kako da poklonik izađe iz ograničenog ega i stupi u neograničeni život bez ega. te direktno služi daljem duhovnom napredovanju učenika. Ozdravljajući kontakt sa Učiteljem je neophodan deo procesa duhovnog napredovanja. napredak duhovnog poklonika mora biti postepen. štaviše. najdublje predavanje ravno postignuću Istine koja je konačni . jer ga. Učitelj radi kroz njega. što dovodi do konačnog raskida sa zasebnim ego-životom. Na taj način beskonačni život Savršenog Učitelja protiče kroz učenika mnogo obilnije. popraviti i podesiti. Učenik koji raskine sa životom neukroćenog i odvojenog ega u korist samo-predavanja Učitelju zapravo predstavlja. Poslednje predavanje je najdublje i najpotpunije. Na isti način učenik . ne nalazeći u tome nikakvo ispunjenje. u pitanju je zapravo samo sažeto ponavljanje napretka učinjenog u ranijim životima . Poslednje predavanje je predaja zasebnosti Kretanje u pravcu sve snažnijeg predavanja Učitelju jednako je napredovanju od manjeg ka većim zadacima. može se ponovo javiti na neki drugi način . ali ne može da uvede poklonika u beskonačje života bez ega. Stoga je. a sebičnost . Kada izgleda da neka osoba grabi krupnim koracima na svojoj duhovnoj stazi. od zaveta kojeg je u srcu zapečatio. Se riju uspešnih povrataka ličnog ega na scenu mora pratiti serija ponovnih odricanja i izražavanja vernosti Učitelju. ali će se tako udaljiti od cilja da doživi Boga. Stalni unutrašnji kontakt sa Učiteljem čini ga posebno otvorenim za posebnu pomoć koju mu jedino Učitelj može ukazati. kroz život nesebičnog služenja i ljubavi. Duboko predavanje oznaka je viših stanja svesti. Duhovno napredovanje odvija se postepeno To je razlog zbog kojeg duhovni napredak. on će se javiti doktoru. u izvesnom smislu.u ispoljavanju sebe. a da ne padne u komu. instrument u Učiteljevim rukama. od nezamenljivog značaja. i ukoliko je stalno ne čistimo i ne dajemo joj novi sjaj.čak i u okvirima privremenog ega koji bi trebalo da je sasvim pokoran Učiteljevoj volji .treba da uspostavi red da bi mogao da nastavi dalje.ili je posredi posebna intervencija Sadgurua. Svako obnavljanje ega zahteva ponovno predavanje Učitelj pomaže učeniku na originalan i neponovljiv način. jer ono ujedno znači da postoji velika usklađenost između učenika i Učitelja. obratiće se Učitelju. koji živi i deluje u svetu. pokornog ega. Na metli se sakuplja sva prljavština ovog sveta.

Sadhana je savršena u onoj meri u kojoj izražava duhovni ideal. koji će trajati jedan dan i onda se neslavno ugasiti zauvek. Upravo kao što u životu ne može i ne treba da postoji stroga i jednolična uniformnost. Na početnim stupnjevima. Dublji aspekti sadhane Prelazak na dublje aspekte sadhane Za većinu ljudi. tako i u duhovnom životu treba da bude dovoljno prostora za mnoštvo različitih sadhana. koja jeste da omogući svim ljudima svesno uživanje u blaženom stanju Boga. Na materijalnom planu cilj je nešto što manje . bez obzira na njihove međusobne razlike. to je sadhana bliža savršenstvu. Njen cilj je da kvalitativno preobrazi život. pošto je cilj jedinstven za sve. sastoji se u spoljašnjem praćenju rituala i ceremonija koje im propisuju njihove religije. na materijalnom planu. sadhana i cilj koji se njome postiže ne mogu biti u toj meri . dok je u duhovnom životu usmerena ka spoznaji onoga što je oduvek bilo. te je tako sadhana po prirodi nešto sasvim drugo nego što je njen cilj. sadhana mora da bude saobrazna njegovom temperamentu i njegovim sanskarama. to jest. razlike po pitanju sadhane nisu od vitalnog značaja. Kada sadhana postane savršena ili potpuna ona se stapa sa svojim ciljem . ili praksa.tako da se podeljenost sredstva i cilja gubi u celovitosti nedeljivog postojanja. spoljašnje praćenje rituala i ceremonija ima svoju vrednost kao faktor koji doprinosi ličnom pročišćenju i disciplini uma. Prema tome. Cilj kome teži sadhana na materijalnom planu je uvek neka stvar koja ima svoj početak i kraj u vremenu. Savršena sadhana stapa se sa ciljem Svaki vid duhovne sadhane mora biti jasno usmeren na postignuće božanstvenosti u svim fazama života.duhovno savršenim životom . iako je duhovni cilj jednak za sve. Prava sadhana je život utemeljen na duhovnom razumevanju. Na primer. uvek će biti i JESTE. Sadhana se na materijalnom planu retko podudara sa njenim ciljem Odnos između duhovne sadhane i njenog cilja može se uporediti sa odnosom između sadhane i cilja na materijalnom planu. a što je manja razlika između sadhane i ideala kome stremi. Sadhana u spiritualnom svetu ne cilja na postignuće nekog ograničenog cilja. ali ubijanje i samo povlačenja oroza nije isto. Cilj za kojim se traga na duhovnom planu jeste potpunost koja prevazilazi ograničenja vremena. Stoga je. Sadhana postaje duhovno plodonosna onda kada uspe da uskladi život pojedinca sa božanskom namerom. a dublji aspekti sadhane imaju za sve poklonike podjednak značaj.cilj duhovnog razvoja. različiti aspekti duhovne sadhane će. Na duhovnom planu međutim. Sadhana u duhovnom i u materijalnom pogledu Sadhana u duhovnom svetu bitno se razlikuje od sadhane na materijalnom planu. iz čega sledi da je. Njihovi se ciljevi ne podudaraju. Sto je veća razlika između sadhane i ideala kome stremi. a poklonik postaje zainteresovan za tajne koje leže u osnovi svih velikih religija. to je sadhana manje savršena. njegova sadhana svojstvena samo njemu i nikome više. Da bi bila korisna za poklonika. sadhana u duhovnom pogledu mora da bude takva da lični život približi duhovnom idealu. Ali vremenom poklonik mora da prevaziđe fazu vanjskog potvrđivanja vere i primi inicijaciju u dublje aspekte duhovne sadhane. Dakle. i dostizanje samo osobama koje su duboko zainteresovane za duhovne činjenice! Razlike među sadhanania Sadhana nije sprovođenje krutih pravila. u izvesnom smislu.više stoji po strani od sadhane koja ka tome cilju vodi. povlačenjem oroza na pištolju može se počiniti ubistvo. u onom stepenu u kome je saobrazna savršenom životu. Međutim. Cilj duhovne sadhane Za duhovnim ciljem života valja tragati u samom životu a ne van njega. predstavljati različite stepcne duhovne Savršenosti. Kada se to dogodi. duhovna sadhana. sadhana usmerena ka postignuću nečega što tek treba da bude. da bi život postao trajni izraz Istine u večnom Sada. Sadhana se mora potpuno usmeriti ka tom cilju. spoljašnji aspekt religije povlači se u pozadinu.

Jedan od najboljih načina da se proširi duhovno znanje jeste da se ono primeni u praksi. Ono što je potrebno jeste unutrašnje odricanje od žudnje za svetovnim stvarima. bude služio svojim darom razlikovanja kao i svojom intuicijom za istinske i trajne vrednosti. U cilju dostizanja Realizacije čovek mora da prede sa ličnog na nelično i sa života u vrlini na život Boga. sasvim su dovoljni da mu ukazu na sledeći korak koji treba da preduzme. Mada spoljašnje odricanje ima svojih vrednosti. nelična meditacija neće uroditi plodom ukoliko se poklonik nije prethodno pripremao. trajnih vrednosti. može da bude lična ili nelična. Stoga je razumljivo zašto se mnoge duhovne sadhane moraju shvatiti tako ozbiljno kao da same po sebi predstavljaju cilj. nema više ograničenja ličnosti niti jasne podele na oprečnosti dobra i zla. Poklonik može. preko potreban. Razlika između meditacije koja čoveku dolazi prirodno i meditacije poklonika je u tome što ovaj drugi sistematski i organizovano razmišlja o stvarima koje imaju duhovnog značaja. a to je da se praktikovanje sadhane delimično podudara sa samim ciljem. (2) yoge akcije (karma). Pošto je konačno brisanje svih sanskara moguće ostvariti jedino milošću Učitelja. Meditacija. ono nije apsolutno neophodno. Razvezivanje je važan deo sadhane znanja. Da bi sadhana znanja bila plodonosna. ali generalno uzevši. . Problem je stečeno znanje primeniti na delu. i duhovna sadhana mora biti usmerena na oslobađanje od okova. Ona vodi do spoznaje neličnog aspekta Boga. kao vrsta sadhane. Kroz svoju ljubav i predanost poklonik pridobija Učiteljevu milost. Ona se iznutra razvezala od iluzornog sveta oblika i pripremila za stanje Mukti(Mukla) ili Oslobođenje. koji je izvan oprečnosti dobra i zla. duhovna sadhana se sastoji od: (1) yoge znanja (dnyan). potrebno ga je samo razotkriti. malo je važno da li se duša spolja odrekla svetovnih stvari. Kada se žudnja jednom odbaci. Spoljašnje odricanje od svetovnih stvari se često ubraja u sadhane koje vode do Oslobođenja. Svi ovi načini traganja za duhovnom mudrošću i oblici ispoljavanja duhovne mudrosti zahtevaju podrobnije objašnjenje. Beskonačno znanje leži neispoljeno u svakome. ostaće nepotpuna ukoliko poklonik neprestano ne uvežbava svoj dar razlikovanja i ne razotkrije svoju najuzvišeniju intuiciju.drukčiji i medu njima se ne može podvući jasna razlika. zatim praktikovanje nekih oblika meditacije i primena sposobnosti rasuđivanja i intuicije. Sledeći uslov za postizanje Istine kroz neličnu meditaciju jeste sposobnost poklonika da sasvim umiri um. ona se mora na svakom koraku. prema ličnim sklonostima. Realizaciju Boga ostvariće onaj poklonik koji se u pronalaženju pravih. Najbolji put da čovek proširi svoje znanje jeste da praktično primeni onaj delić mudrosti koji je do tada stekao. pretočiti u akciju. Neprianjanje Individualna duša je upetljana u svet oblika i ne zna za svoje jedinstvo sa Bogom. Na spiritualnom planu je nemoguće održavati taj nepremostivi jaz između sadhane i njenog cilja. i u svakom trenutku. i život u vrlini. Meditacija Meditacija je sledeći vid traganja za spiritualnim znanjem. a jedino milost Učitelja daje konačno Ostvarenje. na stazi nelične meditacije. To postaje moguće jedino nakon što sanskare (impresije) sasvim iščeznu. U konačnoj spoznaji Beskonačnog. akcije i ljubavi U dubljim aspektima. Učenja koja su čovečanstvu prosledili Učitelji mudrosti i poklonikov urođeni osećaj za prave vrednosti. Pogrešno je misliti daje meditacija neka čudna rabota rezervisana za pustinjake u pećinama. Tako sadhana lične meditacije ne samo da približava poklonika Učitelju. Nelična meditacija bavi se bezobličnim i beskonačnim aspektima Boga. Tako dolazimo do fundamentalnog paradoksa u spiritualnom života. Savkodnevni život mora biti voden duhovnim razborom i nadahnut najuzvišenijom intuicijom. i (3) yoge predanosti ili Ijubavi (hhakti). već mu i utire put ka konačnom sjedinjenju sa Učiteljem u Istini. upražnjavajući ličnu meditaciju. Sadhana znanja je upražnjavanje nevezanosti koje dolazi sa istinskim razumevanjem. Lična meditacija usmerena je na nekoga ko je duhovno savršen. Kroz ličnu meditaciju poklonik upija u sebe božanske kvalitete i duhovno znanje Učitelja. odabrati za objekat meditacije nekog od živih ili bivših Savršenih Učitelja ili samog Avatara. To neznanje čini okove duše. Svaki čovek meditira na ovu ili onu temu. Sadhane znanja. Intuicija i dar zapažanja Sadhana znanja ili dnyan. Učitelj je i tu.

Prosvetljena akcija ne vezuje. razmatrao i druge stvari. Ali tako bi. sama za sebe. kao što je.odraz Istine. ili joga akcije. kada bi doneo odluku naprečac. može biti bliži Bogu nego neko ko poznaje svu metafiziku ovog sveta. Na kraju je ispalo daje. ona je nesebična. Magarac pomisli da je od najveće važnosti da bude sasvim siguran koji je od ta dva plasta bolji pre nego što donese mudru odluku na koji će krenuti. Nešto što je čovek imao možda će izgubiti. to mu se već sledećeg trenutka neizostavno vrati. pošto nije mogao da otkrije nijedan odlučujući činilac koji bi teoretski potkrepio njegov izbor. s druge strane. nema zakona većeg od ljubavi. Najveći sveci bili su zadovoljni svojom ljubavlju prema Bogu i nisu želeli ništa više. Jer. Stoga je prvo uzeo u razmatranje razdaljinu između levog i desnog plasta sena. ali zato ozbiljno shvata Boga i vredno i skromno pristupa svakodnevnim poslovima. impulsivna a ne inteligentna akcija. koji je dugo kaskao putem i usput dosta ogladneo. U sadhani je važna praksa. nakon podrobnog razmatranja bio je prinuđen da zaključi kako se oba plasta nalaze na podjednakoj udaljenosti od puta. i njemu se oba plasta činjahu jednako poželjna. Ljubav nije prava kada postoje očekivanja. i zaključio da bi to mogla da bude veličina plastova. Ona je u sebi savršena i nije potrebno da je dopunjava bilo šta drugo. uprkos svim greškama usled nerazboritog rasuđivanja. Zdravorazumska praksa je mnogo bitnija od zvučne teorije. mišljaše on. Bog i ljubav su jedno. ne razmotrivši najpre čitavu stvar do u tančine. Pravi argument za život nesebičnog služenja je unutrašnja vrednost takvog života. na primer. mnogo bolje prošao sa praktične strane. a ne dopušta svojim teorijama da mu izmene život. Na njegovu nesreću. Tako. Da je magarac krenuo na bilo koji plast. dok. ni u drugom pokušaju da se teoretski osigura pre nego što preduzme akciju. a nesebičnost . Nesebično služenje U duhovnom životu nije neophodno imati detaljnu mapu da bi se krenulo na put. bez zazora i oklevanja. ugleda pokraj puta dva plasta sena. Ljubav Sadhana karma-joge traži da akcija proizilazi iz opažaja Istine. ne insistirajući pritom na tome kako njegov izbor mora da krasi velika mudrost. Takva je sadhana karma-joge. bila bi to.jer je ljubav u božanskom obliku . Sebičnost vodi u skučen život koji se vrti oko pogrešne ideje o postojanju ograničene i odvojene jedinke. Magarac. Paradoks nesebičnog delovanja jeste u tome da ono zapravo pruža pokloniku mnogo više nego što mu ikada može dati neznanje i sebičnost. Na vrhuncu božanske ljubavi ljubavnik postaje jedno sa božanskim Voljenim. Još je bolje ako se praksa zasniva na odgovarajućoj teoriji. Zatim je. dok će oni koji bi da upoznaju njegove dubine. morati da skoče u talase. Dublje tajne duhovnog života pripašće onima koji se odvaže na rizik i hrabro krenu u eksperiment. Ilustrativna priča Čuvena priča o magarcu govori upravo o razlici u vrednosti između teorije i prakse u oblasti sadhane.večna. Nema sadhane veće od ljubavi. ali čak i greške u praksi donose najvrednije pouke. s izdržljivošću i stpljivošću magarca. Ljudi koji sa obale filozofiraju o okeanu upoznaće samo njegovu površinu. a ne puka teorija. Sebičnost je obeležje neznanja. sudbina je tako htela da ni jedno od poređenja ne bude na štetu prvog ili drugog plasta sena. on bi možda i završio na lošijem plastu. kvalitet trave. nema cilja većeg od ljubavi . a ne neki njegov konačan rezultat ili ishod. One nisu namenjene lenjivcima kojima je potrebna garancija za svaki korak. Ljubav je sama sebi opravdanje. magarac nastavio dalje gladan i umoran kao što je i bio. Nažalost. ali čim nešto odbaci u duhu prinošenja žrtve Bogu. jedan s desne i jedan s leve strane. svaka nesebična akcija razbija iluziju o zasebnosti i otvara prolaz ka neograničenom životu u kome vlada ostvarenje Sve-Sopstva. čovek koji možda ne poznaje učenja. Kroz napore do stanja nenaprezanja Još značajnija od sadhane znanja (dnyan) i akcije (karma) je sadhana ljubavi (bhakti).Važnost akcije Karma-joga. poseduje . Čak i najbesprekornija teoretska spekulacija je. jer ne vuče korene iz ega. Onda se zapitao postoji li neki drugi kriterijum po kome bi mogao ˝ispravno˝ da se opredeli. sastoji se u sprovodenju u delo. a nešto za čim je žudeo možda nikada neće steći. Međutim. U stvarnosti je upravo suprotno: insistiranje na kompletnom znanju koči akciju. najvrednijih uvida poteklih iz srca. a onaj ko poseduje božansku ljubav u sebi. duhovno jalova. pošto je zaključio da su oba plasta podjednake veličine. njegovi napori nisu urodili plodom.

Tako je snažna bila njegova žudnja da je on. u kojoj sam Bog. Ni u jednoj drugoj sadhani nije stapanje sa Bogom tako jednostavno i duboko kao u ljubavi. Evolucija je. i!i mošusnom jelenu. Sadhana po pravilu podrazumeva napore. i samo se u njemu može uživati u tako stečenoj slobodi. U ljubavi. Može se reći da je ljubav ujedno sama sadhana i njen cilj. U svom poslednjem ropcu jelen shvati da se miris koji mu je zaneo srce i nadahnuo sve njegove napore. koji je u suštini večan i nepromenljiv. zasnovanoj pre svega na sećanju-jasnom ili nejasnom. ograničenim kapacitetom za uživanje u blaženstvu. istina. nepokolebljivo je tragao dalje. uočavaju nepromenljivost u svim promenama. Avatar Svako živo biće svesno ili nesvesno traga za jednom jedinom stvari. ali je uslovljeno neznanjem o svojoj pravoj prirodi. Oslobođenje od ograničenja preuzima tri oblika. u kome Bog ponovo vaspostavlja ravnotežu između parova suprotnosti. . sa stanovišta bića koje raspolaže ograničenim znanjem. Tada biće i njegov Tvorac prepoznaju da su jedno.mrigi Postoji divna priča o kasturi . nepromenljivog u suštini. Jer. ono što svi žele jeste da ova iskustva postanu trajna. Radi se o prirodnoj želji. hodajući i danju i noću. evolucija je saga u kojoj se stalno smenjuju primirja i borbe. Najviše stanje svesti. sa stanovišta Tvorca. Sve što je propatio i čemu se radovao . U nižim oblicima života i kod manje naprednih ljudskih bića ovo traganje se odvija nesvesno. božanska igra u kojoj Neuslovljeno stavlja na kušnju beskonačje Svog apsolutnog znanja. i na taj način prevazilazi dualnost. Unutrašnja vrednost ljubavi je tako očigledna da je greška i pomisliti kako ona može da bude sadhana sa nekakvim drugačijim ciljem. stanje neograničene spontanosti u kome. moći i blaženstva kroz sve okolnosti. sve dok konačno. prolazno iskustvo jedinstva s Bogom. Svako doživi svoj trenutak sreće. Međutim. poznato je kao Sahađavasta (Sahajawastha). prosjaj istine. ograničenom snagom. Čitava evolucija je. ljubav.bez napora. beskonačnog u ispoljavanju. Ovaj poslednji trenutak jelcnovog života bio je ujedno i najsretniji. u kojoj on gubi svoju ograničenu individualnost jedino da bi otkrio da je jedno sa sveprisutnim Bogom. koja upravo govori o prirodi duhovne sadhane. izgubivši ravnotežu na jednoj visokoj steni. sve avanture kroz koje je prolazio. međutim. Jer.mrigi. ne prezajući ni od oštre zime ni od paklene toplote. samo je u životu moguće iskusiti i prevazići ograničenja. osećaju miris večnosti u žiži svakog zbivanja u vremenu. Miris tako duboko dirnu njegovu dušu da on odluči da sazna odakle potiče. To Ostvarenje mora se dogoditi i događa se isključivo na pozornici života.i Boga. u neprestanoj. Kod razvijenih ljudskih bića ono je svesno. bez prekida. Cilj sadhane je Samospoznaja Sve duhovne sadhane poklonika su poput napora koje je ulagao kasturi-mriga. širio iz njegovog sopstvenog pupka. odveže od njih. Sopstvo spoznaje Sebe. on sam bio objekat sveg traganja i svih nastojanja. uvek novoj svesnosti o Samom Sebi. ostvarenje Boga. preuzima raznovrsna obličja. savršenost. u zavisnosti od višeg ili nižeg položaja pojedine duše na lestvici evolucije-o prvobitnom jedinstvu sa Bogom. Jednom dok je veselo trčkarao brdima i dolinama. evolucija od nesvesnog božanstva ka svesnom božanstvu. zanavek u vrhunskoj ekstazi Samoostvarenja. kao što je slučaj sa poklonikom koji pokušava da se u prisustvu raznih iskušenja.sve to imalo je za cilj postignuće istinske Samospoznaje. svako živo biće je sastavni deo Božanske manifestacije. Spontanost je jezgro prave duhovnosti.svi rizici koje je preduzimao. Bog spoznaje sebe kao Boga. zapravo. U tom trenutku on spoznaje da je. radosti i tuge. na neki način. kasturi-mriga postade svestan izvanredno istančanog mirisa kakvog nikada ranije nije osetio. nije pao i smrtno se ozledio. mir. Ono za čim se traga ima mnogo imena -sreća. Pod okriljem ljubavi je put ka Istini lak i radostan. Njegovu smrt je pratio neopisiv mir. Puno sazrevanje sadhane podrazumeva smrt poklonikovog ego-života. iako ona može imati svoj poseban izraz. sloboda. Samoostvarenje. sve žrtve i očajničke borbe . nema napora jer postoji spontanost. prolazi kroz beskonačni niz iskustava i prolazi kroz beskonačan broj samonametnutih ograničenja. jedinstvo sa Bogom. U osnovi svega jeste potraga za jednim. katkad i očajničke napore. u kome je um jedno sa Istinom. nastavljao svoju očajničku potragu za slatkim mirisom. Priča o kasturi . Svi žele da dođu do postojane stvarnosti u reci promena. Ne znajući ni za strah ni za oklevanje. Jedan od paradoksa u vezi sa duhovnom sadhanom je u tome da je sav napor koji se u nju ulaže usmeren na dostizanje stanja . ljubavi i mržnje-i tako sve do postignuća savršenog stanja.

On uspostavlja standarde ljudskih vrednosti izražavajući ih u okvirima božansko . moć i znanje Boga. Čovečanstvo zahvata očajanje. ophrvava ljutnja. Avatarski periodi su kao proleća kreacije. One spoznaju sebe kao Boga u svemu. Prelazak od čula ka razumu je bio jedan od tih koraka. Izbijaju ratovi. ali njihova svest potpuno utone u nemanifestovani aspekt Boga. Đivanmukte (Jivanmukte) . I kroz njega.biće sledeći korak. Videh Mukti. Oni koji im priđu. u periodima koji prethode Njegovom pojavljivanju čovečanstvo pati od tegoba nastupajućeg preporoda. da bi oslobodio čovečanstvo. Jaki dominiraju nad slabima. odnosno. naročitog ovaploćenja BogaAvatara. Svedržitelja i Razoritelja čitave kreacije. Bez obzira na to. široke mase ljudi bivaju eksploatisane u korist nekolicine koji imaju svu vlast. nov doživljaj života u celini . Čoveka više nego ikada razdiru strasti. Ove duše se zovu Madzubi-e-Kamili (Majzoobs-e-Kamil). To je poznato kao Mokša (običan Mukta) ili Oslobođenje. On predstavlja meru po kojoj čovek može da proceni kakav jeste i kakav bi mogao da postane. ni kreacije. Život se. . Najmanja nevolja može da izazove Njegovo saosećanje. po prvi put je nesvesno postao čovek da bi svesno postao Bog. Za podrobnije objašnjenje videti Bog Govori od Mchcr Babe. Kroz njega je Bog po prvi put dovršio svoje putovanje od nesvesnog božanstva do svesnog božanstva. iz tog razloga oni nisu svesni ni svog tela. Mesije. Novi stvaralački impuls se manifestuje posredstvom božanske ličnosti. a funkcija im je različita. u kojima je do tada uživala samo nekolicina naprednih duša. Neki Bogoostvareni zadrže telo neko vrcme. religija je izložena poruzi. Avatar je prva individualna duša koja se. ali to ne mogu svesno primeniti u okvirima kreacije. Oni ostaju svesni jedino blaženstva Sjedinjenja. podiže na viši nivo svesnosti. i zato su sposobne da pomognu svemu duhovno. muče strahovi. kao Boga Stvoritelja. postojeća ograničenja kreacije. On je iznad oprečnosti bola i zadovoljstva. i On je jedini Avatar koji se ikada manifestovao i koji će se ikada manifestovati. prelazak od razuma do intuicije . novo buđenje svesti. ali njih petoro. Izazivaju se i podstiču klasne i međunacionalne mržnje. a potom trancendirao. Bog periodično svesno postaje čovek. vuče pohlepa. U Avatarskim periodima Avatar. pod različitim imenima.ne samo za neke. iz evolutivnog i involutivnog procesa. Paratnhanse. Bude. bogati tlače siromašne. koji su u nekom smislu upravljačko telo. One uglavnom žive i rade izvan očiju javnosti i nepoznati su čovečanstvu. Avatar je zainteresovan za sve ali nije zabrinut ni za šta. u celini. Rasul-a) je direktni silazak Boga na zemlju u ljudskom obličju . Avatar se pojavljuje u različitim obličjima. bilo kao Madzubi-e-Kamili. Oni neprestano doživljavaju bezgranično blaženstvo.ljudskog života. niti mogu pomoći drugima da dostignu Oslobođenje. najveća tragedija ga možda neće dodirnuti. Pošto je On apsolutna manifestacija Boga u ljudskom obličju. moći i blaženstva Boga. kako one same sebe nazivaju. Nekolicina Bogoostvarenih duša zadrže telo. kao Vrhovni Sadguru. Korupcija zahvata čitav društveni poredak. bezgraničnog znanja. Pojedinac. služe i obožavaju ih. i svesne su sebe kao Boga kako u Njegovim neispoljenim. i kao Boga koji je preuzeo na sebe. znanja i blaženstva Boga. sada su stavljeni na raspolaganje čitavom čovečanstvu. uživajući u potpunosti u božanskoj igri stvaranja. nigde ne nalazeći mira i odmora. Oni sa sobom donose novo oslobađanje moći. u različitim vremenima i u različitim delovima sveta. zauzima svoje mesto na čelu ovog tela i duhovne hijerarhije u celini. pojavila kao Sadguru. Pet Sadgurua ere izazivaju ovaj silazak u cikličnom periodu od 700 do 1400 godina. Ove duše neprestano doživljavaju iskustvo apsolutnog mira. ili oslobođenje u telu. Hrista. Oni doživljavaju sebe kao Boga izvan kreacije. Njihov ciklus rađanja i smrti je završen. tako u Njegovim ispoljenim aspektima. U tom trenutku se pojavljuje Avatar.Većina Bogoostvarenih odmah napušta telo zauvek uranjajući večno u nemanifestovani aspekt Boga. imaju velike duhovne koristi kroz kontakt sa njima. kriminal cvate. njihovo prisustvo na zemlji predstavlja fokalnu tačku koncentracije i zračenja beskonačne moći.* * Svaki dolazak fratara (Bogočovcka. pa i drugim dušama da spoznaju Boga.u svojstvu Večnog Živućeg Savršenog Učitelja. Oni se zovu Sadgurui. uvek rade u javnosti i društveno su cenjeni i priznati. Pošto se Njegov dolazak uvek podudara sa duhovnom regeneracijom čovečanstva. Kreacija za njih više ne postoji. U svetu postoji pedeset i šest Bogoostvarenih duša u svakom trenutku. Njihova svest je uvek jedinstvena.-Ur. ili Savršeni Učitelji. a ovaj poseban oblik Oslobođenosti. teži samozaboravu u provodima. Čini se kao da su propale sve nade da će se talas destrukcije zaustaviti. i usklađuje sa svežim prilivom energije. Svi vrhunski kvaliteti energije i svesnosti.ili čak kao Sadgurui. Nemoralnost raste. One spoznaju sebe i kao nepromenljivu božansku Esenciju i kao njenu beskonačno raznoliku manifestaciju. već za sve.

Prekid mog ćutanja . usred životne bitke mole za mir i izbavljenje. tužni. proširiti još dalje. doživevši Realizaciju. već takođe i vladaju . Sadgimi. koje traje večito i uvećava se kada se deli sa drugima. Oni koji poseduju potrebnu hrabrost i srčanost mogu krenuti Njegovom stazom. uništiti sve sebične zelje. vremenom će se svesno poistovetiti s Njim. Za njih Bog nije samo jedini Voljeni već i jedina Stvarnost koja ima značaja. Za Njega je to sve podjednako iluzija iz koje je On iskoračio. nadaju se ohrabrenju.signal za moje javno ispoljenje . postaju jednaki samom Sadguruu. života i smrti. Čak i neprobuđeni muškarci i žene postaju toga sada svesni. oni upijaju jedinstveno blaženstvo karakteristično za stanje Boga. Plan razvoja života i svesti za čitav Avatarski ciklus. talas će se povući.pomalo će se njihova čovečnost stopiti sa Njegovom božanstvenošću.zaveštanje plemenitosti uzvišenog života. u plamenu žudnje za služenjem Njemu. da iza patnje dolazi mir i blaženstvo. Srećni su jer su uvek u dodiru sa Bogom koji je okean blaženstva. ili Salik-e-Mukatnil. mada se od njega razlikuju po funkciji i ovlašćenjima. radi na Oslobađanju drugih. uronjeni u radost Bogoopijenosti. On koristi svaku priliku da povede druge ka Ostvarenju.želje i njenog ispunjenja. Iz mraka pružaju ruke ka svetlosti.oslobođenje od okova delanja. snage upotrebljene samo za dobro bližnjega. U onima koji stupe u kontakt s Njim. U njima ne plamti nikakva druga ljubav izuzev za Boga i žude samo za Njim. čovek poželi nešto trajnije od bogatstva i nešto stvarnije od materijalne moći. od kojih svaki. znanja nezamagljenog iluzijom. Oni koji Mu posvete svoj život. Talas destrukcije mora se podići još više.blago koje sadrži u sebi sva ostala blaga. Na primer. On budi ljubav koja će. ali za koju su drugi vezani. a iza borbe . Oni se ne vezuju ni za šta drugo do za Boga. Čovek-Bog * Čovek-Bog takođe se zove Savršeni Učitelj. i ubrzava duhovni život Svog vremena. a u Besedama najčešće ga zovemo jednostavno ˝Učitelj˝. mirovanja i borbe.Ur. Potomcima ostavlja u nasledstvo moćno zaveštanje Svog božansko-ljudskog uzora . pa na njih ne utiču ni radosti ni boli kojima podležu svetovne osobe. potvrđuje se i fiksira u formativnim i materijalnim svetovima za vreme Avatarovog života na zemlji. Njega brine samo patnja ljudske duše. Budite spremni da ga primite. Donosim najveće blago koje čovek može da primi .* RadAvatara i Njegovih učenika nije samo namenjen savremenicima već i budućim pokolenjima. Avatar je okružen Krugom od deset koncentričnih Krugova sa ukupno 122 učenika. koji je utvrđen u kreativnom svetu pre nego što je Avatar preuzeo svoje obličje. Malo . i oni će se osloboditi. Onda će zavladati mir. Za vreme Svog boravka na zemlji Avatar budi u čovečanstvu spoznaju o istinskoj duhovnoj prirodi čoveka. Svaki Sadguru ima najuži Krug od dvanaest učenika koji. donosi Oslobođenje onima koji su za njega spremni. zavladaće radost. mira nepomućenog ambicijom. Odeljak I Poklonici i Bogoostvarena Bića Radost Bogoopijenosti l pre Bogospoznaje napredni poklonici prolaze kroz stanja svesti koja su na neki način bliska stanju Bogospoznaje. On ukazuje čitavom čovečanstvu na mogućnost božanskog i rajskog života na zemlji. ljubavi neiskvarene željom.nije daleko. u trenutku Realizacije. Zaokupljeni jedino Bogom. zbog čega je došao da ih oslobodi. On zna da destrukcija mora prethoditi stvaranju. Ali kada. masti i napredne duše viših nivoa dospevaju u stanje bez želja. Duhovno probuđeni već su bili svesni da svet danas prolazi kroz period kakav uvek prethodi Avatarskoj manifestaciji. Avatar zna da čovek ne prestaje da postoji kada umre i zato ga smrt ne brine. Moći naprednih poklonika Napredni poklonici ne samo da uživaju izvesne privilegije Božanskog stanja. Qutub. iz dubine svog srca. zavladaće svetlost. * Za podrobnije objašnjenje vidi besedu ˝Krugovi Avatara˝-Ur. U Avatarskim periodima. Za sada moraju biti strpljivi. Njegovi najbliži učenici ulaze u Njegov Krug.

opijeni svojim neobičnim moćima. Nakon Bogospoznaje najveći broj duša odbaci telo i uroni u Bogosvest zauvek. Ravnoteža i blaženstvo Bogoostvarenog Tek kada postigne Bogoostvarenje na sedmom nivou. počinju da se ponašaju neuravnoteženo. a činjenica da oni ostvaruju čuda ne dokazuje da su oni zbog toga bliži stanju Boga. bezgranična sreća koja je sada večno njegova ne može poljuljati njegovu ravnotežu. A drugi opet mogu da preuzmu novo telo neposredno nakon svoje smrti. oni su krajnje nemarni u pogledu važećih standarda i vrednosti. dok je sreća Bogoostvarenog Samo u temeljena. Neki se zbune. ni po moćima. sve do šestog nivoa. Sa stanovišta kreacije. da oseća razne mirise i čuje muziku suptilnog sveta. Oni napredniji mogu da vide i čuju na bilo koju udaljenost. Neki. Postoji više tipova poklonika koje razvrstavamo prema tome kojim moćima su ovladali. ne mogu meriti sa Bogoostvarenim bićima. Mahnita razuzdanost je daleko za njim. zahvaljujući svojoj egzaltiranoj svesti. dok sreća koju doživljava Bogoostvareni jednostavno JESTE. postanu žrtve samoobmane. sreća Bogoostvarenog je nedeljivi aspekt stanja Boga u kome nema dualnosti. Budući da je Čovek sada trajno utemeljen u ravnoteži bez oprečnosti. ni po savršenosti unutrašnjeg stanja svesti. kod njih se javlja kao posledica potpunog nevezivanja. pa su prinuđeni da naprave dugu stanku u svom putovanju ka Bogu. sputani ograničenom svešću i još uvek borave u području dualnosti ili iluzije. Neki poklonici. Što ljudi pogrešno tumače u smislu da su ćudljivost i goropadnost osnovne crte njihovog karaktera. bacaju kamenje na njih. Njihovo stanje obično se opisuje kao unmata (unmatta). Te duše se tako savršeno poistovete sa bezličnim aspektom Istine da nemaju nikakvu neposrednu vezu sa svetom formi. pali u iskušenje da ih primene. zalude. Nasuprot tome. Sreća jednog bogotražitelja rada se iz sve tešnje bliskosti i intimnosti sa božanskim Voljenim . ni po duhovnoj lepoti. U tradiciji Sufija nazivaju se abdali. Neki posrednici Savršenih Učitelja poseduju takvu kontrolu nad grubim svetom da su u stanju da po volji zamene svoje telo za neko drugo. Te razlike nisu razlike koje određuju duhovni položaj među Bogoostvarenim. Zahvaljujući neumerenom i nekontrolisanom izlivu radosti u unutrašnjem kontaktu s božanskim Voljenim. nepodložna plimama i osekama. obzirom da su svi Bogoostvareni jedno sa sveukupnim životom i postojanjem.on je već nerazdvojno sjedinjen sa Njim. Stanje unmate Određeni napredni poklonici. razlike medu Bogoostvarenima su jasno uočljive i zavređuju da budu pomenute. Neustrašivost koju ispoljavaju. Duša je dospela u stanje nenarušive staloženosti i potpune ravnoteže. Svi ovi podvizi naprednih poklonika tiču se pojavnog sveta. Primerice. Unutrašnja Realizacija. Kao posledica njihove neobuzdane Bogoopijenosti. pokušavaju da se prizemlje. suštinski je uvek ista. čak i na prvom nivou poklonik počinje da uočava svetla i boje. ˝dolazi˝ spolja.velikim okultnim i mističnim moćima (siddhijima). kao i prema tome koliko su se približili stanju Boga. Neki su. znanje i blaženstvo. Razna stanja tragalaca Sa stanovišta svesti poklonike možemo razvrstati prema oblasti u kojoj se razvijaju. Nema više ni povremenih izliva ekstremne radosti koji su se javljali zbog sve teŠnje bliskosti sa Bogom . postoje i oni koji slede svoju duhovnu stazu baveći se svojim svetovnim obavezama. neprekidnim ponavljanjem određenih fizičkih pokreta ili reci.koji mu. doista zavređuju obožavanje. međutim. i uopšte. Neki uz velike teškoće. snažno poneseni radošću svog unutrašnjeg druženja sa Bogom. premda nijansira na prema tipu Bogoostvarenog bića. pak. pak. Oni će se zaglibiti u ćorsokaku na nekom od međunivoa svesti. Drugi. Jer razlike među Bogoostvarenima su isključivo spoljašnje prirode i postoje samo u odnosu na univerzum. ali se oni. koji je okean bezgranične sreće. stoga i postojana. oni počinju da napadaju druge. ponašaju se kao pomahnitali. . A ima i onih koji su u svojoj Bogoopijenosti sasvim zanemarili život u grubom svetu. kao Drugi. pa njihovo ispoljavanje liči na ponašanje luđaka. doživljavaju grubi svet kao fatamorganu. Delokrug njihovih moči je u području dualnosti. dok je čitav univerzum sveden na nulu. padnu u komu. Različitosti samo u odnosu na univerzum Nakon Bogoostvarenja čovek stiče beskonačnu moć. Sreća Bogoostvarene osobe je ničim uslovljena i sama sebi dovoljna. Za njih je Bog jedina Stvarnost. Sreća koju doživljavaju bogotražitelji je reakcija na sve obilniji izliv božanske milosti. Svi poklonici su. Na kraju. Sreća bogotražitelja je uslovljena. duša može u potpunosti da kontroliše svoju radost. još uvek. Neosporno je da su oni uglavnom srećni zahvaljujući svom opštenju sa Bogom. Izgubio se u božanskom Voljenom i stopio sa Njim.

Međutim. tako da njihovi poštovaoci mogu iz tog spontanog božanskog zračenja izvući veliku duhovnu korist. a najbolje od svega je . Takvu Bogoostvarenu dušu zovemo Čovek-Bog. ali njihova tela postoje samo sa stanovišta onih koji posmatraju. Neke Bogoostvarene duše nisu zainteresovane za kreaciju Neki Bogoostvareni. deluju kao univerzalni um. i Bogočovek i Čovek-Bog.postati Bog. Svesni su da su sve zarobljene duše oblici Paramatme (Najvišeg Sopstva). Bogočovek je prvi Sadguru. pomaže svim zarobljenim dušama. Pravu prirodu Boga poklonik spoznaje tek kada postigne jedinstvo s Njim. Prema tome. U tradiciji Sufija ovo središte se zove Kulub. Mađzubi se ne služe svojim telima svesno. premda je bolje i intelektualno proučavati Boga Postajanje Bogom nego ostati u potpunom bogomračju. Tragati za Bogom. jer im je svest potpuno okrenuta Bogu. Bogočovek je isto što i Čovek-Bog. kada žele da pomognu drugim dušama. Poznajući njihovu sudbinu unapred. bolje je osetiti Boga nego proučavati Ga. bilo uzvišen ili podao. Ostali ljudi i dalje vide njihova tela i odnose se prema njima kao prema inkarniranim bićima. one svesno koriste svoja tela da bi delovale u kreaciji i pomogle tim dušama u njihovom putovanju ka Bogu. Čovek-Bog (Sadguru) Retke Bogoostvarene duše ne samo da poseduju svest o Bogu već su takođe svesne svojih tela i kreacije. Živo zainteresovane za duše koje se još uvek nalaze u sužanjstvu. premda su angažovani u različitim vrstama aktivnosti koje se tiču same kreacije. bolje je doživeti iskustvo Boga nego osetiti Boga. Bogočovek (Avatar) Kada čovek postane Bog. a zadrži svest o kreaciji. sa stanovišta osnovnih karakteristika Njegove svesti i prirode Njegovog dela u kreaciji. i svako. beskonačno je bolje od pukog skepticizma i ateizma.podjednako je udaljen od njega. dobar ili rđav . njihova tela su sasvim sigurno centri zračenja beskonačnog blaženstva. slepog verovanja. periodično se spuštajući na zemlju. Međutim. opažaju i postojanje zarobljenih duša. Kutub kontroliše čitav univerzum preko svojih posrednika. Zarobljeni se neprekidno kolebaju u pogledu pitanja ˝odakle˝ i ˝kuda˝. Bez sumnje je bolje osećati Boga nego tragati za Njim intelektualnim putem. Sadguru. a ne prema telima ili univerzumu. na gađanja. nalazi u samom srcu kreacije čiji izvor i svrhu vrlo dobro poznaje. potpuno nestajući u Njegovom Biću. ne haju za njihov privremeni usud. Bogoostvareni znaju da će. To je konačno i čvrsto uverenje zasnovano . ni na tren. makar samo intelektualno. Kutub (Qutub) ili Salik-e-Mukamil (Salik-e-Mukammil). one nisu svesne postojanja svojih tela. međutim. i sve ostale duše jednom postići to isto. suptilno i mentalno telo. Oni nisu zainteresovani da ubrzaju Bogospoznaju zarobljenih duša i posve su ravnodušni prema vremenskom procesu u kome se odvija kreacija. onaj koji je prvi dovršio proces evolucije i involucije. te daje njihova sudbina da jednoga dana postignu Oslobođenje-a neke i Bogoostvarenje. te tako nema ni govora o tome da oni koriste tela u uobičajenom smislu reci. isto tako pouzdano kao što običan čovek zna daje ljudsko biće a ne životinja. čak ni iskustvo Boga ne predočava Njegovu pravu prirodu.Mađzubi-e-Kamili Neke Bogoostvarene duše zadržavaju svoje grubo. njega zovemo Čovek-Bog. ne gube svoju Bogosvest. Bog je najznačajniji. Konačno i čvrsto uverenje Stanje Bogoostvarenja lišeno je sumnji koje razdiru umove zarobljenih. Bogoostvareni se. još uvek je bolje proučavati Boga nego ne znati ništa o Njemu. Ovi Bogoostvareni se u terminologiji Sufija nazivaju Mađzubi-e-Kamil. Čovek-Bog doživljava da je središte čitavog univerzuma. znanja i ljubavi. iako je i takvo osećanje manje bitno od stvarnog iskustva Boga. Međutim. Čovek-Bog II Odeljak II Stanje Čoveka-Boga Od svih predmeta ljudskog proučavanja. Za njih njihova tela i pojavni svet ne postoje. ali apsorbovane u Bogosvesti. a kada Bog postane čovek. kao objekat iskustva. ostaje različit od samog poklonika bivajući nešto što je izvan njega. nikada. povrh toga što poseduju Bogosvest. Bogočovek i Čovek-Bog. Za Bogoostvarenog to nije stvar sumnje. jer i u tom slučaju Bog.i On. Ni jedan ni drugi nemaju konačan ili ograničen um. baš kao što su i oni sami postigli Bogoostvarenje. niti je posredi samoobmana. Njega zovemo Bogočovek ili Avatar. Bogoostvarena duša zna da je Bog. Ali čisto teorijsko znanje o Bogu neće odvesti poklonika daleko u njegovoj potrazi za smislom ljudskog postojanja. Savršeni Učitelj.

a da pritom njihova Bogosvest nije ni na koji način ugrožena. koliko god sadržajna. Sva svetovna znanja. on ostaje zanavek svestan svoje neistovetnosti s telima. to je ćelavom perika. pošto se poistovećuje se sa svojim ograničenim oblikom i imenom. Sve lepo. Sva zemaljska zadovoljstva. kada odlazi na počinak . ograničena individua mora da preda svoje ograničeno bivstvo. Da bi se uplovilo u neograničeno prostranstvo Božestva.na kontinuiranoj Samospoznaji. nego činjenica da se on. ponevši sa sobom sve oznake ograničenog života. plaća se ne mala cena. Bog kao Bog po sebi nije svesno čovek. a ne zbog same svesti o njima. Samo petoro njih deluju kao Savršeni Učitelji. plemenito. ma kako impozantne. A kada ono side sa scene. koja je vrhunska Stvarnost i osnov svekolike kreacije. baš kao što ni prosečna osoba ne može misliti o sebi nikako drugačije osim kao o ljudskom biću. Niko i ništa ne može dovesti u pitanje njegovo spiritualno uverenje. Ono što je Čoveku-Bogu telo. Dva aspekta Čoveka-Boga Kada osoba prolazi kroz unutrašnje nivoe koji vode Bogospoznaji. beskonačnu moć. a čovek kao čovek po sebi nije svesno Bog. To nije predaja nečeg stvarnog. Čak i onda kada povrati svest o kreaciji. koji je sprečava da uvidi svoju unutrašnju božanstvenost. suptilnih i mentalnih svetova. suptilnog i mentalnog tela. Upojedinjena duša mora da prođe kroz sve porođajne muke. čine samo jedan delić beskonačne moći Bogoostvarenja. kao i svog grubog. uverenje kome nisu potrebni nikakvi spoljašnji dokazi i koga ne mogu poljuljati nikakva osporavanja. Sanskare koče ostvarenje beskonačne Duše. zahvaljujući sanskarama. to je kapitulacija lažnog pred nadmoćnom Istinom. samo su blede senke beskonačnog blaženstva Bogoostvarenja. sama sebi spušta veo neznanja koji prekriva unutrašnjeg Boga. pre nego što nasledi ovo bogatstvo skriveno u samom srcu kreacije. Predaja ograničenog bivstva je nestanak čvrsto ukorenjene zablude o zasebnom postojanju. divno. veličanstveno. samo je beskrajno mali delić neprolazne i neizrecive slave Bogoostvarenja. uz apsolutno neprianjanje. Ćelavi danju. Mali broj duša nakon Bogoostvarenja ponovo silazi. Da bi neznanje iščezlo. obzirom da ih vidi kao nešto što se suštinski razlikuje od njegovog istinskog bića. i ona. Nesklad u svesti i poremećaj u izražavanju božanske volje javlja se zbog sanskaričkog poistovećivanja sa telima. ma kako snažna. Čovek-Bog ne doživljava ni najmanje narušavanje svog duhovnog položaja. ona sukcesivno prestaje da biva svesna grubih. odnosno spušta se. i grčeve evolucije. Promenljiva senka Boga ne pomućuje Bogosvest Čovek-Bog zna daje beskonačno biće iznad svih oblika.Tako i Čovek-Bog koristi svoja tela kada su mu ova potrebna za njegovo delo. Cena koju mora da plati da bi stekla ovo bogatstvo jeste gubljenje zasebnog ega. suptilnih i mentalnih tela . i koristi ih samo kao instrumente izražavanja božanske volje u svoj njenoj čistoti. ograničena individualnost mora da nestane. Sve ljudske mogućnosti. bolove. stavlja na glavu periku. samo su iskrivljeni odraz apsolutne Istine Bogoostvarenja. već činjenica da je njena svest upala u zamku kreacije zahvaljujući sanskarama. Ali prosečna osoba misli da je ono što zapravo nije. Čoveka ne ugrožava njegova svest o telima. dobro i inspiralivno u univerzumu. Okovana duša je lancem sanskara vezana za svet oblika i to joj stvara iluziju istovetnosti sa telima. a Bogoostvarena duša je spoznala sebe onakvu kakva jeste. i u stanju je da. Pošto je Čovek-Bog oslobođen svih sanskara. Cena Bogoostvarenja Za večno blaženstvo. Čovek-Bog nije uhvaćen u zamku kreacije Ono što je duhovno opasno za dušu koja se još uvek nalazi u okovima nije njena svest o kreaciji. Tako svest biva obavijena velom neznanja. ostvarena duša o sebi ne može misliti nikako drugačije osim kao o Bogu. kada mu postanu suvišna. poistovetio sa njima. neprolaznu slavu i apsolutnu Istinu Bogoostvarenja. Svetovnom osobom vlada njena ograničena individualnost. Lažnost pojavnog sveta proizilazi iz pogrešnih . Jer. on ih se lako oslobađa. ono što preostaje jeste Bog. Čovek-Bog je svesno Bog i svesno čovek. Slava Bogoostvarenja Bogospoznaja je sam cilj celokupne kreacije. koje je Bog. kada odlazi na posao. ostane svestan kreacije ne padajući u njene zamke. a skida je noću. Samo u tom pravcu valja tragati za krajnjom svrhom čitave kreacije. i postaje svestan celokupne kreacije kao i svojih grubih. reinkarnacije i involucije. a.

On takođe doživljava da je jedno sa zarobljenim dušama. on zna da je večan i da je Bog. oprečnosti ˝ja˝ i ˝ti˝ rastopile su se u sveprožimajučoj božanskoj ljubavi. On takođe. pa jede i pije i pati kao i svi obični ljudi. on ne gubi svoju božanstvenost. Neznanje se ogleda u tumačenju forme kao same po sebi potpune. On na zemlji više nema šta da postigne za Sebe. u kome neprekidno i bez napora boravi. pa tako i u središtu dualnosti prebiva u stanju nedualnosti. Isus Hrist kao Avatar doista je patio na Krstu. Iz ovih razloga. i koji se nalazi u samom srcu kreacije. Bogočovek zna da je jedno sa svim zarobljenim dušama. pomaže da izdrži. koja je Bog. čak i kada radi sve ove stvari. svu tu patnju. Velika je patnja Čoveka-Boga. I pored svega toga.shvatanja. Iako doživljava svoju istovetnost sa Bogom i večnu slobodu. za njega više nema oholosti šupljeg otuđenog ega . a Njegov univerzalni um obuhvata sve umove. Za njega više ne postoji ogranični život ograničenog uma. Međutim. iako je ona samo jedan od njegovih izraza. a to je dostizanje pune Samospoznaje ili Bogoostvarenje svih duša. besmrtne svežine i večne blaženosti. u cilju izvršenja svog univerzalnog dela. jer jeza njega celokupna kreacija samo jedna od promenljivih senki Boga . A pošto se služi univerzalnim umom ne poistovećujući se s njim. nego odslikava iskonsku slavu jedine Realnosti. Održavalo Ga je. njegova svest ostaje neokrnjena dualnošću. pa nju duboko diraju i pokreću sanskaričke radosti i patnje. zahvaljujući svom neznalačkom poistovećenju sa ograničenim umom. U običnom stanju čoveka on mora da se izjednači sa drugima.koji je jedino. zbog zarobljenosti drugih ja koje spoznaje kao sopstvene oblike. Čovek-Bog zna Istinu. iz ne moći da se uvidi da se radi o iluzornom ispoljavanju beskonačnog Duha. On se služi univerzalnim umom samo zarad svoje zemaljske misije. Čovek-Bog može da bude svestan kreacije uz neumanjenu svest o Bogu. Znanje o Njegovom Božanskom Poreklu Mu je omogućilo da istovremeno zna kako je sve u svetu dualnosti samo iluzija.on je svestan svog jedinstva sa celokupnim životom. i doprinosi oslobađanju ljudi iz ropstva. Njegov boravak u svetu dualnosti ne samo da Ga ne vezuje. čiste božanstvenosti i nesputane kreativnosti. Kada završi svoje delo on i njega odbacuje. On je svestan istinske prirode Boga kao i istinske prirode kreacije. i patnja Čoveka-Boga je beskonačno veća od radosti koju doživljava. Bogočovek je takoreći neprestano razapet i stalno se iznova rada. on se tada ispoljava kroz univerzalni um. a ne univerzalni um. oseća i dela posredstvom univerzalnog uma. kroz koji deluje kada se radi ljudi spusti na zemlju. U Bogočoveku je u potpunosti ostvarena svrha kreacije. neprekidno doživljavajući mir. To je stanje neograničene slobode i nenarušive savršenosti. . za njega više ne postoje radosti i patnje sveta dualnosti. On kao Bogočovek doslovno pati kao i svaki drugi čovek. Čovek-Bog se ne poistovećuje čak ni sa univerzalnim umom. bivajući time i sam zarobljen. doživljava i bezgraničnu patnju. pa ipak On zadržava Svoje telo i koristi se njime da bi pomogao oslobađanju drugih duša iz okova kako bi i one postigle Bogosvest. Čak i kada se. Raspeće Bogočovek svaku dušu doživljava kao Sebe. U Njegovom Bogostanju. blaženstvo i moć. Sve vreme dok deluje na zemlji posredstvom univerzalnog uma. Stanje Savršenstva u kome boravi Bogočovek je iznad svih oblika dvojnosti i suprotnosti. Posredstvom univerzalnog uma on ne samo da doživljava radosti svih umova već i njihove patnje. preovlađuje patnja. Bogočovek je nerazdvojno sjedinjen sa Bogom zauvek. Shodno tome. Ali kada Bog postane čovek. On ne samo da zna da je jedno sa svime već takođe zna daje On Jedini. Mada je On svestan večnog blaženstva svog božanskog stanja. Nedualnost u srcu dualnosti Čak i dok deluje u svetu dualnosti Bogočovek nije ni na koji način ograničen dualnošću. do njega ne dopiru radosti i patnje koje univerzalni um posreduje. Njegovo Znanje o Njegovom Bogostanju. Međutim. ali mu beskonačno blaženstvo stanja Boga. On svesno silazi iz stanja Boga da bi dospeo u slanje u kome doživljava Boga u svemu. nevezane za Beskonačni duh. on zna. Čovek-Bog deluje kroz univerzalni um Kada se Sadguru iz bezličnog aspekta Boga spusti u svet oblika. Patnja Čoveka-Boga i Bogočoveka Jedinstvo Čoveka-Boga sa Bogom je savršeno. i da nastavi da deluje u pojavnom svetu da bi ubrzao prvobitnu svrhu kreacije. nema pristup stanju beskonačnog blaženstva Boga. on spusti u područje dualnosti. jednom rečju. Pošto kod većine umova. mirno i bez bure. On u svemu doživljava Sebe. to ga ni za trenutak ne razdvaja od Boga. večno i stvarno Postojanje. To je smisao Kristovog Raspeća. usled neznanja. Po završetku svoje misije Čovek-Bog odbacuje i univerzalni um Upojedinjena duša.

Ljudi koji su i sami obavijeni maglom neznanja mogu. ne treba je kriviti. U stvari. zbog prirode svoje duhovne ograničenosti. pripadaju isključivo Čoveku . to samozavaravanje i licemerje će kad . Oni su dakle usmereni na ono što je stvarno bitno a što može doprineti unutrašnjem otkrivanju duha u svakom kome pružaju pomoć. premda je to donekle opasno po druge. pak. oni iskorišćavaju slabe i lakoverne tako što ih drže u strahu od pakla ili im podgrevaju nadu u nebo. boravi u jedinstvu. Kontakt sa Čovekom-Bogom je blagotvoran za sve Kada je čovek bezrezervno otvoren na izlive ljubavi Čoveka-Boga. koje su njihove stalne preokupacije u svim područjima života. ˝Ne postim da bih postigao Savršenstvo. Svi koji se voljno ili nevoljno prepuste vrtlogu njegovih aktivnosti postaju. žrtvujući za Njega čitav svoj život i sve svoje posede. posle izvesnog vremena. u njegovom doživljavanju beskonačnog blaženstva i rukovanju bezgraničnim moćima. vrlinom njegovog postignuća sjedinjenja sa Bogom. Ona veruje da je nešto što nije i misli da zna ono sto zapravo ne zna. čak i kada se čovek suprotstavi delovanju Čoveka-Boga. ona ne može obmanjivati u beskraj. ritualima i pravilima. On vidi sebe u svakome. Za ČovekaBoga ne postoji niko ko bi bio izopšten iz njegovog bića. Čineći tako. Jednom je sledbenik upitao Učitelja zašto posti. pokušavaju da glume Čoveka-Boga.Čovek-Bog III Odeljak lll Delo Čoveka-Boga Slobodno i nevezujuće davanje i uzimanje Bogoostvarenje je beskrajni kraj kreacije i bezvremeno dozrevanje i dokončavanje inteligentne i nevezujuće karme. pletu karmičke lance dugova iz kojih nema izlaza. Ako je. stupa s njim u vezu koja će znatno ubrzati njegov spiritualni napredak. Čak i kada. Većina njih pridaje preveliki značaj spoljašnjim formama. Ovi atributi. međutim. primaoci njegovih duhovnih podsticaja. Licemer je. ne samo da ga ne zadužuje. Pošto nisu oslobođeni sebičnosti. on može slobodno da daje i slobodno da uzima ne vezujući time ni sebe ni druge. A kada se čovek stavi u službu Čoveka-Boga. to je onda velika nesreća. on zapravo začinje jednu razvojnu liniju koja će ga kad . Ali ne mogu. Ja postim zbog svih vas koji to . međutim. čistote i univerzalnog razumevanja. on tada započinje vezu sa ČovekomBogom koja će opstati sve dok ne postigne Oslobođenje i Bogoostvarenje. sama odati. Može se pojaviti pod bilo kakvim okolnostima i odigrati ulogu koju okolnosti nalažu ne vezujući se. pošto je tako pridobio milost i pomoć Čoveka-Boga. zavaravajući sebe ili pretvarajući se. na neki način. pa pošto sve što radi izvire iz njegove svesti o nedualnosti. Neponovljivost i nesputanost Savršenih Učitelja Rad Savršenih Učitelja u univerzumu fundamentalno se razlikuje od onoga čemu teži većina sveštenika ili crkvenodostojnika ustanovljenih religija. Čovek-Bog se može ponašati i kao sledbenik U izvršavanju svog univerzalnog dela Čovek-Bog je beskonačno prilagodljiv. imitirati Čoveka-Boga u njegovom savršenom razumevanju. nemoćna da dokaže neku svoju tvrdnju. S druge strane imamo Savršene Učitelje koji su zauvek uplovili u večan život ljubavi. Kada osoba posveti život samoobmani. više nisam sledbenik. jer će se. usled samozavaravanja ili iz promišljene sebičnosti. ono što On radi. Učitelj je odgovorio. niti sledi unapred stvorena pravila i zakone: on je sam sebi jedini zakon. jer budući da sam ga već postigao. svestan svog neznanja i pretvara se da je ono što nije iz sebičnih razloga. licemerna osoba stvara sebi ogromne karmičke dugove. Duše koje nisu spoznale Boga još uvek se nalaze u području dualnosti i uzajamnim razmenama.Bogu. jer dokle god postoji otpor prema ČovekuBogu dotle se neminovno javlja i razmišljanje o Njegovom Radu što opet učvršćuje vezu i kontakt sa njim. Svest Čoveka-Boga. upotrebljavati isti jezik kao i Učitelji i pokušavati da ih imitiraju u raznim spoljašnjim stvarima koje prate život Učitelja. već i doprinosi oslobađanju duša koje još uvek žive u neznanju. tada on.tad izaći na videlo.tad neosetno odvesti Bogu. iskrena u onome što misli i radi. On se ne vezuje ni za jedan metod u pružanju pomoći. Mada je izvor znatne opasnosti za slabe i povodljive ljude. uskogrudosti ili neznanja. Samoobmana i pretvorstvo Onima koji borave u neznanju nedostaju osnovne crte Učitelja.

jer se Savršeni ne da imitirati. U svom očajničkom grču on je toliko zaslepljen da grabi i onoga koji mu je pritekao u pomoć. on isto tako nije vezan ni za kakav konvencionalni kriterijum vrline. njegova namera je uvek duhovne prirode. um umišlja razne stvari naprimer. već povlači za sobom i svog spasioca. Svaki proces rasta u univerzumu zahteva vreme. Dobro je poznato da se davljenik grčevito hvata za bilo šta što mu dođe pod ruku. Stručnjak u veštini spašavanja zna da nekada mora prvo da onesvesti davljenika. osoba besciljno luta lavirintom iskrivljene svesnosti. Premda njegovo ponašanje može izgledati beskrupulozno u očima sveta. osoba ima iskustvo ubice. U stvari. On je izvan dobra i zla. Zato ostaje nevezan u onome što radi. Čovek-Bog koristi Maju da bi je poništio Ne samo da Čovek-Bog nije vezan za određenu tehniku pružanja pomoći. povrati izgubljena ravnoteža.još niste postigli. Ponekad izgleda daje Sadguru previše grub prema nekima. idući u krajnosti. Da bi pokazao put do božanskog. njegova strogost je izazvana duhovnim zahtevima situacije i za najveće je dobro onih prema kojima se on tobože grubo ophodi. Čovek-Bog joj može pomoći da izađe. radi za krajnju dobrobit sviju. prividna strogost Čoveka-Boga osigurava spiritualno blagostanje drugih. nešto suprotno svemu što se od njega uobičajeno očekuje. Čovek-Bog u zatočenu dušu sadi seme Bogoostvarenja. u suštini blagotvorni. muškarac ili žena itd. uvek je nadahnut samilošću koja želi blagostanje za sve. Čovek-Bog ima moć da na trenutak prekine dejstvo varljive imaginacije koja bi se. Čovek koji poseduje najviši stepen fakultetskog obrazovanja može bez ikakvog napora učiti decu abecedi. Nema nikakvih ličnih motiva. ali je do samog Ostvarenja potrebno da prođe određeno vreme. Kada ne opaža Istinu. Sve što uradi je za dobrobit sviju. Otuda duša. Na isti način. postoji i težnja da se. on će odigrati tu ulogu da bi ostalima osvetlio put. Na ovaj način osoba će ad infinitum lutati od jedne do druge suprotnosti. Pomoć Čoveka-Boga . Otkrivajući Istinu. od okolnosti do okolnosti.˝ Duhovni sledbenik se ne može ponašati kao neko ko je postigao savršenstvo. na primer. posredstvom uma. dok se Savršeni može. u svrhu vođenja i unapređenja duša. On primenjuje različite metode za različite osobe. ali posmatrači nemaju uvida u situaciju iznutra i zato ne mogu pravilno da shvate opravdanost njegove prividne okrutnosti. Čovek-Bog se ne vezuje za određenu ulogu i on prilagođava svoju tehniku pružanja pomoći potrebama onih koji traže njegov savet. On vise nema šta da postane jer je postao Sve. nemoćna da stavi tačku na delovanje iskrivljene svesnosti. Ovim prividno surovim činom on uklanja opasnost koju donosi očajnička borba davljenika i tako osigurava uspeh svojoj operaciji. ako je neko bio kralj u jednom životu. Uporedimo to sa situacijom u kojoj vrstan plivač pokušava da spase davljenika. Međutim. šokovi koje Čovek-Bog u tajnosti smišlja i namerno priređuje su. da je kralj ili prosjak. Pošto imaginaciji nema kraja. ona to mora da uravnoteži prolazeći kroz iskustvo ubijenog. premda u prvom trenutku neprijatni. sve što on radi. Kao i taj potresni san. Seme Bogoostvarenja Gde god je dualnost. Lažna svest Duša koja je u okovima zapala je u klopku univerzuma. u suprotnom. on mora da uspostavi ravnotežu tako što će u sledećem životu biti prosjak. i tako ne samo da onemogućava svoje spašavanje. on u svom spiritualnom zadatku koristi bezbrojne metode. Njegovi metodi razlikuju se od osobe do osobe. a univerzum nije ništa drugo do puka imaginacija. Kratak i šokantan san ima za cilj da probudi spavača iz njegovog dugog slatkog sna. Iako je Bogoostvaren. da bi zalutaloj duši predočio Istinu i pomogao joj da se približi Istini. skraćujući put koji bi ona inače morala da prevali kroz različite faze iskrivljene svesnosti. Ako. odigrati ulogu bhakte (obožavaoca) Boga premda je on već postigao jedinstvo sa Njim. Čovek-Bog će. Spašavanje davljenika Služeći se Majom da bi svoje učenike izbavio iz Ma je. Povremeno dozvoljava sebi da učini nešto što će druge šokirati. Ili. ali deca sama to ne umeju. ponašati kao sledbenik. beskonačno odvijala. na primer. nastavlja da gomila iskustva mnogobrojnih oprečnosti.

Analogija sa drvetom Čovek-Bog može se uporediti sa drvetom banijan. sunca i oluje. baca veliku senku i služi kao sklonište za putnike. Bogočovek je takođe uzvišeni Ljubavnik i Voljeni bez premca. Ono zatim takođe izraste u širinu i u visinu do ogromnih razmera. on je Gospodar univerzuma. Od samog početka pa do samog kraja. učinjena plodnom. isti potencijal da stvori istovetno drvo. sanskare pohlepe su vezane za svoju suprotnost. Ljubav koju On pruža ili dobija ima za cilj da oslobodi duše iz okova neznanja. Kroz prisan odnos tokom nekoliko života sa onim koji je sada postao Savršenim Učiteljem. one ulaze u njegov Krug. milošću Učitelja. iz njega izraslo i razgranalo se još jedno drvo banijan. Zato je kontinuirano nastavljanje loze Savršenih Učitelja na zemlji neiskazivi blagoslov za Čovečanstvo. reči i dela . duša delujc pod uticajem impresija koje predodrcduju njenu sudbinu. i jalovu i plodnu. Svest o dvojnosti podrazumeva delovanje odgovarajućih impresija o dvojnosti. stiče. ali oplođuje samo onu zemlju koja je. Kao Onaj koji neizmerno obilno izliva Svoj duhovni blagoslov na svet. pak. što podrazumeva i iziskuje delovanje odgovarajućih impresija dvojnosti. On je sluga univerzuma. Povrh toga. Kao Onaj koji bez prekida nosi breme svih ljudi i pomaže im da prebrode bezbrojne duhovne teškoće. što dovodi do toga da osoba koja se uspinje mora dugo vremena da se zadrži na prvom nivou. daleko plodotvornija od pomoći koju bi mogao da pruži neki napredniji poklonik. služenju i žrtvovanju. drvo pušta svoje korenje duboko u plodnu zemlju da bi. milošću svojom. Kada dostigne maksimalnu visinu. U tom trenu tragalac će proći kroz sve nivoe involucije svesti. Nestajanje sanskara . Pružajući ljubav. i ta druga baklja može da zapali ostale baklje. baca veliku senku i služi kao sklonište putnicima Štiteći ih od kiše. jer on budi još neprobuđenu božanstvenost drugih duša. dakle. Uzdižući tragaoca na sedmi nivo. za tren da uzdigne tragaoca čak do sedmog nivoa. Poklonik koji na ovaj način postigne najviši spiritualni status. U pogodnom trenutku one se. Bogočovek. Ove impresije nazivamo prarabda (prarabdha) sanskare. Čovek-Bog će ga učiniti jednakim sebi. Krug Ulazak u Krug Savršenog Učitelja Posle nekoliko života proživljenih u traganju. Drvo banijan raste do ogromnih razmera i u širinu i u visinu. Na primer. reći daje istovremeno i Gospodar i sluga univerzuma. Ostvaruju. I veliki podstrek u njegovoj borbi da se iz mraka probije ka Istini. sanskare loših misli.Pomoć Čoveka-Boga je međutim. neke osobe imaju tu sreću da se sretnu i uspostave kontakt sa Bogoostvarenim Učiteljem. Kada poklonik pruža pomoć svome manje iskusnom bratu. Impresije o dvojnosti prvo služe evoluciji i ograničavanju svesti. Učiteljevom Krugu pristupaju duše koje su sopstvenim naporima postale dostojne Bogoostvarenja. putem služenja tog Učitelja i ljubavi prema njemu. štiti ih od kiše. on može. a kasnije oslobađanju svesti utirući put Samospoznaji ili Bogoostvarenju. One se sada ne razlikuju ni po značaju ni po upotrebljivosti.sve one imaju svoje odgovarajuće suprotnosti. Prarabda sanskare vezane su uvek za iskustva suprotnosti. Milost Bogočoveka je poput kiše koja u potocima zaliva čitavu zemlju. Kao i prva. Ovakav prenos duhovnog znanja sa Čoveka-Boga na učenika izgleda kao paljenje baklje već upaljenom bakljom. koja se neprestano i bez razlike izliva na sve. Isto važi i za sanskare požude. on ga može dovesti samo do stupnja koji je i sam postigao. pročišćavanju. sanskare srdžbe. On je pruža samom Sebi koji jeste u raznolikim formama. njegova ograničena pomoć daje rezultate postepeno. a primajući ljubav On prima nazad sve ono što bese probudio u drugima milošću svojom. Duša ne može steći svest o svom jedinstvu ukoliko ne proživi iskustvo dvojnosti. Ovo podjednako važi i za Čoveka-Boga. isto tako i na drugom itd. takođe postaje Savršeni Učitelj. Gospod i sluga u jednome Za Bogočoveka (Avatara) može se. sunca i oluje. strpljivim i mukotrpnim radom. Prarabda sanskare Sve akcije u svetu dvojnosti izazvane su sanskarama dvojnosti. Upravo kao što je Gospodar i sluga u jednome. kada za to dođe vreme. A kada Čovek-Bog odluči da pruži pomoć.

Ni minuta duže nego što mu nalažu njegove jogajoga sanskare. kao i zakon uzroka i posledice. koje su. ne zbog toga što je njegova moć iscrpljena. a ne na onaj način. ono je isto kao i svako drugo delo izvodljivo na zemlji . blaženstvu.ni manje ni više od toga. Iza dela Učitelja stoji beskonačna moć Boga. One ne oblikuju lanac koji bi sputavao njegovu svest. znanju. postoje samo u pojavnom svetu dualnosti. Jogajoga sanskare univerzalnog uma Ukoliko se Bogoostvarena duša vrati na normalnu svest sveta dualnosti. Učitelj jeste i zna da jeste beskonačan u svom postojanju. posve beznačajni. Međutim. U trenutku kada duša spozna Boga. Ukoliko ona ostane uronjena u iskustvo božanskog.Od stupnja atoma pa sve do ostvarenja Boga. Prostor. on je spreman da ponovo bude apsorbovan u bezlični aspekt Beskonačnosti. te je ono. Svaka akcija koja se sprovede u prostorno-vremenskom svetu odnosi se i u tesnoj vezi je sa tačnom određenom situacijom i nizom okolnosti. u izvesnom smislu konačno. svesnosti. periferne sanskare poznate kao joga joga (yogayoga) sanskare. koje su vezujuće. vreme važi i za njega. sve njene sanskare iščeznu. Čak i kada je svestan kreacije i dela u okviru kreacije. stoga. njegovo delo je beskonačno važno. Kada Savršeni Učitelj u cilju uzdizanja čovečanstva deluje u sferi dualnosti. Rad Čoveka-Boga je podređen zakonima kreacije Kada Čovek-Bog u toku svog vraćanja na normalnu svest ne bi imao Jogajoga sanskare. dok radi za one koji su u području dualnosti. i sve što joj se dešava uslovljeno je takvim impresijama. duša se vezuje za impresije. ljubavi i moći. On nije vezan za svoje delo. koje su samo ovlaš pripojene njegovom univerzalnom umu. prostora i uzročnosti. Čovek-Bog nakon što obavi svoju misiju može iznenada okončati svoju inkarnaciju. njegovo delo podleže zakonima vremena. Posmatrano sa stajališta njegovog spoljašnjeg delovanja. One ne čine koprenu preko univerzalnog uma i ne obavijaju ga maglom neznanja. nisu ni blizu postignućima Čoveka-Boga. One služe samo kao okvir za preduzimanje i izvršavanje već utvrđenog delovanja. U Onostranom stanju Savršeni Učitelj je večno slobodan od svih sanskara. i pošto je ostvarenje Beskonačnosti i Božanstvenosti jedina svrha celokupne kreacije.dualnosti. u upoređenju s njegovim delom. koje nisu vezujuće. ona večito ostaje iznad svih vidova sanskara. Jogajoga sanskare služe samo kao kanali kroz koje se njegovo univerzalno delo ostvaruje. Svi specifični kontakti ili veze koje Čovek-Bog ostvaruje tokom svog rada. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno zasužnjenih duša leže prarabda sanskare. izviru iz Jogajoga sanskara. a ne neka druga reakcija i zašto se stvar odvijala na ovaj. ona tada preuzima na sebe univerzalni um. zaokruženo i okončano. Uvek mora da postoji neki razlog zbog koga je na određenu situaciju usledila ovakva. ni delić pojavnog sveta. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno oslobođenih duša leže Jogajoga sanskare. kade se meri uobičajenim merilima. Dovršivši delo koje mu nalažu njegove jogajoga sanskare. Funkcija Jogajoga sanskara Jogajoga sanskare deluju automatski. Transcendentno stanje U Onostranom stanju ne postoje ni vreme. dok iza dela svetovne osobe stoji ego-um sa svojim ograničenim moćima. Obzirom da se njegovo delo odnosi na razotkrivanje i buđenje Beskonačnog i Božanskog koje leži neprobuđeno u svakoj duši. ni prostor. vreme. uzgred budi rečeno. on je naizgled ograničen. Jogajoga sanskare služe Čoveku-Bogu da konkretizuje i materijalizuje božansku promisao i ispuni svoju misiju. on se ne zadržava u svetu iluzije i dualnosti. Ni najveće svetske duše. on nije vezan Jogajoga sanskarama. Iako je sam iznad vremena. nego zbog toga što je njegovo delo. on ne bi mogao da izvrši nikakvo konkretno delo. Ali. koje je uslovljeno jogajoga sansakarama. rezultati koje postižu osobe čiji je um zaokupljen svetovnim stvarima su. Učiteljevo delo određujujogajoga sanskare Čak i kada se rad Čoveka-Boga procenjuje samo po značaju njegovih rezultata. još uvek duhovno zasužnjene. delo koje on ostvaruje u svetu kreacije podleže zakonima kreacije. i da će zauvek ostati beskonačan u Onostranom stanju. premda u stvarnosti Savršeni Učitelj u svakom trenutku doživljava jedinstvo i beskonačnost Onostranog stanja. i ne vrati se normalnoj svesti o dualnom svetu. univerzalni um poseduje nevezujuće. Ona nema i ne može ni imati nijednu sanskaru. Kroz Jogajoga sanskare univerzalna Božija volja se izražava pojedinačno. .

Poseban rad za pripadnike Kruga Učitelj bez odmora obavlja svoje univerzalno delo za čovečanstvo kroz više planove. Kada radi za pripadnike svog Kruga, on sa najvećom pažnjom planira vreme, jer mora biti vrlo precizan i određen kada je u pitanju mehaničko iscrpljivanje njihovih sanskara. On radi za pripadnike svog Kruga u tačno određenim intervalima. Zato oni koji slede Njegove instrukcije i poštuju njegov raspored, imaju velike koristi od njegovog specijalnog dela. Vreme igra važnu ulogu u izvođenju specijalnih zadataka koje Učitelj sam sebi zadaje. Učiteljevo specijalno delo ne utiče samo na članove njegovog Kruga, već i na ostale ljude koji su sa njima u bliskoj vezi. Avatar i Njegovi Krugovi Kao i Savršeni Učitelji, i Avatar takođe ima Svoj Krug (sačinjen od deset koncentričnih Krugova). Kada se Avatar inkarnira, on pred sobom ima preciznu i jasnu misiju koja se izvodi prema planu koji je brižljivo prilagođen protoku vremena. Proces inkarniranja Avatara je nešto jedinstveno. Pre no što preuzme fizičko telo i spusti se u svet dualnosti, On daje Sebi i pripadnicima Svog Kruga specijalni tip sanskara, poznatih pod imenom vidnijani (vidnyani) sanskare. Krugovi Avatara uvek se sastoje od ukupno 122 člana, i svi oni se obavezno inkarniraju u vreme kada i Avatar. Preuzimanje vidnijani sanskara prilikom inkarnacije u fizičko telo je kao navlačenje vela koji On spušta na Sebe i Svoje Krugove. Pošto se inkarnira, Avatar ostaje pod velom vidnijani sanskara sve do trenutka kojeg je On prethodno odredio. Kada kucne čas, On počinje da doživljava svoju iskonsku božanstvenost i da dela kroz vidnijani sanskare, koje sada bivaju preinačene u jogajoga sanskare univerzalnog uma. Priroda vidnijani sanskara Po svojoj svrsi i nameni, vidnijani sanskare nalikuju na obične sanskare diralnosti, mada se po svojoj prirodi ova dva tipa sanskara suštinski razlikuju. Vidnijani sanskare podstiču aktivnosti i izazivaju iskustva slična aktivnostima i iskustvima koje uzrokuju obične sanskare. Ali, dok aktivnosti i iskustva pod dejstvom običnih sanskara imaju opšlu tendenciju da ojačaju stisak iluzorne dualnosti, aktivnosti i iskustva pod dejstvom vidnijani sanskara sistematično deluju u pravcu popuštanja tog stiska. Neizbežan logički ishod trošenja vidnijani sanskara je spoznaja jedinstvenog postojanja. Zato su one poznate kao vratnice Jedinstva. Pripadnici Krugova ostaju pod velom vidnijani sanskara sve dok ne postignu spoznaju Boga u trenutku koji je odredio Avatar. A pošto, posredstvom Avatara, postignu Realizaciju, njihove vidnijani sanskare više ne oblikuju veo, već, postajući joga joga sanskarama, služe kao sredstvo ispunjenja božanskog plana na zemlji. Razlike između vidnijani i jogajoga sanskara Postoje bitne razlike između jogajoga i vidnijani sanskara. Iako vidnijani sanskare deluju u pravcu ostvarenja Jedinstva, one, sve dok ne dođe do Jedinstva, stvaraju utisak ograničenosti. Jogajoga sanskare deluju nakon Realizacije, i mada služe kao sredstvo konkretizacije akcija u dualnom svetu, one ni na koji način ne pomućuju doživljaj Beskonačnosti, to jest, stanja iznad dualnosti. Delovanje vidnijani sanskara usmereno je na Realizaciju njihovog nosioca, dok delovanje jogajoga sanskara doprinosi procesu Realizacije drugih duša koje su još u okovima. Avatar i Učitelji nisu zapravo opasani nikakvim Krugovima Avatarovi Krugovi, kao i Krugovi Savršenih Učitelja, predstavljaju njihovo glavno svojstvo kroz koje Avatar i Učitelji ispunjavaju svoju spiritualnu dužnost prema čovečanstvu. Ovo naročito svojstvo se javlja kao posledica bliskih veza kroz mnoštvo života. Avatar i svi Savršeni Učitelji uvek oko sebe okupljaju Krugove vrlo bliskih Učenika. Ovi Krugovi ni na koji način ne nameću ograničenja njihovoj unutrašnjoj svesti. U svom božanskom stanju, i Avatar i Učitelji su u centru univerzuma i u centru Svega; i zapravo nikakvi Krugovi ne opasavaju njihovo Biće. U beskonačnoj jednoti niko ne uživa posebne povlastice. Krugovi postoje samo u odnosu na zadatak i dela koje su Avatar i Savršeni Učitelji preuzeli na sebe u pojavnom svetu.

Krugovi Avatara U Stvarnosti postoji apsolutna Jednota. Vreme i prostor su samo iluzija. Oni su samo odraz Božije beskonačnosti. Kada čovek spozna Realnost, refleksija koja ga je do tada udaljavala od Realnosti nestaje i on doživljava apsolutnost apsolutne Jednote Boga. Čak i kada nastavi da živi u svetu Iluzije, on živi životom Čoveka-Boga, ili Savršenog Učitelja. Obzirom da trajno doživljava apsolutnu Stvarnost,

on postaje stožerom kruženja čitavog univerzuma. Svaka tačka u fizičkom univerzumu podjednako je udaljena od Savršenog Učitelja, koji boravi u Iluziji kao jezgro kosmosa. Premda Savršeni Učitelj boravi u Iluziji kao centar oko koga se širi kosmička periferija i upliviše ravnomerno na čitav univerzum, za vreme njegovog životnog ciklusa na zemlji on okuplja oko sebe dvanaestoro ljudi čiji je centar interesovanja-njegova ličnost. Ovi ljudi, koji su u neprekidnoj bliskoj vezi sa njim, koja potiče još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti-ubiraju najlepše duhovne plodove onda kada njihov, nekad bliski prijatelj, postane Savršeni Učitelj. Takva grupa od dvanaest ljudi zove se Krug Savršenog Učitelja. Na krug od dvanaest muškaraca, dolaze još i dve žene da bi ga upotpunile u svim aspektima. Položaj ovih dveju žena je isto tako uslovljen njihovim ranijim vezama sa Savršenim Učiteljem. Jedan ili nekolicina od četrnaestoro najbližih ostvari stanje Boga za vreme ili nakon života Savršenog Učitelja. Ponekad se to desi nakon još jedne, ili više inkarnacija. U svakom slučaju, Savršeni Učitelj ispunjava svoju obavezu, obrazujući za svoga života Krug; i najveće dobro koje on daruje je Bogoostvarenje, u svoj njegovoj savršenosti, makar jednom pripadniku svog Kruga.

U slučaju Avatara to nije tako. Kao što se može videti na priloženom dijagramu, on ima ukupno deset svojih Krugova. Prvi ili unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene; a svaki naredni od sledećih devet spoljašnjih Krugova, sastoji se od dvanaest osoba, žena i muškaraca mešovito. Sve u svemu, deset Krugova Avatara obuhvata 120 osoba, plus dve žene koje pripadaju posebnom unutrašnjem krugu - ukupno 122 osobe. Jedan ili više njih od 108 članova devet spoljašnjih Krugova, ostvaruje stanje Boga za vreme ili nakon života Avatara na zemlji, a neki u sledećoj ili nakon nekoliko inkarnacija. Kao i kod Kruga Savršenog Učitelja, unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene. Razlika između Kruga Savršenog Učitelja i unutrašnjeg Kruga Avatara je u tome što Savršeni Učitelj formira svoj Krug od bliskih osoba sa kojima je bio u neposrednoj vezi još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti. Avatar, međutim, u svojim dolascima na zemlju ne prolazi kroz proces evolucije, reinkarnacije i involucije, te prema tome i ne uspostavlja takve veze sa osobama sa kojima bi onda mogao svaki put nanovo da formira svoj unutrašnji Krug. Ukratko, dok Savršeni Učitelj formira svoj unutrašnji Kiug, Avatar ]c u neposrednom savezu sa svojim unutrašnjim Krugom, koji je, pri svakom Njegovom ponovnom dolasku,, uvek isti. Prilikom svog silaska na zemlju, Avatar dovodi sa Sobom grupu koja sačinjava Njegov unutrašnji Krug. Veza između Avatara i Njegovog unutrašnjeg Kruga može se uporediti sa bliskošću koju čovek doživljava prema svojih četrnaest delova tela: dva oka, dva uva, dve nozdrve, usta, dve ruke, dve noge, genitalije, anus i trup. Čim se neko rodi, on odmah počinje da se služi sa svih četrnaest delova tela; ti delovi tela odazivaju se na njegove zahteve kako pojedinačno tako i u celini. Slično tome, sa dolaskom Avatara na zemlju, Njegov unutrašnji Krug, sačinjen od istih dvanaest individualnosti uz dodatak još dve ličnosti, počinje odmah da deluje, pojedinačno i kolektivno, po nalozima Samog Avatara. Sa svakim novim dolaskom Avatara na zemlju, dvanaest muškaraca i dve žene koji sačinjavaju njegov unutrašnji Krug. okupljaju se oko ličnosti Avatara, i to su uvek jedni te isti tipovi individualnosti. Ovih četrnaest različitih individualnosti, u vidu četrnaest različitih ličnosti, uvek zauzimaju iste funkcije

kadgod se Avatar manifestuje na zemlji. I za vreme i nakon života Avatara oni, pojedinačno i zajednički - obavljaju svoje funkcije na isti način kao i njihovi prethodnici, koji su obavljali te funkcije i uloge unutar Avatarovog Kruga za vreme Njegovih prethodnih silazaka. Zato ne bi bilo pogrešno reći da sa Hristovim ponovnim dolaskom s Njim ponovo dolaze i Petar, i Juda, i svi Hristovi Apostoli. Ali to ne znači da se onaj isti Petar ili Juda uvek iznova inkarniraju. U tom smislu se oni nikada ne mogu ponovo inkarnirati, jer sve individualne ličnosti Avatarovog unutrašnjeg Kruga postižu Bogoostvarenje ili za vreme ili posle života Avatara na zemlji. Jer, kada se Bogoostvarenje jednom postigne, nemoguće je ponovo se inkarnirati. Jedini izuzetak je sam Avatar, koji uvek iznova dolazi da spasi čovečanstvo. Ne inkarniraju se iste pojedinačne ličnosti iz unutrašnjeg Avatarovog Kruga, nego se sa svakim Njegovim silaskom uz Njega pojavljuju ličnosti koje obavljaju istu funkciju koju su obavljali i njihovi prethodnici, koji su se ranije nalazili u Avatarevom Krugu. Upravo iz razloga što, prilikom svakog Avatarevog silaska svaki od dvanaest muškaraca i dve žene Njegovog unutrašnjeg Kruga imaju uvek iste dužnosti i deluju uvek na isti način, kaže se da Avatar uvek dovodi sa sobom isti Krug. Čim se - uz pomoć Savršenog Učitelja ili Savršenih Učitelja koji deluju u to vreme - razmakne veo sa kojim je Avatar sišao na zemlju i Avatar spozna Svoje Avatarstvo, dvanaest muškaraca i dve žene se automatski okuplja oko ličnosti Avatara da bi zauzeli svoju poziciju u unutrašnjem Krugu te delovali onako kako se podrazumeva, u skladu sa zapovestima Avatara te Ere. Položaj Avatara u odnosu na Njegov unutrašnji Krug i njegovu funkciju može se uporediti sa prizorom usnulog čoveka. Čim ga neki spoljašnji nadražaj nagna da se probudi, on nalazi da su svih četrnaest delova njegovog tela (o čemu je već bilo reci) na svom mestu pripravni da deluju na njegov najmanji zahtev. Shodno tome, onog trenutka kada Avatar spozna Svoje Avatarstvo, uz pomoć jednog, dva ili više od ukupno pet Savršenih Učitelja tog doba, On takođe spoznaje da se četrnaest ličnosti Njegovog unutrašnjeg Kruga, sa njihovim karakterističnim ulogama, već nalaze na svojim mestima spremni da se prihvate svojih zadataka. Detaljno objašnjenje zašto baš ovih četrnaest određenih ličnosti zauzimaju svoja mesta prilikom svakog dolaska Avatara, zahtevalo bi poduže objašnjenje. Ko postaje jedan od četrnaestoro i na koji način se svaki od njih pridružuje unutrašnjem Krugu Avatara? Objašnjavanje ovih pitanja oduzelo bi nam još više prostora. Dovoljno je reći da svaka od ovih četrnaest različitih ličnosti, kada zauzme svoj položaj i funkciju, ne samo da ima slične karakterne crte kao i njen prethodnik, već mu je slična u svakom pogledu. Primerice, jednu od dužnosti u unutrašnjem Krugu Isusa Hrista obavljao je Petar. Prilikom ˝drugog Kristovog dolaska˝ ovu naročitu ulogu mora da preuzme neki drugi Petar, koji se može zvati bilo kako, ali čije su osobine uma i srca, kao i sve druge osobine, iste kao kod onog Petra. Isto važi i za Judu, Jovana, Tomu, i sve druge apostole unutrašnjeg Kruga u vreme Isusa Hrista. Svih četrnaest pripadnika Avatarovog unutrašnjeg Kruga, milošću Avatara, ostvaruju stanje Boga za vreme tog Avatarskog perioda koji traje približno sto godina posle Avatarove manifestacije na zemlji. Što se tiče spoljašnjih Krugova Avatara, nijedna od 108 osoba u devet spoljašnjih Krugova Avatara, ne obavlja dužnosti slične dužnostima koje obavlja njegov unutrašnji Krug. Svih 108 osoba postižu Bogoostvarenje milošću Avatara, ali ne i nužno za vreme Avatarskog perioda. Ovih 108 osoba u spoljašnjim Krugovima zauzimaju svoja mesta u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima onog Kruga koji se nalazi neposredno ispred njihovog. Na primer, pripadnici drugog Kruga, kojeg čini dvanaest osoba i koji se nalazi odmah do unutrašnjeg Kruga, grupisani su oko Avatara u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima unutrašnjeg Kruga. Isto tako, dvanaest osoba trećeg Kruga koji se nalazi odmah do drugog Kruga, grupišu su se oko Avatara na osnovu svojih pređašnjih veza sa pripadnicima drugog Kruga - a to isto pravilo važi i za preostalih sedam Krugova. Iskušenja novog svetskog poretka * Prvi put štampano 1941-Ur. Svetska oluja Svetska oluja koja je do sada prikupljala pokretačku snagu gromoglasno je eksplodirala, dostižući svoj vrhunac prouzrokovane sveopštu svetsku nesreću. U borbi za materijalnim blagostanjem, ljudska bezočnost je dostigla fantastične razmere. Mnogobrojne razlike medu ljudskim interesima postale su toliko naglašene, da su prouzrokovale otvoreni sukob. Čovečanstvo nije uspelo da reši probleme pojedinca i društva, a dokazi njegovog neuspeha su očigledni. Nesposobnost čoveka da se konstruktivno i kreativno odnosi prema svojim problemima, otkriva nam, na jedan tragičan način, da

To nije utopija. Patnja vodi do razumevanja Velika patnja budi veliko razumevanje. Patnja kojoj nema premca vodice do neslućenog spiritualnog rasta. Bog će ući u . da prestane da želi i počne da daje. Potreban je lek protiv sebičnosti Za bolesnu sebičnost čovečanstva biće potreban moćan lek univerzalnog spektra i energičnog delovanja. čovečanstvo je spremno da se okrene ka višem Sopstvu i ispunjenju Božanske promisli. Pohlepa i mržnja će dostići takav vrhunac da će se svi od toga na smrt izmoriti. Sukob sila svetlosti i mraka Svedoci smo oštrog konflikta između sila svetlosti i sila mraka. Pročišćenje će spontano iznedriti stvarni mir i sreću. da prestane da vlada i počne da služi. Sa spoznajom duhovne vrednosti Jednote doći će i do jedinstvene međuljudske saradnje. Ne poznajući stvarnu svrhu života. Kucnuo je čas da čovek krene ka novom iskustvu Stvarnosti. Prerastajući ego-život. dok njihovo više sopstvo ostaje zatrpano u ruševinama raspadnutih formi koje gamižu iz mrtve prošlosti. da razumeju i budu požrtvovani. Sebičnost je pustila tako duboko korenje da se može uništiti jedino ako se napadne sa više strana. neobuzdanoj pohlepi i beznadežnoj mržnji. Ona će pomoći da se život ponovo izgradi na čvrstim temeljima istine. smučiće mu se da ratuje iz mržnje. Čoveku će se smučiti njegove neprestane želje. Novi život zasnovan na duhovnom razumevanju biće potvrda Istine. Jedini izlaz iz ćorsokaka biće nesebičnost. Krajnje je vreme da se iz agonije ovog našeg doba rodi stvarno razumevanje ljudskih odnosa. Ono će prihvatiti vodstvo božanskih sila. Jedino izliv božanske ljubavi može dovesti do duhovnog buđenja. Čoveku će se kao jedina alternativa. Individualna duša mora da potpuno svesno spozna svoju istovetnost sa univerzalnom Dušom. velika patnja će ispuniti svoju svrhu i pokazati svoj smisao. traže svoju sreću. Čoveku će se smučiti njegove želje. Božanska ljubav će učiniti najveće čudo. Onda kada probudi umorno čovečanstvo i u njemu uzburka iskonsku čežnju za pravim razumevanjem. plemenita i hrabra dela i samopožrtvovanost.on ne poznaje svoju istinsku prirodu i pravu svrhu života. oni zaboravljaju na svoje božansko nasleđe. Bliži se trenutak kada će Čovek u svojoj vatrenoj žudnji za srećom krenuti da traga za svojim istinskim izvorom. Čovečanstvo je sada bačeno u vatru krvavih sukoba i kroz ogromne muke ono doživljava krajnju nestabilnost i jalovost života zasnovanog samo na materijalnim koncepcijama. Prolazne patnje i beda ovog našeg doba vredne su trpljenja zarad dugog perioda sreće koji će napokon uslediti. Sadašnji rat uči ljude da budu hrabri. on će se osloboditi njegovog jarma. Došao je trenutak da se čovečanstvo neposredno suoči sa pravim uzrocima katastrofe koja ga je zadesila. Izgubivši put. ali će u budućnosti nastupiti period u kome zadugo neće biti ratova. pohlepa i mržnja Sadašnji haos i razaranja preplaviće čitavu planetu. jedino rešenje. čovek će sagledati svoje beskonačno Sopstvo u svim sopstvima. U ovom kritičnom vremenu univerzalne patnje. njihova srca ostaju opustošena mržnjom i zlobom. otkrili svoja iskonska viša sopstva. Saznanje da je život stvaran i večan uslov je za neprolazno blaženstvo. Bliži se trenutak kada će univerzalna patnja naterati čovečanstvo da krene užurbanim koracima ka duhovnoj prekretnici. Nasleđe božanske ljubavi posredstvom Bogočoveka Takođe je sazrelo vreme da se čovečanstvo žarko zaželi kontakta sa otelovljenjem Istine u obličju Bogočoveka (Avatara). Vreme je da čovek. ujedinjujući se sa svojim Sopstvom. S jedne strane vidimo one koji slepo. nametnuti sledeće: da prestane da mrzi i počne da voli. oni tonu u najdublju kaljugu ove civilizacije. dođe do te spoznaje. Gde će nas odvesti sadašnje razaranje? Kako će se okončati? Ono može voditi samo u jednom pravcu: čovečanstvu će pripasti muka od svega. Tada će čovek da preorijentiše svoj život u svetlosti drevne Istine i izmeni svoj stav prema bližnjima u svakodnevnom životu. u žudnji za moći. Na drugoj strani su oni koji su kroz bolnu patnju i odricanja. da podnose patnju. Čak i naj okoreliji grešnici mogu postati sveci ukoliko smognu hrabrosti i iskrenosti da izazovu drastičnu i korenitu promenu u svom srcu. Okovani materijalnim interesima i ograničenim koncepcijama. uz čiju pomoć ono može da se nadahne i uzdigne do spiritualnog razumevanja. Tada će bratstvo medu ljudima nastupiti kao prirodan rezultat neiskrivljenog opažanja stvarnosti. Mir i sreća koji se rađaju iz samopožrtvovane ljubavi ostaju trajno. to je sasvim izvodljivo. Potvrda Istine Ujedinivši se sa svojim višim Sopstvom.

Potoci života. on postaje žrtvom beskrajne tuge . i. ona postaje uzrokom beskrajne . na nju oslanjaju kao na najsigurnije i najpouzdanije sredstvo kojim se može ukloniti tuđe uplitanje ili agresija. Za većinu ljudi stvari stoje ovako: Iza kulisa zemaljske životne pozornice vreba neumitna i neizbežna činjenica smrti. Prema tome.srca svih ljudi donoseći im trajnu i istinsku sreću. Svetovni čovek isključivo žudi za produženjem trajanja sopstvenog oblika i onih pojedinačnih oblika sa kojima je povezan. Kontinuitet života Preterano pridavanje značaja smrti proizilazi iz Čovekovog prianjanja za pojedinačne oblike. retke su one osobe koje u dužim periodima razmišljaju o smrti. novi oblici života. ˝Sta mi to znači?˝ Kada čovekna smrt gleda sa lične tačke gledišta. Isto tako. Zato je primorana da veruje da je život isto što i telesno postojanje. Mlade generacije smenjuju stare. Smrt kao zakulisje životne pozornice Pošto svetovna osoba smatra smrt prestankom života. i neosetno se prikrada najuzvišenijim pobedama i postignućima. Reinkarnacija i karma Odeljak l Značenje smrti Poistovećivanje duše sa grubim telom Svetovna osoba u potpunosti poistovećuje život sa manifestacijama i aktivnostima grubog tela. a ponekad pribegavaju smrti u nadi da će njome učiniti kraj svim onim zemaljskim brigama i problemima sa kojima nisu u stanju da se suoče. u znak vrhunske žrtve. ljudi usmrćuju sami sebe. veoma teško. koji se stalno vezuje za oblike. ona joj pridaje veliki značaj. čak i za svetovnjaka. Iza svake smrti sledi novo rođenje. što će dovesti do konačnog rešenja svih problema. uprkos činjenici da je većina ljudi sasvim zaokupljena svetovnim interesovanjima. Osoba koja izgubi svog voljenog intelektualno poima da joj je život u celini na drugoj strani nadoknadio gubitak. Ona je prečesto bivala svedokom postepenog razaranja tela koja su nekada odisala životom. Jer. Ja postojim radi ove Ljubavi i ove Istine. suočavanje sa smrću vrši snažan uticaj na njih. Stoga. izuzetan značaj. novim oblicima nadomestio izgubljene. uprkos svojoj prolaznosti. Ljudi koji iz zlobe ili mržnje ubijaju druge. a sve nacije će se ujediniti u Ljubavi i Istini. a oblik sa kojim se on poistovećuje po svojoj važnosti daleko nadmašuje ostale. Božanska ljubav će učiniti da ljudi postanu nesebični u svojim međusobnim odnosima. To će zadovoljiti najuzvišeniju potrebu i težnju čovečanstva. Pošto nestanu oblici koji su mu bili dragi. neprestano nastaju i iščezavaju. za većinu ljudi smrt ima naglašen. S druge strane. izvirući iz pradavnog izvora. i svet nastanjuju. Novo bratstvo na zemlji. Očuvanje i napredak sveukupnog života ne interesuje ga previše. a posle njih nastaju. Prianjanje za pojedinačne oblike Zato. I. Dublja analiza pokazuje da žal zbog smrti vuče korene iz sebičnosti. kada se životni vidici prošire. to će biti završni čin. kroz nove oblike. Sva njena iskustva kao da potvrđuju prolaznost fizičkog tela. slivaju se u oblike koji. reč smrt. Ja sam došao da vam pomognem i omogućim vam da sebe predate Bogu i prihvatite milosti Njegove Ljubavi i Istine. preveliki značaj. Pored toga što smrt smatra zakulisjem životne pozornice čovek joj pridaje naglašen. Za njega je jedan oblik dobar a drugi nije. najvećim zadovoljstvima i najburnijim veseljima. ali njena jedina misao je.da osvojite Sopstvo.mada mu je život. obnavlja i podmlađuje. život se uvek iznova rada i. smatraju smrt najtežom kaznom i najgorom osvetom. gubi fatalni prizvuk. pak. poput talasa okeana. Zdrav stav prema smrti može se izgraditi samo ako se život shvati nelično. Glas njegovog srca nije u skladu sa glasom njegovog intelekta. On smrt svrstava u red najstrašnijih i najžalosnijih događaja. Stoga je za nju početak i kraj telesnog postojanja isto što i početak i kraj upojedinjene duše. čak i u svom ograničenom iskustvu ovozemaljski čovek može da pronađe izlaz iz morbidnih razmišljanja o smrti kao o nepopravljivom gubitku. u celini gledano. A to je za svetovnog čoveka. ili se. može se reći. Poručujem napaćenom čovečanstvu: Imajte nadu. oblici u sebi sadrže i nit neprekidnosti postojanja: stari oblici bivaju odbačeni i zaboravljeni. bez prianjanja za pojedinačne oblike. Ja dolazim da vam pomognem da izvojujete pobedu nad svim pobedama .

Prosečna osoba nije svesna postojanja unutrašnjih nivoa. Upojedinjena duša nastavlja da postoji u unutrašnjim svetovima sa svim sanskarama svog suptilnog i mentalnog tela. neprilagođenih opažanju finijih aspekata prirode. Sve čovekove bitke za ideale. dok je. dobro i lepo. kao da nestaju u ništavilištu smrti. postaće deo neposrednog iskustva za one koji su kroz svoja interesovanja za okultno izgradili mostove komunikacije sa ˝drugim svatovima˝. najveći broj ljudi svoju zemaljsku karijeru završava pre nego što postigne spiritualnu Savršenost. posredstvom suptilnog tela. Besmrtnost duše Besmrtnost upojedinjene duše moguća je zahvaljujući činjenici da duša nije isto što i fizičko telo. skraćuje sebi život veštački. smrt samo periferna epizoda. na primer. temeljnog preispitivanja. neprihvatljivo je za čovekove duhovne aspiracije. U retkim slučajevima. sva njegova nastojanja da ostvari nešto veliko. gde se uobičajeno shvatanje da je smrt prestanak individualnog postojanja slavlja pod sumnju. Prava istina. Zato čovek. posredstvom mentalnog tela. Dalje. pretpostavka o smrti kao definitivnom kraju individualnog postojanja. ili za one koji su. ona nastavlja da živi ili u suptilnom svetu. kroz svoj duhovni rad otkrili i razvili latentne sposobnosti opažanja unutrašnjih nosača svesti. Kada je upojedinjena duša inkarnirana u fizičkom telu ona živi u grubom svetu. baš kao što gluv čovek nije svestan zvukova. posmatrano generalno. Za prosečnu osobu su unutrašnji nivoi praktično ˝drugi svetovi˝. Ne postoji nikakav nepremostiv jaz između Onih i grubih aspekata prirode. iako se nadovezuju na one grublje. U svojim nevidljivim aspektima priroda se sastoji od Onih materija i sila. Posledice prevremene smrti Život fizičkog tela prestaje samo onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo predodređeno da se ispolje u toj inkarnaciji. Ako se smrt smatra konačnim uništenjem individualnog postojanja. Fini. međutim. nisu dostupni prosečnoj svesti koja opaža pomoću fizičkih čula. Njima preostaje samo da prihvate veru u besmrtnost i ništa više. sakriveni deo prirode deli se na suptilnu i mentalnu sferu. Zato je život u nosaču grubog tela samo jedna od epizoda neprekidnog postojanja upojedinjene duše. kao i sve njegove težnje ka božanskim i večnim stvarima. tada nad bestelesnom dušom. Shvatanje da se sa smrću pojedinca gasi i njegov život. Finiji aspekti prirode. pa sanskare. Kada se činom prevremene smrti zaustavi ispoljenje onih sanskara kojima je bilo namenjeno da sazru.tuge. često bez otpora pri hvata veru u besmrtnost upojedinjene duše. Nakon što odbaci svoju spoljašnju ljušturu. grubo telo. Svaka jedinka ima mogućnost da pruži univerzumu nešto jedinstveno. čak i posto napusti svoje telo. ili u mentalnom svetu. duša će napustiti grubo telo mnogo pre no što je okončala proces trošenja sanskara. dok se ostale epizode njenog postojanja odigravaju u unutrašnjim sferama. za one koji su. pod posebnim okolnostima. Celokupna priroda može se uslovno podeliti na tri dela: grubi. Malo je onih koji iz ličnog iskustva znaju istinu o besmrtnosti duše. Sanskare čije je trošenje veštački . ili pak. vidljive. čiji se glas ne može gurnuti u stranu. sa kojima su u veoma bliskom kontaktu. a ova podela se podudara sa suptilnim i mentalnim čovekovim telima. Vančulno znanje o postojanju života posle smrti je većini ljudi nedostupno. Sukob intelekta i intuicije Međutim. u suprotnosti je sa nagoveštajima ˝razborite˝ inluicije. A po završetku sukoba dolazi do celovitog. što niko drugi ne može. u trenutku smrti. čak i u slučaju da ne raspolaže neposrednim znanjem o životu nakon smrti. Tri sveta Priroda je mnogo veličanstvenija nego što to obična osoba može da pojmi posredstvom čula fizičkog tela. suptilni i mentalni svet. sanskare i dalje vrše uticaj. odbaci svoje grubo telo. Oni postoje paralelno i međusobno se prožimaju. Sukob nastaje onda kada se intuitivni nagoveštaji direktno sukobe sa manjkavim zaključkom intelekta da je smrt prestanak individualnog postojanja. opstaju i dalje. Problemi neličnog intelektualnog pristupa Nelično rasuđivanje o životu u velikoj meri štiti um od naleta tuge zbog smrti bližnjeg. to je onda nenadoknadivi gubitak za univerzum. Ali ono samo po sebi ne rešava veće probleme sa kojima se čak i nelično rasuđivanje čovekovog intelekta suočava kada razmatra posledice smrti u okviru granica svog svakodnevnog iskustva. Samoubica. kojima je bilo namenjeno da sazru u tom životu. bili svcdoci javljanja i prikazanja umrlih. čak i nakon što.

to jest duša koje su još uvek opsednute grubim svetom. propuštena kroz zatamnjeno staklo. Pakao i raj su stanja uma. obične duše nastoje da se prilagode prekidu veze sa grubim svetom i potčine se ograničenjima izmenjenih uslova egzistencije. Duša.baš kao kad svetlost. Preostaju samo um i ego sa svim impresijama nakupljenim za vreme ovozemaljskog života. nije svesna svoje suptilne sredine. zovemo raj i pakao. doživljavaju kroz medijum grubog tela. proces misaone retrospekcije zemaljskih iskustava kroz oživljavanje sanskara vezanih za zemaljski život. Smrt kao interval između prethodne i naredne inkarnacije U normalnim slučajevima. zagrobni život ostalih duša je mnogo lagodniji. odnosno patnje. bestelesna duša može osećati toliko snažnu želju za ispijanjem alkohola da mora pribeći neprirodnim metodama u cilju da je zadovolji. Iako duša istovremeno koristi i svoja viša tela. Neodoljiv poriv bestelesne duše U tim slučajevima. Kada duša odbaci svoje fizičko telo. subjektivno. na primer. Isto tako. smrt nastupa onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo potrebno da sazru. što ishoduje u ponovnom oživljavanju i buđenju zemaljskih impresija i njima odgovarajućih doživljaja. pakao i raj su samo iluzije u okviru šire Iluzije. svoju žudnju da doživi grubu manifestaciju okrutnog besa ostvariće posredstvom nekoga ko je sklon ispoljavanju besa u grubom svetu. trudeći se da što duže održe kontakt sa grubim svetom. njihov intenzitet se . međutim. Za razliku od navedenih izuzetaka. Za vreme zemaljskog života se želje. svest duše usmerena je na ove impresije. nastavljaju svom snagom da dejstvuju čak i u zagrobnom životu. što umanjuje njihovu snagu. Želje i iskustva se u posmrtnom stanju intenziviraju I u stanju pakla i u stanju raja želje postaju mnogo intenzivnije obzirom da im vise nije potrebno da se ispolje posredstvom grubog tela. njena svest je. ona je uronjena u totalnu subjektivnost i obuzeta je proživljavanjem zemaljskih impresija. zadovoljstvo i bol doživljavaju se mnogo intenzivnije nego za zemaljskog života. utisci o iskustvima grubog sveta ostaju u mentalnom telu i nastavljaju da se ispoljavaju u polusuptilnom svetu. kao i prateća zadovoljstva i patnje. One tonu u subjektivno stanje gde otpočinje jedan novi proces. ona potpuno raskida sve veze sa grubim svetom. Njome započinje interval između dve inkarnacije. jer je svest o tome uslovljena postojanjem fizičkog tela. postane prigušena. njegove želje i doživljaji izgube na intenzitetu. te tako strahovito žudi za grubim stvarima da pokušava da ispuni svoje želje posredstvom grubih tela inkarniranih duša. Ovakva subjektivna stanja pojačanog zadovoljstva. U intervalu između smrti i naredne inkarnacije. ponajviše zaokupljena grubim telom. Stanje pakla i stanje raja U životu nakon smrti. a kada napusti fizičko telo. Dok čovek boravi u fizičkom telu.zaustavljeno. Tako procesi svesti bivaju zatomljeni ovim dodatnim grubim velom. jer neprirodnim zadovoljavanjem grubih želja posredstvom onih koji su još uvek inkarnirani. Tako. i tako se zadovoljiti. Kada pronađe nekoga ko je prikladan medijum za ispijanje alkohola u grubom svetu. Ovakve duše neprekidno vrebaju priliku da muče inkarnirane osobe koje poseduju slične sanskare. a ne stvarna mesta. Reinkarnacija i karma II Odeljak II Pakao i Raj Subjektivnost posmrtnog života Posle smrti prosečna duša više ne poseduje svest o grubom svetu. Premda dolazi do gubitka svesti o grubom svetu. one nanose i sebi i njima mnoge nepotrebne patnje. imaju veliki značaj za upojedinjenu dušu. Smrt je zapravo period odmora i privremenog povlačenja iz grube sfere. U životu posle smrti. I mada. životnost i intenzitet . U poređenju sa ovim unesrećenim dušama. u povoljnom trenutku će zaposesti njegovo fizičko telo. u toku života na zemlji. Uporedo sa željama intenziviraju se i doživljaji vezani za njihovo ispunjenje ili neispunjenje. svako zadržavanje veze sa grubim svetom predstavlja ozbiljnu prepreku prirodnom toku daljeg života duše. bestelesna duša oseća neodoljiv poriv ka grubom svetu. Duše koje su postale žrtvom jednog tako teškog stanja mogu se doista smatrati vrlo nesrećnim. usled čega duša koja je napustila telo i dalje silno žudi za stvarima grubog sveta.

iscrpljuje se u telesnim senzacijama. stanja vezanosti. odnosno neispunjenje grubljih želja. još na zemlji uživao u raju. Zamišljanje zanosne muzike je zamena za vibracije fizičkih zvukova u gruboj sferi. njihovo zamišljanje može jedino da ishoduje u intenziviranom doživljaju patnje. U rajskom stanju se ništa ne preprečava između želja i njihovog ispunjenja. Na primer. količina i intenzitet nagomilanih impresija. tada čovek dospeva u stanje raja. čije se ispunjenje postiže posredstvom razmišljanja i imaginacije. ona će moći to zadovoljstvo sebi da priušti jednostavno razmišljajući o njoj. uz pomoć imaginacije. o tome odlučuje priroda. Vreme u polusuptilnom svetu Oba stanja su. ovakva imaginativna ispunjenost je neuporedivo veća. bio sasvim gluv. važno je . Zato one ne donose osećaj ispunjenosti nalik onome koji je prisutan kod finijih želja. intenzivno uživa u svojim sopstvenim kompozicijama. i kod finih želja (kao što je želja za slušanjem muzike) postoji element želje za čulnim kontaktom sa fizičkim zvucima. Svako zamišljanje grubih objekata služi da se naglasi potreba za njihovim posedovanjem. konkretan. no ipak je bio u stanju da. Mada vreme polusuptilnog sveta nije isto što i vreme grubog sveta. posesivnim i prianjanjajućim za fizičke stvari. Takve grublje želje proizvode stanje pakla. Međutim. bez obzira da li je On fizički prisutan ili ne. ovde zvuči nisu bitni zbog njih samih. i da ga prati telesna reakcija. na primer. Posle smrti. Kao što u grubom svetu grube želje donose više patnje no radosti. već zbog njihovog svojstva da Izraze lepotu. tako i u životu posle smrti. Koliko će ona trajati. međutim. ako duša poželi da čuje veličanstvenu muziku. Organske senzacije fizičkog tela igraju presudnu ulogu u iskustvima vezanim za grublje želje. ne osvrćući se na razumsku i moralnu opravdanost čulne opsednutosti. ne uživa u dobroj besedi zbog čulnog doživljaja zvuka. Ali kada u zagrobnom životu. neke osobe razviju sposobnost da zadovolje želje bez posredovanja grubog tela. ne protiče na isti način kao što protiče u grubom svetu. Zadovoljstvo koje proističe iz razmišljanja o muzici mnogo je snažnije od zadovoljstva koje osoba oseća dok u zemaljskom životu sluša fizičke zvukove. Telesne senzacije grnbih želja U finijim željama. Kod grubljih želja je najvažnije da doživljaj prisvajanja fizičkih objekata bude stvaran. u stanju raja. ponovno oživljena iskustva vezana za grublje želje čine da patnja prevagne nad radošću. Tako čovek dospeva u stanje pakla. figurativno rečeno. Naravno. podložna ograničenjima oprečnosti bola i zadovoljstva. Raj na zemlji Čak i u zemaljskoj sferi postojanja. Želja se ispunjava samim razmišljanjem o željenom predmetu. doživeti sreću razmišljajući o Njemu. Kroz njih upojedinjena duša svoje postojanje u grubom telu oseća življe nego kroz iskustva finijih želja. Razlika između grubih i finih želja Za razliku od finijih želja. Međutim. Isto tako će osoba koja s ljubavlju meditira o Voljenom. ispunjenje Želje ne zavisi. zahvaljujući pojačanoj subjektivnosti stanja svesti. Patnja pakla i blaženstvo raja Skoro čitav smisao iskustava vezanih za ispunjenje. Pošto grubi objekti grubih želja nisu dostupni u polusuptilnom svetu. na primer. Grublje žeije kao što su požuda. On je. kao u gruboj sferi. Čovek. već da bi upio njenu intelektualnu dubinu i emotivnu snagu. preovlada radost. postoje sa svesti podignut spoljnji sloj koprene grubog tela. oživljavanjem iskustava vezanih za finije želje. ispunjenje putem misli ili osećanja uvek je na dohvat ruke. Radi se o tipično zemaljskim željama. Betoven je. od posedovanja predmeta želje. spadaju u ovaj tip želja. Ispunjenje želja putem misli U stanju koje zovemo raj. Grube želje daju stanje pakla Neke želje neposredno se tiču posedovanja i asimiliranja grubih stvari kroz grubo telo. njega strogo određuju impresije prikupljene za vreme boravka u grubom svetu. konkretni čulni oseti igraju sporednu ulogu. proždrljivost ili žudnja za alkoholom i drogama.srazmerno poveća. U takvim željama prevagu imaju Čulne senzacije i telesne reakcije. grube želje su usmerene na čulne doživljaje. Vreme u polusuptilnom svetu. Za grube želje je karakteristično prisvajanje i asimilacija grubih objekata.

oprinose životu prosvećenosti i radosti koja preovlađuje u stanju raja. Na zemlji je svest većine ljudi. kao što su idealističke aspiracije. kada ispune svoju namenu u životu upojedinjene duše . čovek lakše i uspešnije sagledava njihovu prirodu. grozničava užurbanost zemaljskog života. ostaje samo da se pristupi podrobnom proučavanju uz pomoć filma koji će se projektovati na ekranu subjektivne svesti. svest je. proživljavajući impresije koje su ostavile za sobom. Njihovo trajanje zavisi od trajanja i prirode iskustava duše za njenog života u fizičkom telu. strogo određen načinom života koji je bio vođen na zemlji u fizičkom telu. stanje raja i stanje pakla su sredstva koja pomažu da se asimiluju iskustva stečena u razdoblju zemaljskog života. dobrostivost prema bližnjima i sve emocije koje to prate. Finije želje. A u narednoj inkarnaciji one će postati integralni deo intuitivne prirode aktivne svesti. preciznije rečeno. Sa tog stanovišta pakao i raj ? zagrobnog života su senka čovekovog zemaljskog života. samo uvećavaju obmanu i patnju koja preovlađuje u stanju pakla. uveličanih doživljaja koje duša ponovo prolazi u posmrtnom životu.su samo instrumenti . okrenuta spolja i u budućnost. Ona je zaokupljena mogućnošću da u sadašnjosti ili budućnosti ispuni i zadovolji svoje sanskare. Zemaljski život je već ulovljen na filmskoj traci uma. afinitet za umetnost i nauku. U zagrobnom životu se svest ljudi nalazi u subjektivnom i retrospektivnom stanju. koja pritom neće imati nikakvih sećanja na događaje iz prethodne inkarnacije. Okončanje stanja pakla i stanja raja Baš kao što zvuk zabeležen na gramofonskoj ploči utihne nakon što igla prođe sve brazde. Intuicija je rezultat prošlih iskustava. Lekcije naučene kroz svojevrsnu refleksiju i popis iskustava u mentalnom telu proživljavaju se kroz patnju ili sreću pojačanog intenziteta. Svesti se u posmrtnim stanjima pruža prilika da na miru. Sa nestankom onih sanskara koje čoveka teraju napred. Analogija sa filmskim zapisom U životu posle smrti. kao neposredna reakcija na životne situacije koje se menjaju iz časa u čas. do kraja pregleda zapis o svom zemaljskom životu. Oživljavanje impresija Grublje čulne želje. Bilo bi to prosto ponavljanje onoga što se već jednom dogodilo. oslobođenim žurbe i potrebe za hitrom akcijom. U jednom dubljem smislu sva iskustva zemaljskog života . javljaju se mnogo živopisnije nego za vreme zemaljskog života. Istine koje je um apsorbovao u posmrtnom životu u sledećoj inkarnaciji postaju sastavni deo urođene mudrosti. Razvijena intuicija je sređeno zgusnuto znanje. kao što su požuda i njeni emocionalni nusprodukti .ona prestaju. kao i ljubav i osećanje bliskosti sa drugima . Retrospektivno istraživanje zemaljskog života Međutim. Isto kao što je melodija koja se čuje sa gramofonske ploče onakva kakva je prvobitno utisnuta na ploči.mržnja i ljutnja. biva zamenjena jednim opuštenijim raspoloženjem. tako je i kvalitet intenziviranih. koja je njihov početni kapital u zemaljskim poduhvatima i istraživanjima. tako i stanje pakla i stanje raja prestaju onda kada svest prođe sve utiske koje je ponela sa sobom iz života na zemlji. Sećanja na životni zemaljski put i kroz njega stečena iskustva. nešto kao dodatak na opremu psihe.napomenuti da su stanje raja i stanje pakla daleko od toga da budu trajna. Asimilacija zemaljskih iskustava Prema tome. pod pritiskom neistrošenih sanskara. kao što je slučaj sa svim prisećanjima. U tom stanju većina duša ponovno doživljava iskustva stečena tokom zemaljskog života.zajedno sa procesima pregledanja i sređivanja istih iskustava u zagrobnom životu . prethodno pročišćeno kroz raznorazna iskustva sakupljena tokom prošlih života. ona je otkrivanje nečega što je u prikrivenom stanju već bilo u posedstvu duše. ukoliko bi se posmrtni život pojedinačne duše sastojao samo od pukog misaonog ponavljanja zemaljske prošlosti. a upojedinjena duša će tako započeti svoju narednu inkarnaciju u fizičkom telu obogaćena prethodnim naravoučenijima. u najvećoj meri zaokupljena ponovnim pregledanjem i procenjivanjem vrednosti i značaja prošlih iskustava. Kada se iskustva intenziviraju. stanja raja i pakla ne bi imala nikakav naročit smisao. Raj i pakao i oslobađanje intuitivne mudrosti Razne duše započinju svoju zemaljsku karijeru s različitim stepenom intuitivne mudrosti.

To je umnogome gore čak i od lične tuge čiji je uzrok nečija smrt. Kada se seti. Reinkarnacija i karma III Odeljak III Postojanje i sećanje na prošle živote Mostovi rađanja i smrti Osobe koje imaju direktan pristup natčulnim istinama u vezi sa životom duše i njenim reinkarnacijama. Rađanje i smrt imaju podjednak značaj za uzvišeniji život duše. još od samog početka stvaranja. tako ne sumnja u svoje prošle inkarnacije. naročito ako su učestali. Nepoznate osobe koje se pojavljuju u snovima najčešće su upravo one osobe sa kojima se snevač susretao u bivšim životima. Javljanje sećanja na prošle živote Broj osoba koje se mogu setiti svojih prošlih života zanemarljivo je mali u odnosu na veliku većinu koja je toliko duboko ogrezla u sferu grube egzistencije da čak ni ne naslućuje postojanje natčulnih činjenica. ona dobija i nov mozak. znaju daje takozvano rođenje samo inkarnacija upojedinjene duše u gruboj sferi. gledano sa individualnog stanovišta pravednosti. Pravo sečanje na prošli život je jasno. u san procure neke scene iz prošlih života koje se u kontekstu sadašnjeg života ne mogu objasniti.postepenog razvoja intuitivne mudrosti koju je duša oduvek. U svesti se. Snevač. zahvaljujući svojoj sposobnosti da ne zamagljeno opažaju stvari. Posledica sticanja novog mozga Još je manje onih koji imaju direktan pristup istini o reinkarnaciji. Oni naprosto govore da su se u rad imaginacije umešale informacije koje potiču iz prošlih života. vidi u snu nekoga koga ranije nikada nije sreo. Sve dotle dok je svest sputana fizičkim telom i moždanim procesima. A ono što važi za zemaljski život i iskustva tokom života na zemlji. pod normalnim okolnostima. nego onih koji imaju direktan pristup istini o besmrtnosti individualne duše. važi i za stanja pakla i raja u posmrtnom životu: oni su sastavni deo putovanja upojedinjene duše. Međutim. osoba više ne sumnja u to da je u nekoliko ranijih života živela u društvu mnogih drugih osoba. Sećanje na prošle živote Retke su prilike kada. Otvorenost da se prihvate dublja objašnjenja Čovekov um sklon je da prema životu zauzme stav prepun gorčine. Neprekinuto trajanje duše prelama se kroz dve najvažnije tačke: rođenje i smrt. a međufaza između smrti i ponovnog rođenja potrebna je isto koliko i međufaza između rođenja i smrti. U mentalnom telu individualne duše nalaze se očuvana sećanja na sve prošle živote. nailazi na nepremostivu prepreku pošto uvidi da na ovom svetu vrli povremeno duboko pate. kojoj je na kraju suđeno da dopre do Izvora svih stvari. Kao što ne sumnja u već proživljeni deo sadašnjeg života. čovekov um poseduje i urođenu sklonost da povrati čvrstu veru u vrednost i razložnost života i vremenom će prihvatiti ona objašnjenja koja su u skladu sa dubljim duhovnim težnjama i zakonima. mogu javiti samo sećanja 12 sadašnjeg života. nastupiće konflikt između pogrešnih pretpostavki i onoga što nalaže razborita intuicija. naizgled se kosi sa racionalnošću i pravednošču celokupne šeme univerzuma. Na svu sreću. To su mostovi preko kojih život prelazi iz jednog u drugi tip postojanja. uprkos otporu mozga. takvi snovi. posedovala u latentnom obliku. a funkcionisanje normalne budne svesti u bliskoj je vezi sa moždanim procesima. To je zbog toga što novi mozak ne dopušta da u njega prodru sećanja na iskustva koja su sticana posredstvom drugih mozgova u nekim ranijim životima. ali su nedostupna svesti prosečne osobe jer su obavijena gustom koprenom. prožet okorelim cinizmom. ne mogu se smatrati opipljivim pokazateljima prošlih života. dok rđavi imaju na raspolaganju sve pogodnosti ovoga sveta. ili u onima koji misle daje sa rađanjem tela otpočelo njihovo postojanje. na primer. naviranje ovakvih . ukoliko ne raspolaže dubljim tumačenjem ove pojave. Nepravedna raspodela sreće i nesreće u od nosu na materijalna bogatstva. Svako ko želi da vidi život kao otelovljenje večne i božanske namere. Ono što nalaže intuicija U onima koji smatraju daje smrt okončanje individualnog postojanja. pouzdano i postojano koliko i sećanje iz sadašnjeg života. Kada duša obuče novo fizičko telo.

imati sećanja na prošle živote ukoliko nije dovoljno napredovala u duhovnom pogledu. Mudro korišćenje oživljenih sećanja Samo duhovno pripremljenu osobu oživljavanje sećanja na prošle živote neće uzdrmati. Može se reći daje čitav problem čovekove emancipacije u stvari problem oslobađanja od prošlosti . Zaštita od komplikacija Kada bi čovek koji nije dovoljno duhovno uznapredovao. pouzdana i jasna sećanja na prošle živote mogu se javiti i tragačima koji tek prolaze kroz unutrašnje nivoe svesti i koji još uvek nisu postigli spiritualnu savršenost. tada bi mu se život strahovito iskomplikovao. I ukoliko bi nastavila da prianja. njegova svest nije izložena konfuziji koja bi nastala ukoliko bi on pri određivanju svojih akcija i reakcija morao uzimati u obzir još i činjenice iz prošlih života.sećanja je uslovljeno ograničenjima mozga. Uslovi za povratak sećanja Oživljavanje sećanja na prošle živote može da protekne bez konfuzije i gubitka ravnoteže samo onda kada je osoba dospela u stanje neželjenja i izgubila osećaj za ˝moje˝ i ˝tvoje˝. bio dodatno opterećen sećanjem na bezbrojne prošle živote. neumoljivo oblikuje postojeće životne okolnosti. a ne na osnovu prošlosti. Jer može se dogoditi da osobe koje je nekada smatrala svojima. ustvari nije tako. Iz više razloga znanje o prošlim životima nije nužno za napredovanje na stazi duhovne evolucije. kao na pozornici. Sva zbivanja iz pređašnjih života igraju nesvesnu. To što se čovek ne može setiti svojih prošlih života u prvi mah izgleda kao velika šteta. zahteva i isteruje svoje. Za duhovni razvoj bitno je živeti u svetlosti najviših ljudskih vrednosti spoznatih intuicijom. pošto je saznala dublje istine o svekolikom jedinstvu života i prozrela iluzornost sve tovnih zbivanja. Tek kada se svest oslobodi ograničenja koja joj nameće mozak. što mu dopušta da srazmerno lako odredi pravac i smer svog delovanja na osnovu onog što otkriva u postojećem životu. u mnogim slučajevima. stvorila bi i sebi i drugima neviđene komplikacije. Ovo nipošto ne znači da su sve njegove akcije u potpunosti određene iskustvima stečenim u postojećem Životu. ili da ona polaže pravo na nekoga. izuzimajući retke i izuzetne slučajeve. duhovno zrela osoba može hladnokrvno da prosuđuje i pravilno i mudro iskoristi novostečeno znanje.koja. Čak i sećanja iz sadašnjeg života. u slučaju ljudi vezanih za točak rađanja i smrti. Oslobođena je ideje da neko polaže pravo na nju. nego će joj pružiti mogućnost da pomogne i drugima na stazi. pristiglo u vidu sećanja na prošle živote. To ne samo da će joj pomoći da. njegov um mora da bude očišćen od posesivnosti svake vrste. usmeravajući ih u svetlosti znanja o njihovim prethodnim životima. Njemu. Njenu svest će jednog trenutka preplaviti velika količina informacija u vezi sa njenim inkarnacijama i inkarnacijama drugih ljudi koji su sa njom bili povezani u prošlim životima. Uprkos stvarnom uticaju koji imaju prošli životi ostaje činjenica da sve dok je čovek zaštićen od oživljavanja sećanja. Iz njenog uma su iščezle sve zapletenosti i zamke ličnog ega. stalno menjaju uloge. neiskvarene ljubavi. Ona jednako spokojno gleda na sve svoje stare prijatelje i neprijatelje. kao i iz sadašnjeg života. Da bi poklonik mogao da se nosi sa uznemiravajućim sećanjima na prošle živote. Te prirodne mere predostrožnosti osiguravaju nesmetanu duhovnu evoluciju upojedinjene duše. Stepen do kojeg je stigla u odbacivanju ograničenja je takav da je postala sasvim objektivna i prema rođacima i prema ostalim osobama iz svojih prošlih. Jedino tada će takva sećanja za nju biti korisna. Doduše. No. Našao bi se u čudu. u sadašnjem životu pripadaju nekom drugom. svesnim karmičkim prilagođavanjem dalje napreduje na duhovnoj stazi. A to podrazumeva određeni stepen neprianjanja i razumevanja koji poseduju samo duhovno uznapredovale individue. Duhovna priprema Spiritualno zrela osoba se nalazi u stanju neželjenja i ispunjenosti neličnom ljubavlju. . međutim. zbunjen obiljem scena u kojima osobe. predstavljaju prepreke ispunjenju duhovnih zahteva koje čoveku nameću promenljive životne situacije. Događaji i osobe mu se javljaju u jasno definisanom i ograničenom kontekstu. Gubitak sećanja na prošle živote ne utiče na duhovni razvoj Osoba ne može. ali opipljivu ulogu u određivanju njegovih akcija i reakcija. Tek kada ostvari stepen čiste. moguće je oživeti i integrisati sećanja na prošle živote koja su sva uskladištena u mentalnom telu. nije namenjeno da se suoči sa takvom zbrkom jer je zaštićen od sećanja na prošle živote.

može reći da se diferencijacija polova javlja još na nivou biljaka i drveća. javljaju tek u kasnijim fazama evolucije. ljudska bića takođe bivaju podvrgnuta polnim razlikama. Prepreke stvorene u prošlosti sada su u domašaju svesti i mogu se razumno i pažljivo otkloniti. Polnost oblikuje psihu Kod životinja polnost ne samo da se izražava kroz različite telesne aktivnosti. U evoluciji polne dualnosti. mudri Učitelji prestaju da se interesuju za prošle inkarnacije. duša dospeva do pune svesti i snage u svojoj poslednjoj životinjskoj formi. Biljke nisu svesne svoje polnosti jer njihova rudimentarna svest ne uočava razlike među oblicima. Učitelj pokreće poklonika sa tačke na kojoj se ovaj zaustavio u eksperimentisanju i istraživanju u prošlim životima. Kontakt između muškog i ženskog pola kod biljaka i drveća (usled pričvršćenosti za podlogu) uspostavlja se posredno preko vetra. Nasleđujući i svoja tela i svoju svest od visoko razvijenih životinja. dostupne su nezamagljenom opažanju Savršenog Učitelja. a sa druge. Pre nego što se inkarnira u prvu ljudsku formu. suočavajući se svesno sa istorijom njihovog nastanka. Kod ljudi je polnost u toj meri razvijena da više ne utiče samo na telo. Sve ove činjenice. biljke se nalaze u sredini između mineralnog sveta u kome nema polnih razlika i ptica i životinja gde su se te razlike u potpunosti uobličile. Polnost u podljudskim oblicima U mineralnom carstvu ne postoje polne razlike. duhovni razvoj biva znatno ubrzan. Dualnost i evolucija pojavljaju se sa nastankom upojedinjene duše. koju potom odbacuje da bi preuzela ljudsko telo. postaje integralni deo svesti. ne može se reći da postoje ikakve polne razlike jer svest sveta flore još nije obojena polnošću. Reinkarnacija i karma IV Odeljak lV Specifični uslovi inkarnacije Razlike u polovima kao specifičan vid dualnosti Upojedinjena duša ima svoj koren u beskonačnom. ali sa stanovišta njihove svesti. već je to duboko ukorenjen faktor koji utiče na životinjsku svest. Čovek tada može da odveže čvorove koji su ga držali privezanog za svetovne stvari. Njihovo znanje o prošlosti služi im za pravilno vođenje svojih učenika. bezobličnom. Seks je. tako i duhovne prirode. koja ga je do tada sputavala. U biljnom svetu pojavljuju se razlike medu polovima sa posebnim biološkim funkcijama. u muškom ili ženskom obličju. s jedne strane je centar svesti. Čovek ima manje mogućnosti da pogreši. Reinkarniranju upojedinjene duše kroz ljudske forme prethodi njeno uzastopno inkarniranje u podljudskim formama. Težina. Nerazgovetna intuicija biva dopunjena razložnim činjenicama.Prednosti prirodnog povratka sećanja na prošle živote Nakon što se sećanja na prošle živote jave. Sve osobenosti poklonikove duhovne staze određuju upravo događaji iz prošlosti. mada se neki posebni oblici dualnosti. Znanje o prošlim životima Kada postignu duhovno savršenstvo. koji koristi svoje znanje da bi pospešio i ubrzao njegov spiritualni napredak. specifičan izraz životne energije i telesnog privlačenja koji podrazumeva razlikovanje oblika. smatrajući ih nevažnim činjenicama svetovnog postojanja. nedokučive za poklonika. Uz pomoć obuhvatnijeg i preciznijeg znanja lakše i brže se rešavaju problemi kako svetovne. Njegova duhovna evolucija dospeva do tačke na kojoj neosvešćena prošlost. Ona suštinski utiče i na psihu. pčela itd. koji je izvan svih oblika dualnosti ili evolucije. Stoga se. Gde god je subjekat i objekat. sa stajališta evolucije formi. . tu je i dualnost . te specifičnu vezanost psihe za oblike. Ukoliko se i posluže svojim znanjem o prošlim životima neke osobe. njegovo okruženje. koja sada teži da se izrazi posredstvom tela. kao što je razlikovanje polova i privlačenje zasnovano na polnosti. bespolnom i nedeljivom biću Boga.odnosno. oni to čine samo da bi pomogli toj osobi na stazi do večne Istine. pak. ma kako prigušen i nejasan bio. odnosno lakoća njegovog kretanja stazom zavisi od načina na koji je tragao za najvišom Istinom u prošlim životima. od prepreka ili srećnih okolnosti koje su pratile njegova ranija dela. na primer od majmuna. pa je veća verovatnoća da će preduzeti najbolju moguću akciju da bi došao do željenih rezultata.

inferiorno ili ravnopravno. Valja imati na umu da ta razlika ima veze samo sa prošlim inkarnacijama i sanskarama. Reinkarnacija i karma V Odeljak V Neophodnost muške i ženske inkarnacije . tako da istočnjački um oseća spontaniju težnju za Bogom. te da li duši odgovara život kakav se vodi na istočnoj ili na zapadnoj hemisferi. baš kao što današnja prosečna žena na Zapadu više naginje spiritualnim idealima od prosečnog muškarca. moraju doći na svet posredstvom njega. a posle toga se inkarnirala na Zapadu. u pogledu spiritualnih ili materijalnih pitanja. Događa se. a njihova duhovna skromnost je bila takva da su se prema svojim muževima ophodile kao prema bogovima. Prednost ženskog obličja sastoji se u tome što Sadgurui. i mada živi na Zapadu. Istok se danas razvija više u spiritualnom no u materijalnom pravcu.Muške i ženske inkarnacije Pošto postigne ljudsko obličje. i mada živi na Istoku. iznad takvih razlika. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila dok je bila inkarnirana na Istoku. dok inkarnacija na Zapadu nosi sa sobom jaču težnju za materijalnim životom nego inkarnacija na Istoku. Nekada davno su žene Istoka bile hrabre i obrazovane. duša se po pravilu više ne vraća u životinjski oblik. Prednost muškog obličja sastoji se u tome što ga preuzima većina Sadgurua. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila tokom svog života na Zapadu. mora da iskusi i materijalni i spiritualni vid života. a daje duša. Potrebe za daljim napredovanjem duše određuje priroda nataloženih sanskara. geografskih i telesnih obeležja njene inkarnacije. Dok žene mogu biti sveci i Sadgurui. Odlike određene inkarnacije ne zavise samo od pola inkarnirane duše. Nijedna žrtva učinjena za sreću i blagostanje njihovih muževa nije im bila prevelika. Sada prosečni muškarac sa istočne hemisfere gorljivije stremi duhovnim idealima od prosečne žene. a žena koja živi na Istoku razlikuje se od žene koja živi na Zapadu. Osobenosti neke inkarnacije određuju sanskare Opšte prednosti i nedostatke jedne inkarnacije uvek određuju specifične sanskare koje je duša prikupila u prošlosti. odnosi prema suprotnom polu naizmenično superiorno. Inkarnacija na Istoku nosi sa sobom jaču težnju za spiritualnim životom nego inkarnacija na Zapadu. pa zapadnjački um spontanije teži intelektualnom i umetničkom izrazu. One se menjaju u skladu sa vremenskim razdobljima i prema tome da li se inkarnacija odvija na Istoku ili na Zapadu. energičniji i naginju materijalnim stvarima više nego žene. što zavisi od vremenskih. Muškarac koji živi na Istoku razlikuje se od muškarca koji živi na Zapadu. U nekim istorijskim razdobljima su muškarci aktivniji. Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Zapadu a potom se inkarnirala na Istoku. duša prolazi kroz nebrojene inkarnacije u ljudskom obličju. da evropska duša preuzme na sebe formu Hindusa ili hinduska duša formu Evropejca. pa čak i Avatar. Kada jednom postigne status ljudskog bića. Avatar se uvek pojavljuje u muškom obličju. A Zapad se. sama po sebi. Ali duša. pre no što se oslobodi opterećenja podeljenog života. na primer. Prema tome. slučajevi nazadovanja u podljudske oblike ekstremno su retki. ove nataložene sanskare određuju da li će se duša inkarnirati na Istoku ili na Zapadu. Istorijska razdoblja Mogućnosti koje pružaju muške ili ženske inkarnacije nisu strogo utvrđene. već i od vremenskog razdoblja inkarnacije. Zato se ista duša mora inkarnirati kako na Istoku tako i na Zapadu. Ljudska obličja mogu biti muška ili ženska u zavisnosti od sanskara i spiritualnih po treba duše. U drugim razdobljima je upravo obrnuto. ona će voditi život u skladu sa zapadnjačkim modelom života. u celini gledano. Interesantno da se jedna ista duša. vodice život suštinski usklađen sa istočnjačkim modelom življenja. u muškom ili ženskom obličju. razvija više u materijalnom no u spiritualnom pravcu. Istok i Zapad Uopšteno rečeno. Promena hemisfere Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Istoku. u ovom ili onom vremenskom razdoblju.

koji nije u saglasnosti sa telom. Pošto ostatak uma biva potisnut i neispoljen u nesvesnom. U svemu tome je najinteresantnija činjenica da će se jedna ista duša naizmenično isticati osobinama volje i racija. Težnje svojstvene suprotnom polu uglavnom se potiskuju u nesvesni deo uma. Kako dolazi do vezivanja za suprotni pol Poistovećenje sa telom povlači za sobom i poistovećenje sa polom. žensko ime često prethodi muškom: bhakte (poklonici) Rame ili Krišne. Ovakav pokušaj da se pronađe zamena za sopstvenu necelovitost unapred je osuđen na neuspeh. u pevanjima u kojima se iskazuje privrženost Avataru. Da bi stekla bogato iskustvo. u svom neznanju. Kod muškarca su po pravilu naglašeniji volja i racio. u svesnom delu uma javlja se osećaj nepotpunosti uporedo sa čežnjom da se ta nepotpunost dopuni vezivanjem za osobu suprotnog pola. njeno iskustvo bilo bi jednostrano i nepotpuno. ne mogu se tako lako naučiti u ženskim. Um zadržava iskustvo prošlih inkarnacija Sva stečena iskustva muških i ženskih inkarnacija ostaju u umu. oba pola imaju jednaku vrednost. i preuzimaće čas jedno. Dualnost se da prevazići samo apsolutnim razumevanjem. a muškarci su superiorniji od žena u stvarima volje i racija. ne samo zbog toga što proizilazi iz identifikacije sa telom. dok se ženske sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. ona će naizmenično preuzimati brojna muška i ženska obličja. U stvarima srca su žene obično superiornije od muškaraca. pošto nisu u skladu sa telesnim polom i ne mogu se telesno ispoljiti. sve dok ne ostvari svestrani razvoj. Tako u igru ulazi samo onaj uski deo uma koji je u skladu sa polnim obeležjima tela. Kada duša preuzme žensko telo. može se reći da seksualno privlačenje označava težnju uma da se ujedini sa svojim nesvesnim delom. duša mora da prođe i kroz muške i kroz ženske inkarnacije.uključujući dualnost koja se temelji na polnosti. čas drugu osobinu. Muškarci se ističu svojom sposobnošću jasnog rasuđivanja i nepokolebljivom namerom. Posmatrano sa tog stanovišta. dok se muške sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. Stupanje u vezu sa osobom suprotnog pola je znak da potisnuti deo uma. neprianjanjem za suprotni pol. Kad bi se duša inkarnirala samo u muškom ili samo u ženskom obličju. nego što na kraju tu identifikaciju još više naglašava.Prednosti muške odnosno ženske inkarnacije lako mogućnosti koje pruža svaki pol variraju u zavisnosti od razdoblja i mesta inkarnacije. Jedinstvo subjekta i objekta ne može se postići ukoliko neki vid ili činilac objekta nije obuhvaćen ranijim iskustvom. Razumevanje kroz neprianjanje Duša koja se trudi da. Duša će nastaviti da razvija čas jednu. muške sklonosti ostaju pritajene. Upravo zbog sposobnosti žena da vole na taj način. sama po sebi. stvarajući veštački jaz sa telom suprotnog pola vezujući se za njega kroz privrženost i težnju za posedovanjem. kada duša preuzme muško telo. nastoji da se na neki način izrazi kroz drugo biće. nadoknadi razdvojenost do koje je došlo zbog identifikacije sa telesnim polom. prevaziđe razliku medu polovima. jer jedino tako može doći do spoznaje da je ona. a lekcije koje se lako uče u ženskim inkarnacijama. Premda postoje razlike između specifičnih prednosti koje pruža svaki pol zasebno. na primer. Seks je zapravo pokušaj svesnog uma da. u zavisnosti od toga da li je inkarnirana u muškom ili ženskom obličju. krenula je . čas drugo obličje. odnosno kvalitetima srca. Isto tako. a razumevanje ostaje nepotpuno sve dotle dok obuhvata samo jednu suprotnost. ženske sklonosti ostaju pritajene. duša počinje da ispoljava psihološke tendencije primerene svom polu. ne mogu se lako naučiti u muškim. Jedinstvo subjekta i objekta Pre nego se duša oslobodi svih sanskara. pevaju o ˝Sita-Rami˝ ili o ˝Rada-Krišni˝. Lekcije koje se lako uče u muškim inkarnacijama. Nakon što se identifikovala sa određenim telom. a to se naročito odnosi na razlike između polova. iznad svih oblika dualnosti . U stanju su da intenzivno vole i spremne su da za voljenog podnesu svaku žrtvu. Muške i ženske inkarnacije su podjednako neophodne Muška i ženska inkarnacija su podjednako važne za Samospoznaju i ne bi bilo ispravno smatrati da je jedna važnija od druge. Za žene se može reći da se ističu kvalitetima srca. svaki pol raspolaže i nekim specifičnim karakteristikama koje omogućavaju širenje iskustva u specifičnim pravcima.

Zakon karme i način njegovog delovanja se ne može do kraja razumeti ukoliko grubo telo i grubi svet shvatimo kao jedine činjenice postojanja. Uzastopne inkarnacije individualne duše dobijaju puni smisao samo kada se sagledaju u svetlosti delovanja zakona karme. pošto one naglašavaju neprirodnu vezanost i poistovećenost sa telom. a biva oživljena u slučaju naprednih duša . koje je neprekidno prisutno u svim životima duše. oblikuje svoju budućnost. jer. Cilj muških i ženskih inkarnacija istovetan je sa ciljem čitave evolucije: da duša dospe do svog nepodeljenog i nepodeljivog postojanja. Akcije iz prošlih života su uslovile okolnosti sadašnjeg života. Unutrašnja celovitost mora se ostvariti nadvladavanjem polnih razlika. Suština iskustava u vezi sa muškim i ženskim oblicima shvatljiva je i dostupna samo onim tragaocima koji su prevazišli seksualne razlike. Osobenosti uzastopnih inkarnacija dosledno i pouzdano su utvrđene racionalnim zakonom. već nastoji da.već i zakon uzroka i posledice koji se ispoljava kao delovanje karme. putem imaginacije. pričaju kao žene. Kada upotpune svoje unutarnje razumevanje relevantnih činjenica vezanih za pol. jer su se oslobodili sputavajući!! opsesija karakterističnih za imaginaciju opterećenu seksom. već osećaju da su iznad polnih razlika. Nadilaženje polne dualnosti ne znači nadilaženje dualnosti u celini. I obratno. mnogo širi problem sveukupne dualnosti. jer se neprianjanjem otklanja barijera imaginacije opterećene seksom.stazom unutrašnjeg razumevanja suprotnog pola. na primer. Neprianjanje za obličje suprotnog pola dovodi do istinskog razumevanja iskustava vezanih za suprotan pol. Njih više ne dotiču ograničenja vezana za pol. pri čemu veliki broj sanskara koje nagone dušu da se poistoveti sa telom. dopre do muškarčevog doživljaja samog sebe. osećaju se kao žene i usvajaju njihove navike. Tako.ponovnim uspostavljanjem izgubljenog jedinstva. preduzimanjem razboritih i mudrih akcija. dopre do ženinog doživljaja same sebe.koja leži pohranjena u ličnom sećanju. kod njega dolazi do prenaglašenosti nekih crta koje se uobičajeno pripisuju suprotnom polu. deluje zakon karme. Raspoistovećenje od tela ukloniće sve prepreke koje sprečavaju sjedinjenje i integraciju iskustava pohranjenih u umu. i kao faktor povezivanja i kao faktor oblikovanja različitih života. putem imaginacije. Karmička određenost postaje . a akcije sadašnjeg života uslovljavaju okolnosti budućih života. Potpunost se mora potražiti iznutra . samo obličje suprotnog pola sprečava čoveka da doživi suprotan pol u istinskom svetlu. biva uništen. Izmirenje svesnog i nesvesnog Potpunost za kojom um žudi ne može se postići prianjanjem za druge oblike i njihovim prisvajanjem. razreši činom božanske ljubavi u kojoj ne postoji ni ˝ja˝ ni ˝ti˝. Problem različitosti polova je samo jedan segment problema dualnosti u celini. ali sigurno predstavlja veliki korak napred ka postepenom i celovitom prevazilaženju dualnosti u svim njenim oblicima. što individualnoj duši omogućava da. Oslobađanje od imaginacije opterećene seksom Kada je čovek na putu da prevaziđe polne razlike i razume iskustva koja se tiču suprotnog pola. Reinkarnacija i karma VI Odeljak VI Ddovanje karme kroz niz uzastopnih života Inkarnacije pudležu zakonu karme Kroz uzastopne inkarnacije jedne individualne duše ne samo da se provlači nit kontinuiteta i identiteta . Muškarac počinje da razumeva ženu ne gledajući je očima muškarca. Božanska ljubav Osloboditi se prianjanja za suprotni pol znači osloboditi se prianjanja za polna obeležja tela u kome se duša inkarnirala. ni žensko ni muško. neki tragaoci sa muškim telom u izvesnim fazama oblače ženske haljine. oni više ne doživljavaju sebe ni kao muškarca ni kao ženu. A do potpunog rešenja tog problema dolazi onda kada se taj. žena počinje da razumeva muškarca ne gledajući ga očima Žene. Zakon karme deluje kroz mentalno telo Uzastopne inkarnacije u grubom svetu samo su naizgled nepovezane. kroz mentalno telo. AH to je samo prolazna faza. Izmirenje svesnog i nesvesnog nije moguće ostvariti posedovanjem drugih formi već se može ostvariti raspoistovećivanjem s telom i njegovim polom. Ma kako paradoksalno zvučalo. već nastoji da.

ili ego. predstavlja onaj entitet koji obuhvata sve faze kontinuiranog postojanja zasebne individue. prividno je upojedinjena zbog ograničenja mentalnog tela. Ove impresije određuju da li će individua umreti mlada ili će doživeti duboku starost. nalaze se u mentalnom svetu. Kroz uzimanje i davanje dolazi do jačanja karmičkih veza Ako su određene osobe nekada davno uspostavile međusobne odnose. Tako se igra dualnosti nastavlja sve dotle dok duša ne prikupi veliki broj suprotnih iskustava i. sastoji se upravo od ovih sanskara. kaže se da predstavlja stanje fizičke inkarnacije. prezasićena njima. Ograničeno ˝ja˝. Osobenosti svake inkarnacije prilagođene su potrebama ego-uma i njegovom sastavu. kao šio je na primer slepilo. Nivoi na kojima duša ima svest o željama. konkretno ispoljenje sanskara u svesti. Karma uplitanja Kada neko ukazuje poštovanje svecu koji se nalazi na višim nivoima svesti. to je vezuje na isti način kao i kada uzima da bi kompenzovala osećanje izolovanosti. On predstavlja jezgro inkarnirane jedinke. Ono može da se odvija i na planu razmene misli ili osećanja. koje nastaju ne samo kao posledica grubih i fizičkih akcija. Mentalno telo. čista ili nečista srca. te je kroz obostrano uzimanje i davanje došlo do jačanja karmičkih i sanskaričkih veza među njima. ili će nastojati da pronađe unutrašnju duhovnu svetlost. odvija se u suptilnom telu. i spozna sebe kao Najviše Sopstvo. Igra dualnosti Ego-um se oblikuje pod uticajem karmičkih impresija. okrene se ka unutra. verovatno će morati da se zaustavi na duhovnoj stazi da bi pomogla osobi koja joj je iskazala . on na taj način ostvaruje pravo da mu se svetac obrati. a nivoi na kojima duša poseduje svest o mentalnom. A svetac. napredna duša kojoj se iskazuje počast. koje je uporište ego-uma. kaže se da predstavlja stanje suptilnog tela. čije je sedište u mentalnom telu. nastojaće da ponovo uspostave međusobne kontakte. dobrim ili lošim odnosima. Međutim. Isto tako. Ego-um se formirao od impresija koje su se taložile kroz ranija čovekova iskustva i akcije. ako je neka osoba razvila naročite sposobnosti ili sklonosti u jednoj inkarnaciji. kroz razmenu novca i dobara ili izvršavanje nekih fizičkih poslova. Prema tome. i na kraju. stvari koje su ostale nedovršene u jednoj inkarnaciji mogu biti dovršene u narednim inkarnacijama. Nastanak i dalji opstanak ego-uma Duša. Tako se za ego-um kao rezervoar latentnih impresija. Premda je doista lepo nalaziti se u ulozi nekoga koje poštovan. pripadaju suptilnom svetu. da li će biti lepa ili ružna. ne postane dovoljno zrela da odbaci ego-um. karmičke veze izgrađene u jednoj inkarnaciji nastavljaju se i razvijaju u nizu sledećih inkarnacija. koji prolazi kroz unutrašnje nivoe sledeći svoju duhovnu stazu. pošto ono u sebi sadrži semenje ili uzroke svih želja. Um sadrži sve čovekove impresije i naklonosti u prikrivenom obliku. Za ego-um kao dušu koja proživljava aktivirane i ispoljene impresije. ili će uživati u punoj snazi svog tela. mora za trenutak da zastane da bi takvom pokloniku pružio pomoć koja će ga uzdići na isti duhovni nivo na kome se i sam nalazi. u stvarnosti jedna i nedeljiva. ona će ih preneti i u naredne inkarnacije. hoće li biti oštroumna ili glupa. Tu je posađeno seme želja. da li će biti zaokupljena materijalnim stvarima. već i osećanja i razmišljanja. onda one moraju ponovo da se sretnu. Zahvaljujući trajnosti impresija. A za ego-um koji je sišao u grubu sferu radi stvaralačkog delovanja. hoće li biti zdrava ili bolesna ili će možda imati iskustvo i jednog i drugog. Vezivanje na principu uzimanja . sa sedištem u mentalnom telu. Oni koji su bili u bliskim.davanja ne mora da se odvija samo na materijalnom planu. kao što se drvo skriva u semenu. slabe ili čvrste volje. Kada osoba daje iz sebičnih motiva. Prikupljene impresije određuju prirodu inkarnacije Ego-um. preuzima niža tela u skladu sa impresijama pohranjenim u njemu. Izvor želja treba potražiti u umu. ili uzročno telo. kaže da predstavlja stanje mentalnog tela. obnove svoje odnose i nadoknade propušteno. Mentalna i suptilna tela Nivo na kome se može imati svest o fizičkom telu je grubi svet. hoće li patiti od fizičkih nedostataka. Tako ego-um.moguća upravo zbog toga što postoje suptilna i mentalna tela i svetovi. zovemo karan sharir. Zelje se u umu nalaze u latentnom stanju. koje je sedište uma. koji pripada mentalnim nivoima. posredstvom različitih misaonih procesa. Iskazivanje poštovanja naprednoj duši proizvodi karmu uplitanja.

ne može više zanemariti. izmeniti. iscrpljujući tako impresije ego-uma. On im daje podsticaj. . što ne znači da ti razlozi ne postoje. Čovek je sam stvorio svoju sudbinu koja ga prati još iz davnina. Dublje razumevanje i pravilna primena zakona karme omogućiće čoveku da. Sloboda izbora i sudbina Po pravilu akumulirana karma poseduje izvesnu inerciju. budući da je ispoljavanje impresija slabog intenziteta. i delovaće sve dotle dok postoje individualne duše koje žude da se ispolje u običnom svetu. isto tako se može i preoblikovati. nije. Pre no što zacrta svoju karmu. što je presudan faktor dalje sudbine individue. Zakon karme je zakon koji se ispoljava kroz neprekidnu razmenu i uzajamno prilagođavanje. I upravo kroz sopstvena dela može i da preoblikuje sebe prema zahtevima svog srca. Karmičke predodređenosti se popularno zovu sudbinom. to jest.poštovanje. Svaka osoba je postala to što jeste zahvaljujući sopstvenim delima. i da se konačno oslobodi karmičkih predodređenosti koje upravljaju njenim životom i smrću. ona u sadašnjem životu oseća potrebu đavoli i pomaže prijatelje iz prošlog života. kao što se misli. sve dok pothranjuje ego-um pogrešnim razumevanjem. strast izaziva strast. niti igraju važnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti. prijatelji i neprijatelji . razboritiju karmu ne promene taj ritam. Zakon karme je rezultat povodljivosti ego-umova. Svaka karma. postoje dve vrste karme: karma koja vezuje i karma koja potpomaže Oslobađanje i Samoostvarenje. Isto tako. Ona ne menja prirodu svog prvobitnog impulsa ukoliko za to ne postoji određeni razlog. međutim. Osoba je prisiljena da mrzi ili se plaši neprijatelja iz nekog od prošlih života. Tokom prvih sedam godina života impresije se slabo ispoljavaju. delotvorna karma. Svest. i kao što je ta sudbina uslovljena prošlom karmom.sve je to zacrtano karmom prošlih života. kao značajan faktor budućeg razvoja individue. Karma postaje duhovna snaga koja vodi Oslobođenju tek kada počne da izvire iz pravilnog razumevanja. koja oblikuje ego-um i njegovu budućnost. Istinski vredna karma kao posledica razlikovanja između dobra i zla Osoba će proizvesti doista vrednu karmu tek nakon što razvije sposobnost razlikovanja između dobra i zla. Sudbina. slabo reaguje na kontraste koji postoje u svetu. Prava. Impresije u ego-umu i karma na zemlji uza jamno su zavisni. karma se. individua ima slobodu da bira svoju budućnost. i to obično nakon što jedinka prevali prvih nekoliko godina svog detinjstva. Samo se na poprištu zemaljskog postojanja kreativna i plodonosna karma može manifestovati posredstvom grubog tela. uz pomoć razborite i mudre akcije. Postati gospodar svoje sudbine Kao što prirodu karme . Ovaj zakon dejstvuje ne samo za vreme jednog života već tokom više života. tuđ i nametnut jaram. i svoj odnos ne uzdignu na kvalitativno viši nivo. Dve vrste karme Uopšteno govoreći. postignuća i prepreke kojima je on zasut. mora se ili istrošiti kroz posledice koje je izazvala. Zato akcije dece ispod sedam godina ne ostavljaju snažnije impresije na ego-um. Osećaj odgovornosti javlja se naporedo sa osećajem za dobro i zlo. vezuje čoveka. koji najdublje poznaje prirodu duše kao i sve složenosti karmičkih zakona. Kvalitet zemaljske karme igra važnu ulogu u oblikovanju i preoblikovanju impresija ego-uma. postane gospodar svoje sudbine. Mnoge naizgled neobjašnjive stvari postaju shvatljive kada se razmotre u svetlosti karmičkih veza iz prošlih života. Razmena među dušama Brza i pouzdana razmena među dušama ogleda se i u zakonitosti po kojoj mržnja rada mržnju. a ljubav priziva ljubav. Ritam u kome dve duše začinju svoj odnos teži da se održi sve dotle dok one. ili uravnotežiti novom. A do pravilnog razumevanja se najbrže stiže preko Savršenog Učitelja. uspesi i neuspesi koji ga prate. tako i kvalitet zemaljskog života utiče na prirodu impresija. bez ikakvog jasnog povoda.u zemaljskom životu određuju impresije pohranjene u ego-umu. mada u sadašnjem životu ne postoje vidljivi razlozi za to. čak i poništiti karmom sadašnjega života. začinje se tek kada jedinka razvije izvestan osećaj odgovornosti. Ali nakon što je zacrta. Osoba najčešće nije svesna razloga svog neobjašnjivog ponašanja. Zadovoljstva i patnje života na zemlji. bilo dobra ili loša. kroz novu. odgovarajućom karmom.

izmene. Tako ona nastavlja da se inkarnira da bi otplatila i naplatila sve svoje dugove. Zakon karme je izraz pravde i odraz jedinstva života u svetu dualnosti. raznovrsne i višeznačne dugove. postoji mogućnost da će. možda biti nespremna da se suoči sa svim složenim zahtevima situacije. pak. to jest. stvoriće nove. A ako je. neprijateljska i šlepa sila. ali čak i uz čvrstu nameru da raščisti sve svoje račune. sve osobe sa kojima ima karmičke veze i neraščišćene račune. ona ne može da izbegne ni otplatu ni naplatu svojih dugova. Čovekova egzistencija bila bi neizvesna u pogledu postizanja vrednih rezultata. Zakon karme kao izraz pravde Po svojoj neumitnosti zakon karme je nalik na sve ostale zakone u prirodi. već može postati neposrednim izvršiteljem njegovog izbavljenja iz . Sve što se iskustvom prikupi je nesumnjivo posledica onoga što je ranije učinjeno. da nije zakona karme u svetu vrednosti. Zatim. kada se jednom stvori karma. Zakon karme održava moralni poredak univerzuma Moralni poredak univerzuma održava se na sistematičnoj povezanosti uzroka i posledice. ona najčešće nije kadra to i da učini. u samom pokušaju da izravna račune sa onima sa kojima je u davnašnjoj vezi. Kada ne bi bilo uzročno . onda mora da prihvati kaznu i zlo koje će joj se vratiti. izuzetke. strogo delovanje karmičkih zakona ne pogađa dušu kao nekakva spoljašnja. U svetu fizičkih fenomena postoji zakon o održanju energije prema kome se nijedan delić energije ne može izgubiti.posledičnog zakona u fizičkom svetu. to i žanje. ne proizvede određene posledice. ona više ne može na misteriozan način da iščezne a da. i uplesti se u nove komplikacije. to je uvek znak da ljudske vrednosti nisu dovoljno ispoštovane. U svetu moralnih vrednosti postoji zakon prema kome važi da.poverilačke odnose i uplela se u mrežu raznovrsnih nenaplaćenih i neotplaćenih dugova. a ljudi ne bi znali da li da od svog delovanja očekuju dobro ili zlo. Ako je osoba činila nekome zlo.posledičnim zakonom u fizičkom svetu. I konačno. Sve što činiš drugome.Poređenje sa zakonom uzroka i posledice Zakon karme se u svetu moralnih vrednosti može uporediti sa uzročno . To samo znači da ono što čovek seje. kada je zakon karme zanemaren. činila dobro onda mora da primi nagradu. činiš sebi . Kroz nebrojene živote individua je stupila u kontakt sa bezbroj ljudi. Čak i sklapajući nova prijateljstva. posto je i jedno i drugo ishod karme koju je pokrenula želja. usled ograničenja koja joj nameću njene sposobnosti i okolnosti. tada ne bi postojao ni moralni poredak univerzuma. Reinkarnacija i karma VII Odeljak VII Sudbina individue koja se reinkamira Neotplaćeni i nenaplaćeni karmički dugovi Broj inkarnacija koje je duša primorana da proživi zbog svoje karmičke uslovljenosti ima tendenciju da se otegne u beskraj. Tako osoba svaki put sve više dodaje na svoje dugove i stiče se utisak da nema kraja nepreglednom proširivanju i usložnjavanju karmičkih zapleta. No. ne moraju se inkarnirati u isto vreme kada i ona. Isto tako. Kada sredstva nisu usklađena sa ciljevima. rezultati akcija bili bi krajnje nepouzdani. ona ne može a da me pokrene lanac novih dugovanja. na sebi svojstven način. Ona traje sve dok ne donese plodove ili sve dok ne bude poništena kroz karmu suprotnog dejstva. već kao nešto stoje uključeno u racionalnu šemu života. nastupio bi haos koji bi ljude lišio sposobnosti da predvide rezultate svojih akcija. On ne samo daje u stanju da inicira učenika u vrhunsku veštinu ostvarivanja nevezujuće karme. Kada bi zakon karme dopuštao olakšice. Karmička predodređenost je uslov istinske odgovornosti. Teškoće u raščišćavanju računa Prvo. a rđave .mada treba vremena da se to shvati. ostvarila sa njima mnogobrojne dužničko . Dobre akcije donose dobre rezultate. U univerzumu bez moralnog poretka sva ljudska nastojanja bila bi prožeta sumnjama i nesigurnošću. Nefleksibilnost zakona karme je nužan preduslov za smislenu akciju koja bi bila neizvediva kada bi se zakon karme ignorisao ili potcenjivao. A prema karmičkom zakonu. Učitelj može raščistiti sve račune Priča o karmičkim dugovima bila bi doista beskrajna ukoliko ne bi postojao izlaz iz karmičkog lavirinta uz pomoć Savršenog Učitelja. ako se ne bi mogao strogo primeniti u domenu moralnih vrednosti.loše.

Budući da je jedno sa celokupnim životom i budući da se pojavljuje u svojstvu prenosioca znanja. Duhovni razvoj zahteva aktivne napore Osoba koja je pošla duhovnom stazom po pravilu postepeno napreduje sve dok ne postigne cilj. tragalac će morati tokom više inkarnacija da bude na duhovnoj stazi. Ponekad će Učitelj odati priznanje učenikovoj spiritualnosti. jer će mu takva veza omogućiti da se oslobodi od svih ostalih karmičkih veza. tragaoca vreba opasnost od pada. Čak i yogini su podložni delovanju nepopustljivog zakona karme koji ne poznaje izuzetke. stvorila je medu njima duboke veze. Pre no što postigne duhovni cilj. Odnos između učenika i Učitelja se nastavlja iz jednog u drugi život i proteže se na niz inkarnacija. umesto da napreduje ka cilju. i samo će u tom slučaju biti bezbedan od pada i nazadovanja. Bogoostvarenje. većina takvih osoba udaljiti od cilja i nagomilati još vezujućih sanskara. služenja. Opasnost od pada Pre ili kasnije. Prizivanje milosti Učitelja Učenik nikada bez razloga neće privući Učiteljevu pažnju. trpeljivosti i odlučnog traganja pre nego što postane duhovno spreman za konačno ostvarenje Boga. haotično lutajući kroz nekoliko života. najbolje Što tada može da učini jeste da mu se preda i da ga služi. Kada jednom stupi na stazu. nauči da manipuliše silama i moćima koje su dostupne na višim nivoima svesti. nije učinio nikakve vidljive napore i žrtve u tom pravcu. Pošto već mora da se veže. već zaslužio tu povlasticu zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Učiteljem u prošlim životima kao i svojim spiritualnim pregnućima. Služenjem Učitelja pruža mu se šansa da razreši svoje karmičke čvorove. Učitelj je postigao jedinstvo sa Bogom. svesno dozivi unutrašnje suptilne i mentalne svetove. Sasvim je izvesno da će se. Privid no neobjašnjiva privrženost koju učenik oseća prema svom Učitelju ima. rezultati uslediti. ustupke ili povlastice. Učitelj odvraća učenika od negativne karme u koju bi se inače upleo. Osobe koje su bile povezane sa Učiteljem u pređašnjim životima. Joga-bharašta Na bilo kom od prvih nekoliko nivoa tragalac. onda je za njega najbolje da se veže za Boga ili za Učitelja. Odnos sa Učiteljem traje više života Kada poklonik kroz svoju dobru karmu u prošlim životima zasluži najveću blagodet i milost Učitelja. sa svoje strane. da su mu posle potrebni eoni da se vrati na izgubljenu poziciju. Učenik je. nastalih kao posledica odnosa sa bezbrojnim jedinkama sa kojima se ovaj susretao u svojim inkarnacijama. Idući stazom. Milost Učitelja se zaslužuje prethodnom nevezujućom karmom. uspešan prolazak kroz prvih nekoliko nivoa nije garancija daljeg bezbednog napretka. tragalac postojano i sigurno napreduje ka svom cilju. koji mora da nađe načina da ga oslobodi. koje je svrha svake individualne reinkarnacije. isto kao što se kroz vezujuću karmu zaslužuju zadovoljstvo i patnja. on razvija izvesne latentne sposobnosti koje mu omogućavaju da. Ljubav i naklonost koju je učenik gajio prema Učitelju u prošlim životima. logika iskustava prikupljenih u nekoliko života navešće ih da. Tragalac koji doživi ovakav težak pad zove se joga-bharašta (yoga-bharashta). njegovo duhovno putovanje će se odvijati glatko i sigurno. s jedne strane. izazove takav pad. gotovo uvek. u smislu da će i bez aktivnih napora tragaoca.karmičkih zamršaja. međutim. nikada se ne postiže za vreme jednog jedinog života. Samo ako tragalac ugrabi priliku da se nade pod vodstvom Savršenog Učitelja. čiji kosmički i univerzalni život obuhvata sva bića. u sadašnjem životu su nesvesno pri vučene njegovim magnetizmom ne znajući uzrok tome. podužu istoriju. dobro i zlo. krenu spiritualnom stazom. U nekim izuzetnim slučajevima tragalac na četvrtom nivou može da. zbog zloupotrebe svojih moći. tragajući za najuzvišenijim ciljem. stigla i Učiteljeva milost i pomoć. a da ovaj. Svojim predavanjem učenik prebacuje breme svoje karme na Učitelja. No ipak. može da ima zastoj ili da nazaduje. samopročišćavanja. Proteći će vekovi žrtvovanja. a sa druge. tako da je istovremeno sa duhovnim buđenjem učenika u sadašnjem životu. Ono je kulminacija . Učitelj može biti posrednik u raščišćavanju tragaočevih karmičkih dugova. međutim. To nije slučaj sa tragačima koji se još uvek kolebaju u odnosu na stazu i koji su lišeni vodstva Učitelja. Učenik obično nastavlja tamo gde je stao u prethodnoj inkarnaciji. Staza je krcata preprekama i zamkama i sve dotle dok nema pouzdanog vodstva Učitelja. Zbog toga se ne može reći da se duhovni razvoj odvija automatski.

tokom više života istrajnog rada na stvaranju inteligentne i nevezujuće karme. uzdigne do najviših visina požrtvovanosti.ona se nastavlja. Ego-um se inkarnira samo da bi ispunio želje.onih koji su već izvedeni i onih koji tek treba da se izvedu. zatim. A kada ego-um iščezne. onda se iz svega toga ne bi mogao izvući neki dublji smisao. nesavladiva potreba za novom inkarnacijom. Svaki čin treba sagledati u širem kontekstu. Neizmirene račune izmiruje otplatom ili. moć. on je deo Božanske promisli prema kojoj čovečanstvo treba da postane svesno viših vrednosti. Samorealizacije. Igra skrivalice Glumci su toliko zaokupljeni svojim trenutnim ulogama da ih smatraju početkom i krajem svog postojanja. Ako čovečanstvo ne uspe da izvuče nauk iz lekcija ovog rata. sam postao čitava glumačka ekipa i da se igra skrivalice sa samim sobom kako bi u potpunosti i svesno postigao Sopstvenu stvaralačku beskonačnost. Tako ona stiče bogato iskustvo. puka je besmislica boriti se na strani jedne religije protiv druge. da bi je. On. Beskonačnost mora da prođe kroz iluziju konačnosti da bi sebe spoznala kao Beskonačnost. kao sastavni deo drame. u Svom izmišljenom delu.napora ulaganih kroz više života. Dakle. A kada nestanu želje u bilo kom obliku. onda će ono uzaludno propatiti. Vreme je da čovečanstvo smelo sagleda Istinu da je život jedan i da je Bog jedina stvarnost i jedina vrednost. Točak života se neprekidno okreće i uzdiže je do najvećih visina. Kulminacija svih reinkarnacija Život jedinke koja se reinkarntra sastoji se od mnogobrojnih faza i događaja. Za svoju otadžbinu ili političku ideologiju ljudi su u stanju da izdrže neizrecivu patnju i podnesu beskrajno mnogo žrtava. a Pisac mora da odigra ulogu svih glumaca da bi spoznao Sebe kao Autora ove najveće detektivske priče ispisane u ciklusima stvaranja. impresije koje omogućavaju opstajanje ego-uma takođe nestaju. Bogoostvarenje stavlja tačku na sve inkarnacije ego-uma. Sa nestankom impresija. Za nedostignutim idealima u jednom životu. posedi. u novom scenariju. Dokle god postoji ego-um u bilo kom obliku. a njena duša stupa u jedinstven božanski život. nepromenljivog Sopstva kao jedine Stvarnosti. Želja kao sila koja nagoni ka inkarniranju Sila koja individualnu dušu drži okovanu na točku rađanja i smrti je žudnja za zasebnim postojanjem. I napokon. ako bi se svaki čin posmatrao kao zasebna celina. zarad Boga ili Istine. podnesu jednake Žrtve i patnje. Rad na duhovnom oslobađanju čovečanstva . Kontinuirani život duše može se porediti sa dramom Drama kontinuiranog življenja individualne duše sastoji se od mnogo činova. zavesa spušta na njen život. postoji i neizbežna. predstavlja samo kariku u lancu činova . pak. posle svakog završenog čina. osvetljava nejasno. pa čak i samo strujanje života na zemlji . Međutim. Dovršava nedovršeno. Ovaj rat nas uči da i prosečna osoba može da se. sledeći nesebične ciljeve. i iniciraće ga u novi život nadahnut istinskim i trajnim vrednostima. prema tome. ispravlja pogrešno. sposobni su i da. ponovo spustio. Sa stanovišta zemaljskog postojanja može se reći da se. Za Boga vredi živeti. i javlja se spoznaja večnog. On nas takođe uči da je sve profano . U božanskom životu više ne postoji ni prisila davanja ni prisila uzimanja. porodica. Neinteligentna karma bacila je individualnu dušu u ropstvo i takva karma mora.da je Pisac drame. Ratne nepogode će uputiti čoveka ka Bogu. posto dostigne punu zrelost. Glumci odlaze sa zemaljske pozornice tek da bi se ponovo pojavili u novim ulogama. da se poništi. njen ego-um nestaje. lanac inkarnacija se prekida i dolazi do konačnog ostvarenja. a upravo iz nje potiče mnoštvo želja usmerenih na objekte i doživljaje iz sveta dualnosti. slava. Sve ostalo je prazno i ništavno bavljenje iluzornim vrednostima. naplatom karmičkih dugova. jer je to ujedno i kraj njegovog postojanja. Živi za Boga i umri za Boga Ovaj rat* je nužno zlo. koji je Istina. sam ego-um nestaje.bogatstvo. Sve religije nedvosmisleno zahtevaju od čoveka da živi u skladu sa Istinom.prolazno i lišeno trajne vrednosti. za Boga vredi mreti. nastavlja da traga u sledećem. Završetak jednog čina nije ujedno i kraj dramske radnje . jer je duša prevazišla svest o zasebnosti odnosno dualnosti. * Drugi svetski rat-Ur. Tokom najvećeg broja svojih uzastopnih života (u bezbrojnom nizu inkarnacija) oni ostaju nesvesni dobro čuvane istine .

a opet ostati nevezan. da živi po svom nahođenju. To je prava duhovna sloboda. ona sloboda koja sa sobom nosi krajnje ostvarenje jedinstva svekolikog života. relativna. Oni ne samo da su odlučni da odbrane slabijeg od napada i ugnjetavanja. u nedostatku spiritualne slobode. istrajnim ulaganjem napora. ona je utemeljena na spoznaji o neprikosnovenom jedinstvu svekolikog života. Želje su to što sputava čoveka. Otuda se onaj koji se poistovetio sa otadžbinom. već su spremni da za drugog polože i sopstveni život. Samo u duhovnoj slobodi nema patnji i ograničenja. od patnji obnevidelog čovečanstva. Najvažniji preduslov ostvarenja duhovne slobode je oslobođenost od želja. Čak i kada se. ukazuju čovečanstvu pomoć opskrbljujući ga osnovnim životnim potrebama . Samo duhovna sloboda je neograničena Samo je duhovna sloboda apsolutna i neograničena.Vapaj za slobodom U čitavom svetu ljudski duh vapi za slobodom. pa su zato relativne i ograničene. One postoje i opstaju kroz dualnost. Zato nema većeg dara od duhovne slobode. ekonomske. Ljubav prema slobodi i potraga za njom su dve osnovne težnje čovečanstva. osnovni moto namučenog. Ali je malo onih koji shvataju da je najosnovnija sloboda. čovekova duša bi. bori da ostvari nacionalnu i političku slobodu. onih koji zaista shvataju pojam istinske. u većoj ili manjoj meri. Relativna sloboda je uvek. mora se prilagoditi zahtevima drugih jedinki. mogle ispuniti. Vrste slobode Čovek u svim sferama života nastoji da ostvari slobodu. Onaj koji je nadahnut religioznim ciljevima. konačno ostvari. bori se za ekonomsku slobodu. a ne beskonačne. Nacionalne. delimično razumevajući pojam slobode. kada se istrajnim ulaganjem napora jednom ostvari. religiozne ili kulturne slobode vezane su za svet dualnosti.podložni su postepenom razaranja i nestanku. Sve te vrste pomoći su doista velike i značajne. Medu svim rasama i u svim podnebljima. ona će se ujedno osloboditi vezanosti za grubo. društvo ili država. Duša je. lekovima i hranom. Premda se ispoljava kroz svet dualnosti.sloboda! Malo je. društava ili država. i. ostvariti samo delimično. silom prilika. jer spoljašnji uslovi nisu trajni . za razliku od mnogobrojnih relativnih sloboda. koja je. Čak i da su svi spoljašnji uslovi slobodnog življenja prisutni. u svim zemljama i u svim vremenima. želeći. on se obično vezuje za spoljašnjost života kome stremi. nema važnijeg zadatka nego da se drugima pomogne da je postignu. A mnogo onih koji. ostaje večito. veća od . međutim. Oni koji su shvatili vrhunski značaj duhovne slobode moraju ne samo da se za nju izbore. ostala bolno zasužnjena. žude za slobodom kretanja i slobodnom razmenom ideja i informacija. ne bi bilo ni zavisnosti ni ograničenja.duhovna sloboda. jer ga teraju da se vezuje za uslove pod kojima bi se. Granice slobode Različiti tipovi spoljašnje slobode mogu se. Samo u duhovnoj slobodi čovek može živeti za druge. Različiti ljudi teže različitim slobodama zavisno od toga šta u životu cene i šta smatraju vrednim. i koja definitivno stavlja tačku na sve brige i sumnje. Osobe koje su snažno privučene društvenim ili kulturnim ideologijama. apsolutne slobode. teže jedino da sebi obezbede onu vrstu egzistencije koja će im pružiti osećaj slobode koja je samo relativna. vredna sama po sebi . Kroz svoj imperativni zahtev da bude slobodan. Samo kroz duhovnu slobodu rada se vrhunsko poverenje u Istinu. da pomognu drugima da je steknu. Kada duša pokida okove želja koji je drže u stanju otuđenosti. nastoji da ostvari slobodu religije. eventualno. Sloboda koju za sebe zahteva jedinka. suptilno i mentalno telo.odećom i krovom nad glavom. ali sa konačne tačke gledišta je pomoć koja čoveku omogućava da ostvari duhovnu slobodu. Istinsko služenje Ljudi koje prožima duh nesebičnog služenja. oduvek beše samo . Da nema želja. Bilo koji niži vid slobode može se porediti sa kulom od peska. Onaj koji je zaokupljen ekonomskim ciljevima. dospela u ropstvo. već i da se prihvate dužnosti date od Boga. knjigama i drugim blagodetima civilizacije. Važnost duhovne slobode Samo kroz duhovnu slobodu može se doživeti beskrajna sreća i Samospoznaja kakvoj nema premca. ona ne predstavlja trajno rešenje. Manja postignuća prati strah od prolaznosti.

oplemenjenog blagorodnom ljubavlju za sve. Međutim. morate mi pomoći . Zadatak duhovnih radnika Budite Lučonoše Čovečanstva Veoma sam srećan što ste se odazvali mom pozivu da čujete poruku koju imam za vas. svih ovih godina provedenih sa mnom. mračne neprohode i oskudice. jer je duša iznad njih. dužni ste da radosno podnosite svaku žrtvu i patnju. mora da bude jasno shvaćena i bezrezervno prihvaćena. poistovećuje sa svojim telima. vi. i. od Boga isplaniranom i suđenom zadatku pružanja duhovne pomoći čovečanstvu. pogrešno poistovećujući sebe sa telima i ego-umom. a zatim i nedvosmisleno ispoljena u recima i u delu. već i pri svakom. već ćete. ne postoji lek koji će trenut no olakšati njihovo stanje. čovečanstvu. u svom neznanju. . Čvrsto verujem da ćete vi. moji poklonici. suptilno i mentalno telo su posrednici kroz koje ego-um doživljava različita stanja sveta dualnosti. Kako pomoći drugima da postignu duhovnu slobodu Pomoć koja se pruža ljudima u njihovim naporima da ostvare duhovnu slobodu umnogome se razlikuje od drugih vidova pomoći. čovečanstvo će postići duhovnu slobodu. Ratnici Istine moraju pomagati svim ljudima.čak i po cenu života. Večna Istina daje Bog jedina stvarnost. Ona po svojoj važnosti dolazi na prvo mesto. Priroda duhovnog rada Zbog svog vrhunskog značaja za istinsko i trajno blago stanje čovečanstva. s ushićenjem i odvažnošću. poteklih iz uobrazilje o dualnosti. tako što će mu predočiti Istinu o jedinstvenosti svekolikog života. moji poklonici. Neobično mi je zadovoljstvo da primetim kako ste se takvom poduhvatu iskrena srca odazvali. Poistovećujući se sa telima. Izvor iluzije o mnoštvu Iluzija mnoštva nastala je zbog toga što se duša. Svet je čvrsto utemeljen na lažnoj ideji o zasebnom postojanju. Duša je u svim telima i u ego-umu jedna i nepodeljena. zajedničkim naporima izneti to breme. Kroz mnoge bure i potrese. Najvažniji uslov svakog duhovnog školovanja je spremnost da se izgara u duhovnom radu čiji je cilj približavanje čovečanstva spoznaji Boga. Međutim. budući da je uhvaćen u iluzornu mrežu dualnosti. Ali tela ne mogu biti sredstvo kroz koje bi duša saznala svoju istinsku prirodu. U ovom bogoželjenom. Nema drugog načina.umesto da sagleda sebe kao jednu i jedinu Stvarnost u kojoj ne može da postoji drugo. učestvujući sa ljubavlju i verom u mom univerzalnom delu produhovljavanja sveta. i da smatra daje u kreaciji samo jedna medu mnogima . Grubo. izvršavali moje naloge i sledili moje upute. Kada spozna Istinu. za one koji su u beznađu duhovnog zatočeništva. ostali ste verni meni i mom duhovnom delu. Stanja svesti Svaka duša je jedno sa večnom i nedeljivom univerzalnom Dušom. u neznanje duboko ogrezlom. duša se uhvatila u zamku iluzije o višestrukom postojanju. Duhovnu slobodu mora izboriti svak za sebe sopstvenim naporima uz pomoć brižljivo isplanirane strategije protiv nižeg ˝ja˝ i nižih želja. Kada nemaju šta da obuku. koja je jedina Stvarnost. Stoga je bitno da budemo sasvim načisto u pogledu prirode duhovnog rada. pa i najmanjem koraku u pravcu tog postignuća.svake druge pomoći. Međutim. Breme mora da se podeli. ona je počela sebe da smatra ograničenom. duhovni rad je imperativ za sve one koji iskreno vole čovečanstvo. podstaknuti ljubavlju prema meni i verom u mene. Kada su ljudi gladni daćete im hranu i oni će biti siti. Beskućnicima ćete pružiti dom u koji oni treba samo da se usele. koji su samo njeni nosači. Mnogi od vas su. preneti svetlost ovom. Duhovni radnici moraju da izbave svet iz takvih muka. pribavićete im odeću koju treba samo da obuku. Nema te žrtve koju ne treba podneti da bi se čovek oslobodio iz duhovnih okova i nasledio Istinu koja jedina donosi veČni mir i učvršćuje nepokolebljivi osećaj univerzalnog bratstva ljudi. Sada je došlo vreme da uložite sve svoje snage i pomognete mi u misiji pomoći čovečanstvu da krene duhovnom stazom i spozna Boga. Preuzimajući na sebe zadatak da pomognete drugima da spoznaju Boga. on ne može da se izvuče iz njenih zamršenosti. ne samo u njihovim naporima da u uzbudljivoj i izazovnoj bici ostvare pobedu nad sobom. jer svako je izraz jedne jedinstvene Stvarnosti. Uveren sam da nećete zadržati samo za sebe Istinu koju vam donosim.

nezavisno od njenih posrednika ili nosača. svesno ili nesvesno. Tela su. nastoje da očuvaju. koje naglašavaju. Nije dovoljno da negujete snažna prijateljska osećanja i ničim ukaljanu čistotu i dobrotu u srcima. duša prolazi kroz različita stanja svesti. U stanju duhovne Slobode i Savršenosti. Bog postaje jedina Stvarnost za koju vređi živeti. Sviknuti da život vide izdeljen na zasebne celine. To je iskustvo gde duša svesno doživljava svoju istovetnost sa Bogom. Duhovni radnici ne mogu sebi dopustiti da u kreaciji zanemare element vremena. Međutim. Nema drugog načina da im se pomogne da postignu duhovno oslobođenje i presvet ljenje. jeste da mi pomognete u mom objavljivanju Istine napaćenom čovečanstvu. božanski život u Istini. Zapamtite da možete pomoći ljudima da se oslobode iluzorne podvojenosti i domognu duhovne slobode jedino ako i sami . i koje svim snagama. na tirane i ugnjetavane. i koji su toliko ogrezli u izopačene misli i osećanja da svoju izopačenost više ne zapažaju.nikada ne izgubite iz vida ideju o jedinstvu. To je bezvremeno iskustvo. I pored toga što imate najbolju nameru da uzdignete ljude na viši nivo svesti. Bogospoznaja je u njima još uvek samo latentna. na primaoce visokih priznanja i na društveno žigosane. Pridobijanje ljudi za život n Istini Pukim osuđivanjem podela nećete odstraniti podele. stvarno ne izgubite visoki nivo razumevanja.pomažući čak i onima koji su skloni da stvaraju razdore tamo gde ih nema ne dajući vam tako ni trenutka predaha . Da biste uspeli u svom zadatku vi morate ljudima uliti veru. Prividno spuštanje na niži nivo Često će biti neophodno da se prividno spustite na niže nivoe kojima pripadaju osobe kojima želite da pomognete. dok to činite. Kada se budete upustili u duhovni rad. oni neće uspeti da vas razumeju ukoliko im se ne budete obraćali rečnikom koji im je razumljiv. Bogospoznaja Većina duša je nesvesna svoje istinske prirode. doživljavaju dušu kroz samu dušu. samo posrednici ili nosači svesti. stvara iluziju mnoštva i podeljenosti unutar nedeljive celine. Dok doživljava različite unutrašnje nivoe posredstvom različitih posrednika ili nosača. Za njih je od najvećeg značaja da strogo vode računa o protoku vremena u kreaciji i da ne izgube iz vida uzvišeni značaj budućeg trenutka u kome će se obelodaniti univerzalna duhovna Istina. kao i ego-um. Njih stvaraju i pothranjuju podvajajuće misli i osećanja. ne možete ih prisiljavati na duhovnost. A ubediti ljude da se okanu sebičnosti i predrasuda . jednako je važno da. koji je Jedinstvena Stvarnost svih duša. Važnost vremena Spoznati Boga znači boraviti u večnosti. Pošto do tog iskustva još uvek nisu došle svesno. duhovni rad namenjen je dušama koje se još uvek nalaze u klopci kreacije. vi ćele zakoračiti u šumu podela za koje ljudi očajnički prianjaju.čiji su oni punopravni naslednici.obmanjujuće poistovećenje sa telima i ego-umom. i ubediti ih da im pomažete da se spasu ropstva i patnje kroz spoznaju Najuzvišenijeg . koje će popustiti samo na dodir ljubavi i razumevanja. Vi morate da pridobijete ljude za život u Istini. ne srne da bude saopšteno sa visine. Nije slučajno da se ljudi dele na bogate i siromašne. i gde Svetio Istine o Jedinstvu svih biča rasteruje mrak patnji i ograničenja. Ljudski um se mora prethodno očistiti od sebičnosti i predrasuda. dolazi do potpune predaje ego-života. Ignorisati vreme značilo bi ignorisati i sam duhovni rad. Oni koji su zbacili veo dualnosti. Vi ne samo da morate da pripremite čovečanstvo da primi Istinu. Instrukcije za duhovne radnike U pružanju duhovne pomoći morate imati u vidu sledeće četiri stvari: 1. na velike i male. Kako ljudi budu postepeno dolazili do sve dubljeg i dubljeg razumevanja. na vladare i potčinjene. u kojoj vlada iluzija o vremenu. da bi se. Ljudi neće pogoditi smisao vaših reci ukoliko te reci nisu prilagođene njihovim sposobnostima i iskustvu. Boga. To je samopotvrđivanje Beskonačnog kao beskonačnog. Ono što kroz svoja razmišljanja i osećanja imate da saopštite ljudima. da bi ljudi mogli da prime večni život koji im ja donosim.to doista nije nimalo lak zadatak. umesto njega. oni nisu voljni da napuste stav o svojoj zasebnosti. već se i sami morate učvrstiti u njoj. vi . duhovnih radnika. Međutim. rascvetao oslobođeni. na vode i vodene. Zadatak duhovnih radnika Zadatak vas. Ove razlike su stvorili i podržavaju oni koji su se u svom duhovnom neznanju vezali za njih.

bez vaše vešte intervencije. ili karma- . ljudi ne bi bili u stanju da sami dođu do rešenja svojih problema sa duhovne tačke gledišta. sve to su iluzije unutar beskonačne Jednote. Istina je da je pomoć Savršenog Učitelja apsolutno neophodna da bi neko postigao Samospoznaju. malo je onih koji su dovoljno pripremljeni za nju. moraćete da nastojite na pronalaženju celovitog i stvarnog rešenja za sve pojedinačne i društvene probleme. Kao duhovni radnici takođe morate da zapamtite da duhovna mudrost koju želite da prenesete ljudima. ali prepreke i postoje da bi ih sadvladali. Vaša zasluga biće u tome što. koje se. ne obazirući se na uspehe i neuspehe. i u jednom plodonosnijem i kreativnijem pravcu. umetnost. izvrši. 2. već postoji u njima u latentnom stanju. da razumeju. ako budete radili s entuzijazmom i razumevanjem. 3. pak. Vi. da bi tragalac uopšte mogao da kroči na spiritualnu stazu. sami istražuju svoje probleme. Nadvladavanje prepreka Videli ste kako ćete vi. Duhovni napredak nije proces akumuliranja koji se odvija spolja. morati silom prilika da se suočite sa mnoštvom prepreka. morate da učinite sve što je u vašim moćima da pomognete drugima bez obzira na moguće rezultate ili posledice. Kada vam postane sasvim jasno da duhovna mudrost leži skrivena u svakom. ekonomiju. stvaralačka ljubav i beskonačno razumevanje. Budite sigurni da će vaši rezultati. Um svetovne osobe pomućen je gustim naslagama sanskara. znači mnogo vise od nametanja gotovih rešenja. uspesi i neuspesi. biti izvanredni. u drugom slučaju. Postoji. Vaš zadatak biće da upitate druge ono što se sami ne bi upitali ili usudili da upitaju u vezi nekog svog praktičnog problema. kao duhovni radnici. misticizam i kulturu i posmatrate samo jednu od ovih oblasti . ona će sama ukazivati na odgovor. uz vašu pomoć. napredak u svim ovim sferama života uslediće automatski. Kada svoj zadatak izvršavate čista srca. školstvo. mnoštvo mogućnosti za rad na ovom polju. to je unutarnji razvojni proces. vi se više nećete opterećivati time da morate da pružite drugima spremljene odgovore i gotova rešenja. tako da će vaš prividni silazak na niže nivoe biti samo privremen. neposredna. Stupanj spoljašnjeg prihvatanja religijskih zapovesti i tradicija je poznat kao šairat (shairat). Najčešće ćete se zadovoljiti time da drugima osvetlite problem sa druge strane. Vrline i sposobnosti sledbenika Odeljak I Stupanje u stvarnost unutrašnjeg života Prednost i ograničenja spuljašnjeg pristupa lako je dostignuće Istine konačna sudbina svih ljudi. 4. Ako ste nepokolebljivo odlučni u želji da mi pomognete u mojoj misiji da čovečanstvu otvorim oči za jedinu stvarnost vrednu truda.ćete menjati svoj pristup i tehniku. Duhovni razvoj kao nesputani razvoj unutrašnjeg razumevanja.rešenje do kojeg budete došli neće biti zadovoljavajuće ni celovito. biće dovoljno ako uspete da navedete ljude da se pitaju i sami tragaju za odgovorima. Duhovno razumevanje obezeđuje svestrano napredovanje Ne smete deliti život na oblasti. religiju. kao duhovni radnici. Ili. Čak i ako vam se učini da je prepreka nesavladiva. besmrtna svežina i besprekorna čistota. Pitanja koja mogu da im pomognu da bolje formulišu sebe ne treba da budu ni previše teoretska ni previše komplikovana. Rezultati duhovnog rada Morate obavljati svoje zadatke ne brinući za posledice. ne smete da gubite iz vida konkretno delo koje Učitelj želi da. Ali. Ljudi će sami pronaći svoje odgovore. kada podelite život na politiku. Ukazati ljudima na dublji način sagledavanja problema i sugerisati im konstruktivniji pravac razmišljanja i delanja. za Boga i samo Boga. Prepreke i njihovo savladavanje. moral. ukazaće vam se mnoštvo mogućnosti za duhovni rad. nauku. Vašim neumornim zalaganjem čovečanstvo će biti inicirano u novi život u kome će vladati trajni mir i besprekorna harmonija. ali pravi smisao pomoći dobijene od Učitelja jeste osposobljavanje drugih da ovladaju svojim prikrivenim sposobnostima. ukoliko uspete da u ljudima probudite duhovno nadahnuće i razumevanje. kao duhovni radnici. Neka pitanja su važnija od odgovora. Ako su pitanja jednostavna. Takvo razmišljanje je prepreka celovitoj viziji. moraju svesti na razumnu meru. te da vi jedino možete da budete instrument njenog razotkrivanja. i duboka. vi ste ga već izvršili. Prema tome. nepokolebljiva vera i neizbrisivo blaženstvo. Vi. ili da rastumačite njegovu pravu prirodu. Strogo praćenje spoljašnjih obrazaca religijskih rituala i ceremonija je uobičajeni postupak za olakšavanje sanskaričkog tereta. a zatim početi da se bavite svakom oblašču odvojeno i isključivo. doista.

verovanja. Spoljašnji pristup je na svoj način koristan. već on želi da razvije osobine koje će njegov unutrašnji život učiniti duhovno lepim. stvarno od nestvarnog. koja je poznata kao tarikat (tarqat). i pothranjuje u njoj neku vrstu suptilnog samoljublja. Ograničenja konvencija Sa stajališta realnosti unutrašnjeg života. čisto intelektualno razumevanje pokazaće se nedovoljnim. i pored svega toga. pak. Oslobađanje od konvencija zaslugom kritičkog razmišljanja Ljudi se pokadšto okreću nekonvencionalnim stvarima samo da bi iskočili iz uobičajenih okvira. koja. No. Propast jalovih ubeđenja Za duhovnog poklonika. ne javlja se kao posledica nekritičke reakcije. duhovno neizgrađenih pojedinaca. izvršavanje dužnosti onako kako ih nalažu sveli spisi. ona će. Ali doći će trenutak kada će se ona. gledišta. Mnoge konvencije. prelazak iz shairata (karma-kanda) u tariqat (adhyatma-marga) ne treba shvatiti samo kao prestanak spoljašnjeg konformizma. zamorivši se od svega toga. potpada pod vlast lažnih ili iluzornih vrednosti. Realnosti unutrašnjeg života Duša provede nekoliko života učeći lekcije spoljašnjeg prihvatanja. i to nezavisno od konvencionalnosti i nekonvencionalnosti. Nesvakidašnjost njihovih težnji i interesovanja pomaže im da zadovolje i osete svoju izdvojenost i različitost od ostalog sveta. To nije samo zamena konvencionalnog za nekonvencionalno. Ovo. a ne teorija. Prerastanje stupnja spoljašnjeg prihvatanja je mnogo veći korak od pukog mehaničkog prebacivanja s konvencionalnog na nekonvencionalno. kojom se odlikuje život poklonika. jer je to samo jedna nekritička reakcija. poklonika više ne zadovoljava spoljašnjc prihvatanje određenih pravila. obilazak svetih mesta. Razlikovanje između istinitog i lažnog Stoga. ali nije uvek lišen negativnih posledica. stavovi. život zasnovan na spoljašnjem prihvatanju često je duhovno jalov. početi da oseća potrebu za istinskim znanjem. kao takva. jer nalazi da je to najlakši način za umirivanje nečiste savesti. ona će se služiti intelektom da bi razlučila trajno od prolaznog. Nekonvencionalne stvari su neretko privlačne samo novine radi. te življenje u skladu sa strogo utvrđenim etičkim kodeksom kojeg je iznedrila moralna svest tog doba. međutim. prošavši fazu spoljašnjeg prihvatanja (šairat ili karma-kandu) nastavlja dalje stazom duhovne emancipacije. Sa duhovne tačke gledišta važna je praksa. nego kao rezultat kritičkog razmišljanja. privržena spoljašnjerm prihvatanju religije. teži da pripiše iluzornu vrednost stvarima koje nisu ustaljene i uobičajene. umesto da se okrene istinskim i trajnim vrednostima. ili doktrine kojih se ljudi . većina ljudi je. Čovek. Ali kada se probudi i krene stazom. okrenuti realnosti unutrašnjeg života. Najveći broj konvencija ima iluzornu vrednost zbog toga što su krojene po meri prošeka. uobičajenog za neuobičajeno.kanda. odnosno. pa čovek. Ono što je društveno ustanovljeno i opšte priznato ne mora uvek da bude zdravo i u duhovnom smislu. javiće se potreba da svoj u intelektualnu analizu uskladi sa praktičnim životom. Na stupnju spoljašnjeg prihvatanja. On podrazumeva svakodnevnu molitvu. ili adiatma-marga (adhyatma-marga). jer stvara odgovarajuću atmosferu za razvoj duhovne discipline. suvoparnom i uštogljenom. Oslobođenost od konvencija. Kao što insekt prolazi kroz razne metamorfoze da bi dospeo do sledećeg stadijuma razvoja. To je definitivan prestanak nekritičkog prihvatanja postojeće tradicije i početak novog načina života koji će se zasnivati na razboritom uočavanju razlike između bitnog i nebitnog. nisu ništa drugo do iluzorne vrednosti. Oni koji bi da nadrastu stupanj spoljašnjeg prihvatanja i da zakorače u uzvišeniji život unutrašnje realnosti. Za svetovnu osobu koja se odlučila za ovaj uzvišeniji oblik traganja kažemo daje postala poklonik. Ideje. a život koji odstupa od ovakvog krutog prihvatanja neretko se odlikuje duhovnim bogatstvom. ulažući napore da se prilagodi ustaljenim šemama i konvencijama umesto da se bavi istinskim i trajnim vrednostima. ne može da doprinese životu u slobodi i istini. ne znači da konvencije nemaju apsolutno nikakvu vrednost. istinito od lažnog. To je skok sa stupnja neznanja na stupanj kritičke promišljenosti. kao delo prosečnih umova. U ovoj višoj fazi. moraju da nauče da razlikuju lažne od pravih vrednosti. spiritualno neznanje individue toliko je veliko da ona ni ne shvata da živi u neznanju. Iluzorna vrednost običnog i ustaljenog vremenom gubi čar. Dešava se upravo suprotno. U početnim stadijumima svog nastojanja da dostigne znanje. bitno od nebitnog. shvativši da ne zna. tako i poklonik. Ponekad čini osobu krutom.

Otuda praćenje religijskih dogmi ne daje u potpunosti povoljan rezultat. Vera i religijske dogme imaju prednost nad intelektualnim stavovima i doktrinama. Um se sada oslobodio uticaja neoplemenjenih emocija . Potreba za prevođenjem teorije u praksu Kada se čovek odrekne ranije nekritički prihvaćene vere i religijskih dogmi u korist pogleda i načela kojima posvećuje svoju misao. prianjaju za čoveka. ona ostaju vezana za površne aspekte ličnosti. a duhovna priprema ponekad se proteže na nekoliko života provedenih u strpljivom. istrajnom i napornom radu. i labavo. Drugim recima. karma-kanda) na život u kome prevashodni značaj imaju unutrašnje vrednosti (tariqat ili adhyatma-marga) um i srce sastoji se iz dva stupnja: 1) oslobađanje uma od inercije nekritičkog prihvatanja zasnovanog na šlepom imitiranju i pobuđivanje kritičkog razmišljanja. on mora da razvije i ispolji mnoge božanske vrline u svakodnevnom životu. I. mora se ponovo pokrenuti i oživeti učešće srca. Jedan od prvih koraka koji poklonik treba da učini jeste da . da bi bila plodonosna. On ih. Jer. pate od iluzije kako su duhovno napredni. oslobađanju nesputanog Božanskog Života. Strpljenje i istrajnost Svaki čovek je punopravni naslednik Istine. budući da je viđenje koje nameću dogme neretko zamagljeno usled degeneracije ili pak potpunog izostanka kritičkog rasuđivanja. u stvari. Dogme su često štetne Vera i religijske dogme su. Vrline i sposobnosti sledbenika II Odeljak II Neke božanske vrline Međupovezanost osobina koje su neophodne za duhovni život Da bi unutrašnji život poklonika postao harmoničan i prosvetIjen. indirektno privuče iskustvo koje će mu otvoriti vratnice spiritualnog Života. još nisu ni započeli duhovni život. Ljudi veruju u jedno. ukoliko je čovek brani sa žarom. Iako su vera i religijske dogme ponekad donosile korist pojedincu ! zajednici. naposletku.ali je takvo postignuće prečesto praćeno žrtvovanjem učešća srca.utoliko što njegov um sada počinje kritički da preispituje svoja uverenja. napokon. a da se ne naruši ravnoteža čovekovog duhovnog ustrojstva. Vera i religijske dogme Dešava se da i dogma. onaj koji bi da nasledi Istinu mora za nju da bude duhovno pripremljen. Međutim. Uključene u procese aktivnog života. ideje nastale nakon kritičkog preispitivanja moraju se uključiti u aktivan život da bi bile sasvim plodonosne. poput ogrtača. one uključuju znatno veći deo ličnosti. dotle postoji i gorljivost i oduševljenje kao dinamični element svake verske ideologije. mnogo češće su činile štetu. misao treba da postane ne samo kritička nego i kreativna.intelektualno pridržavaju čine površinski sloj njihove ličnosti. Ali. Kada prihvatimo da svaka ima svoju funkciju i smisao. već i srce. međutim. i. ideje doživljavaju zdravu transformaciju i postaju jedno sa tkivom života. i 2) uvođenje rezultata kritičkog rasuđivanja u praktičan život. Mada su u odanosti veri i dogmama zastupljeni i um i srce. Za razliku od čisto teorijskih spekulacija. a čine drugo. Oslanjajući se na svoja jalova ubeđenja. ispada da su sve božanske vrline apsolutno neophodne za život. došlo je do izvesnog napretka . Može izgledati da neka vrlina sama po sebi nije previše bitna. dokle god postoji slepo prihvatanje dogmi. a njihova međupovezanost je takva da je nemoguće zanemariti bilo koju od njih. Ako su novonastala uverenja lišena emotivnog podsticaja. ali zanemariti njene veze sa drugim važnim vrlinama nije preporučljivo. U duhovnom životu sve vrline se nadopunjuju i podstiču jedna drugu. Razvoj kritičke i kreativne misli je vrsta duhovne pripreme. Kritičko i kreativno razmišljanje uravnotežava Prelazak sa spoljašnjeg prihvatanja (šairat. u svemu tome se krije i jedan ozbiljan nedostatak-oboje deluju u odsustvu kritičkog osvrta. više ne brani sa tolikim žarom i oduševljenjem kao što je ranije branio verska ubeđenja. kako izvor dobra tako i izvor zla. dok. nije retkost da privrženost religiji postane izvor nadahnuća za mnoga nesebična i plemenita dela. gledano u celini. Čak i na stupnju shairata. jer obuhvataju ne samo intelekt. da bi rezultati kritičkog razmišljanja postali duhovno plodonosni. Kroz nju čovek usavršava one ljudske kvalitete koji doprinose uravnotežavanju uma i srca. ili karma-kande.

Pretrnuvši od straha za svoj život. on se i dalje držao svoje odluke. Da bi voleo i služio svet koji za njega ima malo razumevanja ili ga čak uopšte i nema. Sve do trenutka kada opazi kako mu se kroz pomračinu približava ogroman medved. Malo je stvari u umu koje odnose toliko energije kao brige. Ono što je bilo . Moralna hrabrost i samopouzdanje Duhovni zadatak uzdržavanja uopšte ne bi bio težak kada bi poklonik mogao da se prilagodi svetovnim tokovima i da ih prihvati bez opiranja. Pred tolikim preprekama mnogo je lakše odustati nego se boriti. bez spoljašnje podrške. ne da izmeniti. naročito kada postoje nagoveštaji da mu ona . kroz odnos sa Savršenim Učiteljem poklonik sve dublje oseća i razume istinsku ljubav. bori za Istinu. njemu preostaje još jedino da se bori za njih. bežanje od sveta mu neće mnogo pomoći. Međutim. Čak i svetovnjak može da propati u svetu koji mu ponekad izgleda neprijateljski i otuđen. sa brojanicorn u rukama. ograničeni ego-um se stalno poistovećuje sa prošlošću. svoju avanturu. i. misleći da je ona. Zato je njegova patnja veća jer on doživljava rascep između onoga kako stvari stoje i kakve bi mogle da budu samo kada bi svetu makar malo bila dostupna ljubav koju je on počeo da razumeva i neguje. već se sa svih strana suočava sa hladnim prezirom.. odveć je krupan zalogaj za slabe i plašljive. mada su ti uznemiravajući zvuči koji su se prolamali kroz tišinu noći bivali sve glasniji i glasniji. i nikakva briga neće moći da promeni nešto što pripada prošlosti. Jednom je taj čovek pročitao duhovni spis koji je na njega ostavio tako dubok utisak da je odlučio da se odrekne svega. već i najstrože obuzdavanje i nepokolebljivu moralnu hrabrost. Svet je zarobljen Mayom i opijen lažnim vrednostima. on potrča koliko ga noge nose. sa svih strana mogli su se čuti životinjski krici. Njegov put upravo i vodi kroz svet. Uspeo je da stigne do jedne prodavnice u gradu i pao u nesvest. neizbežna i neiskorenjiva. odnosno. Tako je nastavio celog bogovetnog dana uprkos mnogim neprijatnostima. Seo je pod drvo. Iako će mu. pošto je sagledao više istine. Po zalasku sunca. počeo da ponavlja Božije ime. Odbrana viših istina zahteva nepokolebljivu moralnu hrabrost i poklonik treba da je spreman da se suoči sa kritikama. on mora da razvije u sebi beskonačnu trpeljivost i uzdržanost. prezirom. na opšte veselje okupljenih radoznalaca. Zato su zemaljski putevi najčešće u suprotnosti sa standardima koje je poklonik sam sebi postavio. Kada odluči da ostvari Istinu. i on treba da mu služi uprkos tome što ga ne odobrava. iskusivši uzvišenu ljubav. on mora da razvije sposobnost da se samostalno. obzirom na njegovu grubost i tvrdokornost. Poklonik. beznadežnom antipatijom i stalnom mržnjom. ispričao je. Oslobođenost od briga Moralnu hrabrost i samopouzdanje treba da prati bezbrižnost. tvrdokornom zajedljivošću. nije toliko izražena. međutim. i služiti mu na način na koji to i Učitelji čine. čovek zapravo stupa na stazu posutu trnjem. makar stajao sam protivu čitavog sveta. međutim. zna kakva je riznica skrivenih mogućnosti u svakoj duši. Brige će se javljati u duševnom životu individue sve dotle dok je ego-um opterećen prošlošću. i malo je onih Čija će nepokolebljivost i hrabrost istrajati do samog kraja. Međutim. onako kako se čovek nadao da će se odvijati. No uprkos tome. Brižnost se javlja onda kada se stvari ne odvijaju onako kako se očekuje. upliće se u njenu mrežu. kao takva. pa je besmisleno razmišljati o tome šta bi bilo da su se stvari odvijale drugačije. Prošlost se. ali. Ozdržavanje Kako odmiče na stazi.bilo je. Tako je prestala njegova želja za odricanjem. u ovoj neravnopravnoj borbi pristizati pomoć od Učitelja i drugih poklonika. A kada je došao k sebi. Voleti svet. A to ga čini bolno osetljivim na spoljaŠnje uticaje u kojima ne samo da nema ljubavi. i žali za onim što se nije ispunilo. To se može slikovito prikazati pričom o jednom čoveku iz Pune.svom neumornom entuzijazmu pridoda nepokolebljivo strpljenje.. ali njegova patnja. i. Tu je njegova moć obuzdavanja na najtežem ispitu. Napustio je Punu i otišao u obližnju šumu. A najteže je uopšte ne brinuti. njegovo oduševljenje počelo je lagano da splašnjava. Ponovo će morati da se vrati u svet da bi razvio one osobine koje će ga osposobiti da se suoči sa svetom i prihvati ga onakvog kakav jeste. Čovek se takođe oseća brižnim u pogledu na budućnost. Prihvatanje sveta onakav kakav jeste Duhovni napori iziskuju ne samo veliku fizičku izdržljivost i odvažnost. On i ne očekuje ništa bolje od ljudske prirode. pa čak i mržnjom onih kojima te istine još nisu dostupne. grada u Indiji. Moralna hrabrost razvija se uporedo sa jačanjem poverenja u sebe i u Učitelja.

sve dok um prianja za nešto. u ovom ili onom obliku. ne prezajući od bilo kakve žrtve. Bez zahteva ograničenog . da bi čovek u svom traganju za istinskim razumevanjem ostvario potpunu predanost neophodno je da. a ni osećanja da čovek stiče nešto za sebe ili pruža nešto drugima. Pošto je gurnuo učenika na stazu. U pravoj duhovnoj službi nema ni primisli o sebi. onda su i njegove akcije nerazumne i vezujuće. Bezuslovna usmerenost ka jednom cilju Teškoće na duhovnoj stazi daju se prevazići jedino ako je poklonik bezuslovno opredeljen za nju. i nastavlja se. pri čemu ne bi smelo da se insistira na udovoljavanju zahtevima ograničenog ˝ja˝. Um mora da postane imun na sva iskušenja i da uspostavi punu kontrolu nad čulima. Ali treba da se lati one koju je. vrlinom sopstvene spremnosti i umešnosti. uostalom. polet i umerenost. To je proživljavanje patnje koju čovek uglavnom sam režira. nego sebičnost. a pošto interveniše. njegova naumljenost da služi mora biti nepokolebljiva. Otuda se javlja potreba za održavanjem dobrog raspoloženja bez obzira na okolnosti. Učitelj stoga brižljivo bira trenutak kada će njegova intervencija dati najbolje rezultate. Brižnost je plod grozničave imaginacije koja deluje pod pritiskom želja. uvek ima za posledicu lošu reakciju.nije naklonjena. a ako se i dese. Ako je nekome potrebna pomoć. kao. njegov napredak će biti veoma spor. Međutim sama briga ničemu ne pomaže. Vrline i sposobnosti sledbenika III Odeljak III Spremnost da se služi Spremnost i umešnost Poklonik treba uvek da je spreman da služi ciljevima čovečanstva. štaviše. Radost. sposoban da vrši. ne smne da prianja za ideju služenja. Ma kakvu službu da odabere. Bezuslovna opredeljenost podrazumeva potpunu ravnodušnost prema svim dražima pojavnog sveta. obeshrabren ili znemiren. Jer. Kada je um turoban. Osim toga mnoge očekivane stvari se ne dese nikad. on je mora dovršiti čak i kad mu okolnosti nikako ne idu na ruku. to ne bi bila pomoć. s jedne strane. pre svega. gora je i od uzaludnog rasipanja energije jer umanjuje radost i punoću življenja. ˝Ovo je bila isključivo moja zasluga˝. i svih zemaljskih postignuća. Svi oblici ega treba sasvim da izostanu iz služenja. Zabrinutost proizilazi iz prianjanja za prošlost ili unapred skrojenu budućnost. ja˝ Poklonik. Služenje bi trebalo da proističe iz nesputanosti i slobode i da se odvija u duhu zajedništva. uspostavi kontrolu nad sobom i prestane da se vezuje. On ne treba da prihvata nijednu službu koja nije u skladu sa njegovim mogućnostima. on se povlači i čeka s beskrajnom strpljivošću trenutak kada će učeniku ponovo zatrebati njegova pomoć. Ako rasipa energiju na svetovne težnje. naravno. neizvodljivo ako poklonik ne ukloni zabrinutost iz svog života. a sa druge. on mora uvek da bude spreman daje pruži. Zabrinutost nikome nije donela ništa dobro. njegovo delo ne podleže kvarenju usled . Vreme je važan činilac duhovnog razvitka. ako bi se svesno trudio da svaku takvu priliku ugrabi za sebe. to u njemu ne bi smelo da stvori zavist. Učitelj strpljivo čeka da ovaj potpuno shvati smisao i značaj njegove pomoći. Duhovnost u prevelikim količinama i data u pogrešnom trenutku. Dakle. I neće zauzvrat očekivati ništa drugo osim da poklonik uloži maksimum napora u svoj duhovni razvoj. treba uvek da daje svoj maksimum. ali se sam nikada ne smne vezivati za lažnu ideju. Obzirom na mnoga iskušenja koja ga čekaju na putu. Učitelj će pokloniku pružiti upravo onu pomoć koja mu je u datom trenutku najpotrebnija. Vođstvo Učitelja Daleko najvažniji uslov sigurnog i postojanog duhovnog napretka je vodstvo Savršenog Učitelja. polet i umerenost Među vrlinama koje poklonik treba da kultiviŠe malo je onih koje su toliko važne kao vedrina. A to je. Nezavisno od velikog i malog Ukoliko je poklonik sasvim nevezan za rezultate svog rada. ispada da nisu toliko strašne kao što se očekivalo. Ukoliko prvenstvo pružanja pomoći pripadne nekome drugom. Tada čovek nastoji da brižnost proglasi nužnim elementom pripreme za suočavanje sa budućom situacijom. On ne očekuje brzi preobražaj svesti sem ako odranije nisu ispunjeni svi uslovi za to.

procenjivanja veličine njegovog postignuća. Svetovno orijentisane osobe uživaju u svom zasebnom postojanju kroz svoja postignuća. Tako imaju prirodnu težnju da procenjuju svoja postignuća u okvirima opipljivih veličina. I uvek grabe velike stvari a klone se malih. Međutim, sa duhovne tačke gledišta, takozvane male stvari su isto toliko bitne koliko i velike. Otuda poklonik nema razloga da izbegava jedne, a priklanja se drugima; on treba da se posveti malini stvarima sa isto toliko žara kao i velikim. Mada u duhovnom životu male stvari vrede koliko i velike, svetske konvencije obično ignorišu ovu jednostavnu istinu. Kad bi se pratile dogovorom prihvaćene konvencije, služenje bi se svelo na aktivnosti koje donose rezultate koji se uobičajeno smatraju velikim, odnosno vrednim i značajnim. Mnogo toga od vitalnog značaja za život bilo bi na ovaj način prenebregnuto, što bi u duhovnom smislu osiromašilo život. Prihvaćene vrednosti određuju vid služenja U društvima u kojima preovladava čisto materijalistička koncepcija života, pod služenjem se podrazumeva snabdevanje hlebom, odećom i drugim životnim potrebama. U društvima koja na prvo mesto stavljaju intelektualne vrednosti, pod služenjem se podrazumeva učešće u svestranom razvoju nauke. U društvima gde preovladava težnja ka umetničkom i estetskom, pod služenjem se podrazumeva organizacija umetničkog stvaralaštva i distribucija umetničkih radova. U društvima koja prevashodno cene kulturu srca, pod služenjem se podrazumeva probijanje onih kanala kroz koje će se uspostaviti i razviti kultura srca. A u društvima kojima je duhovno najpreče, pod služenjem se podrazumeva razvoj i širenje duhovnog znanja. Služenje koje doprinosi razvoju duhovnog znanja je najviši oblik služenja, zbog toga što duhovno znanje obuhvata i ispravno sagledavanje ljudskih problema i njihovo neposredno rešavanje. Dve vrste služenja Bez duhovnog razumevanja, čovek se u svojoj službi rukovodi ograničenim koncepcijama. Postoje dve vrste usluga koje čovek može da pruži drugom čoveku: prvo, da ga snabde nečim doista vrednim što ovome nedostaje; drugo, da mu pomogne u otklanjanju onih nedostataka koji ga sprečavaju da se domogne stvari koje su mu potrebne. Ukoliko su čovekova shvatanja o tome da li je nešto vredno ili ne - skučena, onda će i služenje biti srazmerno tome. Značaj malih stvari Služenje nisu samo veliki gestovi kao što je davanje dobrovoljnih priloga društvenim institucijama. Služenje su takođe male stvari učinjene s ljubavlju. Reč ohrabrenja ili osmeh koji uliva nadu i razvedrava mračno raspoloženje, vrede isto koliko i velika žrtvovanja i junačka samoodricanja. Pogled koji topi led i podstiče srce da brže zakuca takođe je služenje, iako mu to možda nije bila namera. Sve ove stvari uzete pojedinačno izgledaju male; ali život je sačinjen od malih stvari. Kada bi se zaboravilo na male stvari, život ne samo da bi bio lišen lepote, već i duhovnosti. Greške pri rasuđivanju svetovnih osoba Kao što priznaju samo velike doprinose a male zanemaruju, tako svetovni ljudi čine istu grešku kada su u pitanju prepreke, nedostaci ili problemi vezani za određenu situaciju. Za većinu ljudi problemi moraju da poprime divovske razmere da bi zavredeli njihovu pažnju. Za svetovne ljude je takođe karakteristično da poklanjaju previše pažnje spoljašnjim, opipljivim stvarima, a premalo nečujnim činiocima unutrašnjeg života. Smatra se, na primer, da je rat veća nesreća od života u kome neprestano tinja prikrivena mržnja, premda, sa duhovnog stanovišta, životi ispunjeni gorčinom i mržnjom nisu ni na koji način manje naopaki od ratova. Ratu se pripisuje veliki značaj jer obiluje prizorima surovosti, međutim, svaki oblik mržnje, čak i ako se ne materijalizuje u spoljašnjoj akciji, podjednako je ružan. Isto tako, epidemije, povrede i samrtne patnje privlače veću pažnju od agonije patnika opterećenih bremenom nesavladivih želja. Život kao nedeljiva celina Za poklonika koji je voljan da služi ne očekujući priznanja i pohvale, svaka pojava koja ometa pun i celovit život, bez obzira na to da li izgleda velika ili mala u očima sveta, vredna je njegove pažnje. Ne samo počeci i krajevi velikih imperija, već i prolazni trenuci tuge, imaju svoj značaj i mesto u univerzalnom životu. Radi se o pojavama za koja važe različita merila, ali se nijedna ne sme zanemariti na uštrb druge. Poklonik na život gleda kao na integralnu celinu, ne dopuštajući da ijedan delić životne zbilje sasvim zaokupi njegovu pažnju i zauzme čitav vidokrug.

Služenje nadahnuto ljubavlju Poklonik, i kad nesebično služi, mora stalno da bude na oprezu. On treba da neguje skromnost, poštenje i iskrenost. To što čini, čini ne da bi sebe istakao, nego zato što u srcu gaji istinsku ljubav. Kada je ispunjen ljubavlju, ta ljubav mu daje snage da uspostavi savršeno skladne odnose sa ostalim poklonicima bez trunke ljubomore. Jer kada među duhovnim saradnicima nema sklada gube se duhovni ideali. Takođe, kada je služba lišena ljubavi ona počinje da se obavlja iz osećanja dužnosti, kao što se u zemaljskim institucijama posao obavlja za novac. U društvenim institucijama ljudi rade za platu. Njih na efikasnost tera dužnost. Zato njihov rad ne može zračiti unutrašnjom lepotom kakva spontano izvire iz ljubavi. Važnost kontakta sa Učiteljem Poklonik će najbrže da nauči lekcije služenja ako ga zadesi sreća da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem. Učitelj ne drži predavanja, on podučava na konkretnim primerima. Kada sagleda Učiteljevu beskrajnu volju da služi čovečanstvu, poklonik, nadahnut ljubavlju prema Učitelju, spremno prihvata isti zadatak. Odnos sa Učiteljem je takođe od velike pomoći u razvijanju međusobne saradnje poklonika, obzirom da poklonici dele istu ljubav prema Učitelju. Oni služe zato što njihov Učitelj tako želi. I govore kako samo dovršavaju Učiteljev posao, a ne svoj, radeći vredno po Učiteljevom na hođenju. Prema tome, oni su lišeni svake ideje o ličnim prohtevima, pravima ili povlasticama. Zainteresovani su samo za Učiteljevo delo i spremni su da služe, kadgod se za to ukaže prilika, njegovim ciljevima, a podjednako su spremni da svoj posao ustupe drugome ukoliko se ovaj pokaže sposobnijim. Služenje bez pompe U zajednicama ove vrste poklonici zapravo služe jedan drugog. Oni Učiteljevo delo, pre svega, vide kao sopstveno. Zato poklonik, pomažući drugog poklonika u njegovom radu, služi i njega i Učitelja podjednako. U takvom služenju niko ne može biti gospodar, jer je svaki poklonik svestan da radi na ostvarenju jedinstvenog Učiteljevog dela. Takođe, obzirom da su svi poklonici jednaki, nijednom od njih nije teško stekne osobinu krajnje skromnosti. Kao što je već rečeno, ukoliko služenje učini čoveka ponosnim, onda to nije služenje. Jedna od najtežih stvari je naučiti služiti bez komandovanja, ne dižući bespotrebnu galamu oko sebe i ne primećujući šta je veliko a šta malo, staje bitno a šta nebitno. U duhovnom svetu skromnost je veoma važna. Ideal služenja Kada Učitelj služi, on to ne čini zato što se vezao za služenje, nego zato da bi pomogao, a ujedno i pružio svojim učenicima primer nesebičnog služenja. Dok služi druge, on u svakome vidi sebe, te tako doživljava da je i sam služen. U blaženom doživljaju jedinstva, Savršeni Učitelj zna da je u isto vreme i Učitelj i sluga svih. Njegova služba je oličenje idealne službe u kojoj nema robovanja: niti je rob onaj koji pruža, niti onaj koji prima. Poklonik vrlo brzo shvata suštinu istinskog služenja kada pred sobom ima primer svog Učitelja. Duhovna obuka poklonika ne može biti potpuna ukoliko on ne nauči da je duhovna služba pre svega radost, a ne obaveza; sloboda, a ne ropstvo. Istinsko služenje ne obavlja se pod pritiskom, nego proističe iz nesputanosti slobodnog uzimanja i davanja. Ono je rasterećeno bremena ličnih želja i donosi osećaj neprekidne ispunjenosti. Vrline i sposobnosti sledbenika IV Odeljak IV Poverenje i vera Tri vrste vere Jedna od najvažnijih vrlina poklonika jeste vera. Postoje tri vrste vere: vera u sebe, vera u Savršenog Učitelja, i vera u život. U životu je vera toliko potrebna da bi bilo nemoguće živeti bez nje. Upravo na osnovu vere život zajednice i društva postaje moguć. Uzajamno poverenje je ono što omogućava slobodno davanje i primanje ljubavi, slobodno učestvovanje u radu i uživanje u plodovima rada. Kada je život opterećen bezrazložnim strahom od nekoga ili nečega, takav život postaje ograničen i krut. Uzajamno poverenje Deca poseduju urođeno poverenje u svoje staratelje. Ona instinktivno traže od njih zaštitu. Vera u ljude se ne gubi ni kasnije u životu ukoliko osoba nije bila na grub način povređena od strane onih koji

su je, zarad sopstvenih sebičnih ciljeva, obmanuli i iskoristili. Tako, iako je vera prirođena čoveku, ona cvate u onim društvima gde su ljudi pouzdani, pošteni i zaslužuju poverenje, a gubi se tamo gde je sredina korumpirana. Vera u nekoga postaće savršena i čvrsta onda kada čovek i na drugoj strani naiđe na kvalitete koji ulivaju poverenje. Biti čovek od poverenja i imati veru u druge su dve komplementarne osobine. One su uslov za neometen razvoj kako samog pojedinca tako i kolektivnog života. Važnost samopouzdanja Bezgranična i bezuslovna vera u ljude pripada svetu ideala. U praksi je ona redak slučaj. Premda je priželjkuje veliki broj ljudi, ona ne može postojati sve dotle dok se svet bude sastojao od osoba koje baš ne ulivaju neograničeno poverenje. Neograničeno poverenje iziskuje do savršenstva razvijenu pouzdanost i postojanost. Uz to, mora da postoji i velika želja da se drugome pomogne. Ali ni jedna od ovih vrlina, koje su osnov uzajamnog poverenja, neće se razviti ukoliko čovek nema veru u samog sebe. Ukoliko neko nema vere u sebe, onda ne može razviti u sebi one vrline koje će ulivati poverenje drugima. Samopouzdanje i čvrsta odluka da, bez obzira na sva iskušenja, ostanete verni svom viđenju onoga što je ispravno - to je osnov pouzdanog karaktera. Temelj sarnopouzdanja Nepokolebljiva vera u sebe retka je isto koliko i vera u drugog. Malo je onih koji su je razvili u toj meri da mogu biti sigurni da poseduju pravu i konstruktivnu samokontrolu. Ljudi često iz razloga slabosti i nesigurnosti, svoju veru stalno dovode u sumnju i nalaze hiljadu načina da je ospore. Slabost i nesigurnost su neumitne činjenice života, i čovek je sklon da im podlegne čak i onda kada dobro zna šta bi za njega u datoj situaciji bilo bolje. Vera u sebe uvek može biti poljuljana. Ona se, zapravo, može učvrstiti jedino ako osoba neprekidno pred sobom ima viziju živog primera Savršenstva. Vera u Učitelja Vera u Savršenog Učitelja ima presudan značaj za duhovni razvoj, jer kod poklonika jača veru u sebe i veru u život - i to uprkos padovima i neuspesima, nedostacima i tegobama, ograničenjima i gubicima. Život, onako kako ga čovek doživljava na svom primeru i na primeru svojih bližnjih, može biti ograničen, skučen i nesavršen, ali život koji pulsira u Učitelju je neograničen, jednostavan i besprekoran. U Učitelju učenik vidi ostvarenje sopstvenog ideala; Učitelj je odraz njegovog najdubljeg Sopstva. U Učitelju on vidi refleksiju svega najboljeg što i sam nosi u sebi, što tek treba da se ispolji, a što će se jednog dana sigurno i ispoljiti. Zato je vera u Učitelja glavni motiv koji nagoni čoveka da ostvari u sebi prikrivenu božanstvenost. Vera i kritičko rasuđivanje Istinska vera temelji se na dubokim duhovnim iskustvima i na nepogrešivim signalima čiste intuicije. Ona se ne može shvatiti kao antiteza kritičkog rasuđivanja, već kao njegova nepo¬grešiva svetlost vodilja. Kritički um nadopunjen dubokom i živom verom utemeljenom na čistoj intuiciji, prestaje da biva jalov, površan i neefikasan, i pos¬taje kreativan, delotvoran i plodonosan. S druge strane, bez slobodnog i odvažnog delovanja kritičkog uma, ne bi se moglo stati na kraj mnogim oblicima naivne lakovernosti. Doduše, kritičkom mišlju se može dodirnuti samo ona vera koja nije zasnovana na čistoj intuiciji. Prava vera, koja vodi poreklo iz čiste intuicije, se prirodno nameće i ne može se svesti na zaključke racinalnog intelekta. Ona je bazičnija i primarnija od intelekta i shodno tome se ne može utišati nikakvim intelektualnim akrobacijama. No ovo ne znači da vera treba da bude šlepa i daje ne treba izlagati povremenom sudu kritičke misli. Istinska vera je jasno viđenje, a ne slepilo, i ne treba da se povlači pred slobodnim delovanjem kritičkog uma. Vera i sumnja Učenik raspolaže pravom da kritički razmotri i testira Uči¬telja. Ali ako i posle testiranja, uverivši se u Učiteljevu Savrše¬nost, učenik pokaže kolebljivost, onda je to znak njegove neis¬krenosti i slabosti u pogledu namere i cilja. Onoliko koliko je kod ljudi prisu¬tan nekritičan stav prema samozvanim mudracima, koji nezasluženo uživaju njihovo poverenje, toliko je prisutna i neopravdana kolebljivost, koja postoji uprkos so¬lidnoj količini ˝dokaznog materijala˝ prikupljenog kroz lično iskustvo. Nekritičko verovanje kao i bezrazložno kolebanje posledice su nesvesnog delovanja želja, s tim što je u ovom drugom slučaju uzrok nesvesno delovanje onih želja koje stoje na putu ispoljenju razborite vere.

Suštinska priroda laži Zato čovečanstvo na svaki način mora da otkrije šta je laž. Sve što on želi da zna jeste da li je učenik iskren i pošten u svojoj nameri da dostigne Istinu. Tako ispada da nove okolnosti donose i nova uverenja. Čovekova uverenja su kao odeća. Ali to je samo mišljenje. znači spoznati pola Istine o univerzumu. Testiranje učenika Kao što učenik testira Učiteljevu sposobnost da ga vodi.U prvom slučaju želja rezul¬tira u nerealnom i lakovernom. kada ga pritisne kakva neprilika. Želja će uvek da prevari kritički um. To je aktivan odnos poverenja: samopregor i apsolutna posvećenost a ne iščekivanje i potajna nada da će Učitelj pružiti pomoć. Kako ostaju na površini uma. Mišljenja i uverenja su površinski sloj psihe i kroz njih se ne može ostvariti kontakt sa njenim dubljim snagama. Kakva je suštinska priroda laži? Ukoliko se istinito spozna kao istinito ili ako se lažno spozna kao lažno.Lažne vrednosti Važnost razumevanja Maje Svako želi da spozna i ostvari Istinu. takva živa vera u Učitelja postaje vrhunski izvor nadahnuća i nepokolebljivog samopouzdanja. Živa vera je kreativno dinamična Kroz živu veru se ostvaruje najdublji i najcelovitiji odnos sa moćnim psihičkim jezgrom. Na primer. ona ne uzrokuju radikalne promene u srži ličnosti. jer on. Ona se suštinski razlikuje od ubeđenja i verovanja koja proizilaze iz nekritičkog prihvatanja ili površnog razmišljanja. Nema te misli koju ona ne može prožeti i ponovo oživeti. Zato je Učitelj krajnje nehajan u pogledu na to da li učenik veruje u njega ili u nekog drugog. preostaće samo jedan vid spoznaje u kome laži više nema. Puka intelektualna vera igra veoma malu ulogu u duhovnom razvoju. niti osećanja koje ne može prosvetliti. Učitelj ne mari za to da li učenik sumnja u njega ili mu veruje. a u drugom. Nju čovek ne može održavati veštačkim putem. ali se Istina ne može spoznati i ostvariti kao Istina sve dok se neznanje ne spozna i ne shvati kao neznanje. umesto da svoje namere čovek svesno sprovodi rukovođen svojim ličnim uverenjima. tako Učitelj. Živa vera proističe iz iskustva Plodonosna. živa vera u Učitelja nastaje kao plod dubokog duhovnog iskustva kojeg Učitelj daruje zaslužnom učeniku. negde na periferiji svesti. kao laži. Na¬protiv. zauzvrat. Prava vera se postepeno razvija i raste srazmerno uspehu koji učenik postiže u oslo¬bađanju svoje svesti od želja. oslobodi. U njoj glavnu ulogu igra ak¬tivno poverenje u Učitelja. Ljudi dosta slušaju i čitaju o Maji. odlika je samo onog uma na koji ne uplivišu želje. svi oblici neznanja moraju prethodno da budu odstranjeni. kaže se da on u njega ima poverenja. a ne mišljenje o njemu. Laž nastaje onda kada se za . Nepokolebljiva vera koja se temelji na čistoj intuiciji. neophodno je da Maja doista bude shvaćena onakva kakva zapravo jeste. testira postojanost učenikove namere. kada neko ima dobro mišljenje o drugom čoveku. Ona ne boravi. Shvatiti Maju odnosno princip Neznanja. teži jednoj jedinoj stvari: da učeniku bude od pomoći. Uverenja i mišljenja Pravu veru valja razlučiti od ubeđenja i mišljenja. i ono nema duhovni potencijal kakav postoji onda kada je u pitanju živa vera u Savršenog Učitelja. a samim tim ne utiču ni na promenu životnih stavova. Maja Odeljak I . odnosno princip Neznanja. Zato valja razumeti Maju. da zna da je to laž i da je se. ali malo njih je zaista razume. poput intelektualnih uverenja. u bezrazložno sumnjičavom stavu. Ona je stvaralački aktivna. čovek ih menja da bi se prilagodio situaciji. Živa vera nije neka pismena potvrda koju učenik potpiše i preda Učitelju. Savršeni Učitelj uopšte nije zainteresovan da učeniku pruži dokaze o svojoj božanstvenosti sem ako ne za ključi da bi to bilo preko potrebno za duhovni napredak učen¬ika koji mu se potpuno predao. niti osobine koju ne može izmeniti. Za učenika . Da bi se duša učvrstila u stanju Samospoznaje. živa vera je najmoćniji faktor ponovne izgradnje celovitosti psihe. u svim svojim dobronamernim intervencijama sračunatim na pridobijanje učenikove žive vere za razliku od praznih uverenja i ubeđenja. Nije dovoljno steći površno razumevanje Maje.

prihvatanje za činjenice onih stvari koje nisu činjenice. Sve ove neistine su tvorevine Maje. oni obećavaju varljivo ispunjenje. i drugo. Uzeti nezavisno. Čisto intelektualni zaključci i mišljenja postaju važni jedino pošto se oslone na odgovarajuće vrednosti. Kod strasti i žudnje koje se javljaju periodično. ako čovek smatra zauzimanje visokog položaja svrhom svog života. osoba koja umire od žeđi u pustinji kao što je Sahara. Po tom principu. Takva informacija ili saznanje smatra se nevažnim jer se ne dovodi u vezu i odnos sa drugim vrednostima. onda je to laž. misli kako ništa na svetu nije dragocenije od vode. mada. Greške u vrednovanju mogu se načiniti: (1) uvažavanjem nečega što je nevažno. postoje dve vrste znanja: prvo. postoje i dve vrste krivog prosuđivanja: prvo. Kada u svetlosti istinskog znanja ove strasti i žudnje sasvim iščeznu. oni imaju veoma mali značaj. donošenje vrednosnih sudova što podrazumeva da se svakoj stvari mora utvrditi vrednost i odrediti važnost. Međutim. u praksi postoje neistine koje imaju izvesnu važnost i one koje uopšte nemaju. i nakon što se uvidi njihova ispraznost. objekat dobija na značaju. zbog njihovog delovanja. Relativnost lažnih vrednosti Relativna vrednost čulnih objekata može biti velika ili mala u zavisnosti od intenziteta i nametljivosti žudnje. Intelektualno znanje postaje važno onda kada omogući čoveku da ostvari određene vrednosti. i pošto zavise od subjektivnih činilaca. a dobija na značaju tek onda kada se one manifestuju. stvarima koje mogu zadovoljiti čovekove strasti i žudnje pridaje se prividan i relativan značaj. A kada se njihov intenzitet smanji. a za laž tvrdi daje istina. ostaju i dalje prepoznatljivi. donošenje čisto intelektualnih zaključaka o postojećim činjenicama. Mada postoje i mogu se opipati i videti.istinu tvrdi daje laž. Za raspaljenu maštu. ali jedna od onih laži koje suštinski utiču na tok i smisao njegovog življenja. dok. Primeri relativnih vrednosti Na primer. ali jedna od onih laži koje ne znače mnogo. Laž je omaška u proceni prirode stvari. tada i objekti kojima je. ograničavanja i pogrešnog sagledavanja života od onih grešaka koje nastaju pri čisto intelektualnom donošenju sudova u vezi određenih postojećih činjenica. izvitoperenu strastima i žudnjom. tako i objekti žudnje i strasti. koja se ne . Ovo sve su lažne vrednosti jer u biti nisu u vezi sa samim objektima. Ispraznost čulnih objekata Kao što novčić koji je izbačen iz upotrebe i proglašen nevažećim na neki način postoji i dalje. one su relativne i nepostojane. Istinske vrednosti uvek postoje same po sebi. A lažne vrednosti imaju izvorište u željama ili prohtevima. Isti princip može se primeniti i na sve ostale strasti i žudnje. dajući mu kontrolu nad sredstvima njihovog ostvarenja. i drugo. menjaju se od jedne do druge prilike i od jedne do druge osobe. One su urođene: i zbog toga što su urođene. Ako neki čovek zauzme viši položaj samo da bi se osećao moćnijim no što jeste. Isto tako. tada i objekat istovremeno gubi na značaju. pogrešno vrednovanje. osoba koja je gladna smatra da je hrana veoma važna. dok je ona zapravo važna zbog nečeg sasvim drugog. ili (3) držanjem da je jedna stvar važna zbog nečega. onda je to takođe laž. to jest kada se nešto smatra za ono što u stvarnosti nije. Mada sa duhovnog stanovišta Maja obuhvata sve što je lažno. (2) neuvažavanjem nečega što je važno. ni ne po mišija na hranu sve dok ponovo ne ogladni. one su apsolutne i stalne. gledano sa čisto teoretskog stanovišta. Na primer. Kada se strast i žudnja razbukte. Greške u proceni vrednosti nastaju zbog uticaja subjektivnih želja i prohteva. U celini gledano. objekat ima prikriveni značaj sve dok su te strasti i žudnje prikrivene. istovremeno. i ne menjaju se od jedne do druge prilike ili od jedne do druge osobe. odmah gube svu svoju pozajmljenu vrednost i postaju beznačajni. Ili kada to znanje samo postane faktor vrednovanja menjajući ili drugačije utičući na prihvaćene vrednosti. nikoga ne zanima koliko listova ima na nekom drvetu. One zavise od subjektivnih činilaca. daleko su krupnije one greške u vrednovanju prilikom kojih dolazi do iskrivljavanja. oni više nemaju raniji značaj. neko ko nije žedan i kome je voda na dohvat ruke. Dve vrste znanja Uopšteno govoreći. Greške u vrednovanju Kao što postoje dve vrste pravilnog prosuđivanja. Za staloženu i spokojnu dušu. ne pridaje vodi isti značaj. jedna takva informacija predstavlja određeni vid znanja. pridavan lažni značaj. a osoba koja je potpuno sita.

Kada se nebitno smatra bitnim Kada voljeni umre. naplatiti sve nepravde koje su joj učinjene. uzdasi zbog razdvojenosti . ona se nalazi posvuda. želje. Duša nije mrtva. Umotana su u formu nepobitnih činjenica i kao takva se bezuslovno prihvataju. Maju je teško nadvladati jer ona. onda dobijamo treći osnovni vid neznanja koji se tiče vrednovanja. a ne kao sredstvo. Žudi za svačim osim za jedinom Istinom. U suštini. To se događa onda kada se rituali. ljudski intelekt.vezuje za njih. stvara barijere. Intelekt koji funkcioniše nesputano utire put Istini. Ona stalno pokušava da održi i opravda pogrešna uverenja i tako oteža put do realizacije Istine.sve to je zbog pogrešnog vrednovanja. neovisno od duše. Ljudske čežnje. u svojoj istinskoj prirodi ona nikuda ne odlazi. može se sa sigurnošću reći da je na snazi osnovni zakon delovanja Maje. dopusti da vlada nad onim što je bitno. Instinktivno se poistovećuju sa fizičkim telom i ostaju pri svom uverenju zato što za to . sećanje na voljenog. radi Boga samog. kome je prethodno pripisan preveliki značaj. Pridavanje značaja nekoj beznačajnoj stvari Delovanje Maje takođe se da uočiti u navici uma da pridaje nekoj stvari drugojačiji značaj no što ova u stvari ima. uzimajući ljudski intelekt pod svoje. delovanje Maje čini da bitne stvari izgledaju nebitne. koju smatra nebitnom. ali to ne važi i za intelekt čijim delovanjem upravlja Maja stvarajući smetnje istinskom razumevanju. Kada se nebitnom. Ljudi traže sreću u svemu samo ne u Bogu. Na primer. U trenutku kada rituali i ceremonije postanu važni sami po sebi. Sva pogrešna uverenja su isto toliko tvorevine Maje koliko i lažne vrednosti. kao nosači života i medijumi njegovog ispoljavanja. prianjanjem za telo. oblik dobija na važnosti. zainteresovani. izgledaju beznačajno. a koje zauzvrat opet daju snagu pogrešnim uverenjima. a On je jedini i neiscrpan izvor trajne radosti. Kada se nekoj nevažnoj stvari pripisuje važnost. čovek im pridaje preveliki značaj koji im svakako ne pripada. Maja II Odeljak II . želja da se bude s njim. Neke laži u vidu pogrešnih verovanja i mišljenja. Prema tome. Međutim. pomoću božanske intervencije. imaju velikog udela u okivanju duše. podržava pogrešna verovanja i iluzije. u kandžama Maje Maja nadmoćno zaposeda samo uporište znanja. stoje odlika delovanja Maje. Ovde se ponovo radi o zaslepljenosti koju donosi Maja. Ona ne traži Boga kao Istinu. oni počinju da sputavaju život umesto da predstavljaju izraz životnosti. Ono stoje nestalo jeste oblik. ceremonije i druge spoljašnje religijske prakse počnu tretirati kao cilj. Kada se bitno smatra nebitnim S druge strane. koji se ogleda u čežnji za nestalim oblikom. mnogi ljudi žive u ubeđenju da su fizičko telo i nikada im ne padne na pamet da su nešto drugo do fizičko telo. Intelekt. Ako se svetovna osoba okrene Bogu. ali malo je onih koji su za Boga istinski. a ne duša. to je uglavnom zbog sebičnih i svetovnih ciljeva. jedina bitna stvar je Bog. osećaj gubitka vuče koren od vezivanja za oblik. Sa duhovnog stanovišta radi se o jednom obliku neznanja. Osećaj napuštenosti. pa čak i da će. Rituali i ceremonije imaju svoju vrednost kao sredstva koja vode cilju.Pogrešna uverenja Okovi Maje Lanci koji okivaju dušu sačinjeni su od niza lažnih vrednosti ili krivih procena. osećanja i misli usredsređeni su na oblike. Kada se obliku ne bi neopravdano pridavala tolika važnost tada ne bi bilo ni tuge i žala za umrlim. suze zbog rastanka. Proglašavajući ih za Istinu. i Maja se njima služi da bi držala dušu u okovima neznanja. Pogrešna uverenja mogu izgledati ispravna Pogrešna ubeđenja koje je stvorila Maja imaju tako čvrste i neprobojne korene da ljudima izgledaju očigledna. nastaje vakuum. iz čega duša ne može da se iskobelja. javlja se tuga i usamljenost. Usled pogrešnih verovanja nastaju lažne vrednosti. A on opet nastaje dugujući delovanju Maje. Ona se nada da će kroz Boga ispuniti svoje želje i nade. i kada nakon smrti oblik nestane.

jer je u suprotnosti sa prethodno opisanim procesom vezivanja i stvaranja želja. Kada se duši pripoji suptilno telo zajedno sa umom. duša naizgled počinje da vrši akcije. Um je taj koji misli dok telo sedi na stolici. značilo bi poricanje svega onog što je činilo osnov njegovog postojanja. Poistovećenje sa fizičkim telom stvorilo je fizičke želje i vezanosti. ona jednostavno JESTE. željenja ili delovanja. Čišćenje poslednjih tragova laži Napuštajući pogrešno verovanje da je fizičko. Sve njegove misli. osoba veruje da ona razmišlja dok je u stvari um taj koji misli. kada se um rastereti svih želja i vezanosti koje se odnose na suptilno telo. to jest. neophodno je da čovek napusti mnogo brojne želje i vezanosti. ova poslednja laž nije ništa tvrdokornija od prethodnih. čovek je čvrsto prianjao za lažnu ideju o svom zasebnom postojanju. prihvata kao istinito. traži da bude potkrepljeno mnoštvom uverljivih dokaza. čovek odbacuje i samu srž onoga što je mislio da jeste. To uverenje se lako prima. stvorila je Maja . Međutim. Tokom svog dugog trajanja u ulozi upojedinjene duše. Poistovećenje sa flzičkim telom Život jedinke vrti se oko fizičkog tela i njegovih želja. Bolje rečeno . A gaji ga zbog toga što mu ta ideja godi. zamisli o zasebnom . Pogrešno je ubeđenje da duša nešto čini. ona zna da je beskonačna. Kada se upojedinjenoj duši pridoda um.koja je Iluzija. Oni postoje kao iluzija upojedinjene duše. željenja i delanja Kada duša spozna da nije grubo. Njen život se tada vrti oko suptilnog tela i njegovih želja. to jest ego-um. i nestaje onda kada se duša definitivno odrekne žudnje za zasebnim postojanjem. odnosno suptilno telo. Ubeđenje da duša misli javlja se zbog identifikacije sa umom. dok verovanje kako je nešto drugo a ne suptilno telo iziskuje uverljiv dokaz. Na primer. i princip Neznanja. verovanje jedinke da je nešto drugo a ne fizičko telo. Napuštanje pogrešnog uverenja da je mentalno telo. a zapravo telo sedi na stolici. Iluzija daje duša posrednik Dakako da se sam um i samo telo ne bave razmišljanjem ili fizičkim akcijama. a lako odbacuje. S druge strane. ona ostaje žrtva pogrešnog verovanja da je suptilno telo. odbacujući pogrešno uverenje da je ego-um. Poistovećenje sa mentalnim telom Međutim. Duša ne učestvuje ni u razmišljanju ni u fizičkim akcijama. suptilno i mentalno telo. Međutim. željenje ili akciju. Duša. Ipak. duša naizgled počinje da misli. a teško iskorenjuje. naime. Poistovećenje sa suptilnim telom Čak i ako osoba uspe da se reši pogrešnog verovanja da je fizičko telo. a uverenje da je nešto drugo osim fizičkog tela.nisu potrebni racionalni dokazi. osećanja i aktivnosti su se uvek iznova reflektovale u jednoj zamisli. Kada se na sve ovo nadoveže i grubo telo. suptilnim i grubim telom predstavlja činioca akcije. on svoje prethodno uverenje da je fizičko telo vidi kao lažno. Verovanje neke jedinke da je fizičko telo deluje posve prirodno. Stoga je raspoistovećenje sa fizičkim telom naizgled neprirodno. Iluziju da je duša um ili telo. Na isti način. U svojoj suštini ona nije odgovorna za razmišljanje. Kao beskonačna Duša ona ne čini ništa.teško se prima. u sklopu sa mentalnim. Duša je iznad razmišljanja. Radi se o odbacivanju nečega što je dugo vremena bilo prisutno. čovek nastavlja da gaji pogrešno verovanje da je mentalno telo. Razmišljanje ili delovanje se javljaju onda kada se duša pogrešno poistoveti sa njima. ograničeno ˝ja˝.ja˝. I ona ima svoj kraj. Čišćenje poslednjih tragova laži je najteže. i lažne vrednosti koje zbog njih nastaju. kada se čovek rastereti fizičkih želja i vezanosti. duša naizgled počinje da želi. Raspoistovećenje sa fizičkim telom povlači za sobom odbacivanje želja i lažnih vrednosti vezanih za telo. kao i iluziju da je duša činilac razmišljanja. čovek napušta lažno verovanje da je suptilno telo isto onako brzo kao što je odbacio pogrešno verovanje da je fizičko telo. ovo nije kraj pogrešnih verovanja. Zato čovekovo verovanje daje suptilno telo dolazi prirodno. Kako bi odbacila verovanje da je suptilno telo. ona mora odbaciti sve želje koje se odnose na suptilno telo. No. Uverenje da duša sedi na stolici javlja se zbog identifikacije sa fizičkim telom. Čak i nakon napuštanja pogrešnog verovanja da je suptilno telo. . jer um i telo ne postoje sami za sebe. neka osoba je ubeđena da ona sedi na stolici.

Neistine čisto . pre ili kasnije. mogu svaki čas da nestanu. Um i tela u sprezi sa dušom kao celina postaju Činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. tela i um zajedno su činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Laž raskrinkava sebe samu Individua je neprekidno svesna svoje nesigurnosti. on je žrtva iluzije.mada ona sebe ne zna kao takvu. U stvarnosti on nije nesrećan ali umišlja da je nesrećan jer se poistovećuje sa umom i telima. oni ovu dvostruku ulogu ne izvode na svoju ruku. Jedino kada je u sprezi sa mentalnim i ostalim telima duša može da bude primalac boli i zadovoljstva. Laži su izdajnički nepouzdane. One same sebe raskrinkavaju. To bi bilo kao kada bi sebi na grudi privio zmiju otrovnicu ili se nastanio na vrhu trenutno neaktivnog vulkana. Dalje. to je ipak prvi korak u potrazi za Istinom. Svaka laž nosi žig nepotpunosti i nedovoljnosti. kao uostalom i ona sama. od samog početka slute na propast. um i tela podložni su dualnom iskustvu. Ovaj proces utelovljenja duše zasnovan je na neznanju. ona u dubini duše ne može da se pomiri s tim verovanjem. i neistine koje se javljaju kao posledica iskrivljenog razmišljanja. duša se na neki način opire lažima. U laži su prisutni sumnja i strah Prihvatanje laži uvek podrazumeva prisilan kompromis. Prema tome. Koliko god taj otpor na početku izgledao slab i neodređen. Prihvatanje laži nosi sa sobom rastući nemir. Oduhovljenje uma i tela Prema tome. pokazati u svom pravom svetlu. koja će kasnije dovesti do konačnog poništenja svake neistine i svakog neznanja. suptilnim i grubim telom. Ona naizgled poprima svojstva i izgleda uobličena i ograničena usled Neznanja i delovanja Maje. Dve vrste laži Postoje dve vrste neistina: neistine koje se javljaju kao posledica nepažljivog i proizvoljnog razmišljanja. Čovek ne može večito da ih prihvata. bezgranična. bezoblična. Duša je iznad oprečnosti . koja nastaje usled Neznanja ili Maje. isto što i fizičko telo. Na primer. ona počinje da oseća strah od smrti i strah da ne izgubi svoje najbliže. osoba je u stanja da prihvati mnoge laži. Ona samo naizgled proživljava oprečna iskustva. sva zadovoljstva i boli potiču iz neznanja. Čak i u najdubljim ponorima neznanja. i na taj način navode čoveka da spozna istinu. Samo kada su u sprezi. te da prolazi kroz oprečna životna iskustava. Ona oseća da je negde nešto pogrešno i da je njena računica zasnovana na pogrešnim očekivanjima. kada osoba smatra da su drugi. iznad oprečnih iskustava. Međutim. te da stvari na koje se stalno oslanja. To navodi na pitanje: kako prepoznati laž? Ne postoji izlaz iz laži izuzev da se ona prepozna kao laž. Neistine proistekle usled nepažljivog razmišljanja su manje štetne negoli one usled iskrivljenog razmišljanja. Naravno da ni um ni tela sami po sebi ne mogu imati iskustva oprečnosti. prihvatajući pogrešno uverenje. duboku sumnju i nejasan strah.Prevazilaženje lažnosti Maje Kako prepoznati laž? Zahvaćena Majom. međutim. Duša je. u nečem drugom. ako neka osoba svoju sreću zasniva samo na posedovanju materijalnih stvari. Međutim. A ova spoznaja ne bi mogla da se desi kada laž od samog početka ne bi u sebi sadržavala mogućnost te spoznaje.Uverenje daje duša podređena dnalnim iskustvima Podjednako je netačno i verovanje da duša doživljava zadovoljstvo i bol. Kada čovek za sebe misli daje najnesrećniji na svetu. a ne izvori trajne sreće. prolaznosti i privremenosti. Laži će se. Laži u sebi kriju nešto mnogo značajnije i istinitije nego što čovek u prvi mah može naslutiti. Otuda ona u dubini svoje duše sumnja u takav oslonac. Poenta je. duša. po svojoj istinskoj prirodi. pošto je duša u svojoj istinskoj prirodi bez svojstava. već samo kada je u to uključena i duša. ona u svom srcu zna da su to samo kule u pesku. iako one. Maja III Odeljak III . uspavana i obamrla u bespuću svoga neznanja. jer se poistovećuje sa umom. manjkave kakve jesu.

a vitalni organ ˝proradio˝. .intelektualne prirode javljaju se usled neke omaške u radu intelekta. čovekova pogrešna verovanja su ugrađena u same temelje tvrđave koja se zove Maja. o pukim intelektualnim greškama koje se mogu ispraviti prostom intelektualnom argumentacijom. lako ga je ispraviti. Za sagledavanje spiritualnih istina nije potrebno naporno i grozničavo razmišljanje. Važnost bistrine uma Tvrđava Maje Laži koje se jave usled neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta su nalik na funkcionalne poremećaje. Jedino kada se Maja u potpunosti savlada. Jasnost percepcije potiče iz unutrašnje čistote Laži pomućenog razuma izranjaju iz početnih grešaka prilikom vrednovanja. dakle. Bog se može spoznati kao Istina. odnosno strukturi vitalnog organa. Sve što nije Bog. Funkcionalne bolesti se javljaju zbog nepravilnosti u radu određenog vitalnog organa. različiti oblici. Kada je neko pogrešno verovanje čisto intelektualne prirode. Sve podele koje se uočavaju unutar Stvarnosti su lažne. Do duhovnih istina se ne dolazi sedenjem u fotelji i spekulisanjem. već ispravnim delanjem. Paralelno s tim. Unutar duše nema ni verovanja ni misli Shvatanje da je Bog podvojen . Međutim. Samo Bog je stvaran. Bog je nepodeljiv Tek pošto se ukloni i poslednji trag neistine stvorene Majom.učinak je Maje. njih uvek iznova pokreće težnja da se te želje ispune. Analogija sa funkcionalnim i strukturalnim oboljenjima Razlike između ove dve vrste laži možemo istaći kroz analogiju sa telesnim procesima. Ali ako se laž javi usled pomućenosti razuma. Obe vrste bolesti daju se izlečiti. one zapravo ne postoje. Ne radi se. lakše se koriguju od onih koje su nastale usled ukupne pomućenosti razuma. Upojedinjene duše nastaju kada jedinstvena Duša (Bog) preuzme oblik različitih ego-umova i tela. sve nestalno i konačno u iluziji dualnosti . Samo je Bog beskonačna Stvarnost. Postoje različiti ego-umovi. međutim. različita tela. često je neophodno izvršiti operaciju. ukoliko je laž proizvod intelektualne omaške. ali samo jedna Duša. One su nuspojave raznih intelektualnih aktivnosti koje imaju za cilj da po svaku cenu opravdaju prihvaćene vrednosti i da. Bog kao jedina Istina Želje i vezanosti koje iskrivljuju razmišljanje ne mogu se eliminisati isključivo intelektom. Poštena akcija je uvertira za uklanjanje duhovnih neistina. kao takve. Ukoliko se ne bi ticale ljudskih vrednosti i njihovog ostvarenja. Neki poremećaji vitalnih organa su funkcionalni. A takva bistrina je plod čistog i staloženog uma. drže čovekov um u službi podržavanja prihvaćenih vrednosti. U strukturalnim poremećajima je bolest nastala usled razvitka nekog deformiteta u samoj građi. laži koje su se izrodile iz neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta. Njihovo eliminisanje zahteva pravilna nastojanja i pravilnu akciju. pošto pogrešna verovanja vode poreklo iz duboko uvreženih želja. Da bi se bolest usled funkcionalnog poremećaja korigovala. Organ radi samo usporeno i nepravilno i potrebna je jedino blaga stimulacija da bi proradio pravilno. rađa se vrhunska spoznaja da je Bog jedina Istina.sve je to lažno. U takvim slučajevima ništa nije pogrešno u strukturi vitalnog organa. nužno je temeljno pročistiti um. U slučaju strukturalnog poremećaja. a neki strukturalni. I kao što je lakše korigovati funkcionalne poremećaje od strukturalnih. a laži koje se javljaju kao posledica ukupne pomućenosti razuma su nalik na strukturalne poremećaje. On je oštećen i onesposobljen zahvaljujući nekom postojećem faktoru koji je uticao na samu konstituciju organa. nastaju kao plod intelekta pomućenog slepim i nerazumnim željama. potrebno je poboljšati tonus i otpornost obolelog organa. ali je daleko lakše korigovati funkcionalne nego strukturalne poremećaje. A laži koje su vredne razmatranja sa spiritualne tačke gledišta. već bistrina misli. one bi izgubile svaki značaj i prestale bi da vrše pritisak na um. U tom slučaju je poremećaj vitalnog organa daleko ozbiljnije prirode. Proces je bolan jer uklanja one želje i vezivanja koje su dovele do iskrivljavanja i pomućenosti razuma. Raznovrsnost sveta ne znači daje Bog podeljen na različite deliće. Ali. sve što čovek treba da uradi jeste da ubuduće pažljivije koristi intelekt.

Takođe zna i da je. U savršenosti i samodovoljnosti beskonačne inteligencije. Samo je Bog stvaran. iz neznanja. U samoj individualnoj duši. ili princip Neznanja. suptilno i grubo telo i da se potom. Samo ego-um. može postati mislilac. ili umesto da je veliki. kada bi umesto da je malen. Duša je beskonačna inteligencija Različiti stavovi i mišljenja ne dovode u pitanje jedinstvenost nedeljive Duše. On je beskonačan. nema ni razmišljanja ni saznanja koja su proizvod razmišljanja. koji misle i delaju na mnogo načina i prolaze kroz nebrojena iskustva dualnosti. Nema razlike između mislioca. ne može se podvesti pod dualnost. Maja nije dualnost: ona je uzročnik dualnosti. Kada bi Bog bio više dobar nego loš ili više loš nego dobar. Bog je beskonačan jedino zbog toga što je njegovo postojanje iznad domašaja dualnosti. On je iznad ograničenih aspekata dobra i zla. Ona je ta koja proizvodi lažne utiske. bio veliki. iluzija. Ako bi se na Beskonačno gledalo kao da postoji uporedo sa konačnim. I razmišljanje i saznanja do kojih se dolazi putem razmišljanja. malog i velikog. nema potrebe za intelektom ili intelektualnim aktivnostima. Maja nije laž. postala um. kada bi imao više vrlina. U ovom stanju duša spoznaje da su um. kada bi bio češće srećan. a više nepravedan. ili više pravedan. Postojanje konačnog je samo privid. misli i zaključaka. Beskonačno ne može biti druga strana konačnog Sve stoje beskonačno nadilazi dualnost i ne može biti jedna od oprečnosti. suptilno ili fizičko telo. bio malen. Ono stoje uistinu beskonačno ne može biti deo konačnog. koji je beskonačan. Sa nestankom poslednjih tragova laži koje je stvorila Maja. Maja nije nestvarna. ego-um je jedini koji misli. ta beskonačna misao i beskonačna inteligencija. već spoznaje sebe kao Boga. Ona je stvaralac Iluzije. Intelekt sa svojim ograničenim razmišljanjem izvire iz ograničenog ego-uma. zato je On beskonačan. a češće nesrećan . iz prostog razloga što unutar Duše i nema nikakvih stavova i mišljenja. suptilno ili mentalno telo. Zato je postojanje dualnosti samo privid. tj. Sve aktivnosti u vezi sa razmišljanjem i donošenjem zaključaka su unutar ego-uma koji je ograničen. Duša jeste i uvek će ostati nepodeljiva. Jedinstvena i nepodeljiva Duša je osnova različitih ego-umova i tela. koji je jedina Stvarnost. potiču iz nesavršenog i nepotpunog ego-uma. vrline i poroka. i da u stvarnosti nikad nisu ni postojali. Ona je ta koja proizvodi utisak da je stvarno nestvarno i da je nestvarno stvarno. Iluzija konačnosti . niti dvojnosti subjekta i objekta. a više mana. a različitost između beskonačnog Boga i konačnog sveta . Upojedinjena duša ne samo da spoznaje sopstvenu stvarnost. blagostanja i bede. ili manje vrlina. to jest da nije isto što i grubo. kada bi bio manje pravedan. Maja sama po sebi nije iluzija. Upojedinjena duša kao Duša ne misli. Bog je jedina Stvarnost Upojedinjena duša kao Duša je beskonačna misao i beskonačna inteligencija. suptilno. ispravnog i neispravnog. ne misli niti obavlja bilo kakve intelektualne aktivnosti. Maja IV Odeljak IV Bog i Maja Bog je iznad dualnosti Bog je beskonačan zato stoje iznad ograničavajućih oprečnosti dualnosti. koji je na površini duše. postalo bi druga strana jedne oprečnosti. to onda više ne bi bilo beskonačno.iluzija.On bi onda bio ograničen a ne bezgraničan. kao i fizičko telo bili kreacija njene sopstvene imaginacije. Ona sada zna da je zbog Neznanja smatrala za sebe da je um. Bog. Duša jeste i uvek će ostati iznad svih misli i dela kao i iznad svih iskustava dualnosti.međutim ovo ni u kom slučaju ne dovodi do bilo kakve razjedinjenosti unutar same Duše. laž. na neki način. jedinstvene Duše. a manje mana. a manje nepravedan. Svet konačnih stvari je stvoren Majom Kako je onda lažni svet konačnih stvari nastao? Zašto on uopšte postoji? Njega je stvorila Maja. jedan i nema ničeg drugog osim Boga. poistovetila sa ovim samostvorenim iluzijama. a rede nesrećan ili rede srećan. Individualna duša kao Duša.

i stvarna i beskonačna. vreme i prostor mogu da izgledaju beskonačno deljivi. ona ne bi imala moć da stvara druge iluzije. nameće se drugi zaključak: Maja je konačna i iluzorna. jer je ona. Maja. S druge strane. Maja nije ograničena prostorom i vremenom Maja se ne može smatrati konačnom. Ona stvara iluziju konačnosti. Otuda je najbolje prihvatiti Maju kao stvarnu i kao beskonačnu. ne može da predstavlja beskonačnu stvarnost.. A nakon Ostvarenja čovek spoznaje da Maja zapravo ne postoji u Stvarnosti. Sve do konačnog Ostvarenja enigma Maje ostaje nerešena. Zato je ostvarenje Boga. Kada bi Bog i Maja imali svoje nezavisne i međusobno usklađene egzistencije. konačna spoznaja. Ipak Maja ne može biti krajnje istinita. suptilnom ili mentalnom svetu. ona se ne srne smatrati konačnom. Svaka ličnost ima svoju senku. već samo najbolje objašnjenje. tada se Maja pogrešno smešta u vremenske okvire umesto da se vreme smešta u okviru Maje. Intelektualno objašnjenje da je Maja stvarna nije. jeste tvorevina Maje. to jest Boga. uzećemo da je Maja beskonačna. Kada bi bila konačna. ali ne i dva beskonačna entiteta. jer vreme je samo jedna od tvorevina Maje. ako bi se Maja smatrala konačnom. Vreme nastaje po diktatu Maje. postoji i laž na obe strane. na isti način na koji se uobičajeno Bog posmatra kao stvaran i beskonačan. Vreme je u Maji. Maja je podjednako nedokučiva. i nema je u Samosvesnom. ni u jednom pogledu ne zavisi od prostora. Ne mogu postojati dve stvarne Beskonačnosti. Zato se kaže da je Maja senka Boga. Maja ne postoji u prostoru i ne može biti ograničena prostorom. Sve Što je konačno i ograničeno pripada svetu Iluzije. Bog takođe ima svoju senku: tajanstvenu Maju. Čoveku se može činiti da univerzum sadrži bezbroj stvari. Bog je bezvremena Stvarnost. da bude prostorno ograničena. Teškoće u razumevanju Maje I kada se Maja shvati kao potpuna iluzija i kada se shvati kao krajnje stvarna. Postojati mogu dva ogromna entiteta. ma koliko se trudio. a čitav dualni univerzum. Ona ne može. Maja se . ali ga to ne čini beskonačnim. Od svih mogućih intelektualnih tumačenja Maje. kao druge stvari. jedan bezvremeni čin. ali ukupan zbir zvezda je ipak konačan. Ona se pojavljuje jedino u Božijoj svesti o pojavnom svetu dualnosti. Ako se Maja shvati kao nekakvo dešavanje koje je počelo i završava se u određenom vremenskom razdoblju. Ona ne može biti omeđena u prostoru jer je sam prostor tvorevina Maje. Maja kao senka Boga Ograničeni intelekt. Pogrešno je smatrati da je Maja beskonačna Maja se ne može smatrati konačnom ni iz nekog drugog razloga. Vreme. Gde god postoji dvojnost. Dva stanja u kojima nema Maje Postoje dva stanja u kojima nema Maje: nema je u prvobitnom nesvesnom stanju Stvarnosti. i prestala bi biti uzrokom iluzornog sveta konačnih stvari. koji prividno postoji zahvaljujući Maji. to jest. dakle. javljaju se teškoće. Sve iluzije stvorene Majom su konačne. to bi značilo da je ona iluzorna. Doista. je najprihvatljivije za čovečiji um. onda bi ona predstavljala ˝drugu stranu medalje˝ još jedne beskonačne Stvarnosti. a nestaje u trenutku kada i ona nestane. Bog je nedokučiv. a Maja sama po sebi nije omeđena vremenom. Premda u stanju Nadsvesti Maja konačno nestaje. sa svim stvarima koje sadrži. nerazumljiv. Nije moguće razumeti Maju intelektom. Zato se Maja mora smatrati i stvarnom i beskonačnom. Mada su Bog i Maja posve zagonetni za intelekt koji deluje u domenu dualnosti. njihova istinska priroda se čoveku u potpunosti razotkriva u trenutku konačne Spoznaje.Međutim. onda kada se javi svest o grubom. Jedna stvar uvek ograničava drugu. posmatrati kao ne-iluzija. Prostor. Nadsvesnom stanju Boga. Neka stvar postaje konačna kada se vremenski i prostorno ograniči. mirijade zvezda nastanjuju svemir. Isto tako. da bi stvari bile pristupačnije intelektualnom poimanju. onda bi beskonačna stvarnost Boga predstavljala samo jedan segment podeljene stvarnosti. U njemu postoji nesagledivo mnoštvo zvezda. Sa jedne strane. Maja nije u vremenu. ne može potpuno da razume Maju.nedokučiva. mada se mora tako imenovali da bi se bolje pojasnio iluzorni svet konačnih stvari. objašnjenje da je Maja isto kao i Bog. a da je iluzija. i nestajanje Maje. A ne može ni da bude vremenski ograničena. kao i Bog . a ipak sama po sebi nije konačna. na neki način. Maja nema ni početka ni kraja u vremenu. Maja. ona bi bila iluzija. iako se princip koji uzrokuje ovu Iluziju mora. ali su ipak konačni. zajedno sa svim događajima koji se odvijaju u vremenu. Sa ove tačke gledišta. ako bi se Maji pripisao epitet beskonačne stvarnosti. Stoga sva nastojanja ograničenog intelekta da razume Maju vode u ćorsokak. s druge strane. dakle. nerazumljiva. takođe je konačan. je iluzija koja zavisi od Maje.

međutim. sasvim nedostupan intelektu i razumljiv je samo onima koji su krajnje vrhove najviše Realizacije već osvojili. a nema više ni Maje. ono ne može doneti samo jednu vrstu ploda. to je zato što očekuje da će kroz nju ostvariti sreću. ta sreća niti je trajna niti je sasvim nepomućena. Zadovoljstvo koje na trenutak unese svetlost u ljudski život ubrzo iščezne . I jedino u vidu iluzije Maja može da deluje kao beskonačni stvaralac nestvarnih i konačnih stvari. Jedno te isto drvo želja rađa dve vrste plodova: slatke plodove zadovoljstva i gorke plodove patnje. Opijenost zadovoljstvima je pomućena patnjom.baš kao i duga.večno Samoostvarena. nikada nisu postojali kao zasebni principi. prihvata je teška srca. jer dok ispija čašu meda. Oni koji žele jednu vrstu voćke moraju biti spremni da okuse i onu drugu. Ovaj najviši stupanj Samospoznaje je.da bude srećan. preostaje mu još jedino patnja. Ljudski život ne sastoji se od ciklusa nepomućene sreće. umetnošću ili literaturom. koje se smenjuju kao kišonosni oblaci i sjajne duge. Ako teži sticanju novca. Ovakva uspomena ostaje kao trajno naslede nakon uživanja u većini zadovoljstava. većina ljudi je utonula u neki oblik patnje. Jednom je srećan i . Promenljiva raspoloženja Podstaknut različitim željama. Kada se ovo drvo razlista. večno oslobođena od dualnosti. tvorca te iluzije. a čovek tu nije nikakav izuzetak. naukom. U svim svojim poduhvatima i nastojanjima čovek želi jednu jedinu stvar . zdravljem. čovek se istovremeno priprema i za patnju koja će ga snaći ukoliko se dogodi da one ostanu neispunjene. ali sve u svemu. sve što poželi ili preduzme je u cilju postizanja lične sreće. Čovek očajnički traga za zadovoljstvom i kada ga dobije. Njegovo uživanje u zadovoljstvima. Njegova potraga za srećom je vezana za ispunjenje njegovih želja. Istina Ostvarenja U poslednjoj i jedinoj Istini Ostvarenja. Ako se bori za svetovne uspehe i slavu. koja je redovan pratilac otrežnjenja. Želja donosi dve vrste plodova Čovek ne želi patnju. on ujedno mora da proguta i čašu pelina. to je onda samo u obliku uspomene na njih što još više pojačava bol zbog gubitka. blaženstvu i u samom postojanju. A pošto očajavanjem i gnevom ne može ništa postići. međutim. Maja postoji samo sa tačke konačnog postojanja. Uslovi za sreću Odeljak I . to je zato što se nada da će biti srećan kada ih ostvari. Naizmenično smenjivanje zadovoljstva i boli Svako traga za srećom. od Boga odvojenim stvarima. Ako ovi retki srećni trenuci i ostave nekakvog traga za sobom. već vlada svest o imaginarnom ˝drugom˝ kada je svest bespomoćno savladana lažnim kategorijama dualnosti. i snaga log motiva nagoni ga da čini ono što čini. Maja nestaje u nepodeljenom biću jedne i jedinstvene Duše. Stoga. no ipak. nema ničeg osim beskonačnog i večnog Boga. čovek sa nesmanjenim žarom traga za zadovoljstvima ovog sveta. Duša unutrašnjom borbom na prevazilaženju Maje dolazi do Samospoznaje. Ma kakvu opipljivost stvarala. to je zato što misli da će time osigurati sebi uslove i sredstva koji obezbeđuju sreću. Ako je željan moći. Čovek naizgled žudi za mnogim stvarima. U suočavanju sa činjenicom da je njegovom zadovoljstvu suđeno da jednog dana prestane. Ako traga za znanjem. ali ona mu dolazi kao neumitna posledica samog načina njegovog traganja za srećom. a to ispunjenje nikada nije sigurna stvar. čovek u svom životu i zasluži malo sreće. to je zato što smatra da njegovo ostvarenje sreće neposredno zavisi od toga. s vremena na vreme. Nema iluzije o konačnim. nije potpuno. već i do toga da čitav univerzum. On na svaki način pokušava da izbegne nesreću koja se nadvija nad njim. lepotom. Upojedinjena duša sada zna da je ono što je oduvek i bila . moći. Sreća je krajnji motiv svih njegovih poduhvata. Kroz Samospoznaju ona ne samo da dolazi do toga da različiti ego-umovi i različita tela nikada nisu ni postojali. Ako. pa i sama Maja. koja se pojavi u punom sjaju samo da bi odmah zatim iščezla s horizonta. Čovek je rob neobjašnjivih i neočekivanih raspoloženja i impulsa. strastveno prianja za njega. on osciluje među oprekama bola i zadovoljstva. njegove sklonosti i strasti gube smisao. beskonačna u znanju. dok nastoji da ispuni svoje želje. a kada ga ona ipak sustigne.javlja tamo gde nema Samosvesti. Staviše.Prevazilaženje patnje kroz nevezivanje Svako traga za srećom Svako biće na svetu traga za srećom.

ali ubrzo potom ponovo ogladni. Patnja prouzrokovana željama Ispunjenje želja ne dovodi do njihovog prestanka. brzo ućutkavši ženu. ali ovo povlačenje. Kada je osoba gladna. ali zapravo ga održava jak utisak koji određeni doživljaji ostavljaju za sobom. odmah pridružio grupi bairagija (asketa . on je. Duboka nepristrasnost Ponekad je raspoloženje nepris trasnosti i nevezanosti trajnije. radost koju one pružaju. Komad je ostavio tako dubok utisak na njega da se on. Ovo se zove fn-ra vairagja (tivra vairagva). Postoje različiti oblici nevezanosti. ali je ovo povlačenje. A kada se prejede. Ovakva duboka nepristrasnost najčešće je posledica neke velike nesreće . ali svaki od njih ne mora biti trajan. Isprva je utonuo u duboku meditaciju. Ali i te misli. kratkog su daha. I tako je naš meditant. Baš suprotno. Nestajanje želja kao posledica patnje Ako osoba doživi ili zamisli patnju koja je čeka nakon ostvarenja želja. Čini se da ono. članovi njegove porodice stadoše da se brinu za njega. mora biti trajno. Kada ga je žena videla u tom čudnom stanju pojurila je k njemu i besno ga izgrdila. one neumitno izazivaju raznovrsne patnje. one se samo povuku neko vreme da bi zatim. već i uveliko menja čovekov opšti stav prema životu. pripadnika kulta Gopičande. On je bespomoćan pred usponima i padovima svojih raspoloženja i njihovom neprekidnom promenom. Čak i odvoji od svetovnog života. Ovo raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti je iznenadno i kratkotrajno. Kada taj utisak izbledi. velikom indijskom vladaru koji se. ona svoju glad utoli hranom. ne ostavljajući dubok trag u čovekovom opštem stavu prema životu. gladan i žedan. Primetivši da ga nema. Mnoge osobe. Dešava se i to da se ona. usled naviranja novih želja. već ubrzo dovodi do depresivne reakcije. privremeno izgube interesovanje za svetovne stvari. Pod pritiskom ovakvih doživljaja osoba spozna da i ona jednog dana mora da umre i ostavi sve svetovne stvari koje su joj tako prirasle srcu. Posle nešto traganja pronašli su ga kako. ima snažno dejstvo. Uskoro bivaju zaboravljene. dok traje. u neveselom stanju. ali ta radost nije trajna. povlačenje u žalosti. kao što je prisustvovanje nečijoj samrti. i to je zakon. žestina njenih želja znatno se smanjuje. iako je ispunila svoju želju. a drugi put veoma nesrećan i potišten. čami pod drvetom. sa još većom žestinom.ushićen. obrijao glavu i seo pod jedno drvo. kao i nevezanost koju privremeno donose. zanemarivši svoje obaveze prema porodici. Zadovoljenje nekih želja donosi mu trenutnu radost. već polako iščezava i nestaje. Osećao se iznureno i jadno. i pošto mu je nov način života već sasvim dozlogrdio. Njegova raspoloženja se menjaju u skladu sa ispunjenjem ili neispunjenjem njegovih želja. stavio na glavu svoj turban. odrekao svega. llustrativna priča Prolazno raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti za svet može se ilustrovati pričom o čoveku koji je jednom video u pozorištu duhovni komad o Gopičandi (Gopichanda). Privremeno neprianjanje Neretko osobu duboko pogodi neki neobično upečatljiv doživljaj. njen prekor mu je došao kao blagodat s neba. usled duboke patnje. onako kako su ga podučili ostali članovi grupe. Kako je dan odmicao. ponovo krenule da dejstvuju. Želja je večiti uzrok velikih patnji. čovek se obukao kao bairagi. zarad Istine. Ovakvi doživljaji podstiču na razmišljanje. ili duboka nepristrasnost. jer ono najčešće nastaje kao posledica prisustvovanja nekoj kremaciji ili sahrani i ostaje u umu onoliko dugo koliko i taj prizor.lutalica).kao što je . ubrzo u nepovrat odlazi i takvo raspoloženje. postajao sve uznemireniji i nesrećniji. pa čovek tada u mislima dugo prebira o ispraznosti i uzaludnosti svetovnog postojanja. i ne samo da opstaje duže vreme. da bi dovelo do potpune oslobođenosti od želja. pod uticajem snažne patnje inicirane željama. i osoba se ponovo vezuje za svet i njegove čari. Isto je sa svim željama na ovome svetu. može biti siguran da će požnjeti mnoge plodove patnje. Svetovne želje zato nikada ne mogu doneti trajnu sreću. U samom trenutku njihovog ispunjenja. ali kada je sunce snažno zapeklo. doživljava muku i nelagodnost. sahrani ili kremaciji. one mogu da pruže samo prolaznu sreću. Ovakav prolazan i trenutačan osećaj nevezanosti poznat je kao šmašan vairagya (shmashan vairagya). obukao običnu odeću i skrušeno krenuo za ženom kući. samo privremeno. Njegova želja za povlačenjem bese se raspršila. njegovo oduševljenje za meditaciju naglo je splasnulo. Odričući se svog prethodnog načina života. Onaj koji seje puno svetovnih želja.

pošto je oslobođen od tiranije želja. osoba se odriče svih svetovnih stvari. Smirenost i staloženost na koje ne utiču nikakve oprečnosti moguće je ostvariti samo putem potpune nevezanosti. Ono je samo jedna oštra reakcija na život. Uslovi za sreću II Odeljak II . Ako na čoveka utiču poželjne stvari. Ljubav i Bogoostvarenje Ostvarenje . na njega mora da utiču i nepoželjne. Da je više ne bi uznemiravale pokude. Stanje odsustva svake želje latentno je u svakome.koja nije zasnovana na svetovnim objektima već na Samospoznaji i Samoostvarenju. ali će. U naletu takve nevezanosti. koja daje oslobođenost od svih želja i vezanosti. njegov život ne remete udari suprotnosti. Jedino tada je neće više dirati oprečnosti pohvale i grdnje. duševna patnja je prisutnija. koja je osnovni uslov trajne i istinske sreće. Onda ona neće izgubiti svoju staloženost. on je tada stigao na samo izvorište večne i nepomućene sreće . Gađenje prema svetu što osoba oseća u tom slučaju uzrokovano je snažnom impresijom koju je na nju ostavila nesreća. Čak i yogini koji mogu da izdrže znatne fizičke bolove nalaze da je teško da izbegnu duševnu patnju koja nastaje usled osujećenosti želja. tako i prema nepovoljnim znamenjima.. Ako neka osoba ne želi ništa. on stalno zaziva patnju koja mu dolazi ili kao posledica njihovog neimanja ili kao posledica njihovog gubitka. Ona se može izdržati vežbom volje i istrajnosti.Zadovoljstvo. Prava patnja je duševna. Ako neka osoba nalazi zadovoljstvo u primanju pohvala. čak ni u čeljusti lava. ona nije nesrećna ni pod najnepovoljnijim okolnostima. Oprečnosti Odsustvo želja čini pojedinca čvrstim kao stena. Njega ne dotiču ni zadovoljstvo ni bol. ona se mora ujedno odvezati i od pohvala. zove sepuma vairagja (purna vairagva). ona će morati da se oseti nezadovoljnom kad joj se upute pokude. Potpuno neprianjanje Istinski trajnu vrstu nevezanosti imamo kada postoji razumevanje patnje i njenih uzroka. i. i da će se svako vezivanje za njih na kraju pretvoriti u izvor patnje. kako fizičke tako i duševne. Ovaj tip tivra vairagye ima svojih duhovnih vrednosti. Jer. Potpuna nevezanost je jedan od najhitnijih uslova za trajnu i istinsku sreću. Pojedinac koji je do kraja nevezan više nije ostavljen na milost i nemilost oprečnim iskustvima. Fizička patnja ponekad dolazi kao blagoslov jer ublažava duševnu patnju odvraćajući pažnju sa nje. Duševna patnja je gora od fizičke patnje. Ona se pouzdano oslanja na neoborivo znanje da su sve svetovne stvari trenutačne i privremene. Jedini način da umakne uznemiravajućem uticaju znamenja jeste da postane ravnodušan kako prema povoljnim. Sve dotle dok se vezuje za svetovne stvari zadovoljstva. Pohvala i pokuda Isto važi i za oprečnosti pohvale i pokude. Ona ne može ostati staložena pod kišom grdnji sve dok prikriveno uživa u pohvalama. On ne može da odoli obeshrabrujućem uticaju nepovoljnih znamenja sve dotle dok mu povoljna znamenja daju snagu. Fizička i duševna patnja Čovečanstvo je trpi mnogobrojne patnje i stradanja. verovatno izgubiti na snazi. a to gnušanje ne traje dugo jer nije rođeno iz znanja i razumevanja. Ljudi ograničenih gledišta smatraju da stradanje može da bude isključivo fizičko. Večita sreća . I kada kroz potpunu nevezanost čovek dostigne stanje odsustva želja.gubitak najdražih ili gubitak poseda ili ugleda. Od navedene dve vrste patnji. ne shvatajući da ne može imati jedno a zanemariti drugo. Čovek teži svetovnim stvarima zadovoljstva i pokušava da izbegne stvari koje mu nanose bol.stanje bez želja Nije ispravno pridavati veliku pažnju čisto fizičkoj patnji. Oni zamišljaju patnju kao bolest ili torturu nad telom. ili potpuna bestrasnost. kada čoveka ponovo zapljusne talas svetovnih želja. onda ga nepoželjna znamenja moraju obeshrabriti.stanje u kome nema samonametnutih problema . on više ne nanosi samome sebi patnju. Ako čoveka srećna znamenja podstiču na delanje. kroz određeno vreme. osoba koja poseduje potpunu nevezanost više ne nameće sebi patnju koja nastaje zbog robovanja neprekidnoj tiraniji želja. Trajna nevezanost.

i potrebna je kao što je lek potreban bolesnoj osobi. Pojavu ovakve patnje treba pozdraviti. Ali ovakva patnja je zdrava za dušu jer je oslobađa od vezanosti. u svojoj slepoj potrazi za odvojenom i ekskluzivnom srećom. u stanju bez želja. budući daje. ali to mu se vraća. U potrazi za ličnom srećom. postao posve jednostavan. pa čak i po cenu tuđe sreće. Ali rat nije izraz neke posebne patnje. ograničeno ˝ja˝ postaje sve naglašenije i opterećujuće. Patnja pri odricanju Pošto shvati da su želje samo okovi za dušu. a u njemu bi se učvrstio nesavladiv mir. već nemilosrdno i sa žarom stvaraju patnju i svojim bližnjima.zato što se ovakva odluka direktno sukobljava sa težnjom ego-uma da istraje u svojim uobičajenim željama. a zatim se. devedeset i devet procenata ljudske patnje je nepotrebno.čak i onda kada je duša spremna da ih se odrekne . a čiji su uzrok same želje. Slično tome. Život bez ljubavi je ružan do krajnjih granica. Odbacivanje želja napada život ego-uma u korenu. Do sreće putem ljubavi i samozaborava Ako je neki pojedinac bez želja. on je ne pronalazi. Za njega život prestaje da biva složen. agonija mučenja i smrti. čovek odlučuje da ih se odrekne. ali čak i kada to čini dobrovoljno. Patnja koja dolazi usled čišćenja uma od mnogobrojnih želja postoji . čovek je u toj meri sam sebi zakomplikovao život da mu povratak jednostavnosti predstavlja teškoću koliko i samo odbacivanje želja. što je stvarno čudnovato. ali se kroz nju da istrajati zahvaljujući perspektivi veće slobode koja će doći nakon što želje postepeno iščeznu iz uma. čovek bi se oslobodio patnje koju je sam sebi nametnuo. Kada se pojedinac suoči sa velikom patnjom koju uzrokuju želje. Sve ovo nije neophodno za samoispunjenost. on ne samo da će eliminisati veliki deo patnje koju je nanosio . Patnja koju duša proživljava odričući se želja može da bude veoma oštra. kroz oštru duševnu patnju. Zelje su vremenom postale sastavni deo njegovog ograničenog sopstva. ne ureze nauk da se želje rađaju iz samog neznanja. Patnja se mora pojaviti u svrhu pročišćavanja duše od njenih želja. Kada čovek pronađe unutrašnje zadovoljstvo. ali isto tako i olakšanje. Analogije Nije svaka patnja loša. Svojom pohlepom. taštinom i surovošću ljudi nanose neopisivu patnju sebi i drugima. tako da on okleva da ih odbaci ukoliko mu se u umu. Njegova imaginacija više ne bi bila uzburkana neprestanim gorljivim posezanjem za stvarima koje zaista nisu bitne. trujući samo vrelo njegovog života. problemi svetovne prirode nestaju. Sebično traganje za srećom Ljudima nije dovoljno što nanose patnju sami sebi. otvarajući tako vrata raznim svirepostima i beskrajnim ratovima. Trn se može izvaditi drugim trnom. Patnja koju je prouzrokovalo nezadovoljstvo Međutim. Rat je pre posledica univerzalne patnje i nezadovoljstva nego stoje primer nekakve izuzetne patnje. Patnja treba da se pojavi da bi se eliminisala dalja patnja. Izuzetno sebičan čovek može. Pate jer nisu zadovoljni . kada bi bio spokojniji. patnju koju prouzrokuje odbacivanje želja uravnotežava olakšanje koje donosi progresivna inicijacija u neograničen život u kome vlada sloboda i sreća. a patnja poništiti patnjom. duša mora da prihvati patnju odbacivanja želja da bi se oslobodila beskrajne patnje koja se uvek iznova vraća. Sve vreme dok čovek razmišlja samo o svojoj sreći. Tvrdoglavo istrajavajući u svom neznanju. postati vrlo surov i bezosećajan prema drugima. Istinska priroda patnje Jednostavni život u kome vlada sloboda i sreća predstavlja jedno od najtežih postignuća.hoće sve više i više. i jedino je život pun ljubavi vredan življenja. Kada se inficirani otok otvori da bi gnoj izašao iz njega. Kao što pacijent mora pretrpeti hiruršku operaciju da bi se oslobodio istrajnog i zloćudnog bola. može se smatrati blagoslovenom. Pošto je razvio mnoštvo veštačkih i umišljenih želja. ljudi u stvarnosti pate sve vreme. Kada bi prestao da želi. ljudi nanose bol sebi i svojoj braći. Sva ko traga za svojom srećom. Zato je ovaj proces redovno praćen oštrom patnjom. on tada stiče razumevanje njihove prave prirode. to ne predstavlja bezbolan proces.Najviše patnje rađa se usled nekontrolisanih želja i neostvarivih zahteva. povrede i krv. Kada patnja vodi ka večnoj sreći stanja bez želja. pitaju: ˝Zašto mi moramo da patimo?˝ Patnju obično simbolizuju ratni prizori: razorene kuće. onda to donosi patnju.

i osposobiti ga da učini značajan korak ka ostvarenju istinske sreće. Ovo pokazuje da je zapravo. on se ne bi odazvao kao što se odazvao u slučaju svog sina. Ona ne može biti probuđena osim ako ne stupimo u kontakt sa samim Ovaploćenjem ljubavi. Potreba za hrabrom i nepokolebljivom odlukom Ograničeno sopstvo je kao kaput koji duša nosi na sebi.drugima. međutim. a pravo prilagođavanje podrazumeva samozaborav i ljubav. ne može naći ishodište u pozitivnoj sreći. uvodi u stanje božanske ljubavi. Ovakva odluka se može pojaviti u njegovom umu samo onda kada on oseti snažnu žudnju za nepatvorenom ljubavlju. Teško za one koji još nisu odlučili da iskorače iz ograničenog sopstva. može se reći da se on pripremio za intervenciju Savršenog Učitelja . Teoretska razmatranja o ljubavi doprineće samo razradi još jedne od teorija o ljubavi. Jedino Učitelj može. Ali u ovom brzom odazivu na sinovljevu nevolju. Zadatak koji bi pod drugim okolnostima bio veoma težak. on čini sve što može da bi mu pribavio novu odeću trudeći se da ga učini srećnim. Onda svaka patnja prestaje. Ako bi čovekovo ophođenje prema sinu nekog tuđinca bilo jednako kao i njegovo ophođenje prema sopstvenom sinu. kada bi on video nečijeg tuđeg sina na ulici u pohabanoj odeći. Izuzetno je teško očistiti svest od duboko ukorenjenog neznanja koje se izražava kroz ideje ˝ja˝ i ˝moje˝. ideja ˝moje˝ ne igra malu ulogu. ona nailazi na lak prolaz u područje čiste ljubavi. Nesebična ljubav je retka Čista ljubav je retka jer se. kao da je nikada nije ni bilo. Puko odsustvo želja. pravilno usmeravajući i pružajući mu neophodnu pomoć. onda bi se moglo reći da je posredi čista i nesebična ljubav. Na primer. Stoga je preobražaj života u kome dominira ograničeno sopstvo u život pun ljubavi od duhovnog značaja. donošenjem jedne hrabre i nepokolebljive odluke. ona ga vodi ka spoznaji Boga i otvara mu neograničeno polje trajne i neprolazne sreće. Ljubav je najvažnija stvar u životu. Sreća Bogoostvarenja je cilj čitave kreacije. pritajeno ubacuju u svest. da probudi čistu ljubav u njemu. to obično znači da ona posesivno želi da voljeni bude sa njom. poklonik koji želi da doživi čistu ljubav mora intenzivno da čezne za njom. Kada neki čovek vidi da njegov sin nosi pohabanu odeću. i nema drugog načina. Ona se mora ispoljavati iznutra. Osećaj za ˝moje˝ leži duboko u pozadini uma. Pod ovim okolnostima on smatra da prema sinu oseća samo čistu ljubav.putokaz prema Bogoostvarenju Kada se istinska ljubav probudi u pokloniku. u većini slučajeva. Ali kada osoba odluči da po svaku cenu ostavi na stranu sebičnost. usled delovanja nataloženih loših sanskara. mada možda nije sasvim svestan toga. Upravo kao što pojedinac može prostim aktom volje da skine svoj kaput. Osećaj ˝ja˝ i ˝moje˝ izrazito je prisutan upravo u izražavanju ljubavi. mada će čoveka sprečiti da dalje samome sebi nanosi patnju. a Iako za one koji su tu odluku već doneli. Jer. Ideja koju svetovni ljudi imaju o patnji i sreći je krajnje ograničena. Ljubav rađa ljubav. čak i kada neka osoba tvrdi da voli svog voljenog. ona se ne može probuditi mehaničkim putem. Kao što gladan čovek žudi za hranom. U odsustvu Čvrste odlučnosti. i može se izvući na površinu jedino dubljom analizom. Nije moguće da osoba ima ikakvu ideju o ovoj neizrecivoj sreći ako nema iskustvo Boga. Prava sreća počinje onda kada se čovek nauči veštini pravog prilagođavanja drugim ljudima. Područje čiste ljubavi Čista ljubav nije nešto što se može nametnuti niti silom oduzeti. njegovo ponašanje prema sinu u velikoj meri sebično. Oni koji žele da ih prožme ljubav treba da se upute večnom ljubavnom plamu. ali će srce ostati prazno kao i pre. . veze sa ograničenim sopstvom suviše su jake da bi se uklonile. postaje vrlo lak. prenoseći mu božansku ljubav.koji ga. nego istovremeno i veliki deo patnje koju je nanosio samome sebi. Ljiibav . Istinska ljubav se budi jedino milošću Savršenog Učitelja Kada poklonik u sebi razvije snažnu čežnju za čistom ljubavi] u. nesputano i spontano. Prava sreća koja potiče od ostvarenja Boga je vredna svake fizičke i duševne patnje u univerzumu. Postizanje nesebičnosti može da bude istovremeno i teško i lako. ljubav zaprlja sebičnim motivima. jednim hrabrim i odlučnim korakom on može odbaciti ograničeno sopstvo i osloboditi ga se jednom zanavek. Ono što čovek može postići jednom hrabrom odlukom jeste uklanjanje onih činilaca koji sprečavaju čistu ljubav da se ispolji. koji se.

Stoga sreću Bogoostvarenja ništa ne može da umanji. čak i kada ih sahrane žive ili bace u vrelo ulje. a one su uzgredni produkti evolucije svesti. zvuka i dodira.beskonačna suština i postojanje. pa se to onda može smatrati jednim oblikom žudnje. sve ostalo je nula. duh stalno u . ogromnog i neograničenog. beskonačna Moć i beskonačno Blaženstvo. (2) doživljava da postaje sve manje i manje ograničena i postaje sve više i više nalik beskonačnoj ljubavi. stopostotna požuda. Njeno ispoljenje na početnim stadijumima ljudske svesti takođe je u obliku požude. večno je nova i neprolazna. ispolji u obliku požude. Um takođe žudi za telesnim senzacijama vida. Bog je večno beskonačna Ljubav. gotovo nesvesne stupnjeve različitih carstava. Ljubav kao požuda Pošto ljubav. ona nije ništa drugo do nerazblažena sebičnost. Kroz višestruke patnje bez kraja i konca. i (3) doživljava sebe onakvu kakva ona doista i jeste . Požuda je najograničeniji oblik ljubavi u ljudskoj svesti. Posredi je samo žudnja za čulnim doživljajem ukusa. jer sve objekte za koje se čovek požudno vezuje. i on hrani uski život ega kroz uzbuđenje koje potiče od ovih senzacija. ona prolazi kroz sledeće faze: (1) doživljava sebe kao izuzetno ograničenu. do krajnosti je ograničena jer se bespomoćno koprca u zamci nezaustavljive žudnje. u njemu se stvara neprekidni vakuum koji čoveka dovodi u stanje neispunjenosti i patnje. oni nemaju doživljaj sreće koji prati ostvarenje Boga. ona jeste jedan oblik ljubavi jer se kroz nju izražava vrsta naklonosti prema drugima. iz kojega je nastao čitav univerzum i sa kojim se on na kraju stapa. Neko voli začin kari jer mu odgovara njegov ukus. duh kao da je u stanju opčinjenosti ili totalne ukočenosti. bezgranična i neopisiva. Nedvosmisleni pečat nezadovoljstva što požuda neumitno ostavlja za sobom jeste znak da se radi o jednom nepotpunom i neadekvatnom izrazu nečeg dubljeg.Ljudi koji nisu Bogoostvareni mogu kroz jogu u toj meri da ostvare kontrolu uma da im ništa više ne pričinjava bol ili patnju. U isto vreme. mirisa. ali suština Boga se ne može razumeti sve dok se On ne spozna i kao beskonačna Ljubav. kao neispoljena suština univerzuma. Samo kada se na božansku ljubav gleda kroz ograničeni kontekst oblika (koji se pojavljuju u periodu između pojave iluzornog univerzuma dualnosti i njegovog nestajanja) čini se daje njena beskonačnost umanjena. mada je ova naklonost u potpunosti izopačena zahvaljujući gustoj magli neznanja koja obavija istinsko Jastvo. prođe kroz rane. dolaze do nekog hladnog i suvog koncepta koji promašuje samu suštinu prirode Boga. Kroz požudu se Beskonačnost potvrđuje na posredan način Požuda je najograničeniji oblik ljubavi koji deluje pod vlašću neznanja. Doživljaj ograničenosti ljubavi nastaje usled neznanja kojeg su uzrokovale sanskare. Sreća Bogoostvarenja je nezavisna. Faze manifestacije ljubavi Kada Božanska ljubav doživljava sebe u manifestovanim oblicima i kroz manifestovane oblike univerzuma. Kada čovek postane Bogom. Dok je procesu kroz koji ljubav postaje beskonačna svojstveno oslobađanje od ovih ograničavajućih sanskara. Radi se samo o jednom izrazu vezanosti za čulne objekte. Uspešnost njegovog funkcionisanja je znatno smanjena i on biva izopačen delovanjem ograničavajućeg neznanja. Ljubav koja se ispoljava kao neublažena. Pošto pored svih načina ispoljavanja žudnji srce ostaje nezadovoljeno i nedovoljno izraženo. koje proističu iz neutoljene požude i neprestane frustracije što ona sa sobom nosi. ljubav ne može da se ispolji drugačije nego kao neka vrsta požude. Tačno je da je Bog beskonačno Znanje. Nema tu nikakvih uzvišenih pobuda. on želi sa stanovišta zadovoljenja ograničenog i zasebnog ˝ja˝. U Onostranom stanju Boga. a ovakvo kočenje i potiskivanje duhovnog života vodi u stanje potpune vezanosti. Upravo je radi ove sreće svet i nastao. Svaki tip žudnje je upletenost u grube oblike i nema veze sa duhom. Njegovim višim potencijalima nije dozvoljeno da se ispolje i ispune. Bog kao beskonačna ljubav Suština Boga je Ljubav Oni koji pokušaju da razumeju Boga jedino intelektom. Ljubav u gruboj sferi Kada se ljudska svest potpuno uplete u dualnost grube sfere postojanja. Ali mada napredni yogini mogu da prevaziđu i ukinu bilo koju patnju. ona se u životinjskom carstvu. Kada se srce nađe u vlasti požude. beskonačno Postojanje. Uprkos evidentnoj činjenici da požuda ima veze sa drugim osobama.

pošto ljubavnik. žudnja ne izražava u svom grubom obliku. žudeći za prisustvom Voljenog. Požuda je žudnja za čulnim doživljajima i kao takva je vođena potpuno sebičnim motivima. Bog doživljava Sebe kao ljubavnika. u ovom slučaju. Ljubav kao potpuno prepuštanje U mentalnoj sferi ljubav se izražava kao potpuno prepuštanje volji Boga. a u suptilnoj kao čežnja. Međutim. kojeg nije moguće utišati. Zbog toga glas večne Božije ljubavi. čak i u mentalnoj sferi ljubav još uvek nije postala beskonačna. Ali da bi bio iniciran u beskonačnu ljubav on mora da prođe kroz dva preostala stadijuma koje karakterišu suptilna i mentalna sfera. U mentalnoj sferi. ali zbog toga ne i umanjenu stvarnost. ona se ispoljava kroz saznanje da objekat ljubavi poseduje beskonačnu vrednost i značaj. ali žudnje koje doživljava nisu nerazblažene kao što je slučaj sa grubom sferom. U božanskoj ljubavi. ali je ona ostala u latentnom obliku i ne ispoljava se. pošto je sada naglasak isključivo na volji Voljenog i dragocenosti Njegovog postojanja. a ljubavnik spoznaje da on postoji radi Voljenog. Ova žudnja ima svoje suptilne načine izražavanja. jer je svojstvena stanju Boga u kome je svaka podvojenost jednom za svagda prevaziđena. Kroz čežnju zavesa dualnosti postaje sve reda i prozirnija. pa se stoga žudnja izražava na jedan grub način. Čežnja je manje sebična. Intenzitet žudnje u suptilnoj sferi je prepolovljen u odnosu na grubu sferu. i premda je na neki način posesivna. Ljubav više nije okovana sebičnošču. posredno zahteva svoje pravo na sopstvenu. ljubavnik u suptilnoj sferi ljubav doživljava ne kao nerazblaženu požudu.upravo kao što se u nižim sferama ona doživljava kroz medij nižih tela. Ljubav kao čežnja U gruboj sferi se tako ljubav ispoljava kao požuda.kao čežnju da se ujedini sa Voljenim. ovo je početak jednog dugačkog procesa u kome će se ljubavnik probiti kroz zavesu neznanja i doći do istine da je neograničena i nesputana Ljubav. a svetovni voljeni je u drugom planu u odnosu na grube potrebe ljubavnika. Sebičnost je sasvim izbrisana. Ostala je otprilike jedna četvrtina izvorne požude iz grube sfere. Ljubav u mentalnoj sferi Ljubavnik u mentalnoj sferi uzvišenije i slobodnije izražava ljubav. Ljubav u suptilnoj sferi Ljubavnik u suptilnoj sferi nije oslobođen žudnji. već u jednom višem obliku . Ljubavnik je u mentalnoj sferi posve odvojen od suptilnih stvari. U tom slučaju. Ovakva ljubav se sa pravom naziva božanskom. pa se čista ljubav sada još snažnije izliva. pošto se otprilike polovina prvobitne žudnje grube sfere sublimirala u suptilnoj sferi. U požudi je naglasak isključivo na ograničenom sopstvu. Sve sebične želje. Pored svega. mada požuda nije sasvim nestala. Staviše. te na želji da se bude jedno sa Njim. prestale su.sebi prepoznaje glasove protesta protiv krajnje površnosti jednog života kojim isključivo vlada požuda. Ljubavnik je u gruboj sferi neraskidivo vezan za grube stvari. sada svesno nastoji da prevaziđe dualnost između sebe i Njega. Božanska ljubav je . Pored toga. ona je sada u velikoj meri sublimirana. ali još nije postala beskonačna jer se doživljava kroz medij ograničenog uma . ali kao ljubavnika koji je zatečen u potpunom neznanju u vezi svoje prave prirode. i još postoji tanka zavesa dualnosti koja ljubavnika razdvaja od Voljenog. požuda je sasvim iščezla. Stadijumi ljubavi Čak i u najnižem požudnom životu grube sfere. Međutim. upravo kao što i Voljeni postoji radi njega. uključujući i čežnju za prisustvom Voljenog. koji je Voljeni. Božanska ljubav je beskonačna Ljubav postaje svesno beskrajna i neograničena kako u postojanju tako i u ispoljavanju onda kada se iskorači izvan područja individualnog uma. ljubavnik se u suptilnoj sferi oslobodio svoje vezanosti za grube stvari. zato se. Ona ne postoji čak ni u prikrivenom obliku. i oslobođen od posesivne čežnje za objektom ljubavi. Ona se krajnje nemarno odnosi prema blagostanju svetovnog voljenog. koja je karakteristična za ljubavnika u suptilnoj sferi. Voljenog. Čežnja je manje ograničen oblik ljubavi od požude. ne postoji nikakvo grubo ispoljavanje žudnje kao u gruboj sferi. još neispoljenu. požuda se ne ispoljava čak ni na suptilan način. Ovo je stanje ljubavnika koji je grubo odvojen od božanskog Voljenog jednom neprozirnom zavesom dualnosti. ali se ne ispoljava u grubom obliku. ili prirode Boga. U čežnji su sopstvo i božanski Voljeni podjednako naglašeni.

nalik na sunce koje služi svet obasjavajući sve stvoreno . koji vas prati do kraja života .verujući daje noć iako je dan. 7.neograničena u svojoj esenciji i svom izrazu jer je duša doživljava kroz samu Dušu. 2. 6. U grubim. Na kraju ljubavnik nestaje i stapa se sa božanskim Voljenim da bi spoznao jedinstvo ljubavnika i Voljenog u najvišoj i večnoj činjenici daje Bog beskonačna Ljubav. VERA Ukoliko imate potpunu veru.postepeno postiže jedan sve puniji i slobodniji izraz ljubavi. ljubavnik je svestan svoje odvojenosti od Boga. tada ćete Me spoznati. Božanska ljubav je sasvim oslobođena robovanja željama ili ograničenom sopstvu. EPILOG Dvanaest puteva koji vode do spoznaje mene 1. VERNOST Ako ste mi verni onako kako je vama veran vaš dah. Božanska romansa Tako imamo da Bog. onda ćete Me ugledati. onu koju je Kalijan imao u svog Učitelja . ljubavnik postaje svestan svog jedinstva sa Voljenim.travu na poljima. suptilnim i mentalnim sferama. . prvo ograničava Sebe u stvorenim oblicima i zatim se. što se da oblikovati u bezbrojne oblike. celokupno čovečanstvo zajedno sa grešnicima i svecima. ptice u vazduhu. tada ćete Me spoznati.tada ćete Me spoznati. KONTROLA PUTEM LJUBAVI Kada vaša ljubav prema Meni odagna strast prema čulnim stvarima. zveri u šumi. Voljenog. U ovom stanju Beskonačnosti biće ljubavnika nije odvojeno od Voljenog. frustracije. kroz različite stupnjeve kreacije. MIR UMA Ako ste mirni poput neuzburkanog jezera. NESEBIČNO SLUŽENJE Ako posedujete vrlinu nesebičnog služenja koje nije opterećeno željom za rezultatima. Ljubavnik se stapa sa bićem Voljenog i zna da je jedno sa Voljenim. i u sreći i u patnji. Putovanje duše je jedna uzbudljiva božanska romansa u kojoj ljubavnik . OČAJANJE Ako doživljavate očajanje poput onog koje navodi čoveka na samoubistvo i osećate da ne možete da živite bez Mene. kao beskonačna Ljubav. ČEŽNJA Ako osećate istu čežnju i žeđ za jedinstvom sa Mnom kao što onaj Što danima leži na vrelom suncu Sahare oseća čežnju za vodom. Svi stadijumi Božanskog iskustva koji se začinju sa tim da je on ograničeni ljubavnik. 5. 4. ponovo vraća Svojoj beskonačnosti. tj. zato stoje Njegov Učitelj tako rekao .čak i onda kada ga niste sasvim svesni. ali prevazišavši sve ove sfere.onda ćete Me spoznati. 3. kulminiraju u Njegovom iskustvu da je jedini Voljeni. površnosti i pritiska lanaca koji ga okivaju . tada ćete Me takođe spoznati. bogatima i siromašnima . on je postao Sam Voljeni. tada ćete Me spoznati 8. PONIZNOST Ako ste ponizni poput zemlje. nikada se ne okrećući protiv vas .koji je na početku svestan jedino praznine.tada ćete Me osvojiti.

12.9. Obim: 70 str. tada ćete Me pridobiti. PREDAVANJE Ako je vaše predanost Meni tako iskrena. POKORNOST Ako vaša pokornost bude tako spontana. kao Što se čovek koji pati od nesanice prepušta iznenadnom nastupu sna bez straha. LJUBAV Ako osećate onu ljubav koju je sveti Franja osećao prema Isusu. Sopstvo. raspoređena je na sledeće oblasti: Bog i Njegovi atributi. Učenik i njegovi stavovi. .kratkih osvrta na najbitnije životne teme. Meher Baba i njegove aktivnosti. potpuna i prirodna kao što je svetlost oku ili miris nozdrvama.00 din. 11. 10. ego i njihove veze. Samoostvarenje i njegovo postignuće.00 din. ne samo da ćete Me spoznati. tada ćete Mi doći. mentalnog i duhovnog tada ćete Me imati. Generalna poruka čovečanstvu. . već ćete Mi pričiniti i veliko zadovoljstvo.Meher Baba EDICIJA: AVATAR BOG GOVORI Meher Baba Iracionalne ideje čoveka zvanog Ju Dži rasprodato Odlomak Cena: 0. Učitelj i njegova uloga. ODRICANJE Ako se Mene radi odreknete svega fizičkog. Cena sa 40% popusta: 150 din Cena za inostranstvo: 3 € Odlomak Cena: 150. ONO NAJBOLJE OD ŽIVOTA Meher Baba Ova niska Babinih bisera .

nastao kao njen dodatak. Zlo kao ostatak. Od večnosti do večnosti. Obim: 80 strana Format: A6 rasprodato Odlomak Cena: 0. Molitva kao unutrašnji pristup.00 din. Međusobni uticaj duša. Avatar kao prvi Učitelj. Neka od poglavlja: Misterija Kreacije. .ZRACI MEHER BABE NA SPIRITUALNU PANORAMU Ovo je zbir odgovora Meher Babe na pitanja o temama iz knjige "Bog govori".

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful