BESEDE

Autor: Meher Baba

Izdavač: IP ESOTHERIA - Beograd 1994.

BESEDE Meher Babe bacaju svetlost istinskog znanja i perspektivu vrhunske spiritualnosti na mnoge zbunjujuće životne probleme i izazove svakodnevnog postojanja. Druga po značaju Meher Babina predaja svetog Znanja ljudima na dar, kao prijemčivija nadopuna knjige BOG GOVORI, rasvetljava tako značajne teme kao što su: Novo Čovečanstvo, Početak i kraj Kreacije, Priroda Ega i njegovo uklanjanje, Mesto okultizma u spiritualnom životu, Tipovi meditacije, Krugovi Avatara, Čovek-Bog... Kao što je Meher Baba napomenuo: "Reči koje proizilaze iz Izvora Istine - imaju pravo značenje." BESEDE predstavljaju ubedljivo zaveštanje toj činjenici i ostaće NEUPOREDIVI saputnik duhovnim tragaocima.

SADRŽAJ
Predgovor Uvod u 7. izdanje

I II III IV VI VII VIII IX X XI XII XIII

Sedam realnosti Božanski plan Sebičnost Bog i jedinka

V Početak i kraj kreacije
Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Uklanjanje sanskara Uklanjanje sanskara II Uklanjanje sanskara III Dobro i zlo Nasilje i nenasilje Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Savršenstvo

XIV Duhovni život XV Nesebično služenje XVI Putevi duhovnog razumevanja XVII Pitanje seksa XVIII Svetost bračnog života XIX Ljubav XX Beskonačnost Istine XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI
U potrazi za Bogom Stupnjevi na Stazi Dolaženje do Samospoznaje Bogoostvarenje Duhovno školovanje Putevi Učitelja

XXVII Priroda ega i njegovo uklanjanje XXVIII Priroda ega i njegovo uklanjanje II XXIX Priroda ega i njegovo uklanjanje III XXX životu
Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom

XXXI životu II

XXXII životu III XXXIII Tipovi meditacije XXXIV Tipovi meditacije II XXXV Tipovi meditacije III XXXVI Tipovi meditacije IV XXXVII Tipovi meditacije V XXXVIII Tipovi meditacije VI

XXXIX Tipovi meditacije VII XL Tipovi meditacije VIII XLI Dinamika duhovnog napredovanja XLII XLIII XLIV XLV XLVI
Dublji aspekti sadhane Avatar Čovek-Bog Čovek-Bog II Čovek-Bog III

XLVII Krug XLVIII Krugovi Avatara XLIX L LI LII LIII
Iskušenja novog svetskog poretka Reinkarnacija i karma Reinkarnacija i karma II Reinkarnacija i karma III Reinkarnacija i karma IV

LIV Reinkarnacija i karma V LV Reinkarnacija i karma VI LVI Reinkarnacija i karma VII LVII Živi za Boga i umri za Boga LVIII čovečanstva LVIX Zadatak duhovnih radnika LX Vrline i sposobnosti sledbenika LXI Vrline i sposobnosti sledbenika II LXII Vrline i sposobnosti sledbenika III LXIII Vrline i sposobnosti sledbenika IV LXIV Maja LXV LXVI LXVII LXVIII LXIX LXX LXXI
Maja II Maja III Maja IV Uslovi za sreću Uslovi za sreću II Bog kao beskonačna ljubav EPILOG Rad na duhovnom oslobađanju

Predgovor
Izdavači su smatrali za shodno da daju kratak prikaz istorije Beseda zajedno sa komentarima o tome zašto je, u ovo današnje vreme, bilo poželjno objaviti njihovo revidirano sedmo izdanje.

Izdavačka istorija Beseda S vremena na vreme, u određenim vremenskim razmacima, Meher Baba je, raznim osobama i grupama, diktirao na Njegovoj alfabetskoj tabli svoja kazivanja i poruke. Kada se mesečnik ˝Meher Baba Žurnal˝ (Meher Baba Journal) prvi put pojavio u novembru 1938. godine, odlučeno je da se u svakom novom izdanju pojavi i po jedno kazivanje ili poruka Meher Babe. Dr Čakradhar D. Dešmuk (Dr Chakradhar D. Des-hmukh), član Meherovog izdavačkog veća, rukovodio je grupom ljudi na pripremanju i izdavanju diktiranog materijala. Krajem svake godine od Babinih kazivanja bi se sastavljala zbirka, a od tih zbirki je zatim sačinjena prva knjiga Beseda u četiri toma. Nakon što se, u oktobru 1942. godine, Žurnal ugasio, grupa je naknadno izdala još jedan tom, dovršivši tako prvo izdanje Beseda u pet tomova. Besede su štampane u Indiji između 1939. i 1943. godine isključivo za internu upotrebu. Nakon što bi se neki od tomova rasprodao, štampalo bi se novo izdanje sa manjim ispravkama. Tako su nastala izdanja Beseda od drugog do petog, koja su objavljena u Indiji od 1941. do 1954. Čitaoci su tokom godina postavljali mnoga pitanja u vezi različitih tema zastupljenih u Besedama i tražili razjašnjenja od Meher Babe i Njegovih bližih učenika. Pitanje mogućeg pogrešnog tumačenja i potrebe za revizijom teksta pokrenula je Mani (Manija S. Irani), Meher Babina sestra, u pismu koje se pojavilo u Buditelju (Awakener) tom 3., broj 1., 1955. godine: ˝Ima ljudi koji veruju da je doslovce svaka reč u prvobitnim Besedama-Babina, i odbijaju da prihvate svaku revidiranu verziju. No, premda mu je Baba satima diktirao na tabli, profesor Dešmuk je upotpunjavao i ulepšavao izvesne delove knjige. Iako je Dešmuk bez sumnje na mnogim mestima briljantno uobličio delo, mi osećamo da postoje određena mesta gde bi uprošćavanje rečenične strukture ili korekcija u pravopisu još više doprineli lepoti i jednostavnosti-što i jeste srž Babinih učenja.... Smatramo da postoje određena mesta u prvobitnim Besedama gde je Dešmuk očigledno krivo interpretirao suštinu, i kao posledica toga, javilo se nekoliko ozbiljnih grešaka....˝ Ovaj citat je ovde naveden ne da bi omalovažio dr Dešmuka, niti da bi se na bilo koji način umanjio značaj njegovog monumentalnog dela i napora koje su u njega ulagali njegovi saradnici, već da bi ukazao na činjenicu da prvobitno izdanje Beseda doista sadrži stilske nejasnoće, pa je neke delove potrebno preraditi. 1948. godine Meher Baba je ovlastio Carlsa B. Pardoma (Charles B. Purdom) da za zapadnu publiku sažme i izda Besede u jednom tomu. Za ovaj tom, naslov koji je glasio ˝Bog čoveku i čovek Bogu: Besede Meher Babe˝, odabrao je lično Meher Baba. Prvi put je knjiga štampana u Engleskoj 1955. godine. Izdavanjem Meher Babine knjige Boggovori 1955. godine, određena pitanja i termini su raščiŠćeni i ponovo definisani. 1967. godine šesto izdanje Beseda, u tri toma, izdali su Preobraćeni Sufizam (Sufism Reoriented), u San Francisku, Kalifornija. Sa Meher Babinim odobrenjem, izdavači Ajvi Aneita Djus (Ivy Oneita Duce) i Don. E. Stivens (Don E. Stevens) su učinili neke prepravke oslanjajući se na knjigu Bog govori i kasnija objašnjenja koja je Baba dao. Oni su u ovom trotomnom izdanju pojednostavili neke od rečeničnih struktura i napravili nov, logičniji raspored poglavlja. Šesto izdanje je, uz manje korekcije, izašlo u tri reprinta. Sedmo izdanje. Nakon šestog izdanja, ˝Avatar Meher Baba Perpetual Public Charitable Trust˝ odlučila je da ponovo publikuje Besede. Isprva je bilo planirano da to jednostavno bude reprint šestog izdanja, pa je naglasak stavljen na upotpunjavanje materijala iz priloga: uvoda, glosara i indeksa. Ali, ubrzo je postalo jasno da će biti nužno izvršiti neke izmene i u samom tekstu. Od izdanja iz 1967. godine, rezultati dodatnih istraživanja teksta otvorili su neka nova pitanja. U prevodima pripremljenim za francusko, nemačko, [talijansko i špansko izdanje, javili su se lingvistički i tekstualni problemi. Takođe je postalo jasno da se moraju uneti stilske izmene. Pojedinačna kazivanja, to uvek treba imati na umu, izlazila su niz godina, uglavnom kao novinski članci-tako da su nastale nedoslednosti u spelovanju, korišćenju velikih slova, korišćenju italika, interpunkcije i tako dalje. Čim je odlučeno da se priredi revidirano izdanje, doneta je i odluka da se tekst prede što pažljivije. Kao što smo ranije spomenuli, Meher Babina objašnjenja godinama su postajala sve detaljnija i produbljenija, kako je On dalje proširivao i rasvetljavao mnoga pitanja. Na primer, termini koji su korišćeni u svom najširem značenju, postajali su, nakon novog definisanja, daleko specifičniji-često i do te mere da su počinjali da obuhvataju samo jedan aspekat prethodno šire koncepcije. Meher Baba je u Bog govori, i kroz diskusije sa Njegovim bliskim učenicima, izložio božansku temu za publiku koja

zaključili smo da reč vredi ostaviti. kao glavnih izvora na osnovu kojih će se postići ujednačenost pristupa. Dešavala (Eruch B. Meherazad. Stilske izmene potpadaju pod sledeće opšte kategorije: (1) ispravljanje spelovanja. U odgovoru na pitanje u vezi Krugova Savršenih Učitelja i Avatara. Mervan je. tom 3. (3) usaglašavanje spelovanja i forme neengleskih izraza prema njihovoj ustaljenoj upotrebi u knjizi Bog govori ili drugim izvorima. ispraviti stilske nedoslednosti. Važnost ove besede kao i njena relativna nepristupačnost većini čitalaca. korišćenjem ovlašćenih stilskih priručnika i rečnika-pogotovo kasnijih izdanja ˝Čikaškog stilskog priručnika˝ i ˝Vebsterovog novog univerzitetskog rečnika˝. Šeriar (Sheriar) i Širin (Shirin). bio živahan i bezbrižan dečkić koji se isticao u učenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne stvari. primorala je izdavača da je u knjigu uključi kao jedini nov tekstualni dodatak-pod nazivom ˝Krugovi Avatara˝. tekstualne izmene uneti jedino u slučaju kada se obrađena pitanja ne slažu sa knjigom Bog govori ili kasnijim objašnjenjima.) mada se ne javlja ni u jednom većem rečniku. interpunkcije. jednom prilikom. Međutim. a 1955. Meher Baba je proširio objašnjenja koja je dao u besedi o ˝Krugu˝. izmeniti nekorisne ili zastarele reci i rekonstruisati rogobatne rečenične sklopove samo u onim slučajevima kada bi čitalac mogao ostati zbunjen ili naveden na pogrešno razumevanje. BalNatu Uvod u 7. J. Učitelj. Izdavači su naročito obratili pažnju da. Njegovi roditelji. to ne treba da znači da ta reč ne postoji i da ne treba promisliti o njenim vrednostima. i pored učinjenih prepravki. izuzev u slučajevima kada se naglašavaju. po Njegovoj volji i nahođenju. Flagg Chris). crtica. a menjanje ovih formi bi za sobom povlačilo i ponovnu reviziju teksta.) se u čitavom tekstu upotrebljava kao jedna varijanta reči surrender (predati se.) pod imenom ˝Krugovi˝. pošto ˝zvanično˝ ne postoji. prev. čovečanstvo. Izdavači Eruč B. br. (2) poštovanje pravila da se spiritualni izrazi pišu uvek velikim početnim slovom. Korišćeni su sledeći kriterijumi: načiniti što je moguće manje izmena. izuzev u slučajevima njihove standardne upotrebe za povremena naglašavanja kao i tamo gde se neke neengleske reci pojavljuju po prvi put. to jednostavno odražava stil pisanja vremena kada su se Besede prvi put pojavile. odlučeno je da sedmo izdanje Beseda bude jednotomno. dok je pohađao srednju školu ˝Sveti Vin-sent˝. Jessawala). posle dužeg razmatranja. koje je naširoko proučavano i uvek iznova čitano. 1986. Mada su neka usaglašavanja učinjena. Pitanje postavljeno korporaciji ˝Meriam Vebster˝ dalo je zanimljiv odgovor: Iako ne postoji dokaz da je reč surrenderance bila ikada igde upotrebljena. Oni čitaoci koji osećaju savremena gibanja u engleskom jeziku zasigurno će primetiti čestu pojavu oblika u muškom rodu i imenica koje označavaju i muški i ženski pol-na primer čovek. osoba. godine. značenje Meher Babinih reci ostane netaknuto. jedan školski drug mu je poklonio knjigu . zadržavanje ovih oblika temelji se na načelu izdavača da načini minimum izmena u tekstu. Takođe. postavilo se pitanje da li ona treba da ostane u tekstu ili ne. posvetiti se-prim. bili su zoroastrijanci persijskog porekla. (4) uklanjanje većine italika. pomogne svakom čitaocu da razume smisao koji je on želeo da mu prenese u svojim Besedama. Naravno. Ovaj prilog je zahtevao i manje preuređivanje poglavlja. Budući da ljudi obično zaziru od bilo kakvih izmena u jednom takvom delu kao što su Besede. 1. pravopisa. prepustiti se. prepuštenost. izdavači su jasno naznačili kakav su pristup koristili pri izdavanju knjige i koje vrste izmena su uneli u tekst. Cesta upotreba oblika u muškom rodu nije imala za cilj da izopšti žene niti da nagovesti orijentisanost Meher Babinog učenja na muškarce. Njegov otac Šeriar je bio iskreni tragač za Bogom.. Izdavači sebe i svoj rad prepuštaju Meher Babi.je sada bila spremna da razume i prihvati dublje ideje i koncepcije. februara 1894. posvećenost-prim. I na kraju jedna mala zanimljivost. stila i forme. da. Pošto je Meher Baba ispisao ovu reč na svojoj alfabetskoj tabli. izdanje Mervan Šeriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je rođen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25. približno: predanost. Fleg Kris (J. sledbenik i tako dalje. Reč sutrenderance (teško prevodiva reč. prev. godine ovo pojašnjenje se pojavilo u članku u Buditelju (Awakener.

o životu Bude. 10. u vreme studiranja na koledžu Dekan (Deccan) u Puni. grupni susreti. u magnovanju sam shvatio: To sam ja. Sedam godina je Upasni Maharađ integrisao Mervanovu Božansku svest sa svešću grubog sveta. Svi. nesebičnom služenju i. Njegovo Ime ubrzo se raširilo medu duhovnim tragačima. u duhu međusobnog uvažavanja. U školi se nije vodilo računa o kastin-skoj pripadnosti. ali postepeno. On se prisećao tog događaja: ˝Otvorio sam knjigu baš na mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje. On je nastavio da komunicira pokazujući slova na alfabetskoj tabli. Skoro čitavu sedmicu Meher Baba je neštedimice davao Sebe. kao što su besplatna bolnica i dispanzer. pružao im onu vrstu pomoći za koju je znao da će im biti potrebna na njihovom putu ka Bogu. Osećao sam to duboko u sebi. a Njegove aktivnosti bile su raznovrsne. jednog od pet Savršenih Učitelja tog doba. otkrivši mu Njegov istinski status Avatara. Sai Baba nije prenosio svoje učenje drugima. Ona ga je pozvala k sebi i poljubila u čelo. bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred početak Drugog svetskog rata. godine. ali je i taj način napustio 1954. prošao je na biciklu kraj poštovane muslimanke Hazrat Babađan (Hazrat Babajan). ili mastima. Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom ćutanju. Dva preostala Savršena Učitelja tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan Maharađ (Narayan Maharaj). Hindusa iz Sakorija. Gospoda Milosrđa. Na njegov poziv. za vreme Njegovih poseta Zapadu. Na tom mestu je podigao brojne objekte. Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. pre no što će započeti ćutanje. I. sem nekolicine odabranih. na hiljade sledbenika iz celoga sveta okupilo se u Puni. Budući da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba kontinenta. iznad svega. intervjui. premošćene. . i ubrzo zatim se obreo i u Americi. Meher Baba je sve njih redovno učio moralnoj disciplini.. godine. godine. godina bila je izuzetna po broju susreta koje je Meher Baba imao sa ovim Bogoopijenim dušama širom Indije. u malim grupama. Nakon toga više nije odlazio iz Indije. i uopšte. kao i besplatnu školu za dečake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. No. knjige Besede i Bog govori u to vreme su već bile izdiktirane. godine. apsolutne manifestacije Boga u ljudskoj formi. Tokom decenija svog Avatarskog delovanja. duhovnom razumevanju. kratke besede. posećuju u Indiji. ˝Milosrdni Otac˝. a Zapadnjacima je dopuštao posete samo u retkim prilikama. Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajući: ˝Stvari koje su istinite uče se i podučavaju u tišini˝. i 1958. Ovaj skup protekao je u harmoniji različitih uticaja. ljubavi prema Bogu. On je Često lično izlazio u susret njihovim svakodnevnim potrebama. jedan dan javnog darshana na koji je pohrlilo mnoštvo ljudi da ukaže poštovanje Učitelju i primi Njegov blagoslov. Masti su oni koji su kontakt sa spoljašnjim svetom izgubili zbog ljubavne opijenosti Bogom. pripremajući ga za ulogu Avatara Doba. godine. sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. bio upitan kako će nastaviti sa besedama i podučavanjem. Njegova avatarska misija počela je da se manifestuje u spoljašnjem svetu 1921. u razdoblju od nekoliko meseci..˝ Jednog dana u maju 1913. Potom sam sasvim zaboravio na ovaj događaj i prošle su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio. On je odgovorio. 1956. Samo nekima od njih je kasnije bilo dopušteno da ga. jula 1925. a ne zbog nervnog sloma ili umobolnosti. nadenuvši mu ime Meher Baba. Potreba duhovne razmene između Istoka i Zapada je česta tema u svetskoj literaturi. zahvaljujući Njemu. Kada je. a velike kulturne i tradicijske razlike behu tom prilikom. Ovo mesto je postalo poznato kao Meherabad. 1940. Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952. godine prestao da piše (osim kada se potpisivao).* Meher Baba je dao detaljan opis stanja u kome se nalaze masti (Bogoopijeni). Meher Baba je stalno kontaktirao sa Bogooprjenim dušama. Tridesetih godina ovog stoleća Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi. više i niže kaste su se mešale. svest o Njegovom okruženju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do još jednog od Savršenih Učitelja. Njihove posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. a godinama kasnije. Upasni Maharađa (Upasni Maharaj). godine kada su se oko njega okupili Njegovi prvi učenici. Imao je i dve turneje po Australiji. U knjizi dr Viljama Donkina (William Donkin) Putnici. ˝Ja nisam došao da podučavam nego da vas probudim˝. Posle toga je komunicirao posredstvom Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. pesme i molitve u slavu Boga. i još ˝Ako ne možete da čujete moju tišinu od kakve su onda koristi reci?˝ Postoje 1927. Jedna takva prilika bio je veliki ˝Skup Istoka i Zapada˝ održan u novembru 1962. Posle više meseci intenzivnog rada sa svojim učenicima i putovanja po Iranu i Indiji (uključujući i današnji Pakistan). koje je usledilo kratko nakon najave istog. prihvatilište za duševno poremećene i siromašne. Na početku je Mervan bio ošamućen. I kasnije. naklonosti i zajedničke ljubavi za Voljenog Avalara.

drugo izdanje.˝ U suštini nije jasno na koji način je Meher Babi uspevalo. nije prekršio do svoje smrti.D. On ne dolazi samo zbog onih koji su živi u vreme Njegovog dolaska. . nakon čega se oslobađa njegovo unutrašnje biće. u stanje prapočetnog Jedinstva. 1969) Meher Baba takođe je lično služio siromašne. Mesije. polako vraćaju nazad. U obe nesreće Meher Baba je zadobio ozbiljne povrede. Avatar je taj koji sprovodi Božansku volju koja se bezgranično širi. ˝Oni su poput predivnih ptica u ružnim kavezima˝. delo koje čoveka stalno podseća na njegovu nasušnu potrebu da živi u ljubavi i predanosti Bogu. Rasoola. pametno ili glupo. probudi čovečanstvo i otvori mu oči za Istinu. U Besedama su dati opisi duhovne staze i njenih disciplina. Besede su. U svakom slučaju. pomoću Njegove prastare poruke ljubavi. da vrši tako moćan uticaj na ljude. Meher Babine Besede predstavljaju veliki doprinos ovoj uskoj oblasti literature. praktičan priručnik za svakodnevni život namenjen onima koji se. ovaj me najdublje dira. a druga u Indiji. Meher Baba je stalno naglašavao da ne dolazi da podučava niti da nameće neke nove zakone. Čovek samo odjednom oseti moćnu silu u koju intuitivno ima poverenja. već kao lažnu sliku svog istinskog ˝ja˝. pre svega. milost Avatara se izliva pri svakom koraku ka Istini ma kog čoveka. jer. Ljubav prema Bogu jedina daje snagu na duhovnoj stazi i to je ono što. The Wayfarers (Ahmednagar. Meher Baba svoj zavet ćutanja.˝ U toku Njegovih brojnih putovanja i susreta sa hiljadama ljudi. 31. S.. Njegova milost i Njegovo znanje Istine uvek su na raspolaganju svima. Čarls Pardom (Charles Purdom) u svojoj knjizi Bogočovek (God-Man) beleži: ˝On je navodio ljude da pogledaju u sebe. San Francisco: Sufism Reoriented. zadavalo ogromne teškoće i bol. Sa beskrajnom pažnjom i ljubavlju On im je prao noge. pognute glave umivao njihove patrljke. januara 1969. a uspeva mu i dan-danas. već i za potonje generacije. Njegove poslednje godine obeležene su velikom fizičkom patnjom-posledicom dveju ozbiljnih saobraćajnih nesreća. Savršeni Učitelj je sveznajući vodič koji je već prošao stazu i iskusio Istinu i koji. 1948. milošću Savršenog Učitelja. nakon što su razvili svest kroz zamke i iskušenja evolucije. U ovoj knjizi. godine. davao im male poklone i ulivao nadu. uspešno ili neuspešno. Čitalac u njima neće otkriti suvoparne formule duhovnog razvića. konačno dovodi do cilja. Bude.i od svih zadataka koje izvršavam. Njegov život predstavlja obrazac ˝po kome se čovek može ravnati i videti sebe onakvog kakav jeste i kakav bi mogao da postane. mentalno obolele i fizički hendikepirane. Neprestano je isticao da su drevni mudraci već otkrili Istinu i da je zadatak današnjeg čovečanstva da spozna Istinu utkanu u njihova učenja. sa druge strane. za vreme turneje po SAD-u 1952. Vodstvo i milost Avatara nisu na raspolaganju samo za vreme Njegovog fizičkog prisustva na Zemlji.* * Ovaj prosvetljujući razgovor o jedinstvenoj raspoloživosti avatara u svim vremenima. koju je Meher Baba diktirao svojim najbližim učenicima tokom tridesetih i ranih četrdesetih godina. dug četrdeset i četiri godine. Bog govori. Bogočoveka. Meher Babino Avatarsko delo jeste da. U njegovom poznijem klasičnom delu. opisani su načini integracije duhovnog rada u svakodnevni život. u blizini Satare. Prva od njih zbila se na domak gradića Prag (Prague). a takođe je i jasno osvetljen cilj koji sledbenik treba da dostigne. Meher Baba detaljno opisuje stanja Boga. Jedno od najvećih čuda koja se dešavaju u kontaktu sa Meher Babom jeste prihvatanje. godine. neophodna je milost živućeg Savršenog Učitelja iU Avatara. Kao što je već opisano u besedi ˝Avatar˝. da bi se postigao cilj i preduzeo konačni skok iz sfere dualnosti u sferu Jednote. a pokazivao je naročitu brigu za leprozne. pod uslovom da je u njemu prisutna intenzivna ljubav i čežnja za Bogom. Drukčije od milosti Savršenog Učitelja. Taj fizički bol bio je manifestacija unutrašnje patnje koju Avatar podnosi zarad čovečanstva svaki put kada siđe medu ljude. vođen je sa jednim od Meher Babinih mandalija (bliskih učenika). u Oklahomi. silu koja struji njegovim životnim kanalima i puni ih energijom. stvara uslove za postepeno i bezbedno napredovanje učenika do cilja. Njegovu volju da svesno spozna Svoju božanstvenost i ulogu kreacije. . dovodi do duhovnog preporoda čovečanstva.koji je VEČITO ŽIVUĆI SAVRŠENI UČITELJ.˝ Istorija čovekove potrage za dušom nije iznedrila previše dela u kojima bi detaljno bile izložene tehnike koje vode ka tom vrhunskom postignuću.* William Donkinn. pa i stajanje. naoružan beskrajnim strpljenjem. posle čega mu je hodanje. Hrista. u glavnim crtama. E. te da prestanu da se poistovećuju sa iluzijom. Besede su. struktura kreacije. godine. govorio je. Takođe je prikazana. na izmaku 1956. India: Meher Publications. i pojašnjen odnos posvećenika sa Avatarom ili sa Učiteljem. da sagledaju svoje egoistično ˝ja˝ ne kao dobro ili loše. periodična manifestacija Boga kao Avatara.

učestvovalo je na Daršan programu u Puni. . Obuzdavanje i Predavanje Ne pridajem značaj veroispovestima. u svecu kao i u takozvanom grešniku. sigurniji i postojaniji duhovni napredak čovečanstva. Danas se Meher Babini krugovi ljubavi sve više šire. 7. i da ne povrediš nikoga u mislima. Njegovo telo je sedam dana ležalo u grobnici u Meherabadu. programu kojeg je On upriličio nekoliko meseci pre svoje smrti. Odricanje. Jedina Stvarna Kontrola je disciplina čula. čovečanstvo i danas prolazi kroz porođajne muke duhovnog preporoda. Sredinom 1968. a na hiljade njih organizuju hodočašća do hrama i grobnice Avatara Meher Babe. blizu Ahmednagara u Indiji. bogatstvo pa čak i sam život. žrtvovane sve stvari . staležima. South Carolina. Queensland. Božanski plan Kao u svim izuzetno kriznim periodima ljudske istorije. 6. Mada ove snage svetlosti dejstvuju u tišini. Ljubav. Stivens Sedam realnosti Postojanje. Jedino Stvarno Znanje je znanje da Bog boravi kako u dobrom tako i u takozvanom rđavom čoveku. gde je čovek usred svake teškoće savršeno mirno prepušten volji Boga. godine. svih zanimanja i svih religija. da počnu da tragaju za Istinom pod Njegovim ljubavnim vodstvom. Žrtvovanje. a na Zapadu je On lično osnovao dva velika centra: Meherov duhovni Centar u Mirti Biču. 4. Moćne rušilačke sile su se pokrenule i naizgled ovladale sadašnjim trenutkom. kada si pozvan da učestvuješ u nekom sporu. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonačnom (Bogu). Njegovoj sahrani prisustvovalo je na hiljade ljudi. um. već jedino razumevanju sledećih sedam Stvarnosti: 1. shodno toj ljubavi. Znanje. onako kako to iziskuju okolnosti. vršenju religijskih ceremonija i rituala. Ovakva spoznaja nalaže ti da pomažeš svakog podjednako. kao i do Njegovog dugogodišnjeg prebivališta u Meherazadu.telo. spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom). Jedino Stvarno Žrtvovanje je ono u kome su.suzdržavanje od prepuštanja niskim željama jer se jedino tako može održati potpuna čistota karaktera. Došli su da ga isprate i ukažu počast voljenom Učitelju. magnetskom snagom privlače ljude iz svih kutaka sveta. da deluješ bez i najmanjeg traga neprijateljstva ili mržnje. one će u krajnjem ishodu dovesti do promena kojima će se obezbediti viši.Svoje poslednje godine uglavnom je proveo u samoći i u intenzivnom i iscrpljujućem bavljenju Njegovim univerzalnim delom. i duboko su osećali Njegovu ljubav i prisutnost u svojim srcima. Na hiljade Meher Babinih grupa deluju širom sveta. 3. 5. i Avatarev dom u Vumbiju. Australija (Woombye. ali u isti mah konstruktivne i stvaralačke snage koje će spasiti svet takođe bivaju oslobođene kroz brojne kanale. USA). dogmama. i postajući sve obuhvatniji i obuhvatniji. Jedino Stvarno Predavanje je ono u kome uravnoteženost ne može narušiti nijedna nesrećna okolnost. Svake godine stotine tragača poseti ove centre. Jedino Stvarno Odricanje je napuštanje svih sebičnih misli i želja čak i usred svetovnih dužnosti. Južna Karolina. Australia). Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga. da nastojiš da učiniš druge srećnima gajeći bratska ili sestrinska osećanja prema svima. godine Meher Baba je obznanio da je stoprocentno zadovoljan svojom životnom misijom. koji je Sopstvo u svakom ograničenom sopstvu. Na hiljade ljudi iz celog sveta. bez očekivanja nagrade. SAD (Myrtle Beach. Kvinslend. nakon čega je usledilo ukopavanje Njegovih posmrtnih ostataka. Sve to predstavlja deo božanskog plana kako bi se izgladnelom i posustalom svetu pružila sveza objava večne i jedine Istine. koja pobuđuje intenzivnu čežnju da se vidi. U to vreme došlo je do naglog porasta broja onih koji su od Njega tražili ključ i smisao života.čak ni one koji povređuju tebe. rečima ili u delima . položaj. od aprila do juna 1969. Don E. 2.

nego vođenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziđu oni stavovi koji su doveli do tako surovog i bolnog stanja stvari. on će u tome uspeti jedino ako poseduje duhovno razumevanje. Pa. prepuštajući se svom egoizmu i sebičnosti kako individualno tako i kolektivno. sami ratovi ne predstavljaju suštinski problem čovečanstva. tada osnovni zadatak više neće biti sprečavanje ratova. Kada izostane duhovno razumevanje. najočigledniji izvori nereda i razaranja. nastaje opasnost da se naučne istine i postignuća zloupotrebe za uzajamno uništavanje i pothranjivanje onih vidova života koji jačaju duhovne okove. U suprotnom. ja˝ i spoznati jedinstvo života. biće neophodno uhvatiti se u koštac sa njihovim uzročnicima u samome korenu. Kada ratovi budu jasno viđeni kao suvišni i nerazumni. pojedinci i grupe pojedinaca neprekidno učestvuju u ekonomskom ili nekom drugom suptilnom obliku vođenja rata.Rat kao simptom čiji uzrok ima dublje korene Gorući problem sa kojim se sada čovečanstvo suočava jeste iznalaženje puteva i načina da se otklone: suparništvo. koje ljudi. nego pre spoljašnji simptom nečeg mnogo ozbiljnijeg što se nalazi u samom njihovom korenu. Egoizam i samoljublje Uzrok neredu koji dovodi do ratova leži u činjenici da je većina ljudi obuzeta egoizmom i sebičnim ciljevima. istinskih i trajnih vrednosti. sa svom pratećom surovošću. nauka može da pomogne ili odmogne duhovnosti. Pogrešno je gledati na nauku kao na nešto neduhovno. Materijalna ravnoteža iziskuje duhovno razumevanje Posmatrati problem čovečanstva kao puki problem nasušnih potreba. moraju se pravilno uklopiti u šire duhovno razumevanje. čovečanstvo ne može izbeći sukobe i nemaštinu. izbijaju tek onda kada su ovi osnovni uzroci zaoštreni do vrhunca. Baš kao što prava umetnost izražava duhovnost. Oružani ratovi su. ˝Ja˝ se mora odstraniti iz svih sfera življenja Ratovi ne počinju samo da bi se obezbedila ponovna preraspodela materijalnih dobara. može da bude izraz duha i njegovo ovaploćenje. Oni su često proizvod nekritičkog poistovećivanja sa uskim interesima. To je život varljivih vrednosti u čiju zamku čovek upada. neće ignorisati nauku niti njena praktična dostignuća. znači svesti čoveka na nivo životinja. problem ratova ubrzo će nestati. Ekonomsku ravnotežu je nemoguće ostvariti ukoliko ljudi ne shvate daje planska i zajednička akcija u ekonomskim stvarima neizvodljiva sve dotle dok lični interes ne ustupi mesto nesebičnoj ljubavi. Ovo podrazumeva stalno uočavanje postojanih. već takođe i iz onih sfera koje se tiču intelektualnog. pravilno primenjena. Posedovati ovo razumevanje znači zaboraviti na ograničavajuće. Prava uloga i mesto nauke Novo Čovečanstvo koje se rada u muci sadašnjih trudova i patnji. prenose na onaj deo sveta koji smatraju ˝svojim˝. zajedničko i usklađeno delovanje se nameće kao prirodno i neminovno. Duhovna ravnoteža zahteva uklanjanje ˝ja˝ ne samo iz materijalnih vidova života. preko svojih istomišljenika. Uspostavljanje nove materijalne ravnoteže je samo deo šireg problema vaspostavljanja duhovne ravnoteže. čak i uz najbolju opremu i efikasnost u materijalnim delatnostima. jeste da svim snagama prionu na otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija čovečanstvo. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog života. Stoga. ako već treba da budu izbrisani iz ljudske istorije. sukobljavanje i nadmetanje. emotivnog i kulturnog života čoveka. Ratovi i patnja koju izazivaju ne mogu se u potpunosti odstraniti samo uz pomoć antiratne propagande. osnovni zadatak onih koji istinski brinu o obnovi čovečanstva. naravno. Međutim. Oružani ratovi. A da bi služile toj svrsi. čak i onda kada se ne vode oružani ratovi. Jer. Nepotrebnost i nerazumnost ratova Sa svitanjem istinskog razumevanja. u svim suptilnim i grubim oblicima u kojima se ispoljavaju u različitim sferama života. tako i nauka. Svestrani napredak čovečanstva može se osigurati samo ako nauka i religija nastave ruku pod ruku. U zavisnosti od toga kako se primenjuje. Naučne istine koje se odnose na fizičko telo i njegov život u grubom svetu mogu postati sredstva preko kojih će duša saznavali sebe. . Ali čak i onda kada se čovek usredsredi na ograničeni zadatak očuvanja čisto materijalne ravnoteže. Suočiti se sa istinom znači spoznali jedinstvo života u svim i kroz sve njegove raznovrsne manifestacije.

Ograničeni život privida i lažnih vrednosti ustupiće mesto bezgraničnom životu u Istini. Takva reakcija je pokušaj da se. Ako su dve osobe doživele glavobolju. Jer. prekinuće privrženost spoljašnjim formama i naučiti kako da ih podredi potrebama duha. Pravo duhovno iskustvo nije samo spoznaja prirode duše dok prolazi više nivoe svesti.Potreba za duhovnim iskustvom Nastupajuća civilizacija Novog Čovečanstva neće biti zadojena duhom suvih intelektualnih doktrina. Njegova povezanost sa iskustvom toliko je duboka da. stoje. pa je intelekt svakako od izvesne pomoći u prenošenju duhovnog iskustva. ono. Priroda i mesto duhovnog iskustva Duhovno iskustvo seže mnogo dublje no što je to dokučivo čistom intelektu. nije ništa od pobrojanog. oni uglavnom imaju za cilj uvećavanje prestiža i dokazivanje sopstvene ispravnosti. sve dok intelekt ne prevaziđe svoje granice i ne bude osvetljen direktnom spoznajom Beskonačnog. i uz to je u toj meri praktičan da se može proživljavati u svakom trenutku života i ispoljavati u svim svakodnevnim dužnostima. Forme. Otuda svako vezivanje za njih na kraju sasvim izvesno vodi ka drastičnom prikraćivanju i ograničenju života. Na misticizam se često gleda kao na nešto anti-intelektualno. tada nastupa neurotična reakcija. Kada se za duhovni doživljaj kaže da je mistički. Istinski misticizam. Intelektualno objašnjenje ne može zameniti duhovni doživljaj. u stvari. On je oblik u potpunosti nezamagljene percepcije. one taj svoj zajednički doživljaj mogu intelektualno da preispitaju i razjasne jedna drugoj. Ali ako neka osoba nikada nije imala glavobolju. a ograničenja kroz koja izdvojeno ˝ja˝ opstaje. Novo Čovečanstvo biće oslobođeno od života ograničenja i dopustiće da se kreativni život duha odvija u neograničenom rasponu. već naprotiv. tradicije i konvencije su. nejasno i zbrkano. može pripremiti teren za njega. Novo Čovečanstvo neće prianjati za spoIjašnje forme Kao što osoba može nastojati da bekstvom sačuva svoje zasebno iskustvo. nije i ne treba da bude reakcija na stroge i neumoljive zahteve koje pred čoveka postavlja životna stvarnost. ili tradicijama i konvencijama. tako može i težiti da ga održi putem nekritičnog poistovećivanja sa formama. skretanje sa prave duhovne staze. u najvećem broju slučajeva. Nema ničeg nestvarnog u istinskom misticizmu. već duhom živog spiritualnog iskustva. ceremonijama i ritualima. naravno. to ne znači da je natprirodan ili sasvim van domašaja ljudske svesti. Ono što se podrazumeva jeste da je nepristupačan ograničenom ljudskom intelektu. daleko od duhovnog iskustva. ili da ga prenese na druge. Ako duhovno iskustvo izgubi povezanost sa raznim fazama života. bežati i u svom bekstvu privlačiti nove oblike patnje. Poistovećivanje sa uskom grupom je jedan oblik ograničenog ˝ja˝ . prepreke oslobađanju večnog života. Bekstvom se ne dolazi do duhovnog iskustva Duhovno iskustvo koje će da oživotvori i osnaži seme Novog Čovečanstva. oni bi činili potporu a ne smetnju ostvarenju božanskog života na zemlji. budući da on upravo vodi pravom sagledavanju Stvarnosti. Ljudi sa slabom sposobnošću prilagođavanja bujici života. u izvesnom smislu. on i jeste krajnje razumevanje svekolikog iskustva. ili nepraktično i nespojivo sa iskustvom. Izraz mistično iskustvo upravo to i naglašava. Ali. To čak nije ni korak ka pravom i trajnom rešenju. kada bi bili prava sredstva za izražavanje bezgraničnog života. Duhovno iskustvo se zasniva na dubljim istinama nepristupačnim intelektu i intelekt ne može iznedriti takvo iskustvo. ceremonije i rituali. skloni su da se povuku iz životne zbilje i potraže sklonište i zaštitu u samostvorenoj tvrđavi satkanoj od uobrazilja. nezavisno od života koji predstavljaju. ovekoveči sopstveno izolovano postojanje. već uključuje i pravilan odnos prema svetovnim dužnostima. u želji da sačuva svoje izdvojeno postojanje. Duhovnu istinu moguće je iznositi i iskazivati posredstvom intelekta. uzmicanjem pred zahtevima koje postavlja život. u najboljem slučaju. Jaki i nesavladivi životni talasi će uvek iznova izbacivati čoveka iz njegovih nestvarnih skloništa. svenuće i nestati na dodir istinskog razumevanja. Lažan osećaj sigurnosti i samodovršenosti pruža varljivo rešenje za životne probleme. a on će. Isus Hrist je ukazao na put do duhovnog iskustva recima*: ˝Ostavi sve i kreni za mnom. Ali intelekt sam po sebi nije dovoljan da omogući čoveku da doživi duhovno iskustvo. tada nikakvo intelektualno objašnjenje neće moći da joj dočara glavobolju.˝ Ovo znači da bi čovek trebalo da se oslobodi ograničenja i uroni u beskonačni život Boga.

harmoniju i radost u društvenim.* Ljubav se ne može roditi iz puke namere i htenja. Upravo kroz božansku ljubav će se Novo Čovečanstvo uskladiti sa božanskim planom. vratnice čovekovog srca moraju se raskriliti kako bi se rasplamsala nova ljubav-ona koja ne zna za pokvarenost. Čovek mora da se zagleda malo dublje u svakodnevnu stvarnost da bi mogao da zauzme pravilan stav prema nedaći u kojoj se našlo čovečanstvo. veroispovešću. Ljubav mora da bude nesputana ograničenjima Čak i ratovi zahtevaju združeno delovanje. Rezultat poistovećivanja sa uskim grupama ili ograničenim idealima nije stvarno rastapanje izdvojenog ˝ja˝. Ljubav i prinuda nikad ne idu zajedno. Sile strasti. Ograničeno ˝ja˝ egzistira kroz oprečnosti Pojedinačno postojanje nastaje i crpi snagu iz poistovećivanja sebe sa nekom od suprotnosti i upoređivanja sebe sa drugima. sekte. ili podelama zasnovanim na polu. čak i u središtu razaračkih sila. doduše. sektu. Međutim. pa i vezanošću za pol. Ljubav postoji u svim fazama ljudskog života. Istinska ljubav je nepobediva i neodoljiva. * Vidi Glosar Ljubav treba spontano da izvire iznutra. uvek tinja ljubav u nekom obliku. nacionalnost. postoji samo strepnja u pogledu budućnosti i nikakvo olakšanje. uostalom. sektom ili religijom. vežbanjem volje. ili omeđena i zatrovana ličnom ambicijom. Da bi ljubav zasjala. Čovečanstvo će ostvariti nov način postojanja i života kroz slobodnu i nesputanu igru čiste ljubavi od srca k srcu. Pravo nestajanje ograničenog ˝ja˝ u okeanu univerzalnog života znači potpunu predaju zasebnog postojanja u svim njegovim oblicima. tako može da teži da je održi putem nekritičnog poistovećivanja sa nekom uskom klasom. veroispovesti. lokalnim privrženostima i rivalstvima. nedostaje im unutrašnje lepote spontane ljubavi. nacionalnosti. ali je raspon takvog združenog delovanja veštački omeđen kroz poistovećivanje sa ograničenom grupom ili idealom. ali je ili pritajena. Da bi čovečanstvo ponovo vaskrslo. stalež ili religiju. suštinsko ispoljenje ljubavi. Borbom i ulaganjem napora on će uspeti da svoje spoljašnje akcije uskladi sa svojim viđenjem pravde. Stvarne mogućnosti Novog Čovečanstva ostaju skrivene za ljude koji površno gledaju na svetsku situaciju. Božanska ljubav ne samo da će uneti . takve akcije su duhovno jalove. Međutim. Oni koji je primaju ne mogu biti primaoci a da ne odgovore na nju. religije ili pola. Božanska ljubav spašava čovečanstvo Pošto spoznamo da nema zahteva koji su veći od zahteva koje pred nas postavlja univerzalni Božanski Život-obuhvatajući sve i svakoga bez izuzetka. olakšavajuća okolnost je da u ljudskoj prirodi. te je u potpunosti oslobođena individualne ili kolektivne pohlepe. Oni koji je nemaju primaju je od onih koji je imaju. on često upravo izražava svoju zasebnost kroz takvo poistovećivanje. Ratovima upravlja neki oblik ljubavi. nacionalnim i međunarodnim okvirima. Ljubav govori sama za sebe Novo Čovečanstvo će izroniti iz slapova oslobođene ljubavi koja će slobodno poteći podstaknuta duhovnim buđenjem . već mu je samo slično. Ovde je pojedinac naizgled prevazišao izdvojeno postojanje poistovećujući se sa širom celinom. Za onoga koga su stege čovečanstva pritisle. nego će izasjati u svoj svojoj čistoti i lepoti. što je. Međutim. ali one postoje. Božanska ljubav odoleva udarima dualnosti i izraz je samog božanstva. sa svojim shvatanjem dobra nasuprot svom shvatanju zla. Ali. Ona nastavlja da prikuplja snagu i da se širi sve dok ne preobrazi svakog s kim stupi u dodir. rasnim ponosom. mada se ljubav ne može nikome nametnuti. mržnje i pohlepe donose golemu patnju i stvaraju haos.Baš kao što osoba bežanjem ili poistovećivanjem sa spoljašnjim formama teži da očuva svoju zasebnu egzistenciju. čovek u najboljem slučaju postaje savestan u obavljanju svojih dužnosti. što mu omogućava da uživa u osećanju da je drugačiji od pripadnika druge klase. ona ne srne da podlegne uticaju kakve spoljašnje ili unutrašnje prisile. potrebno je osloboditi je sputanosti i ograničenja. Pojedinac može štititi svoje izolovano postojanje tako sto će se poistovećivati sa ovom ili onom ideologijom. pogrešno shvaćene ljubavi. Nada u budućnost Veliki deo čovečanstva uhvaćen je u zamku ličnih i samoživih težnji. i potrebna je jedino varnica duhovnog razumevanja da u punom sjaju izbiju na površinu i počnu da se ostvaruju. Ljubavi nisu potrebne reci.zaslugom Savršenih Učitelja. ona se može probuditi samom ljubavlju..ljubav ne samo da će doneti mir.

Sebičnost Analiza sebičnosti Sebičnost se javlja kao posledica nastojanja želja da se ispune kroz delovanje i iskustvo. Požuda. ona se ispolji kao akcija da bi se ispunila. Obruč sanskara određuje opseg tog ograničenog područja. Pomama besa hrani egoizam i taštinu. Sebičnost kao zajednička osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razočaranja i briga. Da li će se želja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja sanskara vezanih za nju. Požuda. već će omogućiti da nastupi era Novog Čovečanstva. suptilne i mentalne vezanosti. Iz toga proističe opšti osećaj nezadovoljstva praćen svim vrstama briga. Dok je u nekim željama akcija samo pritajena. nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. kada se želja ispoljava kao akcija. pohlepa i ljutnja.* Pohlepa je stanje uznemirenosti srca. a sastoji se uglavnom od žudnje za moći i za posedovanjem. Ljutnja je oblik vezanosti za mentalnu sferu. raspršiće sve uobrazilje i usidriti se u Istini. jedinog područja gde se pojedinačna svest može usmeriti. a koji je direktno vezan za grubu sferu. Resice se okova prevaziđenih formi i osloboditi kreativni život duhovne mudrosti. pohlepu i ljutnju. Opasan krug Čovek doživljava razočaranja zahvaljujući požudi. Ta nemogućnost ispunjenja dalje pothranjuje ograničeni ego i služi dominaciji i agresiji. Ljudska svest je zamućena zbog nagomilavanja različitih vrsta impresija koje su se taložile u dugom periodu njene evolucije. Ona potiče iz osnovnog nepoznavanja čovekove prave prirode. * Vidi Glosar pod grubo. ograđuju polje svesti. nastojanjima da se želje ispune kroz nestalne i prolazne stvari. pa čovekova htenja ostaju neostvarena. pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebičnosti. pohlepa i ljutnja Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su požuda. Požuda se izražava posredstvom fizičkog tela i tiče se tela. Ona je uzrokovana sprečenošću da se željeno ispuni. Kada želja postane dovoljno snažna. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju želja. Zbog uplitanja raznovrsnih želja duša ne može da pronađe pun i nesputan izraz svoje prave suštine. od nje se razlikuje po načinu na koji se ispoljava. Požuda je po mnogo čemu slična pohlepi. Zadovoljstvo koje proističe iz prolaznih okolnosti života je privremeno. pohlepa i ljutnja se naizmenično izražavaju kroz telo. Prema tome. Međutim. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu. Svest tako biva uhvaćena u opasni krug nedoglednih razočarenja. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi sa čovekovom emotivnom stranom. On je. Ona samu sebe poražava. ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara povezanih sa njom. Željenje vodi u nezadovoljstvo Čovek je onoliko sebičan koliko je u njemu prisutno raznoraznih želja. Tražeći . Ove impresije se ispoljavaju u vidu želja koje strogo ograničavaju opseg delovanja svesti Sanskare. ono je opšta reakcija na grube.nesmanjeno blaženstvo i neograničenu radost u lične živote ljudi. uživaće mir i trajnu sreću. srce i um. suptilno i mentalno Ljutnja je buka razdraženog uma. a njegov povređeni ego zauzvrat traži zadovoljenje kroz požudu. pohlepa ili ljutnja sprečeni u svom izražavanju. te je tako najbliži saveznik ograničenog ega. a ta delimičnost još više raspiruje i uvećava plamen žudnje umesto da ga utuli. u svom beskonačnom osvajačkom pohodu. Čitav život pojedinačnog ega neprekidno je zasužnjen raznim htenjima. te se tako ljutnja uglavnom izražava kroz aktivnosti uma. Potištenost prouzrokovana neispunjenjem požude. pohlepi i ljutnji. ili impresije. i biće inicirano u Večni Život. Ona je oblik vezanosti za grubu sferu. Geometrijskom metaforom rečeno. nastojeći da ispuni svoje želje uvek samo delimično zadovoljen. Tako pohlepa. Um je kolevka ljutnje. dotle se neke želje pretaču u njima odgovarajuću akciju. pa njen život postaje krut i samoljubiv. Razočarenje se javlja kada su požuda. to jest. Kroz božansku ljubav Novo Čovečanstvo će naučiti veštinu zajedničkog i harmoničnog življenja. Čovek teži moći i posedovanju da bi ispunio svoje želje. međutim. ostavlja pojedinca večito nezadovoljnim.

a ne limunada. no uprkos tome. vi postajete nesrećni. Ali. Međutim. Recite sebi ˝Ne želim ništa˝ i budite srećni. kreću u domenu dualnosti. Želje se ne mogu savladati prisilnim obuzdavanjem. Jezikom paradoksa rečeno. ali budite sigurni da vas takvo razmišljanje neće izvesti na pravi put. onda želite još više. ta smrt je prividna. Čak se dobre želje u izvesnom smislu mogu smatrati oblikom prosvetljene i proširene sebičnosti jer se. Dobrota je osnovni činilac pretvaranja žilave u . pa je stoga sa konačne tačke gledišta.istupanje iz sebičnosti u široku sferu aktivnosti. Setite se svega u čemu ste uživali i zbog čega ste patili svih prethodnih godina. tu uski sebičluk prestaje. Sveštenici pripremaju ljude za lažnu smrt predočavajući im tmurne slike pakla i raja. kao i loše.ispunjenje kroz želje. Budući da su želje u samoj srži sebičnosti. a nesebičnost . međutim. Želje su izvor neprestanog nemira. Sebičnost koja se izražava kroz činjenje dobrih dela. Sebičnost je usko usmeravanje interesovanja na ograničenu oblast. Neprestano uviđanje jalovosti želja će vas najzad uputiti k Znanju. Ljubav i služenje Rađanje ljubavi čini umiranje sebičnosti lakšim. Ako ne možete voleti bližnje. samo stranputice zabludele mašte. osoba tada nastoji da postane korisna za druge. a dobrim . Umiranje u uobičajenom smislu znači rastavljanje s fizičkim telom. Osoba na tom stupnju gaji dobre želje. ona se približava životu služenja. kako onda možete voleti i one koji vas zlostavljaju? Neznanje određuje granice sebičnosti. Umesto da se trudi da postane čuvena. privlačna ili bogata. Da bi se postigla ikakva sreća. onda vam je potrebna voda. Sve ono u čemu ste u životu uživali sada se svodi na ništa. Istrajno i postojano izvođenje dobrih dela istanjiće sebičnost. one se moraju brižljivo iskorenjivati. Ponos i ljutnja. Sve zbog čega ste patili danas je nepostojeće. Odricanje od želja Vaše je pravo da budete srećni. odricanje od želja nalik je procesu umiranja.razne oblike nesebičnosti. A ako dobijete. Obe se kreću u domenu dualnosti. obuhvatajući sve veće ciljeve. Prava smrt sastoji se od prestanka želja i ona nastupa postepeno. Sebičnost se mora preobraziti u nesebičnost pre nego Što se iskorači iz područja dualnosti. A nesebičnost izlazi na videlo onda kada ovaj kruti poredak želja doživi raspad i dođe do opšteg raspršivanja želja na mnogo širu oblast. međutim. Potrebno je pažljivo razlučiti želje od potreba. Lošim željama nazivamo sve oblike sebičnosti. i tako ste opet nesrećni. sebičnost je ograničeni oblik nesebičnosti. da olakša njihove nevolje i pomogne im. pohlepa i požuda nisu isto što i potrebe. između sebičnosti i nesebičnosti ne može se povući čvrsta granica. sve to je bilo iluzorno. Ako vas u pustinji obuzme žeđ. I mada se čak i u tako dobrim željama krije jedno posredno i prikriveno upućivanje na ˝ja˝. shvatićete svu ispraznost želja. razlika između sebičnosti i nesebičnosti prevashodno razlika u nivou postignuća. pošto je Znanje jedini lek za njih. Pojava sebičnosti Želje koje ulaze u sastav pojedinačnog ega su ili dobre ili loše. Takva Samospoznaja će vas osloboditi želja i izvesti na put uvek prisutne sreće. Jer. Ako uronite duboko u svet misli i posvetite par minuta ozbiljnom razmišljanju. ukazivaće se izvesne potrebe i nužno je izaći im u susret. Možete misliti ˝Meni je potrebno sve to što poželim˝. Kada osoba spozna da može doživeti uzvišenije zadovoljstvo tako što će proširiti sferu svojih interesovanja i aktivnosti. i. a nesebičnost širenje interesovanja na obuhvatniju oblast. sebičnost se širi. Stoga se problem sreće svodi na oslobađanje od želja. Želi da učini druge srećnim. Sve dok je telo prisutno. samu sebe vremenom poništava. Ako ne dobijete ono što želite. postade instrumentom svog sopstvenog uništenja. Sebičnost i nesebičnost su dve faze u životu individualnog ega koje se nadovezuju jedna na drugu. ako osoba nastavi da usvaja dobre želje. vi sami sebi nanosite bol želeći stvari. Preobražavanje sebičnosti u nesebičnost Sebičnost izlazi na videlo onda kada su sve želje koncentrisane oko uske individualnosti. pošto je život neprekidno trajanje. Postojati znači umirati kroz ljubav. u kojoj su oprečnosti dobra i zla prevaziđene. a umiranje u istinskom smislu znači odbacivanje nižih želja. Put do sreće Sebičnost neminovno vodi u nezadovoljstvo i razočaranje jer želja ima beskrajno mnogo. uspeva samo da postigne trajno nezadovoljstvo. Želje su.

Ona samo zahteva da duhovna unutrašnjost ostane neopterećena bremenom želja dok obavljamo svetovne aktivnosti ili se suočavamo sa odgovornostima koje potiču iz specifičnosti našeg okruženja i položaja. Stapanje sa krajnjom Stvarnošću Otvorite svoje srce. i negujte samo jednu čežnju -čežnju za sjedinjenjem sa konačnom Stvarnošću. Ali. Boraviti u visinama nesebičnosti znači osećati istovetnost sa svime. potpuno i konačno ugasi. Strah od vezanosti je strah od života. i tako Beskonačnost svodiš na jednu od oprečnosti. Ako misliš da si telo koje sedi. Duhovnost kao pozitivan stav prema životu Odricanje od želja ne podrazumeva asketizam ili poricanje života. Duhovnost ne znači spoljašnje odricanje od svetovnih stvari. Savršenstvo nije zaziranje od protivurečnih ispoljavanja prirode. Jedino Beskonačno postoji. Beskonačno pripada bezoprečnom poretku stvari. onda će On za tebe predstavljati samo jedan od pojmova relativnog postojanja. Izvor trajnog blaženstva je svuda. plemenito i divno u čoveku. kao i nenarušiv mir koji ne znači ravnodušnost prema okolini. u . Mada je dobrostiv i nesebičan život takođe ograničen suprotnostima. potekle iz neznanja. Obzirom da Beskonačno ne može da bude druga strana konačnog. Spoznaja sveopšteg jedinstva praćena je spokojem i nepojmljivim blaženstvom. U stanju Oslobođenosti nema ni sebičnosti ni nesebičnosti u uobičajenom smislu. Bog i jedinka Bog je jedina Stvarnost Bog je beskonačan. Doživljaj Jednosti donosi nepomućeni sklad u kome se ne gubi osećaj razlikovanja. Ne ostavljajte vrata svog srca zaključana. Postojanje konačnog ili ograničenog je privid. Neuplitanje je imperativ nesputane kreativnosti. sebičnost se preobražava u nesebičnost. sloboda se ne postiže okretanjem leđa životu zbog straha od vezanosti. i Bog tako postaje opreka ne-Bogu. Ako uzmeš da je Bog zasebna celina. Postoji samo jedan bitak u stvarnosti a to je univerzalna Duša. a još manje bežanje od odgovornosti. Ti dvojni aspekti nisu aspekti Boga. Bog se ne može podvesti u domen dualnosti. Ti si doista svuda. Međutim. On je iznad suprotnosti dobra i zla. Ona ne vodi u duhovnu stagnaciju ili u odbacivanje relativnih vrednosti. koja je na početku bila pokrovitelj zlih težnji. podrazumevaš da se radi o dvoje. uklonite želje.. postaje i ograničeno. premda misliš da si telo i stoga smatraš da si ograničen. Ona mora da dokaže svoju nadmoć nad svim iluzijama . sveobuhvatnom Stvarnošću. To bi značilo negaciju života. Savršeni Čovek i usred najintenzivnih aktivnosti dela uz potpunu nevezanost. dobrota je ipak nužan korak na putu oslobađanja od svih suprotnosti. Baš kao što je dobro opreka zlu. odnosno. individualna sebičnost se pretapa u univerzalni interes. a Beskonačno opreka konačnom. istovremeno ne izbegavajući dodir sa ma kojim aspektom života. Cilj trajne sreće zablistaće u svom punom sjaju tek kada se ograničeni ego. Duhovnost predstavlja skladno i puno prihvatanje života ne razdiranog suprotnostima. ona nailazi na zaključana vrata i unutrašnjost pretrpanu željama. vrline i poroka. vidljivo postojanje konačnog takođe je varka. Jednost nije rezultat subjektivne sinteze. Savršenstvo znači biti neupleten u svet dualnosti. Bilo kakvo negiranje života učinilo bi čoveka nečovečnim. Dobrota je oružje kojim duša uništava svoje neznanje. Svaki put kada vaša duša učini pokušaj da razgali vaše srce. Takođe doprinosi svemu što je skladno i ljupko u našoj sredini. Kada se zle težnje preobraze u dobre. jer one bivaju uzdignute i stopljene u osećanje Jednosti. ono prestaje da biva beskonačno i postaje jedna podvrsta konačnog. Konačnu Stvarnost ne treba tražiti u promenljivim stvarima vanjskog sveta već u sopstvenom biću. vrline i poroka i svih ostalih dvojnih aspekata Maje (Iluzije ili Neznanja). a budući da se nalazi s one strane konačnog kao njegova suprotnost. sa svim svojim željama. Ona je pozitivno držanje koje oslobađa sve valjano. onda ne poznaješ svoju istinsku prirodu. Božanstvenost nije lišena čovečnosti. Ako se Beskonačno shvati kao opreka konačnom. vršenjem dobrih dela postaće vinovnikom sopstvenog poraza. dok želje. Ono je rezultat istinskog postignuća jedinstva sa konačnom. Kada bi se zagledao unutra. rađanja i smrti. Univerzalno Sopstvo Iz dobrote duša prelazi Bogu. Kada govoriš o Beskonačnom i konačnom.slabašnu sebičnost. Ti si beskonačan. Duhovnost treba da učini čoveka čovečnijim. ispravnog i pogrešnog. zadovoljstva i bola. Samoživost.ma kako privlačne ili moćne one bile. Nesebičnost se utapa u univerzalnu Sopstvenost koja je iznad dobra i zla. unesrećuju ljude.

te u imaginaciji stvara svet sačinjen od brojnih činilaca. . Kada bi svaki od ovih zraka posedovao svest. ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svesti. na drugoj strani prizme. Upojedinjenje svesti Granice svesti određuju sanskare. Mišljenje duše se nije moglo probiti kroz ogradu koju su podigle sanskare. Prosečna osoba misli da je fizičko telo. smatrao bi sebe odeljenim od drugih zrakova. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje. Štaviše. ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. poistovećuješ se sa telom. Domet pune svesti Progresivna evolucija svesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čoveku. Međutim. pojedinačnih tela i umova. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Naizgled ima onoliko jedinki koliko umova i tela. postoje bezbrojne jedinke.mnogima. kod koga je svest potpuno razvijena. odnosno pogrešnom mišljenju. To je zabluda duše. Upojedinjavanje (individualizovanje) svesti može se na neki način shvatiti i kao posledica vrtložnog kretanja želja. Uobražavajući pomenute barijere. Nepodeljena univerzalna Duša zamišlja podeljenost u sebi i iz te podele rađa se misao o ˝Ja˝ i ˝moje˝ kao nečem suprotnom od ˝ti˝ i ˝tvoje˝. Ali. ili Neznanje. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima ona je daleko od Istine. sve dok je njeno slobodno delovanje zakočeno delovanjem sanskare. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. Duša se uplete u želje i ne može da iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo gde je svest delimično razvijena. dolazi do upojedinjavanja svesti i njenog usredsređivanja na samu sebe. već i kod čoveka. njegovo postojanje nije odvojeno. a ponekad s umom. Imaginacija nije stvarnost. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke.mnogih. poistovećujući se ponekad s telom. sastavljen od mnogobrojnih jedinki. pada pod uticaj uma i postaje ˝mislilac˝. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša. Izdvojenost jedinki ne postoji u stvarnosti već jedino u uobrazilji. Jedna te ista Duša. Uzrok pogrešnom poistovećivanju leži u neznanju koje posreduje um. Svetac zamišlja da je um.nezavisna od uma ili tela mada zahvaljujući neznanju. Kroz mnoge živote svest je sve više pritiskalo breme posledica neprekidnog nizanja raznih iskustava.od . Ovo se zbiva zahvaljujući uobrazilji. Funkcija svesti se vremenom izopačila usled delovanja sanskara manifestovanih u vidu želja. oni se usled prelamanja raspršuju i razdvajaju.sebe. Konačni plod evolucije je puna svest koja odlikuje čoveka. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe. Ona je sve osim Istine. Vezuje se za svoje izolovano postojanje. ona samu sebe hipnotiše. u potpunosti zaboravljajući da negde na izvoru. ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen. a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. iznad celokupne kreacije. jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. Ali duša nijednog od njih nema direktnu spoznaju Sebe. Prividnost ograničenog postojanja Duša kao Duša je beskonačna . doživljava sebe kao jednu . Izdvojenost postoji samo u uobrazilji Kada se zraci sunca usmere kroz prizmu. Zahvaljujući delovanju sanskara. Duhovno uznapredovala osoba smatra da je suptilno telo. sakrivena iza umova prividno različitih jedinki proživljava kroz njih raznovrsna iskustva sveta oprečnosti. i doživeo svoju dušu u njenoj istinskoj prirod shvatio bi da si beskonačan. Ni u jednom od navedenih slučajeva nema jasnog razumevanja bez primesa uobrazilje. čak i ovakva potpuno razvijena svest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom. Premda je u stvarnosti duša nepodeljena i apsolutno jedinstvena. To se zove Maja. Iako u potpunosti razvijena. ona prividno postaje mnogostruka i podeljena zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. pa je svest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje.u . Te posledice su ograničile opažanje duše. Uzrok nepouzdanog razmišljanja Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja sanskara koje su se nagomilale u procesu evolucije svesti. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. Tako Jedna .

koje je dostupno samo u nepromenljivom. može se do kraja spoznati tek kada se nesvesno privede u svest. Nesvesni deo u svojoj punoj veličini jednak je sili koja pokreće materiju. nego u njenom oslobađanju iz okova sanskara. To je razlog zašto ti.Objektivni univerzum Uporedo s rođenjem izdvojene i ograničene jedinke. rušeći pred sobom barijere sanskara. probudio bi se u jednom posve novom. duša pada pod njihov uticaj. Progresivno osvajanje nesvesnog od strane svesnog kulminira u apsolutnoj svesti. budući nesvestan. jednom kad se za njih veže. ostaješ svestan samo svoje iste. predanost i nesebično služenje. Doživeti proširenje svesti znači postati svestan onoga što je prethodno predstavljalo deo nesvesnog. U ortodoksnim religijama tu silu nazivaju Bogom. Neuka duša. bezgranični Apsolut. Samoograničavanje duše se može shvatiti kao njeno samožrtvovanje na oltaru svesti. Dualnost znači postojanje oprečnosti koje. energiju i materiju (telo). energiju i um. Iako je večni. željenje neminovno postaje ograničeno. međutim. Ono što zbilja evoluira. neuka duša je neprestano u vlasti želja. Mada je svest u suštini uvek jedna te ista na različitim stupnjevima postojanja. ona proživljava neku vrstu bezvremene kontrakcije dok prividno silazi u svet vremena. koju koncept Boga simbolično predstavlja. a one su ujedno i tle iz kojeg se razvio egoizam. nastavlja da živi životom ograničene jedinke. monotone individualnosti. dobro i zlo suptilnog sveta. nalazi se četrdeset i devet stupnjeva prosvetljene svesti. Duhovni napredak Bezdan koji se pruža između zamagljene svesti prosečnog čoveka i do kraja prosvetljene svesti Savršenog Učitelja stvorile su sanskare. željenje samo po sebi postaje dobro ili zlo. nije duša. same sebe obuzdavaju i dovode u ravnotežu. Dobro i zlo. beskonačno bogatijem životu. večnom aspektu života. ali najbolji rezultati u tom pravcu se postižu uz pomoć Savršenog Učitelja. mnogostrukosti i evolucije. upletena u dualnost. Između ovog najvišeg stupnja svesti i ograničene (mada pune svesti prosečnog čoveka). Kada se duša spusti u područje Maje ona preuzima na sebe ograničenja mnogostrukog postojanja. Trostruka vezanost i dualnost Istorija upojedinjenja ograničene jedinke je istorija razvoja trostrukog vezivanja za um. i ukoliko u punom obimu ne obuhvati čitavu kreaciju. dobro i zlo mentalnog sveta. ona ne može postati apsolutna ukoliko ne odrazi znanje Beskonačnog bez ikakve primese neznanja. i nastavljaš da se ponašaš i doživljavaš iskustva na isti način kako si se ponašao i doživljavao iskustva pre nego što si legao da spavaš. Ono pokreće neprekidno oscilovanje iz jednog stanja u drugo. Sanskare mogu biti otklonjene kroz usavršavanje karaktera. osvetljavajući sve različite sfere postojanja. Ovim stupnjevima predstavljeni su svi značajni nivoi rastuće Prosvetljenosti. ti iz toga ne dobijaš ništa. vrlina i porok.koja. uzaludno pokušavajući da dosegne stanje bez ograničenja. već svoje zasebno postojanje doživljava u imaginaciji. To je pojavljivanje nepodeljenog univerzalnog Sopstva u drugoj ulozi kroz ova svojstva. A to postaje moguće samo kada iz ograničene jedinke kao bujica probije svest. Za vreme trostruke vezanosti za materiju (telo). Međutim. A da je tvoje sjedinjenje sa najuzvišenijom Stvarnošću bilo svesno. dobro poznate. kada se probudiš iz dubokog sna. u suštini. primeri su ovakvih oprečnosti. izvan nje. Ona želi dobro i zlo grubog sveta. Time si premostio jaz između nesvesnog i svesnog. koja je neograničenog opsega i delovanja. Sva tri područja pripadaju dualnosti za koju se duša vezuje mada je. Kroz neprekidno trenje oprečnosti. Dobro i zlo vode poreklo iz Neznanja. Kroz razlikovanje dobra i zla. Kao što ograničena jedinka u stvarnosti ne postoji zasebno. . Ovo sjedinjavanje znači prevagu nesvesnog nad svesnim. Duboki san Svaki put kada utoneš u san. rađa se i ono što se naziva univerzumom. nego svest . Krajnja Stvarnost. tako ni univerzum ne postoji nezavisno i zasebno. Duhovni napredak se ne ogleda u daljnjem razvitku svesti (pošto je ona već u potpunosti razvijena u čoveku). Bezdan između svesnog i nesvesnog Videli smo da je dejstveno polje svesti ograničeno sanskarama. Za Beskonačnim treba tragati izvan područja dualnosti. uzajamnim trenjem. zbog svojih sopstvenih ograničenja. Ograničenjem se ljudska psiha čepa na dva dela. Jedan deo pada u područje svesti a drugi ostaje u njegovoj senci. ti se nesvesno sjedinjavaš sa beskonačnom Stvarnošću. je u vlasti kako dobra tako i zla.

Međutim. Postaje Prosvetljenje samo. nema svoju suprotnost. Ta osoba sada oličava neograničivu svest univerzalne Duše bez primesa različitih oblika iluzije. puna svest se pretvara u apsolutnu. ona nastavlja da živi večni život u nenarušivoj ljubavi i bezgraničnom blaženstvu. odvijaju se mnogi ciklusi. zauvek se raspršio. Mahapralaja sveta može se uporediti sa snom. zadržana. u kome su prisutni samo svest bez objekata. Individualnost postaje bezgranična prestankom Neznanja. Činiće mu se da je drevna prošlost obavijena velom neobjašnjive misterije. Budući zarobljen u čaroliji Maje. iščezavanjem svih prepreka Prosvetljenju. U njegovom slučaju je jaz između svesnog i nesvesnog premošćen. Osoba koja raspolaže takvom spoznajom ostvarila je najviše stanje svesti. koji je bio vinovnik osećanja otuđenosti. Početak evolucije je početak vremena a kraj evolucije je kraj vremena. umrla. i to ne proširivanjem nesvesnog na račun svesnog (kao što je slučaj kod osobe utonule u dubok san). A kada se nade u stanju konačne spoznaje. ostajati pometen. Svesno u potpunosti preovlada nad nesvesnim. ona još nije iskoračila iz područja Neznanja. Kako su joj na raspolaganju beskonačna moć i mudrost. U ovom stanju je potpuna svest. Stvarni svršetak evolutivnog procesa naziva se Mahapralaja (Mahapralaya). jedina Stvarnost. ili veliko poništenje sveta.Svesno jedinstvo sa beskrajnom Stvarnošću Savršeni Učitelj je svesno sjedinjen sa beskonačnom Stvarnošću. ali su u potpunosti prevaziđena ograničenja koja joj inače nameću sanskare i želje. Mahapralaja Između početka i kraja ovog sveta podložnog promenama. osoba sada uživa u stanju Oslobodenosti. U slučaju Savršenog Učitelja pobeda svesnog nad nesvesnim je konačna i trajna. tako se i po nastupanju Mahapralaje . ona postaje prenosnik spontanog toka najuzvišenije univerzalne volje koju izražava božansko. Kao što za usnulu osobu raznovrsni svet iskustava prestaje da postoji. u izvesnom smislu. bez ikakvog slabljenja. čovekov um u najboljem slučaju može da iznosi briljantne pretpostavke o prošlosti ili budućnosti univerzuma. Evolucija je besmislena ako nema uzroka i lišena je svakog značenja i smisla ukoliko ne vodi nekom ishodištu. on će. Lični ego. Oslobođena sebičnih želja. koje nastupa onda kada svet postane ono sto je na početku bio. čisto bivstvovanje i nepomućena radost. naime Ništa. Početak i kraj Čovekov um se u svom traganju za uzrokom nastanka sveta ne može pomiriti ni sa beskonačnim vraćanjem na isto. ali istovremeno je prisutan. Dok odmara telo. On niti može da postigne konačno znanje o svim stvarima. on ne doživljava nikakav prelaz iz jednog stanja svesti u drugo. u ciklusima i kroz njih. Ovakva osoba oslobođena je od uobrazilje što zbunjuje i opčinjava običnog čoveka. U osnovi pitanja ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ leži pretpostavka da evolutivna kreacija ima početak i kraj. a osoba neprekidno boravi u punom sjaju Prosvetljenja i postaje jedno sa Prosvetljenjem. već proširivanjem svesnog na račun nesvesnog. Beskonačno. niti ga može zadovoljiti sopstveno neznanje. ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ su dva večito prisutna bolna pitanja koja ljudskom umu donose božanski nemir. Ograničena individualnost kao delo Neznanja preobražava se u bezgraničnu božansku Individualnost. pri svakom pokušaju da objasni izvor i smisao kreacije. Proces širenja i sužavanja svesti odigrava se samo kod ograničene jedinke. ni sa neprestanom promenom bez smisla i cilja. koja je plod evolucije. a budućnost nalik na čvrsto zapečaćenu knjigu. Evolucija ima svoj početak i kraj kao što i vreme ima svoj početak i kraj. Početak i kraj kreacije Odakle i kuda? Sve dok ljudski um ne počne direktno da doživljava konačnu Stvarnost onakvu kakva ona jeste. njegovo stanje Samospoznaje je trajno i neprekidno ostajući nepromenjeno u svakom trenutku. kontinuitet kosmičke evolucije. koje je jedno bez ostatka. Stanje Savršenosti U stanju Savršenstva. To su razlozi što Savršeni Učitelj ne spava u uobičajenom smislu te reci. Sve dok je osoba u vlasti dvojnosti i smatra da je njen doživljaj mnogostrukosti konačan i istinit. Ona je. prožimajući i obuhvatajući svekoliko postojanje. ona shvata da je Beskonačno. Nerastrzana podelama svojstvenim Maji i neupletena u njezinu dvojnost. ona sada koristi čitav univerzum za duhovni rad na usavršavanju čovečanstva.

on svoje prividno postojanje duguje jedinoj Stvarnosti koja je oduvek bila izvan Ništavila. nebrojenim novim oblicima iste dvojnosti. nego samo do njegovog preoblikovanja. Tako svest. Potpuna uslovljenost sanskarama . Ništa ne može postojati zasebno i nezavisno. čini da nastane veći broj. bez početka i bez kraja. On je usledio iz Ništavila i ništa je. time ne trpi nikakve promene. Kada se u uobrazilji jedinstveni okean Stvarnosti prividno uznemiri. I bilioni godina koji su protekli i bilioni godina koji tek treba da nastupe ne znače ništa. S tačke gledišta bezvremene Stvarnosti. ravnodušna i nevezana za prizor tvorevine proistekle iz Ništa. Imaginarna podeljenost na sopstvo i okruženje Čitav evolutivni proces se odvija u uobrazilji. ali kada se pridoda drugom broju. Ništa samo po sebi ne može biti uzrok bilo čemu. a takođe. Stvarnost bi u tom slučaju bila ili nestalna u trajanju ili sastavljena iz različitih činilaca. pomaže vam da jasno definišete svoju predstavu o postojanju. što dovodi do njenog neprekidnog oscilovanja od jedne ka drugoj oprečnosti. A onaj deo ne-sopstva sa kojim svest ne uspeva da se poistoveti. Ali ni prihvatanje ni odbijanje ne mogu osloboditi svest od dvojnosti. Ono je. Ona je izvan vremena. što ona nije. udružuje se sa sopstvom u obliku ˝moje˝. Tako svest nikada ne stiže do tačke prestanka svog ograničavajućeg podvajanja. odnosno na ˝ja˝ i njegovu okolinu. Prihvatanje. beskonačna i apsolutna. Jedina Stvarnost ostaje uvek ono što jeste. Na isti način se mnogostruki i evoluirajući univerzum rađa iz Ništa kada se ono združi sa jedinom Stvarnošću. ne može predstavljati ni ishod jedine Stvarnosti. pokušava da se na silu poistoveti sa nesopstvom. Oscilovanje od jedne ka drugoj oprečnosti karakteriše celokupni proces evolucije jedinke. Kao da ih nikada nije ni bilo. odnosno odbijanje određenih vidova spoljašnjosti ispoljavaju se kao ˝željenje˝ i ˝neželjenje˝. Tako Nepostojanje ili Ništa i Postojanje postaju komplementarni činioci. svest se ne zadovoljava poistovećivanjem sa njime. Tako. čitav proces odvijanja vremena je puki privid. iz čega opet proishode oprečnosti-prijatnost i bol. videli smo. Samo naizgled postoji. nastaje mnogostruki svet sačinjen od izolovanih centara svesti. Jedina Stvarnost. To čini osnovnu podeljenost života na sopstvo i nesopstvo. On je izronio iz Ništa koje je odraz jedine Stvarnosti.čitav objektivni univerzum koji je bio tvorevina Maje gubi u ništavilu. kada se jedinoj Stvarnosti pridoda Ništa. Onaj deo ne-sopstva. Ali. vaša se analiza neminovno završava idejom o nepostojanju. svest ne može staviti tačku na dvojnost. univerzum po sebi nije ništa drugo do uobrazilja. Svi pokušaji svesti da izvrši asimilaciju ne-sopstva (ili okoline) rezultuju u pukoj zameni početne dvojnosti drugim. Stvarnost i Ništa Jedina Stvarnost obuhvata sve što postoji. Mnogostruki evoluirajući univerzum ne može biti ishod Ničega. dobro i zlo itd. Ideja o nepostojanju ili o Ništa. ništa. Iz čega je onda proizašao ovaj mnogostruki i evoluirajući univerzum? Stvarnost i univerzum Mnogostruki evoluirajući univerzum je proistekao iz mešavine jedine Stvarnosti i Ništa. ulovljena u zamku neprestanog nespokoja. Dokle god je u žarištu delovanja izvitoperene uobrazilje. Ona je Sve. Suština ideje o sveobuhvatnom postojanju je postojanje bez ostatka. ne sme se shvatiti da je univerzum nastao kao delimična posledica jedine Stvarnosti ili da predstavlja neki element Stvarnosti. odnosno onaj delić okoline sa kojim svest uspeva da se poistoveti. To Ništa se može porediti sa matematičkom vrednošću nule. Kada analizirate postojanje. Jedina Stvarnost je apsolutna. Tako se za mnogostruki evoluirajući univerzum ne može reći da je stvarni ishod jedine Stvarnosti. rezultat je mnogostruki i evoluirajući univerzum. ali je njena senka Ništa. Kao da nikada nije ni postojao. celovita i apsolutna u sebi samoj. Jer da je ishod jedine Stvarnosti. Uistinu postoji samo jedna nedeljiva i večna Stvarnost. Stvarnost je bezvremena i apsolutna Čak i za vreme trajanja evolutivnog procesa. Ona je apsolutna i ništa joj se ne može dodati niti oduzeti. Obzirom da je ograničeno ˝ja˝ (koje je samo umišljeni deo u stvarnosti nedeljive sveukupnosti) varljivo i nepotpuno. koja po sebi nema pozitivnu vrednost. po sebi. tvori neprihvatljivu sredinu koja je ograničava i koja joj se suprotstavlja. No ipak.

Slabe sanskare se troše mentalno. porodice i svih ugodnosti. na primer. Prevazići oprečnosti posredstvom oprečnosti Pitanje koje se ovde nameće glasi: ˝Ko će se pojaviti u narednom životu da je ubije?˝ To bi mogla da bude ona ista osoba koju je ova ubila u prethodnom životu ili. Kao rezultat odnosa među pojedincima stvaraju se sanskarički lanci ili veze. ono ne dovodi do njihovog nestanka. ubrzo shvatiti nepotpunost iskustva samo jedne krajnosti i. jače sanskare se troše kroz suptilno telo prazneći se u vidu želja i doživljaja u mašti. Kao što je potrebno odmotati nekoliko metara filma da bi se prikazala kratkotrajna akcija na bioskopskom platnu. i tka šare na ćilimu .Evolucija ograničene jedinke je u potpunosti određena sanskarama koje je ona eonima sakupljala i taložila. neka druga osoba sa sličnim sanskarama. odnosno. Tako sanskarički naboj stalno raste. ne bi bilo izlaza iz neprekidnog ponavljanja istog. Tako se javlja potreba za upotpunjavanjem iskustva privlačenjem suprotnosti onoga Što je čovek lično proživeo. Neka će osoba. idući u drugu krajnost. Kada tako akumulirane sanskare počnu da se ispoljavaju (prethodno su bile prisutne u mentalnom telu u latentnom slanju) čovek ih doživljava kao želje. Tako će osoba sa iskustvom ubice razviti psihološku potrebu da bude ubijena i postati prijemčiva na ulogu žrtve. Ispoljavajući se i ostvarujući se kroz iskustvo. prvo iskusiti slavu pisca-bogatstvo. naime. tako i veliki broj sanskara uslovljava jednu jedinu akciju ograničenog ˝ja˝. Da je njena svest isključivo uslovljena težnjom ovakvih sanskara. ma kako beznačajan. a drugi . ona se povezuje ili sa osobama sa kojima je imala prethodne sanskaričke veze ili sa osobama koje poseduju slične sanskare. svaki put prikupljajući novu snagu za naredna istovetna dela. proživljavajući još jedan život da bi upotpunio svoj lanac imaginacije. međutim. jer se nove neizbežno stvaraju i to ne samo kroz nove akcije. već i kroz sam proces trošenja. latentno stanje. ostavljajući pojedinca nemoćnim pred pitanjem kako da se oslobodi tog bremena. U aktivnoj fazi. Svaka akcija i doživljaj. Ubijanjem drugog ljudskog bića ona je upoznala samo jednu stranu celokupne situacije. porodicu i sve stvari koje čine život prijatnima kasnije će u istom životu doživeti gubitak bogatstva. a one sanskare koje su izuzetno jake troše se fizički. neutralisana prirodnom reakcijom koja se sastoji preokretanju situacije u njenu suprotnost. Osoba će. ona bi nastavila da ubija u nedogled. kada osoba preuzme novo fizičko telo. utisci koje je akumulirao mogu istrajavati i kroz nekoliko života. Poput čunka na tkačevom razboju. Osoba koja je ubijala ubrzo će osetiti želju da bude ubijena. Taj utisak objektivno modifikuje mentalno telo. kroz telesnu akciju. a svest pokušava da udovolji toj novoj. Tako čista psihološka prisila svojstvena sanskarama postaje predmet dublje duševne potrebe . učiniti nesvesni pokušaj da povrati izgubljenu ravnotežu. ulogu ubice. subjektivno. Na primer.potrebe duše da spozna Sebe. neodložnoj potrebi. Primer ubijanja Pretpostavimo da je izvesna osoba u ovom životu izvršila ubistvo. Time su u njeno mentalno telo položene sanskare ubijanja. njeno odvijanje je automatsko. Da sama zakonitost po kojoj se iskustvo odvija ne stavlja tačku na sve. akumulirane sanskare uslovljavaju sva iskustva i akcije ograničenog ˝ja˝. Na određenom stupnju ta tendencija prestaje. Najčešće su dve oprečnosti zapravo karike istog lanca imaginacije. a njena predodredenost neumitna. Sanskare akumulirane kroz pojedine akcije i iskustva čine um prijemčivim za njima odgovarajuće akcije i iskustva. ostavlja utisak u mentalnom telu. neki čovek će čitav svoj život proživeti kao veliki vojskovođa koji iz svake bitke izlazi kao pobednik. sanskare se troše. Objektivno i subjektivno su dva stadijuma sanskara: prvi je njihovo pasivno. a budući da čovek ne menja mentalno telo. U tom slučaju on će morati da uravnoteži ovo iskustvo doživljavanjem poraza ili njemu sličnih iskustava. Uravnotežavanje kroz oprečnosti Iako se trošenje sanskara odvija neprekidno.aktivno stanje ispoljavanja. iako evolucija pripada uobrazilji. tako se i ljudski um seta između ekstrema. Životna ravnoteža omogućava slobodnu igru evoluirajuće dvojnosti. pak. popularnost. premda uključena u njeno iskustvo. da bi ličnim iskustvom obuhvatila čitavu situaciju. Dve oprečnosti jednog lanca imaginacije se ne moraju uvek ispoljiti u jednom životu. što ostavlja slobodan prostor za delovanje suprotnih sanskara. Druga dopunjujuća strana kompletne situacije (uloga žrtve) ostala je za nju nespoznata i neshvaćena.

odnosno rastojanja. To je kao kretanje lutke koja za centar ravnoteže ima oblu osnovu. * Vidi Glosar Napredovanje kroz unutrašnje nivoe Razlika između prvog i drugog nivoa. Prvo stanje je stanje neBoga a drugo je stanje Boga. Duhovni život se najbolje može prikazati ne kao prava. Pre nego što se čežnja za Beskonačnim zadovolji kroz postignuće Beskonačnog. Imaginarno napredovanje na unutrašnjim nivoima ipak se ne može izbeći. Kada je zaklatite. prema tome. pa se ljulja da bi se na kraju postepeno učvrstila u stabilnom položaju. Razlika između svakog od ovih šest nivoa i sedmog nivoa je beskrajna. Kako se pojedinac približava cilju. oni nisu beskonačno različiti jer su podjednako predmet dvopolnosti ograničenog iskustva koje se kreće od jedne ka drugoj suprotnosti. Učitelj može voditi svog učenika kroz unutrašnje nivoe otvorenih očiju ili očiju prekrivenih velom. jer su mu oni kao takvi korisniji za njegov rad nego kada su im oči otvorene. Mora da prede iz dvojnosti u ne-dvojnost. Ova beskrajna razlika čini bezdan između šestog i sedmog nivoa svesti. ogromna je. ali ne i beskrajna. Dok ga podučava Savršeni Učitelj. Ovakvo stanje ublažene ali prisutne čežnje prethodi ostvarenju Beskonačnog. Iz toga sledi da se ni za jedan od ovih šest nivoa dualnosti ne može reći da je bliži sedmom nivou od bilo kog drugog. Isto tako bi se životne snage raspršile u bezbrojnim pravcima da ih ne obuzdavaju suprotni polovi. Porazmislite kakvu ulogu imaju obale reke. Nema poređenja između akutnog običnog bola i oštrine duhovnog bola koji se oseća za vreme prolaska kroz nivoe. U procesu odmotavanja. Ako se Učitelj odluči da izvede to delo. Spokoj Ostvarenja Čežnja za Beskonačnim može da bude uzrok velike duhovne patnje. Pošto su navedene oprečnosti kvalitativno različite. Korak od dvojnosti ka ne-dvojnosti nije samo korak od jednog ka drugom stanju svesti. Ukoliko ga vodi prekrivenih očiju. Kada fizička patnja dostigne vrhunac čovek se onesvesti. a trošenje samo po sebi uzrokuje nastanak novih sanskara. jer neprekidno taloženje novih sanskara zamenjuje one već potrošene. mada i među njima postoji ogromna razlika. već nastavlja da teži svom cilju ostvarenja. buđenje jedinke u Istini-svesti. U procesu ublažavanja svest ne odbacuje čežnju za Beskonačnim. Proces odmotavanja treba pažljivo razlučiti od procesa trošenja. To ne vodi konačnom oslobađanju od sanskara. Šest nižih nivoa involucije svesti* takođe su odeljeni nekom vrstom doline. svest mora da zakorači sa šestog na sedmi nivo. on će se najčešće odlučiti da vodi učenike prekrivenih očiju. ne iscrpljuje čoveka koliko fizička. svesnog nivoa kroz koje prolazi. a u spiritualnoj evoluciji individue. a reka ne bi stigla do svog ušća. Oslobođenje. a ako ga vodi otvorenih očiju. Prvi je rezultat delovanja sanskara a drugi rezultat njihovog odmotavanja. sve dok se lutka na kraju ne umiri. kao što je i razlika između šestog i sedmog nivoa beskrajna. onda njegove želje istrajavaju sve do sedmog nivoa. dakle nesvesnog nivoa kroz koje prolazi. Prolazak kroz nivoe praćen je odmotavanjem sanskara. Čežnja na ovom stupnju postaje oruđem uništenja svih drugih želja i spremna je da bude utažena u nedokučivom miru Beskonačnog. broj oscilacija postepeno se smanjuje. učenik mora da prođe svih šest nivoa. mora da stigne do tačke gde . U kosmičkoj evoluciji umirivanje naizmeničnog kretanja između suprotnosti predstavlja Mahapralaju. Ali. Nivoi postojanja svesti Obale reke života najbolje bi se mogle opisati ne kao dve paralelne. s druge strane. već kao dve konvergentne linije koje se susreću u tački Oslobođenja. a kada ga ostvari. drugog i trećeg. nijedna želja neće preostati već od petog nivoa. Da nije obala. oscilacije potpuno zamru. Imaginacija mora sasvim da se iscrpi pre nego što ličnost spozna Istinu. jer je protkana nekom vrstom zadovoljstva. Duhovna patnja. Umesto da nastavi da bludi u imaginaciji.života. međutim. U procesu trošenja sanskare postaju dinamične i oslobađaju se u akciji ili iskustvu. dok je postignuće sedmog nivoa prestanak imaginacije i predstavlja. svaki njen naredni pokret ima manje odstupanje. razlika medu njima je beskrajna. sanskare se iscrpljuju i bivaju uništene u plamenu čežnje za Beskonačnim. a takvo trenutno olakšanje nije moguće kada je posredi duhovna patnja. Napredovanje kroz šest nivoa je napredovanje u imaginaciji. već kao cikcak linija. a onda počinje njeno postepeno ublažavanje. voda iz reke bi se razlila. Čežnja za Beskonačnim je vrlo izražena i jaka sve dok ne dostigne vrhunac. pa sve do šestog nivoa.

vrline i poroka. priroda i drugo) um je okrenut ka vani i on tada proizvodi grube impresije. Na nju se obrušava bujica događaja kojima ne može da upravlja jer njoj. Tako se ljudski um nalazi u rascepu između mora sanskara iz prošlosti s jedne. uslovijava stepen postojanosti njihove vezanosti za dušu. Obična osoba ne vidi ni početak ni kraj kreaciji. Sanskare koje se vezuju za dušu na ljudskom stupnju razvijaju se uz punu moralnu slobodu svesti. Stupio je u svetilište Istine. Njih moramo pažljivo razlučiti od sanskara koje duša razvije nakon što poprimi ljudsko obličje. Učitelj je oslobođen dvojnosti i njoj svojstvenih sanskara. a Ništa samo kao njenu senku. Mada ove post-ljudske sanskare direktno zavise od prirodnih. Njih zovemo neprirodnim sanskarama. koju prati odgovornost izbora između dobra i zla. On čitavim bićem poima suštinu postojanja i gleda na čitavo stvaranje kao na puku igrariju. ili Savršenog Učitelja. stvari i objekte na koje se oni odnose. taloži pređašnjih iskustava. . Za njega je užurbani svet sa svim njegovim stvaralačkim i rušiteljskim tokovima prestao da igra bilo kakvu ulogu. Pitanje šta je prvo nastalo. Prema tome. Ove sanskare nastaju u procesu u kome duša postupno preuzima i odbacuje razne podljudske forme. Slobodan je od svih ograničenja. a sa druge. Sanskare vode poreklo iz iskustva Sve čovekove akcije se zasnivaju na delovanju prošlih impresija uskladištenih u umu.subjektivni i objektivni. na ovaj ili onaj način. čiji se odraz može samo delimično i maglovito naslutiti u prolaznim vrednostima večno promenljive kreacije. liči na pitanje da li je prvo nastala kokoš ili jaje. Budući da je ostvario bezvremeni aspekt Stvarnosti. stanište večitog smisla. um neprekidno stvara i prikuplja nove impresije. S jedne strane imamo misaone procese kao suštinske sastojke ljudskog iskustva. Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Analiza ljudskog iskustva Postoje dva aspekta ljudskog iskustva . kao i razlika u uslovima pod kojima se prirodne i neprirodne sanskare obrazuju. modifikovale um. A u trenucima zaokupljenosti sopstvenim subjektivnim misaonim procesima. zarobljenoj u vremenu. one se obrazuju u suštinski drukčijim uslovima života i po poreklu su. Misaoni procesi delom zavise od neposredno date objektivne situacije. pak. nedostaje pravi ˝ugao posmatranja˝. Neprirodne sanskare nije toliko teško iskoreniti kao prirodne. Impresije. Sve sanskare koje duša razvije pre nego što poprimi ljudsko obličje su produkti prirodne evolucije i nazivamo ih prirodnim sanskarama. vremenom postaju najvažniji faktori u određivanju toka sadašnjih i budućih iskustava. Prikupljajući nova iskustva. Za njega. a delom od delovanja nataloženih sanskara. čije je naslede mnogo starije a koren mnogo čvršći. prolazeći kroz prividno nežive stupnjeve (kao što su kamen ili metal) i dospevajući do stupnja čoveka. Pričinjava joj se da je čitav objektivni univerzum jedno nepoželjno ograničenje koje ili treba nadvladati ili.prirodne i neprirodne.imaginacija prestaje. on je sada iznad vremena i u njegovom biću su sadržani i početak i kraj vremena. sanskare ili iskustvo. u odnosu na prirodne sanskare. Sanskare koje duša gomila u toku organske evolucije su prirodne. emocija ili delo vodi poreklo od grupe impresija koje su. S druge strane. znatno mlađe. Razlika u dužini perioda u kom se obrazuju. Prirodne i neprirodne sanskare Prema načinu postanka razlikujemo dva tipa sanskara . Oni su međusobno zavisni i razvijaju se paralelno. odnosno impresija. problem razumevanja ljudskog iskustva svodi se na problem razumevanja procesa obrazovanja i delovanja sanskara. večnost je progutala vreme. Brisanje prirodnih sanskara je za iskušenika praktično nemoguće osim posredstvom Sadgurua. Učitelj vidi jedinstvenu Stvarnost kao jedinu Stvarnost. Kada je zaokupljen fizičkim objektima ovog sveta (kao što su telo. koji su odraz već postojećih sanskara. otrpeti. Takođe je duboko diraju svetovni događaji. Svaka misao. gde svest dostiže pun razvoj. i čitavog prostranstva objektivnog sveta s druge strane. on proizvodi suptilne i mentalne impresije. Njega više ne dodiruju prolazni svetovni tokovi satkani od postupaka i međusobnih odnosa ljudi. Ona sve procenjuje iz ugla mogućeg ispunjenja ili neispunjenja njenih sanskara. Oluje i potresi univerzuma ne utiču na njegovo biće.

treba uočiti postojanje volje da se bude svestan u Apsolutu. kao jednog latentnog stanja pre samog čina stvaranja. primeren pristup je opisan. oblik i veličinu putem samoograničavanja. odnosno. koja je neotuđivi deo Beskonačnog. Da bi se kreacija mogla razumeti. Pošto ekspanzija Stvarnosti ima za posledicu samoograničavanje u svim oblicima života. da bi nazivati ga ovako ili onako značilo patvorenje njegove suštine. Promena na koju mislimo kada imamo u vidu kreaciju ili pojavni svet nije ontološka . govoriti o njemu kao o nekoj vrsti prirođene želje značilo bi ogrešiti se o njegovu istinsku prirodu. koji poseduje najrudimentarniju i najnepotpuniju svest. a prirodne sanskare su rezultat evolucije. u uspenušanoj površini okeana. Nad-duša ostaje večno ista i nepromenjena i ne trpi nikakvu stvarnu ekspanziju ili kontrakciju. postoje samo u uobrazilji. ništa se stvarno ne može izroditi iz Apsoluta. Individualne duše su delo jednog iznenadnog i spontanog impulsa i. inertni kamen. Bilo da u činu stvaranja vidimo neku vrstu ekspanzije Stvarnosti ili njenu bezvremenu kontrakciju. tako i lahar stvara mirijade individualnih duša iz nedeljive beskonačnosti Nad-duše. Time se začelo obrazovanje sanskara. kao i odeljenost pojedinačnih duša. a to je da Nad-duša spozna samu sebe. poriv Apsoluta da postane svestan mora posmatrati kao volja-da-se-bude-svestan. Mada Nad-duša ne podleže promenama koja pripadaju bhasu. koji je delić sekunde ranije bio ledeno miran. ili iluziji. Kao što talas koji se valja površinom mirnog okeana pobuđuje divlje komešanje bezbrojnih mehurova. Obrazovanje sanskara začelo se u najkonačnijem centru koji je prvobitno žarište nastanka individualne duše. rast ili opadanje. poklapa se sa prvom impresijom. Praizvorni bhas Raznolikost kreacije. spontan i neočekivan. Postojanje kreacije ili manifestovanog sveta zasnovano je na bhasu. upojedinjavanjem dolazi do njene prividne diferencijacije u mnoštvo pojedinačnih duša. uprkos nastanku bezbrojnih individualnih duša. Bilo bi bolje opisati ga kao lahar ili impuls. biva uskovitlan životom bezbrojnih penušavih jedinki koje. Sledeće pitanje na koje bi bilo važno dati odgovor glasi: ˝Zašto bi se manifestovani život na različitim stupnjevima evolucije uopšte pojavljivao izvan apsolutne Stvarnosti koja je beskonačna?˝ Manifestovani život se javlja kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe. Progresivna evolucija svesti i formi . Evolutivna progresivna manifestacija života vodi poreklo od volje-da-se-bude-svestan. ipak. Ovo maglovito i nerazvijeno stanje svesti je jedva sposobno da osvetli svoj sopstveni oblik i vrstu i ne može ostvariti svrhu kreacije. tako da. ono što mu prethodi jeste početni poriv ili pokret. U neizdiferenciranom biću Apsoluta pojavljuje se misteriozna tačka (tačka Om) iz koje izvire i umnožava se šaroliko stvaranje.Pojavni život se javio kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe Neprirodne sanskare se nadovezuju na prirodne. ili iluziji. koji bi se mogao (u granicama misli) shvatiti kao prirođena i latentna želja da se bude svestan. Lahar unutar Apsoluta sličan je talasu usred okeana Mada se u svrhu jednog intelektualnog tumačenja postanka kreacije. U gruboj sferi to žarište predstavlja trodimenzionalni. koje je bez svesti. Bhas manifestacije ne utiče na Apsolut Ovo je bila samo jedna analogija. Budući da intelektualne kategorije nisu prikladne za poimanje misterije kreacije. To je samo prividna promena. Praizvorni bhas ili iluzija koja je prva privukla Nad-dušu. Ali svedržitelj Apsolut i dalje ostaje esencija svih individualnih duša. kroz jedan takav čin hoće da zadobije sopstvenu svest. štite i obezbeđuju svoju odeljenost. Nema nikakve involucije ili evolucije u biću Apsoluta. kao da Beskonačno. Na čin stvaranja treba gledati kao na vrstu ekspanzije neograničivog bića Apsoluta. sam čin stvaranja može se jednako prikladno nazvati procesom bezvremene kontrakcije. ne predstavlja promenu u samom biću apsolutne Stvarnosti. a ne intelektualan. teško da mogu da predvide svoju sudbinu u neprekidnom komešanju egzistencije kroz cikluse koji se završavaju konačnim povlačenjem prvobitnog talasa. u toj meri neobjašnjiv. A beskrajni okean.to jest. kao takve. a svaka realna promena predstavlja negaciju Apsoluta. Pogrešno je zamišljati da se neka stvarna promena dešava u Apsolutu u trenutku kada se lahar latentne volje-da-se-bude-svestan pokrene da stvori pojavni svet.

Volja da se bude svestan. razvijaju dodatni instinkt samozaštite. budući da se Nad-duša poistovetila sa grubim telom.gde žica predstavlja sanskare. jedan vrlo učen čovek. Kao i impresije o objektima i ljudima. Impresije praznoverja Sanskare se uvek iznova obrazuju u ljudskom životu zahvaljujući mnogobrojnim objektima i idejama sa kojima svest stupa u dodir. ali je njegov opseg. putem čovekovih aktivnosti. Nijedno područje ljudske misli nije u toj meri ispunjeno praznovericama kao ono koje se odnosi na duhove. Stoga ni nepotpuno razvijena životinjska svest ne može da posluži prvobitnoj svrsi Nad-duše da doživi prosvetljenje Sopstva. Primeri o snazi impresija Tako se sanskare neprestano obrazuju. Nad-duša ne može postići Samospoznaju kroz običnu ljudsku svest jer je ova zatrpana mnoštvom sanskani ili impresija. Pojava još razvijenijih oblika svesti postaje moguća onda kada Nad-duša teži da se ispolji kroz instinktivni život insekata. Namotavanje sanskara Konačno. prisutan viši nivo svesti. preko vegetativnog života drveća. Na ovom stupnju moć rasuđivanja dostiže svoj vrhunac i najveći domet. a jedinka postaje potpuno svesna sebe i svoje okoline. međutim. pa sve do potpune svesti na stupnju čoveka. i sa formom kamena. Impresije koje pobuđuju lepi objekti poseduju moć da probude u svesti dar za uzvišeno razumevanje i uživanje u lepoti. ptica i životinja. i koje. skeptičan prema naklapanjima o duhovima. traži da nosač njenog ispoljenja progresivno evoluira u skladu sa božanskim planom. u kojima je. Moć impresija praznoverja nad čovekom ilustrovaćemo jednom pričom o duhovima. te je u njoj posejano seme Samoostvarenja. zrenja i reprodukcije. ptica i životinja. Upozoravali su ga da ne pohodi određeno . tako i kasnije. za koje se prema narodnom verovanju kaže da kinje i zlostavljaju svoje žrtve na mnoge čudnovate načine. u nastojanju da ovladaju svojom okolinom. Međutim. ona neprekidno proizvodi nove sanskare koje je sve gušće obmotavaju. svest je ipak ostvarila svoj najpotpuniji razvoj u ljudskoj formi. Svest. nije u stanju da se proširi nezavisno od tela kamena. stupajući u kontakt sa nekim značajnim misliocem. a namotana žica predstavlja sve sanskare. Kada neko sluša dobru muziku ili uživa u prekrasnom pejzažu. A volja-da-se-bude-svestan. sa kojom je evolucija i započela. prirodne sanskare bivaju dodatno opterećene daljnjim nizanjem neprirodnih sanskara koje nastaju kao plod mnogobrojnih iskustava i aktivnosti. instinktivnog stupnja insekata. impresije izazvane tim objektima donose osećaj egzaltiranosti. zbog održavanja vitalnih funkcija rasta. usled zaokupljenosti instinktom samoodržanja i instinktom odgajanja i čuvanja podmlatka. jer se Nad-duša prvo poistovećuje sa svešću a zatim. No i pored toga. kroz nju. od prividno neživih stanja metala ili kamena. Tako vremenom Nad-duša sebi pribavlja nov nosač ispoljenja u formi metala u kome je svest blago pojačana. Obzirom da je stupanj svesti kamena ograničen nepomičnim telom kamena. Nekada davno. kako tokom evolucije. čovek se može zainteresovati za nove puteve misli i nadahnuti entuzijazmom koji je ranije njegovoj svesti bio sasvim stran. Obrazovanje sanskara može se uporediti sa namotavanjem žice oko Štapa . Ljudska svest Kod viših životinja je u izvesnoj meri prisutna moć rasuđivanja ili intelekt. evolucija u više forme ili nosače vremenom postaje neizbežna. tako i impresije vezane za različite sujeverne i praznoverne ideje igraju značajnu ulogu u preobražaju svesti. usko ograničen. Isto tako. Razvoj svesti mora se odvijati naporedo sa evolucijom tela koja ga uslovljavaju. dok su Indijom vladali Moguli. najlepšem cvetu čovečanstva. Nakon dospeća na stupanj čoveka. naumio je da te priče proveri ličnim iskustvom. Kako svest prolazi kroz različite stupnjeve. takva svest ne može da posluži svrsi prosvetljenja prirode Nad-duše. I na ovom stupnju je svest veoma nerazvijena i postepeno mora da se prenese u više forme vegetacije i drveća. kako prirodne tako i neprirodne. a štap um pojedinačne duše. Namotavanje kreće od početka stvaranja i traje kroz sve evolutivne stupnjeve do stupnja čoveka. Sanskare izazivaju značajne promene u svesti. sazreva u Sadgumu ili Čoveku-Bogu.I te najmanje mogućnosti prosvetljenja svesti u fazi kamena vode poreklo iz Nad-duše a ne iz tela kamena. Nad-duša preuzima ljudsku formu gde svest dostiže svoj puni razvoj. koje su u potpunosti svesne svojih tela i sredine u kojoj borave. nedeljiva od bezmerja Nad-duše.

Samo kroz čistu i neuslovljenu svest dolazi do konačnog. Završivši posao. dok je svest ostalih uvek opterećena nekom vrstom sanskara. Razlike u stanjima pojedinih duša u celini se mogu pripisati razlikama među sanskarama kojima su duše opterećene.groblje u toku noći amavasje (najtamnije noći u mesecu). ili utiscima nagomilanim kroz ranija iskustava. on nije bio kadar da misli o ma čemu drugom sem o duhu. Ali kad je pokušao da ustane. Proživljavanje sanskara drži čoveka u iluziji da je smrtno telo koje pokušava da se prilagodi svetu stvari i ljudi. Iskustvo može postati istinski celovito i uravnoteženo tek kada se svest u potpunosti rastereti od bremena impresija. uspela je. jer. Iskustvo postaje skladno kada je oslobođeno sanskara Sa čekićem u jednoj i ekserom u drugoj ruci. Uklanjanje sanskara Odeljak I Prekid stvaranja. Sok je bio toliko jak daje siroti čovek izdahnuo od srčanog udara. osetio je zadovoljstvo što. dok se ispoljavaju u svesti. međutim. a složeni čvor postaje sve zamršeniji . kako dobrih tako i loših. stabilnu i trajnu. koje dočaravaju mentalni svet kroz mentalni medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa mentalnim telom. nešto ga je snažno povuklo prema zemlji i njega je obuzeo paničan strah. Nad-dušu. Zbog toga je problem razrešavanja uma od uslovljenosti sanskarama. Prema različitim sferama postojanja razlikujemo tri vrste sanskara: (1) grube sanskare. Volja-da-se-bude-svestan. kolale su priče da je to stanište užasnog duha koji se pojavljuje kadgod neko zabije ekser u grobljansku zemlju. Vrste sanskara i stanja svesti Snaga i dejstvo impresija teško da se mogu preceniti. čovek je u noći amavasje ušetao pravo u groblje i potražio mesto na kojem je trava bila razgrnuta da bi tu zabio ekser. suptilno-svesne duše imaju iskustvo isključivo suptilnog sveta. kojom je evolucija započela. Zemlja je bila tamna poput njegove dugačke halje. u formi čoveka. nakon izvedenog eksperimenta. da stvori punu svest. potvrđuje i činjenica da je svest Samoosvešćenih potpuno oslobođena sanskara. kao i problem njihovog uklanjanja. Kvalitativna razlika između ova tri tipa duša je uslovljena razlikom u prirodi njihovih sanskara. Seo je na zemlju i dok je zabijao ekser nehotice je poduhvatio rub svoje halje. konačno i ščepao. Svest. Tako grubo-svesne duše doživljavaju grubi svet. i svesnog ostvarenja beskrajnog i neraskidivog jedinstva sa Apsolutom. koje se. Zahvaljujući dejstvu pređašnjih impresija. slabljenje i odmotavanje sanskara Sanskare sprečavaju prosvetljenje Sopstva Ljudska bića ne doživljavaju prosvetljenje Sopstva jer im je svest zastrta sanskarama. koji ga je. (2) suptilne sanskare. (3) mentalne sanskare. Samoosvešćene duše radikalno odskaču od ostalih duša jer doživljavaju Nad-dušu kroz Sopstvo. Ona može biti toliko snažno urezana u čovekov um da će. Um sadrži mnoge raznorodne sanskare. dok ostale duše doživljavaju samo svoja tela i njima odgovarajuće svetove. a mentalno-svesne duše doživljavaju samo mentalni svet. Ova priča govori o strahovitoj snazi koju ponekad poseduju sujeverne impresije. ne dospeva do spoznaje Nad-duše jer ona pojedinačnoj duši služi za iživljavanje sanskara. Samoosvešćene duše oslobođene su sanskara Sanskare se mogu klasifikovati i prema suštinskim kvalitativnim razlikama medu sferama kojima pripadaju. praćeno oscilovanjima iz jedne u drugu krajnost. Ovu drastičnu razliku između svesti duša svesnih svog Sopstva i onih drugih. koje dočaravaju suptilni svet putem suptilnog medijuma i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa suptilnim telom. pravog sazrevanja prvobitne volje-da-se-budesvestan. kako je u tom trenutku uobrazio. Impresija predstavlja jednu stamenu snagu. nije susreo duha. često međusobno sudaraju. Sudar sanskara svest doživljava kao misaoni konflikt. sama izabrati vreme i način svog posrednog ili neposrednog ispoljavanja. Sve ovo za svest predstavlja jedno haotično i nerazumljivo iskustvo. od najveće važnosti. koje dočaravaju grubi svet kroz grubi medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa grubim telom. . umesto da joj posluži da doživi sopstvenu istinsku prirodu.sve do tačke kada se svest oslobodi svih sanskara. uprkos svim njegovim iskrenim željama i nastojanjima da je iskoreni.

roditelja. Osoba koja se odriče svog poseda istovremeno se iznutra odvezuje od svega što je imala ili ima. pre svega. već oslobađanje svesti od sanskara. Metodi koji ilustruju poslednja dva principa (raspršivanje i iscrpljivanje sanskara kroz sublimaciju. odslikavaju principe koji su karakteristični za duhovne procese koji se odvijaju paralelno sa odstranjivanjem sanskara. U ovom Odeljku pozabavićemo se samo onim metodima koji prevashodno obuhvataju prva tri principa (a to su. Može se uporediti sa presecanjem žice uz pomoć makaza. bogatstva. U primeru sa žicom ovaj proces se može uporediti sa istanjivanjem žice na određenom mestu. sanskare se iscrpljuju. prijatelja. Međutim. Brisanje sanskara Sastoji se u potpunom uništenju sanskara. Sanskare koje su doprinele evoluciji svesti postaju same po sebi prepreka uspešnom osvetljavanju prirode Nad-duše. a ne u spoljašnjem odricanju. Odricanje Da bi um bio oslobođen ropstva stalnog gomilanja sanskara. Zbog toga osnovni problem sa kojim se suočava volja-da-se-bude-svestan nije daljnji razvoj svesti. Spoljašnje ili fizičko odricanje sastoji se u napuštanju svega onoga za šta um inače prianja-kuće. to je kao da se žica odvija. ono mu ipak utire put. do kraja uklone sve sanskare. 5. 2. Prestanak staranja novih sanskara. udobnosti i grubih uživanja. Novo umnožavanje sanskara može se zaustaviti spoljašnjim i unutrašnjim odricanjem. uz punu svest. Treba zapaziti da mnogi od konkretnih metoda uklanjanja sanskara imaju višestruke efekte. Mada spoljašnje odricanje samo po sebi nije bezuslovno praćeno unutrašnjim odricanjem. . dece. Ako se formiranje sanskara poredi sa namotavanjem žice oko štapa. kao i brisanje sanskara) biće razjašnjeni u Odeljcima II i III. Oni. sanskare kojima je svest obavijena sprečavaju kap-dušu da doživi prosvetljenje Sopstva. Duhovna sloboda se sastoji u unutrašnjem. zadržavajući je u području dualnosti. Stvari kojih se odrekla više ne predstavljaju izvorište novih sanskara. Konačno uništenje sanskara se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. Raspršivanje i iscrpljivanje određenih sanskara Ako se energija uma koja je vezana za sanskare sublimira i uputi u druge kanale. Unutrašnje ili mentalno odricanje sastoji se u ukidanju svake žudnje. slabljenje i odmotavanje starih sanskara). I to nije sve što se može postići putem spoljaŠnjeg odricanja. 3. Da bi duša svesno ostvarila svoju istovetnost sa Nad-dušom.Problem pouzdanog oslobađanja od sanskara Individualne duše su poput kapljica u okeanu. braka. Pet načina sigurnog oslobađanja od sanskara Oslobađanje od sanskara se odvija na sledećih pet načina: 1. dušaupojedinjena zahvaljujući Bhasu ili iluziji-uvek je Nad-duša i nikada se istinski ne odvaja od Nad-duše. ovaj korak podrazumeva prestanak daljnjeg namotavanja žice. raspršuju i lagano teže iščezavanju. Tako ona zaustavljanjem procesa formiranja novih sanskara preduzima bitan korak ka oslobođenju. Slabljenje starih sanskara Sprečavanje da se sanskare ispolje u akcijama i iskustvima vodi do njihovog postepenog slabljenja. prekid stvaranja novih sanskara. a naročito žudnje za čulnim objektima. I kao što je svaka kap u osnovi isto što i okean. neophodno je da se. 4. Sastoji se u prekidu aktivnosti stvaranja novih sanskara. ali spoljašnje odricanje u velikoj meri pomaže da se postigne unutrašnje odricanje. neophodno je staviti tačku na stvaranje novih. pa se na osnovu pet gore pomenutih načina ne može izvršiti njihova stroga klasifikacija. Odmotavanje prošlih sanskara Postupak se ogleda u poništavanju prošlih sanskara ponovnim umnim proživljavanjem procesa koji je doveo do njihovog formiranja. Nastavljajući sa našim primerom.

Teško je odupreti se duhu vremena i izbeći upadanje u zamku okolnosti. ne sme da vodi u krajnost . kleše i oblikuje. U fizičkom smislu post je ne uzimanje hrane uprkos jakoj želji za uživanjem u njoj. post u mentalnom smislu je uzimanje hrane ne da bi se u njoj uživalo ili zbog vezanosti za nju. umereni spoljašnji post čiji je cilj duhovno napredovanje. može poništiti sanskare ljutnje. Spoljašnji post se sastoji u izbegavanju direktnog dodira sa hranom. Metod se sastoji u ponovnom misaonom proživljavanju loših postupaka uz strogi samoprekor. Mnogi bi živeli čistijim i ispravnijim životom da nisu okruženi luksuzom i iskušenjima. Upravo suprotno. Osama i post Dva važna oblika spoljašnjeg odricanja koja poseduju izraženu duhovnu vrednost su: osama i post. na primer.i povremeni samotnički život . i. Ako tada jasno uvidi zlo za koje je odgovorna. slabije volje takođe mogu imati koristi od pokajanja usmerenog. Neki tragaoci idu dotle da u stanju pokajanja sebi nanose telesne povrede. Kada se spoljašnji i unutrašnji post izvode punim srcem i sa iskrenim pobudama. poput vajara. ma koliko se trudio da odoli. u sprezi s duboko proživljenim osećanjima. a u cilju postizanja mentalnog posta. Samoumrtvljavanje kakvo nastupa u toku produženog posta ne pomaže uvek da se čovek oslobodi žudnje za hranom. Njega ne treba koristiti kao sredstvo samodokazivanja. Takvo pokajanje odmotava sanskare koje su uzrokovale loše postupke. Drugi. Međutim.u iznurivanje tela do krajnjih granica. pak. pohlepe i požude. podleći će njihovom uticaju. ljutnju ili požudu. praćeno iskrenim žaljenjem u srcu i snažnim neodobravanjem. iscrpljuju se. Kao i osama. Stare sanskare vezane za posed odvajaju se od uma. Ona će kad-tad reagovati razornim kajanjem i grižom savesti. Pokajanje znači osećati i pokazivati izraženo kajanje nakon što čovek uvidi da je učinio neko loše delo. Onima jake volje i stabilnog karaktera pokajanje će doneti željene dobre rezultate upravo kroz poniznost. Odricanje od suvišnih stvari podstiče slabljenje sanskara i tako doprinosi slobodnijem životu. oni povoljno deluju na odmotavanje sanskara vezanih za žudnju za hranom. pa često ne uzimanje hrane neumitno vodi ka narušavanju zdravlja. Kod većine ljudi spoljašnje odricanje stvara povoljnu klimu za uspešno slabljenje sanskara. Pokajanje se ponekad ispoljava kroz razne oblike samokažnjavanja. Iskreno praktikovanje pokajanja neizbežno vodi do ukidanja neželjenih modela . otvorenost prema jakim emocijama koje ga prate. Iskrenom pokajanju pomaže hrabro suočavanje sa okolnostima i situacijama koje su probudile osećaj kajanja. pokušavajući tako da kod sebe razviju skromnost i poniznost. Čoveka će. moguće je osloboditi um od prianjanja za nju. tako i post ima veliku duhovnu vrednost. snaga emocionalnog razumevanja sagoreće zle težnje zbog kojih se kaje. padaju pred stopala svakog prolaznika. Pokajanje Pokajanje vodi do odmotavanja mnogih sanskara. Ako ostane čvrst. Ali ga treba upražnjavati sve dotle dok se ne postigne konačna pobeda nad žudnjom za hranom. Čovek je uglavnom onakav kakvog ga okolina. i budući da im nije dozvoljeno da se ispolje. ima za posledicu kasnije preterano prepuštanje jelu.Odricanjem od svega odbacuju se sve stare vezanosti. Pretpostavimo da je neka osoba učinila nepopravljivo zlo drugoj osobi kroz nekontrolisanu pohlepu. Isto tako. ka milosrđu i ljubavi. Uglavnom je teško odoleti i nadvladati uticaj okruženja.predstavljaju efikasan metod slabljenja onih sanskara koje su u vezi sa grupnim instinktom. Čak se i jakome može desiti da ga ponese moćni talas kolektivnog načina života i razmišljanja. a post-poricanje. naravno. Pokora. ostaće slobodan u mislima i delima i neće zavisiti od akcija i reakcija svog okruženja. Ukoliko je slab. Neki Hindu tragaoci. Hrana je nasušna životna potreba. Povlačenje iz bura i stresova užurbanog sveta . namerno oživljavanje počinjenih dela u svesti. Stavljanjem u pogon vitalnih snaga koje odolevaju žudnji za hranom. jer ona razvezuje i iskorenjuje različite sanskare vezane za dobra i loša dela. ali se takve drastične mere generalno ne preporučuju. već samo radi održavanja tela. na kraju. Da li će uspeti da nadvlada uticaj sredine zavisi od snage njegovog karaktera. Spoljašnji post nema duhovnu vrednost ukoliko se izvodi samo u cilju očuvanja telesnog zdravlja ili zbog želje za isticanjem. lakše je umaći mu. najverovatnije zahvatiti neki nadmoćni talas kolektivne strasti ili savladati određeni oblik mišljenja. Neko ko poseduje moć i bogatstvo izlaže se opasnosti da se prepusti ekstravagantnom životu. Same prilike u kojima živi pogoduju takvom iskušenju. pomoći će čoveku da postigne unutrašnji post. zatim. Zato spoljašnji post treba da se izvodi periodično i isključivo nakratko. A!i to se ne treba smatrati za cilj. Jelo je zadovoljstvo.

on sebi otvara mogućnost da na miru o njoj porazmisli. valja skrenuti pažnju na činjenicu da takvo spontano razmišljanje ne donosi željene rezultate ukoliko poprimi formu prepuštanja želji u mislima. a čovek joj ne dopusti slobodu ispoljavanja. velikom brzinom. Preterana. Razmišljanje ne srne da bude praćeno svesnim odobravanjem želje. time će stvoriti nove impresije i zasejati seme budućih želja. Ukoliko se usled pokore javi nedostatak samopoštovanja i poverenja u sebe. Iskrena pokora se ne sastoji u večitom žaljenju zbog loših postupaka nego u rešenosti da se postupci koji izazivaju žaljenje ubuduće izbegavaju. Svaka želja. Čak i lišeni kontrole pred navalom želja. sumornog razmišljanja o sopstvenim neuspesima. Međutim. sluha. Premda um sam sebe neprekidno štiti i učvršćuje sopstvenim konstruktivnim sugestijama. jer kod pokajanja postoji opasnost da se um predugo zadrži na lošim delima i tako razvije morbidnu naviku jadikovanja i oplakivanja beznačajnih stvari. kroz sanskare razočaranja i patnje. onda nije ostvarena njena prava svrha. Željenje je slanje poremećene ravnoteže uma. Kada se um uvežba da ostane miran i staložen u prisustvu svih spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. bilo ispunjena ili neispunjena. Odbacivanje želja Slabljenje i odmotavanje sanskara takođe se uspešno ostvaruje onda kada čovek prestane da iskazuje i ispunjava svoje želje. takvi ljudi mogu da preduprede njihovo sprovođenje u delo. Neželjenje Odbacivanje želja je priprema za neželjenje ili stanje bez želja. uvek postoji mogućnost da odbrambene straže uma budu savladane udarom nekog neočekivanog i iznenadnog talasa iz okeana prirodnog i mentalnog okruženja. ali stav nevezivanja povratiće mu stabilnost. čineći da čovek bude spremniji da živi život u čistoti i služenju. koje će zatim nastaviti da je pritiskaju zahtevajući da se ispolje. . prirodnog brisanja starih sanskara. Odbacivanje želja i zaustavljanje njihovog ispoijavanja u fizičkom svetu dovodi do automatskog.razmišljanja i ponašanja. donosi razočaranje i patnju. pak. A kada se ne želi ništa (sem apsolutne Stvarnosti koja je izvan svih oprečnih stimulansa) postaje moguće odmotati sanskare želja. Kada je ispunjena. već se one propuste kroz intenzivnu vatru promišljene svesti koja ih ne odobrava. Kada se to dogodi čovek će se neko vreme osećati izgubljen. Ali. Međutim. vodi do rađanja novih želja i tako produžava zarobljenost duha. njihovo seme se zatire. Proces trošenja ili pražnjenja impresija putem njihovog ispoljavanja i ispunjavanja ni najmanje ne doprinosi pouzdanom oslobađanju od sanskara. ukusa i dodira. Sprovođenjem pojedinih želja u delo osoba će istrošiti i iscrpeti izvesne impresije. Mir neželjenja je ostvariv samo ukoliko se čovek stalno oslobađa lošeg uticaja koji na njega vrše spoljni stimulansi bilo da su prijatni ili bolni. obavezno podrazumeva vezanost. Da bi ostao netaknut radostima i patnjama ovog sveta. gotovo nastrana sentimentalnost je jalovo traćenje energije i ni na koji način ne može bili od pomoći u slabljenju i odvezivanju sanskara. Svesno pružanje utočišta željama u umu ne samo da nema duhovne vrednosti. koji nisu u mogućnosti da ih zauzdaju na njihovom izvoru. opet sputava slobodu duha. mirisa. Kada se želja javi. Unutrašnji stimulansi su oni koji se javljaju u ljudskom umu kao secanja iz sadašnjeg života i kao sve sanskare koje je svest prikupila tokom evolutivnog perioda i kroz ljudske živote. Razmišljanje o želji rezultira slabljenjem njoj odgovarajućih sanskara. treba uvek biti na oprezu. u stanju željenja ili odbijanja (koje je samo drugi vid željenja nečega). što. koje je uslov istinske slobode. Spoljašnji stimulansi su čula vida. zabavni ili ne. Odbacivanje želja kroz kontrolisane akcije isključuje mogućnost zasejavanja semena budućih želja. um se mora potpuno izdvojiti od spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. Neispunjena želja. niti treba činiti napore da se sačuva sećanje na nju. već je i uzrok formiranju suptilnih sanskara. Ljudi se razlikuju po sposobnosti i spremnosti da se odreknu svojih želja. Ona se ne sme razviti u mučnu ˝čistunsku˝ naviku neumerenog. mogu se makar uzdržati od toga da ih ostvaruju u delima. a nežeijenje stanje postojane ravnoteže. on dospeva u stanje neželjenja. a to je da se izbegne ponavljanje određenih postupaka. Pokora se ne sme pretvoriti u svakodnevno kajanje koje je pouzdano znak slabosti. Kada se željama ne dozvoli ispoljavanje i ispunjavanje u stvarnosti. Postojana ravnoteža neželjenja i princip neti neti Nema kraja željenju jer je um usled spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa neprekidno omamljen. Oni u kojima se želje javljaju impulsivno.

on će najverovatnije početi da razvija suptilan oblik egoizma koji će se izraziti kao osećanje izdvojenosti i superiornosti. ne˝ treba da je dovoljno snažan da izazove nestanak svih fizičkih. Dalje. Um neće postati imun na napade protivurečnosti ako nastavi da prianja za prijatne nadražaje. ona se mora u određenom trenutku odbaciti. Podvesti ga pod princip negacije znači ograničiti ga i svesti ga na čisto intelektualnu kategoriju. uzdržavanju od ispunjavanja želja i neželjenju. da bi takav postao moguć. ili ˝Aham Brahmasmi˝). osami. a kada se um oslobodi vezivanja za svet objekata. Kontrola uobičajnih sklonosti uma je mnogo složenija od . kroz njega se obrazuju nove negativne sanskare. koje opet na svoj način modifikuju um donoseći nove komplikacije. Nedopustivo je odbacivati neprijatne stimuluse a iznutra ostajati vezan za prijatne. nevezivanje ne bi smelo da predstavlja bukvalno sprovođenje principa neti neti u delo. To je oslobođenje duše od samonametnutih iluzija kao što su ˝Ja sam telo˝ ili ˝Ja sam um˝. kao i sve misli i niže porive. on će težiti da uđe u neka finija vezivanja subjektivne vrste. Oni najgrublji oblici vezivanja usmereni su ka svetu objekata.poruka pozitivnih sanskara . Kada se zdravim osobinama u ljudskoj prirodi omogući prirodan i postepen razvoj. znači dospeti u blaženo stanje nevezivanja i poništenja svih sanskara. Proces oslobađanja od vezanosti najčešće je praćen pojavom novih. ˝Da. Ravnoteža se ogleda u suočavanju sa obe mogućnosti bez vezivanja za njih. ili ˝Ja sam želja˝ i postavljanje temelja za prosvetljeno stanje ˝Ja sam Bog˝ (˝Anal Haqq˝. Uravnoteženo kombinovanje ovih metoda i oblika ponašanja daće zdrav oblik asketizma u kome neće biti bolnih naprezanja. otvarajući put ka spontanom asketskom životu. Odgovor ˝ne. iako ovaj proces vodi iskorenjavanju pozitivnih sanskara. saznanje o prolaznim vrednostima javiće se samo po sebi. Uklanjanje sanskara II Raspršivanje i pražnjenje sanskara Odbacivanje sanskara postiže se putem kontrole Na kraju prvog odeljka objašnjeni su metodi uklanjanja sanskara koji se prvenstveno oslanjaju na princip odbacivanja pozitivnih sanskara. misao valja odbaciti. ni ono). Međutim. negiranje mora da se javi prirodno. ostajući pod njihovim uplivom. ali kada je cilj postignut. a nakon što odigra tu ulogu. Kada um postigne određeni stepen nevezanosti. ne srne da postane izgovor za čovekovo izbegavanje da se suoči sa burama i problemima sve tovnog života. Formula negacije služi da oslobodi um od ograničenja. u odricanju. Celovito duhovno iskustvo ne može se zasnivati na pukom negiranju. jer ove zaklanjaju Istinu od svesti i sprečavaju prosvetljenje Sopstva . Objektivno sagledati telo. bez preterivanja i suvišnih ograničavanja. Negativni odgovor ˝ne. istovremeno. Potrebno je neprekidno ulagati napore ne bi li se zadržao čvrsti oslonac neprianjanja za varljive suprotnosti ograničenog iskustva. ne˝. suptilnih i mentalnih sanskara. To se zove proces nadilaženja uma. Svaki pokušaj prisiljavanja i požurivanja uma da se prikloni asketskom životu samo će izazvati njegov otpor. Misao treba da služi kao sredstvo pomoću koga se prevazilaze ona ograničenja nastala samom njenom aktivnošću. a ne zbog osećanja bespomoćnosti pred iskušenjima i nedaćama. Element negiranja prisutan je u svim vidovima asketizma.jedino se može poništiti negativnim odgovorom ˝ne.zbog čega je čitava kreacija i nastala. Takvo usko shvatanje principa negiranja vodilo bi u unutrašnju zaokupljenost iskušenjima. čovek ga mora definitivno odbaciti. pokajanju. Svako prisilno prilagođavanje asketskom životu najverovatnije će onemogućiti razvoj nekih pozitivnih osobina. postu.Element negiranja u svim vidovima asketizma Takav stav podrazumeva primenu principa neti neti (ni ovo. ali da bi se dospelo do krajnjeg cilja života. Negativne sanskara takođe moraju da iščeznu pre prosvetljenja Stvari koje ograničavaju čisto i beskonačno biće treba odbaciti neizmernom snagom koja izranja iz čistote i prosvetljenja. Ali. Svi metodi odbacivanja pozitivnih sanskara se uglavnom zasnivaju na kontroli tela i uma. da˝ . Nevezivanje postaje celovito i suštinsko tek kada postane neraskidivi deo čovekove prirode. Beskorisno je primoravati um na asketski život. koji postaje moguć onda kada se čovek raspoistoveti od uma i njegovih želja. Nevezivanje ne srne da bude osnov za stvaranje novog jezgra za koji bi se ego mogao učvrstiti. ne˝ je jedini način da se odmotaju pozitivne sanskare koje su se stekle tokom evolucije i života u ljudskom obličju. jer bi to preraslo u opsesiju lišenu najdublje čežnje za prosvetljenjem.

uspostavljajući unutrašnju ravnotežu. Naposletku. Mada će na početku biti srazmerno teško postići kontrolu. Kontrola je od najveće važnosti za očuvanje umne energije i za ekonomičnu upotrebu misaone snage u kreativne svrhe. čisto mehanička kontrola koja se sprovodi bez pravog cilja potkopava sopstvenu svrhu. i uspavanom tromošću impresija vezanih za stare navike. Obuzdavanje misaonih procesa i reakcija je važno zarad kontrole formiranja novih sanskara i pražnjenja ili odmotavanja starih sanskara koje su njihova posledica. koji se sastoji u oslobađanju psihičke energije vezane u starim sanskarama u pravcu kreativnih i duhovnih ciljeva. Postupak oplemenjivanja je privlačan Postupak oplemenjivanja je najprirodniji i najplodonosniji metod probijanja kroz kanale starih sanskara. Prolazne i nejasne misli i želje mogu se ukrotiti samo ogromnim strpljenjem i istrajnom vežbom. kontrola se odvija spontano i um tada funkcioniše slobodno i s razumevanjem. U koncentraciji na zamišljeni objekat. u zavisnosti od gustine vela satkanog od sanskara. Tako ne dolazi do formiranja novih sanskara. sasvim zaokuplja pažnju tragača i stvara kod njega osećanje unutrašnje ispunjenosti i svrhovitosti. a to je da se umu omogući slobodno i neograničeno delovanje. izrazi prave životne vrednosti. Umu. Metod pukog uklanjanja bez zamene stvara za dosadu i duhovnu prazninu. i (3) predanost Bogu. Prema tome. Duhovno vredna kontrola nije nasilno potiskivanje misli i želja. uklanjaju se požudne.kontrole fizičkih akcija. Kada se energija vezana za sanskare usmeri na ovaj način. a stare se raspršuju i troše kroz umnu aktivnost držanja nepodeljene pažnje na objektu koncentracije. kada sanskare sasvim iščeznu. Jer. razobručena u intenzivnoj koncentraciji. Njena svrha je u osnovi stvaralačka. spaja sa svojim zamišljenim objektom. Duhovni razvoj ima. a njegova posebna prednost je ta što u svim fazama drži pažnju tragača. Ona predstavlja napor uma da prevaziđe sopstvenu inerciju. osvetljava put na kome je. A tragaoca postupak oplemenjivanja. . i mada veo sanskara sprečava prosvetljenje Sopstva. (2) nesebično služenje čovečanstvu. ne negatorska. Um koji je u divljem i neobuzdanom stanju posve nepredvidiv. kada neke pozitivne vrednosti dospeju u žižu svesti. a zaboravlja na um i na telo. ulaganjem iskrenih napora obuzdavanje će vremenom postati prirodno i lako. kroz nju um čini pokušaj da. Meditacija: njena priroda i svrha Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamišljeni objekat. Kada se otklanjanjem sanskara um oslobodi. Misaona snaga se može sublimirati kroz (1) meditaciju. već prirodno obuzdavanje nastalo kao rezultat opažanja pozitivnih vrednosti u procesu sticanja iskustva. čovekov osećaj za prave vrednosti. pohlepne i ljutite sklonosti. Uspostavljanje kontrole zahteva napor sve dotle dok um pokušava da se resi svoje uslovljenosti sanskarama. te neizbežno oslobađa od straha donoseći savršen mir i spokojstvo. usvajajući način života u kome glavnu ulogu igraju čistota. nije lako da se prilagodi novim zahtevima sopstvenih zapažanja. Takva kontrola je rođena iz snažnog karaktera i zdravog rasuđivanja. Tako. Zamena nižih vrednosti višim vrednostima predstavlja postupak oplemenjivanja. U takvoj kontroli nema mesta mehaničkom ili prisilnom preobraćanju uma. a kao rezultat toga dolazi do mentalne reakcije koja sprečava svako naknadno ometanje njihovog slobodnog i punog izražavanja. pod kontrolom postaje izvorištem ogromne snage. u kome se niže vrednosti zamenjuju višim. istinska kontrola se ne zasniva samo na negiranju. Proces odbacivanja sanskara je istovremeno praćen procesom razumevanja pravih vrednosti. sanskare se raspršuju i troše. prema tome. dva vida: odbacivanje lažnih sanskaričkih vrednosti u korist vrednosti istinskog razumevanja. Zračak svetlosti. ljudska svest nije u potpunosti obavljena tamom. stepen vidljivosti manji ili veći. Istinska kontrola kao kreativno preusmerenje u svetlu pravih vrednosti Međutim. sviknutom na ustaljene puteve razmišljanja i reagovanja. Ono što nazivamo kontrolom uma je zapravo proces preoblikovanja uma u svetlosti pravih vrednosti. javlja se potreba da se one ispolje u životu. Raspršivanje i iscrpljivanje sanskara Kreativnu kontrolu uma je moguće ostvariti jer se izvor svetlosti nalazi u svakom čoveku. duša se. velikodušnost i dobrota. osoba je svesna samo objekta meditacije.

Kod osoba koje teško rade maštovitost je često slabo izražena zbog prekomernog rada. premda se meditacija može upražnjavati i u bilo koje drugo doba dana. ali je to suvoparan proces kome nedostaju kreativna iskustva praćena blaženstvom. on onda pokušava da se poistoveti sa kosmičkim Bićem kroz konstruktivne sugestije kao što su ˝Ja sam Beskonačno˝. Povlačenje u osamu je tu od izuzetne pomoći. bilo u Njegovom ličnom aspektu. Budući da nema spoljašnjih utisaka koji su umu privlačni ili odbojni. vi se okrećete ka unutra i učite se veštini otvaranja prema višim strujanjima koja su u stanju da vam pruže snagu. Meditacija na Boga je duhovno najplodonosnija. blaženstvo i sveobuhvatni mir. Nesebično služenje Dok meditacija na uobličene i bezlične aspekte Boga zahteva povlačenje svesti u svetilište srca. Povlačenje pomaže ekonomičnijoj raspodeli misaone snage i jačanju koncentracije. ali je početnik sklon da se obeshrabri ako odmah na početku ne postigne zadovoljavajuće rezultate. Meditacija na bezlični aspekt Boga odgovara isključivo osobama koje prema tome imaju naročitu sklonost. jezgro ega biva lišeno njegove pogonske energije. zaboravlja na svoje telo. Uputno je da čovek izbegava uticaj tih raznovrsnih misli sve dok se ne učvrsti u zamislima za koje se sam opredelio. Međutim. U trenucima kada je uzburkaju božanski impulsi. Meditacija o ličnim i bezličnim aspektima Boga Uspešnijim i dubljim oblicima meditacije prethodi svesno i konstruktivno razmišljanje o Bogu. . Staviše. dotle se koncentracija na univerzalne aspekte Boga najbolje postiže kroz nesebično služenje čovečanstvu. Kada poklonik postigne potpunu objektivnost u odnosu na svoje misli i svoje telo. U uzavrelom svetu misli. Ostale prepreke. Pošto čovek svu svoju pažnju usmeri ne u pravcu lične koristi. ˝Ja sam u svemu˝. Meditacija na tačku je korisna za obuzdavanje i umirivanje uma. Nakon intenzivne meditacije um teži da se umiri. kao i u meditaciji. ali se mogu prevazići redovnom vežbom u tačno utvrđenim satima. Njen tok ne smeju ometati osećanja požude.Oblici meditacije Postoji mnoštvo oblika meditacije. već u postojanom miru doživljenom za vreme meditacije. kao i telo. Um ili je opčaran ili se opire raznovrsnim mislima iz mentalnog područja uma. Prepreke u meditaciji Uspeh u koncentraciji se postiže postepeno. Snažnije ideje teže da se učvrste u urnu. Sa druge strane. u početnim stadijumima. Takva meditacija se sastoji u usredsređivanju misli na apstraktno i nemanifestovano postojanje Boga. meditacija na lične aspekte Boga sastoji se u usredsređivanju misli na forme i atribute Boga. takođe nisu zanemarljive. Za njih je najprikladnije da se u toku meditacije prvo odvoje od misli. Ovo početno razočarenje može se smatrati jednom od najozbiljnijih prepreka svakodnevnom. Osobe sa živom maštom mogu da se oprobaju u intenzivnoj koncentraciji na tačku. Nesebično služenje je zato jedno od najboljih metoda za preusmeravanje i sublimiranje energije blokirane u sanskarama. Uloga povlačenja u meditaciji Osama je jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu meditaciju. Bog može biti cilj meditacije bilo u Njegovom bezličnom. Taj predah prirodno proizilazi iz zamora imaginativnih mogućnosti i ne treba mu se opirati. posmatraju nepristrasno. dok se slabije raspršuju. pa da onda svoje misli. misaoni oblici i boje se neprestano prepliću. te se stoga nove sanskare ne formiraju. mada usredsređivanje uma na tačku treba da izbegavaju oni koji prema tome ne gaje naročite sklonosti. Meditacija treba da je spontana. imaginaciju valja osloboditi i pustiti da poleti. ˝Ja sam Sve˝. ovaj oblik meditacije se može upražnjavati kao priprema za dublje oblike meditacije kojima se postiže veći uspeh. istrajnom upražnjavanju meditacije. kao što su lenjost i slabo zdravlje. um i njihove funkcije. ali ne u objektu meditacije. ona. već ka blagostanju drugih. staresanskare koje vezuju um labave i osipaju se. Energija uma obično se rasipa kroz mnogobrojne nestalne misli. U ranim jutarnjim časovima ili u smiraj dana prirodna tišina posebno pogoduje meditaciji. a ne usiljena. pohlepe ili ljutnje. o Voljenom. onoliko koliko i ljudskih osobina i sklonosti. Kada je osoba u potpunosti posvećena služenju. Let imaginacije valja usmeriti ka jednom utvrđenom cilju: da se postane jedno da Beskonačnim.

Pročišćavajuće dejstvo ljubavi Razume se da je ljubav sadržana i u drugim putevima koji vode oslobođenju. Čovek koji nesebično služi toga gotovo i nije svestan. bez kajanja. Ona večito. pa sve do najrazvijenije forme-čoveka. ili da bi ga poštedela od žaoke i najmanjeg zanemarivanja i ravnodušnosti. Na stazi ljubavi su sve fizičke. On ne služi ni za pohvale. kao što je ameba. loših postupaka počinjenih iz sebičnosti. Mada izmučena i izjedana brigama. ti otkrivaš svoj život. Ljubav je prisutna u čitavoj Kreaciji Ljubav je lišena sveg neprirodnog i izveštačenog. Napon prave ljubavi je toliko velik da će smesta da odbije svako strano osećanje koje se pokuša umešati. . vitalne i umne snage stavljene u službu Voljenome. njihovo zdravlje vas ispunjava zadovoljstvom. Jedinstvena je po tome što je prati takvo celovito prepuštanje Voljenom da ne ostavlja prostora za ma šta drugo. ni za slavu. Štaviše. Sloboda i zadovoljstvo pri služenju I tako. ona se ne ustručava da prihvati na sebe najoštriju patnju. Ljubav Nesebično služenje i meditacija postaju spontani samo kada su inspirisani ljubavlju. Pružaš ljudima pomoć. Oni koje služi ne osećaju se njegovim dužnicima. Zato ljubavi pripada čelno mesto među metodama koje vode oslobođenju svesti iz samkaričkih lanaca. oseća onu istu radost kao kada bi neko njega služio. Ona ne trpi kompromise . sve dok Ljubavnik ne pokida sve lance i uroni u biće Voljenog.Voljeni je za ljubavnika jedini životni cilj i smisao. Stanište ljubavi puca od nesavladivog nemira i lije potoke ljubavi i uzvišenog blaženstva. sama po sebi. Voljeni sa svim svojim osobinama je predmet njene nepodeljene pažnje i brige. Ljubavlju je duša potpuno rastočena u Voljenom i tako prestaje da bude vezana za delovanje tela ili uma. Nivo vode u reci prave ljubavi uvek raste i nikada ne opada. ublažavaš njihovu patnju recima utehe i činiš sve da bi ih usrećio. svake osetljivosti na tuđe nerazumevanje i kritiku. samosažaljenja i ljubomore. Izgubivši sebe u životu drugih. Da bi udovoljila nekoj. Ni u jednom stanju se samozaborav ne javlja tako prirodno i spontano kao u stanju najveće ljubavi. spremni ste da žrtvujete sve za tuđe dobro. ma i najsitnijoj želji Voljenog. Posredi je prirodni afinitet medu stvarima koji ih drži na okupu i uzajamno privlači. svake brige o ličnoj udobnosti. ali je ljubav. dobijaš zapravo mnogo više nego što si dao. Zato se za ljubav s punim pravom kaže daje najkraća staza do postignuća Najvišeg. Gravitaciona sila kojom se privlače nebeska tela je izraz ovakvog tipa ljubavi. a zauzvrat ne traži ništa. a njihova sreća radošću. Prestajete da se trudite da olakšate sebi život i rasteretite se briga. Ljubav ispoljena kroz svesno žrtvovanje Žrtvovanje ljubavi je celovito i dragovoljno. Kada ste sasvim zaokupljeni boljitkom drugih teško da možete da razmišljate o sebi. služeći. Kada je ljubav samo-prosvetljena njena vrednost je uvećana zbog njenog svesnog žrtvovanja. ona daje sve. Ljubav stavlja tačku na stvaranje novih sanskara i uništava stare sanskare dajući životu potpuno novi pravac. Njene su osobenosti požrtvovanost i radost. na hiljadu načina teži da ugodi Voljenom. a sve manje je svesna davanja. vaš sopstveni život se razvija i širi. koncentracija je potpuna. dok živite kroz druge. ljubav se ne osvrće na telo koje joj pruža stanište i hranu. ni za ime. Gde god su srca istinski ujedinjena tu nema razlike između ˝ja˝ i ˝ti˝. najlepši i najdelotvorniji put. Ljubav je sušta jednostavnost predavanja. ljubav postaje samo-izražena i samoprosvetljena i kao takva igra značajnu ulogu počev od najnižih formi. Pravo nesebično služenje poči¬nje tek onda kada čovek. Ona postoji od samog početka evolucije.Smisao nesebičnog služenja Nesebično služenje započinje onda kada nestane i poslednje primisli o nagradi ili rezultatu. Živeći u srcima drugih. Naprotiv. čovek se sam oseća dužnim jer mu je data jedinstvena prilika da usreći druge. pa ljubav tako postaje prava stvaralačka sila. Ideal nesebičnog služenja oslobađa čoveka iz vlasti sanskara žudnje za moći i posedovanjem. da poboljšate svoje zdravlje i ostvarite ličnu sreću. Na organskom stupnju. Budući da se misaona energija ne rasipa. Što više daje to većma želi da da. pružaš im sklonište u svom. a kroz njihovu zahvalnost i naklonost. Ljubavnik bi rado uvenuo i nestao radi Voljenog. Spokoj drugih čini vas spokojnim. Na neorganskom stupnju ona se grubo ispoljava u vidu kohezije ili privlačenja. Pročišćavajućem i oslobađajućem dejstvu ljubavi nema premca.

Prema tome. Impresije primljene od Učitelja mogu biti podjednako delotvorne i u slučaju intelektualno i kulturno razvijene osobe. a božanski zov Voljenog prisutniji je no ikad. koja nije bila u stanju ni da zamisli oslobađanje od zemaljskih okova. Ako sva vaša dela i želje usmerava Učitelj. Učitelj može u trenu da poništi sve vaše . najzad. Neophodnost potpune samopredaje Da bi intervencija Sadgurua bila delotvorna potrebno je da učenik sa Učiteljem uspostavi odnos potpune predanosti i otvorenosti. Onaj koji primi ovakve impresije može u potpunosti odbaciti ustaljeni način života i razmišljanja. duboko poštovanje i privrženost svetim spisima. se ne može postići ni na koji drugi način osim milošću Sadgurua. divota i delotvornost ljubavi koju Ljubavnik prima od Učitelja uvećavaju ionako neprocenjivu duhovnu vrednost ovog najvišeg oblika ljubavi. čija imaginacija u najboljem slučaju može pojmiti lepotu umetnosti i lepe reci. a vi ga pokorno sledite. a u tako stvorenim uslovima. već se odlikuje izrazitom ustreptalošću srca i nesmanjenom čežnjom da se bude jedno sa Voljenim. vernost i pokornost duhovnom Učitelju. krajnji nehaj za izgled ili kritiku. uvideti da su sanskare koje je primila kroz odnos sa Sadguruom bile dovoljno snažne da sa njenih očiju zauvek uklone zastor koji je izatkao njen ustaljeni način razmišljanja i življenja. Na stupnju para-bhakti predanost Bogu prestaje da biva samo usmerenost ka Bogu. a čije se čovekoljublje ne može proširiti izvan okvira njene neposredne okoline niti prekoračiti granice otadžbine. U već navedenom primeru žice obavijene oko štapa. Ona se nastavlja tamo gde se bhakti završava. najpotpunije da odgovori na nju. čije su vizije ipak omeđene. Slede nezainteresovanost i nebriga za telo. molitve božanstvima. onda će on preuzeti odgovornost za vas. ljubav i najdublje poštovanje prema svetim ljudima. iz mentalne sfere u stanje Oslobođenosti. Uklanjanje sanskara III Potiranje sanskara Impresije potekle od Sadgurua preobražavaju život Ljubav prema Sadguruu ili Savršenom Učitelju je naročito važna jer priziva kontakt s njim. u slučaju potpune predanosti. Ovi stupnjevi imaju svoju relativnu vrednost i daju relativne rezultate. a odatle na nivo spoznaje i prosvetljenja čiji je vrhunac uranjanje u Beskonačno. ili potragu za Najvišim kroz apstraktno mišljenje. Ovaj poslednji korak označava potpuno poliranje svih sanskara . što će u potpunosti izmeniti tok njegovog života. Brisanje svih sanskara. Para-bhakti Para-bhakti nije samo intenzivirana bhakti. ili predavanje Bogu. ili božansku ljubav. bez ijednog drugog cilja sem novaca i užitaka. povlačenje iz sopstvenog okruženja. odgovornost za vaše oslobođenje od sanskara se prenosi na Učitelja. Na početnim stupnjevima ova se ispoljava kroz idolopoklonstvo. Čistota. Ovakav tip odnosa podiže duhovni nivo i preobražava čak i najizopačeniji način života. Možda je bila i zaslepljena žudnjom za moći i posedovanjem. pošto je vrhovni Voljeni. Ljubav prema živućem Savršenom Učitelju je sledeći značajan stupanj predanosti Bogu. To se podudara sa učenikovim uzdizanjem iz zemaljske sfere u suptilnu sferu. otvarajući joj potpuno nove vidike ka slobodnijem i uzvišenijem životu. jer se vremenom preobražava u para-bhakti. kako pozitivnih tako i negativnih. Po primitku impresija od Učitelja i ona će biti uzdignuta i doživeti čari uzvišenijeg života.Različiti stupnjevi predavanja Duboka intenzivna ljubav zove se bhakli. čak će i jedna takva osoba. Na zrelijim stupnjevima predanost Bogu se izražava kroz brigu za dobrobit ljudi i služenje čovečanstvu. Međutim. Kroz taj odnos učenik od Učitelja prima impresije koje imaju posebnu moć poništavanja dejstva impresija iz prošlosti. Ova najviša faza ljubavi je istovremeno i najplodonosnija jer ima za cilj Onog koji je sušta otelotvorena ljubav i koji može. Potpuna samopredaja podrazumeva pokoravanje svim Učiteljevim nalozima. Potiranje sanskara intervencijom Sadgurua Sadguru poseduje moć da uzdigne učenika sa običnog intelektualnog nivoa svesti na nivo svesti gde glavnu ulogu igraju inspiracija i intuicija.kako prirodnih tako i neprirodnih. proces poliranja sanskara predstavljao bi postupak presecanja žice makazama. praćeno krajnjim oslobođenjem svesti od celokupne iluzije i svih okova. iz suptilne u mentalnu sferu i. Moguće da je neka osoba vodila nehatan i razvratan život ne razmišljajući o ničemu drugom do o zadovoljavanju svojih svetovnih želja.

vama je teško da ga razdvojite od Učitelja i njegovih uputstava. Dobro i zlo Procenjivanje iskustva putem oprečnosti Ljudski um ne samo da prolazi kroz iskustva. i za tili čas on može poništiti sve sanskare i osloboditi dušu svih vezanosti i svih okova. Većina duša je manje ili više napredovala na duhovnoj stazi. ljubav i čežnja. Na kraju učenik. za druga da su loša. trajan i ničim ometan protok duhovne mudrosti i snage od Učitelja ka učeniku. a neka kao neprijatna. vezivanja ili odbijanja. on ujedno neprestano vrši njihovu procenu. pod uslovom da ste iskreni u logičkim tumačenjima njegovih uputstava i temeljni u njihovom izvršenju. Neka iskustva smatra prihvatljivim. prvo se javlja intelektualna. Sadguru ne samo da je prošao sve nivoe svesti. a neka neprihvatljivim. poznati su mu isto toliko dobro koliko i uzroci velikih kosmičkih promena i prevrata. Učitelj ničim ne narušava ovu fazu kroz koju učenik prolazi. Zato što je jedno sa Beskonačnim. prilagođene ukusu i kovu đaka. njemu pripadaju sve tvoje misli i dela. Na ovom stupnju učenik postaje duhovni sin ili ćerka Učitelja i vremenom on ili ona bivaju oslobođeni svih individualnih i sanskaričkih vezanosti.sanskare. a sve ˝pilule˝ poslušnosti koje mu nudi su intelektualne. vi ga volite i poštujete. poroka i vrlina. Uzroci individualnih sreća i nesreća. on je i u svesnom dosluhu sa kosmičkim zakonom uzroka i posledice. te je stoga neprihvatljivo. Pošto su to dvoje neraskidivo isprepletani. te je stoga prihvatljivo. Ali rezultat se brže postiže kada je pokornost doslovna. zasnovana na intelektu. a za druga da ga ispunjavaju i oslobađaju. Od ova dva vida pokornosti. pohlepa i nesebičnost. znanja i blaženstva. On je stožer svekolike aktivnosti. Pored toga što prožima sveukupno postojanje. Kroz nju se takođe ostvaruje duboka povezanost između Učitelja i učenika. Umesto da se suoči sa životom bez iščekivanja. Doslovna pokornost nastaje kao posledica granitne vere i duboke ljubavi koju Učitelj pobuđuje u učeniku svojim živim obraćanjem. Uloga Sadguma Položaj i moć Sadguma. sva tvoja snaga i slabost. koja ga čini spremnim da bez premišljanja sledi Učiteljeva uputstva . Ove oprečnosti je stvorila ljudska imaginacija u trenutku kada je spoznala život sa lične tačke gledišta. vera. Sve dotle dok i poslednja želja istrajava u njegovom umu. kao jedan od odabranih. neka doživljava kao prijatna. Za neka iskustva veruje da ga ograničavaju. čovek je prinuđen da meri svoje iskustvo prema njoj. Snažno zračenje Učiteljevog oreola i obilje čistote i milosrđa su razlozi zbog kojih se kod učenika rada nepokolebljiva vera. Doslovna pokornost Kroz intelektualnu pokornost Učitelju možete poništiti sve vaše sanskare.nezavisno od toga da li ona zadovoljavaju njegove racionalne kriterijume ili ne. Budući da je u osnovi vaše vere razum. Ona prethodi doslovnoj pokornosti koja je plodonosnija. ali je malo duša prošlo svih šest stupnjeva unutarnjih sfera svesti i postalo jedno sa beskonačnim izvorom postojanja. Kroz bezuslovnu unutrašnju pokornost razvezuju se svi zamršeni čvorovi vaših želja i sanskara. Kada ste intelektualno uvereni u Učiteljevu veličinu i Savršenost. Prihvatljivo i neprihvatljivo Čovekova koncepcija o tome staje prihvatljivo a šta nepri¬hvatljivo evoluira i menja se u skladu sa prirodom želja koje dominiraju u datom trenutku. i na ono koje osujećuje njeno ispunjenje. um uspostavlja . a neka patnju. ili Savršenog Učitelja. Učitelj poseduje beskonačnu moć. ali niste u stanju doslovce da sledite njegova uputstva. već prožima samu suštinu svih duša jer je postao jedno sa Beskonačnim. Za neka iskustva misli da su dobra. nespokojstva i ljutnje. razvrstavajući ga dvojako: na ono što pomaže ispunjenju želje. U tom smislu. su jedinstveni. i sam postaje Učitelj. neka iskustva mu donose sreću. Intelektualna pokornost Postoje dva vida pokornosti i predanosti Učitelju: intelektualna i doslovna. Doslovna pokornost ne zahteva čak ni intelektualno razumevanje uputstava i ona je najpoželjniji vid pokornosti kome treba težiti. drži vas u granicama intelektualne poslušnosti. Svako biće je kao na dlanu pod svetlom beskonačnog reflektora njegove sveprisutne svesti. kao i složenim mehanizmom delovanja sanskara kod pojedinačnih duša. tvoje radosti i tuge.

Zato se glavnom postupku oslobađanja od sanskara mora pridružiti dodatni postupak odricanja od zla u korist dobra. Bitno je naglasiti da račun ostaje tekući ne samo kada preteže manjak. deleći život na suprotnosti . a teško da bude dobar. činjenica je da nema drugog puta do božanstvenosti osim kroz odricanje od zla u korist dobra. tada dolazi do njihovog naglog iščeznuća. Grešnik i svetac Grešnik ne treba da nosi pečat večitog poniženja. uglavnom je ograničen životinjskim strastima. suprotnost između dobra i zla je u duhovnom smislu najznačajnija. a svest izranja iz stanja ropstva u stanje Oslobođenosti. pohlepne i ljutite težnje. Uvek postoji nada. Neophodnost negovanja dobrih sanskara Mada su neke životinjske sanskare dobre. može postepeno bivati sve bolji i bolji. ona čoveka vezuju jednako kao i loša iskustva i loša dela. ostavljali su utiske u umu koji se razvijao. prikupljene iskazivanjem ovih svojstava. pohlepe i ljutnje. čovek može iskoreniti požudne. već i kada preteže višak. Ali. niko nije sasvim izgubljen i ne treba očajavati. tako da one mogu poklopiti i poništiti dejstvo nataloženih loših sanskara. Sa tog stanovišta su i svetac i grešnik ono što jesu u skladu sa zakonima koji deluju u univerzumu. zadatak oslobađanja sastoji se u negovanju i razvijanju dobrih sanskara. Međutim. Jer kad bi sve nataložene životinjske sanskare bile rđave. velikodušnost i toleranciju. nije dosegao visine moralnih vrlina a da prethodno nije vodio moralno izopačen život. Ograničeno ja postoji i ti dobrim i u lošim sanskarama Postepen razvoj dobrih osobina povlaci za sobom ljubav. obično preteže ili dobit ili dug. Da bi bankovni račun bio ugašen. naspram pohlepe je velikodušnost. Zato je čoveku lako da bude rđav. i niko nije toliko rđav da ne bi mogao da se popravi i postane dobar. obzirom da i dobra iskustva i dobra dela proishode iz želja. pohlepa i ljutnja. a dobra su ona koja ga oslobađaju iz njih.na ono što smatra prihvatljivim i na ono što smatra neprihvatljivim. Prema tome. Od samog početka evolucije čoveka. bez ijedne dobre. Ali. pa se tako na samom začetku ljudska svest nalazi pod uplivom nagonske sile koja je prevashodno negativna. Račun se može ugasiti jedino kada se minus i plus izjednače. ona će uvek zavisiti od delovanja njenih sanskara. jer je svest na podljudskim stupnjevima evolucije uglavnom delovala pod uticajem ograničavajućih težnji kao što su požuda. u njoj preovladavaju rđavi elementi. a on ih je ˝pamtio˝ isto kao što filmska traka beleži kretanje glumaca. Naspram požude je ljubav. makoliko da je posrnuo. Čak i dobro proishodi iz želje Od svih suprotnosti koje je ljudski um stvorio. plemenitost i mir.standarde. ljubav i strpljenje. a svetac ne treba da bude tast zbog svojih moralnih postignuća. Svaka vezanost potpuno nestaje tek nakon prestanka svake želje. Čovek kreće sa životinjskim sanskarama Premda je u ljudskim bićima svest u potpunosti razvijena.iako neke životinje umeju da razviju i neke dobre osobine kao što su požrtvovanost. ma kako velik. Kada se postigne potpuna ravnoteža i poklapanje dobrih i loših sanskara. Svaki čovek. Nijedan svetac. Razvoj dobrih sanskara biva podstaknut prelaženjem kroz ona iskustva i vršenjem onih dela koja su u suprotnosti sa onima koja pretežu u životinjskom svetu. pojava dobrih svojstava u ljudskoj svesti ne bi bila moguća. l kao što račun ostaje tekući . Usmeravajući pažnju na ljubav. sve dok ne postane najsvetliji primer za ćelo čovečanstvo. većina ih je loša. Životinjski svet. Loša su ona iskustva i dela koja ga još čvršće stežu u okove želja. iz koga je izronila ljudska svest. Ona se zasniva na čovekovoj težnji da oslobodi um od svih okova koje mu nameću želje. Ali bilo da je osoba dobra ili zla. dobit se mora poklopiti sa dugom. poklapaju i time uravnotežavaju loše sanskare požude. istinska sloboda dolazi tek kada se dobro i zlo uravnoteže i tako srastu jedno u drugo da više ne pružaju mogućnost izbora ograničenom ˝ja˝ satkanom od želja. životinjskom pohlepom i životinjskom jarošću . Dobre sanskare. U polju sanskara takva ravnoteža se retko događa jer u svakom trenutku dominiraju ili dobre ili loše sanskare. Dela i iskustva začeta i podržana takvim egocentričnim težnjama. pa račun tako i dalje ostaje tekući. a naspram ljutnje tolerancija ili strpljenje. Ijedan i drugi isto počinju i isto završavaju.

jer jedino on ima neposredan. Tragalac ne samo da će najverovatnije nastaviti da zanemaruje oblike vezanosti koji će ostati netaknuti. Onda će shvatiti da izlazak iz nje predstavlja mnogo lakši zadatak nego što je bio izlazak iz prethodnog boravišta ega. nepogrešiv uvid u ono šta je zaista potrebno u svakom posebnom slučaju. Ono što je potrebno da bi se ono konačno ugasilo jeste uspostavljanje savršene ravnoteže i poklapanje dobrih i loših sanskara. Uravnotežavanje i preklapanje dobrih i loših sanskara Problem savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara nije matematički zadatak sravnjivanja jednakih suma. Stoga do oslobođenja od svih sanskara može doći ili kada dobre sanskare uravnoteže i preklope loše sanskare ili kada neke dobre sanskare uravnoteže i preklope loše. usporilo ili prekinulo sa procesom prikupljanja loših sanskara. ono zahteva inteligentno usklađivanje sanskara. pak. što će mu pružiti osećaj širenja. naglasiti činjenicu da dobro vezuje isto koliko i zlo. Ali da bi se svest oslobodila. Primerice. međutim.jer preteže ili manjak ili višak. razgradi. koliko u nemoći da se ta tvrđava. teže je spoznati da ona ograničava. ukoliko mu se ne osmehne sreća da dobije dragocenu pomoć Savršenog Učitelja. već će možda i pojačati praksu samoumrtvljavanja i askeze. U tom slučaju prevagnuće dobre sanskare. Još jedan od načina da uklonite masnoću iz posude jeste . Ali to nije mehanički i automatski proces koji se odvija sam od sebe. već mora doći do savrše¬nog. mimo razumnog i razboritog udela tragaoca. dugujući to svom pradavnom poreklu i dugotrajnom taloženju. No. Ova razlika se javlja stoga što su životinjske sanskare čvršće ukorenjene. nakon što se dospelo do uvida. nego razgraditi je. Prljavo posuđe ćete očistiti tako što ćete ga prvo potopiti u deterdžent a zatim isprati čistom vodom. međutim. u fazi poistovećivanja sa zlom. Stoga je. mada se povezi sačinjeni od dobra mogu lakše skinuti nakon što se uvidi njihovo ograničavajuće svojstvo. Pre ili kasnije međutim. Dobro u poređenju sa zlom Ego živi ili kroz loše ili kroz dobre sanskare ili. Premeštanje ega u dobre sanskare Ako se nastavi sa prikupljanjem dobrih sanskara bez uvažavanja specifičnog sastava već postojećih. i zavisi od kvalitativne raznorodnosti nataloženih sanskara. Kada bi suština problema bila u tome da se postigne jednakost u kvantitetu. Potreba za uravnotežavanjem sanskara Oslobađanje nije stvar pukog gomilanja zasluga. Sto se tiče poistovećenja sa tvrđavom dobra. zadatak za svaki centar svesti specifičan. tačku-po-tačku preklapanja jedne oprečnosti drugom. tragaocu je najčešće nemoguće uočiti šta situacija zahteva. dobre i loše sanskare ne treba da budu izjednačene samo po brojčanoj snazi. te strogim oblicima asketizma. ego bi se mogao prebaciti u dobre sanskare i nastaviti svoje postojanje kroz njih. Ako bi se. na šta će ga nagoniti snaga sanskara koje je sama ta praksa stvorila. a um prirodno nastoji da sebi privuče onu suprotnost koja odgovara duhovnim zahtevima situacije. a naporedo s tim. tragač će uvideti da i ta nova tvrđava ega nije ništa manje ograničavajuća. Tako i dobre sanskare poklapaju loše. tako se i život ograničenog ˝ja˝ produžava i održava jer pretežu ili loše ili dobre sanskare. ali neće doći do razaranja ograničenog ega. u izvesnom smislu. s jedne strane. Svaki centar svesti nesvesno tezi krajnjem oslobođenju. kroz mešavinu dobrih i loših sanskara. tim postupcima će preostali oblici vezanosti ostati netaknuti i nastaviće da egzistiraju. nastavilo sa procesom prikupljanja dobrih sanskara u većem obimu. a neke loše sanskare uravnoteže i preklope dobre. Čak i kada bi se ti zanemareni oblici vezanosti naknadno poništili. neki oblici vezanosti mogu se poništiti umrtvljavanjem tela. postoji mogućnost da se u jednom pravcu akumulira višak dobrih sanskara naporedo sa već postojećim lošim sa tiskarama drugačijeg tipa. Bitno je. pre ili kasnije došlo bi do brojčanog izjednačavanja dobrih sa postojećim lošim sanskarama i usledila bi neophodna ravnoteža. Ograničeno ˝ja˝ može opstajati i kroz dobre i kroz loše sanskare. Problem da se izađe iz tvrđave zla ne leži toliko u nesposobnosti da se uvidi kako se tu radi o ograničenju. problem bi se mogao resiti prostom akumulacijom dobrih sanskara. Zatvor sazdan od dobra Dobro u poređenju sa zlom Tokom vremena ego će se preseliti iz manje tvrđave poistovećivanja sa zlom u veću tvrđavu poistovećivanja s dobrotom. ostvarenju Istine.

jer one vrše direktan uticaj na ideologije koje oblikuju ne samo pojedinačna dela. Na ovom stupnju postoji samo jedno nedeljivo postojanje čije su odlike beskonačna ljubav. Prema tome. blaženstvo i znanje. Međutim. jer Duša nije um nego Bog. njegov zagrljaj je tako grčevit da ne samo da njegovo spasenje može učiniti nemogućim. čak i ako ta pravila slove za visoko vredna. Čovek koji se davi nastoji da očajnički ščepa onoga koji mu pritiče u pomoć. a ono što preostaje jeste čista posuda uma koja odražava Istinu kakva jeste. Kada impresije dobra i zla iščeznu. pre nego što pristupi spašavanju. iščezava. Nasilje i nenasilje Iznad reči Čovek gaji sklonost da nekritički usvaja stalne. To naročito važi za ključne principe formulisane kroz oprečne pojmove nasilja i nenasilja. pepeo umnogome olakšava čišćenje posuda zaprljanog masnoćom. uvek nadopunjujući ovakvu analizu konkretnim primerima iz života. nužna je brižljiva analiza i istraživanje izvornog. no uprkos tome. Sanskare su se taložile u umu a ne u duši. Međutim. Za njega je potrebno razumevanje koje nadilazi reci ili formulacije. Medu rečima koje zahtevaju jedno takvo istraživanje malo je onih koje se po svom značaju mogu meriti sa recima kao što su ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝. Slučaj hirurškog zahvata Situacija broj 2.da njenu unutrašnjost pospete pepelom a zatim je isperete vodom. To je stanje koje nadilazi um i zato je iznad suprotnosti dobra i zla. da nijedno izlaganje u vezi s tim predmetom ne može biti celovito ukoliko se sve te raznovrsne situacije ne uzmu u obzir. um ugleda Dušu. te da bi se zaštitili drugi koji bi takođe mogli biti zaraženi. mir. dubljeg značenja reči. ali za razložno i razborito delanje. oni koji bi da dopru do jezgra pojedinih formulacija. Tipične situacije Pojmovi ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ se u svojoj uobičajenoj upotrebi mogu primeniti na toliko raznovrsnih situacija u praktičnom životu. To je Ostvarenje. nego može prouzrokovati i utapanje spasioca. Slučajevi o kojima ćemo govoriti izabrani su jer imaju moć da dubinski osvetle suštinu značenja pojmova nasilja i nenasilja. Dovoljno je razmotriti samo neke od tipičnih. Neprekidna borba između dobra i zla je prestala. Slučaj davljenika Situacija broj 1. nakon stoje um ugledao Dušu. ne dovodeći ih u vezu sa njihovom živom suštinom. konvencionalizovane reči i dopušta da mu one gotovo mehanički usmeravaju dela. sa svim dobrim i lošim sanskarama. Onesvešćivanje davljenika se pod takvim okolnostima ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. kada um ugleda Dušu. Da bi se bolesnik izlečio. postoji samo jedan obuhvatan i celovit život Boga. Prema tome. Pretpostavimo da osoba boluje od izvesne bolesti koja se može izlečiti samo operacijom. Pepeo je sigurno poslednja stvar na ovom svetu koja bi se mogla dovesti u vezu sa masnoćom. Na duši nikad ništa nije ni bilo ispisano. za potrebe ovog izlaganja nije nužno pobrojati sve moguće situacije koje ovi pojmovi pokrivaju. hirurg . Sve reci i formulacije ograničavaju Istinu. koji nadilazi um. pa je čak u izvesnom smislu u suprotnosti sa njom. već i sveukupni tok života. tada i jedne i druge iščezavaju. bez iskrivljavanja. moraju se upustiti u duboku istraživačku analizu formulisanih načela. Pretpostavimo da je čovek koji ne zna da pliva upao u jezero i davi se. Zato će spasilac morati. Oslobođenje od sanskara i iskoračenje iznad dobra i zla Kada dođe do savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara. Duhovno razumevanje nadilazi formulacije Duhovni život je stvar dubokog uviđanja a ne mehaničko prilagođavanje nametnutim pravilima. jer nema ni dobra ni zla. To je Presvet ljenje. on se mora rastočiti u Duši da bi Duša spoznala samu sebe kao Istinu. to nije isto kao i kada Duša spozna sebe samu. Na tom nivou um. To je isto kao kada loše sanskare preklope dobre sanskare. da davljenika udarcem onesvesti. Duša ostaje uvek neuprljana ali se to vidi tek onda kada um postane čisto ogledalo koje odražava Istinu. a da se u blizini nalazi drugi čovek koji je izvrstan plivač i da hoće da ga spasi. Reči imaju svoje mesto i namenu u životu.

Sa ove posebne tačke gledišta se može reći da su u ovoj situaciji zastupljeni i nasilje i nenasilje. već mu mirno objašnjava jevanđelje ljubavi. Međutim. to jest žrtve. kako prema pacijentu tako i prema onima koji bi mogli da se zaraze u kontaktu s njim. jer se on. pa čak biti i potpuno uništen. I pretpostavimo da snažniji čovek. Agresivni narod može pretrpeti mnoge gubitke. pokazuje da je. Sila se primenjuje iz dobrostivih pobuda. a da se neki drugi narod. kroz otpor pružen njegovoj agresiji. a nastavnik odstreljuje besnog psa da bi zaštitio decu. postepeno leci od duhovne slabosti ili nemoći. Ovakvo nasilje nije u stvari nasilno. a sila ne samo da se primenjuje bez njegovog prethodnog pristanka već i protiv njegove svesne volje i htenja. Kao prvo. može se zvati nasiljem. Komentar n vezi slučaja davljenika Detaljna analiza situacije broj 1. Ovde je takođe prisutna primena sile (čak i sečenje tela). . ali za dobro pacijenta. operacija nema samo za cilj da spreči širenje bolesti kod pacijenta već i širenje zaraze na okolinu. Borba tu predstavlja primer pružanja otpora agresiji bez sebičnih motiva ili lične koristi već isključivo u cilju odbrane slabijeg naroda. Dva poslednja slučaja pokazuju da u situacijama gde se stvarno pojavljuje nasilje. Upotreba sile. pa se ono stoga može nazvati nenasilno nasilje. odnosno nenasilje. Ubijanje besnog psa zaista sadrži nasilje ali u njemu nema mržnje. vođen plemenitom željom da spasi taj nejaki narod. Sečenja tela nožem se isto lako ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. takođe je veoma zanimljiva i poučna. ali se ne može smatrati ni slučajem nasilja ni slučajem nenasilja u uobičajenom smislu reci. neki drugi činioci daju rečima ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ značenje koje prevazilazi ono koje im se uobičajno pripisuje. Slučaj besnog psa Situacija broj 4. A ne može se smatrati ni nenasiljem. Pretpostavimo da je slaba ali arogantna osoba pljunula i uvredila fizički jačeg čoveka. Slučaj nenasilja jakog Situacija broj 5. mada je upotreba sile bez prethodnog pristanka žrtve prisutna. Potreba za složenim razmatranjem Prve tri gore pomenute situacije jasno govore da se pitanje da li neka situacija predstavlja nasilje ili nenasilje. Ova akcija podrazumeva nenasilje. koja se ogleda u napadanju i iskorišćavanju slabijih naroda. sila je u ovom slučaju primenjena za dobro davljenika bez ikakve namere da mu se nanese povreda ili zlo. Međutim. Uprkos tome što se radi o nanošenju zla i štete. Dalje. Pretpostavimo da je jedan agresivan narod izvršio napad na slabiji narod iz sebičnih pobuda. ali je možemo zvati nenasilnim nasiljem.mora da ukloni zaraženi deo tela. oružanom silom suprotstavio agresivnom napadu. osnovni motiv ipak spašavanje davljenika. već u jednom višem smislu to je takođe i za dobro agresivnog naroda. u tom smislu se može reći da se ne radi o slučaju nasilja. u većini slučajeva pacijent daje svoj pristanak na operaciju. Borbu u cilju odbrane slabijeg naroda ne možemo smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. Pošto nije bilo zlih namera. ali je to nenasilje jakog. se neznatno razlikuje. Slučaj agresivnog naroda Situacija broj 3. ne samo da odustaje od toga. ni u ovom primeru nemamo očigledan slučaj nasilja. Komentar u vezi slučaja hirurškog zahvata Situacija broj 2. ovde primena sile ne predstavlja nasilje u uobičajenom smislu. Pretpostavimo da besan pas trči unaokolo i da postoji mogućnost da ugrize nekog školarca. jer se ipak vrši odsecanje jednog dela tela. ne može rešiti dok se ne uđe u mnoga tanana i složena razmatranja u pogledu detalja i motiva koji su je podstakli. bez prethodne saglasnosti onoga nad kim se sila primenjuje. koji ima dovoljno snage da zgromi arogantnog čoveka. sila se ovde primenjuje ne samo za dobro slabijeg naroda. Komentar u vezi slučaja agresivnog naroda Situacija broj 3.

on na taj način spašava život i Čast te žene. nalazimo da je uticaj u oba slučaja dobar. a šta nenasilje. ali ne i pasivnost. Pravilno razumevanje statusa nasilja i nenasilja u šemi duhovnih vrednosti iziskuje sagledavanje prave suštine postojanja. već snaga istinski kreativne akcije nelične prirode. Razjašnjenje slučaja pobesnelog psa i nenasilja jakog Situacija broj 4. jeste . da bi napad koji se pred uzima u odbranu slabijeg imao nepobitnu duhovnu vrednost. ne tako lako rešive duhovne činioce i probleme. iako nisu doživeli sebe kao jedno sa svime kroz Realizaciju. nije ni pasivnost ni slabost. on mora biti oslobođen sebičnih motiva ili mržnje. Dakle. a ujedno kažnjavajući napadača navodi ga na pokajanje. je u svakom slučaju nasilje. Duhovno razumevanje je izvan svih pravila Detaljna analiza i poređenje svih ovih raznovrsnih slučajeva iznosi na videlo činjenicu da se pitanje nasilja ili nenasilja . Tu nema mnogo razlike. Slučaj snažnog čoveka koji nudi propoved umesto revanša (situacija broj 5) predstavlja nenasilje. sile u te svrhe. kada je neophodna. manjkavim idejama o tome staje nasilje. ili joge akcije. Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Nenasilje I Čisto i Jednostavno Nenasilje (zasnovano na božanskoj ljubavi) Ovde čovek vidi sve kao svoje Sopstvo i iznad je i prijateljstva i neprijateljstva. razjašnjenje njihovih stvarnih vrednosti ili pomankanja vrednosti . Nasilje III Nenasilno Nasilje (zasnovano na neograničenoj ljubavi) Nasilje koje se vrši isključivo u odbranu slabijeg. II Nenasilje Hrabrog (zasnovano na bezgranično čistoj ljubavi) Odnosi se na one koji. već zbog ljubavi. U slučaju operacije glavni rezultat je dobrobit pacijenta (nad kim se sila primenjuje). Zaštita slabijeg je vid služenja bez sebičnih motiva Zaštita slabijeg predstavlja značajan vid nesebičnog služenja i deo je karma-joge. Oni sadrže mnoge. u potpunosti je opravdana kao neophodno sredstvo zaštite ugroženog. ono je opravdano jer u njemu nema mržnje i počinjeno je isključivo s namerom da se osigura bezbednost dece koja bi mogla da budu ugrožena od strane besnog psa. Nikada.koja je iznad svih suprotnosti . Oni nastoje da napadača pridobiju ljubavlju rizikujući svoje živote ne zbog straha. a dobrobit za ostale se javlja kao sporedni rezultat.Poređenje između slučaja agresivnog naroda i slučaja hiruškog zahvata Slučaj pružanja otpora agresivnoj naciji veoma je sličan slučaju amputacije inficiranog dela tela. To je nenasilje jakog. Prema tome. ne smatraju nikoga neprijateljem. ne treba se ravnati prema frazama (ma kako uzvišeno zvučale) koje se zasnivaju na necelovitim. a dobrobit agresivnog naroda (protiv koga je primenjena sila) javlja se kao sporedni rezultat.njihove opravdanosti ili neopravdanosti. kada se ove dve situacije pažljivo izanaliziraju i uporede. gde nije u pitanju samoodbrana ili lični motiv. Primena. Međutim. ni pod kakvim okolnostima ni jedna primisao o nasilju ne pohodi njegov um. kako za one koji su meta primene sile tako i za sve ostale. kada muškarac hrani ženu koju je napao drugi muškarac sa zlim namerama . Na primer. Međutim. Glavni rezultat borbe protiv agresivnog naroda jeste dobrobit slabijeg naroda.i da se zasniva na duhovnom razumevanju van svakog kanona. Svako delo treba da bude spontani izraz božanske ljubavi .ne može resiti uvođenjem kakvog opšteg pravila.

zatečene iznenadnim napadom. njega će individualni tragači za Bogom postizati tako što će prvo slediti načelo nenasilja hrabrog. V Nenasilje Kukavice (zasnovano na bezgraničnoj slabosti nečijeg karaktera i uma) Oni koji se ne opiru napadu zbog straha. da ljudi prestanu da pružaju otpor napadaču iz straha i ni iz jednog drugog razloga. a njen sin je brani takođe nasilnim putem. njegova vlastita majka). Mase bi se takođe mogle podučavati i voditi u pravcu nenasilja hrabrog tako što bi se navele da slede principe nasilja bez sebičnosti umesto nenasilnog nasilja. Prerani pokušaji da se u vreme rata nepripremljene mase nauče nenasilju hrabrog ne samo da neće uspeti. Nenasilje hrabrog pokazuju oni koji. Široke mase koje ne osećaju poriv i intenzivnu žudnju za jedinstvom sa Bogom. Ovakvu čežnju većina ljudi ne oseća. Isto važi i za sebično nasilje. IV Nasilje Bez Sebičnosti (zasnovano na ograničenoj ljudskoj ljubavi) Ovde je nasilje počinjeno u samoodbrani. Da bi se postigao ovaj cilj mora se svesrdno žudeti za njim. to jest. Na sličan način. Nijedan drugi sebični motiv ne srne da se potkrade u ovaj oblik nasilja. Nenasilje kukavice je. u slučaju kada je neko podmuklo napadnut i bez dodatnih sebičnih motiva.nenasilno nasilje. dokle god čisto i jednostavno nenasilje stoji kao cilj života. kao u slučaju neprijateljskog napada. kada je čast nečije majke dovedena u opasnost zbog napada nekog pohotljivog muškarca. nesebični napor naroda da se odbrani predstavlja nasilje bez sebičnosti. kada je čast nečije majke dovedena u pitanje nasiljem nekog pohotljivog čoveka. i samo iz tog razloga. neophodno je da ih prvo pripremi za nenasilje hrabrog. mada nisu dostigli jedinstvo sa svepostojanjem kroz Realizaciju. onda čovek brani svoju majku. Prema tome. ako neko ima nameru da vodi mase u pravcu čistog nenasilja. odnosno za nasilje koje zarad sebičnog cilja sticanja moći ili nekog drugog sebičnog cilja vrši pojedinac ili čitav narod. To je cilj života.nasilja izvršenog isključivo u odbranu slabijeg bez ikakvih sebičnih motiva. makar u početku. nego iz ljubavi. Kada izbije rat onda mase. poklonik postaje jedno s Bogom. kada je u pitanju čast nacije. Oni nastoje da razoružaju napadače uz pomoć ljubavi i rizikuju svoj život ne zbog straha. A da bi se taj cilj praktično postigao neophodno je. nesebični napori naroda da se odbrani predstavljaju nasilje bez sebičnosti. kao što smo to već naglasili. a tragalac koji ima čežnju da postigne to uzvišeno stanje treba da započne sa praktikovanjem onoga što smo nazvali nenasiljem hrabrog. Čisto i jednostavno nenasilje jeste beskonačna ljubav. navesti ih da slede principe nenasilnog nasilja . Kada se dostigne stanje čiste božanske ljubavi. a zatim da se postepeno uvedu u nenasilje hrabrog. Kao što smo već napomenuli. spadaju u ovu vrstu. fatalno. ne smatraju nikoga svojim neprijateljem. već će dovesti do toga da u masi preovlada nenasilje kukavice. kada je zbog neprijateljskog napada čast nacije dovedena u pitanje. tako izraženu ljubav zovemo ograničenom ljudskom ljubavlju. na primer. nezasluženoj dobiti i tako dalje. moraju se postepeno voditi ka ovom cilju uz pomoć . kaže se da on sledi načela nasilja bez sebičnosti. Prema tome. to se zove sebično nasilje. Takođe. nisu raspoložene da slušaju propovedi o tome kako treba težiti postignuću uzvišenog životnog cilja. VI Sebično Nasilje (zasnovano na mržnji i strasti) Kada je izvršeno nasilje iz sebičnih pobuda od strane nekog pojedinca ili naroda u težnji za moći. Nasilje bez sebičnosti je ono nasilje koje se vrši u samoodbrani od podmuklog napada. Jedini praktičan način da se oni dovedu do krajnjeg cilja jeste da im se u svest usadi načelo nenasilnog nasilja. na kraju krajeva. nenasilje hrabrog je izvodljivo za one pojedince kod kojih se razvila snažna čežnja za postizanjem uzvišenog stanja. Pošto je prisutna mrva sebičnosti (sinu je to. Na primer. Tako.

Svi oblici dualnosti imaju minimum. Duhovno savršenstvo nije isto što i briljantnost određene sposobnosti U granicama dualnog sveta. dejstvo i učinak se menjaju u zavisnosti od primene. Na kraju. treba pažljivo razlučiti od duhovne Savršenosti. što je u suprotnosti s ljubavlju. postoje samo u kategorijama poređenja. Na primer. isto tako se može stepenovati. Čitavo čovečanstvo se kreće između ekstrema savršenosti i nesavršenosti. Postoji takođe i ono savršenstvo koje se vidljivo ispoljava u području dualnosti. Ovakav oblik savršenosti. Različitost dve suprotne sile se ne može poništiti. ipak. ne smeju se brkati sa samim ciljem. to je i snaga u najmanjem stepenu. a unutrašnji motiv nenasilja kukavice se svodi samo na očuvanje sopstvenog života. A u tom kontekstu. koja nije u domenu dualnosti. Može se nazvati savršenost tek kada se poredi sa nečim nesavršenim. kontrastiranja i relativnog postojanja. sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. a porok minimum vrline. mora postati jasno da su nenasilno nasilje i nesebično nasilje samo sredstva za postizanje životnog cilja . Zato se ova briljantnost može lako zamisliti kao uveličana predstava neke dobre osobine iz domena ograničenog iskustva . Drugim recima. Na primer. Posmatrajući savršenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu. Hrana kada se pogrešno uzima postaje otrov. Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava čak i u kriminalnim delima. Stoga nenasilje kukavice podvodimo pod etiketu ˝ne-ljubav˝. može se stepenovati. Postoji duhovno Savršenstvo koje se sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti. dok otrov (kao što je strihnin) dat u malim količinama kao sredstvo za osnaženje. kao sredstva. a nenasilje hrabrog pod etiketu ˝ljubav˝. slabost i snaga. i obratno. maksimum i međustupnjeve. njihovi unutrašnji motivi su. čovek dolazi do zaključka da se i savršenstvo. kao i nesavršenost. a savršenost. koji predstavlja briljantnost neke određene osobine ili svojstva. ali se može izdejstvovati preobražaj jedne u drugu silu kada se pravilno usmeri kroz odgovarajuće kanale. beskrajno suprotni. kao i sve ostalo što potpada pod zakone dualnosti. međutim. postaje blagotvoran za nerve. I.jer je to dužnost koja se obavlja nesebično u korist drugih. Nenasilno nasilje nije podvedeno pod etiketu ljubav. ili ako je savršen u pevanju. koje samo delić mnogostrukog manifestovanog sveta. Celokupno vidljivo postojanje. Loše i dobro. Savršenost u dualnosti je relativna Zlo nije samo zlo. Motive i njihove posledice ljudi uvek procenjuju prema opštedruštveno prihvaćenom shvatanju dobra i zla. ono je i dobrota u najmanjem stepenu. već kako to okolnosti zahtevaju. mada je u početku pobuđeno ljudskom ljubavlju. onda je posredi savršen zločin. zlo je minimum dobra. briljantnost u jednom pogledu ne mora da znači briljantnost u svakom pogledu. on je i vrlina u najmanjem stepenu. savršenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. Unutrašnji motiv nenasilja kod hrabrog je toliko jak da bi on položio i sopstveni život u korist beskrajne ljubavi. porok i vrlina. u skladu sa karma-jogom što je u krajnjem ishodu povezano sa neograničenom ljubavlju. neko ko je savršen u nauci možda nije savršen u pevanju. Kada je neko ubistvo izvršeno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo zaključiti ko je ubica. Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. čistog i jednostavnog nenasilja ili beskonačne ljubavi. možda nije savršen u nauci. slabost nije samo nemoć. Čak i u grehu i zločinu u izvesnom smislu postoji savršenost. Dok sa stanovišta formalnog nenasilja oni nisu u suprotnosti. Mada hrana sama po sebi ne može biti otrovna.to jest. slabost je minimum snage.načela nenasilnog nasilja i nasilja bez sebičnosti. neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. već pod etiketu ˝dužnost˝ . A sve ove pojave zapravo su izraz jedne jedinstvene Stvarnosti u različitim stepenima. Savršenost u domenu dualnosti je samo relativna savršenost. nenasilje hrabrog i nenasilje kukavice u oba slučaja jeste nenasilje. nenasilje hrabrog se rađa iz ljubavi. Savršenstvo Dva vida savršenstva Da bi se stekla jasna predstava o tome šta se podrazumeva pod savršenstvom. a porok nije samo porok. savršenost podrazumeva briljantnost određene sposobnosti ili svojstva. čime on zaslužuje najveći prezir. Sa stanovišta unutrašnjeg motiva. a nenasilje kukavice se rada iz straha.

već je predstavljao oličenje Savršenstva. Njegova savršenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom Postojanju. Kada neka osoba postane duhovno savršena. Ako živi u sredini koja pozitivno ocenjuje sposobnost koju je razvila. to je uvek samo u svrhu duhovnog uzdizanja drugih duša. savršenog grešnika. mogao je prikazati Sebe kao savršenog pijanicu. tako i duhovno savršeni može da se bavi univerzalnim aktivnostima a da ga one ne vezuju. Oni prikazuju savršenost samo ukoliko se za to ukaže duhovna potreba. iskazati. mada ne isključuje mogućnost da bude izraženo kroz neku od njih. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim verbalno izraženim mislima: misao dolazi prva. to je samo jednostrani razvoj neke sposobnosti ili osobine. ili savršenog ubicu. Savršenstvo uključuje suprotnosti Ako pokušaš da shvatiš prirodu Savršenstva putem utvrđenih standarda (što uvek podrazumeva prisustvo suprotnosti). što znači da Savršenstvo mora biti svestrano. Krišna kao i ratar ne samo da je bio duhovno savršen. Ako poželi da sazna nešto pre nego što se to ispolji. Savršenstvo mora biti svestrano Duhovno Savršenstvo znači pun razvoj svih aspekata ličnosti. već kako to nalaže priroda situacije. Potpuni razvoj ljudske razboritosti Ljudske aktivnosti ograničene su suprotnostima. Bio je savršen u svemu. bilo zarad njihovog duhovnog spasenja. a ne prosto da bi prikazali sebe kao savršene. Pošto direktno čita misli svih bića. on se ne oslanja na iskazivanje misli. biće privremeno sretna i uživati u doživljaju harmonije sa svetom. Zbog toga Savršenstvo i nadilazi oprečnosti i ujedno predstavlja racionalni odgovor na sve moguće situacije u životu. Da je poželeo. Ono će se izraziti kroz ovu ili onu oprečnost. muzika. a ipak. a lošima . ukoliko poželi da iskaže briljantnost u ma kojoj oblasti. prikaže. Savršenstvo se može manifestovati ubijanjem ili spasavanjem u zavisnosti od toga šta situacija zahteva u duhovnom smislu. u ispunjavanju Njegove misije. ona zna da osim Boga ne postoji ništa. Ne treba. on će je. iz čega proishodi nefleksibilnost ili nesposobnost da se čovek prilagodi brojnim. Duhovna savršenost obuhvata sve vidove savršenosti Kada duhovno savršeno biće upotrebljava svoje znanje i moći. a ne da bi zadovoljili nečiju radoznalost. Isto tako. Savršenstvo u jednoj stvari i nije Savršenstvo. Ona se ne može uporediti ni sa čim iz područja dualnosti. a njeno iskazivanje kroz reči sledi kasnije. on će to saznati. dok je Savršenstvo iznad njih. Kada se služe svojim savršenstvom. Savršenstvo ujedno obuhvata suprotnosti i prevazilazi ih. zato Savršeni nije vezan ni jednim pravilom i ni jednim ograničenim idealom. Ali ako se nađe u neprijateljskoj sredini gde se ta sposobnost smatra nepoželjnom. Ovakva osoba ne može da zadrži uravnoteženost uma i da istovremeno održi korak sa vratolomnim životnim obrtima. njegov zakon dobrima donosi dobro. zamišljati da u Savršenstvu nema elemenata ljudskosti. Njemu reci nisu neophodne.svakodnevnog života. da je prividno uništenje tela i uma zlih Kurua. slabost. Tužan čovek se trudi da smehom razveje tugu.što kod ljudi koji još nisu dostigli svestrani razvoj. Savršenost duhovno ostvarenih duša ne spada u područje dualnosti i kao takva je sasvim van domašaja uma. Duhovno savršeni će ispoljiti najviši nivo briljantnosti u svim vidovima života kojima će se prema potrebi prikloniti isključivo radi duhovnog uzdizanja drugih duša. ali će biti vođen isključivo duhovnim razlozima. samo puka iluzija. . te da je sve što naizgled postoji u domenu dualnosti i što je dokučivo intelektom. Savršenstvo se ne svodi ni na jednu od oprečnosti. oni to čine bez unutarnje vezanosti. savršenog nitkova. izaziva nedoumicu. Za duhovno savršenog Bog je jedina Stvarnost. umetnost. bez ikakvih poteškoća. On je iznad dobra i zla. međutim. Savršenstvo omogućava savršenu prilagodljivost i nepokolebljivu smirenost u svim situacijama ne dovodeći u pitanje Istinu . dobro i zlo za njega su samo snovi. Njemu nije bilo neophodno da ga. osećaće se promašenom i njen mir će biti narušen. Kao što čovek koji je navukao rukavice može dotaći svu prljavštinu sveta a da se ne uprlja. ali to bi šokiralo svet. Mada je posedovao savršenstvo u svakom pogledu. koje je On pogubio. Zato pravo Savršenstvo podrazumeva savršenstvo u svakom pogledu. veČno promenljivim životnim gibanjima. U duhovnoj Savršenosti leži briljantnost u svim njenim vidovima. na taj način ćeš ga zasigurno ograničiti i time promašiti pravo značenje Savršenstva. Krišna je dokazao Ardžuni. koji je bio Njegov posvećenik. Nauka. snaga. Srce Savršenog je istovremeno meko kao pamuk i čvrsto kao čelik.zlo.

tako materija dobija na vrednosti samo kada kroz nju slobodno protiče istinski kreativni život. to je u potpunosti razvijena razboritost koja je kod čoveka tek u zametku. ali istovremeno ne izbegava da živi životom svakodnevnice. Tada čovek može i dalje posedovati materijalna dobra. Bog koji svesno preuzima ograničeni ljudski oblik je Avatar. za pohlepnog je gomilanje novca od najveće važnosti. već tako što se materija koristi kao sredstvo za ispoljenje duha. a gubi vrednost kada mu se suprotstavi. postoji prava usklađenost između materijalnog i duhovnog aspekta života. ali ga one više neće ni očaravati niti mu donositi brige. nesumnjivu prednost nad materijom. sprečava izražavanje duha. Savršenstvo se postiže kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek. takvo Beskonačno je već ograničeno nemogućnošću da se potvrdi kroz konačno i u konačnom. nego igra ulogu fleksibilnog instrumenta ispoljenja duha. i uvek će imati. Ograničeno biće koje je svesno ograničenosti svog bića svakako nije Savršeno. kroz raznovrsne žudnje uma. . nevezan kakav jeste. biće sposoban je da podredi svojim duhovnim ciljevima. To se upravo i događa kada čovek odbaci iluziju da je konačan i postigne Božanstvo ostvarenjem svoje božanstvenosti. postajući prekomerno nametljiva. već ga treba iskoristili za duhovne potrebe. Savršenstvo postoji onda kada čovek definitivno prevaziđe svoje granice i ostvari svoju beskonačnost. ta prednost se ne ispoljava tako što se izbegava i odbacuje materijalno. materija nastoji da prida sebi važnost koja joj ne pripada. Materija kao instrument ispoljenja duha Pravilna usklađenost između materijalnih i duhovnih aspekata života ne može se ostvariti ako im se prida podjednaka važnost. Duhovnost iziskuje podređenost materije a ne njeno uklanjanje Zahvaljujući raznovrsnim željama uma. Umu se ne dopušta da uroni u materijalni život želja koje ga nagrizaju. U dobroj ravnoteži materija ne nameće svoje pravo. na delu. niti čoveka kao čoveka. Tada imamo Beskonačno koje sebe razotkriva kroz konačno i pritom ne biva zarobljeno. Koristimo ga da bi se suočili sa problemima života i uhvatili se s njima u koštac sa duhovnog stanovišta. ili životu savršenog delanja. Duh mora da ima. a za koketu je potraga za čulnim doživljajima najviši smisao života. Tako on može nastaviti da živi u svojoj materijalnoj i društvenoj sredini ne žudeći za njom i. Savršenstvo Samog Boga postaje očevidno tek kada On Sebe ispolji u formi čoveka. Duhovni život Istinska karma-yoga U pravoj karma-jogi.AH čak ni Savršeni. Na ovim primerima vidimo kako. Drugim recima. i konačno koje prevazilazi svoj osećaj ograničenosti u punom saznanju daje ono zapravo otkrovenje Beskonačnog. ono postaje savršeno. Drugim recima. U takvom životu svest nije sputana svetovnim i materijalnim stvarima. U oba slučaja Beskonačno i konačno nisu odvojeni jedno od drugog. Služiće se njima kao sredstvima za ostvarenje duhovnog života. On je došao do saznanja da materijalna dobra sama po sebi ne sačinjavaju suštinu života. postane potpuno svestan svog pravog položaja. Da bi se duhu povratilo dostojanstvo nije potrebno odbacivati materijalno. Ako pod Beskonačnošću čovek podrazumeva nešto što je suprotno od konačnog ili odeljeno od konačnog i neminovno drugačije od konačnog. Baš kao što je muzički instrument vredan samo kada kroz njega odzvanja pesma muzičara a postaje smetnja ako ne služi toj svrsi. Ne može se uzeti mera materijalnog . Za pijanicu vino je sve. Savršenstvo ne čini čoveka nečovečnim već nadčovečnim. Znači. ali kada postane svesno da je jedno sa Beskonačnim. nije lišen smisla za humor. niti da se uljuljka u duhovnom blaženstvu. Beskonačno mora da otkrije svoj neograničeni život u konačnom i kroz konačno ne dozvolivši pritom da u tom procesu bude zarobljeno i sputano. ili kada Beskonačno prekine svoju tobožnju povučenost i postane čovekom. međutim. Savršenstvo ne može pripadati tako shvaćenom Beskonačnom. ali će prestati da se vezuje za njih. To je moguće ostvariti tek kada duh. To je još jedan slučaj Savršenstva. koji je beskonačno sretan. Savršenstvo je kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek Savršenstvo nije osobina Boga kao Boga. materija. Kroz svesno i radosno jedinstvo konačnog i Beskonačnog dobija se Savršenstvo.i mera duhovnog i onda izbalansirati. oslobođen od svih žudnji.

Nevezanost ne samo da omogućava da se pravilno vrednuju stvari. ulogu koju u duhovnom životu igra fizičko telo. kao da ona nema nikakve veze sa materijalnim svetom. Stvarna sloboda je izvorno pozitivna i mora se izraziti kao prirodna dominacija duha nad materijom. mada ono može ometati njegovo delovanje ukoliko odbije da se uskladi sa potrebama duha.Sloboda duha ispoljena putem vlasti nad materijom Jednom kada je postignuta prava usklađenost materije i duha. Naučna dostignuća mogu da spasu čovečanstvo od suvišnih teškoća i patnji.Lepe stvari su izvor čistote. kao što je to slučaj sa savremenim ratovima. radost. mir. zavisti ili gramzivog prisvajanja.da bi ljubav. jer je bit duhovnosti jedan obuhvatan prosvetljen odnos prema svim raznovrsnim životnim situacijama. Telesnost nije neminovno prepreka duhovnom životu Materijalne stvari imaju manju ili veću vrednost u zavisnosti od uloge koju igraju u duhovnom životu. da povratimo dah u životnoj trci. telo postaje prepreka duhovnom postignuću tek kada se povlađuje njegovim zahtevima. Božanskoj igri mogu se potčiniti sve materijalne stvari ovog sveta. i u tom svojstvu ga nazivamo hramom Božijim na zemlji. To je istinski duhovni život. Suprotstavljanje tela i duha neizbežno završava osudom tela. a političkim sredstvima može se ostvariti univerzalno bratstvo ljudi. Nauka. ne uzimajući u obzir da je istinska duhovnost celovita. Sve veroispovesti i svi kultovi ističu važnost nekog fragmentarnog aspekta života. Neprianjanje ne znači ravnodušnost Od onih koji bi hteli da žive duhovnim životom zahteva se da u žarištu svetovnih zbivanja održe nevezanost. Jednako tako. One pothranjuju naše opsesije i obmanjuju nas pogrešnim utiskom da zavisimo od spoljašnjih objekata. Naučna dostignuća mogu se zloupotrebi ti za uzajamno uništavanje. već je i najvažniji preduslov za to. a umetnička dela počesto se preobraćaju u sredstva kojima se pothranjuje. Daje nam vremena da predahnemo. iskorišćava nečiji egoizam i ostale manjkavosti. Duhovnost obuhvata život u celini Život duha je izraz Beskonačnog. umetnost i politika mogu biti u službi duhovnih ciljeva Obzirom da fizičko telo i ostale materijalne stvari mogu pomoći duhovnom životu. već traži načina da se izrazi u njima i kroz njih. Telo tako postaje posrednikom ostvarenja božanskog života na zemlji. Čovek neće pokazati duhovnost tako što će se interesovati za neku imaginarnu. S druge strane. one postaju saveznici samopotvrđivanju duha. sve ovo što smo pobrojali su istovremeno sredstva kojima se ostvaruje duhovni napredak . ili pak. na društvena ili naučna dostignuća. onda ono ima svojih prednosti. što ne znači da im je dopušteno da ostanu hladni i ravnodušni. Nevezanost podstiče pravilno razumevanje i omogućava pravilno . onda takvo povlačenje ne pomaže postizanju stvarne slobode. ˝Telo˝ nije antiteza ˝duha˝. no taj isti konj može postati problem za jahača ukoliko se poslušno ne odazove njegovoj volji. nego oplemenjivanje svetovnog u duhovne svrhe . Na nju ne utiču nikakvi ˝izmi˝. Njegova prava uloga je da pomogne ostvarenju duhovnih težnji. Jahaču koji kreće u bitku je potreban konj. Istinsku duhovnost ne treba brkati sa kratkotrajnom ponesenošću nekom novom modom. prava duhovnost se ne odnosi prema njima neprijateljski. potraga neće odvesti nikuda. više nema te oblasti života kroz koju se božansko ne može izraziti. dok umetnička dela oplemenjuju i uzdižu svest ljudi. Stvari same po sebi nisu ni dobre ni loše. Duhovni život nije okretanje leda svetovnom području. Materijalne stvari postaju dobre ili loše u zavisnosti od toga da li propuštaju božansko ili ga ometaju. Prestaje potreba da se beži od svakodnevnog života i njegovih zapleta. Uzmimo. Lepe stvari redovno gube vrednost postajući predmetom nečije žudnje. Stoga savršena osoba ne gleda s visine na lepe stvari ili umetnička dela. Ali ako se čovek povlači u strahu od sveta ili zbog nedostatka poverenja u duhovnost. da bi izrazio vrhunac svojih mogućnosti. Međutim. Ukoliko je takvo povlačenje privremeno. radosti i inspiracije. Telo koje se poslušno povinuje zahtevima duha vremenom postaje kanal kroz koji se carstvo nebesko spušta na zemlju. Želje nas obmanjuju i sprečavaju da vidimo stvari kakve jesu. Duh pokriva i obuhvata život u celini. Nevezanost ne treba pogrešno tumačiti kao nedostatak ljubavi i naklonosti. sa svrhom da se rezimiraju svetovni doživljaji i razvije nevezanost. Sloboda duha koja se izražava kroz izbegavanje dodira sa svetom i povlačenje u kakvu pećinu je negativna sloboda. usku i posebnu oblast života. a tako potčinjene. na primer. Ljude koji traže duhovnost izvan života. i kao takav ne priznaje veštački postavljene međe. politički zanos kome nedostaje duhovne dubine može postati pokretačem društvenog i internacionalng haosa. lepota i duhovna Savršenost ispunili sva bića. duhu je potrebno da se opremi telom.

Duhovni život je život u pozitivnoj slobodi. proglasili beznačajnim. stvari i događaji postaju deo simfonije stvaranja. ne čineći svest zavisnom od spoljnih objekata. a oba ova aspekta božanstvenosti su neograničene univerzalnosti i neosporne sveobuhvatnosti.sagledavanje vrednosti stvari. u kome se jedino vodi računa o što potpunijem oslobađanju božanskog u svim fazama života. pobožnim prilikama. Nasuprot tome. U duhovnom životu nema nekritičkog oponašanja. Ako nedostaje radosti. Nerazumno služenje proizvodi haos i pometnju Pretpostavimo da su se mravi razmileli po čoveku i da ga je jedan ujeo. u kome se duh uliva u materiju i zrači kroz nju bez ograničavanja. Pokušavajući da izvrši pravdu nad jednim mravom. Duhovni život je sveobuhvatnost slobodna od prianjanja i opažanje u kome nema upletenosti. on neminovno biva uključen u aktivnost kroz koju . tako i u prividnu neaktivnost potpunog neželjenja. i ne oseća se manje vrednom baveći se običnim fizičkim. on mora da se temelji na istini i osećaju za istinske vrednosti. Božanska ljubav kao kreativan i dinamičan odgovor životu Duhovni život postaje jedinstven i integralan. Ali u šta vodi njihova aktivnost? Svaki tako rešen problem praćen je stotinama novih problema u vidu nepredvidivih i nekontrolisanih sporednih rezultata. a progledati kroz veo njihove varljive višestrukosti. Duhovno razumevanje ne može poteći iz slepog oponašanja Između duhovnog razumevanja kao neodvojivog dela duhovnog života i svetovnjačke mudrosti kao esencije ljudskih odnosa i običaja. smatrajući ih suviše običnim i svakodnevnim. Iz tog razloga se ispoljava i u prilikama koje su oni. Stoga božanska ljubav ne traži poseban kontekst u kome bi se izrazila. Svetovni običaji i navike predstavljaju gotovo uvek kolektivni učinak dela materijalno nastrojenih ljudi. Jednom postavljeni na svoje pravo mesto u melodiji života. oni neretko postaju nesvesni pokretači novih zala. Zato slepo praćenje svetovnih konvencija nije pouzdan znak da se mudro postupilo. Veoma je važno da služenje. On vodi život nesebičnog služenja u kome nema ličnih motiva. Život duha je neprekidno ispoljavanje božanske ljubavi i duhovnog razumevanja. Svetovni ljudi smatraju da je nešto ispravno. bude vodeno duhovnim razumevanjem. mora se podvući razlika. Savršenom Učitelju biće to dovoljan povod da ih obaspe božanskom ljubavlju i oslobodi ih iz stanja materijalnog ili duhovnog siromaštva. Njegov svakodnevni odnos prema svetu je izražavanje dinamične i kreativne božanstvenosti koja se prostire svuda i produhovljuje sve na šta Savršeni Učitelj upravi svoju pažnju. najverovatnije će ubiti i mnoge druge nedužne mrave. Čovek će instinktivno zamahnuti da kazni tog mrava. nepovezanih delova. jer nerazborito nesebično služenje može da prouzrokuje haos i pometnju. što su okusili samo ljudsku ljubav. pa po tome kroje svet za svoje istomišljenike. Ona se ispoljava i u onim trenucima kojima neprosvetljeni najčešće ne pridaju preveliki značaj i preko kojih prelaze. lepote ili dobrote u ljudima koji ga okružuju. Videti stvari onakve kakve jesu znači shvatiti njihovu pravu vrednost. intelektualnim i emocionalnim potrebama ljudi. vrednost koju one imaju kao delovi manifestacije Jedinstvenog Života. nezavisna od spoljašnjih okolnosti. Mnogi dobri ljudi se uporno trude da se izbore za društvenu pravdu kroz državne institucije. čak i onda kada je potpuno nesebično. znači osloboditi se tvrdokorne opsednutosti njihovom nestvarnom izolovanošću i posebnošću. ali ako ga udari. Nesebično služenje Karma yogin se kloni kako haotične aktivnosti tako i pasivnosti Karma-jogin izbegava da se upusti kako u haotičnu aktivnost proisteklu iz sebičnih želja. Ona ne čeka na retke trenutke niti traga za posebno tužnim. Svetovni ljudi misle da će stati na put zlu suprotstavljajući mu se. Onda ni duhovnost vise ne traži izolovan ili ekskluzivan izraz. nema više posebnih. Istinska duhovnost je svestrana Stvari i događaje zemaljskog postojanja čovek doživljava kao tuđe i neprihvatljive sve dok ga ne preplavi val duhovnog razumevanja. ali postupajući tako. budući da izvire iz unutrašnjeg izvora. Duhovna mudrost ne prihvata bezuslovno svetovne običaje i navike. Obična ljudska ljubav se ispoljava samo u odgovarajućim okolnostima. Ona je odgovor na određene vrste događaja od kojih zavisi. božanska ljubav je.

nesebično služenje mora da se zasniva na razumevanju. Dok se. jer on nepogrešivo poznaje situaciju i njene duhovne zahteve. bez sumnje. međutim. Ta činjenica. ona uvek ima od toga duhovne koristi. Tako. Osećaj nepotpunosti javljaće se sve dok . Bez obzira koliko čovek postigao na ovim područjima. ˝dužan sam jer mi se pruža prilika da služim˝. tako se ono što je dobro za ljude uopšte. imati koristi od toga. a ne pogrešna procena situacije i njenih duhovnih zahteva. Mada od nesumnjive duhovne važnosti. iako on ne očekuje rezultat ili nagradu. Iako nesebične. Ta druga misao olakšava čoveku da održi nevezan stav i štiti ga da ne upadne u zamku lažnog dobročiniteljstva. Čak i nerazumno služenje donosi duhovnu dobit Iz navedenih razloga ljudi bi morali da budu pažljiviji i izbirljiviji u svom dobročiniteljatvu. Savršeni Učitelj može da proglasi rđavom uslugom u duhovnom pogledu. Ukoliko uživate u služenju a pritom vaš ponos raste dok mislite da činite dobru stvar. Služenje zasnovano početnici na duhovnom putu. a pružajući hranu čoveku koji dolazi kod vas sa takvom sklonošću. mada se pod normalnim okolnostima davanje hrane izgladnelom smatra dobročinstvom čija se ispravnost ne može dovesti u pitanje. sa više tačke gledišta.se nanosi nepravda ostalim mravima. ne treba da ih obeshrabri u nesebičnom služenju. I tako. već i sebi samom. vi postajete vezani za svoja dela i tako vezujete samog sebe. ali se ona može poništiti suprotnom mišlju. koji ne mogu biti toliko sigurni u ispravnost svojih procena. to može smatrati pružanjem dobre usluge. neke posebne okolnosti zahtevaju da se gladnome ne da hrana. Čak i ako nerazborito pruži kakvu nesebičnu uslugu. vi činite upravo to deleći joj milostinju više iz navike nego iz razumevanja. ali bi bilo šteta da se i oni. stvarnu opasnost pri služenju imamo u situaciji kada vas na dobročinstvo navode lažni motivi. U sličnoj situaciji se nalazi osoba koja kroz jedan svoj impuls velikodušnosti biva uvučena u vrtlog društvenog života. on ne samo da će i sam imati duhovne koristi od toga. Nesebično služenje se zasniva na razumevanju Služenje u duhu nesebičnosti uvek blagotvorno deluje na karma-jogina. Stoga jedini način da se čovek oslobodi karme jeste da ostane potpuno nevezan tokom služenja. mada mu naizgled činile dobro hraneći ga. on sam će. Međutim. vi ga svojim dobročinstvom u stvari samo dodatno opterećujete. Jer čak i ako osoba nepromišljeno učini kakvo dobročinstvo. jer ona ne ume da pruži pravu. Ovo što je rečeno u primeru davanja hrane odnosi se i na poklanjanje mnogih drugih stvari . Ako nekome činite uslugu da bi ste ga lime obavezali i zato što to godi vašoj sujeti. s uske tačke gledišta. taj vid služenja je po svojoj prirodi nedogledan. definitivno može smatrati rđavom uslugom. uvek će ostati mnogo toga nedovršenog. Sklonost ka prosjačenju stvara nepoželjne sanskare. može pokazati lošim u posebnom slučaju. vi uvećavate breme njegovih sanskara. akcija mora da proističe iz savršenog razumevanja života. a da pritom nije savladala veštinu nesebičnog služenja. Da bi predstavljala čist blagoslov univerzuma. Služenje koje se vrši bez ikakve pristrasnosti Sa duhovne tačke gledišta. neće izbeći nanošenje patnje drugima.opipljivih i neopipljivih. Baš kao što ono što je hranljivo za zdravog čoveka može predstavljati otrov za bolesnog. ono se. suzdrže od spontanog poriva za nesebičnim služenjem da ne bi nenamerno učinili kome kakvu rđavu uslugu. već će ujedno doprineti materijalnom i duhovnom blagostanju svih koji su s njim u vezi. Oni koji stupe sa mnom u kontakt treba da razviju duboko razumevanje života i da nauče da služe bez stvaranja pometnje. Istina je da jedino Savršeni Učitelj nikada ne greši u proceni situacije i njenih duhovnih zahteva. Prividno služenje može biti i štetno Ono što obični ljudi smatraju dobrom uslugom. političari. Iako vaš motiv nije bio da takvu osobu zadužite. Da bi predstavljalo najveću blagodat za sve uključene. njene akcije samo unose haos i pometnju. Pomisao ˝nekog zadužujem˝ je prva koja se javlja kad čovek počinje da služi. i to za njegovo dobro. onda time ne samo da nanosite duhovnu štetu primaocu. Stoga razumno milosrđe traži duboko poniranje u duhovne zahteve situacije. ali postupajući na taj način. društveni reformatori i ostali dobri ljudi. ako pristupi nesebičnom služenju sa duhovnim razumevanjem. Kao što je moguće čoveka vezati gvozdenim ili zlatnim lancima. tako je moguće da se neka osoba na duhovnom planu veže za svoja loša ili dobra dcla. delotvornu uslugu bez nagomilavanja dodatnih problema.

Tako i Bogoostvareni živi požrtvovano ne zato što želi nešto da postigne. koje na sebi svojstven način oseća jedinstvo života. Život Čoveka-Boga je život služenja. On svoj život ne usmerava ka nekom cilju s nadom da će ga ostvariti. to je neprekidno služenje drugim oblicima njegovog Sopstva. Sunce šija jer mu je to u prirodi. Srce crpi vitalnu snagu iz najdubljih duhovnih poriva. Međutim. Kod većine ljudi um i srce su u zavadi i upravo taj njihov međusobni razdor stvara pometnju. osećajući u svojim unutrašnjim doživljajima treperenje ljubavi. u svom pokušaju da razume duh nezavisno od srca služi se poređenjima iz materijalnog sveta. On više ne oseća potrebu da postignućima obogaćuje svoj rast.služenje bude povezano sa idejom o postizanju određenog rezultata. Materiju možemo pojmiti urnom ili intelektom na osnovu podataka dobijenih od različitih čula. a da bismo razumeli duh koristimo duhovna sredstva. metod srca. um nastavlja da se kreće utabanim stazama. sto on ni u kom slučaju nije. Materijalistički koncepti nisu od koristi u duhovnim istraživanjima Um je navikao da se bavi materijalnim stvarima. služenje nakon spoznaje Istine je spontani izraz duhovnog razumevanja istinske prirode Sopstva. Ono je željno davanja a ne uzimanja. čineći ga sebičnim i posesivnim. jer je već potpuno ispunjen ostvarenjem Beskonačnog. Konflikt uma i srca Pored metoda uma .koji se temelji na čulnom opažanju i na izvođenju dokaza sve do zaključka postoji neposredniji metod. Srce. Punoća njegovog bića je blagoslov za život drugih oblika i snažno ih uznosi kako u materijalnom. na trenutke ima iskustva duhovnog jedinstva i stoga pokazuje sklonost ka davanju. S druge strane. želi da bude ispunjeno kroz ljubav. a duh se može pojmiti jedino kroz sam duh. Da bismo razumeli materiju koristimo materijalna. Srce intuitivno prihvata vrednosti koje pojedinac progresivno ostvaruje prolazeći kroz raznolika iskustva pojavnog sveta. ono više nije . a njegova svest nije zasenčena čežnjom za nečim neostvarenim. ne mogu mu biti od pomoći za poimanje duha. pažnje usmerene na postizanje duhovnog razumevanja. u kome duh spoznaje Sebe bez ikakvih pomoćnih sredstava ili posrednika. Ali srce. izražavajući se kroz neposrednu intuiciju unutarnjeg života. Kada se okrene duhovnim problemima. a energija koja pokreće intelektualno razumevanje u sferi materijalnih stvari izvire iz požude i želje. tako u duhovnom pogledu. već zato što je takva struktura božanskog života u srcu Stvarnosti. ovakav pristup unapred je osuđen na neuspeh. Služenje nakon Ostvarenja Nema ostvarenja Beskonačnog kroz obračun sa beskrajnim nizom posledica. To bi ličilo na pokušaj da se vidi ušima i čuje očima. njegovu sreću ne umanjuje nesavršenost ili patnja života u drugim formama. jer koncepti koje je intelekt razvio u cilju razumevanja materijalnih stvari. što znači da nastavlja da se oslanja na koncepte kojima se ranije koristio u intelektualnom poimanju materijalnih stvari. čime se čovečanstvo ujedinjuje i postaje nesebično i darežljivo. retko se sreće i najteže ga je postići. koji ga neizbežno navode na pogrešan utisak daje duh jedan objekat uma. Oni koji kroz život služenja ciljaju na izvesne i sigurne rezultate. požrtvovanost i služenje. U konkretnom bavljenju materijalnim svetom. Um. Pošto njegova radost proističe iz spoznaje Božanstvenosti u njemu samom. Putevi duhovnog razumevanja Duh je nepojmljiv umu Različiti putevi koji vode duhovnom razumevanja najbolje se mogu shvatiti ako se već na samom početku postavi jasna granica između duha i materije. Veliki je. Duhu je bolje pristupiti srcem nego umom.opterećeno žudnjom za rezultatom. um je prezasićen doživljajima mnogostrukosti i razdvojenosti. Srce ne interesuju dokazi ili intelektualne potvrde koje um traži baveći se materijalnim stvarima. Zato između unutrašnjeg glasa srca i produkata uma. Služenje kao jedna od osnovnih karakteristika života Bogoostvarene osobe iz osnova je različito od služenja onih koji još nisu ostvarili Istinu. i stoga potpiruje egocentrične sklonosti koje razjedinjuju čovečanstvo. jaz između služenja pre ostvarenja Istine i služenja nakon ostvarenja Istine. doista. I mada daje značajne rezultate u objektivnom svetu. opteretili su svoj um večitim bremenom. koji pokrivaju prividne i površne . Najviši oblik razumevanja. a ne zato što svojim sijanjem hoće nešto da postigne.

bez ikakvih Želja. i da ga je lako dostići. a obe su odsutne u suvoparnom. neminovno dolazi do sukoba. to znači da je rešavanju duhovnih problema pristupio umom i tako uzurpirao oblast srca. a ne kroz intelektualnu potragu za čudima. mnogi ljudi bi prvo da se uvere u moju božanstvenost da bi mogli da me zavole. Um mora da bude prevaziđen da bi se doživelo duhovno blaženstvo neželjenja. A tamo gde nema ljubavi. biće privrženost ili iz straha ili iz osećanja dužnosti. Ostvarivo je tek u nadmentalnom postojanju. površno kakvo jeste. Um traži potvrde i dokaze Um stupa u kraljevstvo srca tako što zahteva dokaze i uveravanja pre nego što se prepusti ljubavi. što nikada ne srne biti cilj. Harmonija uma i srca Intelekt većine ljudi je opterećen bezbrojnim željama. ljudi imaju duhovna iskustva koja do tada nisu imali. Ljubav se ne može rasplamsati na osnovu zaključivanja. To jest. nego u njihovom ostvarenju. održavajući punu svest (što znači da ne dozvoli da ga uhvati san). Privrženost koju ona može iskazati prema Bogu nakon tog hladnog otkrovenja. zahtevaju od mene da im. Ona im ne mogu pružiti duhovno blaženstvo svojstveno ljubavi. Na primer. Duhovnost se ne sastoji u intelektualnom pronicanju u istinske vrednosti. potvrde. Saznanja do kojih su neki tipovi jogina došli putevima uma su intelektualna i suvoparna. samodovoljnost i ispunjenost. Pre bih pristao na to da uopšte nemam pristalice nego da čudima uveravam ljude u svoju božanstvenost. Zahtevi uma koče spontani izliv ljubavi koja je jedini oslonac i hranitelj istinske duhovnosti. Zapravo je potpuno stanje neželjenja neizvodljivo sve dok životom gospodari um. ali je svega nekoliko istinski srećnih. pomoću čuda ili drugih sličnih konkretnih stvari. onda je to samo jedan vid proračunate sebičnosti. takav život predstavlja najniži nivo čovekovog postojanja. Jedino je znanje poteklo iz unutrašnjeg ostvarenja dostojno da bude nazvano duhovnim razumevanjem. pa shodno tome. i da im ta iskustva pomažu da još više otvore srce. Ali ljubav nije ljubav ako se ne javi sama od sebe. Najviši nivo čovekovog postojanja odlikuje oslobođenost od želja. Čak i pod pretpostavkom da se neka osoba. Potvrde i dokazi postaju važni onda kada su čoveku potrebne garancije da bi postigao sigurne i opipljive rezultate u objektivnom svetu. pružim vidljive dokaze o mom duhovnom položaju. Znanje poteklo iz intelekta je puka informacija. i. on stupa u oblast za koju je merodavno srce. traži konkretne dokaze. Umu je nedostupna priroda Boga kao Okeana Ljubavi. Ali svrha takvih iskustava nije jačanje misaone žudnje za intelektualnim dokazima. izvođenjem čuda. Duh se može sagledati jedino srcem Iz tog razloga ne izvodim čuda čak ni za svoje najbliže i najdraže.aspekte života. Ako hoćete da budete sigurni u objekat svoje ljubavi pre nego što pružite ljubav. a ono daleko više zavisi od srca nego od uma. uverenja. Um želi da poseduje sve moguće stvari. to neće obavezno otvoriti i njeno srce. Intelektualna ubeđenja koče spontanu ljubav Kada um traži potvrde i dokaze (u smislu konkretnih dokaza i čuda kao ispomoć duhovnom razumevanju). ubrzo bi shvatio da je postizanje stanja neželjenja izuzetno teško i da se ono može održati isključivo kroz žestoku duhovnu aktivnost. jer trajna sreća dolazi tek kada nastane potpuna oslobođenost od želja. Spolja izgleda kao da ovo najviše stanje neželjenja podrazumeva nedelovanje. Svako traga za srećom. Kada su čoveku oči uprte u rezultate delovanja umesto u suštinu. intelektualno uveri da Bog postoji. Nezavisnost od želja moguća je samo u nadmentalnoj egzistenciji Ljubav i radost su jedine bitne stvari u životu. Međutim.kojoj je potpuno nevažno šta dobija od objekta ljubavi. Bog se mora spoznati kroz ljubav. Ona ne može nastati kao rezultat pogodbe. Tačno je da. a ne ljubav samu. Skrivene dubine okeana života mogu se ispitivati isključivo u dubini srca. nema ni blaženstva ni lepote postojanja. S duhovne tačke gledišta. . Ono daje senku a ne suštinu stvarnosti. na činjenicama baziranom znanju koje je prihvatljivo intelektu. Vi ne možete voleti intelektom. voleći me. Nesputanu ljubav ne mogu stvoriti ubeđenja koja pripadaju oblasti uma. Umom možete dobiti teoriju ljubavi. ako bi neko samo pokušao da sedi mirno. Ubeđivanje takve vrste je češće prepreka nego pomoć ostvarenju najviše ljubavi . ostaje na površini života.

I u jednom i u drugom slučaju rezultat je pomračenje svesti zbog strasti ili želje za čulnim uzbuđenjima. Ta harmonija ne znači da oni zamenjuju svoje uloge. Pitanje seksa Osnov polnosti Seks je svakako jedno od važnih pitanja sa kojim se um suočava u sferi dualnosti. najvitalnijih problema ljudskog života. Um je naizgled primoran da prihvati ili jedno ili drugo rešenje. To je jedna od datosti u šarenilu ljudske prirode koja se ne može mimoići.i počinje bespogovorno da prihvata ono što mu srce nalaže. Pa ipak ne može svesrdno da prihvati nijedno od ta dva. Ravnoteža se ne postiže veštačkim napinjanjem. od jednog do drugog razočarenja. um je neizbežno uznemiren u oba slučaja. čas za oslobođenjem. a to je poricanje duhovnog života. A to je moguće samo kada se nalaze u takvoj ravnoteži u kojoj istinska harmonija postaje moguća. Tek kada um prihvati one ciljeve i vrednosti koji izviru iz najdubljih pobuda srca. nepodeljenog života duhovnog razumevanja. Um većine ljudi prihvata samo one ciljeve koji su ponikli iz želja. u praksi je moguće ostvariti život u kome će um i srce biti međusobno usklađeni. ali njegova uloga počinje tek nakon što srce izgovori svoju reč. Tako. mračno je i turobno bez obzira padala kiša ili ne. Kao što stalno pokušava da sabije život u jednostranu šemu alternativa . brzo se razočara svojim izborom i onda čeznutljivo počinje da razmišlja o prepuštanju. već je tu samo da sluša naredbe srca. Znanje zasnovano na poznavanju činjenica valja podrediti intuitivnom opažanju. o seksu se sudi na bazi suprotnosti koje pripadaju ograničenom umu.kao što su radost ili patnja. Kada proba obuzdavanje. Prema tome. Umesto da čini pokušaje da ih prevaziđe. Harmonija uma i srca zahteva njihovo združeno delovanje Harmonija uma i srca rada duhovno razumevanje. međutim. pribegavajući veslačkom obuzdavanju. postaje svestan svoje vezanosti za čula i počinje da žudi za slobodom. Više ne postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se glas srca čuo i praktično primenio u životu. . i. Prepuštanje i obuzdavanje kao krajnosti Da bi resio pitanje seksa. samo odredi životne ciljeve. on luta od jedne do druge oprečnosti. Kada je vreme oblačno. samim tim. Drugim recima. Kao i sve ostalo u ljudskom životu. a kada se prepusti uživanjima. ne u takvu ravnotežu koja za posledicu ima sučeljavanja uma i srca ili srca i uma. već da deluju u skladu. nastoji da se vrati veslačkom obuzdavanju. Kada je uspostavljen takav sklad. tragajući čas za srećom. iako zna da će oba rešenja dati podjednako razočaravajuće rezultate. isto tako. um biva uhvaćen u kolo prepuštanja i obuzdavanja. Um ostaje nezadovoljan obema krajnostima i tako nastaje jedan od najsloženijih. života opterećenog željama i života potpuno slobodnog od želja. onda on stvarno služi da obogati duhovni život. a srce riznica duhovne mudrosti. usamljenost ili društvo. a posle toga. a srcu treba ostaviti slobodu da. kada je ljudski um zamračen požudom.koju je uobičajio da igra u svojim intelektualnim istraživanjima prirode univerzuma . Um vam ne može reći koje su stvari vredne posedovanja.tako je i u pogledu seksa um sklon da razmišlja o prepuštanju ili obuzdavanju kao o jedinim alternativama. Zato um treba da deluje u skladu sa srcem. već pametnim uravnotežavanjem. privlačenje ili odbijanje . um mora prvo da shvati da su oba rešenja podjednako produkti imaginacije koja deluje pod obmanjujućim uticajem požude. onda um više ne diktira životne ciljeve. on vam samo može reci kako da postignete ciljeve proistekle iz intelektualnih izvora. Srcu treba da bude data potpuna sloboda u određivanju ciljeva života Um je riznica učenosti. Požuda je jednako prisutna kako u potiskivanju tako i u zadovoljavanju polnog nagona. um napušta ulogu sudije .Između ta dva ekstrema. Žudnjom uznemiren um tka iluzornu sliku sreće koja će se javiti nakon zadovoljenja. dobro ili loše. Takozvani konflikt između religije i nauke pojavljuje se tamo gde nema razumevanja za relativan značaj ova dva tipa znanja. Kaže se da su um i srce pravilno uravnoteženi onda kada oba služe svojoj svrsi i kada vrše svoju funkciju bez mešanja u funkciju drugog. bez obzira da li je požuda zadovoljena ili ne. Uzaludno je pokušavati da se uz pomoć uma dopre do istinskih vrednosti. Um i srce se svakako moraju dovesti u ravnotežu. Um ima svoje mesto u praktičnom životu. životnog elana i istinske sreće nema. Njihove funkcije niti su istovetne niti istorodne. znajući da će duša ostati svejednako neispunjena. Harmonija uma i srca predstavlja najvažniji uslov celovitog. bez uplitanja uma.

Obuzdavanje pre vodi slobodi nego prepuštanje Ipak valja naglasiti da je slobodan život pre u srodstvu sa životom uzdrŽanosti nego sa životom prepuštanja (premda se po svojim suštinskim svojstvima razlikuje od oba). privučen suprotnim varljivim obećanjima. Međutim. spontano odbacivanje požude. Oni treba spremno da se povinuju uslovima koje su im odredili njihovi prošli životi. međutim. um podleže lažnim obećanjima sreće i čovek se prepušta zadovoljstvima. potura umu prepuštanje ili obuzdavanje kao jedina dva rešenja. i iskoriste ih za duhovni napredak vodeni idealom koga intuitivno naslućuju. a pravom unutrašnjem spontanom odbacivanju žudnje se vraća tek kada se izbavio iz iluzije ili probudio. onda oni počinju da se. te da nije opsednut njime. osim ako ne postoji posebna sklonost ka celibatu. i to sve dok se potpuno ne oslobode njenih obmanjujućih oprečnosti. jer praktikuju unutrašnje. Um poseže za prisilnim obuzdavanjem zbog razočaranosti. za većinu tragalaca predstavlja težak. istinske slobode nema sve dotle dok se um u potpunosti ne oslobodi svake žudnje. obuzdavanja i prepuštanja. večiti je pratilac požude. Život u celibatu ima svojih prednosti jer se kroz njega razvija sposobnost uzdržavanja. Izbor između celibata i bračnog života Upravo kao što celibat zahteva jačinu karaktera ali i razvija mnoge izvanredne duhovne vrline. Neophodnost jasnog izbora Staza unutrašnjeg života je ista za one u celibatu i za one koji žive bračnim životom. . uprkos stalnom smenjivanju zadovoljstava i razočarenja. Međutim. što će vremenom pouzdano odvesti u slobodu i trajnu sreću večnog života. tako i bračni život doprinosi razvoju mnogih duhovnih kvaliteta od izuzetne važnosti.prepuštanje ili obuzdavanje. Odbacivanje žudnje nakon buđenja Ovo je poput kretanja u kavezu. istinsko jedinstvo ili poništenje dualnosti dostižno je samo kroz božansku ljubav koja se ne može roditi sve dotle dok postoji i najmanja senka strasti ili požude u umu. Takvo obuzdavanje. a prisutno je i osećanje nezavisnosti i nevezanosti. Za obične ljude je bračni život najpreporučljiviji. Život u braku uči bračne partnere mnogim važnim stvarima dok prolaze kroz proces međusobnog usklađivanja. Otuda je za tragaoce celibat preporučljiviji od bračne zajednice. Kada ga razočaraju zadovoljstva. a povrh toga im pruža osećanje međusobnog jedinstva. ali pod uslovom da tragaocu samoobuzdavanje ne pada teško. Um koji je raskrstio sa požudom više nije omamljen lažnim obećanjima prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. Kada tragaocima postane potpuno jasno da požuda neizbežno povlači za sobom vezanosti i patnje. Put duhovnosti i spontanog unutrašnjeg dbacivanja požude ostaje zatvoren za one koji nemaju tu izuzetnu sreću da budu probuđeni od strane Savršenog Učitelja. oslobađaju same požude. um. zloupotrebljavajući imaginaciju. Staza savršenstva je otvorena za sve tragaoce.Varljivo obećanje sreće Tako požuda. bilo da su u celibatu ili u braku. zavisiće od njihovih sanskara ili karmičkih veza iz prošlosti. to jest same požude. razborito sagledavajući suštinu problema. Istinsko buđenje je stupanje na put mudrosti. Staza savršenstva može se ostvariti kako u celibatu tako i u bračnom životu Međutim. tragaoci prestaju da čeznu za bilo čim drugim. Razumeti žudnju Potreba za prepuštanjem ili prisilnim obuzdavanjem javlja se samo ako je priroda požude nedovoljno dobro shvaćena. Potreba za izborom između ta dva rešenja nestaje sa potpunim nestankom požude. a da li će joj pristupiti pridržavajući se celibata ili živeći bračnim životom. pa je za takve od veće koristi da žive u bračnoj zajednici nego u celibatu. tako se oni sve vise rasterećuju od požude. Dilema . Bilo da se nalaze u celibatu ili u braku. Spontano unutrašnje odbacivanje žudnje se razlikuje kako od prisilnog obuzdavanja tako i od prepuštanja. njih vise na omamljuju varljiva obećanja prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. a kako zov Istine biva sve jači. Kada ga razočara obuzdavanje. Privučeni Istinom. tera čoveka na prisilno obuzdavanje. um se ne odriče uzroka i suštine nezadovoljstva. Istinsku slobodu i jedinstvo je moguće postići samo putem unutrašnjeg spontanog odbacivanja želje. ponekad i neprohodan put. naporom volje.

i veća je mogućnost da budu uklonjene. on će postati žrtvom nepreglednih obmana . Upravo je to razlog zbog čega je život u braku iz osnova različit od promiskuitetnih seksualnih odnosa. oni na kraju dostižu Beskonačno. a ne samo pojedinačnih problema koji se javljaju kao posledica neke izolovane želje. koji će se ispoljiti samo ukoliko se prema njemu zauzme ispravan stav. od jednog do drugog sličnog iskustva. Brak ne može pružiti mnogo ako je zasnovan samo na ograničenim seksualnim motivima ili na interesima uobičajenim za poslovne odnose. sanskare požude su mnogo slabije. Samo uz maksimum obuzdavanja čisto nagonskog seksa. to je izrazito naglašeno u bračnom životu. Nema sumnje da bračni život sadrži ogroman potencijal za duhovni razvoj. Bračni život se suštinski razlikuje od promiskuitetnog Život u braku traži međusobno prilagođavanje i razumevanje. pa su pojedinci osuđeni da opšte sa svojom okolinom u okviru ograničenja koje im nameće njihova izopačenost. tragaoci mogu pravilno da shvate i prihvate vrednosti koje su dostižne postupnim preobražajem strasti u ljubav. na kraju ispada da rešenje ne samo da je bilo veoma površno. Kod promiskuiteta strast nadjačava um. U braku. Ovaj proces razlikovanja višeg od nižeg. posmatraju iz različitih perspektiva mnoštva životnih okolnosti. S duhovne tačke gledišta je uspeŠan brak u potpunosti prožet vizijom Istine. istinsku zainteresovanost za život i njemu posveti svoju nepodeljenu pažnju. Ako um pokuša da razume seks tako što će istraživati sve mogućnosti seksualnih odnosa. potrebno je da um pokaže spremnost da se usredsredi na odabrana iskustva i da se oslobodi svojih ograničavajućih svojstava. Braku valja pristupiti kao pravom duhovnom poduhvatu čiji je cilj otkrivanje najviših životnih mogućnosti. Svetost bračnog života Bračni život . do koga dolazi usled izbijanja nekontrolisanih strasti. zasigurno će gurnuti sledbenika u žalosno i vrlo opasno stanje rasula. uslovi za sublimaciju seksa su mnogo povoljniji nego kada je on jeftin i promiskuitetan. U bračnom životu se dve duše povezuju na mnoge načine i to ih primorava da se prihvate rešavanja celokupnog kompleksnog problema ličnosti. Beskonačnost je dostižna u bračnoj zajednici Do Istine se ne može doći zanemarivanjem suštine života i umnožavanjem površnih odnosa sa svetom. već je imalo još i tu dodatnu manu što je skrenulo tragaoca sa pravog puta. U bračnom životu raspon iskustava koja se mogu doživeti u zajednici sa partnerom veoma je obiman. ali će u zavisnosti od njihovog pristupa bračni život predstavljati pomoć ili prepreku duhovnom životu. Razlika medu njima je . Mada isto važi i za život uopšte. Kada seksualni odnos prati osećaj odgovornosti. nema kraja tom začaranom krugu. zatvarajući tako sami sebi prolaz ka dubljim doživljajima. Mada se na ovaj način problem seksa naizgled lako rešava.Tragaoci mogu izabrati jedan od dva puta koji im se nude. Postepenim uklanjanjem strasti i prelaženjem kroz sve uzvišenije doživljaje ljubavi i žrtvovanja. oni taj svoj eksperiment ne smeju podrivati sitnom računicom oko pojedinačne dobiti. Kada se partneri upuste u duhovnu avanturu istraživanja viših mogućnosti duha. Zbog toga je to za tragaoce prava prilika da prepoznaju ograničavajuće faktore iskustva i pristupe njihovom uklanjanju. Pažnja i iskrena zainteresovanost redovno izostaju u slučajevima kada um postane robom zastranjivanja i lutanja od jednog do drugog objekta. Promiskuitet u zadovoljavanju polnog nagona. tako isprepletane.jer. Opasnosti promiskuiteta U promiskuitetnom životu iskušenje da se čovek prepusti istraživanju mogućnosti odnosa čisto seksualnog karaktera je golemo. produžava vezanost. i sprečava slobodno kretanje duhovnom stazom koja vodi ka spontanom unutrašnjem odbacivanju svih želja. Da bi se spoznala Istina. Rasuta i neusmerena požuda zaklanja vidik ka višim vrednostima. izvodljiv je samo onda kada čovek pokaže ozbiljnu. Promiskuitet preuveličava značaj seksa u odnosu na druge potrebe razvoja ličnosti. Seks u braku sasvim se razlikuje od seksa izvan braka. po svaku cenu izbegavajući jeftine kompromise. Mogu izabrati ili celibat ili bračni život. Život u bračnoj zajednici omogućava sublimaciju nižeg u više Relativne vrednosti raznih strana jedne ograničene ličnosti mogu se najbolje uočiti kada se one.duhovni poduhvat Pećina ljudi stupa u brak pre ili kasnije. i podrazumeva da se problem seksa rešava izolovano od drugih problema. i prevazilaženja nižeg u korist višeg. pa strasti tu ne igraju presudnu ulogu. ljubavi i duhovnog idealizma. jer on donosi mnoge probleme na koje se na početku nije računalo.

teško uočljiva kada se posmatraju pojedinačno i u nepovezanim serijama. Fizička sredstva slabe samokontrolu Fizička sredstva koja uglavnom zagovaraju pristalice kontrole rađanja su sa duhovne tačke gledišta najpodložnija kritici. Širok prostor za različita iskustva kakav pruža bračni život. Kada se smisao bračnog života usaglasi sa božanskim planom evolucije. to neizbežno dolazi do raspetosti između višeg i nižeg ˝ja˝. Pored toga što nameće roditeljima obavezu na koju oni ne mogu odgovoriti na odgovarajući način. i ona zauzvrat obogaćuju život roditelja svojim prisustvom. većina ljudi se njima služi samo u sebične svrhe. I kao takav postaje arena u kojoj se zameće bitka između sputavajućih i oslobađajućih sila. Njima je lađa pružena šansa da od samog početka svog zemaljskog puta upijaju duhovnu atmosferu. takav brak može postati medij kroz koji će dve duše staviti svoju ujedinjenu ljubav u službu celokupnoj ljudskoj porodici. U životu u bračnoj zajednici dve duše razviju toliko mnogo dodirnih tačaka da raskidanje veze praktično znači poremećaj i rasulo celokupnog toka života. Bračni život izaziva promene u unutrašnjem životu Može se reći da bračni život na izvestan način intenzivira osnovne ljudske robleme. onda je to pravi blagoslov za decu. činilaca tame i činilaca svetlosti. izbor sredstava pomoću kojih se ta kontrola ostvaruje je krajnje nesrećan. Prisutnost dece pruža priliku roditeljima da izraze i usavrše spontanu ljubav. Deca obogaćuju bračni život Mada deca na taj način uživaju najveću blagodat bračnog života roditelja. Kontrola rađanja Obzirom na značaj rađanja dece u braku. kao i u svakom drugom slučaju. I mada se fizička sredstva kontrole rađanja opravdavaju humanim razlozima. gde svako žrtvovanje postaje radosno i lako. iz čega proizilazi da rađanje dece bračni partneri treba da prihvate punim srcem. to ne samo da ojačava sposobnost razlikovanja između viših i nižih vrednosti. Njihov sukob je potreban radi slabljenja nižeg ˝ja˝ i svitanja istinskog. Nema sumnje da je regulisanje nataliteta poželjno kako iz ličnih tako i iz društvenih razloga. već medu njima stvara napon koji je potreban za njihovu delotvornu i inteligentnu sublimaciju. Brak koji se zasniva na površnim računicama može se pogoršati u pravcu sebičnog partnerstva upravljenog protiv ostalog sveta. Kada se razne sklonosti uma ovako organizovano saberu. Pošto se njihovom primenom uspešno izbegavaju fizičke posledice prepuštanja strastima. Mada humani i racionalni razlozi govore u prilog kontroli rađanja i opravdavaju sve ozbiljne pokušaje da se rađanje reguliše. Nekontrolisano rađanje povlači sa sobom sve veću egzistencijalnu borbu i stvara takvo društveno uređenje u kome će bezobzirno takmičenje postati surova stvarnost. već sa stanovišta koje podrazumeva dobrobit kako pojedinca tako i čitavog društva. a drugi protiv. koja su plod braka. Ovo pitanje se ne srne rešavati sa stanovišta nekog uskog i posebnog interesa. Odnos većine ljudi prema kontroli rađanja je kolebljiv i nejasan jer određeni argumenti govore za. pitanje kontrole rađanja zavređuje posebnu pažnju i kritičko preispitivanje. Bračni život bi trebalo da bude u skladu sa božanskim planom Duhovna vrednost bračnog života neposredno zavisi od prirode činilaca koji određuju njegov svakodnevni tok. Staviše. božanskog Sopstva. Iz braka nadahnutog uzvišenim idealizmom može se razviti blizak odnos zasnovan na sve većoj uzajamnoj posvećenosti. omogućava da se oko oblikovane šeme bračnog života počnu organizovano sabirali razne pritajene sklonosti uma. kriminala i siromaštva. primena fizičkih sredstava u tu svrhu je suštinski sporna i pitanje da li je opravdana. Uloga koju deca igraju u životu roditelja je od ogromnog značaja za duhovni razvoj samih roditelja. ono posredno doprinosi nastanku ratova. nakon čega postaje moguće da se uhvate u koštac sa najsloženijim i najdelikatnijim problemima. Pri pomisli na težinu mogućeg rastanka dolazi do unutrašnjeg preispitivanja i promene stavova. što je prava prilika za dve duše da ustanove istinsko i trajno razumevanje. da bi izbegli odgovornost rađanja i negovanja dece. zaključak treba da proizilazi iz duhovnih postavki. U ovom. Mada je za potrebe regulisanja nataliteta kontrola rađanja neophodna. to ljude. Pošto život prosečnih ljudi prate pomešani motivi i stavovi. kod .

Premda je izvanredno teško postići takvu kontrolu. muškarac mora da se brine o materijalnom izdržavanju i obrazovanju deteta. Zajednička odgovornost roditelja Pošto žena snosi odgovornost i breme rađanja i podizanja dece. ona zauzvrat uživa u radosti hranjenja i maženja. oni mogu postepeno smanjiti stihiju strasti i ojačati osnovu ljubavi. obezbeđuje kontrola rađanja iz humanitarnih razloga. Kada je bračni par istinski svestan zajedničke odgovornosti. strast na kraju ustupa mesto dubokoj ljubavi.sve dok posesivnu i ljubomornu . Samo promišljenom umnom kontrolom. Staviše. a zatim iza preostali deo čovečanstva (jer svi ljudi su potencijalni tragaoci). ali svesno. Oboje treba s radošću da prihvate posledice i pokažu spremnost da zajednički učestvuju u podizanju dece. Oni koji nisu sposobni za celibat. oni će voljno i radosno prihvatiti odgovornost za podizanje dece. Međutim. zaštita od duhovnih nesreća koje nastaju upotrebom fizičkih sredstava. čovek se ne srne oslanjati ni na šta drugo osim na umnu kontrolu. no na nesreću. postepeno gube. Staviše. ne podstiče na umerenost u zadovoljavanju. To treba da se odvija postepeno. strogi celibat je najbolji. U tom procesu sublimacije. svaki neuspeh umne kontrole više pogađa nju nego muškarca. prilikom korišćenja fizičkih sredstava partneri uveravaju sebe da će ih koristiti samo kao pripremni korak u procesu postizanja umne kontrole. a sa druge. iz animalnosti u čistotu. Duhovni razvoj kroz život u bračnoj zajednici Na početku bračnog života među supružnicima postoji i strast i ljubav. Fizička sredstva postaju loša navika Sa duhovnog stanovišta važi da se kontrola rađanja u osnovi mora sprovoditi kontrolom uma i ničim drugim. što ih. Upotreba fizičkih sredstava se ne preporučuje ni pod kakvim okolnostima. nepažnja ustupa mesto aktivnim nastojanjima da se uspostavi potpuna umna kontrola. ali je zbog njegove težine malo ljudi kadro da ga praktikuje. iz ropske zauzdanosti u slobodu. Radost materinstva je mnogo veća od radosti očinstva. u nedostatku kontrole. Tako oni postaju žrtve preteranog samopovlađivanja. oslanjanjem na fizička sredstva moć umne kontrole neumitno slabi. bolje da se ožene nego da upadnu u zamku promiskuiteta. Misaoni ljudi bi ovoj zanemarenoj duhovnoj strani pitanja morali pokloniti pažnju koju zavređuje. A u slučaju da u tome ne uspeju. Neophodnost umne kontrole požude Umnom kontrolom se. Umna kontrola ne samo da će efikasno regulisati natalitet. U okviru bračnog života čovek može da nauči da kontroliše životinjske strasti. Mada žena preuzima na sebe odgovornu i tešku ulogu rađanja i podizanja dece. moralnu i duhovnu propast. Da bolje razjasnimo. Upotreba fizičkih sredstava štetno deluje na moć samokontrole i bez sumnje je pogubna za duhovni napredak. Iako neko vreme obmanjuju sebe da rade na uspostavljanju umne kontrole (naporedo sa upotrebom fizičkih sredstava) oni je. supružnici idu ka sve većim duhovnim pobedama . kroz ropsko popuštanje životinjskim strastima. vodi u fizičku. to nije i nemoguće. Nepromišljeno. Sa čisto duhovnog stanovišta. robovi navike. Deleći i radost i patnju života. Deca treba da su dobrodošla Onima koji nisu spremni da preuzmu odgovornost za podizanje dece preostaje samo jedan put: celibat i praktikovanje stroge umne kontrole. postaju zavisni od fizičkih sredstava do te mere da počinju da ih opravdavaju. Sve dok koriste fizička sredstva oni ne mogu postići umnu kontrolu. U cilju kontrole rađanja. a u slučajevima kada kontrola zakaže. s jedne strane. prvenstveno za tragaoce na duhovnoj stazi. već će čovečanstvu povratiti svest o njegovom božanskom poreklu i duhovnom blagostanju. nekontrolisano prepuštanje strastima neminovno izaziva reakciju i vodi u duhovno ropstvo. Neobazrivo posezanje za fizičkim sredstvima zatamnjuje duhovnu stranu problema i pojedincima samo otežava otkrivanje njihovog istinskog dostojanstva kao duhovno slobodnih bića. zapravo. ne remeteći ga veštačkim sredstvima. Stoga je ni najbolji argumenti ne mogu opravdati. čak ni onda kada ih partneri koriste samo kao privremenu i sporadičnu pomoć.od duboke ka još dubljoj ljubavi . ne nameravajući da u potpunosti zapostave ideal umne kontrole. to u suštinski nije bez opravdanja. bračni par mora dopustiti da stvar uzme svoj prirodni tok. postaju ovisni o njima. U dobro usklađenim brakovima ne bi trebalo da dođe do nepravedne raspodele roditeljskih obaveza.kojih se još nije probudio osećaj za više vrednosti. Oslanjanje na fizička sredstva kontrole rađanja je krajnje nepreporučljivo. čovečanstvo će uspeti da pređe iz stanja nekontrolisanih strasti u stanje mira. uz promišljenu saradnju. Jednom rečju.

Ljubav u životinjskom svetu U životinjskom svetu ljubav postaje izraženija. Povremeno se ispoljava i kao nedeljiva. pošto ih uslovljava rudimentarna svest u čijem se okviru pojavljuju. Seksualno privlačenje je drugi primer ljubavi na tom nivou. nemoguće. u kojoj između ljubavi i razuma postoji ravnoteža i harmonično jedinstvo. Iako se nadovezuje na podljudske oblike ljubavi. Ova ljubav je instinktivna i sastoji se u zadovoljavanju različitih želja prisvajanjem njima odgovarajućih objekata. ali ne i u međusobnoj harmoniji. u poređenju sa normalnom ljudskom svešću. naime. Mada će njihov sukob doneti pometnju.što ima za posledicu tako temeljan preobražaj ljubavi i razuma da se pojavljuje nov. radi se o neophodnoj fazi u evoluciji ka višim stupnjevima gde dolazi do prave sinteze ljubavi i razuma. poprimajući oblik svesnih impulsa usmerenih ka različitim objektima iz okoline. ljudska ljubav se u jednom pogledu razlikuje sa od njih. razumom. u potpunosti ne zameni požrtvovana. u stvarnosti svi ti oblici su oblici jednog jedinstvenog života. Poput raznih vrsta cveća čije oblike krase bezbrojne nijanse. Ljudska ljubav treba da je usklađena razumom Ljudska ljubav je znatno uzvišenija od navedenih nižih oblika ljubavi jer ljudska bića imaju u potpunosti razvijenu svest. to jest. i teče mimo njega. Pokatkad se javlja kao sila koja se. i to opet zahvaljujući neobičnim kombinacijama činilaca. Ljubav Ljubav prožima univerzum Život i ljubav su nedeljivi jedno od drugog. Tri kombinacije ljubavi i razuma Prema tome. pošto se nešto odbija od nečeg drugog samo zato što ga nešto treće mnogo snažnije privlači. Gde ima života ima i ljubavi. Kao što nam kaleidoskop dočarava bezbrojne varijacije oblika i boja koje se pred našim očima stalno smenjuju. mogao najpribližnije opisati kao nadsvest. tako i u ljudskoj ljubavi postoji . da se preko objekta ljubavi zadovolji neki telesni poriv ili želja. Unutrašnji osećaj za tu skrivenu stvarnost indirektno se ispoljava. Odbojnost je negativni rezultat privlačenja. sukobljava s njim. Svi raznovrsni primeri ljubavi na ovom stupnju imaju zajedničku crtu. razboritim vođenjem bračnog života parovi mogu da prođu toliko mnogo na duhovnoj stazi daje potreban samo dodir Savršenog Učitelja da ih uzdigne u svetilište Večnog Života. je magloviti odraz ljubavi što prožima svaki delić univerzuma. Tamo gde se ljubav i razum pojavljuju naizmenično (smenjujući se na položaju vlasti). ljudska ljubav može ući u tri kombinacije sa razumom. skladna celina. naravno. što je pojava nastala kombinacijama prostih elemenata. sfera ljubavi ostaje praktično nedostupna operacijama razuma. Čak je i odbojnost u osnovi izraz ljubavi. Očigledan primer ljubavi na lom nivou predstavlja privlačno dejstvo magneta na čelik. u doslovnom smislu te reči. Tigar u lovu na jelena je. Staviše. sfera misli i sfera ljubavi drže se koliko god je moguće odeljeno jedna od druge. kao uzajamno privlačenje medu oblicima. Želje utiču na ljubav na mnoge načine. Mada je svaki oblik odeljen od drugih oblika. viši nivo svesti koji bi se. Potpuno razdvajanje ova dva aspekta duha je. pa ljubav ima samo neznatni pristup u sferu mišljenja ili ga uopšte nema. Svi ovakvi oblici ljubavi pripadaju najnižem tipu. Ponekad se ljudska ljubav manifestuje nevezano s razumom. I najprimitivnija svest nastoji da se izlije preko svojih brana i doživi jedinstvo sa drugim oblicima. velikodušna ljubav. čak i u svetu iluzije. kome podležu sve planete i zvezde. Ljubav vlada i neživom prirodom Zakon gravitacije. isprečivši se razumu. Kod čoveka se njeno delovanje odvija naporedo sa novim činiocem. Kvalitativna raznolikost ljubavi Ljudska ljubav ima za osnovu ego-svest koju pokreću bezbrojne želje. U drugoj kombinaciji ljubav i razum dejstvuju istovremeno. u ljubavi sa njim. U prvoj. i privlačnosti što izviru iz same strukture materije su očigledni primeri ljubavi.ljubav. Sile kohezije. koja je postojala na početku. tako i u domenu ljubavi imamo skoro neograničenu kvalitativnu raznolikost. imamo ljubav neosvetljenu razumom ili razum neoživotvoren ljubavlju. U trećem tipu ljubavi dolazi do sinteze ljubavi i razuma .

Pošto se niži oblici ljubavi stalno upliću u razvoj viših oblika ljubavi. ljubav je izlivanje duha. Kada se u tragaocu rodi čista ljubav. požuda i pohlepa mogu se svrstati u izopačene. Zaljubljen čovek zaneseno. Cista ljubav se rađa u srcu tragaoca kao odgovor na milost Savršenog Učitelja. U požudi se život sužava. po prvi put darovana od strane Učitelja. čiji je cilj da sopstvo potpuno preda objektu.beskonačno mnogo nijansi i tananih razlika. ljubav obnavljanje. ljutnja i ljubomora. voli objekat svojih čula. dovodi do duhovnog ujedinjenja bića sa voljenim. Kod prave ljubavi postoji aktivno uvažavanje suštinskih vrednosti objekta ljubavi. to je uvek božanski dar. a ljubav je ispunjenost sama. on želi da ga poseduje. Ona teži prisvajanju ljudi i grubih objekata. ne tražeći ništa zauzvrat. ˝ja˝ se bezrezervno nudi voljenom. koja se dijametralno razlikuje od navedenog. potrebno je neprekidno jačati sposobnost razlikovanja. Ne bi bilo pogrešno ove ometajuće činioce svrstati u niže oblike ljubavi ili u posledice nižih oblika ljubavi. a u ljubavi širi. Niži oblici i viši oblici ljubavi Niži oblici ljubavi sprečavaju oslobađanje čiste ljubavi. Svest uhvaćena u ritmove nižih oblika teško prekida sa navikama koje je sama razvila i zato sporo napreduje. Požudu prati uzbuđenje. Zaljubljenost. Cista ljubav. Zaljubljenost čini čoveka pasivnom žrtvom ubeđenja u privlačnost objekta. a u ljubavi osećaj jedinstva i radosti. a kada vas muči požuda. Cista ljubav. požuda i pohlepa su simptomi duhovne bolesti čiji se tok često pogoršava ljutnjom i ljubomorom. pohlepa. a ljubav potpuni spokoj. Čista ljubav probuđena milošću Savršenog Učitelja Zaljubljenost. ona teče slobodno i kreativno i uvek iznova ispunjava i nadahnjuje voljeno biće. U požudi je naglašena razdvojenost i patnja. Od sva tri navedena oblika niže ljubavi. Ljubav i požuda Ljubav se takođe razlikuje i od požude. kada ga obuzme požuda. oni moraju biti odbačeni. vi kao da dodajete na svoj život još jedan. U ljubavi. u stvari ima suprotan učinak: ˝ja˝ . Ljubav ne postavlja pitanje kako prisvojiti drugu osobu. je cvet duhovnog Savršenstva. ali u samom tom činu čovek shvata da je voljeni već sadržan u njemu samom. Ljudska ljubav je u toj meri sputana ograničenjima da spontano izviranje čiste ljubavi iz unutrašnjosti bića postaje nemoguće. Ljubav i pohlepa Ljubav je jednako različita i od pohlepe.vremenom pada pod vlast objekta svoje žudnje. Požuda je žeđ čula. niže oblike ljubavi. Vaš život je umnožen. Vođeno pohlepom. Kada volite čitav svet. Niži oblici su neprijatelji viših. Ljubav i zaljubljenost Da bi se pomoglo višoj ljubavi da se probije iz ljušture niže ljubavi. koja nastoji da prisvoji drugi objekat. pohlepa i ljutnja. dok se kroz ljubav uspostavlja neposredna veza sa stvarnošću skrivenom iza pojavnih oblika. vi doslovno posedujete dva centra. Pohlepa predstavlja posesivnost u svim njenim grubim i suptilnim oblicima. čija je prvobitna svrha bila da mu služe kao sredstva za pridobijanje različitih objekata žudnje. moći ili slavom. Ljubav treba pažljivo razlučiti od ometajućih činilaca kao što su zaljubljenost. pa i apstraktnih i nedodirljivih stvari kao što su slava i moć. Ljubav se ne može rasplamsati čisto i bez primesa sve dok se ne ispetlja iz ograničavajućih i izvitoperenih oblika niže ljubavi. Požuda je rasipanje. strast. s divljenjem. Dotle ljubav. Paradoksalno je da pohlepa. učvršćuje se u tragačevoj svesti kao seme koje je palo na plodno tle. Niži oblici ljubavi Ljudsku ljubav okružuju i prate brojni ometajući činioci. Vremenom se iz . Požuda je oslanjanje na čula iz čega sledi duhovna potčinjenost čulima. Požuda traži za bude ispunjena. Voleći nekog. kao što su zaljubljenost. on žudi za čulnim senzacijama u vezi s tim objektom. a ljubav kao lako iskustvo. javlja se pad životnog tonusa i vi ste beznadežno zavisni od oblika koga doživljavate kao različitog od sebe. požuda. Tako čovek može postati pohlepan za novcem. to je kao da učestvujete u životu čitavog sveta. Ljutnja ili ljubomora se javljaju onda kada su niži oblici ljubavi ugroženi ili blizu toga da budu ugroženi. a kada ga savlada pohlepa. a završava u vlasti samog objekta. Zato se požuda doživljava kao teško. pohlepa pokazuje najjaču tendenciju da pored prvobitnog objekta žudnje prisvoji i sredstva za njegovo pridobijanje. ˝ja˝ pokušava da prisvoji objekat.

Kada ljubavnik i Voljeni postanu jedno. značajnija je za tragaočev napredak od svakog drugog podsticaja. To je usavršenje ljubavi. Čim učenik pokaže zrelost. Jedna od najtežih prepreka na putu duhovne pripreme sledbenika je brižnost. ne osećaju tu dragocenu ljubav. Bog se spušta u carstvo Iluzije jer ta prividna odvojenost ljubavnika od Voljenog na kraju dovodi do Njegovog svesnog uživanja u Sopstvenoj božanstvenosti. koji je okean božanske ljubavi. Duhovna priprema za primanje milosti Da li će tragalac zaslužiti milost Savršenog Učitelja ili ne. Na ovom nivou tragalac iskoračuje iz područja dualnosti i postaje jedno sa Bogom. a božanska za Jednog-u-mnogima. učenik je zreo da otpočne rad na izgradnji božanskih vrlina. ništa ne može pročistiti tragaoca kao ovakva ljubav. S druge strane. umesto na sebe samog. potpuno apsorbovani u dubokom samadhiju (meditativni trans). ljubavnik najzad kida okove sopstva i sjedinjuje se sa Voljenim. ali to ne znači da su oni iskusili čistu ljubav kojom odiše Učiteljeva milost. Razvoj ljubavi je uslovljen i usmeren naponom između suprotnosti. Ona ne samo da sadrži u sebi najbolje crte svih duhovnih disciplina. Ljudska ljubav je za mnoge-u-Jednome. Da bi nastavio igru ljubavi. već ih i nadvisuje u delotvornosti dovođenja učenika do cilja.da se sjedini sa božanskim Voljenim. stoje sastavni deo svake duhovne pripreme. Bog mora da pretrpi prividno raščlanjivanje na bezbrojne duše. Tako. u ljudskoj ljubavi ta dva . Božanska i ljudska ljubav Božanska ljubav se kvalitativno razlikuje od ljudske ljubavi. Univerzum nastaje zbog ljubavi Zbog ljubavi je ceo univerzum nastao i zbog nje se i održava. Takvo povlačenje svesti od svih drugih želja vodi beskrajnoj čistoti. Dok osećaj dužnosti rezultira u usiljenom ponašanju. krut i usiljen. U božanskoj ljubavi ljubavnik postaje jedno sa Voljenim Čak i najviši oblici ljudske ljubavi su žrtve ograničene individualnosti. i kada pokaže spremnost da praktikuje uzvišenu toleranciju želeći dobro svima. A . Pošto uz ogromne napore savlada brižnost. Božanska ljubav se rada sa iščeznućem individualnog uma. čovek postaje hladan. Sve njegove misli su. dok je božanska ljubav. od njegove duhovne zrelosti.semena razvija biljka da bi potom izrasla u drvo. jer on. to onda predstavlja i početak i kraj. Kao Voljeni. shvaćenoj kao dužnost i obaveza. oslobođena svih stega individualne prirode. probuđena milošću Učitelja. U božanskoj ljubavi su svi lični i bezlični aspekti u stalnoj ravnoteži. i patriota koji je spreman da pogine za svoju otadžbinu. usmerene na božanskog Voljenog. Majka koja je voljna da žrtvuje sve za svoje dete. dok u božanskoj ljubavi. On predstavlja krajnji i jedini pravi predmet njihovog obožavanja. i čovek postaje šlep za unutrašnje vrednosti drugih oblika. Zrelost neće biti potpuna ukoliko tragalac u svoju duhovnu ličnost ne utka neke božanske vrline. dok božanska ljubav vodi ka integraciji i slobodi. čak i na svoju sopstvenu štetu. beskrajna u svom ispoljenju. A njen plod je božanska ljubav. stalno traga za dušom koju će njegova milost oploditi. doista su uzvišeno plemeniti. snagom stalno rastuće ljubavi. uključujući i svoj život. zavisi. u kojoj su i lični i bezlični aspekti ujedinjeni. kada prestane da ogovara i počne da razmišlja o dobrim osobinama drugih a ne o njihovim manama. a individualnost tvrdokorno istrajava sve do sedmog plana involucije svesti.aspekta naizmenično jačaju i slabe. dotle božanska ljubav rezultira u neograničenoj slobodi i razobručenoj spontanosti. Ljudsku ljubav odlikuje trajna odvojenost ljubavnika od voljenog. on je zreo da primi Učiteljevu milost. U ljudskoj ljubavi preovladava lični ton. Ljudska ljubav je u svojim ličnim ili bezličnim aspektima ograničena. Sve te duše su Njegovi sopstveni oblici i u odnosu prema njima On istovremeno preuzima ulogu božanskog Ljubavnika i božanskog Voljenog. pre svega. Od trenutka kada se takva ljubav rodi. A može biti da ni veliki jogini koji nikada ne napuštaju svoje pećine na planinama. na njega se spušta Učiteljeva milost. u bezličnoj ljubavi. Traga!ac je spreman da žrtvuje sve za božanskog Voljenog i nijedna žrtva mu ne pada teško. Čista ljubav nadmašuje sve duhovne discipline Čista ljubav. ljubavnik i Voljeni postaju jedno. jedna jedina želja pohodi tragaoca . Na primer. jer Božanska Ljubav jeste Bog. Ljudska ljubav stvara nebrojene probleme i vezanosti. Čista ljubav je izuzetno retka Ljubav probuđena milošću Učitelja je privilegija koju uživaju samo odabrani.

Beskonačnost Istine Zbog čega nastaju greške u prosuđivanju duhovnih vrednosti Većina ljudi sa svoje svetovne tačke gledišta smatra da sve što ima duhovni značaj. I mada je ljubav smisao sveta dualnosti. On. Ako uzmemo da svaka jedinica postoji odvojeno i sama za sebe.kao božanski Ljubavnik. pošto od svakog broja koji zamislimo. on mora imati dalekosežne posledice. Čovek je u toj meri srastao sa objektima grubog sveta da su se dimenzije. Međutim. Bila bi ograničena. a ne i na prošlost ili sadašnjost. onda je sve što on jeste i sve što sa sobom nosi. U životu lišenom ljubavi sve bi se duše otuđile jedna od druge. Da bi se neki čin smatrao duhovnim. To je nedvosmisleno pogrešno stanovište. Pometnja je nastala zahvaljujući činjenici što čovekovim procenama o duhovnoj dimenziji stvari dominiraju matematičke ideje. poput svakog događaja koji ima svoj početak i kraj u vremenu. Ona je smisao kreacije. ona je istovremeno i njegov neprestani izazov. sa stanovišta Istine. Ljubav je ta koja daje smisao i vrednost svim zbivanjima u svetu dualnosti. Sve što se dešava u univerzumu spada u svet fenomena i kao takvo je. Beskonačnost Istine se ne može uvećati dodavanjem niti umanjiti oduzimanjem. jer je sveobuhvatna i ne ostavlja prostor ni za šta drugo. vidimo da je čitava zamisao lažna. mada je čitav svet dualnosti samo uobrazilja.produkt imaginacije zasnovan na veštačkim pretpostavkama. Tako dolazimo do toga da je matematička ideja beskonačnosti . Na primer. vraćajući ih Sebi. Duhovna beskonačnost Duhovna beskonačnost ne proizilazi iz imaginarnog sabiranja lažnog. to više kreativnog nemira izaziva. a jedini mogući kontakti i odnosi u takvome svetu bili bi površni i mehanički. Nikakve promene u univerzumu ne utiču na beskonačnost Istine. Pokretačka snaga ljubavi Ljubav je odraz Božanskog jedinstva u svetu dualnosti. pojmljiva jedino onda kada imaginacija prestane. Ljubav je ta koja kontaktima i odnosima među individualnim dušama uliva smisao. Međutim. čak ni ovakva nesreća ne može dodirnuti beskonačnu Istinu kakva boravi u srcu Stvarnosti. lišeno unutrašnjeg smisla. nedeljiva i celovita. zemljotres u svetovnom smislu predstavlja strašnu i užasnu nesreću Čiji je ishod neprocenjiva ljudska i materijalna šteta. Istina nije daleki cilj u budućnosti Većini tragača je teško napustiti predubeđenje da je beskonačna Istina nešto što treba postići u dalekoj budućnosti i da čitav život ne predstavlja ništa drugo do sredstvo za njeno postignuće. postoji veći. kao instrument koji nas vodi u pravcu nekog događaja u dalekoj budućnosti. Tako. Duhovna beskonačnost Istine se ne bi promenila čak ni kada bi čitav univerzum bio uništen. i tako postaje pokretačem one duhovne dinamike koja na kraju uspeva da povrati svest o izvornoj jedinoti Bića. Kada bi Istina obuhvatala samo budućnost. Neizmerna je. ništa joj se ne može dodati i ništa joj se ne može oduzeti. Stoga je besmisleno meriti je svetovnim standardima. Sto je ljubav jača. Matematički pojam beskonačnosti Matematički pojam beskonačnosti dobijen je na osnovu predstave skupa beskonačnog broja jedinica od kojih svaka ima utvrđenu i podjednaku vrednost ili značaj. Ljudi mere vrednost svakog dela prema njegovim opipljivim rezultatima. ravno nuli. predstavlja njihovog jedinog stvarnog spasitelja. Ona je Stvarnost sama. neminovno mora posedovati velike razmere. ni za veliko ni za malo. matematička beskonačnost je nedostižna čak i u imaginaciji. ona ne bi bila beskonačna. Zapravo. Međutim. . značaj i količine svojstveni grubome svetu nesvesno uvukli u njegovo prosuđivanje duhovnih vrednosti i tako izvitoperili njegove sudove. ono što je veliko u duhovnom smislu se razlikuje od onoga što je veliko u matematičkom smislu. odnosno mora izvršiti dubok uticaj na neko šire životno područje. Kada se život shvati na taj način. njen postanak ipak ima duboki smisao.

podređujući je ciljevima u budućnosti. duhovna beskonačnost je takođe i manja od najmanjeg. ljubav joj oduzima neko treći. Samo u nedualnosti leži spoznaja istinske duhovne beskonačnosti koja donosi trajno i . Jedino kada je um čist i smiren. to nije zbog dešavanja u beskonačnoj Istini. nego samo celovitog bivstvovanja u večnom Sada. Kad život izgleda prazan i besciljan. Kada je svaki trenutak ispunjen večnim smislom. onda nema vise prianjanja za mrtvu prošlost niti čeznutljivog iščekivanja budućnosti. Za život koji se odvija u senci Večnosti nijedna stvar nije duhovno značajnija od druge. Društveni problemi Nepodvojenost znači ukidanje svih ograničenja. osoba bi se osećala kao da je njoj upućena . Duhovna beskonačnost obuhvata i najveće i najmanje Suština duhovnog života nije u kvantitetu. i uvek će biti večna samoispunjenost. Duhovna neograničenost obuhvata čitav raspon života u svim fazama. Punoća postojanja Pogrešno je lišavati sadašnjost svake važnosti. već duševna čistota davaoca. Najčešće se dešava da velika darivanja prati oholost ili sebični motivi. već kao nešto što je bilo.ne kao nešto što treba da se dogodi. jeste. nego i vrlo siromašan. poseduje mnogo veću duhovnu vrednost. Tako se začinje pakao goruće ljubomore. Sve neobično i upadljivo postoji samo u kontrastu prema uobičajnom i svakodnevnom i ne mora predstavljati primer apsolutne duhovne lepote. Budući veća i od najvećeg. Jasno opažanje poteklo iz neposesivnosti dopustilo bi joj da okusi slobodu nedualnosti i da doživi svu radost koju takva sloboda sa sobom nosi. U večnosti nema plime i oseke niti beznačajnih perioda između njihove naizmenične pojave. ljubav koju bi primio neko drugi zadržala bi svoju prirodnu lepotu. istinska priroda duhovne beskonačnosti postaje dostižna . Siromašna osoba nema tih mogućnosti. Na primer. ukoliko taj osmeh ili pogled izvire iz Svesti o Istini. Mali poklon. onda život ne samo da bi bio skučen. skrivena u svemu. I kada bi ljubav primio neko drugi. stvar ne mora biti neobična niti naročito upadljiva. Beskonačna Istina. Kad bi se život sastojao samo od velikih stvari i kada bi sve male stvari bile izostavljene.Večno Sada Život nije predodređen da se obogati duhovnom suštinom u nekoj dalekoj budućnosti. više ne bi osećala potrebu za pojedinačnim oblicima. već samo punoća bivstvovanja koja se ni u jednom trenutku ne iscrpljuje. Posesivnost u svim oblicima sužava život. i iskazuje se kroz sva zbivanja nezavisno od toga da li spolja deluju veličanstveno ili ne. U nju su uključena kako značajna tako i manje zna¬čajna dela. Nije neophodno da čovek poklanja velike količine novca da bio duhovno velik. isto tako je nepovoljno pridavati važnost pojavama oko kojih se diže velika prašina. tu dolazi do sužavanja i gušenja slobodnog života duha . što im umanjuje duhovnu vrednost. poistovetivši se sa svetom u svim njegovim oblicima.a osoba se bolno suočava sa svojim ograničenjima. Da bi posedovala duhovni smisao. Tako se preuveličava zamišljeni značaj prividne budućnosti na račun opažanja i uviđanja istinskog značaja zbivanja u večnoj Sadašnjosti. Tako osmeh ili pogled može imati isti značaj kao i žrtvovanje života za neki ideal. Sloboda i radost nedualnosti Spoznaja duhovne Beskonačnosti kroz nedualnost Ograničenja vode poreklo iz sebičnih želja i njihove samovolje. već zbog čovekove nesposobnosti da joj se u potpunosti prepusti. razotkriće se tek kada se život sagleda i prihvati u njegovoj celokupnosti. uručen s poštovanjem i nesebičnom ljubavlju. Velike stvari Kao što nije dobro čuvati duhovne dragocenosti za neki zamišljeni trenutak u budućnosti. nego u kvalitetu življenja. jer on to može biti u svakom trenutku pod uslovom da um nije opterećen iluzijama. ali je to ne čini manje duhovnom ukoliko daje onoliko koliko može. ukoliko neka osoba priželjkuje ljubav druge osobe. Jedino se kroz takvo bivstvovanje duhovna beskonačnost Istine može ostvariti u životu. poznavanje suštine stvari i prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Ali ako bi ta osoba sagledala tu situaciju srca očišćenog od požude. Velike i istaknute stvari nisu jedine svari u životu koje imaju duhovnog smisla.jer. no umesto da osvoji njenu naklonost. Nije cena ta koja poklonu daje duhovni značaj.

nužno je konačan. oblici iskrivljene svesti. Ima manjih i većih. Nedeljivo jedinstvo Kada su opšti zahtevi društva podređeni interesima manjine. Trajno rešenje će se javiti tek kada ona bude viđena u svetlu istine o nepodeljivoj celovitosti i unutrašnjem jedinstvu svih stvari. postoji hijerarhija potreba. Sve konačnosti i ograničenosti subjektivne su i samostvorene. Tako. privilegija i prava. nepovratno nestati. Svet mnogostrukosti Sve dok se društvenoj problematici bude prilazilo sa stanovišta množine i mnogostrukosti. gde postoji mnoštvo. neminovno dolazi do raznih poređenja. budući da interesima manjine nije udovoljeno. ona je jedna jedinstvena Stvarnost kojoj nema ravnog. Ograničenja ljubomore i sva druga ograničenja koja sužavaju život-ljutnja. a vrednosti se menjaju u zavisnosti od stepena u hijerarhiji. Svaki broj. U potrazi za Bogom Različiti stupnjevi vere u Boga . više se neće nametati pitanja većine i manjine. već i sa svima. jedna osoba se po svom značaju izjednačava ne samo sa dve ili više osoba. osoba se po svojim zahtevima. ma kako veliki. Za razliku od toga. privilegija i prava. ne može se ostvariti pravilna ravnoteža između pojedinca i društva.nesmanjeno blaženstvo. U društvenom životu će prihvatanje duhovne beskonačnosti Istine značiti ponovno preispitivanje kako individualizma tako i kolektivizma. ali nikada sa dve ili više osoba. bez izuzetka. Sve su to. jer će sve iluzije na osnovu kojih je svet zamršen i podeljen. Manjina i većina Beskonačnost istine. Civilizacija zasnovana na temelju duhovne beskonačnosti Istine U dualnom svetu. pa zato manjinski zahtevi ostaju neuslišeni. rivalstva i nadmetanja. U civilizaciji zasnovanoj na pravom razumevanju duhovne beskonačnosti Istine. vrednosti su pravilnoprocenjene zahvaljujući neposrednom opažanju Jednog u svakom i svemu. priznajući nedeljivo jedinstvo. Biće pokrenuta nova struja razmišljanja koja će. hijerarhija potreba. uvodeći merilo unutrašnje vrednosti svega postojećeg. Jedan-u-svemu ne može se uspostaviti putem umnožavanja i mnoštva. Ne postoji manje i veće. Kako je svako u kreaciji ne samo unutar duhovne beskonačnosti. niti stvarni sklad medu različitim grupama u okviru jednog društva. pa između većine i manjine neizbežno nastaje suparništvo i raskol. ma kako proračunatom. odbaciti relativna merila po kojima su se stvari do tada međusobno poredile. sa duhovne tačke. Jedno u svemu i u svakome Tamo gde postoji mnoštvo. međutim. Tek nakon odbacivanja samovoljne i egocentrične uobrazilje. jer samo jedna jedinstvena Istina vibrira u svakome. mržnja i požuda-su čovekove lične tvorevine. niti će se javljati ona poređenja i procene koja su tako često bivala osloncem nabusitog i izolovanog ega. U duhovnoj beskonačnosti nema mesta poređenjima. pravima i vrednostima može izjednačiti sa drugom osobom. Jedinstvo kakvo se doživljava u Realizaciji ne treba. drugo ne postoji. takođe će iznedriti prava rešenja za društvene probleme koji se svi. a ne manjine. već je i sam nedeljiva duhovna beskonačnost. Manipulacijom brojkama. tako se svako nalazi na prvom mestu. ma kako velik. No i ovakav ugao gledanja još uvek je u domenu dualnosti. neće se doći do trajnog rešenja. javlja se jasno opažanje večnog smisla onoga što JESTE. Prema tome. većinski zahtevi ostaju neuslišeni. zasnivaju na dualnosti kao polaznoj pretpostavci. Duhovna beskonačnost nije broj. Život će postati beskonačno jednostavan i celovit. duhovna beskonačnost Istine dopušta paradoks da se pojedinac može izjednačiti sa celinom. pravilno shvaćena kroz prizmu nedualnosti. Na drugoj strani imamo demokratske zemlje gde o opštim zahtevima društva odlučuje mišljenje većine. nego brisanjem lažne ideje o mnoštvu. manjina neminovno zauzima neprijateljski i rivalski stav prema većini. brkati sa principom jednakosti.

pažnju im privuče pogrebna povorka koja je nosila telo mrtvaca na groblje. a princ sjaha s konja i među njima se rasplamsa rasprava: ˝Ko si ti?˝ upita pešak. onda se traganjem za Njim ništa ne gubi. Pravi tragalac stremi ka direktnoj spoznaji duhovnih činjenica Iskrenom tragaocu nije dovoljno da o duhovnim činjenicama stiče predstavu na osnovu onoga što je čuo. niti je zadovoljan izvođenjem dokaza iz drugih. ˝Ali ja ne znam da si ti princ˝. Prosečna osoba potpuno uranja u svoje aktivnosti u grubom svetu. pa Bog za njih ne predstavlja cilj za kojim intenzivno čeznu ili kom streme. A neretko takva prilika nastupi . Ograničenost iskustva ograničava opseg razumevanja. koji bese uznapredovao na stazi. već dokazanih činjenica. Ako postoji. i nastavi: ˝Priznaću te za princa samo kada budem znao da si ti princ i nikako drugačije˝. I otvorivši se na mogućnost da Bog stvarno postoji. tako osoba počinje da veruje da. A mudrac je i dalje ostao sumnjičav jer je insistirao na ličnom saznanju. on će ipak dopustiti mogućnost postojanja duhovnih činjenica koje nisu obuhvaćene njegovim dotadašnjim iskustvima. Zatim su tu oni koji pod uticajem tradicije nasleđuju pripadnost ovoj ili onoj veri. njemu. Međutim. A ako ne postoji. čak ne pomišljajući da je postojanje dublje Stvarnosti moguće. Ali. Tako mlaka vera nikada ne može dati dovoljno podstreka ozbiljnijoj potrazi za Bogom.˝ odgovori mudrac. Drugim recima. Njihova vera je samo toliko jaka da ih veže za rituale. s vremena na vreme poremeti neka okolnost posle koje počinje da se pita: ˝Čemu sve ovo?˝ Ta misao se javlja kao posledica nekog neprijatnog događaja za koji čovek nije prethodno pripremio. Ovo možemo ilustrovati primerom iz života jednog velikog mudraca. Na takav potez ga nagoni razočaranje u zemaljske stvari koje ga stalno zavode i od kojih ne može odvratiti svoj um. ˝Ne˝.. ˝Ja sam princ. pij i budi veseo˝ uobičajena je filozofija prosečnog čoveka. Ali uprkos neprekidnom traženju zadovoljstava. Pešak to odbi. Bog je za njih u najboljem slučaju samo jedna hipoteza ili intelektualna postavka. uzdržaće se od tvrdnje da su njime obuhvaćene sve mogućnosti. on najčešće oseća prezasićenost. Zato. Ona proživljava raznorazna iskustva radosti i tuge.A da li si ti video njegovu dušu?˝ upitao je mudrac. ceremonije i verovanja. ˝Ovo je kraj njegovog tela ali ne i njegove duše˝. Ilustrativna pričica Takvu naglu promenu u načinu razmišljanja možemo ilustrovati pričom iz života nama već poznatog mudraca koji je. ne pokazuje preterano interesovanje za Njega. Otuda njegovo prirodno nastojanje da ih spozna direktno. a veru u postojanje Boga preuzimaju od svoje sredine. baš kao što je on stvarno bio princ iako to pešak nije znao iz sopstvenog iskustva. osim činjenica koje su rezultat njenih proteklih iskustava. Nekoliko dana posle pomenutog događaja. Za njega duhovne činjenice ne mogu biti predmet praznih razmišljanja. a retko poseduje životnost u meri koja je potrebna da bi se izazvala korenita promena u čovekovom stavu prema životu. filozofski nastrojeni ljudi. on postavi sebi zadatak da resi to pitanje jednom za svagda. uzgred budi rečeno. pa shodno tome. skloni da u Boga poveruju bilo na osnovu sopstvenih spekulacija. traganje za Njim je potpuno opravdano. Njegovu svakodnevnicu prepunu raznih događaja. Prosečna osoba ne haje za Boga Bog ili postoji ili ne postoji. bilo na osnovu tvrđenja drugih. Takođe. Može to biti neispunjenje nečega za šta se pouzdano smatralo da će se ispuniti. on isto tako neće žuriti da to odbaci. čovek se obično ne upušta u potragu za Bogom poletno i voljno. reče pešak. put prepreci neugledni pešak. postoje i oni. Ovaj susret rasvetli mudracu činjenicu da Bog može da postoji čak i ako Ga nije spoznao ličnim iskustvom. odgovorio je prijatelj. jer uspevši da zadovolji čula. Taj mudrac je jednom sa svojim prijateljem. . druge ne postoje. Ostaće otvoren na sve što se nalazi izvan kruga njegovog ličnog iskustva. ili kakva iznenadna promena položaja koja iziskuje temeljito preispitivanje i napuštanje ustaljenih načina razmišljanja i ponašanja. jer takvi nisu upoznali Boga ličnim iskustvom. obično je neki nenadani događaji trgnu iz dogmatskog načina razmišljanja i otvore joj vidike. Princ mu se obrati oholim recima i zatraži da mu se ovaj skloni s puta. svestan ograničenosti svog individualnog iskustva. U jeku rasprave. Ona pokušava da na najbolji mogući način zadovolji svoja čula i umakne raznim oblicima patnje. dok je jahao na konju. Otvorenost tragaoca Iako se tragalac neće zadovoljiti znanjem iz druge ruke niti pukim nagađanjima. čovek ipak ne može umaći patnji. Događaji koji teraju na razmišljanje ˝Jedi. jer je prihvatanje ili odbacivanje ovih činjenica od ogromnog značaja za njegov unutarnji život.Većina ljudi čak i ne naslućuje postojanje Boga. zapazio je prijatelj. raspravljao o duhovnim temama. bio i princ. Međutim. bez obzira što neće prihvatiti ono o čemu je samo načuo.

ona donosi odsudnu odluku da otkrije i ostvari cilj života.vrši uticaj i na čovekov praktični život. pa i do pokušaja samoubistva. I ukoliko ne uoči da postoji neka. a sve stoje manje od Istine ostavlja ga ravnodušnim. Od tog trenutka nadalje. on počinje temeljno da preispituje vrednosti koje je do tada prihvatao bez pogovora. stanje očaja kod inteligentne osobe proizvodi sasvim drugačije dejstvo. I ukoliko strahovita energija uznemirene psihe nije usmerena i kontrolisana. za kojim je tako očajnički tragao. pak. Božanski očaj predstavlja početak duhovnog buđenja jer se iz njega rada težnja za Bogoostvarenjem. u kojoj je njegovo celovito biće. psiha to doživljava kao šok posle koga više nije spremna da prihvati način života kakvog je dotle bespogovorno prihvatala.ili skrivenom duhovnom Stvarnošću . Tada započinje njena stvarna potraga za neprolaznim vrednostima. ili je sve lišeno značaja. On je Stvarnost viđena kroz nezamagljeno staklo . nepoznat entitet. Stoga. on će mogući prilaz ka onostranom potražiti u svom svakodnevnom iskustvu. nju više ne napušta pitanje: ˝Čemu sve ovo?˝ Božanski očaj kao početak duhovnog buđenja Kada pojedinac svu svoju misaonu energiju uloži u otkrivanje smisla života. Vratiće se svakodnevnim iskustvima ne bi li pronašao nešto svetlosti na stazi.sama ona Stvarnost Čiji je i on deo. Kada želja naiđe na takvu prepreku koja joj onemogućava da bude zadovoljena. Njegov život prerasta u pravi duhovni eksperiment u koga su uključene sve zapažene duhovne vrednosti. Neusmerena snaga očaja ne vodi ničemu osim destrukciji. na kraju stiže do neočekivanog saznanja o nečem već poznatom i drevnom. Za njega postoje samo dve mogućnosti: ili postoji skrivena duhovna Stvarnost koju su proroci opisivali kao Boga. I tako. Preispitivanje proživljenih iskustava obogaćuje riznicu čovekove duhovne mudrosti. jedinstveni duhovni eksperiment na život. pošto skrivenoj stvarnosti čije postojanje tek naslu¬ćuje nije moguće direktno pristupiti. U trenucima takvog božanstvenog očajanja. već pokušava da dokuči njihov duhovni smisao. Ova druga mogućnost nije prihvatljiva sa stanovišta celovite čovekove ličnosti. to može dovesti do ozbiljnijeg umnog rasula. i sa kojom je suštinski identičan. kada sve izgleda beznadežno. Na kraju će otkriti da gaje potpuni preobražaj njegovog bića doveo do nepatvorenog sagledavanja smisla života. on onda kreativno usmerava snagu svog očaja. a svako duhovno saznanje unosi promenu u njegov opšti stav prema životu. pa on mora pokušati prvu. To podrazumeva posmatranje sveta iz novog ugla i ponovno preispitivanje svakog proživljenog iskustva. Pod istim takvim okolnostima. On je sušta Stvarnost.osujećenjem neke jake želje. onda stvarno ne postoji više ništa za šta vredi živeti. On više ne samo da doživljava stvari. a ne hipoteza. Na putu da razotkrije tajnu svrhu postojanja. skriven ili. nije tud. intelektualna potraga za Bogom . Ovakve katastrofe pogađaju ljude kod kojih se očajanje splelo sa nerazboritošću. Bog ili ništa Sve uobičajene utehe mimoišle su njegovo srce. mada u isto vreme njegov unutrašnji glas odbija da se pomiri sa mišlju da je život lišen svakog značenja. Duhovno putovanje nije putovanje ka novom odredištu. Preispitivanje sveta iz novog ugla Sada. shvatiće daje Bog. U jasnoj i postojanoj viziji istinske prirode života i njegovog smisla. Neobuzdano očajanje je razorno Takve okolnosti mogu čoveka dovesti do krajnjeg očajanja. to će se njegovo znanje o pravom smislu života više produbljivati. Nezadovoljan prolaznim stvarima ovog života. premda kreće u potragu za nečim posve novim. Tako se on okreće Bogu u trenucima kada su ga ovozemaljske stvari saterale u škripac. U trenucima božanske patnje. Njegova jedina želja postaje da po bilo koju cenu pronađe Istinu. i koji su dozvolili impulsima slobodu i pun zamah. više ga ne zaokuplja isključivo ono što jeste. do tada njemu nepoznata skrivena stvarnost. već i šta znači. nego je putovanje na kome se polako . gde će čovek dobiti nešto što nije posedovao i postati neko ko nije bio. on odlučuje da rizikuje sve da bi ustanovio kakav se smisao krije iza površinskog vela njegovog života. Pronalaženje Boga je vraćanje samom sebi Sto šire bude primenjivao svoj inteligentni. U jednom trenutku njegovo brižljivo preispitivanje sabraće se u uvid koji nije bio moguć pre nego što je otpočeo traganje. jer ona oslobođenu energiju obuzdava i usmerava u pravcu određenog cilja.

Taj trenutak možemo prikladno nazvati prvim posvećenjem tragaoca. Da bi neko umeo da ceni slobodu. Kretanje duhovnom stazom sastoji se u poništavanju posledica delovanja uobrazilje. Ako se tokom čitavog razdoblja svog života riba nije ni jednom našla izvan vode. izgrađenog u periodu delovanja uobrazilje. Uporedo sa postepenim bleđenjem osećaja odvojenosti i egoizma. on će nastojati da otkrije stvarnost dublju od one koju mu dočaravaju nestalni oblici. Ali i tada oseća nelagodnost i nejasnu i nedefinisanu uznemirenost u vidu slutnje da nešto nedostaje. tako i tragalac koji je u daljini opazio cilj. to nešto nehotice poistovećuje s raznim stvarima pojavnog sveta. Prelaženje kroz duhovno ropstvo i prepoznavanje intenzivne Čežnje za oslobođenjem. Ali našavši se na trenutak na sovom. tako i osoba koja je na tren ugledala blesak cilja. U fazama najvećeg mraka. neprestana razočarenja u život usmeravaju ga na pravi kolosek . odnosno skidanju slojeva koprene koja kod čoveka stvara osećaj nedodirljive zasebnosti i beznadežne otuđenosti. život bio neprestana sloboda. čezne da se sjedini sa Bogom. Čin oslobađanja od uobrazilje može se uporediti sa buđenjem iz dubokog sna. umesto sužanjstva. čežnja za povratkom svome izvoru prisutna je u svakom biću još od trenutka kada ga je koprena neznanja odvojila od njega. pa on ne može da prihvati nijednu drugu ideju sem da je zasebna. Zato se obratnim procesom ukida osećaj otuđenosti i doživljava povratak prvobitnom jedinstvu sa Stvarnošću. ali jedinka ostaje nesvesna te čežnje sve dok. ne kroči na duhovnu stazu. čoveka posve obavija ta koprena sačinjena od svakojakih pogrešnih predstava. Iz mnogostruke lažne imaginacije iskristalisala se ego-svest. U stvari. od ogromnog značaja. Mnogoslojni veo koji čoveka razdvaja od Boga satkala je lažna imaginacija. Stazi se pristupa onda kada se javi čežnja za dubljom stvarnošću Kao što riba koja je izvađena izvode žudi da se u nju vrati. Od rođenja do smrti živela je isključivo u vodi i nije sposobna da pojmi šta voda stvarno znači za njen život. a onda stupa u neku vrstu dodira sa Stvarnošću.raspršuje neznanje o sebi i životu. Od tog trenutka nadalje. ili cilj. predstavlja pripremni stupanj za potpuno uživanje u slobodi koja će da nastupi. želja za sjedinjenjem sa izvorom postaje jasna. Razni stupnjevi u procesu izbavljenja iz obmanjujuće imaginacije mogu se uporediti sa snovima koji služe kao most između stanja dubokog sna i stanja budnosti. hita ka njemu punom brzinom. Višeslojna koprena satkana od uobrazilje Na duhovnoj stazi ima šest stanica. Pre no što stupi na Stazu. Stupnjevi na Stazi Zatočenik ceni slobodu O vi ljudi moraju da prođu kroz period vezanosti i taj period se ne srne shvatiti kao beznačajna epizoda u evoluciji života. Pronalaženje Boga je vraćanje Sebi samom. vrsta unapred stvorene predstave o cilju. a svest koja se javila usled težnje za jedinstvom sa Bogom uzrokuje prvi potres u čvrstoj strukturi ega. kada bi. Svaka od šest stanica je. čovek ne bi shvatao pravi smisao slobode. zaštićena golemim zidinama najmračnijeg neznanja. A kada njegovo iskustvo sveta postane dovoljno zrelo. baš kao što se putnik u vozu privikne na pomračinu u trenucima dok voz prolazi kroz tunel. ona ne može ceniti vrednost vode. na svoj način. Čovek se u izvesnom smislu privikne na neznanje. narasta osećaj ujedinjenosti sa Stvarnošću. . A to nešto je. ograđena i konačna jedinka. to je koprena neznanja tanja. dok sedma predstavlja poslednju stanicu. u svojstvu tragaoca. Postepeno okretanje procesa delovanja lažne imaginacije unazad Osećaj otuđenosti nastao je kao posledica uzleta imaginacije. Isto tako. Sto je dodir sa Stvarnošću dublji. osoba se čvrsto drži ideje o svom zasebnom postojanju. a postepeno razvija razumevanje začeto u trenutku duhovnog buđenja. izražena i intenzivna. Proces ukidanja mnogostranog delovanja uobrazilje je postepen i ima sedam nivoa. taj mora iskusiti zatočeništvo. Pre stupanja na stazu. Počev od trenutka posvećenja i stupanja na stazu. Kao što osoba koja se nalazi u tunelu još intenzivnije žudi za svetlošću kada ugleda njen tračak na kraju tunela. ona bi kroz iskustvo čežnje za vodom bila kadra da shvati svu njenu važnost. sluti on od samog početka.da pronađe ono što mu je oduvek nedostajalo.

nakon izvesnog vremena uvidi da treba da ostavi visoravan za sobom. krajnje uništenje ega se opisuje kao Fana-FUlah. Međutim. već ideja o tome šta ono jeste. Pretpostavimo da. na sedmom nivou. a u samadhiju je ona svesna blaženstva ili svetlosti ili moći. Upravo kao kada planinar. tako će i tragalac pre ili kasnije uvideti da se prolazne faze moraju prevazići. Posle perioda sličnog mrtvilu. Lažni osećaj Ostvarenja koji se javlja na prolaznim stupnjevima nalik je na doživljaj spavača da se probudio. To je samo odbacivanje varljivije imaginacije u korist imaginacije koja je manje varljiva. sanjareći. Ali kao što osoba koja je ozbiljno namerila da se popne na planinu. predstavljaju napuštanje jednog toka imaginacije u korist drugog. vi shvatite da se vaše telo ne nalazi u Kini nego u Indiji. . U duhovnoj tradiciji sufizma. on doživljava neku vrstu paralize umnih aktivnosti. Kada se tragalac domogne višeg nivoa.nakon što je učinila napor da se uzdigne na sledeći nivo . on se prvo stopi s njim. a napredovanje od jednog ka drugom stanju svesti odgovara prolaženju kroz unutrašnje nivoe. a zatim doživljava stanje karakteristično za taj nivo. samadhi se suštinski razlikuje od sna. Međutim. gde najzad dolazi do potpunog postignuća stanja Boga. Obzirom daje došlo do korenite promene svih okolnosti u njegovom duševnom životu. naporedo sa usporavanjem umnih aktivnosti. mada u stvarnosti još uvek spava. Svaki sledeći stepenik u procesu ukidanja delovanja uobrazilje je korak dalje u slabljenju ega. Tako čovek mora da prođe šest prelaznih nivoa i njima odgovarajućih stanja svesti pre nego što dosegne sedmi nivo koji je i kraj puta. uočeno je da su takode neke vrste fane. Ono što se menja nije Sopstvo. da čovek redovno ima lažni utisak da je postigao Ostvarenje. Ali kao i krajnje uništenje ega. stigne na kakvu visoravan i tako se zadivi njome da zaboravi na svoj cilj. Sve prolazne faze na stazi do krajnjeg ostvarenja Cilja. što je poznato kao samadhi. tako i tragalac ume da pobrka prolazne faze sa stvarnim ciljem. dok se stanje svesti može uporediti sa ponašanjem putnika nakon pristizanja voza u stanicu. Kada fantazija prestane. Sa subjektivne tačke gledišta. Svaki stupanj predstavlja naredni korak u odbacivanju ego-života Pošto tragalac dospe na novi nivo. tako i svest . Kada dosegne sledeći nivo svesti. Isto tako se postepeno raspoistovećivanje sa telom i progresivno poistovećivanje s Najvišim Sopstvom može nazvati stvarnim kretanjem na Stazi. koje se odigrava na sedmom nivou. ali ne dovode do njenog definitivnog prestanka. Kada se stvarno probudi uvideće da je raniji osećaj budnosti bio samo san. To privremeno umrtvljavanje ego života razlikuje se od krajnjeg uništenja ega. mada su sve te faze kroz koje se prolazi na stazi podjednako igra uobrazilje. doživljava i znatno slabljenje snage ega. Nivo se može uporediti sa železničkom stanicom na kojoj se voz nakratko zaustavi. nakon svakog podizanja na sledeći nivo. a oni se podudaraju sa stepenima čovekovog osećanja otuđenosti. različiti stepeni umanjenosti snage ega na šest posrednih nivoa zavređuju da budu pomenuti zbog njihove relativne važnosti. ali nije sjedinjavanje sa Stvarnošću. kojeg je stvorila njegova ego-svest. pa poveruje da se stvarno uspeo na vrh. mada ne i svog tela i svoje okoline. Poput putnika koji umoran od napornog puta odlazi na počinak. u mašti sebe vidite u Kini dok se zapravo fizički nalazite u Indiji.Prelazni stupnjevi na stazi su tvorevina imaginacije Skidanje jednog sloja sa vela imaginacije je nesumnjivo korak napred u pravcu Svetlosti i Istine. gubitak osećaja odeljenosti praćen osećanjem jedinstva i istovetnosti sa širom Stvarnošću tako je intenzivan i dubok. Varljivi osećaj Realizacije Tokovi imaginacije ne unose nikakvu stvarnu promenu u istinsko biće Sopstva. jer uzrokuju delimično uništenje ega. A za prethodne samadhije šest prethodnih nivoa dualnosti. on se najpre stopi s njim. čoveku je potrebno izvesno vreme da bi mu se prilagodio. um počinje da funkcioniše na novom nivou pri stanju svesti koje je sasvim drugačije od stanja koje je ostavio za sobom. a zatim. penjući se na planinu. Priroda saniadhija Svaki stepenik u kretanju naviše predstavlja jedno stanje svesti.prolazi kroz period umanjene aktivnosti koja se može porediti sa snom. Nivoi i stanja Šest uzlaznih stupnjeva nalaze se još uvek u području delovanja uobrazilje. ovo liči na povratak u Indiju iz Kine. Imaginacija je varljiva u različitim stepenima. U snuje osoba potpuno nesvesna.

On je sada jedno sa Bogom i tako sebe i doživljava. Ovde dolazi do prestanka do tada neprestane aktivnosti nižeg intelekta. Oni koji pomisle da su postigli cilj. on je sada i izvor i posrednik mnogih nadahnjujućih misli. Ovo je videh samadhi. odnosno Beskonačan. već se u njemu samom javlja veliko iskušenje da ih upotrebi. tu će doživeti poslednje uranjanje koje se zove Fana-Fillah ili krajnje poništenje sopstva u Bogu. ali ne fizičkim očima. a sumnje i brige nestaju. Rast fizičkog tela odvija se pod delovanjem prirodnih zakona. Fana-fillah. ostaju nasukani na drugom nivou. U ovom nestanku hodočasnik gubi svoje zasebno postojanje i trajno se sjedinjuje sa Bogom. Kada putnik na duhovnoj stazi stigne na prvi nivo. mnogi hodočasnici misle da su ostvarili stanje Boga i ostaju zaglibljeni na prvom nivou. Hodočasnik sada doživljava posebno stanje svesti četvrtog nivoa u kome ne samo da poseduje beskonačnu moć. stanje osvešćenog Božestva Ali. već i sposobnost da je ispolji. je završna stanica na duhovnoj stazi. da nije niko drugi do Bog. a napredovanje tragaoca ka Samospoznaji odvija se pod delovanjem duhovnih zakona koji se odnose na preobraženje i oslobađanje svesti. Ako hodočasnik ne podlegne samoobmani.Prve tri fane Medu fanama koje se smenjuju po rastućem redosledu. ili Nirvikalpa. i njegov pad je moguć sve dok uspešno ne prede sa četvrtog na peti nivo. Fane petog i šestog nivoa Nastavi li hodočasnik dalje. postoji kontinuitet napredovanja sve do završne Fane-FUlah. biti ulovljen u zamku privlačnih mogućnosti četvrtog nivoa. dospeće do četvrtog nivoa. On vidi. Ali. Nestajanje na šestom nivou naziva se fana-e-mahabubi ili utapanje sopstva (ljubavnika) u Voljenom. To je Ninnkalpa stanje. Uranjanje u četvrti nivo zove se fana-e-malakuti ili uništenje koje vodi u slobodu. Hodočasnik više ne razmišlja na uobičajan način. Ako se hodočasnik uspne na sedmi nivo. Dolaženje do Samospoznaje Postupno i neprimetno napredovanje ka Samospoznaji Kada se ostvari zrelost. nema ni prilike da ispolji tu moć. ako nastavi dalje on će uvideti svoju grešku i napredovati do šestog nivoa. Nestajanje na trećem nivou zove se fana-e-zahiri ili poništenje privida. no ipak. Nestajanje na petom nivou naziva se fana-e-jabruti ili poništavanje svih želja. Ovde hodočasnik danima nema svest o svome telu i o svetu oko sebe i doživljava beskonačnu moć. Opasnosti četvrtog nivoa Nestajanje na drugom nivou zove se fana-e-batili ili poništenje lažnog. Međutim. Obmanjujući sebe. Sada je bezbedan i izvan mogućnosti duhovnog pada. Hodočasnik je dospeo na suprotnu obalu ogromnog okeana uobrazilje i otkrio da je ova poslednja Istina jedina Istina. koje je karakteristika svesnog Božanstva. Dospeo je do krajnjeg odredišta. verujući da je dospeo do kraja duhovne staze. on doživi svoju prvu fanu ili slabo nestajanje ega. Hodočasnik nikada nije bezbedan u smislu duhovnog nazadovanja. prolazak kroz četvrti nivo je jedan od najtežih i najopasnijih. To znači da ne samo da mu se ukazuje prilika da iskoristi svoje moći. i da su svi ostali nivoi na putu bili iluzorni. Hodočasnik je sada apsorbovan u blaženstvu i beskonačnoj svetlosti. ili stanje božanske kome. Sada hodočasnik vidi Boga tako jasno i neposredno kao što običan čovek vidi zemaljske stvari. . on će. napredovanje osobe u pravcu Samospoznaje teče prirodno kao što fizičko telo deteta prirodno izrasta u telo zrelog čoveka. cilj čitavog traganja i nastojanja. putnik još ne postaje jedno sa Bogom. mnogi hodočasnici na ovom uzvišenom stupnju nalaze da je veoma teško odupreti se obmani je posredi Bogoostvarenje. a ostali koji uspeju da prevaziđu tu samoobmanu idu dalje i dospevaju na treći nivo. Ovaj sedmi nivo. nastavljajući da upotrebljava svoje moći. no ipak. Hodočasnik je privremeno lišen svoje ograničene individualnosti i doživljava blaženstvo. Ukoliko podlegne iskušenjima. Svest je sada potpuno povučena iz čitavog sveta. Opažanje Boga i zadivljenost Bogom ne prekida se ni za trenutak. on nastavlja da napreduje na duhovnoj stazi i dospeva na drugi nivo. budući da nema svest o svetu oko sebe. Ovako zaneseni. hodočasnik izjavljuje: ˝Ja sam Bog˝. a svaka od tihfana poseduje neku posebnu odliku. To je jedina stvarna probudenost. Fana-Fillah. Zbog svega ovoga. shvativši daje njegovo postignuće samo jedna prolazna faza na njegovom putu. Um razgovara sa umom. Fizičko telo deteta raste postepeno i gotovo neprimetno.

muškarac ili žena. pak. tako tragalac lagano krči put kroz šipražje sanskara poput putnika koji se probija kroz divlju i gustu šumu. osoba koja putuje brodom može se kretati bilo gde po površini vode. U suptilnoj sferi uobičajeni standardi grubog sveta bivaju zamenjeni novim standardima bližim Istini. kroz neke oblike pokajanja ili. na primer. te ono prirodno postaje osnova svih njenih aktivnosti u okviru grubog. ona prepoznaje sebe kao fizičko telo . joge. prelazak iz grube u suptilnu sferu postojanja. i doživljava telesna ograničenja i promene kao nešto što joj pripada. sfera i stupanj na kome se odvija njegov život ograničeni su na grubi svet. od miliona grubo-svesnih duša vrlo mali broj postane suptilno-svestan. ali ne može brodom stići do onih mesta koja se nalaze na zemlji ili u vazduhu. već posredstvom fizičkog tela. pa on sve svoje zamisli i aktivnosti usmerava ka grubim objektima koji su mu pristupačni. kroz sklad jasnog opažanja i čvrste volje. veoma udaljena od krajnjeg cilja. Mada je na ovaj način duša postala suptilno-svesna.mada je. prolazeći kroz sreću i tugu. Poistovećenje sa fizičkim telom Na ovom nivou duša je svesna grubog sveta ali ne zna ništa o svojoj istinskoj prirodi. kroz trenutke napora i trenutke počinka. Život u suptilnoj sferi je samo prelazna faza na duhovnom putu. snop svetlosti njegove svesti ne može biti usmeren na medijum suptilnog ili mentalnog tela. Ona poistovećuje sebe sa grubim telom na koje pada snop svetlosti svesti. Prosečna osoba svesna je samo grubog sveta U slučaju prosečnog čoveka. dakle. Grube impresije postaju suptilne. a buđenjem svežih snaga i oslobađanjem duhovne energije. Nemajući svesno znanje o tome. ali je retko kada svestan načina na koji napreduje ka spoznaji Sopstva. Domet i delovanje svesti Tragalac je uglavnom svestan svojih reakcija na različite situacije u životu. Sada snop svetlosti svesti više ne dejstvuje kroz grubo telo. Duša ne upoznaje sebe direktno. čovek je svestan svega unutar grubog sveta.što važi i za duhovni napredak čoveka koji je stupio na stazu. o sebi ima predstavu da je mlada ili stara. duša smatra da je suptilno telo i ono postaje središtem svih njenih aktivnosti. zapravo. koje se sastoji u postepenom odvraćanju snopa svetlosti svesti od grubog sveta. Sve dotle dok nije svestan suptilne i mentalne sfere postojanja. Poistovećenje sa mentalnim telom Bez obzira na sve. Sve ovo su ispoljenja raznih sanskara koje je poneo sa sobom iz prošlosti. budući da ne može spoznati sebe kroz sebe samu. uspehe i neuspehe. Ljudska svest može se porediti sa reflektorom koji osvetljava postojanje i prirodu stvari. to jest promena nivoa na kome se deluje. ali nije kadar da uspostavi kontakt sa suptilnom i mentalnom stvarnošću. zato što snop svesti pada na fizičko telo i deluje preko njega. od velikog je značaja. radost i patnju. Pošto se sva saznanja do kojih može doći putem grubog tela svode na grubo telo kao na centar svake aktivnosti. primerice. Kroz . otpočinje nov način življenja. ona i dalje boravi u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. već samo posredstvom suptilnog tela. Stoga Čitav grubi svet otpada iz orbite svesti. kroz sebe samu. Područje koje je osvetljeno snopom svetlosti predstavlja sredinu u kojoj svest deluje. Slabljenje impresija predstavlja početak duhovnog buđenja. Područje delovanja prosečnog pojedinca svodi se na grubu sferu. Duša. pomerajući i podstičući premeštanje osnove svesnog fukcionisanja duše sa grubog na suptilno telo. upravo kao što je i tok rečica koje se slivaju niz planinu određen prirodnim kanalima planinskog reljefa. posle dužeg vremena impresije vezane za grubi svet postepeno slabe i dotrajavaju kroz iskustva oprečnosti u vidu krajnje sreće i krajnje patnje. Suptilna sfera postojanja je sada njeno novo okruženje. Poistovećenje sa suptilnim telom Pošto čovek proživi nekoliko životnih ciklusa u uslovima grubog sveta. Impresije vezane za suptilno telo troše se. tako i tragalac često nije svestan zakonitosti po kojima se kreće ka cilju svog duhovnog razvoja. tragalac unutrašnjim putem postepeno prilazi Samospoznanju. Domet snopa svesti uslovljen je prikupljenim sanskarama. no ipak. Dete ne shvata kako njegovo fizičko telo raste. nego pada na suptilno telo koje postaje njen nosač i deluje kroz njega. telo samo posrednik. a duša postaje svesna isključivo suptilnog sveta. kao i kroz pometnje i sukobe. Budući ograničen medijumom grubog tela.

Lažna samospoznaja Sada duša ima neposredno. druže stari. ne dopuštajući duši da spozna sebe onakvu kakva ona. Premda duša još nije spoznala sebe kao Boga. duša postaje u toj meri privučena tim objektima. Od miliona suptilno-svesnih duša. Direktna Samospoznaja Postoji mogućnost da se neki tragalac sopstvenim naporima uzdigne do mentalne sfere postojanja. neizlečivog samozaborava. Međutim. Duša ne može ostvariti istinsku Samospoznaju pre nego što stigne na kraj svog duhovnog puta. Duša je postala istinski svesna Sebe i dostigla Samospoznaju.seks. Kada snop svetlosti svesti više nije uperen ni na jedno od tri tela. završava se u neizrecivoj zbrci. To se događa zahvaljujući početnom cilju kreacije: da dušu učini svesnom Sebe. Taj poslednji odsudni korak se ne može preduzeti bez pomoći Savršenog Učitelja. pa stoga vidi sebe ne kao konačno telo. A svaki pokušaj duše da dostigne Samospoznaju kroz bilo šta drugo van nje same. a svi oblici lažne samospoznaje su nešto kao privremene zamene za istinsku Samospoznaju. a druge duše kao njihova tela. Bese čak zaboravio ko je.ove tehnike svest se dublje povlači ka unutra. Bio jednom jedan zanesenjak kome u zaboravnosti nije bilo premca. Njegov inteligentni i poverljivi prijatelj se jednog dana doseti kako da mu pomogne da se seti sebe. ona je ipak i dalje zatočena u svetu senki. Privezavši mu za vrat tikvu. Snop svetlosti svesti više nije uperen na nešto tuđe ili spoljašnje. duša je ispunjena nadahnućem. održavajući se u svetu podvojenosti gde vladaju . ali sledeći korak. Postoje svest o različitim sferama postojanja direktno zavisila od njima odgovarajućih tela. duša otklanja samopotvrđujući se posredstvom tri tela. i nalazi se u direktnom kontaktu sa duhovnom Stvarnošću. Svetlost koju odašilje reflektor svesti probija se samo kroz individualni um. već isključivo posredstvom individualnog uma. Od miliona duša svesnih mentalne sfere veoma mali broj poseduje moć da odvrati snop svetlosti svesti od individualnog uma. koji je sam Bogoostvaren. Sve ovo se može ilustrovati nezaboravnom pričom o tikvi koju nam je ispričao persijski pesnik Dami u jednom od svojih kupleta. čime se snop svetlosti svesti usmerava na mentalno telo i svest počinje da dejstvuje kroz mentalno telo. Prekid svesne povezanosti sa suptilnim i grubim telom znači da su gruba i suptilna sfera postojanja kompletno isključene iz opsega svesti. rivalstvo. U novom središtu. ni od jednog posrednika uslovljeno znanje o samoj sebi. Duša spoznaje sebe kroz individualni um i smatra sebe individualnim umom. nego kao beskonačnog Boga . pometnji i nedoglednim komplikacijama. Priča o tikvi Pošto se na tom putešestviju snop svetlosti svesti usmerava na okolne objekte a ne na samu dušu. Proces dolaženja do Samospoznaje kroz tri sfere postojanja prate trenuci lažne samospoznaje. jeste. sveopšti strah i sebičluk bezobzirnih ambicija. duša ne vidi sebe kao Boga. agresivnost. je ravno potpunom uništenju individualnog postojanja. reče mu: ˝Sada me poslušaj. Duša je sada svesna samo mentalnog sveta. iako je u neposrednom kontaktu sa Bogom. osećajući odeljenost od Boga zahvaljujući velu satkanom od impresija povezanih sa mentalnom sferom. sama po sebi. već na dušu samu. zavisno od stadijuma procesa. duša je sada potpuno nesvesna čitavog univerzuma. dubokim uvidima i pouzdanom intuicijom. ljubomora. Ove zablude su nužni pratioci svakog pokušaja da se dođe do istinske Samospoznaje. . njezin boravak u mentalnoj sferi predstavlja ogroman korak u odnosu na nivo suptilne sfere. gde joj se pružaju veće mogućnosti za dublje duhovno razumevanje i jasnije opažanje krajnje Istine. Takvo odvraćanje podrazumeva iščezavanje i poslednjih tragova impresija povezanih sa umnim životom duše. Tako duša prepoznaje sebe kao svoja tela.i spoznaje da je jedina Stvarnost. on služi da osvetli istinsku prirodu duše. Opasnost od potpunog. otpadanje mentalnog tela. jer nije u stanju da spozna sebe neposredno kroz sebe samu. u kojima se čovek poistovećuje sa grubim ili suptilnim ili mentalnim telom. retko koja je u stanju da uspostavi svestan kontakt s mentalnom sferom postojanja. Potreba za Učiteljem Mada je duša sada mnogo bliža Bogu nego dok je boravila u gruboj ili suptilnoj sferi. koji sada predstavlja temelj i središte svih njenih aktivnosti. da je gotovo potpuno nesvesna svog sopstvenog postojanja i svoje prirode. U ovom prelomnom trenutku dolazi do potpunog raskidanja veza sa sva tri tela. mentalnoj sferi.

Za spoznaju Sopstva nikakav posrednik nije potreban. Posrednik je neophodan da bi se spoznalo nešto što je različito od Sopstva. individualni um se upliće u neprestane sukobe. Zato. u skladu sa zakonom naizmenične aktivnosti i odmaranja. Neposredno pre buđenja. Naizmeničnost budnosti i sna Stišavanje mentalnih aktivnosti tokom spavanja povlači za sobom potpuno odsustvo svesti. da bi svest spoznala Sopstvo onakvo kakvo ono jeste. teži da izgubi svoj identitet kao pojedinačni entitet. Iako tone u nesvesno. zanesenjak je. Bogoostvarenje je jedinstveno stanje svesti. nezavisno od spoljašnjih znakova prepoznavanja. a svest da ostane.˝ Priča o tikvi dalje pojašnjena Svakog jutra kada bi se probudio. već istovremeno pothranjuje i biva hranjena iluzijama o dualnosti. Početak raspoistovećenja od dvojnosti može se uporediti sa trenutkom kada se zanesenjak poistovetio sa strancem koji mu je tikvu ukrao. svest se razvijala naporedo s individualnim umom. a kada se umori od te bespoštedne borbe. A onda spazi tikvu na vratu ovog drugog čoveka i začudi se: ˝Ti si ja! Ali ko sam onda ja?˝ Ova priča o tikvi opisuje različite oblike lažne samospoznaje. dok stanje Bogoostvarenosti ni na koji način ne zavisi od individualnog uma niti od bilo kakvog posrednika. na period spavanja nadovezuje period budnosti. a ne pomoć u dostizanju Ostvarenja.koja. kada se zanesenjak već privikao da prepoznaje sebe pomoću tikve. to je samo privremeni prekid umne aktivnosti i svesnog funkcionisanja. Tako se. ˝Nisam izgubljen!˝. individualni um mora da nestane. Zato se povlači iz sveta i umiruje. ja vezujem ovu tikvu oko tvoga vrata i svakog jutra kada se probudiš ti ćeš ugledati ovu tikvu i znati da si to ti koji tu stojiš. Individualni um je uporište ega ili svesti o izolovanom postojanju. čemu sledi prekid svesnosti. kao znak prepoznavanja. Isprepletenost uma i svesti Kroz čitavu istoriju duše. vremenu i promeni. Misliti o sebi kao o telu isto je što i prepoznavati sebe pomoću tikve. jer su sva ostala stanja svesti doživljaji individualnog uma. impresije počinju da uzburkavaju um i svest ponovo postaje aktivna u odgovarajućem medijumu. Udruživanje svesti s individualnim umom zapravo je prepreka. I najzad. ali.jednom ćeš se možda zasvagda izgubiti ne znajući ko si. ugledavši tikvu. Zato umirivanje uma povlači za sobom gubljenje svesti. više nije bilo tikve na njegovom vratu. ona se mora u potpunosti osloboditi od ograničenja individualnog uma. Ova krajnja Samospoznaja je cilj kreacije. sem donekle po poreklu. Svest se tako čvrsto splela s individualnim umom da je izgubila snagu da se ispetlja iz mreže u koju se sama zaplela. i vrati se u Beskonačno. i delovala na pozornici individualnog uma. a na . govorio sam sebi. a kada se zanesenjak tog jutra probudio. prijatelj zamoli nekog stranca da prenoći uz njega. spoznaje da je niko drugi do beskonačni Bog. Na njegovim osnovama nastaje individualnost koja ne samo da ograničava. Bogoostvarenje Spoznati Sopstvo znači spoznati Boga Doći do istinske Samospoznaje znači doći do Bogoostvarenja. njegova samospoznaja mogla bi se porediti sa istinskom Samo-spoznajom duše . suptilnim i mentalnim telom može se uporediti sa zbunjenošću zanesenjaka kada više nije video tikvu zavezanu oko svog vrata. Ono se razlikuje od svih ostalih stanja svesti. jer nakon izvesnog vremena prikupljene impresije ponovo podstiču njegovo obnavljanje. Uznemirenost koja se javlja po prestanku poistovećivanja sa grubim. Prema tome. Drugim recima. ˝Izgubljen sam!˝. uzviknu. Stranac to i učini. ukrade mu tikvu i veže je sebi oko vrata. Posle izvesnog vremena. da je zaneseni čovek iz priče naučio kako da prepoznaje sebe kroz sebe samog. dok nastoji da zaustavi umne procese tokom meditacije. do kojih dolazi otuda što se duša poistovetila sa nekim od tela. Individualni um i svest su tako gusto isprepleteni da čovek. U svom svakodnevnom suočavanju sa svetom dualnosti. po prestanku poistovećenosti sa tri tela. Objašnjenje fenomena spavanja Svakodnevna pojava sna suštinski se ne razlikuje od pojave uspavanosti za vreme meditacije.

Ovo se. Iako duša u snu zaboravlja svoju odeljenost od Boga i sjedinjuje se sa Njim. Iako biva sve slabiji kako duša napreduje na stazi. ali u snu nema svesnog iskustva Boga. U toku sna iluzija o univerzumu nestaje. Kao što oko ne može da vidi samo sebe. tada čitav univerzum koji se tiče uma nestaje u ništavilu. Pokušaji ega da poništi samog sebe jednako su bezizlazni kao kada bi čovek pokušavao da stane na sopstvena ramena. u neposrednom kontaktu i jedinstvu sa vrhunskom Stvarnošću. budući da svest privremeno miruje. Neostvarena duša. ne poseduje takvo znanje. duša nije svesna zvukova. Takav doživljaj sličan je iskustvu Bogoostvarenja.period budnosti period spavanja. sasma oslobođena obmane univerzuma. svest je stopljena sa Apsolutom i večno prebiva u njemu kao njegov neodvojivi aspekt. Prema tome. zbog mnogobrojnih obmana u koje se upleo. jer iskustvo Boga podrazumeva smrt ega i usmerenost celokupne svesti ka beskonačnoj Stvarnosti. mada nije svestan ničeg određenog. Sve što čini da bi sebe uništio samo doprinosi njegovom ponovnom oživljavanju. onemogućava duši da pronađe samu Sebe. Sve dok se latentne impresije u umu u potpunosti ne unište. ali je i dalje zauzdana umom. ali se oni ipak beskrajno razlikuju. sada je slobodna i ničim sputana. Kao što plamen ne može da se rasplamsa kada se kamen položi na vatru. samo produbljava neznanje. u kome svest. zub koji boli može doneti velike nevolje jer ga je. Problem Bogoostvarenja je problem izbavljenja svesti iz granica uma. pa ni sebe samog. tako i želja da se spozna sopstvena istinska priroda ne može dovesti do Istine sve dok breme ega pritiska svest. ostvarivši stanje beskonačnog znanja i blaženstva. spavač stiče utisak da je svestan. Za vreme spavanja um privremeno zaboravlja na svoj identitet. Svest koja je bila združena s individualnim umom. i dalje vrlo teško iskoreniti. U starosti. on je najmoćnija prepreka postignuću Boga. Ego sprečava ostvarenje beskonačnog znanja koje leži skriveno u duši. Tokom sna svest se zatvara u školjku individualnog uma. To je svest o ničemu. Kada je individualni um rastočen. On buja na samim nastojanjima uperenim protiv samog sebe. onako rasklimanog. Svest se vraća. koliko god se očajnički batrgao. Pošto je spala koprena između svesti i vrhunske Stvarnosti. koji istrajava kroz čitavo putovanje duše. Razlike između sna i Bogoostvarenja U snu individualni um nastavlja da postoji mada se ne seća ničeg. a taj ego. Iz sna probuđena osoba ponovo pada pod vlast ranijih ograničenja. Ego. Beskonačna Stvarnost u Bogoostvarenoj duši jasno zna daje beskonačna. on opstaje sve do poslednjeg. Teškoće u savladavanju ega Ego je centar svih ljudskih aktivnosti. ego ne može sam sebe poništiti. pored toga što je oslabljen ljubavlju ili pokajanjem. Uslov za nestajanje ega je uklanjanje ograničenog uma koji je njegovo središte. Bogoostvarenje je lično postignuće Ispoljavanje beskonačnog znanja i beskrajnog blaženstva u svesti moguće je samo za dušu koja je postigla Bogoostvarenje. Kada Bogoostvarenje ne bi bilo lično postignuće duše. slika ili objekata u univerzumu. ali ne gubi svoje individualno postojanje. dok neispoljene impresije spuštaju zastor između svesti utonule u san i beskonačne Stvarnosti. a svest više nije ničim sputana. Uronjena u blaženstvo Ostvarenja. jer je na vatri kamen˝. ali to nije svest o univerzumu. Prepreke ega Ograničeni um je tle u kome se ego dobro učvrstio pustivši svoje korenje. Ego istrajava do samog kraja. Jedna persijska pesma kazuje da je ˝Izuzetno teško prodreti kroz veo neznanja. sedmog nivoa involucije svesti. ne dešava jer je Bogoostvarenje lično stanje svesti duše . Tako je i ego. tako ni ego nije u stanju da okonča svoje postojanje. međutim. Ništa je više ne ograničava niti pomućuje. obelodanjuje beskonačno znanje koje je do tada bilo skriveno zbog postojanja ega. U retkim prilikama kada je kontinuitet dubokog sna za trenutak prekinut. teško izvaditi zajedno s korenom. ona nije svesna tog jedinstva. u Bogoostvarenju um ne samo da zaboravlja sebe već (zajedno sa svim impresijama) doista gubi svoj identitet. ceo univerzum bi nestao odmah čim bi prva duša dostigla Bogoostvarenje. nema ni završnog poništenja individualnog uma ni oslobođenja svesti. Svest je prisutna. koja je još uvek opčinjena obmanom univerzuma. U tom pogledu Bogoostvarenje je nalik dubokom snu. a njena jedina svrha postaje osvetljavanje beskonačne Stvarnosti. Međutim. mada uspeva da preobrazi svoju prirodu.

Bogoostvarenje pripada ovoj drugoj vrsti. Svako je Bog. Duša koja nije Bogoostvarena doživljava sebe kao konačnu i neprestano je uzncmiravana oprečnostima prolaznih radosti i tuga. a Ostvarenje mogu poslići tek nakon što svoju svest rasterete bremena ega i oslobode se ograničenja koja im nameće individualni um. Postignuće Ostvarenja je njen neminovni dobitak. Ona ostaje ono što je i bila. Čitavu huku i buku trajanja u vremenu progutali su mir i tišina Večnosti. duša spoznaje da je oduvek bila ta beskonačna Stvarnost koju sada otkriva. koja životu tragaoca daje suštinske smernice i uliva najdublji smisao. Zato postignuće Bogoostvarenja ima neposredan značaj samo za dušu koja je nadišla vremenski proces. i da je njeno viđenje sebe same kao nečeg konačnog. nevažno je da li ste krenuli ovim ili onim brodom. u svetovnom smislu nije od velikog značaja od kog prodavca čete kupiti robu ukoliko platite cenu za nju. bitno je da stignete na odredište. To je prvenstveno odnos između ljubavnika i božanskog Voljenog. Međutim. Duhovno školovanje Duhovno školovanje kao osnovno obeležje tragaočevog života Kada neki tragalac dobrovoljno stupi u blisku duhovnu vezu sa nekim Učiteljem. Okovi ograničene individualnosti zauvek su pokidani. Ona zna da nikada nije ni bila ništa drugo do ono što sada zna cla jeste i da je sve što je do tada preživljavala bio samo sastavni deo procesa pronalaženja Sebe. šta je bila. Ljubav je srž duhovnog školovanja Kakav će se odnos uspostaviti između Savršenog Učitelja i učenika uvek zavisi od unutrašnjeg stanja učenika. ljubav Bogonesvesnog prema Bogosvesnom. Ljubav koja čini srž duhovnog školovanja iz korena se razlikuje od raznih vrsta ljubavi koje se javljaju u uobičajnim ljudskim odnosima. ali su neki nesvesni . radi se o najvažnijem odnosu u koji čovek može da stupi. Većina tih svetovnih odnosa ne prodire dublje u duhovnu strukturu tragaočevog života. Ukoliko je to međutim samo formalna veza. Odnos učenika i Učitelja posve se razlikuje od zakonskih odnosa u kojima se prava i dužnosti utvrđuju formalnim ugovorima ili verbalnim dogovorima. S druge strane. svetu senki je došao kraj. Tako Bogoostvarena osoba u suštini ne postaje nešto drugo od ono stoje bila pre Ostvarenja. već samo površno dotiče njegovo biće. dok je ljubav koja se podrazumeva u duhovnom školovanju. i šta će zauvek biti. njeno neprikosnoveno saznanje o onome šta ona uistinu jeste. Sa duhovnog stanovišta. No čak ni takvi odnosi. zamenio je blaženi spokoj i blaženstvo svesti o Istini. oduvek ležalo pritajeno u beskonačnoj Stvarnosti i da se u trenutku Ostvarenja samo ispoljilo. Zbog toga je taj odnos po svemu mnogo značajniji od svetovnih odnosa kakvi se svakodnevno uspostavljaju u društvu. zapravo bila iluzija. veo Iluzije zasvagda je spao. Značaj Bogoostvarenja U Bogoostvarenju duša napušta svoju Jzolovanu svest i nadilazi dvojstvo u trajnoj spoznaji istovetnosti s beskonačnom Stvarnošću. Duša takode otkriva da je beskonačno znanje i blaženstvo u kome uživa. nisu lišeni duhovnog smisla. Dve vrste dobitka Čitav proces postizanja Bogoostvarenja je igra čiji su početak i kraj istovetni. daje Bogoostvarenju prvorazredni značaj. ona svcsno poznaje svoju istinsku prirodu koju ranije nije poznavala. U Ostvarenosti se razotkriva ono što je bilo pritajeno Kada postane Bogoostvarena. Upravo to čini nepremostivi jaz između duše koja je postigla Bogoostvarenje i duše koja ga nije postigla. jedina razlika je u tome što posle Ostvarenja.koja je nadišla domen uma. obzirom da su predodređeni sanskaričkim vezama i karmičkim zakonitostima. Postoje dva tipa postignuća: ili čovek stekne ono što ranije nije posedovao ili potpuno ostvaruje ono što jeste. Mada Bogoostvarena duša ne stiče ništa novo. kaže se daje on postao njegovim učenikom. što podleže evoluciji i duhovnom napredovanju. Ostvarena duša se uzdigla iznad oprečnosti i doživljava beskonačno znanje i neograničeno blaženstvo Bogosvesti. Duhovno školovanje je jedno od osnovnih obeležja života naprednog učenika i ono ne može biti plod nikakve izveštačene procedure. Grozničavi i bolni nemir ograničene svesti koja je u stalnoj potrazi za nečim. onda se ne radi o pravom duhovnom školovanju. Ostale duše ostaju zatočene. a čiji su rezultati površna druženja ili povremeni susreti. Ono prirodno izrasta iz temeljnih zakona duhovnog života. Svetovna ljubav je međudejstvo između dva Bogonesvesna centra. vrednost privremenih i površnih odnosa ne može se meriti sa vrednošću duhovnog Školovanja. Prema tome.

svoje božanskosti, neki su samo delimično svesni, a malo ko je potpuno Bogosvestan. Oni koji nisu svesni svoje božanskosti nemaju nikakvu predstavu o stanju Boga. Oni su samo svesni svog telesnog stanja. Da bi postigli stanje Boga, treba da vole, obožavaju i slede onog Učitelja koji neprestano prebiva u stanju Boga. Učiteljevi zahtevi pre svega Ljubav učenika prema Učitelju je, zapravo, samo njegov probuđeni odgovor na mnogo veću ljubav Učitelja prema njemu. Tu ljubav treba staviti na prvo mesto, iznad svih ostalih ljubavi. Prirodno će ta ljubav vremenom prerasti u osnovnu pokretačku snagu učenikovog života, jer učenik zna da Učitelj predstavlja otelotvorenje i prikazanje beskonačnog Boga. Sve učenikove misli i sva njegova nastojanja treba da se vrte oko ličnosti Učitelja. Obzirom da Učitelj tako dobija prednost nad svim ostalim potrebama učenika, Učitelj u tom odnosu postaje centar zračenja onih duhovnih sila koje rasteruju tamu, pročišćavaju srce od nakupljenih grehova i posvećuju učenika u život ispunjen slobodom i svešću o Istini. Prava ljubav vodi ka Učitelju, kao u priči o Madnunu i Lajli Osnovna vrlina kandidata za učenika trebalo bi da bude bezuslovna ljubav prema Učitelju. Sve sporedne pritoke ljubavi se ionako na kraju ulivaju u veličanstvenu reku ljubavi prema Učitelju i gube se u njoj. O tome govori priča o Madnunu i Lajli. Mađnun je Lajlu tako snažno voleo da je svakog trenutka bio ispunjen mislima o njoj. Nije mogao da jede, pije, niti da spava, svejednako je razmišljao o njoj. I jedino što je želeo bilo je da Lajla bude srećna. Rado bi je video udatu za drugog čoveka samo kada bi znao daje to za njeno dobro. Bio bi u stanju i da umre za njenog muža ako bi je to usrećilo. Krajnje poricanje sebe i iskrenost njegove ljubavi doveli su ga na kraju do susreta sa Učiteljem. Svaki trenutak života Mađnun je posvećivao voljenoj, pa je to uzvisilo njegovu ljubav sa fizičkog ili intelektualnog na duhovni nivo. A produhovljenje ljubavi dovelo ga je do božanskog Voljenog. Pročišćenje kroz ljubav i predavanje Učitelj je taj božanski Voljeni, i kada učenik sretne svog Učitelja, on ne treba ništa drugo da čini osim da ga voli. Jer, ako učenik voli Učitelja punim srcem, on će se pouzdano na kraju i sjediniti s njim. On ne treba da se brine za kvalitet njegove ljubavi. Treba da voli uprkos svim svojim slabostima i ne srne da posustane sve dok ne sasvim pročisti svoje srce. Učitelj je sušti izvor čistote i kada mu učenik preda svoje srce, to je početak njegovog samopročišćavanja. Voleći Učitelja svim srcem, učenik se otvara za božansku ljubav koju mu Učitelj uliva. Sve njegove slabosti će sagoreti u vatri božanske ljubavi koja mu se pruža. Ako je učenik namerio da se oslobodi svih slabosti i dostigne besprekornu i beskrajnu čistotu, onda sav svoj život mora bezrezervno posvetiti Učitelju. Mora mu predati svoje slabosti, snagu, poroke i vrline. I u vezi s tim ne sme biti kolebanja. Njegova predaja mora biti u toj meri potpuna da u njegovom umu ne preostane ni senke od kakve pritajene sebične želje. Značaj vere Tek kada učenik počne da gaji nepokolebljivu veru u Učitelja, može mu se predati u bezuslovnoj ljubavi. Vera u Učitelja je neophodan činilac pravog duhovnog školovanja. Nakon što se stanje Boga ostvari, pitanje vere se uopšte više ne postavlja, isto kao što čovek bez premišljanja zna da je čovek. Ali sve dok se ne postigne stanje Ostvarenosti, učenikova vera u Učitelja je njegov najpouzdaniji vodič, nešto kao kormilo na brodu. Netačno je da je vera šlepa, ona vidi mnogo dalje od mračnog neznanja; no ipak, vera će biti lišena direktnog iskustva sve dok tragalac ne ostvari sebe kao Boga. Nije slučajno da je druga reč za religiju - ˝vera˝. Vera je jedna od bitnosti tragaočevog života. Vera se može iskazati na mnoge načine, mada se, sa psihološke tačke gledišta, uvek radi o jednoj te istoj pojavi sa različitim odlikama. Jedina razlika je razlika u jačini vere. Vera može biti čvrsta i snažna ili slaba i mlaka. Slaba i mlaka vera ne može odvesti čoveka dalje od privrženosti ritualima i ceremonijama; ali, čvrsta i snažna vera zasigurno će povesti tragaoca dalje od religijskih formi, pomoći mu da probije spoljašnju ljusku i dospe do semena istinskog duhovnog života. Vera dostiže svoj prirodni vrhunac i cilj kada se utočište pronađe u Učitelju. Priča o Kalijanu Učenikova vera treba da bude čvrsto utemeljena u njegovom doživljaju Učiteljeve božanstvenosti. Ne sme da bude nalik na lisku koju nosi i najmanji povetarac. Treba daje čvrsta poput granita i da odoleva najjačim olujama. Priča o Kalijanu nosi poruku o čvrstini vere u Učitelja. Kalijan je bio učenik Svami

Ramdas Samarte (Swami Ramdas Samarth), Savršenog Učitelja u doba Sivađija (Shivaji). Svaki Učitelj voli svoje učenike podjednako, ali su mu neki ipak naročito dragi - isto kao što neko voli sve delove svoga tela, mada su mu oči možda draže od prstiju. Svami Ramdas Samarta imao je mnoge učenike, ali je Kalijan bio njegov miljenik. A ostali učenici nisu razumeli zašto je Kalijan Učitelju draži od ostalih. Jednoga dana Svami Ramdas odluči da proveri privrženost svojih učenika. Pretvarajući se daje bolestan i daje na samrti, on zamoli sve svoje učenike da dođu pred njega. Prethodno je stavio poveći mango na koleno i uvezao ga zavojem tako da je to izgledalo kao velika oteklina. Zatim je uperio prstom na oteklinu i saopštio učenicima da se radi o malignom tumoru i da će zasigurno umeti ukoliko neko ne isisa otrov iz njegovog kolena. Takođe je upozorio da će onaj ko isisa otrov ostati na mestu mrtav. Upitao je ima li među njima neko ko bi bio spreman da to učini makar i po cenu sopstvenog života. Svi učenici su oklevali izuzev Kalijana, koji je smesta ustao i pohitao da posisa otrov. Na njegovo iznenađenje, umesto otrova okusio je sladak sok mangoa, a Svami Ramdas blagosiljao je njegovu nepokolebljivu veru i požrtvovanu ljubav. Spremnost da se umre za Voljenog je istinska ljubav. Takvu nepokolebljivu veru i ljubav i nepodeljenu privrženost, kao što je bila Kalijanova, u učeniku može probuditi jedino milost Učitelja. Odanost Učitelju Apsolutna odanost Učitelju ne osiromašuje život učenika ni u kom pogledu. Naprotiv, služiti Učitelja znači služiti svoje Sopstvo u svakom drugom sopstvu. Učitelj prebiva u sveobuhvatnoj svesti hoteći sveopšte duhovno blagostanje. Zato, služiti Učitelja takođe znači učestvovati u njegovoj nameri i zadatku da služi sveukupnom životu. Učitelj će, na primer, tražiti od učenika da širi njegovu misiju po svetu. Putujući svetom i obavljajući što mu je naloženo, učenik će biti u stalnom unutrašnjem kontaktu sa Učiteljem kao beskonačnim Bićem. Tako, učestvujući u radu Učitelja, učenik postaje sve bliži Učitelju, postaje, zapravo, sastavni deo njegove svesti. Služenje Učitelja je najbrži način da se ostvari Učitelj u sebi. Učestvovanje u Učiteljevom radu Usluga koju učenik pruža Učitelju ne samo da ima veze s univerzalnim ciljevima, već je i jedno od najmoćnijih sredstava učenikovog napredovanja ka njegovom sopstvenom duhovnom cilju. Neusiljeno, srčano, nesebično i bezuslovno služenje korisnije je od bilo kog drugog puta. Ono predstavlja zadovoljstvo za učenika, čak i onda kada iskušava njegovo telo ili um. Teškoće i nelagodnosti kroz koje prolazi uvek nanovo iskušavaju njegovu odanost. A što veća iskušenja, to bolje za njega. Prihvatajući fizičku i mentalnu patnju u svom odanom služenju Učitelju, učenik biva nagrađen blaženstvom duhovnog ostvarenja. Privrženost Učitelju Kada učenik shvati ko je Učitelj i kakav je njegov značaj, u njemu se javlja osećaj neraskidive, apsolutne privrženosti. A kada je učenikovo razumevanje Učiteljevog položaja i zadatka nepotpuno, on najčešće umišlja da je posred! protivurečnost između Učitelja i njegovog višeg Ja. Kao posledica ove protivurečnosti, u učenikovom umu se javlja veštački, umišljeni sukob između Učiteljevih zahteva i drugih zahteva koji mu izgledaju valjaniji. Učenik od samog početka mora da zna da Učitelj od njega isključivo traži da ostvari svoje više Ja. U stvari, Učitelj simbolizuje to više Ja učenika i ništa drugo do to više Ja, koje je jedna ista Stvarnost koja prebiva u svemu. Uzroci sukoba Vernost Učitelju samo je drugi oblik vernosti svom višem Ja. To, naravno, ne znači da je formalna odanost višem Ja odgovarajuća zamena za odanost Učitelju. Učenik ne može imati jasno viđenje višeg Ja sve dok ne postane Bogoostvaren; a često je ono. što mu se nameće kao njegove dužnosti na stazi, delo sanskara utisnutih između višeg Ja i njegovog polja svesti. Učitelj je, za razliku od učenika, jedno sa višim Ja, pa su stoga njegovi sudovi nepogrešivi. Zato učenik uvek mora iznova da preispituje svoje pobude na osnovu standarda ili uputa primljenih od Učitelja. Ako se među njima javi sukob, potrebno je da temeljno preispita svoje ideje i otkrije njihovu nesavršenost. Skoro uvek je dovoljno samo malo da promisli, pa će uvideti da je ono što mu nalaže njegovo više Ja u skladu sa onim što od njega zahteva Učitelj. Ukoliko, međutim, u nekim retkim prilikama učenik nije u stanju da ovo dvoje uskladi, on može biti siguran da ili nije pravilno razumeo naloge svog višeg Ja, ili nije pravilno razumeo suštinu Učiteljevih

zahteva. U takvim slučajevima Učitelj će ostaviti učeniku slobodu da sledi vlastitu savest. Ponekad će mu Učitelj davati instrukcije u nameri da ga pripremi za uzvišeniji način života. Učenik će se tada naći u procepu prividnog i privremenog neslaganja između sopstvenih težnji i Učiteljevih instrukcija. Ali obično Učitelj ne daje nikakve upute za koje učenik nije iznutra spreman. Značaj pravog duhovnog školovanja Učitelj je uzvišeno neličan i njegova nastojanja su isključivo usmerena na to da uklone zastor između učenikove svesti i njegovog višeg Ja. Prema tome, ne može postojati nikakva protivurečnost između vernosti koje učenik iskazuje svom višem Ja i njegove vernosti Učitelju. I doista, na kraju svog puta učenik će otkriti da Učitelj nije ništa drugo do njegovo više Ja u drugom obliku. U svojoj krajnje neličnoj i nesputanoj božanstvenosti. Učitelj je u toj meri celovit da nema nikakvih ličnih želja. Sve što on traži u odnosu sa učenikom jeste da se ovaj ponovo rodi u svetlosti najviše Istine. Postati učenikom znači poći stazom koja vodi ka ostvarenju duhovnog cilja. To je suština pravog duhovnog školovanja. Putevi Učitelja Učitelji su uvek spremni da pruže pomoć Priroda Učiteljeve pomoći Pomoć Savršenog Učitelja sastoji se u tome da učeniku omogući sigurno i bezbedno duhovno napredovanje, kao i da skrati vreme koje bi inače bilo potrebno kada bi učenik taj put prelazio sam. Učenik se na stazi dugo može kretati sam, ali neće biti u stanju da prede šesti nivo bez pomoći Učitelja. Sve do šestog nivoa involucije svesti, intervencija Učitelja je od ogromnog značaja, jer pomaže učeniku da ne upadne u neku od zamki koje vrebaju na duhovnom putu. Savršeni Učitelj Kabir uporedio je tri stadijuma na stazi sa tri faze paljenja vatre. Kao što prvo imamo samo dim bez vatre, zatim vatru obavljenu dimom, i na kraju vatru bez dima, tako i početke na stazi karakteriše gust veo neznanja, na sredini puta mutno sagledavanje cilja, a na kraju, ostvarenje Istine bez i najmanje primese obmane. Pošto staza krivuda kroz mnoge obmane, učenik bez vodstva Učitelja nikada nije bezbedan, jer samo Učitelj poznaje sve etape na stazi i može da ga provede kroz njih. Prebivalište iluzija Pre nego što dođe do otvaranja unutrašnjeg oka, um zamišlja cilj duhovne slaze kao Beskonačnost, i to u vidu simboličnih slika beskonačnosti kao Što su nebo ili okean, koje asociraju na nepregledno prostranstvo. Premda takve simbolične slike jasno i dobro opisuju Beskonačnost, njih ipak vremenom mora da zameni neposredno iskustvo Beskonačnog. Učenik će tek nakon otvaranja unutrašnjeg duhovnog oka imati neposredan doživljaj Sopstva. A kada se to dogodi, um, zbunjen onim što vidi, više neće posedovati raniju bistrinu. Budući zbunjen viđenjem Sopstva, um gubi sposobnost bistrog razmišljanja i pogrešno zaključuje da je viđenjem Sopstva ujedno i ostvario Sopstvo. Otuda dolazi do zablude da je kraj putovanju mada je on još daleko. U tradiciji sufizma ova etapa na stazi poznata je kao muqam-e-afsan, ili prebivalište iluzija. Upravo u ovako teškoj etapi na stazi, Učitelj može, veštom intervencijom, pogurali učenika da nastavi put bez nepotrebnog zastajkivanja. Doprinos Učitelja Na svakom od šest unutrašnjih nivoa učenika vrebaju opasnosti, jer je svaki nivo na sebi svojstven način prepun čarolija koje bi da ga ulove u svoje zamke. Učitelj vodi učenika kroz sve nivoe, ili mimo njih, bez zadržavanja. Ali učenik svejedno mora da hoda sopstvenim nogama. Učitelj mu pomaže samo utoliko što potvrđuje i uverava ga u ispravnost njegovih prethodno stečenih uvida i zapažanja, podižući njegovu svest na nov stupanj - koji, mada mu neizbežno predstoji kao sledeći korak na stazi, još uvek nije dostupan njegovim mogućnostima. Unutrašnja vera Da bi učenika izbavio iz Maje Učitelj se služi upravo Majom. Pošto je Učitelj nadrastao dobro i zlo, on često zahteva stvari koje njegovim učenicima, sa njihovog uobičajenog zdravorazumskog stanovišta, izgledaju neprihvatljive, čak i šokantne. Za učenika je najbolje da prati Učiteljeve instrukcije s unutrašnjim poverenjem i da ih svojim ograničenim sposobnostima rasuđivanja ne dovodi u pitanje. Sledeči čuveni primeri ilustruju ovaj nauk. U Kuranu postoji priča o Ibrahimu* (U Bibliji: Avram, prim. prev.) od koga je Bog zahtevao da žrtvuje

ljudi bez kose potsećali su ga na njegovu manu i kvarili mu zabavu. već i sami prolaze kroz nebrojene teškoće. Upitao ga je zbog čega kasni. Čim je seo. Učenik je na početku oklevao ali je odmah zatim. I čim je zakoračio u besne talase Ganga. na svoje veliko iznenađenje.a vino je muslimanima verski zabranjeno (haram). Bahlul je bio ćelav. Razlog tome bila je prinčeva ćelavost. Jedina prilika za to bese prijem koji je princ svake godine priređivao za svoje dostojanstvenike. naredivši mu da se odmah vrati kući.svog voljenog sina Ismaila (U Bibliji Isaka. ovaj se. Uobičajeni metodi Ovakve priče ilustruju kako se Učitelji u retkim prilikama služe svojim moćima da bi slomili ego svojih učenika i pomogli im u njihovom napredovanju na stazi. o čuda. kada se Bahlu! pojavio u svojoj otrcanoj odeći. Učitelj mu pokaza mesto odakle da šakama napuni kofu vodom. prim. Na prijemu niko nije prepoznao Bahlula. ali je on u svojoj sjajnoj odeći ostavio snažan utisak na sve prisutne. umesto sina. a onda ga pod nekim izgovorom napusti. A onda se Učitelj iznenada pojavio pred njim. Priča o Bahlulu Ovo je prikazano i u priči o velikom mistiku Bahlulu. prizor se preobrazio u nešto predivno. a u to vreme na prinčeve prijeme ljudi bez kose nisu imali pristupa. doduše. prev. naposletku je svak svakome namigivao. on mora da ima neki dubok značaj. Opaziše to i ostale zvanice te stadoše da oponašaju ono što su videli. Oponašajte našu ćelavost. da Učitelj ni za trenutak nije napuštao kolibu. Bog gaje u poslednjem trenutku sprečio i prihvatio da mu ovaj. drugog dana Bahlul pozajmi lepu odeću.˝ Postupanje sa učenikovim slabostima . A kofa koju je trebalo napunili gotovo je dodirivala rečno dno. imajući poverenja u premudrog Učitelja. koji je živeo na obali reke Gang.). svakodnevnim sredstvima. žrtvuje jagnje. Zbog prinčeve preosetljivosti nijedan ćelavac nije smeo da prisustvuje njegovim prijemima. Bio je toliko dopadljiv da ga je čak i princ toplo pozdravio i pozvao da sedne kraj njega. Dešavalo se to oko ponoći. Pomažući svojim učenicima oni ne samo da pokazuju veliko razumevanje. Učitelji su po pravilu veoma štedljivi kada su njihove božanske moći u pitanju. bez reci pokorio tom zahtevu. i nikada ih ne koriste ukoliko to nije zaista neophodno. saznao je. skupio hrabrosti da pokuša nemoguće. stanite! Zašto namigujete?˝ A uglednici odgovoriše: ˝Namigujemo jer ste i vas dvojica velikana jedno drugom namigivali. jednom zatražio da mu ovaj donese kofu vode . U potrazi za sredinom reke učenik je prepešačio do druge obale. već je sve vreme sedeo sa učenicima i razgovarao. stavi periku na glavu. a ovi ljudi će morati svakodnevno da briju svoje glave da bi ostali ćelavi. I naravno. U to vreme Maulana je upravo kao veliki teolog Islamskog sveta stekao mnoštvo sledbenika medu muslimanima . pa mu uzvrati istom merom. a reka Gang je zbog monsuna uveliko preplavila obale. Jednog trenutka Bahlul doviknu svečanom skupu: ˝O vi mudri ljudi. čvrst u svojoj veri i pokornosti. i to u javnosti. Od Gausalija Šaha (Ghausali Shah) je jedan od njegovih Učitelja. krenuo da ubije Ismaila. ne doseti zašto mu je Bahlul namignuo ali pomisli da. Najčešće se služe običnim. trećeg dana svi se pojaviše obrijanih glava. Iz nepoznatih razloga Bahlul jednoga dana odluči da stupi u kontakt sa persijskim uglednicima i viđenijim ljudima. prijem je trajao tri dana. Nošenje krčaga sa vinom na ramenu. pa se namigivanje postepeno prenese na sve prisutne. Na nesreću.˝ Bahlul zatim skide periku sa glave i reče: ˝Nas dvojica smo takođe i ćelavi. i tako prerušen uputi se na isto mesto. * Vidi Glosar Kada je Šams-e-Tabriz (Shams-e-Tabriz) naredio svom učeniku Maulana Đalaludin Rumiju (Maulana Jalaludin Rumi) da mu dobavi krčag vina. ali ga je on položio. vratari ga nisu pustili unutra.˝ Uglednici se raziđoše i. Reka se pretvorila u uski potok. beskrajno strpljenje i savršenu taktičnost. pošto taj gest dolazi od jednog tako izuzetnog čoveka. Međutim. prilagodavajući se zahtevima situacije na raznorazne načine. Mi smo vas samo oponašali. Princ se. Tada se Bahlul obrati princu: ˝Nas dvojica smo ćelavi zauvek. izvanredan smisao za humor. Kada je Ibrahim.s tim da vodu mora da zahvati iz sredine reke. Gausali Šah mu objasni da ne može da utvrdi gde se nalazi sredina reke. da bi mu udovoljio i zaslužio njegovu milost. bio je stvarno težak ispit Maulanine vere. Bahlul namignu princu. A kada se Gausali Šah vratio u kolibu noseći kofu punu vode.

Tako je Bahlul taktičnim ponašanjem i humorom sebi obezbedio pristup onima kojima je hteo da pruži pomoć. Ni najveći problemi ne mogu sprečiti Sadgitrua da stupi u kontakt sa učenikom i pridobije ga za duhovni život. Pošto učenik sigurno napreduje samo ukoliko gaji bezuslovnu ljubav za Učitelja, Učitelj s najvećom pažnjom uklanja sve prepreke koje bi mogle stajati na putu učenikovog potpunog predavanja. Ako se ponekad čini kao da Učitelj ismeva učenikovu ličnost, on to ne čini iz zle namere, nego da ukloni one smetnje koje bi mu mogle stvoriti ozbiljne probleme na njegovom putu. Ako ponekad izgleda kao da Učitelj pothranjuje ego svog učenika, on na taj način samo naduvava učenikove neznanje i pušta da ono dostigne vrhunac. Tako ga priprema za konačno uništenje ega, kao kada se žrtvene životinje brižljivo tove uoči žrtvovanja. Učitelj je s one strane dobra i zla pa ga ne uznemiravaju učenikove greške. Toleriše ih sa ogromnom strpljivošću i bezgraničnom sposobnošću čekanja, znajući da će one, kada se učenik učvrsti na stazi, ubrzo biti ispravljene. Podrška kroz davanje priznanja Kada utvrdi da se učenik ozbiljno posvetio stazi, Učitelj preduzima određene mere da očisti um učenika od njegovih nedostataka. Čak i po cenu okrutnosti, nastaviće da obavlja svoj zadatak poput kakvog hirurga koji, zanemarujući pacijentove proteste, izvodi operaciju do kraja. Učenik ne može a da ne uvidi da Učitelj te mere preduzima isključivo u njegovom interesu. Zato se on, u procesu čišćenja koji izgleda bolan i neprijatan, ne oseća odbačenim od strane Učitelja, već mu postaje sve bliži. U svojoj duhovnoj poduči Učitelj ipak najčešće primenjuje blag i učeniku dopadljiv metod, koji je uz to i vrlo efikasan. Učitelj je veoma zadovoljan kada učenik postigne duhovni napredak. Odajući priznanje učenikovim vrlinama, Učitelj podržava duhovne kvalitete koje je on na putu da razvije i bodreći ga, uliva mu samopouzdanje i snagu da se suoči sa bilo kojom situacijom. Svaki plamičak uzvišene emocije, gest samoodricanja, herojska žrtva, kao i svaki izraz velikog strpljenja, ljubavi ili vere, naići će na Učiteljevo odobravanje. Da bi razvio pozitivne osobine kod učenika on će neposredno i otvoreno hvaliti njegove uspehe. Učenik će ubrzo naučiti da ceni Učiteljeve pohvale i one će ga radovati više od svega. Biće spreman da odoli i najvećim kušnjama i prođe kroz najteža iskušenja da bi time usrećio Učitelja. Rešenje svih problema Pošto je Učitelj za iskušenika simbol vrhunskog Sopstva u svemu, stepen do koga će iskušenik ostvariti svoju unutrašnju božanstvenost i sklad sa svim drugim oblicima vrbovog Sopstva, direktno će zavisiti od skladnosti njegovog odnosa sa Učiteljem. Kroz predanost Učitelju učenik će doći do saznanja da su njegovi problemi i nedoumice jedinstveni za sve tragače. Rečeno jezikom psihologije, moći će da prihvati svoje probleme ne kao pojedinačne probleme, već kao aspekte jednog jedinstvenog problema. Tako će dospeti u stanje celovitosti, koje se posve razlikuje od privremenog kompromisa između oprečnih zahteva. Da bi pomogao učeniku u ovom teškom zadatku, Učitelj mora za učenika da predstavlja otelovljenje duhovnog ideala, jer ako učenik treba da se probije kroz brojne barijere koje će se isprečiti između njega i njegovog cilja, neophodno je da postigne intenzivnu koncentraciju na taj ideal. Zahtevi ličnog Učitelja imaju prednost Uzvišeni Učiteljev zahtev se ne srne ograničavati niti dovoditi u sumnju, čak i kada dođe do spontanih izliva dubokog poštovanja koje će učenik ponekad gajiti prema drugim Učiteljima. Svi Savršeni Učitelji poseduju jedinstvenu svest i apsurdno je zamišljati da među njima postoje razlike. Mada nijedan Učitelj nije veći od drugog, učenik mora, za sopstveno dobro, u prvom redu da poštuje zahteve svog sopstvenog Učitelja - sve dok ne prevaziđe područje dvojnosti i ne ostvari jedinstvo celokupnog života. Jer, ukoliko ne bi bilo uzvišenog zahteva, kome je data prednost nad svim ostalim životnim i međusobno suprotstavljenim zahtevima, tada bi došlo do rasipanja umne snage. Isključiva koncentracija na Učitelja je nezamenjiva pomoć u prikupljanju rasute umne energije učenika. U vrlo retkim prilikama i pod izuzetnim okolnostima, Učitelji mogu da donesu odluku da zajednički podučavaju određenog učenika. Tako postoje izuzetni primeri učenika koji su uspostavili saradnju sa dva ili više Učitelja. Ovo je pre izuzetak nego pravilo; a ako postoji više Učitelja, oni će rasporediti svoj posao tako brižljivo da njihovi zahtevi neće protivurečiti jedni drugima. Priroda ega i njegovo uklanjanje Odeljak I Ego kao poprište konflikta

Poreklo ega Na predljudskom stadijumu svest ima iskustva, ali veza između iskustava i središnjeg ˝ja˝ još nije jasno uspostavljena. Na primer, pas se može razdražiti, ali svoju razdraženost neće doživeti u smislu ˝Ja sam razdražen˝. U ovom slučaju nalazimo da pas uči na osnovu iskustava, ponašajući se na osnovu ranijih iskustava, ali su njegove radnje, iako povezane, zapravo polumehaničke, i nastaju kao posledica privlačenja srodnih utisaka, ili sanskara. A to se bitno razlikuje od razumnog povezivanja iskustava kakvog je omogućio razvoj ˝Ja˝ svesti. U počecima razvoja razumske kontrole nad delovanjem pojedinačnih impresija došlo je do njihovog povezivanja sa centrom svesti, i tako se javio ograničeni ego. Konsolidaciju ego - svesti najbolje bismo mogli objasniti polazeći od početaka razvoja ljudske svesti. Formiranje ega Ljudska svest ne bi bila ništa drugo do skladište prikupljenih utisaka i iskustava da u isto vreme ne sadrži princip integracije u ego-središtu, koji joj služi da sve te utiske i doživljaje organizuje i shvati. Da bi se neko iskustvo shvatilo potrebna je prvo sposobnost da se obuhvate svi njegovi delovi, a potom i sposobnost da se, otkrivanjem njihovih uzajamnih veza, ti delovi procene. Integracija oprečnih utisaka i iskustava je uslov oslobađanja svesti od robovanja svakojakim prijatnim i neprijatnim stvarima koje bi da njome ovladaju bez obzira što nemaju nikakvu vrednost. Početni korak ka integraciji je formiranje ega kao središta i osnovice svesti. Ego se pojavljuje da bi udovoljio željama Ego je neskriveno i neumitno prisutan u svim zbivanjima u duševnom životu, a njegova uloga je zadovoljavanje određenih potreba. Uloga koju ego igra u ljudskom životu može se uporediti sa ulogom tereta na brodu. Brodski teret osigurava brod protiv prevelikog ljuljanja. Bez njega bi brod bio previše lagan i nestabilan, u opasnosti da se prevrne usred raspomamljenih vetrova i talasa. Isto tako bi se i snaga uma, u nedostatku privremenog jezgra, besciljno rasipala i trošila u zapletima oprečnih iskustava. Uopšteno rečeno, ego igra ulogu procenjivača životnih iskustava i posrednika aktivnih težnji relativno nezavisnih i nepovezanih instikata nasleđenih iz perioda životinjske svesti. Tvorevina koju nazivamo ego služi da se uspostavi određena stabilnost svesnih procesa, a ujedno i da se obezbedi njihovo skladno i uravnoteženo delovanje, što je osnov planskog i organizovanog života. Nužno zlo Bilo bi, dakle, pogrešno misliti da je pojava ega nesvrsishodna. Mada se pojavljuje samo da bi na kraju nestao, on privremeno zaista zadovoljava potrebu koja se, na dugom putovanju duše, ne može zanemariti. Ego se ne srne shvatiti kao trajna prepreka, jer se on može prevazići i nadrasti naprezanjem svih duhovnih snaga. Fazu formiranja ega treba shvatiti kao privremeno i nužno zlo. Ego unosi razdor i stvara podvojenost Ego je nezaobilazna stepenica u daljem napretku svesti. Međutim, pošto ego prianja za pogrešnu zamisao da je čovek telo, on je izvor velike zablude, koja izobličava iskustvo. Ego deluje tako što, upoređujući sebe sa ostalim oblicima života, sam sebe otuđuje od njih. I tako, mada iznutra pokušava da upotpuni i integriše lično iskustvo, ego, pri samom pokušaju da oseli i zaštiti sopstveno postojanje, unosi razdor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. To cepanje celovitosti života nadvoje ne može a da se ne odrazi na unutrašnji život ličnosti kojom dominira ego. Ego kao izvor Konflikata Premda neprestano teži da ostvari jedinstvo i celovitost iskustva, ego nikada ne uspeva u tome. Njemu, doduše, polazi za rukom da uspostavi neku vrstu ravnoteže, ali je ona površna i privremena. A da je svako ego-postignuće nesavršeno dokazuje i činjenica da je svako iskustvo, posmatrano sa stanovišta ega, neizostavno praćeno unutrašnjim konfliktom. Svakog trenutka ljudski um prolazi kroz seriju konflikata. Umovi velikih i proslavljenih ljudi, isto kao i umovi običnih ljudi, uvek su zbunjeni protivurečnim željama i sklonostima. Ponekad je konflikt sa kojim se um suočava tako oštar da osoba popusti pod njegovim pritiskom, pa onda imamo ili delimičnu ili potpunu umnu poremećenost. Normalne i takozvane poremećene osobe suštinski se ne razlikuju. I jedni i drugi se suočavaju sa istim problemima; samo što su ovi prvi u stanju da sa manje ili više uspeha rešavaju svoje probleme, a ovi drugi ne mogu da ih rese.

Pogrešne procene Ego pokušava da resi svoje unutrašnje konflikte netačnim procenama i pogrešnim izborima. Za ego je karakteristično da nebitne stvari smatra bitnim, a bitne nebitnim. Premda su moć, slava, bogatstvo, sposobnosti i ostala svetovna postignuća zaista nebitne stvari, ego uživa u posedovanju istih, i vezuje se za njih u smislu ˝ovo je moje˝. S druge strane, duhovnost, koja je za duševni život od najvećeg značaja, ego smatra nebitnom. Na primer, kada osoba oseti neku telesnu ili misaonu neprijatnost dok obavlja nešto od duhovnog značaja, njen ego uskače da bi otklonio tu nevažnu neprijatnost, bez obzira što će time osoba odustati od onog što je za nju najhitnije - a to je duhovni rad. Telesna i mentalna prijatnost, kao i sva ostala svetovna postignuća i priznanja, nisu nepotrebna, ali nisu ni značajna. Postoji ogromna razlika između potrebe i suštine. Konflikti se rešavaju samo pravilnom procenom Ego mnoge nebitne stvari tretira kao neophodne. Duhovnost, međutim, koja se egu čini nebitnom, je od suštinske važnosti za dušu. U egu prebiva najdublji i najosnovniji princip neznanja koji se ogleda u davanju prednosti nebitnom nad bitnim. Potreba za inteligentnim i čvrstim izborom Um retko funkcioniše skladno jer je uglavnom usmeravan i voden nadmoćnim silama nesvesnog. Malo ljudi je spremno da se upusti u teškoće ovladavanja tajnim silama koje usmeravaju tok duhovnog života. Koflikt u umu je moguće otkloniti samo svesnom kontrolom snaga nesvesnog. A trajnu svesnu kontrolu je moguće uspostaviti jedino kada se svaka pojava koflikta u umu postavi na svoje pravo mesto. Poverenje u ispravnost izbora Da bi se um oslobodio od konflikata valja činiti pravilne izbore i davati prednost onome stoje istinski vredno nad onim što je nevredno. Uvek kada postoji manje ili više izražen konflikt, donesene odluke treba da su razborite i postojane. Izbor mora biti razborit, jer jedino se prianjanjem za prave i postojane vrednosti može ostvariti ravnoteža i pokrenuti vitalni, kreativni tokovi duševnog života. Jedan nepokolebljiv ali nerazborit izbor može privremeno nadvladati konflikt; ali će on, zauzvrat, u jednom dugom periodu uskratiti životu zamah i polet, i zaustaviti razvoj celovite ličnosti. Staviše, takav nerazborito rešen problem zasigurno će se ponovo pojaviti u nekom drugom obliku. S druge strane, za razboritu odluku je potrebna sposobnost opažanja pravih vrednosti i njihovog razlučivanja od tobožnjih vrednosti. Iz ovoga sledi da je problem sukobljenih želja u stvari problem sukobljenih vrednosti, a da bi se sukob resio, valja preduzeti temeljnu potragu za pravim smislom života. Um se jedino mudrošću može osloboditi od svakog konflikta. Prave vrednosti Donevši jednom za svagda pravu odluku, čovek nikada ne treba da odstupi od nje. Mada se neke sukobljene težnje u umu umire kada se odlučno krene zacrtanim putem, neke druge nastavljaju da se upliću, ometajući sprovođenje odluke u delo. Ponekad je moguće da se, zbog pojačanog sukoba u nesvesnom, javi kolebanje u vezi sa odlukom. Da bi izbegao poraz, um se mora čvrsto držati onih vrednosti do kojih je došao. Ovakvo rešavanje konflikta u umu ne iziskuje samo opažanje pravih vrednosti već i nepokolebljivu privrženost njima. Skriveni konflikti Sposobnost donošenja razborite i čvrste odluke se može uvežbavati na svim stvarima, kako malim tako i velikim. Obične životne brige nisu ništa manje značajne od ozbiljnih problema sa kojima se um suočava u kriznim periodima. Koreni konflikta u umu ne mogu se zatrti bez neprekidnih napora da se načini inteligentan i postojan izbor. Razvoj istinskih vrednosti javiće se spontano tek kada um stekne trajnu naviku da uvek donosi odluke u korist pravih vrednosti. Svakodnevne, obične stvari čine tri četvrtine čovekovog života; i mada unutrašnji konflikt u vezi običnih stvari ne može znatno uznemiriti um, on će ipak ostaviti za sobom izvesnu nelagodnost, osećaj da nešto nije u redu. Unutrašnji konflikti po pitanju svakodnevnih situacija najčešće i ne isplivavaju na površinu svesti. Ali zato iza pozornice bacaju senku na život. Zato konflikt treba izneti na površinu svesti i otvoreno se suočiti s njim da bi se

sve dok se nemoćno vrti oko stožera ega. Dezintegracija ega Protivrečnosti koje na ovaj način isplivaju na površinu moguće je resiti donošenjem razborite i čvrste odluke. ističući svoju različitost i odeljenost od svih ostalih centara svesti. ˝Osećaću ovo ili ono˝. ˝Razmišljao sam o ovome ili o onome˝. najvažnije je da postoji snažan podstrek ili nadahnuće. U takvim slučajevima treba pokušati sa analizom duševnog stanja kroz duboko unutrašnje sagledavanje sopstvenih misli i osećanja. predstavlja glavnu prepreku duhovnom izbavljenju i prosvetljenju.Ego kao potvrda otuđenosti Ego kao prepreka duhovnoj emancipaciji Ego je potvrda čovekove otuđenosti. Ili pak. Istinski ideal je osnovni kriterij um valjanog procenjivanja. najpre mora da nestane to varljivo i veštačko jezgro satkano od sanskara. Cista analiza može pomoći u donošenju odluke. To je istinski kreativni izazov za spasioce čovečanstva. neophodno je da na mesto ega ustoliči svest o Istini. Ljubomora jača ego Osećaj otuđenosti najizrazitiji je u ljubomori. zapravo je bolno svesna svoje otuđenosti i snažno doživljava svoje zasebno postojanje. Kroz strepnju od Boga ili Njegovih ispoljenja jača osećaj otuđenosti. Tu svoju potrebu duša ne može da ispuni ako je potresaju požuda ili mržnja. čovek započinje potragu za pravim središtem svojih iskustava i preuređuje svoj život u skladu sa Istinom. . ˝Osećao sam ovo ili ono˝. već i samog Boga. ljutnju. Voden logikom tog otkrića. strah ili ljubomoru. Na vrhuncu evolucije čovek dolazi do otkrića da se život. Najdublji imperativ duše jeste da voli i da bude istovetna sa drugim dušama. ne može shvatiti i proživeti u svoj punoći. Strah je takođe prikriveni oblik otuđenosti i javlja se u vidu snažnog osećaja odvojenosti. gde druga osoba biva odbačena i smatrana ne samo tuđincem. Postoji i nejasan osećaj da se život suzio ili čak. a on se javlja samo kao posledica gorljive čežnje za dostizanjem nekog uzvišenog i sveobuhvatnog ideala. već i neprijateljem sopstvenog nabujalog ega. koji eonima deluje u neznanju. ego se. A dobra procena slama ego konstrukciju izgrađenu na temeljima lažnih vrednosti. Život ne može ostati trajno zatočen u kavezu ega. Strah se spušta kao gusta koprena između ˝mene˝ i ˝tebe˝. radikalno ograničio. Čežnja za idealom kao luč vodilja Postupak izvođenja konflikata na površinu svesti ne srne se izroditi u izmišljanje problema tamo gde ih nema. i to ne samo druge duše. Moderna psihologija je dosta postigla u razotkrivanju uzroka unutrašnjih konflikata. Strah ne samo što potpiruje i produbljuje nepoverenje u drugog. Jednog trenutka on se mora probiti ka Istini. Siguran znak pravog unutrašnjeg konflikta jeste kada čovek ne oseća da učestvuje punim srcem u mislima ili akcijama koje dominiraju trenutkom. pošto upravo takva analiza dovodi do osvetljavanja korena sukoba. kao potvrda otuđenosti. Da bi se život mogao valjano integrisati i ispuniti. Da bi bio uspešan u tome. Ego se hrani na osećaju otuđenosti Svoju odeljenost ego potvrđuje kroz požudu. mržnju. Osećaj otuđenosti najoštriji je u slučaju velike i neutažive požude. Može se javiti u obliku kontinuiranog sebe-svesnog pamćenja kroz prisećanja kao što su: ˝Učinio sam ovo ili ono˝. dok kroz ljubav prema Bogu i Njegovim ispoljenjima osećaj otuđenosti postepeno nestaje. ali će ta odluka biti jalova i neefikasna ukoliko nije osnažena privrženošću nekom idealu koji seže u najdublje i najsuštinskije slojeve ljudske ličnosti. Osoba koja žudi za društvom i prisustvom drugih ljudi. ˝Razmisliću o ovome ili o onome˝.pronašlo odgovarajuće rešenje. ali tek treba da otkrije metode koji će pobuđivati inspiraciju i nadahnjivati um onim što život zaista čini vrednim življenja. Spoznajom Istine ego biva potpuno uništen. Priroda ega i njegovo uklanjanje II Odeljak II . Može poprimiti oblik sebičnih nadanja u vezi budućnosti i planiranja: ˝Uradiću ovo ili ono˝. u sadašnjem vremenu. Svako delo u kome se odražavaju prave životne vrednosti doprineće dezintegraciji ega. On poprima razne oblike. već neizbežno vodi do sužavanja i povlačenja svesti. I mada privremeno igra korisnu ulogu centra svesti. Stoga treba voleti bez straha. Da bi se konflikt resio na zadovoljavajući način. ispoljava kao snažan osećaj da je čovek zasebna jedinka. sve dok se drugo ljudsko biće u potpunosti ne istisne iz životnog konteksta. Izražen je i u mržnji i u ljutnji. ego.

strah ili ljubomora čine život skučenim i doprinose ograničavanju i sužavanju svesti. Ako su suviše različite i neskladne.čak ni kao suprotstavljene težnje pojaviti na poprištu svesti. Jedino iskustvo koje egu oduzima moć je iskustvo ljubavi. baš kao što se ni noćni leptir ne plaši da sagori u plamenu svece. i jedino htenje koje ublažava osećaj otuđenosti je htenje da se bude jedno sa Voljenim. Koreni ega nalaze se u podsvesnom umu Brisanje ega iz svesti je vrlo složen zadatak. Međutim. mržnja. eksplicitni ego deluje kao zaokružena celina. Ona direktno postaju instrumentom potvrđivanja otuđenosti ega. Otuda se ego može rastočiti samo istinskom ljubavlju. ali on čezne da se sjedini s Voljenim. Jaki sukobi na poprištu svesti vode harmoniji i ravnoteži Delovanje razborite svesti na Činioce eksplicitnog ega je važno. sputava čoveka. Prema tome. Sva iskustva. već će ostati potopljene u nesvesnom umu sve dok se ne preoblikuju uz pomoć energije koju proizvode razne aktivnosti svesnog uma. Slabljenje ega putem ljubavi Svaka misao. Ego je potvrda otuđenosti od drugih. Neuspeh u zadovoljenju želja ego doživljava kao neuspeh. strah i ljubomora. sve su to oblici isključivosti koji produbljuju jaz između ˝mene˝ i ostatka života. Na isti način. one moraju imati makar nešto zajedničko. odnosno kroz težnju da se ono postigne. bilo značajna ili beznačajna. njegova moć propuštanja sukobljenih težnji je ograničena. Nit ega je prisutna u ispunjenim i u neispunjenim željama. ljutnja. Dve osobe moraju najpre da počnu da razgovaraju da bi se mogle upustiti u verbalnu prepirku. one se neće . bilo dobra ili loša. Ego sačinjen od želja Ego je natovaren raznovrsnim željama. U doživljaju jedinstva sa Voljenim. kada dođe do prestanka želja. slabi osećaj otuđenosti čovekovog ˝ja˝. Ego sačinjavaju raznorazne želje. da bi se dve težnje svesno sukobile. osećanje i delo poteklo iz zamisli o nekakvom ekskluzivnom i zasebnom postojanju. Sva isključiva osećanja kao što su požuda. ali nedovoljno za postizanje željenih . prestaje i težnja za zasebnošću. Jedino sveobuhvatajuća ljubav može da premosti ovaj veštački stvoreni jaz i probije kroz barijeru varljive imaginacije. i sva nastojanja. Organizovani eksplicitni ego sprečava određenim činiocima implicitnog ega prodor u svest. Svi problemi ega mogu se resiti samo svesnim i razboritim delovanjem. oslobođenje od svih želja utire put uklanjanju ega. ne mogu se prepirati jer nemaju zajedničkog povoda.ljutnja ili strah. ali njen veći deo ostaje nevidljiv pod vodom. Stoga će potpuno uništenje ega postati moguće samo onda kada svi elementi ega sagore u vatri razborite svesti. ego doživljava kao uspeh. Ako ne razgovaraju. a uništenje tih želja ravno je uništenju ega. Isto tako se samo delić postojećeg ega manifestuje u svesti u obliku eksplicitnog ˝ja˝. pošto se koreni ega nalaze u podsvesnom umu. Ego je kao santa leda u okeanu. Voleći. opterećuju ga impresijama i produbljuju otuđenost njegovog ˝ja˝. Požuda. Heterogena struktura ega Onaj deo ega koji se ispoljava u svesti . U ljubomori. u obliku prikrivenih težnji koje nisu uvek prihvatljive eksplicitnoj svesti. ˝ja˝ ne razmišlja o tome da zaštiti sebe.eksplicitni ego . mržnja. poprište bezbrojnih sukoba među oprečnim težnjama. U istinskoj ljubavi ljubavnik isto tako čezne. Ego će pred navalom želja navući masku ravnodušnosti i tobožnjim neželjenjem opet potvrditi svoju zasebnost. Uspeh u prisvajanju željenog. Eksplicitni i implicitni ego Mada je ego sastavljen od raznoraznih elemenata. a znatan deo ostaje da boravi u mračnim i maglovitim oblastima podsvesnog uma. pored toga što ova duboka i imperativna potreba za poistovećivanjem sa drugim bićem ostaje nezadovoljena. dok je ljubav potvrda jedinstva sa drugima. on jedino može biti. U poređenju sa izolovanim i nepovezanim težnjama podsvesnog uma koje teže da prodru u svest.nipošto nije skladan. i to doista i jeste. eksplicitni svesni ego je u manjoj meri heterogen od implicitnog ega podsvesnog uma. U njoj se zatim rada dubok i beskompromisan otpor prema te dve osobe i prema njihovom odnosu koga je ljubomorna osoba nastojala da rezerviše samo za sebe. Ograničeni ego eksplicitne svesti je mali deo celokupnog ega. Međutim. kod osobe jača i uverenje da se neka druga duša uspešno sjedinila sa osobom za kojom je ova čeznula. Približno sedmina sante je iznad vodene površine pristupačna oku posmatrača.

Ponos je. samo da bi istakli svoju različitost od drugih ljudi.poređenje koje bi ego najradije izrazio direktno da ga u tome ne sprečavaju društvene norme. izmiče uticaju razborite svesti. Odbacivanje ega iz svesti je izuzetno zamršen proces i ne može mu se prići jednostrano. Složenoj prirodi ega potreban je složen pristup. a ako pravila ponašanja to ne dopuštaju. Gerilski rat Na višim stupnjevima na stazi ego se više ne služi otvorenim metodama. eksplicitni ego treba toliko da oslabi da omogući svim željama i težnjama koje do tada nisu imale pristup u arenu svesti. Kada se suoči sa zabranama na jednoj strani. u nastojanju da produži svoj vek. Pošto je egu na raspolaganju bezbroj mogućnosti da osigura svoj opstanak i nastavi sa samoobmanama.rezultata. Da bi se to postiglo. ego. On nalazi bezbroj načina da se ispolji. Baratanje s činiocima eksplicitne svesti nije jednostavan i lagan posao. Čovek može biti ponosan na bilo koju nevažnu i besmislenu stvar. ego svoja postignuća uveličava do grotesknih razmera. a onda ih podvrgnuti dejstvu razborite svesti. Poklonik se može nadati delotvornom obračunu sa obmanama i trikovima ega tek kada dobije pomoć i milost Savršenog Učitelja. što je posledica otopljenja Čitavog ledenog brega ega. poklonik vremenom počinje da shvata da ne može više sam da se bori sa njegovim bezbrojnim izdancima. i to mu pode za rukom. Oslobađanje sputavanih težnji prirodno produbljuje zbunjenost i sukob u eksplicitnom egu. ovaj vid ega nije ništa manje ograničavajući od prvobitnog grubog ega koji nije pokazivao duhovne sklonosti. intenzivnim delovanjem razborite svesti. često praćen još jačim sukobima svesnog uma. istisne iz jedne oprečnosti. da dopru do nje. ili egom koji svoju zasebnost potvrđuje postignućima koja se smatraju dobrim i visoko duhovnim. negujući ih bez obzira na teškoće koje im pričinjavaju. Ugrožen duhovnim težnjama i delima. Razmetanje u društvu je jedna od uobičajnijih manifestacija ega. Sa stanovišta prave duhovnosti.˝ Ovaj poslednji korak je plodonosniji od svih drugih mera koje su preduzimane u cilju . i da se od sada u potpunosti oslanja na Učitelja. Poznati su slučajevi ljudi koji puštaju da im nokti izrastu do enormne dužine. specifično osećanje kroz koje se ego ispoljava. već se zaklanja iza mera koje su prvobitno služile svrsi njegovog uklanjanja. Učitelj kao poslednje utočište U većini slučajeva poklonik će se okrenuti Učitelju tek kada shvati svu jalovost svojih pokušaja: On neće biti u stanju sam da se probije do cilja za kojim čezne i koji nejasno nazire. Razdražen tvrdokornošću svog ega. Tako nastaje ono što bi se moglo nazvati duhovnim egom. baš kao što se na početnim stupnjevima hranio tvrdnjama ˝Ja nisam zainteresovan za duhovno˝. razborito upravljanje željama. Samopredaja znači otvoreno priznanje poklonika da je izgubio sve nade u samostalno rešavanje problema. Ukoliko čovek počne da neguje skromnost da bi se oslobodio monstruoznog tereta ega. ego će se iznenađujuće okretno ubaciti u osobinu skromnosti. Ipak. Na ovaj način. na primer.hidra sa bezbroj pipaka Ego je kao hidra sa bezbroj pipaka. Sledeća važna faza. Ego-trikovi Ego sam sebe hrani i izgrađuje. na kraju te beskompromisne i oštre borbe dospeva se do stanja istinske ravnoteže i nepobitne harmonije. Stoga je proces razaranja ega. teško ih je otkriti i nadmudriti. Ego živi kroz oprečnosti Iskopavanje zatrpanih delova ega iz dubokih slojeva podsvesnog i njihovo iznošenje na svetlost svesti je važna faza u odstranjivanju ega. umesto da ga prati stišavanje sukoba. nastupa nakon što su želje dospele u arenu svesti. jer eksplicitni ego ima tendenciju da istrajava kroz sva oprečna iskustva. uviđajući svoju bespomoćnost. Elemente implicitnog ega podsvesnog uma treba na neki način izvesti na površinu svesti da postanu deo eksplicitnog ega. To je isto kao kada bi rekao: ˝Nisam u stanju da dokrajčim bedno postojanje ega. Zato tražim od tebe da intervenišeš i dokrajčiš ga. Hrani se svakim oblikom neznanja. Ego . Klevetanje drugih nije ništa drugo do pokušaj uzdizanja sebe kroz sugestivno poređenje . On živi i raste pod svim okolnostima i koristi sva raspoloživa sredstva. on će se predati Učitelju kao poslednjem i jedinom utočištu. on nastavlja da se napaja na izvoru upravo onih snaga čija je prvobitna svrha bila da ga uklone. Ako se eksplicitni ego. on se vešto prebacuje u drugu oprečnost i tako opstaje. on ih nadomesti na drugoj. ego će nastojati da dođe do istih rezultata klevetanjem drugih. ovekovečujući sebe. premeštanjem čas u jednu čas u drugu oprečnost nekog iskustva. Te taktike ega veoma liče na taktike gerilskog ratovanja. Da bi živeo. On se može hraniti uverenjima tipa ˝Ja sam produhovljen˝.

bogatstvo.koja je jedini cilj čitave kreacije . naposletku. to uverenje još uvek ne stoji na pouzdanim osnovama. i pored svih svetovnih stvari koje svojata. On svom posedu meri veličinu uporedujući ga sa posedom onih koji imaju manje. manje kvalitetni od njega. i pored toga što poseduje više. U sva tri načina ego nastavlja da potvrđuje. Sve dok postoji ego. već se proširuje na realni sukob sa drugima. Dva kompleksa Osećanja superiornosti i inferiornosti su reakcije jednog na drugo. a veštački stvoreno uverenje o jednakosti nastaje kao reakcija na oba osećanja. ostaje nezadovoljan bez obzira na sve svoje svetovne uspehe. ego te osobe je neprestano suočen sa prizorom unutrašnje praznine. ego se svejednako oseća ispraznim i nepotpunim. u još većem isticanju razlike između sebe i drugih. Tako se. Međutim. sebe pronalazi ili u ulozi nekoga ko je bolji od ostalih. To uverenje pre obeležava prelaz između dva stanja ega nego uvod u trajno poništenje granice između ˝ja˝ i ˝ti˝. i zaključuje da su ovi. Oblici ega Ego. Oni se. međutim. rasprši magla neznanja čiji je glavni nosilac bio ego. A da bi umirio svoj duboki nespokoj. čak i kada je osoba uverena u svoju jednakost sa drugima. kao prirodna posledica potrebe da se nadoknadi ispraznost ego-života. Ali izbor bilo koje od dve mogućnosti ispoljavanja kompleksa kroz oprečno ponašanje samo još više pojačava ove oprečne komplekse umesto da ih rastvori do potpunog iščeznuća. Isticanje različitosti obično se ne zadržava na nivou teoretskog poređenja. Možemo odmah uočiti da je ovo slučaj odričnog potvrđivanja ega. baca se gorljivo na dalja prikupljanja.izbiće na videlo. Prema tome. stvarni uslov za ravnopravan zajednički život je da se ta isprazna ideja o jednakosti nadomesti spoznajom o jedinstvu svekolikog života. slava. A ideja jednakosti se javlja da bi se ponovo uspostavila narušena ravnoteža. javlja agresija. posve različito od osećaja jedinstva kao glavne odlike duhovno slobodnog života. Kompleksi inferiornosti i superiornosti najčešće se ne ispoljavaju istovremeno. Ideja jednakosti Ovaj prividni osećaj jednakosti može se formulisati na sledeći način: ˝Ja nisam inferiorniji ni superiorniji od ostalih˝. I premda je ideja o jednakosti u osnovi mnogih društvenih i političkih ideala. Ali pokornost koju iskazuje pred njim vodi poreklo iz straha ili . u želji da se oseća posebnim i jedinstvenim. a sve dok postoji dvojnost. Istina . i umesto da neguje neprijanjanje. Ona se teši zabludom o svojoj vrednosti. Ego kao potvrda otuđenosti živi kroz ideju ˝moje˝. Kompleks superiornosti Kompleks superiornosti javlja se u trenutku kada osoba sretne nekoga ko je u nekom pogledu slabiji od nje u smislu svetovnog poseda. Krhku ravnotežu između ˝ja˝ i ˝ti˝ neprestano narušava preovladavanje kompleksa superiornosti ili kompleksa inferiorenosti. milošću Učitelja. Međutim. sposobnosti. služeći se odgovarajućim objektima. a udvorički prema nadređenima. makar po toj jednoj stavci. ili u ulozi nekoga ko je gori od ostalih. najčešće na tuđu štetu. svoju otuđenost. Međutim. Odrično potvrđivanje ega kakvo se javlja u ideji o jednakosti je. u njegovoj pozadini je dvojnost. Priroda ega i njegovo uklanjanje III Odeljak III Oblici ega i njihovo razaranje Ego živi kroz ideju ˝ovo je moje˝ Ego opstaje zahvaljujući svetovnim posedima kao što su moć. postignuća i priznanja. Ego često traci svoje bogatstvo u raskalašnom življenju i nepotrebnom razmetanju. zadovoljstvo nalazi u još naglašenijem svojatanju. Kada se. um ne prestaje da upoređuje i uočava razlike. ispoljavaju zasebno i naizmenično. Da bi utvrdio šta je ˝moje˝ on proglašava i uspostavlja granicu između ˝mojeg˝ i ˝tvojeg˝. razmećući se pred drugima veličinom svog imetka.slabljenja i razaranja ega. Kompleks inferiornosti Kompleks inferiornosti javlja se onda kada osoba sretne nekoga ko je na neki način znatno vredniji od nje u pogledu svetovnog poseda. što možemo uočiti na primeru osobe koja se ponaša nadmoćno prema podređenima.

Zbog svojevoljnih aktivnosti ega svest je opkoljena zidom sopstvene izrade. da bi ubrzao rastvaranje ega do potpunog iščeznuća. Priznavanje božanstvenosti Učitelja je način na koji uzvišeno Sopstvo učenika iskazuje svoje dostojanstvo. oba kompleksa vezana za osećanje superiornosti i inferiornosti uvode se u igru. da bi vozilo stiglo do odredišta. u osnovi identičan sa učenikovim uzvišenim Sopstvom. umesto duboko ukorenjenom poroku da traži ispunjenje kroz ono što poseduje. ako je vozač podložan jakim privlačnim uticajima okolnih stvari. pa čak i mržnja prema čoveku koji poseduje ono što bi ona radije imala za sebe. otuđeno ˝ja˝. Naprotiv. već će se najverovatnije izgubiti na sporednim putevima. Predanost učenika Učitelju valja razlučiti od kompleksa inferiornosti. uz Učiteljevu pomoć. Učitelj će ukloniti tu smetnju tako što će ga dovesti u situaciju da prizna i prihvati sopstvenu nemoć i ništavnost. zanimajući se za ono što ima samo privremenu draž. odnosno. Pri svakom pokušaju učenika da se prilagodi Učitelju. Sve dok je kretanje svesti u potpunoj i isključivoj vlasti ega. predanost prati svest o tome da Učitelj predstavlja ideal i da je. Izlivanjem božanske ljubavi. Intervencija Da bi ubrzao njihovo rastvaranje. razdvojeno i različito od ˝ti˝. Predaja nije isto što i kompleks inferiornosti Učenik će. Analogija sa vozačem Da bi se kola kretala u određenom pravcu. Da bi se svest oslobodila svojih ograničenja i osposobila za služenje svojoj prvobitnoj svrsi. ona svoju pokretačku snagu mora crpsti ne iz ega. Jer. Tako Učitelj koristi svoj uticaj da bi ubrzao učenikovo napredovanje kroz nivoe. Takva osoba nikada ne može biti iskrena i spontana zato što u njoj tinja skrivena ljubomora. Predanost nije nedostatak samopouzdanja. što je plod njegovih lažnih predstava. Njegova vožnja zaobilaznim putevima samo će ga udaljiti od cilja. probudiće u njemu duboko samopouzdanje. Tada učenik uviđa da je ništa. stupajući u kontakt sa Savršenim Učiteljem u njemu prepoznati stanje Savršenosti lišeno ega. Poništavanjem oprečnih kompleksa ego gubi svoju zasebnost. Međutim. potreban je vozač. činom predanosti učenik iskazuje poverenje da će. duhovni napredak osobe ugrožen je prirodnom težnjom ega da učvrsti svoju zasebnost. nego . produbljujući unutrašnje duševno siromaštvo. ali kome je potpuno nejasno kuda se zaputio. Prilagođavanje Učitelju dovodi do rastakanja kompleksa Kompleksi superiornosti i inferiornosti moraju se vešto dovesti u vezu. postaju značajni činioci rasprostiranja sebičnosti i haosa u društvu. uznemirenosti i sukoba. nestaje u doživljaju jedinstva. Preko porušenih brana izliva se reka božanske ljubavi. između ta dva kompleksa javlja se tenzija. nije dovoljan samo neko ko je u stanju da upravlja njime. kao i svih vidova neznanja karakterističnih za ego. koje smatra ˝svojim˝. Učitelj će namerno izazivati naizmenično ispoljavanje ova Učitelja dva kompleksa kod učenika. Ego će svoj osećaj ispraznosti pripisivati tobože manje vrednim posedima. Učenik je primetio da je ego nepresušni izvor neznanja. konačno nadvladati sve prepreke. ali da uz pomoć Učitelja može doživeti preporod i postati Sve. pri tom ne birajući sredstva. zbog koje je i postala. Podjednako je važno da vozač bude sposoban da usmeri vozilo ka cilju. da bi se tako sučeljeni međusobno poništili. kompleks inferiornosti. i dragovoljno mu se prepustiti. onaj vozač koji ne zna kuda vozi mora biti zamenjen drugim vozačem koji nije podložan čarima usputnih stvari. Ego se može uporediti sa vozačem koji je sposoban da upravlja vozilom. Učitelj ih zatim tako vešto uskladi da oni ponište jedan drugog. već iz nekog drugog izvora. a zatim se oni jednim udarcem poništavaju. Saznanje da je inferioran u materijalnom smislu će mu pružiti dodatni podsticaj da čini očajničke napore u pravcu sve većeg sticanja. Drugim recima. on ne samo da će se neodređeno dugo zadržavati na usputnim svratištima. Kada duša stupi u živ i dinamičan odnos sa Učiteljem. Ako se učenik nalazi na granici da izgubi srčanost i napusti traganje. Nešto slično se događa kada ego preuzme vlast nad ljudskom svešću. Sva ta usiljena spoljašnja pokornost samo je posledica kompleksa inferiornosti koji će naduvati ego do neverovatnih razmera. kao takav. Potrebno je dopustiti im da se istovremeno ispolje bez potiskivanju jednog kompleksa na račun drugoga. kao i kompleks superiornosti. Ako je učenik dospeo do ivice da njime ovlada egoizam.sebičnosti. i kreće se isključivo u okvirima tog zatvora sazdanog od iluzije. Jer. takođe je uvideo svoju nemoć da ga ukloni. te ne usmerava svoju pažnju na usputne stanice ili prolazne privlačnosti. I tako.

sasvim nestaje i ustupa mesto Istini. Međutim. Težiće. ne ostavljajući ograničenom ˝ja˝ ni dobro ni zlo.samo na istinski cilj. vremenom mora ukloniti zbog njegovog neizbežnog saveza sa silama neznanja. u kojoj nema podela. Ego nastoji da objedini iskustvo. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva * U sledeća tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najširem smislu označavajući . ali to čini oko lažne ideje o zasebnosti. kao i svesrdnom predajom i davanjem sebe Učitelju kao Istini . jer je sada funkciju jezgra objedinjavanja iskustva preuzeo Učitelj. kao jezgro objedinjavanja iskustva. Odanost Učitelju odvojiće učenika od ego-središta koje mu je do tada neprekidno stvaralo lažni utisak otuđenosti. bilo bi moguće postići krajnju Istinu ne prekidajući njegovu aktivnost. Nakon tog prelomnog trenutka. ali oko lažne ideje Kada ego ne bi bio ništa drugo do sredstvo objedinjavanja ljudskog iskustva. objedinjavanje iskustva ostaće uslov racionalnog i smislenog života. a okončava se prevazilaženjem stanja ograničenog ˝ja˝ ljudske svesti posredstvom Učitelja. i lišavajući ego svakog sadržaja. Aktivnosti ega predstavljaju prepreke. To je ujedno čin sjedinjenja sa Učiteljem i čin ostvarenja beskonačne Istine. Ne samo da se sve manje i manje opire duhovnom razvoju. već su nadahnuta Istinom koja izvire iz Učitelja. Sva svoja iskustva i želje će predati Učitelju. a ne dotadašnji odnos sa ego-središtem kao ograničenim ˝ja˝. kao potvrda otuđenosti. već je i sušto oličenje apsolutne Istine. a ne pomoć u dolaženju do Istine. Na tom nivou duša biva inicirana u svest najvišeg istinskog Sopstva kao večnog i beskonačnog ˝Ja jesam˝ . jednom rečju. Učenik će zapaziti da njegova dela više ne izviru iz ograničenog ˝ja˝. koji ne samo da predstavlja prave vrednosti. Najzad ta promena postaje tako duboka da ego. To novo središte biće Učitelj. Uporedo sa postepenim preusmeravanjem pažnje.negovanjem čovečnosti. budući daje građevina ega sazdana na temelju laži. Zbog toga je imperativno uspostaviti novo središte objedinjavanja iskustva koje će raspršiti osnovnu zabludu o zasebnosti i prisajediniti one vrednosti koje prethodno nisu bile dokučive ego-središtu. on je ujedno i aktivni princip neznanja koji koči dalji duhovni napredak. Predanost i odanost Učitelju. Više ga neće zanimati dobrobit ograničenog ˝ja˝ već samo dobrobit Učitelja kao Onog koji odslikava univerzalni i nepodeljeni život.u kome nema podvojenosti i koje obuhvata Čitavo postojanje. Da ukratko ponovimo: dugo putovanje duše začinje se razvojem eksplicitne samosvesti kao ograničenog ˝ja . Ali se ego. učvršćuje u svesti kao anđeo vodič i kao vrhunsko nadahnuće. oličenje Istine.učenikov ego počinje drastično da slabi. iako se egu može pripisati specifična uloga u razvoju svesti. ego može samo da nadzidava jednu laž na drugu. Tako. Učitelj postaje novo jezgro integracije Sve dok se ljudsko iskustvo bude odvijalo u području dualnosti. tada se Učitelj. više ne bude temeljio na osnovnoj zabludi o zasebnosti. a odsudni korak u uništavanju ega . Kada ego potpuno iščezne. nedualnost. Ego pokušava da integriše iskustvo. Trenutak kada se pažnja preusmeri sa nebitnih na istinski vredne stvari liči na smenjivanje lošeg vozača dobrim vozačem koji poznaje put. kojim upravlja ego. Jedinstvo sa Učiteljem i realizacija Istine Pravilno shvaćen odnos učenika sa Učiteljem predstavlja čvrstu potvrdu jedinstva svekolikog života. sva misaona aktivnost nastaviće da se odvija u tom novom pravcu. dolazi do buđenja istinskog Sopstva. olakšaće učeniku da preusmeri pažnju sa nebitnih na bitne stvari. Spoznaja Istinskog Sopstva Progresivno rastvaranje ega neće oslabiti proces objedinjavanja iskustva. Proces dolaženja do Istine urodiće plodom tek onda kada se proces objedinjavanja iskustva. da osvetli novonastali odnos sa Učiteljem koji je manifestacija beskonačne Istine.iz životinjske svesti.sa čupanjem drveta iz korena. Koraci u procesu slabljenja ega i omekšavanja njegove strukture mogu se uporediti sa obrezivanjem i potkresivanjem razgranatog i nekultivisanog drveta. Kada se egu oduzme snaga i živost. Kako se postepeno usklađuje sa duhovnim zahtevima života . nastavlja se postupno rastvaranje ega i napredovanje ka Istini. tom novom jezgru objedinjavanja iskustva. nesebičnosti i ljubavi. već doživljava i korenitu promenu.

ukusom. i koje uz to krasi skromnost i otvorenost. Početak okultnih iskustava Učenik. Međutim. kao što su. ono to ne čini uz punu svest. s prezrenjem ih proglašavajući duševnim poremećajima ili nenormalnostima. razvijajući neobuzdanu žeđ za ponavljanjem ovakvih iskustava ili. zbog unutrašnje snage kojom oni zrače. Okultne moći pospešuju ili ometaju proces oslobađanja svesti Duhovna staza vodi oslobođenju svesti i pri tom pokreće razvoj mnogih psihičkih sposobnosti koje su do tada bile pritajene u ljudskoj duši. na neki način. Upečatljivi snovi važe kao jedan od osnovnih postupaka buđenja dubljih slojeva unutrašnjeg života učenika. trošenje starih. A on se. Oni. Ali. Zato poklonik ne samo da je prinuđen da na pravi način oceni takva iskustva. Rede se dešava da neki san. zvukova. početniku nije Iako da zadrži odmeren stav. Još su redi snovi o osobama ili stvarima koje se nisu pojavile ni u ovom ni u pređašnjim životima. a u nekim slučajevima ometaju proces oslobađanja svesti. pa će ih čak umeti prepoznati. međutim. U rede tipove snova spadaju oni snovi koji se tiču osoba i stvari koje čovek ne zna iz ovog života. ne može od upre ti njihovom uticaju i smernicama. mirisom. pak. Takve snove. obični snovi bitno se razlikuju od snova sa okultnim obeležjima. na primer. Oni koji okultizmu pristupaju oprezno i razložno. Iako se i u običnim snovima suptilno telo aktivno služi vidom. Egu je bolno da prizna mogućnost da van njega postoji široko i neistraženo polje univerzuma koje je pristupačno samo ograničenom broju ljudi u koje on ne spada. astralna putovanja. pak. deo pređašnjih doživljaja. Neosnovani skepticizam prema okultnim iskustvima obično izražavaju oni koji nisu ni početnici u proučavanju okultnog. on može primeniti i okultne tehnike. potcenjujući ih.nešto stoje skriveno i nalazi se izvan domašaja običnog iskustva. prizori suptilnog sveta. Duhovno putovanje. u određenim kontekstima odnose se specifičnije na medijumstvo ili natprirodno (vidi glosar)-Ur. nego iz ranijeg ili više ranijih života. Neki snovi su duhovno značajni Savršeni Učitelj najradije vodi učenika služeći se uobičajenim sredstvima. pokušava da ih tretira kao nenormalne pojave. dok predstavljaju nešto novo i posebno. Na početku su ovakvi doživljaji neredovni i kratkotrajni i učenik je sklon da ih svrsta u halucinacije. on se ipak. Neopravdani prezir prema okultnom gotovo uvek je rezultat dubokog nepoznavanja njegovog pravog značenja i smisla. Njihov razvitak proširuje delokrug i domet ljudske svesti. ako se javi naročita potreba. Retke vrste snova Međutim. Te nove sposobnosti u nekim slučajevima pospešuju. na prvi pogled nimalo različit od običnog sna. prolazeći kroz fazu otvaranja psihe. vizije. Neverica se rađa iz neznanja Iako se okultnim iskustvima obično pridaje preveliki značaj. mirisa ili neobičnih susreta. nastojanje da se okultna iskustva preuveličaju je najčešći oblik ponašanja jer se okultnim iskustvima na početku. Međutim. uvek će biti spremni da priznaju postojanje okultnih fenomena. nemaju naročiti duhovni značaj. Njihova novina sastoji se samo u različitom povezivanju pojedinih činilaca ranijih iskustava. I mada ih smatra halucinacijama. osim što su prilika za stvaranje novih sanskara ili. postaje mnogo jednostavnije kada učenik zauzme pravilan stav prema okultnim iskustvima i nauči da pravilno procenjuje njihovu vrednost. ljudi neretko izražavaju i sumnju u njihovu verodostojnost. Prema tome. svetlosti. Učitelji neretko stupaju u dodir sa učenicima javljajući im se najpre u snovima. posve razlikuje od opreznog ili kritičkog stava. neobični i upečatljivi snovi. Od ove dve mogućnosti. valja pažljivo razlučiti od običnih snova. i što povremeno osvetljavaju skrivene komplekse i nerešene probleme u nečijoj ličnosti. tiču se fizičkih aktivnosti i grubog sveta i delo su sanskara pohranjenih u umu. međutim. boja. Takvi snovi ne sadrže ništa što nije. ona su u najvećoj meri subjektivna. pridaje . već mora i da nauči da razdvaja prava okultna iskustva od halucinacija i obmana. nego će se tek pojaviti u budućnosti. naravno. odrazi objektivni doživljaj suptilnog tela i da nije samo puki proizvod mašte. neretko doživljava mistična iskustva suptilnog sveta u vidu izrazitih vizija. Pošto su iskustva u običnim snovima nesvesna. dodirom i sluhom. Teško je održati odmeren stav Početnik je ili sklon da preuveliča značaj svog pregledavanja u unutrašnjim svetovima. pošto ga najčešće vodi stazom očiju prekrivenih velom. većina snova su čisto subjektivni i podsvesni doživljaji suptilnog tela.

Učitelj ga nikada neće ubrzavati. tada se Učitelj. Stoga Učitelj obično zahteva od učenika da svoja iskustva drži u tajnosti. što mu pruža osećaj daje važna. Međutim. učenik će pomoću njih uspeti da razabere stvarna okultna iskustva od halucinacija i priviđenja. Ma koliko iskustvo bilo duboko. zbog svoje nesposobnosti da razumeju takve stvari. Čak i ako te oznake nisu odmah uočljive. Uvođenje učenika u okultne fenomene treba da bude vrlo postepen i dugotrajan proces. ma šta drugi mislili i govoriti o njima. a služi da zaštiti poklonika od nizanja novih karika na lanac samoograničavanja. jer oni najverovatnije nisu upoznati sa putevima njegovih opredeljenja i akcija. u njima čovek vidi i čuje stvari koje u stvarnosti ne postoje. okultnim iskustvima valja posvetiti posebnu pažnju da bi se utvrdilo da li poseduju neki izuzetan značaj. Ako su te oznake prisutne. i zato učenik mora da nauči da sledi nit svojih unutrašnjih iskustava. I što više takvih iskustava ima. razgovara o tome sa ljudima koji. prošavši kroz takvo iskustvo. To podseća na brzo olakšavanje pacijentovih tegoba hirurškim odstranjivanjem uzroka telesnog poremećaja. Blaženstvo i mir su jedini pouzdan znak da se radi o verodostojnim okultnim iskustvima. već je i potpuno ubeđen u postojanje onoga što vidi. Validnost okultnih iskustava Na početnim stupnjevima okultni fenomeni predstavljaju vrlo nestalnu pojavu. Učenik ni pod kakvim uslovima ne srne dozvoliti da bude uhvaćen u zamku lažnih vrednosti i jalovih istraživanja. Priviđenja su još varljivija. To se može desiti sa osobom koja. čak i svojih prijatelja ili rođaka. dovesti u sumnju. a ne onda kada ih on priželjkuje ili priziva. bacajući senku sumnje na njena uverenja. Takva iskustva su učeniku dozvoljena samo onda kada su mu zaista neophodna u duhovne svrhe. Postoje neka okultna . na sebi svojstven način. sve više ih želi. Okultno nije u vezi sa halucinacijama i obmanama Halucinacije su iskrivljena opažanja potekla od čula. ne pružaju blaženstvo i mir osobi koja ih doživljava. u verodostojnost ovih iskustava se s razlogom sumnja bez obzira na njihovu srodnost sa normalnim čulnim opažanjima. za vreme dok je trajalo. ako je izloženo skepticizmu i neprijateljskim stavovima okoline. Zato mora biti pripreman na nerazumevanje okoline.ogroman značaj. Mada se u tom pogledu jasno razlikuju od puke uobrazilje i mašte. jer će ga to odvesti na stranputicu i prouzrokovati nepotrebno odlaganje postizanja pravog cilja. Nema potrebe da traži oslonac u drugim ljudima. Ako mu je cilj brzi napredak i najveća moguća korist od saradnje sa Učiteljem. pa se skeptični učenik obazrivo odnosi prema njima da bi predupredio mogućnost obmane. učenikov ego nastoji da se veže za to novootkriveno polje. razračunava sa ovom preprekom tako što proređuje ili sasvim ukida okultna iskustva. On razvija stalnu potrebu za okultnim podsticajima. da li donose blaženstvo i mir i da li poseduju prirodno svojstvo da utiču na dalji tok duhovnog razvoja. međutim. kao što ljudi koji uzimaju droge postaju zavisni od njih i potrebna im je stimulacija čak i za ono što su ranije radili bez nje. zastupaju suprotna gledišta. okultna iskustva nose sa sobom nepogrešive oznake svoje duhovne verodostojnosti. izuzetna i posebno povlašćena osoba. Halucinacije i priviđenja. ono će najverovatnije izbledeti. on mora razviti veliko i nepokolebljivo poverenje u sebe i u svoga Učitelja. jer u njima čovek ne samo da vidi stvari koje ne postoje. Kako bi pomogao učeniku da izbegne ovu zamku. Halucinacije i priviđenja su nešto kao noćne more budne svesti. a to je inicijacija u istinski duhovan život. dalo nov podsticaj učenikovim duhovnim pregnućima. Poklonik mora razviti poverenje u sebe Čak i pravo okultno iskustvo može izgubiti na snazi i delotvornosti ako postane predmet sumnje. Posledice sumnjičavosti u pogledu na okultno iskustvo Ako je okultno iskustvo. Postupak u slučaju žudnje za okultnim iskustvima Ako ustanovi da učenik pridaje preveliki značaj okultnim iskustvima i da se u njemu razvija nekontrolisana žeđ za njima. Žudnja za okultnim iskustvima U stvari. Učitelj strogo vodi računa da kod njega ne pothranjuje žudnju za okultnim iskustvima. osvrćući se na njega. pošto je samo mali broj ljudi doista spremno da proširi svoja iskustva na ovu novu dimenziju. jer malo je onih koji će razumeti njegova iskustva i njegove probleme. onda nije važno da li će ga on docnije.

uskogrudost i niske pobude. Vrednost daršana i sahavasa Stupanje u kontakt sa Savršenim Učiteljem neće dati ploda ukoliko taj susret Savršenog Učitelja i .iskustva koja su namerno data učeniku da bi mu služila kao putokaz i izvor nadahnuća. pa Učitelj pruža dokaze samo onda kada smatra da je to neophodno. kao rezultat promišljene odluke. preduzeta sa punom svešću. nužno je da učenik prestane da sumnja u njihovu verodostojnost i vrednost. samom činjenicom svog postojanja. Nema granica prostiranju uticaja među pojedincima. Nisu zamagljeni i subjektivni kao obični snovi. Dobre i zle misli. Ovladavanje okultnim silama nipošto ne može biti zamena za unutrašnje napore koje poklonik mora činiti u pravcu daljeg napredovanja na duhovnoj stazi. susreti i zvuči doživljeni svesnim korišćenjem astralnog tela po jasnoći i verodostojnosti nimalo se ne razlikuju od svesnih iskustava grubog tela. Nesvesno izvedena astralna putovanja poseduju mnogo manju vrednost od onih koja su. Okultna iskustva koja daruje Savršeni Učitelj služe da bi učenik izoštrio do tada zamagljenu intuiciju. već su jednako stvarni i ubedljivi kao i doživljaji budne svesti. Ova potonja podrazumevaju svesno korišćenje astralnog tela. ali se postojeće veze i spone medu ljudima ne mogu u potpunosti sagledali i proceniti na podlozi opipljivih transakcija grubog sveta.sve to teži da se rasprostre i vrši uticaj na druge. učenik se duhovno priprema za korišćenje sila unutrašnjeg sveta u kome obitavaju astralna tela. značajno je stoga što omogućava duši iskustvo da nije grubo telo i što joj daje moć da bolje ovlada njime. uzvišena i plemenita osećanja. Astralna putovanja Neprestano tražiti dokaze o verodostojnosti okultnog iskustva krajnje je nezdrava navika. nesebična i sebična nastojanja . Svet mentalnog života je isto tako objedinjen sistem kao i svet grube materije. Ako se pokaže da je duhovno neophodno. čak i kada nije izraženo recima ili delima.* On zatim preduzima astralna putovanja u svom astralnom telu. ljudi. stalno stupaju u međusobne odnose i reaguju jedni na druge. Kada fine nagoveštaje svog srca pretoči u delo. On preuzima inicijativu na način koji smatra najprikladnijim za određenu situaciju. Grubi svet kao nosač duhovnog života ima nesumnjiv značaj. Sposobnost astralnog putovanja uveliko proširuje raspon čovekovih opažanja i pospešuje njegov duhovni napredak. započet sa involucijom svesti. Magnetni uticaj finih sfera ne zna za granice između naroda niti za bilo koje drugo konvencionalno ograničenje. Želeli to ili ne. uklonio neke teškoće na duhovnoj stazi. Svako njegovo delo je izraz njegove nesputanosti i slobode i nevezano je za učenikova očekivanja. Okultno iskustvo nije zamena za unutrašnje napore Prizori. čak i onda kada ne uspostavljaju dodire na fizičkom planu. Obzirom da ta iskustva imaju posebnu svrhu i namenu. učenik prestaje da biva samo pasivni primalac okultnih iskustava i tu započinje njegov stvarni duhovni napredak. znaju da je ideja o zasebnosti ljudskih bića odavno prevaziđena. Na naprednijim stupnjevima čovek može po volji navući ili svući spoljašnje grubo telo kao ogrtač i koristiti astralno telo za upoznavanje unutrašnjeg sveta astrala i za putovanja kroz njega . grubog tela. Učitelj može uvećati delotvornost okultnog iskustva tako što će potvrditi njegovu vrednost i verodostojnost neposrednim ili posrednim dokazima bliskim učenikovom uobičajenom doživljaju stvarnosti. mirisi. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu II Odeljak II Odnos sa Učiteljem u duhovnom životu Ljudi su neprekidno u međusobnom odnosu na unutrašnjim planovima Čak i oni kojima je na raspolaganju elementarno znanje o strukturi i zakonitostima unutrašnjih sfera postojanja. Proširenje mogućnosti za čovekov duhovni napredak Na poodmaklim pripremnim stupnjevima koji učenika uvode na duhovnu stazu. izgradio samopouzdanje i stekao entuzijazam za hvatanje u koštac sa zahtevima koje pred njega postavlja svaki sledeći korak. vesela i tmurna raspoloženja.i to uvek kada se ukaže potreba za tim. napuštajući svoje fizičko telo u budnom ili usnulom stanju. Svesno izdvajanje astralnog tela iz spoljašnjeg nosača. ukusi.

u nastojanju da obuhvati Njegov značaj. podučeni od strane Učitelja. neprekidno ističe iz Učitelja. ljubavi i svetlosti koja. U svakodnevnoj igri imaginacije. pridaju veliki značaj dobijanju daršana (darshan. lepo i ružno. Nije retkost da Učitelj zatraži od učenika neku vrstu privremenog povlačenja iz sveta da bi se njegove misli očistile od uticaja koji ometaju njegovo duhovno napredovanje. Proces uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem bitno se razlikuje od procesa misaonog oživljavanja uspomena. ali kod uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem. uzima da pere UčiteIjeva stopala mlekom i medom i pred njih polaže kokos kao žrtvenu ponudu. nezavisno od Učiteljevih usmenih naloga. Med predstavlja crvene (rđave) sanskare. Stopala. taj prizor ostaje zanavek urezan u njegovom umu. Uz pomoć čestih misaonih kontakata gradi se most između Učitelja i učenika . pa ipak ona ostaju iznad svega. stopala Učitelja su iznad svega u univerzumu. Pošto je primio daršan od voljenog Učitelja.pa učenik tako postaje prijemnikom milosti. mleko predstavlja bele (dobre) sanskare. simbolizuje prebacivanje tereta sanskara sa učenika na Učitelja i njegovo potpuno predavanje uma. Zahvaljujući moćnoj svrhovitosti koja je pokreće. to je pouzdani pokazatelj da je učenik dostigao stanje neželjenja i ljubavi. Kao što se čista krpa lako umrlja prljavštinom. koja su u fizičkom smislu najniži deo tcla. a kokos predstavlja um. Cesti sahavas pojačava pročišćavajuće dejstvo daršana. Kada ljudi prilaze Savršenom Učitelju i rukama dodiruju njegova stopala. On prikuplja sanskare iz čitavog univerzuma. nakon što primi Učiteljev daršan i padne ničice pred njim. U simbolici duhovnog. Rišiji (rishis) ili mudraci. a unutrašnji duhovni poriv ga tera da traži sahavas (društvo) Učitelja Što češće. koji je u nekim sredinama postao konvencionalan obred prilikom susreta sa Učiteljem. vraćanje uspomena na prohujale događaje ne mora imati određenu svrhu. svrha definitivno postoji. već i onima koji sa njim uspostave misaoni kontakt. Najčešće je učenik potpuno zadovoljan daršanom Učitelja i od Njega ne traži ništa više. Efekat daršana zavisiće od tragaočeve spremnosti da odgovori na njega. Zato neki jogini. To čine da bi izbegli impresije zla iz pogleda zlih osoba.dobro i zlo. u duhovnom smislu su na najvišem nivou. čovekova imaginacija prestaje da biva prazno zanošenje idejama. Ako ga samo jedan Učiteljev daršan ispuni blaženstvom i smirenim zadovoljstvom. koji je za njih kao prašina. poklonik se mora čuvati od mnogobrojnih komplikacija koje se javljaju kao . kontakt očima) od nekog Savršenog Učitelja. Učitelj ne upućuje pomoć samo onima koji se nalaze u njegovoj fizičkoj blizini. čisto i prljavo. Učiteljeva stopala Kao i daršan. zračeći iz njih. Jer Savršeni Učitelji predstavljaju izvor nepresušnog toka ljubavi i svetlosti što. Unutrašnji kontakt Kada učenik doživi blaženstvo Učiteljevog daršana. što podstiče učenika da se sve više približava Učitelju na unutrašnjim nivoima. dve suštinske stvari u duhovnom životu. uprkos prividnoj razdaljini medu njima. oni zapravo polažu pred njega breme svojih sanskara. Ima jedan drevni običaj u kome učenik. učenik će Mu. Kontakti i druženja U svojim prvim koracima. učenik prirodno ne želi ništa drugo osim još njegovih daršana. Čak i ako nije u mogućnosti da ima učestale susrete sa Učiteljem. tako i padanje ničice pred stopala Učitelja ima izuzetnu vrednost.tragaoca ne prate odgovarajuća dešavanja na unutrašnjim planovima svesti. tako se i učenik lako uprlja impresijama požude. Učitelj će posvetiti posebnu pažnju ličnim potrebama učenika i prvo će gledati da ga zaštiti od onih uticaja koji bi mogli da ga skrenu sa staze i onemoguće njegovo napredovanje. uvek iznova upućivati svoje misli. a njegova reakcija je opet uslovljena njegovim vlastitim sanskarama i vezama iz prošlosti. Ovaj običaj. U fizičkom svetu stopala prolaze kroz sve . kao što običan čovek hodajući skuplja prašinu na svojim stopalima. neodoljivo džara po najdubljim tragačevim osećanjima. već stremi Učitelju uspostavljajući odnos s njim. sami pripremaju svoju hranu i ne dopuštaju nikome da prisustvuje obedu. Ovakav preobražaj unutrašnjeg stava je najkritičniji i najvažniji korak koji učenik preduzima da bi bio iniciran u spiritualnu stazu. Posebne mere predostrožnosti Misaoni kontakt sa Učiteljem je isto tako plodonosan i efikasan kao i fizički daršan.

Tako ne samo da osnažuje veze sa svojim učenicima. Učitelj je ujedno i prijemnik i odašiljač. isto kao što će im naložiti da se lale važnih i odgovornih poslova i tako im.posledica odnosa sa ljudima koji nisu stupili na duhovnu stazu. Učitelj koristi svoje poznavanje prošlih života. U većini slučajeva. Čak i oni poklonici koji samo razmišljaju o Učitelju ili meditiraju o njemu. Unutrašnje oko Zajedničko učestvovanje u duhovnom radu ne odvija se samo u grupi povlašćenih. pokornošću i predavanjem. ali Učitelj postupkom otvaranja njegovog unutrašnjeg oka. Učitelj daje posebna uputstva za prekid ili izbegavanje određenih kontakata ili veza samo kada situacija to izričito nalaže.postaje vidljiv. Sopstvo kao upojedinjena duša sviknuto je da prikuplja iskustva putem ovog ili onog posrednika zbog čega počinje da doživljava univerzum kao opasnog protivnika. sanskara i veza. uživaju tu povlasticu da učestvuju u univerzalnom duhovnom radu kojim se Učitelj određenog trenutka bavi. Vraćanje procesa opažanja unazad Tragalac za Istinom vremenom mora spoznati da je jedinstveni Bog sa mnogo lica jedina Stvarnost i da je tragalac jedno sa njim. pa mu je stoga u ostvarivanju njegovog dela saradnja njegovih učenika od najveće pomoći. Sopstvo kao upojedinjena duša . Kada se pogled duše okrene ka unutra i upre u vrhovnu Stvarnost. To postaje mogućno jer učenik svojom ljubavlju i razumevanjem. Učitelj se hrani ljubavlju učenika upijajući njihovu duhovnu energiju. sveže kontakte. Om Tačka Na bezbrojne načine Sadguru nastoji da navede učenika da uroni u svoje unutrašnje biće da bi tu pronašao izlaz iz lavirinta univerzuma i razbudio kod njega čežnju za Bogom. ono što Učitelj primi na unutrašnjim nivoima svesti. njihove zaplete i rasplete. koja postoji u svakome od nas. Sidhiji (Moći) Proces opažanja se odvija paralelno sa procesom stvaranja. pomoći da napreduju. Učitelj otvara učenikovo unutrašnje oko za tren. Voleti Učitelja znači voleti sve. jer. neprekidno vide univerzum kako nastaje iz Om Tačke. već im pruža mogućnost da uzmu učešća u njegovom božanskom radu. Oni koji su spoznali Boga. Učitelj je izvan vremena i izvan svih vremenskih ograničenja. čak i onda kada učenik nije svestan da služi Učiteljevim širim ciljevima. u mislima nije vezan za njega jer se nalazi u unutrašnjoj vezi sa Učiteljem. uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i usklađuje se s njim. linijom najmanjeg otpora i najkraćim mogućim putem. Ali pošto je ujedno zainteresovan za duhovno uzdizanje čovečanstva. one za koje smatra da će mu biti od duhovnog značaja. Kad kucne određeni čas. a oni koji su u bliskoj vezi sa njegovim učenicima primaju njegovu pomoć posredno. on to produhovljuje i prenosi dalje. on prihvata na sebe vremensko ograničenje. Jer čitav univerzum sadržan je u Sopstvu i nastaje iz jedne sićušne tačke poznate kao Om Tačka. On može namerno hrabriti učenike da se upuste u takve odnose. koju potom usmerava u svoje univerzalno delo. međutim. čini da ova iskonska čežnja za Bogom postane još snažnija i prepoznatljivija. Mada je učenik u spoljašnjem dodiru sa svetom. da pomogne ljudima da pravilno raspodele duhovne snage i tako ostvare vrhunske rezultate. Čežnja za Bogom je prisutna u učeniku od iskona. Međutim. Učenik kao instrument Kao što Učitelj može izolovati bliskog učenika od neželjenih kontakata i veza. Bog . i to ne samo simbolično. on ga može i ohrabriti da uspostavi nove. Učitelj kao odašiljač Jedinstveni sklad unutrašnjih planova omogućava Učitelju da koristi učenika kao instrument svoga rada. Kada je unutrašnje oko otvoreno. učenik je prirodno zaštićen unutrašnjom vezom sa Učiteljem. želja da se uspostavi jedinstvo s njom postaje mnogo vatrenija nego dok je duša tumarala po mraku i tražila Boga kroz umovanje ili imaginaciju. Učitelj savršeno poznaje sanskaričke i karmičke veze. a svesno okretanje procesa opažanja ka unutra vodi do spoznaje ništavnosti univerzuma kao zasebnog entiteta. Posmatrano na ovaj način. Obzirom da je jedno sa Večnošću. jer prima pesmu samo da bi je odaslao u svet. pa se više ne nameće potreba za stvarnom ili prinudnom izolacijom. Oni koji su u neposrednom odnosu sa Učiteljem primaju njegovu pomoć neposredno.koji je predmet svih težnji i čežnji . To znači da ga ne sme obmanuti prizor univerzuma.

dok je. Za druge nauke bi se moglo reći da kod njih posredno i neposredno znanje imaju gotovo isti značaj. Mada je čitav univerzum za Bogoostvarenu osobu jednak nuli. Ove moći su opšte poznate kao sidhiji (siddhis) i mogu se javiti pre nego što je poklonik postao duhovno savršen. oni postaju moćni izvršioci božanskog plana na zemlji. Bogoostvareni trajno i nepovratno utemeljen u Vrhunskoj Stvarnosti. Oni koji su svesni tog jedinstva. Sve što se može opaziti je konačno. revolucije i epidemije) i kosmički fenomeni (zemljotresi i poplave) spadaju u njihovu nadležnost i nastaju kao posledica oslobađanja sila sa visokih nivoa na kojima su Učitelji svesno smešteni. Zato. Učitelji se takođe mogu služiti okultnim silama da bi ostvarili međusobnu saradnju i uskladili duhovni rad. Kada upojedinjeno Sopstvo prestane da opaža. zatim suptilnim okom i. Oni koji znaju i oni koji ne znaju U okultizmu. Napredovanje božanskog plana Sidhiji se ispravno smatraju preprekama u postizanju Ostvarenja. zadržavši pritom punu svest. U okultizmu. posredno znanje se po važnosti i značaju ne može meriti sa neposrednim znanjem. Masovne društvene pojave (kao ratovi. pristupaju okultnim znanjima na isti način kao što se pristupa i drugim poljima nauke. o zakonima evolucije i delovanju karme.opaža prvo umom. onda je ono iskoračilo iz univerzuma koji je njegova sopstvena kreacija i preduzelo prvi korak u spoznavanju sebe kao Svega. najzad. Razvoj okultnih znanja je uslovljen otkrivanjem latentnih moći ljudskog duha. Ogromni okeani i široka nebeska prostranstva sićušni su u poređenju sa Sopstvom. U principu nema razloga da se okultizam smatra manje ili više vrednim od drugih polja teoretskih nauka. Budući da nije zadovoljan samim posedovanjem moći. Učitelji nikad nisu širili podrobna tumačenja okultnih pojava. Odbacivši ograničenja ljudskog uma. Mnoge savremene grupe koje istražuju oblast onostranog. poklonik ih može upotrebiti za ostvarenje onih zemaljskih ciljeva za kojima još nije prestao da žudi. Razlika između okultizma i drugih nauka je u tome što se nauke bave onim pojavama i silama koje su posredno ili neposredno pristupačne uobičajenom opažanju. izuzimajući osnovna znanja i opšte podatke. Čitav taj proces povlačenja svesti iz univerzuma i sticanja svesti o Sopstvu praćen je pojačanom sposobnošću kontrole nad svim nosačima svesti. premda je okultizam važna nauka.o besmrtnosti i reinkarnaciji. fizičkim okom. Međutim. Oni se često sastaju na višim unutrašnjim nivoima da bi obezbedili duhovni napredak čovečanstva. i pružaju prosečnoj osobi izglede da se približi Istini onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. Takva osnovna znanja predstavljaju podstrek za dalja duhovna istraživanja i pregnuća. ali je Sopstvo samo po sebi mnogo prostranije nego bilo šta što je umu ili oku dokučivo. sa druge strane. posedovanje moći neretko će još više ojačati ego nesavršenog poklonika. bivajući univerzalni.Okultizam i duhovnost Okultizam kao nauka Okultizam je oblast istraživanja koja se bavi izučavanjem sila u univerzumu i u čoveku. o postojanju raznih nivoa i njima odgovarajućih tela. Može se opaziti da grupe koje se bave okultnim naukama to čine organizovano i timski. postoji stroga i jasna podela između onih koji znaju i onih koji ne znaju. U tom smislu ne postoji principijelna razlika između okultizma i drugih nauka koje se bave izučavanjem ovih predmeta. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu III Odeljak III . Teoretsko znanje Savršeni Učitelji smatraju poželjnim da čovečanstvu s vremena na vreme teoretski obelodane određena znanja o izvesnim karakteristikama duhovnog postojanja . Najviše Sopstvo u svima je jedno i uvek deluje jedinstveno. a njihovo aktiviranje povlači za sobom razvoj brojnih skrivenih moći. Oni su čak oprezno čuvali podatke od vitalnog značaja za okultizam kao veštinu. više nego u bilo kojoj drugoj nauci. dok se okultizam bavi skrivenim pojavama i silama nepristupačnim uobičajenom opažanju. te moći gube svaki značaj. A nakon Bogoostvarenja. samo je Sopstvo beskonačno. Do toga dolazi aktiviranjem do tada neiskorištenih kontrolnih centara. širenje čisto teoretskih informacija o . Domen delovanja sidhija ograničen je na ništavilo univerzuma. pa može slobodno i legitimno upotrebiti ove moći zarad njihovog duhovnog uzdizanja. međutim. StaviŠe. Ne postoji ništa što nije pod posrednom ili neposrednom kontrolom Učitelja mudrosti. ona po volji preuzima odgovornost za duše koje se još nisu ispetljale iz zagrljaja univerzuma. spremni su da prihvate neograničenu odgovornost. oslobodivši se ličnog.

što podrazumeva i duhovnu spremnost čoveka da takvu izuzetnu odgovornost i prihvati. bez obzira na njene skrivene motive. Malu decu je teško podstaći da uče abecedu. nego iz nekih drugih. Ljudi treba da dolaze Učitelju samo zbog toga što su istinski zainteresovani za duhovnost i ni iz kakvog drugog razloga. oni to ne čine zbog toga što su zainteresovani za zemaljske stvari. Takvi mogu pristupiti Savršenom Učitelju. može odlučiti da neku osobu navede na duhovnost pomažući joj materijalno. Učitelj je dužan da pomogne svakoj osobi koja mu pristupi. Tako Učitelj. Mamac u vidu ispunjenja svetovnih želja Ponekad Učitelji ispune neku od svetovnih želja svojih poklonika. tako i Učitelj daruje svojim svetovno-sklonim poklonicima neke bezazlene predmete koje žele. Samo tako mogu izvući najveću korist iz kontakta sa Učiteljem. Okultna moć mora podsticati spiritualne namere U rukama Učitelja duhovne mudrosti. Za one bez neposrednog iskustva iz oblasti okultnog. bacanje materijalnog mamca u duhovne svrhe je pre izuzetak nego pravilo. Kao i sve druge svetovne moći ili naučna otkrića. slatkiši se mogu odbaciti.više na istim osnovama kao i ostale nauke.okultizmu ne poseduje nikakvu vrednost. Kao što roditelj povremeno daje svom detetu parče čokolade da bi bilo poslušno. Učitelji su vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi. No i pored toga. Sa duhovne tačke gledišta je neuporedivo bolje voleti Učitelja samo zato stoje drag. sve sa namerom da im On pomogne u rešavanju njihovih materijalnih problema. stariji im ponekad daruju slatkiše napravljene u obliku slova i oni onda uče lekcije o slovima ne zbog slova već zbog slatkiša. već zbog toga što su zainteresovani da svoje poklonike odvrate od materijalnih želja. ali okultizam kao veština stoji isključivo za sebe. I najmanja zloupotreba okultnih moći izaziva ozbiljnu reakciju i još čvršće okiva dušu. Pored duhovnog sloma koji može snaći početnika zbog nesmotrene upotrebe okultnih moći. Međutim. Ne samo što će se time usporiti napredovanje poklonika. Doduše. Zloupotreba okultnih moći Početnik će u svom nastojanju da ovlada izvesnim okultnim moćima postići izvesne rezultate. Ne može se primenjivati za zadovoljavanje materijalnih potreba čovečanstva ili postizanje svetovnih ciljeva. Okultizam kao veština Može se čak reći da širenje čisto teoretskih informacija o okultnim činjenicama može imati štetne posledice. Okultne moći pružaju široku lepezu mogućnosti za rad na višim nivoima. Okultizam po svojoj prirodi ima svojih ograničenja. Ali takvo postignuće biće za njega pre prokletstvo nego blagoslov ukoliko nije duhovno pripremljen da prihvati na sebe srazmernu odgovornost. Učitelji uglavnom obeshabruju one koji im prilaze zarad materijalne dobiti. Kada bi se okultne moći slobodno primenjivale. Svetovni ljudi su kao deca. a kada deca pokažu ozbiljniju zainteresovanost za slova. Pročišćenje srca Bavljenje okultnom veštionom je opravdano jedino ako se njene moći podrede duhovnim ciljevima. sebičnih motiva. teoretsko poznavanje okultnih činjenica ne može imati vrednost. da bi bili voljni da učestvuju u njegovom radu i pokazali interesovanje za istinsku duhovnost. jer će oni okultne pojave svrstati u kategoriju bajki i egzotičnih priča o dalekim zemljama. služiti ga i obožavati. i one se mogu upotrebljavati kako za dobro tako i za zlo. jer ono u ljudima podstiče ispraznu radoznalost i želju za upravljanjem nepoznatim silama iz sebičnih pobuda. Učiteljima ne treba pristupati sa materijalističkim motivima Ovozemaljski ljudi su toliko obuzeti materijalnim željama da ništa što se neposredno ne odnosi na ispunjenje njihovih želja ne može pobuditi njihovo interesovanje. . Ovim delotvornim postupkom razvija se interesovanje za sama slova. nego može doći i do ozbiljnog nazadovanja. on može postati izvor velikog zla za ljude nad kojima je zloupotrebio te moći. faktor nepredvidivosti i neočekivanosti uneo bi veliku pometnju i nered u svakodnevnicu čoveka. sa svojim savršenim poznavanjem ljudskog uma. koji mora da živi u okviru svojih ograničenja i oslanja na svoje resurse i mogućnosti da bi se zakon karme neometano odvijao. Može se reći da okultizam kao nauka počiva manje . Nema ničeg izrazito duhovnog u ovladavanju okultnim moćima. Da bi usmerili njihovu pažnju. okultne moći postaju potpuno bezopasne jer se njihovi izuzetni kapaciteti stavljaju u službu duhovnog uzdizanja čovečanstva.

posledica je njegovih čovekoljubivih pobuda i pmrabdhe (neizbežne sudbine). Upotreba moći na višim nivoima Okultna veština je posebno korisna . za njega je veoma važno da se odupre iskušenju potpune očaranosti. Otuda se njima mora govoriti jezikom koji je za njih razumljiv. no i pored toga što mu je to znano. Za razliku od gore navedenih slučajeva. znatno je delotvornija od pomoći koju on može da pruži posredstvom grubog medijuma. Povratni put Savršenog Učitelja . način. Prizemljavanje Izuzev teškoća sa kojima se neminovno suočavaju u svom napredovanju na duhovnoj stazi. zahtevajući od njega da privremeno odgodi svoj rad na ličnom usavršavanju u korist ostalih ljudi. u Indiji. koju on spremno preuzima na sebe zarad duhovnog uzdizanja čovečanstva u skladu sa autoritetom koji mu je dodeljen. Otuda se kaže. kao i onima koji su ih već u velikoj meri razvili. druga karakteristika naprednih poklonika jeste da se oni. kao i običnim ljudima. povremeno i neprijatan. Njegov učitelj Huada Muinudin Cisti (Khwaja Muinuddin Chishti) zatraži od njega da izađe iz stanja opčinjenosti i da se spusti. nerado ˝spuštaju˝ da bi delovali u gruboj sferi. da se prorok Mohamed smestio na sedmi nivo. U sufizmu je takva očaranost poznata kao haj rat (hairat). ali je i njima. oni počeše da dele opljačkani plen. koje je stanje Bogoostvarenja Savršenih. kaže se da se Huada Muinudin Čisti (Khwaja Muinuddin Chishti) iz Ađmera (Ajmer). Nije mogao da sklopi oči koje su stalno bludele. potrebna duhovna pomoć. svesno primljena na višim nivoima. Učiteljeva pomoć. Njegovo spuštanje je takođe od velike pomoći svima koji još uvek tumaraju zatočeni u divljini ovog sveta i koji još nisu kročili duhovnom stazom. Učitelj je svojim moćima inspirisao pet lopova da se približe mestu gde se nalazio Ganđ-e-Šakar. nalazio se u hajratu potpuno obuzet tim stanjem.svako usmeravanje okultnih moći u drugom pravcu može se smatrati njihovom zloupotrebom. Vrlo brzo izbi svađa i dvojica od njih ubiše preostalu trojicu. pogleda staklastog i sluđenog. Okultna moć se ne srne prizvati u svetovne svrhe. Mnogi napredni tragaoci razviju brojne okultne i mističke moći. oni bivaju spušteni na niži nivo da bi se tako ubrzalo njihovo kretanje duhovnom stazom. Mnogo pre nego što je postigao Prosvetljenje. Posedavši na pet koraka od valija. Takođe je tačno d&Avatar deluje na svim nivoima svesti istovremeno. Priča o Ganđ-e-Šakani Ovo je vrlo dobro ilustrovano u priči o slavnom valiju (wali) Baba Faridudinu (Baba Fariddudin). Na kraju postaje jasno daje spuštanje na niži nivo bila samo duhovna priprema za brz i lagan prelazak na sledeći nivo. Međutim. A onda Učitelj okrenu drugi list. ali nisu u potpunosti prisutni u grubom svetu jer se njihova svest povukla na više nivoe. takođe poznatom po imenu Ganđ-e-Šakar (Ganđ-e-Šhakkar). Učitelj će ga prvo spustiti na treći nivo. onim tragaocima koji su na pragu da razviju svoje latentne psihičke moći. jer se s vremena na vreme mora spustiti zbog drugih. . ili prijatelj Boga. dok se Gospod Buda nastanio na petom nivou. Zato Učitelj ponekad donosi odluku da izvrši neko spiritualno delo posredstvom nekog naprednog učenika. Spuštanje naprednih poklonika ne srne se pobrkati sa spuštanjem u normalnu svest nakon iskustva sedmog nivoa. Onda podeliše plen i dadoše se u beg. Ukoliko je učenik ostao zaglavljen negde između trećeg i četvrtog nivoa. Okultizam kao veština se ubraja u najdelotvornija i najmoćnija sredstva za pročišćenje čovečanstva. već pročišćenje ljudskog srca. U bekstvu prođoše pored valija koji je nepokretno sedeo na svom mestu. pa će ga zatim gurnuti na četvrti. Mada su Savršeni Učitelji svesni svih nivoa istovremeno.i ishodišni položaj na nekom od nivoa sa koga deluje nakon Ostvarenja . Spuštanje naročito teško pada onoj osobi koja snažno doživljava stanje očaranosti. aii se ponekad zbog Njegovog univerzalnog dela smešta na određeni nivo. Poklonik uz velike teškoće izlazi iz tog stanja. prizemivši ga na sledeći način. ali valiju bi teško da posluša svog Učitelja. nije mogao ni da jede. Takvim imaocima moći Savršeni Učitelj može lako i uspešno pomoći bez obzira na fizičku udaljenost. kada napredni učenici ostanu zaglavljeni između nivoa. smestio na petom nivou involucije svesti. pomažući mu da se oslobodi nižih želja. opijeni stanjem blaženstva. Sama blizina kriminalaca bi dovoljan podstrek da mu povrati normalnu svest. ovaj vali. Njena prava funkcija nije ispunjenje ljudskih želja. Tada se on spusti u normalnu svest. Učitelj zna kako da postupi s naprednim učenikom i on će ga pokrenuti na neki. na primer. učenik se teška srca odriče preimućstava svog postignuća da bi pritekao u pomoć drugima.

O. S druge strane. Relativnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše značaj jer služi ostvarivanju ili izražavanju Istine. Budući da predstavljaju fenomene. istinski vredna igra. uginite!˝ i vrapci su pali mrtvi. Svi drugi događaji. osećajući kajanje što ih je zloupotrebio. istine. odnosno kretanja po trasiranom putu. lepote .okultnog ili ne okultnog .probijanje kroz ograničenja uma Meditacija se može opisati kao put koji čovek krči za sebe da bi izašao iz područja ograničenog uma. ta prividna vrednost istog trena gubi smisao.je ili prividna i!i relativna. Prodreti u suštinu celokupnog postojanja i dočarati miris unutrašnjeg postignuća . Nikakvo poznavanje okultnog sveta i sposobnost upravljanja tajnim silama ne može se meriti sa spoznajom Istine. A zatim je kazao: ˝Vrapci oživite˝ i oni su ponovo uzleteli. nego će pokušavati da resi spiritualne probleme suočavajući se s njimakako nailaze. Užasnut pri pomisli daje možda izgubio svoje moći. Putnik ne sledi utanačeni put. . iako relativne. Ako putnik koji je zalutao u gustom šipražju prašume pokuša da izađe na čistinu. sam po sebi ne poseduje nikakvu vrednost. koji su zadivljeno posmatrali ovaj nesvakidašnji prizor.. maločas ubili. i zato. između okultizma i misticizma. Sa duhovne tačke gledišta jedino je bitno ostvariti Božanski Život i u tom smislu pružiti pomoć drugima. čistote. zamoliše valija da vaskrsne tri lopova koja su oni. a njegov prvi impuls je bio da nad njima isproba svoje novostečene moći. Značaj relativnih vrednosti proističe iz činjenice da one predstavljaju suštinski uslov za nastavljanje božanske igre života. Sva čuda spadaju u svet fenomena. ugleda tri lopova kako masiraju Učiteljeva stopala. Okultni fenomeni nemaju unutrašnju vrednost Tada se vali vrati na mesto na kome je prethodno sedeo. vali plačući otrča svome Učitelju. Međutim. Isto tako osoba u dubokoj meditaciji neće slediti utvrđenu stazu. koje je vrhovna Stvarnost. Priča o njemu pokazuje kako je i najnaprednijim poklonicima potreban Učitelj da bi nastavili put ka Realizaciji.to je jedina apsolutna. Vali se obrati trima mrtvim lopovima i reče: ˝Ustajte!˝. Jedino što je bitno je ostvariti Božanski Život Većina osoba svesno ili nesvesno pridaje preveliki značaj okultnim fenomenima brkajući ih sa duhovnošću. vrapci. a ne iluzorne. .izraziti ga u svetu oblika. odbijajući i hranu i piće. Izvučena iz konteksta prolaznih želja i uskih htenja. a svaki neuspeh u pravilnom uočavanju razlike može samo stvoriti nevolje.Prvo što je vali ugledao bili su vrapci. Vrednost ma kog fenomena . svet senki. spoznaja večne Istine inicira čoveka u nepromenljivo Bivstvovanje. Za njih su čuda i fenomeni iz sveta duhova predmeti interesantnih razgovora. ostaviće za sobom tragove. Ljudi su imali običaj da dolaze valiju l da polažu pred njega velike količine šećera da bi odmamili mrave. ili ˝riznica šećera˝. njegov put postaje vidljiv tek na kraju. slučajevi i postignuća nemaju trajnu vrednost. Pošto je uvek bio okružen gomilama šećera. postao je poznat kao Ganđ-e-Šakar. Okultni fenomeni su podjednako u domenu varljive uobrazilje koliko i svakidašnji fenomeni grubog sveta. Uzviknuo je. sve dok beli mravi nisu počeli da mu izjedaju telo. Dva razbojnika. spiritizma i duhovnosti granica je jasna i stroga. Okultizam se razlikuje od spiritmilnosti Slučaj Ganđ-e-Šakara ilustruje u kakvim prilikama se mogu upotrebljavati okultna sredstva i okultne moći. ali se mora naročito naglasiti da nijedan okultni fenomen. u nastupu jarosti. A kada mu se približio. ljubavi. Prividnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše prividni značaj jer služi da ispuni prolazne želje i ograničene ciljeve potekle iz neznanja. Kretanje čoveka koji se probija kroz prašumu bitno se razlikuje od kretanja lokomotive po šinama. Proučavanjem tih tragova. . posmatrač može opisati put koji je putnik prešao u svom nastojanju da izađe na otvoreno. Tipovi meditacije Odeljak I Priroda meditacije i njeni preduslovi Meditacija . Ali oni se nisu pokrenuli. ma koliko upečatljiv bio. a ništa što se menja ne može posedovati trajnu vrednost. čuda su podložna promenama. što se neosnovano smatra znakom prave zainteresovanosti za duhovan život. . njegovi napori da se probije kroz prepreke koje ga okružuju. te vrednosti su stvarne. Ostao je na istom mestu deset godina i sasvim je smršao.

Opšti tok meditacije je predvidiv Kakav će tok preuzeti meditacija mogu da predvide poznavaoci čovekovog uma. za duhovni život je tragično to što svakodnevni misaoni tokovi nisu usmereni ka duhovno važnim temama. ne šireći se na nizove srodnih ideja. Meditacija je početna faza jednog procesa koji se postepeno razvija u koncentraciju. Osnovni princip koji učenik treba da upamti jeste da se u meditaciji um može kontrolisati i usmeravati isključivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma. Njihov misaoni proces je na neki način sličan meditaciji. najpre zbog toga što je tada um toliko zaokupljen razmišljanjima o tom posebnom predmetu da isključuje sve nebitno. uz malo pažnje i truda. već je. Meditacija je nenaporna i spontana jer je um zaokupljen predmetom za koji je zainteresovan i koji mu. Drevni jogini su se. I koncentraciju i meditaciju vodi ljubav i čežnja za božanskim ciljem i načelom. Svako nasilno usmeravanje uma ne samo što je zamorno. a meditacija predstavlja temeljilo razmišljanje o nekoj određenoj stvari. Meditacija i koncentracija Valja razlikovati koncentraciju od meditacije. već treba da ih shvata i uvažava. duhovno značajna tema. pak. Za uspešnu meditaciju potrebna je određena sposobnost i veština koju će u čoveku probuditi Savršeni Učitelj pružajući par jednostavnih saveta šta treba činiti i šta očekivati u meditaciji. U koncentraciji je kretanje misli praktično zaustavljeno. Da bi se postigao uspeh u meditaciji. Čak i gradski život. Odsustvo svetlosti pomaže da meditacija bude uspešnija Meditacija je po svojoj prirodi lična stvar i ona nije sredstvo za iskazivanje u društvu. one prirodno biraju put manjeg otpora. njihovo kretanje najviše zavisi od prirode prepreka na koje nailaze. kao što stručnjak koji u tančine poznaje sastav zemljine kore. Potpuna izolovanost od društvene sredine gotovo uvek pomaže uspešnom praktikovanju meditacije. može učeniku obezbediti mir. U koncentraciji se um zadržava na nekom obliku. a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda. ˝Ja nisam ni grubo telo ni suptilno telo ni mentalno telo: Ja sam atma (duša)˝. Razlika između vulkanskih sila i duhovnih stremljenja je u tome što se ove prve ispoljavaju bez svesnc namere. Prirodno da većina ljudi oseća odbojnost prema meditaciji. U koncentraciji um nastoji da postigne jedinstvo sa svojim ciljem usredsređujući se na njega. odlazak na planinu ili u pećinu nije neophodan uslov za uspešnu meditaciju. Tišina i osama Oni koji nemaju snage za intenzivnu koncentraciju moraju na početku da praktikuju meditaciju. ili predmet. ili jezgrovitoj i sažetoj formuli. duhovna istina. a obe aktivnosti se znatno razlikuju od suvog mehaničkog procesa u kome vladaju kruta pravila i nepromenljiva jednoličnost. takva meditacija je ne samo spontana i nadahnjujuća. Kada stihijske siie u utrobi zemlje pokušavaju da izbiju napolje. kao neophodne uslove za uspešan. često intenzivno i sistematski razmišljaju o nekom praktičnom problemu ili teoretskom pitanju. lišena jednolične krutosti i usiljenosti meditacije koja se izvodi mehanički. već i laka i uspešna. Njima je dovoljno da se usredsrede na obličje Bogočoveka ili Čoveka-Boga ili na neku jednostavnu formulu kao na primer. to jest da se izjednači s predmetom meditacije. nego put ličnog duhovnog napredovanja. jer doživljava nesavladive teškoće pokušavajući da prisili um da se kreće u određenom smeru ili da se zadrži na jednom predmetu. U meditaciji um pokušava da razume i upije. Predmet prave meditacije treba da je brižljivo odabran i mora imati duhovnu vrednost. a isključiti tu mogućnost u nekoj drugoj oblasti. tišinu i usamljenost. um ne samo da treba da je zainteresovan za božanske teme ili istine. na kraju krajeva. To treba da je neko božansko obličje. a drugima upravlja svesna namera. sklanjali u gorske pećine: Savršeni mir i nepomućena tišina su veoma bitni za postizanje uspeha. ili. Međutim. vremenom. Za meditaciju je važna zainteresovanost Meditacija se često pogrešno shvata kao postupak prisiljavanja misli da se zadrže na nekom pojmu ili predmetu. u potrazi za samoćom. dok u meditaciji um praktično klizi sa jedne na drugu srodnu ideju. pri čemu se isključuje sve ostalo. pak. polagani . može uopšteno predvideti mogućnost erupcije vulkana u jednoj oblasti. Takva inteligentna meditacija je prirodan umni proces. osuđeno na neuspeh. zadržavajući se na raznim svojstvima oblika ili. Međutim. dok je onima sa jakom koncentracijom meditacija suvišna. na višeslojnim značenjima formule. Mnogi ljudi koji ne praktikuju meditiranje. postaje sve razumljiviji.

svaki učesnik mora voditi računa o toku svoje meditacije. Meditaciju treba da prati radost Mesto. Humor i razdraganost ne samo da neće ometati meditaciju. nisu od presudnog značaja u meditaciji. ali treba izbegavati položaj koji se obično zauzima u krevetu pre spavanja. poželjno je zamisliti glavu kao centar tela. grupna meditacija takođe ima svojih dobrih strana. daje različite instrukcije svakom učeniku ponaosob. Kolektivna meditacija Meditaciji ne treba pristupati teška srca. Nju valja shvatiti ozbiljno ali ne preterano ozbiljno ili melanholično. Važnost mesta. tu neminovno dolazi do reakcije u vidu neposlušnih. može se meditirati bez vezivanja za određeno mesto. to jest. Tehnika kontrole uznemiravajućih misli Svakodnevno razmišljanje je prirodan. lakše se zaboravlja na samo telo i usmerava pažnja na predmet meditacije. Jer kada se glava zamisli kao centar. Telo treba daje potpuno opušteno kao kada je spremno za počinak. kada meditacija kroz stalnu praksu postane navika. tako i meditacija treba da donose radost. Čak i dok hoda. položaj ili vreme. dakle. Učenik treba da se spontano prepusti prirodnoj radosti meditacije i da ne dopusti da mu ona postane suva navika. podsvest mu upućuje sugestiju da se ono ne sme nametati svesti i da mora služiti svrsi meditacije. jer to odvlači pažnju na telo. prilagođava ih svakom pojedinačnom slučaju. Kada učenici medu kojima vlada sloga usvoje zajedničku meditaciju. a da bi se um zaštitio od ometajućih vanjskih prizora. kada je svetlost jaka. Kada telo zauzme odabrani položaj za meditaciju. Tama obično pospešuje napredak u meditaciji. Meditacija ne bi trebalo da se pretvori u neprijatnu i dosadnu obavezu. odnosno sklapanje očiju. časa i položaja za meditaciju Ne postoje utvrđena pravila u pogledu na položaj tela. Redovnost po pitanju vremena i mesta takođe ima koristan efekat. nije dovoljno samo sklopiti oči da bi se izbegla optička stimulacija. Međutim. međutim. dovoljno je samo sklopiti oči. Može se usvojiti bilo koji udoban položaj koji neće izazvati pospanost. on će imati uspeha Čak i ako meditira otvorenih očiju.napredak u svim oblicima meditacije. valja odbaciti strah i sve depresivne i brižne misli. u bilo koje vreme i pod bilo kojim uslovima. Položaj ne bi trebalo da izaziva fizičku napetost ili bol. Ako se očekuje stvarno uspešna meditacija. položaja i časa za meditaciju. njihove misli će jačati i podsticati jedna drugu. Položaj za meditaciju Tama. Kao i izlet u nepoznate i divne predele. on treba da uroni u predmet sopstvene meditacije. a ne o radu ostalih iz grupe. kada se um navede na plansku meditaciju. dok napredniji učenici mogu nastaviti sa samostalnim radom. Naročita važnost pripisuje se meditacijama na svetim mestima gde su nekada živeli ili meditirali Učitelji. držeći pažnju na predmetu o kome je postignuta saglasnost pre početka meditacije. Premda meditira u društvu. biti od velike pomoći. razdraganost i unutrašnji mir. i menjaju se u zavisnosti od karakteristika ličnosti i okolnosti života učenika. Uznemiravajuće misli Iako je meditacija u osnovi individualna stvar. neprekinut tok misli povezan nizom srodnih ideja. To naročito važi za zajedničku meditaciju na istog Učitelja. No u većini slučajeva odsustvo grubih prizora i zvukova pomaže intenzivnijoj meditaciji. polet. Da bi se obezbedila spoljašnja tišina bitno je pažljivo izabrati mesto za meditaciju. Trebalo bi da potpuno zaboravi na spoljašnji svet i svoje telo. Kada telo zauzme udoban i prikladan položaj. prema tome. Vešto izvedena zajednička meditacija može da bude od velike pomoći za početnike. Meditacija je nešto poput izleta na više nivoe. Učenik treba da se drži uobičajenog mesta. učenik može biti uronjen u meditaciju. već će joj. kao da se uzima ricinusovo ulje.sve su to stvari od relativnog značaja. Ponekad. Učitelj. već je preporučljivo meditirati na nekom zatamnjenom mestu. Položaj u kome se meditiralo olakšava i pobuđuje daljnje meditacije. Izbor mesta podrazumeva prethodno razmatranje duhovnih svojstava i mogućnosti koje to mesto pruža. naprotiv. Ako meditantu pode za rukom da zadrži pažnju na predmetu meditacije. . Da bi meditacija ovog tipa dala najbolje rezultate. Korisno je da učenik uvek meditira u istom položaju. položaj i čas meditacije .

tada će otkriti da su senke same od sebe iščezle. Disocijativna meditacija utire put asocijativnoj meditaciji Asocijativna meditacija se bavi stvarima koje. Ono što je zaista bitno nije čovekovo beskrajno nezadovoljstvo postojećim ograničenjima.viatireka (vyatireka). i disocijativna meditacija. To je zakon uma. nakon čega će uslediti postojano usmeravanje uma na cilj meditacije. koja prevashodno obuhvata rad uma na sintezi . ukoliko on. Asocijativnom meditacijom učenik pokušava da se ujedini sa zamišljenim duhovnim idealom. Ona je prva po redu i ima samostalnu vrednost. Disocijativnom meditacijom učenik nastoji da se odvoji od uslova. 3) prema predmetu iskustva koji se nastoji razumeti. pojavljuju se dva tipa meditacije: asocijativna meditacija. meditacija služi ujedinjenju svesti sa večnom Istinom i odvajanju svesti od lažnih i nebitnih stvari pojavnog sveta. jer oni mogu u mnogome pomoći pri pojašnjavanju relativnih vrednosti oblika meditacije. Učenik treba da bude spreman na ovakve uznemiravajuće misli i da se naoruža neizmernim strpljenjem i čvrstom verom da će ih nadvladati. 2) prema delu ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. svaka na svoj način. Beskorisno je traćiti energiju u nastojanju da se u direktnoj borbi savladaju uznemiravajuće misli. a disocijativna meditacija predmetima koje pripadaju svetu senki. umesto da očajava i besni u zagrljaju senki. Svet iluzija. Najbolje je ne osvrtati se na takve misli i stoje pre moguće okrenuti se predmetu meditacije. jer. postavi sebi važniji zadatak . je usvajanje pravilne tehnike za upravljanje uznemiravajućim mislima i umnim procesima.suprotnih misli koje ometaju njen daljnji tok. senke koje ga okružuju ne mogu predstavljati ozbiljne prepreke .a to je da dopre do sunčeve svetlosti. one se upravo hrane pažnjom koja im se potiskivanjem ukazuje. Ako se isključivo usmeri na borbu sa senkama. Da bi neko uspeo da umakne iz sveta iluzija i došao do Istine. a disocijativna meditacija formulom ˝Ja nisam moje želje˝. a disocijativna meditacija proces eliminacije onih faktora koji ometaju duhovni život. U ovom Odeljku biće reći o prva dva principa. Meditacija dovodi podsvesne sadržaje uma na površinu svesti. ima zavodljivu čar. na kraju umire. prilika i stanja koji nemaju duhovnu vrednost. Asocijativna i disocijativna meditacija Prema prvom principu.baš kao što čovek mora postati nezadovoljan svetom senki da bi izašao na svetlost. neophodne.anvaija (anwaya). Asocijativna meditacija može se ilustrovati formulom ˝Ja sam beskonačan˝. Međutim. Kao što čarobnjak priziva u vidljivo obličje mnoge čudnovate i neobične stvari. pri čemu se još jače urezuju u svest. tako i proces meditacije izaziva pojavu nepoželjnih misli i mnoštva besmislica. koja prevashodno obuhvata rad uma na analizi . Asocijativna meditacija je najplodonosnija I asocijativna i disocijativna meditacija su. kao svet senki. Oni se mogu razvrstati na osnovu tri˝principa: 1) prema ulozi koju meditacija vrši u duhovnom razvoju. njegovim brigama neće biti kraja. već činjenje neposrednih napora u cilju dostizanja zacrtanog ideala. ali je njena osnovna funkcija da utre put asocijativnoj meditaciji. on prevashodno mora razviti otpornost na njegove čari. mada ne i najmanje bitan uslov za uspešnu meditaciju. reklo bi se. Čoveku koga saleću senke ne pomaže mnogo da se upusti u borbu sa njima. Asocijativna meditacija je proces upijanja suštine duhovnog života. upornim prepoznavanjem bezvrednosti sveta iluzija . disocijativna meditacija prethodi asocijativnoj meditaciji. pokušavajući da kroči u svetlost. Svaki takav pokušaj samo će još više doprineti zaokupljenosti njima. poslednji. potiču iz carstva svetlosti. ali je iskustvo pokazalo da je asocijativna meditacija mnogo plodonosnija i značajnija od disocijativne meditacije. ne pridajući tim mislima važnost koju ne zaslužuju. Prema tome. U tom pogledu. Tipovi meditacije II Odeljak II Osnovni tipovi meditacije i njihova relativna vrednost Razvrstavanje tipova meditacija na osnovu tri principa Postoje različiti tipovi meditacije. Kada se prepozna sva nevažnost i bezvrednost ometajućih misli u odnosu na vrednost i značaj predmeta meditacije. Klasifikacija različitih tipova meditacije može se izvesti prema bilo kojem od ova tri principa. pa učenik ne treba da se uznemiri ako mu se u svesti pojave suprotne i nevezane misli koje su mu do tada bile posve strane. Poslednji princip će biti pomenut kada se budu davala detaljna objašnjenja u vezi sa različitim oblicima meditacije. Sve dotle dok je čovek okrenut suncu. jednostavnim zanemarivanjem. I. postaje moguće da se uznemiravajuće misli.

to je asocijativna meditacija za duh. Prava kombinacija je ona koja unosi sklad i ravnotežu. Meditacije se međusobno nadopunjuju Pogrešno je smatrati da različiti tipovi meditacija potpuno isključuju jedan drugog. Jednako prosvetljujuće je i razumevanje principa po kome se meditativni procesi razvrstavaju saobrazno prirodi onog dela ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. Jednako je važno izbegavati lošu hranu kao i loše vrste meditacije. Meditaciju srca odlikuje postojani i ničim ometeni tok ljubavi od učenika ka božanskom Voljenom. Nastavak analogije sa hranom Analogija sa dijetom može se proširiti i na drugi tip. Kao što će pogrešna ishrana ozbiljno narušiti zdravstveno stanje. U drugom tipu najvažnije je učešće srca. Akcenat u meditaciji akcije stavljen je na bezrezervno posvećivanje života nesebičnom služenju Savršenom Učitelju ili čovečanstvu. dok. svi njegovi neuspesi zauvek će nestati u ništavilu. na osnovu uloge meditacije u duhovnom razvoju. kada se njegovo hodočašće završi.njegovom izbavljenju. meditacija srca je najuzvišenija i najznačajnija. jer se uvek međusobno dopunjuju. umesto da te okove razlabavljuje. Diskriminativna meditacija vodena je kakvom intelektualnom tvrdnjom ili formulom kao stoje. Jedan tip meditacije se može preplitati sa drugim Meditacija koja se upražnjava u neodgovarajućem trenutku može ozbiljno ugroziti napredak u drugoj vrsti meditacije. na primer ˝Ja nisam moje telo već Beskonačnost˝. to je meditacija srca. ponekad je preče asimilovati jednu životnu istinu od druge. skladna kombinacija različitih oblika meditacije ubrzava duhovni napredak. Diskriminativna meditacija. Pravilnim izborom hrane telo može ispraviti svoje nedostatke. tako i pogrešna meditacija može dovesti do poremećaja u radu uma. čak i kada je hranljiva vrednost određenih sastojaka u ishrani sasvim zadovoljavajuća. meditacije srca i meditacija akcije U prvom tipu meditacije najviše učestvuje intelekt. Analogija sa hranom Ono Što je hrana za telo. jer je umu na taj način osigurano uravnoteženo i harmonično delovanje. u kojoj se teži otklanjanju i eliminisanju neduhovnih stvari. te tako nadoknađuju svoje pojedinačne nedostatke. a za duhovno zdravlje eliminisati nepoželjne misli i emocije. Na sličan način i um može održati dobro zdravlje upijanjem duhovnih istina kroz meditaciju. Isto tako. Oni se mogu javiti u mnogim kombinacijama. sa druge strane. to se zove meditacija akcije. . Tu je naglasak upravo na onim vidovima Istine koji utiču da se prepreke sa kojima se učenik u datom momentu suočava uspešno uklone. Svi tipovi meditacija su značajni za siguran duhovni rast učenika. Jer. U trećem tipu meditacije glavnu reč vodi aktivna čovekova priroda. Neskladan razvoj uma dovodi do unutrašnjih lomova što koči duhovno napredovanje. a napredak u jednoj vrsti meditacije uslovljava odgovarajući napredak u drugoj. učenik ne treba previše da se brine zbog svojih neuspeha sve dok je u srcu čvrsto odlučan da se ujedini sa svojim duhovnim idealom. u skladu sa njegovim individualnim potrebama. ali u zavisnosti od duševnog stanja pojedinca. to jest. neophodno je uspostaviti ravnotežu medu njima. Drugi princip Do sada smo se bavili pojašnjavanjem dva različita tipa meditacije na osnovu prvog principa. Od ova tri tipa. Kao što pogrešna dijeta može poremetiti zdravlje organizma. Zato. kao što je neophodno držati uravnoteženu dijetu. disocijativnu meditaciju. Često jedan tip meditacije vodi ka drugom. U svim vrstama meditacije misli se usmeravaju na neki aspekt života i svi ti aspekti su podjednako važni. Učitelj nikada ne prepisuje svima istu meditaciju. možemo to nazvati diskriminativnom meditacijom. ali i preostala dva tipa meditacije imaju svoju vrednost i ne mogu se zanemariti bez ozbiljnijih gubitaka po duhovni razvoj učenika. nego daje posebna uputstva svakom učeniku. Na osnovu drugog principa imamo tri različita tipa meditacije. Mada svaki oblik asocijativne meditacije ima svojih prednosti. Za telesno zdravlje je nužno stalno odstranjivati otpadne i otrovne produkte. tako i jedna nagonska meditacija o predmetu žudnje još čvršće okiva um.

te više nije bio u stanju da prijatelju da dogovoreni znak. videvši da je gušenje stiglo do kritične tačke. čak i kada to postane apsolutno neophodno. da će naići na nepremostive prepreke kada pokuša da izađe iz kanala koji se. Pukim teoretisanjem i umovanjem ne mogu se otkriti vrednosti i mogućnosti nijednog tipa meditacije. tako i tipovi meditacije koji su stvarno delotvorni u određenoj situaciji ne zadovoljavaju učenikov ukus . i za meditaciju važi da se njena bit može sagledati samo iznutra a nikako spolja. a da ga pritom ne vodi i ne nadgleda Učitelj. on postaje zainteresovan za nju čim uvidi njenu vrednost i svrhu. Uvid koji Učitelj ima u stvarne duhovne potrebe učenika beskonačno je dublji i obuhvatniji od učenikovog. na taj način. međutim.Potreba za uputstvima Učitelja Učenik retko kada može sam da odredi koji mu tip meditacije odgovara u konkretnoj situaciji. Međutim. Isto tako je za učenika bezbednije da se osloni na svog Učitelja negoli na sopstvene zamisli. on će shvatiti njen pravi značaj i smisao. izgubivši vazduh. On ne srne krenuti u meditaciju sa rezervom i mora biti spreman na to da će se susresti sa neobičnim stanjima svesti. obesio. pa je zamolio prijatelja da zajedno obave eksperiment. učenik mora da se upusti u nju sa tvrdom rešenošću da ispita sve njene mogućnosti. Naravno da će učenik vremenom shvatiti da mu nešto nedostaje. čak i kada je to drugo veoma zavodljivo. Njegov prijatelj se složio. Treba da dopusti da ga vodi nit meditacije odbacujući pritom kruta shvatanja zasnovana na unapred stvorenim očekivanjima. a čovek se. Učitelj ne samo da će ga blagovremeno posavetovati kada da se zaustavi. Istinska vrednost meditacije se uočava jedino kroz praksu Mada poklonik na početku oseća odbojnost prema izvesnom tipu meditacije. Rekao je da će se obesiti o uže i da će mu signalizirati u trenutku kada gušenje dostigne kritičnu tačku. već će mu pomoći da se izbavi iz gliba u kome je zastao u prethodnoj meditaciji.pa će se on ustručavati da ih koristi. Kao i za sve druge stvari od duhovnog značaja. U svetlu . Suština meditacije i jeste usredsređenost na jednu tačku uz isključivanje svega drugog. već je hteo to i lično da doživi. Tada za njega više nije moguće da se prebaci na neku drugu meditaciju. Kada je učenik pod vodstvom Učitelja. Za uspeh u meditaciji neophodna je rešenost Da bi postigao uspeh u ma kojoj vrsti meditacije. Međutim. Posebna Učiteljeva uputstva ispraviće određene zanemarene aspekte učenikove ličnosti. prekrši dogovor i oslobodi ga baš na vreme da mu spasi život. Čovek tako ne bese spašen zbog svoje pameti i predostrožnosti. Ova opasnost se. Učiteljevo nadgledanje je važno Ako učenik izabere neki tip meditacije na svoju ruku. Ilustrativna pričica Ima jedna veoma ilustrativna priča o tome kako je jedan veoma pametan čovek poželeo da ličnim iskustvom sazna kako izgleda gušiti se na vešalima. da izbeći ukoliko učenik krene određenom linijom meditacije po preporuci svog Učitelja. Cisto teoretsko nagađanje može dati neke površne rezultate. Zamolio je takođe da ga ne skida sa vešala sve dok ne ugleda dogovoreni znak. Njemu nije bilo dovoljno da zamišlja kako bi to izgledalo. Tipovi meditacije III Odeljak III Opšta klasifikacija oblika meditacije Meditacija je univerzalna Meditacija ima za cilj razumevanje i transcendiranje širokog spektra raznovrsnih iskustava. U takvim trenucima su pomoć i savet Učitelja neophodni. Ali kao što su za bolesnika mnogi lekovi neprijatni. već zahvaljujući mudroj i pravovremenoj odluci prijatelja. vezavši omču oko vrata. njegov mudri prijatelj. on može otići toliko daleko da izgubi svaku perspektivu i sposobnost da se sam povrati. ali neće uspeti da dokuči stvarnu jedinstvenost meditacije. izgubio je i svest. Tek nakon što se okuša u određenoj vrsti meditacije. Neće uspeti da sagleda vrednost nekog drugog tipa meditacije niti će ga takva promena privlačiti. urezao u njegov um. On će ponekad toliko preterati u radu sa isključivo jednom vrstom meditacije.

ali ovoga puta sistematičnije i intenzivnije. njih dvojica ˝meditiraju˝ jedan o drugome. meditacija je posledica prirodne reakcije uma na prisutne objekte. kada se ozbiljno . a um sada prihvata objave božanskih Istina od onih koji znaju . Duhovno važna meditacija Sve su ovo na neki način oblici meditacije. nego na zaludna umovanja o čvrstini zatvorskih zidova ili o onome šta je napolju.ovakvog tumačenja odmah se može videti da meditacija nije povlastica samo nekolicine odabranih poklonika. shvati. Specijalizovana meditacija je praktična S druge strane. Praktični ciljevi su iznad formalnih istina U duhovnom životu čak i nehotična greška. Zaljubljena osoba ˝meditira˝ o voljenom. U duhovnim stvarima. Opšta i specijalizovana meditacija U duhovnom smislu važna su dva oblika meditacije: opšta meditacija. Specijalizovana meditacija je više nalik na očajničke napore zatvorenika da sruši zatvorski zid. bolesnik koji brižno očekuje doktora ˝meditira˝ o doktoru. neko ko ljubomorno motri na svog suparnika ˝meditira˝ o njemu. a ne teoretski. spontani oblici meditacije. U gore navedenim primerima. Putnik koji čeka na peronu dolazak voza ˝meditira˝ o vozu. on ne sme da dopusti da mu u svest prodru misli o ijednom drugom predmetu ili formuli . koja se sastoji u asimilaciji božanskih Istina. Ako učenik meditira o jednom Savršenom Učitelju. razvija do tada uspavane moći i iznosi na videlo skrivene sposobnosti ličnosti. a doktor koji očekuje da mu se isplati račun za uslugu ˝meditira˝ o računu. dok muškarac koji se razmeće svojim intelektualnim ili psihičkim postignućima ˝meditira˝ o sebi kao o umu. ali u duhovnim razgovorima termin meditacija obično označava one oblike meditacije koji se nose sa problemima razumevanja iskustava na jedan intenzivniji i sistematičniji način. .bez obzira imaju li istu ili čak i veću duhovnu vrednost. Međutim. i specijalizovana meditacija. U specijalizovanim meditacijama se problem rešava praktično. one imaju za cilj kontrolu uma i prevazilaženje njegovih ograničenja.meditira˝o tigru. kao i u opštoj meditaciji. specijalizovana meditacija ima svojih prednosti nad opštom meditacijom jer jača disciplinu uma. Oblici specijalizovane meditacije pomažu savlađivanju specifičnih prepreka na putu do prosvetljenja i Ostvarenja. Žena koja se lomi koju odeću da odabere ˝meditira˝ o sebi kao o telu. Za vreme meditacije. Oblici meditacije koji su svojstveni duhovnom životu nadovezuju se na one koji se spontano ispoljavaju u toku svetovnih aktivnosti. U opštoj meditaciji se uobičajeni misaoni procesi nastavljaju kao i pre. Tuga koja zbog iznenadne smrti prijatelja obuzme čoveka je ˝meditacija˝ o prijatelju. Tigar koji se sprema da proždere jagnje ˝meditira˝ o jagnjetu.ne gubeći pritom svoju sposobnost rasuđivanja i urođenu potrebu za Istinom. može imati veću vrednost od mlake privrženosti teoretskoj ili formalnoj istini. Naučnik zanet nekim teškim problemom ˝meditira˝ o tom problemu. Potreba za duhovnom meditacijom javlja se onda kada prvi. Tada je ona prinuđena da izabere predmet meditacije u svetlosti duhovnog ideala i da preispita dotadašnji način razmišljanja koji se već pretvorio u naviku. dovedu osobu u krizu ili ćorsokak.. svako. um postiže intelektualno razumevanje predmeta meditacije. on mora da odbaci razmišljanja o drugim Učiteljima. kada se učenik jednom usredsredi na određeni oblik ili formulu. specijalizovana meditacija zahteva nešto više od čisto ˝intelektualnog prilaza Istini. a mašinovođa u iščekivanju da se resi dužnosti na sledećoj stanici ˝meditira˝ o stanici. živo biće zaokupljeno. na neki način. ugledavši tigra. međutim. . u kojoj je individua nesvesna krajnje svrhe i namere meditativnog procesa. Osvetoljubiv čovek ˝meditira˝ o neprijatelju. U specijalizovanim oblicima meditacije nekada moraju da preovladaju praktični ciljevi na uštrb formalne i teoretske istine. U duhovnoj meditaciji je onaj koji meditira jasnije svestan svrhe meditacije. Formula intenzivnog razmišljanja o Učitelju može biti jednako efikasna za postizanje cilja kao i postupak čišćenja uma od svih misli. u kojoj um bira jedan određeni predmet iskustva i isključivo se bavi njime. U specijalizovanim oblicima meditacije. meditacija se već u svojim početnim fazama izvodi promišljeno i s namerom. pod uslovom da se čovek istinski pokaje i donese čvrstu odluku da počinjenu grešku ispravi. Razlika između duhovne meditacije i pre-duhovnih meditacija svetovne osobe sastoji se u tome što se u ovoj prvoj misaoni procesi usmeravaju ka stvarnostima koje imaju duhovni značaj. Jagnje. Ona je proces kojim je. Kada policajac juri lopova. iako su oni jednako savršeni kao i Učitelj o kome meditira.

. Oba oblika meditacije su neophodna Različiti oblici specijalizovane meditacije se mogu uporediti sa telesnim funkcijama. tri vrste meditacija. dakle. Tako se i među specijalizovanim meditacijama mora uspostaviti ravnoteža. One se moraju dovesti u sklad sa celovitim i sveobuhvatnim idealom života. nenaruŠive i neposredne Samospoznaje Bogoostvarenog bića (Siddha). ili božanstvenost na delu. Upravo u tome leži značaj opšte meditacije. Sadgurui doživljavaju Sahaj Samadhi . Ona može biti od pomoći i pre i posle primene specijalizovanih oblika meditacije. stanja. što ne znači da su mišići najvažniji deo tela. Nirvana. Svako ljudsko iskustvo odlikuje dvojnost subjekta i objekta. a neke misaonim tokovima koji se kreću od subjekta do objekta iskustva i obratno. Povezivanje raznih vidova Istine i izgrađivanje celovitog i sveobuhvatnog pogleda na život ostvaruje se kroz opštu meditaciju. Tom stanju prethodi Nirvana ili uranjanje u božansko. obuhvatna i prijemčiva na sve aspekte Istine. Neke meditacije bave se objektom iskustva. na vrhuncu dovesti do stanja Niivikalpe. predstavlja iskustvo Nirvikalpa. Oba oblika su neophodna i svaki ima svoju vrednost. neke subjektom iskustva. stanje kome prethode stanja Nirvane i Ntnnkalpe. tako ni specijalizovana meditacija ne može zameniti opštu meditaciju. Vežbanje mišića jača mišiće. Postoje. Razne specijalizovane meditacije Zbog mnogobrojnih ciljeva koje imaju da ispune. specijalizovani oblici meditacije mogu se razvrstati (u skladu sa trećim principom) prema predmetu iskustva koji um nastoji da razume. jer one imaju drugačiju svrhu i funkciju. zahvaljujući milosti Savršenog Učitelja. u kojoj je misao slobodna. mada su. svi podjednako usmereni na različite aspekte Istine. Svaka vežba je korisna da bi se sačuvalo zdravo telo u celini. Učenik će to postići kroz opštu meditaciju. Sahaj Samadhi je spontano i neprekidno stanje Savršenosti Sadgurua. od kojih svaka ima svoju naročitu svrhu. Nirvikalpa i Sahaj Samadhi Svi oblici meditacija kojih se učenik (sadhak) prihvati mogu. ali je nemoguće vežbati istovremeno više vežbi. ali ne može da ih zameni. a ujedno i sam život Avatara. teoretski. Nirvikalpa Samadhi ili božestvo u ispoljenju.Dejstvo opšte meditacije Mešanje specijalizovanih oblika meditacije u praksi nije preporučljivo. Kao što opšta meditacija ne može zameniti specijalizovanu meditaciju. Telesne aktivnosti moraju se uravnotežiti u svetlosti činjenica o zdravlju i pravilnom razvoju tela. gde nesputano razmišljanje ne priznaje nijedan drugi zakon osim otkrivanje Istine u svim njenim aspektima.

Vrste opštih meditacija biće obrađene u Odeljku IV. prikladan su predmet za ovaj vid opšte meditacije. Vrste specijalizovanih meditacija. Iz nje se često iznedre novi. Upijanjem božanskih Istina učenik biva podstaknut da dovede svoj život u sklad sa univerzalnom Božanskom promisli. može se reći da se upustio u takvu meditaciju. dugujući tome što su iskustva. različiti oblici meditacija sa kojima se čovek susreće pre nego što postane sadhak. ne dovodi do ubedljivih i jasnih rezultata. već su objašnjeni na početku ovog Odeljka. koja čine temelj filozofskih razmatranja . Čisto intelektualno poimanje Božanskih Istina slabašno je. u okviru svojih moći razumevanja. shvati i prihvati božanske Istine o životu i univerzumu. Medu meditacijama koje se pominju u tabeli. zajedno sa njihovim podvrstama. u kojoj se nalazi sažetak ovog odeljka (Odeljak III). Besede ili zapisi Avatara i Savršenih Učitelja. Objašnjenje Nirvikalpa Samadhija i Sahaj Samadhija biće izloženo u Odeljcima VII i VIII. Osim što u izvesnom stepenu dovodi učenika do spoznaje.Generalna klasifikacija tipova meditacije data je u Tabeli generalne klasifikacije. no ipak.ograničena. prošlih ili savremenih. . Mnoga dela iz oblasti filozofije rezultat su pokušaja da se dođe do intelektualnog poimanja prirode i svrhe života i univerzuma. Tipovi meditacije IV Odeljak IV Asimilacija Božanskih Istina OdsečakA Metodi opšte meditacije Ograničenja filozofskog razmišljanja Početak duhovnog života obeležen je i potpomognut opštom meditacijom. takođe ga naoružava intelektualnom disciplinom koja ga opet osposobljava da primi i razume božanske Istine u trenutku kada dođe u dodir sa onima koji znaju. koja se sastoji u slobodnom i nezavisnom razmišljanju. biće objašnjene ponaosob u Odeljcima V i VI. Proučavanje objavljenih Istina Plodonosniji vid opšte meditacije sastoji se u proučavanju objavljenih Istina o životu i univerzumu. ona nije lišena svake vrednosti. Takav metod učenja i upijanja božanskih Istina započinje slušanjem ili čitanjem izlaganja samih Učitelja mudrosti. gde se učenik ne bavi isključivo odabranim predmetima iskustva. Kada učenik počne da se pita i razmišlja o konačnoj. nepotpuno i nepouzdano. svrsi života i univerzuma. Filozofska meditacija. već nastoji da. međusobno različiti i oprečni filozofski sistemi ili pogledi na svet.

ali se glavna tema izlaganja sada odvija u mislima. pa se svaki unutrašnji dijalog i razmišljanje o glavnoj temi ovde završava. Tri stupnja meditacije na duhovne spise Meditacija čitanja božanskih Istina sastoji se iz tri faze: 1. ili postoji neka greška u samom metodu. Dalje. meditirajući o nekom podužem eseju ili knjizi. metod opšte meditacije koji se zasniva na slušanju njegovih izlaganja o božanskim Istinama je nesumnjivo najbolji. U ovom Odeljku. Meditacija u vidu čitanja božanskih Otkrovenja je uvek izvodljiva. čak i ako se tekst zna napamet. Dešava se da metod meditacije nije prilagođen temi. razraditi različite faze meditacije. Neusiljena meditacija o njima praktično je neizvodljiva. izlaganje teme je toliko sažeto i jasno da nema mogućnosti da se u meditaciju upletu nepozvane i nevažne misli. a ne meditaciji. 2. Ometajuće misli neće se pojaviti samo ukoliko se glavna tema meditacije sastoji iz kratkog izlaganja o uzvišenoj Istini. Ukoliko učenik bude meditirao po datim uputstvima o ovde izloženim božanskim Istinama. Tema za meditaciju Pošto se inteligentna meditacija sastoji u dubokom razmišljanju o određenoj temi. pa je njena prednost u tom smislu očigledna. više nije potrebno da učenik naizust ponavlja rečenice izlaganja. Prednosti čitanja Međutim. Većina svetih spisa naglašava potrebu slušanja božanskih Istina neposredno sa Učiteljevih usana. U trećoj fazi. Potrebno je da učenik inteligentno čita izlaganje i na taj način upija uzvišene Istine koje ono obznanjuje. To je moćna i živa reč iza koje stoje život i ličnost Učitelja. Teškoće otklonjene pomoću specifične meditacije čitanjem Svi nedostaci koji otežavaju meditiranje i čine ga neuspešnim mogu se uklonili posebnom meditacijom koja se pominje u ovom Odeljku. Odsečak B Čitanje kao meditacija Nedostaci čitanja Osnovni nedostatak meditacije na duhovne spise je taj što je većina pisanih tumačenja namenjena intelektualnom proučavanju. izbeći smetnje u vidu nevažnih misli. Lična komunikacija Učitelja i učenika poseduje moć i delotvornost kakvu drugi oblici informacija koje učenik dobija nikada ne mogu imati. o njoj se neprekidno razmišlja. U takvim slučajevima čitanje ima svojih prednosti. Uobičajene teškoće koje prate meditaciju na duhovne spise otkloniće se ovom specifičnom meditacijom tako što će se: uskladiti sam proces meditacije sa temom i drugim uslovima inteligentne meditacije. U drugoj fazi čitanje više nije neophodno. Sažeti prikaz božanskih Istina koji će uslediti. izneti posebno pripremljeno kratko izlaganje o božanskim Istinama koje su tematski prikladne i značajne za meditaciju putem čitanja. Sažeto izlaganje za meditaciju putem čitanja Ovaj specijalni oblik meditacije je izuzetno podesan i delotvoran zbog toga što se čitanje glavne teme meditacije i razmišljenje o njoj mora odvijati istovremeno. sada je najbolje da kratko i jasno izložimo jednu zgodnu temu za meditaciju. 3. U ovoj fazi meditacije. meditacija na duhovne spise je najprikladnija jer su mu oni uvek pri ruci. naš cilj nije da samo pojasnimo način kako se meditacija na duhovne spise može uspešno izvesti već i da pojasnimo osnovne božanske Istine. neposredan i intuitivan uvid u uzvišene Istine date u izlaganju. Velika je verovatnoća da će se nevažne misli pojaviti kada su u pitanju duže meditacije o apstraktnim idejama i nekim konkretnim predmetima iskustva. ili je tema meditacije nejasna i nesvrsishodna. obuhvata čitavu priču o kreaciji. Veoma je teško. što ga čini mehaničkim i suvim. kao i celovito tumačenje duhovne staze i cilja Samo-realizacije.Vrednost slušanja Božanske Istine najlakše se shvate i upiju onda kada ih Učitelj uživo prenosi učeniku. Ukoliko je učenik u prilici da stupi u kontakt sa živućim Učiteljem. istovremeno duboko razmišljajući o njemu. Za većinu poklonika. učenik nije uvek u mogućnosti da kontaktira i čuje živućeg Učitelja. radosna i . U prvoj fazi učenik mora da Čita izlaganje svakodnevno. ne samo da će njegova meditacija biti spontana i laka. um više nije zaokupljen nizom povezanih misli već ima jasan.

Mada duša večno postoji u Najvišem Sopstvu i sa njim je stopljena u nenarušivom jedinstvu. Svest o grubom svetu koju ona ima na početku je najnerazvijenija i najograničenija. suptilni svet je bliži Istini. to nije svest o Bogu. stvarnog i beskonačnog . Duša doduše postaje svesna. a mentalni svet je najbliži Istini. nego svest o univerzumu. Duša je uistinu iznad grubih. beskonačna i večna Duša došla do toga da doživljava sebe kao oblik i konačno biće podložno razaranju? Kako je došlo do toga da Purusha ili najuzvišeniji Duh počne da misli za sebe da je prakriti. nije svest o Jednom. šta je uzrokovalo kosmičku Iluziju u kojoj se našla upojedinjena duša? Da bi shvatila i ostvarila svoj pravi položaj. sedištem uma. Razvitak svesti odvija se u području dualnosti gde postoji podeljenost na subjekat i objekat . već i izuzetno uspešna i delotvorna. konačan i podložan razaranju. nedeljivog. nezavisno od kreacije koja se odvija u granicama vremena. ona su lažna u različitim stepenima. suptilno i mentalno. Stanja pojavnog sveta Pojavni svet konačnih stvari je sasvim iluzoran i lažan. ili suptilno telo). Sva tri stanja sveta duguju svoje postojanje kosmičkoj Iluziji. i manasom (karan sharir. nije svest o Najvišem Sopstvu. ili svet prirode? Drugim recima. Mada su sva tri stanja sveta lažna.jedno. Čineći lako. Tako je grubi svet najudaljeniji od Istine (Boga). i nije svest o Večnom.na centar svesti i okolinu (odnosno. Ali ona doživljava sebe kao ograničenu jer se poistovećuje sa šarirom (sthul sharir ili grubo telo). svoju jednakost sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. koje je jedno bez ostatka. duša ulazi u najnerazvijeniju formu. nego o mnoštvu. nosačem želja i životnih sila. učenik će napraviti veoma važan korak ka ostvarenju svog životnog cilja. Da bi postala svesna pojavnog sveta. svet formi). pranom (sukshma sharir. Stoga duša mora prvo razviti svesnost da bi mogla spoznati svoje pravo mesto i prirodu. On ima tri stanja: grubo.jednog. Tako stečene i uskladištene sanskare u određenoj . Odsečak C Božanske Istine (Za meditaciju putem čitanja) Putovanje Duše do Najvišeg Sopstva Duša i njena iluzija U stvarnosti je atma. koji je mnogostruk. ili Najviše Sopstvo . stepen i vrsta svesti uslovljeni su prirodom oblika ili nosača koji joj služi kao sredstvo ispoljenja. Evolucija i stupnjevi svesti Drugim recima. Duša prvo postaje svesna grubog sveta posredstvom grube forme. ili kosmička Iluzija. umesto da spozna Najviše Sopstvo. ili mentalno telo). i počinje da doživljava sebe kao konačnu mada je. formu kamena. večna i beskonačna . duša mora preuzeti neko obličje posredstvom koga će doživljavati svet. nego o prolaznom. bezoblična. u stvari. Tako duša. Duša je u svom transcedentalnom stanju jedna. beskonačno i večno. ne može biti svesna ovog jedinstva. kada duša razvije svest ona ne postaje svesna svoje istinske prirode već pojavnog sveta. beskonačna.* * Za još stariju identifikaciju duše sa gasovitim oblicima vidi Bog Govori od Meher Babe (Ur. Prema tome. isto što i Paramatma. nego svest o njegovoj senci. Svrha kreacje Jedina svrha kreacije jeste da duša svesno uživa beskonačno stanje Najvišeg Sopstva. međutim. suptilnih i mentalnih svetova. koji je njena sopstvena senka. kroz koju duša mora da prođe pre nego što spozna Istinu. ona.) Pokretačka sila evolucije Pokretačka sila evolucije sastoji se od impulsa koje svest prima zahvaljujući impresijama (sanskarama) prikupljenim kroz zadovoljavanje raznoraznih želja. položaj Najvišeg Sopstva .nadahnuta.duši je potrebna svest. To je Maya.a ipak se poistovećuje sa pojavnim sve tom oblika. ili duša. Uzrok kosmičke Iluzije Kako to da je duša uhvaćena u zamku Iluzije? Kako je bezoblična. biva upletena u kosmičku iluziju.

on se sa tom ulogom može saživeti samo ako izađe na scenu preobučen u kralja. već isto tako počinje da uočava svoju različitost od tela. doživljava sebe kao konačnu i misli da je kamen. dolazi do postepenog slabljenja i iščezavanja sanskara koje drže svest okrenutu u pravcu pojavnog sveta. duša je takoreći licem u lice sa Bogom ili Najvišim Sopstvom. biljka. Obzirom da svest prianja za ranije sanskare i doživljava daje iskustvo pojavnog sveta uslovljeno boravljenjem u odgovarajućem obliku (telu) kao medijumu. Nestajanje sanskara odvija se uporedo sa skidanjem vela kosmičke Iluzije. sreće ili nesreće).u potpunosti razvijena. Zato duša mora da se seli u sve više i više oblike (kao što su metali. može se opisati jednim poređenjem iz svakodnevnog iskustva. duša misli da je ljudsko biće. u budnom stanju.objektiviziranim Najvišim Sopstvom. ka sebi. i. biljke. Međutim. Na narednom stupnju. Dalje. dok sagledava svoje beskonačno stanje. ptica ili životinja u skladu sa stepenom razvijenosti svesti. u kome je svest o grubom svetu u pogledu saznanja. dok doživljava grubi svet posredstvom ljudske forme. crv. shodno tome. koja nije mehanička već je. već su takođe uzrok usmerenosti svesti ka pojavnom svetu. kao i grubog i suptilnog sveta. ali nastavlja da sebe smatra konačnom. Spiritualni put Duša se vraća svom izvoru tako što se postepeno oslobađa od iluzije daje isto što i njena tela . suptilno i mentalno. poistovećuje se sa grubim telom koje je podložno propadanju. baš kao što se poistovećuje sa grubim telom onda kada je svesna grubog sveta posredstvom grubog tela. Način na koji sanskare utiču na evoluciju svesti i njoj odgovarajuće forme. iako prepoznaje beskonačnost Najvišeg Sopstva (koje ipak objektivizuje). Ako čovek želi da glumi kralja na sceni. Da bi se iživele sanskare odgajane u ljudskoj formi. jer. Ona postaje svesna ovih tela i njima podudarnih svetova samo kada se njena svest potpuno okrene ka unutra. Na ovom stupnju. duša istovremeno razvija i suptilno i mentalno telo. Kada se pažnja duše okrene ka Samospoznaji i Samoostvarenju. metal. I konačno. sa kojim se poistovećuje. duša. ribe. Bezbrojne ljudske forme kroz koje duša mora da prođe predodređene su zakonom karme. Suptilna i mentalna tela Dok razvija potpunu svest o grubom svetu. Ali sve dok se njena svest ograničava na grubi svet. Duhovna staza započinje onda kada duša pokuša da pronađe sebe i svoju svest u potpunosti okrene ka Istini(Bogu). od vraćanje svesti od pojavnog sveta i okretanje ka samoj duši) na podljudskom. Evolucija formi tako se završava na stupnju čoveka. Isto važi i za sve ostale želje i težnje: one se mogu dovršiti i istrošiti jedino ako se izvrši promena celokupne situacije. koje prepoznaje kao beskonačnost. a kada postane svesna mentalnog sveta posredstvom mentalnog tela. Poistovećenje sa formama Sanskare nisu odgovorne samo za evoluciju forme (tela) i njoj odgovarajuće svesti. duša uvek iznova mora da se reinkarnira u formi čoveka. i doživljava suptilni svet posredstvom suptilnog tela. svrhovita. koja je beskonačna i bezoblična. Ova paralela je vrlo korisna za razumevanje pokre tačke sile evolucije. ona se poistoveti sa mentalnim telom. crvi. Reinkarnacija i zakon karme Duša je u potpunosti razvila i upotpunila svest u prvoj ljudskoj formi. sa kojim se poistovećuje. a otežavaju je na ljudskom stupnju. U toku tih života. osećanja i htenja . ili umom. ptice i životinje) sve dok ne preuzme ljudski oblik. koja je u stvarnosti beskonačna. riba. Stoga imamo paradoks da duša. Na prvom stupnju duša je totalno nesvesna svog grubog tela i grubog sveta. ili prirodom njenih pređašnjih sanskara (vrline ili poroka. to jest. Ona zamišlja da je um i gleda na Najviše Sopstvo kao na obje ka t uma. duša je u potpunosti nesvesna i grubog i suptilnog tela.grubo. Na taj način ona. ona i dalje smatra sebe konačnim bićem jer se poistovećuje sa mentalnim telom. koja je večna. Kada duša postane svesna suptilnog sveta posredstvom suptilnog tela. naprotiv. kroz oslobađajuću razvijeniju svest grubog svela. ona misli da je um. a duša ne samo da počinje da prevazilazi različita stanja pojavnog svela. već i ulaže velike napore . ona ne može da koristi ta tela svesno. One onemogućuju emancipaciju svesti (to jest. i doživljava mentalni svet posredstvom mentalnog tela. duša se na svakom stepeniku evolucije poistovećuje sa formom.formi moraju da se dovrše i istroše posredstvom višeg oblika. ona ne samo da čezne da postane jedno sa ciljem pred sobom . te zato nema potrebe za daljom evolucijom grube forme (tela). vidi svoje beskonačno stanje. kao i medijuma kroz koji se situacija može adekvatno doživeti. ona se poistoveti sa suptilnim telom.

u prizmi neokrnjene svesti. Dok se oslobađa iluzije. i da spozna da je različita od svojih tela . stvarno i beskonačno. duša prestaje da se ide n ti likuje sa bilo kojim od tri tela koje je morala da razvije u cilju evolucije pune svesti.mada je sve vreme u Najvišem Sopstvu i sa Njim . Na trećem i poslednjem stupnju. koje je sedište uma) . već se preklapaju. Čak i onda kada stupi na stazu. koji je cilj. ˝Ja sam grubo telo˝.grubog. No ipak. iznad svih tela i svetova. Sopstvom. objekti iskustva. međutim. i (3) Meditacija koja se bavi umnim tokovima. Zato ove tri vrste meditacije nisu strogo određene. duša se oslobađa svih sanskara i želja vezanih za grubi. već jedino grubih. Na taj način duša poništava lažni ego (to jest iluziju. ˝Ja sam suptilno telo˝ ili ˝Ja sam mentalno telo˝). prane (suptilnog tela koje je nosač želja i životnih sila). Čak i nakon završene evolucije svesti. a treća . moć i znanje. U ostvarenosti Istine ona uživa beskonačno blaženstvo. ka sebi. nedeljivo. suptilnim i mentalnim telima. Tabela redne klasifikacije oblika specijalizovane meditacije .različitim umnim tokovima. druga subjektom iskustva. ne mogu se razdvojiti. već. Sažetak izlaganja o putovanju duše ka Najvišem Supstvu Na samom početku. uz punu svest. suptilni i mentalni svet. i manasa (mentalnog tela. uključuje objekte i subjekat iskustva. us led toga što duša nije u potpunosti razvila svest. suptilnih i mentalnih svetova. tako da prestaje da se poistovećuje sa mentalnim telom. ostvaruje svoje jedinstvo sa Najvišim. Cilj dugog putovanja duše je rastanak sa kosmičkom Iluzijom i spoznaja. koja se javila usled njene identifikacije sa grubim.zbog toga što je njena svest.i takođe da spozna da je iznad grubih.da to postigne. suptilnih i mentalnih svetova. A meditacija koja se bavi umnim tokovima. I zato. u svakom od ovih oblika meditacije preovlađuje neki faktor na osnovu koga je podela i nastala. moć i znanje. Duša mora postepeno da se oslobodi iluzije konačnosti oslobađajući se sanskaričkih okova. Da bi postigla ovaj cilj. duša nije svesna sebe same. upućena na pojavni svet. Na ovom stupnju duša u potpunosti prevazilazi ograničenja pojavnog sveta i postaje Samosvesna i Samoostvarena. takođe. pa i objekte na koje su ove umne aktivnosti usmerene. koji su njena sopstvena varljiva senka. što su sve svojstva Najvišeg Sopstva (prim. Tipovi meditacije V Odeljak V Specijalizovane lične meditacije Specijalizovane lične meditacije U odeljku III videli smo da postoje tri vrste specijalizovane meditacije: (1) Meditacija koja se bavi objektima iskustva (2) Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. svoje istote sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. ona nije svesna svoje istovetnosti sa Najvišim Sopstvom. što rezultira u Samospoznaji i realizaciji Istine. zahvaljujući sanskarama povezanim sa evolucijom svesti. blaženstvo. uključuje i različite umne tokove. Sada ona ne samo da spoznaje sebe kao bezobličnu. Na kraju svog puta. njena svest ostaje neokrnjena. Tada postaje moguće da se oslobodi iluzije konačnosti. Ove tri vrste meditacije su međusobno povezane. duša ne može spoznati svoju istovetnost sa Njim niti doživeti beskonačni mir. prev. Cilj Na trećem stupnju puna svest duše još dublje se povlači ka unutra. Subjekat iskustva. ona ne može postići stanje Najvišeg Sopstva . niti isključuju jedna drugu. Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. te različite umne aktivnosti koje se javlja ju kao rezultat interakcije subjekta i objekata. Tako prva vrsta meditacije ostaje prevashodno zaokupljena objektima iskustva. suptilnog i mentalnog. koje je jedno. mir. Meditacija koja se bavi objektima iskustva često se okreće subjektu iskustva i različitim umnim aktivnostima. mada je suštinski neodeljiva od Najvišeg Sopstva. duša mora da zadrži punu svest a u isto vreme da spozna različitost između sebe i sharira (grubog tela). odnosno Nadduše).

a preostalih osam oblici neličnih meditacija. tako i . U duhovnom Savršenstvu um i srce moraju biti potpuno razvijeni i izbalansirani. Nelična meditacija postaje izrazito plodotvorna i efikasna kada se učenik prethodno pripremi za nju praktikujući oblike lične meditacije. koja pomaže uravnoteženom razvoju uma i srca. Lična meditacija teče glatko jer joj početnici pristupaju s zadovoljstvom. zahtevaju i angažovanje srca. dok neličnu meditaciju često prate teškoće i početnici je doživljavaju kao suvoparnu sem ako joj nisu izrazito naklonjeni. Meditacija je lična onda kada se bavi nekom ličnošću. dok će oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u nelične biti objašnjeni Odeljku VI. samo one koje su poglavito važne zavređuju i posebnu pažnju. a nelična onda kada se bavi različitim aspektima ljudske personalnosti ili nečim što izlazi iz okvira onoga što se podrazumeva pod ljudskom personalnošću. Naročite prednosti lične meditacije Lične meditacije imaju neka očigledna preimućstva nad neličnim meditacijama. osim discipline uma ili intelekta.Tabela redne klasifikacije Svaka od ove tri vrste meditacije može se dalje podeliti u brojne specifične oblike meditacija i to na osnovu dva kriterijuma: na osnovu sadržaja meditacije i načina njenog izvođenja. Oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u lične. Zato lična meditacija. dok oblici lične meditacije. Lična i nelična meditacija Treba zapaziti da su od dvanaest oblika specijalizovane meditacije prva četiri oblici ličnih meditacija. ima naročitu vrednost. Kao što čovek koji. Od brojnih oblika specijalizovane meditacije. U Tabeli redne klasifikacije dato je dvanaest oblika specijalizovane meditacije. oblici nelične meditacije zahtevaju disciplinu uma ili intelekta. biće pojedinačno objašnjeni u ovom Odeljku. Povrh toga. počinje da poprima neke njegove crte. ceneći karakter jednog Napoleona i neprekidno razmišljajući o njemu. Meditacija o duhovno savršenom Lična meditacija je usmerena na one koji su duhovno savršeni.

sve ono što je poklonik do tada razumeo u vezi s njima (u toku pripremne meditacije o različitim osobinama Učitelja) nevidljivo deluje u pozadini njegove koncentracije i tako posredno doprinosi njenoj efikasnosti i vrednosti.bila ona mala ili velika. dok vozi. već i da uspostavi istinsko i trajno jedinstvo sa Učiteljem. ako je osoba odabrana za objekat meditacije duhovno nesavršena. Meditaciju srca u konačnoj fazi prati beskrajna radost i potpuni samozaborav. Jer. a božestvo u ispoljenju posredstvom ovih osobina postaje sredstvo pomoći onima koji te osobine. a ne za sopstveno skučeno ˝ja˝. Služenje Učitelja u duhu nesebičnog služenja je blagotvorno koliko i meditacija. u stvari radi Učitelj. i svo svoje delanje povezuje direktno sa Učiteljem. Četiri oblika lične meditacije prestavljaju četiri uzlazna stupnja . što mu pomaže ne samo da transcendira oprečnosti. pokušavajući da razotkrije njihove međusobne povezanosti. dok gleda. Iz razumevanja i uvažavanja božanstvenosti Učitelja rađaju se oblici meditacije u kojima učenik neprekidno i uporno razmišlja o Učitelju kao oličenju vrlina poput: univerzalnosti ljubavi i potpune nevezanosti. Meditacija o božanskim osobinama Učitelja Lična meditacija neretko započinje divljenjem koje učenik spontano oseća prema nekoj od božanskih osobina koje vidi u Učitelju. s razumevanjem i ljubavlju. on misli ˝To je Učitelj uradio˝. dok spava. on misli: ˝Učitelj jede˝. odsustva ega i postojanosti. odričući se. A ako je osoba koja je odabrana za objekat meditacije duhovno savršena. jer tada vodi boljem razumevanju Učitelja. sistematski razvija misao o tome da sve što on uradi. Zato. U ovom tipu meditacije učenik je svestan duhovne Savršenosti Učitelja i spontano usmerava svoju pažnju na njegovo obličje. rđava ili dobra.poklonik koji se divi duhovno savršenome i neprestano misli o njemu. To predstavlja uvod u meditaciju akcije. tada postoji mogućnost da se njene manjkavosti uvuku u um poklonika koji meditira o njoj. Sve osobine koje ispoljava u svom sudelovanju u životu. poklonik će se naći na sigurnom i bezbednom putu. pa učenik počinje da žudi da živi kroz i za Učitelja. na taj način. svejedno da li se radi o dobrim ili rđavim stvarima. Konačno. a katkad na njihovim kombinacijama. On nije vezan za njih. Ovaj oblik meditacije ima veliku vrednost kada se odvija spontano. kako dobrih tako i loših. (3) Učenik ne dozvoljava da se njegov ego hrani njegovim delima . Ovaj oblik meditacije uključuje potpuno poistovećenje Učitelja sa spiritualnim idealom. Početni koraci meditacije akcije su sledeći: (1) Učenik u svojim mislima nudi svom Učitelju sve što ima. samo su različiti aspekti božanstva na delu. Tako se on oslobađa kako dobrih tako i rđavih činilaca svog ega. Buđenje nesputane ljubavi prema Učitelju uvodi poklonika u meditaciju srca. Katkad se učenikova misao zadržava na pojedinim osobinama. ne raščlanjujući Učiteljevo duhovno Savršenstvo na pojedinačne komponente. dok jede. Usmeravajući pažnju na božanske osobine koje se ispoljavaju u životu Učitelja. a njenoj spontanosti teško da ima premca. on misli: ˝Učitelj vozi˝. Ljubav razara iluziju odvojenosti koja prividno odvaja učenika od Učitelja. Najprikladniji objekat za ličnu meditaciju je minuli ili ovovremeni Savršeni Učitelj ili Avatar. što automatski povlači za sobom da svaka njegova akcija mora da bude usaglašena sa duhovnim idealom oličenim u Učitelju. (2) Učenik dobrovoljno stupa u službu Učitelju i služi njegovim ciljevima. prihvate. premda ne oživljava u mislima ove komponente pojedinačno. on misli: ˝Učitelj spava˝. on misli: ˝Učitelj gleda˝. Na primer. Meditacija srca Identifikacija Učitelja sa duhovnim idealom pomaže uklanjaju eventualnih barijera između učenika i Učitelja. Vidovi meditacije akcije Ljubav prema Učitelju vodi ka sve većoj identifikaciji sa Njim. koja se sastoji u neprekidnom razmišljanju o Učitelju. teži da i sam postane duhovno savršen. naprotiv. učenik ih prisajedinjuje sopstvenom biću. Bitno je da objekat meditacije bude neko koje duhovno savršen. Čak i kada uradi nešto loše. Učitelj je iznad svih osobina. što izaziva spontano izlivanje bezgranične ljubavi prema Učitelju. svega šio je ikada posedovao. beskonačnog znanja i nesebičnog delanja.to jest postepeno preobražava učenika po uzoru na Učitelja pripremajući ga za ostvarenje Istine. Čineći ovako on potpuno odbacuje sebe kao pokretača akcija. Koncentracija na Učiteljevo obličje Usredsređenost uma na Učiteljeve vrline olakšava i koncentraciju na Učiteljevo obličje. On ne razmišlja ˝Ja radim ovo˝ već.

uključujući tu i tela. a cilj meditacije je da se. prva četiri oblika su lična a preostalih osam su nelični. podmeće mu mnoge zaplete i komplikacije. Stoga se javlja potreba za onim tipom meditacije koji će omogućiti pokloniku da razvije realan stav po pitanju pravog statusa i značenja brojnih formi. već kao ravnopravne manifestacije jednog te istog sveprožimajučeg života. kao i lične meditacije. (3) Ijubav prema Učitelju kao ispoljenju duhovnog ideala (4) ispoljavanje duhovnog ideala. negoli vezivati se za kakvu apstraktnu ideju beskonačnosti. U njoj se beskraj u mislima ne . Praznina će uzrokovati prekid svih umnih aktivnosti. Zamišljanje beskonačnosti unutar sebe Postoji izvesna razlika između ove i drugih oblika nelične meditacije.i na sva živa stvorenja . ne dovodeći ih u vezu sa duhom koji se kroz njih manifestuje. i usaglasi svakodnevne aktivnosti u svom životu sa duhovnim idealom. koji se po volji mogu svući ili obući. najteže je zamisliti celovitu i bezgraničnu prazninu. Ovaj odeljak će. te pravilnog ophođenja prema njima. Meditacija o bezobličnom i beskonačnom aspektu Boga I meditacija na brojne forme manifestovanog života i meditacija na sopstvena tela. U svakom slučaju. biti posvećen neličnim specijalizovanim meditacijama. u svojim raznim formama. To ga vodi u iluziju. pomoću odgovarajućeg simbola. Tipovi meditacije VI Odeljak VI Specijalizovane nelične meditacije Razlika između lične i nelične meditacije Odeljak V posvećen je pojašnjavanju specijalizovanih ličnih meditacija. pak. Kontinuirano razmišljanje o njenoj odvojenosti od tela. odsustvo misli ili ideja. na kraju dovodi do oslobađanja kreativnog života u svoj njegovoj duhovnoj punoći. Meditacija o svim oblicima života Čovek svoju pažnju usmerava na telo ili na druge forme. zahtevaju posebna objašnjenja. a nelična kada se bavi aspektima ličnosti ili nečim što prevazilazi okvire onoga što uobičajeno podrazumevamo pod ličnošću. Čovekovo telo .kao na članove jedne nedeljive celine. Ovaj tip meditacije je veoma plodotvoran jer kroz njega poklonik dolazi do saznanja da su grubo.Četiri oblika lične meditacije o Učitelju predstavljaju četiri osnovna uzlazna stepenika: (1) sagledavanje duhovnog ideala u Učitelju. U početnim fazama ovog tipa meditacije valja se koristiti nekim simbolom beskonačnosti. ali kada odabere određenu sliku. meditacijom o telu.grubo. samo jedan od oblika sveprožimajućeg života. ne treba nastojati da se postigne posve prazan um. Meditacija će mu pomoći da se oslobodi iz zamršaja sveta kreacije i razvije najviši tip univerzalne ljubavi koja gleda na čitavo čovečanstvo . suptilno ili mentalno . kao i sva druga tela. poklonik ne sme da dopusti da ga omete neka druga slika. tj.ogrtači. (2) koncentracija na Učitelja kao otelotvorenje duhovnog ideala. predstavljaju uvod u neličnu meditaciju. U Tabeli redne klasifikacije date u odeljku V. najbolji simbol je onaj koji se da najjasnije predstaviti. Meditacija na telo Tip meditacije koji se bavi brojnim formama manifestovanog života mora se dopuniti drugim tipom meditacije. u sopstvenom životu. Bolje je izabrati konkretnu sliku koja budi asocijacije na večnost. Meditacija o Učitelju je meditacija o živom idealu a ne o suvoj koncepciji Savršenstva. sagledanog u Učitelju. okeana ili prostrane praznine. čovekova svest je tako duboko uronila u telo da se poistovetila s njim.je. Od navedenih simbola beskonačnosti. suptilno i mentalno telo . Život nadahnut i osvetljen duhovnim idealom kakav je oličen u Učitelju predstavlja cilj kome teže svi oblici lične meditacije. Podsetimo se da je meditacija lična onda kada se bavi nekom ličnošću. u kojoj se čine napori da se svest povuče iz brojnih formi manifestovanog života. Međutim. Nelične meditacije. Time se stvara pokretačka snaga koja osposobljava učenika da premosti jaz između teorije i prakse. Um se da s lakoćom umiriti u slici neba. te da se strogo usmeri na bezoblični i beskonačni aspekt Boga. pomoći će svesti da se oslobodi i doživi istinsku Samospoznaju. Lična meditacija na Učitelja. Kroz ovaj tip meditacije poklonik stiče naviku da posmatra forme ne kao zasebne. razume i spozna bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Ako se pak koristi slika bezgranične praznine kao simbol beskonačosti.

probudivši se iz sna. To se mora doživeli. oni ne bi bili u stanju da ih čuju i osete. Biti u ulozi svedoka Spoznaja duše može se postići i uz pomoć jednog oblika meditacije u kome učenik pokušava sebe da doživi kao svedoka svih telesnih i umnih dešavanja. hodam. Međutim. Duša ne spava. U jednoj od takvih meditacija. Kao svedok. čuje. Najpre se moramo pozabaviti njima pre nego što pokušamo da ih kontrolišemo. Neka sila radi sve ove stvari i potrebno je da čovek uoči razliku između sebe i te sile da bi bio u stanju da je koristi ostajući nevezan za nju. Zbog toga se neki nelični oblici specijalizovane meditacije bave umnim tokovima. dodirujem. Tragalac misli da hoda. ne dodiruje. Ovaj proces nema nikakve sličnosti sa pisanjem unapred isplaniranih tekstova. dovoljno je držati se ideje koju ona izražava. već je bila njihov svedok. oseća i želi. Mislima se. ali ona može granuti u svom punom sjaju tek kada on iskorači iz područja uma. kako u budnom stanju lako i u snu. . kušam i mirišem˝. on će ubrzo usvojiti stav potpunog neprijanjanja i biće oslobođen od svih briga i patnji u vezi sa zemaljskim stvarima. u najboljem slučaju. čujem. itd. ˝Ja vidim. Postoje i oblici nelične meditacije koji se bave subjektom iskustva. ne kuša i ne miriše. dopušta slobodan protok. ne čini ništa. duša ostaje nevezana za događaje koji se odvijaju u vremenu i nevezana za rezultate svojih akcija. nije neophodno držati se reci formule. shvata da nije učestvovala u zbivanjima u snu. Obična introspekcija početniku ne pruža priliku da posveti punu pažnju mislima koje prolaze kroz njegov um. pak. ne vidi. nije dovoljno samo razmišljati o tome. Međutim. konačno prepuštanje nemoguće je postići bez pomoći Savršenog Učitelja. Beleženje misli Postići kontrolu nad mislima znači biti potpuno svestan toga šta one predstavljaju. Važnost umirivanja uma Jedan od nedostataka meditacija koje se bave subjektom iskustva je u tome što pravi subjekat iskustva nikada ne može postati predmet razmišljanja ili meditacije u uobičajenom smislu te reci. Možda je čak korisnije koristiti skraćenu formulu ˝Ja sam u sebi Beskonačan˝. Ovi oblici meditacije mogu. jedem i govorim˝. ona ne čuje. On mora to i da zna. Međutim. ne oseća i ne želi. Takvi ne treba da se brinu zbog pomanjkanja uspeha. razjasniti misteriju života. Ako poklonik istrajno praktikuje doživljavanje sebe kao svedoka ukupnih telesnih i umnih zbivanja koja doživljava. u mislima neprekidno ponavljajući: ˝Ja sam beskonačan kao nebo u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao okean u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao praznina u meni˝. Ko onda posreduje u svemu tome? Potrebno je otkriti izvor svih ovih aktivnosti. On misli da vidi. u stvarnosti. Opuštenost pomaže čoveku da se prepusti. imajući za krajnji cilj umirivanje uma. a to zapravo hoda njegovo telo. učenik se neprekidno pita: ˝Ko je taj koji radi sve ove stvari?˝ Sledbenik nalazi sebe kako razmišlja. nalazi svuda i kako. ˝Ja spavam. ne čini ništa.˝posmatra˝ kao nešto što se neograničeno širi izvan onog koji meditira. usled čega potisnuti delovi podsvesnog uma slobodno isplivavaju u svest. tragalac je svuda i. osećam i želim˝. Dok u mislima ponavlja ovu formulu. Meditacija ˝Ja sam Beskonačan˝ može dovesti do dubokog uranjanja u bezoblični i beskonačni aspekt Boga. ˝Ja razmišljam. Na kraju krajeva. Neki poklonici tako duboko urone u njega da čak i kada bi ih opkolio roj komaraca. u biti njegov um radi sve to koristeći se odgovarajućim medijumom. u stvarnosti. Ovaj oblik meditacije ima za cilj da uzdigne poklonika izvan vremenskih granica i trenutačno ga oslobodi nemira i nespokoja koji inače prate različita ispoljenja ograničene energije. Pitanje za čijim se rešenjem traga u ovom obliku meditacije je koje taj ˝Ja˝? Duša ne doživljava nijednu od ovih stvari. Osoba. rasuđuje. ne misli. Neki se. Stoga je korisno da on s vremena na vreme zabeleži svoje misli da bi ih zatim pažljivo i na miru preispitao. meditant treba da se trudi da pojmi značenje Beskonačnosti posredstvom zamišljene slike koju je odabrao. Potraga za akterom Meditacije koje su do sada pojašnjene prevashodno se bave neličnim objektima iskustva. kao duša. nije dovoljno da samo misli kako se. Korisnije je ako se on zamisli unutar sebe. ZamislivŠi beskraj unutar sebe. Kao duša. ne hoda. poklonika dovesti vrlo blizu Samospoznaje. već treba da nastave dalje. meditant treba snažno da potvrđuje svoju istovetnost sa beskonačnim. ne jede i ne govori. bez ikakvog usmeravanja ili potiskivanja. lako uznemire i prekinu meditaciju.

ali tada svest privremeno nije prisutna. je iskustvo Nirvikalpa stanja u kome. Nirvikalpa Samadhi. Za vreme sna um ne pohode nikakve ideje. kada um u budnom stanju ima predstavu da je prazan. Brzo skretanje pažnje s jednog na drugi predmet preseca umne tokove poput testere. Smenjivanje dve meditacije ubrzaće proces pražnjenja uma. Sve misli koje se pojave u umu poklonika su oblici uznemiravanja i potiču iz pokretačke sile nataloženih sanskara. a svest ostaje neokrnjena. Skretanje pažnje mora da bude potpuno kao i u prethodnoj koncentraciji. su priprema za dostizanje Nirvikalpa stanja (stanje ˝Ja sam Bog˝). potrebno je da meditacije striktno slede jedna drugu. prihvati i suoči se sa svojim unutrašnjim sanskaričkim čvorovima. on odražava istinsku prirodu duše. ili ispoljavanje božanstvenosti. Koncentracija naizmenično čas na jedan čas na drugi predmet meditacije Učenik se prvo koncentriše na Učitelja pet minuta. pri čemu se um nađe uhvaćen između koncentracije i rasipanja. problem ne nastaje onda kada čovek dozvoli umu da razmišlja o mnogobrojnim svetovnim stvarima. Dakle za vreme koncentracije pažnja ne srne da odluta. Posmatranje misaonih tokova treba da prati kritička ocena. Kada je um smiren. ili Bogoostvarenog bića. Kada čovek prvo kritički oceni misli koje zamućuju njegov um. Pražnjenje uma Time on otvara sebi put do meditacije kojoj je cilj postizanje praznine uma. Nirvikalpa Samadhi Siddhe. nijedna misao o sledećoj ne bi trebalo da se javi. Međutim. Nepodudarnost između dve meditacije može se još više naglasiti tako što će za vreme meditacije na Učiteljevo obličje oči biti otvorene. ali da bi se zaista postigao uspeh. što je svakako veoma teško dostižno. nakon što je spoznao krajnju svrhu života. Tipovi meditacije VII Odeljak VII Nitvikalpa Samadhi Jedinstvenost Nirvikalpa Samadhija Različiti oblici meditacija kojima se čovek bavi pre svesnog stupanja na duhovnu stazu. Misli se ne mogu kontrolisati drugačije osim procenjivanjem njihove vrednosti. kao i različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija kojih se prihvata nakon što stupi na nju. Um se zadržava na njima jer je prirodno zainteresovan a ne zbog smišljenog ulaganja napora u tom pravcu. A onda kada se pažnja preusmeri na predmet druge meditacije ne srne se misliti o prethodnoj meditaciji. a za vreme nelične meditacije. Ali pošto pre-duhovnu meditaciju i Nirvikalpa Samadhi deli ogromna . poklonik neprestano prebiva. Meditacije pre-duhovne faze po svojoj spontanosti na neki način podsećaju na vrhunski Nirvikalpa Samadhi Siddhe. S druge strane. Mada na svakih pet minuta treba da usledi promena u drugi tip meditacije. Uznemirenost uma prestaje tek kada učenik postigne takvu kontrolu nad svojim umom da može isključiti sve misli. zapisivanje postaje izlišno. kada se um već umirio na Učiteljevom obličju.Praćenje umnih aktivnosti Na naprednijim stupnjevima. Dakle. Istina se razotkriva jedino u potpunoj unutrašnjoj tišini. Samo miran um odslikava Istinu Kada iščezne i poslednji trag umnih procesa. on samo misli o toj ideji što je daleko od stvarne praznine. a zatim. već kada pokuša da ga odvrati od njih. Težak zadatak pražnjenja uma moguće je ostvariti putem jednog trika. nadovezuje se na sve pređašnje oblike meditacije a milošću Savršenog Učitelja to može postati vrhunac svih meditacija. on u narednih pet minuta pokušava da umiri um u neličnoj meditaciji: ˝Ja sam beskonačan˝. on se tada oslobađa svih opsesija i prisila vezanih za njih. a potom razume. sve dok traje jedna vrsta meditacije. koji se sastoji u naizmeničnom praktikovanju dve nesložljive meditacije. kada učenik postane svestan svojih umnih aktivnosti i sposoban da prati tok misli koji je dospeo na površinu svesti. Kada je površina jezera mirna ogledaju se zvezde. zatvorene. Um svetovne jedinke je zaokupljen Čulnim stvarima i ona ne oseća nikakav napor pri meditiranju na njih. Meditiranje svetovnih ljudi Spontanost Nirvikalpa Samadhija mora se pažljivo razlučiti od nazovi spontanosti koja prati uobičajene ˝meditacije˝ svetovnih ljudi koji još nisu stupili na stazu. um se potpuno umiruje. to stanje je jedinstveno i ima posve drugojačiju dimenziju od bilo čega što mu je prethodilo.

Put ka duhovnoj slobodi prate napori sve dotle dok prepreke. a rezultat . ni prepreka koje treba savladati. nalazi da su oni put do Istine. htenjem. Individualni um je u Nirvikalpi poništen Nirvikalpa Samadhi Siddhe razlikuje se od meditacije poklonika ne samo po slobodnoj nesputanoj svesti. Opredelivši se za meditaciju. čiji je pokretač ljubav. Mada intenzitet napora može varirati. Poklonik se prihvata različitih oblika meditacije jer u njima vidi sredstvo za postizanje cilja. Meditacija dobija duhovnu vrednost tek nakon što osoba stupi na stazu tj. nastaje pod uticajem sanskara. nego jasno opaža večnu Istinu. potpuno uranjanje uma u beskonačnu Istinu.beskonačna sloboda. Sve do tog trenutka. Kada nekoga ko je podlegao sanskaričkim uplivima iz temelja potresu padovi. Međutim. Istinska sloboda i spontanost postoje samo u Nirvikalpi Um je sposoban da deluje istinski spontano i prirodno samo kada je u potpunosti oslobođen sanskaričkih okova i uticaja. čije je praktikovanje obeležje života poklonika. Mada se u početku oblici meditacije biraju i izvode smišljeno i s naporom. spontanost će se mešati sa namerom. što postaje moguće tek pošto uroni u stanje Nirvikalpa Samadhija Siddhe. Međutim. u kojoj svest više nije uslovljena teretom prošlosti. porazi i patnje. Na pre-duhovnom nivou čovek se guši u mračnom. već i po mnogim drugim bitnim odlikama. Međutim. Iluzorna spontanost svetovnih meditacija Osećaj spontanosti u pre-duhovnim meditacijama. sličnost između prve i završne faze meditacije postoji samo na površini. U preduhovnim meditacijama um funkcioniše pod prisilom nesvesnog. vlada nenarušiv mir i beskrajna spontanost ničim sputane slobode. simptom spiritualnog ropstva. slobodno odvija. dok se u Nirvikalpa Samadhiju. to jest. Um postaje zainteresovan da dokuči različite aspekte Istine. direktno ili indirektno. a spontanost koju doživljava je prividna. A to nije posledica impulsivnih težnji. u njemu se tada probudi svest o njegovom ropstvu i iskrivljenosti njegovog opažanja. sve vreme dok je čovek gonjen težnjama. Meditacija je izraz tragaočeve borbe za Oslobođenjem Različiti oblici meditacija. kada nestaju u večnom miru konačnog postignuća. um se postepeno i sam svikava na njih. one u tom pogledu nisu delotvorne . umna aktivnost. on se toliko duboko identifikuje sa interesima koje mu diktiraju sanskare da doživljava nasladu u njihovom zadovoljenju. Meditacija podraziimeva napore Svi oblici meditacija su smišljeni i namerni. ni ciljeva koje treba postići. Napredovanje ka Nirvikalpa stanju je prelaz iz stanja bezuslovnog služenja sanskaričkim silama u stanje oštre borbe sa njima.razlika u spiritualnoj vrednosti. poklonik čini prvi korak u oslobađanju od zavodljivih svetovnih želja. sužanjstva i slobode. Tu. ili sadhak. već sastavni deo razumnog i smišljenog htenja. vrhunska spontanost i istinska sloboda dostižni su tek postizanjem samog cilja meditacije. Oni su i spona između njih. Napredovanje ka Nirvikalpi U Nirvikalpa Samadhiju nema ni napora.njeno dalje širenje. zadovoljstvo koje iz toga proizilazi je uslovno i prolazno. nastale kao posledice pogrešnih zapažanja. a njihovo nazovi spontano ispoljavanje ne samo da je daleko od istinske slobode. Nijednu sadhakovu meditaciju ne krasi takva spontanost kao oblik lične meditacije. nestalnih zadovoljstva i večitog blaženstva. beznadežnom neznanju ne znajući da mu je cilj . što doprinosi spontanosti meditativne prakse. u smislu daje u njima izražena volja za ovladavanjem instinktivnim i drugim tendencijama u umu. naprotiv. ili ga prodrma iskra duhovnog razumevanja. Stoga je potrebno zapaziti da se iza prividne sličnosti između Nirvikalpa Samadhija Siddhe i preduhovnih meditacija jednog svetovnjaka krije nepremostiv jaz između iluzorne i istinske spontanosti. oni su tu sve do samog kraja. koje se bave svetovnim stvarima i težnjama. ne budu savladane. Pre-duhovne meditacije su deo procesa kroz koji se izražava delovanje impulsa u prikupljenim sanskarama. podstaknuta nesputano i svesno. već je. u blaženstvu Ostvarenosti Istine. da bi se na kraju dostiglo stanje potpune oslobođenosti. popunjavaju prostor između pre-duhovnih meditacija svetovnjaka i Nirvikalpa Samadhija Siddhe. postane poklonik. I mada je on daleko od toga da bude srećan i zadovoljan. Svi oblici meditacije imaju za cilj. njegov um deluje pod ograničenjima. zbog toga što.

neprestano prisutnog u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. većina uobičajenih oblika meditacije nisu potrebni. A ona retka bića koja su postigla Samospoznaju i stekla položaj Savršenog Učitelja. tako i poklonik. tako će i poklonik. on je ponovo ono što je i bio: prosečna osoba zarobljena čvrstim stegama sanskaričkih ograničenja. dospevši do tačke potpunog uranjanja u beskonačnu Istinu. i. i on. Analiza meditativnog transa Baš kao što se zatvorenik. pošto ude u meditativni trans i uroni u sjaj i blaženstvo. Meditativni trans je više nalik na omamljenost koja se javlja kao posledica uzimanja opojnih droga. ili božanstvenosti u akciji. Isto važi i za poklonika koji. Za malobrojne duhovno uznapredovale duše. ali ga ne mogu dovesti u stanje beskrajnog blaženstva i znanja. meditativni trans se. ponovo postati svestan svojih nedostataka. Oni nemaju jednaku vrednost za sve niti su svakome podjednako potrebni. njegov ograničeni um. ovladao veštinom ulaženja u stanje samadhija. Za njih je dovoljno da ih Učitelj vodi i da ga oni vole. ali ga ne ostvaruje. zatraži od radže hiljadu rupija. već su i sami postali objekti meditacije svojim učenicima. Stanje Nirvikalpa Samadhija se održava samo po sebi Još jedna bitna razlika leži u tome što se u meditativnom transu poklonik obično pomaže nekim predmetom koji ima moć da održava njegovu pažnju. Nirvikalpa Sarnadhi Siddhe se održava nazavisno od bilo kakvog predmeta pažnje. apsorbovan u meditativnom transu više ne oseća okove što ga vezuju za svet Iluzije. Privremeni uzleti Visoko uzletevši u meditaciji. to najčešće ne traje dugo. što je svojstveno za više nivoe. potpuno apsorbovan u meditativnom transu. Prema tome. nakon što je pokidao lance Maje. Taj je. učenik ima osećaj radosti. a kada se posle ovako egzaltiranog stanja prizemlji. uz pomoć joge. čim povrati normalnu svest. Svetla. Trans se nastavlja sve dotle dok je um obuzet predmetom koji taj trans održava. to ne znači da se oslobodio tamnice. predstavlja slanje potpune budnosti u kome nema ni plime ni oseke. već predstavljaju moguće puteve koji vode tragaoca ka njegovom božanskom odredištu. krenu i on da primi daršan od njega. On zavisi od predmeta na kome se drži pažnja. doživljava prosvetljenje. širenja i slobode. uvek se nalaze u stanju Sahaj Samadhija. U prolazu ga slučajno okrznu po leđima. ako i zatvorenik ponekad zaboravi da je zatvoren. može izgubiti u viziji bezgraničnog prostora. mirisi i zvuči suptilne sfere. ni suše ni poplave. Njima ne samo da meditacija nije potrebna. Oni u Sahaj Samadhiju su i sami objekti meditacije Različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija su korisni i vredni samo u okviru svojih granica. čim baci pogled na neposrednu okolinu. jer ne uspevaju da u potpunosti razore individualni um. Za to vreme nije uzimao ni hranu ni piće. ulazeći u samadhi. Međutim. koji je. postigao konačno Oslobođenje. koji sa prozora svoje tamnice zuri u široka nebeska prostranstva. samo je sedeo na svom mestu. pomisli: ˝Moram od radže dobiti hiljadu rupija˝. Tipovi meditacije VIII Odeljak VIII Sahaj Samadhi . nezavisna od držanja pažnje na predmetu. boje. a kada radža ču za to. sve to ima udela u skretanju uma sa svetovnih stvari za koje bi se eventualno mogao vezati. ne može održati. Kroz njih se poklonik primiče spiritualnom cilju. povratiti svest o svom zatočeništvu. Opijenost traje sve dok traje efekat droge. Nirvikalpa. Na taj način oni pružaju najbolju pomoć onima koji meditiraju na njih. Meditacije koje ga uzdižu mogu uvećati njegove okultne moći. Nasuprot tome. Priča o joginu Nepotpuno delovanje samadhija na život poklonika može ilustrovati priča o pohlepnom joginu iz Gvaliora (Gwalior) u Indiji. Zatim je ušao u samadhi i ostao u tom stanju punih sedam dana. Ljudi pomisliše da je svetac. već samo postojano istinsko opažanje. izašavši iz meditativnog transa. Kao što će zatvorenik. Ali. Takođe su specijalne meditacije nepotrebne onima koji su u neposrednom kontaktu sa Savršenim Učiteljem ili Avatarom. u stanju Nirvikalpe. biva potpuno poništen. ali nije stvarno oslobođen okova. Jednoga dana dok je sedeo ispred palate nekoga radže.do kraja. može privremeno da zaboravi na svoja ograničenja. sam po sebi. Taj lagani dodir bio je dovoljan da izvede našeg jogina iz samadhija. on.

čitava energija i jeste jedna od manifestacija uma. Jedenje i pijenje u telesnom stanju mogu se uporediti sa apsorpcijom i asimilacijom energije u energetskom stanju. i zadovoljava ostale telesne želje. kao i priređivati mnoga čuda (na primer. Energetsko stanje oslobođeno je mnogih ograničenja koja inače vladaju u svetu oblika. Svetovna osoba misli da je telo i nalazi se u stanju kojeg diktiraju telesne potrebe. doživljava se Nirvikalpa stanje spontanog blaženstva i nepomućene Samospoznaje .Kulminacija meditacije Kada um totalno uplovi u Istinu. imaju jedan jedini cilj. Ne može se opisati recima ali ga svako može doživeti sam za sebe. to je onda Nirvikalpa Samadhi. videti i omirisati mnoge stvari koje joj nisu bile pristupačne u stanju telesnosti. a ne njihov produkt. je kulminacija svih ranijih ličnih i neličnih oblika meditacije. svest je u neposrednoj vezi sa umom. ona razmišlja u telesnim granicama i ne može da pojmi nešto što nema telo ili oblik. Njena svest je zaokupljena telom. koji je u svemu. Nirvikalpa stanje. Kada Siddha doživljava Nirvikalpa stanje. Mada je dosta napisano o tom visokom stanju svesti. Ona se uzdigla u područje energije. Njena svest se ne može proširiti izvan telesnih okvira. kreće se i postoji. To je stanje Jedinstva sa Bogom koje je Isus Hrist opisao recima ˝Ja i moj Otac smo jedno˝. osvetliti tamu ili živeti bezbroj godina samo na energiji) što onima koji se još uvek nalaze u telesnom stanju izgleda kao čarolija. piće. Duša tada dospeva u stanje u kome više ne dominiraju tela i drugi oblici. Nirvikalpa Samadhi se doživljava nakon postignuća Jedinstva Pošto ostvari jedinstvo. već je sada obuzeta umom. potrebno ga je prevazići i iskoračiti iz njega. ono se ne može opisati niti izraziti recima. Ona više nije zaokupljena telom ili energijom. Svi oblici meditacije. U energetskom stanju ona može čuti. U njemu je svest povezana sa energijom i neprekidno vibrira kroz energiju i u njoj. Telesno stanje Boraviti u stanju Nirvikalpa Samadhija znači biti u stanju Boga. stanje u kome dominira um još uvek je u području dualnosti i iluzije. Božansko stanje Siddhe je suprotno od telesnog stanja u kome borave svetovnjaci. Stanje uma Sledeći važan korak u pravcu Nirvikalpa Samadhija duša će preduzeti onda kada iskorači iz područja energije i kroči u područje uma. Jedinstvo sa Beskonačnim Siddhe sufiji zovu Vaši. stoga prelaz iz stanja energije u slanje uma predstavlja dalji pomak ka stanju Boga. U stanju uma. Energetsko stanje Prvi korak ka Božanskom stanju Nirvikalpa Samadhija je načinjen nakon nadilaženja telesnosti. Brine se za hranu. odnosno Nirvikalpa Samadhiju. Telo ili oblik nastaju kao posledica zgušnjavanja energije. da bi se ostvarilo jedinstvo sa Beskonačnim. odnosno u stanju gde duša. i. a to je da ubrzaju sazrevanje čežnje da se bude jedno sa Beskonačnim. Sve što može pojmiti ili učiniti uslovljeno je energijom i postiže posredstvom energije. Celokupnu sferu njenog bitisanja sačinjavaju oblici. pošto je odbacila ograničavajuće činioce koji su je sve vreme skretali na stranputicu pogrešnih opažanja. do kojeg poklonik dospeva milošću Savršenog Učitelja. Odbacivanje telesnog stanja je ulaznica u energetsku sferu postojanja. spavanje. Ona živi za telo i njegove potrebe.gde poklonik gubi svoju ograničenu individualnost da bi otkrio svoju istovetnost sa Bogom. ali to je još uvek daleko od stanja Savršenosti koje se ogleda u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. kao i sva ostala duhovna pregnuća. a prostor je teatar u kome ona živi. Na tom nivou duša stiče punu kontrolu nad energijom nastojeći da nade ispunjenje kroz korišćenje energije. spoznaje sebe kao Boga. pa zato uzdizanje iz sveta formi u sferu energije predstavlja pomak ka primarnijem. Napredne duše koje se nalaze u stanju uma mogu da čitaju misli drugih ljudi i utiču na njih. uprkos međusobnim razlikama. Na kraju krajeva. No ipak. Celokupna sfera duŠinog postojanja je energetske prirode i ona je mahom u vlasti energija. čistijem bitisanju. Ali njene delatnosti se još uvek odvijaju u području duhovnih ograničenja. sadhak (tragalac) postaje Siddha (onaj koji je postigao Cilj). Um zaklanja Istinu Od samog početka svog duhovnog putovanja duša napreduje tako što postepeno odbacuje i prevazilazi . Energetsko stanje je stanje duhovno naprednih duša.

ili božanstvenost na delu. bez ikakvog napora. Zato. Dva stanja koja prethode Sahaj Samadiju Sahaj Samadhi. i Nirvikalpa Samadhi. a ne nešto ograničeno. žudnja će nastaviti da pothranjuje ograničeni um i ništa više. primaoca radosti i boli. ili božestvo u ispoljenju. Svetovna osoba ne mora stalno da uverava samu sebe da nije pas. ona je u Nirvani ili u stanju s one strane uma. A kada svest ponovo počne da deluje kroz tela. jer je sam sebi koprena između misli i Istine.a ipak mora pokazati beskrajno strpljenje.znači beskrajno živeti u Večnosti. U njemu duša više ne spoznaje sebe kroz um već kroz sebe samu. a ravnoteža suprotnosti se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. Stanje u kome univerzum postaje nula je stanje Nirvane. u Nirvikalpa Samadhiju duša tačno zna da je Bog. kao posrednika ograničenih akcija. energija je jedna manifestacija urna.Istina koja je odbacila masku uma. ukoliko želi da dostigne stanje Boga. Biti u Nirvikalpa Samadhiju . Ovo beskonačno stanje Božanske svesti odlikuju bezgranično razumevanje. duša ne mora da ponavlja sebi sugestiju da je Bog.delovanja individualnog uma. one ne mogu da je dotaknu. čak ni u sopstvenim okvirima on ne postiže znanje i spoznaju Beskonačnog. a u energetskom stanju u okvirima energije. Oni koji nakon iskustva Nirvane postanu svesni univerzuma. U stanju neznanja individualna duša vidi sebe kao muškarca ili ženu. ili apsorbovanost u božanskom. u reku. Ta Samospoznaja ne dolazi i ne odlazi. Možemo ga uporediti sa ogledalom prekrivenim prašinom. doživljavaju Sadgurui. Transcendiranje uma Nije lako resiti se ograničenog uma. Ako u njemu ne postoji intenzivna žudnja za sjedinjenjem sa Bogom. Lutao je svetom sve dok nije naišao na drugog Učitelja i zatražio od njega objašnjenje.iz kojeg veoma mali broj njih dospeva u Sahaj Samadhi . vezanih ruku i nogu. zauvek ostaju u Nirvikalpa Samadhiju. mada je vezana za tela kao instrumente ispoljenja. to znanje zauvek ostaje i Duša više nikada ne može da padne u ropstvo neznanja. tragalac. U stanju Samospoznaje ona zna da je Duša koja nije ograničena svim tim stvarima. Kada jednom spozna svoju istinsku prirodu. Tako i u Nirvikalpa Samadhiju. Život u večnosti Onaj koji doživljava Nirvikalpa Samadhi je utemeljen u znanju Duše. Prodiranje izvan područja uma znači potpuno povlačenje svesti iz univerzuma i totalnu uronjenost u Boga. Svetovna osoba zna da je ljudsko biće. a ne pas. ona iznutra ne prianja za njih niti se identifikuje sa njima. a njemu prethode va stanja: Nirvana. doživljavaju univerzum samo kao Boga i nikako drugačije. nužni su preduslovi za prevazilaženje uma. U telesnom stanju on prosuđuje u okvirima tela. . ne prianjajući i ne poistovećujući se sa njima. Samo kada postigne balans između beskonačne čežnje i beskonačnog strpljenja. ukoliko želi da postigne najuzvišenije stanje. Učenik nije mogao da razume unutrašnje značenje zagonetke. stanje u kome um. ona je stalno prisutna. Ovo Božansko stanje ne može razumeti osoba Čiji um još uvek funkcioniše na uobičajen način.se može nadati sigurnom proboju kroz koprenu ograničenog uma. a Večnost . um će podleći uobičajenim uticajima sanskara. kao da je u stanju da čeka na to bilion godina. Intenzivna čežnja za sjedinjenjem sa beskonačnom Stvarnošću. treba da bude bačen. To je stanje iznad uma. um mora do kraja da se uroni u Beskonačno i rastoči se u njemu. Kada se svest sasvim povuče iz svih tela i iz čitavog sveta kreacije. Um deluje i u telesnom i u energetskom stanju. Drugi Učitelj mu je rekao da. ona doživljava Nirvikalpa Samadhi Siddhe. čistota. Tek u stanju uma on prosuđuje i deluje u sopstvenim okvirima. ljubav i sreća. Jednom je jedan Učitelj rekao svom učeniku da. Iako više nije opterećen stanjem tela i stanjem energije. Međutim. on je još uvek ograničen odeljenom svešću. Božansko stanje Nirvikalpa Samadhi Biti u Nirvikalpa Samadhiju znači boraviti u stanju Svesti o Istini.kao da nijedan trenutak svog života više ne može provesti bez Njega . mora snažno da žudi da se sjedini s Njim . koje se postiže onda kada ograničeni um iščezne u konačnom jedinstvu sa Beskonačnim. a da mu pritom odeća ostane suva. Ona to jednostavno zna intuicijom. Osnovni problem leži u tome što um treba poništiti posredstvom samog uma. ako nedostaje beskrajno strpljenje. Oblik je zgusnuta energija. Nirvikalpa Samadhi označava prestanak lažnih umotvorina. ili Nirvikalpa Samadhi. pre no što doživi iskustvo stanja Boga. U ovom stanju. nego ljudsko biće. kao i beskrajno strpljenje. um je prašinom prekriveno ogledalo Večnosti. Isto tako.

među njima ipak ima razlike. duša zna da je Bogosvesna i na taj način održava svoju neograničenu individualnost. Pošto duša izađe iz ego oklopa i upliva u večni život Boga. Takođe. I mada ga zov neshvatljive i neodoljive božanske sudbine vuče ka njemu. prestaje da osciluje između krajnosti. Bilo da se služe strelom ili mačem na bojnom polju. živi da bi jeo. U krajnjoj analizi. kao i mnogi drugi suštinski činioci. Čak će i onog. a krivudavi put koji do njega vodi stalno će ga navoditi na skliske.oni neprestano borave u stanju svesnog uživanja u Istini. počeli snažno da se suprotstavljaju poklonikovom duhovnom napredovanju. Oni koji su namerili da dosegnu vrh planine moraju se penjati sve više. svoju neograničenu individualnost počne da izražava kroz dinamičnu božanstvenost. On još nije pronikao u dublji smisao postojanja koji nije u vezi sa telom. sada postaje instrument njegovog izražavanja. Ali kada otkrije vrednosti koje stavljaju akcenat na dušu.traženjem razloga zbog kojih čovek nesvesno mrzi i voli i prolazi kroz mnoštvo radosti i patnji. pošto njegovi duhovni napori oslabe. i koji ne samo da će ga sačuvati od mogućeg pada. Dinamika duhovnog napredovanja Podređivanje tela uzvišenijem životu Čovek počinje duhovno da napreduje onda kada radikalno izmeni svoje dotadašnje stavove i gledišta. uronjena u iskustvo samoispunjenosti božanskim. međutim. Prema tome njihovo Božansko stanje ne može narušiti ni bavljenje svetovnim stvarima. i najmanja greška ponovo strmoglaviti u podnožje. trajnoj i nepromenljivoj. To je stanje nenarušivog mira. Premda se neograničena individualnost duše. pa telo i telesna udobnost ostaju osnovni cilj svih njegovih nastojanja. to jest u stanju Nirvane. dok se stanja Nirvane i Nirvikalpe Samadhija mogu doživeti i pre nego što tela budu odbačena. Oslobođenje) samo po tome što sva tri stanja predstavljaju nestajanje individualne duše u Bogu. Prepreke napredovanju Poklonik koji se usmeri na postizanje cilja nosi sa sobom sve sanskare koje je akumulirao u prošlosti. Srušivši zidove stare individualnosti. kao Sadgurui. ona ostaje u stanju mirovanja.savršeno umiren u spoznaji nepromenljive Istine. spuštaju sa sedmog nivoa svesti. čak i ono što naizgled nije direktno povezano sa telom. Stanje Sadgurua i Avatara Sahaj Samadhi je dostižan retkim dušama koje se. crpi snagu iz telesnih želja. neusiljen i postojan život Savršenstva i božestva na delu. Takav je Sahaj Samadhi. Telo. Od tog trenutka pa nadalje telo za njega predstavlja samo sredstvo za ostvarenje višeg cilja. Svetovni čovek živi prevashodno da bi zadovoljio telesne potrebe. koji s uspehom savlada najveće visine. to je onda Nirvikalpa Samadhi. praćeno beskonačnim blaženstvom. Zato poklonik nikada nije bezbedan osim u slučaju kada ga pomaže i vodi Savršeni Učitelj koji poznaje sve zamke i stranputice duhovne staze. Mokša se. doživi nakon što duša odbaci svoja tela. telo dobija drugorazredni značaj. stupivši u beskonačni život Boga. razgovaraju sa ljudima ili se bave poslovima koji iziskuju izuzetnu koncentraciju . sanskare će opet dobiti na snazi i. one su neko vreme isključene i ne deluju. No usled intenziteta njegove spiritualne žudnje. Vremenom. zadržava u jedinstvu sa Bogom. a takav je i sam život Avatara. njena ograničena individualnost biva zamenjena individualnošću bez granica. kao kada vozač puni automobil vodom i gorivom da bi ovaj mogao da se kreće Pravi početak napredovanja na duhovnoj stazi je praćen pitanjem o smislu života . Oni koji su u ovom stanju žive život Boga. . doživljavajući Boga svuda i u svemu. strmoglave rubove ambisa. Međutim. međutim. nego će ga dovesti do Ostvarenja bez nepotrebnog zastajkivanja. Nirvana i Nirvikalpa Stanja Nirvane i Nirvikalpe slična su stanju Mokše (Moksha. kada duša. da putuju avionom. Na primer. Mokša. sve što on čini. rasporedivši se u novi poredak. Na tom stupnju čovek uči kako da pristupa svojim telesnim potrebama ne identifikujući se sa njima. ne jede da bi živeo. proći će mnogo vremena dok se ne popne na vrh Istinske Spoznaje. na neki način. ići sve dalje. ravnoteže i sklada čak i u trenucima reakcije na promenljive okolnosti života. koje je do tada bilo prepreka istinski duhovnom životu. iako Nirvana i Nirvikalpa stanja vezuje zajednički faktor zadržavanja tela.

učenik treba da stvori jedan provizorni ego. Zato je on nalik na čoveka koji pokušava da hoda po oštroj ivici mača. naročito blizu ušća. Kretanje duhovnom stazom. svođenje ega na minimum je najvažniji uslov duhovnog napredovanja. i drugi koji doprinosi njenom oslobađanju. U tom času se kod njega javlja nedoumica: ako ostane neaktivan. već se i ne preporučuje. neće učiniti ništa da izađe iz zatvora ego-života. on će stvoriti nov ego . zahteva najizoštreniju pažnju i veliku obazrivost. energičnosti. jer na tom putu nema usputnih svratišta niti mesta za vođenje ego-života. nego je i skreću sa puta. Potpuna samo-predaja je najteži zadatak. ono pre liči na hodanje po oštroj ivici mača.koje će mu uliti dovoljno samopouzdanja. potpuno podređen volji Učitelja. Na zahtev da se učenik odmah uzdrži svakog oblika ego-svesti. Onaj ko stupi na stazu ne može ostati tamo gde jeste niti dozvoliti sebi da izgubi ravnotežu. milosrdnih i dobrih dela. Cilj duhovnog napredovanja nisu toliko učenikova ˝dobra dela˝. jahač na konju praktično miruje. i dičenje sopstvenim delima s druge strane. i to na sledeći način: Pre nego što išta započne treba da pomisli kako nije on taj koji nešto čini. ali kada se te naslage prilično nagomilaju onda to predstavlja ozbiljnu prepreku slobodnom toku reke. koliko nov kvalitet života oslobođen ego-svesti. spoljašnjih odricanja i pokajanja ukorenjenih u ego-svesti. Koračanje duhovnom stazom ni malo ne liči na bezbrižno jahanje osedlanog konja. Otuda ispraznost rituala i ceremonija. One se mogu uspešno ukloniti samo uz pomoć Učitelja. ne srne da se prepušta samozadovoljstvu zbog uspešnih rezultata. Ili u drugom primeru. i sve što joj se nađe na putu. Kada rečna matica oslabi u ravnici. Stvaranje novog ega koji je podređen volji Učitelja Da bi uspešno izbegao neaktivnost s jedne. poverenja i podsticaja da pokrene bilo koju akciju.Analogija sa rekom To se može porediti sa rekom.jedno provizorno i svrsishodno sredstvo . utemeljenom na bezuslovnom predavanju Učitelju. koji predstavlja beskonačno. on bi odgovorio povratkom u stanje negativne pasivnosti. žbunje. Egoizam mora nestati Pomoć Učitelja je najefikasnija onda kada učenik žrtvuje život ega u korist bezgraničnog života oličenog u Učitelju. U izvesnom trenutku učenik će i njega odbaciti. on ne treba da izbegava aktivnost iz straha da će razviti neki oblik ega. Izgradnja prelaznog ega podređenog volji Učitelja nužna je međufaza u dinamici duhovnog napredovanja. odnosno sedi na konju manje ili više udobno i uz nevelik napor i oprez kreće na put. Postoje dva tipa ega: prvi koji još više okiva dušu. Koračanje stazom nalik je hodu po oštrici mača Ako želi dalje da napreduje. masa počinje da se taloži u koritu formirajući velika ostrva ili delte. Uspešan prelaz od ograničavajućeg svetovnog ega do večnog života lišenog ega uslovljen je provizornim egom. nego treba da ostane nevezan za njih tako što će ih posvetiti Učitelju. moraće se suočiti sa mogućnošću vezivanja njegovog ega za nove poduhvate. Naprotiv. učenik treba da izbegava ova dva ekstrema. nego to Učitelj deluje kroz njega. te na mnoge načine slabe njenu moć. te polaže na njih isključivo pravo. pa ipak. Dilema Ujedno je to razlog zbog koga učenik ne bi trebalo da se vezuje za ideje: ˝Učiniću ovo. njegov ego će se vezati za njegova postignuća. Novi ego crpi svoju snagu iz ličnosti Učitelja. Nakon što obavi zadatak. Moćni rečni tok još od svog izvora valja pred sobom velike količine mulja koje svlači sa obala ili iz korita. S druge strane. za vreme poplave reka ruši pred sobom drveće. uradiću ono˝. i ne bi više nalazio radosti . Ako je učenik zaslužan za mnoga dobra dela. mulj ne predstavlja prepreku za njen tok. mora da preduzme aktivan život da bi oslabio ego koji je prethodno razvio. Pošto se smesti u sedlo. To će predstavljati golemu prepreku za ostvarenje slobodnog i neograničenog života. razbijajući je na rečice i potoke. ako se lati aktivnog života. samo je donekle usporava. međutim. Brzo uklanjanje ega nije moguće Poklonik je naviknut da crpi životnu snagu iz ograničenog ega i jedan brz prelaz iz ego stanja u stanje bez ega ne samo da nije moguć. Sve dok ga reka nosi. zemne naslage. a opet da nastavi sa životom koji je ujedno i kreativan i aktivan. Uvežbavajući um na taj način. kao kad čovek odbaci isluženu odeću. te je sa duhovnog stanovišta posve bezopasan. Duhovni put poklonika takođe je nabijen preprekama koje je on sam stvorio. Delte ne samo da sprečavaju reku da teče dalje.

kroz život nesebičnog služenja i ljubavi. može desiti da pogreši. Na metli se sakuplja sva prljavština ovog sveta. poklonik mora učiniti napor da se preda njegovoj božanskoj volji. možda će sve to i dobiti. on će se javiti doktoru. jer ga. koji se ne može uporediti ni sa čim na svetu. popraviti i podesiti. Kada izgleda da neka osoba grabi krupnim koracima na svojoj duhovnoj stazi.treba da uspostavi red da bi mogao da nastavi dalje.ili je posredi posebna intervencija Sadgurua. Razdaljina između ograničenog ega i neograničenog života bez ega mora se preći postupnim koracima od jednog ka drugom stupnju preobražaja.čak i u okvirima privremenog ega koji bi trebalo da je sasvim pokoran Učiteljevoj volji . od zaveta kojeg je u srcu zapečatio. a sebičnost . te direktno služi daljem duhovnom napredovanju učenika. Ono je sinonim konačnog sjedinjenja u kome učenik postaje jedno s Učiteljem. S vremena na vreme. najdublje predavanje ravno postignuću Istine koja je konačni . a kada se pojave duhovni problemi. Učenik koji raskine sa životom neukroćenog i odvojenog ega u korist samo-predavanja Učitelju zapravo predstavlja. Lečenje duhovnih boljki može se uporediti sa izvođenjem hirurškog zahvata gde hirurg trenutačno uklanja uzrok bolesti koja ugrožava vitalnu energiju pacijenta. Osnovno pitanje je kako da poklonik izađe iz ograničenog ega i stupi u neograničeni život bez ega.u ispoljavanju sebe. Ego potčinjen volji Učitelja Kada je ego u potpunosti potčinjen volji Učitelja ne samo da tada nije opasan za duhovni razvoj nego je. Zapetljao se.i tako uneti nered u postojeći poredak. i ograde ličnog ega . Stoga se ponovno oživljavanje ograničenog ličnog ega mora sprečiti protivudarcem: poklonik treba ponovo da izrazi vernost Učitelju. on mu dolazi sa pregršt novih duhovnih problema. treba da je postepen i da traje ponekad nekoliko života. Koma može da donese privremeno oslobađanje od ograničenja ego-života. Obično. Duhovno napredovanje odvija se postepeno To je razlog zbog kojeg duhovni napredak. Na taj način beskonačni život Savršenog Učitelja protiče kroz učenika mnogo obilnije. Učitelj radi kroz njega. i ukoliko je stalno ne čistimo i ne dajemo joj novi sjaj. Ili bi svoje aktivnosti obavijao automatski. Svaki put kada poklonik pristupi Učitelju. Poslednje predavanje je najdublje i najpotpunije. Samo aktivna intervencija Učitelja leci ovakvu duhovnu boljku. jer ono ujedno znači da postoji velika usklađenost između učenika i Učitelja. može se ponovo javiti na neki drugi način . u pitanju je zapravo samo sažeto ponavljanje napretka učinjenog u ranijim životima . instrument u Učiteljevim rukama. Stalni unutrašnji kontakt sa Učiteljem čini ga posebno otvorenim za posebnu pomoć koju mu jedino Učitelj može ukazati. Upravo kao što se instrument može pokvariti. ona će svoju funkciju obavljati sve manje i manje uspešno. napredak duhovnog poklonika mora biti postepen. Potreba za ozdravljujućim kontaktom sa Učiteljem Učenik u Učiteljevoj službi može se uporediti sa metlom pomoću koje Učitelj čisti svet od nečistoća. I ako nastavi u tom pravcu.nesebična ljubav. instrument valja očistiti. tako se i pokloniku. sve više približava Učitelju. Ako želi da dobije pomoć od njega. od nezamenljivog značaja. u nove probleme namamljen slavom. ali ne može da uvede poklonika u beskonačje života bez ega. ili drugim svetovnim stvarima. preko tog novog. Kada se kod čoveka jave fizičke tegobe i problemi. odnosno ne doživi drastičan pad ukupne životne energije. a da ne padne u komu. Poslednje predavanje je predaja zasebnosti Kretanje u pravcu sve snažnijeg predavanja Učitelju jednako je napredovanju od manjeg ka većim zadacima. štaviše. na primer. bogatstvima. remontovati. ne nalazeći u tome nikakvo ispunjenje. ali će se tako udaljiti od cilja da doživi Boga. tako da samoljublje vremenom zameni skromnost. u većini slučajeva. duhovni napredak je niz postupnih koraka prema sve dubljem i dubljem predavanju.kod koga su se tokom rada razvili novi problemi. Svako obnavljanje ega zahteva ponovno predavanje Učitelj pomaže učeniku na originalan i neponovljiv način. u izvesnom smislu. Na isti način učenik . pokornog ega. Ozdravljajući kontakt sa Učiteljem je neophodan deo procesa duhovnog napredovanja. koji živi i deluje u svetu. Stoga je. koga se učenik odrekao svojom rešenošću da se preda Učitelju. Duboko predavanje oznaka je viših stanja svesti. vezanosti. što dovodi do konačnog raskida sa zasebnim ego-životom. obratiće se Učitelju. I uopšte. Se riju uspešnih povrataka ličnog ega na scenu mora pratiti serija ponovnih odricanja i izražavanja vernosti Učitelju. Lični ego. nemirne želje postojani mir. kao beživotna mašina. U stvarnosti.

više stoji po strani od sadhane koja ka tome cilju vodi. koja jeste da omogući svim ljudima svesno uživanje u blaženom stanju Boga. Kada se to dogodi. sadhana i cilj koji se njome postiže ne mogu biti u toj meri . Sadhana u spiritualnom svetu ne cilja na postignuće nekog ograničenog cilja. Upravo kao što u životu ne može i ne treba da postoji stroga i jednolična uniformnost. Cilj kome teži sadhana na materijalnom planu je uvek neka stvar koja ima svoj početak i kraj u vremenu. Savršena sadhana stapa se sa ciljem Svaki vid duhovne sadhane mora biti jasno usmeren na postignuće božanstvenosti u svim fazama života. Sadhana je savršena u onoj meri u kojoj izražava duhovni ideal.duhovno savršenim životom . to je sadhana bliža savršenstvu. tako i u duhovnom životu treba da bude dovoljno prostora za mnoštvo različitih sadhana. različiti aspekti duhovne sadhane će. Njen cilj je da kvalitativno preobrazi život. Na duhovnom planu međutim. njegova sadhana svojstvena samo njemu i nikome više. Prava sadhana je život utemeljen na duhovnom razumevanju. Na primer. Cilj za kojim se traga na duhovnom planu jeste potpunost koja prevazilazi ograničenja vremena. Sadhana u duhovnom i u materijalnom pogledu Sadhana u duhovnom svetu bitno se razlikuje od sadhane na materijalnom planu. bez obzira na njihove međusobne razlike.cilj duhovnog razvoja. Kada sadhana postane savršena ili potpuna ona se stapa sa svojim ciljem . duhovna sadhana. Dublji aspekti sadhane Prelazak na dublje aspekte sadhane Za većinu ljudi. Cilj duhovne sadhane Za duhovnim ciljem života valja tragati u samom životu a ne van njega. a dublji aspekti sadhane imaju za sve poklonike podjednak značaj. Sadhana se na materijalnom planu retko podudara sa njenim ciljem Odnos između duhovne sadhane i njenog cilja može se uporediti sa odnosom između sadhane i cilja na materijalnom planu. to jest. pošto je cilj jedinstven za sve. Međutim. Na materijalnom planu cilj je nešto što manje . da bi život postao trajni izraz Istine u večnom Sada. u izvesnom smislu. te je tako sadhana po prirodi nešto sasvim drugo nego što je njen cilj. Prema tome. Sadhana postaje duhovno plodonosna onda kada uspe da uskladi život pojedinca sa božanskom namerom.tako da se podeljenost sredstva i cilja gubi u celovitosti nedeljivog postojanja. sastoji se u spoljašnjem praćenju rituala i ceremonija koje im propisuju njihove religije. uvek će biti i JESTE. Sadhana se mora potpuno usmeriti ka tom cilju. i dostizanje samo osobama koje su duboko zainteresovane za duhovne činjenice! Razlike među sadhanania Sadhana nije sprovođenje krutih pravila. Sto je veća razlika između sadhane i ideala kome stremi. sadhana usmerena ka postignuću nečega što tek treba da bude. dok je u duhovnom životu usmerena ka spoznaji onoga što je oduvek bilo. a što je manja razlika između sadhane i ideala kome stremi. ali ubijanje i samo povlačenja oroza nije isto. Da bi bila korisna za poklonika. u onom stepenu u kome je saobrazna savršenom životu. Stoga je. iz čega sledi da je. koji će trajati jedan dan i onda se neslavno ugasiti zauvek. iako je duhovni cilj jednak za sve. Dakle. Ali vremenom poklonik mora da prevaziđe fazu vanjskog potvrđivanja vere i primi inicijaciju u dublje aspekte duhovne sadhane. to je sadhana manje savršena. a poklonik postaje zainteresovan za tajne koje leže u osnovi svih velikih religija. razlike po pitanju sadhane nisu od vitalnog značaja. spoljašnji aspekt religije povlači se u pozadinu. spoljašnje praćenje rituala i ceremonija ima svoju vrednost kao faktor koji doprinosi ličnom pročišćenju i disciplini uma. Njihovi se ciljevi ne podudaraju. sadhana mora da bude saobrazna njegovom temperamentu i njegovim sanskarama. povlačenjem oroza na pištolju može se počiniti ubistvo. ili praksa. na materijalnom planu. predstavljati različite stepcne duhovne Savršenosti. Na početnim stupnjevima. sadhana u duhovnom pogledu mora da bude takva da lični život približi duhovnom idealu.

To postaje moguće jedino nakon što sanskare (impresije) sasvim iščeznu. . akcije i ljubavi U dubljim aspektima. i (3) yoge predanosti ili Ijubavi (hhakti). potrebno ga je samo razotkriti. U konačnoj spoznaji Beskonačnog. Sadhana znanja je upražnjavanje nevezanosti koje dolazi sa istinskim razumevanjem. Razlika između meditacije koja čoveku dolazi prirodno i meditacije poklonika je u tome što ovaj drugi sistematski i organizovano razmišlja o stvarima koje imaju duhovnog značaja. Poklonik može. može da bude lična ili nelična. Sledeći uslov za postizanje Istine kroz neličnu meditaciju jeste sposobnost poklonika da sasvim umiri um. Savkodnevni život mora biti voden duhovnim razborom i nadahnut najuzvišenijom intuicijom. Meditacija. pretočiti u akciju. U cilju dostizanja Realizacije čovek mora da prede sa ličnog na nelično i sa života u vrlini na život Boga. Nelična meditacija bavi se bezobličnim i beskonačnim aspektima Boga. Neprianjanje Individualna duša je upetljana u svet oblika i ne zna za svoje jedinstvo sa Bogom. koji je izvan oprečnosti dobra i zla. kao vrsta sadhane. Realizaciju Boga ostvariće onaj poklonik koji se u pronalaženju pravih. već mu i utire put ka konačnom sjedinjenju sa Učiteljem u Istini. Ona se iznutra razvezala od iluzornog sveta oblika i pripremila za stanje Mukti(Mukla) ili Oslobođenje. Svaki čovek meditira na ovu ili onu temu. Učenja koja su čovečanstvu prosledili Učitelji mudrosti i poklonikov urođeni osećaj za prave vrednosti. Lična meditacija usmerena je na nekoga ko je duhovno savršen. Intuicija i dar zapažanja Sadhana znanja ili dnyan. Da bi sadhana znanja bila plodonosna. Ona vodi do spoznaje neličnog aspekta Boga. prema ličnim sklonostima. Jedan od najboljih načina da se proširi duhovno znanje jeste da se ono primeni u praksi. zatim praktikovanje nekih oblika meditacije i primena sposobnosti rasuđivanja i intuicije. Kada se žudnja jednom odbaci. (2) yoge akcije (karma). Sadhane znanja. a to je da se praktikovanje sadhane delimično podudara sa samim ciljem. Meditacija Meditacija je sledeći vid traganja za spiritualnim znanjem. Kroz svoju ljubav i predanost poklonik pridobija Učiteljevu milost. Na spiritualnom planu je nemoguće održavati taj nepremostivi jaz između sadhane i njenog cilja. Pošto je konačno brisanje svih sanskara moguće ostvariti jedino milošću Učitelja.drukčiji i medu njima se ne može podvući jasna razlika. nema više ograničenja ličnosti niti jasne podele na oprečnosti dobra i zla. Spoljašnje odricanje od svetovnih stvari se često ubraja u sadhane koje vode do Oslobođenja. a jedino milost Učitelja daje konačno Ostvarenje. malo je važno da li se duša spolja odrekla svetovnih stvari. Beskonačno znanje leži neispoljeno u svakome. bude služio svojim darom razlikovanja kao i svojom intuicijom za istinske i trajne vrednosti. ostaće nepotpuna ukoliko poklonik neprestano ne uvežbava svoj dar razlikovanja i ne razotkrije svoju najuzvišeniju intuiciju. Mada spoljašnje odricanje ima svojih vrednosti. Problem je stečeno znanje primeniti na delu. To neznanje čini okove duše. Kroz ličnu meditaciju poklonik upija u sebe božanske kvalitete i duhovno znanje Učitelja. i duhovna sadhana mora biti usmerena na oslobađanje od okova. odabrati za objekat meditacije nekog od živih ili bivših Savršenih Učitelja ili samog Avatara. Razvezivanje je važan deo sadhane znanja. Tako sadhana lične meditacije ne samo da približava poklonika Učitelju. ono nije apsolutno neophodno. i život u vrlini. na stazi nelične meditacije. Ono što je potrebno jeste unutrašnje odricanje od žudnje za svetovnim stvarima. duhovna sadhana se sastoji od: (1) yoge znanja (dnyan). Tako dolazimo do fundamentalnog paradoksa u spiritualnom života. ali generalno uzevši. Pogrešno je misliti daje meditacija neka čudna rabota rezervisana za pustinjake u pećinama. Najbolji put da čovek proširi svoje znanje jeste da praktično primeni onaj delić mudrosti koji je do tada stekao. Stoga je razumljivo zašto se mnoge duhovne sadhane moraju shvatiti tako ozbiljno kao da same po sebi predstavljaju cilj. ona se mora na svakom koraku. sasvim su dovoljni da mu ukazu na sledeći korak koji treba da preduzme. trajnih vrednosti. preko potreban. upražnjavajući ličnu meditaciju. Svi ovi načini traganja za duhovnom mudrošću i oblici ispoljavanja duhovne mudrosti zahtevaju podrobnije objašnjenje. i u svakom trenutku. nelična meditacija neće uroditi plodom ukoliko se poklonik nije prethodno pripremao. Učitelj je i tu.

jedan s desne i jedan s leve strane. Dublje tajne duhovnog života pripašće onima koji se odvaže na rizik i hrabro krenu u eksperiment. a nešto za čim je žudeo možda nikada neće steći. najvrednijih uvida poteklih iz srca. Onda se zapitao postoji li neki drugi kriterijum po kome bi mogao ˝ispravno˝ da se opredeli. dok će oni koji bi da upoznaju njegove dubine. ugleda pokraj puta dva plasta sena. kvalitet trave.Važnost akcije Karma-joga. mišljaše on. Zdravorazumska praksa je mnogo bitnija od zvučne teorije. a onaj ko poseduje božansku ljubav u sebi. ona je nesebična. ili joga akcije. bez zazora i oklevanja. Tako. morati da skoče u talase. a nesebičnost . Ona je u sebi savršena i nije potrebno da je dopunjava bilo šta drugo. može biti bliži Bogu nego neko ko poznaje svu metafiziku ovog sveta. pošto nije mogao da otkrije nijedan odlučujući činilac koji bi teoretski potkrepio njegov izbor. ne insistirajući pritom na tome kako njegov izbor mora da krasi velika mudrost. a ne puka teorija. nema cilja većeg od ljubavi . nema zakona većeg od ljubavi. sastoji se u sprovodenju u delo. ali čak i greške u praksi donose najvrednije pouke. ali čim nešto odbaci u duhu prinošenja žrtve Bogu. U sadhani je važna praksa. Magarac pomisli da je od najveće važnosti da bude sasvim siguran koji je od ta dva plasta bolji pre nego što donese mudru odluku na koji će krenuti. pošto je zaključio da su oba plasta podjednake veličine. s druge strane. i njemu se oba plasta činjahu jednako poželjna. Na kraju je ispalo daje. dok. i zaključio da bi to mogla da bude veličina plastova. Zatim je. Ljubav je sama sebi opravdanje. kao što je. a ne dopušta svojim teorijama da mu izmene život. to mu se već sledećeg trenutka neizostavno vrati. on bi možda i završio na lošijem plastu. Ali tako bi. na primer. čovek koji možda ne poznaje učenja. Stoga je prvo uzeo u razmatranje razdaljinu između levog i desnog plasta sena. Pravi argument za život nesebičnog služenja je unutrašnja vrednost takvog života.odraz Istine. mnogo bolje prošao sa praktične strane. Nesebično služenje U duhovnom životu nije neophodno imati detaljnu mapu da bi se krenulo na put.večna. razmatrao i druge stvari. Sebičnost vodi u skučen život koji se vrti oko pogrešne ideje o postojanju ograničene i odvojene jedinke.jer je ljubav u božanskom obliku . nakon podrobnog razmatranja bio je prinuđen da zaključi kako se oba plasta nalaze na podjednakoj udaljenosti od puta. Čak i najbesprekornija teoretska spekulacija je. Ljubav nije prava kada postoje očekivanja. Da je magarac krenuo na bilo koji plast. koji je dugo kaskao putem i usput dosta ogladneo. Bog i ljubav su jedno. One nisu namenjene lenjivcima kojima je potrebna garancija za svaki korak. Sebičnost je obeležje neznanja. s izdržljivošću i stpljivošću magarca. Ljudi koji sa obale filozofiraju o okeanu upoznaće samo njegovu površinu. impulsivna a ne inteligentna akcija. Međutim. jer ne vuče korene iz ega. Na njegovu nesreću. ni u drugom pokušaju da se teoretski osigura pre nego što preduzme akciju. poseduje . kada bi doneo odluku naprečac. Ilustrativna priča Čuvena priča o magarcu govori upravo o razlici u vrednosti između teorije i prakse u oblasti sadhane. Prosvetljena akcija ne vezuje. sama za sebe. Paradoks nesebičnog delovanja jeste u tome da ono zapravo pruža pokloniku mnogo više nego što mu ikada može dati neznanje i sebičnost. Nažalost. Nešto što je čovek imao možda će izgubiti. ne razmotrivši najpre čitavu stvar do u tančine. a ne neki njegov konačan rezultat ili ishod. Najveći sveci bili su zadovoljni svojom ljubavlju prema Bogu i nisu želeli ništa više. Ljubav Sadhana karma-joge traži da akcija proizilazi iz opažaja Istine. Na vrhuncu božanske ljubavi ljubavnik postaje jedno sa božanskim Voljenim. svaka nesebična akcija razbija iluziju o zasebnosti i otvara prolaz ka neograničenom životu u kome vlada ostvarenje Sve-Sopstva. U stvarnosti je upravo suprotno: insistiranje na kompletnom znanju koči akciju. uprkos svim greškama usled nerazboritog rasuđivanja. Kroz napore do stanja nenaprezanja Još značajnija od sadhane znanja (dnyan) i akcije (karma) je sadhana ljubavi (bhakti). Još je bolje ako se praksa zasniva na odgovarajućoj teoriji. njegovi napori nisu urodili plodom. Jer. duhovno jalova. magarac nastavio dalje gladan i umoran kao što je i bio. bila bi to. Takva je sadhana karma-joge. Nema sadhane veće od ljubavi. ali zato ozbiljno shvata Boga i vredno i skromno pristupa svakodnevnim poslovima. sudbina je tako htela da ni jedno od poređenja ne bude na štetu prvog ili drugog plasta sena. Magarac.

Ovaj poslednji trenutak jelcnovog života bio je ujedno i najsretniji. na neki način. U tom trenutku on spoznaje da je. odveže od njih. zapravo. nepromenljivog u suštini. zanavek u vrhunskoj ekstazi Samoostvarenja. i na taj način prevazilazi dualnost. U osnovi svega jeste potraga za jednim. U svom poslednjem ropcu jelen shvati da se miris koji mu je zaneo srce i nadahnuo sve njegove napore. Priča o kasturi . U nižim oblicima života i kod manje naprednih ljudskih bića ovo traganje se odvija nesvesno. savršenost. Radi se o prirodnoj želji. evolucija je saga u kojoj se stalno smenjuju primirja i borbe. evolucija od nesvesnog božanstva ka svesnom božanstvu. Može se reći da je ljubav ujedno sama sadhana i njen cilj.i Boga. i!i mošusnom jelenu. Tada biće i njegov Tvorac prepoznaju da su jedno. kao što je slučaj sa poklonikom koji pokušava da se u prisustvu raznih iskušenja. To Ostvarenje mora se dogoditi i događa se isključivo na pozornici života. ostvarenje Boga. ali je uslovljeno neznanjem o svojoj pravoj prirodi.sve to imalo je za cilj postignuće istinske Samospoznaje. Bog spoznaje sebe kao Boga.svi rizici koje je preduzimao. ljubavi i mržnje-i tako sve do postignuća savršenog stanja. ljubav. u neprestanoj. i samo se u njemu može uživati u tako stečenoj slobodi. Kod razvijenih ljudskih bića ono je svesno. uočavaju nepromenljivost u svim promenama. Unutrašnja vrednost ljubavi je tako očigledna da je greška i pomisliti kako ona može da bude sadhana sa nekakvim drugačijim ciljem. Tako je snažna bila njegova žudnja da je on. preuzima raznovrsna obličja. radosti i tuge. sve dok konačno. prosjaj istine. nema napora jer postoji spontanost. sve avanture kroz koje je prolazio. Ne znajući ni za strah ni za oklevanje. on sam bio objekat sveg traganja i svih nastojanja. ne prezajući ni od oštre zime ni od paklene toplote. moći i blaženstva kroz sve okolnosti. Sopstvo spoznaje Sebe. Pod okriljem ljubavi je put ka Istini lak i radostan. Jednom dok je veselo trčkarao brdima i dolinama. božanska igra u kojoj Neuslovljeno stavlja na kušnju beskonačje Svog apsolutnog znanja. . Oslobođenje od ograničenja preuzima tri oblika. nepokolebljivo je tragao dalje. Spontanost je jezgro prave duhovnosti. Evolucija je. Cilj sadhane je Samospoznaja Sve duhovne sadhane poklonika su poput napora koje je ulagao kasturi-mriga. prolazi kroz beskonačni niz iskustava i prolazi kroz beskonačan broj samonametnutih ograničenja. Najviše stanje svesti. mir.mrigi. Jer. uvek novoj svesnosti o Samom Sebi. osećaju miris večnosti u žiži svakog zbivanja u vremenu. Sadhana po pravilu podrazumeva napore. Puno sazrevanje sadhane podrazumeva smrt poklonikovog ego-života. nije pao i smrtno se ozledio. ograničenim kapacitetom za uživanje u blaženstvu. zasnovanoj pre svega na sećanju-jasnom ili nejasnom. Sve što je propatio i čemu se radovao . u kome je um jedno sa Istinom. sloboda. koja upravo govori o prirodi duhovne sadhane. međutim. beskonačnog u ispoljavanju. Jedan od paradoksa u vezi sa duhovnom sadhanom je u tome da je sav napor koji se u nju ulaže usmeren na dostizanje stanja . stanje neograničene spontanosti u kome. Samoostvarenje. izgubivši ravnotežu na jednoj visokoj steni. nastavljao svoju očajničku potragu za slatkim mirisom. Miris tako duboko dirnu njegovu dušu da on odluči da sazna odakle potiče. ograničenom snagom. ono što svi žele jeste da ova iskustva postanu trajna. katkad i očajničke napore. Jer. Ono za čim se traga ima mnogo imena -sreća. Avatar Svako živo biće svesno ili nesvesno traga za jednom jedinom stvari. u kojoj on gubi svoju ograničenu individualnost jedino da bi otkrio da je jedno sa sveprisutnim Bogom. U ljubavi.bez napora. Ni u jednoj drugoj sadhani nije stapanje sa Bogom tako jednostavno i duboko kao u ljubavi.mrigi Postoji divna priča o kasturi . kasturi-mriga postade svestan izvanredno istančanog mirisa kakvog nikada ranije nije osetio. prolazno iskustvo jedinstva s Bogom. Svi žele da dođu do postojane stvarnosti u reci promena. istina. u zavisnosti od višeg ili nižeg položaja pojedine duše na lestvici evolucije-o prvobitnom jedinstvu sa Bogom. bez prekida. poznato je kao Sahađavasta (Sahajawastha). u kojoj sam Bog. Njegovu smrt je pratio neopisiv mir. Čitava evolucija je. koji je u suštini večan i nepromenljiv. iako ona može imati svoj poseban izraz. u kome Bog ponovo vaspostavlja ravnotežu između parova suprotnosti. Međutim. hodajući i danju i noću. jedinstvo sa Bogom. sa stanovišta bića koje raspolaže ograničenim znanjem. sve žrtve i očajničke borbe . samo je u životu moguće iskusiti i prevazići ograničenja. širio iz njegovog sopstvenog pupka. sa stanovišta Tvorca. svako živo biće je sastavni deo Božanske manifestacije. Svako doživi svoj trenutak sreće.

uživajući u potpunosti u božanskoj igri stvaranja. Pošto je On apsolutna manifestacija Boga u ljudskom obličju. moći i blaženstva Boga. a ovaj poseban oblik Oslobođenosti. imaju velike duhovne koristi kroz kontakt sa njima. Kreacija za njih više ne postoji. ophrvava ljutnja. u različitim vremenima i u različitim delovima sveta. naročitog ovaploćenja BogaAvatara. već za sve. koji su u nekom smislu upravljačko telo. ili Savršeni Učitelji. I kroz njega. najveća tragedija ga možda neće dodirnuti. ali njihova svest potpuno utone u nemanifestovani aspekt Boga. Rasul-a) je direktni silazak Boga na zemlju u ljudskom obličju . Ove duše neprestano doživljavaju iskustvo apsolutnog mira. Izbijaju ratovi. da bi oslobodio čovečanstvo. u celini. prelazak od razuma do intuicije . široke mase ljudi bivaju eksploatisane u korist nekolicine koji imaju svu vlast. Videh Mukti. u periodima koji prethode Njegovom pojavljivanju čovečanstvo pati od tegoba nastupajućeg preporoda.ne samo za neke. ili oslobođenje u telu. Pojedinac. i zato su sposobne da pomognu svemu duhovno. nigde ne nalazeći mira i odmora. Mesije. Čoveka više nego ikada razdiru strasti. On predstavlja meru po kojoj čovek može da proceni kakav jeste i kakav bi mogao da postane. . Jaki dominiraju nad slabima. postojeća ograničenja kreacije. i kao Boga koji je preuzeo na sebe. bilo kao Madzubi-e-Kamili. Bog periodično svesno postaje čovek. ni kreacije. Neki Bogoostvareni zadrže telo neko vrcme. Nekolicina Bogoostvarenih duša zadrže telo. bezgraničnog znanja. Kroz njega je Bog po prvi put dovršio svoje putovanje od nesvesnog božanstva do svesnog božanstva. Oni koji im priđu. njihovo prisustvo na zemlji predstavlja fokalnu tačku koncentracije i zračenja beskonačne moći. U svetu postoji pedeset i šest Bogoostvarenih duša u svakom trenutku. U Avatarskim periodima Avatar. Đivanmukte (Jivanmukte) .u svojstvu Večnog Živućeg Savršenog Učitelja. podiže na viši nivo svesnosti. Ove duše se zovu Madzubi-e-Kamili (Majzoobs-e-Kamil). kao Boga Stvoritelja. nov doživljaj života u celini . Hrista. Avatar je prva individualna duša koja se. Avatarski periodi su kao proleća kreacije. kao Vrhovni Sadguru. Novi stvaralački impuls se manifestuje posredstvom božanske ličnosti. pa i drugim dušama da spoznaju Boga. ali to ne mogu svesno primeniti u okvirima kreacije. Oni sa sobom donose novo oslobađanje moći. vuče pohlepa. Korupcija zahvata čitav društveni poredak. Bude. On je iznad oprečnosti bola i zadovoljstva. Svedržitelja i Razoritelja čitave kreacije.ili čak kao Sadgurui. teži samozaboravu u provodima. Paratnhanse. i svesne su sebe kao Boga kako u Njegovim neispoljenim. Oni doživljavaju sebe kao Boga izvan kreacije. Prelazak od čula ka razumu je bio jedan od tih koraka. Oni ostaju svesni jedino blaženstva Sjedinjenja. Za podrobnije objašnjenje videti Bog Govori od Mchcr Babe. bogati tlače siromašne. Pet Sadgurua ere izazivaju ovaj silazak u cikličnom periodu od 700 do 1400 godina. Oni neprestano doživljavaju bezgranično blaženstvo. odnosno. zauzima svoje mesto na čelu ovog tela i duhovne hijerarhije u celini. One spoznaju sebe kao Boga u svemu. Avatar se pojavljuje u različitim obličjima.-Ur. Svi vrhunski kvaliteti energije i svesnosti. To je poznato kao Mokša (običan Mukta) ili Oslobođenje.* * Svaki dolazak fratara (Bogočovcka. Čini se kao da su propale sve nade da će se talas destrukcije zaustaviti. tako u Njegovim ispoljenim aspektima. pojavila kao Sadguru. pod različitim imenima. uvek rade u javnosti i društveno su cenjeni i priznati. a funkcija im je različita. Oni se zovu Sadgurui. Nemoralnost raste. Čovečanstvo zahvata očajanje. kriminal cvate. One uglavnom žive i rade izvan očiju javnosti i nepoznati su čovečanstvu. muče strahovi.Većina Bogoostvarenih odmah napušta telo zauvek uranjajući večno u nemanifestovani aspekt Boga. kako one same sebe nazivaju. a potom trancendirao. i On je jedini Avatar koji se ikada manifestovao i koji će se ikada manifestovati. po prvi put je nesvesno postao čovek da bi svesno postao Bog. One spoznaju sebe i kao nepromenljivu božansku Esenciju i kao njenu beskonačno raznoliku manifestaciju. Najmanja nevolja može da izazove Njegovo saosećanje. u kojima je do tada uživala samo nekolicina naprednih duša. služe i obožavaju ih. niti mogu pomoći drugima da dostignu Oslobođenje. moć i znanje Boga. Njihov ciklus rađanja i smrti je završen. Izazivaju se i podstiču klasne i međunacionalne mržnje. religija je izložena poruzi. Život se. i usklađuje sa svežim prilivom energije. iz evolutivnog i involutivnog procesa.biće sledeći korak. Bez obzira na to. Avatar je zainteresovan za sve ali nije zabrinut ni za šta. sada su stavljeni na raspolaganje čitavom čovečanstvu. iz tog razloga oni nisu svesni ni svog tela. Njihova svest je uvek jedinstvena. ali njih petoro. novo buđenje svesti.ljudskog života. U tom trenutku se pojavljuje Avatar. Pošto se Njegov dolazak uvek podudara sa duhovnom regeneracijom čovečanstva. znanja i blaženstva Boga. On uspostavlja standarde ljudskih vrednosti izražavajući ih u okvirima božansko .

Čovek-Bog * Čovek-Bog takođe se zove Savršeni Učitelj.nije daleko. Onda će zavladati mir. ili Salik-e-Mukatnil. Oni koji poseduju potrebnu hrabrost i srčanost mogu krenuti Njegovom stazom. proširiti još dalje. Sadgimi. Svaki Sadguru ima najuži Krug od dvanaest učenika koji. Oni se ne vezuju ni za šta drugo do za Boga. koji je utvrđen u kreativnom svetu pre nego što je Avatar preuzeo svoje obličje. i ubrzava duhovni život Svog vremena. uništiti sve sebične zelje. tužni.zaveštanje plemenitosti uzvišenog života. života i smrti. zbog čega je došao da ih oslobodi. i oni će se osloboditi. * Za podrobnije objašnjenje vidi besedu ˝Krugovi Avatara˝-Ur. od kojih svaki.signal za moje javno ispoljenje . talas će se povući. da iza patnje dolazi mir i blaženstvo. Za sada moraju biti strpljivi.* RadAvatara i Njegovih učenika nije samo namenjen savremenicima već i budućim pokolenjima. Čak i neprobuđeni muškarci i žene postaju toga sada svesni. Odeljak I Poklonici i Bogoostvarena Bića Radost Bogoopijenosti l pre Bogospoznaje napredni poklonici prolaze kroz stanja svesti koja su na neki način bliska stanju Bogospoznaje. Za Njega je to sve podjednako iluzija iz koje je On iskoračio. znanja nezamagljenog iluzijom. Ali kada. a u Besedama najčešće ga zovemo jednostavno ˝Učitelj˝. U Avatarskim periodima. čovek poželi nešto trajnije od bogatstva i nešto stvarnije od materijalne moći. mira nepomućenog ambicijom. Njega brine samo patnja ljudske duše. mirovanja i borbe. Srećni su jer su uvek u dodiru sa Bogom koji je okean blaženstva. Malo . Avatar je okružen Krugom od deset koncentričnih Krugova sa ukupno 122 učenika. iz dubine svog srca. Za njih Bog nije samo jedini Voljeni već i jedina Stvarnost koja ima značaja. vremenom će se svesno poistovetiti s Njim. ljubavi neiskvarene željom. nadaju se ohrabrenju. On ukazuje čitavom čovečanstvu na mogućnost božanskog i rajskog života na zemlji. Budite spremni da ga primite. Zaokupljeni jedino Bogom. On budi ljubav koja će. a iza borbe . Avatar zna da čovek ne prestaje da postoji kada umre i zato ga smrt ne brine. Plan razvoja života i svesti za čitav Avatarski ciklus. doživevši Realizaciju. mada se od njega razlikuju po funkciji i ovlašćenjima.pomalo će se njihova čovečnost stopiti sa Njegovom božanstvenošću. Na primer. u trenutku Realizacije. Oni koji Mu posvete svoj život. Duhovno probuđeni već su bili svesni da svet danas prolazi kroz period kakav uvek prethodi Avatarskoj manifestaciji. Moći naprednih poklonika Napredni poklonici ne samo da uživaju izvesne privilegije Božanskog stanja. masti i napredne duše viših nivoa dospevaju u stanje bez želja. zavladaće radost. potvrđuje se i fiksira u formativnim i materijalnim svetovima za vreme Avatarovog života na zemlji.oslobođenje od okova delanja.Ur. postaju jednaki samom Sadguruu. U njima ne plamti nikakva druga ljubav izuzev za Boga i žude samo za Njim. koje traje večito i uvećava se kada se deli sa drugima. Iz mraka pružaju ruke ka svetlosti.želje i njenog ispunjenja. Qutub. Donosim najveće blago koje čovek može da primi . pa na njih ne utiču ni radosti ni boli kojima podležu svetovne osobe. Njegovi najbliži učenici ulaze u Njegov Krug. u plamenu žudnje za služenjem Njemu. usred životne bitke mole za mir i izbavljenje. već takođe i vladaju . ali za koju su drugi vezani. uronjeni u radost Bogoopijenosti. Za vreme Svog boravka na zemlji Avatar budi u čovečanstvu spoznaju o istinskoj duhovnoj prirodi čoveka. U onima koji stupe u kontakt s Njim. On koristi svaku priliku da povede druge ka Ostvarenju. radi na Oslobađanju drugih. oni upijaju jedinstveno blaženstvo karakteristično za stanje Boga. snage upotrebljene samo za dobro bližnjega. On zna da destrukcija mora prethoditi stvaranju. Prekid mog ćutanja . Talas destrukcije mora se podići još više. donosi Oslobođenje onima koji su za njega spremni. Potomcima ostavlja u nasledstvo moćno zaveštanje Svog božansko-ljudskog uzora .blago koje sadrži u sebi sva ostala blaga. zavladaće svetlost.

pak. Neki su. Njihovo stanje obično se opisuje kao unmata (unmatta). Izgubio se u božanskom Voljenom i stopio sa Njim. dok je čitav univerzum sveden na nulu. kod njih se javlja kao posledica potpunog nevezivanja. doista zavređuju obožavanje. stoga i postojana. pa njihovo ispoljavanje liči na ponašanje luđaka. Neki se zbune. A drugi opet mogu da preuzmu novo telo neposredno nakon svoje smrti. pokušavaju da se prizemlje. neprekidnim ponavljanjem određenih fizičkih pokreta ili reci. Razna stanja tragalaca Sa stanovišta svesti poklonike možemo razvrstati prema oblasti u kojoj se razvijaju. Što ljudi pogrešno tumače u smislu da su ćudljivost i goropadnost osnovne crte njihovog karaktera. opijeni svojim neobičnim moćima. sve do šestog nivoa. Oni će se zaglibiti u ćorsokaku na nekom od međunivoa svesti.on je već nerazdvojno sjedinjen sa Njim. međutim. sreća Bogoostvarenog je nedeljivi aspekt stanja Boga u kome nema dualnosti. Sa stanovišta kreacije. pali u iskušenje da ih primene. Primerice. padnu u komu. duša može u potpunosti da kontroliše svoju radost. bezgranična sreća koja je sada večno njegova ne može poljuljati njegovu ravnotežu. Postoji više tipova poklonika koje razvrstavamo prema tome kojim moćima su ovladali. oni su krajnje nemarni u pogledu važećih standarda i vrednosti. Neki uz velike teškoće. . Ravnoteža i blaženstvo Bogoostvarenog Tek kada postigne Bogoostvarenje na sedmom nivou. ponašaju se kao pomahnitali. Neki poklonici. kao Drugi. bacaju kamenje na njih. obzirom da su svi Bogoostvareni jedno sa sveukupnim životom i postojanjem. Neustrašivost koju ispoljavaju. nepodložna plimama i osekama. ne mogu meriti sa Bogoostvarenim bićima. počinju da se ponašaju neuravnoteženo. postanu žrtve samoobmane. premda nijansira na prema tipu Bogoostvarenog bića. znanje i blaženstvo. razlike medu Bogoostvarenima su jasno uočljive i zavređuju da budu pomenute. Za njih je Bog jedina Stvarnost. i uopšte. pak. oni počinju da napadaju druge. Te duše se tako savršeno poistovete sa bezličnim aspektom Istine da nemaju nikakvu neposrednu vezu sa svetom formi.velikim okultnim i mističnim moćima (siddhijima). dok sreća koju doživljava Bogoostvareni jednostavno JESTE. ni po duhovnoj lepoti. čak i na prvom nivou poklonik počinje da uočava svetla i boje. da oseća razne mirise i čuje muziku suptilnog sveta. Sreća Bogoostvarene osobe je ničim uslovljena i sama sebi dovoljna. U tradiciji Sufija nazivaju se abdali. Kao posledica njihove neobuzdane Bogoopijenosti. Svi poklonici su. Mahnita razuzdanost je daleko za njim. Duša je dospela u stanje nenarušive staloženosti i potpune ravnoteže. Zahvaljujući neumerenom i nekontrolisanom izlivu radosti u unutrašnjem kontaktu s božanskim Voljenim. Drugi. Delokrug njihovih moči je u području dualnosti. Nasuprot tome. još uvek. Svi ovi podvizi naprednih poklonika tiču se pojavnog sveta. Te razlike nisu razlike koje određuju duhovni položaj među Bogoostvarenim. sputani ograničenom svešću i još uvek borave u području dualnosti ili iluzije. Budući da je Čovek sada trajno utemeljen u ravnoteži bez oprečnosti. Nema više ni povremenih izliva ekstremne radosti koji su se javljali zbog sve teŠnje bliskosti sa Bogom . zahvaljujući svojoj egzaltiranoj svesti. snažno poneseni radošću svog unutrašnjeg druženja sa Bogom. Neki. Sreća koju doživljavaju bogotražitelji je reakcija na sve obilniji izliv božanske milosti. Stanje unmate Određeni napredni poklonici. Nakon Bogospoznaje najveći broj duša odbaci telo i uroni u Bogosvest zauvek. Sreća jednog bogotražitelja rada se iz sve tešnje bliskosti i intimnosti sa božanskim Voljenim . postoje i oni koji slede svoju duhovnu stazu baveći se svojim svetovnim obavezama. doživljavaju grubi svet kao fatamorganu. koji je okean bezgranične sreće. Sreća bogotražitelja je uslovljena. A ima i onih koji su u svojoj Bogoopijenosti sasvim zanemarili život u grubom svetu. Neosporno je da su oni uglavnom srećni zahvaljujući svom opštenju sa Bogom. kao i prema tome koliko su se približili stanju Boga. pa su prinuđeni da naprave dugu stanku u svom putovanju ka Bogu. ˝dolazi˝ spolja.koji mu. Na kraju. ni po moćima. dok je sreća Bogoostvarenog Samo u temeljena. Neki posrednici Savršenih Učitelja poseduju takvu kontrolu nad grubim svetom da su u stanju da po volji zamene svoje telo za neko drugo. suštinski je uvek ista. ali se oni. Jer razlike među Bogoostvarenima su isključivo spoljašnje prirode i postoje samo u odnosu na univerzum. Oni napredniji mogu da vide i čuju na bilo koju udaljenost. Različitosti samo u odnosu na univerzum Nakon Bogoostvarenja čovek stiče beskonačnu moć. Unutrašnja Realizacija. zalude. ni po savršenosti unutrašnjeg stanja svesti. a činjenica da oni ostvaruju čuda ne dokazuje da su oni zbog toga bliži stanju Boga.

postati Bog. Za Bogoostvarenog to nije stvar sumnje. Ali čisto teorijsko znanje o Bogu neće odvesti poklonika daleko u njegovoj potrazi za smislom ljudskog postojanja. Bez sumnje je bolje osećati Boga nego tragati za Njim intelektualnim putem. ostaje različit od samog poklonika bivajući nešto što je izvan njega. ni na tren. Ostali ljudi i dalje vide njihova tela i odnose se prema njima kao prema inkarniranim bićima. baš kao što su i oni sami postigli Bogoostvarenje. povrh toga što poseduju Bogosvest. potpuno nestajući u Njegovom Biću. Poznajući njihovu sudbinu unapred. Bogočovek je prvi Sadguru. Međutim. jer i u tom slučaju Bog. opažaju i postojanje zarobljenih duša. čak ni iskustvo Boga ne predočava Njegovu pravu prirodu. premda je bolje i intelektualno proučavati Boga Postajanje Bogom nego ostati u potpunom bogomračju. njihova tela su sasvim sigurno centri zračenja beskonačnog blaženstva. a kada Bog postane čovek. još uvek je bolje proučavati Boga nego ne znati ništa o Njemu. beskonačno je bolje od pukog skepticizma i ateizma. te daje njihova sudbina da jednoga dana postignu Oslobođenje-a neke i Bogoostvarenje. nalazi u samom srcu kreacije čiji izvor i svrhu vrlo dobro poznaje. Međutim. Ni jedan ni drugi nemaju konačan ili ograničen um. ali njihova tela postoje samo sa stanovišta onih koji posmatraju. Bogočovek je isto što i Čovek-Bog. kada žele da pomognu drugim dušama. ne gube svoju Bogosvest. jer im je svest potpuno okrenuta Bogu. sa stanovišta osnovnih karakteristika Njegove svesti i prirode Njegovog dela u kreaciji. Sadguru. Bogočovek i Čovek-Bog. Zarobljeni se neprekidno kolebaju u pogledu pitanja ˝odakle˝ i ˝kuda˝. isto tako pouzdano kao što običan čovek zna daje ljudsko biće a ne životinja. Čovek-Bog (Sadguru) Retke Bogoostvarene duše ne samo da poseduju svest o Bogu već su takođe svesne svojih tela i kreacije. a ne prema telima ili univerzumu. bilo uzvišen ili podao. a najbolje od svega je . onaj koji je prvi dovršio proces evolucije i involucije. Bogoostvareni znaju da će.Mađzubi-e-Kamili Neke Bogoostvarene duše zadržavaju svoje grubo. Bogoostvareni se.i On. Bogoostvarena duša zna da je Bog. nikada. Oni nisu zainteresovani da ubrzaju Bogospoznaju zarobljenih duša i posve su ravnodušni prema vremenskom procesu u kome se odvija kreacija. To je konačno i čvrsto uverenje zasnovano . međutim. te tako nema ni govora o tome da oni koriste tela u uobičajenom smislu reci. deluju kao univerzalni um. i svako. bolje je osetiti Boga nego proučavati Ga. Pravu prirodu Boga poklonik spoznaje tek kada postigne jedinstvo s Njim. Za njih njihova tela i pojavni svet ne postoje. ali apsorbovane u Bogosvesti. one nisu svesne postojanja svojih tela. one svesno koriste svoja tela da bi delovale u kreaciji i pomogle tim dušama u njihovom putovanju ka Bogu. Bogočovek (Avatar) Kada čovek postane Bog. periodično se spuštajući na zemlju. slepog verovanja. Čovek-Bog II Odeljak II Stanje Čoveka-Boga Od svih predmeta ljudskog proučavanja. Prema tome. Živo zainteresovane za duše koje se još uvek nalaze u sužanjstvu. Međutim. Neke Bogoostvarene duše nisu zainteresovane za kreaciju Neki Bogoostvareni. Njega zovemo Bogočovek ili Avatar. iako je i takvo osećanje manje bitno od stvarnog iskustva Boga. i sve ostale duše jednom postići to isto. Kutub kontroliše čitav univerzum preko svojih posrednika. U tradiciji Sufija ovo središte se zove Kulub. bolje je doživeti iskustvo Boga nego osetiti Boga. na gađanja. znanja i ljubavi. Mađzubi se ne služe svojim telima svesno. suptilno i mentalno telo. Bog je najznačajniji. Savršeni Učitelj. ne haju za njihov privremeni usud. Čovek-Bog doživljava da je središte čitavog univerzuma.podjednako je udaljen od njega. pomaže svim zarobljenim dušama. Takvu Bogoostvarenu dušu zovemo Čovek-Bog. makar samo intelektualno. a zadrži svest o kreaciji. tako da njihovi poštovaoci mogu iz tog spontanog božanskog zračenja izvući veliku duhovnu korist. dobar ili rđav . i Bogočovek i Čovek-Bog. Kutub (Qutub) ili Salik-e-Mukamil (Salik-e-Mukammil). niti je posredi samoobmana. Ovi Bogoostvareni se u terminologiji Sufija nazivaju Mađzubi-e-Kamil. Tragati za Bogom. njega zovemo Čovek-Bog. Konačno i čvrsto uverenje Stanje Bogoostvarenja lišeno je sumnji koje razdiru umove zarobljenih. premda su angažovani u različitim vrstama aktivnosti koje se tiču same kreacije. kao objekat iskustva. Svesni su da su sve zarobljene duše oblici Paramatme (Najvišeg Sopstva).

Lažnost pojavnog sveta proizilazi iz pogrešnih . ograničena individualnost mora da nestane. Promenljiva senka Boga ne pomućuje Bogosvest Čovek-Bog zna daje beskonačno biće iznad svih oblika. pošto se poistovećuje se sa svojim ograničenim oblikom i imenom. Svetovnom osobom vlada njena ograničena individualnost. Sve lepo. ona sukcesivno prestaje da biva svesna grubih. obzirom da ih vidi kao nešto što se suštinski razlikuje od njegovog istinskog bića. on ostaje zanavek svestan svoje neistovetnosti s telima. ma kako snažna. sama sebi spušta veo neznanja koji prekriva unutrašnjeg Boga. Da bi se uplovilo u neograničeno prostranstvo Božestva. Slava Bogoostvarenja Bogospoznaja je sam cilj celokupne kreacije. veličanstveno. stavlja na glavu periku. reinkarnacije i involucije. To nije predaja nečeg stvarnog. zahvaljujući sanskarama. i grčeve evolucije. a skida je noću. a. ostane svestan kreacije ne padajući u njene zamke. kao i svog grubog. kada mu postanu suvišna. plaća se ne mala cena. to je ćelavom perika. Ono što je Čoveku-Bogu telo. Sva svetovna znanja. i u stanju je da.a da pritom njihova Bogosvest nije ni na koji način ugrožena. koja je vrhunska Stvarnost i osnov svekolike kreacije. baš kao što ni prosečna osoba ne može misliti o sebi nikako drugačije osim kao o ljudskom biću. a ne zbog same svesti o njima. Čovek-Bog je svesno Bog i svesno čovek. samo su blede senke beskonačnog blaženstva Bogoostvarenja. bolove. neprolaznu slavu i apsolutnu Istinu Bogoostvarenja. samo su iskrivljeni odraz apsolutne Istine Bogoostvarenja. kada odlazi na počinak . Samo petoro njih deluju kao Savršeni Učitelji. pre nego što nasledi ovo bogatstvo skriveno u samom srcu kreacije.na kontinuiranoj Samospoznaji. a Bogoostvarena duša je spoznala sebe onakvu kakva jeste. Sva zemaljska zadovoljstva. Čak i onda kada povrati svest o kreaciji. suptilnih i mentalnih svetova. on ih se lako oslobađa. dobro i inspiralivno u univerzumu. Upojedinjena duša mora da prođe kroz sve porođajne muke. Sanskare koče ostvarenje beskonačne Duše.Tako i Čovek-Bog koristi svoja tela kada su mu ova potrebna za njegovo delo. čine samo jedan delić beskonačne moći Bogoostvarenja. Cena koju mora da plati da bi stekla ovo bogatstvo jeste gubljenje zasebnog ega. Tako svest biva obavijena velom neznanja. to je kapitulacija lažnog pred nadmoćnom Istinom. Pošto je Čovek-Bog oslobođen svih sanskara. beskonačnu moć. ponevši sa sobom sve oznake ograničenog života. suptilnog i mentalnog tela. Samo u tom pravcu valja tragati za krajnjom svrhom čitave kreacije. suptilnih i mentalnih tela . i ona. i koristi ih samo kao instrumente izražavanja božanske volje u svoj njenoj čistoti. A kada ono side sa scene. Okovana duša je lancem sanskara vezana za svet oblika i to joj stvara iluziju istovetnosti sa telima. Nesklad u svesti i poremećaj u izražavanju božanske volje javlja se zbog sanskaričkog poistovećivanja sa telima. koje je Bog. Predaja ograničenog bivstva je nestanak čvrsto ukorenjene zablude o zasebnom postojanju. Čovek-Bog nije uhvaćen u zamku kreacije Ono što je duhovno opasno za dušu koja se još uvek nalazi u okovima nije njena svest o kreaciji. i postaje svestan celokupne kreacije kao i svojih grubih. a čovek kao čovek po sebi nije svesno Bog. Cena Bogoostvarenja Za večno blaženstvo. ono što preostaje jeste Bog. koliko god sadržajna. samo je beskrajno mali delić neprolazne i neizrecive slave Bogoostvarenja. odnosno spušta se. Ali prosečna osoba misli da je ono što zapravo nije. već činjenica da je njena svest upala u zamku kreacije zahvaljujući sanskarama. Ćelavi danju. Dva aspekta Čoveka-Boga Kada osoba prolazi kroz unutrašnje nivoe koji vode Bogospoznaji. divno. plemenito. Bog kao Bog po sebi nije svesno čovek. Niko i ništa ne može dovesti u pitanje njegovo spiritualno uverenje. Sve ljudske mogućnosti. Čoveka ne ugrožava njegova svest o telima. ograničena individua mora da preda svoje ograničeno bivstvo. ostvarena duša o sebi ne može misliti nikako drugačije osim kao o Bogu. Čovek-Bog ne doživljava ni najmanje narušavanje svog duhovnog položaja. ma kako impozantne. koji je sprečava da uvidi svoju unutrašnju božanstvenost. poistovetio sa njima. kada odlazi na posao. Da bi neznanje iščezlo. Jer. uz apsolutno neprianjanje. nego činjenica da se on. Mali broj duša nakon Bogoostvarenja ponovo silazi. uverenje kome nisu potrebni nikakvi spoljašnji dokazi i koga ne mogu poljuljati nikakva osporavanja.

A pošto se služi univerzalnim umom ne poistovećujući se s njim. Njegovo Znanje o Njegovom Bogostanju.koji je jedino. u kome neprekidno i bez napora boravi. on se tada ispoljava kroz univerzalni um. On svesno silazi iz stanja Boga da bi dospeo u slanje u kome doživljava Boga u svemu. on zna. Iz ovih razloga. to ga ni za trenutak ne razdvaja od Boga. Po završetku svoje misije Čovek-Bog odbacuje i univerzalni um Upojedinjena duša. On se služi univerzalnim umom samo zarad svoje zemaljske misije. Stanje Savršenstva u kome boravi Bogočovek je iznad svih oblika dvojnosti i suprotnosti. jer jeza njega celokupna kreacija samo jedna od promenljivih senki Boga . Čak i kada se. preovlađuje patnja. Velika je patnja Čoveka-Boga. za njega više ne postoje radosti i patnje sveta dualnosti. čiste božanstvenosti i nesputane kreativnosti. njegova svest ostaje neokrnjena dualnošću. Njegov boravak u svetu dualnosti ne samo da Ga ne vezuje. svu tu patnju. On kao Bogočovek doslovno pati kao i svaki drugi čovek. On ne samo da zna da je jedno sa svime već takođe zna daje On Jedini. iz ne moći da se uvidi da se radi o iluzornom ispoljavanju beskonačnog Duha. ali mu beskonačno blaženstvo stanja Boga. Čovek-Bog može da bude svestan kreacije uz neumanjenu svest o Bogu. On takođe. Patnja Čoveka-Boga i Bogočoveka Jedinstvo Čoveka-Boga sa Bogom je savršeno. on zna da je večan i da je Bog. on spusti u područje dualnosti. On u svemu doživljava Sebe. čak i kada radi sve ove stvari. Isus Hrist kao Avatar doista je patio na Krstu. Nedualnost u srcu dualnosti Čak i dok deluje u svetu dualnosti Bogočovek nije ni na koji način ograničen dualnošću. Bogočovek je nerazdvojno sjedinjen sa Bogom zauvek. nema pristup stanju beskonačnog blaženstva Boga.on je svestan svog jedinstva sa celokupnim životom. oprečnosti ˝ja˝ i ˝ti˝ rastopile su se u sveprožimajučoj božanskoj ljubavi. Znanje o Njegovom Božanskom Poreklu Mu je omogućilo da istovremeno zna kako je sve u svetu dualnosti samo iluzija. U Bogočoveku je u potpunosti ostvarena svrha kreacije. Međutim.shvatanja. Čovek-Bog se ne poistovećuje čak ni sa univerzalnim umom. I pored svega toga. U Njegovom Bogostanju. pa jede i pije i pati kao i svi obični ljudi. blaženstvo i moć. doživljava i bezgraničnu patnju. Raspeće Bogočovek svaku dušu doživljava kao Sebe. Shodno tome. Ali kada Bog postane čovek. mirno i bez bure. Posredstvom univerzalnog uma on ne samo da doživljava radosti svih umova već i njihove patnje. i da nastavi da deluje u pojavnom svetu da bi ubrzao prvobitnu svrhu kreacije. To je smisao Kristovog Raspeća. U običnom stanju čoveka on mora da se izjednači sa drugima. Neznanje se ogleda u tumačenju forme kao same po sebi potpune. Čovek-Bog zna Istinu. i doprinosi oslobađanju ljudi iz ropstva. Bogočovek zna da je jedno sa svim zarobljenim dušama. nego odslikava iskonsku slavu jedine Realnosti. pa nju duboko diraju i pokreću sanskaričke radosti i patnje. jednom rečju. a Njegov univerzalni um obuhvata sve umove. Sve vreme dok deluje na zemlji posredstvom univerzalnog uma. večno i stvarno Postojanje. zahvaljujući svom neznalačkom poistovećenju sa ograničenim umom. iako je ona samo jedan od njegovih izraza. Za njega više ne postoji ogranični život ograničenog uma. kroz koji deluje kada se radi ljudi spusti na zemlju. koja je Bog. pa ipak On zadržava Svoje telo i koristi se njime da bi pomogao oslobađanju drugih duša iz okova kako bi i one postigle Bogosvest. a to je dostizanje pune Samospoznaje ili Bogoostvarenje svih duša. Međutim. On je svestan istinske prirode Boga kao i istinske prirode kreacije. Kada završi svoje delo on i njega odbacuje. Mada je On svestan večnog blaženstva svog božanskog stanja. Čovek-Bog deluje kroz univerzalni um Kada se Sadguru iz bezličnog aspekta Boga spusti u svet oblika. on ne gubi svoju božanstvenost. . i koji se nalazi u samom srcu kreacije. do njega ne dopiru radosti i patnje koje univerzalni um posreduje. u cilju izvršenja svog univerzalnog dela. To je stanje neograničene slobode i nenarušive savršenosti. besmrtne svežine i večne blaženosti. Pošto kod većine umova. a ne univerzalni um. neprekidno doživljavajući mir. Iako doživljava svoju istovetnost sa Bogom i večnu slobodu. pomaže da izdrži. On na zemlji više nema šta da postigne za Sebe. za njega više nema oholosti šupljeg otuđenog ega . pa tako i u središtu dualnosti prebiva u stanju nedualnosti. oseća i dela posredstvom univerzalnog uma. nevezane za Beskonačni duh. Održavalo Ga je. On takođe doživljava da je jedno sa zarobljenim dušama. bivajući time i sam zarobljen. usled neznanja. zbog zarobljenosti drugih ja koje spoznaje kao sopstvene oblike. Bogočovek je takoreći neprestano razapet i stalno se iznova rada. i patnja Čoveka-Boga je beskonačno veća od radosti koju doživljava.

Čovek-Bog III Odeljak lll Delo Čoveka-Boga Slobodno i nevezujuće davanje i uzimanje Bogoostvarenje je beskrajni kraj kreacije i bezvremeno dozrevanje i dokončavanje inteligentne i nevezujuće karme. Duše koje nisu spoznale Boga još uvek se nalaze u području dualnosti i uzajamnim razmenama. pak. Ona veruje da je nešto što nije i misli da zna ono sto zapravo ne zna. Licemer je. ono što On radi. uskogrudosti ili neznanja. on zapravo začinje jednu razvojnu liniju koja će ga kad . čak i kada se čovek suprotstavi delovanju Čoveka-Boga. Pošto nisu oslobođeni sebičnosti. ˝Ne postim da bih postigao Savršenstvo. on može slobodno da daje i slobodno da uzima ne vezujući time ni sebe ni druge. Neponovljivost i nesputanost Savršenih Učitelja Rad Savršenih Učitelja u univerzumu fundamentalno se razlikuje od onoga čemu teži većina sveštenika ili crkvenodostojnika ustanovljenih religija. međutim.tad izaći na videlo. ritualima i pravilima. vrlinom njegovog postignuća sjedinjenja sa Bogom. upotrebljavati isti jezik kao i Učitelji i pokušavati da ih imitiraju u raznim spoljašnjim stvarima koje prate život Učitelja. imitirati Čoveka-Boga u njegovom savršenom razumevanju. on tada započinje vezu sa ČovekomBogom koja će opstati sve dok ne postigne Oslobođenje i Bogoostvarenje. Čineći tako. pletu karmičke lance dugova iz kojih nema izlaza. nemoćna da dokaže neku svoju tvrdnju. ne samo da ga ne zadužuje. to samozavaravanje i licemerje će kad . sama odati. Čak i kada. već i doprinosi oslobađanju duša koje još uvek žive u neznanju. u njegovom doživljavanju beskonačnog blaženstva i rukovanju bezgraničnim moćima. jer dokle god postoji otpor prema ČovekuBogu dotle se neminovno javlja i razmišljanje o Njegovom Radu što opet učvršćuje vezu i kontakt sa njim. Svest Čoveka-Boga. pripadaju isključivo Čoveku . U stvari. boravi u jedinstvu. A kada se čovek stavi u službu Čoveka-Boga. čistote i univerzalnog razumevanja. Ljudi koji su i sami obavijeni maglom neznanja mogu. On vidi sebe u svakome. On se ne vezuje ni za jedan metod u pružanju pomoći. Kada osoba posveti život samoobmani. Ako je. pokušavaju da glume Čoveka-Boga. Svi koji se voljno ili nevoljno prepuste vrtlogu njegovih aktivnosti postaju. Ovi atributi. stupa s njim u vezu koja će znatno ubrzati njegov spiritualni napredak. oni iskorišćavaju slabe i lakoverne tako što ih drže u strahu od pakla ili im podgrevaju nadu u nebo. međutim. niti sledi unapred stvorena pravila i zakone: on je sam sebi jedini zakon. jer budući da sam ga već postigao. Za ČovekaBoga ne postoji niko ko bi bio izopšten iz njegovog bića. zbog prirode svoje duhovne ograničenosti. primaoci njegovih duhovnih podsticaja. koje su njihove stalne preokupacije u svim područjima života. Ali ne mogu. svestan svog neznanja i pretvara se da je ono što nije iz sebičnih razloga. usled samozavaravanja ili iz promišljene sebičnosti. Samoobmana i pretvorstvo Onima koji borave u neznanju nedostaju osnovne crte Učitelja. žrtvujući za Njega čitav svoj život i sve svoje posede. Većina njih pridaje preveliki značaj spoljašnjim formama. pošto je tako pridobio milost i pomoć Čoveka-Boga. S druge strane imamo Savršene Učitelje koji su zauvek uplovili u večan život ljubavi. licemerna osoba stvara sebi ogromne karmičke dugove. Ja postim zbog svih vas koji to . premda je to donekle opasno po druge. pa pošto sve što radi izvire iz njegove svesti o nedualnosti. zavaravajući sebe ili pretvarajući se. Jednom je sledbenik upitao Učitelja zašto posti. na neki način. tada on. to je onda velika nesreća.tad neosetno odvesti Bogu. Može se pojaviti pod bilo kakvim okolnostima i odigrati ulogu koju okolnosti nalažu ne vezujući se. jer će se. iskrena u onome što misli i radi. ona ne može obmanjivati u beskraj. Kontakt sa Čovekom-Bogom je blagotvoran za sve Kada je čovek bezrezervno otvoren na izlive ljubavi Čoveka-Boga. Mada je izvor znatne opasnosti za slabe i povodljive ljude. ne treba je kriviti. više nisam sledbenik. Čovek-Bog se može ponašati i kao sledbenik U izvršavanju svog univerzalnog dela Čovek-Bog je beskonačno prilagodljiv. Učitelj je odgovorio.Bogu. Oni su dakle usmereni na ono što je stvarno bitno a što može doprineti unutrašnjem otkrivanju duha u svakom kome pružaju pomoć. posle izvesnog vremena.

u svrhu vođenja i unapređenja duša. on isto tako nije vezan ni za kakav konvencionalni kriterijum vrline. Ovim prividno surovim činom on uklanja opasnost koju donosi očajnička borba davljenika i tako osigurava uspeh svojoj operaciji. Čovek-Bog joj može pomoći da izađe. Spašavanje davljenika Služeći se Majom da bi svoje učenike izbavio iz Ma je. ali posmatrači nemaju uvida u situaciju iznutra i zato ne mogu pravilno da shvate opravdanost njegove prividne okrutnosti. Nema nikakvih ličnih motiva. Seme Bogoostvarenja Gde god je dualnost. beskonačno odvijala. od okolnosti do okolnosti. Otuda duša. dok se Savršeni može. njegova namera je uvek duhovne prirode. Čovek-Bog se ne vezuje za određenu ulogu i on prilagođava svoju tehniku pružanja pomoći potrebama onih koji traže njegov savet.još niste postigli. Da bi pokazao put do božanskog. ponašati kao sledbenik. posredstvom uma. Na isti način. Stručnjak u veštini spašavanja zna da nekada mora prvo da onesvesti davljenika. jer se Savršeni ne da imitirati. Ako. muškarac ili žena itd. um umišlja razne stvari naprimer. Njegovi metodi razlikuju se od osobe do osobe. Čovek-Bog će. prividna strogost Čoveka-Boga osigurava spiritualno blagostanje drugih. Kada ne opaža Istinu. i tako ne samo da onemogućava svoje spašavanje. Otkrivajući Istinu. Kao i taj potresni san. već povlači za sobom i svog spasioca. nešto suprotno svemu što se od njega uobičajeno očekuje. nastavlja da gomila iskustva mnogobrojnih oprečnosti. Uporedimo to sa situacijom u kojoj vrstan plivač pokušava da spase davljenika. ona to mora da uravnoteži prolazeći kroz iskustvo ubijenog. Pomoć Čoveka-Boga . šokovi koje Čovek-Bog u tajnosti smišlja i namerno priređuje su. Sve što uradi je za dobrobit sviju. Čovek-Bog u zatočenu dušu sadi seme Bogoostvarenja. uvek je nadahnut samilošću koja želi blagostanje za sve. U svom očajničkom grču on je toliko zaslepljen da grabi i onoga koji mu je pritekao u pomoć. da je kralj ili prosjak. Pošto imaginaciji nema kraja. U stvari. da bi zalutaloj duši predočio Istinu i pomogao joj da se približi Istini.˝ Duhovni sledbenik se ne može ponašati kao neko ko je postigao savršenstvo. On je izvan dobra i zla. premda u prvom trenutku neprijatni. nemoćna da stavi tačku na delovanje iskrivljene svesnosti. radi za krajnju dobrobit sviju. Ponekad izgleda daje Sadguru previše grub prema nekima. On primenjuje različite metode za različite osobe. na primer. njegova strogost je izazvana duhovnim zahtevima situacije i za najveće je dobro onih prema kojima se on tobože grubo ophodi. Dobro je poznato da se davljenik grčevito hvata za bilo šta što mu dođe pod ruku. Iako je Bogoostvaren. na primer. on mora da uspostavi ravnotežu tako što će u sledećem životu biti prosjak. on će odigrati tu ulogu da bi ostalima osvetlio put. a univerzum nije ništa drugo do puka imaginacija. u suštini blagotvorni. u suprotnom. Međutim. Čovek-Bog koristi Maju da bi je poništio Ne samo da Čovek-Bog nije vezan za određenu tehniku pružanja pomoći. Ili. Povremeno dozvoljava sebi da učini nešto što će druge šokirati. osoba ima iskustvo ubice. on u svom spiritualnom zadatku koristi bezbrojne metode. ali je do samog Ostvarenja potrebno da prođe određeno vreme. On vise nema šta da postane jer je postao Sve. postoji i težnja da se. Lažna svest Duša koja je u okovima zapala je u klopku univerzuma. skraćujući put koji bi ona inače morala da prevali kroz različite faze iskrivljene svesnosti. Svaki proces rasta u univerzumu zahteva vreme. Kratak i šokantan san ima za cilj da probudi spavača iz njegovog dugog slatkog sna. povrati izgubljena ravnoteža. sve što on radi. Na ovaj način osoba će ad infinitum lutati od jedne do druge suprotnosti. Premda njegovo ponašanje može izgledati beskrupulozno u očima sveta. Zato ostaje nevezan u onome što radi. odigrati ulogu bhakte (obožavaoca) Boga premda je on već postigao jedinstvo sa Njim. osoba besciljno luta lavirintom iskrivljene svesnosti. idući u krajnosti. ako je neko bio kralj u jednom životu. ali deca sama to ne umeju. Čovek-Bog ima moć da na trenutak prekine dejstvo varljive imaginacije koja bi se. Čovek koji poseduje najviši stepen fakultetskog obrazovanja može bez ikakvog napora učiti decu abecedi.

Pružajući ljubav. reći daje istovremeno i Gospodar i sluga univerzuma. ali oplođuje samo onu zemlju koja je. i jalovu i plodnu. Kao i prva. Prarabda sanskare vezane su uvek za iskustva suprotnosti. I veliki podstrek u njegovoj borbi da se iz mraka probije ka Istini. pak. U tom trenu tragalac će proći kroz sve nivoe involucije svesti. On je pruža samom Sebi koji jeste u raznolikim formama. on može. što podrazumeva i iziskuje delovanje odgovarajućih impresija dvojnosti. Analogija sa drvetom Čovek-Bog može se uporediti sa drvetom banijan. kada za to dođe vreme. reči i dela . Kao Onaj koji bez prekida nosi breme svih ljudi i pomaže im da prebrode bezbrojne duhovne teškoće. za tren da uzdigne tragaoca čak do sedmog nivoa. sanskare srdžbe. A kada Čovek-Bog odluči da pruži pomoć. Povrh toga. duša delujc pod uticajem impresija koje predodrcduju njenu sudbinu. Kada dostigne maksimalnu visinu. milošću svojom. sunca i oluje. Ljubav koju On pruža ili dobija ima za cilj da oslobodi duše iz okova neznanja. štiti ih od kiše. jer on budi još neprobuđenu božanstvenost drugih duša. One se sada ne razlikuju ni po značaju ni po upotrebljivosti. Duša ne može steći svest o svom jedinstvu ukoliko ne proživi iskustvo dvojnosti. daleko plodotvornija od pomoći koju bi mogao da pruži neki napredniji poklonik. one ulaze u njegov Krug. Čovek-Bog će ga učiniti jednakim sebi. pročišćavanju. a primajući ljubav On prima nazad sve ono što bese probudio u drugima milošću svojom. Milost Bogočoveka je poput kiše koja u potocima zaliva čitavu zemlju. a kasnije oslobađanju svesti utirući put Samospoznaji ili Bogoostvarenju. sanskare pohlepe su vezane za svoju suprotnost. Od samog početka pa do samog kraja. Kao Onaj koji neizmerno obilno izliva Svoj duhovni blagoslov na svet. Prarabda sanskare Sve akcije u svetu dvojnosti izazvane su sanskarama dvojnosti. Impresije o dvojnosti prvo služe evoluciji i ograničavanju svesti. stiče. baca veliku senku i služi kao sklonište putnicima Štiteći ih od kiše. Ono zatim takođe izraste u širinu i u visinu do ogromnih razmera. sanskare loših misli. isto tako i na drugom itd. takođe postaje Savršeni Učitelj. isti potencijal da stvori istovetno drvo. strpljivim i mukotrpnim radom. Svest o dvojnosti podrazumeva delovanje odgovarajućih impresija o dvojnosti. služenju i žrtvovanju. drvo pušta svoje korenje duboko u plodnu zemlju da bi. iz njega izraslo i razgranalo se još jedno drvo banijan. Upravo kao što je Gospodar i sluga u jednome. i ta druga baklja može da zapali ostale baklje. neke osobe imaju tu sreću da se sretnu i uspostave kontakt sa Bogoostvarenim Učiteljem. Ostvaruju. putem služenja tog Učitelja i ljubavi prema njemu. Zato je kontinuirano nastavljanje loze Savršenih Učitelja na zemlji neiskazivi blagoslov za Čovečanstvo. Ovo podjednako važi i za Čoveka-Boga. on je Gospodar univerzuma. Na primer. Učiteljevom Krugu pristupaju duše koje su sopstvenim naporima postale dostojne Bogoostvarenja. Drvo banijan raste do ogromnih razmera i u širinu i u visinu. Kada poklonik pruža pomoć svome manje iskusnom bratu. što dovodi do toga da osoba koja se uspinje mora dugo vremena da se zadrži na prvom nivou. Kroz prisan odnos tokom nekoliko života sa onim koji je sada postao Savršenim Učiteljem. Nestajanje sanskara . Krug Ulazak u Krug Savršenog Učitelja Posle nekoliko života proživljenih u traganju. Poklonik koji na ovaj način postigne najviši spiritualni status. Bogočovek. sunca i oluje.sve one imaju svoje odgovarajuće suprotnosti. Bogočovek je takođe uzvišeni Ljubavnik i Voljeni bez premca. dakle. Isto važi i za sanskare požude. Uzdižući tragaoca na sedmi nivo. Ove impresije nazivamo prarabda (prarabdha) sanskare. milošću Učitelja. koja se neprestano i bez razlike izliva na sve. On je sluga univerzuma. on ga može dovesti samo do stupnja koji je i sam postigao. Ovakav prenos duhovnog znanja sa Čoveka-Boga na učenika izgleda kao paljenje baklje već upaljenom bakljom. U pogodnom trenutku one se. baca veliku senku i služi kao sklonište za putnike. Gospod i sluga u jednome Za Bogočoveka (Avatara) može se. učinjena plodnom. njegova ograničena pomoć daje rezultate postepeno.Pomoć Čoveka-Boga je međutim.

blaženstvu. periferne sanskare poznate kao joga joga (yogayoga) sanskare. rezultati koje postižu osobe čiji je um zaokupljen svetovnim stvarima su. Jogajoga sanskare služe Čoveku-Bogu da konkretizuje i materijalizuje božansku promisao i ispuni svoju misiju. Međutim. kade se meri uobičajenim merilima. Ni najveće svetske duše. još uvek duhovno zasužnjene.ni manje ni više od toga. Dovršivši delo koje mu nalažu njegove jogajoga sanskare. Ali. Svaka akcija koja se sprovede u prostorno-vremenskom svetu odnosi se i u tesnoj vezi je sa tačnom određenom situacijom i nizom okolnosti. Jogajoga sanskare služe samo kao kanali kroz koje se njegovo univerzalno delo ostvaruje. koje su vezujuće. i da će zauvek ostati beskonačan u Onostranom stanju. duša se vezuje za impresije. vreme važi i za njega. Učiteljevo delo određujujogajoga sanskare Čak i kada se rad Čoveka-Boga procenjuje samo po značaju njegovih rezultata. . on je spreman da ponovo bude apsorbovan u bezlični aspekt Beskonačnosti. te je ono. njegovo delo je beskonačno važno. Kada Savršeni Učitelj u cilju uzdizanja čovečanstva deluje u sferi dualnosti. koje su samo ovlaš pripojene njegovom univerzalnom umu. ono je isto kao i svako drugo delo izvodljivo na zemlji . on je naizgled ograničen. Transcendentno stanje U Onostranom stanju ne postoje ni vreme. ona tada preuzima na sebe univerzalni um. Obzirom da se njegovo delo odnosi na razotkrivanje i buđenje Beskonačnog i Božanskog koje leži neprobuđeno u svakoj duši. Rad Čoveka-Boga je podređen zakonima kreacije Kada Čovek-Bog u toku svog vraćanja na normalnu svest ne bi imao Jogajoga sanskare. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno zasužnjenih duša leže prarabda sanskare. u izvesnom smislu konačno. posve beznačajni. dok radi za one koji su u području dualnosti. Uvek mora da postoji neki razlog zbog koga je na određenu situaciju usledila ovakva. nego zbog toga što je njegovo delo. i sve što joj se dešava uslovljeno je takvim impresijama. Učitelj jeste i zna da jeste beskonačan u svom postojanju. One ne čine koprenu preko univerzalnog uma i ne obavijaju ga maglom neznanja. U Onostranom stanju Savršeni Učitelj je večno slobodan od svih sanskara. Čak i kada je svestan kreacije i dela u okviru kreacije. on nije vezan Jogajoga sanskarama.dualnosti. ni delić pojavnog sveta. ona večito ostaje iznad svih vidova sanskara. kao i zakon uzroka i posledice. Prostor. Funkcija Jogajoga sanskara Jogajoga sanskare deluju automatski. uzgred budi rečeno.Od stupnja atoma pa sve do ostvarenja Boga. koje nisu vezujuće. zaokruženo i okončano. a ne neka druga reakcija i zašto se stvar odvijala na ovaj. Kroz Jogajoga sanskare univerzalna Božija volja se izražava pojedinačno. sve njene sanskare iščeznu. nisu ni blizu postignućima Čoveka-Boga. ljubavi i moći. One služe samo kao okvir za preduzimanje i izvršavanje već utvrđenog delovanja. Ukoliko ona ostane uronjena u iskustvo božanskog. a ne na onaj način. Iza dela Učitelja stoji beskonačna moć Boga. U trenutku kada duša spozna Boga. univerzalni um poseduje nevezujuće. delo koje on ostvaruje u svetu kreacije podleže zakonima kreacije. on se ne zadržava u svetu iluzije i dualnosti. prostora i uzročnosti. u upoređenju s njegovim delom. Jogajoga sanskare univerzalnog uma Ukoliko se Bogoostvarena duša vrati na normalnu svest sveta dualnosti. Ona nema i ne može ni imati nijednu sanskaru. i pošto je ostvarenje Beskonačnosti i Božanstvenosti jedina svrha celokupne kreacije. on ne bi mogao da izvrši nikakvo konkretno delo. vreme. Čovek-Bog nakon što obavi svoju misiju može iznenada okončati svoju inkarnaciju. izviru iz Jogajoga sanskara. stoga. njegovo delo podleže zakonima vremena. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno oslobođenih duša leže Jogajoga sanskare. premda u stvarnosti Savršeni Učitelj u svakom trenutku doživljava jedinstvo i beskonačnost Onostranog stanja. Posmatrano sa stajališta njegovog spoljašnjeg delovanja. Ni minuta duže nego što mu nalažu njegove jogajoga sanskare. svesnosti. i ne vrati se normalnoj svesti o dualnom svetu. znanju. Svi specifični kontakti ili veze koje Čovek-Bog ostvaruje tokom svog rada. koje su. Iako je sam iznad vremena. postoje samo u pojavnom svetu dualnosti. koje je uslovljeno jogajoga sansakarama. One ne oblikuju lanac koji bi sputavao njegovu svest. dok iza dela svetovne osobe stoji ego-um sa svojim ograničenim moćima. ne zbog toga što je njegova moć iscrpljena. On nije vezan za svoje delo. ni prostor.

Poseban rad za pripadnike Kruga Učitelj bez odmora obavlja svoje univerzalno delo za čovečanstvo kroz više planove. Kada radi za pripadnike svog Kruga, on sa najvećom pažnjom planira vreme, jer mora biti vrlo precizan i određen kada je u pitanju mehaničko iscrpljivanje njihovih sanskara. On radi za pripadnike svog Kruga u tačno određenim intervalima. Zato oni koji slede Njegove instrukcije i poštuju njegov raspored, imaju velike koristi od njegovog specijalnog dela. Vreme igra važnu ulogu u izvođenju specijalnih zadataka koje Učitelj sam sebi zadaje. Učiteljevo specijalno delo ne utiče samo na članove njegovog Kruga, već i na ostale ljude koji su sa njima u bliskoj vezi. Avatar i Njegovi Krugovi Kao i Savršeni Učitelji, i Avatar takođe ima Svoj Krug (sačinjen od deset koncentričnih Krugova). Kada se Avatar inkarnira, on pred sobom ima preciznu i jasnu misiju koja se izvodi prema planu koji je brižljivo prilagođen protoku vremena. Proces inkarniranja Avatara je nešto jedinstveno. Pre no što preuzme fizičko telo i spusti se u svet dualnosti, On daje Sebi i pripadnicima Svog Kruga specijalni tip sanskara, poznatih pod imenom vidnijani (vidnyani) sanskare. Krugovi Avatara uvek se sastoje od ukupno 122 člana, i svi oni se obavezno inkarniraju u vreme kada i Avatar. Preuzimanje vidnijani sanskara prilikom inkarnacije u fizičko telo je kao navlačenje vela koji On spušta na Sebe i Svoje Krugove. Pošto se inkarnira, Avatar ostaje pod velom vidnijani sanskara sve do trenutka kojeg je On prethodno odredio. Kada kucne čas, On počinje da doživljava svoju iskonsku božanstvenost i da dela kroz vidnijani sanskare, koje sada bivaju preinačene u jogajoga sanskare univerzalnog uma. Priroda vidnijani sanskara Po svojoj svrsi i nameni, vidnijani sanskare nalikuju na obične sanskare diralnosti, mada se po svojoj prirodi ova dva tipa sanskara suštinski razlikuju. Vidnijani sanskare podstiču aktivnosti i izazivaju iskustva slična aktivnostima i iskustvima koje uzrokuju obične sanskare. Ali, dok aktivnosti i iskustva pod dejstvom običnih sanskara imaju opšlu tendenciju da ojačaju stisak iluzorne dualnosti, aktivnosti i iskustva pod dejstvom vidnijani sanskara sistematično deluju u pravcu popuštanja tog stiska. Neizbežan logički ishod trošenja vidnijani sanskara je spoznaja jedinstvenog postojanja. Zato su one poznate kao vratnice Jedinstva. Pripadnici Krugova ostaju pod velom vidnijani sanskara sve dok ne postignu spoznaju Boga u trenutku koji je odredio Avatar. A pošto, posredstvom Avatara, postignu Realizaciju, njihove vidnijani sanskare više ne oblikuju veo, već, postajući joga joga sanskarama, služe kao sredstvo ispunjenja božanskog plana na zemlji. Razlike između vidnijani i jogajoga sanskara Postoje bitne razlike između jogajoga i vidnijani sanskara. Iako vidnijani sanskare deluju u pravcu ostvarenja Jedinstva, one, sve dok ne dođe do Jedinstva, stvaraju utisak ograničenosti. Jogajoga sanskare deluju nakon Realizacije, i mada služe kao sredstvo konkretizacije akcija u dualnom svetu, one ni na koji način ne pomućuju doživljaj Beskonačnosti, to jest, stanja iznad dualnosti. Delovanje vidnijani sanskara usmereno je na Realizaciju njihovog nosioca, dok delovanje jogajoga sanskara doprinosi procesu Realizacije drugih duša koje su još u okovima. Avatar i Učitelji nisu zapravo opasani nikakvim Krugovima Avatarovi Krugovi, kao i Krugovi Savršenih Učitelja, predstavljaju njihovo glavno svojstvo kroz koje Avatar i Učitelji ispunjavaju svoju spiritualnu dužnost prema čovečanstvu. Ovo naročito svojstvo se javlja kao posledica bliskih veza kroz mnoštvo života. Avatar i svi Savršeni Učitelji uvek oko sebe okupljaju Krugove vrlo bliskih Učenika. Ovi Krugovi ni na koji način ne nameću ograničenja njihovoj unutrašnjoj svesti. U svom božanskom stanju, i Avatar i Učitelji su u centru univerzuma i u centru Svega; i zapravo nikakvi Krugovi ne opasavaju njihovo Biće. U beskonačnoj jednoti niko ne uživa posebne povlastice. Krugovi postoje samo u odnosu na zadatak i dela koje su Avatar i Savršeni Učitelji preuzeli na sebe u pojavnom svetu.

Krugovi Avatara U Stvarnosti postoji apsolutna Jednota. Vreme i prostor su samo iluzija. Oni su samo odraz Božije beskonačnosti. Kada čovek spozna Realnost, refleksija koja ga je do tada udaljavala od Realnosti nestaje i on doživljava apsolutnost apsolutne Jednote Boga. Čak i kada nastavi da živi u svetu Iluzije, on živi životom Čoveka-Boga, ili Savršenog Učitelja. Obzirom da trajno doživljava apsolutnu Stvarnost,

on postaje stožerom kruženja čitavog univerzuma. Svaka tačka u fizičkom univerzumu podjednako je udaljena od Savršenog Učitelja, koji boravi u Iluziji kao jezgro kosmosa. Premda Savršeni Učitelj boravi u Iluziji kao centar oko koga se širi kosmička periferija i upliviše ravnomerno na čitav univerzum, za vreme njegovog životnog ciklusa na zemlji on okuplja oko sebe dvanaestoro ljudi čiji je centar interesovanja-njegova ličnost. Ovi ljudi, koji su u neprekidnoj bliskoj vezi sa njim, koja potiče još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti-ubiraju najlepše duhovne plodove onda kada njihov, nekad bliski prijatelj, postane Savršeni Učitelj. Takva grupa od dvanaest ljudi zove se Krug Savršenog Učitelja. Na krug od dvanaest muškaraca, dolaze još i dve žene da bi ga upotpunile u svim aspektima. Položaj ovih dveju žena je isto tako uslovljen njihovim ranijim vezama sa Savršenim Učiteljem. Jedan ili nekolicina od četrnaestoro najbližih ostvari stanje Boga za vreme ili nakon života Savršenog Učitelja. Ponekad se to desi nakon još jedne, ili više inkarnacija. U svakom slučaju, Savršeni Učitelj ispunjava svoju obavezu, obrazujući za svoga života Krug; i najveće dobro koje on daruje je Bogoostvarenje, u svoj njegovoj savršenosti, makar jednom pripadniku svog Kruga.

U slučaju Avatara to nije tako. Kao što se može videti na priloženom dijagramu, on ima ukupno deset svojih Krugova. Prvi ili unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene; a svaki naredni od sledećih devet spoljašnjih Krugova, sastoji se od dvanaest osoba, žena i muškaraca mešovito. Sve u svemu, deset Krugova Avatara obuhvata 120 osoba, plus dve žene koje pripadaju posebnom unutrašnjem krugu - ukupno 122 osobe. Jedan ili više njih od 108 članova devet spoljašnjih Krugova, ostvaruje stanje Boga za vreme ili nakon života Avatara na zemlji, a neki u sledećoj ili nakon nekoliko inkarnacija. Kao i kod Kruga Savršenog Učitelja, unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene. Razlika između Kruga Savršenog Učitelja i unutrašnjeg Kruga Avatara je u tome što Savršeni Učitelj formira svoj Krug od bliskih osoba sa kojima je bio u neposrednoj vezi još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti. Avatar, međutim, u svojim dolascima na zemlju ne prolazi kroz proces evolucije, reinkarnacije i involucije, te prema tome i ne uspostavlja takve veze sa osobama sa kojima bi onda mogao svaki put nanovo da formira svoj unutrašnji Krug. Ukratko, dok Savršeni Učitelj formira svoj unutrašnji Kiug, Avatar ]c u neposrednom savezu sa svojim unutrašnjim Krugom, koji je, pri svakom Njegovom ponovnom dolasku,, uvek isti. Prilikom svog silaska na zemlju, Avatar dovodi sa Sobom grupu koja sačinjava Njegov unutrašnji Krug. Veza između Avatara i Njegovog unutrašnjeg Kruga može se uporediti sa bliskošću koju čovek doživljava prema svojih četrnaest delova tela: dva oka, dva uva, dve nozdrve, usta, dve ruke, dve noge, genitalije, anus i trup. Čim se neko rodi, on odmah počinje da se služi sa svih četrnaest delova tela; ti delovi tela odazivaju se na njegove zahteve kako pojedinačno tako i u celini. Slično tome, sa dolaskom Avatara na zemlju, Njegov unutrašnji Krug, sačinjen od istih dvanaest individualnosti uz dodatak još dve ličnosti, počinje odmah da deluje, pojedinačno i kolektivno, po nalozima Samog Avatara. Sa svakim novim dolaskom Avatara na zemlju, dvanaest muškaraca i dve žene koji sačinjavaju njegov unutrašnji Krug. okupljaju se oko ličnosti Avatara, i to su uvek jedni te isti tipovi individualnosti. Ovih četrnaest različitih individualnosti, u vidu četrnaest različitih ličnosti, uvek zauzimaju iste funkcije

kadgod se Avatar manifestuje na zemlji. I za vreme i nakon života Avatara oni, pojedinačno i zajednički - obavljaju svoje funkcije na isti način kao i njihovi prethodnici, koji su obavljali te funkcije i uloge unutar Avatarovog Kruga za vreme Njegovih prethodnih silazaka. Zato ne bi bilo pogrešno reći da sa Hristovim ponovnim dolaskom s Njim ponovo dolaze i Petar, i Juda, i svi Hristovi Apostoli. Ali to ne znači da se onaj isti Petar ili Juda uvek iznova inkarniraju. U tom smislu se oni nikada ne mogu ponovo inkarnirati, jer sve individualne ličnosti Avatarovog unutrašnjeg Kruga postižu Bogoostvarenje ili za vreme ili posle života Avatara na zemlji. Jer, kada se Bogoostvarenje jednom postigne, nemoguće je ponovo se inkarnirati. Jedini izuzetak je sam Avatar, koji uvek iznova dolazi da spasi čovečanstvo. Ne inkarniraju se iste pojedinačne ličnosti iz unutrašnjeg Avatarovog Kruga, nego se sa svakim Njegovim silaskom uz Njega pojavljuju ličnosti koje obavljaju istu funkciju koju su obavljali i njihovi prethodnici, koji su se ranije nalazili u Avatarevom Krugu. Upravo iz razloga što, prilikom svakog Avatarevog silaska svaki od dvanaest muškaraca i dve žene Njegovog unutrašnjeg Kruga imaju uvek iste dužnosti i deluju uvek na isti način, kaže se da Avatar uvek dovodi sa sobom isti Krug. Čim se - uz pomoć Savršenog Učitelja ili Savršenih Učitelja koji deluju u to vreme - razmakne veo sa kojim je Avatar sišao na zemlju i Avatar spozna Svoje Avatarstvo, dvanaest muškaraca i dve žene se automatski okuplja oko ličnosti Avatara da bi zauzeli svoju poziciju u unutrašnjem Krugu te delovali onako kako se podrazumeva, u skladu sa zapovestima Avatara te Ere. Položaj Avatara u odnosu na Njegov unutrašnji Krug i njegovu funkciju može se uporediti sa prizorom usnulog čoveka. Čim ga neki spoljašnji nadražaj nagna da se probudi, on nalazi da su svih četrnaest delova njegovog tela (o čemu je već bilo reci) na svom mestu pripravni da deluju na njegov najmanji zahtev. Shodno tome, onog trenutka kada Avatar spozna Svoje Avatarstvo, uz pomoć jednog, dva ili više od ukupno pet Savršenih Učitelja tog doba, On takođe spoznaje da se četrnaest ličnosti Njegovog unutrašnjeg Kruga, sa njihovim karakterističnim ulogama, već nalaze na svojim mestima spremni da se prihvate svojih zadataka. Detaljno objašnjenje zašto baš ovih četrnaest određenih ličnosti zauzimaju svoja mesta prilikom svakog dolaska Avatara, zahtevalo bi poduže objašnjenje. Ko postaje jedan od četrnaestoro i na koji način se svaki od njih pridružuje unutrašnjem Krugu Avatara? Objašnjavanje ovih pitanja oduzelo bi nam još više prostora. Dovoljno je reći da svaka od ovih četrnaest različitih ličnosti, kada zauzme svoj položaj i funkciju, ne samo da ima slične karakterne crte kao i njen prethodnik, već mu je slična u svakom pogledu. Primerice, jednu od dužnosti u unutrašnjem Krugu Isusa Hrista obavljao je Petar. Prilikom ˝drugog Kristovog dolaska˝ ovu naročitu ulogu mora da preuzme neki drugi Petar, koji se može zvati bilo kako, ali čije su osobine uma i srca, kao i sve druge osobine, iste kao kod onog Petra. Isto važi i za Judu, Jovana, Tomu, i sve druge apostole unutrašnjeg Kruga u vreme Isusa Hrista. Svih četrnaest pripadnika Avatarovog unutrašnjeg Kruga, milošću Avatara, ostvaruju stanje Boga za vreme tog Avatarskog perioda koji traje približno sto godina posle Avatarove manifestacije na zemlji. Što se tiče spoljašnjih Krugova Avatara, nijedna od 108 osoba u devet spoljašnjih Krugova Avatara, ne obavlja dužnosti slične dužnostima koje obavlja njegov unutrašnji Krug. Svih 108 osoba postižu Bogoostvarenje milošću Avatara, ali ne i nužno za vreme Avatarskog perioda. Ovih 108 osoba u spoljašnjim Krugovima zauzimaju svoja mesta u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima onog Kruga koji se nalazi neposredno ispred njihovog. Na primer, pripadnici drugog Kruga, kojeg čini dvanaest osoba i koji se nalazi odmah do unutrašnjeg Kruga, grupisani su oko Avatara u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima unutrašnjeg Kruga. Isto tako, dvanaest osoba trećeg Kruga koji se nalazi odmah do drugog Kruga, grupišu su se oko Avatara na osnovu svojih pređašnjih veza sa pripadnicima drugog Kruga - a to isto pravilo važi i za preostalih sedam Krugova. Iskušenja novog svetskog poretka * Prvi put štampano 1941-Ur. Svetska oluja Svetska oluja koja je do sada prikupljala pokretačku snagu gromoglasno je eksplodirala, dostižući svoj vrhunac prouzrokovane sveopštu svetsku nesreću. U borbi za materijalnim blagostanjem, ljudska bezočnost je dostigla fantastične razmere. Mnogobrojne razlike medu ljudskim interesima postale su toliko naglašene, da su prouzrokovale otvoreni sukob. Čovečanstvo nije uspelo da reši probleme pojedinca i društva, a dokazi njegovog neuspeha su očigledni. Nesposobnost čoveka da se konstruktivno i kreativno odnosi prema svojim problemima, otkriva nam, na jedan tragičan način, da

Okovani materijalnim interesima i ograničenim koncepcijama. čovečanstvo je spremno da se okrene ka višem Sopstvu i ispunjenju Božanske promisli. Individualna duša mora da potpuno svesno spozna svoju istovetnost sa univerzalnom Dušom. nametnuti sledeće: da prestane da mrzi i počne da voli.on ne poznaje svoju istinsku prirodu i pravu svrhu života. Nasleđe božanske ljubavi posredstvom Bogočoveka Takođe je sazrelo vreme da se čovečanstvo žarko zaželi kontakta sa otelovljenjem Istine u obličju Bogočoveka (Avatara). Bliži se trenutak kada će Čovek u svojoj vatrenoj žudnji za srećom krenuti da traga za svojim istinskim izvorom. ali će u budućnosti nastupiti period u kome zadugo neće biti ratova. Novi život zasnovan na duhovnom razumevanju biće potvrda Istine. on će se osloboditi njegovog jarma. oni zaboravljaju na svoje božansko nasleđe. ujedinjujući se sa svojim Sopstvom. Tada će čovek da preorijentiše svoj život u svetlosti drevne Istine i izmeni svoj stav prema bližnjima u svakodnevnom životu. oni tonu u najdublju kaljugu ove civilizacije. traže svoju sreću. Čoveku će se kao jedina alternativa. S jedne strane vidimo one koji slepo. uz čiju pomoć ono može da se nadahne i uzdigne do spiritualnog razumevanja. smučiće mu se da ratuje iz mržnje. otkrili svoja iskonska viša sopstva. Ono će prihvatiti vodstvo božanskih sila. Potreban je lek protiv sebičnosti Za bolesnu sebičnost čovečanstva biće potreban moćan lek univerzalnog spektra i energičnog delovanja. Sukob sila svetlosti i mraka Svedoci smo oštrog konflikta između sila svetlosti i sila mraka. Prolazne patnje i beda ovog našeg doba vredne su trpljenja zarad dugog perioda sreće koji će napokon uslediti. Pohlepa i mržnja će dostići takav vrhunac da će se svi od toga na smrt izmoriti. da podnose patnju. Na drugoj strani su oni koji su kroz bolnu patnju i odricanja. Bog će ući u . Ne poznajući stvarnu svrhu života. Pročišćenje će spontano iznedriti stvarni mir i sreću. Patnja kojoj nema premca vodice do neslućenog spiritualnog rasta. neobuzdanoj pohlepi i beznadežnoj mržnji. Sa spoznajom duhovne vrednosti Jednote doći će i do jedinstvene međuljudske saradnje. velika patnja će ispuniti svoju svrhu i pokazati svoj smisao. Patnja vodi do razumevanja Velika patnja budi veliko razumevanje. Saznanje da je život stvaran i večan uslov je za neprolazno blaženstvo. Bliži se trenutak kada će univerzalna patnja naterati čovečanstvo da krene užurbanim koracima ka duhovnoj prekretnici. dođe do te spoznaje. Božanska ljubav će učiniti najveće čudo. Tada će bratstvo medu ljudima nastupiti kao prirodan rezultat neiskrivljenog opažanja stvarnosti. u žudnji za moći. Krajnje je vreme da se iz agonije ovog našeg doba rodi stvarno razumevanje ljudskih odnosa. Čoveku će se smučiti njegove želje. jedino rešenje. Prerastajući ego-život. Kucnuo je čas da čovek krene ka novom iskustvu Stvarnosti. da prestane da vlada i počne da služi. Mir i sreća koji se rađaju iz samopožrtvovane ljubavi ostaju trajno. Gde će nas odvesti sadašnje razaranje? Kako će se okončati? Ono može voditi samo u jednom pravcu: čovečanstvu će pripasti muka od svega. Izgubivši put. Došao je trenutak da se čovečanstvo neposredno suoči sa pravim uzrocima katastrofe koja ga je zadesila. Sebičnost je pustila tako duboko korenje da se može uništiti jedino ako se napadne sa više strana. Jedino izliv božanske ljubavi može dovesti do duhovnog buđenja. plemenita i hrabra dela i samopožrtvovanost. Čoveku će se smučiti njegove neprestane želje. To nije utopija. U ovom kritičnom vremenu univerzalne patnje. da prestane da želi i počne da daje. Čak i naj okoreliji grešnici mogu postati sveci ukoliko smognu hrabrosti i iskrenosti da izazovu drastičnu i korenitu promenu u svom srcu. Potvrda Istine Ujedinivši se sa svojim višim Sopstvom. Jedini izlaz iz ćorsokaka biće nesebičnost. Ona će pomoći da se život ponovo izgradi na čvrstim temeljima istine. dok njihovo više sopstvo ostaje zatrpano u ruševinama raspadnutih formi koje gamižu iz mrtve prošlosti. čovek će sagledati svoje beskonačno Sopstvo u svim sopstvima. da razumeju i budu požrtvovani. Onda kada probudi umorno čovečanstvo i u njemu uzburka iskonsku čežnju za pravim razumevanjem. to je sasvim izvodljivo. njihova srca ostaju opustošena mržnjom i zlobom. pohlepa i mržnja Sadašnji haos i razaranja preplaviće čitavu planetu. Sadašnji rat uči ljude da budu hrabri. Čovečanstvo je sada bačeno u vatru krvavih sukoba i kroz ogromne muke ono doživljava krajnju nestabilnost i jalovost života zasnovanog samo na materijalnim koncepcijama. Vreme je da čovek.

Jer.da osvojite Sopstvo. Mlade generacije smenjuju stare. a ponekad pribegavaju smrti u nadi da će njome učiniti kraj svim onim zemaljskim brigama i problemima sa kojima nisu u stanju da se suoče. bez prianjanja za pojedinačne oblike. neprestano nastaju i iščezavaju. Za njega je jedan oblik dobar a drugi nije. Za većinu ljudi stvari stoje ovako: Iza kulisa zemaljske životne pozornice vreba neumitna i neizbežna činjenica smrti. Kontinuitet života Preterano pridavanje značaja smrti proizilazi iz Čovekovog prianjanja za pojedinačne oblike. poput talasa okeana. obnavlja i podmlađuje. S druge strane. Ja dolazim da vam pomognem da izvojujete pobedu nad svim pobedama . I. koji se stalno vezuje za oblike. to će biti završni čin.mada mu je život. Zato je primorana da veruje da je život isto što i telesno postojanje. novim oblicima nadomestio izgubljene. slivaju se u oblike koji. izuzetan značaj. u znak vrhunske žrtve. Ja postojim radi ove Ljubavi i ove Istine. izvirući iz pradavnog izvora. Reinkarnacija i karma Odeljak l Značenje smrti Poistovećivanje duše sa grubim telom Svetovna osoba u potpunosti poistovećuje život sa manifestacijama i aktivnostima grubog tela. najvećim zadovoljstvima i najburnijim veseljima. retke su one osobe koje u dužim periodima razmišljaju o smrti. Potoci života. Glas njegovog srca nije u skladu sa glasom njegovog intelekta. što će dovesti do konačnog rešenja svih problema. uprkos činjenici da je većina ljudi sasvim zaokupljena svetovnim interesovanjima. Svetovni čovek isključivo žudi za produženjem trajanja sopstvenog oblika i onih pojedinačnih oblika sa kojima je povezan. ona postaje uzrokom beskrajne . gubi fatalni prizvuk. Prianjanje za pojedinačne oblike Zato. On smrt svrstava u red najstrašnijih i najžalosnijih događaja. život se uvek iznova rada i. Osoba koja izgubi svog voljenog intelektualno poima da joj je život u celini na drugoj strani nadoknadio gubitak. i neosetno se prikrada najuzvišenijim pobedama i postignućima. Pored toga što smrt smatra zakulisjem životne pozornice čovek joj pridaje naglašen. a oblik sa kojim se on poistovećuje po svojoj važnosti daleko nadmašuje ostale. ili se. Stoga je za nju početak i kraj telesnog postojanja isto što i početak i kraj upojedinjene duše. Očuvanje i napredak sveukupnog života ne interesuje ga previše. a sve nacije će se ujediniti u Ljubavi i Istini. preveliki značaj. Stoga. novi oblici života. Novo bratstvo na zemlji. smatraju smrt najtežom kaznom i najgorom osvetom. Pošto nestanu oblici koji su mu bili dragi. Dublja analiza pokazuje da žal zbog smrti vuče korene iz sebičnosti. na nju oslanjaju kao na najsigurnije i najpouzdanije sredstvo kojim se može ukloniti tuđe uplitanje ili agresija. on postaje žrtvom beskrajne tuge . za većinu ljudi smrt ima naglašen. Smrt kao zakulisje životne pozornice Pošto svetovna osoba smatra smrt prestankom života. oblici u sebi sadrže i nit neprekidnosti postojanja: stari oblici bivaju odbačeni i zaboravljeni. i. Isto tako. Prema tome. kroz nove oblike. i svet nastanjuju. Zdrav stav prema smrti može se izgraditi samo ako se život shvati nelično. veoma teško. Božanska ljubav će učiniti da ljudi postanu nesebični u svojim međusobnim odnosima. uprkos svojoj prolaznosti. Iza svake smrti sledi novo rođenje. čak i za svetovnjaka. a posle njih nastaju. Ona je prečesto bivala svedokom postepenog razaranja tela koja su nekada odisala životom. ˝Sta mi to znači?˝ Kada čovekna smrt gleda sa lične tačke gledišta. ona joj pridaje veliki značaj. pak.srca svih ljudi donoseći im trajnu i istinsku sreću. ali njena jedina misao je. reč smrt. ljudi usmrćuju sami sebe. kada se životni vidici prošire. Poručujem napaćenom čovečanstvu: Imajte nadu. Ljudi koji iz zlobe ili mržnje ubijaju druge. To će zadovoljiti najuzvišeniju potrebu i težnju čovečanstva. može se reći. Sva njena iskustva kao da potvrđuju prolaznost fizičkog tela. Ja sam došao da vam pomognem i omogućim vam da sebe predate Bogu i prihvatite milosti Njegove Ljubavi i Istine. suočavanje sa smrću vrši snažan uticaj na njih. A to je za svetovnog čoveka. čak i u svom ograničenom iskustvu ovozemaljski čovek može da pronađe izlaz iz morbidnih razmišljanja o smrti kao o nepopravljivom gubitku. u celini gledano.

Vančulno znanje o postojanju života posle smrti je većini ljudi nedostupno. pa sanskare. u suprotnosti je sa nagoveštajima ˝razborite˝ inluicije. dok se ostale epizode njenog postojanja odigravaju u unutrašnjim sferama. smrt samo periferna epizoda. dok je. grubo telo. Za prosečnu osobu su unutrašnji nivoi praktično ˝drugi svetovi˝. to je onda nenadoknadivi gubitak za univerzum. baš kao što gluv čovek nije svestan zvukova. Kada je upojedinjena duša inkarnirana u fizičkom telu ona živi u grubom svetu. Zato čovek.tuge. međutim. ili za one koji su. ili pak. Tri sveta Priroda je mnogo veličanstvenija nego što to obična osoba može da pojmi posredstvom čula fizičkog tela. Sanskare čije je trošenje veštački . Shvatanje da se sa smrću pojedinca gasi i njegov život. što niko drugi ne može. postaće deo neposrednog iskustva za one koji su kroz svoja interesovanja za okultno izgradili mostove komunikacije sa ˝drugim svatovima˝. duša će napustiti grubo telo mnogo pre no što je okončala proces trošenja sanskara. Ne postoji nikakav nepremostiv jaz između Onih i grubih aspekata prirode. pretpostavka o smrti kao definitivnom kraju individualnog postojanja. na primer. Svaka jedinka ima mogućnost da pruži univerzumu nešto jedinstveno. Posledice prevremene smrti Život fizičkog tela prestaje samo onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo predodređeno da se ispolje u toj inkarnaciji. U svojim nevidljivim aspektima priroda se sastoji od Onih materija i sila. suptilni i mentalni svet. kojima je bilo namenjeno da sazru u tom životu. tada nad bestelesnom dušom. ona nastavlja da živi ili u suptilnom svetu. Sukob nastaje onda kada se intuitivni nagoveštaji direktno sukobe sa manjkavim zaključkom intelekta da je smrt prestanak individualnog postojanja. skraćuje sebi život veštački. Zato je život u nosaču grubog tela samo jedna od epizoda neprekidnog postojanja upojedinjene duše. čak i posto napusti svoje telo. neprihvatljivo je za čovekove duhovne aspiracije. sva njegova nastojanja da ostvari nešto veliko. posredstvom suptilnog tela. sa kojima su u veoma bliskom kontaktu. vidljive. A po završetku sukoba dolazi do celovitog. čak i nakon što. kao da nestaju u ništavilištu smrti. odbaci svoje grubo telo. a ova podela se podudara sa suptilnim i mentalnim čovekovim telima. Sukob intelekta i intuicije Međutim. Nakon što odbaci svoju spoljašnju ljušturu. Ali ono samo po sebi ne rešava veće probleme sa kojima se čak i nelično rasuđivanje čovekovog intelekta suočava kada razmatra posledice smrti u okviru granica svog svakodnevnog iskustva. iako se nadovezuju na one grublje. dobro i lepo. temeljnog preispitivanja. Finiji aspekti prirode. čak i u slučaju da ne raspolaže neposrednim znanjem o životu nakon smrti. kroz svoj duhovni rad otkrili i razvili latentne sposobnosti opažanja unutrašnjih nosača svesti. Sve čovekove bitke za ideale. neprilagođenih opažanju finijih aspekata prirode. čiji se glas ne može gurnuti u stranu. za one koji su. nisu dostupni prosečnoj svesti koja opaža pomoću fizičkih čula. Fini. Prosečna osoba nije svesna postojanja unutrašnjih nivoa. Oni postoje paralelno i međusobno se prožimaju. u trenutku smrti. Problemi neličnog intelektualnog pristupa Nelično rasuđivanje o životu u velikoj meri štiti um od naleta tuge zbog smrti bližnjeg. često bez otpora pri hvata veru u besmrtnost upojedinjene duše. gde se uobičajeno shvatanje da je smrt prestanak individualnog postojanja slavlja pod sumnju. Samoubica. ili u mentalnom svetu. posredstvom mentalnog tela. Malo je onih koji iz ličnog iskustva znaju istinu o besmrtnosti duše. kao i sve njegove težnje ka božanskim i večnim stvarima. Upojedinjena duša nastavlja da postoji u unutrašnjim svetovima sa svim sanskarama svog suptilnog i mentalnog tela. posmatrano generalno. Njima preostaje samo da prihvate veru u besmrtnost i ništa više. najveći broj ljudi svoju zemaljsku karijeru završava pre nego što postigne spiritualnu Savršenost. U retkim slučajevima. Ako se smrt smatra konačnim uništenjem individualnog postojanja. bili svcdoci javljanja i prikazanja umrlih. Dalje. Prava istina. opstaju i dalje. Kada se činom prevremene smrti zaustavi ispoljenje onih sanskara kojima je bilo namenjeno da sazru. sakriveni deo prirode deli se na suptilnu i mentalnu sferu. Besmrtnost duše Besmrtnost upojedinjene duše moguća je zahvaljujući činjenici da duša nije isto što i fizičko telo. Celokupna priroda može se uslovno podeliti na tri dela: grubi. sanskare i dalje vrše uticaj. pod posebnim okolnostima.

Preostaju samo um i ego sa svim impresijama nakupljenim za vreme ovozemaljskog života. Njome započinje interval između dve inkarnacije. životnost i intenzitet . Želje i iskustva se u posmrtnom stanju intenziviraju I u stanju pakla i u stanju raja želje postaju mnogo intenzivnije obzirom da im vise nije potrebno da se ispolje posredstvom grubog tela. Smrt kao interval između prethodne i naredne inkarnacije U normalnim slučajevima. u toku života na zemlji. Uporedo sa željama intenziviraju se i doživljaji vezani za njihovo ispunjenje ili neispunjenje. Tako. i tako se zadovoljiti. propuštena kroz zatamnjeno staklo. ona potpuno raskida sve veze sa grubim svetom. U životu posle smrti. zovemo raj i pakao. Kada pronađe nekoga ko je prikladan medijum za ispijanje alkohola u grubom svetu. Ovakva subjektivna stanja pojačanog zadovoljstva. subjektivno. Ovakve duše neprekidno vrebaju priliku da muče inkarnirane osobe koje poseduju slične sanskare. svest duše usmerena je na ove impresije. Stanje pakla i stanje raja U životu nakon smrti. te tako strahovito žudi za grubim stvarima da pokušava da ispuni svoje želje posredstvom grubih tela inkarniranih duša. što umanjuje njihovu snagu. postane prigušena. U intervalu između smrti i naredne inkarnacije. bestelesna duša može osećati toliko snažnu želju za ispijanjem alkohola da mora pribeći neprirodnim metodama u cilju da je zadovolji. Za razliku od navedenih izuzetaka. Dok čovek boravi u fizičkom telu. utisci o iskustvima grubog sveta ostaju u mentalnom telu i nastavljaju da se ispoljavaju u polusuptilnom svetu. Tako procesi svesti bivaju zatomljeni ovim dodatnim grubim velom. Duša. Za vreme zemaljskog života se želje. obične duše nastoje da se prilagode prekidu veze sa grubim svetom i potčine se ograničenjima izmenjenih uslova egzistencije. a kada napusti fizičko telo. U poređenju sa ovim unesrećenim dušama. usled čega duša koja je napustila telo i dalje silno žudi za stvarima grubog sveta. Neodoljiv poriv bestelesne duše U tim slučajevima. što ishoduje u ponovnom oživljavanju i buđenju zemaljskih impresija i njima odgovarajućih doživljaja. I mada.baš kao kad svetlost. svako zadržavanje veze sa grubim svetom predstavlja ozbiljnu prepreku prirodnom toku daljeg života duše. nastavljaju svom snagom da dejstvuju čak i u zagrobnom životu. kao i prateća zadovoljstva i patnje. smrt nastupa onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo potrebno da sazru. nije svesna svoje suptilne sredine. one nanose i sebi i njima mnoge nepotrebne patnje. proces misaone retrospekcije zemaljskih iskustava kroz oživljavanje sanskara vezanih za zemaljski život. u povoljnom trenutku će zaposesti njegovo fizičko telo. to jest duša koje su još uvek opsednute grubim svetom. imaju veliki značaj za upojedinjenu dušu. ona je uronjena u totalnu subjektivnost i obuzeta je proživljavanjem zemaljskih impresija. zadovoljstvo i bol doživljavaju se mnogo intenzivnije nego za zemaljskog života. njegove želje i doživljaji izgube na intenzitetu. One tonu u subjektivno stanje gde otpočinje jedan novi proces. njihov intenzitet se . njena svest je. jer neprirodnim zadovoljavanjem grubih želja posredstvom onih koji su još uvek inkarnirani. trudeći se da što duže održe kontakt sa grubim svetom. svoju žudnju da doživi grubu manifestaciju okrutnog besa ostvariće posredstvom nekoga ko je sklon ispoljavanju besa u grubom svetu. Pakao i raj su stanja uma. Isto tako. jer je svest o tome uslovljena postojanjem fizičkog tela. Premda dolazi do gubitka svesti o grubom svetu. Reinkarnacija i karma II Odeljak II Pakao i Raj Subjektivnost posmrtnog života Posle smrti prosečna duša više ne poseduje svest o grubom svetu. odnosno patnje. na primer. ponajviše zaokupljena grubim telom. Smrt je zapravo period odmora i privremenog povlačenja iz grube sfere. doživljavaju kroz medijum grubog tela. bestelesna duša oseća neodoljiv poriv ka grubom svetu. a ne stvarna mesta. zagrobni život ostalih duša je mnogo lagodniji. pakao i raj su samo iluzije u okviru šire Iluzije. međutim. Duše koje su postale žrtvom jednog tako teškog stanja mogu se doista smatrati vrlo nesrećnim. Iako duša istovremeno koristi i svoja viša tela.zaustavljeno. Kada duša odbaci svoje fizičko telo.

i kod finih želja (kao što je želja za slušanjem muzike) postoji element želje za čulnim kontaktom sa fizičkim zvucima. On je. Razlika između grubih i finih želja Za razliku od finijih želja. Međutim. tako i u životu posle smrti. Zamišljanje zanosne muzike je zamena za vibracije fizičkih zvukova u gruboj sferi. Vreme u polusuptilnom svetu. Kao što u grubom svetu grube želje donose više patnje no radosti. već zbog njihovog svojstva da Izraze lepotu. količina i intenzitet nagomilanih impresija. ovakva imaginativna ispunjenost je neuporedivo veća. Posle smrti. Isto tako će osoba koja s ljubavlju meditira o Voljenom. Mada vreme polusuptilnog sveta nije isto što i vreme grubog sveta. Međutim. U rajskom stanju se ništa ne preprečava između želja i njihovog ispunjenja. Radi se o tipično zemaljskim željama. Organske senzacije fizičkog tela igraju presudnu ulogu u iskustvima vezanim za grublje želje. podložna ograničenjima oprečnosti bola i zadovoljstva. proždrljivost ili žudnja za alkoholom i drogama. od posedovanja predmeta želje. Kod grubljih želja je najvažnije da doživljaj prisvajanja fizičkih objekata bude stvaran. njega strogo određuju impresije prikupljene za vreme boravka u grubom svetu. Telesne senzacije grnbih želja U finijim željama. stanja vezanosti. Za grube želje je karakteristično prisvajanje i asimilacija grubih objekata. posesivnim i prianjanjajućim za fizičke stvari. neke osobe razviju sposobnost da zadovolje želje bez posredovanja grubog tela. doživeti sreću razmišljajući o Njemu. figurativno rečeno. zahvaljujući pojačanoj subjektivnosti stanja svesti. Svako zamišljanje grubih objekata služi da se naglasi potreba za njihovim posedovanjem. i da ga prati telesna reakcija. Koliko će ona trajati. na primer. Kroz njih upojedinjena duša svoje postojanje u grubom telu oseća življe nego kroz iskustva finijih želja. ispunjenje Želje ne zavisi. još na zemlji uživao u raju. konkretan. ne uživa u dobroj besedi zbog čulnog doživljaja zvuka. Naravno. Na primer. bez obzira da li je On fizički prisutan ili ne. Grube želje daju stanje pakla Neke želje neposredno se tiču posedovanja i asimiliranja grubih stvari kroz grubo telo. na primer. uz pomoć imaginacije. iscrpljuje se u telesnim senzacijama. Vreme u polusuptilnom svetu Oba stanja su. no ipak je bio u stanju da. o tome odlučuje priroda. preovlada radost. Betoven je. Čovek. spadaju u ovaj tip želja. ne protiče na isti način kao što protiče u grubom svetu. kao u gruboj sferi. grube želje su usmerene na čulne doživljaje. već da bi upio njenu intelektualnu dubinu i emotivnu snagu. međutim. Tako čovek dospeva u stanje pakla. važno je . postoje sa svesti podignut spoljnji sloj koprene grubog tela. konkretni čulni oseti igraju sporednu ulogu. Pošto grubi objekti grubih želja nisu dostupni u polusuptilnom svetu.srazmerno poveća. ne osvrćući se na razumsku i moralnu opravdanost čulne opsednutosti. Ispunjenje želja putem misli U stanju koje zovemo raj. bio sasvim gluv. njihovo zamišljanje može jedino da ishoduje u intenziviranom doživljaju patnje. Raj na zemlji Čak i u zemaljskoj sferi postojanja. u stanju raja. Ali kada u zagrobnom životu. ovde zvuči nisu bitni zbog njih samih. oživljavanjem iskustava vezanih za finije želje. Zato one ne donose osećaj ispunjenosti nalik onome koji je prisutan kod finijih želja. Grublje žeije kao što su požuda. odnosno neispunjenje grubljih želja. Takve grublje želje proizvode stanje pakla. Želja se ispunjava samim razmišljanjem o željenom predmetu. ponovno oživljena iskustva vezana za grublje želje čine da patnja prevagne nad radošću. U takvim željama prevagu imaju Čulne senzacije i telesne reakcije. čije se ispunjenje postiže posredstvom razmišljanja i imaginacije. ispunjenje putem misli ili osećanja uvek je na dohvat ruke. tada čovek dospeva u stanje raja. Patnja pakla i blaženstvo raja Skoro čitav smisao iskustava vezanih za ispunjenje. ona će moći to zadovoljstvo sebi da priušti jednostavno razmišljajući o njoj. Zadovoljstvo koje proističe iz razmišljanja o muzici mnogo je snažnije od zadovoljstva koje osoba oseća dok u zemaljskom životu sluša fizičke zvukove. ako duša poželi da čuje veličanstvenu muziku. intenzivno uživa u svojim sopstvenim kompozicijama.

pod pritiskom neistrošenih sanskara. Kada se iskustva intenziviraju. javljaju se mnogo živopisnije nego za vreme zemaljskog života. U jednom dubljem smislu sva iskustva zemaljskog života . Analogija sa filmskim zapisom U životu posle smrti. A u narednoj inkarnaciji one će postati integralni deo intuitivne prirode aktivne svesti. Razvijena intuicija je sređeno zgusnuto znanje. Svesti se u posmrtnim stanjima pruža prilika da na miru.mržnja i ljutnja. Isto kao što je melodija koja se čuje sa gramofonske ploče onakva kakva je prvobitno utisnuta na ploči. stanje raja i stanje pakla su sredstva koja pomažu da se asimiluju iskustva stečena u razdoblju zemaljskog života. Oživljavanje impresija Grublje čulne želje.ona prestaju. čovek lakše i uspešnije sagledava njihovu prirodu. Raj i pakao i oslobađanje intuitivne mudrosti Razne duše započinju svoju zemaljsku karijeru s različitim stepenom intuitivne mudrosti. kao što su idealističke aspiracije. nešto kao dodatak na opremu psihe. Na zemlji je svest većine ljudi. Sa nestankom onih sanskara koje čoveka teraju napred. oslobođenim žurbe i potrebe za hitrom akcijom. U tom stanju većina duša ponovno doživljava iskustva stečena tokom zemaljskog života. strogo određen načinom života koji je bio vođen na zemlji u fizičkom telu. uveličanih doživljaja koje duša ponovo prolazi u posmrtnom životu. afinitet za umetnost i nauku. grozničava užurbanost zemaljskog života. ukoliko bi se posmrtni život pojedinačne duše sastojao samo od pukog misaonog ponavljanja zemaljske prošlosti. preciznije rečeno. samo uvećavaju obmanu i patnju koja preovlađuje u stanju pakla. Okončanje stanja pakla i stanja raja Baš kao što zvuk zabeležen na gramofonskoj ploči utihne nakon što igla prođe sve brazde. a upojedinjena duša će tako započeti svoju narednu inkarnaciju u fizičkom telu obogaćena prethodnim naravoučenijima. biva zamenjena jednim opuštenijim raspoloženjem. svest je. kao što je slučaj sa svim prisećanjima. Finije želje. Intuicija je rezultat prošlih iskustava. u najvećoj meri zaokupljena ponovnim pregledanjem i procenjivanjem vrednosti i značaja prošlih iskustava. prethodno pročišćeno kroz raznorazna iskustva sakupljena tokom prošlih života. tako je i kvalitet intenziviranih. okrenuta spolja i u budućnost. proživljavajući impresije koje su ostavile za sobom.su samo instrumenti .zajedno sa procesima pregledanja i sređivanja istih iskustava u zagrobnom životu . kao neposredna reakcija na životne situacije koje se menjaju iz časa u čas.oprinose životu prosvećenosti i radosti koja preovlađuje u stanju raja. Zemaljski život je već ulovljen na filmskoj traci uma. Istine koje je um apsorbovao u posmrtnom životu u sledećoj inkarnaciji postaju sastavni deo urođene mudrosti. Lekcije naučene kroz svojevrsnu refleksiju i popis iskustava u mentalnom telu proživljavaju se kroz patnju ili sreću pojačanog intenziteta. Sećanja na životni zemaljski put i kroz njega stečena iskustva. do kraja pregleda zapis o svom zemaljskom životu. kao i ljubav i osećanje bliskosti sa drugima . ona je otkrivanje nečega što je u prikrivenom stanju već bilo u posedstvu duše. stanja raja i pakla ne bi imala nikakav naročit smisao. ostaje samo da se pristupi podrobnom proučavanju uz pomoć filma koji će se projektovati na ekranu subjektivne svesti. Ona je zaokupljena mogućnošću da u sadašnjosti ili budućnosti ispuni i zadovolji svoje sanskare. Asimilacija zemaljskih iskustava Prema tome. Njihovo trajanje zavisi od trajanja i prirode iskustava duše za njenog života u fizičkom telu. kada ispune svoju namenu u životu upojedinjene duše . Retrospektivno istraživanje zemaljskog života Međutim. kao što su požuda i njeni emocionalni nusprodukti .napomenuti da su stanje raja i stanje pakla daleko od toga da budu trajna. dobrostivost prema bližnjima i sve emocije koje to prate. koja pritom neće imati nikakvih sećanja na događaje iz prethodne inkarnacije. Sa tog stanovišta pakao i raj ? zagrobnog života su senka čovekovog zemaljskog života. Bilo bi to prosto ponavljanje onoga što se već jednom dogodilo. koja je njihov početni kapital u zemaljskim poduhvatima i istraživanjima. tako i stanje pakla i stanje raja prestaju onda kada svest prođe sve utiske koje je ponela sa sobom iz života na zemlji. U zagrobnom životu se svest ljudi nalazi u subjektivnom i retrospektivnom stanju.

Otvorenost da se prihvate dublja objašnjenja Čovekov um sklon je da prema životu zauzme stav prepun gorčine. na primer. vidi u snu nekoga koga ranije nikada nije sreo. Nepravedna raspodela sreće i nesreće u od nosu na materijalna bogatstva. nailazi na nepremostivu prepreku pošto uvidi da na ovom svetu vrli povremeno duboko pate. ukoliko ne raspolaže dubljim tumačenjem ove pojave. a međufaza između smrti i ponovnog rođenja potrebna je isto koliko i međufaza između rođenja i smrti. Pravo sečanje na prošli život je jasno. tako ne sumnja u svoje prošle inkarnacije. važi i za stanja pakla i raja u posmrtnom životu: oni su sastavni deo putovanja upojedinjene duše. dok rđavi imaju na raspolaganju sve pogodnosti ovoga sveta. Sve dotle dok je svest sputana fizičkim telom i moždanim procesima. Sećanje na prošle živote Retke su prilike kada. znaju daje takozvano rođenje samo inkarnacija upojedinjene duše u gruboj sferi. To je umnogome gore čak i od lične tuge čiji je uzrok nečija smrt. Posledica sticanja novog mozga Još je manje onih koji imaju direktan pristup istini o reinkarnaciji. uprkos otporu mozga. Oni naprosto govore da su se u rad imaginacije umešale informacije koje potiču iz prošlih života. ili u onima koji misle daje sa rađanjem tela otpočelo njihovo postojanje. kojoj je na kraju suđeno da dopre do Izvora svih stvari. Javljanje sećanja na prošle živote Broj osoba koje se mogu setiti svojih prošlih života zanemarljivo je mali u odnosu na veliku većinu koja je toliko duboko ogrezla u sferu grube egzistencije da čak ni ne naslućuje postojanje natčulnih činjenica. pod normalnim okolnostima. Rađanje i smrt imaju podjednak značaj za uzvišeniji život duše. mogu javiti samo sećanja 12 sadašnjeg života. Nepoznate osobe koje se pojavljuju u snovima najčešće su upravo one osobe sa kojima se snevač susretao u bivšim životima. naviranje ovakvih . Ono što nalaže intuicija U onima koji smatraju daje smrt okončanje individualnog postojanja. ne mogu se smatrati opipljivim pokazateljima prošlih života. takvi snovi. ona dobija i nov mozak. To su mostovi preko kojih život prelazi iz jednog u drugi tip postojanja. posedovala u latentnom obliku. Međutim. zahvaljujući svojoj sposobnosti da ne zamagljeno opažaju stvari. Svako ko želi da vidi život kao otelovljenje večne i božanske namere. A ono što važi za zemaljski život i iskustva tokom života na zemlji. osoba više ne sumnja u to da je u nekoliko ranijih života živela u društvu mnogih drugih osoba.postepenog razvoja intuitivne mudrosti koju je duša oduvek. u san procure neke scene iz prošlih života koje se u kontekstu sadašnjeg života ne mogu objasniti. ali su nedostupna svesti prosečne osobe jer su obavijena gustom koprenom. čovekov um poseduje i urođenu sklonost da povrati čvrstu veru u vrednost i razložnost života i vremenom će prihvatiti ona objašnjenja koja su u skladu sa dubljim duhovnim težnjama i zakonima. Kao što ne sumnja u već proživljeni deo sadašnjeg života. naročito ako su učestali. Neprekinuto trajanje duše prelama se kroz dve najvažnije tačke: rođenje i smrt. To je zbog toga što novi mozak ne dopušta da u njega prodru sećanja na iskustva koja su sticana posredstvom drugih mozgova u nekim ranijim životima. Kada duša obuče novo fizičko telo. nastupiće konflikt između pogrešnih pretpostavki i onoga što nalaže razborita intuicija. nego onih koji imaju direktan pristup istini o besmrtnosti individualne duše. još od samog početka stvaranja. Snevač. pouzdano i postojano koliko i sećanje iz sadašnjeg života. U mentalnom telu individualne duše nalaze se očuvana sećanja na sve prošle živote. gledano sa individualnog stanovišta pravednosti. a funkcionisanje normalne budne svesti u bliskoj je vezi sa moždanim procesima. Reinkarnacija i karma III Odeljak III Postojanje i sećanje na prošle živote Mostovi rađanja i smrti Osobe koje imaju direktan pristup natčulnim istinama u vezi sa životom duše i njenim reinkarnacijama. Na svu sreću. naizgled se kosi sa racionalnošću i pravednošču celokupne šeme univerzuma. Kada se seti. prožet okorelim cinizmom. U svesti se.

Našao bi se u čudu. Za duhovni razvoj bitno je živeti u svetlosti najviših ljudskih vrednosti spoznatih intuicijom. A to podrazumeva određeni stepen neprianjanja i razumevanja koji poseduju samo duhovno uznapredovale individue. Ovo nipošto ne znači da su sve njegove akcije u potpunosti određene iskustvima stečenim u postojećem Životu. Doduše. imati sećanja na prošle živote ukoliko nije dovoljno napredovala u duhovnom pogledu. Uprkos stvarnom uticaju koji imaju prošli životi ostaje činjenica da sve dok je čovek zaštićen od oživljavanja sećanja. predstavljaju prepreke ispunjenju duhovnih zahteva koje čoveku nameću promenljive životne situacije. Jedino tada će takva sećanja za nju biti korisna. stvorila bi i sebi i drugima neviđene komplikacije. duhovno zrela osoba može hladnokrvno da prosuđuje i pravilno i mudro iskoristi novostečeno znanje. ili da ona polaže pravo na nekoga. Njenu svest će jednog trenutka preplaviti velika količina informacija u vezi sa njenim inkarnacijama i inkarnacijama drugih ljudi koji su sa njom bili povezani u prošlim životima. što mu dopušta da srazmerno lako odredi pravac i smer svog delovanja na osnovu onog što otkriva u postojećem životu. Duhovna priprema Spiritualno zrela osoba se nalazi u stanju neželjenja i ispunjenosti neličnom ljubavlju. To ne samo da će joj pomoći da. njegov um mora da bude očišćen od posesivnosti svake vrste. moguće je oživeti i integrisati sećanja na prošle živote koja su sva uskladištena u mentalnom telu. kao na pozornici. usmeravajući ih u svetlosti znanja o njihovim prethodnim životima. Jer može se dogoditi da osobe koje je nekada smatrala svojima. Stepen do kojeg je stigla u odbacivanju ograničenja je takav da je postala sasvim objektivna i prema rođacima i prema ostalim osobama iz svojih prošlih. zahteva i isteruje svoje. pošto je saznala dublje istine o svekolikom jedinstvu života i prozrela iluzornost sve tovnih zbivanja. Gubitak sećanja na prošle živote ne utiče na duhovni razvoj Osoba ne može. svesnim karmičkim prilagođavanjem dalje napreduje na duhovnoj stazi. u mnogim slučajevima. ustvari nije tako. pristiglo u vidu sećanja na prošle živote. stalno menjaju uloge. zbunjen obiljem scena u kojima osobe. Uslovi za povratak sećanja Oživljavanje sećanja na prošle živote može da protekne bez konfuzije i gubitka ravnoteže samo onda kada je osoba dospela u stanje neželjenja i izgubila osećaj za ˝moje˝ i ˝tvoje˝. Mudro korišćenje oživljenih sećanja Samo duhovno pripremljenu osobu oživljavanje sećanja na prošle živote neće uzdrmati. Iz njenog uma su iščezle sve zapletenosti i zamke ličnog ega. Te prirodne mere predostrožnosti osiguravaju nesmetanu duhovnu evoluciju upojedinjene duše. izuzimajući retke i izuzetne slučajeve. Čak i sećanja iz sadašnjeg života.sećanja je uslovljeno ograničenjima mozga. Sva zbivanja iz pređašnjih života igraju nesvesnu. Zaštita od komplikacija Kada bi čovek koji nije dovoljno duhovno uznapredovao. Tek kada ostvari stepen čiste. njegova svest nije izložena konfuziji koja bi nastala ukoliko bi on pri određivanju svojih akcija i reakcija morao uzimati u obzir još i činjenice iz prošlih života. Njemu. nego će joj pružiti mogućnost da pomogne i drugima na stazi. . u sadašnjem životu pripadaju nekom drugom. bio dodatno opterećen sećanjem na bezbrojne prošle živote. Tek kada se svest oslobodi ograničenja koja joj nameće mozak. nije namenjeno da se suoči sa takvom zbrkom jer je zaštićen od sećanja na prošle živote. tada bi mu se život strahovito iskomplikovao. ali opipljivu ulogu u određivanju njegovih akcija i reakcija. To što se čovek ne može setiti svojih prošlih života u prvi mah izgleda kao velika šteta. Da bi poklonik mogao da se nosi sa uznemiravajućim sećanjima na prošle živote. a ne na osnovu prošlosti. I ukoliko bi nastavila da prianja. međutim. Ona jednako spokojno gleda na sve svoje stare prijatelje i neprijatelje. u slučaju ljudi vezanih za točak rađanja i smrti. Događaji i osobe mu se javljaju u jasno definisanom i ograničenom kontekstu. Oslobođena je ideje da neko polaže pravo na nju. neiskvarene ljubavi. No. Iz više razloga znanje o prošlim životima nije nužno za napredovanje na stazi duhovne evolucije.koja. neumoljivo oblikuje postojeće životne okolnosti. pouzdana i jasna sećanja na prošle živote mogu se javiti i tragačima koji tek prolaze kroz unutrašnje nivoe svesti i koji još uvek nisu postigli spiritualnu savršenost. Može se reći daje čitav problem čovekove emancipacije u stvari problem oslobađanja od prošlosti . kao i iz sadašnjeg života.

koja ga je do tada sputavala. Čovek tada može da odveže čvorove koji su ga držali privezanog za svetovne stvari. odnosno lakoća njegovog kretanja stazom zavisi od načina na koji je tragao za najvišom Istinom u prošlim životima. Njihovo znanje o prošlosti služi im za pravilno vođenje svojih učenika. nedokučive za poklonika. Prepreke stvorene u prošlosti sada su u domašaju svesti i mogu se razumno i pažljivo otkloniti. Sve osobenosti poklonikove duhovne staze određuju upravo događaji iz prošlosti. Njegova duhovna evolucija dospeva do tačke na kojoj neosvešćena prošlost. pak. javljaju tek u kasnijim fazama evolucije. tu je i dualnost . ljudska bića takođe bivaju podvrgnuta polnim razlikama. biljke se nalaze u sredini između mineralnog sveta u kome nema polnih razlika i ptica i životinja gde su se te razlike u potpunosti uobličile. koja sada teži da se izrazi posredstvom tela. Polnost u podljudskim oblicima U mineralnom carstvu ne postoje polne razlike. Znanje o prošlim životima Kada postignu duhovno savršenstvo. Ukoliko se i posluže svojim znanjem o prošlim životima neke osobe. dostupne su nezamagljenom opažanju Savršenog Učitelja. Nerazgovetna intuicija biva dopunjena razložnim činjenicama. Biljke nisu svesne svoje polnosti jer njihova rudimentarna svest ne uočava razlike među oblicima. Uz pomoć obuhvatnijeg i preciznijeg znanja lakše i brže se rešavaju problemi kako svetovne. sa stajališta evolucije formi. duhovni razvoj biva znatno ubrzan. specifičan izraz životne energije i telesnog privlačenja koji podrazumeva razlikovanje oblika. Učitelj pokreće poklonika sa tačke na kojoj se ovaj zaustavio u eksperimentisanju i istraživanju u prošlim životima. U evoluciji polne dualnosti. . pčela itd. s jedne strane je centar svesti. već je to duboko ukorenjen faktor koji utiče na životinjsku svest. a sa druge. koju potom odbacuje da bi preuzela ljudsko telo. Nasleđujući i svoja tela i svoju svest od visoko razvijenih životinja. U biljnom svetu pojavljuju se razlike medu polovima sa posebnim biološkim funkcijama. Sve ove činjenice. Pre nego što se inkarnira u prvu ljudsku formu. kao što je razlikovanje polova i privlačenje zasnovano na polnosti. od prepreka ili srećnih okolnosti koje su pratile njegova ranija dela. Ona suštinski utiče i na psihu. bespolnom i nedeljivom biću Boga. Čovek ima manje mogućnosti da pogreši.odnosno. mada se neki posebni oblici dualnosti. ali sa stanovišta njihove svesti. na primer od majmuna. postaje integralni deo svesti. ma kako prigušen i nejasan bio. bezobličnom. mudri Učitelji prestaju da se interesuju za prošle inkarnacije. Reinkarnacija i karma IV Odeljak lV Specifični uslovi inkarnacije Razlike u polovima kao specifičan vid dualnosti Upojedinjena duša ima svoj koren u beskonačnom. Stoga se. Reinkarniranju upojedinjene duše kroz ljudske forme prethodi njeno uzastopno inkarniranje u podljudskim formama. Težina. te specifičnu vezanost psihe za oblike. koji koristi svoje znanje da bi pospešio i ubrzao njegov spiritualni napredak. oni to čine samo da bi pomogli toj osobi na stazi do večne Istine. pa je veća verovatnoća da će preduzeti najbolju moguću akciju da bi došao do željenih rezultata. njegovo okruženje. Seks je. duša dospeva do pune svesti i snage u svojoj poslednjoj životinjskoj formi. suočavajući se svesno sa istorijom njihovog nastanka. Kontakt između muškog i ženskog pola kod biljaka i drveća (usled pričvršćenosti za podlogu) uspostavlja se posredno preko vetra. Polnost oblikuje psihu Kod životinja polnost ne samo da se izražava kroz različite telesne aktivnosti. Gde god je subjekat i objekat. koji je izvan svih oblika dualnosti ili evolucije. smatrajući ih nevažnim činjenicama svetovnog postojanja. tako i duhovne prirode. ne može se reći da postoje ikakve polne razlike jer svest sveta flore još nije obojena polnošću.Prednosti prirodnog povratka sećanja na prošle živote Nakon što se sećanja na prošle živote jave. u muškom ili ženskom obličju. može reći da se diferencijacija polova javlja još na nivou biljaka i drveća. Kod ljudi je polnost u toj meri razvijena da više ne utiče samo na telo. Dualnost i evolucija pojavljaju se sa nastankom upojedinjene duše.

Prednost ženskog obličja sastoji se u tome što Sadgurui. a posle toga se inkarnirala na Zapadu. Istok i Zapad Uopšteno rečeno. a žena koja živi na Istoku razlikuje se od žene koja živi na Zapadu. Promena hemisfere Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Istoku. da evropska duša preuzme na sebe formu Hindusa ili hinduska duša formu Evropejca. u muškom ili ženskom obličju. pa zapadnjački um spontanije teži intelektualnom i umetničkom izrazu. One se menjaju u skladu sa vremenskim razdobljima i prema tome da li se inkarnacija odvija na Istoku ili na Zapadu. A Zapad se. vodice život suštinski usklađen sa istočnjačkim modelom življenja. inferiorno ili ravnopravno. Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Zapadu a potom se inkarnirala na Istoku. Sada prosečni muškarac sa istočne hemisfere gorljivije stremi duhovnim idealima od prosečne žene. energičniji i naginju materijalnim stvarima više nego žene. Prednost muškog obličja sastoji se u tome što ga preuzima većina Sadgurua. u celini gledano. a daje duša. Inkarnacija na Istoku nosi sa sobom jaču težnju za spiritualnim životom nego inkarnacija na Zapadu. Događa se. Avatar se uvek pojavljuje u muškom obličju. mora da iskusi i materijalni i spiritualni vid života. i mada živi na Zapadu. pa čak i Avatar. Ljudska obličja mogu biti muška ili ženska u zavisnosti od sanskara i spiritualnih po treba duše. Valja imati na umu da ta razlika ima veze samo sa prošlim inkarnacijama i sanskarama. a njihova duhovna skromnost je bila takva da su se prema svojim muževima ophodile kao prema bogovima. U nekim istorijskim razdobljima su muškarci aktivniji. U drugim razdobljima je upravo obrnuto. sama po sebi. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila tokom svog života na Zapadu. iznad takvih razlika. već i od vremenskog razdoblja inkarnacije. Nekada davno su žene Istoka bile hrabre i obrazovane. duša se po pravilu više ne vraća u životinjski oblik. Prema tome. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila dok je bila inkarnirana na Istoku. Interesantno da se jedna ista duša. Odlike određene inkarnacije ne zavise samo od pola inkarnirane duše.Muške i ženske inkarnacije Pošto postigne ljudsko obličje. Osobenosti neke inkarnacije određuju sanskare Opšte prednosti i nedostatke jedne inkarnacije uvek određuju specifične sanskare koje je duša prikupila u prošlosti. Istok se danas razvija više u spiritualnom no u materijalnom pravcu. u pogledu spiritualnih ili materijalnih pitanja. odnosi prema suprotnom polu naizmenično superiorno. baš kao što današnja prosečna žena na Zapadu više naginje spiritualnim idealima od prosečnog muškarca. ove nataložene sanskare određuju da li će se duša inkarnirati na Istoku ili na Zapadu. duša prolazi kroz nebrojene inkarnacije u ljudskom obličju. slučajevi nazadovanja u podljudske oblike ekstremno su retki. tako da istočnjački um oseća spontaniju težnju za Bogom. geografskih i telesnih obeležja njene inkarnacije. te da li duši odgovara život kakav se vodi na istočnoj ili na zapadnoj hemisferi. Istorijska razdoblja Mogućnosti koje pružaju muške ili ženske inkarnacije nisu strogo utvrđene. Muškarac koji živi na Istoku razlikuje se od muškarca koji živi na Zapadu. i mada živi na Istoku. Kada jednom postigne status ljudskog bića. na primer. razvija više u materijalnom no u spiritualnom pravcu. moraju doći na svet posredstvom njega. Zato se ista duša mora inkarnirati kako na Istoku tako i na Zapadu. dok inkarnacija na Zapadu nosi sa sobom jaču težnju za materijalnim životom nego inkarnacija na Istoku. Dok žene mogu biti sveci i Sadgurui. Ali duša. pre no što se oslobodi opterećenja podeljenog života. u ovom ili onom vremenskom razdoblju. Reinkarnacija i karma V Odeljak V Neophodnost muške i ženske inkarnacije . ona će voditi život u skladu sa zapadnjačkim modelom života. Potrebe za daljim napredovanjem duše određuje priroda nataloženih sanskara. Nijedna žrtva učinjena za sreću i blagostanje njihovih muževa nije im bila prevelika. što zavisi od vremenskih.

Težnje svojstvene suprotnom polu uglavnom se potiskuju u nesvesni deo uma. ne samo zbog toga što proizilazi iz identifikacije sa telom. ne mogu se lako naučiti u muškim. Um zadržava iskustvo prošlih inkarnacija Sva stečena iskustva muških i ženskih inkarnacija ostaju u umu. nastoji da se na neki način izrazi kroz drugo biće. duša počinje da ispoljava psihološke tendencije primerene svom polu. a to se naročito odnosi na razlike između polova. u zavisnosti od toga da li je inkarnirana u muškom ili ženskom obličju. U stanju su da intenzivno vole i spremne su da za voljenog podnesu svaku žrtvu. Kada duša preuzme žensko telo. u pevanjima u kojima se iskazuje privrženost Avataru. koji nije u saglasnosti sa telom. Kako dolazi do vezivanja za suprotni pol Poistovećenje sa telom povlači za sobom i poistovećenje sa polom. Duša će nastaviti da razvija čas jednu. ne mogu se tako lako naučiti u ženskim. Isto tako. Posmatrano sa tog stanovišta. Jedinstvo subjekta i objekta Pre nego se duša oslobodi svih sanskara. sama po sebi. Seks je zapravo pokušaj svesnog uma da. Stupanje u vezu sa osobom suprotnog pola je znak da potisnuti deo uma. U svemu tome je najinteresantnija činjenica da će se jedna ista duša naizmenično isticati osobinama volje i racija. dok se ženske sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. pošto nisu u skladu sa telesnim polom i ne mogu se telesno ispoljiti. Ovakav pokušaj da se pronađe zamena za sopstvenu necelovitost unapred je osuđen na neuspeh. Premda postoje razlike između specifičnih prednosti koje pruža svaki pol zasebno. a lekcije koje se lako uče u ženskim inkarnacijama. Lekcije koje se lako uče u muškim inkarnacijama. kada duša preuzme muško telo.uključujući dualnost koja se temelji na polnosti. a razumevanje ostaje nepotpuno sve dotle dok obuhvata samo jednu suprotnost. a muškarci su superiorniji od žena u stvarima volje i racija. Kad bi se duša inkarnirala samo u muškom ili samo u ženskom obličju. iznad svih oblika dualnosti . stvarajući veštački jaz sa telom suprotnog pola vezujući se za njega kroz privrženost i težnju za posedovanjem. Nakon što se identifikovala sa određenim telom. U stvarima srca su žene obično superiornije od muškaraca. duša mora da prođe i kroz muške i kroz ženske inkarnacije. jer jedino tako može doći do spoznaje da je ona. oba pola imaju jednaku vrednost. u svom neznanju. Upravo zbog sposobnosti žena da vole na taj način. Tako u igru ulazi samo onaj uski deo uma koji je u skladu sa polnim obeležjima tela. odnosno kvalitetima srca. sve dok ne ostvari svestrani razvoj. prevaziđe razliku medu polovima. Pošto ostatak uma biva potisnut i neispoljen u nesvesnom.Prednosti muške odnosno ženske inkarnacije lako mogućnosti koje pruža svaki pol variraju u zavisnosti od razdoblja i mesta inkarnacije. Da bi stekla bogato iskustvo. Razumevanje kroz neprianjanje Duša koja se trudi da. Za žene se može reći da se ističu kvalitetima srca. pevaju o ˝Sita-Rami˝ ili o ˝Rada-Krišni˝. čas drugo obličje. ona će naizmenično preuzimati brojna muška i ženska obličja. dok se muške sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. svaki pol raspolaže i nekim specifičnim karakteristikama koje omogućavaju širenje iskustva u specifičnim pravcima. i preuzimaće čas jedno. nego što na kraju tu identifikaciju još više naglašava. Jedinstvo subjekta i objekta ne može se postići ukoliko neki vid ili činilac objekta nije obuhvaćen ranijim iskustvom. Muškarci se ističu svojom sposobnošću jasnog rasuđivanja i nepokolebljivom namerom. neprianjanjem za suprotni pol. nadoknadi razdvojenost do koje je došlo zbog identifikacije sa telesnim polom. Muške i ženske inkarnacije su podjednako neophodne Muška i ženska inkarnacija su podjednako važne za Samospoznaju i ne bi bilo ispravno smatrati da je jedna važnija od druge. žensko ime često prethodi muškom: bhakte (poklonici) Rame ili Krišne. Dualnost se da prevazići samo apsolutnim razumevanjem. na primer. ženske sklonosti ostaju pritajene. njeno iskustvo bilo bi jednostrano i nepotpuno. krenula je . čas drugu osobinu. Kod muškarca su po pravilu naglašeniji volja i racio. u svesnom delu uma javlja se osećaj nepotpunosti uporedo sa čežnjom da se ta nepotpunost dopuni vezivanjem za osobu suprotnog pola. može se reći da seksualno privlačenje označava težnju uma da se ujedini sa svojim nesvesnim delom. muške sklonosti ostaju pritajene.

Nadilaženje polne dualnosti ne znači nadilaženje dualnosti u celini. Izmirenje svesnog i nesvesnog nije moguće ostvariti posedovanjem drugih formi već se može ostvariti raspoistovećivanjem s telom i njegovim polom. Muškarac počinje da razumeva ženu ne gledajući je očima muškarca. ni žensko ni muško. već nastoji da. Problem različitosti polova je samo jedan segment problema dualnosti u celini. što individualnoj duši omogućava da. dopre do muškarčevog doživljaja samog sebe. oni više ne doživljavaju sebe ni kao muškarca ni kao ženu. neki tragaoci sa muškim telom u izvesnim fazama oblače ženske haljine. deluje zakon karme. A do potpunog rešenja tog problema dolazi onda kada se taj. Zakon karme deluje kroz mentalno telo Uzastopne inkarnacije u grubom svetu samo su naizgled nepovezane. Reinkarnacija i karma VI Odeljak VI Ddovanje karme kroz niz uzastopnih života Inkarnacije pudležu zakonu karme Kroz uzastopne inkarnacije jedne individualne duše ne samo da se provlači nit kontinuiteta i identiteta .stazom unutrašnjeg razumevanja suprotnog pola.ponovnim uspostavljanjem izgubljenog jedinstva. Karmička određenost postaje . Suština iskustava u vezi sa muškim i ženskim oblicima shvatljiva je i dostupna samo onim tragaocima koji su prevazišli seksualne razlike. kod njega dolazi do prenaglašenosti nekih crta koje se uobičajeno pripisuju suprotnom polu. Izmirenje svesnog i nesvesnog Potpunost za kojom um žudi ne može se postići prianjanjem za druge oblike i njihovim prisvajanjem. Neprianjanje za obličje suprotnog pola dovodi do istinskog razumevanja iskustava vezanih za suprotan pol.već i zakon uzroka i posledice koji se ispoljava kao delovanje karme. pričaju kao žene. Unutrašnja celovitost mora se ostvariti nadvladavanjem polnih razlika. Cilj muških i ženskih inkarnacija istovetan je sa ciljem čitave evolucije: da duša dospe do svog nepodeljenog i nepodeljivog postojanja. već osećaju da su iznad polnih razlika. Ma kako paradoksalno zvučalo. Uzastopne inkarnacije individualne duše dobijaju puni smisao samo kada se sagledaju u svetlosti delovanja zakona karme. na primer. Zakon karme i način njegovog delovanja se ne može do kraja razumeti ukoliko grubo telo i grubi svet shvatimo kao jedine činjenice postojanja. Kada upotpune svoje unutarnje razumevanje relevantnih činjenica vezanih za pol. žena počinje da razumeva muškarca ne gledajući ga očima Žene. ali sigurno predstavlja veliki korak napred ka postepenom i celovitom prevazilaženju dualnosti u svim njenim oblicima. jer su se oslobodili sputavajući!! opsesija karakterističnih za imaginaciju opterećenu seksom. Oslobađanje od imaginacije opterećene seksom Kada je čovek na putu da prevaziđe polne razlike i razume iskustva koja se tiču suprotnog pola. AH to je samo prolazna faza.koja leži pohranjena u ličnom sećanju. već nastoji da. Akcije iz prošlih života su uslovile okolnosti sadašnjeg života. pri čemu veliki broj sanskara koje nagone dušu da se poistoveti sa telom. samo obličje suprotnog pola sprečava čoveka da doživi suprotan pol u istinskom svetlu. mnogo širi problem sveukupne dualnosti. I obratno. Raspoistovećenje od tela ukloniće sve prepreke koje sprečavaju sjedinjenje i integraciju iskustava pohranjenih u umu. Njih više ne dotiču ograničenja vezana za pol. jer se neprianjanjem otklanja barijera imaginacije opterećene seksom. preduzimanjem razboritih i mudrih akcija. oblikuje svoju budućnost. dopre do ženinog doživljaja same sebe. a biva oživljena u slučaju naprednih duša . Osobenosti uzastopnih inkarnacija dosledno i pouzdano su utvrđene racionalnim zakonom. a akcije sadašnjeg života uslovljavaju okolnosti budućih života. Potpunost se mora potražiti iznutra . putem imaginacije. i kao faktor povezivanja i kao faktor oblikovanja različitih života. pošto one naglašavaju neprirodnu vezanost i poistovećenost sa telom. Tako. jer. putem imaginacije. biva uništen. osećaju se kao žene i usvajaju njihove navike. Božanska ljubav Osloboditi se prianjanja za suprotni pol znači osloboditi se prianjanja za polna obeležja tela u kome se duša inkarnirala. kroz mentalno telo. razreši činom božanske ljubavi u kojoj ne postoji ni ˝ja˝ ni ˝ti˝. koje je neprekidno prisutno u svim životima duše.

kaže se da predstavlja stanje suptilnog tela. pošto ono u sebi sadrži semenje ili uzroke svih želja. A za ego-um koji je sišao u grubu sferu radi stvaralačkog delovanja. ili uzročno telo. zovemo karan sharir. koje nastaju ne samo kao posledica grubih i fizičkih akcija.moguća upravo zbog toga što postoje suptilna i mentalna tela i svetovi. Izvor želja treba potražiti u umu. kroz razmenu novca i dobara ili izvršavanje nekih fizičkih poslova. konkretno ispoljenje sanskara u svesti. ili ego. Prikupljene impresije određuju prirodu inkarnacije Ego-um. Mentalna i suptilna tela Nivo na kome se može imati svest o fizičkom telu je grubi svet. te je kroz obostrano uzimanje i davanje došlo do jačanja karmičkih i sanskaričkih veza među njima. Tako ego-um. da li će biti lepa ili ružna. hoće li patiti od fizičkih nedostataka. On predstavlja jezgro inkarnirane jedinke. sa sedištem u mentalnom telu. već i osećanja i razmišljanja. ona će ih preneti i u naredne inkarnacije. ili će uživati u punoj snazi svog tela. preuzima niža tela u skladu sa impresijama pohranjenim u njemu. Isto tako. ako je neka osoba razvila naročite sposobnosti ili sklonosti u jednoj inkarnaciji. da li će biti zaokupljena materijalnim stvarima. Ego-um se formirao od impresija koje su se taložile kroz ranija čovekova iskustva i akcije. sastoji se upravo od ovih sanskara. predstavlja onaj entitet koji obuhvata sve faze kontinuiranog postojanja zasebne individue. Osobenosti svake inkarnacije prilagođene su potrebama ego-uma i njegovom sastavu. Um sadrži sve čovekove impresije i naklonosti u prikrivenom obliku. Zelje se u umu nalaze u latentnom stanju. pripadaju suptilnom svetu. ne postane dovoljno zrela da odbaci ego-um. okrene se ka unutra. Prema tome. Kroz uzimanje i davanje dolazi do jačanja karmičkih veza Ako su određene osobe nekada davno uspostavile međusobne odnose. dobrim ili lošim odnosima. Ograničeno ˝ja˝. Iskazivanje poštovanja naprednoj duši proizvodi karmu uplitanja. i na kraju. hoće li biti zdrava ili bolesna ili će možda imati iskustvo i jednog i drugog. Ove impresije određuju da li će individua umreti mlada ili će doživeti duboku starost. odvija se u suptilnom telu. Za ego-um kao dušu koja proživljava aktivirane i ispoljene impresije. prividno je upojedinjena zbog ograničenja mentalnog tela. Kada osoba daje iz sebičnih motiva. Nivoi na kojima duša ima svest o željama. a nivoi na kojima duša poseduje svest o mentalnom. Igra dualnosti Ego-um se oblikuje pod uticajem karmičkih impresija. Mentalno telo. čista ili nečista srca. A svetac. kao šio je na primer slepilo. verovatno će morati da se zaustavi na duhovnoj stazi da bi pomogla osobi koja joj je iskazala . koji pripada mentalnim nivoima. Premda je doista lepo nalaziti se u ulozi nekoga koje poštovan. Nastanak i dalji opstanak ego-uma Duša. Oni koji su bili u bliskim. kao što se drvo skriva u semenu. Međutim. napredna duša kojoj se iskazuje počast. obnove svoje odnose i nadoknade propušteno. Tako se za ego-um kao rezervoar latentnih impresija. koje je sedište uma. hoće li biti oštroumna ili glupa. koji prolazi kroz unutrašnje nivoe sledeći svoju duhovnu stazu.davanja ne mora da se odvija samo na materijalnom planu. kaže se da predstavlja stanje fizičke inkarnacije. on na taj način ostvaruje pravo da mu se svetac obrati. onda one moraju ponovo da se sretnu. nastojaće da ponovo uspostave međusobne kontakte. u stvarnosti jedna i nedeljiva. Tako se igra dualnosti nastavlja sve dotle dok duša ne prikupi veliki broj suprotnih iskustava i. Vezivanje na principu uzimanja . Tu je posađeno seme želja. mora za trenutak da zastane da bi takvom pokloniku pružio pomoć koja će ga uzdići na isti duhovni nivo na kome se i sam nalazi. prezasićena njima. kaže da predstavlja stanje mentalnog tela. posredstvom različitih misaonih procesa. čije je sedište u mentalnom telu. stvari koje su ostale nedovršene u jednoj inkarnaciji mogu biti dovršene u narednim inkarnacijama. Karma uplitanja Kada neko ukazuje poštovanje svecu koji se nalazi na višim nivoima svesti. slabe ili čvrste volje. Zahvaljujući trajnosti impresija. koje je uporište ego-uma. to je vezuje na isti način kao i kada uzima da bi kompenzovala osećanje izolovanosti. ili će nastojati da pronađe unutrašnju duhovnu svetlost. i spozna sebe kao Najviše Sopstvo. karmičke veze izgrađene u jednoj inkarnaciji nastavljaju se i razvijaju u nizu sledećih inkarnacija. nalaze se u mentalnom svetu. Ono može da se odvija i na planu razmene misli ili osećanja.

Pre no što zacrta svoju karmu. i to obično nakon što jedinka prevali prvih nekoliko godina svog detinjstva. razboritiju karmu ne promene taj ritam. Istinski vredna karma kao posledica razlikovanja između dobra i zla Osoba će proizvesti doista vrednu karmu tek nakon što razvije sposobnost razlikovanja između dobra i zla. postane gospodar svoje sudbine. izmeniti. i kao što je ta sudbina uslovljena prošlom karmom. Isto tako. čak i poništiti karmom sadašnjega života. Ona ne menja prirodu svog prvobitnog impulsa ukoliko za to ne postoji određeni razlog. Ovaj zakon dejstvuje ne samo za vreme jednog života već tokom više života.u zemaljskom životu određuju impresije pohranjene u ego-umu. Osećaj odgovornosti javlja se naporedo sa osećajem za dobro i zlo. Ritam u kome dve duše začinju svoj odnos teži da se održi sve dotle dok one. Tokom prvih sedam godina života impresije se slabo ispoljavaju. Prava. vezuje čoveka. iscrpljujući tako impresije ego-uma. prijatelji i neprijatelji . niti igraju važnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti. to jest. mora se ili istrošiti kroz posledice koje je izazvala. Zakon karme je zakon koji se ispoljava kroz neprekidnu razmenu i uzajamno prilagođavanje. budući da je ispoljavanje impresija slabog intenziteta. isto tako se može i preoblikovati. ili uravnotežiti novom. On im daje podsticaj. A do pravilnog razumevanja se najbrže stiže preko Savršenog Učitelja. kroz novu. i delovaće sve dotle dok postoje individualne duše koje žude da se ispolje u običnom svetu. Sudbina. Impresije u ego-umu i karma na zemlji uza jamno su zavisni.poštovanje. Karmičke predodređenosti se popularno zovu sudbinom. uz pomoć razborite i mudre akcije. kao što se misli. odgovarajućom karmom. strast izaziva strast. Ali nakon što je zacrta. i svoj odnos ne uzdignu na kvalitativno viši nivo. što je presudan faktor dalje sudbine individue. a ljubav priziva ljubav. Osoba je prisiljena da mrzi ili se plaši neprijatelja iz nekog od prošlih života. delotvorna karma. bilo dobra ili loša. slabo reaguje na kontraste koji postoje u svetu. Sloboda izbora i sudbina Po pravilu akumulirana karma poseduje izvesnu inerciju. koja oblikuje ego-um i njegovu budućnost. Svaka karma. Osoba najčešće nije svesna razloga svog neobjašnjivog ponašanja. Dve vrste karme Uopšteno govoreći. tuđ i nametnut jaram. ona u sadašnjem životu oseća potrebu đavoli i pomaže prijatelje iz prošlog života. bez ikakvog jasnog povoda. međutim. Zakon karme je rezultat povodljivosti ego-umova. što ne znači da ti razlozi ne postoje. mada u sadašnjem životu ne postoje vidljivi razlozi za to. začinje se tek kada jedinka razvije izvestan osećaj odgovornosti. Dublje razumevanje i pravilna primena zakona karme omogućiće čoveku da. postignuća i prepreke kojima je on zasut. Razmena među dušama Brza i pouzdana razmena među dušama ogleda se i u zakonitosti po kojoj mržnja rada mržnju. Mnoge naizgled neobjašnjive stvari postaju shvatljive kada se razmotre u svetlosti karmičkih veza iz prošlih života. karma se. Postati gospodar svoje sudbine Kao što prirodu karme . sve dok pothranjuje ego-um pogrešnim razumevanjem. Svest. i da se konačno oslobodi karmičkih predodređenosti koje upravljaju njenim životom i smrću. . ne može više zanemariti. nije. tako i kvalitet zemaljskog života utiče na prirodu impresija. koji najdublje poznaje prirodu duše kao i sve složenosti karmičkih zakona. uspesi i neuspesi koji ga prate. individua ima slobodu da bira svoju budućnost. kao značajan faktor budućeg razvoja individue. Zadovoljstva i patnje života na zemlji. postoje dve vrste karme: karma koja vezuje i karma koja potpomaže Oslobađanje i Samoostvarenje.sve je to zacrtano karmom prošlih života. Karma postaje duhovna snaga koja vodi Oslobođenju tek kada počne da izvire iz pravilnog razumevanja. Kvalitet zemaljske karme igra važnu ulogu u oblikovanju i preoblikovanju impresija ego-uma. Zato akcije dece ispod sedam godina ne ostavljaju snažnije impresije na ego-um. Samo se na poprištu zemaljskog postojanja kreativna i plodonosna karma može manifestovati posredstvom grubog tela. I upravo kroz sopstvena dela može i da preoblikuje sebe prema zahtevima svog srca. Svaka osoba je postala to što jeste zahvaljujući sopstvenim delima. Čovek je sam stvorio svoju sudbinu koja ga prati još iz davnina.

Čak i sklapajući nova prijateljstva. a ljudi ne bi znali da li da od svog delovanja očekuju dobro ili zlo. Zakon karme je izraz pravde i odraz jedinstva života u svetu dualnosti. A prema karmičkom zakonu. postoji mogućnost da će. to jest. Sve što se iskustvom prikupi je nesumnjivo posledica onoga što je ranije učinjeno. kada se jednom stvori karma. izmene. Karmička predodređenost je uslov istinske odgovornosti. u samom pokušaju da izravna račune sa onima sa kojima je u davnašnjoj vezi. raznovrsne i višeznačne dugove. kada je zakon karme zanemaren. ona najčešće nije kadra to i da učini. ne proizvede određene posledice. onda mora da prihvati kaznu i zlo koje će joj se vratiti. Teškoće u raščišćavanju računa Prvo. Isto tako. već može postati neposrednim izvršiteljem njegovog izbavljenja iz . ali čak i uz čvrstu nameru da raščisti sve svoje račune. to je uvek znak da ljudske vrednosti nisu dovoljno ispoštovane. ako se ne bi mogao strogo primeniti u domenu moralnih vrednosti. A ako je. da nije zakona karme u svetu vrednosti. neprijateljska i šlepa sila. Čovekova egzistencija bila bi neizvesna u pogledu postizanja vrednih rezultata. U univerzumu bez moralnog poretka sva ljudska nastojanja bila bi prožeta sumnjama i nesigurnošću. On ne samo daje u stanju da inicira učenika u vrhunsku veštinu ostvarivanja nevezujuće karme.poverilačke odnose i uplela se u mrežu raznovrsnih nenaplaćenih i neotplaćenih dugova. Zatim. Kada bi zakon karme dopuštao olakšice. činila dobro onda mora da primi nagradu. Sve što činiš drugome. Kroz nebrojene živote individua je stupila u kontakt sa bezbroj ljudi. usled ograničenja koja joj nameću njene sposobnosti i okolnosti. posto je i jedno i drugo ishod karme koju je pokrenula želja. sve osobe sa kojima ima karmičke veze i neraščišćene račune. ostvarila sa njima mnogobrojne dužničko . to i žanje. Zakon karme održava moralni poredak univerzuma Moralni poredak univerzuma održava se na sistematičnoj povezanosti uzroka i posledice. i uplesti se u nove komplikacije. Kada ne bi bilo uzročno . nastupio bi haos koji bi ljude lišio sposobnosti da predvide rezultate svojih akcija. I konačno. strogo delovanje karmičkih zakona ne pogađa dušu kao nekakva spoljašnja. ne moraju se inkarnirati u isto vreme kada i ona. Učitelj može raščistiti sve račune Priča o karmičkim dugovima bila bi doista beskrajna ukoliko ne bi postojao izlaz iz karmičkog lavirinta uz pomoć Savršenog Učitelja. možda biti nespremna da se suoči sa svim složenim zahtevima situacije. a rđave . To samo znači da ono što čovek seje. Zakon karme kao izraz pravde Po svojoj neumitnosti zakon karme je nalik na sve ostale zakone u prirodi. U svetu fizičkih fenomena postoji zakon o održanju energije prema kome se nijedan delić energije ne može izgubiti.mada treba vremena da se to shvati. rezultati akcija bili bi krajnje nepouzdani. već kao nešto stoje uključeno u racionalnu šemu života. Nefleksibilnost zakona karme je nužan preduslov za smislenu akciju koja bi bila neizvediva kada bi se zakon karme ignorisao ili potcenjivao.posledičnog zakona u fizičkom svetu. Reinkarnacija i karma VII Odeljak VII Sudbina individue koja se reinkamira Neotplaćeni i nenaplaćeni karmički dugovi Broj inkarnacija koje je duša primorana da proživi zbog svoje karmičke uslovljenosti ima tendenciju da se otegne u beskraj. stvoriće nove. No. tada ne bi postojao ni moralni poredak univerzuma. Tako osoba svaki put sve više dodaje na svoje dugove i stiče se utisak da nema kraja nepreglednom proširivanju i usložnjavanju karmičkih zapleta. izuzetke. Dobre akcije donose dobre rezultate. ona više ne može na misteriozan način da iščezne a da.loše. Ako je osoba činila nekome zlo. U svetu moralnih vrednosti postoji zakon prema kome važi da. Kada sredstva nisu usklađena sa ciljevima. Ona traje sve dok ne donese plodove ili sve dok ne bude poništena kroz karmu suprotnog dejstva. činiš sebi . ona ne može a da me pokrene lanac novih dugovanja.posledičnim zakonom u fizičkom svetu.Poređenje sa zakonom uzroka i posledice Zakon karme se u svetu moralnih vrednosti može uporediti sa uzročno . ona ne može da izbegne ni otplatu ni naplatu svojih dugova. pak. na sebi svojstven način. Tako ona nastavlja da se inkarnira da bi otplatila i naplatila sve svoje dugove.

Milost Učitelja se zaslužuje prethodnom nevezujućom karmom. Služenjem Učitelja pruža mu se šansa da razreši svoje karmičke čvorove. koji mora da nađe načina da ga oslobodi. tragajući za najuzvišenijim ciljem. čiji kosmički i univerzalni život obuhvata sva bića. međutim. najbolje Što tada može da učini jeste da mu se preda i da ga služi. tragalac postojano i sigurno napreduje ka svom cilju. Učitelj odvraća učenika od negativne karme u koju bi se inače upleo. i samo će u tom slučaju biti bezbedan od pada i nazadovanja. ustupke ili povlastice. da su mu posle potrebni eoni da se vrati na izgubljenu poziciju. trpeljivosti i odlučnog traganja pre nego što postane duhovno spreman za konačno ostvarenje Boga. Staza je krcata preprekama i zamkama i sve dotle dok nema pouzdanog vodstva Učitelja. nastalih kao posledica odnosa sa bezbrojnim jedinkama sa kojima se ovaj susretao u svojim inkarnacijama. Učenik obično nastavlja tamo gde je stao u prethodnoj inkarnaciji.karmičkih zamršaja. Samo ako tragalac ugrabi priliku da se nade pod vodstvom Savršenog Učitelja. Ono je kulminacija . logika iskustava prikupljenih u nekoliko života navešće ih da. To nije slučaj sa tragačima koji se još uvek kolebaju u odnosu na stazu i koji su lišeni vodstva Učitelja. Tragalac koji doživi ovakav težak pad zove se joga-bharašta (yoga-bharashta). Zbog toga se ne može reći da se duhovni razvoj odvija automatski. zbog zloupotrebe svojih moći. Duhovni razvoj zahteva aktivne napore Osoba koja je pošla duhovnom stazom po pravilu postepeno napreduje sve dok ne postigne cilj. nikada se ne postiže za vreme jednog jedinog života. dobro i zlo. Ponekad će Učitelj odati priznanje učenikovoj spiritualnosti. a da ovaj. u sadašnjem životu su nesvesno pri vučene njegovim magnetizmom ne znajući uzrok tome. tragalac će morati tokom više inkarnacija da bude na duhovnoj stazi. koje je svrha svake individualne reinkarnacije. umesto da napreduje ka cilju. Proteći će vekovi žrtvovanja. Kada jednom stupi na stazu. nauči da manipuliše silama i moćima koje su dostupne na višim nivoima svesti. No ipak. Učenik je. Pre no što postigne duhovni cilj. tragaoca vreba opasnost od pada. Čak i yogini su podložni delovanju nepopustljivog zakona karme koji ne poznaje izuzetke. samopročišćavanja. stvorila je medu njima duboke veze. Joga-bharašta Na bilo kom od prvih nekoliko nivoa tragalac. Prizivanje milosti Učitelja Učenik nikada bez razloga neće privući Učiteljevu pažnju. Pošto već mora da se veže. Sasvim je izvesno da će se. gotovo uvek. Odnos između učenika i Učitelja se nastavlja iz jednog u drugi život i proteže se na niz inkarnacija. jer će mu takva veza omogućiti da se oslobodi od svih ostalih karmičkih veza. Osobe koje su bile povezane sa Učiteljem u pređašnjim životima. Odnos sa Učiteljem traje više života Kada poklonik kroz svoju dobru karmu u prošlim životima zasluži najveću blagodet i milost Učitelja. Budući da je jedno sa celokupnim životom i budući da se pojavljuje u svojstvu prenosioca znanja. njegovo duhovno putovanje će se odvijati glatko i sigurno. onda je za njega najbolje da se veže za Boga ili za Učitelja. s jedne strane. uspešan prolazak kroz prvih nekoliko nivoa nije garancija daljeg bezbednog napretka. Učitelj je postigao jedinstvo sa Bogom. Učitelj može biti posrednik u raščišćavanju tragaočevih karmičkih dugova. sa svoje strane. Idući stazom. stigla i Učiteljeva milost i pomoć. rezultati uslediti. a sa druge. podužu istoriju. služenja. haotično lutajući kroz nekoliko života. Bogoostvarenje. Ljubav i naklonost koju je učenik gajio prema Učitelju u prošlim životima. Privid no neobjašnjiva privrženost koju učenik oseća prema svom Učitelju ima. krenu spiritualnom stazom. on razvija izvesne latentne sposobnosti koje mu omogućavaju da. tako da je istovremeno sa duhovnim buđenjem učenika u sadašnjem životu. svesno dozivi unutrašnje suptilne i mentalne svetove. može da ima zastoj ili da nazaduje. nije učinio nikakve vidljive napore i žrtve u tom pravcu. u smislu da će i bez aktivnih napora tragaoca. U nekim izuzetnim slučajevima tragalac na četvrtom nivou može da. isto kao što se kroz vezujuću karmu zaslužuju zadovoljstvo i patnja. Svojim predavanjem učenik prebacuje breme svoje karme na Učitelja. međutim. većina takvih osoba udaljiti od cilja i nagomilati još vezujućih sanskara. već zaslužio tu povlasticu zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Učiteljem u prošlim životima kao i svojim spiritualnim pregnućima. izazove takav pad. Opasnost od pada Pre ili kasnije.

Dakle. Neizmirene račune izmiruje otplatom ili. Rad na duhovnom oslobađanju čovečanstva . Želja kao sila koja nagoni ka inkarniranju Sila koja individualnu dušu drži okovanu na točku rađanja i smrti je žudnja za zasebnim postojanjem. posle svakog završenog čina. onda se iz svega toga ne bi mogao izvući neki dublji smisao. koji je Istina.napora ulaganih kroz više života. a njena duša stupa u jedinstven božanski život. * Drugi svetski rat-Ur. U božanskom životu više ne postoji ni prisila davanja ni prisila uzimanja. Neinteligentna karma bacila je individualnu dušu u ropstvo i takva karma mora. Završetak jednog čina nije ujedno i kraj dramske radnje . predstavlja samo kariku u lancu činova . Ovaj rat nas uči da i prosečna osoba može da se. ako bi se svaki čin posmatrao kao zasebna celina. Tako ona stiče bogato iskustvo. Sve religije nedvosmisleno zahtevaju od čoveka da živi u skladu sa Istinom. A kada nestanu želje u bilo kom obliku. posedi. Igra skrivalice Glumci su toliko zaokupljeni svojim trenutnim ulogama da ih smatraju početkom i krajem svog postojanja. onda će ono uzaludno propatiti. Kulminacija svih reinkarnacija Život jedinke koja se reinkarntra sastoji se od mnogobrojnih faza i događaja. Za Boga vredi živeti. Bogoostvarenje stavlja tačku na sve inkarnacije ego-uma. slava. Točak života se neprekidno okreće i uzdiže je do najvećih visina. Sa stanovišta zemaljskog postojanja može se reći da se. Sve ostalo je prazno i ništavno bavljenje iluzornim vrednostima. nesavladiva potreba za novom inkarnacijom. nastavlja da traga u sledećem. i javlja se spoznaja večnog. zavesa spušta na njen život. Kontinuirani život duše može se porediti sa dramom Drama kontinuiranog življenja individualne duše sastoji se od mnogo činova.onih koji su već izvedeni i onih koji tek treba da se izvedu. a Pisac mora da odigra ulogu svih glumaca da bi spoznao Sebe kao Autora ove najveće detektivske priče ispisane u ciklusima stvaranja. Dokle god postoji ego-um u bilo kom obliku. Za svoju otadžbinu ili političku ideologiju ljudi su u stanju da izdrže neizrecivu patnju i podnesu beskrajno mnogo žrtava. Samorealizacije. impresije koje omogućavaju opstajanje ego-uma takođe nestaju. sposobni su i da. Tokom najvećeg broja svojih uzastopnih života (u bezbrojnom nizu inkarnacija) oni ostaju nesvesni dobro čuvane istine . A kada ego-um iščezne. Vreme je da čovečanstvo smelo sagleda Istinu da je život jedan i da je Bog jedina stvarnost i jedina vrednost. u novom scenariju.da je Pisac drame. postoji i neizbežna. nepromenljivog Sopstva kao jedine Stvarnosti. posto dostigne punu zrelost. Beskonačnost mora da prođe kroz iluziju konačnosti da bi sebe spoznala kao Beskonačnost. Ego-um se inkarnira samo da bi ispunio želje. i iniciraće ga u novi život nadahnut istinskim i trajnim vrednostima.ona se nastavlja.bogatstvo. zarad Boga ili Istine. tokom više života istrajnog rada na stvaranju inteligentne i nevezujuće karme. moć. kao sastavni deo drame. naplatom karmičkih dugova. za Boga vredi mreti. njen ego-um nestaje. pa čak i samo strujanje života na zemlji . I napokon. ponovo spustio. u Svom izmišljenom delu. da se poništi.prolazno i lišeno trajne vrednosti. Ratne nepogode će uputiti čoveka ka Bogu. Sa nestankom impresija. pak. on je deo Božanske promisli prema kojoj čovečanstvo treba da postane svesno viših vrednosti. Za nedostignutim idealima u jednom životu. jer je to ujedno i kraj njegovog postojanja. puka je besmislica boriti se na strani jedne religije protiv druge. jer je duša prevazišla svest o zasebnosti odnosno dualnosti. da bi je. Svaki čin treba sagledati u širem kontekstu. Dovršava nedovršeno. prema tome. sledeći nesebične ciljeve. On. ispravlja pogrešno. Međutim. On nas takođe uči da je sve profano . a upravo iz nje potiče mnoštvo želja usmerenih na objekte i doživljaje iz sveta dualnosti. Živi za Boga i umri za Boga Ovaj rat* je nužno zlo. porodica. Glumci odlaze sa zemaljske pozornice tek da bi se ponovo pojavili u novim ulogama. Ako čovečanstvo ne uspe da izvuče nauk iz lekcija ovog rata. uzdigne do najviših visina požrtvovanosti. sam postao čitava glumačka ekipa i da se igra skrivalice sa samim sobom kako bi u potpunosti i svesno postigao Sopstvenu stvaralačku beskonačnost. lanac inkarnacija se prekida i dolazi do konačnog ostvarenja. zatim. sam ego-um nestaje. osvetljava nejasno. podnesu jednake Žrtve i patnje.

Samo kroz duhovnu slobodu rada se vrhunsko poverenje u Istinu. Istinsko služenje Ljudi koje prožima duh nesebičnog služenja. Samo duhovna sloboda je neograničena Samo je duhovna sloboda apsolutna i neograničena. mora se prilagoditi zahtevima drugih jedinki. apsolutne slobode. žude za slobodom kretanja i slobodnom razmenom ideja i informacija. on se obično vezuje za spoljašnjost života kome stremi. jer spoljašnji uslovi nisu trajni . u svim zemljama i u svim vremenima. Različiti ljudi teže različitim slobodama zavisno od toga šta u životu cene i šta smatraju vrednim. Nacionalne.odećom i krovom nad glavom. u većoj ili manjoj meri. lekovima i hranom. ona je utemeljena na spoznaji o neprikosnovenom jedinstvu svekolikog života. bori da ostvari nacionalnu i političku slobodu. onih koji zaista shvataju pojam istinske. ukazuju čovečanstvu pomoć opskrbljujući ga osnovnim životnim potrebama . Osobe koje su snažno privučene društvenim ili kulturnim ideologijama. Onaj koji je nadahnut religioznim ciljevima. Otuda se onaj koji se poistovetio sa otadžbinom. Samo u duhovnoj slobodi nema patnji i ograničenja. jer ga teraju da se vezuje za uslove pod kojima bi se. Sve te vrste pomoći su doista velike i značajne. ostvariti samo delimično. Bilo koji niži vid slobode može se porediti sa kulom od peska. Samo u duhovnoj slobodi čovek može živeti za druge. pa su zato relativne i ograničene.podložni su postepenom razaranja i nestanku. ali sa konačne tačke gledišta je pomoć koja čoveku omogućava da ostvari duhovnu slobodu. koja je. ona sloboda koja sa sobom nosi krajnje ostvarenje jedinstva svekolikog života. teže jedino da sebi obezbede onu vrstu egzistencije koja će im pružiti osećaj slobode koja je samo relativna. Medu svim rasama i u svim podnebljima. da pomognu drugima da je steknu. Duša je. ostala bolno zasužnjena. religiozne ili kulturne slobode vezane su za svet dualnosti. One postoje i opstaju kroz dualnost. a opet ostati nevezan. a ne beskonačne. Važnost duhovne slobode Samo kroz duhovnu slobodu može se doživeti beskrajna sreća i Samospoznaja kakvoj nema premca. eventualno. Vrste slobode Čovek u svim sferama života nastoji da ostvari slobodu. A mnogo onih koji. vredna sama po sebi . društvo ili država. ona će se ujedno osloboditi vezanosti za grubo. mogle ispuniti. Premda se ispoljava kroz svet dualnosti. međutim. bori se za ekonomsku slobodu. od patnji obnevidelog čovečanstva. delimično razumevajući pojam slobode. nema važnijeg zadatka nego da se drugima pomogne da je postignu. Relativna sloboda je uvek. Kada duša pokida okove želja koji je drže u stanju otuđenosti. u nedostatku spiritualne slobode. Manja postignuća prati strah od prolaznosti. oduvek beše samo . Zato nema većeg dara od duhovne slobode. knjigama i drugim blagodetima civilizacije. relativna. ne bi bilo ni zavisnosti ni ograničenja. Najvažniji preduslov ostvarenja duhovne slobode je oslobođenost od želja. dospela u ropstvo. čovekova duša bi. Ali je malo onih koji shvataju da je najosnovnija sloboda. i. i koja definitivno stavlja tačku na sve brige i sumnje. Ljubav prema slobodi i potraga za njom su dve osnovne težnje čovečanstva. veća od . već i da se prihvate dužnosti date od Boga. To je prava duhovna sloboda. ekonomske. Granice slobode Različiti tipovi spoljašnje slobode mogu se.duhovna sloboda. nastoji da ostvari slobodu religije.Vapaj za slobodom U čitavom svetu ljudski duh vapi za slobodom. da živi po svom nahođenju. Oni ne samo da su odlučni da odbrane slabijeg od napada i ugnjetavanja. Kroz svoj imperativni zahtev da bude slobodan. Čak i da su svi spoljašnji uslovi slobodnog življenja prisutni. Čak i kada se. Sloboda koju za sebe zahteva jedinka. Onaj koji je zaokupljen ekonomskim ciljevima. suptilno i mentalno telo. za razliku od mnogobrojnih relativnih sloboda. Želje su to što sputava čoveka. želeći. društava ili država.sloboda! Malo je. već su spremni da za drugog polože i sopstveni život. istrajnim ulaganjem napora. silom prilika. ostaje večito. osnovni moto namučenog. konačno ostvari. Oni koji su shvatili vrhunski značaj duhovne slobode moraju ne samo da se za nju izbore. ona ne predstavlja trajno rešenje. Da nema želja. kada se istrajnim ulaganjem napora jednom ostvari.

Grubo. Kada nemaju šta da obuku. ostali ste verni meni i mom duhovnom delu. Izvor iluzije o mnoštvu Iluzija mnoštva nastala je zbog toga što se duša. za one koji su u beznađu duhovnog zatočeništva. Uveren sam da nećete zadržati samo za sebe Istinu koju vam donosim. Nema te žrtve koju ne treba podneti da bi se čovek oslobodio iz duhovnih okova i nasledio Istinu koja jedina donosi veČni mir i učvršćuje nepokolebljivi osećaj univerzalnog bratstva ljudi. Stanja svesti Svaka duša je jedno sa večnom i nedeljivom univerzalnom Dušom. Breme mora da se podeli. poteklih iz uobrazilje o dualnosti. morate mi pomoći . u svom neznanju. Mnogi od vas su. on ne može da se izvuče iz njenih zamršenosti. svih ovih godina provedenih sa mnom. Ali tela ne mogu biti sredstvo kroz koje bi duša saznala svoju istinsku prirodu. u neznanje duboko ogrezlom. već i pri svakom. Čvrsto verujem da ćete vi. Međutim. Ratnici Istine moraju pomagati svim ljudima.čak i po cenu života. duša se uhvatila u zamku iluzije o višestrukom postojanju. jer je duša iznad njih. mora da bude jasno shvaćena i bezrezervno prihvaćena. duhovni rad je imperativ za sve one koji iskreno vole čovečanstvo. Priroda duhovnog rada Zbog svog vrhunskog značaja za istinsko i trajno blago stanje čovečanstva. Najvažniji uslov svakog duhovnog školovanja je spremnost da se izgara u duhovnom radu čiji je cilj približavanje čovečanstva spoznaji Boga. moji poklonici. Duhovnu slobodu mora izboriti svak za sebe sopstvenim naporima uz pomoć brižljivo isplanirane strategije protiv nižeg ˝ja˝ i nižih želja. preneti svetlost ovom. izvršavali moje naloge i sledili moje upute. suptilno i mentalno telo su posrednici kroz koje ego-um doživljava različita stanja sveta dualnosti. pogrešno poistovećujući sebe sa telima i ego-umom. tako što će mu predočiti Istinu o jedinstvenosti svekolikog života. koja je jedina Stvarnost. učestvujući sa ljubavlju i verom u mom univerzalnom delu produhovljavanja sveta. . Kada su ljudi gladni daćete im hranu i oni će biti siti. pa i najmanjem koraku u pravcu tog postignuća. ne postoji lek koji će trenut no olakšati njihovo stanje. jer svako je izraz jedne jedinstvene Stvarnosti. Neobično mi je zadovoljstvo da primetim kako ste se takvom poduhvatu iskrena srca odazvali. ne samo u njihovim naporima da u uzbudljivoj i izazovnoj bici ostvare pobedu nad sobom. i da smatra daje u kreaciji samo jedna medu mnogima . dužni ste da radosno podnosite svaku žrtvu i patnju. s ushićenjem i odvažnošću. pribavićete im odeću koju treba samo da obuku. Kako pomoći drugima da postignu duhovnu slobodu Pomoć koja se pruža ljudima u njihovim naporima da ostvare duhovnu slobodu umnogome se razlikuje od drugih vidova pomoći. od Boga isplaniranom i suđenom zadatku pružanja duhovne pomoći čovečanstvu.svake druge pomoći. Preuzimajući na sebe zadatak da pomognete drugima da spoznaju Boga. budući da je uhvaćen u iluzornu mrežu dualnosti. Zadatak duhovnih radnika Budite Lučonoše Čovečanstva Veoma sam srećan što ste se odazvali mom pozivu da čujete poruku koju imam za vas. Sada je došlo vreme da uložite sve svoje snage i pomognete mi u misiji pomoći čovečanstvu da krene duhovnom stazom i spozna Boga. Stoga je bitno da budemo sasvim načisto u pogledu prirode duhovnog rada. Večna Istina daje Bog jedina stvarnost. Kroz mnoge bure i potrese. moji poklonici. oplemenjenog blagorodnom ljubavlju za sve. poistovećuje sa svojim telima. Kada spozna Istinu. Beskućnicima ćete pružiti dom u koji oni treba samo da se usele. čovečanstvo će postići duhovnu slobodu.umesto da sagleda sebe kao jednu i jedinu Stvarnost u kojoj ne može da postoji drugo. Ona po svojoj važnosti dolazi na prvo mesto. podstaknuti ljubavlju prema meni i verom u mene. već ćete. čovečanstvu. ona je počela sebe da smatra ograničenom. Duša je u svim telima i u ego-umu jedna i nepodeljena. i. vi. zajedničkim naporima izneti to breme. a zatim i nedvosmisleno ispoljena u recima i u delu. koji su samo njeni nosači. Poistovećujući se sa telima. Svet je čvrsto utemeljen na lažnoj ideji o zasebnom postojanju. mračne neprohode i oskudice. Nema drugog načina. Duhovni radnici moraju da izbave svet iz takvih muka. U ovom bogoželjenom. Međutim. Međutim.

Bogospoznaja Većina duša je nesvesna svoje istinske prirode. duhovni rad namenjen je dušama koje se još uvek nalaze u klopci kreacije. Pridobijanje ljudi za život n Istini Pukim osuđivanjem podela nećete odstraniti podele. dok to činite. oni neće uspeti da vas razumeju ukoliko im se ne budete obraćali rečnikom koji im je razumljiv. Duhovni radnici ne mogu sebi dopustiti da u kreaciji zanemare element vremena. na velike i male. i koji su toliko ogrezli u izopačene misli i osećanja da svoju izopačenost više ne zapažaju. Međutim. ne možete ih prisiljavati na duhovnost. duhovnih radnika. Kada se budete upustili u duhovni rad.to doista nije nimalo lak zadatak. nezavisno od njenih posrednika ili nosača. oni nisu voljni da napuste stav o svojoj zasebnosti. Prividno spuštanje na niži nivo Često će biti neophodno da se prividno spustite na niže nivoe kojima pripadaju osobe kojima želite da pomognete. nastoje da očuvaju. koje naglašavaju. da bi ljudi mogli da prime večni život koji im ja donosim. koje će popustiti samo na dodir ljubavi i razumevanja.obmanjujuće poistovećenje sa telima i ego-umom. Nema drugog načina da im se pomogne da postignu duhovno oslobođenje i presvet ljenje. duša prolazi kroz različita stanja svesti. Nije slučajno da se ljudi dele na bogate i siromašne. U stanju duhovne Slobode i Savršenosti. Sviknuti da život vide izdeljen na zasebne celine.pomažući čak i onima koji su skloni da stvaraju razdore tamo gde ih nema ne dajući vam tako ni trenutka predaha . stvarno ne izgubite visoki nivo razumevanja. Za njih je od najvećeg značaja da strogo vode računa o protoku vremena u kreaciji i da ne izgube iz vida uzvišeni značaj budućeg trenutka u kome će se obelodaniti univerzalna duhovna Istina. Da biste uspeli u svom zadatku vi morate ljudima uliti veru. samo posrednici ili nosači svesti. u kojoj vlada iluzija o vremenu. Važnost vremena Spoznati Boga znači boraviti u večnosti. Oni koji su zbacili veo dualnosti. vi . umesto njega.čiji su oni punopravni naslednici. rascvetao oslobođeni. jeste da mi pomognete u mom objavljivanju Istine napaćenom čovečanstvu. Međutim. Zapamtite da možete pomoći ljudima da se oslobode iluzorne podvojenosti i domognu duhovne slobode jedino ako i sami . Kako ljudi budu postepeno dolazili do sve dubljeg i dubljeg razumevanja. kao i ego-um. Bog postaje jedina Stvarnost za koju vređi živeti. To je iskustvo gde duša svesno doživljava svoju istovetnost sa Bogom. dolazi do potpune predaje ego-života. jednako je važno da. vi ćele zakoračiti u šumu podela za koje ljudi očajnički prianjaju. ne srne da bude saopšteno sa visine. doživljavaju dušu kroz samu dušu. To je samopotvrđivanje Beskonačnog kao beskonačnog. I pored toga što imate najbolju nameru da uzdignete ljude na viši nivo svesti. na vladare i potčinjene.nikada ne izgubite iz vida ideju o jedinstvu. i gde Svetio Istine o Jedinstvu svih biča rasteruje mrak patnji i ograničenja. Njih stvaraju i pothranjuju podvajajuće misli i osećanja. već se i sami morate učvrstiti u njoj. A ubediti ljude da se okanu sebičnosti i predrasuda . na primaoce visokih priznanja i na društveno žigosane. Bogospoznaja je u njima još uvek samo latentna. i ubediti ih da im pomažete da se spasu ropstva i patnje kroz spoznaju Najuzvišenijeg . da bi se. Pošto do tog iskustva još uvek nisu došle svesno. Boga. Ljudski um se mora prethodno očistiti od sebičnosti i predrasuda. svesno ili nesvesno. Zadatak duhovnih radnika Zadatak vas. Instrukcije za duhovne radnike U pružanju duhovne pomoći morate imati u vidu sledeće četiri stvari: 1. Ignorisati vreme značilo bi ignorisati i sam duhovni rad. Vi ne samo da morate da pripremite čovečanstvo da primi Istinu. Tela su. božanski život u Istini. na tirane i ugnjetavane. i koje svim snagama. Ljudi neće pogoditi smisao vaših reci ukoliko te reci nisu prilagođene njihovim sposobnostima i iskustvu. na vode i vodene. Ono što kroz svoja razmišljanja i osećanja imate da saopštite ljudima. Nije dovoljno da negujete snažna prijateljska osećanja i ničim ukaljanu čistotu i dobrotu u srcima. Ove razlike su stvorili i podržavaju oni koji su se u svom duhovnom neznanju vezali za njih. koji je Jedinstvena Stvarnost svih duša. To je bezvremeno iskustvo. Dok doživljava različite unutrašnje nivoe posredstvom različitih posrednika ili nosača. Vi morate da pridobijete ljude za život u Istini. stvara iluziju mnoštva i podeljenosti unutar nedeljive celine.

ukoliko uspete da u ljudima probudite duhovno nadahnuće i razumevanje. Takvo razmišljanje je prepreka celovitoj viziji. Neka pitanja su važnija od odgovora. Duhovni razvoj kao nesputani razvoj unutrašnjeg razumevanja. bez vaše vešte intervencije. ne obazirući se na uspehe i neuspehe. Nadvladavanje prepreka Videli ste kako ćete vi. vi se više nećete opterećivati time da morate da pružite drugima spremljene odgovore i gotova rešenja. kada podelite život na politiku. za Boga i samo Boga. morate da učinite sve što je u vašim moćima da pomognete drugima bez obzira na moguće rezultate ili posledice. kao duhovni radnici. i duboka. Duhovni napredak nije proces akumuliranja koji se odvija spolja. sami istražuju svoje probleme. ili karma- . 3. Kada svoj zadatak izvršavate čista srca. uspesi i neuspesi. u drugom slučaju. besmrtna svežina i besprekorna čistota. da razumeju. ljudi ne bi bili u stanju da sami dođu do rešenja svojih problema sa duhovne tačke gledišta. Kao duhovni radnici takođe morate da zapamtite da duhovna mudrost koju želite da prenesete ljudima. vi ste ga već izvršili. ili da rastumačite njegovu pravu prirodu. kao duhovni radnici. ona će sama ukazivati na odgovor. ali prepreke i postoje da bi ih sadvladali. Prema tome. Um svetovne osobe pomućen je gustim naslagama sanskara. Ili. Vi. Ali. religiju. Strogo praćenje spoljašnjih obrazaca religijskih rituala i ceremonija je uobičajeni postupak za olakšavanje sanskaričkog tereta. tako da će vaš prividni silazak na niže nivoe biti samo privremen. Duhovno razumevanje obezeđuje svestrano napredovanje Ne smete deliti život na oblasti. moraćete da nastojite na pronalaženju celovitog i stvarnog rešenja za sve pojedinačne i društvene probleme. Rezultati duhovnog rada Morate obavljati svoje zadatke ne brinući za posledice. Kada vam postane sasvim jasno da duhovna mudrost leži skrivena u svakom. nauku. već postoji u njima u latentnom stanju. Prepreke i njihovo savladavanje. 4. malo je onih koji su dovoljno pripremljeni za nju. Vaš zadatak biće da upitate druge ono što se sami ne bi upitali ili usudili da upitaju u vezi nekog svog praktičnog problema. Vrline i sposobnosti sledbenika Odeljak I Stupanje u stvarnost unutrašnjeg života Prednost i ograničenja spuljašnjeg pristupa lako je dostignuće Istine konačna sudbina svih ljudi. izvrši. neposredna. Ljudi će sami pronaći svoje odgovore. ali pravi smisao pomoći dobijene od Učitelja jeste osposobljavanje drugih da ovladaju svojim prikrivenim sposobnostima. Pitanja koja mogu da im pomognu da bolje formulišu sebe ne treba da budu ni previše teoretska ni previše komplikovana. uz vašu pomoć. Ako ste nepokolebljivo odlučni u želji da mi pomognete u mojoj misiji da čovečanstvu otvorim oči za jedinu stvarnost vrednu truda. doista. pak.rešenje do kojeg budete došli neće biti zadovoljavajuće ni celovito. nepokolebljiva vera i neizbrisivo blaženstvo. to je unutarnji razvojni proces. 2. umetnost. napredak u svim ovim sferama života uslediće automatski. misticizam i kulturu i posmatrate samo jednu od ovih oblasti . ne smete da gubite iz vida konkretno delo koje Učitelj želi da. Budite sigurni da će vaši rezultati. stvaralačka ljubav i beskonačno razumevanje. ukazaće vam se mnoštvo mogućnosti za duhovni rad. morati silom prilika da se suočite sa mnoštvom prepreka. kao duhovni radnici. školstvo. Najčešće ćete se zadovoljiti time da drugima osvetlite problem sa druge strane. Čak i ako vam se učini da je prepreka nesavladiva. Vi. ako budete radili s entuzijazmom i razumevanjem. biće dovoljno ako uspete da navedete ljude da se pitaju i sami tragaju za odgovorima. a zatim početi da se bavite svakom oblašču odvojeno i isključivo. Vaša zasluga biće u tome što. Ukazati ljudima na dublji način sagledavanja problema i sugerisati im konstruktivniji pravac razmišljanja i delanja. Vašim neumornim zalaganjem čovečanstvo će biti inicirano u novi život u kome će vladati trajni mir i besprekorna harmonija. ekonomiju. da bi tragalac uopšte mogao da kroči na spiritualnu stazu.ćete menjati svoj pristup i tehniku. Postoji. i u jednom plodonosnijem i kreativnijem pravcu. Istina je da je pomoć Savršenog Učitelja apsolutno neophodna da bi neko postigao Samospoznaju. znači mnogo vise od nametanja gotovih rešenja. Stupanj spoljašnjeg prihvatanja religijskih zapovesti i tradicija je poznat kao šairat (shairat). mnoštvo mogućnosti za rad na ovom polju. moraju svesti na razumnu meru. biti izvanredni. koje se. moral. Ako su pitanja jednostavna. sve to su iluzije unutar beskonačne Jednote. te da vi jedino možete da budete instrument njenog razotkrivanja.

jer stvara odgovarajuću atmosferu za razvoj duhovne discipline. ona će se služiti intelektom da bi razlučila trajno od prolaznog. U početnim stadijumima svog nastojanja da dostigne znanje. ne javlja se kao posledica nekritičke reakcije. umesto da se okrene istinskim i trajnim vrednostima. okrenuti realnosti unutrašnjeg života. teži da pripiše iluzornu vrednost stvarima koje nisu ustaljene i uobičajene. te življenje u skladu sa strogo utvrđenim etičkim kodeksom kojeg je iznedrila moralna svest tog doba. jer nalazi da je to najlakši način za umirivanje nečiste savesti. život zasnovan na spoljašnjem prihvatanju često je duhovno jalov. čisto intelektualno razumevanje pokazaće se nedovoljnim. ona će. privržena spoljašnjerm prihvatanju religije. prošavši fazu spoljašnjeg prihvatanja (šairat ili karma-kandu) nastavlja dalje stazom duhovne emancipacije. Čovek. U ovoj višoj fazi. bitno od nebitnog. Dešava se upravo suprotno. izvršavanje dužnosti onako kako ih nalažu sveli spisi. nego kao rezultat kritičkog razmišljanja. kojom se odlikuje život poklonika. Ograničenja konvencija Sa stajališta realnosti unutrašnjeg života. Za svetovnu osobu koja se odlučila za ovaj uzvišeniji oblik traganja kažemo daje postala poklonik. suvoparnom i uštogljenom. potpada pod vlast lažnih ili iluzornih vrednosti. već on želi da razvije osobine koje će njegov unutrašnji život učiniti duhovno lepim. tako i poklonik. a život koji odstupa od ovakvog krutog prihvatanja neretko se odlikuje duhovnim bogatstvom. kao delo prosečnih umova. uobičajenog za neuobičajeno. i to nezavisno od konvencionalnosti i nekonvencionalnosti. To je definitivan prestanak nekritičkog prihvatanja postojeće tradicije i početak novog načina života koji će se zasnivati na razboritom uočavanju razlike između bitnog i nebitnog. moraju da nauče da razlikuju lažne od pravih vrednosti. a ne teorija. Kao što insekt prolazi kroz razne metamorfoze da bi dospeo do sledećeg stadijuma razvoja. Oni koji bi da nadrastu stupanj spoljašnjeg prihvatanja i da zakorače u uzvišeniji život unutrašnje realnosti.kanda. Mnoge konvencije. Realnosti unutrašnjeg života Duša provede nekoliko života učeći lekcije spoljašnjeg prihvatanja. ne može da doprinese životu u slobodi i istini. Ono što je društveno ustanovljeno i opšte priznato ne mora uvek da bude zdravo i u duhovnom smislu. i pored svega toga. jer je to samo jedna nekritička reakcija. ne znači da konvencije nemaju apsolutno nikakvu vrednost. međutim. ulažući napore da se prilagodi ustaljenim šemama i konvencijama umesto da se bavi istinskim i trajnim vrednostima. pak. shvativši da ne zna. Oslobađanje od konvencija zaslugom kritičkog razmišljanja Ljudi se pokadšto okreću nekonvencionalnim stvarima samo da bi iskočili iz uobičajenih okvira. koja je poznata kao tarikat (tarqat). Propast jalovih ubeđenja Za duhovnog poklonika. početi da oseća potrebu za istinskim znanjem. poklonika više ne zadovoljava spoljašnjc prihvatanje određenih pravila. Razlikovanje između istinitog i lažnog Stoga. ili adiatma-marga (adhyatma-marga). Prerastanje stupnja spoljašnjeg prihvatanja je mnogo veći korak od pukog mehaničkog prebacivanja s konvencionalnog na nekonvencionalno. nisu ništa drugo do iluzorne vrednosti. većina ljudi je. duhovno neizgrađenih pojedinaca. ili doktrine kojih se ljudi . Na stupnju spoljašnjeg prihvatanja. Spoljašnji pristup je na svoj način koristan. Ali kada se probudi i krene stazom. javiće se potreba da svoj u intelektualnu analizu uskladi sa praktičnim životom. kao takva. ali nije uvek lišen negativnih posledica. No. Oslobođenost od konvencija. verovanja. pa čovek. zamorivši se od svega toga. i pothranjuje u njoj neku vrstu suptilnog samoljublja. Sa duhovne tačke gledišta važna je praksa. To je skok sa stupnja neznanja na stupanj kritičke promišljenosti. gledišta. Ponekad čini osobu krutom. stvarno od nestvarnog. Iluzorna vrednost običnog i ustaljenog vremenom gubi čar. odnosno. Ali doći će trenutak kada će se ona. Nekonvencionalne stvari su neretko privlačne samo novine radi. Ovo. On podrazumeva svakodnevnu molitvu. Ideje. prelazak iz shairata (karma-kanda) u tariqat (adhyatma-marga) ne treba shvatiti samo kao prestanak spoljašnjeg konformizma. obilazak svetih mesta. istinito od lažnog. spiritualno neznanje individue toliko je veliko da ona ni ne shvata da živi u neznanju. stavovi. To nije samo zamena konvencionalnog za nekonvencionalno. Nesvakidašnjost njihovih težnji i interesovanja pomaže im da zadovolje i osete svoju izdvojenost i različitost od ostalog sveta. Najveći broj konvencija ima iluzornu vrednost zbog toga što su krojene po meri prošeka. koja.

Razvoj kritičke i kreativne misli je vrsta duhovne pripreme. Čak i na stupnju shairata. mora se ponovo pokrenuti i oživeti učešće srca. Mada su u odanosti veri i dogmama zastupljeni i um i srce. i labavo. Jer. oslobađanju nesputanog Božanskog Života. budući da je viđenje koje nameću dogme neretko zamagljeno usled degeneracije ili pak potpunog izostanka kritičkog rasuđivanja. indirektno privuče iskustvo koje će mu otvoriti vratnice spiritualnog Života. istrajnom i napornom radu. Drugim recima. gledano u celini. Strpljenje i istrajnost Svaki čovek je punopravni naslednik Istine. dokle god postoji slepo prihvatanje dogmi. a njihova međupovezanost je takva da je nemoguće zanemariti bilo koju od njih. i 2) uvođenje rezultata kritičkog rasuđivanja u praktičan život. Kroz nju čovek usavršava one ljudske kvalitete koji doprinose uravnotežavanju uma i srca. da bi bila plodonosna. prianjaju za čoveka. a duhovna priprema ponekad se proteže na nekoliko života provedenih u strpljivom. ideje nastale nakon kritičkog preispitivanja moraju se uključiti u aktivan život da bi bile sasvim plodonosne. Za razliku od čisto teorijskih spekulacija. u svemu tome se krije i jedan ozbiljan nedostatak-oboje deluju u odsustvu kritičkog osvrta. u stvari. U duhovnom životu sve vrline se nadopunjuju i podstiču jedna drugu. Dogme su često štetne Vera i religijske dogme su. Vera i religijske dogme Dešava se da i dogma. nije retkost da privrženost religiji postane izvor nadahnuća za mnoga nesebična i plemenita dela. više ne brani sa tolikim žarom i oduševljenjem kao što je ranije branio verska ubeđenja. one uključuju znatno veći deo ličnosti. a čine drugo. ispada da su sve božanske vrline apsolutno neophodne za život. dok. ona ostaju vezana za površne aspekte ličnosti. kako izvor dobra tako i izvor zla. ali zanemariti njene veze sa drugim važnim vrlinama nije preporučljivo. ukoliko je čovek brani sa žarom. on mora da razvije i ispolji mnoge božanske vrline u svakodnevnom životu. i. Uključene u procese aktivnog života. Ljudi veruju u jedno. a da se ne naruši ravnoteža čovekovog duhovnog ustrojstva. da bi rezultati kritičkog razmišljanja postali duhovno plodonosni. mnogo češće su činile štetu. Može izgledati da neka vrlina sama po sebi nije previše bitna. pate od iluzije kako su duhovno napredni. Međutim. Oslanjajući se na svoja jalova ubeđenja. ili karma-kande. ideje doživljavaju zdravu transformaciju i postaju jedno sa tkivom života. Kritičko i kreativno razmišljanje uravnotežava Prelazak sa spoljašnjeg prihvatanja (šairat. Iako su vera i religijske dogme ponekad donosile korist pojedincu ! zajednici. naposletku.utoliko što njegov um sada počinje kritički da preispituje svoja uverenja. Jedan od prvih koraka koji poklonik treba da učini jeste da . Potreba za prevođenjem teorije u praksu Kada se čovek odrekne ranije nekritički prihvaćene vere i religijskih dogmi u korist pogleda i načela kojima posvećuje svoju misao. Otuda praćenje religijskih dogmi ne daje u potpunosti povoljan rezultat. poput ogrtača. napokon. jer obuhvataju ne samo intelekt. Ali. već i srce. Ako su novonastala uverenja lišena emotivnog podsticaja.ali je takvo postignuće prečesto praćeno žrtvovanjem učešća srca. međutim. Kada prihvatimo da svaka ima svoju funkciju i smisao. još nisu ni započeli duhovni život. Um se sada oslobodio uticaja neoplemenjenih emocija . Vera i religijske dogme imaju prednost nad intelektualnim stavovima i doktrinama. došlo je do izvesnog napretka . dotle postoji i gorljivost i oduševljenje kao dinamični element svake verske ideologije. onaj koji bi da nasledi Istinu mora za nju da bude duhovno pripremljen.intelektualno pridržavaju čine površinski sloj njihove ličnosti. Vrline i sposobnosti sledbenika II Odeljak II Neke božanske vrline Međupovezanost osobina koje su neophodne za duhovni život Da bi unutrašnji život poklonika postao harmoničan i prosvetIjen. misao treba da postane ne samo kritička nego i kreativna. On ih. karma-kanda) na život u kome prevashodni značaj imaju unutrašnje vrednosti (tariqat ili adhyatma-marga) um i srce sastoji se iz dva stupnja: 1) oslobađanje uma od inercije nekritičkog prihvatanja zasnovanog na šlepom imitiranju i pobuđivanje kritičkog razmišljanja. I.

svom neumornom entuzijazmu pridoda nepokolebljivo strpljenje. No uprkos tome. on se i dalje držao svoje odluke. i. mada su ti uznemiravajući zvuči koji su se prolamali kroz tišinu noći bivali sve glasniji i glasniji. pa je besmisleno razmišljati o tome šta bi bilo da su se stvari odvijale drugačije.. on mora da razvije u sebi beskonačnu trpeljivost i uzdržanost. Njegov put upravo i vodi kroz svet. i služiti mu na način na koji to i Učitelji čine. i. već se sa svih strana suočava sa hladnim prezirom. bez spoljašnje podrške. tvrdokornom zajedljivošću.bilo je. on potrča koliko ga noge nose. Međutim. Prošlost se. misleći da je ona. Odbrana viših istina zahteva nepokolebljivu moralnu hrabrost i poklonik treba da je spreman da se suoči sa kritikama. Seo je pod drvo. naročito kada postoje nagoveštaji da mu ona . Jednom je taj čovek pročitao duhovni spis koji je na njega ostavio tako dubok utisak da je odlučio da se odrekne svega. sa svih strana mogli su se čuti životinjski krici. Malo je stvari u umu koje odnose toliko energije kao brige. njemu preostaje još jedino da se bori za njih. upliće se u njenu mrežu. iskusivši uzvišenu ljubav. Ono što je bilo . Iako će mu. Ozdržavanje Kako odmiče na stazi. čovek zapravo stupa na stazu posutu trnjem. A najteže je uopšte ne brinuti. Voleti svet. grada u Indiji. Da bi voleo i služio svet koji za njega ima malo razumevanja ili ga čak uopšte i nema. Svet je zarobljen Mayom i opijen lažnim vrednostima. ispričao je.. odnosno. Brižnost se javlja onda kada se stvari ne odvijaju onako kako se očekuje. Prihvatanje sveta onakav kakav jeste Duhovni napori iziskuju ne samo veliku fizičku izdržljivost i odvažnost. ograničeni ego-um se stalno poistovećuje sa prošlošću. međutim. kao takva. ali njegova patnja. Čovek se takođe oseća brižnim u pogledu na budućnost. Sve do trenutka kada opazi kako mu se kroz pomračinu približava ogroman medved. Moralna hrabrost razvija se uporedo sa jačanjem poverenja u sebe i u Učitelja. zna kakva je riznica skrivenih mogućnosti u svakoj duši. na opšte veselje okupljenih radoznalaca. Zato su zemaljski putevi najčešće u suprotnosti sa standardima koje je poklonik sam sebi postavio. Moralna hrabrost i samopouzdanje Duhovni zadatak uzdržavanja uopšte ne bi bio težak kada bi poklonik mogao da se prilagodi svetovnim tokovima i da ih prihvati bez opiranja. beznadežnom antipatijom i stalnom mržnjom. i nikakva briga neće moći da promeni nešto što pripada prošlosti. počeo da ponavlja Božije ime. A kada je došao k sebi. Kada odluči da ostvari Istinu. Napustio je Punu i otišao u obližnju šumu. već i najstrože obuzdavanje i nepokolebljivu moralnu hrabrost. Brige će se javljati u duševnom životu individue sve dotle dok je ego-um opterećen prošlošću. i on treba da mu služi uprkos tome što ga ne odobrava. A to ga čini bolno osetljivim na spoljaŠnje uticaje u kojima ne samo da nema ljubavi. i žali za onim što se nije ispunilo. nije toliko izražena. Poklonik. međutim. Pred tolikim preprekama mnogo je lakše odustati nego se boriti. Po zalasku sunca. On i ne očekuje ništa bolje od ljudske prirode. kroz odnos sa Savršenim Učiteljem poklonik sve dublje oseća i razume istinsku ljubav. Tako je nastavio celog bogovetnog dana uprkos mnogim neprijatnostima. onako kako se čovek nadao da će se odvijati. Tako je prestala njegova želja za odricanjem. sa brojanicorn u rukama. neizbežna i neiskorenjiva. Oslobođenost od briga Moralnu hrabrost i samopouzdanje treba da prati bezbrižnost. Tu je njegova moć obuzdavanja na najtežem ispitu. bežanje od sveta mu neće mnogo pomoći. ali. pošto je sagledao više istine. Ponovo će morati da se vrati u svet da bi razvio one osobine koje će ga osposobiti da se suoči sa svetom i prihvati ga onakvog kakav jeste. u ovoj neravnopravnoj borbi pristizati pomoć od Učitelja i drugih poklonika. on mora da razvije sposobnost da se samostalno. i malo je onih Čija će nepokolebljivost i hrabrost istrajati do samog kraja. Čak i svetovnjak može da propati u svetu koji mu ponekad izgleda neprijateljski i otuđen. Uspeo je da stigne do jedne prodavnice u gradu i pao u nesvest. obzirom na njegovu grubost i tvrdokornost. Pretrnuvši od straha za svoj život. prezirom. makar stajao sam protivu čitavog sveta. To se može slikovito prikazati pričom o jednom čoveku iz Pune. Međutim. bori za Istinu. svoju avanturu. njegovo oduševljenje počelo je lagano da splašnjava. ne da izmeniti. pa čak i mržnjom onih kojima te istine još nisu dostupne. odveć je krupan zalogaj za slabe i plašljive. Zato je njegova patnja veća jer on doživljava rascep između onoga kako stvari stoje i kakve bi mogle da budu samo kada bi svetu makar malo bila dostupna ljubav koju je on počeo da razumeva i neguje.

Ukoliko prvenstvo pružanja pomoći pripadne nekome drugom. Duhovnost u prevelikim količinama i data u pogrešnom trenutku. A to je. To je proživljavanje patnje koju čovek uglavnom sam režira. naravno. I neće zauzvrat očekivati ništa drugo osim da poklonik uloži maksimum napora u svoj duhovni razvoj. Ali treba da se lati one koju je. on mora uvek da bude spreman daje pruži. treba uvek da daje svoj maksimum. njegovo delo ne podleže kvarenju usled . Dakle. njegov napredak će biti veoma spor. Ako je nekome potrebna pomoć. a sa druge. Zabrinutost proizilazi iz prianjanja za prošlost ili unapred skrojenu budućnost.nije naklonjena. to u njemu ne bi smelo da stvori zavist. uspostavi kontrolu nad sobom i prestane da se vezuje. onda su i njegove akcije nerazumne i vezujuće. to ne bi bila pomoć. Otuda se javlja potreba za održavanjem dobrog raspoloženja bez obzira na okolnosti. a ako se i dese. a pošto interveniše. obeshrabren ili znemiren. On ne treba da prihvata nijednu službu koja nije u skladu sa njegovim mogućnostima. Vođstvo Učitelja Daleko najvažniji uslov sigurnog i postojanog duhovnog napretka je vodstvo Savršenog Učitelja. Radost. i nastavlja se. on je mora dovršiti čak i kad mu okolnosti nikako ne idu na ruku. Svi oblici ega treba sasvim da izostanu iz služenja. Ako rasipa energiju na svetovne težnje. Bezuslovna opredeljenost podrazumeva potpunu ravnodušnost prema svim dražima pojavnog sveta. Vreme je važan činilac duhovnog razvitka. sve dok um prianja za nešto. Pošto je gurnuo učenika na stazu. Vrline i sposobnosti sledbenika III Odeljak III Spremnost da se služi Spremnost i umešnost Poklonik treba uvek da je spreman da služi ciljevima čovečanstva. U pravoj duhovnoj službi nema ni primisli o sebi. u ovom ili onom obliku. uostalom. ja˝ Poklonik. On ne očekuje brzi preobražaj svesti sem ako odranije nisu ispunjeni svi uslovi za to. gora je i od uzaludnog rasipanja energije jer umanjuje radost i punoću življenja. Zabrinutost nikome nije donela ništa dobro. ˝Ovo je bila isključivo moja zasluga˝. ne smne da prianja za ideju služenja. on se povlači i čeka s beskrajnom strpljivošću trenutak kada će učeniku ponovo zatrebati njegova pomoć. Služenje bi trebalo da proističe iz nesputanosti i slobode i da se odvija u duhu zajedništva. kao. Učitelj strpljivo čeka da ovaj potpuno shvati smisao i značaj njegove pomoći. pri čemu ne bi smelo da se insistira na udovoljavanju zahtevima ograničenog ˝ja˝. polet i umerenost Među vrlinama koje poklonik treba da kultiviŠe malo je onih koje su toliko važne kao vedrina. Obzirom na mnoga iskušenja koja ga čekaju na putu. Bez zahteva ograničenog . Međutim sama briga ničemu ne pomaže. ali se sam nikada ne smne vezivati za lažnu ideju. Bezuslovna usmerenost ka jednom cilju Teškoće na duhovnoj stazi daju se prevazići jedino ako je poklonik bezuslovno opredeljen za nju. Brižnost je plod grozničave imaginacije koja deluje pod pritiskom želja. pre svega. Kada je um turoban. Učitelj stoga brižljivo bira trenutak kada će njegova intervencija dati najbolje rezultate. Osim toga mnoge očekivane stvari se ne dese nikad. ispada da nisu toliko strašne kao što se očekivalo. da bi čovek u svom traganju za istinskim razumevanjem ostvario potpunu predanost neophodno je da. ako bi se svesno trudio da svaku takvu priliku ugrabi za sebe. njegova naumljenost da služi mora biti nepokolebljiva. polet i umerenost. Učitelj će pokloniku pružiti upravo onu pomoć koja mu je u datom trenutku najpotrebnija. sposoban da vrši. štaviše. Nezavisno od velikog i malog Ukoliko je poklonik sasvim nevezan za rezultate svog rada. Um mora da postane imun na sva iskušenja i da uspostavi punu kontrolu nad čulima. nego sebičnost. Ma kakvu službu da odabere. vrlinom sopstvene spremnosti i umešnosti. neizvodljivo ako poklonik ne ukloni zabrinutost iz svog života. i svih zemaljskih postignuća. a ni osećanja da čovek stiče nešto za sebe ili pruža nešto drugima. Tada čovek nastoji da brižnost proglasi nužnim elementom pripreme za suočavanje sa budućom situacijom. ne prezajući od bilo kakve žrtve. Jer. s jedne strane. uvek ima za posledicu lošu reakciju.

procenjivanja veličine njegovog postignuća. Svetovno orijentisane osobe uživaju u svom zasebnom postojanju kroz svoja postignuća. Tako imaju prirodnu težnju da procenjuju svoja postignuća u okvirima opipljivih veličina. I uvek grabe velike stvari a klone se malih. Međutim, sa duhovne tačke gledišta, takozvane male stvari su isto toliko bitne koliko i velike. Otuda poklonik nema razloga da izbegava jedne, a priklanja se drugima; on treba da se posveti malini stvarima sa isto toliko žara kao i velikim. Mada u duhovnom životu male stvari vrede koliko i velike, svetske konvencije obično ignorišu ovu jednostavnu istinu. Kad bi se pratile dogovorom prihvaćene konvencije, služenje bi se svelo na aktivnosti koje donose rezultate koji se uobičajeno smatraju velikim, odnosno vrednim i značajnim. Mnogo toga od vitalnog značaja za život bilo bi na ovaj način prenebregnuto, što bi u duhovnom smislu osiromašilo život. Prihvaćene vrednosti određuju vid služenja U društvima u kojima preovladava čisto materijalistička koncepcija života, pod služenjem se podrazumeva snabdevanje hlebom, odećom i drugim životnim potrebama. U društvima koja na prvo mesto stavljaju intelektualne vrednosti, pod služenjem se podrazumeva učešće u svestranom razvoju nauke. U društvima gde preovladava težnja ka umetničkom i estetskom, pod služenjem se podrazumeva organizacija umetničkog stvaralaštva i distribucija umetničkih radova. U društvima koja prevashodno cene kulturu srca, pod služenjem se podrazumeva probijanje onih kanala kroz koje će se uspostaviti i razviti kultura srca. A u društvima kojima je duhovno najpreče, pod služenjem se podrazumeva razvoj i širenje duhovnog znanja. Služenje koje doprinosi razvoju duhovnog znanja je najviši oblik služenja, zbog toga što duhovno znanje obuhvata i ispravno sagledavanje ljudskih problema i njihovo neposredno rešavanje. Dve vrste služenja Bez duhovnog razumevanja, čovek se u svojoj službi rukovodi ograničenim koncepcijama. Postoje dve vrste usluga koje čovek može da pruži drugom čoveku: prvo, da ga snabde nečim doista vrednim što ovome nedostaje; drugo, da mu pomogne u otklanjanju onih nedostataka koji ga sprečavaju da se domogne stvari koje su mu potrebne. Ukoliko su čovekova shvatanja o tome da li je nešto vredno ili ne - skučena, onda će i služenje biti srazmerno tome. Značaj malih stvari Služenje nisu samo veliki gestovi kao što je davanje dobrovoljnih priloga društvenim institucijama. Služenje su takođe male stvari učinjene s ljubavlju. Reč ohrabrenja ili osmeh koji uliva nadu i razvedrava mračno raspoloženje, vrede isto koliko i velika žrtvovanja i junačka samoodricanja. Pogled koji topi led i podstiče srce da brže zakuca takođe je služenje, iako mu to možda nije bila namera. Sve ove stvari uzete pojedinačno izgledaju male; ali život je sačinjen od malih stvari. Kada bi se zaboravilo na male stvari, život ne samo da bi bio lišen lepote, već i duhovnosti. Greške pri rasuđivanju svetovnih osoba Kao što priznaju samo velike doprinose a male zanemaruju, tako svetovni ljudi čine istu grešku kada su u pitanju prepreke, nedostaci ili problemi vezani za određenu situaciju. Za većinu ljudi problemi moraju da poprime divovske razmere da bi zavredeli njihovu pažnju. Za svetovne ljude je takođe karakteristično da poklanjaju previše pažnje spoljašnjim, opipljivim stvarima, a premalo nečujnim činiocima unutrašnjeg života. Smatra se, na primer, da je rat veća nesreća od života u kome neprestano tinja prikrivena mržnja, premda, sa duhovnog stanovišta, životi ispunjeni gorčinom i mržnjom nisu ni na koji način manje naopaki od ratova. Ratu se pripisuje veliki značaj jer obiluje prizorima surovosti, međutim, svaki oblik mržnje, čak i ako se ne materijalizuje u spoljašnjoj akciji, podjednako je ružan. Isto tako, epidemije, povrede i samrtne patnje privlače veću pažnju od agonije patnika opterećenih bremenom nesavladivih želja. Život kao nedeljiva celina Za poklonika koji je voljan da služi ne očekujući priznanja i pohvale, svaka pojava koja ometa pun i celovit život, bez obzira na to da li izgleda velika ili mala u očima sveta, vredna je njegove pažnje. Ne samo počeci i krajevi velikih imperija, već i prolazni trenuci tuge, imaju svoj značaj i mesto u univerzalnom životu. Radi se o pojavama za koja važe različita merila, ali se nijedna ne sme zanemariti na uštrb druge. Poklonik na život gleda kao na integralnu celinu, ne dopuštajući da ijedan delić životne zbilje sasvim zaokupi njegovu pažnju i zauzme čitav vidokrug.

Služenje nadahnuto ljubavlju Poklonik, i kad nesebično služi, mora stalno da bude na oprezu. On treba da neguje skromnost, poštenje i iskrenost. To što čini, čini ne da bi sebe istakao, nego zato što u srcu gaji istinsku ljubav. Kada je ispunjen ljubavlju, ta ljubav mu daje snage da uspostavi savršeno skladne odnose sa ostalim poklonicima bez trunke ljubomore. Jer kada među duhovnim saradnicima nema sklada gube se duhovni ideali. Takođe, kada je služba lišena ljubavi ona počinje da se obavlja iz osećanja dužnosti, kao što se u zemaljskim institucijama posao obavlja za novac. U društvenim institucijama ljudi rade za platu. Njih na efikasnost tera dužnost. Zato njihov rad ne može zračiti unutrašnjom lepotom kakva spontano izvire iz ljubavi. Važnost kontakta sa Učiteljem Poklonik će najbrže da nauči lekcije služenja ako ga zadesi sreća da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem. Učitelj ne drži predavanja, on podučava na konkretnim primerima. Kada sagleda Učiteljevu beskrajnu volju da služi čovečanstvu, poklonik, nadahnut ljubavlju prema Učitelju, spremno prihvata isti zadatak. Odnos sa Učiteljem je takođe od velike pomoći u razvijanju međusobne saradnje poklonika, obzirom da poklonici dele istu ljubav prema Učitelju. Oni služe zato što njihov Učitelj tako želi. I govore kako samo dovršavaju Učiteljev posao, a ne svoj, radeći vredno po Učiteljevom na hođenju. Prema tome, oni su lišeni svake ideje o ličnim prohtevima, pravima ili povlasticama. Zainteresovani su samo za Učiteljevo delo i spremni su da služe, kadgod se za to ukaže prilika, njegovim ciljevima, a podjednako su spremni da svoj posao ustupe drugome ukoliko se ovaj pokaže sposobnijim. Služenje bez pompe U zajednicama ove vrste poklonici zapravo služe jedan drugog. Oni Učiteljevo delo, pre svega, vide kao sopstveno. Zato poklonik, pomažući drugog poklonika u njegovom radu, služi i njega i Učitelja podjednako. U takvom služenju niko ne može biti gospodar, jer je svaki poklonik svestan da radi na ostvarenju jedinstvenog Učiteljevog dela. Takođe, obzirom da su svi poklonici jednaki, nijednom od njih nije teško stekne osobinu krajnje skromnosti. Kao što je već rečeno, ukoliko služenje učini čoveka ponosnim, onda to nije služenje. Jedna od najtežih stvari je naučiti služiti bez komandovanja, ne dižući bespotrebnu galamu oko sebe i ne primećujući šta je veliko a šta malo, staje bitno a šta nebitno. U duhovnom svetu skromnost je veoma važna. Ideal služenja Kada Učitelj služi, on to ne čini zato što se vezao za služenje, nego zato da bi pomogao, a ujedno i pružio svojim učenicima primer nesebičnog služenja. Dok služi druge, on u svakome vidi sebe, te tako doživljava da je i sam služen. U blaženom doživljaju jedinstva, Savršeni Učitelj zna da je u isto vreme i Učitelj i sluga svih. Njegova služba je oličenje idealne službe u kojoj nema robovanja: niti je rob onaj koji pruža, niti onaj koji prima. Poklonik vrlo brzo shvata suštinu istinskog služenja kada pred sobom ima primer svog Učitelja. Duhovna obuka poklonika ne može biti potpuna ukoliko on ne nauči da je duhovna služba pre svega radost, a ne obaveza; sloboda, a ne ropstvo. Istinsko služenje ne obavlja se pod pritiskom, nego proističe iz nesputanosti slobodnog uzimanja i davanja. Ono je rasterećeno bremena ličnih želja i donosi osećaj neprekidne ispunjenosti. Vrline i sposobnosti sledbenika IV Odeljak IV Poverenje i vera Tri vrste vere Jedna od najvažnijih vrlina poklonika jeste vera. Postoje tri vrste vere: vera u sebe, vera u Savršenog Učitelja, i vera u život. U životu je vera toliko potrebna da bi bilo nemoguće živeti bez nje. Upravo na osnovu vere život zajednice i društva postaje moguć. Uzajamno poverenje je ono što omogućava slobodno davanje i primanje ljubavi, slobodno učestvovanje u radu i uživanje u plodovima rada. Kada je život opterećen bezrazložnim strahom od nekoga ili nečega, takav život postaje ograničen i krut. Uzajamno poverenje Deca poseduju urođeno poverenje u svoje staratelje. Ona instinktivno traže od njih zaštitu. Vera u ljude se ne gubi ni kasnije u životu ukoliko osoba nije bila na grub način povređena od strane onih koji

su je, zarad sopstvenih sebičnih ciljeva, obmanuli i iskoristili. Tako, iako je vera prirođena čoveku, ona cvate u onim društvima gde su ljudi pouzdani, pošteni i zaslužuju poverenje, a gubi se tamo gde je sredina korumpirana. Vera u nekoga postaće savršena i čvrsta onda kada čovek i na drugoj strani naiđe na kvalitete koji ulivaju poverenje. Biti čovek od poverenja i imati veru u druge su dve komplementarne osobine. One su uslov za neometen razvoj kako samog pojedinca tako i kolektivnog života. Važnost samopouzdanja Bezgranična i bezuslovna vera u ljude pripada svetu ideala. U praksi je ona redak slučaj. Premda je priželjkuje veliki broj ljudi, ona ne može postojati sve dotle dok se svet bude sastojao od osoba koje baš ne ulivaju neograničeno poverenje. Neograničeno poverenje iziskuje do savršenstva razvijenu pouzdanost i postojanost. Uz to, mora da postoji i velika želja da se drugome pomogne. Ali ni jedna od ovih vrlina, koje su osnov uzajamnog poverenja, neće se razviti ukoliko čovek nema veru u samog sebe. Ukoliko neko nema vere u sebe, onda ne može razviti u sebi one vrline koje će ulivati poverenje drugima. Samopouzdanje i čvrsta odluka da, bez obzira na sva iskušenja, ostanete verni svom viđenju onoga što je ispravno - to je osnov pouzdanog karaktera. Temelj sarnopouzdanja Nepokolebljiva vera u sebe retka je isto koliko i vera u drugog. Malo je onih koji su je razvili u toj meri da mogu biti sigurni da poseduju pravu i konstruktivnu samokontrolu. Ljudi često iz razloga slabosti i nesigurnosti, svoju veru stalno dovode u sumnju i nalaze hiljadu načina da je ospore. Slabost i nesigurnost su neumitne činjenice života, i čovek je sklon da im podlegne čak i onda kada dobro zna šta bi za njega u datoj situaciji bilo bolje. Vera u sebe uvek može biti poljuljana. Ona se, zapravo, može učvrstiti jedino ako osoba neprekidno pred sobom ima viziju živog primera Savršenstva. Vera u Učitelja Vera u Savršenog Učitelja ima presudan značaj za duhovni razvoj, jer kod poklonika jača veru u sebe i veru u život - i to uprkos padovima i neuspesima, nedostacima i tegobama, ograničenjima i gubicima. Život, onako kako ga čovek doživljava na svom primeru i na primeru svojih bližnjih, može biti ograničen, skučen i nesavršen, ali život koji pulsira u Učitelju je neograničen, jednostavan i besprekoran. U Učitelju učenik vidi ostvarenje sopstvenog ideala; Učitelj je odraz njegovog najdubljeg Sopstva. U Učitelju on vidi refleksiju svega najboljeg što i sam nosi u sebi, što tek treba da se ispolji, a što će se jednog dana sigurno i ispoljiti. Zato je vera u Učitelja glavni motiv koji nagoni čoveka da ostvari u sebi prikrivenu božanstvenost. Vera i kritičko rasuđivanje Istinska vera temelji se na dubokim duhovnim iskustvima i na nepogrešivim signalima čiste intuicije. Ona se ne može shvatiti kao antiteza kritičkog rasuđivanja, već kao njegova nepo¬grešiva svetlost vodilja. Kritički um nadopunjen dubokom i živom verom utemeljenom na čistoj intuiciji, prestaje da biva jalov, površan i neefikasan, i pos¬taje kreativan, delotvoran i plodonosan. S druge strane, bez slobodnog i odvažnog delovanja kritičkog uma, ne bi se moglo stati na kraj mnogim oblicima naivne lakovernosti. Doduše, kritičkom mišlju se može dodirnuti samo ona vera koja nije zasnovana na čistoj intuiciji. Prava vera, koja vodi poreklo iz čiste intuicije, se prirodno nameće i ne može se svesti na zaključke racinalnog intelekta. Ona je bazičnija i primarnija od intelekta i shodno tome se ne može utišati nikakvim intelektualnim akrobacijama. No ovo ne znači da vera treba da bude šlepa i daje ne treba izlagati povremenom sudu kritičke misli. Istinska vera je jasno viđenje, a ne slepilo, i ne treba da se povlači pred slobodnim delovanjem kritičkog uma. Vera i sumnja Učenik raspolaže pravom da kritički razmotri i testira Uči¬telja. Ali ako i posle testiranja, uverivši se u Učiteljevu Savrše¬nost, učenik pokaže kolebljivost, onda je to znak njegove neis¬krenosti i slabosti u pogledu namere i cilja. Onoliko koliko je kod ljudi prisu¬tan nekritičan stav prema samozvanim mudracima, koji nezasluženo uživaju njihovo poverenje, toliko je prisutna i neopravdana kolebljivost, koja postoji uprkos so¬lidnoj količini ˝dokaznog materijala˝ prikupljenog kroz lično iskustvo. Nekritičko verovanje kao i bezrazložno kolebanje posledice su nesvesnog delovanja želja, s tim što je u ovom drugom slučaju uzrok nesvesno delovanje onih želja koje stoje na putu ispoljenju razborite vere.

Puka intelektualna vera igra veoma malu ulogu u duhovnom razvoju. Ljudi dosta slušaju i čitaju o Maji. To je aktivan odnos poverenja: samopregor i apsolutna posvećenost a ne iščekivanje i potajna nada da će Učitelj pružiti pomoć. neophodno je da Maja doista bude shvaćena onakva kakva zapravo jeste. a u drugom. i ono nema duhovni potencijal kakav postoji onda kada je u pitanju živa vera u Savršenog Učitelja. niti osećanja koje ne može prosvetliti. Suštinska priroda laži Zato čovečanstvo na svaki način mora da otkrije šta je laž. Testiranje učenika Kao što učenik testira Učiteljevu sposobnost da ga vodi. čovek ih menja da bi se prilagodio situaciji. odnosno princip Neznanja. Mišljenja i uverenja su površinski sloj psihe i kroz njih se ne može ostvariti kontakt sa njenim dubljim snagama. Savršeni Učitelj uopšte nije zainteresovan da učeniku pruži dokaze o svojoj božanstvenosti sem ako ne za ključi da bi to bilo preko potrebno za duhovni napredak učen¬ika koji mu se potpuno predao. Živa vera proističe iz iskustva Plodonosna. Ona je stvaralački aktivna. takva živa vera u Učitelja postaje vrhunski izvor nadahnuća i nepokolebljivog samopouzdanja. ali se Istina ne može spoznati i ostvariti kao Istina sve dok se neznanje ne spozna i ne shvati kao neznanje. zauzvrat. umesto da svoje namere čovek svesno sprovodi rukovođen svojim ličnim uverenjima. Tako ispada da nove okolnosti donose i nova uverenja.U prvom slučaju želja rezul¬tira u nerealnom i lakovernom. živa vera je najmoćniji faktor ponovne izgradnje celovitosti psihe. Uverenja i mišljenja Pravu veru valja razlučiti od ubeđenja i mišljenja. Želja će uvek da prevari kritički um. a ne mišljenje o njemu. Laž nastaje onda kada se za . svi oblici neznanja moraju prethodno da budu odstranjeni. u svim svojim dobronamernim intervencijama sračunatim na pridobijanje učenikove žive vere za razliku od praznih uverenja i ubeđenja. negde na periferiji svesti. Čovekova uverenja su kao odeća. Da bi se duša učvrstila u stanju Samospoznaje. znači spoznati pola Istine o univerzumu. Nije dovoljno steći površno razumevanje Maje. kada ga pritisne kakva neprilika. u bezrazložno sumnjičavom stavu. Nepokolebljiva vera koja se temelji na čistoj intuiciji. Zato valja razumeti Maju. oslobodi. teži jednoj jedinoj stvari: da učeniku bude od pomoći. Na primer. živa vera u Učitelja nastaje kao plod dubokog duhovnog iskustva kojeg Učitelj daruje zaslužnom učeniku. poput intelektualnih uverenja. preostaće samo jedan vid spoznaje u kome laži više nema. U njoj glavnu ulogu igra ak¬tivno poverenje u Učitelja. odlika je samo onog uma na koji ne uplivišu želje. Kako ostaju na površini uma. Nju čovek ne može održavati veštačkim putem. Nema te misli koju ona ne može prožeti i ponovo oživeti. kao laži. da zna da je to laž i da je se. Ona se suštinski razlikuje od ubeđenja i verovanja koja proizilaze iz nekritičkog prihvatanja ili površnog razmišljanja. testira postojanost učenikove namere. Shvatiti Maju odnosno princip Neznanja. Na¬protiv. a samim tim ne utiču ni na promenu životnih stavova. Ona ne boravi. kada neko ima dobro mišljenje o drugom čoveku. Prava vera se postepeno razvija i raste srazmerno uspehu koji učenik postiže u oslo¬bađanju svoje svesti od želja. kaže se da on u njega ima poverenja. Maja Odeljak I . niti osobine koju ne može izmeniti. Živa vera nije neka pismena potvrda koju učenik potpiše i preda Učitelju.Lažne vrednosti Važnost razumevanja Maje Svako želi da spozna i ostvari Istinu. ali malo njih je zaista razume. Za učenika . Ali to je samo mišljenje. ona ne uzrokuju radikalne promene u srži ličnosti. Sve što on želi da zna jeste da li je učenik iskren i pošten u svojoj nameri da dostigne Istinu. Zato je Učitelj krajnje nehajan u pogledu na to da li učenik veruje u njega ili u nekog drugog. tako Učitelj. Živa vera je kreativno dinamična Kroz živu veru se ostvaruje najdublji i najcelovitiji odnos sa moćnim psihičkim jezgrom. Učitelj ne mari za to da li učenik sumnja u njega ili mu veruje. jer on. Kakva je suštinska priroda laži? Ukoliko se istinito spozna kao istinito ili ako se lažno spozna kao lažno.

a dobija na značaju tek onda kada se one manifestuju. menjaju se od jedne do druge prilike i od jedne do druge osobe. pogrešno vrednovanje. Ovo sve su lažne vrednosti jer u biti nisu u vezi sa samim objektima. osoba koja je gladna smatra da je hrana veoma važna. Uzeti nezavisno. Za raspaljenu maštu. A lažne vrednosti imaju izvorište u željama ili prohtevima. (2) neuvažavanjem nečega što je važno. nikoga ne zanima koliko listova ima na nekom drvetu. Na primer. tada i objekat istovremeno gubi na značaju. ali jedna od onih laži koje ne znače mnogo. stvarima koje mogu zadovoljiti čovekove strasti i žudnje pridaje se prividan i relativan značaj.istinu tvrdi daje laž. Ili kada to znanje samo postane faktor vrednovanja menjajući ili drugačije utičući na prihvaćene vrednosti. daleko su krupnije one greške u vrednovanju prilikom kojih dolazi do iskrivljavanja. oni obećavaju varljivo ispunjenje. Kada u svetlosti istinskog znanja ove strasti i žudnje sasvim iščeznu. mada. izvitoperenu strastima i žudnjom. objekat ima prikriveni značaj sve dok su te strasti i žudnje prikrivene. donošenje čisto intelektualnih zaključaka o postojećim činjenicama. i drugo. Mada sa duhovnog stanovišta Maja obuhvata sve što je lažno. Ispraznost čulnih objekata Kao što novčić koji je izbačen iz upotrebe i proglašen nevažećim na neki način postoji i dalje. objekat dobija na značaju. donošenje vrednosnih sudova što podrazumeva da se svakoj stvari mora utvrditi vrednost i odrediti važnost. u praksi postoje neistine koje imaju izvesnu važnost i one koje uopšte nemaju. Greške u vrednovanju Kao što postoje dve vrste pravilnog prosuđivanja. prihvatanje za činjenice onih stvari koje nisu činjenice. Isti princip može se primeniti i na sve ostale strasti i žudnje. gledano sa čisto teoretskog stanovišta. Takva informacija ili saznanje smatra se nevažnim jer se ne dovodi u vezu i odnos sa drugim vrednostima. ograničavanja i pogrešnog sagledavanja života od onih grešaka koje nastaju pri čisto intelektualnom donošenju sudova u vezi određenih postojećih činjenica. koja se ne . jedna takva informacija predstavlja određeni vid znanja. misli kako ništa na svetu nije dragocenije od vode. Ako neki čovek zauzme viši položaj samo da bi se osećao moćnijim no što jeste. Dve vrste znanja Uopšteno govoreći. Greške u proceni vrednosti nastaju zbog uticaja subjektivnih želja i prohteva. one su relativne i nepostojane. zbog njihovog delovanja. tako i objekti žudnje i strasti. Mada postoje i mogu se opipati i videti. ostaju i dalje prepoznatljivi. a osoba koja je potpuno sita. ili (3) držanjem da je jedna stvar važna zbog nečega. onda je to laž. postoje dve vrste znanja: prvo. i ne menjaju se od jedne do druge prilike ili od jedne do druge osobe. postoje i dve vrste krivog prosuđivanja: prvo. U celini gledano. Isto tako. ali jedna od onih laži koje suštinski utiču na tok i smisao njegovog življenja. to jest kada se nešto smatra za ono što u stvarnosti nije. oni imaju veoma mali značaj. Sve ove neistine su tvorevine Maje. Relativnost lažnih vrednosti Relativna vrednost čulnih objekata može biti velika ili mala u zavisnosti od intenziteta i nametljivosti žudnje. istovremeno. One zavise od subjektivnih činilaca. Intelektualno znanje postaje važno onda kada omogući čoveku da ostvari određene vrednosti. A kada se njihov intenzitet smanji. tada i objekti kojima je. i drugo. Međutim. osoba koja umire od žeđi u pustinji kao što je Sahara. Istinske vrednosti uvek postoje same po sebi. One su urođene: i zbog toga što su urođene. neko ko nije žedan i kome je voda na dohvat ruke. Primeri relativnih vrednosti Na primer. dajući mu kontrolu nad sredstvima njihovog ostvarenja. i nakon što se uvidi njihova ispraznost. onda je to takođe laž. Kada se strast i žudnja razbukte. Laž je omaška u proceni prirode stvari. i pošto zavise od subjektivnih činilaca. one su apsolutne i stalne. Čisto intelektualni zaključci i mišljenja postaju važni jedino pošto se oslone na odgovarajuće vrednosti. Po tom principu. a za laž tvrdi daje istina. dok je ona zapravo važna zbog nečeg sasvim drugog. odmah gube svu svoju pozajmljenu vrednost i postaju beznačajni. Za staloženu i spokojnu dušu. pridavan lažni značaj. Greške u vrednovanju mogu se načiniti: (1) uvažavanjem nečega što je nevažno. ni ne po mišija na hranu sve dok ponovo ne ogladni. Kod strasti i žudnje koje se javljaju periodično. ne pridaje vodi isti značaj. dok. oni više nemaju raniji značaj. ako čovek smatra zauzimanje visokog položaja svrhom svog života.

pomoću božanske intervencije. Ona stalno pokušava da održi i opravda pogrešna uverenja i tako oteža put do realizacije Istine. Pogrešna uverenja mogu izgledati ispravna Pogrešna ubeđenja koje je stvorila Maja imaju tako čvrste i neprobojne korene da ljudima izgledaju očigledna. Instinktivno se poistovećuju sa fizičkim telom i ostaju pri svom uverenju zato što za to . kao nosači života i medijumi njegovog ispoljavanja. u kandžama Maje Maja nadmoćno zaposeda samo uporište znanja. nastaje vakuum. U suštini. onda dobijamo treći osnovni vid neznanja koji se tiče vrednovanja. Sa duhovnog stanovišta radi se o jednom obliku neznanja. Ljudske čežnje. želja da se bude s njim. stvara barijere. U trenutku kada rituali i ceremonije postanu važni sami po sebi. ceremonije i druge spoljašnje religijske prakse počnu tretirati kao cilj. a On je jedini i neiscrpan izvor trajne radosti. i Maja se njima služi da bi držala dušu u okovima neznanja. uzimajući ljudski intelekt pod svoje. Kada se nebitnom. mnogi ljudi žive u ubeđenju da su fizičko telo i nikada im ne padne na pamet da su nešto drugo do fizičko telo. ali malo je onih koji su za Boga istinski. zainteresovani. Žudi za svačim osim za jedinom Istinom. To se događa onda kada se rituali. želje. Međutim. Proglašavajući ih za Istinu. Ona ne traži Boga kao Istinu. naplatiti sve nepravde koje su joj učinjene. Prema tome. iz čega duša ne može da se iskobelja. Ljudi traže sreću u svemu samo ne u Bogu. neovisno od duše. Usled pogrešnih verovanja nastaju lažne vrednosti. koju smatra nebitnom. A on opet nastaje dugujući delovanju Maje. uzdasi zbog razdvojenosti . Ona se nada da će kroz Boga ispuniti svoje želje i nade. Neke laži u vidu pogrešnih verovanja i mišljenja. delovanje Maje čini da bitne stvari izgledaju nebitne. Kada se obliku ne bi neopravdano pridavala tolika važnost tada ne bi bilo ni tuge i žala za umrlim. Kada se nebitno smatra bitnim Kada voljeni umre. Rituali i ceremonije imaju svoju vrednost kao sredstva koja vode cilju. oblik dobija na važnosti. ljudski intelekt. Ovde se ponovo radi o zaslepljenosti koju donosi Maja. Intelekt. suze zbog rastanka. javlja se tuga i usamljenost. Sva pogrešna uverenja su isto toliko tvorevine Maje koliko i lažne vrednosti. imaju velikog udela u okivanju duše. i kada nakon smrti oblik nestane. prianjanjem za telo. podržava pogrešna verovanja i iluzije. osećaj gubitka vuče koren od vezivanja za oblik.sve to je zbog pogrešnog vrednovanja.vezuje za njih. radi Boga samog.Pogrešna uverenja Okovi Maje Lanci koji okivaju dušu sačinjeni su od niza lažnih vrednosti ili krivih procena. Umotana su u formu nepobitnih činjenica i kao takva se bezuslovno prihvataju. jedina bitna stvar je Bog. Pridavanje značaja nekoj beznačajnoj stvari Delovanje Maje takođe se da uočiti u navici uma da pridaje nekoj stvari drugojačiji značaj no što ova u stvari ima. Intelekt koji funkcioniše nesputano utire put Istini. oni počinju da sputavaju život umesto da predstavljaju izraz životnosti. kome je prethodno pripisan preveliki značaj. Maja II Odeljak II . može se sa sigurnošću reći da je na snazi osnovni zakon delovanja Maje. Maju je teško nadvladati jer ona. Kada se nekoj nevažnoj stvari pripisuje važnost. Na primer. Osećaj napuštenosti. a ne duša. čovek im pridaje preveliki značaj koji im svakako ne pripada. osećanja i misli usredsređeni su na oblike. ona se nalazi posvuda. stoje odlika delovanja Maje. a koje zauzvrat opet daju snagu pogrešnim uverenjima. ali to ne važi i za intelekt čijim delovanjem upravlja Maja stvarajući smetnje istinskom razumevanju. izgledaju beznačajno. dopusti da vlada nad onim što je bitno. u svojoj istinskoj prirodi ona nikuda ne odlazi. Duša nije mrtva. a ne kao sredstvo. koji se ogleda u čežnji za nestalim oblikom. Kada se bitno smatra nebitnim S druge strane. sećanje na voljenog. pa čak i da će. Ono stoje nestalo jeste oblik. to je uglavnom zbog sebičnih i svetovnih ciljeva. Ako se svetovna osoba okrene Bogu.

Zato čovekovo verovanje daje suptilno telo dolazi prirodno. Ipak. i princip Neznanja. Čak i nakon napuštanja pogrešnog verovanja da je suptilno telo. ona mora odbaciti sve želje koje se odnose na suptilno telo. stvorila je Maja . a lako odbacuje. Kada se na sve ovo nadoveže i grubo telo. ona jednostavno JESTE. dok verovanje kako je nešto drugo a ne suptilno telo iziskuje uverljiv dokaz. Poistovećenje sa mentalnim telom Međutim. Razmišljanje ili delovanje se javljaju onda kada se duša pogrešno poistoveti sa njima.nisu potrebni racionalni dokazi. duša naizgled počinje da želi. Sve njegove misli. Radi se o odbacivanju nečega što je dugo vremena bilo prisutno.teško se prima. Verovanje neke jedinke da je fizičko telo deluje posve prirodno. odnosno suptilno telo. neophodno je da čovek napusti mnogo brojne želje i vezanosti. čovek napušta lažno verovanje da je suptilno telo isto onako brzo kao što je odbacio pogrešno verovanje da je fizičko telo. Čišćenje poslednjih tragova laži Napuštajući pogrešno verovanje da je fizičko. duša naizgled počinje da vrši akcije. osećanja i aktivnosti su se uvek iznova reflektovale u jednoj zamisli. to jest. Duša je iznad razmišljanja. U svojoj suštini ona nije odgovorna za razmišljanje. željenja i delanja Kada duša spozna da nije grubo. ona zna da je beskonačna. Iluzija daje duša posrednik Dakako da se sam um i samo telo ne bave razmišljanjem ili fizičkim akcijama. To uverenje se lako prima. ona ostaje žrtva pogrešnog verovanja da je suptilno telo. jer um i telo ne postoje sami za sebe. kao i iluziju da je duša činilac razmišljanja. kada se um rastereti svih želja i vezanosti koje se odnose na suptilno telo. željenje ili akciju. a uverenje da je nešto drugo osim fizičkog tela. Poistovećenje sa suptilnim telom Čak i ako osoba uspe da se reši pogrešnog verovanja da je fizičko telo. Poistovećenje sa flzičkim telom Život jedinke vrti se oko fizičkog tela i njegovih želja. zamisli o zasebnom . čovek odbacuje i samu srž onoga što je mislio da jeste. ova poslednja laž nije ništa tvrdokornija od prethodnih. Pogrešno je ubeđenje da duša nešto čini. Duša. Raspoistovećenje sa fizičkim telom povlači za sobom odbacivanje želja i lažnih vrednosti vezanih za telo. ograničeno ˝ja˝. kada se čovek rastereti fizičkih želja i vezanosti. Napuštanje pogrešnog uverenja da je mentalno telo. ovo nije kraj pogrešnih verovanja. Bolje rečeno . Ubeđenje da duša misli javlja se zbog identifikacije sa umom. duša naizgled počinje da misli. Na primer. i lažne vrednosti koje zbog njih nastaju. S druge strane. traži da bude potkrepljeno mnoštvom uverljivih dokaza. Kada se duši pripoji suptilno telo zajedno sa umom. Na isti način. Uverenje da duša sedi na stolici javlja se zbog identifikacije sa fizičkim telom. odbacujući pogrešno uverenje da je ego-um. Njen život se tada vrti oko suptilnog tela i njegovih želja. No. to jest ego-um. on svoje prethodno uverenje da je fizičko telo vidi kao lažno. željenja ili delovanja.ja˝. suptilno i mentalno telo.koja je Iluzija. Čišćenje poslednjih tragova laži je najteže. neka osoba je ubeđena da ona sedi na stolici. Oni postoje kao iluzija upojedinjene duše. značilo bi poricanje svega onog što je činilo osnov njegovog postojanja. a teško iskorenjuje. čovek je čvrsto prianjao za lažnu ideju o svom zasebnom postojanju. Međutim. Tokom svog dugog trajanja u ulozi upojedinjene duše. Iluziju da je duša um ili telo. Um je taj koji misli dok telo sedi na stolici. u sklopu sa mentalnim. prihvata kao istinito. Stoga je raspoistovećenje sa fizičkim telom naizgled neprirodno. i nestaje onda kada se duša definitivno odrekne žudnje za zasebnim postojanjem. čovek nastavlja da gaji pogrešno verovanje da je mentalno telo. Duša ne učestvuje ni u razmišljanju ni u fizičkim akcijama. I ona ima svoj kraj. osoba veruje da ona razmišlja dok je u stvari um taj koji misli. a zapravo telo sedi na stolici. jer je u suprotnosti sa prethodno opisanim procesom vezivanja i stvaranja želja. Kako bi odbacila verovanje da je suptilno telo. A gaji ga zbog toga što mu ta ideja godi. Poistovećenje sa fizičkim telom stvorilo je fizičke želje i vezanosti. Kao beskonačna Duša ona ne čini ništa. Kada se upojedinjenoj duši pridoda um. . verovanje jedinke da je nešto drugo a ne fizičko telo. Međutim. naime. suptilnim i grubim telom predstavlja činioca akcije.

prihvatajući pogrešno uverenje. To navodi na pitanje: kako prepoznati laž? Ne postoji izlaz iz laži izuzev da se ona prepozna kao laž. Čak i u najdubljim ponorima neznanja. Laži su izdajnički nepouzdane. um i tela podložni su dualnom iskustvu. u nečem drugom. Koliko god taj otpor na početku izgledao slab i neodređen. Na primer.mada ona sebe ne zna kao takvu. on je žrtva iluzije. Neistine čisto . kada osoba smatra da su drugi. iznad oprečnih iskustava. međutim. Kada čovek za sebe misli daje najnesrećniji na svetu. A ova spoznaja ne bi mogla da se desi kada laž od samog početka ne bi u sebi sadržavala mogućnost te spoznaje. osoba je u stanja da prihvati mnoge laži. po svojoj istinskoj prirodi. te da prolazi kroz oprečna životna iskustava. Duša je iznad oprečnosti . pre ili kasnije. te da stvari na koje se stalno oslanja. isto što i fizičko telo. ona počinje da oseća strah od smrti i strah da ne izgubi svoje najbliže. Čovek ne može večito da ih prihvata. Laž raskrinkava sebe samu Individua je neprekidno svesna svoje nesigurnosti. Maja III Odeljak III . mogu svaki čas da nestanu. Laži će se. Otuda ona u dubini svoje duše sumnja u takav oslonac. Samo kada su u sprezi. bezgranična. Međutim. U laži su prisutni sumnja i strah Prihvatanje laži uvek podrazumeva prisilan kompromis. duša. ona u svom srcu zna da su to samo kule u pesku. prolaznosti i privremenosti. jer se poistovećuje sa umom. ako neka osoba svoju sreću zasniva samo na posedovanju materijalnih stvari. Ona oseća da je negde nešto pogrešno i da je njena računica zasnovana na pogrešnim očekivanjima. Um i tela u sprezi sa dušom kao celina postaju Činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Međutim. uspavana i obamrla u bespuću svoga neznanja. One same sebe raskrinkavaju. To bi bilo kao kada bi sebi na grudi privio zmiju otrovnicu ili se nastanio na vrhu trenutno neaktivnog vulkana. suptilnim i grubim telom. U stvarnosti on nije nesrećan ali umišlja da je nesrećan jer se poistovećuje sa umom i telima. iako one. sva zadovoljstva i boli potiču iz neznanja. ona u dubini duše ne može da se pomiri s tim verovanjem. pošto je duša u svojoj istinskoj prirodi bez svojstava. Prihvatanje laži nosi sa sobom rastući nemir. duboku sumnju i nejasan strah. Laži u sebi kriju nešto mnogo značajnije i istinitije nego što čovek u prvi mah može naslutiti. pokazati u svom pravom svetlu. Oduhovljenje uma i tela Prema tome. a ne izvori trajne sreće. manjkave kakve jesu. Ona naizgled poprima svojstva i izgleda uobličena i ograničena usled Neznanja i delovanja Maje. i neistine koje se javljaju kao posledica iskrivljenog razmišljanja. od samog početka slute na propast. koja će kasnije dovesti do konačnog poništenja svake neistine i svakog neznanja. Poenta je. to je ipak prvi korak u potrazi za Istinom.Prevazilaženje lažnosti Maje Kako prepoznati laž? Zahvaćena Majom. Svaka laž nosi žig nepotpunosti i nedovoljnosti. koja nastaje usled Neznanja ili Maje. već samo kada je u to uključena i duša. Prema tome. Ona samo naizgled proživljava oprečna iskustva. Neistine proistekle usled nepažljivog razmišljanja su manje štetne negoli one usled iskrivljenog razmišljanja. kao uostalom i ona sama. tela i um zajedno su činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. bezoblična. oni ovu dvostruku ulogu ne izvode na svoju ruku.Uverenje daje duša podređena dnalnim iskustvima Podjednako je netačno i verovanje da duša doživljava zadovoljstvo i bol. Ovaj proces utelovljenja duše zasnovan je na neznanju. Dalje. Dve vrste laži Postoje dve vrste neistina: neistine koje se javljaju kao posledica nepažljivog i proizvoljnog razmišljanja. Duša je. i na taj način navode čoveka da spozna istinu. Jedino kada je u sprezi sa mentalnim i ostalim telima duša može da bude primalac boli i zadovoljstva. Naravno da ni um ni tela sami po sebi ne mogu imati iskustva oprečnosti. duša se na neki način opire lažima.

nužno je temeljno pročistiti um. različiti oblici. Samo je Bog beskonačna Stvarnost. A takva bistrina je plod čistog i staloženog uma. sve nestalno i konačno u iluziji dualnosti . one zapravo ne postoje. njih uvek iznova pokreće težnja da se te želje ispune. drže čovekov um u službi podržavanja prihvaćenih vrednosti. Sve podele koje se uočavaju unutar Stvarnosti su lažne. potrebno je poboljšati tonus i otpornost obolelog organa. Funkcionalne bolesti se javljaju zbog nepravilnosti u radu određenog vitalnog organa. lakše se koriguju od onih koje su nastale usled ukupne pomućenosti razuma. A laži koje su vredne razmatranja sa spiritualne tačke gledišta. Jasnost percepcije potiče iz unutrašnje čistote Laži pomućenog razuma izranjaju iz početnih grešaka prilikom vrednovanja. Unutar duše nema ni verovanja ni misli Shvatanje da je Bog podvojen . međutim. U strukturalnim poremećajima je bolest nastala usled razvitka nekog deformiteta u samoj građi.sve je to lažno. Bog se može spoznati kao Istina. čovekova pogrešna verovanja su ugrađena u same temelje tvrđave koja se zove Maja. Paralelno s tim. Sve što nije Bog. laži koje su se izrodile iz neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta. U slučaju strukturalnog poremećaja.učinak je Maje. ukoliko je laž proizvod intelektualne omaške. rađa se vrhunska spoznaja da je Bog jedina Istina. Upojedinjene duše nastaju kada jedinstvena Duša (Bog) preuzme oblik različitih ego-umova i tela. često je neophodno izvršiti operaciju. Jedino kada se Maja u potpunosti savlada. već ispravnim delanjem. Analogija sa funkcionalnim i strukturalnim oboljenjima Razlike između ove dve vrste laži možemo istaći kroz analogiju sa telesnim procesima. Važnost bistrine uma Tvrđava Maje Laži koje se jave usled neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta su nalik na funkcionalne poremećaje. On je oštećen i onesposobljen zahvaljujući nekom postojećem faktoru koji je uticao na samu konstituciju organa.intelektualne prirode javljaju se usled neke omaške u radu intelekta. lako ga je ispraviti. već bistrina misli. Bog kao jedina Istina Želje i vezanosti koje iskrivljuju razmišljanje ne mogu se eliminisati isključivo intelektom. kao takve. dakle. o pukim intelektualnim greškama koje se mogu ispraviti prostom intelektualnom argumentacijom. Ne radi se. Da bi se bolest usled funkcionalnog poremećaja korigovala. Organ radi samo usporeno i nepravilno i potrebna je jedino blaga stimulacija da bi proradio pravilno. Proces je bolan jer uklanja one želje i vezivanja koje su dovele do iskrivljavanja i pomućenosti razuma. ali je daleko lakše korigovati funkcionalne nego strukturalne poremećaje. Međutim. Ali. Kada je neko pogrešno verovanje čisto intelektualne prirode. Raznovrsnost sveta ne znači daje Bog podeljen na različite deliće. različita tela. a vitalni organ ˝proradio˝. Ukoliko se ne bi ticale ljudskih vrednosti i njihovog ostvarenja. one bi izgubile svaki značaj i prestale bi da vrše pritisak na um. U tom slučaju je poremećaj vitalnog organa daleko ozbiljnije prirode. nastaju kao plod intelekta pomućenog slepim i nerazumnim željama. a neki strukturalni. U takvim slučajevima ništa nije pogrešno u strukturi vitalnog organa. Samo Bog je stvaran. Za sagledavanje spiritualnih istina nije potrebno naporno i grozničavo razmišljanje. Obe vrste bolesti daju se izlečiti. Bog je nepodeljiv Tek pošto se ukloni i poslednji trag neistine stvorene Majom. Njihovo eliminisanje zahteva pravilna nastojanja i pravilnu akciju. One su nuspojave raznih intelektualnih aktivnosti koje imaju za cilj da po svaku cenu opravdaju prihvaćene vrednosti i da. Poštena akcija je uvertira za uklanjanje duhovnih neistina. ali samo jedna Duša. I kao što je lakše korigovati funkcionalne poremećaje od strukturalnih. Ali ako se laž javi usled pomućenosti razuma. sve što čovek treba da uradi jeste da ubuduće pažljivije koristi intelekt. Postoje različiti ego-umovi. odnosno strukturi vitalnog organa. . Do duhovnih istina se ne dolazi sedenjem u fotelji i spekulisanjem. pošto pogrešna verovanja vode poreklo iz duboko uvreženih želja. a laži koje se javljaju kao posledica ukupne pomućenosti razuma su nalik na strukturalne poremećaje. Neki poremećaji vitalnih organa su funkcionalni.

jedan i nema ničeg drugog osim Boga. postala um. kao i fizičko telo bili kreacija njene sopstvene imaginacije. Bog je jedina Stvarnost Upojedinjena duša kao Duša je beskonačna misao i beskonačna inteligencija. Svet konačnih stvari je stvoren Majom Kako je onda lažni svet konačnih stvari nastao? Zašto on uopšte postoji? Njega je stvorila Maja.međutim ovo ni u kom slučaju ne dovodi do bilo kakve razjedinjenosti unutar same Duše. iz prostog razloga što unutar Duše i nema nikakvih stavova i mišljenja. kada bi bio češće srećan. Sa nestankom poslednjih tragova laži koje je stvorila Maja. a češće nesrećan . nema ni razmišljanja ni saznanja koja su proizvod razmišljanja.iluzija. a više mana. Duša jeste i uvek će ostati nepodeljiva. Ona je ta koja proizvodi lažne utiske. koji je beskonačan. Maja nije laž. ne može se podvesti pod dualnost. ne misli niti obavlja bilo kakve intelektualne aktivnosti. Bog. U samoj individualnoj duši. misli i zaključaka. već spoznaje sebe kao Boga. ili umesto da je veliki. to onda više ne bi bilo beskonačno. Maja nije dualnost: ona je uzročnik dualnosti. Upojedinjena duša kao Duša ne misli. Ona je stvaralac Iluzije. Jedinstvena i nepodeljiva Duša je osnova različitih ego-umova i tela. Sve aktivnosti u vezi sa razmišljanjem i donošenjem zaključaka su unutar ego-uma koji je ograničen. potiču iz nesavršenog i nepotpunog ego-uma. nema potrebe za intelektom ili intelektualnim aktivnostima. zato je On beskonačan. Maja sama po sebi nije iluzija. vrline i poroka. može postati mislilac. suptilno ili fizičko telo. kada bi umesto da je malen. na neki način. a manje nepravedan. iluzija. Takođe zna i da je. bio veliki. laž. ili princip Neznanja. tj. Upojedinjena duša ne samo da spoznaje sopstvenu stvarnost. suptilno i grubo telo i da se potom. ili manje vrlina. Ona je ta koja proizvodi utisak da je stvarno nestvarno i da je nestvarno stvarno. On je beskonačan. ispravnog i neispravnog. a više nepravedan. Zato je postojanje dualnosti samo privid. a rede nesrećan ili rede srećan. kada bi bio manje pravedan. Intelekt sa svojim ograničenim razmišljanjem izvire iz ograničenog ego-uma. Bog je beskonačan jedino zbog toga što je njegovo postojanje iznad domašaja dualnosti. niti dvojnosti subjekta i objekta. malog i velikog. U ovom stanju duša spoznaje da su um. I razmišljanje i saznanja do kojih se dolazi putem razmišljanja. Maja nije nestvarna. poistovetila sa ovim samostvorenim iluzijama. koji je na površini duše. suptilno. Individualna duša kao Duša. Ona sada zna da je zbog Neznanja smatrala za sebe da je um. Iluzija konačnosti . bio malen. Ono stoje uistinu beskonačno ne može biti deo konačnog. U savršenosti i samodovoljnosti beskonačne inteligencije. Maja IV Odeljak IV Bog i Maja Bog je iznad dualnosti Bog je beskonačan zato stoje iznad ograničavajućih oprečnosti dualnosti. postalo bi druga strana jedne oprečnosti. to jest da nije isto što i grubo. iz neznanja. ili više pravedan. Postojanje konačnog je samo privid. kada bi imao više vrlina. Kada bi Bog bio više dobar nego loš ili više loš nego dobar. Ako bi se na Beskonačno gledalo kao da postoji uporedo sa konačnim. Duša je beskonačna inteligencija Različiti stavovi i mišljenja ne dovode u pitanje jedinstvenost nedeljive Duše. ta beskonačna misao i beskonačna inteligencija. blagostanja i bede. jedinstvene Duše. i da u stvarnosti nikad nisu ni postojali. On je iznad ograničenih aspekata dobra i zla. Samo je Bog stvaran. a različitost između beskonačnog Boga i konačnog sveta . suptilno ili mentalno telo. koji misle i delaju na mnogo načina i prolaze kroz nebrojena iskustva dualnosti. a manje mana.On bi onda bio ograničen a ne bezgraničan. Samo ego-um. koji je jedina Stvarnost. Duša jeste i uvek će ostati iznad svih misli i dela kao i iznad svih iskustava dualnosti. Nema razlike između mislioca. ego-um je jedini koji misli. Beskonačno ne može biti druga strana konačnog Sve stoje beskonačno nadilazi dualnost i ne može biti jedna od oprečnosti.

Maja nije u vremenu. i nestajanje Maje.. Vreme je u Maji. jeste tvorevina Maje. jer vreme je samo jedna od tvorevina Maje. Maja. da bi stvari bile pristupačnije intelektualnom poimanju. Gde god postoji dvojnost. već samo najbolje objašnjenje. Maja se . kao i Bog . ne može potpuno da razume Maju. Bog takođe ima svoju senku: tajanstvenu Maju. Sve iluzije stvorene Majom su konačne. jedan bezvremeni čin. Doista. a da je iluzija. Zato se kaže da je Maja senka Boga. Nije moguće razumeti Maju intelektom. Vreme nastaje po diktatu Maje. Isto tako.Međutim. posmatrati kao ne-iluzija. Maja ne postoji u prostoru i ne može biti ograničena prostorom. ali su ipak konačni. Ona ne može biti omeđena u prostoru jer je sam prostor tvorevina Maje. Premda u stanju Nadsvesti Maja konačno nestaje. Bog je bezvremena Stvarnost. Neka stvar postaje konačna kada se vremenski i prostorno ograniči. Zato se Maja mora smatrati i stvarnom i beskonačnom. Otuda je najbolje prihvatiti Maju kao stvarnu i kao beskonačnu. ako bi se Maja smatrala konačnom. a čitav dualni univerzum. s druge strane. iako se princip koji uzrokuje ovu Iluziju mora. koji prividno postoji zahvaljujući Maji. javljaju se teškoće. Teškoće u razumevanju Maje I kada se Maja shvati kao potpuna iluzija i kada se shvati kao krajnje stvarna. Ona stvara iluziju konačnosti. Zato je ostvarenje Boga. mada se mora tako imenovali da bi se bolje pojasnio iluzorni svet konačnih stvari. i stvarna i beskonačna. Nadsvesnom stanju Boga. Čoveku se može činiti da univerzum sadrži bezbroj stvari. Od svih mogućih intelektualnih tumačenja Maje. Maja nema ni početka ni kraja u vremenu. Maja. to bi značilo da je ona iluzorna. to jest. a ipak sama po sebi nije konačna. onda kada se javi svest o grubom. Sve do konačnog Ostvarenja enigma Maje ostaje nerešena. Ona se pojavljuje jedino u Božijoj svesti o pojavnom svetu dualnosti. ali ne i dva beskonačna entiteta. kao druge stvari. sa svim stvarima koje sadrži. Sve Što je konačno i ograničeno pripada svetu Iluzije. na isti način na koji se uobičajeno Bog posmatra kao stvaran i beskonačan. Sa ove tačke gledišta. ma koliko se trudio. suptilnom ili mentalnom svetu. Maja nije ograničena prostorom i vremenom Maja se ne može smatrati konačnom. Stoga sva nastojanja ograničenog intelekta da razume Maju vode u ćorsokak. Vreme. Pogrešno je smatrati da je Maja beskonačna Maja se ne može smatrati konačnom ni iz nekog drugog razloga. S druge strane. Postojati mogu dva ogromna entiteta. zajedno sa svim događajima koji se odvijaju u vremenu. ona bi bila iluzija. nerazumljiv. njihova istinska priroda se čoveku u potpunosti razotkriva u trenutku konačne Spoznaje. a nestaje u trenutku kada i ona nestane. takođe je konačan. to jest Boga. dakle. Intelektualno objašnjenje da je Maja stvarna nije. ona se ne srne smatrati konačnom. uzećemo da je Maja beskonačna. Ona ne može. Bog je nedokučiv. A ne može ni da bude vremenski ograničena. Maja je podjednako nedokučiva. jer je ona. Mada su Bog i Maja posve zagonetni za intelekt koji deluje u domenu dualnosti. Kada bi bila konačna. dakle. vreme i prostor mogu da izgledaju beskonačno deljivi. na neki način. je najprihvatljivije za čovečiji um. Prostor. mirijade zvezda nastanjuju svemir. objašnjenje da je Maja isto kao i Bog. a Maja sama po sebi nije omeđena vremenom. Svaka ličnost ima svoju senku. konačna spoznaja. tada se Maja pogrešno smešta u vremenske okvire umesto da se vreme smešta u okviru Maje. U njemu postoji nesagledivo mnoštvo zvezda. postoji i laž na obe strane. Ne mogu postojati dve stvarne Beskonačnosti. Maja kao senka Boga Ograničeni intelekt. Sa jedne strane. Ipak Maja ne može biti krajnje istinita. i nema je u Samosvesnom. A nakon Ostvarenja čovek spoznaje da Maja zapravo ne postoji u Stvarnosti. Dva stanja u kojima nema Maje Postoje dva stanja u kojima nema Maje: nema je u prvobitnom nesvesnom stanju Stvarnosti. nerazumljiva. nameće se drugi zaključak: Maja je konačna i iluzorna. Ako se Maja shvati kao nekakvo dešavanje koje je počelo i završava se u određenom vremenskom razdoblju. i prestala bi biti uzrokom iluzornog sveta konačnih stvari. je iluzija koja zavisi od Maje. ali ukupan zbir zvezda je ipak konačan. ona ne bi imala moć da stvara druge iluzije. ali ga to ne čini beskonačnim. da bude prostorno ograničena. Kada bi Bog i Maja imali svoje nezavisne i međusobno usklađene egzistencije. ni u jednom pogledu ne zavisi od prostora. Jedna stvar uvek ograničava drugu. ne može da predstavlja beskonačnu stvarnost.nedokučiva. onda bi beskonačna stvarnost Boga predstavljala samo jedan segment podeljene stvarnosti. onda bi ona predstavljala ˝drugu stranu medalje˝ još jedne beskonačne Stvarnosti. ako bi se Maji pripisao epitet beskonačne stvarnosti.

nikada nisu postojali kao zasebni principi. Ako teži sticanju novca. Ako.javlja tamo gde nema Samosvesti. Istina Ostvarenja U poslednjoj i jedinoj Istini Ostvarenja. njegove sklonosti i strasti gube smisao. umetnošću ili literaturom. Kroz Samospoznaju ona ne samo da dolazi do toga da različiti ego-umovi i različita tela nikada nisu ni postojali. međutim. već vlada svest o imaginarnom ˝drugom˝ kada je svest bespomoćno savladana lažnim kategorijama dualnosti. Oni koji žele jednu vrstu voćke moraju biti spremni da okuse i onu drugu. a to ispunjenje nikada nije sigurna stvar. Upojedinjena duša sada zna da je ono što je oduvek i bila .večno Samoostvarena. Ako je željan moći. blaženstvu i u samom postojanju. Sreća je krajnji motiv svih njegovih poduhvata. On na svaki način pokušava da izbegne nesreću koja se nadvija nad njim. Staviše. lepotom. čovek sa nesmanjenim žarom traga za zadovoljstvima ovog sveta. koja se pojavi u punom sjaju samo da bi odmah zatim iščezla s horizonta. Kada se ovo drvo razlista. Želja donosi dve vrste plodova Čovek ne želi patnju. naukom. Promenljiva raspoloženja Podstaknut različitim željama. Ovaj najviši stupanj Samospoznaje je. Zadovoljstvo koje na trenutak unese svetlost u ljudski život ubrzo iščezne . moći. ta sreća niti je trajna niti je sasvim nepomućena. Čovek je rob neobjašnjivih i neočekivanih raspoloženja i impulsa. Jedno te isto drvo želja rađa dve vrste plodova: slatke plodove zadovoljstva i gorke plodove patnje.da bude srećan.Prevazilaženje patnje kroz nevezivanje Svako traga za srećom Svako biće na svetu traga za srećom. sasvim nedostupan intelektu i razumljiv je samo onima koji su krajnje vrhove najviše Realizacije već osvojili. Ako se bori za svetovne uspehe i slavu. međutim. čovek u svom životu i zasluži malo sreće. i snaga log motiva nagoni ga da čini ono što čini. Ovakva uspomena ostaje kao trajno naslede nakon uživanja u većini zadovoljstava. Jednom je srećan i . Naizmenično smenjivanje zadovoljstva i boli Svako traga za srećom. on ujedno mora da proguta i čašu pelina. koja je redovan pratilac otrežnjenja. sve što poželi ili preduzme je u cilju postizanja lične sreće. prihvata je teška srca. Njegova potraga za srećom je vezana za ispunjenje njegovih želja. nema ničeg osim beskonačnog i večnog Boga. beskonačna u znanju. ali sve u svemu. on osciluje među oprekama bola i zadovoljstva. strastveno prianja za njega. tvorca te iluzije. Ljudski život ne sastoji se od ciklusa nepomućene sreće. Duša unutrašnjom borbom na prevazilaženju Maje dolazi do Samospoznaje. s vremena na vreme. večno oslobođena od dualnosti. Čovek naizgled žudi za mnogim stvarima. Opijenost zadovoljstvima je pomućena patnjom. U svim svojim poduhvatima i nastojanjima čovek želi jednu jedinu stvar . čovek se istovremeno priprema i za patnju koja će ga snaći ukoliko se dogodi da one ostanu neispunjene. to je zato što smatra da njegovo ostvarenje sreće neposredno zavisi od toga. većina ljudi je utonula u neki oblik patnje. to je zato što se nada da će biti srećan kada ih ostvari. već i do toga da čitav univerzum. no ipak. Ma kakvu opipljivost stvarala. Uslovi za sreću Odeljak I . nije potpuno. Njegovo uživanje u zadovoljstvima. Maja postoji samo sa tačke konačnog postojanja. jer dok ispija čašu meda.baš kao i duga. to je zato što misli da će time osigurati sebi uslove i sredstva koji obezbeđuju sreću. Ako traga za znanjem. Maja nestaje u nepodeljenom biću jedne i jedinstvene Duše. Čovek očajnički traga za zadovoljstvom i kada ga dobije. zdravljem. a kada ga ona ipak sustigne. Nema iluzije o konačnim. koje se smenjuju kao kišonosni oblaci i sjajne duge. I jedino u vidu iluzije Maja može da deluje kao beskonačni stvaralac nestvarnih i konačnih stvari. to je onda samo u obliku uspomene na njih što još više pojačava bol zbog gubitka. a čovek tu nije nikakav izuzetak. pa i sama Maja. A pošto očajavanjem i gnevom ne može ništa postići. Stoga. ali ona mu dolazi kao neumitna posledica samog načina njegovog traganja za srećom. preostaje mu još jedino patnja. a nema više ni Maje. to je zato što očekuje da će kroz nju ostvariti sreću. dok nastoji da ispuni svoje želje. ono ne može doneti samo jednu vrstu ploda. od Boga odvojenim stvarima. Ako ovi retki srećni trenuci i ostave nekakvog traga za sobom. U suočavanju sa činjenicom da je njegovom zadovoljstvu suđeno da jednog dana prestane.

Osećao se iznureno i jadno. pripadnika kulta Gopičande. zarad Istine. njegovo oduševljenje za meditaciju naglo je splasnulo. Dešava se i to da se ona. Kada je osoba gladna. Primetivši da ga nema. Uskoro bivaju zaboravljene. čovek se obukao kao bairagi. obrijao glavu i seo pod jedno drvo. on je. Odričući se svog prethodnog načina života. Duboka nepristrasnost Ponekad je raspoloženje nepris trasnosti i nevezanosti trajnije. mora biti trajno. ona svoju glad utoli hranom. da bi dovelo do potpune oslobođenosti od želja. Postoje različiti oblici nevezanosti. Pod pritiskom ovakvih doživljaja osoba spozna da i ona jednog dana mora da umre i ostavi sve svetovne stvari koje su joj tako prirasle srcu. kratkog su daha. jer ono najčešće nastaje kao posledica prisustvovanja nekoj kremaciji ili sahrani i ostaje u umu onoliko dugo koliko i taj prizor. iako je ispunila svoju želju. Ovakva duboka nepristrasnost najčešće je posledica neke velike nesreće . i osoba se ponovo vezuje za svet i njegove čari. ubrzo u nepovrat odlazi i takvo raspoloženje. pod uticajem snažne patnje inicirane željama. sahrani ili kremaciji. Njegova želja za povlačenjem bese se raspršila. čami pod drvetom. Čini se da ono. Ovo raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti je iznenadno i kratkotrajno. obukao običnu odeću i skrušeno krenuo za ženom kući. samo privremeno. ali svaki od njih ne mora biti trajan. usled duboke patnje. one se samo povuku neko vreme da bi zatim. onako kako su ga podučili ostali članovi grupe. Čak i odvoji od svetovnog života. Baš suprotno. On je bespomoćan pred usponima i padovima svojih raspoloženja i njihovom neprekidnom promenom. Privremeno neprianjanje Neretko osobu duboko pogodi neki neobično upečatljiv doživljaj. Nestajanje želja kao posledica patnje Ako osoba doživi ili zamisli patnju koja je čeka nakon ostvarenja želja. radost koju one pružaju. Svetovne želje zato nikada ne mogu doneti trajnu sreću. Njegova raspoloženja se menjaju u skladu sa ispunjenjem ili neispunjenjem njegovih želja. stavio na glavu svoj turban. ali kada je sunce snažno zapeklo. kao što je prisustvovanje nečijoj samrti.lutalica). velikom indijskom vladaru koji se. llustrativna priča Prolazno raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti za svet može se ilustrovati pričom o čoveku koji je jednom video u pozorištu duhovni komad o Gopičandi (Gopichanda). I tako je naš meditant. brzo ućutkavši ženu. U samom trenutku njihovog ispunjenja. odmah pridružio grupi bairagija (asketa . i pošto mu je nov način života već sasvim dozlogrdio. dok traje. ima snažno dejstvo. članovi njegove porodice stadoše da se brinu za njega. Komad je ostavio tako dubok utisak na njega da se on. već polako iščezava i nestaje. a drugi put veoma nesrećan i potišten. ne ostavljajući dubok trag u čovekovom opštem stavu prema životu. i to je zakon. A kada se prejede. Isto je sa svim željama na ovome svetu. ali ta radost nije trajna. pa čovek tada u mislima dugo prebira o ispraznosti i uzaludnosti svetovnog postojanja. i ne samo da opstaje duže vreme. Posle nešto traganja pronašli su ga kako. ili duboka nepristrasnost. usled naviranja novih želja. zanemarivši svoje obaveze prema porodici.ushićen. može biti siguran da će požnjeti mnoge plodove patnje. privremeno izgube interesovanje za svetovne stvari. povlačenje u žalosti. već ubrzo dovodi do depresivne reakcije. njen prekor mu je došao kao blagodat s neba. u neveselom stanju. Kada taj utisak izbledi. Kada ga je žena videla u tom čudnom stanju pojurila je k njemu i besno ga izgrdila. postajao sve uznemireniji i nesrećniji. Patnja prouzrokovana željama Ispunjenje želja ne dovodi do njihovog prestanka. ali je ovo povlačenje. doživljava muku i nelagodnost. Ovakvi doživljaji podstiču na razmišljanje. gladan i žedan. ali ubrzo potom ponovo ogladni. ali ovo povlačenje. Zadovoljenje nekih želja donosi mu trenutnu radost. ali zapravo ga održava jak utisak koji određeni doživljaji ostavljaju za sobom. Ali i te misli. Želja je večiti uzrok velikih patnji. Mnoge osobe. Isprva je utonuo u duboku meditaciju. Kako je dan odmicao. već i uveliko menja čovekov opšti stav prema životu. Ovo se zove fn-ra vairagja (tivra vairagva). Ovakav prolazan i trenutačan osećaj nevezanosti poznat je kao šmašan vairagya (shmashan vairagya). žestina njenih želja znatno se smanjuje. odrekao svega. sa još većom žestinom. Onaj koji seje puno svetovnih želja. kao i nevezanost koju privremeno donose.kao što je . one mogu da pruže samo prolaznu sreću. one neumitno izazivaju raznovrsne patnje. ponovo krenule da dejstvuju.

Oprečnosti Odsustvo želja čini pojedinca čvrstim kao stena. Oni zamišljaju patnju kao bolest ili torturu nad telom. Ona se pouzdano oslanja na neoborivo znanje da su sve svetovne stvari trenutačne i privremene. Smirenost i staloženost na koje ne utiču nikakve oprečnosti moguće je ostvariti samo putem potpune nevezanosti. Potpuno neprianjanje Istinski trajnu vrstu nevezanosti imamo kada postoji razumevanje patnje i njenih uzroka. Duševna patnja je gora od fizičke patnje. Sve dotle dok se vezuje za svetovne stvari zadovoljstva. Čak i yogini koji mogu da izdrže znatne fizičke bolove nalaze da je teško da izbegnu duševnu patnju koja nastaje usled osujećenosti želja. tako i prema nepovoljnim znamenjima. U naletu takve nevezanosti. Uslovi za sreću II Odeljak II . Ako neka osoba ne želi ništa. pošto je oslobođen od tiranije želja. ili potpuna bestrasnost. ne shvatajući da ne može imati jedno a zanemariti drugo. kako fizičke tako i duševne. Od navedene dve vrste patnji. verovatno izgubiti na snazi.stanje bez želja Nije ispravno pridavati veliku pažnju čisto fizičkoj patnji. Onda ona neće izgubiti svoju staloženost. Ono je samo jedna oštra reakcija na život. Jedini način da umakne uznemiravajućem uticaju znamenja jeste da postane ravnodušan kako prema povoljnim. zove sepuma vairagja (purna vairagva). On ne može da odoli obeshrabrujućem uticaju nepovoljnih znamenja sve dotle dok mu povoljna znamenja daju snagu. ona će morati da se oseti nezadovoljnom kad joj se upute pokude. Njega ne dotiču ni zadovoljstvo ni bol. Gađenje prema svetu što osoba oseća u tom slučaju uzrokovano je snažnom impresijom koju je na nju ostavila nesreća. ali će. Ovaj tip tivra vairagye ima svojih duhovnih vrednosti. osoba se odriče svih svetovnih stvari. on je tada stigao na samo izvorište večne i nepomućene sreće . Fizička patnja ponekad dolazi kao blagoslov jer ublažava duševnu patnju odvraćajući pažnju sa nje.Zadovoljstvo. Ako na čoveka utiču poželjne stvari. Jedino tada je neće više dirati oprečnosti pohvale i grdnje. Stanje odsustva svake želje latentno je u svakome. čak ni u čeljusti lava. Da je više ne bi uznemiravale pokude. i. i da će se svako vezivanje za njih na kraju pretvoriti u izvor patnje. ona se mora ujedno odvezati i od pohvala. njegov život ne remete udari suprotnosti. Ljubav i Bogoostvarenje Ostvarenje .stanje u kome nema samonametnutih problema . Potpuna nevezanost je jedan od najhitnijih uslova za trajnu i istinsku sreću. a to gnušanje ne traje dugo jer nije rođeno iz znanja i razumevanja. Ona ne može ostati staložena pod kišom grdnji sve dok prikriveno uživa u pohvalama. Ljudi ograničenih gledišta smatraju da stradanje može da bude isključivo fizičko. koja daje oslobođenost od svih želja i vezanosti. Prava patnja je duševna. Večita sreća .. na njega mora da utiču i nepoželjne. koja je osnovni uslov trajne i istinske sreće. Jer. I kada kroz potpunu nevezanost čovek dostigne stanje odsustva želja.gubitak najdražih ili gubitak poseda ili ugleda. kroz određeno vreme. Čovek teži svetovnim stvarima zadovoljstva i pokušava da izbegne stvari koje mu nanose bol.koja nije zasnovana na svetovnim objektima već na Samospoznaji i Samoostvarenju. Pohvala i pokuda Isto važi i za oprečnosti pohvale i pokude. Ako čoveka srećna znamenja podstiču na delanje. duševna patnja je prisutnija. Fizička i duševna patnja Čovečanstvo je trpi mnogobrojne patnje i stradanja. on više ne nanosi samome sebi patnju. Trajna nevezanost. onda ga nepoželjna znamenja moraju obeshrabriti. ona nije nesrećna ni pod najnepovoljnijim okolnostima. osoba koja poseduje potpunu nevezanost više ne nameće sebi patnju koja nastaje zbog robovanja neprekidnoj tiraniji želja. Pojedinac koji je do kraja nevezan više nije ostavljen na milost i nemilost oprečnim iskustvima. on stalno zaziva patnju koja mu dolazi ili kao posledica njihovog neimanja ili kao posledica njihovog gubitka. Ona se može izdržati vežbom volje i istrajnosti. kada čoveka ponovo zapljusne talas svetovnih želja. Ako neka osoba nalazi zadovoljstvo u primanju pohvala.

Sebično traganje za srećom Ljudima nije dovoljno što nanose patnju sami sebi. ali to mu se vraća. Ali rat nije izraz neke posebne patnje. Patnja se mora pojaviti u svrhu pročišćavanja duše od njenih želja. već nemilosrdno i sa žarom stvaraju patnju i svojim bližnjima. Patnja koju je prouzrokovalo nezadovoljstvo Međutim. trujući samo vrelo njegovog života. on ne samo da će eliminisati veliki deo patnje koju je nanosio . Pojavu ovakve patnje treba pozdraviti. čovek je u toj meri sam sebi zakomplikovao život da mu povratak jednostavnosti predstavlja teškoću koliko i samo odbacivanje želja. problemi svetovne prirode nestaju. a u njemu bi se učvrstio nesavladiv mir. Ali ovakva patnja je zdrava za dušu jer je oslobađa od vezanosti. Kao što pacijent mora pretrpeti hiruršku operaciju da bi se oslobodio istrajnog i zloćudnog bola. Pošto je razvio mnoštvo veštačkih i umišljenih želja. Kada čovek pronađe unutrašnje zadovoljstvo. Istinska priroda patnje Jednostavni život u kome vlada sloboda i sreća predstavlja jedno od najtežih postignuća. Izuzetno sebičan čovek može. ograničeno ˝ja˝ postaje sve naglašenije i opterećujuće. duša mora da prihvati patnju odbacivanja želja da bi se oslobodila beskrajne patnje koja se uvek iznova vraća. Trn se može izvaditi drugim trnom. Kada se inficirani otok otvori da bi gnoj izašao iz njega. može se smatrati blagoslovenom. Život bez ljubavi je ružan do krajnjih granica. ne ureze nauk da se želje rađaju iz samog neznanja. U potrazi za ličnom srećom. ali čak i kada to čini dobrovoljno. i potrebna je kao što je lek potreban bolesnoj osobi. Zelje su vremenom postale sastavni deo njegovog ograničenog sopstva. devedeset i devet procenata ljudske patnje je nepotrebno. budući daje. pitaju: ˝Zašto mi moramo da patimo?˝ Patnju obično simbolizuju ratni prizori: razorene kuće. Tvrdoglavo istrajavajući u svom neznanju. kada bi bio spokojniji.čak i onda kada je duša spremna da ih se odrekne . što je stvarno čudnovato. Patnja koju duša proživljava odričući se želja može da bude veoma oštra. Pate jer nisu zadovoljni . povrede i krv. u svojoj slepoj potrazi za odvojenom i ekskluzivnom srećom. agonija mučenja i smrti. otvarajući tako vrata raznim svirepostima i beskrajnim ratovima. a zatim se. a čiji su uzrok same želje.Najviše patnje rađa se usled nekontrolisanih želja i neostvarivih zahteva. postao posve jednostavan. to ne predstavlja bezbolan proces. Patnja pri odricanju Pošto shvati da su želje samo okovi za dušu. Za njega život prestaje da biva složen. čovek odlučuje da ih se odrekne. Kada bi prestao da želi. Do sreće putem ljubavi i samozaborava Ako je neki pojedinac bez želja. Patnja treba da se pojavi da bi se eliminisala dalja patnja. Njegova imaginacija više ne bi bila uzburkana neprestanim gorljivim posezanjem za stvarima koje zaista nisu bitne. kroz oštru duševnu patnju. Slično tome. taštinom i surovošću ljudi nanose neopisivu patnju sebi i drugima. patnju koju prouzrokuje odbacivanje želja uravnotežava olakšanje koje donosi progresivna inicijacija u neograničen život u kome vlada sloboda i sreća. ali isto tako i olakšanje. Kada se pojedinac suoči sa velikom patnjom koju uzrokuju želje. on tada stiče razumevanje njihove prave prirode. ljudi nanose bol sebi i svojoj braći. onda to donosi patnju. pa čak i po cenu tuđe sreće. a patnja poništiti patnjom. Analogije Nije svaka patnja loša. postati vrlo surov i bezosećajan prema drugima.zato što se ovakva odluka direktno sukobljava sa težnjom ego-uma da istraje u svojim uobičajenim željama. Kada patnja vodi ka večnoj sreći stanja bez želja. čovek bi se oslobodio patnje koju je sam sebi nametnuo. Svojom pohlepom. ali se kroz nju da istrajati zahvaljujući perspektivi veće slobode koja će doći nakon što želje postepeno iščeznu iz uma. ljudi u stvarnosti pate sve vreme. Odbacivanje želja napada život ego-uma u korenu. tako da on okleva da ih odbaci ukoliko mu se u umu. Patnja koja dolazi usled čišćenja uma od mnogobrojnih želja postoji . Sve ovo nije neophodno za samoispunjenost. on je ne pronalazi. Zato je ovaj proces redovno praćen oštrom patnjom. Sva ko traga za svojom srećom. Rat je pre posledica univerzalne patnje i nezadovoljstva nego stoje primer nekakve izuzetne patnje. u stanju bez želja. Sve vreme dok čovek razmišlja samo o svojoj sreći. i jedino je život pun ljubavi vredan življenja.hoće sve više i više.

ona ga vodi ka spoznaji Boga i otvara mu neograničeno polje trajne i neprolazne sreće. Osećaj za ˝moje˝ leži duboko u pozadini uma. pritajeno ubacuju u svest. Teoretska razmatranja o ljubavi doprineće samo razradi još jedne od teorija o ljubavi. može se reći da se on pripremio za intervenciju Savršenog Učitelja . Prava sreća počinje onda kada se čovek nauči veštini pravog prilagođavanja drugim ljudima. Zadatak koji bi pod drugim okolnostima bio veoma težak. Pod ovim okolnostima on smatra da prema sinu oseća samo čistu ljubav. i nema drugog načina. da probudi čistu ljubav u njemu. Na primer. ljubav zaprlja sebičnim motivima. a pravo prilagođavanje podrazumeva samozaborav i ljubav. Ona ne može biti probuđena osim ako ne stupimo u kontakt sa samim Ovaploćenjem ljubavi. Kada neki čovek vidi da njegov sin nosi pohabanu odeću. ali će srce ostati prazno kao i pre. kao da je nikada nije ni bilo. i može se izvući na površinu jedino dubljom analizom.putokaz prema Bogoostvarenju Kada se istinska ljubav probudi u pokloniku. Ako bi čovekovo ophođenje prema sinu nekog tuđinca bilo jednako kao i njegovo ophođenje prema sopstvenom sinu. Ona se mora ispoljavati iznutra. mada će čoveka sprečiti da dalje samome sebi nanosi patnju.drugima. Jer. ideja ˝moje˝ ne igra malu ulogu. Izuzetno je teško očistiti svest od duboko ukorenjenog neznanja koje se izražava kroz ideje ˝ja˝ i ˝moje˝. Ovo pokazuje da je zapravo. kada bi on video nečijeg tuđeg sina na ulici u pohabanoj odeći. onda bi se moglo reći da je posredi čista i nesebična ljubav. pravilno usmeravajući i pružajući mu neophodnu pomoć. Područje čiste ljubavi Čista ljubav nije nešto što se može nametnuti niti silom oduzeti. Ideja koju svetovni ljudi imaju o patnji i sreći je krajnje ograničena. donošenjem jedne hrabre i nepokolebljive odluke. Ali kada osoba odluči da po svaku cenu ostavi na stranu sebičnost. Kao što gladan čovek žudi za hranom. Upravo kao što pojedinac može prostim aktom volje da skine svoj kaput. Postizanje nesebičnosti može da bude istovremeno i teško i lako.koji ga. ona nailazi na lak prolaz u područje čiste ljubavi. Nije moguće da osoba ima ikakvu ideju o ovoj neizrecivoj sreći ako nema iskustvo Boga. mada možda nije sasvim svestan toga. to obično znači da ona posesivno želi da voljeni bude sa njom. ona se ne može probuditi mehaničkim putem. Stoga je preobražaj života u kome dominira ograničeno sopstvo u život pun ljubavi od duhovnog značaja. a Iako za one koji su tu odluku već doneli. jednim hrabrim i odlučnim korakom on može odbaciti ograničeno sopstvo i osloboditi ga se jednom zanavek. u većini slučajeva. Osećaj ˝ja˝ i ˝moje˝ izrazito je prisutan upravo u izražavanju ljubavi. Oni koji žele da ih prožme ljubav treba da se upute večnom ljubavnom plamu. ne može naći ishodište u pozitivnoj sreći. Ali u ovom brzom odazivu na sinovljevu nevolju. Teško za one koji još nisu odlučili da iskorače iz ograničenog sopstva. on se ne bi odazvao kao što se odazvao u slučaju svog sina. Ljiibav . Prava sreća koja potiče od ostvarenja Boga je vredna svake fizičke i duševne patnje u univerzumu. Ovakva odluka se može pojaviti u njegovom umu samo onda kada on oseti snažnu žudnju za nepatvorenom ljubavlju. nego istovremeno i veliki deo patnje koju je nanosio samome sebi. on čini sve što može da bi mu pribavio novu odeću trudeći se da ga učini srećnim. Jedino Učitelj može. Potreba za hrabrom i nepokolebljivom odlukom Ograničeno sopstvo je kao kaput koji duša nosi na sebi. Ono što čovek može postići jednom hrabrom odlukom jeste uklanjanje onih činilaca koji sprečavaju čistu ljubav da se ispolji. postaje vrlo lak. Nesebična ljubav je retka Čista ljubav je retka jer se. koji se. poklonik koji želi da doživi čistu ljubav mora intenzivno da čezne za njom. njegovo ponašanje prema sinu u velikoj meri sebično. . i osposobiti ga da učini značajan korak ka ostvarenju istinske sreće. nesputano i spontano. Sreća Bogoostvarenja je cilj čitave kreacije. U odsustvu Čvrste odlučnosti. Ljubav je najvažnija stvar u životu. veze sa ograničenim sopstvom suviše su jake da bi se uklonile. Onda svaka patnja prestaje. Istinska ljubav se budi jedino milošću Savršenog Učitelja Kada poklonik u sebi razvije snažnu čežnju za čistom ljubavi] u. uvodi u stanje božanske ljubavi. Ljubav rađa ljubav. čak i kada neka osoba tvrdi da voli svog voljenog. Puko odsustvo želja. prenoseći mu božansku ljubav. međutim. usled delovanja nataloženih loših sanskara.

Um takođe žudi za telesnim senzacijama vida. ogromnog i neograničenog. Neko voli začin kari jer mu odgovara njegov ukus. duh stalno u . duh kao da je u stanju opčinjenosti ili totalne ukočenosti. Kroz višestruke patnje bez kraja i konca. U Onostranom stanju Boga. i (3) doživljava sebe onakvu kakva ona doista i jeste . ljubav ne može da se ispolji drugačije nego kao neka vrsta požude. sve ostalo je nula. Ljubav koja se ispoljava kao neublažena. Uspešnost njegovog funkcionisanja je znatno smanjena i on biva izopačen delovanjem ograničavajućeg neznanja. bezgranična i neopisiva. Upravo je radi ove sreće svet i nastao.beskonačna suština i postojanje. beskonačna Moć i beskonačno Blaženstvo. dolaze do nekog hladnog i suvog koncepta koji promašuje samu suštinu prirode Boga. Sreća Bogoostvarenja je nezavisna. Radi se samo o jednom izrazu vezanosti za čulne objekte. Kroz požudu se Beskonačnost potvrđuje na posredan način Požuda je najograničeniji oblik ljubavi koji deluje pod vlašću neznanja. u njemu se stvara neprekidni vakuum koji čoveka dovodi u stanje neispunjenosti i patnje. ona nije ništa drugo do nerazblažena sebičnost. ali suština Boga se ne može razumeti sve dok se On ne spozna i kao beskonačna Ljubav. (2) doživljava da postaje sve manje i manje ograničena i postaje sve više i više nalik beskonačnoj ljubavi. Ali mada napredni yogini mogu da prevaziđu i ukinu bilo koju patnju. Njeno ispoljenje na početnim stadijumima ljudske svesti takođe je u obliku požude. Samo kada se na božansku ljubav gleda kroz ograničeni kontekst oblika (koji se pojavljuju u periodu između pojave iluzornog univerzuma dualnosti i njegovog nestajanja) čini se daje njena beskonačnost umanjena. i on hrani uski život ega kroz uzbuđenje koje potiče od ovih senzacija. ona se u životinjskom carstvu. Uprkos evidentnoj činjenici da požuda ima veze sa drugim osobama. oni nemaju doživljaj sreće koji prati ostvarenje Boga. Ljubav u gruboj sferi Kada se ljudska svest potpuno uplete u dualnost grube sfere postojanja. Nema tu nikakvih uzvišenih pobuda. Stoga sreću Bogoostvarenja ništa ne može da umanji. Bog kao beskonačna ljubav Suština Boga je Ljubav Oni koji pokušaju da razumeju Boga jedino intelektom. Pošto pored svih načina ispoljavanja žudnji srce ostaje nezadovoljeno i nedovoljno izraženo. Kada čovek postane Bogom. ona prolazi kroz sledeće faze: (1) doživljava sebe kao izuzetno ograničenu. zvuka i dodira. beskonačno Postojanje. čak i kada ih sahrane žive ili bace u vrelo ulje. kao neispoljena suština univerzuma. mirisa. Tačno je da je Bog beskonačno Znanje. Svaki tip žudnje je upletenost u grube oblike i nema veze sa duhom. a one su uzgredni produkti evolucije svesti. on želi sa stanovišta zadovoljenja ograničenog i zasebnog ˝ja˝. prođe kroz rane. Posredi je samo žudnja za čulnim doživljajem ukusa.Ljudi koji nisu Bogoostvareni mogu kroz jogu u toj meri da ostvare kontrolu uma da im ništa više ne pričinjava bol ili patnju. mada je ova naklonost u potpunosti izopačena zahvaljujući gustoj magli neznanja koja obavija istinsko Jastvo. Požuda je najograničeniji oblik ljubavi u ljudskoj svesti. Bog je večno beskonačna Ljubav. ona jeste jedan oblik ljubavi jer se kroz nju izražava vrsta naklonosti prema drugima. U isto vreme. Dok je procesu kroz koji ljubav postaje beskonačna svojstveno oslobađanje od ovih ograničavajućih sanskara. Faze manifestacije ljubavi Kada Božanska ljubav doživljava sebe u manifestovanim oblicima i kroz manifestovane oblike univerzuma. gotovo nesvesne stupnjeve različitih carstava. Ljubav kao požuda Pošto ljubav. večno je nova i neprolazna. Doživljaj ograničenosti ljubavi nastaje usled neznanja kojeg su uzrokovale sanskare. iz kojega je nastao čitav univerzum i sa kojim se on na kraju stapa. Nedvosmisleni pečat nezadovoljstva što požuda neumitno ostavlja za sobom jeste znak da se radi o jednom nepotpunom i neadekvatnom izrazu nečeg dubljeg. ispolji u obliku požude. pa se to onda može smatrati jednim oblikom žudnje. jer sve objekte za koje se čovek požudno vezuje. a ovakvo kočenje i potiskivanje duhovnog života vodi u stanje potpune vezanosti. stopostotna požuda. do krajnosti je ograničena jer se bespomoćno koprca u zamci nezaustavljive žudnje. koje proističu iz neutoljene požude i neprestane frustracije što ona sa sobom nosi. Kada se srce nađe u vlasti požude. Njegovim višim potencijalima nije dozvoljeno da se ispolje i ispune.

požuda se ne ispoljava čak ni na suptilan način. žudeći za prisustvom Voljenog.kao čežnju da se ujedini sa Voljenim. ljubavnik se u suptilnoj sferi oslobodio svoje vezanosti za grube stvari.sebi prepoznaje glasove protesta protiv krajnje površnosti jednog života kojim isključivo vlada požuda. jer je svojstvena stanju Boga u kome je svaka podvojenost jednom za svagda prevaziđena. ljubavnik u suptilnoj sferi ljubav doživljava ne kao nerazblaženu požudu. ali žudnje koje doživljava nisu nerazblažene kao što je slučaj sa grubom sferom. Požuda je žudnja za čulnim doživljajima i kao takva je vođena potpuno sebičnim motivima. Kroz čežnju zavesa dualnosti postaje sve reda i prozirnija. a ljubavnik spoznaje da on postoji radi Voljenog. ne postoji nikakvo grubo ispoljavanje žudnje kao u gruboj sferi. pošto je sada naglasak isključivo na volji Voljenog i dragocenosti Njegovog postojanja. Ovo je stanje ljubavnika koji je grubo odvojen od božanskog Voljenog jednom neprozirnom zavesom dualnosti. U požudi je naglasak isključivo na ograničenom sopstvu. posredno zahteva svoje pravo na sopstvenu. Ljubav u suptilnoj sferi Ljubavnik u suptilnoj sferi nije oslobođen žudnji. pa se stoga žudnja izražava na jedan grub način. Ljubavnik je u gruboj sferi neraskidivo vezan za grube stvari. požuda je sasvim iščezla. Čežnja je manje sebična. ali je ona ostala u latentnom obliku i ne ispoljava se. Pored toga. te na želji da se bude jedno sa Njim. Sve sebične želje. upravo kao što i Voljeni postoji radi njega. ali još nije postala beskonačna jer se doživljava kroz medij ograničenog uma . Ostala je otprilike jedna četvrtina izvorne požude iz grube sfere. a svetovni voljeni je u drugom planu u odnosu na grube potrebe ljubavnika. Stadijumi ljubavi Čak i u najnižem požudnom životu grube sfere. još neispoljenu. u ovom slučaju. Zbog toga glas večne Božije ljubavi. Staviše.upravo kao što se u nižim sferama ona doživljava kroz medij nižih tela. Ljubav kao potpuno prepuštanje U mentalnoj sferi ljubav se izražava kao potpuno prepuštanje volji Boga. Intenzitet žudnje u suptilnoj sferi je prepolovljen u odnosu na grubu sferu. Pored svega. Ljubavnik je u mentalnoj sferi posve odvojen od suptilnih stvari. mada požuda nije sasvim nestala. Ljubav u mentalnoj sferi Ljubavnik u mentalnoj sferi uzvišenije i slobodnije izražava ljubav. Ova žudnja ima svoje suptilne načine izražavanja. ovo je početak jednog dugačkog procesa u kome će se ljubavnik probiti kroz zavesu neznanja i doći do istine da je neograničena i nesputana Ljubav. kojeg nije moguće utišati. žudnja ne izražava u svom grubom obliku. Sebičnost je sasvim izbrisana. ona je sada u velikoj meri sublimirana. uključujući i čežnju za prisustvom Voljenog. Međutim. ili prirode Boga. U mentalnoj sferi. koja je karakteristična za ljubavnika u suptilnoj sferi. već u jednom višem obliku . Čežnja je manje ograničen oblik ljubavi od požude. Ovakva ljubav se sa pravom naziva božanskom. pošto ljubavnik. zato se. prestale su. ali zbog toga ne i umanjenu stvarnost. sada svesno nastoji da prevaziđe dualnost između sebe i Njega. U božanskoj ljubavi. pošto se otprilike polovina prvobitne žudnje grube sfere sublimirala u suptilnoj sferi. Međutim. čak i u mentalnoj sferi ljubav još uvek nije postala beskonačna. Božanska ljubav je . U čežnji su sopstvo i božanski Voljeni podjednako naglašeni. U tom slučaju. i još postoji tanka zavesa dualnosti koja ljubavnika razdvaja od Voljenog. Ali da bi bio iniciran u beskonačnu ljubav on mora da prođe kroz dva preostala stadijuma koje karakterišu suptilna i mentalna sfera. i oslobođen od posesivne čežnje za objektom ljubavi. Ona ne postoji čak ni u prikrivenom obliku. Božanska ljubav je beskonačna Ljubav postaje svesno beskrajna i neograničena kako u postojanju tako i u ispoljavanju onda kada se iskorači izvan područja individualnog uma. a u suptilnoj kao čežnja. Ljubav više nije okovana sebičnošču. koji je Voljeni. Bog doživljava Sebe kao ljubavnika. Voljenog. ali kao ljubavnika koji je zatečen u potpunom neznanju u vezi svoje prave prirode. pa se čista ljubav sada još snažnije izliva. ali se ne ispoljava u grubom obliku. i premda je na neki način posesivna. Ona se krajnje nemarno odnosi prema blagostanju svetovnog voljenog. ona se ispoljava kroz saznanje da objekat ljubavi poseduje beskonačnu vrednost i značaj. Ljubav kao čežnja U gruboj sferi se tako ljubav ispoljava kao požuda.

Voljenog. on je postao Sam Voljeni.travu na poljima. i u sreći i u patnji. U ovom stanju Beskonačnosti biće ljubavnika nije odvojeno od Voljenog. tada ćete Me spoznati 8. zveri u šumi. NESEBIČNO SLUŽENJE Ako posedujete vrlinu nesebičnog služenja koje nije opterećeno željom za rezultatima.koji je na početku svestan jedino praznine. tada ćete Me spoznati. celokupno čovečanstvo zajedno sa grešnicima i svecima. tada ćete Me spoznati. KONTROLA PUTEM LJUBAVI Kada vaša ljubav prema Meni odagna strast prema čulnim stvarima.čak i onda kada ga niste sasvim svesni. 5. zato stoje Njegov Učitelj tako rekao . ponovo vraća Svojoj beskonačnosti.onda ćete Me spoznati. ptice u vazduhu.tada ćete Me spoznati.postepeno postiže jedan sve puniji i slobodniji izraz ljubavi. tj. ljubavnik je svestan svoje odvojenosti od Boga.tada ćete Me osvojiti. Božanska ljubav je sasvim oslobođena robovanja željama ili ograničenom sopstvu. nikada se ne okrećući protiv vas . bogatima i siromašnima . Božanska romansa Tako imamo da Bog. što se da oblikovati u bezbrojne oblike. ČEŽNJA Ako osećate istu čežnju i žeđ za jedinstvom sa Mnom kao što onaj Što danima leži na vrelom suncu Sahare oseća čežnju za vodom. tada ćete Me takođe spoznati. VERNOST Ako ste mi verni onako kako je vama veran vaš dah. kao beskonačna Ljubav.verujući daje noć iako je dan. kulminiraju u Njegovom iskustvu da je jedini Voljeni. Svi stadijumi Božanskog iskustva koji se začinju sa tim da je on ograničeni ljubavnik. EPILOG Dvanaest puteva koji vode do spoznaje mene 1. površnosti i pritiska lanaca koji ga okivaju . ljubavnik postaje svestan svog jedinstva sa Voljenim. frustracije. onda ćete Me ugledati. VERA Ukoliko imate potpunu veru. 2. 6. suptilnim i mentalnim sferama. onu koju je Kalijan imao u svog Učitelja . . Putovanje duše je jedna uzbudljiva božanska romansa u kojoj ljubavnik . PONIZNOST Ako ste ponizni poput zemlje. kroz različite stupnjeve kreacije. 7. ali prevazišavši sve ove sfere. Na kraju ljubavnik nestaje i stapa se sa božanskim Voljenim da bi spoznao jedinstvo ljubavnika i Voljenog u najvišoj i večnoj činjenici daje Bog beskonačna Ljubav. nalik na sunce koje služi svet obasjavajući sve stvoreno . 4. MIR UMA Ako ste mirni poput neuzburkanog jezera. Ljubavnik se stapa sa bićem Voljenog i zna da je jedno sa Voljenim. koji vas prati do kraja života . OČAJANJE Ako doživljavate očajanje poput onog koje navodi čoveka na samoubistvo i osećate da ne možete da živite bez Mene.neograničena u svojoj esenciji i svom izrazu jer je duša doživljava kroz samu Dušu. 3. prvo ograničava Sebe u stvorenim oblicima i zatim se. U grubim.

00 din. kao Što se čovek koji pati od nesanice prepušta iznenadnom nastupu sna bez straha. Sopstvo. tada ćete Me pridobiti. Samoostvarenje i njegovo postignuće. PREDAVANJE Ako je vaše predanost Meni tako iskrena. mentalnog i duhovnog tada ćete Me imati. 11. Obim: 70 str. potpuna i prirodna kao što je svetlost oku ili miris nozdrvama. LJUBAV Ako osećate onu ljubav koju je sveti Franja osećao prema Isusu.9. Učenik i njegovi stavovi.00 din. već ćete Mi pričiniti i veliko zadovoljstvo. 12. . ego i njihove veze. Meher Baba i njegove aktivnosti.kratkih osvrta na najbitnije životne teme. Cena sa 40% popusta: 150 din Cena za inostranstvo: 3 € Odlomak Cena: 150. tada ćete Mi doći. Generalna poruka čovečanstvu. ONO NAJBOLJE OD ŽIVOTA Meher Baba Ova niska Babinih bisera . ODRICANJE Ako se Mene radi odreknete svega fizičkog. Učitelj i njegova uloga.Meher Baba EDICIJA: AVATAR BOG GOVORI Meher Baba Iracionalne ideje čoveka zvanog Ju Dži rasprodato Odlomak Cena: 0. 10. raspoređena je na sledeće oblasti: Bog i Njegovi atributi. ne samo da ćete Me spoznati. POKORNOST Ako vaša pokornost bude tako spontana. .

Obim: 80 strana Format: A6 rasprodato Odlomak Cena: 0. Avatar kao prvi Učitelj. Zlo kao ostatak. Od večnosti do večnosti. nastao kao njen dodatak. . Neka od poglavlja: Misterija Kreacije. Međusobni uticaj duša.ZRACI MEHER BABE NA SPIRITUALNU PANORAMU Ovo je zbir odgovora Meher Babe na pitanja o temama iz knjige "Bog govori".00 din. Molitva kao unutrašnji pristup.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful