BESEDE

Autor: Meher Baba

Izdavač: IP ESOTHERIA - Beograd 1994.

BESEDE Meher Babe bacaju svetlost istinskog znanja i perspektivu vrhunske spiritualnosti na mnoge zbunjujuće životne probleme i izazove svakodnevnog postojanja. Druga po značaju Meher Babina predaja svetog Znanja ljudima na dar, kao prijemčivija nadopuna knjige BOG GOVORI, rasvetljava tako značajne teme kao što su: Novo Čovečanstvo, Početak i kraj Kreacije, Priroda Ega i njegovo uklanjanje, Mesto okultizma u spiritualnom životu, Tipovi meditacije, Krugovi Avatara, Čovek-Bog... Kao što je Meher Baba napomenuo: "Reči koje proizilaze iz Izvora Istine - imaju pravo značenje." BESEDE predstavljaju ubedljivo zaveštanje toj činjenici i ostaće NEUPOREDIVI saputnik duhovnim tragaocima.

SADRŽAJ
Predgovor Uvod u 7. izdanje

I II III IV VI VII VIII IX X XI XII XIII

Sedam realnosti Božanski plan Sebičnost Bog i jedinka

V Početak i kraj kreacije
Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Uklanjanje sanskara Uklanjanje sanskara II Uklanjanje sanskara III Dobro i zlo Nasilje i nenasilje Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Savršenstvo

XIV Duhovni život XV Nesebično služenje XVI Putevi duhovnog razumevanja XVII Pitanje seksa XVIII Svetost bračnog života XIX Ljubav XX Beskonačnost Istine XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI
U potrazi za Bogom Stupnjevi na Stazi Dolaženje do Samospoznaje Bogoostvarenje Duhovno školovanje Putevi Učitelja

XXVII Priroda ega i njegovo uklanjanje XXVIII Priroda ega i njegovo uklanjanje II XXIX Priroda ega i njegovo uklanjanje III XXX životu
Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom

XXXI životu II

XXXII životu III XXXIII Tipovi meditacije XXXIV Tipovi meditacije II XXXV Tipovi meditacije III XXXVI Tipovi meditacije IV XXXVII Tipovi meditacije V XXXVIII Tipovi meditacije VI

XXXIX Tipovi meditacije VII XL Tipovi meditacije VIII XLI Dinamika duhovnog napredovanja XLII XLIII XLIV XLV XLVI
Dublji aspekti sadhane Avatar Čovek-Bog Čovek-Bog II Čovek-Bog III

XLVII Krug XLVIII Krugovi Avatara XLIX L LI LII LIII
Iskušenja novog svetskog poretka Reinkarnacija i karma Reinkarnacija i karma II Reinkarnacija i karma III Reinkarnacija i karma IV

LIV Reinkarnacija i karma V LV Reinkarnacija i karma VI LVI Reinkarnacija i karma VII LVII Živi za Boga i umri za Boga LVIII čovečanstva LVIX Zadatak duhovnih radnika LX Vrline i sposobnosti sledbenika LXI Vrline i sposobnosti sledbenika II LXII Vrline i sposobnosti sledbenika III LXIII Vrline i sposobnosti sledbenika IV LXIV Maja LXV LXVI LXVII LXVIII LXIX LXX LXXI
Maja II Maja III Maja IV Uslovi za sreću Uslovi za sreću II Bog kao beskonačna ljubav EPILOG Rad na duhovnom oslobađanju

Predgovor
Izdavači su smatrali za shodno da daju kratak prikaz istorije Beseda zajedno sa komentarima o tome zašto je, u ovo današnje vreme, bilo poželjno objaviti njihovo revidirano sedmo izdanje.

Izdavačka istorija Beseda S vremena na vreme, u određenim vremenskim razmacima, Meher Baba je, raznim osobama i grupama, diktirao na Njegovoj alfabetskoj tabli svoja kazivanja i poruke. Kada se mesečnik ˝Meher Baba Žurnal˝ (Meher Baba Journal) prvi put pojavio u novembru 1938. godine, odlučeno je da se u svakom novom izdanju pojavi i po jedno kazivanje ili poruka Meher Babe. Dr Čakradhar D. Dešmuk (Dr Chakradhar D. Des-hmukh), član Meherovog izdavačkog veća, rukovodio je grupom ljudi na pripremanju i izdavanju diktiranog materijala. Krajem svake godine od Babinih kazivanja bi se sastavljala zbirka, a od tih zbirki je zatim sačinjena prva knjiga Beseda u četiri toma. Nakon što se, u oktobru 1942. godine, Žurnal ugasio, grupa je naknadno izdala još jedan tom, dovršivši tako prvo izdanje Beseda u pet tomova. Besede su štampane u Indiji između 1939. i 1943. godine isključivo za internu upotrebu. Nakon što bi se neki od tomova rasprodao, štampalo bi se novo izdanje sa manjim ispravkama. Tako su nastala izdanja Beseda od drugog do petog, koja su objavljena u Indiji od 1941. do 1954. Čitaoci su tokom godina postavljali mnoga pitanja u vezi različitih tema zastupljenih u Besedama i tražili razjašnjenja od Meher Babe i Njegovih bližih učenika. Pitanje mogućeg pogrešnog tumačenja i potrebe za revizijom teksta pokrenula je Mani (Manija S. Irani), Meher Babina sestra, u pismu koje se pojavilo u Buditelju (Awakener) tom 3., broj 1., 1955. godine: ˝Ima ljudi koji veruju da je doslovce svaka reč u prvobitnim Besedama-Babina, i odbijaju da prihvate svaku revidiranu verziju. No, premda mu je Baba satima diktirao na tabli, profesor Dešmuk je upotpunjavao i ulepšavao izvesne delove knjige. Iako je Dešmuk bez sumnje na mnogim mestima briljantno uobličio delo, mi osećamo da postoje određena mesta gde bi uprošćavanje rečenične strukture ili korekcija u pravopisu još više doprineli lepoti i jednostavnosti-što i jeste srž Babinih učenja.... Smatramo da postoje određena mesta u prvobitnim Besedama gde je Dešmuk očigledno krivo interpretirao suštinu, i kao posledica toga, javilo se nekoliko ozbiljnih grešaka....˝ Ovaj citat je ovde naveden ne da bi omalovažio dr Dešmuka, niti da bi se na bilo koji način umanjio značaj njegovog monumentalnog dela i napora koje su u njega ulagali njegovi saradnici, već da bi ukazao na činjenicu da prvobitno izdanje Beseda doista sadrži stilske nejasnoće, pa je neke delove potrebno preraditi. 1948. godine Meher Baba je ovlastio Carlsa B. Pardoma (Charles B. Purdom) da za zapadnu publiku sažme i izda Besede u jednom tomu. Za ovaj tom, naslov koji je glasio ˝Bog čoveku i čovek Bogu: Besede Meher Babe˝, odabrao je lično Meher Baba. Prvi put je knjiga štampana u Engleskoj 1955. godine. Izdavanjem Meher Babine knjige Boggovori 1955. godine, određena pitanja i termini su raščiŠćeni i ponovo definisani. 1967. godine šesto izdanje Beseda, u tri toma, izdali su Preobraćeni Sufizam (Sufism Reoriented), u San Francisku, Kalifornija. Sa Meher Babinim odobrenjem, izdavači Ajvi Aneita Djus (Ivy Oneita Duce) i Don. E. Stivens (Don E. Stevens) su učinili neke prepravke oslanjajući se na knjigu Bog govori i kasnija objašnjenja koja je Baba dao. Oni su u ovom trotomnom izdanju pojednostavili neke od rečeničnih struktura i napravili nov, logičniji raspored poglavlja. Šesto izdanje je, uz manje korekcije, izašlo u tri reprinta. Sedmo izdanje. Nakon šestog izdanja, ˝Avatar Meher Baba Perpetual Public Charitable Trust˝ odlučila je da ponovo publikuje Besede. Isprva je bilo planirano da to jednostavno bude reprint šestog izdanja, pa je naglasak stavljen na upotpunjavanje materijala iz priloga: uvoda, glosara i indeksa. Ali, ubrzo je postalo jasno da će biti nužno izvršiti neke izmene i u samom tekstu. Od izdanja iz 1967. godine, rezultati dodatnih istraživanja teksta otvorili su neka nova pitanja. U prevodima pripremljenim za francusko, nemačko, [talijansko i špansko izdanje, javili su se lingvistički i tekstualni problemi. Takođe je postalo jasno da se moraju uneti stilske izmene. Pojedinačna kazivanja, to uvek treba imati na umu, izlazila su niz godina, uglavnom kao novinski članci-tako da su nastale nedoslednosti u spelovanju, korišćenju velikih slova, korišćenju italika, interpunkcije i tako dalje. Čim je odlučeno da se priredi revidirano izdanje, doneta je i odluka da se tekst prede što pažljivije. Kao što smo ranije spomenuli, Meher Babina objašnjenja godinama su postajala sve detaljnija i produbljenija, kako je On dalje proširivao i rasvetljavao mnoga pitanja. Na primer, termini koji su korišćeni u svom najširem značenju, postajali su, nakon novog definisanja, daleko specifičniji-često i do te mere da su počinjali da obuhvataju samo jedan aspekat prethodno šire koncepcije. Meher Baba je u Bog govori, i kroz diskusije sa Njegovim bliskim učenicima, izložio božansku temu za publiku koja

to ne treba da znači da ta reč ne postoji i da ne treba promisliti o njenim vrednostima.je sada bila spremna da razume i prihvati dublje ideje i koncepcije. bili su zoroastrijanci persijskog porekla. izuzev u slučajevima njihove standardne upotrebe za povremena naglašavanja kao i tamo gde se neke neengleske reci pojavljuju po prvi put. zadržavanje ovih oblika temelji se na načelu izdavača da načini minimum izmena u tekstu. Flagg Chris). Oni čitaoci koji osećaju savremena gibanja u engleskom jeziku zasigurno će primetiti čestu pojavu oblika u muškom rodu i imenica koje označavaju i muški i ženski pol-na primer čovek. prev. 1986. Ovaj prilog je zahtevao i manje preuređivanje poglavlja. primorala je izdavača da je u knjigu uključi kao jedini nov tekstualni dodatak-pod nazivom ˝Krugovi Avatara˝. Jessawala). sledbenik i tako dalje. prepustiti se. Reč sutrenderance (teško prevodiva reč. U odgovoru na pitanje u vezi Krugova Savršenih Učitelja i Avatara. crtica. 1. godine ovo pojašnjenje se pojavilo u članku u Buditelju (Awakener. a 1955. Izdavači su naročito obratili pažnju da. jednom prilikom. Mervan je.. dok je pohađao srednju školu ˝Sveti Vin-sent˝. pošto ˝zvanično˝ ne postoji. februara 1894. (3) usaglašavanje spelovanja i forme neengleskih izraza prema njihovoj ustaljenoj upotrebi u knjizi Bog govori ili drugim izvorima. Izdavači Eruč B. prepuštenost. br. prev.) mada se ne javlja ni u jednom većem rečniku. (2) poštovanje pravila da se spiritualni izrazi pišu uvek velikim početnim slovom. posvećenost-prim. pomogne svakom čitaocu da razume smisao koji je on želeo da mu prenese u svojim Besedama. pravopisa. da. Meherazad. godine. Budući da ljudi obično zaziru od bilo kakvih izmena u jednom takvom delu kao što su Besede. bio živahan i bezbrižan dečkić koji se isticao u učenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne stvari.) se u čitavom tekstu upotrebljava kao jedna varijanta reči surrender (predati se. po Njegovoj volji i nahođenju. Njegov otac Šeriar je bio iskreni tragač za Bogom. Meher Baba je proširio objašnjenja koja je dao u besedi o ˝Krugu˝. I na kraju jedna mala zanimljivost. osoba. jedan školski drug mu je poklonio knjigu . Korišćeni su sledeći kriterijumi: načiniti što je moguće manje izmena. Stilske izmene potpadaju pod sledeće opšte kategorije: (1) ispravljanje spelovanja. a menjanje ovih formi bi za sobom povlačilo i ponovnu reviziju teksta. Međutim. J. interpunkcije. stila i forme. izdanje Mervan Šeriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je rođen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25. postavilo se pitanje da li ona treba da ostane u tekstu ili ne. Pošto je Meher Baba ispisao ovu reč na svojoj alfabetskoj tabli. približno: predanost. Njegovi roditelji. izdavači su jasno naznačili kakav su pristup koristili pri izdavanju knjige i koje vrste izmena su uneli u tekst. tekstualne izmene uneti jedino u slučaju kada se obrađena pitanja ne slažu sa knjigom Bog govori ili kasnijim objašnjenjima. posle dužeg razmatranja. korišćenjem ovlašćenih stilskih priručnika i rečnika-pogotovo kasnijih izdanja ˝Čikaškog stilskog priručnika˝ i ˝Vebsterovog novog univerzitetskog rečnika˝. značenje Meher Babinih reci ostane netaknuto. koje je naširoko proučavano i uvek iznova čitano. kao glavnih izvora na osnovu kojih će se postići ujednačenost pristupa. i pored učinjenih prepravki. (4) uklanjanje većine italika. Mada su neka usaglašavanja učinjena. Važnost ove besede kao i njena relativna nepristupačnost većini čitalaca. odlučeno je da sedmo izdanje Beseda bude jednotomno. Dešavala (Eruch B. BalNatu Uvod u 7. posvetiti se-prim. Pitanje postavljeno korporaciji ˝Meriam Vebster˝ dalo je zanimljiv odgovor: Iako ne postoji dokaz da je reč surrenderance bila ikada igde upotrebljena. Izdavači sebe i svoj rad prepuštaju Meher Babi. izmeniti nekorisne ili zastarele reci i rekonstruisati rogobatne rečenične sklopove samo u onim slučajevima kada bi čitalac mogao ostati zbunjen ili naveden na pogrešno razumevanje. Cesta upotreba oblika u muškom rodu nije imala za cilj da izopšti žene niti da nagovesti orijentisanost Meher Babinog učenja na muškarce. ispraviti stilske nedoslednosti. Šeriar (Sheriar) i Širin (Shirin). tom 3. izuzev u slučajevima kada se naglašavaju. Učitelj. to jednostavno odražava stil pisanja vremena kada su se Besede prvi put pojavile. zaključili smo da reč vredi ostaviti. Naravno.) pod imenom ˝Krugovi˝. Takođe. Fleg Kris (J. čovečanstvo.

Samo nekima od njih je kasnije bilo dopušteno da ga. I kasnije.* Meher Baba je dao detaljan opis stanja u kome se nalaze masti (Bogoopijeni). jednog od pet Savršenih Učitelja tog doba. u malim grupama. Skoro čitavu sedmicu Meher Baba je neštedimice davao Sebe. On je odgovorio. jula 1925.˝ Jednog dana u maju 1913. godine prestao da piše (osim kada se potpisivao). Ona ga je pozvala k sebi i poljubila u čelo. i još ˝Ako ne možete da čujete moju tišinu od kakve su onda koristi reci?˝ Postoje 1927. godine. Budući da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba kontinenta. Upasni Maharađa (Upasni Maharaj). u magnovanju sam shvatio: To sam ja. Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952. pre no što će započeti ćutanje. Ovaj skup protekao je u harmoniji različitih uticaja. godine. 1940. Sedam godina je Upasni Maharađ integrisao Mervanovu Božansku svest sa svešću grubog sveta. Na tom mestu je podigao brojne objekte. nesebičnom služenju i. godina bila je izuzetna po broju susreta koje je Meher Baba imao sa ovim Bogoopijenim dušama širom Indije. ljubavi prema Bogu. i 1958. a ne zbog nervnog sloma ili umobolnosti. za vreme Njegovih poseta Zapadu. Njihove posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. i uopšte. Dva preostala Savršena Učitelja tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan Maharađ (Narayan Maharaj). Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. i ubrzo zatim se obreo i u Americi. a godinama kasnije. Sai Baba nije prenosio svoje učenje drugima. Hindusa iz Sakorija. Svi. Gospoda Milosrđa. a velike kulturne i tradicijske razlike behu tom prilikom. Njegova avatarska misija počela je da se manifestuje u spoljašnjem svetu 1921. kao što su besplatna bolnica i dispanzer. sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. No. Meher Baba je stalno kontaktirao sa Bogooprjenim dušama. Tokom decenija svog Avatarskog delovanja. grupni susreti. Na početku je Mervan bio ošamućen. . u vreme studiranja na koledžu Dekan (Deccan) u Puni. Posle toga je komunicirao posredstvom Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. jedan dan javnog darshana na koji je pohrlilo mnoštvo ljudi da ukaže poštovanje Učitelju i primi Njegov blagoslov. On je Često lično izlazio u susret njihovim svakodnevnim potrebama. Jedna takva prilika bio je veliki ˝Skup Istoka i Zapada˝ održan u novembru 1962. sem nekolicine odabranih. On se prisećao tog događaja: ˝Otvorio sam knjigu baš na mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje. premošćene. nadenuvši mu ime Meher Baba.. ˝Ja nisam došao da podučavam nego da vas probudim˝.o životu Bude. posećuju u Indiji. U školi se nije vodilo računa o kastin-skoj pripadnosti. svest o Njegovom okruženju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do još jednog od Savršenih Učitelja. Imao je i dve turneje po Australiji. zahvaljujući Njemu. godine. ˝Milosrdni Otac˝. apsolutne manifestacije Boga u ljudskoj formi. Potreba duhovne razmene između Istoka i Zapada je česta tema u svetskoj literaturi. koje je usledilo kratko nakon najave istog. U knjizi dr Viljama Donkina (William Donkin) Putnici. u razdoblju od nekoliko meseci. pesme i molitve u slavu Boga. bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred početak Drugog svetskog rata. bio upitan kako će nastaviti sa besedama i podučavanjem. kratke besede. u duhu međusobnog uvažavanja. a Njegove aktivnosti bile su raznovrsne. ali je i taj način napustio 1954. Ovo mesto je postalo poznato kao Meherabad. Potom sam sasvim zaboravio na ovaj događaj i prošle su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio. prošao je na biciklu kraj poštovane muslimanke Hazrat Babađan (Hazrat Babajan). Meher Baba je sve njih redovno učio moralnoj disciplini. 1956. na hiljade sledbenika iz celoga sveta okupilo se u Puni. Posle više meseci intenzivnog rada sa svojim učenicima i putovanja po Iranu i Indiji (uključujući i današnji Pakistan). intervjui. iznad svega. duhovnom razumevanju. otkrivši mu Njegov istinski status Avatara.. 10. Osećao sam to duboko u sebi. Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom ćutanju. pripremajući ga za ulogu Avatara Doba. Tridesetih godina ovog stoleća Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi. ali postepeno. prihvatilište za duševno poremećene i siromašne. više i niže kaste su se mešale. Masti su oni koji su kontakt sa spoljašnjim svetom izgubili zbog ljubavne opijenosti Bogom. I. godine. kao i besplatnu školu za dečake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. godine kada su se oko njega okupili Njegovi prvi učenici. On je nastavio da komunicira pokazujući slova na alfabetskoj tabli. naklonosti i zajedničke ljubavi za Voljenog Avalara. godine. knjige Besede i Bog govori u to vreme su već bile izdiktirane. Na njegov poziv. ili mastima. Nakon toga više nije odlazio iz Indije. Njegovo Ime ubrzo se raširilo medu duhovnim tragačima. Kada je. pružao im onu vrstu pomoći za koju je znao da će im biti potrebna na njihovom putu ka Bogu. Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajući: ˝Stvari koje su istinite uče se i podučavaju u tišini˝. a Zapadnjacima je dopuštao posete samo u retkim prilikama.

˝ U suštini nije jasno na koji način je Meher Babi uspevalo..˝ U toku Njegovih brojnih putovanja i susreta sa hiljadama ljudi. posle čega mu je hodanje. Besede su. u glavnim crtama. na izmaku 1956. Vodstvo i milost Avatara nisu na raspolaganju samo za vreme Njegovog fizičkog prisustva na Zemlji. 1969) Meher Baba takođe je lično služio siromašne. dug četrdeset i četiri godine. da vrši tako moćan uticaj na ljude. Čitalac u njima neće otkriti suvoparne formule duhovnog razvića. Njegovu volju da svesno spozna Svoju božanstvenost i ulogu kreacije. nakon što su razvili svest kroz zamke i iskušenja evolucije. zadavalo ogromne teškoće i bol. periodična manifestacija Boga kao Avatara. U obe nesreće Meher Baba je zadobio ozbiljne povrede. godine. Mesije. Sa beskrajnom pažnjom i ljubavlju On im je prao noge. milost Avatara se izliva pri svakom koraku ka Istini ma kog čoveka. silu koja struji njegovim životnim kanalima i puni ih energijom. delo koje čoveka stalno podseća na njegovu nasušnu potrebu da živi u ljubavi i predanosti Bogu. polako vraćaju nazad. već kao lažnu sliku svog istinskog ˝ja˝. Takođe je prikazana. u stanje prapočetnog Jedinstva. Drukčije od milosti Savršenog Učitelja. pomoću Njegove prastare poruke ljubavi. Rasoola. Meher Baba detaljno opisuje stanja Boga.* William Donkinn. Hrista.˝ Istorija čovekove potrage za dušom nije iznedrila previše dela u kojima bi detaljno bile izložene tehnike koje vode ka tom vrhunskom postignuću. U njegovom poznijem klasičnom delu. jer. godine. On ne dolazi samo zbog onih koji su živi u vreme Njegovog dolaska. davao im male poklone i ulivao nadu. 1948. pognute glave umivao njihove patrljke. a pokazivao je naročitu brigu za leprozne. San Francisco: Sufism Reoriented. stvara uslove za postepeno i bezbedno napredovanje učenika do cilja. da bi se postigao cilj i preduzeo konačni skok iz sfere dualnosti u sferu Jednote. Meher Babino Avatarsko delo jeste da. Čarls Pardom (Charles Purdom) u svojoj knjizi Bogočovek (God-Man) beleži: ˝On je navodio ljude da pogledaju u sebe. U Besedama su dati opisi duhovne staze i njenih disciplina. mentalno obolele i fizički hendikepirane. . ˝Oni su poput predivnih ptica u ružnim kavezima˝. a druga u Indiji. Besede su. pre svega. Avatar je taj koji sprovodi Božansku volju koja se bezgranično širi. već i za potonje generacije. E. Meher Baba je stalno naglašavao da ne dolazi da podučava niti da nameće neke nove zakone. Bog govori. U svakom slučaju. Njegov život predstavlja obrazac ˝po kome se čovek može ravnati i videti sebe onakvog kakav jeste i kakav bi mogao da postane.D. godine. Meher Babine Besede predstavljaju veliki doprinos ovoj uskoj oblasti literature. Čovek samo odjednom oseti moćnu silu u koju intuitivno ima poverenja. U ovoj knjizi. koju je Meher Baba diktirao svojim najbližim učenicima tokom tridesetih i ranih četrdesetih godina. Njegove poslednje godine obeležene su velikom fizičkom patnjom-posledicom dveju ozbiljnih saobraćajnih nesreća. nakon čega se oslobađa njegovo unutrašnje biće. The Wayfarers (Ahmednagar. vođen je sa jednim od Meher Babinih mandalija (bliskih učenika). Savršeni Učitelj je sveznajući vodič koji je već prošao stazu i iskusio Istinu i koji. Ljubav prema Bogu jedina daje snagu na duhovnoj stazi i to je ono što. milošću Savršenog Učitelja. Taj fizički bol bio je manifestacija unutrašnje patnje koju Avatar podnosi zarad čovečanstva svaki put kada siđe medu ljude. konačno dovodi do cilja. u Oklahomi. nije prekršio do svoje smrti. drugo izdanje. India: Meher Publications. struktura kreacije. neophodna je milost živućeg Savršenog Učitelja iU Avatara. da sagledaju svoje egoistično ˝ja˝ ne kao dobro ili loše. probudi čovečanstvo i otvori mu oči za Istinu. S. govorio je. Kao što je već opisano u besedi ˝Avatar˝.i od svih zadataka koje izvršavam. Meher Baba svoj zavet ćutanja. pametno ili glupo. 31. praktičan priručnik za svakodnevni život namenjen onima koji se. opisani su načini integracije duhovnog rada u svakodnevni život. Prva od njih zbila se na domak gradića Prag (Prague). pa i stajanje. u blizini Satare. Bude. Bogočoveka. Njegova milost i Njegovo znanje Istine uvek su na raspolaganju svima. a takođe je i jasno osvetljen cilj koji sledbenik treba da dostigne. a uspeva mu i dan-danas. pod uslovom da je u njemu prisutna intenzivna ljubav i čežnja za Bogom.koji je VEČITO ŽIVUĆI SAVRŠENI UČITELJ. naoružan beskrajnim strpljenjem. te da prestanu da se poistovećuju sa iluzijom. Jedno od najvećih čuda koja se dešavaju u kontaktu sa Meher Babom jeste prihvatanje. uspešno ili neuspešno. dovodi do duhovnog preporoda čovečanstva. za vreme turneje po SAD-u 1952.* * Ovaj prosvetljujući razgovor o jedinstvenoj raspoloživosti avatara u svim vremenima. sa druge strane. Neprestano je isticao da su drevni mudraci već otkrili Istinu i da je zadatak današnjeg čovečanstva da spozna Istinu utkanu u njihova učenja. januara 1969. ovaj me najdublje dira. i pojašnjen odnos posvećenika sa Avatarom ili sa Učiteljem. .

Na hiljade Meher Babinih grupa deluju širom sveta. Australia). 5. Jedino Stvarno Predavanje je ono u kome uravnoteženost ne može narušiti nijedna nesrećna okolnost. koji je Sopstvo u svakom ograničenom sopstvu. i da ne povrediš nikoga u mislima. Na hiljade ljudi iz celog sveta. već jedino razumevanju sledećih sedam Stvarnosti: 1.Svoje poslednje godine uglavnom je proveo u samoći i u intenzivnom i iscrpljujućem bavljenju Njegovim univerzalnim delom. Obuzdavanje i Predavanje Ne pridajem značaj veroispovestima. kada si pozvan da učestvuješ u nekom sporu. položaj. Kvinslend. kao i do Njegovog dugogodišnjeg prebivališta u Meherazadu. USA). koja pobuđuje intenzivnu čežnju da se vidi. čovečanstvo i danas prolazi kroz porođajne muke duhovnog preporoda. ali u isti mah konstruktivne i stvaralačke snage koje će spasiti svet takođe bivaju oslobođene kroz brojne kanale. a na hiljade njih organizuju hodočašća do hrama i grobnice Avatara Meher Babe. Južna Karolina. a na Zapadu je On lično osnovao dva velika centra: Meherov duhovni Centar u Mirti Biču. bogatstvo pa čak i sam život. Ovakva spoznaja nalaže ti da pomažeš svakog podjednako. Don E. programu kojeg je On upriličio nekoliko meseci pre svoje smrti. SAD (Myrtle Beach. gde je čovek usred svake teškoće savršeno mirno prepušten volji Boga. staležima.čak ni one koji povređuju tebe. Moćne rušilačke sile su se pokrenule i naizgled ovladale sadašnjim trenutkom. i duboko su osećali Njegovu ljubav i prisutnost u svojim srcima. Mada ove snage svetlosti dejstvuju u tišini.suzdržavanje od prepuštanja niskim željama jer se jedino tako može održati potpuna čistota karaktera. vršenju religijskih ceremonija i rituala. Sve to predstavlja deo božanskog plana kako bi se izgladnelom i posustalom svetu pružila sveza objava večne i jedine Istine. magnetskom snagom privlače ljude iz svih kutaka sveta. Svake godine stotine tragača poseti ove centre. Žrtvovanje. 3. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonačnom (Bogu). žrtvovane sve stvari . blizu Ahmednagara u Indiji. U to vreme došlo je do naglog porasta broja onih koji su od Njega tražili ključ i smisao života. um. Njegovoj sahrani prisustvovalo je na hiljade ljudi. od aprila do juna 1969. South Carolina. da počnu da tragaju za Istinom pod Njegovim ljubavnim vodstvom. Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga. shodno toj ljubavi. 4. Queensland. onako kako to iziskuju okolnosti. Jedino Stvarno Odricanje je napuštanje svih sebičnih misli i želja čak i usred svetovnih dužnosti. Njegovo telo je sedam dana ležalo u grobnici u Meherabadu. da nastojiš da učiniš druge srećnima gajeći bratska ili sestrinska osećanja prema svima. Došli su da ga isprate i ukažu počast voljenom Učitelju. da deluješ bez i najmanjeg traga neprijateljstva ili mržnje. učestvovalo je na Daršan programu u Puni. i postajući sve obuhvatniji i obuhvatniji. dogmama. Jedino Stvarno Znanje je znanje da Bog boravi kako u dobrom tako i u takozvanom rđavom čoveku. Odricanje. bez očekivanja nagrade. svih zanimanja i svih religija. i Avatarev dom u Vumbiju. rečima ili u delima .telo. spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom). one će u krajnjem ishodu dovesti do promena kojima će se obezbediti viši. . 7. Ljubav. Danas se Meher Babini krugovi ljubavi sve više šire. Božanski plan Kao u svim izuzetno kriznim periodima ljudske istorije. 6. godine. u svecu kao i u takozvanom grešniku. Sredinom 1968. Stivens Sedam realnosti Postojanje. Jedina Stvarna Kontrola je disciplina čula. godine Meher Baba je obznanio da je stoprocentno zadovoljan svojom životnom misijom. sigurniji i postojaniji duhovni napredak čovečanstva. Jedino Stvarno Žrtvovanje je ono u kome su. 2. Australija (Woombye. nakon čega je usledilo ukopavanje Njegovih posmrtnih ostataka. Znanje.

Ali čak i onda kada se čovek usredsredi na ograničeni zadatak očuvanja čisto materijalne ravnoteže. nego pre spoljašnji simptom nečeg mnogo ozbiljnijeg što se nalazi u samom njihovom korenu. Oni su često proizvod nekritičkog poistovećivanja sa uskim interesima. Baš kao što prava umetnost izražava duhovnost. problem ratova ubrzo će nestati. prenose na onaj deo sveta koji smatraju ˝svojim˝. Oružani ratovi. Duhovna ravnoteža zahteva uklanjanje ˝ja˝ ne samo iz materijalnih vidova života. Stoga. ako već treba da budu izbrisani iz ljudske istorije. tada osnovni zadatak više neće biti sprečavanje ratova. Ovo podrazumeva stalno uočavanje postojanih. Ratovi i patnja koju izazivaju ne mogu se u potpunosti odstraniti samo uz pomoć antiratne propagande. koje ljudi. istinskih i trajnih vrednosti. Uspostavljanje nove materijalne ravnoteže je samo deo šireg problema vaspostavljanja duhovne ravnoteže. već takođe i iz onih sfera koje se tiču intelektualnog. emotivnog i kulturnog života čoveka. . moraju se pravilno uklopiti u šire duhovno razumevanje. nego vođenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziđu oni stavovi koji su doveli do tako surovog i bolnog stanja stvari. Ekonomsku ravnotežu je nemoguće ostvariti ukoliko ljudi ne shvate daje planska i zajednička akcija u ekonomskim stvarima neizvodljiva sve dotle dok lični interes ne ustupi mesto nesebičnoj ljubavi. naravno. Suočiti se sa istinom znači spoznali jedinstvo života u svim i kroz sve njegove raznovrsne manifestacije. A da bi služile toj svrsi. preko svojih istomišljenika. nastaje opasnost da se naučne istine i postignuća zloupotrebe za uzajamno uništavanje i pothranjivanje onih vidova života koji jačaju duhovne okove. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog života. Međutim. ˝Ja˝ se mora odstraniti iz svih sfera življenja Ratovi ne počinju samo da bi se obezbedila ponovna preraspodela materijalnih dobara. on će u tome uspeti jedino ako poseduje duhovno razumevanje. pravilno primenjena. jeste da svim snagama prionu na otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija čovečanstvo. Jer. Egoizam i samoljublje Uzrok neredu koji dovodi do ratova leži u činjenici da je većina ljudi obuzeta egoizmom i sebičnim ciljevima. u svim suptilnim i grubim oblicima u kojima se ispoljavaju u različitim sferama života. U zavisnosti od toga kako se primenjuje. Nepotrebnost i nerazumnost ratova Sa svitanjem istinskog razumevanja. sukobljavanje i nadmetanje. sami ratovi ne predstavljaju suštinski problem čovečanstva. Kada izostane duhovno razumevanje. Pogrešno je gledati na nauku kao na nešto neduhovno. U suprotnom. zajedničko i usklađeno delovanje se nameće kao prirodno i neminovno. čovečanstvo ne može izbeći sukobe i nemaštinu. može da bude izraz duha i njegovo ovaploćenje. Prava uloga i mesto nauke Novo Čovečanstvo koje se rada u muci sadašnjih trudova i patnji. znači svesti čoveka na nivo životinja. Materijalna ravnoteža iziskuje duhovno razumevanje Posmatrati problem čovečanstva kao puki problem nasušnih potreba. Posedovati ovo razumevanje znači zaboraviti na ograničavajuće. ja˝ i spoznati jedinstvo života. biće neophodno uhvatiti se u koštac sa njihovim uzročnicima u samome korenu. Svestrani napredak čovečanstva može se osigurati samo ako nauka i religija nastave ruku pod ruku. čak i uz najbolju opremu i efikasnost u materijalnim delatnostima. nauka može da pomogne ili odmogne duhovnosti. Pa. prepuštajući se svom egoizmu i sebičnosti kako individualno tako i kolektivno. najočigledniji izvori nereda i razaranja. izbijaju tek onda kada su ovi osnovni uzroci zaoštreni do vrhunca. Kada ratovi budu jasno viđeni kao suvišni i nerazumni. čak i onda kada se ne vode oružani ratovi. Oružani ratovi su. osnovni zadatak onih koji istinski brinu o obnovi čovečanstva. To je život varljivih vrednosti u čiju zamku čovek upada. sa svom pratećom surovošću. tako i nauka.Rat kao simptom čiji uzrok ima dublje korene Gorući problem sa kojim se sada čovečanstvo suočava jeste iznalaženje puteva i načina da se otklone: suparništvo. neće ignorisati nauku niti njena praktična dostignuća. pojedinci i grupe pojedinaca neprekidno učestvuju u ekonomskom ili nekom drugom suptilnom obliku vođenja rata. Naučne istine koje se odnose na fizičko telo i njegov život u grubom svetu mogu postati sredstva preko kojih će duša saznavali sebe.

već uključuje i pravilan odnos prema svetovnim dužnostima. ovekoveči sopstveno izolovano postojanje. Jer. već naprotiv. ili da ga prenese na druge. tradicije i konvencije su. one taj svoj zajednički doživljaj mogu intelektualno da preispitaju i razjasne jedna drugoj. naravno. a on će. Nema ničeg nestvarnog u istinskom misticizmu. tada nikakvo intelektualno objašnjenje neće moći da joj dočara glavobolju. može pripremiti teren za njega. Forme. a ograničenja kroz koja izdvojeno ˝ja˝ opstaje. to ne znači da je natprirodan ili sasvim van domašaja ljudske svesti. u najboljem slučaju. pa je intelekt svakako od izvesne pomoći u prenošenju duhovnog iskustva. Novo Čovečanstvo biće oslobođeno od života ograničenja i dopustiće da se kreativni život duha odvija u neograničenom rasponu. ceremonije i rituali. Istinski misticizam. Ono što se podrazumeva jeste da je nepristupačan ograničenom ljudskom intelektu. Intelektualno objašnjenje ne može zameniti duhovni doživljaj. u želji da sačuva svoje izdvojeno postojanje. tada nastupa neurotična reakcija. Poistovećivanje sa uskom grupom je jedan oblik ograničenog ˝ja˝ . On je oblik u potpunosti nezamagljene percepcije. kada bi bili prava sredstva za izražavanje bezgraničnog života. skloni su da se povuku iz životne zbilje i potraže sklonište i zaštitu u samostvorenoj tvrđavi satkanoj od uobrazilja. tako može i težiti da ga održi putem nekritičnog poistovećivanja sa formama. Ali ako neka osoba nikada nije imala glavobolju.Potreba za duhovnim iskustvom Nastupajuća civilizacija Novog Čovečanstva neće biti zadojena duhom suvih intelektualnih doktrina. skretanje sa prave duhovne staze. bežati i u svom bekstvu privlačiti nove oblike patnje. nije ništa od pobrojanog. daleko od duhovnog iskustva. nejasno i zbrkano. budući da on upravo vodi pravom sagledavanju Stvarnosti. stoje. Izraz mistično iskustvo upravo to i naglašava. ili tradicijama i konvencijama. oni bi činili potporu a ne smetnju ostvarenju božanskog života na zemlji. ono. uzmicanjem pred zahtevima koje postavlja život. Kada se za duhovni doživljaj kaže da je mistički. Ograničeni život privida i lažnih vrednosti ustupiće mesto bezgraničnom životu u Istini. prekinuće privrženost spoljašnjim formama i naučiti kako da ih podredi potrebama duha. Lažan osećaj sigurnosti i samodovršenosti pruža varljivo rešenje za životne probleme. u izvesnom smislu. Ali. Isus Hrist je ukazao na put do duhovnog iskustva recima*: ˝Ostavi sve i kreni za mnom. Bekstvom se ne dolazi do duhovnog iskustva Duhovno iskustvo koje će da oživotvori i osnaži seme Novog Čovečanstva. i uz to je u toj meri praktičan da se može proživljavati u svakom trenutku života i ispoljavati u svim svakodnevnim dužnostima. Ako su dve osobe doživele glavobolju. Otuda svako vezivanje za njih na kraju sasvim izvesno vodi ka drastičnom prikraćivanju i ograničenju života. Novo Čovečanstvo neće prianjati za spoIjašnje forme Kao što osoba može nastojati da bekstvom sačuva svoje zasebno iskustvo. Pravo duhovno iskustvo nije samo spoznaja prirode duše dok prolazi više nivoe svesti. u najvećem broju slučajeva. Duhovnu istinu moguće je iznositi i iskazivati posredstvom intelekta. prepreke oslobađanju večnog života. Ali intelekt sam po sebi nije dovoljan da omogući čoveku da doživi duhovno iskustvo. svenuće i nestati na dodir istinskog razumevanja. sve dok intelekt ne prevaziđe svoje granice i ne bude osvetljen direktnom spoznajom Beskonačnog. Na misticizam se često gleda kao na nešto anti-intelektualno. nije i ne treba da bude reakcija na stroge i neumoljive zahteve koje pred čoveka postavlja životna stvarnost. u stvari. To čak nije ni korak ka pravom i trajnom rešenju. Jaki i nesavladivi životni talasi će uvek iznova izbacivati čoveka iz njegovih nestvarnih skloništa. Takva reakcija je pokušaj da se. oni uglavnom imaju za cilj uvećavanje prestiža i dokazivanje sopstvene ispravnosti.˝ Ovo znači da bi čovek trebalo da se oslobodi ograničenja i uroni u beskonačni život Boga. on i jeste krajnje razumevanje svekolikog iskustva. ceremonijama i ritualima. Ako duhovno iskustvo izgubi povezanost sa raznim fazama života. nezavisno od života koji predstavljaju. Ljudi sa slabom sposobnošću prilagođavanja bujici života. Priroda i mesto duhovnog iskustva Duhovno iskustvo seže mnogo dublje no što je to dokučivo čistom intelektu. Duhovno iskustvo se zasniva na dubljim istinama nepristupačnim intelektu i intelekt ne može iznedriti takvo iskustvo. Njegova povezanost sa iskustvom toliko je duboka da. već duhom živog spiritualnog iskustva. ili nepraktično i nespojivo sa iskustvom.

ali one postoje. Ljubav govori sama za sebe Novo Čovečanstvo će izroniti iz slapova oslobođene ljubavi koja će slobodno poteći podstaknuta duhovnim buđenjem . Međutim. Ograničeno ˝ja˝ egzistira kroz oprečnosti Pojedinačno postojanje nastaje i crpi snagu iz poistovećivanja sebe sa nekom od suprotnosti i upoređivanja sebe sa drugima. što je. nego će izasjati u svoj svojoj čistoti i lepoti. religije ili pola. vežbanjem volje. nacionalnost. veroispovešću. Ratovima upravlja neki oblik ljubavi. Upravo kroz božansku ljubav će se Novo Čovečanstvo uskladiti sa božanskim planom. ona se može probuditi samom ljubavlju. Čovek mora da se zagleda malo dublje u svakodnevnu stvarnost da bi mogao da zauzme pravilan stav prema nedaći u kojoj se našlo čovečanstvo. Ljubav mora da bude nesputana ograničenjima Čak i ratovi zahtevaju združeno delovanje. veroispovesti. mržnje i pohlepe donose golemu patnju i stvaraju haos. Istinska ljubav je nepobediva i neodoljiva. nacionalnosti. * Vidi Glosar Ljubav treba spontano da izvire iznutra. Oni koji je primaju ne mogu biti primaoci a da ne odgovore na nju. već mu je samo slično. potrebno je osloboditi je sputanosti i ograničenja. Pojedinac može štititi svoje izolovano postojanje tako sto će se poistovećivati sa ovom ili onom ideologijom. olakšavajuća okolnost je da u ljudskoj prirodi.ljubav ne samo da će doneti mir. sektom ili religijom.Baš kao što osoba bežanjem ili poistovećivanjem sa spoljašnjim formama teži da očuva svoju zasebnu egzistenciju. Ali. Međutim. Ljubav postoji u svim fazama ljudskog života. Za onoga koga su stege čovečanstva pritisle. Ljubav i prinuda nikad ne idu zajedno. mada se ljubav ne može nikome nametnuti. Pravo nestajanje ograničenog ˝ja˝ u okeanu univerzalnog života znači potpunu predaju zasebnog postojanja u svim njegovim oblicima. nedostaje im unutrašnje lepote spontane ljubavi.zaslugom Savršenih Učitelja. pa i vezanošću za pol. stalež ili religiju. ali je ili pritajena. Čovečanstvo će ostvariti nov način postojanja i života kroz slobodnu i nesputanu igru čiste ljubavi od srca k srcu. te je u potpunosti oslobođena individualne ili kolektivne pohlepe. Međutim. vratnice čovekovog srca moraju se raskriliti kako bi se rasplamsala nova ljubav-ona koja ne zna za pokvarenost. harmoniju i radost u društvenim. čak i u središtu razaračkih sila. Stvarne mogućnosti Novog Čovečanstva ostaju skrivene za ljude koji površno gledaju na svetsku situaciju. ali je raspon takvog združenog delovanja veštački omeđen kroz poistovećivanje sa ograničenom grupom ili idealom. suštinsko ispoljenje ljubavi. sektu. sekte. Ljubavi nisu potrebne reci. postoji samo strepnja u pogledu budućnosti i nikakvo olakšanje. tako može da teži da je održi putem nekritičnog poistovećivanja sa nekom uskom klasom. Oni koji je nemaju primaju je od onih koji je imaju. Borbom i ulaganjem napora on će uspeti da svoje spoljašnje akcije uskladi sa svojim viđenjem pravde. Sile strasti. Božanska ljubav odoleva udarima dualnosti i izraz je samog božanstva. Ovde je pojedinac naizgled prevazišao izdvojeno postojanje poistovećujući se sa širom celinom. uvek tinja ljubav u nekom obliku. Božanska ljubav ne samo da će uneti . takve akcije su duhovno jalove. Rezultat poistovećivanja sa uskim grupama ili ograničenim idealima nije stvarno rastapanje izdvojenog ˝ja˝. i potrebna je jedino varnica duhovnog razumevanja da u punom sjaju izbiju na površinu i počnu da se ostvaruju.* Ljubav se ne može roditi iz puke namere i htenja. rasnim ponosom. ili podelama zasnovanim na polu.. Da bi ljubav zasjala. sa svojim shvatanjem dobra nasuprot svom shvatanju zla. što mu omogućava da uživa u osećanju da je drugačiji od pripadnika druge klase. nacionalnim i međunarodnim okvirima. čovek u najboljem slučaju postaje savestan u obavljanju svojih dužnosti. uostalom. ili omeđena i zatrovana ličnom ambicijom. Da bi čovečanstvo ponovo vaskrslo. doduše. Nada u budućnost Veliki deo čovečanstva uhvaćen je u zamku ličnih i samoživih težnji. Božanska ljubav spašava čovečanstvo Pošto spoznamo da nema zahteva koji su veći od zahteva koje pred nas postavlja univerzalni Božanski Život-obuhvatajući sve i svakoga bez izuzetka. lokalnim privrženostima i rivalstvima. on često upravo izražava svoju zasebnost kroz takvo poistovećivanje. pogrešno shvaćene ljubavi. ona ne srne da podlegne uticaju kakve spoljašnje ili unutrašnje prisile. Ona nastavlja da prikuplja snagu i da se širi sve dok ne preobrazi svakog s kim stupi u dodir.

kada se želja ispoljava kao akcija. Geometrijskom metaforom rečeno. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju želja. Razočarenje se javlja kada su požuda. i biće inicirano u Večni Život. Da li će se želja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja sanskara vezanih za nju. Svest tako biva uhvaćena u opasni krug nedoglednih razočarenja. uživaće mir i trajnu sreću. međutim. Ona je uzrokovana sprečenošću da se željeno ispuni. te je tako najbliži saveznik ograničenog ega. jedinog područja gde se pojedinačna svest može usmeriti. Ona je oblik vezanosti za grubu sferu. pohlepi i ljutnji. * Vidi Glosar pod grubo. već će omogućiti da nastupi era Novog Čovečanstva. a njegov povređeni ego zauzvrat traži zadovoljenje kroz požudu. Ona potiče iz osnovnog nepoznavanja čovekove prave prirode. Ta nemogućnost ispunjenja dalje pothranjuje ograničeni ego i služi dominaciji i agresiji. Čitav život pojedinačnog ega neprekidno je zasužnjen raznim htenjima. Sebičnost Analiza sebičnosti Sebičnost se javlja kao posledica nastojanja želja da se ispune kroz delovanje i iskustvo. pohlepa i ljutnja Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su požuda. nastojanjima da se želje ispune kroz nestalne i prolazne stvari. Prema tome. a ta delimičnost još više raspiruje i uvećava plamen žudnje umesto da ga utuli. te se tako ljutnja uglavnom izražava kroz aktivnosti uma. On je. Požuda se izražava posredstvom fizičkog tela i tiče se tela. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi sa čovekovom emotivnom stranom. Iz toga proističe opšti osećaj nezadovoljstva praćen svim vrstama briga. srce i um. pohlepu i ljutnju. Ona samu sebe poražava. pohlepa i ljutnja se naizmenično izražavaju kroz telo. a koji je direktno vezan za grubu sferu. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu. nastojeći da ispuni svoje želje uvek samo delimično zadovoljen. a sastoji se uglavnom od žudnje za moći i za posedovanjem. suptilne i mentalne vezanosti. Um je kolevka ljutnje. Dok je u nekim željama akcija samo pritajena. Požuda.nesmanjeno blaženstvo i neograničenu radost u lične živote ljudi. Sebičnost kao zajednička osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razočaranja i briga. pohlepa ili ljutnja sprečeni u svom izražavanju. Požuda je po mnogo čemu slična pohlepi. Obruč sanskara određuje opseg tog ograničenog područja. Zadovoljstvo koje proističe iz prolaznih okolnosti života je privremeno. Ljutnja je oblik vezanosti za mentalnu sferu. ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara povezanih sa njom. ograđuju polje svesti. pa njen život postaje krut i samoljubiv. Zbog uplitanja raznovrsnih želja duša ne može da pronađe pun i nesputan izraz svoje prave suštine. ili impresije. Ove impresije se ispoljavaju u vidu želja koje strogo ograničavaju opseg delovanja svesti Sanskare. od nje se razlikuje po načinu na koji se ispoljava. pohlepa i ljutnja.* Pohlepa je stanje uznemirenosti srca. pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebičnosti. ona se ispolji kao akcija da bi se ispunila. Ljudska svest je zamućena zbog nagomilavanja različitih vrsta impresija koje su se taložile u dugom periodu njene evolucije. raspršiće sve uobrazilje i usidriti se u Istini. Željenje vodi u nezadovoljstvo Čovek je onoliko sebičan koliko je u njemu prisutno raznoraznih želja. Čovek teži moći i posedovanju da bi ispunio svoje želje. Kada želja postane dovoljno snažna. ono je opšta reakcija na grube. pa čovekova htenja ostaju neostvarena. Tražeći . Kroz božansku ljubav Novo Čovečanstvo će naučiti veštinu zajedničkog i harmoničnog življenja. Pomama besa hrani egoizam i taštinu. Požuda. Opasan krug Čovek doživljava razočaranja zahvaljujući požudi. Potištenost prouzrokovana neispunjenjem požude. Resice se okova prevaziđenih formi i osloboditi kreativni život duhovne mudrosti. to jest. Tako pohlepa. u svom beskonačnom osvajačkom pohodu. suptilno i mentalno Ljutnja je buka razdraženog uma. dotle se neke želje pretaču u njima odgovarajuću akciju. Međutim. nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. ostavlja pojedinca večito nezadovoljnim.

A nesebičnost izlazi na videlo onda kada ovaj kruti poredak želja doživi raspad i dođe do opšteg raspršivanja želja na mnogo širu oblast. pohlepa i požuda nisu isto što i potrebe. uspeva samo da postigne trajno nezadovoljstvo. Osoba na tom stupnju gaji dobre želje. Dobrota je osnovni činilac pretvaranja žilave u . razlika između sebičnosti i nesebičnosti prevashodno razlika u nivou postignuća. u kojoj su oprečnosti dobra i zla prevaziđene. ukazivaće se izvesne potrebe i nužno je izaći im u susret. pošto je život neprekidno trajanje. I mada se čak i u tako dobrim željama krije jedno posredno i prikriveno upućivanje na ˝ja˝. a ne limunada. Budući da su želje u samoj srži sebičnosti. Umesto da se trudi da postane čuvena. Sebičnost i nesebičnost su dve faze u životu individualnog ega koje se nadovezuju jedna na drugu. sebičnost se širi. vi postajete nesrećni. Ponos i ljutnja. ako osoba nastavi da usvaja dobre želje. no uprkos tome. Preobražavanje sebičnosti u nesebičnost Sebičnost izlazi na videlo onda kada su sve želje koncentrisane oko uske individualnosti. a umiranje u istinskom smislu znači odbacivanje nižih želja. Ako ne možete voleti bližnje. Sve zbog čega ste patili danas je nepostojeće. Neprestano uviđanje jalovosti želja će vas najzad uputiti k Znanju. pa je stoga sa konačne tačke gledišta. onda želite još više. Ali. Potrebno je pažljivo razlučiti želje od potreba. Sebičnost se mora preobraziti u nesebičnost pre nego Što se iskorači iz područja dualnosti. privlačna ili bogata. Kada osoba spozna da može doživeti uzvišenije zadovoljstvo tako što će proširiti sferu svojih interesovanja i aktivnosti. Da bi se postigla ikakva sreća. Umiranje u uobičajenom smislu znači rastavljanje s fizičkim telom. obuhvatajući sve veće ciljeve. Jezikom paradoksa rečeno. Obe se kreću u domenu dualnosti. Takva Samospoznaja će vas osloboditi želja i izvesti na put uvek prisutne sreće. pošto je Znanje jedini lek za njih. Sve ono u čemu ste u životu uživali sada se svodi na ništa. i tako ste opet nesrećni.istupanje iz sebičnosti u široku sferu aktivnosti. Sebičnost je usko usmeravanje interesovanja na ograničenu oblast. kako onda možete voleti i one koji vas zlostavljaju? Neznanje određuje granice sebičnosti.razne oblike nesebičnosti. Istrajno i postojano izvođenje dobrih dela istanjiće sebičnost.ispunjenje kroz želje. samu sebe vremenom poništava. vi sami sebi nanosite bol želeći stvari. sebičnost je ograničeni oblik nesebičnosti. tu uski sebičluk prestaje. Sve dok je telo prisutno. Pojava sebičnosti Želje koje ulaze u sastav pojedinačnog ega su ili dobre ili loše. A ako dobijete. osoba tada nastoji da postane korisna za druge. ona se približava životu služenja. ta smrt je prividna. Želi da učini druge srećnim. postade instrumentom svog sopstvenog uništenja. Želje su. Recite sebi ˝Ne želim ništa˝ i budite srećni. Postojati znači umirati kroz ljubav. Želje se ne mogu savladati prisilnim obuzdavanjem. odricanje od želja nalik je procesu umiranja. da olakša njihove nevolje i pomogne im. Ako uronite duboko u svet misli i posvetite par minuta ozbiljnom razmišljanju. Ako ne dobijete ono što želite. Želje su izvor neprestanog nemira. a nesebičnost širenje interesovanja na obuhvatniju oblast. Možete misliti ˝Meni je potrebno sve to što poželim˝. kao i loše. Stoga se problem sreće svodi na oslobađanje od želja. Setite se svega u čemu ste uživali i zbog čega ste patili svih prethodnih godina. između sebičnosti i nesebičnosti ne može se povući čvrsta granica. Sebičnost koja se izražava kroz činjenje dobrih dela. a dobrim . a nesebičnost . i. Međutim. međutim. sve to je bilo iluzorno. Jer. Prava smrt sastoji se od prestanka želja i ona nastupa postepeno. shvatićete svu ispraznost želja. Ljubav i služenje Rađanje ljubavi čini umiranje sebičnosti lakšim. ali budite sigurni da vas takvo razmišljanje neće izvesti na pravi put. Put do sreće Sebičnost neminovno vodi u nezadovoljstvo i razočaranje jer želja ima beskrajno mnogo. samo stranputice zabludele mašte. onda vam je potrebna voda. međutim. Odricanje od želja Vaše je pravo da budete srećni. Ako vas u pustinji obuzme žeđ. Čak se dobre želje u izvesnom smislu mogu smatrati oblikom prosvetljene i proširene sebičnosti jer se. Lošim željama nazivamo sve oblike sebičnosti. Sveštenici pripremaju ljude za lažnu smrt predočavajući im tmurne slike pakla i raja. kreću u domenu dualnosti. one se moraju brižljivo iskorenjivati.

koja je na početku bila pokrovitelj zlih težnji. postaje i ograničeno. istovremeno ne izbegavajući dodir sa ma kojim aspektom života. Beskonačno pripada bezoprečnom poretku stvari. Savršenstvo znači biti neupleten u svet dualnosti. Ti si doista svuda. u . Duhovnost predstavlja skladno i puno prihvatanje života ne razdiranog suprotnostima. Kada se zle težnje preobraze u dobre. Samoživost. Strah od vezanosti je strah od života. Ona mora da dokaže svoju nadmoć nad svim iluzijama . potekle iz neznanja. Doživljaj Jednosti donosi nepomućeni sklad u kome se ne gubi osećaj razlikovanja. vrline i poroka. rađanja i smrti. podrazumevaš da se radi o dvoje. a Beskonačno opreka konačnom. U stanju Oslobođenosti nema ni sebičnosti ni nesebičnosti u uobičajenom smislu. vršenjem dobrih dela postaće vinovnikom sopstvenog poraza. Neuplitanje je imperativ nesputane kreativnosti. Duhovnost ne znači spoljašnje odricanje od svetovnih stvari. onda ne poznaješ svoju istinsku prirodu. Postoji samo jedan bitak u stvarnosti a to je univerzalna Duša. Kada govoriš o Beskonačnom i konačnom.ma kako privlačne ili moćne one bile. Savršenstvo nije zaziranje od protivurečnih ispoljavanja prirode. Bilo kakvo negiranje života učinilo bi čoveka nečovečnim. Ono je rezultat istinskog postignuća jedinstva sa konačnom. Jedino Beskonačno postoji. Savršeni Čovek i usred najintenzivnih aktivnosti dela uz potpunu nevezanost. sa svim svojim željama. dobrota je ipak nužan korak na putu oslobađanja od svih suprotnosti. Stapanje sa krajnjom Stvarnošću Otvorite svoje srce. Kada bi se zagledao unutra. Božanstvenost nije lišena čovečnosti. Ona samo zahteva da duhovna unutrašnjost ostane neopterećena bremenom želja dok obavljamo svetovne aktivnosti ili se suočavamo sa odgovornostima koje potiču iz specifičnosti našeg okruženja i položaja. i tako Beskonačnost svodiš na jednu od oprečnosti. Ako uzmeš da je Bog zasebna celina. plemenito i divno u čoveku. Ako misliš da si telo koje sedi. dok želje. Dobrota je oružje kojim duša uništava svoje neznanje. a još manje bežanje od odgovornosti. Boraviti u visinama nesebičnosti znači osećati istovetnost sa svime. Ali. sebičnost se preobražava u nesebičnost. premda misliš da si telo i stoga smatraš da si ograničen. Bog i jedinka Bog je jedina Stvarnost Bog je beskonačan. Duhovnost kao pozitivan stav prema životu Odricanje od želja ne podrazumeva asketizam ili poricanje života. Takođe doprinosi svemu što je skladno i ljupko u našoj sredini. unesrećuju ljude. Bog se ne može podvesti u domen dualnosti. Ti dvojni aspekti nisu aspekti Boga. i Bog tako postaje opreka ne-Bogu. Konačnu Stvarnost ne treba tražiti u promenljivim stvarima vanjskog sveta već u sopstvenom biću. Svaki put kada vaša duša učini pokušaj da razgali vaše srce.slabašnu sebičnost. sveobuhvatnom Stvarnošću. sloboda se ne postiže okretanjem leđa životu zbog straha od vezanosti. Jednost nije rezultat subjektivne sinteze. Baš kao što je dobro opreka zlu. vidljivo postojanje konačnog takođe je varka. Cilj trajne sreće zablistaće u svom punom sjaju tek kada se ograničeni ego. vrline i poroka i svih ostalih dvojnih aspekata Maje (Iluzije ili Neznanja). potpuno i konačno ugasi. jer one bivaju uzdignute i stopljene u osećanje Jednosti. On je iznad suprotnosti dobra i zla. Izvor trajnog blaženstva je svuda. odnosno. ono prestaje da biva beskonačno i postaje jedna podvrsta konačnog. i negujte samo jednu čežnju -čežnju za sjedinjenjem sa konačnom Stvarnošću. zadovoljstva i bola. Ona ne vodi u duhovnu stagnaciju ili u odbacivanje relativnih vrednosti. Mada je dobrostiv i nesebičan život takođe ograničen suprotnostima. Ti si beskonačan. Duhovnost treba da učini čoveka čovečnijim. Ako se Beskonačno shvati kao opreka konačnom.. onda će On za tebe predstavljati samo jedan od pojmova relativnog postojanja. Međutim. ispravnog i pogrešnog. Nesebičnost se utapa u univerzalnu Sopstvenost koja je iznad dobra i zla. Ne ostavljajte vrata svog srca zaključana. Spoznaja sveopšteg jedinstva praćena je spokojem i nepojmljivim blaženstvom. To bi značilo negaciju života. ona nailazi na zaključana vrata i unutrašnjost pretrpanu željama. Ona je pozitivno držanje koje oslobađa sve valjano. uklonite želje. Obzirom da Beskonačno ne može da bude druga strana konačnog. kao i nenarušiv mir koji ne znači ravnodušnost prema okolini. individualna sebičnost se pretapa u univerzalni interes. Postojanje konačnog ili ograničenog je privid. a budući da se nalazi s one strane konačnog kao njegova suprotnost. Univerzalno Sopstvo Iz dobrote duša prelazi Bogu.

kod koga je svest potpuno razvijena. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. Svetac zamišlja da je um. Vezuje se za svoje izolovano postojanje. Naizgled ima onoliko jedinki koliko umova i tela. ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. Izdvojenost jedinki ne postoji u stvarnosti već jedino u uobrazilji. Upojedinjavanje (individualizovanje) svesti može se na neki način shvatiti i kao posledica vrtložnog kretanja želja. Kroz mnoge živote svest je sve više pritiskalo breme posledica neprekidnog nizanja raznih iskustava. poistovećuješ se sa telom.mnogima. Ni u jednom od navedenih slučajeva nema jasnog razumevanja bez primesa uobrazilje. Jedna te ista Duša. ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. Kada bi svaki od ovih zraka posedovao svest. Funkcija svesti se vremenom izopačila usled delovanja sanskara manifestovanih u vidu želja. Prividnost ograničenog postojanja Duša kao Duša je beskonačna . sve dok je njeno slobodno delovanje zakočeno delovanjem sanskare. Premda je u stvarnosti duša nepodeljena i apsolutno jedinstvena. Štaviše. ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen. dolazi do upojedinjavanja svesti i njenog usredsređivanja na samu sebe. ili Neznanje. te u imaginaciji stvara svet sačinjen od brojnih činilaca. sakrivena iza umova prividno različitih jedinki proživljava kroz njih raznovrsna iskustva sveta oprečnosti. pada pod uticaj uma i postaje ˝mislilac˝.mnogih. postoje bezbrojne jedinke. ona prividno postaje mnogostruka i podeljena zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. i doživeo svoju dušu u njenoj istinskoj prirod shvatio bi da si beskonačan. iznad celokupne kreacije. u potpunosti zaboravljajući da negde na izvoru. Mišljenje duše se nije moglo probiti kroz ogradu koju su podigle sanskare. Uobražavajući pomenute barijere.nezavisna od uma ili tela mada zahvaljujući neznanju. Nepodeljena univerzalna Duša zamišlja podeljenost u sebi i iz te podele rađa se misao o ˝Ja˝ i ˝moje˝ kao nečem suprotnom od ˝ti˝ i ˝tvoje˝. poistovećujući se ponekad s telom. Uzrok nepouzdanog razmišljanja Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja sanskara koje su se nagomilale u procesu evolucije svesti. Domet pune svesti Progresivna evolucija svesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čoveku. Izdvojenost postoji samo u uobrazilji Kada se zraci sunca usmere kroz prizmu. sastavljen od mnogobrojnih jedinki. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo gde je svest delimično razvijena. Prosečna osoba misli da je fizičko telo. pojedinačnih tela i umova. njegovo postojanje nije odvojeno. jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. smatrao bi sebe odeljenim od drugih zrakova. ona samu sebe hipnotiše. Tako Jedna . Zahvaljujući delovanju sanskara. To je zabluda duše. Te posledice su ograničile opažanje duše. odnosno pogrešnom mišljenju. čak i ovakva potpuno razvijena svest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom. Ona je sve osim Istine. već i kod čoveka.od . Konačni plod evolucije je puna svest koja odlikuje čoveka. . Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svesti. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. Duhovno uznapredovala osoba smatra da je suptilno telo. Međutim. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe. To se zove Maja. pa je svest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. Upojedinjenje svesti Granice svesti određuju sanskare. Uzrok pogrešnom poistovećivanju leži u neznanju koje posreduje um. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. na drugoj strani prizme. Duša se uplete u želje i ne može da iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. doživljava sebe kao jednu . Ovo se zbiva zahvaljujući uobrazilji. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima ona je daleko od Istine. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje. Iako u potpunosti razvijena. Ali duša nijednog od njih nema direktnu spoznaju Sebe.sebe. a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. Imaginacija nije stvarnost.u . Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Ali. oni se usled prelamanja raspršuju i razdvajaju. a ponekad s umom.

tako ni univerzum ne postoji nezavisno i zasebno. Samoograničavanje duše se može shvatiti kao njeno samožrtvovanje na oltaru svesti. dobro i zlo suptilnog sveta. same sebe obuzdavaju i dovode u ravnotežu. Između ovog najvišeg stupnja svesti i ograničene (mada pune svesti prosečnog čoveka). Bezdan između svesnog i nesvesnog Videli smo da je dejstveno polje svesti ograničeno sanskarama. u suštini. može se do kraja spoznati tek kada se nesvesno privede u svest. beskonačno bogatijem životu. Ono što zbilja evoluira. koja je neograničenog opsega i delovanja. Time si premostio jaz između nesvesnog i svesnog. nastavlja da živi životom ograničene jedinke. energiju i um. probudio bi se u jednom posve novom. željenje neminovno postaje ograničeno. Trostruka vezanost i dualnost Istorija upojedinjenja ograničene jedinke je istorija razvoja trostrukog vezivanja za um. Ovim stupnjevima predstavljeni su svi značajni nivoi rastuće Prosvetljenosti. ali najbolji rezultati u tom pravcu se postižu uz pomoć Savršenog Učitelja. To je pojavljivanje nepodeljenog univerzalnog Sopstva u drugoj ulozi kroz ova svojstva. monotone individualnosti. Ono pokreće neprekidno oscilovanje iz jednog stanja u drugo. Za Beskonačnim treba tragati izvan područja dualnosti. ostaješ svestan samo svoje iste. nego svest . ti iz toga ne dobijaš ništa. kada se probudiš iz dubokog sna. duša pada pod njihov uticaj. Nesvesni deo u svojoj punoj veličini jednak je sili koja pokreće materiju. mnogostrukosti i evolucije. koju koncept Boga simbolično predstavlja. osvetljavajući sve različite sfere postojanja. jednom kad se za njih veže. Ograničenjem se ljudska psiha čepa na dva dela. zbog svojih sopstvenih ograničenja. Kao što ograničena jedinka u stvarnosti ne postoji zasebno. Ona želi dobro i zlo grubog sveta. upletena u dualnost. Dualnost znači postojanje oprečnosti koje. i nastavljaš da se ponašaš i doživljavaš iskustva na isti način kako si se ponašao i doživljavao iskustva pre nego što si legao da spavaš. uzaludno pokušavajući da dosegne stanje bez ograničenja. Ovo sjedinjavanje znači prevagu nesvesnog nad svesnim. Doživeti proširenje svesti znači postati svestan onoga što je prethodno predstavljalo deo nesvesnog. neuka duša je neprestano u vlasti želja. rušeći pred sobom barijere sanskara. željenje samo po sebi postaje dobro ili zlo. Iako je večni. primeri su ovakvih oprečnosti. bezgranični Apsolut. U ortodoksnim religijama tu silu nazivaju Bogom. Kroz razlikovanje dobra i zla. je u vlasti kako dobra tako i zla. Dobro i zlo. A da je tvoje sjedinjenje sa najuzvišenijom Stvarnošću bilo svesno. . uzajamnim trenjem. dobro poznate. ti se nesvesno sjedinjavaš sa beskonačnom Stvarnošću. ona proživljava neku vrstu bezvremene kontrakcije dok prividno silazi u svet vremena. Jedan deo pada u područje svesti a drugi ostaje u njegovoj senci. Progresivno osvajanje nesvesnog od strane svesnog kulminira u apsolutnoj svesti. koje je dostupno samo u nepromenljivom. Kroz neprekidno trenje oprečnosti. budući nesvestan. To je razlog zašto ti. rađa se i ono što se naziva univerzumom. A to postaje moguće samo kada iz ograničene jedinke kao bujica probije svest. Kada se duša spusti u područje Maje ona preuzima na sebe ograničenja mnogostrukog postojanja. Sanskare mogu biti otklonjene kroz usavršavanje karaktera. nalazi se četrdeset i devet stupnjeva prosvetljene svesti. večnom aspektu života. međutim. već svoje zasebno postojanje doživljava u imaginaciji. Za vreme trostruke vezanosti za materiju (telo). Međutim.koja. a one su ujedno i tle iz kojeg se razvio egoizam. predanost i nesebično služenje. ona ne može postati apsolutna ukoliko ne odrazi znanje Beskonačnog bez ikakve primese neznanja. energiju i materiju (telo). nego u njenom oslobađanju iz okova sanskara. Mada je svest u suštini uvek jedna te ista na različitim stupnjevima postojanja. Duhovni napredak Bezdan koji se pruža između zamagljene svesti prosečnog čoveka i do kraja prosvetljene svesti Savršenog Učitelja stvorile su sanskare. Duboki san Svaki put kada utoneš u san. dobro i zlo mentalnog sveta. izvan nje. Neuka duša. Duhovni napredak se ne ogleda u daljnjem razvitku svesti (pošto je ona već u potpunosti razvijena u čoveku). Sva tri područja pripadaju dualnosti za koju se duša vezuje mada je. nije duša.Objektivni univerzum Uporedo s rođenjem izdvojene i ograničene jedinke. Krajnja Stvarnost. Dobro i zlo vode poreklo iz Neznanja. i ukoliko u punom obimu ne obuhvati čitavu kreaciju. vrlina i porok.

Postaje Prosvetljenje samo. ona nastavlja da živi večni život u nenarušivoj ljubavi i bezgraničnom blaženstvu. Evolucija je besmislena ako nema uzroka i lišena je svakog značenja i smisla ukoliko ne vodi nekom ishodištu.Svesno jedinstvo sa beskrajnom Stvarnošću Savršeni Učitelj je svesno sjedinjen sa beskonačnom Stvarnošću. Mahapralaja sveta može se uporediti sa snom. on ne doživljava nikakav prelaz iz jednog stanja svesti u drugo. Činiće mu se da je drevna prošlost obavijena velom neobjašnjive misterije. A kada se nade u stanju konačne spoznaje. Nerastrzana podelama svojstvenim Maji i neupletena u njezinu dvojnost. puna svest se pretvara u apsolutnu. on će. ona postaje prenosnik spontanog toka najuzvišenije univerzalne volje koju izražava božansko. njegovo stanje Samospoznaje je trajno i neprekidno ostajući nepromenjeno u svakom trenutku. Početak i kraj kreacije Odakle i kuda? Sve dok ljudski um ne počne direktno da doživljava konačnu Stvarnost onakvu kakva ona jeste. U ovom stanju je potpuna svest. naime Ništa. ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ su dva večito prisutna bolna pitanja koja ljudskom umu donose božanski nemir. ona sada koristi čitav univerzum za duhovni rad na usavršavanju čovečanstva. Svesno u potpunosti preovlada nad nesvesnim. Ograničena individualnost kao delo Neznanja preobražava se u bezgraničnu božansku Individualnost. i to ne proširivanjem nesvesnog na račun svesnog (kao što je slučaj kod osobe utonule u dubok san). ali su u potpunosti prevaziđena ograničenja koja joj inače nameću sanskare i želje. U slučaju Savršenog Učitelja pobeda svesnog nad nesvesnim je konačna i trajna. Budući zarobljen u čaroliji Maje. pri svakom pokušaju da objasni izvor i smisao kreacije. osoba sada uživa u stanju Oslobodenosti. Dok odmara telo. Osoba koja raspolaže takvom spoznajom ostvarila je najviše stanje svesti. Ovakva osoba oslobođena je od uobrazilje što zbunjuje i opčinjava običnog čoveka. On niti može da postigne konačno znanje o svim stvarima. u izvesnom smislu. ostajati pometen. prožimajući i obuhvatajući svekoliko postojanje. Početak i kraj Čovekov um se u svom traganju za uzrokom nastanka sveta ne može pomiriti ni sa beskonačnim vraćanjem na isto. tako se i po nastupanju Mahapralaje . koje je jedno bez ostatka. u kome su prisutni samo svest bez objekata. U osnovi pitanja ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ leži pretpostavka da evolutivna kreacija ima početak i kraj. čovekov um u najboljem slučaju može da iznosi briljantne pretpostavke o prošlosti ili budućnosti univerzuma. niti ga može zadovoljiti sopstveno neznanje. odvijaju se mnogi ciklusi. kontinuitet kosmičke evolucije. Oslobođena sebičnih želja. umrla. zadržana. bez ikakvog slabljenja. Međutim. ona još nije iskoračila iz područja Neznanja. Ta osoba sada oličava neograničivu svest univerzalne Duše bez primesa različitih oblika iluzije. a osoba neprekidno boravi u punom sjaju Prosvetljenja i postaje jedno sa Prosvetljenjem. ali istovremeno je prisutan. ni sa neprestanom promenom bez smisla i cilja. Lični ego. nema svoju suprotnost. koje nastupa onda kada svet postane ono sto je na početku bio. u ciklusima i kroz njih. Stvarni svršetak evolutivnog procesa naziva se Mahapralaja (Mahapralaya). To su razlozi što Savršeni Učitelj ne spava u uobičajenom smislu te reci. Ona je. Početak evolucije je početak vremena a kraj evolucije je kraj vremena. jedina Stvarnost. Mahapralaja Između početka i kraja ovog sveta podložnog promenama. iščezavanjem svih prepreka Prosvetljenju. a budućnost nalik na čvrsto zapečaćenu knjigu. Evolucija ima svoj početak i kraj kao što i vreme ima svoj početak i kraj. ona shvata da je Beskonačno. Sve dok je osoba u vlasti dvojnosti i smatra da je njen doživljaj mnogostrukosti konačan i istinit. već proširivanjem svesnog na račun nesvesnog. U njegovom slučaju je jaz između svesnog i nesvesnog premošćen. Kako su joj na raspolaganju beskonačna moć i mudrost. koja je plod evolucije. Proces širenja i sužavanja svesti odigrava se samo kod ograničene jedinke. zauvek se raspršio. ili veliko poništenje sveta. koji je bio vinovnik osećanja otuđenosti. Stanje Savršenosti U stanju Savršenstva. Individualnost postaje bezgranična prestankom Neznanja. čisto bivstvovanje i nepomućena radost. Kao što za usnulu osobu raznovrsni svet iskustava prestaje da postoji. Beskonačno.

tvori neprihvatljivu sredinu koja je ograničava i koja joj se suprotstavlja. pokušava da se na silu poistoveti sa nesopstvom. ali kada se pridoda drugom broju. odnosno onaj delić okoline sa kojim svest uspeva da se poistoveti. ne može predstavljati ni ishod jedine Stvarnosti. odnosno na ˝ja˝ i njegovu okolinu. čini da nastane veći broj. Tako se za mnogostruki evoluirajući univerzum ne može reći da je stvarni ishod jedine Stvarnosti. a takođe. on svoje prividno postojanje duguje jedinoj Stvarnosti koja je oduvek bila izvan Ništavila.čitav objektivni univerzum koji je bio tvorevina Maje gubi u ništavilu. bez početka i bez kraja. ne sme se shvatiti da je univerzum nastao kao delimična posledica jedine Stvarnosti ili da predstavlja neki element Stvarnosti. Imaginarna podeljenost na sopstvo i okruženje Čitav evolutivni proces se odvija u uobrazilji. Stvarnost i Ništa Jedina Stvarnost obuhvata sve što postoji. što ona nije. nebrojenim novim oblicima iste dvojnosti. To Ništa se može porediti sa matematičkom vrednošću nule. Ono je. koja po sebi nema pozitivnu vrednost. Iz čega je onda proizašao ovaj mnogostruki i evoluirajući univerzum? Stvarnost i univerzum Mnogostruki evoluirajući univerzum je proistekao iz mešavine jedine Stvarnosti i Ništa. univerzum po sebi nije ništa drugo do uobrazilja. rezultat je mnogostruki i evoluirajući univerzum. Jer da je ishod jedine Stvarnosti. ulovljena u zamku neprestanog nespokoja. Oscilovanje od jedne ka drugoj oprečnosti karakteriše celokupni proces evolucije jedinke. Prihvatanje. To čini osnovnu podeljenost života na sopstvo i nesopstvo. Ona je apsolutna i ništa joj se ne može dodati niti oduzeti. Obzirom da je ograničeno ˝ja˝ (koje je samo umišljeni deo u stvarnosti nedeljive sveukupnosti) varljivo i nepotpuno. Tako svest nikada ne stiže do tačke prestanka svog ograničavajućeg podvajanja. Jedina Stvarnost je apsolutna. vaša se analiza neminovno završava idejom o nepostojanju. pomaže vam da jasno definišete svoju predstavu o postojanju. po sebi. Kada se u uobrazilji jedinstveni okean Stvarnosti prividno uznemiri. Onaj deo ne-sopstva. Svi pokušaji svesti da izvrši asimilaciju ne-sopstva (ili okoline) rezultuju u pukoj zameni početne dvojnosti drugim. što dovodi do njenog neprekidnog oscilovanja od jedne ka drugoj oprečnosti. ali je njena senka Ništa. time ne trpi nikakve promene. Na isti način se mnogostruki i evoluirajući univerzum rađa iz Ništa kada se ono združi sa jedinom Stvarnošću. On je izronio iz Ništa koje je odraz jedine Stvarnosti. A onaj deo ne-sopstva sa kojim svest ne uspeva da se poistoveti. čitav proces odvijanja vremena je puki privid. Stvarnost bi u tom slučaju bila ili nestalna u trajanju ili sastavljena iz različitih činilaca. svest se ne zadovoljava poistovećivanjem sa njime. Dokle god je u žarištu delovanja izvitoperene uobrazilje. nastaje mnogostruki svet sačinjen od izolovanih centara svesti. dobro i zlo itd. Tako svest. On je usledio iz Ništavila i ništa je. Suština ideje o sveobuhvatnom postojanju je postojanje bez ostatka. beskonačna i apsolutna. Jedina Stvarnost. Tako. Stvarnost je bezvremena i apsolutna Čak i za vreme trajanja evolutivnog procesa. Kao da ih nikada nije ni bilo. videli smo. S tačke gledišta bezvremene Stvarnosti. Ona je Sve. Ona je izvan vremena. Tako Nepostojanje ili Ništa i Postojanje postaju komplementarni činioci. Jedina Stvarnost ostaje uvek ono što jeste. Ništa ne može postojati zasebno i nezavisno. No ipak. odnosno odbijanje određenih vidova spoljašnjosti ispoljavaju se kao ˝željenje˝ i ˝neželjenje˝. ništa. I bilioni godina koji su protekli i bilioni godina koji tek treba da nastupe ne znače ništa. svest ne može staviti tačku na dvojnost. Potpuna uslovljenost sanskarama . Ništa samo po sebi ne može biti uzrok bilo čemu. iz čega opet proishode oprečnosti-prijatnost i bol. Ali ni prihvatanje ni odbijanje ne mogu osloboditi svest od dvojnosti. Kao da nikada nije ni postojao. nego samo do njegovog preoblikovanja. Samo naizgled postoji. Ideja o nepostojanju ili o Ništa. Uistinu postoji samo jedna nedeljiva i večna Stvarnost. udružuje se sa sopstvom u obliku ˝moje˝. kada se jedinoj Stvarnosti pridoda Ništa. Kada analizirate postojanje. Mnogostruki evoluirajući univerzum ne može biti ishod Ničega. Ali. celovita i apsolutna u sebi samoj. ravnodušna i nevezana za prizor tvorevine proistekle iz Ništa.

Svaka akcija i doživljaj. Objektivno i subjektivno su dva stadijuma sanskara: prvi je njihovo pasivno. što ostavlja slobodan prostor za delovanje suprotnih sanskara. Sanskare akumulirane kroz pojedine akcije i iskustva čine um prijemčivim za njima odgovarajuće akcije i iskustva. Životna ravnoteža omogućava slobodnu igru evoluirajuće dvojnosti. popularnost. Taj utisak objektivno modifikuje mentalno telo. Osoba će. ona bi nastavila da ubija u nedogled. jer se nove neizbežno stvaraju i to ne samo kroz nove akcije. Na određenom stupnju ta tendencija prestaje. ma kako beznačajan.Evolucija ograničene jedinke je u potpunosti određena sanskarama koje je ona eonima sakupljala i taložila. ubrzo shvatiti nepotpunost iskustva samo jedne krajnosti i. idući u drugu krajnost. premda uključena u njeno iskustvo. Kao rezultat odnosa među pojedincima stvaraju se sanskarički lanci ili veze. kroz telesnu akciju. U aktivnoj fazi. Tako će osoba sa iskustvom ubice razviti psihološku potrebu da bude ubijena i postati prijemčiva na ulogu žrtve. kada osoba preuzme novo fizičko telo. Da je njena svest isključivo uslovljena težnjom ovakvih sanskara. neka druga osoba sa sličnim sanskarama. Najčešće su dve oprečnosti zapravo karike istog lanca imaginacije. i tka šare na ćilimu . U tom slučaju on će morati da uravnoteži ovo iskustvo doživljavanjem poraza ili njemu sličnih iskustava. Uravnotežavanje kroz oprečnosti Iako se trošenje sanskara odvija neprekidno. Dve oprečnosti jednog lanca imaginacije se ne moraju uvek ispoljiti u jednom životu. Tako se javlja potreba za upotpunjavanjem iskustva privlačenjem suprotnosti onoga Što je čovek lično proživeo. ulogu ubice. Tako sanskarički naboj stalno raste. odnosno. Slabe sanskare se troše mentalno. da bi ličnim iskustvom obuhvatila čitavu situaciju. neodložnoj potrebi. Neka će osoba. međutim. Da sama zakonitost po kojoj se iskustvo odvija ne stavlja tačku na sve. ona se povezuje ili sa osobama sa kojima je imala prethodne sanskaričke veze ili sa osobama koje poseduju slične sanskare. Time su u njeno mentalno telo položene sanskare ubijanja. a drugi . na primer. ono ne dovodi do njihovog nestanka. Osoba koja je ubijala ubrzo će osetiti želju da bude ubijena. svaki put prikupljajući novu snagu za naredna istovetna dela.potrebe duše da spozna Sebe. Druga dopunjujuća strana kompletne situacije (uloga žrtve) ostala je za nju nespoznata i neshvaćena. porodice i svih ugodnosti. Poput čunka na tkačevom razboju. tako se i ljudski um seta između ekstrema. utisci koje je akumulirao mogu istrajavati i kroz nekoliko života. Kada tako akumulirane sanskare počnu da se ispoljavaju (prethodno su bile prisutne u mentalnom telu u latentnom slanju) čovek ih doživljava kao želje. tako i veliki broj sanskara uslovljava jednu jedinu akciju ograničenog ˝ja˝. naime. Na primer. a svest pokušava da udovolji toj novoj. ostavlja utisak u mentalnom telu. neutralisana prirodnom reakcijom koja se sastoji preokretanju situacije u njenu suprotnost. subjektivno. ne bi bilo izlaza iz neprekidnog ponavljanja istog. njeno odvijanje je automatsko. pak. neki čovek će čitav svoj život proživeti kao veliki vojskovođa koji iz svake bitke izlazi kao pobednik. učiniti nesvesni pokušaj da povrati izgubljenu ravnotežu. Kao što je potrebno odmotati nekoliko metara filma da bi se prikazala kratkotrajna akcija na bioskopskom platnu. Tako čista psihološka prisila svojstvena sanskarama postaje predmet dublje duševne potrebe . porodicu i sve stvari koje čine život prijatnima kasnije će u istom životu doživeti gubitak bogatstva. a njena predodredenost neumitna. prvo iskusiti slavu pisca-bogatstvo. Primer ubijanja Pretpostavimo da je izvesna osoba u ovom životu izvršila ubistvo. već i kroz sam proces trošenja. jače sanskare se troše kroz suptilno telo prazneći se u vidu želja i doživljaja u mašti. a budući da čovek ne menja mentalno telo. a one sanskare koje su izuzetno jake troše se fizički. iako evolucija pripada uobrazilji. latentno stanje. Ubijanjem drugog ljudskog bića ona je upoznala samo jednu stranu celokupne situacije. proživljavajući još jedan život da bi upotpunio svoj lanac imaginacije. Ispoljavajući se i ostvarujući se kroz iskustvo.aktivno stanje ispoljavanja. akumulirane sanskare uslovljavaju sva iskustva i akcije ograničenog ˝ja˝. ostavljajući pojedinca nemoćnim pred pitanjem kako da se oslobodi tog bremena. Prevazići oprečnosti posredstvom oprečnosti Pitanje koje se ovde nameće glasi: ˝Ko će se pojaviti u narednom životu da je ubije?˝ To bi mogla da bude ona ista osoba koju je ova ubila u prethodnom životu ili. sanskare se troše.

mora da stigne do tačke gde . Prvi je rezultat delovanja sanskara a drugi rezultat njihovog odmotavanja. Korak od dvojnosti ka ne-dvojnosti nije samo korak od jednog ka drugom stanju svesti. buđenje jedinke u Istini-svesti. prema tome. Imaginacija mora sasvim da se iscrpi pre nego što ličnost spozna Istinu. broj oscilacija postepeno se smanjuje. dakle nesvesnog nivoa kroz koje prolazi. Da nije obala. U procesu odmotavanja. Porazmislite kakvu ulogu imaju obale reke. dok je postignuće sedmog nivoa prestanak imaginacije i predstavlja. Ukoliko ga vodi prekrivenih očiju. sve dok se lutka na kraju ne umiri. onda njegove želje istrajavaju sve do sedmog nivoa. odnosno rastojanja. jer su mu oni kao takvi korisniji za njegov rad nego kada su im oči otvorene. svest mora da zakorači sa šestog na sedmi nivo. Čežnja za Beskonačnim je vrlo izražena i jaka sve dok ne dostigne vrhunac. Dok ga podučava Savršeni Učitelj. Prolazak kroz nivoe praćen je odmotavanjem sanskara. ali ne i beskrajna. a kada ga ostvari. Ovakvo stanje ublažene ali prisutne čežnje prethodi ostvarenju Beskonačnog. oscilacije potpuno zamru. Iz toga sledi da se ni za jedan od ovih šest nivoa dualnosti ne može reći da je bliži sedmom nivou od bilo kog drugog. Nivoi postojanja svesti Obale reke života najbolje bi se mogle opisati ne kao dve paralelne. U procesu ublažavanja svest ne odbacuje čežnju za Beskonačnim. već nastavlja da teži svom cilju ostvarenja. pa se ljulja da bi se na kraju postepeno učvrstila u stabilnom položaju. a trošenje samo po sebi uzrokuje nastanak novih sanskara. Kada fizička patnja dostigne vrhunac čovek se onesvesti. ne iscrpljuje čoveka koliko fizička. U kosmičkoj evoluciji umirivanje naizmeničnog kretanja između suprotnosti predstavlja Mahapralaju. oni nisu beskonačno različiti jer su podjednako predmet dvopolnosti ograničenog iskustva koje se kreće od jedne ka drugoj suprotnosti. pa sve do šestog nivoa. Umesto da nastavi da bludi u imaginaciji. a onda počinje njeno postepeno ublažavanje.života. međutim. a reka ne bi stigla do svog ušća. Učitelj može voditi svog učenika kroz unutrašnje nivoe otvorenih očiju ili očiju prekrivenih velom. sanskare se iscrpljuju i bivaju uništene u plamenu čežnje za Beskonačnim. voda iz reke bi se razlila. već kao dve konvergentne linije koje se susreću u tački Oslobođenja. Pre nego što se čežnja za Beskonačnim zadovolji kroz postignuće Beskonačnog. Mora da prede iz dvojnosti u ne-dvojnost. jer je protkana nekom vrstom zadovoljstva. Oslobođenje. Isto tako bi se životne snage raspršile u bezbrojnim pravcima da ih ne obuzdavaju suprotni polovi. To je kao kretanje lutke koja za centar ravnoteže ima oblu osnovu. To ne vodi konačnom oslobađanju od sanskara. svaki njen naredni pokret ima manje odstupanje. razlika medu njima je beskrajna. Razlika između svakog od ovih šest nivoa i sedmog nivoa je beskrajna. Duhovna patnja. Pošto su navedene oprečnosti kvalitativno različite. već kao cikcak linija. s druge strane. Čežnja na ovom stupnju postaje oruđem uništenja svih drugih želja i spremna je da bude utažena u nedokučivom miru Beskonačnog. on će se najčešće odlučiti da vodi učenike prekrivenih očiju. Napredovanje kroz šest nivoa je napredovanje u imaginaciji. Prvo stanje je stanje neBoga a drugo je stanje Boga. mada i među njima postoji ogromna razlika. ogromna je. Ako se Učitelj odluči da izvede to delo. Kako se pojedinac približava cilju. drugog i trećeg. * Vidi Glosar Napredovanje kroz unutrašnje nivoe Razlika između prvog i drugog nivoa. jer neprekidno taloženje novih sanskara zamenjuje one već potrošene. kao što je i razlika između šestog i sedmog nivoa beskrajna. U procesu trošenja sanskare postaju dinamične i oslobađaju se u akciji ili iskustvu. Ova beskrajna razlika čini bezdan između šestog i sedmog nivoa svesti. Duhovni život se najbolje može prikazati ne kao prava. svesnog nivoa kroz koje prolazi. Nema poređenja između akutnog običnog bola i oštrine duhovnog bola koji se oseća za vreme prolaska kroz nivoe. Imaginarno napredovanje na unutrašnjim nivoima ipak se ne može izbeći. Spokoj Ostvarenja Čežnja za Beskonačnim može da bude uzrok velike duhovne patnje. nijedna želja neće preostati već od petog nivoa. a u spiritualnoj evoluciji individue. Proces odmotavanja treba pažljivo razlučiti od procesa trošenja. a takvo trenutno olakšanje nije moguće kada je posredi duhovna patnja. Šest nižih nivoa involucije svesti* takođe su odeljeni nekom vrstom doline. učenik mora da prođe svih šest nivoa. Kada je zaklatite. a ako ga vodi otvorenih očiju. Ali.

Sanskare koje duša gomila u toku organske evolucije su prirodne. sanskare ili iskustvo. on je sada iznad vremena i u njegovom biću su sadržani i početak i kraj vremena. Impresije. pak. Prirodne i neprirodne sanskare Prema načinu postanka razlikujemo dva tipa sanskara . otrpeti. večnost je progutala vreme. a delom od delovanja nataloženih sanskara. prolazeći kroz prividno nežive stupnjeve (kao što su kamen ili metal) i dospevajući do stupnja čoveka. Stupio je u svetilište Istine. Slobodan je od svih ograničenja. Prikupljajući nova iskustva. Njega više ne dodiruju prolazni svetovni tokovi satkani od postupaka i međusobnih odnosa ljudi. Ona sve procenjuje iz ugla mogućeg ispunjenja ili neispunjenja njenih sanskara. Mada ove post-ljudske sanskare direktno zavise od prirodnih. taloži pređašnjih iskustava. odnosno impresija. čiji se odraz može samo delimično i maglovito naslutiti u prolaznim vrednostima večno promenljive kreacije. Za njega je užurbani svet sa svim njegovim stvaralačkim i rušiteljskim tokovima prestao da igra bilo kakvu ulogu. Sanskare koje se vezuju za dušu na ljudskom stupnju razvijaju se uz punu moralnu slobodu svesti. A u trenucima zaokupljenosti sopstvenim subjektivnim misaonim procesima. Razlika u dužini perioda u kom se obrazuju. Učitelj vidi jedinstvenu Stvarnost kao jedinu Stvarnost. uslovijava stepen postojanosti njihove vezanosti za dušu. Oluje i potresi univerzuma ne utiču na njegovo biće. stvari i objekte na koje se oni odnose. na ovaj ili onaj način. a sa druge. problem razumevanja ljudskog iskustva svodi se na problem razumevanja procesa obrazovanja i delovanja sanskara. zarobljenoj u vremenu. one se obrazuju u suštinski drukčijim uslovima života i po poreklu su. . a Ništa samo kao njenu senku. koji su odraz već postojećih sanskara. Kada je zaokupljen fizičkim objektima ovog sveta (kao što su telo. On čitavim bićem poima suštinu postojanja i gleda na čitavo stvaranje kao na puku igrariju. vremenom postaju najvažniji faktori u određivanju toka sadašnjih i budućih iskustava. i čitavog prostranstva objektivnog sveta s druge strane. Prema tome. Tako se ljudski um nalazi u rascepu između mora sanskara iz prošlosti s jedne. Za njega. Učitelj je oslobođen dvojnosti i njoj svojstvenih sanskara. kao i razlika u uslovima pod kojima se prirodne i neprirodne sanskare obrazuju. liči na pitanje da li je prvo nastala kokoš ili jaje. Brisanje prirodnih sanskara je za iskušenika praktično nemoguće osim posredstvom Sadgurua. emocija ili delo vodi poreklo od grupe impresija koje su. modifikovale um. Njih zovemo neprirodnim sanskarama.imaginacija prestaje. Misaoni procesi delom zavise od neposredno date objektivne situacije. Takođe je duboko diraju svetovni događaji. Pričinjava joj se da je čitav objektivni univerzum jedno nepoželjno ograničenje koje ili treba nadvladati ili. Pitanje šta je prvo nastalo.prirodne i neprirodne. Neprirodne sanskare nije toliko teško iskoreniti kao prirodne. Na nju se obrušava bujica događaja kojima ne može da upravlja jer njoj. u odnosu na prirodne sanskare. ili Savršenog Učitelja. Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Analiza ljudskog iskustva Postoje dva aspekta ljudskog iskustva . Oni su međusobno zavisni i razvijaju se paralelno. Sanskare vode poreklo iz iskustva Sve čovekove akcije se zasnivaju na delovanju prošlih impresija uskladištenih u umu. Ove sanskare nastaju u procesu u kome duša postupno preuzima i odbacuje razne podljudske forme. Njih moramo pažljivo razlučiti od sanskara koje duša razvije nakon što poprimi ljudsko obličje.subjektivni i objektivni. priroda i drugo) um je okrenut ka vani i on tada proizvodi grube impresije. koju prati odgovornost izbora između dobra i zla. gde svest dostiže pun razvoj. nedostaje pravi ˝ugao posmatranja˝. Svaka misao. S jedne strane imamo misaone procese kao suštinske sastojke ljudskog iskustva. Obična osoba ne vidi ni početak ni kraj kreaciji. um neprekidno stvara i prikuplja nove impresije. čije je naslede mnogo starije a koren mnogo čvršći. Sve sanskare koje duša razvije pre nego što poprimi ljudsko obličje su produkti prirodne evolucije i nazivamo ih prirodnim sanskarama. S druge strane. on proizvodi suptilne i mentalne impresije. vrline i poroka. znatno mlađe. Budući da je ostvario bezvremeni aspekt Stvarnosti. stanište večitog smisla.

Praizvorni bhas Raznolikost kreacije. Ali svedržitelj Apsolut i dalje ostaje esencija svih individualnih duša. kao jednog latentnog stanja pre samog čina stvaranja. a ne intelektualan. rast ili opadanje. treba uočiti postojanje volje da se bude svestan u Apsolutu.Pojavni život se javio kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe Neprirodne sanskare se nadovezuju na prirodne. oblik i veličinu putem samoograničavanja. Lahar unutar Apsoluta sličan je talasu usred okeana Mada se u svrhu jednog intelektualnog tumačenja postanka kreacije. Da bi se kreacija mogla razumeti. Nad-duša ostaje večno ista i nepromenjena i ne trpi nikakvu stvarnu ekspanziju ili kontrakciju. Promena na koju mislimo kada imamo u vidu kreaciju ili pojavni svet nije ontološka . Postojanje kreacije ili manifestovanog sveta zasnovano je na bhasu. koji bi se mogao (u granicama misli) shvatiti kao prirođena i latentna želja da se bude svestan. Na čin stvaranja treba gledati kao na vrstu ekspanzije neograničivog bića Apsoluta. Pogrešno je zamišljati da se neka stvarna promena dešava u Apsolutu u trenutku kada se lahar latentne volje-da-se-bude-svestan pokrene da stvori pojavni svet. govoriti o njemu kao o nekoj vrsti prirođene želje značilo bi ogrešiti se o njegovu istinsku prirodu. a to je da Nad-duša spozna samu sebe. Pošto ekspanzija Stvarnosti ima za posledicu samoograničavanje u svim oblicima života. Bhas manifestacije ne utiče na Apsolut Ovo je bila samo jedna analogija. koje je bez svesti. Mada Nad-duša ne podleže promenama koja pripadaju bhasu. štite i obezbeđuju svoju odeljenost. ono što mu prethodi jeste početni poriv ili pokret. tako i lahar stvara mirijade individualnih duša iz nedeljive beskonačnosti Nad-duše. uprkos nastanku bezbrojnih individualnih duša. Ovo maglovito i nerazvijeno stanje svesti je jedva sposobno da osvetli svoj sopstveni oblik i vrstu i ne može ostvariti svrhu kreacije. ili iluziji. poklapa se sa prvom impresijom. Time se začelo obrazovanje sanskara. Obrazovanje sanskara začelo se u najkonačnijem centru koji je prvobitno žarište nastanka individualne duše. spontan i neočekivan. ne predstavlja promenu u samom biću apsolutne Stvarnosti. kao i odeljenost pojedinačnih duša. tako da. a prirodne sanskare su rezultat evolucije. Bilo da u činu stvaranja vidimo neku vrstu ekspanzije Stvarnosti ili njenu bezvremenu kontrakciju. upojedinjavanjem dolazi do njene prividne diferencijacije u mnoštvo pojedinačnih duša. ipak. U neizdiferenciranom biću Apsoluta pojavljuje se misteriozna tačka (tačka Om) iz koje izvire i umnožava se šaroliko stvaranje. biva uskovitlan životom bezbrojnih penušavih jedinki koje. A beskrajni okean. koji poseduje najrudimentarniju i najnepotpuniju svest. u uspenušanoj površini okeana. kao da Beskonačno. inertni kamen. da bi nazivati ga ovako ili onako značilo patvorenje njegove suštine.to jest. Bilo bi bolje opisati ga kao lahar ili impuls. U gruboj sferi to žarište predstavlja trodimenzionalni. To je samo prividna promena. teško da mogu da predvide svoju sudbinu u neprekidnom komešanju egzistencije kroz cikluse koji se završavaju konačnim povlačenjem prvobitnog talasa. kroz jedan takav čin hoće da zadobije sopstvenu svest. Sledeće pitanje na koje bi bilo važno dati odgovor glasi: ˝Zašto bi se manifestovani život na različitim stupnjevima evolucije uopšte pojavljivao izvan apsolutne Stvarnosti koja je beskonačna?˝ Manifestovani život se javlja kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe. u toj meri neobjašnjiv. ili iluziji. odnosno. Progresivna evolucija svesti i formi . kao takve. Nema nikakve involucije ili evolucije u biću Apsoluta. koja je neotuđivi deo Beskonačnog. postoje samo u uobrazilji. Evolutivna progresivna manifestacija života vodi poreklo od volje-da-se-bude-svestan. sam čin stvaranja može se jednako prikladno nazvati procesom bezvremene kontrakcije. Praizvorni bhas ili iluzija koja je prva privukla Nad-dušu. Budući da intelektualne kategorije nisu prikladne za poimanje misterije kreacije. ništa se stvarno ne može izroditi iz Apsoluta. primeren pristup je opisan. poriv Apsoluta da postane svestan mora posmatrati kao volja-da-se-bude-svestan. koji je delić sekunde ranije bio ledeno miran. Individualne duše su delo jednog iznenadnog i spontanog impulsa i. Kao što talas koji se valja površinom mirnog okeana pobuđuje divlje komešanje bezbrojnih mehurova. a svaka realna promena predstavlja negaciju Apsoluta.

kako tokom evolucije. Svest. nije u stanju da se proširi nezavisno od tela kamena. a jedinka postaje potpuno svesna sebe i svoje okoline. razvijaju dodatni instinkt samozaštite. Nekada davno. Primeri o snazi impresija Tako se sanskare neprestano obrazuju. u nastojanju da ovladaju svojom okolinom. Upozoravali su ga da ne pohodi određeno . svest je ipak ostvarila svoj najpotpuniji razvoj u ljudskoj formi. Nijedno područje ljudske misli nije u toj meri ispunjeno praznovericama kao ono koje se odnosi na duhove.I te najmanje mogućnosti prosvetljenja svesti u fazi kamena vode poreklo iz Nad-duše a ne iz tela kamena. instinktivnog stupnja insekata. ali je njegov opseg. evolucija u više forme ili nosače vremenom postaje neizbežna. preko vegetativnog života drveća. I na ovom stupnju je svest veoma nerazvijena i postepeno mora da se prenese u više forme vegetacije i drveća. Kada neko sluša dobru muziku ili uživa u prekrasnom pejzažu. Tako vremenom Nad-duša sebi pribavlja nov nosač ispoljenja u formi metala u kome je svest blago pojačana. Kako svest prolazi kroz različite stupnjeve. putem čovekovih aktivnosti. i koje. Pojava još razvijenijih oblika svesti postaje moguća onda kada Nad-duša teži da se ispolji kroz instinktivni život insekata. čovek se može zainteresovati za nove puteve misli i nadahnuti entuzijazmom koji je ranije njegovoj svesti bio sasvim stran. najlepšem cvetu čovečanstva. Kao i impresije o objektima i ljudima. u kojima je. Moć impresija praznoverja nad čovekom ilustrovaćemo jednom pričom o duhovima. Nad-duša ne može postići Samospoznaju kroz običnu ljudsku svest jer je ova zatrpana mnoštvom sanskani ili impresija. usko ograničen. traži da nosač njenog ispoljenja progresivno evoluira u skladu sa božanskim planom. pa sve do potpune svesti na stupnju čoveka. dok su Indijom vladali Moguli. budući da se Nad-duša poistovetila sa grubim telom. a namotana žica predstavlja sve sanskare. Impresije praznoverja Sanskare se uvek iznova obrazuju u ljudskom životu zahvaljujući mnogobrojnim objektima i idejama sa kojima svest stupa u dodir. prirodne sanskare bivaju dodatno opterećene daljnjim nizanjem neprirodnih sanskara koje nastaju kao plod mnogobrojnih iskustava i aktivnosti. i sa formom kamena. Isto tako. Volja da se bude svestan. Obrazovanje sanskara može se uporediti sa namotavanjem žice oko Štapa . jer se Nad-duša prvo poistovećuje sa svešću a zatim. Impresije koje pobuđuju lepi objekti poseduju moć da probude u svesti dar za uzvišeno razumevanje i uživanje u lepoti. zbog održavanja vitalnih funkcija rasta. skeptičan prema naklapanjima o duhovima. Stoga ni nepotpuno razvijena životinjska svest ne može da posluži prvobitnoj svrsi Nad-duše da doživi prosvetljenje Sopstva. ptica i životinja. jedan vrlo učen čovek. No i pored toga. Nad-duša preuzima ljudsku formu gde svest dostiže svoj puni razvoj. Namotavanje sanskara Konačno. impresije izazvane tim objektima donose osećaj egzaltiranosti. zrenja i reprodukcije. međutim. usled zaokupljenosti instinktom samoodržanja i instinktom odgajanja i čuvanja podmlatka. Namotavanje kreće od početka stvaranja i traje kroz sve evolutivne stupnjeve do stupnja čoveka. od prividno neživih stanja metala ili kamena. Međutim. tako i kasnije. koje su u potpunosti svesne svojih tela i sredine u kojoj borave. Nakon dospeća na stupanj čoveka. kako prirodne tako i neprirodne. naumio je da te priče proveri ličnim iskustvom. A volja-da-se-bude-svestan. stupajući u kontakt sa nekim značajnim misliocem. tako i impresije vezane za različite sujeverne i praznoverne ideje igraju značajnu ulogu u preobražaju svesti. za koje se prema narodnom verovanju kaže da kinje i zlostavljaju svoje žrtve na mnoge čudnovate načine. ptica i životinja. sa kojom je evolucija i započela. Na ovom stupnju moć rasuđivanja dostiže svoj vrhunac i najveći domet. prisutan viši nivo svesti.gde žica predstavlja sanskare. Sanskare izazivaju značajne promene u svesti. kroz nju. nedeljiva od bezmerja Nad-duše. takva svest ne može da posluži svrsi prosvetljenja prirode Nad-duše. te je u njoj posejano seme Samoostvarenja. a štap um pojedinačne duše. Razvoj svesti mora se odvijati naporedo sa evolucijom tela koja ga uslovljavaju. Obzirom da je stupanj svesti kamena ograničen nepomičnim telom kamena. ona neprekidno proizvodi nove sanskare koje je sve gušće obmotavaju. Ljudska svest Kod viših životinja je u izvesnoj meri prisutna moć rasuđivanja ili intelekt. sazreva u Sadgumu ili Čoveku-Bogu.

ne dospeva do spoznaje Nad-duše jer ona pojedinačnoj duši služi za iživljavanje sanskara. Sudar sanskara svest doživljava kao misaoni konflikt. (2) suptilne sanskare. koje dočaravaju mentalni svet kroz mentalni medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa mentalnim telom. suptilno-svesne duše imaju iskustvo isključivo suptilnog sveta. Ovu drastičnu razliku između svesti duša svesnih svog Sopstva i onih drugih. Sve ovo za svest predstavlja jedno haotično i nerazumljivo iskustvo. Svest. međutim. Ona može biti toliko snažno urezana u čovekov um da će. kako je u tom trenutku uobrazio. Iskustvo postaje skladno kada je oslobođeno sanskara Sa čekićem u jednoj i ekserom u drugoj ruci. potvrđuje i činjenica da je svest Samoosvešćenih potpuno oslobođena sanskara. često međusobno sudaraju.sve do tačke kada se svest oslobodi svih sanskara. Um sadrži mnoge raznorodne sanskare. Tako grubo-svesne duše doživljavaju grubi svet. koji ga je. kojom je evolucija započela. dok je svest ostalih uvek opterećena nekom vrstom sanskara. Samo kroz čistu i neuslovljenu svest dolazi do konačnog. jer. Uklanjanje sanskara Odeljak I Prekid stvaranja. Volja-da-se-bude-svestan. Nad-dušu. Zemlja je bila tamna poput njegove dugačke halje. u formi čoveka. dok se ispoljavaju u svesti. a složeni čvor postaje sve zamršeniji . Ova priča govori o strahovitoj snazi koju ponekad poseduju sujeverne impresije. nakon izvedenog eksperimenta. uprkos svim njegovim iskrenim željama i nastojanjima da je iskoreni. . Proživljavanje sanskara drži čoveka u iluziji da je smrtno telo koje pokušava da se prilagodi svetu stvari i ljudi. Seo je na zemlju i dok je zabijao ekser nehotice je poduhvatio rub svoje halje. Završivši posao. Prema različitim sferama postojanja razlikujemo tri vrste sanskara: (1) grube sanskare. od najveće važnosti. Kvalitativna razlika između ova tri tipa duša je uslovljena razlikom u prirodi njihovih sanskara. kolale su priče da je to stanište užasnog duha koji se pojavljuje kadgod neko zabije ekser u grobljansku zemlju. sama izabrati vreme i način svog posrednog ili neposrednog ispoljavanja. da stvori punu svest. Razlike u stanjima pojedinih duša u celini se mogu pripisati razlikama među sanskarama kojima su duše opterećene. dok ostale duše doživljavaju samo svoja tela i njima odgovarajuće svetove. (3) mentalne sanskare. konačno i ščepao. Vrste sanskara i stanja svesti Snaga i dejstvo impresija teško da se mogu preceniti. uspela je. Zahvaljujući dejstvu pređašnjih impresija. on nije bio kadar da misli o ma čemu drugom sem o duhu. Impresija predstavlja jednu stamenu snagu. Iskustvo može postati istinski celovito i uravnoteženo tek kada se svest u potpunosti rastereti od bremena impresija. i svesnog ostvarenja beskrajnog i neraskidivog jedinstva sa Apsolutom. pravog sazrevanja prvobitne volje-da-se-budesvestan. a mentalno-svesne duše doživljavaju samo mentalni svet. čovek je u noći amavasje ušetao pravo u groblje i potražio mesto na kojem je trava bila razgrnuta da bi tu zabio ekser. kao i problem njihovog uklanjanja. slabljenje i odmotavanje sanskara Sanskare sprečavaju prosvetljenje Sopstva Ljudska bića ne doživljavaju prosvetljenje Sopstva jer im je svest zastrta sanskarama. koje dočaravaju suptilni svet putem suptilnog medijuma i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa suptilnim telom.groblje u toku noći amavasje (najtamnije noći u mesecu). Zbog toga je problem razrešavanja uma od uslovljenosti sanskarama. Ali kad je pokušao da ustane. nije susreo duha. koje dočaravaju grubi svet kroz grubi medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa grubim telom. ili utiscima nagomilanim kroz ranija iskustava. kako dobrih tako i loših. osetio je zadovoljstvo što. praćeno oscilovanjima iz jedne u drugu krajnost. Sok je bio toliko jak daje siroti čovek izdahnuo od srčanog udara. umesto da joj posluži da doživi sopstvenu istinsku prirodu. Samoosvešćene duše radikalno odskaču od ostalih duša jer doživljavaju Nad-dušu kroz Sopstvo. Samoosvešćene duše oslobođene su sanskara Sanskare se mogu klasifikovati i prema suštinskim kvalitativnim razlikama medu sferama kojima pripadaju. nešto ga je snažno povuklo prema zemlji i njega je obuzeo paničan strah. stabilnu i trajnu. koje se.

Brisanje sanskara Sastoji se u potpunom uništenju sanskara. ono mu ipak utire put. 4. Tako ona zaustavljanjem procesa formiranja novih sanskara preduzima bitan korak ka oslobođenju. prijatelja. kao i brisanje sanskara) biće razjašnjeni u Odeljcima II i III. Prestanak staranja novih sanskara. 3. a ne u spoljašnjem odricanju. Treba zapaziti da mnogi od konkretnih metoda uklanjanja sanskara imaju višestruke efekte. do kraja uklone sve sanskare. ovaj korak podrazumeva prestanak daljnjeg namotavanja žice. Sanskare koje su doprinele evoluciji svesti postaju same po sebi prepreka uspešnom osvetljavanju prirode Nad-duše. udobnosti i grubih uživanja. Nastavljajući sa našim primerom. Sastoji se u prekidu aktivnosti stvaranja novih sanskara. Osoba koja se odriče svog poseda istovremeno se iznutra odvezuje od svega što je imala ili ima. raspršuju i lagano teže iščezavanju. Spoljašnje ili fizičko odricanje sastoji se u napuštanju svega onoga za šta um inače prianja-kuće. braka. odslikavaju principe koji su karakteristični za duhovne procese koji se odvijaju paralelno sa odstranjivanjem sanskara. Duhovna sloboda se sastoji u unutrašnjem. U primeru sa žicom ovaj proces se može uporediti sa istanjivanjem žice na određenom mestu. Konačno uništenje sanskara se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. Slabljenje starih sanskara Sprečavanje da se sanskare ispolje u akcijama i iskustvima vodi do njihovog postepenog slabljenja. neophodno je staviti tačku na stvaranje novih. 5. dušaupojedinjena zahvaljujući Bhasu ili iluziji-uvek je Nad-duša i nikada se istinski ne odvaja od Nad-duše. I kao što je svaka kap u osnovi isto što i okean. Raspršivanje i iscrpljivanje određenih sanskara Ako se energija uma koja je vezana za sanskare sublimira i uputi u druge kanale. uz punu svest. a naročito žudnje za čulnim objektima. Unutrašnje ili mentalno odricanje sastoji se u ukidanju svake žudnje. Može se uporediti sa presecanjem žice uz pomoć makaza. Metodi koji ilustruju poslednja dva principa (raspršivanje i iscrpljivanje sanskara kroz sublimaciju. sanskare se iscrpljuju. prekid stvaranja novih sanskara. Pet načina sigurnog oslobađanja od sanskara Oslobađanje od sanskara se odvija na sledećih pet načina: 1. . Ako se formiranje sanskara poredi sa namotavanjem žice oko štapa. Stvari kojih se odrekla više ne predstavljaju izvorište novih sanskara. pa se na osnovu pet gore pomenutih načina ne može izvršiti njihova stroga klasifikacija. I to nije sve što se može postići putem spoljaŠnjeg odricanja. Oni. Da bi duša svesno ostvarila svoju istovetnost sa Nad-dušom. Mada spoljašnje odricanje samo po sebi nije bezuslovno praćeno unutrašnjim odricanjem. pre svega. Novo umnožavanje sanskara može se zaustaviti spoljašnjim i unutrašnjim odricanjem. ali spoljašnje odricanje u velikoj meri pomaže da se postigne unutrašnje odricanje. Zbog toga osnovni problem sa kojim se suočava volja-da-se-bude-svestan nije daljnji razvoj svesti. neophodno je da se. to je kao da se žica odvija. Međutim. sanskare kojima je svest obavijena sprečavaju kap-dušu da doživi prosvetljenje Sopstva. već oslobađanje svesti od sanskara. slabljenje i odmotavanje starih sanskara). 2. dece. zadržavajući je u području dualnosti. Odmotavanje prošlih sanskara Postupak se ogleda u poništavanju prošlih sanskara ponovnim umnim proživljavanjem procesa koji je doveo do njihovog formiranja. Odricanje Da bi um bio oslobođen ropstva stalnog gomilanja sanskara. U ovom Odeljku pozabavićemo se samo onim metodima koji prevashodno obuhvataju prva tri principa (a to su.Problem pouzdanog oslobađanja od sanskara Individualne duše su poput kapljica u okeanu. roditelja. bogatstva.

a u cilju postizanja mentalnog posta. Pretpostavimo da je neka osoba učinila nepopravljivo zlo drugoj osobi kroz nekontrolisanu pohlepu. na primer. A!i to se ne treba smatrati za cilj. ne sme da vodi u krajnost . Osama i post Dva važna oblika spoljašnjeg odricanja koja poseduju izraženu duhovnu vrednost su: osama i post.i povremeni samotnički život .predstavljaju efikasan metod slabljenja onih sanskara koje su u vezi sa grupnim instinktom.Odricanjem od svega odbacuju se sve stare vezanosti. kleše i oblikuje. najverovatnije zahvatiti neki nadmoćni talas kolektivne strasti ili savladati određeni oblik mišljenja. Spoljašnji post se sastoji u izbegavanju direktnog dodira sa hranom. Upravo suprotno. na kraju. može poništiti sanskare ljutnje. iscrpljuju se. ma koliko se trudio da odoli. tako i post ima veliku duhovnu vrednost. moguće je osloboditi um od prianjanja za nju. pa često ne uzimanje hrane neumitno vodi ka narušavanju zdravlja. Ako tada jasno uvidi zlo za koje je odgovorna.u iznurivanje tela do krajnjih granica. i budući da im nije dozvoljeno da se ispolje. Same prilike u kojima živi pogoduju takvom iskušenju. pomoći će čoveku da postigne unutrašnji post. Spoljašnji post nema duhovnu vrednost ukoliko se izvodi samo u cilju očuvanja telesnog zdravlja ili zbog želje za isticanjem. Iskreno praktikovanje pokajanja neizbežno vodi do ukidanja neželjenih modela . ima za posledicu kasnije preterano prepuštanje jelu. Da li će uspeti da nadvlada uticaj sredine zavisi od snage njegovog karaktera. ali se takve drastične mere generalno ne preporučuju. Ako ostane čvrst. pokušavajući tako da kod sebe razviju skromnost i poniznost. Neki Hindu tragaoci. slabije volje takođe mogu imati koristi od pokajanja usmerenog. snaga emocionalnog razumevanja sagoreće zle težnje zbog kojih se kaje. Mnogi bi živeli čistijim i ispravnijim životom da nisu okruženi luksuzom i iskušenjima. Čovek je uglavnom onakav kakvog ga okolina. praćeno iskrenim žaljenjem u srcu i snažnim neodobravanjem. zatim. Pokora. Iskrenom pokajanju pomaže hrabro suočavanje sa okolnostima i situacijama koje su probudile osećaj kajanja. Pokajanje znači osećati i pokazivati izraženo kajanje nakon što čovek uvidi da je učinio neko loše delo. ljutnju ili požudu. Kada se spoljašnji i unutrašnji post izvode punim srcem i sa iskrenim pobudama. u sprezi s duboko proživljenim osećanjima. pohlepe i požude. ostaće slobodan u mislima i delima i neće zavisiti od akcija i reakcija svog okruženja. Njega ne treba koristiti kao sredstvo samodokazivanja. Međutim. Pokajanje Pokajanje vodi do odmotavanja mnogih sanskara. Ukoliko je slab. Metod se sastoji u ponovnom misaonom proživljavanju loših postupaka uz strogi samoprekor. Teško je odupreti se duhu vremena i izbeći upadanje u zamku okolnosti. Stavljanjem u pogon vitalnih snaga koje odolevaju žudnji za hranom. umereni spoljašnji post čiji je cilj duhovno napredovanje. Drugi. oni povoljno deluju na odmotavanje sanskara vezanih za žudnju za hranom. naravno. Odricanje od suvišnih stvari podstiče slabljenje sanskara i tako doprinosi slobodnijem životu. otvorenost prema jakim emocijama koje ga prate. Neko ko poseduje moć i bogatstvo izlaže se opasnosti da se prepusti ekstravagantnom životu. Kao i osama. Uglavnom je teško odoleti i nadvladati uticaj okruženja. Kod većine ljudi spoljašnje odricanje stvara povoljnu klimu za uspešno slabljenje sanskara. Takvo pokajanje odmotava sanskare koje su uzrokovale loše postupke. Povlačenje iz bura i stresova užurbanog sveta . a post-poricanje. već samo radi održavanja tela. namerno oživljavanje počinjenih dela u svesti. Čoveka će. Zato spoljašnji post treba da se izvodi periodično i isključivo nakratko. i. Stare sanskare vezane za posed odvajaju se od uma. Hrana je nasušna životna potreba. Pokajanje se ponekad ispoljava kroz razne oblike samokažnjavanja. Onima jake volje i stabilnog karaktera pokajanje će doneti željene dobre rezultate upravo kroz poniznost. U fizičkom smislu post je ne uzimanje hrane uprkos jakoj želji za uživanjem u njoj. post u mentalnom smislu je uzimanje hrane ne da bi se u njoj uživalo ili zbog vezanosti za nju. poput vajara. Jelo je zadovoljstvo. jer ona razvezuje i iskorenjuje različite sanskare vezane za dobra i loša dela. Ali ga treba upražnjavati sve dotle dok se ne postigne konačna pobeda nad žudnjom za hranom. Ona će kad-tad reagovati razornim kajanjem i grižom savesti. podleći će njihovom uticaju. pak. ka milosrđu i ljubavi. Isto tako. Samoumrtvljavanje kakvo nastupa u toku produženog posta ne pomaže uvek da se čovek oslobodi žudnje za hranom. Neki tragaoci idu dotle da u stanju pokajanja sebi nanose telesne povrede. lakše je umaći mu. Čak se i jakome može desiti da ga ponese moćni talas kolektivnog načina života i razmišljanja. padaju pred stopala svakog prolaznika.

Ljudi se razlikuju po sposobnosti i spremnosti da se odreknu svojih želja. prirodnog brisanja starih sanskara. Da bi ostao netaknut radostima i patnjama ovog sveta. njihovo seme se zatire. Svaka želja. što. Kada je ispunjena. već je i uzrok formiranju suptilnih sanskara. čineći da čovek bude spremniji da živi život u čistoti i služenju. Postojana ravnoteža neželjenja i princip neti neti Nema kraja željenju jer je um usled spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa neprekidno omamljen. sumornog razmišljanja o sopstvenim neuspesima. Neispunjena želja. Međutim. um se mora potpuno izdvojiti od spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. ali stav nevezivanja povratiće mu stabilnost. kroz sanskare razočaranja i patnje. on sebi otvara mogućnost da na miru o njoj porazmisli. Oni u kojima se želje javljaju impulsivno. velikom brzinom. Ukoliko se usled pokore javi nedostatak samopoštovanja i poverenja u sebe. A kada se ne želi ništa (sem apsolutne Stvarnosti koja je izvan svih oprečnih stimulansa) postaje moguće odmotati sanskare želja. Odbacivanje želja Slabljenje i odmotavanje sanskara takođe se uspešno ostvaruje onda kada čovek prestane da iskazuje i ispunjava svoje želje. Spoljašnji stimulansi su čula vida. Kada se željama ne dozvoli ispoljavanje i ispunjavanje u stvarnosti. valja skrenuti pažnju na činjenicu da takvo spontano razmišljanje ne donosi željene rezultate ukoliko poprimi formu prepuštanja želji u mislima. . on dospeva u stanje neželjenja. Razmišljanje o želji rezultira slabljenjem njoj odgovarajućih sanskara. obavezno podrazumeva vezanost. opet sputava slobodu duha. Međutim. Kada se želja javi. a čovek joj ne dopusti slobodu ispoljavanja. Odbacivanje želja i zaustavljanje njihovog ispoijavanja u fizičkom svetu dovodi do automatskog. sluha. Premda um sam sebe neprekidno štiti i učvršćuje sopstvenim konstruktivnim sugestijama. zabavni ili ne. ukusa i dodira. a nežeijenje stanje postojane ravnoteže. Iskrena pokora se ne sastoji u večitom žaljenju zbog loših postupaka nego u rešenosti da se postupci koji izazivaju žaljenje ubuduće izbegavaju. Razmišljanje ne srne da bude praćeno svesnim odobravanjem želje. onda nije ostvarena njena prava svrha. Svesno pružanje utočišta željama u umu ne samo da nema duhovne vrednosti. Ona se ne sme razviti u mučnu ˝čistunsku˝ naviku neumerenog. Mir neželjenja je ostvariv samo ukoliko se čovek stalno oslobađa lošeg uticaja koji na njega vrše spoljni stimulansi bilo da su prijatni ili bolni. mirisa. treba uvek biti na oprezu. u stanju željenja ili odbijanja (koje je samo drugi vid željenja nečega). bilo ispunjena ili neispunjena. time će stvoriti nove impresije i zasejati seme budućih želja. jer kod pokajanja postoji opasnost da se um predugo zadrži na lošim delima i tako razvije morbidnu naviku jadikovanja i oplakivanja beznačajnih stvari. Proces trošenja ili pražnjenja impresija putem njihovog ispoljavanja i ispunjavanja ni najmanje ne doprinosi pouzdanom oslobađanju od sanskara. Odbacivanje želja kroz kontrolisane akcije isključuje mogućnost zasejavanja semena budućih želja. koji nisu u mogućnosti da ih zauzdaju na njihovom izvoru. pak. Ali. koje će zatim nastaviti da je pritiskaju zahtevajući da se ispolje. Unutrašnji stimulansi su oni koji se javljaju u ljudskom umu kao secanja iz sadašnjeg života i kao sve sanskare koje je svest prikupila tokom evolutivnog perioda i kroz ljudske živote. donosi razočaranje i patnju. Neželjenje Odbacivanje želja je priprema za neželjenje ili stanje bez želja. a to je da se izbegne ponavljanje određenih postupaka. Čak i lišeni kontrole pred navalom želja. već se one propuste kroz intenzivnu vatru promišljene svesti koja ih ne odobrava. Preterana. uvek postoji mogućnost da odbrambene straže uma budu savladane udarom nekog neočekivanog i iznenadnog talasa iz okeana prirodnog i mentalnog okruženja. takvi ljudi mogu da preduprede njihovo sprovođenje u delo. Pokora se ne sme pretvoriti u svakodnevno kajanje koje je pouzdano znak slabosti. gotovo nastrana sentimentalnost je jalovo traćenje energije i ni na koji način ne može bili od pomoći u slabljenju i odvezivanju sanskara. mogu se makar uzdržati od toga da ih ostvaruju u delima. koje je uslov istinske slobode. niti treba činiti napore da se sačuva sećanje na nju. Kada se to dogodi čovek će se neko vreme osećati izgubljen. vodi do rađanja novih želja i tako produžava zarobljenost duha. Sprovođenjem pojedinih želja u delo osoba će istrošiti i iscrpeti izvesne impresije. Željenje je slanje poremećene ravnoteže uma.razmišljanja i ponašanja. Kada se um uvežba da ostane miran i staložen u prisustvu svih spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa.

Uravnoteženo kombinovanje ovih metoda i oblika ponašanja daće zdrav oblik asketizma u kome neće biti bolnih naprezanja. Um neće postati imun na napade protivurečnosti ako nastavi da prianja za prijatne nadražaje. ostajući pod njihovim uplivom. Međutim. Podvesti ga pod princip negacije znači ograničiti ga i svesti ga na čisto intelektualnu kategoriju. Celovito duhovno iskustvo ne može se zasnivati na pukom negiranju. ali kada je cilj postignut. ne˝ treba da je dovoljno snažan da izazove nestanak svih fizičkih. Nevezivanje ne srne da bude osnov za stvaranje novog jezgra za koji bi se ego mogao učvrstiti. znači dospeti u blaženo stanje nevezivanja i poništenja svih sanskara. koje opet na svoj način modifikuju um donoseći nove komplikacije. Svaki pokušaj prisiljavanja i požurivanja uma da se prikloni asketskom životu samo će izazvati njegov otpor. negiranje mora da se javi prirodno. bez preterivanja i suvišnih ograničavanja. ili ˝Ja sam želja˝ i postavljanje temelja za prosvetljeno stanje ˝Ja sam Bog˝ (˝Anal Haqq˝. Kada se zdravim osobinama u ljudskoj prirodi omogući prirodan i postepen razvoj. ne srne da postane izgovor za čovekovo izbegavanje da se suoči sa burama i problemima sve tovnog života.zbog čega je čitava kreacija i nastala. ni ono). koji postaje moguć onda kada se čovek raspoistoveti od uma i njegovih želja. Oni najgrublji oblici vezivanja usmereni su ka svetu objekata.Element negiranja u svim vidovima asketizma Takav stav podrazumeva primenu principa neti neti (ni ovo. uzdržavanju od ispunjavanja želja i neželjenju. a kada se um oslobodi vezivanja za svet objekata. Formula negacije služi da oslobodi um od ograničenja. iako ovaj proces vodi iskorenjavanju pozitivnih sanskara. on će težiti da uđe u neka finija vezivanja subjektivne vrste. suptilnih i mentalnih sanskara. Odgovor ˝ne. ˝Da. pokajanju. Potrebno je neprekidno ulagati napore ne bi li se zadržao čvrsti oslonac neprianjanja za varljive suprotnosti ograničenog iskustva. Negativni odgovor ˝ne. Negativne sanskara takođe moraju da iščeznu pre prosvetljenja Stvari koje ograničavaju čisto i beskonačno biće treba odbaciti neizmernom snagom koja izranja iz čistote i prosvetljenja. Nevezivanje postaje celovito i suštinsko tek kada postane neraskidivi deo čovekove prirode. nevezivanje ne bi smelo da predstavlja bukvalno sprovođenje principa neti neti u delo. da˝ . misao valja odbaciti. Kada um postigne određeni stepen nevezanosti. To se zove proces nadilaženja uma. Nedopustivo je odbacivati neprijatne stimuluse a iznutra ostajati vezan za prijatne. saznanje o prolaznim vrednostima javiće se samo po sebi. Misao treba da služi kao sredstvo pomoću koga se prevazilaze ona ograničenja nastala samom njenom aktivnošću. otvarajući put ka spontanom asketskom životu. osami. Ravnoteža se ogleda u suočavanju sa obe mogućnosti bez vezivanja za njih. on će najverovatnije početi da razvija suptilan oblik egoizma koji će se izraziti kao osećanje izdvojenosti i superiornosti. ne˝. postu. Objektivno sagledati telo.poruka pozitivnih sanskara . ili ˝Aham Brahmasmi˝). To je oslobođenje duše od samonametnutih iluzija kao što su ˝Ja sam telo˝ ili ˝Ja sam um˝. jer bi to preraslo u opsesiju lišenu najdublje čežnje za prosvetljenjem. Kontrola uobičajnih sklonosti uma je mnogo složenija od .jedino se može poništiti negativnim odgovorom ˝ne. Dalje. Uklanjanje sanskara II Raspršivanje i pražnjenje sanskara Odbacivanje sanskara postiže se putem kontrole Na kraju prvog odeljka objašnjeni su metodi uklanjanja sanskara koji se prvenstveno oslanjaju na princip odbacivanja pozitivnih sanskara. ona se mora u određenom trenutku odbaciti. a nakon što odigra tu ulogu. Proces oslobađanja od vezanosti najčešće je praćen pojavom novih. ali da bi se dospelo do krajnjeg cilja života. Ali. a ne zbog osećanja bespomoćnosti pred iskušenjima i nedaćama. istovremeno. u odricanju. čovek ga mora definitivno odbaciti. ne˝ je jedini način da se odmotaju pozitivne sanskare koje su se stekle tokom evolucije i života u ljudskom obličju. Svi metodi odbacivanja pozitivnih sanskara se uglavnom zasnivaju na kontroli tela i uma. Takvo usko shvatanje principa negiranja vodilo bi u unutrašnju zaokupljenost iskušenjima. kao i sve misli i niže porive. Svako prisilno prilagođavanje asketskom životu najverovatnije će onemogućiti razvoj nekih pozitivnih osobina. kroz njega se obrazuju nove negativne sanskare. jer ove zaklanjaju Istinu od svesti i sprečavaju prosvetljenje Sopstva . Beskorisno je primoravati um na asketski život. Element negiranja prisutan je u svim vidovima asketizma. da bi takav postao moguć.

čisto mehanička kontrola koja se sprovodi bez pravog cilja potkopava sopstvenu svrhu. kroz nju um čini pokušaj da. kada neke pozitivne vrednosti dospeju u žižu svesti. Prema tome. ne negatorska. istinska kontrola se ne zasniva samo na negiranju. Uspostavljanje kontrole zahteva napor sve dotle dok um pokušava da se resi svoje uslovljenosti sanskarama. A tragaoca postupak oplemenjivanja. Istinska kontrola kao kreativno preusmerenje u svetlu pravih vrednosti Međutim. kada sanskare sasvim iščeznu. Zamena nižih vrednosti višim vrednostima predstavlja postupak oplemenjivanja. razobručena u intenzivnoj koncentraciji. Ona predstavlja napor uma da prevaziđe sopstvenu inerciju. Kada se energija vezana za sanskare usmeri na ovaj način. Raspršivanje i iscrpljivanje sanskara Kreativnu kontrolu uma je moguće ostvariti jer se izvor svetlosti nalazi u svakom čoveku. nije lako da se prilagodi novim zahtevima sopstvenih zapažanja. a stare se raspršuju i troše kroz umnu aktivnost držanja nepodeljene pažnje na objektu koncentracije. osvetljava put na kome je. koji se sastoji u oslobađanju psihičke energije vezane u starim sanskarama u pravcu kreativnih i duhovnih ciljeva. a njegova posebna prednost je ta što u svim fazama drži pažnju tragača. Njena svrha je u osnovi stvaralačka. sanskare se raspršuju i troše. spaja sa svojim zamišljenim objektom. prema tome. dva vida: odbacivanje lažnih sanskaričkih vrednosti u korist vrednosti istinskog razumevanja. i uspavanom tromošću impresija vezanih za stare navike. Postupak oplemenjivanja je privlačan Postupak oplemenjivanja je najprirodniji i najplodonosniji metod probijanja kroz kanale starih sanskara. Duhovno vredna kontrola nije nasilno potiskivanje misli i želja. (2) nesebično služenje čovečanstvu. i (3) predanost Bogu. a zaboravlja na um i na telo. već prirodno obuzdavanje nastalo kao rezultat opažanja pozitivnih vrednosti u procesu sticanja iskustva. Tako. Misaona snaga se može sublimirati kroz (1) meditaciju. duša se. Meditacija: njena priroda i svrha Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamišljeni objekat. uklanjaju se požudne. ulaganjem iskrenih napora obuzdavanje će vremenom postati prirodno i lako. u zavisnosti od gustine vela satkanog od sanskara. Um koji je u divljem i neobuzdanom stanju posve nepredvidiv. ljudska svest nije u potpunosti obavljena tamom. Duhovni razvoj ima. U koncentraciji na zamišljeni objekat. usvajajući način života u kome glavnu ulogu igraju čistota. čovekov osećaj za prave vrednosti. a to je da se umu omogući slobodno i neograničeno delovanje. velikodušnost i dobrota. . Tako ne dolazi do formiranja novih sanskara. U takvoj kontroli nema mesta mehaničkom ili prisilnom preobraćanju uma. Zračak svetlosti. Naposletku. Jer. stepen vidljivosti manji ili veći. Metod pukog uklanjanja bez zamene stvara za dosadu i duhovnu prazninu. Takva kontrola je rođena iz snažnog karaktera i zdravog rasuđivanja. Mada će na početku biti srazmerno teško postići kontrolu. pohlepne i ljutite sklonosti. Proces odbacivanja sanskara je istovremeno praćen procesom razumevanja pravih vrednosti. kontrola se odvija spontano i um tada funkcioniše slobodno i s razumevanjem. sviknutom na ustaljene puteve razmišljanja i reagovanja. sasvim zaokuplja pažnju tragača i stvara kod njega osećanje unutrašnje ispunjenosti i svrhovitosti. Kontrola je od najveće važnosti za očuvanje umne energije i za ekonomičnu upotrebu misaone snage u kreativne svrhe. i mada veo sanskara sprečava prosvetljenje Sopstva. a kao rezultat toga dolazi do mentalne reakcije koja sprečava svako naknadno ometanje njihovog slobodnog i punog izražavanja. uspostavljajući unutrašnju ravnotežu. osoba je svesna samo objekta meditacije. Prolazne i nejasne misli i želje mogu se ukrotiti samo ogromnim strpljenjem i istrajnom vežbom. Kada se otklanjanjem sanskara um oslobodi. Obuzdavanje misaonih procesa i reakcija je važno zarad kontrole formiranja novih sanskara i pražnjenja ili odmotavanja starih sanskara koje su njihova posledica. Umu. javlja se potreba da se one ispolje u životu. izrazi prave životne vrednosti. te neizbežno oslobađa od straha donoseći savršen mir i spokojstvo. Ono što nazivamo kontrolom uma je zapravo proces preoblikovanja uma u svetlosti pravih vrednosti.kontrole fizičkih akcija. pod kontrolom postaje izvorištem ogromne snage. u kome se niže vrednosti zamenjuju višim.

dok se slabije raspršuju. istrajnom upražnjavanju meditacije. pa da onda svoje misli. Nakon intenzivne meditacije um teži da se umiri. Uputno je da čovek izbegava uticaj tih raznovrsnih misli sve dok se ne učvrsti u zamislima za koje se sam opredelio. Staviše. onoliko koliko i ljudskih osobina i sklonosti.Oblici meditacije Postoji mnoštvo oblika meditacije. blaženstvo i sveobuhvatni mir. dotle se koncentracija na univerzalne aspekte Boga najbolje postiže kroz nesebično služenje čovečanstvu. Snažnije ideje teže da se učvrste u urnu. mada usredsređivanje uma na tačku treba da izbegavaju oni koji prema tome ne gaje naročite sklonosti. Kada je osoba u potpunosti posvećena služenju. misaoni oblici i boje se neprestano prepliću. U uzavrelom svetu misli. Ovo početno razočarenje može se smatrati jednom od najozbiljnijih prepreka svakodnevnom. Uloga povlačenja u meditaciji Osama je jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu meditaciju. . pohlepe ili ljutnje. Meditacija na Boga je duhovno najplodonosnija. ˝Ja sam u svemu˝. Let imaginacije valja usmeriti ka jednom utvrđenom cilju: da se postane jedno da Beskonačnim. Meditacija na bezlični aspekt Boga odgovara isključivo osobama koje prema tome imaju naročitu sklonost. Prepreke u meditaciji Uspeh u koncentraciji se postiže postepeno. ali je to suvoparan proces kome nedostaju kreativna iskustva praćena blaženstvom. staresanskare koje vezuju um labave i osipaju se. on onda pokušava da se poistoveti sa kosmičkim Bićem kroz konstruktivne sugestije kao što su ˝Ja sam Beskonačno˝. ˝Ja sam Sve˝. već u postojanom miru doživljenom za vreme meditacije. zaboravlja na svoje telo. imaginaciju valja osloboditi i pustiti da poleti. kao i telo. vi se okrećete ka unutra i učite se veštini otvaranja prema višim strujanjima koja su u stanju da vam pruže snagu. Um ili je opčaran ili se opire raznovrsnim mislima iz mentalnog područja uma. bilo u Njegovom ličnom aspektu. um i njihove funkcije. Taj predah prirodno proizilazi iz zamora imaginativnih mogućnosti i ne treba mu se opirati. već ka blagostanju drugih. U trenucima kada je uzburkaju božanski impulsi. kao i u meditaciji. jezgro ega biva lišeno njegove pogonske energije. meditacija na lične aspekte Boga sastoji se u usredsređivanju misli na forme i atribute Boga. ali ne u objektu meditacije. kao što su lenjost i slabo zdravlje. takođe nisu zanemarljive. Međutim. Meditacija o ličnim i bezličnim aspektima Boga Uspešnijim i dubljim oblicima meditacije prethodi svesno i konstruktivno razmišljanje o Bogu. Sa druge strane. Energija uma obično se rasipa kroz mnogobrojne nestalne misli. ona. ali se mogu prevazići redovnom vežbom u tačno utvrđenim satima. premda se meditacija može upražnjavati i u bilo koje drugo doba dana. Ostale prepreke. posmatraju nepristrasno. u početnim stadijumima. Meditacija treba da je spontana. Njen tok ne smeju ometati osećanja požude. Budući da nema spoljašnjih utisaka koji su umu privlačni ili odbojni. Za njih je najprikladnije da se u toku meditacije prvo odvoje od misli. Nesebično služenje Dok meditacija na uobličene i bezlične aspekte Boga zahteva povlačenje svesti u svetilište srca. Meditacija na tačku je korisna za obuzdavanje i umirivanje uma. Povlačenje u osamu je tu od izuzetne pomoći. Pošto čovek svu svoju pažnju usmeri ne u pravcu lične koristi. Kada poklonik postigne potpunu objektivnost u odnosu na svoje misli i svoje telo. ovaj oblik meditacije se može upražnjavati kao priprema za dublje oblike meditacije kojima se postiže veći uspeh. U ranim jutarnjim časovima ili u smiraj dana prirodna tišina posebno pogoduje meditaciji. te se stoga nove sanskare ne formiraju. Osobe sa živom maštom mogu da se oprobaju u intenzivnoj koncentraciji na tačku. Takva meditacija se sastoji u usredsređivanju misli na apstraktno i nemanifestovano postojanje Boga. Bog može biti cilj meditacije bilo u Njegovom bezličnom. Nesebično služenje je zato jedno od najboljih metoda za preusmeravanje i sublimiranje energije blokirane u sanskarama. Kod osoba koje teško rade maštovitost je često slabo izražena zbog prekomernog rada. Povlačenje pomaže ekonomičnijoj raspodeli misaone snage i jačanju koncentracije. o Voljenom. ali je početnik sklon da se obeshrabri ako odmah na početku ne postigne zadovoljavajuće rezultate. a ne usiljena.

Na neorganskom stupnju ona se grubo ispoljava u vidu kohezije ili privlačenja. Oni koje služi ne osećaju se njegovim dužnicima. Gravitaciona sila kojom se privlače nebeska tela je izraz ovakvog tipa ljubavi. na hiljadu načina teži da ugodi Voljenom. ona se ne ustručava da prihvati na sebe najoštriju patnju. dok živite kroz druge. vaš sopstveni život se razvija i širi. oseća onu istu radost kao kada bi neko njega služio. kao što je ameba. On ne služi ni za pohvale. ljubav postaje samo-izražena i samoprosvetljena i kao takva igra značajnu ulogu počev od najnižih formi. Pružaš ljudima pomoć. Na organskom stupnju. ni za ime. Zato se za ljubav s punim pravom kaže daje najkraća staza do postignuća Najvišeg. Voljeni sa svim svojim osobinama je predmet njene nepodeljene pažnje i brige. Posredi je prirodni afinitet medu stvarima koji ih drži na okupu i uzajamno privlači. bez kajanja. Prestajete da se trudite da olakšate sebi život i rasteretite se briga. Njene su osobenosti požrtvovanost i radost. Na stazi ljubavi su sve fizičke. Ona postoji od samog početka evolucije.Smisao nesebičnog služenja Nesebično služenje započinje onda kada nestane i poslednje primisli o nagradi ili rezultatu. Ona večito.Voljeni je za ljubavnika jedini životni cilj i smisao. ona daje sve. Spokoj drugih čini vas spokojnim. Ljubav Nesebično služenje i meditacija postaju spontani samo kada su inspirisani ljubavlju. njihovo zdravlje vas ispunjava zadovoljstvom. Ljubavnik bi rado uvenuo i nestao radi Voljenog. ni za slavu. pa ljubav tako postaje prava stvaralačka sila. loših postupaka počinjenih iz sebičnosti. Ljubav ispoljena kroz svesno žrtvovanje Žrtvovanje ljubavi je celovito i dragovoljno. a kroz njihovu zahvalnost i naklonost. svake osetljivosti na tuđe nerazumevanje i kritiku. pa sve do najrazvijenije forme-čoveka. Ona ne trpi kompromise . pružaš im sklonište u svom. Ljubavlju je duša potpuno rastočena u Voljenom i tako prestaje da bude vezana za delovanje tela ili uma. ili da bi ga poštedela od žaoke i najmanjeg zanemarivanja i ravnodušnosti. a sve manje je svesna davanja. svake brige o ličnoj udobnosti. ali je ljubav. ti otkrivaš svoj život. služeći. Štaviše. samosažaljenja i ljubomore. Kada je ljubav samo-prosvetljena njena vrednost je uvećana zbog njenog svesnog žrtvovanja. Pročišćavajuće dejstvo ljubavi Razume se da je ljubav sadržana i u drugim putevima koji vode oslobođenju. Zato ljubavi pripada čelno mesto među metodama koje vode oslobođenju svesti iz samkaričkih lanaca. najlepši i najdelotvorniji put. . Da bi udovoljila nekoj. koncentracija je potpuna. sama po sebi. Pročišćavajućem i oslobađajućem dejstvu ljubavi nema premca. Živeći u srcima drugih. spremni ste da žrtvujete sve za tuđe dobro. Mada izmučena i izjedana brigama. Sloboda i zadovoljstvo pri služenju I tako. čovek se sam oseća dužnim jer mu je data jedinstvena prilika da usreći druge. Ljubav stavlja tačku na stvaranje novih sanskara i uništava stare sanskare dajući životu potpuno novi pravac. a zauzvrat ne traži ništa. vitalne i umne snage stavljene u službu Voljenome. sve dok Ljubavnik ne pokida sve lance i uroni u biće Voljenog. Ni u jednom stanju se samozaborav ne javlja tako prirodno i spontano kao u stanju najveće ljubavi. da poboljšate svoje zdravlje i ostvarite ličnu sreću. dobijaš zapravo mnogo više nego što si dao. Pravo nesebično služenje poči¬nje tek onda kada čovek. ma i najsitnijoj želji Voljenog. Jedinstvena je po tome što je prati takvo celovito prepuštanje Voljenom da ne ostavlja prostora za ma šta drugo. ljubav se ne osvrće na telo koje joj pruža stanište i hranu. Čovek koji nesebično služi toga gotovo i nije svestan. a njihova sreća radošću. Ideal nesebičnog služenja oslobađa čoveka iz vlasti sanskara žudnje za moći i posedovanjem. Što više daje to većma želi da da. Naprotiv. Stanište ljubavi puca od nesavladivog nemira i lije potoke ljubavi i uzvišenog blaženstva. Ljubav je prisutna u čitavoj Kreaciji Ljubav je lišena sveg neprirodnog i izveštačenog. Nivo vode u reci prave ljubavi uvek raste i nikada ne opada. Ljubav je sušta jednostavnost predavanja. Budući da se misaona energija ne rasipa. Napon prave ljubavi je toliko velik da će smesta da odbije svako strano osećanje koje se pokuša umešati. ublažavaš njihovu patnju recima utehe i činiš sve da bi ih usrećio. Izgubivši sebe u životu drugih. Kada ste sasvim zaokupljeni boljitkom drugih teško da možete da razmišljate o sebi. Gde god su srca istinski ujedinjena tu nema razlike između ˝ja˝ i ˝ti˝.

Para-bhakti Para-bhakti nije samo intenzivirana bhakti. Brisanje svih sanskara. što će u potpunosti izmeniti tok njegovog života. Prema tome. Onaj koji primi ovakve impresije može u potpunosti odbaciti ustaljeni način života i razmišljanja. Ako sva vaša dela i želje usmerava Učitelj. Moguće da je neka osoba vodila nehatan i razvratan život ne razmišljajući o ničemu drugom do o zadovoljavanju svojih svetovnih želja. ljubav i najdublje poštovanje prema svetim ljudima. a čije se čovekoljublje ne može proširiti izvan okvira njene neposredne okoline niti prekoračiti granice otadžbine. U već navedenom primeru žice obavijene oko štapa. uvideti da su sanskare koje je primila kroz odnos sa Sadguruom bile dovoljno snažne da sa njenih očiju zauvek uklone zastor koji je izatkao njen ustaljeni način razmišljanja i življenja. a u tako stvorenim uslovima. Na zrelijim stupnjevima predanost Bogu se izražava kroz brigu za dobrobit ljudi i služenje čovečanstvu. a božanski zov Voljenog prisutniji je no ikad. Potiranje sanskara intervencijom Sadgurua Sadguru poseduje moć da uzdigne učenika sa običnog intelektualnog nivoa svesti na nivo svesti gde glavnu ulogu igraju inspiracija i intuicija. a odatle na nivo spoznaje i prosvetljenja čiji je vrhunac uranjanje u Beskonačno. Kroz taj odnos učenik od Učitelja prima impresije koje imaju posebnu moć poništavanja dejstva impresija iz prošlosti. iz mentalne sfere u stanje Oslobođenosti. u slučaju potpune predanosti. ili predavanje Bogu. Na početnim stupnjevima ova se ispoljava kroz idolopoklonstvo.kako prirodnih tako i neprirodnih. koja nije bila u stanju ni da zamisli oslobađanje od zemaljskih okova. čije su vizije ipak omeđene. Ovi stupnjevi imaju svoju relativnu vrednost i daju relativne rezultate. ili potragu za Najvišim kroz apstraktno mišljenje. molitve božanstvima. čak će i jedna takva osoba. najzad. povlačenje iz sopstvenog okruženja. pošto je vrhovni Voljeni. Ljubav prema živućem Savršenom Učitelju je sledeći značajan stupanj predanosti Bogu.Različiti stupnjevi predavanja Duboka intenzivna ljubav zove se bhakli. već se odlikuje izrazitom ustreptalošću srca i nesmanjenom čežnjom da se bude jedno sa Voljenim. Slede nezainteresovanost i nebriga za telo. Učitelj može u trenu da poništi sve vaše . Po primitku impresija od Učitelja i ona će biti uzdignuta i doživeti čari uzvišenijeg života. divota i delotvornost ljubavi koju Ljubavnik prima od Učitelja uvećavaju ionako neprocenjivu duhovnu vrednost ovog najvišeg oblika ljubavi. Potpuna samopredaja podrazumeva pokoravanje svim Učiteljevim nalozima. Ovaj poslednji korak označava potpuno poliranje svih sanskara . Uklanjanje sanskara III Potiranje sanskara Impresije potekle od Sadgurua preobražavaju život Ljubav prema Sadguruu ili Savršenom Učitelju je naročito važna jer priziva kontakt s njim. bez ijednog drugog cilja sem novaca i užitaka. a vi ga pokorno sledite. Impresije primljene od Učitelja mogu biti podjednako delotvorne i u slučaju intelektualno i kulturno razvijene osobe. Neophodnost potpune samopredaje Da bi intervencija Sadgurua bila delotvorna potrebno je da učenik sa Učiteljem uspostavi odnos potpune predanosti i otvorenosti. iz suptilne u mentalnu sferu i. Čistota. vernost i pokornost duhovnom Učitelju. proces poliranja sanskara predstavljao bi postupak presecanja žice makazama. duboko poštovanje i privrženost svetim spisima. odgovornost za vaše oslobođenje od sanskara se prenosi na Učitelja. kako pozitivnih tako i negativnih. Ova najviša faza ljubavi je istovremeno i najplodonosnija jer ima za cilj Onog koji je sušta otelotvorena ljubav i koji može. otvarajući joj potpuno nove vidike ka slobodnijem i uzvišenijem životu. najpotpunije da odgovori na nju. To se podudara sa učenikovim uzdizanjem iz zemaljske sfere u suptilnu sferu. Ovakav tip odnosa podiže duhovni nivo i preobražava čak i najizopačeniji način života. Na stupnju para-bhakti predanost Bogu prestaje da biva samo usmerenost ka Bogu. jer se vremenom preobražava u para-bhakti. se ne može postići ni na koji drugi način osim milošću Sadgurua. čija imaginacija u najboljem slučaju može pojmiti lepotu umetnosti i lepe reci. Ona se nastavlja tamo gde se bhakti završava. onda će on preuzeti odgovornost za vas. praćeno krajnjim oslobođenjem svesti od celokupne iluzije i svih okova. Možda je bila i zaslepljena žudnjom za moći i posedovanjem. ili božansku ljubav. Međutim. krajnji nehaj za izgled ili kritiku.

Zato što je jedno sa Beskonačnim.sanskare. on ujedno neprestano vrši njihovu procenu. tvoje radosti i tuge. ili Savršenog Učitelja. Sve dotle dok i poslednja želja istrajava u njegovom umu. On je stožer svekolike aktivnosti. Za neka iskustva misli da su dobra. prilagođene ukusu i kovu đaka. Uloga Sadguma Položaj i moć Sadguma. poroka i vrlina. te je stoga prihvatljivo. znanja i blaženstva. Od ova dva vida pokornosti. vama je teško da ga razdvojite od Učitelja i njegovih uputstava. Doslovna pokornost nastaje kao posledica granitne vere i duboke ljubavi koju Učitelj pobuđuje u učeniku svojim živim obraćanjem. za druga da su loša. Umesto da se suoči sa životom bez iščekivanja. Učitelj ničim ne narušava ovu fazu kroz koju učenik prolazi. pod uslovom da ste iskreni u logičkim tumačenjima njegovih uputstava i temeljni u njihovom izvršenju. Učitelj poseduje beskonačnu moć. kao i složenim mehanizmom delovanja sanskara kod pojedinačnih duša. ali je malo duša prošlo svih šest stupnjeva unutarnjih sfera svesti i postalo jedno sa beskonačnim izvorom postojanja. Neka iskustva smatra prihvatljivim. Na ovom stupnju učenik postaje duhovni sin ili ćerka Učitelja i vremenom on ili ona bivaju oslobođeni svih individualnih i sanskaričkih vezanosti. drži vas u granicama intelektualne poslušnosti. Budući da je u osnovi vaše vere razum. trajan i ničim ometan protok duhovne mudrosti i snage od Učitelja ka učeniku. a neka patnju. Pored toga što prožima sveukupno postojanje. ali niste u stanju doslovce da sledite njegova uputstva. prvo se javlja intelektualna. um uspostavlja . vera. Ali rezultat se brže postiže kada je pokornost doslovna. on je i u svesnom dosluhu sa kosmičkim zakonom uzroka i posledice. Na kraju učenik. Većina duša je manje ili više napredovala na duhovnoj stazi. vezivanja ili odbijanja. Kada ste intelektualno uvereni u Učiteljevu veličinu i Savršenost. već prožima samu suštinu svih duša jer je postao jedno sa Beskonačnim. U tom smislu. Svako biće je kao na dlanu pod svetlom beskonačnog reflektora njegove sveprisutne svesti. Kroz nju se takođe ostvaruje duboka povezanost između Učitelja i učenika. koja ga čini spremnim da bez premišljanja sledi Učiteljeva uputstva . čovek je prinuđen da meri svoje iskustvo prema njoj. Snažno zračenje Učiteljevog oreola i obilje čistote i milosrđa su razlozi zbog kojih se kod učenika rada nepokolebljiva vera. poznati su mu isto toliko dobro koliko i uzroci velikih kosmičkih promena i prevrata. kao jedan od odabranih. razvrstavajući ga dvojako: na ono što pomaže ispunjenju želje. zasnovana na intelektu. ljubav i čežnja. a neka kao neprijatna. Ona prethodi doslovnoj pokornosti koja je plodonosnija. Pošto su to dvoje neraskidivo isprepletani. a za druga da ga ispunjavaju i oslobađaju. a sve ˝pilule˝ poslušnosti koje mu nudi su intelektualne. te je stoga neprihvatljivo. sva tvoja snaga i slabost. Kroz bezuslovnu unutrašnju pokornost razvezuju se svi zamršeni čvorovi vaših želja i sanskara. a neka neprihvatljivim. Intelektualna pokornost Postoje dva vida pokornosti i predanosti Učitelju: intelektualna i doslovna. njemu pripadaju sve tvoje misli i dela. i sam postaje Učitelj. Doslovna pokornost ne zahteva čak ni intelektualno razumevanje uputstava i ona je najpoželjniji vid pokornosti kome treba težiti. neka doživljava kao prijatna. neka iskustva mu donose sreću. su jedinstveni. Ove oprečnosti je stvorila ljudska imaginacija u trenutku kada je spoznala život sa lične tačke gledišta. Za neka iskustva veruje da ga ograničavaju.nezavisno od toga da li ona zadovoljavaju njegove racionalne kriterijume ili ne. Dobro i zlo Procenjivanje iskustva putem oprečnosti Ljudski um ne samo da prolazi kroz iskustva. nespokojstva i ljutnje. vi ga volite i poštujete. Sadguru ne samo da je prošao sve nivoe svesti. pohlepa i nesebičnost. i na ono koje osujećuje njeno ispunjenje. i za tili čas on može poništiti sve sanskare i osloboditi dušu svih vezanosti i svih okova. Uzroci individualnih sreća i nesreća. Prihvatljivo i neprihvatljivo Čovekova koncepcija o tome staje prihvatljivo a šta nepri¬hvatljivo evoluira i menja se u skladu sa prirodom želja koje dominiraju u datom trenutku. Doslovna pokornost Kroz intelektualnu pokornost Učitelju možete poništiti sve vaše sanskare.

ona će uvek zavisiti od delovanja njenih sanskara. Jer kad bi sve nataložene životinjske sanskare bile rđave. Životinjski svet. životinjskom pohlepom i životinjskom jarošću . Svaka vezanost potpuno nestaje tek nakon prestanka svake želje. Razvoj dobrih sanskara biva podstaknut prelaženjem kroz ona iskustva i vršenjem onih dela koja su u suprotnosti sa onima koja pretežu u životinjskom svetu. jer je svest na podljudskim stupnjevima evolucije uglavnom delovala pod uticajem ograničavajućih težnji kao što su požuda. može postepeno bivati sve bolji i bolji. ona čoveka vezuju jednako kao i loša iskustva i loša dela. a dobra su ona koja ga oslobađaju iz njih. l kao što račun ostaje tekući . Ali. pohlepe i ljutnje. velikodušnost i toleranciju. prikupljene iskazivanjem ovih svojstava. dobit se mora poklopiti sa dugom. Ali. a svetac ne treba da bude tast zbog svojih moralnih postignuća. činjenica je da nema drugog puta do božanstvenosti osim kroz odricanje od zla u korist dobra. uglavnom je ograničen životinjskim strastima. Bitno je naglasiti da račun ostaje tekući ne samo kada preteže manjak. naspram pohlepe je velikodušnost.iako neke životinje umeju da razviju i neke dobre osobine kao što su požrtvovanost. Čovek kreće sa životinjskim sanskarama Premda je u ljudskim bićima svest u potpunosti razvijena. a on ih je ˝pamtio˝ isto kao što filmska traka beleži kretanje glumaca. pa se tako na samom začetku ljudska svest nalazi pod uplivom nagonske sile koja je prevashodno negativna. Sa tog stanovišta su i svetac i grešnik ono što jesu u skladu sa zakonima koji deluju u univerzumu. pohlepne i ljutite težnje. Da bi bankovni račun bio ugašen. plemenitost i mir. Grešnik i svetac Grešnik ne treba da nosi pečat večitog poniženja. pa račun tako i dalje ostaje tekući. već i kada preteže višak. Ijedan i drugi isto počinju i isto završavaju. čovek može iskoreniti požudne. a svest izranja iz stanja ropstva u stanje Oslobođenosti. a teško da bude dobar. istinska sloboda dolazi tek kada se dobro i zlo uravnoteže i tako srastu jedno u drugo da više ne pružaju mogućnost izbora ograničenom ˝ja˝ satkanom od želja. Zato se glavnom postupku oslobađanja od sanskara mora pridružiti dodatni postupak odricanja od zla u korist dobra. Kada se postigne potpuna ravnoteža i poklapanje dobrih i loših sanskara. pohlepa i ljutnja. Naspram požude je ljubav. zadatak oslobađanja sastoji se u negovanju i razvijanju dobrih sanskara. Uvek postoji nada. nije dosegao visine moralnih vrlina a da prethodno nije vodio moralno izopačen život. Nijedan svetac. u njoj preovladavaju rđavi elementi. Ona se zasniva na čovekovoj težnji da oslobodi um od svih okova koje mu nameću želje. ljubav i strpljenje.na ono što smatra prihvatljivim i na ono što smatra neprihvatljivim. deleći život na suprotnosti . većina ih je loša. tako da one mogu poklopiti i poništiti dejstvo nataloženih loših sanskara. Od samog početka evolucije čoveka. Dela i iskustva začeta i podržana takvim egocentričnim težnjama. Svaki čovek. suprotnost između dobra i zla je u duhovnom smislu najznačajnija.standarde. Loša su ona iskustva i dela koja ga još čvršće stežu u okove želja. poklapaju i time uravnotežavaju loše sanskare požude. U polju sanskara takva ravnoteža se retko događa jer u svakom trenutku dominiraju ili dobre ili loše sanskare. Ali bilo da je osoba dobra ili zla. sve dok ne postane najsvetliji primer za ćelo čovečanstvo. ma kako velik. niko nije sasvim izgubljen i ne treba očajavati. Ograničeno ja postoji i ti dobrim i u lošim sanskarama Postepen razvoj dobrih osobina povlaci za sobom ljubav. i niko nije toliko rđav da ne bi mogao da se popravi i postane dobar. ostavljali su utiske u umu koji se razvijao. Međutim. makoliko da je posrnuo. Neophodnost negovanja dobrih sanskara Mada su neke životinjske sanskare dobre. obzirom da i dobra iskustva i dobra dela proishode iz želja. bez ijedne dobre. Usmeravajući pažnju na ljubav. iz koga je izronila ljudska svest. Zato je čoveku lako da bude rđav. obično preteže ili dobit ili dug. tada dolazi do njihovog naglog iščeznuća. pojava dobrih svojstava u ljudskoj svesti ne bi bila moguća. a naspram ljutnje tolerancija ili strpljenje. Račun se može ugasiti jedino kada se minus i plus izjednače. Prema tome. Čak i dobro proishodi iz želje Od svih suprotnosti koje je ljudski um stvorio. Dobre sanskare.

Kada bi suština problema bila u tome da se postigne jednakost u kvantitetu. ali neće doći do razaranja ograničenog ega. s jedne strane. Ono što je potrebno da bi se ono konačno ugasilo jeste uspostavljanje savršene ravnoteže i poklapanje dobrih i loših sanskara. Ali da bi se svest oslobodila. ukoliko mu se ne osmehne sreća da dobije dragocenu pomoć Savršenog Učitelja. već mora doći do savrše¬nog. U tom slučaju prevagnuće dobre sanskare. ego bi se mogao prebaciti u dobre sanskare i nastaviti svoje postojanje kroz njih. što će mu pružiti osećaj širenja. koliko u nemoći da se ta tvrđava. nego razgraditi je. u izvesnom smislu. No. nakon što se dospelo do uvida. nastavilo sa procesom prikupljanja dobrih sanskara u većem obimu. na šta će ga nagoniti snaga sanskara koje je sama ta praksa stvorila. Uravnotežavanje i preklapanje dobrih i loših sanskara Problem savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara nije matematički zadatak sravnjivanja jednakih suma. usporilo ili prekinulo sa procesom prikupljanja loših sanskara. Sto se tiče poistovećenja sa tvrđavom dobra. Bitno je. tim postupcima će preostali oblici vezanosti ostati netaknuti i nastaviće da egzistiraju. te strogim oblicima asketizma. Premeštanje ega u dobre sanskare Ako se nastavi sa prikupljanjem dobrih sanskara bez uvažavanja specifičnog sastava već postojećih. dugujući to svom pradavnom poreklu i dugotrajnom taloženju. a um prirodno nastoji da sebi privuče onu suprotnost koja odgovara duhovnim zahtevima situacije. Čak i kada bi se ti zanemareni oblici vezanosti naknadno poništili. kroz mešavinu dobrih i loših sanskara. već će možda i pojačati praksu samoumrtvljavanja i askeze. međutim. Zatvor sazdan od dobra Dobro u poređenju sa zlom Tokom vremena ego će se preseliti iz manje tvrđave poistovećivanja sa zlom u veću tvrđavu poistovećivanja s dobrotom. Potreba za uravnotežavanjem sanskara Oslobađanje nije stvar pukog gomilanja zasluga. a neke loše sanskare uravnoteže i preklope dobre.jer preteže ili manjak ili višak. Pre ili kasnije međutim. naglasiti činjenicu da dobro vezuje isto koliko i zlo. u fazi poistovećivanja sa zlom. Stoga do oslobođenja od svih sanskara može doći ili kada dobre sanskare uravnoteže i preklope loše sanskare ili kada neke dobre sanskare uravnoteže i preklope loše. Ova razlika se javlja stoga što su životinjske sanskare čvršće ukorenjene. jer jedino on ima neposredan. nepogrešiv uvid u ono šta je zaista potrebno u svakom posebnom slučaju. dobre i loše sanskare ne treba da budu izjednačene samo po brojčanoj snazi. postoji mogućnost da se u jednom pravcu akumulira višak dobrih sanskara naporedo sa već postojećim lošim sa tiskarama drugačijeg tipa. teže je spoznati da ona ograničava. ono zahteva inteligentno usklađivanje sanskara. Tako i dobre sanskare poklapaju loše. tragač će uvideti da i ta nova tvrđava ega nije ništa manje ograničavajuća. Ali to nije mehanički i automatski proces koji se odvija sam od sebe. Ako bi se. međutim. Ograničeno ˝ja˝ može opstajati i kroz dobre i kroz loše sanskare. tačku-po-tačku preklapanja jedne oprečnosti drugom. pak. pre ili kasnije došlo bi do brojčanog izjednačavanja dobrih sa postojećim lošim sanskarama i usledila bi neophodna ravnoteža. Tragalac ne samo da će najverovatnije nastaviti da zanemaruje oblike vezanosti koji će ostati netaknuti. problem bi se mogao resiti prostom akumulacijom dobrih sanskara. Dobro u poređenju sa zlom Ego živi ili kroz loše ili kroz dobre sanskare ili. i zavisi od kvalitativne raznorodnosti nataloženih sanskara. razgradi. Onda će shvatiti da izlazak iz nje predstavlja mnogo lakši zadatak nego što je bio izlazak iz prethodnog boravišta ega. Prljavo posuđe ćete očistiti tako što ćete ga prvo potopiti u deterdžent a zatim isprati čistom vodom. Primerice. Problem da se izađe iz tvrđave zla ne leži toliko u nesposobnosti da se uvidi kako se tu radi o ograničenju. tragaocu je najčešće nemoguće uočiti šta situacija zahteva. mimo razumnog i razboritog udela tragaoca. ostvarenju Istine. Stoga je. Svaki centar svesti nesvesno tezi krajnjem oslobođenju. a naporedo s tim. neki oblici vezanosti mogu se poništiti umrtvljavanjem tela. Još jedan od načina da uklonite masnoću iz posude jeste . zadatak za svaki centar svesti specifičan. mada se povezi sačinjeni od dobra mogu lakše skinuti nakon što se uvidi njihovo ograničavajuće svojstvo. tako se i život ograničenog ˝ja˝ produžava i održava jer pretežu ili loše ili dobre sanskare.

koji nadilazi um. To je Presvet ljenje. Slučaj hirurškog zahvata Situacija broj 2. a ono što preostaje jeste čista posuda uma koja odražava Istinu kakva jeste. bez iskrivljavanja. Neprekidna borba između dobra i zla je prestala. blaženstvo i znanje. jer one vrše direktan uticaj na ideologije koje oblikuju ne samo pojedinačna dela. jer Duša nije um nego Bog. on se mora rastočiti u Duši da bi Duša spoznala samu sebe kao Istinu. moraju se upustiti u duboku istraživačku analizu formulisanih načela. kada um ugleda Dušu. Slučajevi o kojima ćemo govoriti izabrani su jer imaju moć da dubinski osvetle suštinu značenja pojmova nasilja i nenasilja. postoji samo jedan obuhvatan i celovit život Boga. Nasilje i nenasilje Iznad reči Čovek gaji sklonost da nekritički usvaja stalne. Duša ostaje uvek neuprljana ali se to vidi tek onda kada um postane čisto ogledalo koje odražava Istinu. njegov zagrljaj je tako grčevit da ne samo da njegovo spasenje može učiniti nemogućim. Oslobođenje od sanskara i iskoračenje iznad dobra i zla Kada dođe do savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara. te da bi se zaštitili drugi koji bi takođe mogli biti zaraženi. pre nego što pristupi spašavanju. Sve reci i formulacije ograničavaju Istinu. sa svim dobrim i lošim sanskarama. Duhovno razumevanje nadilazi formulacije Duhovni život je stvar dubokog uviđanja a ne mehaničko prilagođavanje nametnutim pravilima. Onesvešćivanje davljenika se pod takvim okolnostima ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. nakon stoje um ugledao Dušu. nužna je brižljiva analiza i istraživanje izvornog. Reči imaju svoje mesto i namenu u životu. jer nema ni dobra ni zla. pa je čak u izvesnom smislu u suprotnosti sa njom. za potrebe ovog izlaganja nije nužno pobrojati sve moguće situacije koje ovi pojmovi pokrivaju. Na tom nivou um. Medu rečima koje zahtevaju jedno takvo istraživanje malo je onih koje se po svom značaju mogu meriti sa recima kao što su ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝. Prema tome. a da se u blizini nalazi drugi čovek koji je izvrstan plivač i da hoće da ga spasi. To je isto kao kada loše sanskare preklope dobre sanskare. pepeo umnogome olakšava čišćenje posuda zaprljanog masnoćom. da nijedno izlaganje u vezi s tim predmetom ne može biti celovito ukoliko se sve te raznovrsne situacije ne uzmu u obzir. Kada impresije dobra i zla iščeznu. nego može prouzrokovati i utapanje spasioca.da njenu unutrašnjost pospete pepelom a zatim je isperete vodom. Zato će spasilac morati. Pepeo je sigurno poslednja stvar na ovom svetu koja bi se mogla dovesti u vezu sa masnoćom. Čovek koji se davi nastoji da očajnički ščepa onoga koji mu pritiče u pomoć. hirurg . To je Ostvarenje. Za njega je potrebno razumevanje koje nadilazi reci ili formulacije. to nije isto kao i kada Duša spozna sebe samu. To naročito važi za ključne principe formulisane kroz oprečne pojmove nasilja i nenasilja. Pretpostavimo da osoba boluje od izvesne bolesti koja se može izlečiti samo operacijom. Prema tome. da davljenika udarcem onesvesti. Međutim. dubljeg značenja reči. Dovoljno je razmotriti samo neke od tipičnih. Da bi se bolesnik izlečio. oni koji bi da dopru do jezgra pojedinih formulacija. Na duši nikad ništa nije ni bilo ispisano. ne dovodeći ih u vezu sa njihovom živom suštinom. Slučaj davljenika Situacija broj 1. Na ovom stupnju postoji samo jedno nedeljivo postojanje čije su odlike beskonačna ljubav. Pretpostavimo da je čovek koji ne zna da pliva upao u jezero i davi se. Tipične situacije Pojmovi ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ se u svojoj uobičajenoj upotrebi mogu primeniti na toliko raznovrsnih situacija u praktičnom životu. uvek nadopunjujući ovakvu analizu konkretnim primerima iz života. čak i ako ta pravila slove za visoko vredna. To je stanje koje nadilazi um i zato je iznad suprotnosti dobra i zla. no uprkos tome. Sanskare su se taložile u umu a ne u duši. um ugleda Dušu. iščezava. mir. konvencionalizovane reči i dopušta da mu one gotovo mehanički usmeravaju dela. već i sveukupni tok života. tada i jedne i druge iščezavaju. Međutim. ali za razložno i razborito delanje.

ovde primena sile ne predstavlja nasilje u uobičajenom smislu. se neznatno razlikuje. . a da se neki drugi narod. to jest žrtve. sila se ovde primenjuje ne samo za dobro slabijeg naroda. Međutim. Sila se primenjuje iz dobrostivih pobuda. postepeno leci od duhovne slabosti ili nemoći. Sečenja tela nožem se isto lako ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. može se zvati nasiljem. Slučaj agresivnog naroda Situacija broj 3. osnovni motiv ipak spašavanje davljenika. ali je to nenasilje jakog. Borbu u cilju odbrane slabijeg naroda ne možemo smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. takođe je veoma zanimljiva i poučna. Ovde je takođe prisutna primena sile (čak i sečenje tela). a nastavnik odstreljuje besnog psa da bi zaštitio decu. Slučaj besnog psa Situacija broj 4. operacija nema samo za cilj da spreči širenje bolesti kod pacijenta već i širenje zaraze na okolinu. Dva poslednja slučaja pokazuju da u situacijama gde se stvarno pojavljuje nasilje. Pretpostavimo da je jedan agresivan narod izvršio napad na slabiji narod iz sebičnih pobuda. Ovakvo nasilje nije u stvari nasilno. već mu mirno objašnjava jevanđelje ljubavi. odnosno nenasilje. Sa ove posebne tačke gledišta se može reći da su u ovoj situaciji zastupljeni i nasilje i nenasilje. koji ima dovoljno snage da zgromi arogantnog čoveka. Komentar u vezi slučaja hirurškog zahvata Situacija broj 2. Pretpostavimo da je slaba ali arogantna osoba pljunula i uvredila fizički jačeg čoveka. Komentar u vezi slučaja agresivnog naroda Situacija broj 3. ali za dobro pacijenta. bez prethodne saglasnosti onoga nad kim se sila primenjuje. pa čak biti i potpuno uništen. sila je u ovom slučaju primenjena za dobro davljenika bez ikakve namere da mu se nanese povreda ili zlo. Upotreba sile.mora da ukloni zaraženi deo tela. kroz otpor pružen njegovoj agresiji. Potreba za složenim razmatranjem Prve tri gore pomenute situacije jasno govore da se pitanje da li neka situacija predstavlja nasilje ili nenasilje. jer se on. koja se ogleda u napadanju i iskorišćavanju slabijih naroda. ne samo da odustaje od toga. ali se ne može smatrati ni slučajem nasilja ni slučajem nenasilja u uobičajenom smislu reci. već u jednom višem smislu to je takođe i za dobro agresivnog naroda. I pretpostavimo da snažniji čovek. Dalje. Agresivni narod može pretrpeti mnoge gubitke. Slučaj nenasilja jakog Situacija broj 5. kako prema pacijentu tako i prema onima koji bi mogli da se zaraze u kontaktu s njim. ni u ovom primeru nemamo očigledan slučaj nasilja. ali je možemo zvati nenasilnim nasiljem. neki drugi činioci daju rečima ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ značenje koje prevazilazi ono koje im se uobičajno pripisuje. mada je upotreba sile bez prethodnog pristanka žrtve prisutna. u većini slučajeva pacijent daje svoj pristanak na operaciju. Pošto nije bilo zlih namera. Uprkos tome što se radi o nanošenju zla i štete. Komentar n vezi slučaja davljenika Detaljna analiza situacije broj 1. vođen plemenitom željom da spasi taj nejaki narod. oružanom silom suprotstavio agresivnom napadu. a sila ne samo da se primenjuje bez njegovog prethodnog pristanka već i protiv njegove svesne volje i htenja. ne može rešiti dok se ne uđe u mnoga tanana i složena razmatranja u pogledu detalja i motiva koji su je podstakli. pa se ono stoga može nazvati nenasilno nasilje. jer se ipak vrši odsecanje jednog dela tela. pokazuje da je. Međutim. Borba tu predstavlja primer pružanja otpora agresiji bez sebičnih motiva ili lične koristi već isključivo u cilju odbrane slabijeg naroda. u tom smislu se može reći da se ne radi o slučaju nasilja. Pretpostavimo da besan pas trči unaokolo i da postoji mogućnost da ugrize nekog školarca. Ubijanje besnog psa zaista sadrži nasilje ali u njemu nema mržnje. Kao prvo. A ne može se smatrati ni nenasiljem. Ova akcija podrazumeva nenasilje.

Slučaj snažnog čoveka koji nudi propoved umesto revanša (situacija broj 5) predstavlja nenasilje. nije ni pasivnost ni slabost. Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Nenasilje I Čisto i Jednostavno Nenasilje (zasnovano na božanskoj ljubavi) Ovde čovek vidi sve kao svoje Sopstvo i iznad je i prijateljstva i neprijateljstva.on na taj način spašava život i Čast te žene. Nikada. je u svakom slučaju nasilje. Razjašnjenje slučaja pobesnelog psa i nenasilja jakog Situacija broj 4. ni pod kakvim okolnostima ni jedna primisao o nasilju ne pohodi njegov um. Primena. Oni nastoje da napadača pridobiju ljubavlju rizikujući svoje živote ne zbog straha. ali ne i pasivnost. već zbog ljubavi. a dobrobit za ostale se javlja kao sporedni rezultat. Međutim. nalazimo da je uticaj u oba slučaja dobar. u potpunosti je opravdana kao neophodno sredstvo zaštite ugroženog. a šta nenasilje. ne smatraju nikoga neprijateljem. već snaga istinski kreativne akcije nelične prirode. Zaštita slabijeg je vid služenja bez sebičnih motiva Zaštita slabijeg predstavlja značajan vid nesebičnog služenja i deo je karma-joge. ili joge akcije. To je nenasilje jakog. ne tako lako rešive duhovne činioce i probleme. a ujedno kažnjavajući napadača navodi ga na pokajanje. jeste . Dakle. razjašnjenje njihovih stvarnih vrednosti ili pomankanja vrednosti .Poređenje između slučaja agresivnog naroda i slučaja hiruškog zahvata Slučaj pružanja otpora agresivnoj naciji veoma je sličan slučaju amputacije inficiranog dela tela.njihove opravdanosti ili neopravdanosti. Na primer.i da se zasniva na duhovnom razumevanju van svakog kanona. U slučaju operacije glavni rezultat je dobrobit pacijenta (nad kim se sila primenjuje). Pravilno razumevanje statusa nasilja i nenasilja u šemi duhovnih vrednosti iziskuje sagledavanje prave suštine postojanja. Nasilje III Nenasilno Nasilje (zasnovano na neograničenoj ljubavi) Nasilje koje se vrši isključivo u odbranu slabijeg. Svako delo treba da bude spontani izraz božanske ljubavi . ne treba se ravnati prema frazama (ma kako uzvišeno zvučale) koje se zasnivaju na necelovitim. Prema tome. Međutim. da bi napad koji se pred uzima u odbranu slabijeg imao nepobitnu duhovnu vrednost.ne može resiti uvođenjem kakvog opšteg pravila. II Nenasilje Hrabrog (zasnovano na bezgranično čistoj ljubavi) Odnosi se na one koji. kako za one koji su meta primene sile tako i za sve ostale. sile u te svrhe.koja je iznad svih suprotnosti . Duhovno razumevanje je izvan svih pravila Detaljna analiza i poređenje svih ovih raznovrsnih slučajeva iznosi na videlo činjenicu da se pitanje nasilja ili nenasilja . iako nisu doživeli sebe kao jedno sa svime kroz Realizaciju. Oni sadrže mnoge. Glavni rezultat borbe protiv agresivnog naroda jeste dobrobit slabijeg naroda. manjkavim idejama o tome staje nasilje. gde nije u pitanju samoodbrana ili lični motiv. kada muškarac hrani ženu koju je napao drugi muškarac sa zlim namerama . Tu nema mnogo razlike. on mora biti oslobođen sebičnih motiva ili mržnje. a dobrobit agresivnog naroda (protiv koga je primenjena sila) javlja se kao sporedni rezultat. kada je neophodna. kada se ove dve situacije pažljivo izanaliziraju i uporede. ono je opravdano jer u njemu nema mržnje i počinjeno je isključivo s namerom da se osigura bezbednost dece koja bi mogla da budu ugrožena od strane besnog psa.

ako neko ima nameru da vodi mase u pravcu čistog nenasilja. njega će individualni tragači za Bogom postizati tako što će prvo slediti načelo nenasilja hrabrog. Prema tome. ne smatraju nikoga svojim neprijateljem. kada je zbog neprijateljskog napada čast nacije dovedena u pitanje. fatalno. to jest. Nenasilje kukavice je. IV Nasilje Bez Sebičnosti (zasnovano na ograničenoj ljudskoj ljubavi) Ovde je nasilje počinjeno u samoodbrani. Pošto je prisutna mrva sebičnosti (sinu je to. Da bi se postigao ovaj cilj mora se svesrdno žudeti za njim. nesebični napor naroda da se odbrani predstavlja nasilje bez sebičnosti. Nasilje bez sebičnosti je ono nasilje koje se vrši u samoodbrani od podmuklog napada. Oni nastoje da razoružaju napadače uz pomoć ljubavi i rizikuju svoj život ne zbog straha. Kada se dostigne stanje čiste božanske ljubavi. VI Sebično Nasilje (zasnovano na mržnji i strasti) Kada je izvršeno nasilje iz sebičnih pobuda od strane nekog pojedinca ili naroda u težnji za moći. navesti ih da slede principe nenasilnog nasilja . moraju se postepeno voditi ka ovom cilju uz pomoć . kaže se da on sledi načela nasilja bez sebičnosti. nego iz ljubavi. kao u slučaju neprijateljskog napada. makar u početku. a tragalac koji ima čežnju da postigne to uzvišeno stanje treba da započne sa praktikovanjem onoga što smo nazvali nenasiljem hrabrog.nenasilno nasilje. neophodno je da ih prvo pripremi za nenasilje hrabrog. Nenasilje hrabrog pokazuju oni koji. na kraju krajeva.nasilja izvršenog isključivo u odbranu slabijeg bez ikakvih sebičnih motiva. kao što smo to već naglasili. u slučaju kada je neko podmuklo napadnut i bez dodatnih sebičnih motiva. Čisto i jednostavno nenasilje jeste beskonačna ljubav. To je cilj života. kada je u pitanju čast nacije. Kao što smo već napomenuli. nesebični napori naroda da se odbrani predstavljaju nasilje bez sebičnosti. Na sličan način. Nijedan drugi sebični motiv ne srne da se potkrade u ovaj oblik nasilja. dokle god čisto i jednostavno nenasilje stoji kao cilj života. da ljudi prestanu da pružaju otpor napadaču iz straha i ni iz jednog drugog razloga. tako izraženu ljubav zovemo ograničenom ljudskom ljubavlju. spadaju u ovu vrstu. to se zove sebično nasilje. mada nisu dostigli jedinstvo sa svepostojanjem kroz Realizaciju. Tako. Ovakvu čežnju većina ljudi ne oseća. Na primer. zatečene iznenadnim napadom. kada je čast nečije majke dovedena u pitanje nasiljem nekog pohotljivog čoveka. Kada izbije rat onda mase. poklonik postaje jedno s Bogom. onda čovek brani svoju majku. kada je čast nečije majke dovedena u opasnost zbog napada nekog pohotljivog muškarca. Jedini praktičan način da se oni dovedu do krajnjeg cilja jeste da im se u svest usadi načelo nenasilnog nasilja. njegova vlastita majka). Široke mase koje ne osećaju poriv i intenzivnu žudnju za jedinstvom sa Bogom. nenasilje hrabrog je izvodljivo za one pojedince kod kojih se razvila snažna čežnja za postizanjem uzvišenog stanja. Prema tome. V Nenasilje Kukavice (zasnovano na bezgraničnoj slabosti nečijeg karaktera i uma) Oni koji se ne opiru napadu zbog straha. nezasluženoj dobiti i tako dalje. Takođe. nisu raspoložene da slušaju propovedi o tome kako treba težiti postignuću uzvišenog životnog cilja. već će dovesti do toga da u masi preovlada nenasilje kukavice. Mase bi se takođe mogle podučavati i voditi u pravcu nenasilja hrabrog tako što bi se navele da slede principe nasilja bez sebičnosti umesto nenasilnog nasilja. A da bi se taj cilj praktično postigao neophodno je. i samo iz tog razloga. na primer. a zatim da se postepeno uvedu u nenasilje hrabrog. odnosno za nasilje koje zarad sebičnog cilja sticanja moći ili nekog drugog sebičnog cilja vrši pojedinac ili čitav narod. Prerani pokušaji da se u vreme rata nepripremljene mase nauče nenasilju hrabrog ne samo da neće uspeti. a njen sin je brani takođe nasilnim putem. Isto važi i za sebično nasilje.

koja nije u domenu dualnosti. Zato se ova briljantnost može lako zamisliti kao uveličana predstava neke dobre osobine iz domena ograničenog iskustva . a nenasilje hrabrog pod etiketu ˝ljubav˝. Na primer. ne smeju se brkati sa samim ciljem. Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. Različitost dve suprotne sile se ne može poništiti. slabost je minimum snage. a porok nije samo porok. porok i vrlina. i obratno. kao i sve ostalo što potpada pod zakone dualnosti. neko ko je savršen u nauci možda nije savršen u pevanju.načela nenasilnog nasilja i nasilja bez sebičnosti. Ovakav oblik savršenosti. beskrajno suprotni. treba pažljivo razlučiti od duhovne Savršenosti. Savršenost u domenu dualnosti je samo relativna savršenost. ipak. Mada hrana sama po sebi ne može biti otrovna. onda je posredi savršen zločin. slabost i snaga. savršenost podrazumeva briljantnost određene sposobnosti ili svojstva. a unutrašnji motiv nenasilja kukavice se svodi samo na očuvanje sopstvenog života. savršenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. A u tom kontekstu. Stoga nenasilje kukavice podvodimo pod etiketu ˝ne-ljubav˝. u skladu sa karma-jogom što je u krajnjem ishodu povezano sa neograničenom ljubavlju. Čak i u grehu i zločinu u izvesnom smislu postoji savršenost. zlo je minimum dobra. već pod etiketu ˝dužnost˝ . dok otrov (kao što je strihnin) dat u malim količinama kao sredstvo za osnaženje. kao sredstva. A sve ove pojave zapravo su izraz jedne jedinstvene Stvarnosti u različitim stepenima. isto tako se može stepenovati. koji predstavlja briljantnost neke određene osobine ili svojstva. čime on zaslužuje najveći prezir. koje samo delić mnogostrukog manifestovanog sveta. Čitavo čovečanstvo se kreće između ekstrema savršenosti i nesavršenosti. kao i nesavršenost. čovek dolazi do zaključka da se i savršenstvo. Celokupno vidljivo postojanje. to je i snaga u najmanjem stepenu. Motive i njihove posledice ljudi uvek procenjuju prema opštedruštveno prihvaćenom shvatanju dobra i zla. Posmatrajući savršenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu. maksimum i međustupnjeve. Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava čak i u kriminalnim delima. briljantnost u jednom pogledu ne mora da znači briljantnost u svakom pogledu. slabost nije samo nemoć.jer je to dužnost koja se obavlja nesebično u korist drugih. ali se može izdejstvovati preobražaj jedne u drugu silu kada se pravilno usmeri kroz odgovarajuće kanale. Nenasilno nasilje nije podvedeno pod etiketu ljubav. I. međutim. postoje samo u kategorijama poređenja. kontrastiranja i relativnog postojanja.to jest. Savršenstvo Dva vida savršenstva Da bi se stekla jasna predstava o tome šta se podrazumeva pod savršenstvom. Drugim recima. Unutrašnji motiv nenasilja kod hrabrog je toliko jak da bi on položio i sopstveni život u korist beskrajne ljubavi. nenasilje hrabrog se rađa iz ljubavi. mora postati jasno da su nenasilno nasilje i nesebično nasilje samo sredstva za postizanje životnog cilja . može se stepenovati. ili ako je savršen u pevanju. dejstvo i učinak se menjaju u zavisnosti od primene. Loše i dobro. Na kraju. možda nije savršen u nauci. čistog i jednostavnog nenasilja ili beskonačne ljubavi. neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. on je i vrlina u najmanjem stepenu. mada je u početku pobuđeno ljudskom ljubavlju. ono je i dobrota u najmanjem stepenu. Kada je neko ubistvo izvršeno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo zaključiti ko je ubica. Hrana kada se pogrešno uzima postaje otrov. Duhovno savršenstvo nije isto što i briljantnost određene sposobnosti U granicama dualnog sveta. Može se nazvati savršenost tek kada se poredi sa nečim nesavršenim. Postoji takođe i ono savršenstvo koje se vidljivo ispoljava u području dualnosti. a nenasilje kukavice se rada iz straha. a savršenost. Svi oblici dualnosti imaju minimum. što je u suprotnosti s ljubavlju. Sa stanovišta unutrašnjeg motiva. postaje blagotvoran za nerve. već kako to okolnosti zahtevaju. a porok minimum vrline. sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. Postoji duhovno Savršenstvo koje se sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti. nenasilje hrabrog i nenasilje kukavice u oba slučaja jeste nenasilje. njihovi unutrašnji motivi su. Dok sa stanovišta formalnog nenasilja oni nisu u suprotnosti. Na primer. Savršenost u dualnosti je relativna Zlo nije samo zlo.

Mada je posedovao savršenstvo u svakom pogledu. dobro i zlo za njega su samo snovi. Krišna je dokazao Ardžuni. dok je Savršenstvo iznad njih. zato Savršeni nije vezan ni jednim pravilom i ni jednim ograničenim idealom. Da je poželeo. na taj način ćeš ga zasigurno ograničiti i time promašiti pravo značenje Savršenstva. Savršenstvo u jednoj stvari i nije Savršenstvo. zamišljati da u Savršenstvu nema elemenata ljudskosti. a ne da bi zadovoljili nečiju radoznalost.što kod ljudi koji još nisu dostigli svestrani razvoj. Ovakva osoba ne može da zadrži uravnoteženost uma i da istovremeno održi korak sa vratolomnim životnim obrtima. prikaže. a ipak.svakodnevnog života. Oni prikazuju savršenost samo ukoliko se za to ukaže duhovna potreba. a ne prosto da bi prikazali sebe kao savršene. Kada se služe svojim savršenstvom. Ono će se izraziti kroz ovu ili onu oprečnost. Kada neka osoba postane duhovno savršena. Duhovna savršenost obuhvata sve vidove savršenosti Kada duhovno savršeno biće upotrebljava svoje znanje i moći. Njemu nije bilo neophodno da ga. snaga. on će to saznati. da je prividno uništenje tela i uma zlih Kurua. tako i duhovno savršeni može da se bavi univerzalnim aktivnostima a da ga one ne vezuju. savršenog grešnika. Potpuni razvoj ljudske razboritosti Ljudske aktivnosti ograničene su suprotnostima. ukoliko poželi da iskaže briljantnost u ma kojoj oblasti. Srce Savršenog je istovremeno meko kao pamuk i čvrsto kao čelik. Krišna kao i ratar ne samo da je bio duhovno savršen. Zato pravo Savršenstvo podrazumeva savršenstvo u svakom pogledu. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim verbalno izraženim mislima: misao dolazi prva. Kao što čovek koji je navukao rukavice može dotaći svu prljavštinu sveta a da se ne uprlja. Ne treba. Pošto direktno čita misli svih bića. a lošima . ona zna da osim Boga ne postoji ništa. . samo puka iluzija. Savršenstvo omogućava savršenu prilagodljivost i nepokolebljivu smirenost u svim situacijama ne dovodeći u pitanje Istinu . Savršenstvo se ne svodi ni na jednu od oprečnosti. oni to čine bez unutarnje vezanosti. Ako poželi da sazna nešto pre nego što se to ispolji. Ali ako se nađe u neprijateljskoj sredini gde se ta sposobnost smatra nepoželjnom. mada ne isključuje mogućnost da bude izraženo kroz neku od njih. Za duhovno savršenog Bog je jedina Stvarnost. već je predstavljao oličenje Savršenstva. iskazati. što znači da Savršenstvo mora biti svestrano. savršenog nitkova. veČno promenljivim životnim gibanjima. Savršenstvo ujedno obuhvata suprotnosti i prevazilazi ih. osećaće se promašenom i njen mir će biti narušen. Duhovno savršeni će ispoljiti najviši nivo briljantnosti u svim vidovima života kojima će se prema potrebi prikloniti isključivo radi duhovnog uzdizanja drugih duša. međutim. umetnost. ali će biti vođen isključivo duhovnim razlozima. muzika. mogao je prikazati Sebe kao savršenog pijanicu. a njeno iskazivanje kroz reči sledi kasnije. on se ne oslanja na iskazivanje misli. ili savršenog ubicu. njegov zakon dobrima donosi dobro. izaziva nedoumicu. slabost. Zbog toga Savršenstvo i nadilazi oprečnosti i ujedno predstavlja racionalni odgovor na sve moguće situacije u životu. Ona se ne može uporediti ni sa čim iz područja dualnosti. Ako živi u sredini koja pozitivno ocenjuje sposobnost koju je razvila. on će je. ali to bi šokiralo svet. to je uvek samo u svrhu duhovnog uzdizanja drugih duša. iz čega proishodi nefleksibilnost ili nesposobnost da se čovek prilagodi brojnim. On je iznad dobra i zla. bilo zarad njihovog duhovnog spasenja. Savršenstvo se može manifestovati ubijanjem ili spasavanjem u zavisnosti od toga šta situacija zahteva u duhovnom smislu. Njemu reci nisu neophodne. Bio je savršen u svemu. biće privremeno sretna i uživati u doživljaju harmonije sa svetom. već kako to nalaže priroda situacije. Savršenstvo mora biti svestrano Duhovno Savršenstvo znači pun razvoj svih aspekata ličnosti. U duhovnoj Savršenosti leži briljantnost u svim njenim vidovima. Savršenost duhovno ostvarenih duša ne spada u područje dualnosti i kao takva je sasvim van domašaja uma.zlo. koje je On pogubio. Njegova savršenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom Postojanju. Savršenstvo uključuje suprotnosti Ako pokušaš da shvatiš prirodu Savršenstva putem utvrđenih standarda (što uvek podrazumeva prisustvo suprotnosti). Isto tako. u ispunjavanju Njegove misije. Tužan čovek se trudi da smehom razveje tugu. to je samo jednostrani razvoj neke sposobnosti ili osobine. te da je sve što naizgled postoji u domenu dualnosti i što je dokučivo intelektom. koji je bio Njegov posvećenik. Nauka. bez ikakvih poteškoća.

Ako pod Beskonačnošću čovek podrazumeva nešto što je suprotno od konačnog ili odeljeno od konačnog i neminovno drugačije od konačnog. Za pijanicu vino je sve. ili kada Beskonačno prekine svoju tobožnju povučenost i postane čovekom. za pohlepnog je gomilanje novca od najveće važnosti. Ograničeno biće koje je svesno ograničenosti svog bića svakako nije Savršeno. oslobođen od svih žudnji. ali istovremeno ne izbegava da živi životom svakodnevnice. Savršenstvo ne čini čoveka nečovečnim već nadčovečnim. Služiće se njima kao sredstvima za ostvarenje duhovnog života. postane potpuno svestan svog pravog položaja. On je došao do saznanja da materijalna dobra sama po sebi ne sačinjavaju suštinu života. niti da se uljuljka u duhovnom blaženstvu. Da bi se duhu povratilo dostojanstvo nije potrebno odbacivati materijalno. Na ovim primerima vidimo kako. Savršenstvo je kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek Savršenstvo nije osobina Boga kao Boga. Bog koji svesno preuzima ograničeni ljudski oblik je Avatar. Savršenstvo ne može pripadati tako shvaćenom Beskonačnom. takvo Beskonačno je već ograničeno nemogućnošću da se potvrdi kroz konačno i u konačnom. nije lišen smisla za humor. Drugim recima. Znači. Drugim recima. Duhovnost iziskuje podređenost materije a ne njeno uklanjanje Zahvaljujući raznovrsnim željama uma. postoji prava usklađenost između materijalnog i duhovnog aspekta života. U oba slučaja Beskonačno i konačno nisu odvojeni jedno od drugog. to je u potpunosti razvijena razboritost koja je kod čoveka tek u zametku. i konačno koje prevazilazi svoj osećaj ograničenosti u punom saznanju daje ono zapravo otkrovenje Beskonačnog. U takvom životu svest nije sputana svetovnim i materijalnim stvarima. međutim. sprečava izražavanje duha. Beskonačno mora da otkrije svoj neograničeni život u konačnom i kroz konačno ne dozvolivši pritom da u tom procesu bude zarobljeno i sputano. kroz raznovrsne žudnje uma. biće sposoban je da podredi svojim duhovnim ciljevima. Savršenstvo Samog Boga postaje očevidno tek kada On Sebe ispolji u formi čoveka. U dobroj ravnoteži materija ne nameće svoje pravo. postajući prekomerno nametljiva. i uvek će imati. a za koketu je potraga za čulnim doživljajima najviši smisao života. Savršenstvo se postiže kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek. Materija kao instrument ispoljenja duha Pravilna usklađenost između materijalnih i duhovnih aspekata života ne može se ostvariti ako im se prida podjednaka važnost. ali ga one više neće ni očaravati niti mu donositi brige. . To je moguće ostvariti tek kada duh. materija. ali kada postane svesno da je jedno sa Beskonačnim. ali će prestati da se vezuje za njih. Duh mora da ima. Savršenstvo postoji onda kada čovek definitivno prevaziđe svoje granice i ostvari svoju beskonačnost.AH čak ni Savršeni. To se upravo i događa kada čovek odbaci iluziju da je konačan i postigne Božanstvo ostvarenjem svoje božanstvenosti. ili životu savršenog delanja. Tada čovek može i dalje posedovati materijalna dobra. ono postaje savršeno. ta prednost se ne ispoljava tako što se izbegava i odbacuje materijalno. nego igra ulogu fleksibilnog instrumenta ispoljenja duha.i mera duhovnog i onda izbalansirati. Koristimo ga da bi se suočili sa problemima života i uhvatili se s njima u koštac sa duhovnog stanovišta. već ga treba iskoristili za duhovne potrebe. Umu se ne dopušta da uroni u materijalni život želja koje ga nagrizaju. Tako on može nastaviti da živi u svojoj materijalnoj i društvenoj sredini ne žudeći za njom i. niti čoveka kao čoveka. Duhovni život Istinska karma-yoga U pravoj karma-jogi. materija nastoji da prida sebi važnost koja joj ne pripada. Tada imamo Beskonačno koje sebe razotkriva kroz konačno i pritom ne biva zarobljeno. Kroz svesno i radosno jedinstvo konačnog i Beskonačnog dobija se Savršenstvo. Ne može se uzeti mera materijalnog . već tako što se materija koristi kao sredstvo za ispoljenje duha. tako materija dobija na vrednosti samo kada kroz nju slobodno protiče istinski kreativni život. nevezan kakav jeste. nesumnjivu prednost nad materijom. Baš kao što je muzički instrument vredan samo kada kroz njega odzvanja pesma muzičara a postaje smetnja ako ne služi toj svrsi. na delu. To je još jedan slučaj Savršenstva. a gubi vrednost kada mu se suprotstavi. koji je beskonačno sretan.

One pothranjuju naše opsesije i obmanjuju nas pogrešnim utiskom da zavisimo od spoljašnjih objekata. Stoga savršena osoba ne gleda s visine na lepe stvari ili umetnička dela. Naučna dostignuća mogu se zloupotrebi ti za uzajamno uništavanje. Stvari same po sebi nisu ni dobre ni loše. Sloboda duha koja se izražava kroz izbegavanje dodira sa svetom i povlačenje u kakvu pećinu je negativna sloboda. politički zanos kome nedostaje duhovne dubine može postati pokretačem društvenog i internacionalng haosa. Istinsku duhovnost ne treba brkati sa kratkotrajnom ponesenošću nekom novom modom. usku i posebnu oblast života. no taj isti konj može postati problem za jahača ukoliko se poslušno ne odazove njegovoj volji. one postaju saveznici samopotvrđivanju duha. Prestaje potreba da se beži od svakodnevnog života i njegovih zapleta.da bi ljubav. mir. mada ono može ometati njegovo delovanje ukoliko odbije da se uskladi sa potrebama duha. a umetnička dela počesto se preobraćaju u sredstva kojima se pothranjuje. ulogu koju u duhovnom životu igra fizičko telo. i u tom svojstvu ga nazivamo hramom Božijim na zemlji. Uzmimo. Čovek neće pokazati duhovnost tako što će se interesovati za neku imaginarnu. S druge strane. Duhovnost obuhvata život u celini Život duha je izraz Beskonačnog. već traži načina da se izrazi u njima i kroz njih. Nauka. Stvarna sloboda je izvorno pozitivna i mora se izraziti kao prirodna dominacija duha nad materijom. Jahaču koji kreće u bitku je potreban konj. jer je bit duhovnosti jedan obuhvatan prosvetljen odnos prema svim raznovrsnim životnim situacijama. duhu je potrebno da se opremi telom. Božanskoj igri mogu se potčiniti sve materijalne stvari ovog sveta. Nevezanost ne samo da omogućava da se pravilno vrednuju stvari. To je istinski duhovni život. ne uzimajući u obzir da je istinska duhovnost celovita. Ljude koji traže duhovnost izvan života. umetnost i politika mogu biti u službi duhovnih ciljeva Obzirom da fizičko telo i ostale materijalne stvari mogu pomoći duhovnom životu. Materijalne stvari postaju dobre ili loše u zavisnosti od toga da li propuštaju božansko ili ga ometaju. prava duhovnost se ne odnosi prema njima neprijateljski. Telo koje se poslušno povinuje zahtevima duha vremenom postaje kanal kroz koji se carstvo nebesko spušta na zemlju. Duhovni život nije okretanje leda svetovnom području. Jednako tako. Njegova prava uloga je da pomogne ostvarenju duhovnih težnji. sa svrhom da se rezimiraju svetovni doživljaji i razvije nevezanost. Neprianjanje ne znači ravnodušnost Od onih koji bi hteli da žive duhovnim životom zahteva se da u žarištu svetovnih zbivanja održe nevezanost. a tako potčinjene.Lepe stvari su izvor čistote. sve ovo što smo pobrojali su istovremeno sredstva kojima se ostvaruje duhovni napredak . Telo tako postaje posrednikom ostvarenja božanskog života na zemlji. nego oplemenjivanje svetovnog u duhovne svrhe . kao da ona nema nikakve veze sa materijalnim svetom.Sloboda duha ispoljena putem vlasti nad materijom Jednom kada je postignuta prava usklađenost materije i duha. Daje nam vremena da predahnemo. već je i najvažniji preduslov za to. Suprotstavljanje tela i duha neizbežno završava osudom tela. lepota i duhovna Savršenost ispunili sva bića. potraga neće odvesti nikuda. iskorišćava nečiji egoizam i ostale manjkavosti. Duh pokriva i obuhvata život u celini. Ukoliko je takvo povlačenje privremeno. na primer. ˝Telo˝ nije antiteza ˝duha˝. telo postaje prepreka duhovnom postignuću tek kada se povlađuje njegovim zahtevima. Na nju ne utiču nikakvi ˝izmi˝. što ne znači da im je dopušteno da ostanu hladni i ravnodušni. i kao takav ne priznaje veštački postavljene međe. da bi izrazio vrhunac svojih mogućnosti. Telesnost nije neminovno prepreka duhovnom životu Materijalne stvari imaju manju ili veću vrednost u zavisnosti od uloge koju igraju u duhovnom životu. Ali ako se čovek povlači u strahu od sveta ili zbog nedostatka poverenja u duhovnost. ili pak. Naučna dostignuća mogu da spasu čovečanstvo od suvišnih teškoća i patnji. Nevezanost ne treba pogrešno tumačiti kao nedostatak ljubavi i naklonosti. Želje nas obmanjuju i sprečavaju da vidimo stvari kakve jesu. zavisti ili gramzivog prisvajanja. Nevezanost podstiče pravilno razumevanje i omogućava pravilno . kao što je to slučaj sa savremenim ratovima. onda ono ima svojih prednosti. više nema te oblasti života kroz koju se božansko ne može izraziti. Međutim. radosti i inspiracije. da povratimo dah u životnoj trci. dok umetnička dela oplemenjuju i uzdižu svest ljudi. Sve veroispovesti i svi kultovi ističu važnost nekog fragmentarnog aspekta života. na društvena ili naučna dostignuća. radost. a političkim sredstvima može se ostvariti univerzalno bratstvo ljudi. onda takvo povlačenje ne pomaže postizanju stvarne slobode. Lepe stvari redovno gube vrednost postajući predmetom nečije žudnje.

što su okusili samo ljudsku ljubav. Svetovni ljudi smatraju da je nešto ispravno.sagledavanje vrednosti stvari. Pokušavajući da izvrši pravdu nad jednim mravom. stvari i događaji postaju deo simfonije stvaranja. a oba ova aspekta božanstvenosti su neograničene univerzalnosti i neosporne sveobuhvatnosti. znači osloboditi se tvrdokorne opsednutosti njihovom nestvarnom izolovanošću i posebnošću. božanska ljubav je. Nesebično služenje Karma yogin se kloni kako haotične aktivnosti tako i pasivnosti Karma-jogin izbegava da se upusti kako u haotičnu aktivnost proisteklu iz sebičnih želja. Duhovna mudrost ne prihvata bezuslovno svetovne običaje i navike. Ona se ispoljava i u onim trenucima kojima neprosvetljeni najčešće ne pridaju preveliki značaj i preko kojih prelaze. a progledati kroz veo njihove varljive višestrukosti. Ali u šta vodi njihova aktivnost? Svaki tako rešen problem praćen je stotinama novih problema u vidu nepredvidivih i nekontrolisanih sporednih rezultata. najverovatnije će ubiti i mnoge druge nedužne mrave. Nasuprot tome. ne čineći svest zavisnom od spoljnih objekata. smatrajući ih suviše običnim i svakodnevnim. Nerazumno služenje proizvodi haos i pometnju Pretpostavimo da su se mravi razmileli po čoveku i da ga je jedan ujeo. tako i u prividnu neaktivnost potpunog neželjenja. lepote ili dobrote u ljudima koji ga okružuju. nema više posebnih. Duhovni život je sveobuhvatnost slobodna od prianjanja i opažanje u kome nema upletenosti. on neminovno biva uključen u aktivnost kroz koju . Ona je odgovor na određene vrste događaja od kojih zavisi. proglasili beznačajnim. Iz tog razloga se ispoljava i u prilikama koje su oni. nezavisna od spoljašnjih okolnosti. Veoma je važno da služenje. Obična ljudska ljubav se ispoljava samo u odgovarajućim okolnostima. Duhovni život je život u pozitivnoj slobodi. Onda ni duhovnost vise ne traži izolovan ili ekskluzivan izraz. Jednom postavljeni na svoje pravo mesto u melodiji života. ali ako ga udari. Zato slepo praćenje svetovnih konvencija nije pouzdan znak da se mudro postupilo. i ne oseća se manje vrednom baveći se običnim fizičkim. On vodi život nesebičnog služenja u kome nema ličnih motiva. pa po tome kroje svet za svoje istomišljenike. čak i onda kada je potpuno nesebično. Ako nedostaje radosti. Istinska duhovnost je svestrana Stvari i događaje zemaljskog postojanja čovek doživljava kao tuđe i neprihvatljive sve dok ga ne preplavi val duhovnog razumevanja. mora se podvući razlika. vrednost koju one imaju kao delovi manifestacije Jedinstvenog Života. Mnogi dobri ljudi se uporno trude da se izbore za društvenu pravdu kroz državne institucije. Stoga božanska ljubav ne traži poseban kontekst u kome bi se izrazila. Savršenom Učitelju biće to dovoljan povod da ih obaspe božanskom ljubavlju i oslobodi ih iz stanja materijalnog ili duhovnog siromaštva. Život duha je neprekidno ispoljavanje božanske ljubavi i duhovnog razumevanja. u kome se duh uliva u materiju i zrači kroz nju bez ograničavanja. Ona ne čeka na retke trenutke niti traga za posebno tužnim. nepovezanih delova. Videti stvari onakve kakve jesu znači shvatiti njihovu pravu vrednost. pobožnim prilikama. Božanska ljubav kao kreativan i dinamičan odgovor životu Duhovni život postaje jedinstven i integralan. Svetovni običaji i navike predstavljaju gotovo uvek kolektivni učinak dela materijalno nastrojenih ljudi. oni neretko postaju nesvesni pokretači novih zala. ali postupajući tako. bude vodeno duhovnim razumevanjem. intelektualnim i emocionalnim potrebama ljudi. on mora da se temelji na istini i osećaju za istinske vrednosti. U duhovnom životu nema nekritičkog oponašanja. u kome se jedino vodi računa o što potpunijem oslobađanju božanskog u svim fazama života. Čovek će instinktivno zamahnuti da kazni tog mrava. Njegov svakodnevni odnos prema svetu je izražavanje dinamične i kreativne božanstvenosti koja se prostire svuda i produhovljuje sve na šta Savršeni Učitelj upravi svoju pažnju. budući da izvire iz unutrašnjeg izvora. Svetovni ljudi misle da će stati na put zlu suprotstavljajući mu se. jer nerazborito nesebično služenje može da prouzrokuje haos i pometnju. Duhovno razumevanje ne može poteći iz slepog oponašanja Između duhovnog razumevanja kao neodvojivog dela duhovnog života i svetovnjačke mudrosti kao esencije ljudskih odnosa i običaja.

njene akcije samo unose haos i pometnju. vi činite upravo to deleći joj milostinju više iz navike nego iz razumevanja. mada se pod normalnim okolnostima davanje hrane izgladnelom smatra dobročinstvom čija se ispravnost ne može dovesti u pitanje. Osećaj nepotpunosti javljaće se sve dok . Nesebično služenje se zasniva na razumevanju Služenje u duhu nesebičnosti uvek blagotvorno deluje na karma-jogina. uvek će ostati mnogo toga nedovršenog. tako se ono što je dobro za ljude uopšte. Tako. to može smatrati pružanjem dobre usluge. vi ga svojim dobročinstvom u stvari samo dodatno opterećujete. Čak i ako nerazborito pruži kakvu nesebičnu uslugu. ako pristupi nesebičnom služenju sa duhovnim razumevanjem. Kao što je moguće čoveka vezati gvozdenim ili zlatnim lancima. a pružajući hranu čoveku koji dolazi kod vas sa takvom sklonošću. ˝dužan sam jer mi se pruža prilika da služim˝. Sklonost ka prosjačenju stvara nepoželjne sanskare. političari. Da bi predstavljalo najveću blagodat za sve uključene. Istina je da jedino Savršeni Učitelj nikada ne greši u proceni situacije i njenih duhovnih zahteva. neke posebne okolnosti zahtevaju da se gladnome ne da hrana. Stoga razumno milosrđe traži duboko poniranje u duhovne zahteve situacije. iako on ne očekuje rezultat ili nagradu.se nanosi nepravda ostalim mravima. Dok se. ona uvek ima od toga duhovne koristi. jer on nepogrešivo poznaje situaciju i njene duhovne zahteve. ne treba da ih obeshrabri u nesebičnom služenju. Stoga jedini način da se čovek oslobodi karme jeste da ostane potpuno nevezan tokom služenja. ono se. mada mu naizgled činile dobro hraneći ga. Ukoliko uživate u služenju a pritom vaš ponos raste dok mislite da činite dobru stvar. onda time ne samo da nanosite duhovnu štetu primaocu. definitivno može smatrati rđavom uslugom. ali postupajući na taj način. Međutim. već i sebi samom. akcija mora da proističe iz savršenog razumevanja života. društveni reformatori i ostali dobri ljudi.opipljivih i neopipljivih. Ta druga misao olakšava čoveku da održi nevezan stav i štiti ga da ne upadne u zamku lažnog dobročiniteljstva. stvarnu opasnost pri služenju imamo u situaciji kada vas na dobročinstvo navode lažni motivi. Baš kao što ono što je hranljivo za zdravog čoveka može predstavljati otrov za bolesnog. Prividno služenje može biti i štetno Ono što obični ljudi smatraju dobrom uslugom. vi uvećavate breme njegovih sanskara. koji ne mogu biti toliko sigurni u ispravnost svojih procena. Jer čak i ako osoba nepromišljeno učini kakvo dobročinstvo. tako je moguće da se neka osoba na duhovnom planu veže za svoja loša ili dobra dcla. I tako. on sam će. Služenje koje se vrši bez ikakve pristrasnosti Sa duhovne tačke gledišta. delotvornu uslugu bez nagomilavanja dodatnih problema. Bez obzira koliko čovek postigao na ovim područjima. nesebično služenje mora da se zasniva na razumevanju. i to za njegovo dobro. on ne samo da će i sam imati duhovne koristi od toga. međutim. sa više tačke gledišta. Ta činjenica. već će ujedno doprineti materijalnom i duhovnom blagostanju svih koji su s njim u vezi. Iako nesebične. Pomisao ˝nekog zadužujem˝ je prva koja se javlja kad čovek počinje da služi. Ovo što je rečeno u primeru davanja hrane odnosi se i na poklanjanje mnogih drugih stvari . ali bi bilo šteta da se i oni. jer ona ne ume da pruži pravu. Čak i nerazumno služenje donosi duhovnu dobit Iz navedenih razloga ljudi bi morali da budu pažljiviji i izbirljiviji u svom dobročiniteljatvu. a ne pogrešna procena situacije i njenih duhovnih zahteva. suzdrže od spontanog poriva za nesebičnim služenjem da ne bi nenamerno učinili kome kakvu rđavu uslugu. imati koristi od toga. Oni koji stupe sa mnom u kontakt treba da razviju duboko razumevanje života i da nauče da služe bez stvaranja pometnje. Ako nekome činite uslugu da bi ste ga lime obavezali i zato što to godi vašoj sujeti. Da bi predstavljala čist blagoslov univerzuma. a da pritom nije savladala veštinu nesebičnog služenja. Služenje zasnovano početnici na duhovnom putu. bez sumnje. vi postajete vezani za svoja dela i tako vezujete samog sebe. može pokazati lošim u posebnom slučaju. taj vid služenja je po svojoj prirodi nedogledan. Mada od nesumnjive duhovne važnosti. U sličnoj situaciji se nalazi osoba koja kroz jedan svoj impuls velikodušnosti biva uvučena u vrtlog društvenog života. neće izbeći nanošenje patnje drugima. ali se ona može poništiti suprotnom mišlju. Savršeni Učitelj može da proglasi rđavom uslugom u duhovnom pogledu. s uske tačke gledišta. Iako vaš motiv nije bio da takvu osobu zadužite.

u kome duh spoznaje Sebe bez ikakvih pomoćnih sredstava ili posrednika.služenje bude povezano sa idejom o postizanju određenog rezultata. sto on ni u kom slučaju nije. služenje nakon spoznaje Istine je spontani izraz duhovnog razumevanja istinske prirode Sopstva. I mada daje značajne rezultate u objektivnom svetu. Život Čoveka-Boga je život služenja. na trenutke ima iskustva duhovnog jedinstva i stoga pokazuje sklonost ka davanju. izražavajući se kroz neposrednu intuiciju unutarnjeg života. Punoća njegovog bića je blagoslov za život drugih oblika i snažno ih uznosi kako u materijalnom. Ono je željno davanja a ne uzimanja. Materiju možemo pojmiti urnom ili intelektom na osnovu podataka dobijenih od različitih čula. Um. osećajući u svojim unutrašnjim doživljajima treperenje ljubavi. Najviši oblik razumevanja. to je neprekidno služenje drugim oblicima njegovog Sopstva. Duhu je bolje pristupiti srcem nego umom. jer je već potpuno ispunjen ostvarenjem Beskonačnog. a da bismo razumeli duh koristimo duhovna sredstva. u svom pokušaju da razume duh nezavisno od srca služi se poređenjima iz materijalnog sveta. doista. Veliki je. čime se čovečanstvo ujedinjuje i postaje nesebično i darežljivo. čineći ga sebičnim i posesivnim. Srce ne interesuju dokazi ili intelektualne potvrde koje um traži baveći se materijalnim stvarima. Konflikt uma i srca Pored metoda uma .koji se temelji na čulnom opažanju i na izvođenju dokaza sve do zaključka postoji neposredniji metod. Tako i Bogoostvareni živi požrtvovano ne zato što želi nešto da postigne. a ne zato što svojim sijanjem hoće nešto da postigne. retko se sreće i najteže ga je postići. S druge strane. Srce crpi vitalnu snagu iz najdubljih duhovnih poriva. Kod većine ljudi um i srce su u zavadi i upravo taj njihov međusobni razdor stvara pometnju. Kada se okrene duhovnim problemima. Služenje nakon Ostvarenja Nema ostvarenja Beskonačnog kroz obračun sa beskrajnim nizom posledica. On više ne oseća potrebu da postignućima obogaćuje svoj rast. ne mogu mu biti od pomoći za poimanje duha. Zato između unutrašnjeg glasa srca i produkata uma. ono više nije . Da bismo razumeli materiju koristimo materijalna. Materijalistički koncepti nisu od koristi u duhovnim istraživanjima Um je navikao da se bavi materijalnim stvarima. što znači da nastavlja da se oslanja na koncepte kojima se ranije koristio u intelektualnom poimanju materijalnih stvari. koji pokrivaju prividne i površne . koje na sebi svojstven način oseća jedinstvo života. On svoj život ne usmerava ka nekom cilju s nadom da će ga ostvariti. a njegova svest nije zasenčena čežnjom za nečim neostvarenim.opterećeno žudnjom za rezultatom. Sunce šija jer mu je to u prirodi. Ali srce. um je prezasićen doživljajima mnogostrukosti i razdvojenosti. a energija koja pokreće intelektualno razumevanje u sferi materijalnih stvari izvire iz požude i želje. a duh se može pojmiti jedino kroz sam duh. Služenje kao jedna od osnovnih karakteristika života Bogoostvarene osobe iz osnova je različito od služenja onih koji još nisu ostvarili Istinu. želi da bude ispunjeno kroz ljubav. koji ga neizbežno navode na pogrešan utisak daje duh jedan objekat uma. Putevi duhovnog razumevanja Duh je nepojmljiv umu Različiti putevi koji vode duhovnom razumevanja najbolje se mogu shvatiti ako se već na samom početku postavi jasna granica između duha i materije. Pošto njegova radost proističe iz spoznaje Božanstvenosti u njemu samom. metod srca. već zato što je takva struktura božanskog života u srcu Stvarnosti. um nastavlja da se kreće utabanim stazama. opteretili su svoj um večitim bremenom. Oni koji kroz život služenja ciljaju na izvesne i sigurne rezultate. i stoga potpiruje egocentrične sklonosti koje razjedinjuju čovečanstvo. ovakav pristup unapred je osuđen na neuspeh. požrtvovanost i služenje. U konkretnom bavljenju materijalnim svetom. jer koncepti koje je intelekt razvio u cilju razumevanja materijalnih stvari. jaz između služenja pre ostvarenja Istine i služenja nakon ostvarenja Istine. tako u duhovnom pogledu. To bi ličilo na pokušaj da se vidi ušima i čuje očima. Međutim. pažnje usmerene na postizanje duhovnog razumevanja. njegovu sreću ne umanjuje nesavršenost ili patnja života u drugim formama. Srce. Srce intuitivno prihvata vrednosti koje pojedinac progresivno ostvaruje prolazeći kroz raznolika iskustva pojavnog sveta.

pružim vidljive dokaze o mom duhovnom položaju. onda je to samo jedan vid proračunate sebičnosti. Duhovnost se ne sastoji u intelektualnom pronicanju u istinske vrednosti. Umom možete dobiti teoriju ljubavi. zahtevaju od mene da im. nego u njihovom ostvarenju. Ali ljubav nije ljubav ako se ne javi sama od sebe. to neće obavezno otvoriti i njeno srce. to znači da je rešavanju duhovnih problema pristupio umom i tako uzurpirao oblast srca. S duhovne tačke gledišta. a ne kroz intelektualnu potragu za čudima. Ona im ne mogu pružiti duhovno blaženstvo svojstveno ljubavi. samodovoljnost i ispunjenost. Duh se može sagledati jedino srcem Iz tog razloga ne izvodim čuda čak ni za svoje najbliže i najdraže. Svako traga za srećom. izvođenjem čuda. a ne ljubav samu. Ono daje senku a ne suštinu stvarnosti. Ostvarivo je tek u nadmentalnom postojanju. što nikada ne srne biti cilj. i da im ta iskustva pomažu da još više otvore srce. Zapravo je potpuno stanje neželjenja neizvodljivo sve dok životom gospodari um. ostaje na površini života. a obe su odsutne u suvoparnom. Umu je nedostupna priroda Boga kao Okeana Ljubavi. Um želi da poseduje sve moguće stvari. potvrde. neminovno dolazi do sukoba. A tamo gde nema ljubavi. ubrzo bi shvatio da je postizanje stanja neželjenja izuzetno teško i da se ono može održati isključivo kroz žestoku duhovnu aktivnost. i. intelektualno uveri da Bog postoji. Jedino je znanje poteklo iz unutrašnjeg ostvarenja dostojno da bude nazvano duhovnim razumevanjem. Ona ne može nastati kao rezultat pogodbe. To jest. Potvrde i dokazi postaju važni onda kada su čoveku potrebne garancije da bi postigao sigurne i opipljive rezultate u objektivnom svetu. Skrivene dubine okeana života mogu se ispitivati isključivo u dubini srca. Međutim. Um mora da bude prevaziđen da bi se doživelo duhovno blaženstvo neželjenja. Pre bih pristao na to da uopšte nemam pristalice nego da čudima uveravam ljude u svoju božanstvenost. ali je svega nekoliko istinski srećnih. pomoću čuda ili drugih sličnih konkretnih stvari. bez ikakvih Želja. Tačno je da. Zahtevi uma koče spontani izliv ljubavi koja je jedini oslonac i hranitelj istinske duhovnosti. Čak i pod pretpostavkom da se neka osoba. Ubeđivanje takve vrste je češće prepreka nego pomoć ostvarenju najviše ljubavi . Ali svrha takvih iskustava nije jačanje misaone žudnje za intelektualnim dokazima.kojoj je potpuno nevažno šta dobija od objekta ljubavi. ako bi neko samo pokušao da sedi mirno. Intelektualna ubeđenja koče spontanu ljubav Kada um traži potvrde i dokaze (u smislu konkretnih dokaza i čuda kao ispomoć duhovnom razumevanju). Na primer. na činjenicama baziranom znanju koje je prihvatljivo intelektu. Harmonija uma i srca Intelekt većine ljudi je opterećen bezbrojnim željama. voleći me. Bog se mora spoznati kroz ljubav. uverenja. traži konkretne dokaze.aspekte života. Ako hoćete da budete sigurni u objekat svoje ljubavi pre nego što pružite ljubav. a ono daleko više zavisi od srca nego od uma. nema ni blaženstva ni lepote postojanja. Um traži potvrde i dokaze Um stupa u kraljevstvo srca tako što zahteva dokaze i uveravanja pre nego što se prepusti ljubavi. . Ljubav se ne može rasplamsati na osnovu zaključivanja. Spolja izgleda kao da ovo najviše stanje neželjenja podrazumeva nedelovanje. Saznanja do kojih su neki tipovi jogina došli putevima uma su intelektualna i suvoparna. površno kakvo jeste. on stupa u oblast za koju je merodavno srce. pa shodno tome. mnogi ljudi bi prvo da se uvere u moju božanstvenost da bi mogli da me zavole. Privrženost koju ona može iskazati prema Bogu nakon tog hladnog otkrovenja. održavajući punu svest (što znači da ne dozvoli da ga uhvati san). jer trajna sreća dolazi tek kada nastane potpuna oslobođenost od želja. i da ga je lako dostići. Nesputanu ljubav ne mogu stvoriti ubeđenja koja pripadaju oblasti uma. Znanje poteklo iz intelekta je puka informacija. Najviši nivo čovekovog postojanja odlikuje oslobođenost od želja. ljudi imaju duhovna iskustva koja do tada nisu imali. Kada su čoveku oči uprte u rezultate delovanja umesto u suštinu. takav život predstavlja najniži nivo čovekovog postojanja. Nezavisnost od želja moguća je samo u nadmentalnoj egzistenciji Ljubav i radost su jedine bitne stvari u životu. Vi ne možete voleti intelektom. biće privrženost ili iz straha ili iz osećanja dužnosti.

samo odredi životne ciljeve. I u jednom i u drugom slučaju rezultat je pomračenje svesti zbog strasti ili želje za čulnim uzbuđenjima. Harmonija uma i srca zahteva njihovo združeno delovanje Harmonija uma i srca rada duhovno razumevanje. već je tu samo da sluša naredbe srca. samim tim. isto tako. Njihove funkcije niti su istovetne niti istorodne. usamljenost ili društvo. Pitanje seksa Osnov polnosti Seks je svakako jedno od važnih pitanja sa kojim se um suočava u sferi dualnosti. Zato um treba da deluje u skladu sa srcem. um napušta ulogu sudije . Tek kada um prihvati one ciljeve i vrednosti koji izviru iz najdubljih pobuda srca. bez obzira da li je požuda zadovoljena ili ne. mračno je i turobno bez obzira padala kiša ili ne. A to je moguće samo kada se nalaze u takvoj ravnoteži u kojoj istinska harmonija postaje moguća. on vam samo može reci kako da postignete ciljeve proistekle iz intelektualnih izvora. Pa ipak ne može svesrdno da prihvati nijedno od ta dva. Kada proba obuzdavanje. Um ima svoje mesto u praktičnom životu. a posle toga. brzo se razočara svojim izborom i onda čeznutljivo počinje da razmišlja o prepuštanju. privlačenje ili odbijanje . ne u takvu ravnotežu koja za posledicu ima sučeljavanja uma i srca ili srca i uma. Uzaludno je pokušavati da se uz pomoć uma dopre do istinskih vrednosti. Ravnoteža se ne postiže veštačkim napinjanjem. najvitalnijih problema ljudskog života. onda on stvarno služi da obogati duhovni život. a srcu treba ostaviti slobodu da. Um i srce se svakako moraju dovesti u ravnotežu. um mora prvo da shvati da su oba rešenja podjednako produkti imaginacije koja deluje pod obmanjujućim uticajem požude. čas za oslobođenjem. a to je poricanje duhovnog života. međutim. Um ostaje nezadovoljan obema krajnostima i tako nastaje jedan od najsloženijih.tako je i u pogledu seksa um sklon da razmišlja o prepuštanju ili obuzdavanju kao o jedinim alternativama.kao što su radost ili patnja. tragajući čas za srećom. i. znajući da će duša ostati svejednako neispunjena. postaje svestan svoje vezanosti za čula i počinje da žudi za slobodom. nepodeljenog života duhovnog razumevanja. um je neizbežno uznemiren u oba slučaja. u praksi je moguće ostvariti život u kome će um i srce biti međusobno usklađeni. bez uplitanja uma.Između ta dva ekstrema.koju je uobičajio da igra u svojim intelektualnim istraživanjima prirode univerzuma . Prepuštanje i obuzdavanje kao krajnosti Da bi resio pitanje seksa. Um vam ne može reći koje su stvari vredne posedovanja. Kaže se da su um i srce pravilno uravnoteženi onda kada oba služe svojoj svrsi i kada vrše svoju funkciju bez mešanja u funkciju drugog. nastoji da se vrati veslačkom obuzdavanju. iako zna da će oba rešenja dati podjednako razočaravajuće rezultate. . pribegavajući veslačkom obuzdavanju. Kao i sve ostalo u ljudskom životu. Ta harmonija ne znači da oni zamenjuju svoje uloge. Tako. Kada je vreme oblačno. Drugim recima. ali njegova uloga počinje tek nakon što srce izgovori svoju reč. kada je ljudski um zamračen požudom. Takozvani konflikt između religije i nauke pojavljuje se tamo gde nema razumevanja za relativan značaj ova dva tipa znanja. To je jedna od datosti u šarenilu ljudske prirode koja se ne može mimoići. Kao što stalno pokušava da sabije život u jednostranu šemu alternativa . već da deluju u skladu. Srcu treba da bude data potpuna sloboda u određivanju ciljeva života Um je riznica učenosti. Harmonija uma i srca predstavlja najvažniji uslov celovitog. već pametnim uravnotežavanjem. životnog elana i istinske sreće nema. a srce riznica duhovne mudrosti. Žudnjom uznemiren um tka iluzornu sliku sreće koja će se javiti nakon zadovoljenja. Znanje zasnovano na poznavanju činjenica valja podrediti intuitivnom opažanju. Više ne postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se glas srca čuo i praktično primenio u životu. Um većine ljudi prihvata samo one ciljeve koji su ponikli iz želja. Požuda je jednako prisutna kako u potiskivanju tako i u zadovoljavanju polnog nagona. onda um više ne diktira životne ciljeve. Kada je uspostavljen takav sklad. um biva uhvaćen u kolo prepuštanja i obuzdavanja. života opterećenog željama i života potpuno slobodnog od želja. on luta od jedne do druge oprečnosti. Umesto da čini pokušaje da ih prevaziđe. Prema tome. a kada se prepusti uživanjima. Um je naizgled primoran da prihvati ili jedno ili drugo rešenje.i počinje bespogovorno da prihvata ono što mu srce nalaže. dobro ili loše. o seksu se sudi na bazi suprotnosti koje pripadaju ograničenom umu. od jednog do drugog razočarenja.

Istinsko buđenje je stupanje na put mudrosti. istinske slobode nema sve dotle dok se um u potpunosti ne oslobodi svake žudnje. Međutim. to jest same požude.Varljivo obećanje sreće Tako požuda. naporom volje. Um koji je raskrstio sa požudom više nije omamljen lažnim obećanjima prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. potura umu prepuštanje ili obuzdavanje kao jedina dva rešenja. Život u braku uči bračne partnere mnogim važnim stvarima dok prolaze kroz proces međusobnog usklađivanja. Razumeti žudnju Potreba za prepuštanjem ili prisilnim obuzdavanjem javlja se samo ako je priroda požude nedovoljno dobro shvaćena. Izbor između celibata i bračnog života Upravo kao što celibat zahteva jačinu karaktera ali i razvija mnoge izvanredne duhovne vrline. obuzdavanja i prepuštanja. Staza savršenstva može se ostvariti kako u celibatu tako i u bračnom životu Međutim. razborito sagledavajući suštinu problema. Za obične ljude je bračni život najpreporučljiviji. međutim. Kada ga razočara obuzdavanje. uprkos stalnom smenjivanju zadovoljstava i razočarenja. njih vise na omamljuju varljiva obećanja prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. istinsko jedinstvo ili poništenje dualnosti dostižno je samo kroz božansku ljubav koja se ne može roditi sve dotle dok postoji i najmanja senka strasti ili požude u umu. te da nije opsednut njime. Um poseže za prisilnim obuzdavanjem zbog razočaranosti. oslobađaju same požude. zavisiće od njihovih sanskara ili karmičkih veza iz prošlosti. ali pod uslovom da tragaocu samoobuzdavanje ne pada teško. tako se oni sve vise rasterećuju od požude. Odbacivanje žudnje nakon buđenja Ovo je poput kretanja u kavezu. Spontano unutrašnje odbacivanje žudnje se razlikuje kako od prisilnog obuzdavanja tako i od prepuštanja. Staza savršenstva je otvorena za sve tragaoce. onda oni počinju da se. tragaoci prestaju da čeznu za bilo čim drugim. Istinsku slobodu i jedinstvo je moguće postići samo putem unutrašnjeg spontanog odbacivanja želje. i iskoriste ih za duhovni napredak vodeni idealom koga intuitivno naslućuju. Neophodnost jasnog izbora Staza unutrašnjeg života je ista za one u celibatu i za one koji žive bračnim životom. tera čoveka na prisilno obuzdavanje.prepuštanje ili obuzdavanje. Kada ga razočaraju zadovoljstva. spontano odbacivanje požude. i to sve dok se potpuno ne oslobode njenih obmanjujućih oprečnosti. um podleže lažnim obećanjima sreće i čovek se prepušta zadovoljstvima. za većinu tragalaca predstavlja težak. Kada tragaocima postane potpuno jasno da požuda neizbežno povlači za sobom vezanosti i patnje. Život u celibatu ima svojih prednosti jer se kroz njega razvija sposobnost uzdržavanja. osim ako ne postoji posebna sklonost ka celibatu. Takvo obuzdavanje. zloupotrebljavajući imaginaciju. Međutim. Put duhovnosti i spontanog unutrašnjeg dbacivanja požude ostaje zatvoren za one koji nemaju tu izuzetnu sreću da budu probuđeni od strane Savršenog Učitelja. Privučeni Istinom. Obuzdavanje pre vodi slobodi nego prepuštanje Ipak valja naglasiti da je slobodan život pre u srodstvu sa životom uzdrŽanosti nego sa životom prepuštanja (premda se po svojim suštinskim svojstvima razlikuje od oba). tako i bračni život doprinosi razvoju mnogih duhovnih kvaliteta od izuzetne važnosti. a prisutno je i osećanje nezavisnosti i nevezanosti. bilo da su u celibatu ili u braku. a kako zov Istine biva sve jači. što će vremenom pouzdano odvesti u slobodu i trajnu sreću večnog života. ponekad i neprohodan put. Otuda je za tragaoce celibat preporučljiviji od bračne zajednice. pa je za takve od veće koristi da žive u bračnoj zajednici nego u celibatu. a da li će joj pristupiti pridržavajući se celibata ili živeći bračnim životom. Dilema . večiti je pratilac požude. privučen suprotnim varljivim obećanjima. um. a pravom unutrašnjem spontanom odbacivanju žudnje se vraća tek kada se izbavio iz iluzije ili probudio. jer praktikuju unutrašnje. Potreba za izborom između ta dva rešenja nestaje sa potpunim nestankom požude. Bilo da se nalaze u celibatu ili u braku. a povrh toga im pruža osećanje međusobnog jedinstva. Oni treba spremno da se povinuju uslovima koje su im odredili njihovi prošli životi. . um se ne odriče uzroka i suštine nezadovoljstva.

i sprečava slobodno kretanje duhovnom stazom koja vodi ka spontanom unutrašnjem odbacivanju svih želja. nema kraja tom začaranom krugu. produžava vezanost. oni na kraju dostižu Beskonačno. Zbog toga je to za tragaoce prava prilika da prepoznaju ograničavajuće faktore iskustva i pristupe njihovom uklanjanju. već je imalo još i tu dodatnu manu što je skrenulo tragaoca sa pravog puta. zatvarajući tako sami sebi prolaz ka dubljim doživljajima. uslovi za sublimaciju seksa su mnogo povoljniji nego kada je on jeftin i promiskuitetan. potrebno je da um pokaže spremnost da se usredsredi na odabrana iskustva i da se oslobodi svojih ograničavajućih svojstava. do koga dolazi usled izbijanja nekontrolisanih strasti. Da bi se spoznala Istina. S duhovne tačke gledišta je uspeŠan brak u potpunosti prožet vizijom Istine. Svetost bračnog života Bračni život . oni taj svoj eksperiment ne smeju podrivati sitnom računicom oko pojedinačne dobiti. jer on donosi mnoge probleme na koje se na početku nije računalo. koji će se ispoljiti samo ukoliko se prema njemu zauzme ispravan stav. na kraju ispada da rešenje ne samo da je bilo veoma površno. Pažnja i iskrena zainteresovanost redovno izostaju u slučajevima kada um postane robom zastranjivanja i lutanja od jednog do drugog objekta. U bračnom životu raspon iskustava koja se mogu doživeti u zajednici sa partnerom veoma je obiman. posmatraju iz različitih perspektiva mnoštva životnih okolnosti.jer. Promiskuitet u zadovoljavanju polnog nagona. po svaku cenu izbegavajući jeftine kompromise.duhovni poduhvat Pećina ljudi stupa u brak pre ili kasnije. Upravo je to razlog zbog čega je život u braku iz osnova različit od promiskuitetnih seksualnih odnosa. Razlika medu njima je . izvodljiv je samo onda kada čovek pokaže ozbiljnu. Kada se partneri upuste u duhovnu avanturu istraživanja viših mogućnosti duha. Seks u braku sasvim se razlikuje od seksa izvan braka. ali će u zavisnosti od njihovog pristupa bračni život predstavljati pomoć ili prepreku duhovnom životu. Mada isto važi i za život uopšte. on će postati žrtvom nepreglednih obmana . Mogu izabrati ili celibat ili bračni život. pa strasti tu ne igraju presudnu ulogu. a ne samo pojedinačnih problema koji se javljaju kao posledica neke izolovane želje. Kod promiskuiteta strast nadjačava um. i veća je mogućnost da budu uklonjene. Brak ne može pružiti mnogo ako je zasnovan samo na ograničenim seksualnim motivima ili na interesima uobičajenim za poslovne odnose. Ovaj proces razlikovanja višeg od nižeg. pa su pojedinci osuđeni da opšte sa svojom okolinom u okviru ograničenja koje im nameće njihova izopačenost. Ako um pokuša da razume seks tako što će istraživati sve mogućnosti seksualnih odnosa. Rasuta i neusmerena požuda zaklanja vidik ka višim vrednostima. Bračni život se suštinski razlikuje od promiskuitetnog Život u braku traži međusobno prilagođavanje i razumevanje.Tragaoci mogu izabrati jedan od dva puta koji im se nude. sanskare požude su mnogo slabije. Život u bračnoj zajednici omogućava sublimaciju nižeg u više Relativne vrednosti raznih strana jedne ograničene ličnosti mogu se najbolje uočiti kada se one. Kada seksualni odnos prati osećaj odgovornosti. i prevazilaženja nižeg u korist višeg. Nema sumnje da bračni život sadrži ogroman potencijal za duhovni razvoj. U bračnom životu se dve duše povezuju na mnoge načine i to ih primorava da se prihvate rešavanja celokupnog kompleksnog problema ličnosti. i podrazumeva da se problem seksa rešava izolovano od drugih problema. Samo uz maksimum obuzdavanja čisto nagonskog seksa. istinsku zainteresovanost za život i njemu posveti svoju nepodeljenu pažnju. Braku valja pristupiti kao pravom duhovnom poduhvatu čiji je cilj otkrivanje najviših životnih mogućnosti. Postepenim uklanjanjem strasti i prelaženjem kroz sve uzvišenije doživljaje ljubavi i žrtvovanja. Promiskuitet preuveličava značaj seksa u odnosu na druge potrebe razvoja ličnosti. Beskonačnost je dostižna u bračnoj zajednici Do Istine se ne može doći zanemarivanjem suštine života i umnožavanjem površnih odnosa sa svetom. Mada se na ovaj način problem seksa naizgled lako rešava. U braku. Opasnosti promiskuiteta U promiskuitetnom životu iskušenje da se čovek prepusti istraživanju mogućnosti odnosa čisto seksualnog karaktera je golemo. od jednog do drugog sličnog iskustva. to je izrazito naglašeno u bračnom životu. tako isprepletane. ljubavi i duhovnog idealizma. zasigurno će gurnuti sledbenika u žalosno i vrlo opasno stanje rasula. tragaoci mogu pravilno da shvate i prihvate vrednosti koje su dostižne postupnim preobražajem strasti u ljubav.

to ne samo da ojačava sposobnost razlikovanja između viših i nižih vrednosti. činilaca tame i činilaca svetlosti. Odnos većine ljudi prema kontroli rađanja je kolebljiv i nejasan jer određeni argumenti govore za. Pri pomisli na težinu mogućeg rastanka dolazi do unutrašnjeg preispitivanja i promene stavova. U životu u bračnoj zajednici dve duše razviju toliko mnogo dodirnih tačaka da raskidanje veze praktično znači poremećaj i rasulo celokupnog toka života. Uloga koju deca igraju u životu roditelja je od ogromnog značaja za duhovni razvoj samih roditelja. Nekontrolisano rađanje povlači sa sobom sve veću egzistencijalnu borbu i stvara takvo društveno uređenje u kome će bezobzirno takmičenje postati surova stvarnost. U ovom. Bračni život izaziva promene u unutrašnjem životu Može se reći da bračni život na izvestan način intenzivira osnovne ljudske robleme. Iz braka nadahnutog uzvišenim idealizmom može se razviti blizak odnos zasnovan na sve većoj uzajamnoj posvećenosti. ono posredno doprinosi nastanku ratova. Pošto se njihovom primenom uspešno izbegavaju fizičke posledice prepuštanja strastima. i ona zauzvrat obogaćuju život roditelja svojim prisustvom. Kontrola rađanja Obzirom na značaj rađanja dece u braku. Deca obogaćuju bračni život Mada deca na taj način uživaju najveću blagodat bračnog života roditelja. to neizbežno dolazi do raspetosti između višeg i nižeg ˝ja˝. Bračni život bi trebalo da bude u skladu sa božanskim planom Duhovna vrednost bračnog života neposredno zavisi od prirode činilaca koji određuju njegov svakodnevni tok. izbor sredstava pomoću kojih se ta kontrola ostvaruje je krajnje nesrećan. Mada humani i racionalni razlozi govore u prilog kontroli rađanja i opravdavaju sve ozbiljne pokušaje da se rađanje reguliše. nakon čega postaje moguće da se uhvate u koštac sa najsloženijim i najdelikatnijim problemima. većina ljudi se njima služi samo u sebične svrhe. Pošto život prosečnih ljudi prate pomešani motivi i stavovi. Ovo pitanje se ne srne rešavati sa stanovišta nekog uskog i posebnog interesa. I mada se fizička sredstva kontrole rađanja opravdavaju humanim razlozima. kod . Fizička sredstva slabe samokontrolu Fizička sredstva koja uglavnom zagovaraju pristalice kontrole rađanja su sa duhovne tačke gledišta najpodložnija kritici. što je prava prilika za dve duše da ustanove istinsko i trajno razumevanje. Brak koji se zasniva na površnim računicama može se pogoršati u pravcu sebičnog partnerstva upravljenog protiv ostalog sveta.teško uočljiva kada se posmatraju pojedinačno i u nepovezanim serijama. Staviše. pitanje kontrole rađanja zavređuje posebnu pažnju i kritičko preispitivanje. Nema sumnje da je regulisanje nataliteta poželjno kako iz ličnih tako i iz društvenih razloga. Mada je za potrebe regulisanja nataliteta kontrola rađanja neophodna. već medu njima stvara napon koji je potreban za njihovu delotvornu i inteligentnu sublimaciju. Prisutnost dece pruža priliku roditeljima da izraze i usavrše spontanu ljubav. to ljude. Kada se razne sklonosti uma ovako organizovano saberu. omogućava da se oko oblikovane šeme bračnog života počnu organizovano sabirali razne pritajene sklonosti uma. takav brak može postati medij kroz koji će dve duše staviti svoju ujedinjenu ljubav u službu celokupnoj ljudskoj porodici. Njihov sukob je potreban radi slabljenja nižeg ˝ja˝ i svitanja istinskog. Kada se smisao bračnog života usaglasi sa božanskim planom evolucije. božanskog Sopstva. iz čega proizilazi da rađanje dece bračni partneri treba da prihvate punim srcem. zaključak treba da proizilazi iz duhovnih postavki. da bi izbegli odgovornost rađanja i negovanja dece. koja su plod braka. a drugi protiv. Širok prostor za različita iskustva kakav pruža bračni život. kao i u svakom drugom slučaju. kriminala i siromaštva. onda je to pravi blagoslov za decu. I kao takav postaje arena u kojoj se zameće bitka između sputavajućih i oslobađajućih sila. Njima je lađa pružena šansa da od samog početka svog zemaljskog puta upijaju duhovnu atmosferu. Pored toga što nameće roditeljima obavezu na koju oni ne mogu odgovoriti na odgovarajući način. primena fizičkih sredstava u tu svrhu je suštinski sporna i pitanje da li je opravdana. već sa stanovišta koje podrazumeva dobrobit kako pojedinca tako i čitavog društva. gde svako žrtvovanje postaje radosno i lako.

strogi celibat je najbolji. Upotreba fizičkih sredstava štetno deluje na moć samokontrole i bez sumnje je pogubna za duhovni napredak. a sa druge. Neobazrivo posezanje za fizičkim sredstvima zatamnjuje duhovnu stranu problema i pojedincima samo otežava otkrivanje njihovog istinskog dostojanstva kao duhovno slobodnih bića. Stoga je ni najbolji argumenti ne mogu opravdati. Iako neko vreme obmanjuju sebe da rade na uspostavljanju umne kontrole (naporedo sa upotrebom fizičkih sredstava) oni je. iz animalnosti u čistotu. moralnu i duhovnu propast. supružnici idu ka sve većim duhovnim pobedama . obezbeđuje kontrola rađanja iz humanitarnih razloga. u nedostatku kontrole. to u suštinski nije bez opravdanja. iz ropske zauzdanosti u slobodu. U cilju kontrole rađanja. nekontrolisano prepuštanje strastima neminovno izaziva reakciju i vodi u duhovno ropstvo. Upotreba fizičkih sredstava se ne preporučuje ni pod kakvim okolnostima. Radost materinstva je mnogo veća od radosti očinstva. čovek se ne srne oslanjati ni na šta drugo osim na umnu kontrolu. čovečanstvo će uspeti da pređe iz stanja nekontrolisanih strasti u stanje mira. bračni par mora dopustiti da stvar uzme svoj prirodni tok. ona zauzvrat uživa u radosti hranjenja i maženja. robovi navike. Jednom rečju. U dobro usklađenim brakovima ne bi trebalo da dođe do nepravedne raspodele roditeljskih obaveza. kroz ropsko popuštanje životinjskim strastima. bolje da se ožene nego da upadnu u zamku promiskuiteta. Oslanjanje na fizička sredstva kontrole rađanja je krajnje nepreporučljivo. To treba da se odvija postepeno. oni mogu postepeno smanjiti stihiju strasti i ojačati osnovu ljubavi. oslanjanjem na fizička sredstva moć umne kontrole neumitno slabi. strast na kraju ustupa mesto dubokoj ljubavi. Deca treba da su dobrodošla Onima koji nisu spremni da preuzmu odgovornost za podizanje dece preostaje samo jedan put: celibat i praktikovanje stroge umne kontrole. Umna kontrola ne samo da će efikasno regulisati natalitet. Zajednička odgovornost roditelja Pošto žena snosi odgovornost i breme rađanja i podizanja dece. Da bolje razjasnimo. a zatim iza preostali deo čovečanstva (jer svi ljudi su potencijalni tragaoci).od duboke ka još dubljoj ljubavi . Oboje treba s radošću da prihvate posledice i pokažu spremnost da zajednički učestvuju u podizanju dece. oni će voljno i radosno prihvatiti odgovornost za podizanje dece. vodi u fizičku. Misaoni ljudi bi ovoj zanemarenoj duhovnoj strani pitanja morali pokloniti pažnju koju zavređuje. Sve dok koriste fizička sredstva oni ne mogu postići umnu kontrolu. U okviru bračnog života čovek može da nauči da kontroliše životinjske strasti. postaju zavisni od fizičkih sredstava do te mere da počinju da ih opravdavaju.sve dok posesivnu i ljubomornu . čak ni onda kada ih partneri koriste samo kao privremenu i sporadičnu pomoć. U tom procesu sublimacije. Međutim. s jedne strane. ne remeteći ga veštačkim sredstvima. ali je zbog njegove težine malo ljudi kadro da ga praktikuje. Nepromišljeno. Mada žena preuzima na sebe odgovornu i tešku ulogu rađanja i podizanja dece.kojih se još nije probudio osećaj za više vrednosti. što ih. postaju ovisni o njima. Sa čisto duhovnog stanovišta. to nije i nemoguće. a u slučajevima kada kontrola zakaže. Premda je izvanredno teško postići takvu kontrolu. zaštita od duhovnih nesreća koje nastaju upotrebom fizičkih sredstava. ne podstiče na umerenost u zadovoljavanju. postepeno gube. uz promišljenu saradnju. Oni koji nisu sposobni za celibat. Deleći i radost i patnju života. prilikom korišćenja fizičkih sredstava partneri uveravaju sebe da će ih koristiti samo kao pripremni korak u procesu postizanja umne kontrole. A u slučaju da u tome ne uspeju. ne nameravajući da u potpunosti zapostave ideal umne kontrole. ali svesno. Kada je bračni par istinski svestan zajedničke odgovornosti. nepažnja ustupa mesto aktivnim nastojanjima da se uspostavi potpuna umna kontrola. Staviše. no na nesreću. već će čovečanstvu povratiti svest o njegovom božanskom poreklu i duhovnom blagostanju. Staviše. Tako oni postaju žrtve preteranog samopovlađivanja. Fizička sredstva postaju loša navika Sa duhovnog stanovišta važi da se kontrola rađanja u osnovi mora sprovoditi kontrolom uma i ničim drugim. prvenstveno za tragaoce na duhovnoj stazi. svaki neuspeh umne kontrole više pogađa nju nego muškarca. zapravo. muškarac mora da se brine o materijalnom izdržavanju i obrazovanju deteta. Samo promišljenom umnom kontrolom. Neophodnost umne kontrole požude Umnom kontrolom se. Duhovni razvoj kroz život u bračnoj zajednici Na početku bračnog života među supružnicima postoji i strast i ljubav.

U drugoj kombinaciji ljubav i razum dejstvuju istovremeno. isprečivši se razumu. Tamo gde se ljubav i razum pojavljuju naizmenično (smenjujući se na položaju vlasti). tako i u domenu ljubavi imamo skoro neograničenu kvalitativnu raznolikost. Pokatkad se javlja kao sila koja se. da se preko objekta ljubavi zadovolji neki telesni poriv ili želja. u doslovnom smislu te reči. Gde ima života ima i ljubavi. U prvoj. Tri kombinacije ljubavi i razuma Prema tome. čak i u svetu iluzije. koja je postojala na početku. viši nivo svesti koji bi se. poprimajući oblik svesnih impulsa usmerenih ka različitim objektima iz okoline. Svi raznovrsni primeri ljubavi na ovom stupnju imaju zajedničku crtu. Kvalitativna raznolikost ljubavi Ljudska ljubav ima za osnovu ego-svest koju pokreću bezbrojne želje. velikodušna ljubav. je magloviti odraz ljubavi što prožima svaki delić univerzuma. ljudska ljubav može ući u tri kombinacije sa razumom. Iako se nadovezuje na podljudske oblike ljubavi. u ljubavi sa njim. pošto se nešto odbija od nečeg drugog samo zato što ga nešto treće mnogo snažnije privlači. kao uzajamno privlačenje medu oblicima. u potpunosti ne zameni požrtvovana. Mada je svaki oblik odeljen od drugih oblika. i privlačnosti što izviru iz same strukture materije su očigledni primeri ljubavi. Svi ovakvi oblici ljubavi pripadaju najnižem tipu. Staviše. u stvarnosti svi ti oblici su oblici jednog jedinstvenog života. Seksualno privlačenje je drugi primer ljubavi na tom nivou. ali ne i u međusobnoj harmoniji. sfera ljubavi ostaje praktično nedostupna operacijama razuma. Odbojnost je negativni rezultat privlačenja. pošto ih uslovljava rudimentarna svest u čijem se okviru pojavljuju. naime. sfera misli i sfera ljubavi drže se koliko god je moguće odeljeno jedna od druge. u poređenju sa normalnom ljudskom svešću. pa ljubav ima samo neznatni pristup u sferu mišljenja ili ga uopšte nema. Očigledan primer ljubavi na lom nivou predstavlja privlačno dejstvo magneta na čelik. u kojoj između ljubavi i razuma postoji ravnoteža i harmonično jedinstvo. Sile kohezije. Ljudska ljubav treba da je usklađena razumom Ljudska ljubav je znatno uzvišenija od navedenih nižih oblika ljubavi jer ljudska bića imaju u potpunosti razvijenu svest. mogao najpribližnije opisati kao nadsvest. kome podležu sve planete i zvezde. Ova ljubav je instinktivna i sastoji se u zadovoljavanju različitih želja prisvajanjem njima odgovarajućih objekata. Tigar u lovu na jelena je. imamo ljubav neosvetljenu razumom ili razum neoživotvoren ljubavlju. I najprimitivnija svest nastoji da se izlije preko svojih brana i doživi jedinstvo sa drugim oblicima. što je pojava nastala kombinacijama prostih elemenata.ljubav. ljudska ljubav se u jednom pogledu razlikuje sa od njih. i to opet zahvaljujući neobičnim kombinacijama činilaca. naravno. sukobljava s njim. Potpuno razdvajanje ova dva aspekta duha je. Mada će njihov sukob doneti pometnju. Poput raznih vrsta cveća čije oblike krase bezbrojne nijanse. Kao što nam kaleidoskop dočarava bezbrojne varijacije oblika i boja koje se pred našim očima stalno smenjuju. skladna celina. Ljubav u životinjskom svetu U životinjskom svetu ljubav postaje izraženija. Unutrašnji osećaj za tu skrivenu stvarnost indirektno se ispoljava. tako i u ljudskoj ljubavi postoji . Želje utiču na ljubav na mnoge načine. razumom.što ima za posledicu tako temeljan preobražaj ljubavi i razuma da se pojavljuje nov. Kod čoveka se njeno delovanje odvija naporedo sa novim činiocem. radi se o neophodnoj fazi u evoluciji ka višim stupnjevima gde dolazi do prave sinteze ljubavi i razuma. Čak je i odbojnost u osnovi izraz ljubavi. to jest. Ljubav Ljubav prožima univerzum Život i ljubav su nedeljivi jedno od drugog. i teče mimo njega. Povremeno se ispoljava i kao nedeljiva. nemoguće. Ponekad se ljudska ljubav manifestuje nevezano s razumom. razboritim vođenjem bračnog života parovi mogu da prođu toliko mnogo na duhovnoj stazi daje potreban samo dodir Savršenog Učitelja da ih uzdigne u svetilište Večnog Života. U trećem tipu ljubavi dolazi do sinteze ljubavi i razuma . Ljubav vlada i neživom prirodom Zakon gravitacije.

vi kao da dodajete na svoj život još jedan. Kod prave ljubavi postoji aktivno uvažavanje suštinskih vrednosti objekta ljubavi. Požuda je žeđ čula. ne tražeći ništa zauzvrat. Niži oblici ljubavi Ljudsku ljubav okružuju i prate brojni ometajući činioci. Ljubav ne postavlja pitanje kako prisvojiti drugu osobu. Ljubav treba pažljivo razlučiti od ometajućih činilaca kao što su zaljubljenost. Pohlepa predstavlja posesivnost u svim njenim grubim i suptilnim oblicima. Zaljubljen čovek zaneseno. a kada ga savlada pohlepa. Voleći nekog. Zaljubljenost čini čoveka pasivnom žrtvom ubeđenja u privlačnost objekta. a završava u vlasti samog objekta. Niži oblici su neprijatelji viših. Dotle ljubav. ljutnja i ljubomora. a kada vas muči požuda. vi doslovno posedujete dva centra. Požuda je oslanjanje na čula iz čega sledi duhovna potčinjenost čulima. to je uvek božanski dar. Zato se požuda doživljava kao teško. Čista ljubav probuđena milošću Savršenog Učitelja Zaljubljenost. Ljudska ljubav je u toj meri sputana ograničenjima da spontano izviranje čiste ljubavi iz unutrašnjosti bića postaje nemoguće. potrebno je neprekidno jačati sposobnost razlikovanja. Požuda traži za bude ispunjena. Vođeno pohlepom. javlja se pad životnog tonusa i vi ste beznadežno zavisni od oblika koga doživljavate kao različitog od sebe. ˝ja˝ pokušava da prisvoji objekat. ljubav obnavljanje. U ljubavi. dovodi do duhovnog ujedinjenja bića sa voljenim. Tako čovek može postati pohlepan za novcem. Vaš život je umnožen. a ljubav kao lako iskustvo. Ljubav se ne može rasplamsati čisto i bez primesa sve dok se ne ispetlja iz ograničavajućih i izvitoperenih oblika niže ljubavi. pohlepa pokazuje najjaču tendenciju da pored prvobitnog objekta žudnje prisvoji i sredstva za njegovo pridobijanje. učvršćuje se u tragačevoj svesti kao seme koje je palo na plodno tle. kada ga obuzme požuda. voli objekat svojih čula. kao što su zaljubljenost. a u ljubavi širi. Požudu prati uzbuđenje. Zaljubljenost. požuda i pohlepa mogu se svrstati u izopačene. Cista ljubav se rađa u srcu tragaoca kao odgovor na milost Savršenog Učitelja. Ona teži prisvajanju ljudi i grubih objekata. ˝ja˝ se bezrezervno nudi voljenom. je cvet duhovnog Savršenstva. koja nastoji da prisvoji drugi objekat. on želi da ga poseduje. pohlepa i ljutnja. koja se dijametralno razlikuje od navedenog. s divljenjem. dok se kroz ljubav uspostavlja neposredna veza sa stvarnošću skrivenom iza pojavnih oblika. a ljubav je ispunjenost sama. a u ljubavi osećaj jedinstva i radosti. Pošto se niži oblici ljubavi stalno upliću u razvoj viših oblika ljubavi. čiji je cilj da sopstvo potpuno preda objektu. ljubav je izlivanje duha. Požuda je rasipanje. U požudi je naglašena razdvojenost i patnja. ali u samom tom činu čovek shvata da je voljeni već sadržan u njemu samom. pa i apstraktnih i nedodirljivih stvari kao što su slava i moć.vremenom pada pod vlast objekta svoje žudnje. u stvari ima suprotan učinak: ˝ja˝ . čija je prvobitna svrha bila da mu služe kao sredstva za pridobijanje različitih objekata žudnje. Ljubav i požuda Ljubav se takođe razlikuje i od požude. Cista ljubav. Od sva tri navedena oblika niže ljubavi. a ljubav potpuni spokoj. moći ili slavom. U požudi se život sužava.beskonačno mnogo nijansi i tananih razlika. Ne bi bilo pogrešno ove ometajuće činioce svrstati u niže oblike ljubavi ili u posledice nižih oblika ljubavi. ona teče slobodno i kreativno i uvek iznova ispunjava i nadahnjuje voljeno biće. Ljubav i zaljubljenost Da bi se pomoglo višoj ljubavi da se probije iz ljušture niže ljubavi. Kada se u tragaocu rodi čista ljubav. Ljutnja ili ljubomora se javljaju onda kada su niži oblici ljubavi ugroženi ili blizu toga da budu ugroženi. niže oblike ljubavi. oni moraju biti odbačeni. Kada volite čitav svet. Ljubav i pohlepa Ljubav je jednako različita i od pohlepe. to je kao da učestvujete u životu čitavog sveta. Svest uhvaćena u ritmove nižih oblika teško prekida sa navikama koje je sama razvila i zato sporo napreduje. Niži oblici i viši oblici ljubavi Niži oblici ljubavi sprečavaju oslobađanje čiste ljubavi. požuda i pohlepa su simptomi duhovne bolesti čiji se tok često pogoršava ljutnjom i ljubomorom. pohlepa. on žudi za čulnim senzacijama u vezi s tim objektom. strast. Vremenom se iz . požuda. po prvi put darovana od strane Učitelja. Paradoksalno je da pohlepa. Cista ljubav.

Ljudska ljubav stvara nebrojene probleme i vezanosti. To je usavršenje ljubavi. Čista ljubav je izuzetno retka Ljubav probuđena milošću Učitelja je privilegija koju uživaju samo odabrani. Dok osećaj dužnosti rezultira u usiljenom ponašanju. Zrelost neće biti potpuna ukoliko tragalac u svoju duhovnu ličnost ne utka neke božanske vrline. u bezličnoj ljubavi. i patriota koji je spreman da pogine za svoju otadžbinu. krut i usiljen. Bog se spušta u carstvo Iluzije jer ta prividna odvojenost ljubavnika od Voljenog na kraju dovodi do Njegovog svesnog uživanja u Sopstvenoj božanstvenosti. Sve te duše su Njegovi sopstveni oblici i u odnosu prema njima On istovremeno preuzima ulogu božanskog Ljubavnika i božanskog Voljenog. U božanskoj ljubavi su svi lični i bezlični aspekti u stalnoj ravnoteži. Tako. U božanskoj ljubavi ljubavnik postaje jedno sa Voljenim Čak i najviši oblici ljudske ljubavi su žrtve ograničene individualnosti. stoje sastavni deo svake duhovne pripreme. čak i na svoju sopstvenu štetu. Da bi nastavio igru ljubavi. kada prestane da ogovara i počne da razmišlja o dobrim osobinama drugih a ne o njihovim manama. od njegove duhovne zrelosti. koji je okean božanske ljubavi. to onda predstavlja i početak i kraj. Sve njegove misli su.aspekta naizmenično jačaju i slabe. Takvo povlačenje svesti od svih drugih želja vodi beskrajnoj čistoti. probuđena milošću Učitelja. u ljudskoj ljubavi ta dva . na njega se spušta Učiteljeva milost. ljubavnik i Voljeni postaju jedno. Pošto uz ogromne napore savlada brižnost. ljubavnik najzad kida okove sopstva i sjedinjuje se sa Voljenim. Bog mora da pretrpi prividno raščlanjivanje na bezbrojne duše. Univerzum nastaje zbog ljubavi Zbog ljubavi je ceo univerzum nastao i zbog nje se i održava. On predstavlja krajnji i jedini pravi predmet njihovog obožavanja. zavisi. a individualnost tvrdokorno istrajava sve do sedmog plana involucije svesti. oslobođena svih stega individualne prirode. dotle božanska ljubav rezultira u neograničenoj slobodi i razobručenoj spontanosti. on je zreo da primi Učiteljevu milost. A .da se sjedini sa božanskim Voljenim. Traga!ac je spreman da žrtvuje sve za božanskog Voljenog i nijedna žrtva mu ne pada teško. i kada pokaže spremnost da praktikuje uzvišenu toleranciju želeći dobro svima. stalno traga za dušom koju će njegova milost oploditi. jedna jedina želja pohodi tragaoca . učenik je zreo da otpočne rad na izgradnji božanskih vrlina. i čovek postaje šlep za unutrašnje vrednosti drugih oblika. jer Božanska Ljubav jeste Bog. Kao Voljeni. beskrajna u svom ispoljenju. Ljudska ljubav je u svojim ličnim ili bezličnim aspektima ograničena. jer on. dok u božanskoj ljubavi. Božanska ljubav se rada sa iščeznućem individualnog uma. Čista ljubav nadmašuje sve duhovne discipline Čista ljubav. ništa ne može pročistiti tragaoca kao ovakva ljubav. Ljudska ljubav je za mnoge-u-Jednome. doista su uzvišeno plemeniti. pre svega. A može biti da ni veliki jogini koji nikada ne napuštaju svoje pećine na planinama.semena razvija biljka da bi potom izrasla u drvo. A njen plod je božanska ljubav. Ljudsku ljubav odlikuje trajna odvojenost ljubavnika od voljenog. značajnija je za tragaočev napredak od svakog drugog podsticaja. Duhovna priprema za primanje milosti Da li će tragalac zaslužiti milost Savršenog Učitelja ili ne. Jedna od najtežih prepreka na putu duhovne pripreme sledbenika je brižnost. S druge strane. Čim učenik pokaže zrelost. dok je božanska ljubav. već ih i nadvisuje u delotvornosti dovođenja učenika do cilja. čovek postaje hladan. snagom stalno rastuće ljubavi. a božanska za Jednog-u-mnogima. usmerene na božanskog Voljenog. ali to ne znači da su oni iskusili čistu ljubav kojom odiše Učiteljeva milost. ne osećaju tu dragocenu ljubav. Majka koja je voljna da žrtvuje sve za svoje dete. shvaćenoj kao dužnost i obaveza. potpuno apsorbovani u dubokom samadhiju (meditativni trans). u kojoj su i lični i bezlični aspekti ujedinjeni. Božanska i ljudska ljubav Božanska ljubav se kvalitativno razlikuje od ljudske ljubavi. Na primer. Na ovom nivou tragalac iskoračuje iz područja dualnosti i postaje jedno sa Bogom. dok božanska ljubav vodi ka integraciji i slobodi. uključujući i svoj život. Kada ljubavnik i Voljeni postanu jedno. umesto na sebe samog. U ljudskoj ljubavi preovladava lični ton. Od trenutka kada se takva ljubav rodi. Razvoj ljubavi je uslovljen i usmeren naponom između suprotnosti. Ona ne samo da sadrži u sebi najbolje crte svih duhovnih disciplina.

ona ne bi bila beskonačna. Ljubav je ta koja kontaktima i odnosima među individualnim dušama uliva smisao. Čovek je u toj meri srastao sa objektima grubog sveta da su se dimenzije. postoji veći. Bila bi ograničena. ni za veliko ni za malo. Ljubav je ta koja daje smisao i vrednost svim zbivanjima u svetu dualnosti. mada je čitav svet dualnosti samo uobrazilja. Tako dolazimo do toga da je matematička ideja beskonačnosti . Zapravo. pošto od svakog broja koji zamislimo. čak ni ovakva nesreća ne može dodirnuti beskonačnu Istinu kakva boravi u srcu Stvarnosti. Neizmerna je. Duhovna beskonačnost Duhovna beskonačnost ne proizilazi iz imaginarnog sabiranja lažnog. Ljudi mere vrednost svakog dela prema njegovim opipljivim rezultatima. Nikakve promene u univerzumu ne utiču na beskonačnost Istine. Tako. vraćajući ih Sebi. Sto je ljubav jača. i tako postaje pokretačem one duhovne dinamike koja na kraju uspeva da povrati svest o izvornoj jedinoti Bića. kao instrument koji nas vodi u pravcu nekog događaja u dalekoj budućnosti. jer je sveobuhvatna i ne ostavlja prostor ni za šta drugo. ništa joj se ne može dodati i ništa joj se ne može oduzeti. matematička beskonačnost je nedostižna čak i u imaginaciji.kao božanski Ljubavnik. Na primer. ono što je veliko u duhovnom smislu se razlikuje od onoga što je veliko u matematičkom smislu. Matematički pojam beskonačnosti Matematički pojam beskonačnosti dobijen je na osnovu predstave skupa beskonačnog broja jedinica od kojih svaka ima utvrđenu i podjednaku vrednost ili značaj. . Međutim. Da bi se neki čin smatrao duhovnim. zemljotres u svetovnom smislu predstavlja strašnu i užasnu nesreću Čiji je ishod neprocenjiva ljudska i materijalna šteta. Duhovna beskonačnost Istine se ne bi promenila čak ni kada bi čitav univerzum bio uništen. sa stanovišta Istine. a ne i na prošlost ili sadašnjost. vidimo da je čitava zamisao lažna. To je nedvosmisleno pogrešno stanovište. I mada je ljubav smisao sveta dualnosti. to više kreativnog nemira izaziva. Kada se život shvati na taj način. Sve što se dešava u univerzumu spada u svet fenomena i kao takvo je. Pometnja je nastala zahvaljujući činjenici što čovekovim procenama o duhovnoj dimenziji stvari dominiraju matematičke ideje. Kada bi Istina obuhvatala samo budućnost. njen postanak ipak ima duboki smisao. predstavlja njihovog jedinog stvarnog spasitelja. Beskonačnost Istine Zbog čega nastaju greške u prosuđivanju duhovnih vrednosti Većina ljudi sa svoje svetovne tačke gledišta smatra da sve što ima duhovni značaj. on mora imati dalekosežne posledice. pojmljiva jedino onda kada imaginacija prestane. Ona je Stvarnost sama. Ona je smisao kreacije. a jedini mogući kontakti i odnosi u takvome svetu bili bi površni i mehanički. neminovno mora posedovati velike razmere. onda je sve što on jeste i sve što sa sobom nosi. Beskonačnost Istine se ne može uvećati dodavanjem niti umanjiti oduzimanjem.produkt imaginacije zasnovan na veštačkim pretpostavkama. lišeno unutrašnjeg smisla. odnosno mora izvršiti dubok uticaj na neko šire životno područje. U životu lišenom ljubavi sve bi se duše otuđile jedna od druge. ravno nuli. ona je istovremeno i njegov neprestani izazov. Stoga je besmisleno meriti je svetovnim standardima. Pokretačka snaga ljubavi Ljubav je odraz Božanskog jedinstva u svetu dualnosti. Međutim. poput svakog događaja koji ima svoj početak i kraj u vremenu. Istina nije daleki cilj u budućnosti Većini tragača je teško napustiti predubeđenje da je beskonačna Istina nešto što treba postići u dalekoj budućnosti i da čitav život ne predstavlja ništa drugo do sredstvo za njeno postignuće. Ako uzmemo da svaka jedinica postoji odvojeno i sama za sebe. nedeljiva i celovita. On. Međutim. značaj i količine svojstveni grubome svetu nesvesno uvukli u njegovo prosuđivanje duhovnih vrednosti i tako izvitoperili njegove sudove.

poznavanje suštine stvari i prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. već kao nešto što je bilo. Mali poklon. što im umanjuje duhovnu vrednost. Punoća postojanja Pogrešno je lišavati sadašnjost svake važnosti. ukoliko taj osmeh ili pogled izvire iz Svesti o Istini. ukoliko neka osoba priželjkuje ljubav druge osobe. već duševna čistota davaoca. uručen s poštovanjem i nesebičnom ljubavlju. podređujući je ciljevima u budućnosti. već samo punoća bivstvovanja koja se ni u jednom trenutku ne iscrpljuje. Kad život izgleda prazan i besciljan. ali je to ne čini manje duhovnom ukoliko daje onoliko koliko može. Tako se začinje pakao goruće ljubomore. Najčešće se dešava da velika darivanja prati oholost ili sebični motivi.Večno Sada Život nije predodređen da se obogati duhovnom suštinom u nekoj dalekoj budućnosti. Jedino kada je um čist i smiren. i iskazuje se kroz sva zbivanja nezavisno od toga da li spolja deluju veličanstveno ili ne. Samo u nedualnosti leži spoznaja istinske duhovne beskonačnosti koja donosi trajno i . istinska priroda duhovne beskonačnosti postaje dostižna . ljubav koju bi primio neko drugi zadržala bi svoju prirodnu lepotu. U večnosti nema plime i oseke niti beznačajnih perioda između njihove naizmenične pojave. tu dolazi do sužavanja i gušenja slobodnog života duha . duhovna beskonačnost je takođe i manja od najmanjeg. ljubav joj oduzima neko treći. Beskonačna Istina. Jedino se kroz takvo bivstvovanje duhovna beskonačnost Istine može ostvariti u životu. U nju su uključena kako značajna tako i manje zna¬čajna dela. Tako osmeh ili pogled može imati isti značaj kao i žrtvovanje života za neki ideal. Kad bi se život sastojao samo od velikih stvari i kada bi sve male stvari bile izostavljene. nego u kvalitetu življenja. Nije cena ta koja poklonu daje duhovni značaj. onda život ne samo da bi bio skučen. Za život koji se odvija u senci Večnosti nijedna stvar nije duhovno značajnija od druge. I kada bi ljubav primio neko drugi. jer on to može biti u svakom trenutku pod uslovom da um nije opterećen iluzijama. skrivena u svemu. jeste. više ne bi osećala potrebu za pojedinačnim oblicima. Sve neobično i upadljivo postoji samo u kontrastu prema uobičajnom i svakodnevnom i ne mora predstavljati primer apsolutne duhovne lepote. isto tako je nepovoljno pridavati važnost pojavama oko kojih se diže velika prašina. Sloboda i radost nedualnosti Spoznaja duhovne Beskonačnosti kroz nedualnost Ograničenja vode poreklo iz sebičnih želja i njihove samovolje. osoba bi se osećala kao da je njoj upućena .a osoba se bolno suočava sa svojim ograničenjima. Duhovna neograničenost obuhvata čitav raspon života u svim fazama. nego samo celovitog bivstvovanja u večnom Sada. nego i vrlo siromašan. Nije neophodno da čovek poklanja velike količine novca da bio duhovno velik. Jasno opažanje poteklo iz neposesivnosti dopustilo bi joj da okusi slobodu nedualnosti i da doživi svu radost koju takva sloboda sa sobom nosi.ne kao nešto što treba da se dogodi. stvar ne mora biti neobična niti naročito upadljiva. Duhovna beskonačnost obuhvata i najveće i najmanje Suština duhovnog života nije u kvantitetu. poseduje mnogo veću duhovnu vrednost. i uvek će biti večna samoispunjenost. Budući veća i od najvećeg. to nije zbog dešavanja u beskonačnoj Istini. poistovetivši se sa svetom u svim njegovim oblicima. onda nema vise prianjanja za mrtvu prošlost niti čeznutljivog iščekivanja budućnosti. no umesto da osvoji njenu naklonost. Društveni problemi Nepodvojenost znači ukidanje svih ograničenja. Siromašna osoba nema tih mogućnosti. Kada je svaki trenutak ispunjen večnim smislom. Velike i istaknute stvari nisu jedine svari u životu koje imaju duhovnog smisla. Tako se preuveličava zamišljeni značaj prividne budućnosti na račun opažanja i uviđanja istinskog značaja zbivanja u večnoj Sadašnjosti. Velike stvari Kao što nije dobro čuvati duhovne dragocenosti za neki zamišljeni trenutak u budućnosti. razotkriće se tek kada se život sagleda i prihvati u njegovoj celokupnosti. već zbog čovekove nesposobnosti da joj se u potpunosti prepusti. Ali ako bi ta osoba sagledala tu situaciju srca očišćenog od požude. Da bi posedovala duhovni smisao. Na primer. Posesivnost u svim oblicima sužava život.jer.

Za razliku od toga. Ograničenja ljubomore i sva druga ograničenja koja sužavaju život-ljutnja. jer će sve iluzije na osnovu kojih je svet zamršen i podeljen. U civilizaciji zasnovanoj na pravom razumevanju duhovne beskonačnosti Istine. U društvenom životu će prihvatanje duhovne beskonačnosti Istine značiti ponovno preispitivanje kako individualizma tako i kolektivizma. Trajno rešenje će se javiti tek kada ona bude viđena u svetlu istine o nepodeljivoj celovitosti i unutrašnjem jedinstvu svih stvari. niti stvarni sklad medu različitim grupama u okviru jednog društva. Ima manjih i većih. osoba se po svojim zahtevima. takođe će iznedriti prava rešenja za društvene probleme koji se svi. privilegija i prava. Nedeljivo jedinstvo Kada su opšti zahtevi društva podređeni interesima manjine. više se neće nametati pitanja većine i manjine. neće se doći do trajnog rešenja. nužno je konačan. manjina neminovno zauzima neprijateljski i rivalski stav prema većini. No i ovakav ugao gledanja još uvek je u domenu dualnosti. ali nikada sa dve ili više osoba. jer samo jedna jedinstvena Istina vibrira u svakome. Biće pokrenuta nova struja razmišljanja koja će. Sve konačnosti i ograničenosti subjektivne su i samostvorene. Život će postati beskonačno jednostavan i celovit. niti će se javljati ona poređenja i procene koja su tako često bivala osloncem nabusitog i izolovanog ega. jedna osoba se po svom značaju izjednačava ne samo sa dve ili više osoba. Manjina i većina Beskonačnost istine. bez izuzetka. priznajući nedeljivo jedinstvo. Duhovna beskonačnost nije broj. pa zato manjinski zahtevi ostaju neuslišeni. duhovna beskonačnost Istine dopušta paradoks da se pojedinac može izjednačiti sa celinom. drugo ne postoji. zasnivaju na dualnosti kao polaznoj pretpostavci. budući da interesima manjine nije udovoljeno. Kako je svako u kreaciji ne samo unutar duhovne beskonačnosti. već i sa svima. međutim. mržnja i požuda-su čovekove lične tvorevine. U duhovnoj beskonačnosti nema mesta poređenjima. Manipulacijom brojkama. većinski zahtevi ostaju neuslišeni. Sve su to. pravilno shvaćena kroz prizmu nedualnosti. pa između većine i manjine neizbežno nastaje suparništvo i raskol. pravima i vrednostima može izjednačiti sa drugom osobom. Tako. uvodeći merilo unutrašnje vrednosti svega postojećeg. neminovno dolazi do raznih poređenja. ona je jedna jedinstvena Stvarnost kojoj nema ravnog. oblici iskrivljene svesti. već je i sam nedeljiva duhovna beskonačnost. postoji hijerarhija potreba. Tek nakon odbacivanja samovoljne i egocentrične uobrazilje. Svaki broj. javlja se jasno opažanje večnog smisla onoga što JESTE. brkati sa principom jednakosti.nesmanjeno blaženstvo. hijerarhija potreba. ma kako velik. odbaciti relativna merila po kojima su se stvari do tada međusobno poredile. Prema tome. a ne manjine. Civilizacija zasnovana na temelju duhovne beskonačnosti Istine U dualnom svetu. Jedinstvo kakvo se doživljava u Realizaciji ne treba. ma kako veliki. Svet mnogostrukosti Sve dok se društvenoj problematici bude prilazilo sa stanovišta množine i mnogostrukosti. sa duhovne tačke. tako se svako nalazi na prvom mestu. privilegija i prava. ma kako proračunatom. U potrazi za Bogom Različiti stupnjevi vere u Boga . a vrednosti se menjaju u zavisnosti od stepena u hijerarhiji. ne može se ostvariti pravilna ravnoteža između pojedinca i društva. Ne postoji manje i veće. gde postoji mnoštvo. Na drugoj strani imamo demokratske zemlje gde o opštim zahtevima društva odlučuje mišljenje većine. nepovratno nestati. Jedno u svemu i u svakome Tamo gde postoji mnoštvo. Jedan-u-svemu ne može se uspostaviti putem umnožavanja i mnoštva. rivalstva i nadmetanja. vrednosti su pravilnoprocenjene zahvaljujući neposrednom opažanju Jednog u svakom i svemu. nego brisanjem lažne ideje o mnoštvu.

a princ sjaha s konja i među njima se rasplamsa rasprava: ˝Ko si ti?˝ upita pešak. Na takav potez ga nagoni razočaranje u zemaljske stvari koje ga stalno zavode i od kojih ne može odvratiti svoj um. zapazio je prijatelj. reče pešak. ˝Ovo je kraj njegovog tela ali ne i njegove duše˝. A mudrac je i dalje ostao sumnjičav jer je insistirao na ličnom saznanju. pažnju im privuče pogrebna povorka koja je nosila telo mrtvaca na groblje.Većina ljudi čak i ne naslućuje postojanje Boga. onda se traganjem za Njim ništa ne gubi. uzdržaće se od tvrdnje da su njime obuhvaćene sve mogućnosti. Ilustrativna pričica Takvu naglu promenu u načinu razmišljanja možemo ilustrovati pričom iz života nama već poznatog mudraca koji je. postoje i oni. I otvorivši se na mogućnost da Bog stvarno postoji. ceremonije i verovanja. s vremena na vreme poremeti neka okolnost posle koje počinje da se pita: ˝Čemu sve ovo?˝ Ta misao se javlja kao posledica nekog neprijatnog događaja za koji čovek nije prethodno pripremio. Ostaće otvoren na sve što se nalazi izvan kruga njegovog ličnog iskustva. raspravljao o duhovnim temama. Ona pokušava da na najbolji mogući način zadovolji svoja čula i umakne raznim oblicima patnje. Može to biti neispunjenje nečega za šta se pouzdano smatralo da će se ispuniti. filozofski nastrojeni ljudi. Međutim. on postavi sebi zadatak da resi to pitanje jednom za svagda. Zato. Ovaj susret rasvetli mudracu činjenicu da Bog može da postoji čak i ako Ga nije spoznao ličnim iskustvom. Princ mu se obrati oholim recima i zatraži da mu se ovaj skloni s puta.. Međutim. Ona proživljava raznorazna iskustva radosti i tuge. jer uspevši da zadovolji čula. . jer takvi nisu upoznali Boga ličnim iskustvom. Događaji koji teraju na razmišljanje ˝Jedi. čovek se obično ne upušta u potragu za Bogom poletno i voljno. A ako ne postoji. i nastavi: ˝Priznaću te za princa samo kada budem znao da si ti princ i nikako drugačije˝. A neretko takva prilika nastupi . Tako mlaka vera nikada ne može dati dovoljno podstreka ozbiljnijoj potrazi za Bogom. Ali. Zatim su tu oni koji pod uticajem tradicije nasleđuju pripadnost ovoj ili onoj veri. Njihova vera je samo toliko jaka da ih veže za rituale. Takođe. Taj mudrac je jednom sa svojim prijateljem. pij i budi veseo˝ uobičajena je filozofija prosečnog čoveka. uzgred budi rečeno. Ali uprkos neprekidnom traženju zadovoljstava. Nekoliko dana posle pomenutog događaja. Prosečna osoba ne haje za Boga Bog ili postoji ili ne postoji. ˝Ja sam princ. on isto tako neće žuriti da to odbaci. druge ne postoje. Za njega duhovne činjenice ne mogu biti predmet praznih razmišljanja. Prosečna osoba potpuno uranja u svoje aktivnosti u grubom svetu. U jeku rasprave. već dokazanih činjenica. on će ipak dopustiti mogućnost postojanja duhovnih činjenica koje nisu obuhvaćene njegovim dotadašnjim iskustvima. bilo na osnovu tvrđenja drugih. skloni da u Boga poveruju bilo na osnovu sopstvenih spekulacija.˝ odgovori mudrac. Otuda njegovo prirodno nastojanje da ih spozna direktno. Njegovu svakodnevnicu prepunu raznih događaja. odgovorio je prijatelj. Ovo možemo ilustrovati primerom iz života jednog velikog mudraca. ne pokazuje preterano interesovanje za Njega. ili kakva iznenadna promena položaja koja iziskuje temeljito preispitivanje i napuštanje ustaljenih načina razmišljanja i ponašanja. Ako postoji. tako osoba počinje da veruje da. put prepreci neugledni pešak. a veru u postojanje Boga preuzimaju od svoje sredine. traganje za Njim je potpuno opravdano. Otvorenost tragaoca Iako se tragalac neće zadovoljiti znanjem iz druge ruke niti pukim nagađanjima. a retko poseduje životnost u meri koja je potrebna da bi se izazvala korenita promena u čovekovom stavu prema životu. on najčešće oseća prezasićenost. jer je prihvatanje ili odbacivanje ovih činjenica od ogromnog značaja za njegov unutarnji život. obično je neki nenadani događaji trgnu iz dogmatskog načina razmišljanja i otvore joj vidike. osim činjenica koje su rezultat njenih proteklih iskustava. bio i princ. njemu.A da li si ti video njegovu dušu?˝ upitao je mudrac. Ograničenost iskustva ograničava opseg razumevanja. čovek ipak ne može umaći patnji. čak ne pomišljajući da je postojanje dublje Stvarnosti moguće. ˝Ne˝. ˝Ali ja ne znam da si ti princ˝. bez obzira što neće prihvatiti ono o čemu je samo načuo. Drugim recima. dok je jahao na konju. svestan ograničenosti svog individualnog iskustva. Pešak to odbi. pa shodno tome. baš kao što je on stvarno bio princ iako to pešak nije znao iz sopstvenog iskustva. pa Bog za njih ne predstavlja cilj za kojim intenzivno čeznu ili kom streme. Pravi tragalac stremi ka direktnoj spoznaji duhovnih činjenica Iskrenom tragaocu nije dovoljno da o duhovnim činjenicama stiče predstavu na osnovu onoga što je čuo. koji bese uznapredovao na stazi. niti je zadovoljan izvođenjem dokaza iz drugih. Bog je za njih u najboljem slučaju samo jedna hipoteza ili intelektualna postavka.

ili skrivenom duhovnom Stvarnošću . a svako duhovno saznanje unosi promenu u njegov opšti stav prema životu. jer ona oslobođenu energiju obuzdava i usmerava u pravcu određenog cilja. Na putu da razotkrije tajnu svrhu postojanja. Bog ili ništa Sve uobičajene utehe mimoišle su njegovo srce. nego je putovanje na kome se polako . Božanski očaj predstavlja početak duhovnog buđenja jer se iz njega rada težnja za Bogoostvarenjem. onda stvarno ne postoji više ništa za šta vredi živeti. Vratiće se svakodnevnim iskustvima ne bi li pronašao nešto svetlosti na stazi. Njegova jedina želja postaje da po bilo koju cenu pronađe Istinu. On je Stvarnost viđena kroz nezamagljeno staklo . a sve stoje manje od Istine ostavlja ga ravnodušnim. i koji su dozvolili impulsima slobodu i pun zamah. stanje očaja kod inteligentne osobe proizvodi sasvim drugačije dejstvo. U trenucima takvog božanstvenog očajanja. nepoznat entitet. Preispitivanje proživljenih iskustava obogaćuje riznicu čovekove duhovne mudrosti. skriven ili.vrši uticaj i na čovekov praktični život. I tako. on počinje temeljno da preispituje vrednosti koje je do tada prihvatao bez pogovora. Od tog trenutka nadalje. ili je sve lišeno značaja. pa on mora pokušati prvu. gde će čovek dobiti nešto što nije posedovao i postati neko ko nije bio. Tada započinje njena stvarna potraga za neprolaznim vrednostima. već pokušava da dokuči njihov duhovni smisao. Nezadovoljan prolaznim stvarima ovog života. Ovakve katastrofe pogađaju ljude kod kojih se očajanje splelo sa nerazboritošću. Njegov život prerasta u pravi duhovni eksperiment u koga su uključene sve zapažene duhovne vrednosti.sama ona Stvarnost Čiji je i on deo. pošto skrivenoj stvarnosti čije postojanje tek naslu¬ćuje nije moguće direktno pristupiti. To podrazumeva posmatranje sveta iz novog ugla i ponovno preispitivanje svakog proživljenog iskustva. Pod istim takvim okolnostima. mada u isto vreme njegov unutrašnji glas odbija da se pomiri sa mišlju da je život lišen svakog značenja. Ova druga mogućnost nije prihvatljiva sa stanovišta celovite čovekove ličnosti. to može dovesti do ozbiljnijeg umnog rasula. za kojim je tako očajnički tragao. pa i do pokušaja samoubistva. i sa kojom je suštinski identičan. U jednom trenutku njegovo brižljivo preispitivanje sabraće se u uvid koji nije bio moguć pre nego što je otpočeo traganje. Kada želja naiđe na takvu prepreku koja joj onemogućava da bude zadovoljena. na kraju stiže do neočekivanog saznanja o nečem već poznatom i drevnom. On je sušta Stvarnost. U jasnoj i postojanoj viziji istinske prirode života i njegovog smisla. on onda kreativno usmerava snagu svog očaja. psiha to doživljava kao šok posle koga više nije spremna da prihvati način života kakvog je dotle bespogovorno prihvatala. U trenucima božanske patnje. a ne hipoteza. jedinstveni duhovni eksperiment na život. Stoga. do tada njemu nepoznata skrivena stvarnost. shvatiće daje Bog. on odlučuje da rizikuje sve da bi ustanovio kakav se smisao krije iza površinskog vela njegovog života. premda kreće u potragu za nečim posve novim. Duhovno putovanje nije putovanje ka novom odredištu. nije tud. već i šta znači. to će se njegovo znanje o pravom smislu života više produbljivati. On više ne samo da doživljava stvari. pak. intelektualna potraga za Bogom . kada sve izgleda beznadežno. više ga ne zaokuplja isključivo ono što jeste. I ukoliko strahovita energija uznemirene psihe nije usmerena i kontrolisana. Neusmerena snaga očaja ne vodi ničemu osim destrukciji. Preispitivanje sveta iz novog ugla Sada. Neobuzdano očajanje je razorno Takve okolnosti mogu čoveka dovesti do krajnjeg očajanja.osujećenjem neke jake želje. on će mogući prilaz ka onostranom potražiti u svom svakodnevnom iskustvu. nju više ne napušta pitanje: ˝Čemu sve ovo?˝ Božanski očaj kao početak duhovnog buđenja Kada pojedinac svu svoju misaonu energiju uloži u otkrivanje smisla života. ona donosi odsudnu odluku da otkrije i ostvari cilj života. Na kraju će otkriti da gaje potpuni preobražaj njegovog bića doveo do nepatvorenog sagledavanja smisla života. Pronalaženje Boga je vraćanje samom sebi Sto šire bude primenjivao svoj inteligentni. Za njega postoje samo dve mogućnosti: ili postoji skrivena duhovna Stvarnost koju su proroci opisivali kao Boga. Tako se on okreće Bogu u trenucima kada su ga ovozemaljske stvari saterale u škripac. u kojoj je njegovo celovito biće. I ukoliko ne uoči da postoji neka.

Čin oslobađanja od uobrazilje može se uporediti sa buđenjem iz dubokog sna. Zato se obratnim procesom ukida osećaj otuđenosti i doživljava povratak prvobitnom jedinstvu sa Stvarnošću. umesto sužanjstva. čovek ne bi shvatao pravi smisao slobode. osoba se čvrsto drži ideje o svom zasebnom postojanju. Postepeno okretanje procesa delovanja lažne imaginacije unazad Osećaj otuđenosti nastao je kao posledica uzleta imaginacije. Ako se tokom čitavog razdoblja svog života riba nije ni jednom našla izvan vode. Mnogoslojni veo koji čoveka razdvaja od Boga satkala je lažna imaginacija. to nešto nehotice poistovećuje s raznim stvarima pojavnog sveta. neprestana razočarenja u život usmeravaju ga na pravi kolosek . ograđena i konačna jedinka. Da bi neko umeo da ceni slobodu. a onda stupa u neku vrstu dodira sa Stvarnošću. Višeslojna koprena satkana od uobrazilje Na duhovnoj stazi ima šest stanica. ali jedinka ostaje nesvesna te čežnje sve dok. ne kroči na duhovnu stazu. on će nastojati da otkrije stvarnost dublju od one koju mu dočaravaju nestalni oblici. pa on ne može da prihvati nijednu drugu ideju sem da je zasebna. Prelaženje kroz duhovno ropstvo i prepoznavanje intenzivne Čežnje za oslobođenjem. izražena i intenzivna. ona bi kroz iskustvo čežnje za vodom bila kadra da shvati svu njenu važnost. Pre stupanja na stazu. Čovek se u izvesnom smislu privikne na neznanje. odnosno skidanju slojeva koprene koja kod čoveka stvara osećaj nedodirljive zasebnosti i beznadežne otuđenosti. Pronalaženje Boga je vraćanje Sebi samom. Proces ukidanja mnogostranog delovanja uobrazilje je postepen i ima sedam nivoa. želja za sjedinjenjem sa izvorom postaje jasna. tako i osoba koja je na tren ugledala blesak cilja. a postepeno razvija razumevanje začeto u trenutku duhovnog buđenja. na svoj način. predstavlja pripremni stupanj za potpuno uživanje u slobodi koja će da nastupi. od ogromnog značaja. ili cilj. vrsta unapred stvorene predstave o cilju. U stvari.raspršuje neznanje o sebi i životu. život bio neprestana sloboda. sluti on od samog početka. U fazama najvećeg mraka. dok sedma predstavlja poslednju stanicu. zaštićena golemim zidinama najmračnijeg neznanja. čezne da se sjedini sa Bogom. čoveka posve obavija ta koprena sačinjena od svakojakih pogrešnih predstava. Razni stupnjevi u procesu izbavljenja iz obmanjujuće imaginacije mogu se uporediti sa snovima koji služe kao most između stanja dubokog sna i stanja budnosti. hita ka njemu punom brzinom. u svojstvu tragaoca. Ali i tada oseća nelagodnost i nejasnu i nedefinisanu uznemirenost u vidu slutnje da nešto nedostaje. Počev od trenutka posvećenja i stupanja na stazu. Pre no što stupi na Stazu. Ali našavši se na trenutak na sovom. Uporedo sa postepenim bleđenjem osećaja odvojenosti i egoizma. Sto je dodir sa Stvarnošću dublji. A kada njegovo iskustvo sveta postane dovoljno zrelo. Taj trenutak možemo prikladno nazvati prvim posvećenjem tragaoca. Isto tako. kada bi. a svest koja se javila usled težnje za jedinstvom sa Bogom uzrokuje prvi potres u čvrstoj strukturi ega. tako i tragalac koji je u daljini opazio cilj. Od tog trenutka nadalje. ona ne može ceniti vrednost vode. Iz mnogostruke lažne imaginacije iskristalisala se ego-svest. . Od rođenja do smrti živela je isključivo u vodi i nije sposobna da pojmi šta voda stvarno znači za njen život.da pronađe ono što mu je oduvek nedostajalo. Kao što osoba koja se nalazi u tunelu još intenzivnije žudi za svetlošću kada ugleda njen tračak na kraju tunela. čežnja za povratkom svome izvoru prisutna je u svakom biću još od trenutka kada ga je koprena neznanja odvojila od njega. Kretanje duhovnom stazom sastoji se u poništavanju posledica delovanja uobrazilje. Stupnjevi na Stazi Zatočenik ceni slobodu O vi ljudi moraju da prođu kroz period vezanosti i taj period se ne srne shvatiti kao beznačajna epizoda u evoluciji života. Svaka od šest stanica je. Stazi se pristupa onda kada se javi čežnja za dubljom stvarnošću Kao što riba koja je izvađena izvode žudi da se u nju vrati. taj mora iskusiti zatočeništvo. narasta osećaj ujedinjenosti sa Stvarnošću. baš kao što se putnik u vozu privikne na pomračinu u trenucima dok voz prolazi kroz tunel. to je koprena neznanja tanja. A to nešto je. izgrađenog u periodu delovanja uobrazilje.

Varljivi osećaj Realizacije Tokovi imaginacije ne unose nikakvu stvarnu promenu u istinsko biće Sopstva. Sve prolazne faze na stazi do krajnjeg ostvarenja Cilja. čoveku je potrebno izvesno vreme da bi mu se prilagodio. Posle perioda sličnog mrtvilu. Obzirom daje došlo do korenite promene svih okolnosti u njegovom duševnom životu. Pretpostavimo da. um počinje da funkcioniše na novom nivou pri stanju svesti koje je sasvim drugačije od stanja koje je ostavio za sobom. pa poveruje da se stvarno uspeo na vrh. Nivo se može uporediti sa železničkom stanicom na kojoj se voz nakratko zaustavi. a u samadhiju je ona svesna blaženstva ili svetlosti ili moći. tako će i tragalac pre ili kasnije uvideti da se prolazne faze moraju prevazići. Kada se stvarno probudi uvideće da je raniji osećaj budnosti bio samo san. a zatim. penjući se na planinu. A za prethodne samadhije šest prethodnih nivoa dualnosti. Ono što se menja nije Sopstvo. koje se odigrava na sedmom nivou. tako i svest . u mašti sebe vidite u Kini dok se zapravo fizički nalazite u Indiji. doživljava i znatno slabljenje snage ega. Međutim. Imaginacija je varljiva u različitim stepenima. Kada fantazija prestane. mada u stvarnosti još uvek spava. ovo liči na povratak u Indiju iz Kine. sanjareći. Upravo kao kada planinar. da čovek redovno ima lažni utisak da je postigao Ostvarenje. predstavljaju napuštanje jednog toka imaginacije u korist drugog. stigne na kakvu visoravan i tako se zadivi njome da zaboravi na svoj cilj. U snuje osoba potpuno nesvesna.Prelazni stupnjevi na stazi su tvorevina imaginacije Skidanje jednog sloja sa vela imaginacije je nesumnjivo korak napred u pravcu Svetlosti i Istine. a zatim doživljava stanje karakteristično za taj nivo. nakon svakog podizanja na sledeći nivo. a napredovanje od jednog ka drugom stanju svesti odgovara prolaženju kroz unutrašnje nivoe. tako i tragalac ume da pobrka prolazne faze sa stvarnim ciljem. gubitak osećaja odeljenosti praćen osećanjem jedinstva i istovetnosti sa širom Stvarnošću tako je intenzivan i dubok. on doživljava neku vrstu paralize umnih aktivnosti. krajnje uništenje ega se opisuje kao Fana-FUlah. Sa subjektivne tačke gledišta. već ideja o tome šta ono jeste. mada su sve te faze kroz koje se prolazi na stazi podjednako igra uobrazilje. vi shvatite da se vaše telo ne nalazi u Kini nego u Indiji. . mada ne i svog tela i svoje okoline. ali ne dovode do njenog definitivnog prestanka. Ali kao što osoba koja je ozbiljno namerila da se popne na planinu. Međutim. gde najzad dolazi do potpunog postignuća stanja Boga. na sedmom nivou. Nivoi i stanja Šest uzlaznih stupnjeva nalaze se još uvek u području delovanja uobrazilje. Svaki sledeći stepenik u procesu ukidanja delovanja uobrazilje je korak dalje u slabljenju ega. Poput putnika koji umoran od napornog puta odlazi na počinak. Isto tako se postepeno raspoistovećivanje sa telom i progresivno poistovećivanje s Najvišim Sopstvom može nazvati stvarnim kretanjem na Stazi. što je poznato kao samadhi. a oni se podudaraju sa stepenima čovekovog osećanja otuđenosti. dok se stanje svesti može uporediti sa ponašanjem putnika nakon pristizanja voza u stanicu. Priroda saniadhija Svaki stepenik u kretanju naviše predstavlja jedno stanje svesti. U duhovnoj tradiciji sufizma. kojeg je stvorila njegova ego-svest. jer uzrokuju delimično uništenje ega. Svaki stupanj predstavlja naredni korak u odbacivanju ego-života Pošto tragalac dospe na novi nivo. uočeno je da su takode neke vrste fane. Kada dosegne sledeći nivo svesti. on se prvo stopi s njim. ali nije sjedinjavanje sa Stvarnošću. on se najpre stopi s njim. nakon izvesnog vremena uvidi da treba da ostavi visoravan za sobom. To privremeno umrtvljavanje ego života razlikuje se od krajnjeg uništenja ega. To je samo odbacivanje varljivije imaginacije u korist imaginacije koja je manje varljiva. Lažni osećaj Ostvarenja koji se javlja na prolaznim stupnjevima nalik je na doživljaj spavača da se probudio. Tako čovek mora da prođe šest prelaznih nivoa i njima odgovarajućih stanja svesti pre nego što dosegne sedmi nivo koji je i kraj puta. Kada se tragalac domogne višeg nivoa. različiti stepeni umanjenosti snage ega na šest posrednih nivoa zavređuju da budu pomenuti zbog njihove relativne važnosti.prolazi kroz period umanjene aktivnosti koja se može porediti sa snom. naporedo sa usporavanjem umnih aktivnosti.nakon što je učinila napor da se uzdigne na sledeći nivo . Ali kao i krajnje uništenje ega. samadhi se suštinski razlikuje od sna.

putnik još ne postaje jedno sa Bogom. a napredovanje tragaoca ka Samospoznaji odvija se pod delovanjem duhovnih zakona koji se odnose na preobraženje i oslobađanje svesti. stanje osvešćenog Božestva Ali. Ukoliko podlegne iskušenjima. napredovanje osobe u pravcu Samospoznaje teče prirodno kao što fizičko telo deteta prirodno izrasta u telo zrelog čoveka. hodočasnik izjavljuje: ˝Ja sam Bog˝. Dospeo je do krajnjeg odredišta. Fana-fillah.Prve tri fane Medu fanama koje se smenjuju po rastućem redosledu. Dolaženje do Samospoznaje Postupno i neprimetno napredovanje ka Samospoznaji Kada se ostvari zrelost. koje je karakteristika svesnog Božanstva. Opažanje Boga i zadivljenost Bogom ne prekida se ni za trenutak. tu će doživeti poslednje uranjanje koje se zove Fana-Fillah ili krajnje poništenje sopstva u Bogu. i da su svi ostali nivoi na putu bili iluzorni. Hodočasnik je dospeo na suprotnu obalu ogromnog okeana uobrazilje i otkrio da je ova poslednja Istina jedina Istina. odnosno Beskonačan. postoji kontinuitet napredovanja sve do završne Fane-FUlah. a sumnje i brige nestaju. ili Nirvikalpa. biti ulovljen u zamku privlačnih mogućnosti četvrtog nivoa. Ovo je videh samadhi. već i sposobnost da je ispolji. Fizičko telo deteta raste postepeno i gotovo neprimetno. Nestajanje na petom nivou naziva se fana-e-jabruti ili poništavanje svih želja. To znači da ne samo da mu se ukazuje prilika da iskoristi svoje moći. Sada hodočasnik vidi Boga tako jasno i neposredno kao što običan čovek vidi zemaljske stvari. Obmanjujući sebe. a svaka od tihfana poseduje neku posebnu odliku. Nestajanje na trećem nivou zove se fana-e-zahiri ili poništenje privida. cilj čitavog traganja i nastojanja. da nije niko drugi do Bog. Hodočasnik je privremeno lišen svoje ograničene individualnosti i doživljava blaženstvo. je završna stanica na duhovnoj stazi. Opasnosti četvrtog nivoa Nestajanje na drugom nivou zove se fana-e-batili ili poništenje lažnog. Fane petog i šestog nivoa Nastavi li hodočasnik dalje. Nestajanje na šestom nivou naziva se fana-e-mahabubi ili utapanje sopstva (ljubavnika) u Voljenom. on je sada i izvor i posrednik mnogih nadahnjujućih misli. verujući da je dospeo do kraja duhovne staze. Međutim. već se u njemu samom javlja veliko iskušenje da ih upotrebi. Ovde dolazi do prestanka do tada neprestane aktivnosti nižeg intelekta. no ipak. shvativši daje njegovo postignuće samo jedna prolazna faza na njegovom putu. on nastavlja da napreduje na duhovnoj stazi i dospeva na drugi nivo. dospeće do četvrtog nivoa. U ovom nestanku hodočasnik gubi svoje zasebno postojanje i trajno se sjedinjuje sa Bogom. Hodočasnik više ne razmišlja na uobičajan način. no ipak. budući da nema svest o svetu oko sebe. on doživi svoju prvu fanu ili slabo nestajanje ega. Kada putnik na duhovnoj stazi stigne na prvi nivo. on će. i njegov pad je moguć sve dok uspešno ne prede sa četvrtog na peti nivo. ili stanje božanske kome. ali ne fizičkim očima. . On vidi. Ovde hodočasnik danima nema svest o svome telu i o svetu oko sebe i doživljava beskonačnu moć. Fana-Fillah. mnogi hodočasnici misle da su ostvarili stanje Boga i ostaju zaglibljeni na prvom nivou. Um razgovara sa umom. Uranjanje u četvrti nivo zove se fana-e-malakuti ili uništenje koje vodi u slobodu. mnogi hodočasnici na ovom uzvišenom stupnju nalaze da je veoma teško odupreti se obmani je posredi Bogoostvarenje. Hodočasnik je sada apsorbovan u blaženstvu i beskonačnoj svetlosti. Ali. On je sada jedno sa Bogom i tako sebe i doživljava. Ovaj sedmi nivo. Zbog svega ovoga. Hodočasnik nikada nije bezbedan u smislu duhovnog nazadovanja. Rast fizičkog tela odvija se pod delovanjem prirodnih zakona. prolazak kroz četvrti nivo je jedan od najtežih i najopasnijih. ako nastavi dalje on će uvideti svoju grešku i napredovati do šestog nivoa. ostaju nasukani na drugom nivou. Hodočasnik sada doživljava posebno stanje svesti četvrtog nivoa u kome ne samo da poseduje beskonačnu moć. Svest je sada potpuno povučena iz čitavog sveta. Oni koji pomisle da su postigli cilj. Ako se hodočasnik uspne na sedmi nivo. Ako hodočasnik ne podlegne samoobmani. nastavljajući da upotrebljava svoje moći. nema ni prilike da ispolji tu moć. a ostali koji uspeju da prevaziđu tu samoobmanu idu dalje i dospevaju na treći nivo. Sada je bezbedan i izvan mogućnosti duhovnog pada. To je jedina stvarna probudenost. To je Ninnkalpa stanje. Ovako zaneseni.

o sebi ima predstavu da je mlada ili stara. koje se sastoji u postepenom odvraćanju snopa svetlosti svesti od grubog sveta. kroz sklad jasnog opažanja i čvrste volje. veoma udaljena od krajnjeg cilja. od velikog je značaja. i doživljava telesna ograničenja i promene kao nešto što joj pripada. kroz trenutke napora i trenutke počinka. Impresije vezane za suptilno telo troše se. Duša. prelazak iz grube u suptilnu sferu postojanja. uspehe i neuspehe. Prosečna osoba svesna je samo grubog sveta U slučaju prosečnog čoveka. od miliona grubo-svesnih duša vrlo mali broj postane suptilno-svestan. to jest promena nivoa na kome se deluje. kroz neke oblike pokajanja ili. Grube impresije postaju suptilne. Sve ovo su ispoljenja raznih sanskara koje je poneo sa sobom iz prošlosti. osoba koja putuje brodom može se kretati bilo gde po površini vode. pak. ali je retko kada svestan načina na koji napreduje ka spoznaji Sopstva. Slabljenje impresija predstavlja početak duhovnog buđenja. čovek je svestan svega unutar grubog sveta. muškarac ili žena. radost i patnju. U suptilnoj sferi uobičajeni standardi grubog sveta bivaju zamenjeni novim standardima bližim Istini. zato što snop svesti pada na fizičko telo i deluje preko njega. već posredstvom fizičkog tela. Poistovećenje sa fizičkim telom Na ovom nivou duša je svesna grubog sveta ali ne zna ništa o svojoj istinskoj prirodi. kroz sebe samu. pa on sve svoje zamisli i aktivnosti usmerava ka grubim objektima koji su mu pristupačni. Budući ograničen medijumom grubog tela. Sve dotle dok nije svestan suptilne i mentalne sfere postojanja. Poistovećenje sa mentalnim telom Bez obzira na sve. posle dužeg vremena impresije vezane za grubi svet postepeno slabe i dotrajavaju kroz iskustva oprečnosti u vidu krajnje sreće i krajnje patnje. Ona poistovećuje sebe sa grubim telom na koje pada snop svetlosti svesti. Duša ne upoznaje sebe direktno. Ljudska svest može se porediti sa reflektorom koji osvetljava postojanje i prirodu stvari. Suptilna sfera postojanja je sada njeno novo okruženje. tako i tragalac često nije svestan zakonitosti po kojima se kreće ka cilju svog duhovnog razvoja. Kroz . a duša postaje svesna isključivo suptilnog sveta. ali ne može brodom stići do onih mesta koja se nalaze na zemlji ili u vazduhu. upravo kao što je i tok rečica koje se slivaju niz planinu određen prirodnim kanalima planinskog reljefa. Dete ne shvata kako njegovo fizičko telo raste. prolazeći kroz sreću i tugu. tako tragalac lagano krči put kroz šipražje sanskara poput putnika koji se probija kroz divlju i gustu šumu. budući da ne može spoznati sebe kroz sebe samu. Domet snopa svesti uslovljen je prikupljenim sanskarama. ona prepoznaje sebe kao fizičko telo . primerice. snop svetlosti njegove svesti ne može biti usmeren na medijum suptilnog ili mentalnog tela. joge. Pošto se sva saznanja do kojih može doći putem grubog tela svode na grubo telo kao na centar svake aktivnosti. Stoga Čitav grubi svet otpada iz orbite svesti. Mada je na ovaj način duša postala suptilno-svesna. duša smatra da je suptilno telo i ono postaje središtem svih njenih aktivnosti.što važi i za duhovni napredak čoveka koji je stupio na stazu.mada je. već samo posredstvom suptilnog tela. sfera i stupanj na kome se odvija njegov život ograničeni su na grubi svet. pomerajući i podstičući premeštanje osnove svesnog fukcionisanja duše sa grubog na suptilno telo. otpočinje nov način življenja. Poistovećenje sa suptilnim telom Pošto čovek proživi nekoliko životnih ciklusa u uslovima grubog sveta. tragalac unutrašnjim putem postepeno prilazi Samospoznanju. ona i dalje boravi u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. ali nije kadar da uspostavi kontakt sa suptilnom i mentalnom stvarnošću. a buđenjem svežih snaga i oslobađanjem duhovne energije. na primer. telo samo posrednik. no ipak. Nemajući svesno znanje o tome. Domet i delovanje svesti Tragalac je uglavnom svestan svojih reakcija na različite situacije u životu. zapravo. nego pada na suptilno telo koje postaje njen nosač i deluje kroz njega. dakle. Područje koje je osvetljeno snopom svetlosti predstavlja sredinu u kojoj svest deluje. Područje delovanja prosečnog pojedinca svodi se na grubu sferu. Život u suptilnoj sferi je samo prelazna faza na duhovnom putu. Sada snop svetlosti svesti više ne dejstvuje kroz grubo telo. te ono prirodno postaje osnova svih njenih aktivnosti u okviru grubog. kao i kroz pometnje i sukobe.

a druge duše kao njihova tela. je ravno potpunom uništenju individualnog postojanja. Njegov inteligentni i poverljivi prijatelj se jednog dana doseti kako da mu pomogne da se seti sebe. duša ne vidi sebe kao Boga. Takvo odvraćanje podrazumeva iščezavanje i poslednjih tragova impresija povezanih sa umnim životom duše. i nalazi se u direktnom kontaktu sa duhovnom Stvarnošću. ona je ipak i dalje zatočena u svetu senki. Duša je postala istinski svesna Sebe i dostigla Samospoznaju. Sve ovo se može ilustrovati nezaboravnom pričom o tikvi koju nam je ispričao persijski pesnik Dami u jednom od svojih kupleta. Potreba za Učiteljem Mada je duša sada mnogo bliža Bogu nego dok je boravila u gruboj ili suptilnoj sferi. Direktna Samospoznaja Postoji mogućnost da se neki tragalac sopstvenim naporima uzdigne do mentalne sfere postojanja. osećajući odeljenost od Boga zahvaljujući velu satkanom od impresija povezanih sa mentalnom sferom. jeste. duša otklanja samopotvrđujući se posredstvom tri tela. koji je sam Bogoostvaren. Svetlost koju odašilje reflektor svesti probija se samo kroz individualni um.i spoznaje da je jedina Stvarnost. A svaki pokušaj duše da dostigne Samospoznaju kroz bilo šta drugo van nje same. Bio jednom jedan zanesenjak kome u zaboravnosti nije bilo premca. U novom središtu. druže stari. pa stoga vidi sebe ne kao konačno telo. Duša spoznaje sebe kroz individualni um i smatra sebe individualnim umom. on služi da osvetli istinsku prirodu duše. a svi oblici lažne samospoznaje su nešto kao privremene zamene za istinsku Samospoznaju. agresivnost. pometnji i nedoglednim komplikacijama.ove tehnike svest se dublje povlači ka unutra. zavisno od stadijuma procesa. . već isključivo posredstvom individualnog uma. neizlečivog samozaborava. reče mu: ˝Sada me poslušaj. Lažna samospoznaja Sada duša ima neposredno. Ove zablude su nužni pratioci svakog pokušaja da se dođe do istinske Samospoznaje. u kojima se čovek poistovećuje sa grubim ili suptilnim ili mentalnim telom. ne dopuštajući duši da spozna sebe onakvu kakva ona. sama po sebi. završava se u neizrecivoj zbrci. Kada snop svetlosti svesti više nije uperen ni na jedno od tri tela. Bese čak zaboravio ko je. Taj poslednji odsudni korak se ne može preduzeti bez pomoći Savršenog Učitelja. rivalstvo. gde joj se pružaju veće mogućnosti za dublje duhovno razumevanje i jasnije opažanje krajnje Istine. mentalnoj sferi. Proces dolaženja do Samospoznaje kroz tri sfere postojanja prate trenuci lažne samospoznaje. Snop svetlosti svesti više nije uperen na nešto tuđe ili spoljašnje. duša je ispunjena nadahnućem. Od miliona duša svesnih mentalne sfere veoma mali broj poseduje moć da odvrati snop svetlosti svesti od individualnog uma. jer nije u stanju da spozna sebe neposredno kroz sebe samu. dubokim uvidima i pouzdanom intuicijom. da je gotovo potpuno nesvesna svog sopstvenog postojanja i svoje prirode. Duša je sada svesna samo mentalnog sveta. duša je sada potpuno nesvesna čitavog univerzuma. Opasnost od potpunog. Premda duša još nije spoznala sebe kao Boga. koji sada predstavlja temelj i središte svih njenih aktivnosti. već na dušu samu. ljubomora. čime se snop svetlosti svesti usmerava na mentalno telo i svest počinje da dejstvuje kroz mentalno telo. Duša ne može ostvariti istinsku Samospoznaju pre nego što stigne na kraj svog duhovnog puta. duša postaje u toj meri privučena tim objektima. ali sledeći korak. Privezavši mu za vrat tikvu. Postoje svest o različitim sferama postojanja direktno zavisila od njima odgovarajućih tela. retko koja je u stanju da uspostavi svestan kontakt s mentalnom sferom postojanja. Međutim. To se događa zahvaljujući početnom cilju kreacije: da dušu učini svesnom Sebe. održavajući se u svetu podvojenosti gde vladaju . njezin boravak u mentalnoj sferi predstavlja ogroman korak u odnosu na nivo suptilne sfere.seks. U ovom prelomnom trenutku dolazi do potpunog raskidanja veza sa sva tri tela. otpadanje mentalnog tela. iako je u neposrednom kontaktu sa Bogom. Prekid svesne povezanosti sa suptilnim i grubim telom znači da su gruba i suptilna sfera postojanja kompletno isključene iz opsega svesti. sveopšti strah i sebičluk bezobzirnih ambicija. Tako duša prepoznaje sebe kao svoja tela. ni od jednog posrednika uslovljeno znanje o samoj sebi. nego kao beskonačnog Boga . Priča o tikvi Pošto se na tom putešestviju snop svetlosti svesti usmerava na okolne objekte a ne na samu dušu. Od miliona suptilno-svesnih duša.

ugledavši tikvu. više nije bilo tikve na njegovom vratu. Prema tome. Tako se.jednom ćeš se možda zasvagda izgubiti ne znajući ko si. a svest da ostane. U svom svakodnevnom suočavanju sa svetom dualnosti. individualni um se upliće u neprestane sukobe. ˝Nisam izgubljen!˝. Zato umirivanje uma povlači za sobom gubljenje svesti. Iako tone u nesvesno. ali. zanesenjak je. po prestanku poistovećenosti sa tri tela. uzviknu. do kojih dolazi otuda što se duša poistovetila sa nekim od tela. dok nastoji da zaustavi umne procese tokom meditacije. Individualni um je uporište ega ili svesti o izolovanom postojanju. impresije počinju da uzburkavaju um i svest ponovo postaje aktivna u odgovarajućem medijumu. ukrade mu tikvu i veže je sebi oko vrata. A onda spazi tikvu na vratu ovog drugog čoveka i začudi se: ˝Ti si ja! Ali ko sam onda ja?˝ Ova priča o tikvi opisuje različite oblike lažne samospoznaje. Neposredno pre buđenja. to je samo privremeni prekid umne aktivnosti i svesnog funkcionisanja. ˝Izgubljen sam!˝. kada se zanesenjak već privikao da prepoznaje sebe pomoću tikve. jer nakon izvesnog vremena prikupljene impresije ponovo podstiču njegovo obnavljanje. teži da izgubi svoj identitet kao pojedinačni entitet. ja vezujem ovu tikvu oko tvoga vrata i svakog jutra kada se probudiš ti ćeš ugledati ovu tikvu i znati da si to ti koji tu stojiš. njegova samospoznaja mogla bi se porediti sa istinskom Samo-spoznajom duše . da bi svest spoznala Sopstvo onakvo kakvo ono jeste. dok stanje Bogoostvarenosti ni na koji način ne zavisi od individualnog uma niti od bilo kakvog posrednika. da je zaneseni čovek iz priče naučio kako da prepoznaje sebe kroz sebe samog. I najzad. Individualni um i svest su tako gusto isprepleteni da čovek. Posle izvesnog vremena. a ne pomoć u dostizanju Ostvarenja. Svest se tako čvrsto splela s individualnim umom da je izgubila snagu da se ispetlja iz mreže u koju se sama zaplela. Zato. a na . Objašnjenje fenomena spavanja Svakodnevna pojava sna suštinski se ne razlikuje od pojave uspavanosti za vreme meditacije. Uznemirenost koja se javlja po prestanku poistovećivanja sa grubim. prijatelj zamoli nekog stranca da prenoći uz njega. sem donekle po poreklu. Udruživanje svesti s individualnim umom zapravo je prepreka. vremenu i promeni.koja. spoznaje da je niko drugi do beskonačni Bog. svest se razvijala naporedo s individualnim umom.˝ Priča o tikvi dalje pojašnjena Svakog jutra kada bi se probudio. individualni um mora da nestane. Početak raspoistovećenja od dvojnosti može se uporediti sa trenutkom kada se zanesenjak poistovetio sa strancem koji mu je tikvu ukrao. a kada se zanesenjak tog jutra probudio. čemu sledi prekid svesnosti. Zato se povlači iz sveta i umiruje. Misliti o sebi kao o telu isto je što i prepoznavati sebe pomoću tikve. i vrati se u Beskonačno. nezavisno od spoljašnjih znakova prepoznavanja. već istovremeno pothranjuje i biva hranjena iluzijama o dualnosti. Isprepletenost uma i svesti Kroz čitavu istoriju duše. Naizmeničnost budnosti i sna Stišavanje mentalnih aktivnosti tokom spavanja povlači za sobom potpuno odsustvo svesti. kao znak prepoznavanja. Za spoznaju Sopstva nikakav posrednik nije potreban. suptilnim i mentalnim telom može se uporediti sa zbunjenošću zanesenjaka kada više nije video tikvu zavezanu oko svog vrata. ona se mora u potpunosti osloboditi od ograničenja individualnog uma. jer su sva ostala stanja svesti doživljaji individualnog uma. Bogoostvarenje je jedinstveno stanje svesti. Ono se razlikuje od svih ostalih stanja svesti. govorio sam sebi. na period spavanja nadovezuje period budnosti. Ova krajnja Samospoznaja je cilj kreacije. i delovala na pozornici individualnog uma. Stranac to i učini. Na njegovim osnovama nastaje individualnost koja ne samo da ograničava. Bogoostvarenje Spoznati Sopstvo znači spoznati Boga Doći do istinske Samospoznaje znači doći do Bogoostvarenja. Posrednik je neophodan da bi se spoznalo nešto što je različito od Sopstva. u skladu sa zakonom naizmenične aktivnosti i odmaranja. Drugim recima. a kada se umori od te bespoštedne borbe.

Razlike između sna i Bogoostvarenja U snu individualni um nastavlja da postoji mada se ne seća ničeg. Ništa je više ne ograničava niti pomućuje. u Bogoostvarenju um ne samo da zaboravlja sebe već (zajedno sa svim impresijama) doista gubi svoj identitet. nema ni završnog poništenja individualnog uma ni oslobođenja svesti. sada je slobodna i ničim sputana. Sve dok se latentne impresije u umu u potpunosti ne unište. on opstaje sve do poslednjeg. U tom pogledu Bogoostvarenje je nalik dubokom snu. onako rasklimanog. Bogoostvarenje je lično postignuće Ispoljavanje beskonačnog znanja i beskrajnog blaženstva u svesti moguće je samo za dušu koja je postigla Bogoostvarenje. Prepreke ega Ograničeni um je tle u kome se ego dobro učvrstio pustivši svoje korenje. sedmog nivoa involucije svesti. On buja na samim nastojanjima uperenim protiv samog sebe. Prema tome. mada nije svestan ničeg određenog. svest je stopljena sa Apsolutom i večno prebiva u njemu kao njegov neodvojivi aspekt. ali ne gubi svoje individualno postojanje. slika ili objekata u univerzumu. ostvarivši stanje beskonačnog znanja i blaženstva. pored toga što je oslabljen ljubavlju ili pokajanjem. i dalje vrlo teško iskoreniti. Svest koja je bila združena s individualnim umom. duša nije svesna zvukova. u neposrednom kontaktu i jedinstvu sa vrhunskom Stvarnošću. Tako je i ego. ali se oni ipak beskrajno razlikuju. jer je na vatri kamen˝. teško izvaditi zajedno s korenom. ali u snu nema svesnog iskustva Boga. ceo univerzum bi nestao odmah čim bi prva duša dostigla Bogoostvarenje. koliko god se očajnički batrgao. To je svest o ničemu. Takav doživljaj sličan je iskustvu Bogoostvarenja. Za vreme spavanja um privremeno zaboravlja na svoj identitet. Kao što oko ne može da vidi samo sebe. samo produbljava neznanje. obelodanjuje beskonačno znanje koje je do tada bilo skriveno zbog postojanja ega. Iako duša u snu zaboravlja svoju odeljenost od Boga i sjedinjuje se sa Njim. mada uspeva da preobrazi svoju prirodu. ali to nije svest o univerzumu. Kao što plamen ne može da se rasplamsa kada se kamen položi na vatru. Ego istrajava do samog kraja. ne dešava jer je Bogoostvarenje lično stanje svesti duše . koja je još uvek opčinjena obmanom univerzuma. U starosti. ali je i dalje zauzdana umom. Pošto je spala koprena između svesti i vrhunske Stvarnosti.period budnosti period spavanja. Uronjena u blaženstvo Ostvarenja. Svest je prisutna. Kada Bogoostvarenje ne bi bilo lično postignuće duše. Iz sna probuđena osoba ponovo pada pod vlast ranijih ograničenja. Teškoće u savladavanju ega Ego je centar svih ljudskih aktivnosti. Ego. Problem Bogoostvarenja je problem izbavljenja svesti iz granica uma. Iako biva sve slabiji kako duša napreduje na stazi. a njena jedina svrha postaje osvetljavanje beskonačne Stvarnosti. a taj ego. zbog mnogobrojnih obmana u koje se upleo. Kada je individualni um rastočen. Međutim. Uslov za nestajanje ega je uklanjanje ograničenog uma koji je njegovo središte. ona nije svesna tog jedinstva. tada čitav univerzum koji se tiče uma nestaje u ništavilu. Sve što čini da bi sebe uništio samo doprinosi njegovom ponovnom oživljavanju. koji istrajava kroz čitavo putovanje duše. ego ne može sam sebe poništiti. međutim. Ego sprečava ostvarenje beskonačnog znanja koje leži skriveno u duši. Neostvarena duša. onemogućava duši da pronađe samu Sebe. on je najmoćnija prepreka postignuću Boga. dok neispoljene impresije spuštaju zastor između svesti utonule u san i beskonačne Stvarnosti. Pokušaji ega da poništi samog sebe jednako su bezizlazni kao kada bi čovek pokušavao da stane na sopstvena ramena. U toku sna iluzija o univerzumu nestaje. tako i želja da se spozna sopstvena istinska priroda ne može dovesti do Istine sve dok breme ega pritiska svest. tako ni ego nije u stanju da okonča svoje postojanje. U retkim prilikama kada je kontinuitet dubokog sna za trenutak prekinut. jer iskustvo Boga podrazumeva smrt ega i usmerenost celokupne svesti ka beskonačnoj Stvarnosti. Beskonačna Stvarnost u Bogoostvarenoj duši jasno zna daje beskonačna. ne poseduje takvo znanje. Ovo se. zub koji boli može doneti velike nevolje jer ga je. a svest više nije ničim sputana. Jedna persijska pesma kazuje da je ˝Izuzetno teško prodreti kroz veo neznanja. budući da svest privremeno miruje. Tokom sna svest se zatvara u školjku individualnog uma. spavač stiče utisak da je svestan. u kome svest. Svest se vraća. pa ni sebe samog. sasma oslobođena obmane univerzuma.

u svetovnom smislu nije od velikog značaja od kog prodavca čete kupiti robu ukoliko platite cenu za nju. Međutim. Duša koja nije Bogoostvarena doživljava sebe kao konačnu i neprestano je uzncmiravana oprečnostima prolaznih radosti i tuga. Zbog toga je taj odnos po svemu mnogo značajniji od svetovnih odnosa kakvi se svakodnevno uspostavljaju u društvu. kaže se daje on postao njegovim učenikom. Značaj Bogoostvarenja U Bogoostvarenju duša napušta svoju Jzolovanu svest i nadilazi dvojstvo u trajnoj spoznaji istovetnosti s beskonačnom Stvarnošću. Duhovno školovanje Duhovno školovanje kao osnovno obeležje tragaočevog života Kada neki tragalac dobrovoljno stupi u blisku duhovnu vezu sa nekim Učiteljem. obzirom da su predodređeni sanskaričkim vezama i karmičkim zakonitostima. Bogoostvarenje pripada ovoj drugoj vrsti. onda se ne radi o pravom duhovnom školovanju. Duša takode otkriva da je beskonačno znanje i blaženstvo u kome uživa. ljubav Bogonesvesnog prema Bogosvesnom. ali su neki nesvesni . Čitavu huku i buku trajanja u vremenu progutali su mir i tišina Večnosti. To je prvenstveno odnos između ljubavnika i božanskog Voljenog. Dve vrste dobitka Čitav proces postizanja Bogoostvarenja je igra čiji su početak i kraj istovetni. Ona zna da nikada nije ni bila ništa drugo do ono što sada zna cla jeste i da je sve što je do tada preživljavala bio samo sastavni deo procesa pronalaženja Sebe. Ostvarena duša se uzdigla iznad oprečnosti i doživljava beskonačno znanje i neograničeno blaženstvo Bogosvesti. Svako je Bog. Svetovna ljubav je međudejstvo između dva Bogonesvesna centra. Okovi ograničene individualnosti zauvek su pokidani. što podleže evoluciji i duhovnom napredovanju. nisu lišeni duhovnog smisla. Grozničavi i bolni nemir ograničene svesti koja je u stalnoj potrazi za nečim. koja životu tragaoca daje suštinske smernice i uliva najdublji smisao. Zato postignuće Bogoostvarenja ima neposredan značaj samo za dušu koja je nadišla vremenski proces. radi se o najvažnijem odnosu u koji čovek može da stupi. nevažno je da li ste krenuli ovim ili onim brodom. oduvek ležalo pritajeno u beskonačnoj Stvarnosti i da se u trenutku Ostvarenja samo ispoljilo. a Ostvarenje mogu poslići tek nakon što svoju svest rasterete bremena ega i oslobode se ograničenja koja im nameće individualni um. Ono prirodno izrasta iz temeljnih zakona duhovnog života. ona svcsno poznaje svoju istinsku prirodu koju ranije nije poznavala. Sa duhovnog stanovišta. zapravo bila iluzija. Ostale duše ostaju zatočene. Ljubav je srž duhovnog školovanja Kakav će se odnos uspostaviti između Savršenog Učitelja i učenika uvek zavisi od unutrašnjeg stanja učenika. veo Iluzije zasvagda je spao. Ukoliko je to međutim samo formalna veza. vrednost privremenih i površnih odnosa ne može se meriti sa vrednošću duhovnog Školovanja. Odnos učenika i Učitelja posve se razlikuje od zakonskih odnosa u kojima se prava i dužnosti utvrđuju formalnim ugovorima ili verbalnim dogovorima. i šta će zauvek biti. šta je bila. svetu senki je došao kraj. S druge strane. Duhovno školovanje je jedno od osnovnih obeležja života naprednog učenika i ono ne može biti plod nikakve izveštačene procedure. već samo površno dotiče njegovo biće. i da je njeno viđenje sebe same kao nečeg konačnog. Većina tih svetovnih odnosa ne prodire dublje u duhovnu strukturu tragaočevog života. daje Bogoostvarenju prvorazredni značaj. jedina razlika je u tome što posle Ostvarenja. dok je ljubav koja se podrazumeva u duhovnom školovanju. Upravo to čini nepremostivi jaz između duše koja je postigla Bogoostvarenje i duše koja ga nije postigla. Tako Bogoostvarena osoba u suštini ne postaje nešto drugo od ono stoje bila pre Ostvarenja. Ona ostaje ono što je i bila. duša spoznaje da je oduvek bila ta beskonačna Stvarnost koju sada otkriva. U Ostvarenosti se razotkriva ono što je bilo pritajeno Kada postane Bogoostvarena. a čiji su rezultati površna druženja ili povremeni susreti. Postignuće Ostvarenja je njen neminovni dobitak. Mada Bogoostvarena duša ne stiče ništa novo.koja je nadišla domen uma. Ljubav koja čini srž duhovnog školovanja iz korena se razlikuje od raznih vrsta ljubavi koje se javljaju u uobičajnim ljudskim odnosima. Postoje dva tipa postignuća: ili čovek stekne ono što ranije nije posedovao ili potpuno ostvaruje ono što jeste. bitno je da stignete na odredište. Prema tome. No čak ni takvi odnosi. njeno neprikosnoveno saznanje o onome šta ona uistinu jeste. zamenio je blaženi spokoj i blaženstvo svesti o Istini.

svoje božanskosti, neki su samo delimično svesni, a malo ko je potpuno Bogosvestan. Oni koji nisu svesni svoje božanskosti nemaju nikakvu predstavu o stanju Boga. Oni su samo svesni svog telesnog stanja. Da bi postigli stanje Boga, treba da vole, obožavaju i slede onog Učitelja koji neprestano prebiva u stanju Boga. Učiteljevi zahtevi pre svega Ljubav učenika prema Učitelju je, zapravo, samo njegov probuđeni odgovor na mnogo veću ljubav Učitelja prema njemu. Tu ljubav treba staviti na prvo mesto, iznad svih ostalih ljubavi. Prirodno će ta ljubav vremenom prerasti u osnovnu pokretačku snagu učenikovog života, jer učenik zna da Učitelj predstavlja otelotvorenje i prikazanje beskonačnog Boga. Sve učenikove misli i sva njegova nastojanja treba da se vrte oko ličnosti Učitelja. Obzirom da Učitelj tako dobija prednost nad svim ostalim potrebama učenika, Učitelj u tom odnosu postaje centar zračenja onih duhovnih sila koje rasteruju tamu, pročišćavaju srce od nakupljenih grehova i posvećuju učenika u život ispunjen slobodom i svešću o Istini. Prava ljubav vodi ka Učitelju, kao u priči o Madnunu i Lajli Osnovna vrlina kandidata za učenika trebalo bi da bude bezuslovna ljubav prema Učitelju. Sve sporedne pritoke ljubavi se ionako na kraju ulivaju u veličanstvenu reku ljubavi prema Učitelju i gube se u njoj. O tome govori priča o Madnunu i Lajli. Mađnun je Lajlu tako snažno voleo da je svakog trenutka bio ispunjen mislima o njoj. Nije mogao da jede, pije, niti da spava, svejednako je razmišljao o njoj. I jedino što je želeo bilo je da Lajla bude srećna. Rado bi je video udatu za drugog čoveka samo kada bi znao daje to za njeno dobro. Bio bi u stanju i da umre za njenog muža ako bi je to usrećilo. Krajnje poricanje sebe i iskrenost njegove ljubavi doveli su ga na kraju do susreta sa Učiteljem. Svaki trenutak života Mađnun je posvećivao voljenoj, pa je to uzvisilo njegovu ljubav sa fizičkog ili intelektualnog na duhovni nivo. A produhovljenje ljubavi dovelo ga je do božanskog Voljenog. Pročišćenje kroz ljubav i predavanje Učitelj je taj božanski Voljeni, i kada učenik sretne svog Učitelja, on ne treba ništa drugo da čini osim da ga voli. Jer, ako učenik voli Učitelja punim srcem, on će se pouzdano na kraju i sjediniti s njim. On ne treba da se brine za kvalitet njegove ljubavi. Treba da voli uprkos svim svojim slabostima i ne srne da posustane sve dok ne sasvim pročisti svoje srce. Učitelj je sušti izvor čistote i kada mu učenik preda svoje srce, to je početak njegovog samopročišćavanja. Voleći Učitelja svim srcem, učenik se otvara za božansku ljubav koju mu Učitelj uliva. Sve njegove slabosti će sagoreti u vatri božanske ljubavi koja mu se pruža. Ako je učenik namerio da se oslobodi svih slabosti i dostigne besprekornu i beskrajnu čistotu, onda sav svoj život mora bezrezervno posvetiti Učitelju. Mora mu predati svoje slabosti, snagu, poroke i vrline. I u vezi s tim ne sme biti kolebanja. Njegova predaja mora biti u toj meri potpuna da u njegovom umu ne preostane ni senke od kakve pritajene sebične želje. Značaj vere Tek kada učenik počne da gaji nepokolebljivu veru u Učitelja, može mu se predati u bezuslovnoj ljubavi. Vera u Učitelja je neophodan činilac pravog duhovnog školovanja. Nakon što se stanje Boga ostvari, pitanje vere se uopšte više ne postavlja, isto kao što čovek bez premišljanja zna da je čovek. Ali sve dok se ne postigne stanje Ostvarenosti, učenikova vera u Učitelja je njegov najpouzdaniji vodič, nešto kao kormilo na brodu. Netačno je da je vera šlepa, ona vidi mnogo dalje od mračnog neznanja; no ipak, vera će biti lišena direktnog iskustva sve dok tragalac ne ostvari sebe kao Boga. Nije slučajno da je druga reč za religiju - ˝vera˝. Vera je jedna od bitnosti tragaočevog života. Vera se može iskazati na mnoge načine, mada se, sa psihološke tačke gledišta, uvek radi o jednoj te istoj pojavi sa različitim odlikama. Jedina razlika je razlika u jačini vere. Vera može biti čvrsta i snažna ili slaba i mlaka. Slaba i mlaka vera ne može odvesti čoveka dalje od privrženosti ritualima i ceremonijama; ali, čvrsta i snažna vera zasigurno će povesti tragaoca dalje od religijskih formi, pomoći mu da probije spoljašnju ljusku i dospe do semena istinskog duhovnog života. Vera dostiže svoj prirodni vrhunac i cilj kada se utočište pronađe u Učitelju. Priča o Kalijanu Učenikova vera treba da bude čvrsto utemeljena u njegovom doživljaju Učiteljeve božanstvenosti. Ne sme da bude nalik na lisku koju nosi i najmanji povetarac. Treba daje čvrsta poput granita i da odoleva najjačim olujama. Priča o Kalijanu nosi poruku o čvrstini vere u Učitelja. Kalijan je bio učenik Svami

Ramdas Samarte (Swami Ramdas Samarth), Savršenog Učitelja u doba Sivađija (Shivaji). Svaki Učitelj voli svoje učenike podjednako, ali su mu neki ipak naročito dragi - isto kao što neko voli sve delove svoga tela, mada su mu oči možda draže od prstiju. Svami Ramdas Samarta imao je mnoge učenike, ali je Kalijan bio njegov miljenik. A ostali učenici nisu razumeli zašto je Kalijan Učitelju draži od ostalih. Jednoga dana Svami Ramdas odluči da proveri privrženost svojih učenika. Pretvarajući se daje bolestan i daje na samrti, on zamoli sve svoje učenike da dođu pred njega. Prethodno je stavio poveći mango na koleno i uvezao ga zavojem tako da je to izgledalo kao velika oteklina. Zatim je uperio prstom na oteklinu i saopštio učenicima da se radi o malignom tumoru i da će zasigurno umeti ukoliko neko ne isisa otrov iz njegovog kolena. Takođe je upozorio da će onaj ko isisa otrov ostati na mestu mrtav. Upitao je ima li među njima neko ko bi bio spreman da to učini makar i po cenu sopstvenog života. Svi učenici su oklevali izuzev Kalijana, koji je smesta ustao i pohitao da posisa otrov. Na njegovo iznenađenje, umesto otrova okusio je sladak sok mangoa, a Svami Ramdas blagosiljao je njegovu nepokolebljivu veru i požrtvovanu ljubav. Spremnost da se umre za Voljenog je istinska ljubav. Takvu nepokolebljivu veru i ljubav i nepodeljenu privrženost, kao što je bila Kalijanova, u učeniku može probuditi jedino milost Učitelja. Odanost Učitelju Apsolutna odanost Učitelju ne osiromašuje život učenika ni u kom pogledu. Naprotiv, služiti Učitelja znači služiti svoje Sopstvo u svakom drugom sopstvu. Učitelj prebiva u sveobuhvatnoj svesti hoteći sveopšte duhovno blagostanje. Zato, služiti Učitelja takođe znači učestvovati u njegovoj nameri i zadatku da služi sveukupnom životu. Učitelj će, na primer, tražiti od učenika da širi njegovu misiju po svetu. Putujući svetom i obavljajući što mu je naloženo, učenik će biti u stalnom unutrašnjem kontaktu sa Učiteljem kao beskonačnim Bićem. Tako, učestvujući u radu Učitelja, učenik postaje sve bliži Učitelju, postaje, zapravo, sastavni deo njegove svesti. Služenje Učitelja je najbrži način da se ostvari Učitelj u sebi. Učestvovanje u Učiteljevom radu Usluga koju učenik pruža Učitelju ne samo da ima veze s univerzalnim ciljevima, već je i jedno od najmoćnijih sredstava učenikovog napredovanja ka njegovom sopstvenom duhovnom cilju. Neusiljeno, srčano, nesebično i bezuslovno služenje korisnije je od bilo kog drugog puta. Ono predstavlja zadovoljstvo za učenika, čak i onda kada iskušava njegovo telo ili um. Teškoće i nelagodnosti kroz koje prolazi uvek nanovo iskušavaju njegovu odanost. A što veća iskušenja, to bolje za njega. Prihvatajući fizičku i mentalnu patnju u svom odanom služenju Učitelju, učenik biva nagrađen blaženstvom duhovnog ostvarenja. Privrženost Učitelju Kada učenik shvati ko je Učitelj i kakav je njegov značaj, u njemu se javlja osećaj neraskidive, apsolutne privrženosti. A kada je učenikovo razumevanje Učiteljevog položaja i zadatka nepotpuno, on najčešće umišlja da je posred! protivurečnost između Učitelja i njegovog višeg Ja. Kao posledica ove protivurečnosti, u učenikovom umu se javlja veštački, umišljeni sukob između Učiteljevih zahteva i drugih zahteva koji mu izgledaju valjaniji. Učenik od samog početka mora da zna da Učitelj od njega isključivo traži da ostvari svoje više Ja. U stvari, Učitelj simbolizuje to više Ja učenika i ništa drugo do to više Ja, koje je jedna ista Stvarnost koja prebiva u svemu. Uzroci sukoba Vernost Učitelju samo je drugi oblik vernosti svom višem Ja. To, naravno, ne znači da je formalna odanost višem Ja odgovarajuća zamena za odanost Učitelju. Učenik ne može imati jasno viđenje višeg Ja sve dok ne postane Bogoostvaren; a često je ono. što mu se nameće kao njegove dužnosti na stazi, delo sanskara utisnutih između višeg Ja i njegovog polja svesti. Učitelj je, za razliku od učenika, jedno sa višim Ja, pa su stoga njegovi sudovi nepogrešivi. Zato učenik uvek mora iznova da preispituje svoje pobude na osnovu standarda ili uputa primljenih od Učitelja. Ako se među njima javi sukob, potrebno je da temeljno preispita svoje ideje i otkrije njihovu nesavršenost. Skoro uvek je dovoljno samo malo da promisli, pa će uvideti da je ono što mu nalaže njegovo više Ja u skladu sa onim što od njega zahteva Učitelj. Ukoliko, međutim, u nekim retkim prilikama učenik nije u stanju da ovo dvoje uskladi, on može biti siguran da ili nije pravilno razumeo naloge svog višeg Ja, ili nije pravilno razumeo suštinu Učiteljevih

zahteva. U takvim slučajevima Učitelj će ostaviti učeniku slobodu da sledi vlastitu savest. Ponekad će mu Učitelj davati instrukcije u nameri da ga pripremi za uzvišeniji način života. Učenik će se tada naći u procepu prividnog i privremenog neslaganja između sopstvenih težnji i Učiteljevih instrukcija. Ali obično Učitelj ne daje nikakve upute za koje učenik nije iznutra spreman. Značaj pravog duhovnog školovanja Učitelj je uzvišeno neličan i njegova nastojanja su isključivo usmerena na to da uklone zastor između učenikove svesti i njegovog višeg Ja. Prema tome, ne može postojati nikakva protivurečnost između vernosti koje učenik iskazuje svom višem Ja i njegove vernosti Učitelju. I doista, na kraju svog puta učenik će otkriti da Učitelj nije ništa drugo do njegovo više Ja u drugom obliku. U svojoj krajnje neličnoj i nesputanoj božanstvenosti. Učitelj je u toj meri celovit da nema nikakvih ličnih želja. Sve što on traži u odnosu sa učenikom jeste da se ovaj ponovo rodi u svetlosti najviše Istine. Postati učenikom znači poći stazom koja vodi ka ostvarenju duhovnog cilja. To je suština pravog duhovnog školovanja. Putevi Učitelja Učitelji su uvek spremni da pruže pomoć Priroda Učiteljeve pomoći Pomoć Savršenog Učitelja sastoji se u tome da učeniku omogući sigurno i bezbedno duhovno napredovanje, kao i da skrati vreme koje bi inače bilo potrebno kada bi učenik taj put prelazio sam. Učenik se na stazi dugo može kretati sam, ali neće biti u stanju da prede šesti nivo bez pomoći Učitelja. Sve do šestog nivoa involucije svesti, intervencija Učitelja je od ogromnog značaja, jer pomaže učeniku da ne upadne u neku od zamki koje vrebaju na duhovnom putu. Savršeni Učitelj Kabir uporedio je tri stadijuma na stazi sa tri faze paljenja vatre. Kao što prvo imamo samo dim bez vatre, zatim vatru obavljenu dimom, i na kraju vatru bez dima, tako i početke na stazi karakteriše gust veo neznanja, na sredini puta mutno sagledavanje cilja, a na kraju, ostvarenje Istine bez i najmanje primese obmane. Pošto staza krivuda kroz mnoge obmane, učenik bez vodstva Učitelja nikada nije bezbedan, jer samo Učitelj poznaje sve etape na stazi i može da ga provede kroz njih. Prebivalište iluzija Pre nego što dođe do otvaranja unutrašnjeg oka, um zamišlja cilj duhovne slaze kao Beskonačnost, i to u vidu simboličnih slika beskonačnosti kao Što su nebo ili okean, koje asociraju na nepregledno prostranstvo. Premda takve simbolične slike jasno i dobro opisuju Beskonačnost, njih ipak vremenom mora da zameni neposredno iskustvo Beskonačnog. Učenik će tek nakon otvaranja unutrašnjeg duhovnog oka imati neposredan doživljaj Sopstva. A kada se to dogodi, um, zbunjen onim što vidi, više neće posedovati raniju bistrinu. Budući zbunjen viđenjem Sopstva, um gubi sposobnost bistrog razmišljanja i pogrešno zaključuje da je viđenjem Sopstva ujedno i ostvario Sopstvo. Otuda dolazi do zablude da je kraj putovanju mada je on još daleko. U tradiciji sufizma ova etapa na stazi poznata je kao muqam-e-afsan, ili prebivalište iluzija. Upravo u ovako teškoj etapi na stazi, Učitelj može, veštom intervencijom, pogurali učenika da nastavi put bez nepotrebnog zastajkivanja. Doprinos Učitelja Na svakom od šest unutrašnjih nivoa učenika vrebaju opasnosti, jer je svaki nivo na sebi svojstven način prepun čarolija koje bi da ga ulove u svoje zamke. Učitelj vodi učenika kroz sve nivoe, ili mimo njih, bez zadržavanja. Ali učenik svejedno mora da hoda sopstvenim nogama. Učitelj mu pomaže samo utoliko što potvrđuje i uverava ga u ispravnost njegovih prethodno stečenih uvida i zapažanja, podižući njegovu svest na nov stupanj - koji, mada mu neizbežno predstoji kao sledeći korak na stazi, još uvek nije dostupan njegovim mogućnostima. Unutrašnja vera Da bi učenika izbavio iz Maje Učitelj se služi upravo Majom. Pošto je Učitelj nadrastao dobro i zlo, on često zahteva stvari koje njegovim učenicima, sa njihovog uobičajenog zdravorazumskog stanovišta, izgledaju neprihvatljive, čak i šokantne. Za učenika je najbolje da prati Učiteljeve instrukcije s unutrašnjim poverenjem i da ih svojim ograničenim sposobnostima rasuđivanja ne dovodi u pitanje. Sledeči čuveni primeri ilustruju ovaj nauk. U Kuranu postoji priča o Ibrahimu* (U Bibliji: Avram, prim. prev.) od koga je Bog zahtevao da žrtvuje

ne doseti zašto mu je Bahlul namignuo ali pomisli da. jednom zatražio da mu ovaj donese kofu vode . * Vidi Glosar Kada je Šams-e-Tabriz (Shams-e-Tabriz) naredio svom učeniku Maulana Đalaludin Rumiju (Maulana Jalaludin Rumi) da mu dobavi krčag vina. I naravno. ali je on u svojoj sjajnoj odeći ostavio snažan utisak na sve prisutne. stavi periku na glavu. Čim je seo. Na nesreću. beskrajno strpljenje i savršenu taktičnost. izvanredan smisao za humor. svakodnevnim sredstvima. da Učitelj ni za trenutak nije napuštao kolibu. Reka se pretvorila u uski potok. Priča o Bahlulu Ovo je prikazano i u priči o velikom mistiku Bahlulu. Uobičajeni metodi Ovakve priče ilustruju kako se Učitelji u retkim prilikama služe svojim moćima da bi slomili ego svojih učenika i pomogli im u njihovom napredovanju na stazi.).˝ Bahlul zatim skide periku sa glave i reče: ˝Nas dvojica smo takođe i ćelavi. a ovi ljudi će morati svakodnevno da briju svoje glave da bi ostali ćelavi. Razlog tome bila je prinčeva ćelavost. U potrazi za sredinom reke učenik je prepešačio do druge obale.s tim da vodu mora da zahvati iz sredine reke. Učitelj mu pokaza mesto odakle da šakama napuni kofu vodom. bio je stvarno težak ispit Maulanine vere.˝ Uglednici se raziđoše i. vratari ga nisu pustili unutra. imajući poverenja u premudrog Učitelja. Oponašajte našu ćelavost. Međutim. prijem je trajao tri dana. Jednog trenutka Bahlul doviknu svečanom skupu: ˝O vi mudri ljudi. a reka Gang je zbog monsuna uveliko preplavila obale. krenuo da ubije Ismaila. drugog dana Bahlul pozajmi lepu odeću. Od Gausalija Šaha (Ghausali Shah) je jedan od njegovih Učitelja. Bog gaje u poslednjem trenutku sprečio i prihvatio da mu ovaj. Bio je toliko dopadljiv da ga je čak i princ toplo pozdravio i pozvao da sedne kraj njega. trećeg dana svi se pojaviše obrijanih glava. Bahlul namignu princu. saznao je. da bi mu udovoljio i zaslužio njegovu milost. ali ga je on položio. bez reci pokorio tom zahtevu. A kada se Gausali Šah vratio u kolibu noseći kofu punu vode. doduše. Mi smo vas samo oponašali. Kada je Ibrahim. Učitelji su po pravilu veoma štedljivi kada su njihove božanske moći u pitanju. naposletku je svak svakome namigivao. Pomažući svojim učenicima oni ne samo da pokazuju veliko razumevanje. Bahlul je bio ćelav. stanite! Zašto namigujete?˝ A uglednici odgovoriše: ˝Namigujemo jer ste i vas dvojica velikana jedno drugom namigivali. koji je živeo na obali reke Gang. prilagodavajući se zahtevima situacije na raznorazne načine.a vino je muslimanima verski zabranjeno (haram). A kofa koju je trebalo napunili gotovo je dodirivala rečno dno. Jedina prilika za to bese prijem koji je princ svake godine priređivao za svoje dostojanstvenike. Princ se. a u to vreme na prinčeve prijeme ljudi bez kose nisu imali pristupa.˝ Postupanje sa učenikovim slabostima . Iz nepoznatih razloga Bahlul jednoga dana odluči da stupi u kontakt sa persijskim uglednicima i viđenijim ljudima. skupio hrabrosti da pokuša nemoguće. i to u javnosti. već i sami prolaze kroz nebrojene teškoće. i tako prerušen uputi se na isto mesto. Na prijemu niko nije prepoznao Bahlula. Učenik je na početku oklevao ali je odmah zatim. pa se namigivanje postepeno prenese na sve prisutne. i nikada ih ne koriste ukoliko to nije zaista neophodno. Upitao ga je zbog čega kasni. A onda se Učitelj iznenada pojavio pred njim. pa mu uzvrati istom merom. ovaj se. prev. Dešavalo se to oko ponoći. žrtvuje jagnje. o čuda. U to vreme Maulana je upravo kao veliki teolog Islamskog sveta stekao mnoštvo sledbenika medu muslimanima . Tada se Bahlul obrati princu: ˝Nas dvojica smo ćelavi zauvek. a onda ga pod nekim izgovorom napusti. na svoje veliko iznenađenje. ljudi bez kose potsećali su ga na njegovu manu i kvarili mu zabavu. Opaziše to i ostale zvanice te stadoše da oponašaju ono što su videli. naredivši mu da se odmah vrati kući. Gausali Šah mu objasni da ne može da utvrdi gde se nalazi sredina reke. čvrst u svojoj veri i pokornosti. I čim je zakoračio u besne talase Ganga. Najčešće se služe običnim. prizor se preobrazio u nešto predivno. već je sve vreme sedeo sa učenicima i razgovarao. prim. on mora da ima neki dubok značaj. Nošenje krčaga sa vinom na ramenu. umesto sina. Zbog prinčeve preosetljivosti nijedan ćelavac nije smeo da prisustvuje njegovim prijemima.svog voljenog sina Ismaila (U Bibliji Isaka. kada se Bahlu! pojavio u svojoj otrcanoj odeći. pošto taj gest dolazi od jednog tako izuzetnog čoveka.

Tako je Bahlul taktičnim ponašanjem i humorom sebi obezbedio pristup onima kojima je hteo da pruži pomoć. Ni najveći problemi ne mogu sprečiti Sadgitrua da stupi u kontakt sa učenikom i pridobije ga za duhovni život. Pošto učenik sigurno napreduje samo ukoliko gaji bezuslovnu ljubav za Učitelja, Učitelj s najvećom pažnjom uklanja sve prepreke koje bi mogle stajati na putu učenikovog potpunog predavanja. Ako se ponekad čini kao da Učitelj ismeva učenikovu ličnost, on to ne čini iz zle namere, nego da ukloni one smetnje koje bi mu mogle stvoriti ozbiljne probleme na njegovom putu. Ako ponekad izgleda kao da Učitelj pothranjuje ego svog učenika, on na taj način samo naduvava učenikove neznanje i pušta da ono dostigne vrhunac. Tako ga priprema za konačno uništenje ega, kao kada se žrtvene životinje brižljivo tove uoči žrtvovanja. Učitelj je s one strane dobra i zla pa ga ne uznemiravaju učenikove greške. Toleriše ih sa ogromnom strpljivošću i bezgraničnom sposobnošću čekanja, znajući da će one, kada se učenik učvrsti na stazi, ubrzo biti ispravljene. Podrška kroz davanje priznanja Kada utvrdi da se učenik ozbiljno posvetio stazi, Učitelj preduzima određene mere da očisti um učenika od njegovih nedostataka. Čak i po cenu okrutnosti, nastaviće da obavlja svoj zadatak poput kakvog hirurga koji, zanemarujući pacijentove proteste, izvodi operaciju do kraja. Učenik ne može a da ne uvidi da Učitelj te mere preduzima isključivo u njegovom interesu. Zato se on, u procesu čišćenja koji izgleda bolan i neprijatan, ne oseća odbačenim od strane Učitelja, već mu postaje sve bliži. U svojoj duhovnoj poduči Učitelj ipak najčešće primenjuje blag i učeniku dopadljiv metod, koji je uz to i vrlo efikasan. Učitelj je veoma zadovoljan kada učenik postigne duhovni napredak. Odajući priznanje učenikovim vrlinama, Učitelj podržava duhovne kvalitete koje je on na putu da razvije i bodreći ga, uliva mu samopouzdanje i snagu da se suoči sa bilo kojom situacijom. Svaki plamičak uzvišene emocije, gest samoodricanja, herojska žrtva, kao i svaki izraz velikog strpljenja, ljubavi ili vere, naići će na Učiteljevo odobravanje. Da bi razvio pozitivne osobine kod učenika on će neposredno i otvoreno hvaliti njegove uspehe. Učenik će ubrzo naučiti da ceni Učiteljeve pohvale i one će ga radovati više od svega. Biće spreman da odoli i najvećim kušnjama i prođe kroz najteža iskušenja da bi time usrećio Učitelja. Rešenje svih problema Pošto je Učitelj za iskušenika simbol vrhunskog Sopstva u svemu, stepen do koga će iskušenik ostvariti svoju unutrašnju božanstvenost i sklad sa svim drugim oblicima vrbovog Sopstva, direktno će zavisiti od skladnosti njegovog odnosa sa Učiteljem. Kroz predanost Učitelju učenik će doći do saznanja da su njegovi problemi i nedoumice jedinstveni za sve tragače. Rečeno jezikom psihologije, moći će da prihvati svoje probleme ne kao pojedinačne probleme, već kao aspekte jednog jedinstvenog problema. Tako će dospeti u stanje celovitosti, koje se posve razlikuje od privremenog kompromisa između oprečnih zahteva. Da bi pomogao učeniku u ovom teškom zadatku, Učitelj mora za učenika da predstavlja otelovljenje duhovnog ideala, jer ako učenik treba da se probije kroz brojne barijere koje će se isprečiti između njega i njegovog cilja, neophodno je da postigne intenzivnu koncentraciju na taj ideal. Zahtevi ličnog Učitelja imaju prednost Uzvišeni Učiteljev zahtev se ne srne ograničavati niti dovoditi u sumnju, čak i kada dođe do spontanih izliva dubokog poštovanja koje će učenik ponekad gajiti prema drugim Učiteljima. Svi Savršeni Učitelji poseduju jedinstvenu svest i apsurdno je zamišljati da među njima postoje razlike. Mada nijedan Učitelj nije veći od drugog, učenik mora, za sopstveno dobro, u prvom redu da poštuje zahteve svog sopstvenog Učitelja - sve dok ne prevaziđe područje dvojnosti i ne ostvari jedinstvo celokupnog života. Jer, ukoliko ne bi bilo uzvišenog zahteva, kome je data prednost nad svim ostalim životnim i međusobno suprotstavljenim zahtevima, tada bi došlo do rasipanja umne snage. Isključiva koncentracija na Učitelja je nezamenjiva pomoć u prikupljanju rasute umne energije učenika. U vrlo retkim prilikama i pod izuzetnim okolnostima, Učitelji mogu da donesu odluku da zajednički podučavaju određenog učenika. Tako postoje izuzetni primeri učenika koji su uspostavili saradnju sa dva ili više Učitelja. Ovo je pre izuzetak nego pravilo; a ako postoji više Učitelja, oni će rasporediti svoj posao tako brižljivo da njihovi zahtevi neće protivurečiti jedni drugima. Priroda ega i njegovo uklanjanje Odeljak I Ego kao poprište konflikta

Poreklo ega Na predljudskom stadijumu svest ima iskustva, ali veza između iskustava i središnjeg ˝ja˝ još nije jasno uspostavljena. Na primer, pas se može razdražiti, ali svoju razdraženost neće doživeti u smislu ˝Ja sam razdražen˝. U ovom slučaju nalazimo da pas uči na osnovu iskustava, ponašajući se na osnovu ranijih iskustava, ali su njegove radnje, iako povezane, zapravo polumehaničke, i nastaju kao posledica privlačenja srodnih utisaka, ili sanskara. A to se bitno razlikuje od razumnog povezivanja iskustava kakvog je omogućio razvoj ˝Ja˝ svesti. U počecima razvoja razumske kontrole nad delovanjem pojedinačnih impresija došlo je do njihovog povezivanja sa centrom svesti, i tako se javio ograničeni ego. Konsolidaciju ego - svesti najbolje bismo mogli objasniti polazeći od početaka razvoja ljudske svesti. Formiranje ega Ljudska svest ne bi bila ništa drugo do skladište prikupljenih utisaka i iskustava da u isto vreme ne sadrži princip integracije u ego-središtu, koji joj služi da sve te utiske i doživljaje organizuje i shvati. Da bi se neko iskustvo shvatilo potrebna je prvo sposobnost da se obuhvate svi njegovi delovi, a potom i sposobnost da se, otkrivanjem njihovih uzajamnih veza, ti delovi procene. Integracija oprečnih utisaka i iskustava je uslov oslobađanja svesti od robovanja svakojakim prijatnim i neprijatnim stvarima koje bi da njome ovladaju bez obzira što nemaju nikakvu vrednost. Početni korak ka integraciji je formiranje ega kao središta i osnovice svesti. Ego se pojavljuje da bi udovoljio željama Ego je neskriveno i neumitno prisutan u svim zbivanjima u duševnom životu, a njegova uloga je zadovoljavanje određenih potreba. Uloga koju ego igra u ljudskom životu može se uporediti sa ulogom tereta na brodu. Brodski teret osigurava brod protiv prevelikog ljuljanja. Bez njega bi brod bio previše lagan i nestabilan, u opasnosti da se prevrne usred raspomamljenih vetrova i talasa. Isto tako bi se i snaga uma, u nedostatku privremenog jezgra, besciljno rasipala i trošila u zapletima oprečnih iskustava. Uopšteno rečeno, ego igra ulogu procenjivača životnih iskustava i posrednika aktivnih težnji relativno nezavisnih i nepovezanih instikata nasleđenih iz perioda životinjske svesti. Tvorevina koju nazivamo ego služi da se uspostavi određena stabilnost svesnih procesa, a ujedno i da se obezbedi njihovo skladno i uravnoteženo delovanje, što je osnov planskog i organizovanog života. Nužno zlo Bilo bi, dakle, pogrešno misliti da je pojava ega nesvrsishodna. Mada se pojavljuje samo da bi na kraju nestao, on privremeno zaista zadovoljava potrebu koja se, na dugom putovanju duše, ne može zanemariti. Ego se ne srne shvatiti kao trajna prepreka, jer se on može prevazići i nadrasti naprezanjem svih duhovnih snaga. Fazu formiranja ega treba shvatiti kao privremeno i nužno zlo. Ego unosi razdor i stvara podvojenost Ego je nezaobilazna stepenica u daljem napretku svesti. Međutim, pošto ego prianja za pogrešnu zamisao da je čovek telo, on je izvor velike zablude, koja izobličava iskustvo. Ego deluje tako što, upoređujući sebe sa ostalim oblicima života, sam sebe otuđuje od njih. I tako, mada iznutra pokušava da upotpuni i integriše lično iskustvo, ego, pri samom pokušaju da oseli i zaštiti sopstveno postojanje, unosi razdor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. To cepanje celovitosti života nadvoje ne može a da se ne odrazi na unutrašnji život ličnosti kojom dominira ego. Ego kao izvor Konflikata Premda neprestano teži da ostvari jedinstvo i celovitost iskustva, ego nikada ne uspeva u tome. Njemu, doduše, polazi za rukom da uspostavi neku vrstu ravnoteže, ali je ona površna i privremena. A da je svako ego-postignuće nesavršeno dokazuje i činjenica da je svako iskustvo, posmatrano sa stanovišta ega, neizostavno praćeno unutrašnjim konfliktom. Svakog trenutka ljudski um prolazi kroz seriju konflikata. Umovi velikih i proslavljenih ljudi, isto kao i umovi običnih ljudi, uvek su zbunjeni protivurečnim željama i sklonostima. Ponekad je konflikt sa kojim se um suočava tako oštar da osoba popusti pod njegovim pritiskom, pa onda imamo ili delimičnu ili potpunu umnu poremećenost. Normalne i takozvane poremećene osobe suštinski se ne razlikuju. I jedni i drugi se suočavaju sa istim problemima; samo što su ovi prvi u stanju da sa manje ili više uspeha rešavaju svoje probleme, a ovi drugi ne mogu da ih rese.

Pogrešne procene Ego pokušava da resi svoje unutrašnje konflikte netačnim procenama i pogrešnim izborima. Za ego je karakteristično da nebitne stvari smatra bitnim, a bitne nebitnim. Premda su moć, slava, bogatstvo, sposobnosti i ostala svetovna postignuća zaista nebitne stvari, ego uživa u posedovanju istih, i vezuje se za njih u smislu ˝ovo je moje˝. S druge strane, duhovnost, koja je za duševni život od najvećeg značaja, ego smatra nebitnom. Na primer, kada osoba oseti neku telesnu ili misaonu neprijatnost dok obavlja nešto od duhovnog značaja, njen ego uskače da bi otklonio tu nevažnu neprijatnost, bez obzira što će time osoba odustati od onog što je za nju najhitnije - a to je duhovni rad. Telesna i mentalna prijatnost, kao i sva ostala svetovna postignuća i priznanja, nisu nepotrebna, ali nisu ni značajna. Postoji ogromna razlika između potrebe i suštine. Konflikti se rešavaju samo pravilnom procenom Ego mnoge nebitne stvari tretira kao neophodne. Duhovnost, međutim, koja se egu čini nebitnom, je od suštinske važnosti za dušu. U egu prebiva najdublji i najosnovniji princip neznanja koji se ogleda u davanju prednosti nebitnom nad bitnim. Potreba za inteligentnim i čvrstim izborom Um retko funkcioniše skladno jer je uglavnom usmeravan i voden nadmoćnim silama nesvesnog. Malo ljudi je spremno da se upusti u teškoće ovladavanja tajnim silama koje usmeravaju tok duhovnog života. Koflikt u umu je moguće otkloniti samo svesnom kontrolom snaga nesvesnog. A trajnu svesnu kontrolu je moguće uspostaviti jedino kada se svaka pojava koflikta u umu postavi na svoje pravo mesto. Poverenje u ispravnost izbora Da bi se um oslobodio od konflikata valja činiti pravilne izbore i davati prednost onome stoje istinski vredno nad onim što je nevredno. Uvek kada postoji manje ili više izražen konflikt, donesene odluke treba da su razborite i postojane. Izbor mora biti razborit, jer jedino se prianjanjem za prave i postojane vrednosti može ostvariti ravnoteža i pokrenuti vitalni, kreativni tokovi duševnog života. Jedan nepokolebljiv ali nerazborit izbor može privremeno nadvladati konflikt; ali će on, zauzvrat, u jednom dugom periodu uskratiti životu zamah i polet, i zaustaviti razvoj celovite ličnosti. Staviše, takav nerazborito rešen problem zasigurno će se ponovo pojaviti u nekom drugom obliku. S druge strane, za razboritu odluku je potrebna sposobnost opažanja pravih vrednosti i njihovog razlučivanja od tobožnjih vrednosti. Iz ovoga sledi da je problem sukobljenih želja u stvari problem sukobljenih vrednosti, a da bi se sukob resio, valja preduzeti temeljnu potragu za pravim smislom života. Um se jedino mudrošću može osloboditi od svakog konflikta. Prave vrednosti Donevši jednom za svagda pravu odluku, čovek nikada ne treba da odstupi od nje. Mada se neke sukobljene težnje u umu umire kada se odlučno krene zacrtanim putem, neke druge nastavljaju da se upliću, ometajući sprovođenje odluke u delo. Ponekad je moguće da se, zbog pojačanog sukoba u nesvesnom, javi kolebanje u vezi sa odlukom. Da bi izbegao poraz, um se mora čvrsto držati onih vrednosti do kojih je došao. Ovakvo rešavanje konflikta u umu ne iziskuje samo opažanje pravih vrednosti već i nepokolebljivu privrženost njima. Skriveni konflikti Sposobnost donošenja razborite i čvrste odluke se može uvežbavati na svim stvarima, kako malim tako i velikim. Obične životne brige nisu ništa manje značajne od ozbiljnih problema sa kojima se um suočava u kriznim periodima. Koreni konflikta u umu ne mogu se zatrti bez neprekidnih napora da se načini inteligentan i postojan izbor. Razvoj istinskih vrednosti javiće se spontano tek kada um stekne trajnu naviku da uvek donosi odluke u korist pravih vrednosti. Svakodnevne, obične stvari čine tri četvrtine čovekovog života; i mada unutrašnji konflikt u vezi običnih stvari ne može znatno uznemiriti um, on će ipak ostaviti za sobom izvesnu nelagodnost, osećaj da nešto nije u redu. Unutrašnji konflikti po pitanju svakodnevnih situacija najčešće i ne isplivavaju na površinu svesti. Ali zato iza pozornice bacaju senku na život. Zato konflikt treba izneti na površinu svesti i otvoreno se suočiti s njim da bi se

ali će ta odluka biti jalova i neefikasna ukoliko nije osnažena privrženošću nekom idealu koji seže u najdublje i najsuštinskije slojeve ljudske ličnosti. Istinski ideal je osnovni kriterij um valjanog procenjivanja. već neizbežno vodi do sužavanja i povlačenja svesti. zapravo je bolno svesna svoje otuđenosti i snažno doživljava svoje zasebno postojanje.Ego kao potvrda otuđenosti Ego kao prepreka duhovnoj emancipaciji Ego je potvrda čovekove otuđenosti. A dobra procena slama ego konstrukciju izgrađenu na temeljima lažnih vrednosti. sve dok se drugo ljudsko biće u potpunosti ne istisne iz životnog konteksta. Izražen je i u mržnji i u ljutnji. Život ne može ostati trajno zatočen u kavezu ega. Moderna psihologija je dosta postigla u razotkrivanju uzroka unutrašnjih konflikata. Ili pak. Strah ne samo što potpiruje i produbljuje nepoverenje u drugog. predstavlja glavnu prepreku duhovnom izbavljenju i prosvetljenju. najvažnije je da postoji snažan podstrek ili nadahnuće. dok kroz ljubav prema Bogu i Njegovim ispoljenjima osećaj otuđenosti postepeno nestaje. Kroz strepnju od Boga ili Njegovih ispoljenja jača osećaj otuđenosti. Može se javiti u obliku kontinuiranog sebe-svesnog pamćenja kroz prisećanja kao što su: ˝Učinio sam ovo ili ono˝. Siguran znak pravog unutrašnjeg konflikta jeste kada čovek ne oseća da učestvuje punim srcem u mislima ili akcijama koje dominiraju trenutkom. I mada privremeno igra korisnu ulogu centra svesti. pošto upravo takva analiza dovodi do osvetljavanja korena sukoba. Čežnja za idealom kao luč vodilja Postupak izvođenja konflikata na površinu svesti ne srne se izroditi u izmišljanje problema tamo gde ih nema. ljutnju. koji eonima deluje u neznanju. Jednog trenutka on se mora probiti ka Istini. strah ili ljubomoru. Dezintegracija ega Protivrečnosti koje na ovaj način isplivaju na površinu moguće je resiti donošenjem razborite i čvrste odluke. Ego se hrani na osećaju otuđenosti Svoju odeljenost ego potvrđuje kroz požudu. Voden logikom tog otkrića. već i neprijateljem sopstvenog nabujalog ega. čovek započinje potragu za pravim središtem svojih iskustava i preuređuje svoj život u skladu sa Istinom. ispoljava kao snažan osećaj da je čovek zasebna jedinka. Strah se spušta kao gusta koprena između ˝mene˝ i ˝tebe˝. To je istinski kreativni izazov za spasioce čovečanstva. kao potvrda otuđenosti. Da bi se konflikt resio na zadovoljavajući način. Ljubomora jača ego Osećaj otuđenosti najizrazitiji je u ljubomori. ego se. ne može shvatiti i proživeti u svoj punoći. ˝Razmišljao sam o ovome ili o onome˝. mržnju. ističući svoju različitost i odeljenost od svih ostalih centara svesti. Da bi bio uspešan u tome. Na vrhuncu evolucije čovek dolazi do otkrića da se život. U takvim slučajevima treba pokušati sa analizom duševnog stanja kroz duboko unutrašnje sagledavanje sopstvenih misli i osećanja. i to ne samo druge duše. sve dok se nemoćno vrti oko stožera ega.pronašlo odgovarajuće rešenje. gde druga osoba biva odbačena i smatrana ne samo tuđincem. ˝Osećaću ovo ili ono˝. ali tek treba da otkrije metode koji će pobuđivati inspiraciju i nadahnjivati um onim što život zaista čini vrednim življenja. ˝Razmisliću o ovome ili o onome˝. Postoji i nejasan osećaj da se život suzio ili čak. Priroda ega i njegovo uklanjanje II Odeljak II . već i samog Boga. . najpre mora da nestane to varljivo i veštačko jezgro satkano od sanskara. Osećaj otuđenosti najoštriji je u slučaju velike i neutažive požude. Cista analiza može pomoći u donošenju odluke. Strah je takođe prikriveni oblik otuđenosti i javlja se u vidu snažnog osećaja odvojenosti. Stoga treba voleti bez straha. a on se javlja samo kao posledica gorljive čežnje za dostizanjem nekog uzvišenog i sveobuhvatnog ideala. neophodno je da na mesto ega ustoliči svest o Istini. u sadašnjem vremenu. Da bi se život mogao valjano integrisati i ispuniti. Spoznajom Istine ego biva potpuno uništen. Svako delo u kome se odražavaju prave životne vrednosti doprineće dezintegraciji ega. Može poprimiti oblik sebičnih nadanja u vezi budućnosti i planiranja: ˝Uradiću ovo ili ono˝. On poprima razne oblike. Najdublji imperativ duše jeste da voli i da bude istovetna sa drugim dušama. ego. radikalno ograničio. Osoba koja žudi za društvom i prisustvom drugih ljudi. ˝Osećao sam ovo ili ono˝. Tu svoju potrebu duša ne može da ispuni ako je potresaju požuda ili mržnja.

Sva isključiva osećanja kao što su požuda. Ego sačinjen od želja Ego je natovaren raznovrsnim željama. a uništenje tih želja ravno je uništenju ega.nipošto nije skladan. pored toga što ova duboka i imperativna potreba za poistovećivanjem sa drugim bićem ostaje nezadovoljena. kod osobe jača i uverenje da se neka druga duša uspešno sjedinila sa osobom za kojom je ova čeznula. a znatan deo ostaje da boravi u mračnim i maglovitim oblastima podsvesnog uma. Jaki sukobi na poprištu svesti vode harmoniji i ravnoteži Delovanje razborite svesti na Činioce eksplicitnog ega je važno. opterećuju ga impresijama i produbljuju otuđenost njegovog ˝ja˝. ego doživljava kao uspeh. eksplicitni ego deluje kao zaokružena celina. one moraju imati makar nešto zajedničko. Ako su suviše različite i neskladne. one se neće . ne mogu se prepirati jer nemaju zajedničkog povoda.ljutnja ili strah. osećanje i delo poteklo iz zamisli o nekakvom ekskluzivnom i zasebnom postojanju. Otuda se ego može rastočiti samo istinskom ljubavlju. pošto se koreni ega nalaze u podsvesnom umu. i sva nastojanja. Heterogena struktura ega Onaj deo ega koji se ispoljava u svesti . Ego će pred navalom želja navući masku ravnodušnosti i tobožnjim neželjenjem opet potvrditi svoju zasebnost. Slabljenje ega putem ljubavi Svaka misao. Koreni ega nalaze se u podsvesnom umu Brisanje ega iz svesti je vrlo složen zadatak. oslobođenje od svih želja utire put uklanjanju ega. Ako ne razgovaraju. Ego je potvrda otuđenosti od drugih. i jedino htenje koje ublažava osećaj otuđenosti je htenje da se bude jedno sa Voljenim. slabi osećaj otuđenosti čovekovog ˝ja˝. ljutnja. njegova moć propuštanja sukobljenih težnji je ograničena. u obliku prikrivenih težnji koje nisu uvek prihvatljive eksplicitnoj svesti. mržnja. da bi se dve težnje svesno sukobile. Jedino iskustvo koje egu oduzima moć je iskustvo ljubavi. Prema tome. Svi problemi ega mogu se resiti samo svesnim i razboritim delovanjem. Stoga će potpuno uništenje ega postati moguće samo onda kada svi elementi ega sagore u vatri razborite svesti. Ograničeni ego eksplicitne svesti je mali deo celokupnog ega. ali njen veći deo ostaje nevidljiv pod vodom. Sva iskustva. Ego je kao santa leda u okeanu. već će ostati potopljene u nesvesnom umu sve dok se ne preoblikuju uz pomoć energije koju proizvode razne aktivnosti svesnog uma. sve su to oblici isključivosti koji produbljuju jaz između ˝mene˝ i ostatka života. Neuspeh u zadovoljenju želja ego doživljava kao neuspeh. Nit ega je prisutna u ispunjenim i u neispunjenim željama.eksplicitni ego . U njoj se zatim rada dubok i beskompromisan otpor prema te dve osobe i prema njihovom odnosu koga je ljubomorna osoba nastojala da rezerviše samo za sebe. Ego sačinjavaju raznorazne želje. strah i ljubomora. Međutim. mržnja. strah ili ljubomora čine život skučenim i doprinose ograničavanju i sužavanju svesti. kada dođe do prestanka želja. U istinskoj ljubavi ljubavnik isto tako čezne. Uspeh u prisvajanju željenog. ali on čezne da se sjedini s Voljenim. ali nedovoljno za postizanje željenih . Ona direktno postaju instrumentom potvrđivanja otuđenosti ega. U doživljaju jedinstva sa Voljenim. Približno sedmina sante je iznad vodene površine pristupačna oku posmatrača. poprište bezbrojnih sukoba među oprečnim težnjama. Jedino sveobuhvatajuća ljubav može da premosti ovaj veštački stvoreni jaz i probije kroz barijeru varljive imaginacije. Voleći. ˝ja˝ ne razmišlja o tome da zaštiti sebe. prestaje i težnja za zasebnošću. on jedino može biti. Na isti način. U poređenju sa izolovanim i nepovezanim težnjama podsvesnog uma koje teže da prodru u svest. Eksplicitni i implicitni ego Mada je ego sastavljen od raznoraznih elemenata. Međutim. odnosno kroz težnju da se ono postigne. i to doista i jeste. Organizovani eksplicitni ego sprečava određenim činiocima implicitnog ega prodor u svest. bilo dobra ili loša. Dve osobe moraju najpre da počnu da razgovaraju da bi se mogle upustiti u verbalnu prepirku. Isto tako se samo delić postojećeg ega manifestuje u svesti u obliku eksplicitnog ˝ja˝. dok je ljubav potvrda jedinstva sa drugima. U ljubomori.čak ni kao suprotstavljene težnje pojaviti na poprištu svesti. baš kao što se ni noćni leptir ne plaši da sagori u plamenu svece. sputava čoveka. bilo značajna ili beznačajna. Požuda. eksplicitni svesni ego je u manjoj meri heterogen od implicitnog ega podsvesnog uma.

istisne iz jedne oprečnosti. eksplicitni ego treba toliko da oslabi da omogući svim željama i težnjama koje do tada nisu imale pristup u arenu svesti. on nastavlja da se napaja na izvoru upravo onih snaga čija je prvobitna svrha bila da ga uklone. ego. na primer. i to mu pode za rukom. izmiče uticaju razborite svesti. specifično osećanje kroz koje se ego ispoljava. a onda ih podvrgnuti dejstvu razborite svesti. To je isto kao kada bi rekao: ˝Nisam u stanju da dokrajčim bedno postojanje ega. samo da bi istakli svoju različitost od drugih ljudi. umesto da ga prati stišavanje sukoba. Gerilski rat Na višim stupnjevima na stazi ego se više ne služi otvorenim metodama. ego svoja postignuća uveličava do grotesknih razmera. već se zaklanja iza mera koje su prvobitno služile svrsi njegovog uklanjanja. jer eksplicitni ego ima tendenciju da istrajava kroz sva oprečna iskustva. uviđajući svoju bespomoćnost. što je posledica otopljenja Čitavog ledenog brega ega. nastupa nakon što su želje dospele u arenu svesti. Klevetanje drugih nije ništa drugo do pokušaj uzdizanja sebe kroz sugestivno poređenje . poklonik vremenom počinje da shvata da ne može više sam da se bori sa njegovim bezbrojnim izdancima. Složenoj prirodi ega potreban je složen pristup. Čovek može biti ponosan na bilo koju nevažnu i besmislenu stvar. Ipak. a ako pravila ponašanja to ne dopuštaju. Na ovaj način. Te taktike ega veoma liče na taktike gerilskog ratovanja. Poznati su slučajevi ljudi koji puštaju da im nokti izrastu do enormne dužine. Ego . u nastojanju da produži svoj vek. često praćen još jačim sukobima svesnog uma. Zato tražim od tebe da intervenišeš i dokrajčiš ga. Sa stanovišta prave duhovnosti. da dopru do nje. Kada se suoči sa zabranama na jednoj strani. Ukoliko čovek počne da neguje skromnost da bi se oslobodio monstruoznog tereta ega. Razdražen tvrdokornošću svog ega. baš kao što se na početnim stupnjevima hranio tvrdnjama ˝Ja nisam zainteresovan za duhovno˝. Razmetanje u društvu je jedna od uobičajnijih manifestacija ega. Tako nastaje ono što bi se moglo nazvati duhovnim egom. premeštanjem čas u jednu čas u drugu oprečnost nekog iskustva. ili egom koji svoju zasebnost potvrđuje postignućima koja se smatraju dobrim i visoko duhovnim. Sledeća važna faza.˝ Ovaj poslednji korak je plodonosniji od svih drugih mera koje su preduzimane u cilju . Pošto je egu na raspolaganju bezbroj mogućnosti da osigura svoj opstanak i nastavi sa samoobmanama. ego će se iznenađujuće okretno ubaciti u osobinu skromnosti. i da se od sada u potpunosti oslanja na Učitelja. on ih nadomesti na drugoj.poređenje koje bi ego najradije izrazio direktno da ga u tome ne sprečavaju društvene norme. ovekovečujući sebe. Samopredaja znači otvoreno priznanje poklonika da je izgubio sve nade u samostalno rešavanje problema. on se vešto prebacuje u drugu oprečnost i tako opstaje. ovaj vid ega nije ništa manje ograničavajući od prvobitnog grubog ega koji nije pokazivao duhovne sklonosti. ego će nastojati da dođe do istih rezultata klevetanjem drugih. na kraju te beskompromisne i oštre borbe dospeva se do stanja istinske ravnoteže i nepobitne harmonije.hidra sa bezbroj pipaka Ego je kao hidra sa bezbroj pipaka. Da bi živeo. Baratanje s činiocima eksplicitne svesti nije jednostavan i lagan posao. Poklonik se može nadati delotvornom obračunu sa obmanama i trikovima ega tek kada dobije pomoć i milost Savršenog Učitelja. On nalazi bezbroj načina da se ispolji. Ako se eksplicitni ego. Ego živi kroz oprečnosti Iskopavanje zatrpanih delova ega iz dubokih slojeva podsvesnog i njihovo iznošenje na svetlost svesti je važna faza u odstranjivanju ega. Ego-trikovi Ego sam sebe hrani i izgrađuje. On se može hraniti uverenjima tipa ˝Ja sam produhovljen˝. razborito upravljanje željama. intenzivnim delovanjem razborite svesti. Ponos je. teško ih je otkriti i nadmudriti. negujući ih bez obzira na teškoće koje im pričinjavaju. Odbacivanje ega iz svesti je izuzetno zamršen proces i ne može mu se prići jednostrano. Hrani se svakim oblikom neznanja. On živi i raste pod svim okolnostima i koristi sva raspoloživa sredstva. Stoga je proces razaranja ega.rezultata. Elemente implicitnog ega podsvesnog uma treba na neki način izvesti na površinu svesti da postanu deo eksplicitnog ega. Da bi se to postiglo. Oslobađanje sputavanih težnji prirodno produbljuje zbunjenost i sukob u eksplicitnom egu. on će se predati Učitelju kao poslednjem i jedinom utočištu. Ugrožen duhovnim težnjama i delima. Učitelj kao poslednje utočište U većini slučajeva poklonik će se okrenuti Učitelju tek kada shvati svu jalovost svojih pokušaja: On neće biti u stanju sam da se probije do cilja za kojim čezne i koji nejasno nazire.

Kompleks superiornosti Kompleks superiornosti javlja se u trenutku kada osoba sretne nekoga ko je u nekom pogledu slabiji od nje u smislu svetovnog poseda. milošću Učitelja. ostaje nezadovoljan bez obzira na sve svoje svetovne uspehe. U sva tri načina ego nastavlja da potvrđuje. Kada se. zadovoljstvo nalazi u još naglašenijem svojatanju. a udvorički prema nadređenima. postignuća i priznanja. stvarni uslov za ravnopravan zajednički život je da se ta isprazna ideja o jednakosti nadomesti spoznajom o jedinstvu svekolikog života. Ali pokornost koju iskazuje pred njim vodi poreklo iz straha ili . um ne prestaje da upoređuje i uočava razlike. u još većem isticanju razlike između sebe i drugih. baca se gorljivo na dalja prikupljanja. svoju otuđenost. Krhku ravnotežu između ˝ja˝ i ˝ti˝ neprestano narušava preovladavanje kompleksa superiornosti ili kompleksa inferiorenosti. u njegovoj pozadini je dvojnost. I premda je ideja o jednakosti u osnovi mnogih društvenih i političkih ideala. Tako se. to uverenje još uvek ne stoji na pouzdanim osnovama. i pored svih svetovnih stvari koje svojata. slava. rasprši magla neznanja čiji je glavni nosilac bio ego. javlja agresija. Sve dok postoji ego. Ali izbor bilo koje od dve mogućnosti ispoljavanja kompleksa kroz oprečno ponašanje samo još više pojačava ove oprečne komplekse umesto da ih rastvori do potpunog iščeznuća. sposobnosti. Istina . makar po toj jednoj stavci. Ideja jednakosti Ovaj prividni osećaj jednakosti može se formulisati na sledeći način: ˝Ja nisam inferiorniji ni superiorniji od ostalih˝. bogatstvo. posve različito od osećaja jedinstva kao glavne odlike duhovno slobodnog života. čak i kada je osoba uverena u svoju jednakost sa drugima. Ego često traci svoje bogatstvo u raskalašnom življenju i nepotrebnom razmetanju. manje kvalitetni od njega. naposletku.slabljenja i razaranja ega. Priroda ega i njegovo uklanjanje III Odeljak III Oblici ega i njihovo razaranje Ego živi kroz ideju ˝ovo je moje˝ Ego opstaje zahvaljujući svetovnim posedima kao što su moć. kao prirodna posledica potrebe da se nadoknadi ispraznost ego-života. Odrično potvrđivanje ega kakvo se javlja u ideji o jednakosti je. i umesto da neguje neprijanjanje. a sve dok postoji dvojnost. ispoljavaju zasebno i naizmenično. sebe pronalazi ili u ulozi nekoga ko je bolji od ostalih. Ego kao potvrda otuđenosti živi kroz ideju ˝moje˝. služeći se odgovarajućim objektima. međutim. već se proširuje na realni sukob sa drugima. ego se svejednako oseća ispraznim i nepotpunim. Kompleks inferiornosti Kompleks inferiornosti javlja se onda kada osoba sretne nekoga ko je na neki način znatno vredniji od nje u pogledu svetovnog poseda. Oni se. najčešće na tuđu štetu. A ideja jednakosti se javlja da bi se ponovo uspostavila narušena ravnoteža. A da bi umirio svoj duboki nespokoj. Prema tome. Međutim. ili u ulozi nekoga ko je gori od ostalih. razmećući se pred drugima veličinom svog imetka. Dva kompleksa Osećanja superiornosti i inferiornosti su reakcije jednog na drugo.koja je jedini cilj čitave kreacije . Oblici ega Ego. On svom posedu meri veličinu uporedujući ga sa posedom onih koji imaju manje. i pored toga što poseduje više. Ona se teši zabludom o svojoj vrednosti. u želji da se oseća posebnim i jedinstvenim. Možemo odmah uočiti da je ovo slučaj odričnog potvrđivanja ega. Da bi utvrdio šta je ˝moje˝ on proglašava i uspostavlja granicu između ˝mojeg˝ i ˝tvojeg˝. Kompleksi inferiornosti i superiornosti najčešće se ne ispoljavaju istovremeno. što možemo uočiti na primeru osobe koja se ponaša nadmoćno prema podređenima.izbiće na videlo. i zaključuje da su ovi. Međutim. To uverenje pre obeležava prelaz između dva stanja ega nego uvod u trajno poništenje granice između ˝ja˝ i ˝ti˝. a veštački stvoreno uverenje o jednakosti nastaje kao reakcija na oba osećanja. ego te osobe je neprestano suočen sa prizorom unutrašnje praznine. Međutim. Isticanje različitosti obično se ne zadržava na nivou teoretskog poređenja.

konačno nadvladati sve prepreke. ako je vozač podložan jakim privlačnim uticajima okolnih stvari. nije dovoljan samo neko ko je u stanju da upravlja njime. Međutim. oba kompleksa vezana za osećanje superiornosti i inferiornosti uvode se u igru. pa čak i mržnja prema čoveku koji poseduje ono što bi ona radije imala za sebe. da bi vozilo stiglo do odredišta. Predanost učenika Učitelju valja razlučiti od kompleksa inferiornosti. otuđeno ˝ja˝. kao i kompleks superiornosti. Izlivanjem božanske ljubavi. Predanost nije nedostatak samopouzdanja. Preko porušenih brana izliva se reka božanske ljubavi. takođe je uvideo svoju nemoć da ga ukloni. duhovni napredak osobe ugrožen je prirodnom težnjom ega da učvrsti svoju zasebnost. da bi ubrzao rastvaranje ega do potpunog iščeznuća. činom predanosti učenik iskazuje poverenje da će. Predaja nije isto što i kompleks inferiornosti Učenik će. Ako je učenik dospeo do ivice da njime ovlada egoizam. kompleks inferiornosti. da bi se tako sučeljeni međusobno poništili. Analogija sa vozačem Da bi se kola kretala u određenom pravcu. Nešto slično se događa kada ego preuzme vlast nad ljudskom svešću. postaju značajni činioci rasprostiranja sebičnosti i haosa u društvu. Učenik je primetio da je ego nepresušni izvor neznanja. već će se najverovatnije izgubiti na sporednim putevima. predanost prati svest o tome da Učitelj predstavlja ideal i da je. kao takav. Prilagođavanje Učitelju dovodi do rastakanja kompleksa Kompleksi superiornosti i inferiornosti moraju se vešto dovesti u vezu. Sva ta usiljena spoljašnja pokornost samo je posledica kompleksa inferiornosti koji će naduvati ego do neverovatnih razmera. Ako se učenik nalazi na granici da izgubi srčanost i napusti traganje. Poništavanjem oprečnih kompleksa ego gubi svoju zasebnost. Tako Učitelj koristi svoj uticaj da bi ubrzao učenikovo napredovanje kroz nivoe. Takva osoba nikada ne može biti iskrena i spontana zato što u njoj tinja skrivena ljubomora. nego . stupajući u kontakt sa Savršenim Učiteljem u njemu prepoznati stanje Savršenosti lišeno ega. I tako. Jer. Tada učenik uviđa da je ništa. Saznanje da je inferioran u materijalnom smislu će mu pružiti dodatni podsticaj da čini očajničke napore u pravcu sve većeg sticanja. Da bi se svest oslobodila svojih ograničenja i osposobila za služenje svojoj prvobitnoj svrsi. Zbog svojevoljnih aktivnosti ega svest je opkoljena zidom sopstvene izrade. zanimajući se za ono što ima samo privremenu draž. Pri svakom pokušaju učenika da se prilagodi Učitelju. ali kome je potpuno nejasno kuda se zaputio. a zatim se oni jednim udarcem poništavaju. probudiće u njemu duboko samopouzdanje. već iz nekog drugog izvora. kao i svih vidova neznanja karakterističnih za ego. produbljujući unutrašnje duševno siromaštvo. nestaje u doživljaju jedinstva. pri tom ne birajući sredstva. i kreće se isključivo u okvirima tog zatvora sazdanog od iluzije. koje smatra ˝svojim˝. on ne samo da će se neodređeno dugo zadržavati na usputnim svratištima. Podjednako je važno da vozač bude sposoban da usmeri vozilo ka cilju. Sve dok je kretanje svesti u potpunoj i isključivoj vlasti ega. potreban je vozač. Drugim recima. Učitelj ih zatim tako vešto uskladi da oni ponište jedan drugog. Njegova vožnja zaobilaznim putevima samo će ga udaljiti od cilja. Potrebno je dopustiti im da se istovremeno ispolje bez potiskivanju jednog kompleksa na račun drugoga. što je plod njegovih lažnih predstava. Kada duša stupi u živ i dinamičan odnos sa Učiteljem. razdvojeno i različito od ˝ti˝. Intervencija Da bi ubrzao njihovo rastvaranje. umesto duboko ukorenjenom poroku da traži ispunjenje kroz ono što poseduje. zbog koje je i postala. ona svoju pokretačku snagu mora crpsti ne iz ega. uznemirenosti i sukoba. Priznavanje božanstvenosti Učitelja je način na koji uzvišeno Sopstvo učenika iskazuje svoje dostojanstvo. Ego će svoj osećaj ispraznosti pripisivati tobože manje vrednim posedima. te ne usmerava svoju pažnju na usputne stanice ili prolazne privlačnosti. Jer. Učitelj će namerno izazivati naizmenično ispoljavanje ova Učitelja dva kompleksa kod učenika. odnosno. onaj vozač koji ne zna kuda vozi mora biti zamenjen drugim vozačem koji nije podložan čarima usputnih stvari. ali da uz pomoć Učitelja može doživeti preporod i postati Sve. uz Učiteljevu pomoć. Naprotiv. u osnovi identičan sa učenikovim uzvišenim Sopstvom. i dragovoljno mu se prepustiti. između ta dva kompleksa javlja se tenzija. Ego se može uporediti sa vozačem koji je sposoban da upravlja vozilom. Učitelj će ukloniti tu smetnju tako što će ga dovesti u situaciju da prizna i prihvati sopstvenu nemoć i ništavnost.sebičnosti.

Težiće. oličenje Istine. Kako se postepeno usklađuje sa duhovnim zahtevima života . jer je sada funkciju jezgra objedinjavanja iskustva preuzeo Učitelj. Trenutak kada se pažnja preusmeri sa nebitnih na istinski vredne stvari liči na smenjivanje lošeg vozača dobrim vozačem koji poznaje put. već su nadahnuta Istinom koja izvire iz Učitelja. Najzad ta promena postaje tako duboka da ego.samo na istinski cilj. Više ga neće zanimati dobrobit ograničenog ˝ja˝ već samo dobrobit Učitelja kao Onog koji odslikava univerzalni i nepodeljeni život. jednom rečju.iz životinjske svesti.sa čupanjem drveta iz korena. Aktivnosti ega predstavljaju prepreke. a okončava se prevazilaženjem stanja ograničenog ˝ja˝ ljudske svesti posredstvom Učitelja. Učitelj postaje novo jezgro integracije Sve dok se ljudsko iskustvo bude odvijalo u području dualnosti. objedinjavanje iskustva ostaće uslov racionalnog i smislenog života. Ego nastoji da objedini iskustvo. dolazi do buđenja istinskog Sopstva. Tako. Kada ego potpuno iščezne. Jedinstvo sa Učiteljem i realizacija Istine Pravilno shvaćen odnos učenika sa Učiteljem predstavlja čvrstu potvrdu jedinstva svekolikog života. Ego pokušava da integriše iskustvo. bilo bi moguće postići krajnju Istinu ne prekidajući njegovu aktivnost. da osvetli novonastali odnos sa Učiteljem koji je manifestacija beskonačne Istine. sasvim nestaje i ustupa mesto Istini. Nakon tog prelomnog trenutka. tada se Učitelj. kojim upravlja ego.negovanjem čovečnosti. Predanost i odanost Učitelju. tom novom jezgru objedinjavanja iskustva. kao jezgro objedinjavanja iskustva. vremenom mora ukloniti zbog njegovog neizbežnog saveza sa silama neznanja. koji ne samo da predstavlja prave vrednosti. Uporedo sa postepenim preusmeravanjem pažnje. Zbog toga je imperativno uspostaviti novo središte objedinjavanja iskustva koje će raspršiti osnovnu zabludu o zasebnosti i prisajediniti one vrednosti koje prethodno nisu bile dokučive ego-središtu. Međutim. već doživljava i korenitu promenu. ne ostavljajući ograničenom ˝ja˝ ni dobro ni zlo. budući daje građevina ega sazdana na temelju laži. Spoznaja Istinskog Sopstva Progresivno rastvaranje ega neće oslabiti proces objedinjavanja iskustva. u kojoj nema podela. učvršćuje u svesti kao anđeo vodič i kao vrhunsko nadahnuće. kao potvrda otuđenosti. ego može samo da nadzidava jednu laž na drugu. Sva svoja iskustva i želje će predati Učitelju. i lišavajući ego svakog sadržaja. ali to čini oko lažne ideje o zasebnosti. a ne pomoć u dolaženju do Istine. Učenik će zapaziti da njegova dela više ne izviru iz ograničenog ˝ja˝. on je ujedno i aktivni princip neznanja koji koči dalji duhovni napredak. Da ukratko ponovimo: dugo putovanje duše začinje se razvojem eksplicitne samosvesti kao ograničenog ˝ja . Ne samo da se sve manje i manje opire duhovnom razvoju. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva * U sledeća tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najširem smislu označavajući . kao i svesrdnom predajom i davanjem sebe Učitelju kao Istini . To novo središte biće Učitelj. Ali se ego. a odsudni korak u uništavanju ega . više ne bude temeljio na osnovnoj zabludi o zasebnosti. sva misaona aktivnost nastaviće da se odvija u tom novom pravcu.učenikov ego počinje drastično da slabi. nedualnost. Kada se egu oduzme snaga i živost. iako se egu može pripisati specifična uloga u razvoju svesti. Proces dolaženja do Istine urodiće plodom tek onda kada se proces objedinjavanja iskustva. nastavlja se postupno rastvaranje ega i napredovanje ka Istini. Koraci u procesu slabljenja ega i omekšavanja njegove strukture mogu se uporediti sa obrezivanjem i potkresivanjem razgranatog i nekultivisanog drveta. ali oko lažne ideje Kada ego ne bi bio ništa drugo do sredstvo objedinjavanja ljudskog iskustva. To je ujedno čin sjedinjenja sa Učiteljem i čin ostvarenja beskonačne Istine. već je i sušto oličenje apsolutne Istine. a ne dotadašnji odnos sa ego-središtem kao ograničenim ˝ja˝. olakšaće učeniku da preusmeri pažnju sa nebitnih na bitne stvari. nesebičnosti i ljubavi. Odanost Učitelju odvojiće učenika od ego-središta koje mu je do tada neprekidno stvaralo lažni utisak otuđenosti.u kome nema podvojenosti i koje obuhvata Čitavo postojanje. Na tom nivou duša biva inicirana u svest najvišeg istinskog Sopstva kao večnog i beskonačnog ˝Ja jesam˝ .

na neki način. dodirom i sluhom. ukusom. svetlosti. Pošto su iskustva u običnim snovima nesvesna. on se ipak. mirisom. tiču se fizičkih aktivnosti i grubog sveta i delo su sanskara pohranjenih u umu. Početak okultnih iskustava Učenik. ono to ne čini uz punu svest. pak. Njihov razvitak proširuje delokrug i domet ljudske svesti. Neopravdani prezir prema okultnom gotovo uvek je rezultat dubokog nepoznavanja njegovog pravog značenja i smisla. Takvi snovi ne sadrže ništa što nije. neretko doživljava mistična iskustva suptilnog sveta u vidu izrazitih vizija. uvek će biti spremni da priznaju postojanje okultnih fenomena. vizije. pa će ih čak umeti prepoznati. i što povremeno osvetljavaju skrivene komplekse i nerešene probleme u nečijoj ličnosti. mirisa ili neobičnih susreta. dok predstavljaju nešto novo i posebno. neobični i upečatljivi snovi. prizori suptilnog sveta. pak. ako se javi naročita potreba.nešto stoje skriveno i nalazi se izvan domašaja običnog iskustva. razvijajući neobuzdanu žeđ za ponavljanjem ovakvih iskustava ili. Njihova novina sastoji se samo u različitom povezivanju pojedinih činilaca ranijih iskustava. pridaje . na prvi pogled nimalo različit od običnog sna. osim što su prilika za stvaranje novih sanskara ili. valja pažljivo razlučiti od običnih snova. Okultne moći pospešuju ili ometaju proces oslobađanja svesti Duhovna staza vodi oslobođenju svesti i pri tom pokreće razvoj mnogih psihičkih sposobnosti koje su do tada bile pritajene u ljudskoj duši. nego će se tek pojaviti u budućnosti. zbog unutrašnje snage kojom oni zrače. Međutim. Međutim. nego iz ranijeg ili više ranijih života. pokušava da ih tretira kao nenormalne pojave. Egu je bolno da prizna mogućnost da van njega postoji široko i neistraženo polje univerzuma koje je pristupačno samo ograničenom broju ljudi u koje on ne spada. on može primeniti i okultne tehnike. i koje uz to krasi skromnost i otvorenost. a u nekim slučajevima ometaju proces oslobađanja svesti. astralna putovanja. potcenjujući ih. ljudi neretko izražavaju i sumnju u njihovu verodostojnost. nastojanje da se okultna iskustva preuveličaju je najčešći oblik ponašanja jer se okultnim iskustvima na početku. posve razlikuje od opreznog ili kritičkog stava. Oni koji okultizmu pristupaju oprezno i razložno. Iako se i u običnim snovima suptilno telo aktivno služi vidom. na primer. Rede se dešava da neki san. Učitelji neretko stupaju u dodir sa učenicima javljajući im se najpre u snovima. A on se. Prema tome. Retke vrste snova Međutim. nemaju naročiti duhovni značaj. Na početku su ovakvi doživljaji neredovni i kratkotrajni i učenik je sklon da ih svrsta u halucinacije. već mora i da nauči da razdvaja prava okultna iskustva od halucinacija i obmana. Teško je održati odmeren stav Početnik je ili sklon da preuveliča značaj svog pregledavanja u unutrašnjim svetovima. boja. Takve snove. Oni. Zato poklonik ne samo da je prinuđen da na pravi način oceni takva iskustva. zvukova. naravno. s prezrenjem ih proglašavajući duševnim poremećajima ili nenormalnostima. Još su redi snovi o osobama ili stvarima koje se nisu pojavile ni u ovom ni u pređašnjim životima. Ali. Upečatljivi snovi važe kao jedan od osnovnih postupaka buđenja dubljih slojeva unutrašnjeg života učenika. kao što su. obični snovi bitno se razlikuju od snova sa okultnim obeležjima. Duhovno putovanje. Te nove sposobnosti u nekim slučajevima pospešuju. većina snova su čisto subjektivni i podsvesni doživljaji suptilnog tela. deo pređašnjih doživljaja. međutim. Od ove dve mogućnosti. u određenim kontekstima odnose se specifičnije na medijumstvo ili natprirodno (vidi glosar)-Ur. Neki snovi su duhovno značajni Savršeni Učitelj najradije vodi učenika služeći se uobičajenim sredstvima. ona su u najvećoj meri subjektivna. postaje mnogo jednostavnije kada učenik zauzme pravilan stav prema okultnim iskustvima i nauči da pravilno procenjuje njihovu vrednost. Neosnovani skepticizam prema okultnim iskustvima obično izražavaju oni koji nisu ni početnici u proučavanju okultnog. početniku nije Iako da zadrži odmeren stav. I mada ih smatra halucinacijama. međutim. odrazi objektivni doživljaj suptilnog tela i da nije samo puki proizvod mašte. ne može od upre ti njihovom uticaju i smernicama. prolazeći kroz fazu otvaranja psihe. trošenje starih. U rede tipove snova spadaju oni snovi koji se tiču osoba i stvari koje čovek ne zna iz ovog života. Neverica se rađa iz neznanja Iako se okultnim iskustvima obično pridaje preveliki značaj. pošto ga najčešće vodi stazom očiju prekrivenih velom.

Učitelj ga nikada neće ubrzavati. i zato učenik mora da nauči da sledi nit svojih unutrašnjih iskustava. Stoga Učitelj obično zahteva od učenika da svoja iskustva drži u tajnosti. Priviđenja su još varljivija. ma šta drugi mislili i govoriti o njima. Učenik ni pod kakvim uslovima ne srne dozvoliti da bude uhvaćen u zamku lažnih vrednosti i jalovih istraživanja. zbog svoje nesposobnosti da razumeju takve stvari. on mora razviti veliko i nepokolebljivo poverenje u sebe i u svoga Učitelja. a ne onda kada ih on priželjkuje ili priziva. Postupak u slučaju žudnje za okultnim iskustvima Ako ustanovi da učenik pridaje preveliki značaj okultnim iskustvima i da se u njemu razvija nekontrolisana žeđ za njima. za vreme dok je trajalo. već je i potpuno ubeđen u postojanje onoga što vidi. Postoje neka okultna . Međutim. Poklonik mora razviti poverenje u sebe Čak i pravo okultno iskustvo može izgubiti na snazi i delotvornosti ako postane predmet sumnje. Nema potrebe da traži oslonac u drugim ljudima. jer će ga to odvesti na stranputicu i prouzrokovati nepotrebno odlaganje postizanja pravog cilja. učenikov ego nastoji da se veže za to novootkriveno polje. a služi da zaštiti poklonika od nizanja novih karika na lanac samoograničavanja. bacajući senku sumnje na njena uverenja. da li donose blaženstvo i mir i da li poseduju prirodno svojstvo da utiču na dalji tok duhovnog razvoja. Posledice sumnjičavosti u pogledu na okultno iskustvo Ako je okultno iskustvo.ogroman značaj. onda nije važno da li će ga on docnije. Čak i ako te oznake nisu odmah uočljive. Halucinacije i priviđenja su nešto kao noćne more budne svesti. Učitelj strogo vodi računa da kod njega ne pothranjuje žudnju za okultnim iskustvima. Takva iskustva su učeniku dozvoljena samo onda kada su mu zaista neophodna u duhovne svrhe. Mada se u tom pogledu jasno razlikuju od puke uobrazilje i mašte. izuzetna i posebno povlašćena osoba. okultnim iskustvima valja posvetiti posebnu pažnju da bi se utvrdilo da li poseduju neki izuzetan značaj. jer oni najverovatnije nisu upoznati sa putevima njegovih opredeljenja i akcija. Ako su te oznake prisutne. u njima čovek vidi i čuje stvari koje u stvarnosti ne postoje. Halucinacije i priviđenja. okultna iskustva nose sa sobom nepogrešive oznake svoje duhovne verodostojnosti. razračunava sa ovom preprekom tako što proređuje ili sasvim ukida okultna iskustva. u verodostojnost ovih iskustava se s razlogom sumnja bez obzira na njihovu srodnost sa normalnim čulnim opažanjima. sve više ih želi. pa se skeptični učenik obazrivo odnosi prema njima da bi predupredio mogućnost obmane. jer u njima čovek ne samo da vidi stvari koje ne postoje. ono će najverovatnije izbledeti. Ma koliko iskustvo bilo duboko. kao što ljudi koji uzimaju droge postaju zavisni od njih i potrebna im je stimulacija čak i za ono što su ranije radili bez nje. učenik će pomoću njih uspeti da razabere stvarna okultna iskustva od halucinacija i priviđenja. a to je inicijacija u istinski duhovan život. Validnost okultnih iskustava Na početnim stupnjevima okultni fenomeni predstavljaju vrlo nestalnu pojavu. ako je izloženo skepticizmu i neprijateljskim stavovima okoline. Okultno nije u vezi sa halucinacijama i obmanama Halucinacije su iskrivljena opažanja potekla od čula. To podseća na brzo olakšavanje pacijentovih tegoba hirurškim odstranjivanjem uzroka telesnog poremećaja. međutim. jer malo je onih koji će razumeti njegova iskustva i njegove probleme. prošavši kroz takvo iskustvo. čak i svojih prijatelja ili rođaka. ne pružaju blaženstvo i mir osobi koja ih doživljava. na sebi svojstven način. Žudnja za okultnim iskustvima U stvari. dovesti u sumnju. osvrćući se na njega. To se može desiti sa osobom koja. razgovara o tome sa ljudima koji. tada se Učitelj. što mu pruža osećaj daje važna. Zato mora biti pripreman na nerazumevanje okoline. pošto je samo mali broj ljudi doista spremno da proširi svoja iskustva na ovu novu dimenziju. On razvija stalnu potrebu za okultnim podsticajima. Kako bi pomogao učeniku da izbegne ovu zamku. Blaženstvo i mir su jedini pouzdan znak da se radi o verodostojnim okultnim iskustvima. Ako mu je cilj brzi napredak i najveća moguća korist od saradnje sa Učiteljem. I što više takvih iskustava ima. Uvođenje učenika u okultne fenomene treba da bude vrlo postepen i dugotrajan proces. zastupaju suprotna gledišta. dalo nov podsticaj učenikovim duhovnim pregnućima.

kao rezultat promišljene odluke. Okultna iskustva koja daruje Savršeni Učitelj služe da bi učenik izoštrio do tada zamagljenu intuiciju. Vrednost daršana i sahavasa Stupanje u kontakt sa Savršenim Učiteljem neće dati ploda ukoliko taj susret Savršenog Učitelja i . Astralna putovanja Neprestano tražiti dokaze o verodostojnosti okultnog iskustva krajnje je nezdrava navika. Svet mentalnog života je isto tako objedinjen sistem kao i svet grube materije. Nesvesno izvedena astralna putovanja poseduju mnogo manju vrednost od onih koja su. Obzirom da ta iskustva imaju posebnu svrhu i namenu. Svako njegovo delo je izraz njegove nesputanosti i slobode i nevezano je za učenikova očekivanja. nesebična i sebična nastojanja . Ako se pokaže da je duhovno neophodno.sve to teži da se rasprostre i vrši uticaj na druge. ukusi. uklonio neke teškoće na duhovnoj stazi. ali se postojeće veze i spone medu ljudima ne mogu u potpunosti sagledali i proceniti na podlozi opipljivih transakcija grubog sveta.iskustva koja su namerno data učeniku da bi mu služila kao putokaz i izvor nadahnuća.i to uvek kada se ukaže potreba za tim. On preuzima inicijativu na način koji smatra najprikladnijim za određenu situaciju. čak i onda kada ne uspostavljaju dodire na fizičkom planu. Sposobnost astralnog putovanja uveliko proširuje raspon čovekovih opažanja i pospešuje njegov duhovni napredak. Učitelj može uvećati delotvornost okultnog iskustva tako što će potvrditi njegovu vrednost i verodostojnost neposrednim ili posrednim dokazima bliskim učenikovom uobičajenom doživljaju stvarnosti. Svesno izdvajanje astralnog tela iz spoljašnjeg nosača. čak i kada nije izraženo recima ili delima. napuštajući svoje fizičko telo u budnom ili usnulom stanju. Na naprednijim stupnjevima čovek može po volji navući ili svući spoljašnje grubo telo kao ogrtač i koristiti astralno telo za upoznavanje unutrašnjeg sveta astrala i za putovanja kroz njega . pa Učitelj pruža dokaze samo onda kada smatra da je to neophodno. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu II Odeljak II Odnos sa Učiteljem u duhovnom životu Ljudi su neprekidno u međusobnom odnosu na unutrašnjim planovima Čak i oni kojima je na raspolaganju elementarno znanje o strukturi i zakonitostima unutrašnjih sfera postojanja. znaju da je ideja o zasebnosti ljudskih bića odavno prevaziđena. Grubi svet kao nosač duhovnog života ima nesumnjiv značaj. Magnetni uticaj finih sfera ne zna za granice između naroda niti za bilo koje drugo konvencionalno ograničenje. Okultno iskustvo nije zamena za unutrašnje napore Prizori. Ovladavanje okultnim silama nipošto ne može biti zamena za unutrašnje napore koje poklonik mora činiti u pravcu daljeg napredovanja na duhovnoj stazi. susreti i zvuči doživljeni svesnim korišćenjem astralnog tela po jasnoći i verodostojnosti nimalo se ne razlikuju od svesnih iskustava grubog tela. Kada fine nagoveštaje svog srca pretoči u delo. Ova potonja podrazumevaju svesno korišćenje astralnog tela. preduzeta sa punom svešću. uzvišena i plemenita osećanja. uskogrudost i niske pobude. stalno stupaju u međusobne odnose i reaguju jedni na druge. učenik se duhovno priprema za korišćenje sila unutrašnjeg sveta u kome obitavaju astralna tela.* On zatim preduzima astralna putovanja u svom astralnom telu. Nema granica prostiranju uticaja među pojedincima. mirisi. učenik prestaje da biva samo pasivni primalac okultnih iskustava i tu započinje njegov stvarni duhovni napredak. Proširenje mogućnosti za čovekov duhovni napredak Na poodmaklim pripremnim stupnjevima koji učenika uvode na duhovnu stazu. grubog tela. ljudi. započet sa involucijom svesti. vesela i tmurna raspoloženja. samom činjenicom svog postojanja. značajno je stoga što omogućava duši iskustvo da nije grubo telo i što joj daje moć da bolje ovlada njime. Dobre i zle misli. Nisu zamagljeni i subjektivni kao obični snovi. već su jednako stvarni i ubedljivi kao i doživljaji budne svesti. izgradio samopouzdanje i stekao entuzijazam za hvatanje u koštac sa zahtevima koje pred njega postavlja svaki sledeći korak. Želeli to ili ne. nužno je da učenik prestane da sumnja u njihovu verodostojnost i vrednost.

simbolizuje prebacivanje tereta sanskara sa učenika na Učitelja i njegovo potpuno predavanje uma. uvek iznova upućivati svoje misli. što podstiče učenika da se sve više približava Učitelju na unutrašnjim nivoima. čisto i prljavo. pa ipak ona ostaju iznad svega. koji je u nekim sredinama postao konvencionalan obred prilikom susreta sa Učiteljem. u duhovnom smislu su na najvišem nivou. nakon što primi Učiteljev daršan i padne ničice pred njim. Ima jedan drevni običaj u kome učenik. nezavisno od Učiteljevih usmenih naloga. čovekova imaginacija prestaje da biva prazno zanošenje idejama. Najčešće je učenik potpuno zadovoljan daršanom Učitelja i od Njega ne traži ništa više. taj prizor ostaje zanavek urezan u njegovom umu. svrha definitivno postoji. Kada ljudi prilaze Savršenom Učitelju i rukama dodiruju njegova stopala. On prikuplja sanskare iz čitavog univerzuma. Jer Savršeni Učitelji predstavljaju izvor nepresušnog toka ljubavi i svetlosti što. sami pripremaju svoju hranu i ne dopuštaju nikome da prisustvuje obedu. a kokos predstavlja um. Učitelj će posvetiti posebnu pažnju ličnim potrebama učenika i prvo će gledati da ga zaštiti od onih uticaja koji bi mogli da ga skrenu sa staze i onemoguće njegovo napredovanje. oni zapravo polažu pred njega breme svojih sanskara. Zato neki jogini. a njegova reakcija je opet uslovljena njegovim vlastitim sanskarama i vezama iz prošlosti. učenik će Mu.pa učenik tako postaje prijemnikom milosti. Efekat daršana zavisiće od tragaočeve spremnosti da odgovori na njega. Posebne mere predostrožnosti Misaoni kontakt sa Učiteljem je isto tako plodonosan i efikasan kao i fizički daršan. uzima da pere UčiteIjeva stopala mlekom i medom i pred njih polaže kokos kao žrtvenu ponudu. vraćanje uspomena na prohujale događaje ne mora imati određenu svrhu. Ovaj običaj. koji je za njih kao prašina. ljubavi i svetlosti koja. poklonik se mora čuvati od mnogobrojnih komplikacija koje se javljaju kao . ali kod uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem. Učiteljeva stopala Kao i daršan.tragaoca ne prate odgovarajuća dešavanja na unutrašnjim planovima svesti. To čine da bi izbegli impresije zla iz pogleda zlih osoba. već i onima koji sa njim uspostave misaoni kontakt. Ako ga samo jedan Učiteljev daršan ispuni blaženstvom i smirenim zadovoljstvom. Uz pomoć čestih misaonih kontakata gradi se most između Učitelja i učenika . već stremi Učitelju uspostavljajući odnos s njim. u nastojanju da obuhvati Njegov značaj. Cesti sahavas pojačava pročišćavajuće dejstvo daršana. pridaju veliki značaj dobijanju daršana (darshan. Rišiji (rishis) ili mudraci. Unutrašnji kontakt Kada učenik doživi blaženstvo Učiteljevog daršana. tako se i učenik lako uprlja impresijama požude. mleko predstavlja bele (dobre) sanskare. koja su u fizičkom smislu najniži deo tcla. Pošto je primio daršan od voljenog Učitelja. Proces uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem bitno se razlikuje od procesa misaonog oživljavanja uspomena. tako i padanje ničice pred stopala Učitelja ima izuzetnu vrednost. U svakodnevnoj igri imaginacije. Med predstavlja crvene (rđave) sanskare. Učitelj ne upućuje pomoć samo onima koji se nalaze u njegovoj fizičkoj blizini. lepo i ružno. to je pouzdani pokazatelj da je učenik dostigao stanje neželjenja i ljubavi. Zahvaljujući moćnoj svrhovitosti koja je pokreće. U simbolici duhovnog. učenik prirodno ne želi ništa drugo osim još njegovih daršana. kontakt očima) od nekog Savršenog Učitelja.dobro i zlo. zračeći iz njih. U fizičkom svetu stopala prolaze kroz sve . Stopala. Kao što se čista krpa lako umrlja prljavštinom. kao što običan čovek hodajući skuplja prašinu na svojim stopalima. stopala Učitelja su iznad svega u univerzumu. a unutrašnji duhovni poriv ga tera da traži sahavas (društvo) Učitelja Što češće. Čak i ako nije u mogućnosti da ima učestale susrete sa Učiteljem. Kontakti i druženja U svojim prvim koracima. neodoljivo džara po najdubljim tragačevim osećanjima. dve suštinske stvari u duhovnom životu. neprekidno ističe iz Učitelja. Nije retkost da Učitelj zatraži od učenika neku vrstu privremenog povlačenja iz sveta da bi se njegove misli očistile od uticaja koji ometaju njegovo duhovno napredovanje. Ovakav preobražaj unutrašnjeg stava je najkritičniji i najvažniji korak koji učenik preduzima da bi bio iniciran u spiritualnu stazu. podučeni od strane Učitelja. uprkos prividnoj razdaljini medu njima.

Čak i oni poklonici koji samo razmišljaju o Učitelju ili meditiraju o njemu. jer prima pesmu samo da bi je odaslao u svet. on to produhovljuje i prenosi dalje.posledica odnosa sa ljudima koji nisu stupili na duhovnu stazu. koju potom usmerava u svoje univerzalno delo. sanskara i veza. Vraćanje procesa opažanja unazad Tragalac za Istinom vremenom mora spoznati da je jedinstveni Bog sa mnogo lica jedina Stvarnost i da je tragalac jedno sa njim. Učitelj otvara učenikovo unutrašnje oko za tren. Učitelj je izvan vremena i izvan svih vremenskih ograničenja. Voleti Učitelja znači voleti sve. Kada je unutrašnje oko otvoreno. Oni koji su u neposrednom odnosu sa Učiteljem primaju njegovu pomoć neposredno. ali Učitelj postupkom otvaranja njegovog unutrašnjeg oka. njihove zaplete i rasplete. Učenik kao instrument Kao što Učitelj može izolovati bliskog učenika od neželjenih kontakata i veza. pokornošću i predavanjem. isto kao što će im naložiti da se lale važnih i odgovornih poslova i tako im. u mislima nije vezan za njega jer se nalazi u unutrašnjoj vezi sa Učiteljem. čak i onda kada učenik nije svestan da služi Učiteljevim širim ciljevima. već im pruža mogućnost da uzmu učešća u njegovom božanskom radu. Oni koji su spoznali Boga. pa mu je stoga u ostvarivanju njegovog dela saradnja njegovih učenika od najveće pomoći.koji je predmet svih težnji i čežnji . Unutrašnje oko Zajedničko učestvovanje u duhovnom radu ne odvija se samo u grupi povlašćenih. i to ne samo simbolično. To znači da ga ne sme obmanuti prizor univerzuma. uživaju tu povlasticu da učestvuju u univerzalnom duhovnom radu kojim se Učitelj određenog trenutka bavi. Učitelj savršeno poznaje sanskaričke i karmičke veze. učenik je prirodno zaštićen unutrašnjom vezom sa Učiteljem. Jer čitav univerzum sadržan je u Sopstvu i nastaje iz jedne sićušne tačke poznate kao Om Tačka. uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i usklađuje se s njim. U većini slučajeva. jer. Učitelj koristi svoje poznavanje prošlih života. Tako ne samo da osnažuje veze sa svojim učenicima. Om Tačka Na bezbrojne načine Sadguru nastoji da navede učenika da uroni u svoje unutrašnje biće da bi tu pronašao izlaz iz lavirinta univerzuma i razbudio kod njega čežnju za Bogom. Sopstvo kao upojedinjena duša .postaje vidljiv. želja da se uspostavi jedinstvo s njom postaje mnogo vatrenija nego dok je duša tumarala po mraku i tražila Boga kroz umovanje ili imaginaciju. neprekidno vide univerzum kako nastaje iz Om Tačke. Ali pošto je ujedno zainteresovan za duhovno uzdizanje čovečanstva. Kad kucne određeni čas. On može namerno hrabriti učenike da se upuste u takve odnose. a svesno okretanje procesa opažanja ka unutra vodi do spoznaje ništavnosti univerzuma kao zasebnog entiteta. da pomogne ljudima da pravilno raspodele duhovne snage i tako ostvare vrhunske rezultate. Mada je učenik u spoljašnjem dodiru sa svetom. on prihvata na sebe vremensko ograničenje. Sidhiji (Moći) Proces opažanja se odvija paralelno sa procesom stvaranja. međutim. Učitelj kao odašiljač Jedinstveni sklad unutrašnjih planova omogućava Učitelju da koristi učenika kao instrument svoga rada. pomoći da napreduju. Čežnja za Bogom je prisutna u učeniku od iskona. Bog . Kada se pogled duše okrene ka unutra i upre u vrhovnu Stvarnost. linijom najmanjeg otpora i najkraćim mogućim putem. a oni koji su u bliskoj vezi sa njegovim učenicima primaju njegovu pomoć posredno. on ga može i ohrabriti da uspostavi nove. Učitelj daje posebna uputstva za prekid ili izbegavanje određenih kontakata ili veza samo kada situacija to izričito nalaže. Međutim. Učitelj se hrani ljubavlju učenika upijajući njihovu duhovnu energiju. čini da ova iskonska čežnja za Bogom postane još snažnija i prepoznatljivija. one za koje smatra da će mu biti od duhovnog značaja. koja postoji u svakome od nas. sveže kontakte. Obzirom da je jedno sa Večnošću. Posmatrano na ovaj način. Učitelj je ujedno i prijemnik i odašiljač. ono što Učitelj primi na unutrašnjim nivoima svesti. To postaje mogućno jer učenik svojom ljubavlju i razumevanjem. pa se više ne nameće potreba za stvarnom ili prinudnom izolacijom. Sopstvo kao upojedinjena duša sviknuto je da prikuplja iskustva putem ovog ili onog posrednika zbog čega počinje da doživljava univerzum kao opasnog protivnika.

Učitelji nikad nisu širili podrobna tumačenja okultnih pojava. bivajući univerzalni. Ogromni okeani i široka nebeska prostranstva sićušni su u poređenju sa Sopstvom. Međutim. poklonik ih može upotrebiti za ostvarenje onih zemaljskih ciljeva za kojima još nije prestao da žudi. te moći gube svaki značaj. Zato. revolucije i epidemije) i kosmički fenomeni (zemljotresi i poplave) spadaju u njihovu nadležnost i nastaju kao posledica oslobađanja sila sa visokih nivoa na kojima su Učitelji svesno smešteni. pristupaju okultnim znanjima na isti način kao što se pristupa i drugim poljima nauke. Oni koji znaju i oni koji ne znaju U okultizmu. zadržavši pritom punu svest. Do toga dolazi aktiviranjem do tada neiskorištenih kontrolnih centara. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu III Odeljak III . o zakonima evolucije i delovanju karme. Mada je čitav univerzum za Bogoostvarenu osobu jednak nuli. Oni se često sastaju na višim unutrašnjim nivoima da bi obezbedili duhovni napredak čovečanstva. Može se opaziti da grupe koje se bave okultnim naukama to čine organizovano i timski. o postojanju raznih nivoa i njima odgovarajućih tela. a njihovo aktiviranje povlači za sobom razvoj brojnih skrivenih moći. Kada upojedinjeno Sopstvo prestane da opaža. Razlika između okultizma i drugih nauka je u tome što se nauke bave onim pojavama i silama koje su posredno ili neposredno pristupačne uobičajenom opažanju. A nakon Bogoostvarenja. dok se okultizam bavi skrivenim pojavama i silama nepristupačnim uobičajenom opažanju. najzad. Mnoge savremene grupe koje istražuju oblast onostranog. Bogoostvareni trajno i nepovratno utemeljen u Vrhunskoj Stvarnosti. U principu nema razloga da se okultizam smatra manje ili više vrednim od drugih polja teoretskih nauka. posredno znanje se po važnosti i značaju ne može meriti sa neposrednim znanjem. Oni koji su svesni tog jedinstva. više nego u bilo kojoj drugoj nauci. Razvoj okultnih znanja je uslovljen otkrivanjem latentnih moći ljudskog duha. Budući da nije zadovoljan samim posedovanjem moći. Domen delovanja sidhija ograničen je na ništavilo univerzuma. ali je Sopstvo samo po sebi mnogo prostranije nego bilo šta što je umu ili oku dokučivo. oslobodivši se ličnog. StaviŠe. fizičkim okom. oni postaju moćni izvršioci božanskog plana na zemlji. sa druge strane. Ne postoji ništa što nije pod posrednom ili neposrednom kontrolom Učitelja mudrosti. onda je ono iskoračilo iz univerzuma koji je njegova sopstvena kreacija i preduzelo prvi korak u spoznavanju sebe kao Svega. Odbacivši ograničenja ljudskog uma. Sve što se može opaziti je konačno. i pružaju prosečnoj osobi izglede da se približi Istini onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. postoji stroga i jasna podela između onih koji znaju i onih koji ne znaju. Masovne društvene pojave (kao ratovi. Teoretsko znanje Savršeni Učitelji smatraju poželjnim da čovečanstvu s vremena na vreme teoretski obelodane određena znanja o izvesnim karakteristikama duhovnog postojanja . izuzimajući osnovna znanja i opšte podatke. širenje čisto teoretskih informacija o . Takva osnovna znanja predstavljaju podstrek za dalja duhovna istraživanja i pregnuća. Za druge nauke bi se moglo reći da kod njih posredno i neposredno znanje imaju gotovo isti značaj. U okultizmu. spremni su da prihvate neograničenu odgovornost. pa može slobodno i legitimno upotrebiti ove moći zarad njihovog duhovnog uzdizanja. zatim suptilnim okom i. međutim. Napredovanje božanskog plana Sidhiji se ispravno smatraju preprekama u postizanju Ostvarenja. posedovanje moći neretko će još više ojačati ego nesavršenog poklonika. samo je Sopstvo beskonačno. Ove moći su opšte poznate kao sidhiji (siddhis) i mogu se javiti pre nego što je poklonik postao duhovno savršen. Učitelji se takođe mogu služiti okultnim silama da bi ostvarili međusobnu saradnju i uskladili duhovni rad. Najviše Sopstvo u svima je jedno i uvek deluje jedinstveno. dok je. Oni su čak oprezno čuvali podatke od vitalnog značaja za okultizam kao veštinu. U tom smislu ne postoji principijelna razlika između okultizma i drugih nauka koje se bave izučavanjem ovih predmeta.o besmrtnosti i reinkarnaciji. Čitav taj proces povlačenja svesti iz univerzuma i sticanja svesti o Sopstvu praćen je pojačanom sposobnošću kontrole nad svim nosačima svesti. premda je okultizam važna nauka. ona po volji preuzima odgovornost za duše koje se još nisu ispetljale iz zagrljaja univerzuma.opaža prvo umom.Okultizam i duhovnost Okultizam kao nauka Okultizam je oblast istraživanja koja se bavi izučavanjem sila u univerzumu i u čoveku.

okultne moći postaju potpuno bezopasne jer se njihovi izuzetni kapaciteti stavljaju u službu duhovnog uzdizanja čovečanstva. bacanje materijalnog mamca u duhovne svrhe je pre izuzetak nego pravilo. da bi bili voljni da učestvuju u njegovom radu i pokazali interesovanje za istinsku duhovnost. . Ne može se primenjivati za zadovoljavanje materijalnih potreba čovečanstva ili postizanje svetovnih ciljeva. Učitelji su vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi.više na istim osnovama kao i ostale nauke. I najmanja zloupotreba okultnih moći izaziva ozbiljnu reakciju i još čvršće okiva dušu. Učitelj je dužan da pomogne svakoj osobi koja mu pristupi. nego može doći i do ozbiljnog nazadovanja. stariji im ponekad daruju slatkiše napravljene u obliku slova i oni onda uče lekcije o slovima ne zbog slova već zbog slatkiša. i one se mogu upotrebljavati kako za dobro tako i za zlo. Doduše. Kada bi se okultne moći slobodno primenjivale. Može se reći da okultizam kao nauka počiva manje . Okultna moć mora podsticati spiritualne namere U rukama Učitelja duhovne mudrosti. a kada deca pokažu ozbiljniju zainteresovanost za slova. Za one bez neposrednog iskustva iz oblasti okultnog. Malu decu je teško podstaći da uče abecedu. sve sa namerom da im On pomogne u rešavanju njihovih materijalnih problema. nego iz nekih drugih. Kao i sve druge svetovne moći ili naučna otkrića. ali okultizam kao veština stoji isključivo za sebe.okultizmu ne poseduje nikakvu vrednost. Takvi mogu pristupiti Savršenom Učitelju. Učitelji uglavnom obeshabruju one koji im prilaze zarad materijalne dobiti. jer ono u ljudima podstiče ispraznu radoznalost i želju za upravljanjem nepoznatim silama iz sebičnih pobuda. Okultizam po svojoj prirodi ima svojih ograničenja. jer će oni okultne pojave svrstati u kategoriju bajki i egzotičnih priča o dalekim zemljama. Mamac u vidu ispunjenja svetovnih želja Ponekad Učitelji ispune neku od svetovnih želja svojih poklonika. tako i Učitelj daruje svojim svetovno-sklonim poklonicima neke bezazlene predmete koje žele. već zbog toga što su zainteresovani da svoje poklonike odvrate od materijalnih želja. sebičnih motiva. Ovim delotvornim postupkom razvija se interesovanje za sama slova. bez obzira na njene skrivene motive. Svetovni ljudi su kao deca. Da bi usmerili njihovu pažnju. služiti ga i obožavati. Okultne moći pružaju široku lepezu mogućnosti za rad na višim nivoima. Sa duhovne tačke gledišta je neuporedivo bolje voleti Učitelja samo zato stoje drag. slatkiši se mogu odbaciti. Okultizam kao veština Može se čak reći da širenje čisto teoretskih informacija o okultnim činjenicama može imati štetne posledice. Zloupotreba okultnih moći Početnik će u svom nastojanju da ovlada izvesnim okultnim moćima postići izvesne rezultate. Samo tako mogu izvući najveću korist iz kontakta sa Učiteljem. Ali takvo postignuće biće za njega pre prokletstvo nego blagoslov ukoliko nije duhovno pripremljen da prihvati na sebe srazmernu odgovornost. Kao što roditelj povremeno daje svom detetu parče čokolade da bi bilo poslušno. teoretsko poznavanje okultnih činjenica ne može imati vrednost. sa svojim savršenim poznavanjem ljudskog uma. Ljudi treba da dolaze Učitelju samo zbog toga što su istinski zainteresovani za duhovnost i ni iz kakvog drugog razloga. Učiteljima ne treba pristupati sa materijalističkim motivima Ovozemaljski ljudi su toliko obuzeti materijalnim željama da ništa što se neposredno ne odnosi na ispunjenje njihovih želja ne može pobuditi njihovo interesovanje. što podrazumeva i duhovnu spremnost čoveka da takvu izuzetnu odgovornost i prihvati. No i pored toga. Tako Učitelj. Nema ničeg izrazito duhovnog u ovladavanju okultnim moćima. on može postati izvor velikog zla za ljude nad kojima je zloupotrebio te moći. Ne samo što će se time usporiti napredovanje poklonika. može odlučiti da neku osobu navede na duhovnost pomažući joj materijalno. Pored duhovnog sloma koji može snaći početnika zbog nesmotrene upotrebe okultnih moći. Međutim. koji mora da živi u okviru svojih ograničenja i oslanja na svoje resurse i mogućnosti da bi se zakon karme neometano odvijao. oni to ne čine zbog toga što su zainteresovani za zemaljske stvari. faktor nepredvidivosti i neočekivanosti uneo bi veliku pometnju i nered u svakodnevnicu čoveka. Pročišćenje srca Bavljenje okultnom veštionom je opravdano jedino ako se njene moći podrede duhovnim ciljevima.

Nije mogao da sklopi oči koje su stalno bludele. pogleda staklastog i sluđenog. svesno primljena na višim nivoima. ali valiju bi teško da posluša svog Učitelja. onim tragaocima koji su na pragu da razviju svoje latentne psihičke moći. koju on spremno preuzima na sebe zarad duhovnog uzdizanja čovečanstva u skladu sa autoritetom koji mu je dodeljen. Učiteljeva pomoć. već pročišćenje ljudskog srca. Onda podeliše plen i dadoše se u beg. . koje je stanje Bogoostvarenja Savršenih. Učitelj će ga prvo spustiti na treći nivo. kada napredni učenici ostanu zaglavljeni između nivoa. Međutim. Priča o Ganđ-e-Šakani Ovo je vrlo dobro ilustrovano u priči o slavnom valiju (wali) Baba Faridudinu (Baba Fariddudin). U bekstvu prođoše pored valija koji je nepokretno sedeo na svom mestu. nije mogao ni da jede. potrebna duhovna pomoć. kao i onima koji su ih već u velikoj meri razvili. Takođe je tačno d&Avatar deluje na svim nivoima svesti istovremeno. smestio na petom nivou involucije svesti. Mada su Savršeni Učitelji svesni svih nivoa istovremeno. kao i običnim ljudima. Mnogo pre nego što je postigao Prosvetljenje.posledica je njegovih čovekoljubivih pobuda i pmrabdhe (neizbežne sudbine). Spuštanje naročito teško pada onoj osobi koja snažno doživljava stanje očaranosti. Za razliku od gore navedenih slučajeva. prizemivši ga na sledeći način. oni bivaju spušteni na niži nivo da bi se tako ubrzalo njihovo kretanje duhovnom stazom. aii se ponekad zbog Njegovog univerzalnog dela smešta na određeni nivo. povremeno i neprijatan. A onda Učitelj okrenu drugi list. kaže se da se Huada Muinudin Čisti (Khwaja Muinuddin Chishti) iz Ađmera (Ajmer). Okultizam kao veština se ubraja u najdelotvornija i najmoćnija sredstva za pročišćenje čovečanstva. nerado ˝spuštaju˝ da bi delovali u gruboj sferi. Zato Učitelj ponekad donosi odluku da izvrši neko spiritualno delo posredstvom nekog naprednog učenika. ali je i njima. Upotreba moći na višim nivoima Okultna veština je posebno korisna . Otuda se kaže. druga karakteristika naprednih poklonika jeste da se oni. dok se Gospod Buda nastanio na petom nivou. Sama blizina kriminalaca bi dovoljan podstrek da mu povrati normalnu svest. Na kraju postaje jasno daje spuštanje na niži nivo bila samo duhovna priprema za brz i lagan prelazak na sledeći nivo. Povratni put Savršenog Učitelja . učenik se teška srca odriče preimućstava svog postignuća da bi pritekao u pomoć drugima.i ishodišni položaj na nekom od nivoa sa koga deluje nakon Ostvarenja . Poklonik uz velike teškoće izlazi iz tog stanja. nalazio se u hajratu potpuno obuzet tim stanjem. U sufizmu je takva očaranost poznata kao haj rat (hairat). na primer.svako usmeravanje okultnih moći u drugom pravcu može se smatrati njihovom zloupotrebom. zahtevajući od njega da privremeno odgodi svoj rad na ličnom usavršavanju u korist ostalih ljudi. znatno je delotvornija od pomoći koju on može da pruži posredstvom grubog medijuma. Prizemljavanje Izuzev teškoća sa kojima se neminovno suočavaju u svom napredovanju na duhovnoj stazi. Učitelj je svojim moćima inspirisao pet lopova da se približe mestu gde se nalazio Ganđ-e-Šakar. ovaj vali. Otuda se njima mora govoriti jezikom koji je za njih razumljiv. u Indiji. Njegov učitelj Huada Muinudin Cisti (Khwaja Muinuddin Chishti) zatraži od njega da izađe iz stanja opčinjenosti i da se spusti. Tada se on spusti u normalnu svest. pomažući mu da se oslobodi nižih želja. ali nisu u potpunosti prisutni u grubom svetu jer se njihova svest povukla na više nivoe. takođe poznatom po imenu Ganđ-e-Šakar (Ganđ-e-Šhakkar). Učitelj zna kako da postupi s naprednim učenikom i on će ga pokrenuti na neki. Okultna moć se ne srne prizvati u svetovne svrhe. da se prorok Mohamed smestio na sedmi nivo. ili prijatelj Boga. oni počeše da dele opljačkani plen. Spuštanje naprednih poklonika ne srne se pobrkati sa spuštanjem u normalnu svest nakon iskustva sedmog nivoa. opijeni stanjem blaženstva. no i pored toga što mu je to znano. za njega je veoma važno da se odupre iskušenju potpune očaranosti. pa će ga zatim gurnuti na četvrti. Posedavši na pet koraka od valija. način. Mnogi napredni tragaoci razviju brojne okultne i mističke moći. jer se s vremena na vreme mora spustiti zbog drugih. Njegovo spuštanje je takođe od velike pomoći svima koji još uvek tumaraju zatočeni u divljini ovog sveta i koji još nisu kročili duhovnom stazom. Takvim imaocima moći Savršeni Učitelj može lako i uspešno pomoći bez obzira na fizičku udaljenost. Njena prava funkcija nije ispunjenje ljudskih želja. Ukoliko je učenik ostao zaglavljen negde između trećeg i četvrtog nivoa. Vrlo brzo izbi svađa i dvojica od njih ubiše preostalu trojicu.

između okultizma i misticizma. Ali oni se nisu pokrenuli. Sa duhovne tačke gledišta jedino je bitno ostvariti Božanski Život i u tom smislu pružiti pomoć drugima. . ma koliko upečatljiv bio. te vrednosti su stvarne. Dva razbojnika. iako relativne.probijanje kroz ograničenja uma Meditacija se može opisati kao put koji čovek krči za sebe da bi izašao iz područja ograničenog uma. njegov put postaje vidljiv tek na kraju. ta prividna vrednost istog trena gubi smisao. slučajevi i postignuća nemaju trajnu vrednost.to je jedina apsolutna. koji su zadivljeno posmatrali ovaj nesvakidašnji prizor. lepote . osećajući kajanje što ih je zloupotrebio. posmatrač može opisati put koji je putnik prešao u svom nastojanju da izađe na otvoreno. Za njih su čuda i fenomeni iz sveta duhova predmeti interesantnih razgovora. a ništa što se menja ne može posedovati trajnu vrednost. a njegov prvi impuls je bio da nad njima isproba svoje novostečene moći. čuda su podložna promenama. istine. čistote. Svi drugi događaji. Okultni fenomeni nemaju unutrašnju vrednost Tada se vali vrati na mesto na kome je prethodno sedeo. što se neosnovano smatra znakom prave zainteresovanosti za duhovan život.O.izraziti ga u svetu oblika. njegovi napori da se probije kroz prepreke koje ga okružuju. u nastupu jarosti.je ili prividna i!i relativna. uginite!˝ i vrapci su pali mrtvi. Značaj relativnih vrednosti proističe iz činjenice da one predstavljaju suštinski uslov za nastavljanje božanske igre života. Kretanje čoveka koji se probija kroz prašumu bitno se razlikuje od kretanja lokomotive po šinama. koje je vrhovna Stvarnost. Pošto je uvek bio okružen gomilama šećera. S druge strane. Isto tako osoba u dubokoj meditaciji neće slediti utvrđenu stazu. Okultizam se razlikuje od spiritmilnosti Slučaj Ganđ-e-Šakara ilustruje u kakvim prilikama se mogu upotrebljavati okultna sredstva i okultne moći. odnosno kretanja po trasiranom putu. spiritizma i duhovnosti granica je jasna i stroga. Nikakvo poznavanje okultnog sveta i sposobnost upravljanja tajnim silama ne može se meriti sa spoznajom Istine. . . Ljudi su imali običaj da dolaze valiju l da polažu pred njega velike količine šećera da bi odmamili mrave.okultnog ili ne okultnog . zamoliše valija da vaskrsne tri lopova koja su oni. Vrednost ma kog fenomena .. i zato. sve dok beli mravi nisu počeli da mu izjedaju telo. Budući da predstavljaju fenomene. a ne iluzorne.Prvo što je vali ugledao bili su vrapci. svet senki. vali plačući otrča svome Učitelju. Sva čuda spadaju u svet fenomena. ugleda tri lopova kako masiraju Učiteljeva stopala. A zatim je kazao: ˝Vrapci oživite˝ i oni su ponovo uzleteli. Prodreti u suštinu celokupnog postojanja i dočarati miris unutrašnjeg postignuća . Vali se obrati trima mrtvim lopovima i reče: ˝Ustajte!˝. A kada mu se približio. Okultni fenomeni su podjednako u domenu varljive uobrazilje koliko i svakidašnji fenomeni grubog sveta. Uzviknuo je. Proučavanjem tih tragova. Putnik ne sledi utanačeni put. ostaviće za sobom tragove. a svaki neuspeh u pravilnom uočavanju razlike može samo stvoriti nevolje. nego će pokušavati da resi spiritualne probleme suočavajući se s njimakako nailaze. Priča o njemu pokazuje kako je i najnaprednijim poklonicima potreban Učitelj da bi nastavili put ka Realizaciji. . Užasnut pri pomisli daje možda izgubio svoje moći. vrapci. postao je poznat kao Ganđ-e-Šakar. Međutim. Ostao je na istom mestu deset godina i sasvim je smršao. ljubavi. Relativnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše značaj jer služi ostvarivanju ili izražavanju Istine. odbijajući i hranu i piće. ali se mora naročito naglasiti da nijedan okultni fenomen. spoznaja večne Istine inicira čoveka u nepromenljivo Bivstvovanje. istinski vredna igra. Prividnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše prividni značaj jer služi da ispuni prolazne želje i ograničene ciljeve potekle iz neznanja. Izvučena iz konteksta prolaznih želja i uskih htenja. Tipovi meditacije Odeljak I Priroda meditacije i njeni preduslovi Meditacija . sam po sebi ne poseduje nikakvu vrednost. maločas ubili. Ako putnik koji je zalutao u gustom šipražju prašume pokuša da izađe na čistinu. Jedino što je bitno je ostvariti Božanski Život Većina osoba svesno ili nesvesno pridaje preveliki značaj okultnim fenomenima brkajući ih sa duhovnošću. ili ˝riznica šećera˝.

postaje sve razumljiviji. najpre zbog toga što je tada um toliko zaokupljen razmišljanjima o tom posebnom predmetu da isključuje sve nebitno. njihovo kretanje najviše zavisi od prirode prepreka na koje nailaze. Da bi se postigao uspeh u meditaciji. ili. kao neophodne uslove za uspešan. a obe aktivnosti se znatno razlikuju od suvog mehaničkog procesa u kome vladaju kruta pravila i nepromenljiva jednoličnost. Potpuna izolovanost od društvene sredine gotovo uvek pomaže uspešnom praktikovanju meditacije. već je. Njihov misaoni proces je na neki način sličan meditaciji. To treba da je neko božansko obličje. vremenom. jer doživljava nesavladive teškoće pokušavajući da prisili um da se kreće u određenom smeru ili da se zadrži na jednom predmetu. na kraju krajeva. U meditaciji um pokušava da razume i upije. već treba da ih shvata i uvažava. dok je onima sa jakom koncentracijom meditacija suvišna. Za meditaciju je važna zainteresovanost Meditacija se često pogrešno shvata kao postupak prisiljavanja misli da se zadrže na nekom pojmu ili predmetu. to jest da se izjednači s predmetom meditacije. Mnogi ljudi koji ne praktikuju meditiranje. ili predmet. pak. može učeniku obezbediti mir. Meditacija je početna faza jednog procesa koji se postepeno razvija u koncentraciju. U koncentraciji se um zadržava na nekom obliku. Meditacija i koncentracija Valja razlikovati koncentraciju od meditacije. a meditacija predstavlja temeljilo razmišljanje o nekoj određenoj stvari. ne šireći se na nizove srodnih ideja. nego put ličnog duhovnog napredovanja.Opšti tok meditacije je predvidiv Kakav će tok preuzeti meditacija mogu da predvide poznavaoci čovekovog uma. Razlika između vulkanskih sila i duhovnih stremljenja je u tome što se ove prve ispoljavaju bez svesnc namere. I koncentraciju i meditaciju vodi ljubav i čežnja za božanskim ciljem i načelom. a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda. U koncentraciji je kretanje misli praktično zaustavljeno. pri čemu se isključuje sve ostalo. Osnovni princip koji učenik treba da upamti jeste da se u meditaciji um može kontrolisati i usmeravati isključivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma. za duhovni život je tragično to što svakodnevni misaoni tokovi nisu usmereni ka duhovno važnim temama. može uopšteno predvideti mogućnost erupcije vulkana u jednoj oblasti. Svako nasilno usmeravanje uma ne samo što je zamorno. već i laka i uspešna. Predmet prave meditacije treba da je brižljivo odabran i mora imati duhovnu vrednost. sklanjali u gorske pećine: Savršeni mir i nepomućena tišina su veoma bitni za postizanje uspeha. uz malo pažnje i truda. na višeslojnim značenjima formule. Za uspešnu meditaciju potrebna je određena sposobnost i veština koju će u čoveku probuditi Savršeni Učitelj pružajući par jednostavnih saveta šta treba činiti i šta očekivati u meditaciji. Čak i gradski život. osuđeno na neuspeh. takva meditacija je ne samo spontana i nadahnjujuća. Međutim. one prirodno biraju put manjeg otpora. ili jezgrovitoj i sažetoj formuli. Tišina i osama Oni koji nemaju snage za intenzivnu koncentraciju moraju na početku da praktikuju meditaciju. zadržavajući se na raznim svojstvima oblika ili. ˝Ja nisam ni grubo telo ni suptilno telo ni mentalno telo: Ja sam atma (duša)˝. U koncentraciji um nastoji da postigne jedinstvo sa svojim ciljem usredsređujući se na njega. Meditacija je nenaporna i spontana jer je um zaokupljen predmetom za koji je zainteresovan i koji mu. tišinu i usamljenost. a isključiti tu mogućnost u nekoj drugoj oblasti. često intenzivno i sistematski razmišljaju o nekom praktičnom problemu ili teoretskom pitanju. Njima je dovoljno da se usredsrede na obličje Bogočoveka ili Čoveka-Boga ili na neku jednostavnu formulu kao na primer. pak. duhovno značajna tema. u potrazi za samoćom. dok u meditaciji um praktično klizi sa jedne na drugu srodnu ideju. lišena jednolične krutosti i usiljenosti meditacije koja se izvodi mehanički. Odsustvo svetlosti pomaže da meditacija bude uspešnija Meditacija je po svojoj prirodi lična stvar i ona nije sredstvo za iskazivanje u društvu. um ne samo da treba da je zainteresovan za božanske teme ili istine. a drugima upravlja svesna namera. kao što stručnjak koji u tančine poznaje sastav zemljine kore. Prirodno da većina ljudi oseća odbojnost prema meditaciji. Kada stihijske siie u utrobi zemlje pokušavaju da izbiju napolje. Drevni jogini su se. odlazak na planinu ili u pećinu nije neophodan uslov za uspešnu meditaciju. duhovna istina. Takva inteligentna meditacija je prirodan umni proces. polagani . Međutim.

Kada telo zauzme odabrani položaj za meditaciju. No u većini slučajeva odsustvo grubih prizora i zvukova pomaže intenzivnijoj meditaciji. Da bi se obezbedila spoljašnja tišina bitno je pažljivo izabrati mesto za meditaciju. njihove misli će jačati i podsticati jedna drugu. Učenik treba da se spontano prepusti prirodnoj radosti meditacije i da ne dopusti da mu ona postane suva navika. dovoljno je samo sklopiti oči. držeći pažnju na predmetu o kome je postignuta saglasnost pre početka meditacije. tu neminovno dolazi do reakcije u vidu neposlušnih. Učitelj. Tama obično pospešuje napredak u meditaciji. već je preporučljivo meditirati na nekom zatamnjenom mestu. Kada učenici medu kojima vlada sloga usvoje zajedničku meditaciju. Kada telo zauzme udoban i prikladan položaj. a ne o radu ostalih iz grupe. Tehnika kontrole uznemiravajućih misli Svakodnevno razmišljanje je prirodan. Trebalo bi da potpuno zaboravi na spoljašnji svet i svoje telo. kada meditacija kroz stalnu praksu postane navika. dakle. Ako meditantu pode za rukom da zadrži pažnju na predmetu meditacije. nisu od presudnog značaja u meditaciji. odnosno sklapanje očiju. Položaj u kome se meditiralo olakšava i pobuđuje daljnje meditacije. u bilo koje vreme i pod bilo kojim uslovima. neprekinut tok misli povezan nizom srodnih ideja. podsvest mu upućuje sugestiju da se ono ne sme nametati svesti i da mora služiti svrsi meditacije. polet. naprotiv. Položaj ne bi trebalo da izaziva fizičku napetost ili bol. To naročito važi za zajedničku meditaciju na istog Učitelja. prema tome. Redovnost po pitanju vremena i mesta takođe ima koristan efekat. jer to odvlači pažnju na telo. ali treba izbegavati položaj koji se obično zauzima u krevetu pre spavanja. Kolektivna meditacija Meditaciji ne treba pristupati teška srca. Važnost mesta.sve su to stvari od relativnog značaja. poželjno je zamisliti glavu kao centar tela. biti od velike pomoći. prilagođava ih svakom pojedinačnom slučaju. i menjaju se u zavisnosti od karakteristika ličnosti i okolnosti života učenika. lakše se zaboravlja na samo telo i usmerava pažnja na predmet meditacije. Premda meditira u društvu. Može se usvojiti bilo koji udoban položaj koji neće izazvati pospanost. Vešto izvedena zajednička meditacija može da bude od velike pomoći za početnike. Jer kada se glava zamisli kao centar. dok napredniji učenici mogu nastaviti sa samostalnim radom. Korisno je da učenik uvek meditira u istom položaju. Položaj za meditaciju Tama. Izbor mesta podrazumeva prethodno razmatranje duhovnih svojstava i mogućnosti koje to mesto pruža. Meditacija ne bi trebalo da se pretvori u neprijatnu i dosadnu obavezu. a da bi se um zaštitio od ometajućih vanjskih prizora. . položaj ili vreme. učenik može biti uronjen u meditaciju. to jest. valja odbaciti strah i sve depresivne i brižne misli. Učenik treba da se drži uobičajenog mesta. Da bi meditacija ovog tipa dala najbolje rezultate. kada se um navede na plansku meditaciju. Telo treba daje potpuno opušteno kao kada je spremno za počinak. grupna meditacija takođe ima svojih dobrih strana. on će imati uspeha Čak i ako meditira otvorenih očiju. daje različite instrukcije svakom učeniku ponaosob. Čak i dok hoda. kao da se uzima ricinusovo ulje. položaja i časa za meditaciju. on treba da uroni u predmet sopstvene meditacije. Međutim. međutim. Humor i razdraganost ne samo da neće ometati meditaciju.napredak u svim oblicima meditacije. Ponekad. razdraganost i unutrašnji mir. Ako se očekuje stvarno uspešna meditacija. Uznemiravajuće misli Iako je meditacija u osnovi individualna stvar. Nju valja shvatiti ozbiljno ali ne preterano ozbiljno ili melanholično. tako i meditacija treba da donose radost. Meditacija je nešto poput izleta na više nivoe. nije dovoljno samo sklopiti oči da bi se izbegla optička stimulacija. Kao i izlet u nepoznate i divne predele. položaj i čas meditacije . Meditaciju treba da prati radost Mesto. može se meditirati bez vezivanja za određeno mesto. časa i položaja za meditaciju Ne postoje utvrđena pravila u pogledu na položaj tela. već će joj. kada je svetlost jaka. svaki učesnik mora voditi računa o toku svoje meditacije. Naročita važnost pripisuje se meditacijama na svetim mestima gde su nekada živeli ili meditirali Učitelji.

disocijativna meditacija prethodi asocijativnoj meditaciji. ali je njena osnovna funkcija da utre put asocijativnoj meditaciji. Disocijativnom meditacijom učenik nastoji da se odvoji od uslova.viatireka (vyatireka). Kao što čarobnjak priziva u vidljivo obličje mnoge čudnovate i neobične stvari. U ovom Odeljku biće reći o prva dva principa. 3) prema predmetu iskustva koji se nastoji razumeti. Poslednji princip će biti pomenut kada se budu davala detaljna objašnjenja u vezi sa različitim oblicima meditacije.anvaija (anwaya). nakon čega će uslediti postojano usmeravanje uma na cilj meditacije. tada će otkriti da su senke same od sebe iščezle. Međutim. postaje moguće da se uznemiravajuće misli. koja prevashodno obuhvata rad uma na sintezi . jer. neophodne. potiču iz carstva svetlosti. To je zakon uma. prilika i stanja koji nemaju duhovnu vrednost. Prema tome.a to je da dopre do sunčeve svetlosti. ukoliko on. 2) prema delu ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. Asocijativnom meditacijom učenik pokušava da se ujedini sa zamišljenim duhovnim idealom. upornim prepoznavanjem bezvrednosti sveta iluzija . meditacija služi ujedinjenju svesti sa večnom Istinom i odvajanju svesti od lažnih i nebitnih stvari pojavnog sveta. jer oni mogu u mnogome pomoći pri pojašnjavanju relativnih vrednosti oblika meditacije. pri čemu se još jače urezuju u svest. Beskorisno je traćiti energiju u nastojanju da se u direktnoj borbi savladaju uznemiravajuće misli. Učenik treba da bude spreman na ovakve uznemiravajuće misli i da se naoruža neizmernim strpljenjem i čvrstom verom da će ih nadvladati. Meditacija dovodi podsvesne sadržaje uma na površinu svesti. one se upravo hrane pažnjom koja im se potiskivanjem ukazuje. Da bi neko uspeo da umakne iz sveta iluzija i došao do Istine. je usvajanje pravilne tehnike za upravljanje uznemiravajućim mislima i umnim procesima. pa učenik ne treba da se uznemiri ako mu se u svesti pojave suprotne i nevezane misli koje su mu do tada bile posve strane. Tipovi meditacije II Odeljak II Osnovni tipovi meditacije i njihova relativna vrednost Razvrstavanje tipova meditacija na osnovu tri principa Postoje različiti tipovi meditacije.suprotnih misli koje ometaju njen daljnji tok. Kada se prepozna sva nevažnost i bezvrednost ometajućih misli u odnosu na vrednost i značaj predmeta meditacije. Ono što je zaista bitno nije čovekovo beskrajno nezadovoljstvo postojećim ograničenjima. Asocijativna i disocijativna meditacija Prema prvom principu. Sve dotle dok je čovek okrenut suncu. jednostavnim zanemarivanjem. svaka na svoj način. poslednji. i disocijativna meditacija. U tom pogledu. Svet iluzija. njegovim brigama neće biti kraja.baš kao što čovek mora postati nezadovoljan svetom senki da bi izašao na svetlost. ali je iskustvo pokazalo da je asocijativna meditacija mnogo plodonosnija i značajnija od disocijativne meditacije. Ako se isključivo usmeri na borbu sa senkama. Oni se mogu razvrstati na osnovu tri˝principa: 1) prema ulozi koju meditacija vrši u duhovnom razvoju. pokušavajući da kroči u svetlost. Klasifikacija različitih tipova meditacije može se izvesti prema bilo kojem od ova tri principa. mada ne i najmanje bitan uslov za uspešnu meditaciju. Ona je prva po redu i ima samostalnu vrednost. a disocijativna meditacija proces eliminacije onih faktora koji ometaju duhovni život. koja prevashodno obuhvata rad uma na analizi . ima zavodljivu čar. kao svet senki. senke koje ga okružuju ne mogu predstavljati ozbiljne prepreke . a disocijativna meditacija predmetima koje pripadaju svetu senki. I. umesto da očajava i besni u zagrljaju senki. on prevashodno mora razviti otpornost na njegove čari. Čoveku koga saleću senke ne pomaže mnogo da se upusti u borbu sa njima. reklo bi se. a disocijativna meditacija formulom ˝Ja nisam moje želje˝. Disocijativna meditacija utire put asocijativnoj meditaciji Asocijativna meditacija se bavi stvarima koje. tako i proces meditacije izaziva pojavu nepoželjnih misli i mnoštva besmislica. ne pridajući tim mislima važnost koju ne zaslužuju. Najbolje je ne osvrtati se na takve misli i stoje pre moguće okrenuti se predmetu meditacije. Asocijativna meditacija je proces upijanja suštine duhovnog života. Svaki takav pokušaj samo će još više doprineti zaokupljenosti njima. pojavljuju se dva tipa meditacije: asocijativna meditacija. Asocijativna meditacija može se ilustrovati formulom ˝Ja sam beskonačan˝. na kraju umire. već činjenje neposrednih napora u cilju dostizanja zacrtanog ideala. postavi sebi važniji zadatak . Asocijativna meditacija je najplodonosnija I asocijativna i disocijativna meditacija su.

Na osnovu drugog principa imamo tri različita tipa meditacije. meditacija srca je najuzvišenija i najznačajnija. U trećem tipu meditacije glavnu reč vodi aktivna čovekova priroda. to je meditacija srca. Za telesno zdravlje je nužno stalno odstranjivati otpadne i otrovne produkte. Neskladan razvoj uma dovodi do unutrašnjih lomova što koči duhovno napredovanje.njegovom izbavljenju. Jednako prosvetljujuće je i razumevanje principa po kome se meditativni procesi razvrstavaju saobrazno prirodi onog dela ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. Učitelj nikada ne prepisuje svima istu meditaciju. sa druge strane. ali u zavisnosti od duševnog stanja pojedinca. ali i preostala dva tipa meditacije imaju svoju vrednost i ne mogu se zanemariti bez ozbiljnijih gubitaka po duhovni razvoj učenika. Prava kombinacija je ona koja unosi sklad i ravnotežu. Analogija sa hranom Ono Što je hrana za telo. meditacije srca i meditacija akcije U prvom tipu meditacije najviše učestvuje intelekt. Tu je naglasak upravo na onim vidovima Istine koji utiču da se prepreke sa kojima se učenik u datom momentu suočava uspešno uklone. tako i pogrešna meditacija može dovesti do poremećaja u radu uma. to se zove meditacija akcije. Mada svaki oblik asocijativne meditacije ima svojih prednosti. kada se njegovo hodočašće završi. Svi tipovi meditacija su značajni za siguran duhovni rast učenika. Kao što pogrešna dijeta može poremetiti zdravlje organizma. dok. nego daje posebna uputstva svakom učeniku. neophodno je uspostaviti ravnotežu medu njima. Na sličan način i um može održati dobro zdravlje upijanjem duhovnih istina kroz meditaciju. . Od ova tri tipa. Isto tako. Diskriminativna meditacija. te tako nadoknađuju svoje pojedinačne nedostatke. Zato. a za duhovno zdravlje eliminisati nepoželjne misli i emocije. to jest. možemo to nazvati diskriminativnom meditacijom. Nastavak analogije sa hranom Analogija sa dijetom može se proširiti i na drugi tip. Jednako je važno izbegavati lošu hranu kao i loše vrste meditacije. Kao što će pogrešna ishrana ozbiljno narušiti zdravstveno stanje. Meditaciju srca odlikuje postojani i ničim ometeni tok ljubavi od učenika ka božanskom Voljenom. U svim vrstama meditacije misli se usmeravaju na neki aspekt života i svi ti aspekti su podjednako važni. ponekad je preče asimilovati jednu životnu istinu od druge. Jedan tip meditacije se može preplitati sa drugim Meditacija koja se upražnjava u neodgovarajućem trenutku može ozbiljno ugroziti napredak u drugoj vrsti meditacije. kao što je neophodno držati uravnoteženu dijetu. tako i jedna nagonska meditacija o predmetu žudnje još čvršće okiva um. skladna kombinacija različitih oblika meditacije ubrzava duhovni napredak. Diskriminativna meditacija vodena je kakvom intelektualnom tvrdnjom ili formulom kao stoje. svi njegovi neuspesi zauvek će nestati u ništavilu. jer je umu na taj način osigurano uravnoteženo i harmonično delovanje. Oni se mogu javiti u mnogim kombinacijama. Često jedan tip meditacije vodi ka drugom. to je asocijativna meditacija za duh. jer se uvek međusobno dopunjuju. Jer. Akcenat u meditaciji akcije stavljen je na bezrezervno posvećivanje života nesebičnom služenju Savršenom Učitelju ili čovečanstvu. Meditacije se međusobno nadopunjuju Pogrešno je smatrati da različiti tipovi meditacija potpuno isključuju jedan drugog. na osnovu uloge meditacije u duhovnom razvoju. čak i kada je hranljiva vrednost određenih sastojaka u ishrani sasvim zadovoljavajuća. Pravilnim izborom hrane telo može ispraviti svoje nedostatke. na primer ˝Ja nisam moje telo već Beskonačnost˝. Drugi princip Do sada smo se bavili pojašnjavanjem dva različita tipa meditacije na osnovu prvog principa. disocijativnu meditaciju. a napredak u jednoj vrsti meditacije uslovljava odgovarajući napredak u drugoj. U drugom tipu najvažnije je učešće srca. u skladu sa njegovim individualnim potrebama. učenik ne treba previše da se brine zbog svojih neuspeha sve dok je u srcu čvrsto odlučan da se ujedini sa svojim duhovnim idealom. u kojoj se teži otklanjanju i eliminisanju neduhovnih stvari. umesto da te okove razlabavljuje.

Ilustrativna pričica Ima jedna veoma ilustrativna priča o tome kako je jedan veoma pametan čovek poželeo da ličnim iskustvom sazna kako izgleda gušiti se na vešalima. ali neće uspeti da dokuči stvarnu jedinstvenost meditacije. čak i kada je to drugo veoma zavodljivo. a čovek se. urezao u njegov um. Kada je učenik pod vodstvom Učitelja. U takvim trenucima su pomoć i savet Učitelja neophodni. Rekao je da će se obesiti o uže i da će mu signalizirati u trenutku kada gušenje dostigne kritičnu tačku. Cisto teoretsko nagađanje može dati neke površne rezultate. međutim. već će mu pomoći da se izbavi iz gliba u kome je zastao u prethodnoj meditaciji. U svetlu . Neće uspeti da sagleda vrednost nekog drugog tipa meditacije niti će ga takva promena privlačiti. već je hteo to i lično da doživi. on postaje zainteresovan za nju čim uvidi njenu vrednost i svrhu. na taj način. Njemu nije bilo dovoljno da zamišlja kako bi to izgledalo. vezavši omču oko vrata. Učitelj ne samo da će ga blagovremeno posavetovati kada da se zaustavi. Suština meditacije i jeste usredsređenost na jednu tačku uz isključivanje svega drugog. pa je zamolio prijatelja da zajedno obave eksperiment. izgubivši vazduh. On ne srne krenuti u meditaciju sa rezervom i mora biti spreman na to da će se susresti sa neobičnim stanjima svesti. da će naići na nepremostive prepreke kada pokuša da izađe iz kanala koji se. Posebna Učiteljeva uputstva ispraviće određene zanemarene aspekte učenikove ličnosti. on će shvatiti njen pravi značaj i smisao. izgubio je i svest. tako i tipovi meditacije koji su stvarno delotvorni u određenoj situaciji ne zadovoljavaju učenikov ukus . čak i kada to postane apsolutno neophodno. Treba da dopusti da ga vodi nit meditacije odbacujući pritom kruta shvatanja zasnovana na unapred stvorenim očekivanjima. Kao i za sve druge stvari od duhovnog značaja. Ova opasnost se. Tek nakon što se okuša u određenoj vrsti meditacije. obesio. prekrši dogovor i oslobodi ga baš na vreme da mu spasi život. te više nije bio u stanju da prijatelju da dogovoreni znak. Tada za njega više nije moguće da se prebaci na neku drugu meditaciju. da izbeći ukoliko učenik krene određenom linijom meditacije po preporuci svog Učitelja. on može otići toliko daleko da izgubi svaku perspektivu i sposobnost da se sam povrati. Učiteljevo nadgledanje je važno Ako učenik izabere neki tip meditacije na svoju ruku. Čovek tako ne bese spašen zbog svoje pameti i predostrožnosti. Njegov prijatelj se složio. videvši da je gušenje stiglo do kritične tačke. Istinska vrednost meditacije se uočava jedino kroz praksu Mada poklonik na početku oseća odbojnost prema izvesnom tipu meditacije. Naravno da će učenik vremenom shvatiti da mu nešto nedostaje.Potreba za uputstvima Učitelja Učenik retko kada može sam da odredi koji mu tip meditacije odgovara u konkretnoj situaciji. Pukim teoretisanjem i umovanjem ne mogu se otkriti vrednosti i mogućnosti nijednog tipa meditacije. On će ponekad toliko preterati u radu sa isključivo jednom vrstom meditacije. a da ga pritom ne vodi i ne nadgleda Učitelj. učenik mora da se upusti u nju sa tvrdom rešenošću da ispita sve njene mogućnosti. Ali kao što su za bolesnika mnogi lekovi neprijatni.pa će se on ustručavati da ih koristi. njegov mudri prijatelj. Isto tako je za učenika bezbednije da se osloni na svog Učitelja negoli na sopstvene zamisli. Uvid koji Učitelj ima u stvarne duhovne potrebe učenika beskonačno je dublji i obuhvatniji od učenikovog. Za uspeh u meditaciji neophodna je rešenost Da bi postigao uspeh u ma kojoj vrsti meditacije. već zahvaljujući mudroj i pravovremenoj odluci prijatelja. Međutim. Međutim. i za meditaciju važi da se njena bit može sagledati samo iznutra a nikako spolja. Zamolio je takođe da ga ne skida sa vešala sve dok ne ugleda dogovoreni znak. Tipovi meditacije III Odeljak III Opšta klasifikacija oblika meditacije Meditacija je univerzalna Meditacija ima za cilj razumevanje i transcendiranje širokog spektra raznovrsnih iskustava.

Tuga koja zbog iznenadne smrti prijatelja obuzme čoveka je ˝meditacija˝ o prijatelju. živo biće zaokupljeno. Praktični ciljevi su iznad formalnih istina U duhovnom životu čak i nehotična greška. koja se sastoji u asimilaciji božanskih Istina. Putnik koji čeka na peronu dolazak voza ˝meditira˝ o vozu. ali u duhovnim razgovorima termin meditacija obično označava one oblike meditacije koji se nose sa problemima razumevanja iskustava na jedan intenzivniji i sistematičniji način. U duhovnoj meditaciji je onaj koji meditira jasnije svestan svrhe meditacije. kao i u opštoj meditaciji. razvija do tada uspavane moći i iznosi na videlo skrivene sposobnosti ličnosti. Žena koja se lomi koju odeću da odabere ˝meditira˝ o sebi kao o telu.meditira˝o tigru. U specijalizovanim meditacijama se problem rešava praktično. a doktor koji očekuje da mu se isplati račun za uslugu ˝meditira˝ o računu. Specijalizovana meditacija je praktična S druge strane. ali ovoga puta sistematičnije i intenzivnije. on ne sme da dopusti da mu u svest prodru misli o ijednom drugom predmetu ili formuli . U duhovnim stvarima. . Oblici specijalizovane meditacije pomažu savlađivanju specifičnih prepreka na putu do prosvetljenja i Ostvarenja. njih dvojica ˝meditiraju˝ jedan o drugome. Potreba za duhovnom meditacijom javlja se onda kada prvi. one imaju za cilj kontrolu uma i prevazilaženje njegovih ograničenja. U gore navedenim primerima. . a ne teoretski. shvati. Oblici meditacije koji su svojstveni duhovnom životu nadovezuju se na one koji se spontano ispoljavaju u toku svetovnih aktivnosti.ovakvog tumačenja odmah se može videti da meditacija nije povlastica samo nekolicine odabranih poklonika. on mora da odbaci razmišljanja o drugim Učiteljima. meditacija se već u svojim početnim fazama izvodi promišljeno i s namerom. na neki način. um postiže intelektualno razumevanje predmeta meditacije. Za vreme meditacije. spontani oblici meditacije. pod uslovom da se čovek istinski pokaje i donese čvrstu odluku da počinjenu grešku ispravi. u kojoj je individua nesvesna krajnje svrhe i namere meditativnog procesa.bez obzira imaju li istu ili čak i veću duhovnu vrednost. meditacija je posledica prirodne reakcije uma na prisutne objekte. neko ko ljubomorno motri na svog suparnika ˝meditira˝ o njemu. U specijalizovanim oblicima meditacije nekada moraju da preovladaju praktični ciljevi na uštrb formalne i teoretske istine. dovedu osobu u krizu ili ćorsokak. nego na zaludna umovanja o čvrstini zatvorskih zidova ili o onome šta je napolju. U opštoj meditaciji se uobičajeni misaoni procesi nastavljaju kao i pre. Međutim. Naučnik zanet nekim teškim problemom ˝meditira˝ o tom problemu. kada se učenik jednom usredsredi na određeni oblik ili formulu. svako. a um sada prihvata objave božanskih Istina od onih koji znaju . U specijalizovanim oblicima meditacije. specijalizovana meditacija ima svojih prednosti nad opštom meditacijom jer jača disciplinu uma. Jagnje. Tigar koji se sprema da proždere jagnje ˝meditira˝ o jagnjetu. Ako učenik meditira o jednom Savršenom Učitelju. Osvetoljubiv čovek ˝meditira˝ o neprijatelju. Zaljubljena osoba ˝meditira˝ o voljenom. Kada policajac juri lopova. Tada je ona prinuđena da izabere predmet meditacije u svetlosti duhovnog ideala i da preispita dotadašnji način razmišljanja koji se već pretvorio u naviku. bolesnik koji brižno očekuje doktora ˝meditira˝ o doktoru. i specijalizovana meditacija. Duhovno važna meditacija Sve su ovo na neki način oblici meditacije. Specijalizovana meditacija je više nalik na očajničke napore zatvorenika da sruši zatvorski zid. a mašinovođa u iščekivanju da se resi dužnosti na sledećoj stanici ˝meditira˝ o stanici. u kojoj um bira jedan određeni predmet iskustva i isključivo se bavi njime. Razlika između duhovne meditacije i pre-duhovnih meditacija svetovne osobe sastoji se u tome što se u ovoj prvoj misaoni procesi usmeravaju ka stvarnostima koje imaju duhovni značaj. međutim. kada se ozbiljno . dok muškarac koji se razmeće svojim intelektualnim ili psihičkim postignućima ˝meditira˝ o sebi kao o umu. Opšta i specijalizovana meditacija U duhovnom smislu važna su dva oblika meditacije: opšta meditacija. ugledavši tigra. Ona je proces kojim je. specijalizovana meditacija zahteva nešto više od čisto ˝intelektualnog prilaza Istini. može imati veću vrednost od mlake privrženosti teoretskoj ili formalnoj istini. iako su oni jednako savršeni kao i Učitelj o kome meditira.ne gubeći pritom svoju sposobnost rasuđivanja i urođenu potrebu za Istinom. Formula intenzivnog razmišljanja o Učitelju može biti jednako efikasna za postizanje cilja kao i postupak čišćenja uma od svih misli..

. Razne specijalizovane meditacije Zbog mnogobrojnih ciljeva koje imaju da ispune. teoretski. Svako ljudsko iskustvo odlikuje dvojnost subjekta i objekta. Neke meditacije bave se objektom iskustva. Povezivanje raznih vidova Istine i izgrađivanje celovitog i sveobuhvatnog pogleda na život ostvaruje se kroz opštu meditaciju. Vežbanje mišića jača mišiće. One se moraju dovesti u sklad sa celovitim i sveobuhvatnim idealom života. Nirvana. u kojoj je misao slobodna. Oba oblika su neophodna i svaki ima svoju vrednost. Oba oblika meditacije su neophodna Različiti oblici specijalizovane meditacije se mogu uporediti sa telesnim funkcijama. Nirvikalpa i Sahaj Samadhi Svi oblici meditacija kojih se učenik (sadhak) prihvati mogu. stanja. Telesne aktivnosti moraju se uravnotežiti u svetlosti činjenica o zdravlju i pravilnom razvoju tela. od kojih svaka ima svoju naročitu svrhu. Nirvikalpa Samadhi ili božestvo u ispoljenju. a neke misaonim tokovima koji se kreću od subjekta do objekta iskustva i obratno. neke subjektom iskustva. obuhvatna i prijemčiva na sve aspekte Istine. Tom stanju prethodi Nirvana ili uranjanje u božansko. Tako se i među specijalizovanim meditacijama mora uspostaviti ravnoteža. Sahaj Samadhi je spontano i neprekidno stanje Savršenosti Sadgurua. jer one imaju drugačiju svrhu i funkciju. na vrhuncu dovesti do stanja Niivikalpe. a ujedno i sam život Avatara. Upravo u tome leži značaj opšte meditacije. Ona može biti od pomoći i pre i posle primene specijalizovanih oblika meditacije. što ne znači da su mišići najvažniji deo tela. stanje kome prethode stanja Nirvane i Ntnnkalpe. nenaruŠive i neposredne Samospoznaje Bogoostvarenog bića (Siddha). ali je nemoguće vežbati istovremeno više vežbi. ali ne može da ih zameni. Učenik će to postići kroz opštu meditaciju. gde nesputano razmišljanje ne priznaje nijedan drugi zakon osim otkrivanje Istine u svim njenim aspektima.Dejstvo opšte meditacije Mešanje specijalizovanih oblika meditacije u praksi nije preporučljivo. Svaka vežba je korisna da bi se sačuvalo zdravo telo u celini. svi podjednako usmereni na različite aspekte Istine. Kao što opšta meditacija ne može zameniti specijalizovanu meditaciju. specijalizovani oblici meditacije mogu se razvrstati (u skladu sa trećim principom) prema predmetu iskustva koji um nastoji da razume. mada su. ili božanstvenost na delu. tako ni specijalizovana meditacija ne može zameniti opštu meditaciju. Sadgurui doživljavaju Sahaj Samadhi . Postoje. predstavlja iskustvo Nirvikalpa. dakle. tri vrste meditacija. zahvaljujući milosti Savršenog Učitelja.

dugujući tome što su iskustva. Objašnjenje Nirvikalpa Samadhija i Sahaj Samadhija biće izloženo u Odeljcima VII i VIII. nepotpuno i nepouzdano. u kojoj se nalazi sažetak ovog odeljka (Odeljak III). gde se učenik ne bavi isključivo odabranim predmetima iskustva. Vrste opštih meditacija biće obrađene u Odeljku IV. zajedno sa njihovim podvrstama. ona nije lišena svake vrednosti. Kada učenik počne da se pita i razmišlja o konačnoj. ne dovodi do ubedljivih i jasnih rezultata. već nastoji da. Osim što u izvesnom stepenu dovodi učenika do spoznaje. shvati i prihvati božanske Istine o životu i univerzumu. Mnoga dela iz oblasti filozofije rezultat su pokušaja da se dođe do intelektualnog poimanja prirode i svrhe života i univerzuma. Proučavanje objavljenih Istina Plodonosniji vid opšte meditacije sastoji se u proučavanju objavljenih Istina o životu i univerzumu. Takav metod učenja i upijanja božanskih Istina započinje slušanjem ili čitanjem izlaganja samih Učitelja mudrosti. u okviru svojih moći razumevanja. koja čine temelj filozofskih razmatranja . biće objašnjene ponaosob u Odeljcima V i VI. prošlih ili savremenih. . prikladan su predmet za ovaj vid opšte meditacije. svrsi života i univerzuma.Generalna klasifikacija tipova meditacije data je u Tabeli generalne klasifikacije. Upijanjem božanskih Istina učenik biva podstaknut da dovede svoj život u sklad sa univerzalnom Božanskom promisli. međusobno različiti i oprečni filozofski sistemi ili pogledi na svet. Medu meditacijama koje se pominju u tabeli. Tipovi meditacije IV Odeljak IV Asimilacija Božanskih Istina OdsečakA Metodi opšte meditacije Ograničenja filozofskog razmišljanja Početak duhovnog života obeležen je i potpomognut opštom meditacijom. Vrste specijalizovanih meditacija. Besede ili zapisi Avatara i Savršenih Učitelja. Čisto intelektualno poimanje Božanskih Istina slabašno je. različiti oblici meditacija sa kojima se čovek susreće pre nego što postane sadhak. može se reći da se upustio u takvu meditaciju. takođe ga naoružava intelektualnom disciplinom koja ga opet osposobljava da primi i razume božanske Istine u trenutku kada dođe u dodir sa onima koji znaju. no ipak. koja se sastoji u slobodnom i nezavisnom razmišljanju. već su objašnjeni na početku ovog Odeljka.ograničena. Filozofska meditacija. Iz nje se često iznedre novi.

Sažeto izlaganje za meditaciju putem čitanja Ovaj specijalni oblik meditacije je izuzetno podesan i delotvoran zbog toga što se čitanje glavne teme meditacije i razmišljenje o njoj mora odvijati istovremeno. U prvoj fazi učenik mora da Čita izlaganje svakodnevno. ali se glavna tema izlaganja sada odvija u mislima. što ga čini mehaničkim i suvim. metod opšte meditacije koji se zasniva na slušanju njegovih izlaganja o božanskim Istinama je nesumnjivo najbolji. naš cilj nije da samo pojasnimo način kako se meditacija na duhovne spise može uspešno izvesti već i da pojasnimo osnovne božanske Istine. meditacija na duhovne spise je najprikladnija jer su mu oni uvek pri ruci. Za većinu poklonika. više nije potrebno da učenik naizust ponavlja rečenice izlaganja. kao i celovito tumačenje duhovne staze i cilja Samo-realizacije. učenik nije uvek u mogućnosti da kontaktira i čuje živućeg Učitelja. U ovom Odeljku. pa se svaki unutrašnji dijalog i razmišljanje o glavnoj temi ovde završava. Ukoliko učenik bude meditirao po datim uputstvima o ovde izloženim božanskim Istinama. sada je najbolje da kratko i jasno izložimo jednu zgodnu temu za meditaciju. razraditi različite faze meditacije. Uobičajene teškoće koje prate meditaciju na duhovne spise otkloniće se ovom specifičnom meditacijom tako što će se: uskladiti sam proces meditacije sa temom i drugim uslovima inteligentne meditacije. neposredan i intuitivan uvid u uzvišene Istine date u izlaganju. Veoma je teško. a ne meditaciji. pa je njena prednost u tom smislu očigledna. izneti posebno pripremljeno kratko izlaganje o božanskim Istinama koje su tematski prikladne i značajne za meditaciju putem čitanja. Ometajuće misli neće se pojaviti samo ukoliko se glavna tema meditacije sastoji iz kratkog izlaganja o uzvišenoj Istini. o njoj se neprekidno razmišlja. Odsečak B Čitanje kao meditacija Nedostaci čitanja Osnovni nedostatak meditacije na duhovne spise je taj što je većina pisanih tumačenja namenjena intelektualnom proučavanju. Neusiljena meditacija o njima praktično je neizvodljiva.Vrednost slušanja Božanske Istine najlakše se shvate i upiju onda kada ih Učitelj uživo prenosi učeniku. Sažeti prikaz božanskih Istina koji će uslediti. U takvim slučajevima čitanje ima svojih prednosti. ili postoji neka greška u samom metodu. ne samo da će njegova meditacija biti spontana i laka. Ukoliko je učenik u prilici da stupi u kontakt sa živućim Učiteljem. Većina svetih spisa naglašava potrebu slušanja božanskih Istina neposredno sa Učiteljevih usana. 2. Tema za meditaciju Pošto se inteligentna meditacija sastoji u dubokom razmišljanju o određenoj temi. Tri stupnja meditacije na duhovne spise Meditacija čitanja božanskih Istina sastoji se iz tri faze: 1. U trećoj fazi. U ovoj fazi meditacije. meditirajući o nekom podužem eseju ili knjizi. Prednosti čitanja Međutim. Meditacija u vidu čitanja božanskih Otkrovenja je uvek izvodljiva. Potrebno je da učenik inteligentno čita izlaganje i na taj način upija uzvišene Istine koje ono obznanjuje. 3. obuhvata čitavu priču o kreaciji. To je moćna i živa reč iza koje stoje život i ličnost Učitelja. Teškoće otklonjene pomoću specifične meditacije čitanjem Svi nedostaci koji otežavaju meditiranje i čine ga neuspešnim mogu se uklonili posebnom meditacijom koja se pominje u ovom Odeljku. Dešava se da metod meditacije nije prilagođen temi. um više nije zaokupljen nizom povezanih misli već ima jasan. Lična komunikacija Učitelja i učenika poseduje moć i delotvornost kakvu drugi oblici informacija koje učenik dobija nikada ne mogu imati. izbeći smetnje u vidu nevažnih misli. U drugoj fazi čitanje više nije neophodno. istovremeno duboko razmišljajući o njemu. izlaganje teme je toliko sažeto i jasno da nema mogućnosti da se u meditaciju upletu nepozvane i nevažne misli. radosna i . ili je tema meditacije nejasna i nesvrsishodna. Velika je verovatnoća da će se nevažne misli pojaviti kada su u pitanju duže meditacije o apstraktnim idejama i nekim konkretnim predmetima iskustva. čak i ako se tekst zna napamet. Dalje.

Tako je grubi svet najudaljeniji od Istine (Boga). koji je njena sopstvena senka.* * Za još stariju identifikaciju duše sa gasovitim oblicima vidi Bog Govori od Meher Babe (Ur. nego svest o njegovoj senci. beskonačno i večno. svoju jednakost sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. nije svest o Jednom. i nije svest o Večnom. bezoblična. ili suptilno telo). ili mentalno telo).nadahnuta. ili svet prirode? Drugim recima. koje je jedno bez ostatka. pranom (sukshma sharir. stvarnog i beskonačnog . Ali ona doživljava sebe kao ograničenu jer se poistovećuje sa šarirom (sthul sharir ili grubo telo). učenik će napraviti veoma važan korak ka ostvarenju svog životnog cilja. Odsečak C Božanske Istine (Za meditaciju putem čitanja) Putovanje Duše do Najvišeg Sopstva Duša i njena iluzija U stvarnosti je atma. Evolucija i stupnjevi svesti Drugim recima. Tako stečene i uskladištene sanskare u određenoj . međutim. suptilni svet je bliži Istini. nosačem želja i životnih sila. konačan i podložan razaranju. On ima tri stanja: grubo. Stoga duša mora prvo razviti svesnost da bi mogla spoznati svoje pravo mesto i prirodu. a mentalni svet je najbliži Istini. umesto da spozna Najviše Sopstvo. Duša doduše postaje svesna. Razvitak svesti odvija se u području dualnosti gde postoji podeljenost na subjekat i objekat .jedno. kada duša razvije svest ona ne postaje svesna svoje istinske prirode već pojavnog sveta.) Pokretačka sila evolucije Pokretačka sila evolucije sastoji se od impulsa koje svest prima zahvaljujući impresijama (sanskarama) prikupljenim kroz zadovoljavanje raznoraznih želja.jednog. kroz koju duša mora da prođe pre nego što spozna Istinu. Duša je uistinu iznad grubih. u stvari. koji je mnogostruk. Prema tome. Mada duša večno postoji u Najvišem Sopstvu i sa njim je stopljena u nenarušivom jedinstvu. ili kosmička Iluzija. Čineći lako. Svest o grubom svetu koju ona ima na početku je najnerazvijenija i najograničenija. stepen i vrsta svesti uslovljeni su prirodom oblika ili nosača koji joj služi kao sredstvo ispoljenja. Duša prvo postaje svesna grubog sveta posredstvom grube forme. duša ulazi u najnerazvijeniju formu. Stanja pojavnog sveta Pojavni svet konačnih stvari je sasvim iluzoran i lažan. Duša je u svom transcedentalnom stanju jedna. i počinje da doživljava sebe kao konačnu mada je. suptilno i mentalno. Da bi postala svesna pojavnog sveta.a ipak se poistovećuje sa pojavnim sve tom oblika. nije svest o Najvišem Sopstvu. nego o mnoštvu. beskonačna i večna Duša došla do toga da doživljava sebe kao oblik i konačno biće podložno razaranju? Kako je došlo do toga da Purusha ili najuzvišeniji Duh počne da misli za sebe da je prakriti. Svrha kreacje Jedina svrha kreacije jeste da duša svesno uživa beskonačno stanje Najvišeg Sopstva. svet formi). To je Maya. sedištem uma. ili duša. nedeljivog. Sva tri stanja sveta duguju svoje postojanje kosmičkoj Iluziji. Uzrok kosmičke Iluzije Kako to da je duša uhvaćena u zamku Iluzije? Kako je bezoblična. isto što i Paramatma. i manasom (karan sharir. šta je uzrokovalo kosmičku Iluziju u kojoj se našla upojedinjena duša? Da bi shvatila i ostvarila svoj pravi položaj. ona. nego o prolaznom.duši je potrebna svest. ona su lažna u različitim stepenima. nezavisno od kreacije koja se odvija u granicama vremena. beskonačna. ili Najviše Sopstvo . duša mora preuzeti neko obličje posredstvom koga će doživljavati svet. položaj Najvišeg Sopstva . večna i beskonačna . formu kamena. već i izuzetno uspešna i delotvorna. suptilnih i mentalnih svetova. biva upletena u kosmičku iluziju. nego svest o univerzumu. Mada su sva tri stanja sveta lažna.na centar svesti i okolinu (odnosno. ne može biti svesna ovog jedinstva. to nije svest o Bogu. Tako duša.

Na narednom stupnju. dolazi do postepenog slabljenja i iščezavanja sanskara koje drže svest okrenutu u pravcu pojavnog sveta. poistovećuje se sa grubim telom koje je podložno propadanju. One onemogućuju emancipaciju svesti (to jest. I konačno. i doživljava mentalni svet posredstvom mentalnog tela. sa kojim se poistovećuje. dok doživljava grubi svet posredstvom ljudske forme. koje prepoznaje kao beskonačnost. dok sagledava svoje beskonačno stanje. ptica ili životinja u skladu sa stepenom razvijenosti svesti. duša je u potpunosti nesvesna i grubog i suptilnog tela. Međutim. Način na koji sanskare utiču na evoluciju svesti i njoj odgovarajuće forme. Kada se pažnja duše okrene ka Samospoznaji i Samoostvarenju. Isto važi i za sve ostale želje i težnje: one se mogu dovršiti i istrošiti jedino ako se izvrši promena celokupne situacije.objektiviziranim Najvišim Sopstvom. a otežavaju je na ljudskom stupnju. duša istovremeno razvija i suptilno i mentalno telo. sa kojim se poistovećuje. Da bi se iživele sanskare odgajane u ljudskoj formi. baš kao što se poistovećuje sa grubim telom onda kada je svesna grubog sveta posredstvom grubog tela. metal. biljka. duša je takoreći licem u lice sa Bogom ili Najvišim Sopstvom. već su takođe uzrok usmerenosti svesti ka pojavnom svetu. on se sa tom ulogom može saživeti samo ako izađe na scenu preobučen u kralja. ka sebi. osećanja i htenja . ona misli da je um. crv. može se opisati jednim poređenjem iz svakodnevnog iskustva. ili prirodom njenih pređašnjih sanskara (vrline ili poroka. to jest. Na ovom stupnju. Suptilna i mentalna tela Dok razvija potpunu svest o grubom svetu. Spiritualni put Duša se vraća svom izvoru tako što se postepeno oslobađa od iluzije daje isto što i njena tela . Na taj način ona. Ona zamišlja da je um i gleda na Najviše Sopstvo kao na obje ka t uma. Evolucija formi tako se završava na stupnju čoveka. duša misli da je ljudsko biće. Kada duša postane svesna suptilnog sveta posredstvom suptilnog tela. ptice i životinje) sve dok ne preuzme ljudski oblik. svrhovita. od vraćanje svesti od pojavnog sveta i okretanje ka samoj duši) na podljudskom.u potpunosti razvijena. sreće ili nesreće). biljke. koja je beskonačna i bezoblična. Ali sve dok se njena svest ograničava na grubi svet. duša se na svakom stepeniku evolucije poistovećuje sa formom. ona ne može da koristi ta tela svesno. Ona postaje svesna ovih tela i njima podudarnih svetova samo kada se njena svest potpuno okrene ka unutra. kao i grubog i suptilnog sveta. naprotiv. ona i dalje smatra sebe konačnim bićem jer se poistovećuje sa mentalnim telom. U toku tih života. shodno tome. doživljava sebe kao konačnu i misli da je kamen. Ova paralela je vrlo korisna za razumevanje pokre tačke sile evolucije. Zato duša mora da se seli u sve više i više oblike (kao što su metali. vidi svoje beskonačno stanje. kroz oslobađajuću razvijeniju svest grubog svela. Stoga imamo paradoks da duša. duša uvek iznova mora da se reinkarnira u formi čoveka. te zato nema potrebe za daljom evolucijom grube forme (tela). ona se poistoveti sa suptilnim telom. Dalje. i. u kome je svest o grubom svetu u pogledu saznanja. u budnom stanju. i doživljava suptilni svet posredstvom suptilnog tela. Poistovećenje sa formama Sanskare nisu odgovorne samo za evoluciju forme (tela) i njoj odgovarajuće svesti. riba. Nestajanje sanskara odvija se uporedo sa skidanjem vela kosmičke Iluzije. koja je u stvarnosti beskonačna. Ako čovek želi da glumi kralja na sceni. crvi. iako prepoznaje beskonačnost Najvišeg Sopstva (koje ipak objektivizuje). ribe. Duhovna staza započinje onda kada duša pokuša da pronađe sebe i svoju svest u potpunosti okrene ka Istini(Bogu). koja je večna. već i ulaže velike napore . već isto tako počinje da uočava svoju različitost od tela. Na prvom stupnju duša je totalno nesvesna svog grubog tela i grubog sveta. Bezbrojne ljudske forme kroz koje duša mora da prođe predodređene su zakonom karme. Reinkarnacija i zakon karme Duša je u potpunosti razvila i upotpunila svest u prvoj ljudskoj formi. duša. Obzirom da svest prianja za ranije sanskare i doživljava daje iskustvo pojavnog sveta uslovljeno boravljenjem u odgovarajućem obliku (telu) kao medijumu. ona ne samo da čezne da postane jedno sa ciljem pred sobom . suptilno i mentalno. ili umom.formi moraju da se dovrše i istroše posredstvom višeg oblika. jer. koja nije mehanička već je.grubo. ali nastavlja da sebe smatra konačnom. a kada postane svesna mentalnog sveta posredstvom mentalnog tela. ona se poistoveti sa mentalnim telom. kao i medijuma kroz koji se situacija može adekvatno doživeti. a duša ne samo da počinje da prevazilazi različita stanja pojavnog svela.

Cilj Na trećem stupnju puna svest duše još dublje se povlači ka unutra. us led toga što duša nije u potpunosti razvila svest. takođe. pa i objekte na koje su ove umne aktivnosti usmerene. prane (suptilnog tela koje je nosač želja i životnih sila). upućena na pojavni svet. Dok se oslobađa iluzije. moć i znanje. blaženstvo. u svakom od ovih oblika meditacije preovlađuje neki faktor na osnovu koga je podela i nastala. koje je sedište uma) . Tabela redne klasifikacije oblika specijalizovane meditacije . iznad svih tela i svetova. uz punu svest. suptilni i mentalni svet. Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. duša se oslobađa svih sanskara i želja vezanih za grubi. uključuje i različite umne tokove. što rezultira u Samospoznaji i realizaciji Istine. i da spozna da je različita od svojih tela .grubog. koja se javila usled njene identifikacije sa grubim.i takođe da spozna da je iznad grubih. koji je cilj. odnosno Nadduše). Na trećem i poslednjem stupnju. ona ne može postići stanje Najvišeg Sopstva . njena svest ostaje neokrnjena. Tada postaje moguće da se oslobodi iluzije konačnosti. Cilj dugog putovanja duše je rastanak sa kosmičkom Iluzijom i spoznaja. Duša mora postepeno da se oslobodi iluzije konačnosti oslobađajući se sanskaričkih okova. Sada ona ne samo da spoznaje sebe kao bezobličnu. već jedino grubih. tako da prestaje da se poistovećuje sa mentalnim telom. koje je jedno. Ove tri vrste meditacije su međusobno povezane. svoje istote sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. prev. duša prestaje da se ide n ti likuje sa bilo kojim od tri tela koje je morala da razvije u cilju evolucije pune svesti. nedeljivo. druga subjektom iskustva. moć i znanje. Tipovi meditacije V Odeljak V Specijalizovane lične meditacije Specijalizovane lične meditacije U odeljku III videli smo da postoje tri vrste specijalizovane meditacije: (1) Meditacija koja se bavi objektima iskustva (2) Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. zahvaljujući sanskarama povezanim sa evolucijom svesti. stvarno i beskonačno. A meditacija koja se bavi umnim tokovima. Zato ove tri vrste meditacije nisu strogo određene. suptilnih i mentalnih svetova. Na taj način duša poništava lažni ego (to jest iluziju. Subjekat iskustva. ˝Ja sam grubo telo˝. i (3) Meditacija koja se bavi umnim tokovima. No ipak.zbog toga što je njena svest.da to postigne. duša ne može spoznati svoju istovetnost sa Njim niti doživeti beskonačni mir. duša nije svesna sebe same. suptilnog i mentalnog. Čak i nakon završene evolucije svesti. I zato. uključuje objekte i subjekat iskustva. a treća . što su sve svojstva Najvišeg Sopstva (prim. međutim. ne mogu se razdvojiti. u prizmi neokrnjene svesti. Meditacija koja se bavi objektima iskustva često se okreće subjektu iskustva i različitim umnim aktivnostima. duša mora da zadrži punu svest a u isto vreme da spozna različitost između sebe i sharira (grubog tela). suptilnim i mentalnim telima. ona nije svesna svoje istovetnosti sa Najvišim Sopstvom. već se preklapaju. ka sebi. suptilnih i mentalnih svetova. koji su njena sopstvena varljiva senka.različitim umnim tokovima. Na ovom stupnju duša u potpunosti prevazilazi ograničenja pojavnog sveta i postaje Samosvesna i Samoostvarena. Da bi postigla ovaj cilj. već. te različite umne aktivnosti koje se javlja ju kao rezultat interakcije subjekta i objekata. U ostvarenosti Istine ona uživa beskonačno blaženstvo. ostvaruje svoje jedinstvo sa Najvišim. i manasa (mentalnog tela. niti isključuju jedna drugu. Čak i onda kada stupi na stazu. Sopstvom. mada je suštinski neodeljiva od Najvišeg Sopstva. Tako prva vrsta meditacije ostaje prevashodno zaokupljena objektima iskustva. ˝Ja sam suptilno telo˝ ili ˝Ja sam mentalno telo˝). mir. Na kraju svog puta. objekti iskustva. Sažetak izlaganja o putovanju duše ka Najvišem Supstvu Na samom početku.mada je sve vreme u Najvišem Sopstvu i sa Njim .

samo one koje su poglavito važne zavređuju i posebnu pažnju. ima naročitu vrednost. a preostalih osam oblici neličnih meditacija. Meditacija o duhovno savršenom Lična meditacija je usmerena na one koji su duhovno savršeni. Od brojnih oblika specijalizovane meditacije. U Tabeli redne klasifikacije dato je dvanaest oblika specijalizovane meditacije. dok oblici lične meditacije. Oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u lične. Kao što čovek koji.Tabela redne klasifikacije Svaka od ove tri vrste meditacije može se dalje podeliti u brojne specifične oblike meditacija i to na osnovu dva kriterijuma: na osnovu sadržaja meditacije i načina njenog izvođenja. Povrh toga. Lična meditacija teče glatko jer joj početnici pristupaju s zadovoljstvom. zahtevaju i angažovanje srca. ceneći karakter jednog Napoleona i neprekidno razmišljajući o njemu. a nelična onda kada se bavi različitim aspektima ljudske personalnosti ili nečim što izlazi iz okvira onoga što se podrazumeva pod ljudskom personalnošću. biće pojedinačno objašnjeni u ovom Odeljku. Nelična meditacija postaje izrazito plodotvorna i efikasna kada se učenik prethodno pripremi za nju praktikujući oblike lične meditacije. počinje da poprima neke njegove crte. koja pomaže uravnoteženom razvoju uma i srca. U duhovnom Savršenstvu um i srce moraju biti potpuno razvijeni i izbalansirani. dok će oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u nelične biti objašnjeni Odeljku VI. dok neličnu meditaciju često prate teškoće i početnici je doživljavaju kao suvoparnu sem ako joj nisu izrazito naklonjeni. tako i . osim discipline uma ili intelekta. Lična i nelična meditacija Treba zapaziti da su od dvanaest oblika specijalizovane meditacije prva četiri oblici ličnih meditacija. oblici nelične meditacije zahtevaju disciplinu uma ili intelekta. Meditacija je lična onda kada se bavi nekom ličnošću. Zato lična meditacija. Naročite prednosti lične meditacije Lične meditacije imaju neka očigledna preimućstva nad neličnim meditacijama.

Katkad se učenikova misao zadržava na pojedinim osobinama. ako je osoba odabrana za objekat meditacije duhovno nesavršena. Usmeravajući pažnju na božanske osobine koje se ispoljavaju u životu Učitelja. i svo svoje delanje povezuje direktno sa Učiteljem. a katkad na njihovim kombinacijama. Ovaj oblik meditacije uključuje potpuno poistovećenje Učitelja sa spiritualnim idealom. (3) Učenik ne dozvoljava da se njegov ego hrani njegovim delima . Jer. Četiri oblika lične meditacije prestavljaju četiri uzlazna stupnja . a ne za sopstveno skučeno ˝ja˝. Bitno je da objekat meditacije bude neko koje duhovno savršen. Najprikladniji objekat za ličnu meditaciju je minuli ili ovovremeni Savršeni Učitelj ili Avatar. Sve osobine koje ispoljava u svom sudelovanju u životu. Čineći ovako on potpuno odbacuje sebe kao pokretača akcija. Vidovi meditacije akcije Ljubav prema Učitelju vodi ka sve većoj identifikaciji sa Njim. Ovaj oblik meditacije ima veliku vrednost kada se odvija spontano. a njenoj spontanosti teško da ima premca. (2) Učenik dobrovoljno stupa u službu Učitelju i služi njegovim ciljevima. dok vozi.bila ona mala ili velika. Čak i kada uradi nešto loše. na taj način. on misli: ˝Učitelj jede˝. Zato. tada postoji mogućnost da se njene manjkavosti uvuku u um poklonika koji meditira o njoj.poklonik koji se divi duhovno savršenome i neprestano misli o njemu. On nije vezan za njih.to jest postepeno preobražava učenika po uzoru na Učitelja pripremajući ga za ostvarenje Istine. Početni koraci meditacije akcije su sledeći: (1) Učenik u svojim mislima nudi svom Učitelju sve što ima. poklonik će se naći na sigurnom i bezbednom putu. jer tada vodi boljem razumevanju Učitelja. Učitelj je iznad svih osobina. To predstavlja uvod u meditaciju akcije. Konačno. on misli ˝To je Učitelj uradio˝. on misli: ˝Učitelj vozi˝. U ovom tipu meditacije učenik je svestan duhovne Savršenosti Učitelja i spontano usmerava svoju pažnju na njegovo obličje. Meditacija srca Identifikacija Učitelja sa duhovnim idealom pomaže uklanjaju eventualnih barijera između učenika i Učitelja. ne raščlanjujući Učiteljevo duhovno Savršenstvo na pojedinačne komponente. svega šio je ikada posedovao. koja se sastoji u neprekidnom razmišljanju o Učitelju. Iz razumevanja i uvažavanja božanstvenosti Učitelja rađaju se oblici meditacije u kojima učenik neprekidno i uporno razmišlja o Učitelju kao oličenju vrlina poput: univerzalnosti ljubavi i potpune nevezanosti. Meditacija o božanskim osobinama Učitelja Lična meditacija neretko započinje divljenjem koje učenik spontano oseća prema nekoj od božanskih osobina koje vidi u Učitelju. on misli: ˝Učitelj gleda˝. beskonačnog znanja i nesebičnog delanja. Meditaciju srca u konačnoj fazi prati beskrajna radost i potpuni samozaborav. Buđenje nesputane ljubavi prema Učitelju uvodi poklonika u meditaciju srca. sve ono što je poklonik do tada razumeo u vezi s njima (u toku pripremne meditacije o različitim osobinama Učitelja) nevidljivo deluje u pozadini njegove koncentracije i tako posredno doprinosi njenoj efikasnosti i vrednosti. odsustva ega i postojanosti. on misli: ˝Učitelj spava˝. premda ne oživljava u mislima ove komponente pojedinačno. što automatski povlači za sobom da svaka njegova akcija mora da bude usaglašena sa duhovnim idealom oličenim u Učitelju. kako dobrih tako i loših. rđava ili dobra. što izaziva spontano izlivanje bezgranične ljubavi prema Učitelju. dok jede. samo su različiti aspekti božanstva na delu. u stvari radi Učitelj. što mu pomaže ne samo da transcendira oprečnosti. s razumevanjem i ljubavlju. Tako se on oslobađa kako dobrih tako i rđavih činilaca svog ega. pa učenik počinje da žudi da živi kroz i za Učitelja. Koncentracija na Učiteljevo obličje Usredsređenost uma na Učiteljeve vrline olakšava i koncentraciju na Učiteljevo obličje. Na primer. prihvate. naprotiv. pokušavajući da razotkrije njihove međusobne povezanosti. odričući se. Ljubav razara iluziju odvojenosti koja prividno odvaja učenika od Učitelja. A ako je osoba koja je odabrana za objekat meditacije duhovno savršena. teži da i sam postane duhovno savršen. dok gleda. svejedno da li se radi o dobrim ili rđavim stvarima. a božestvo u ispoljenju posredstvom ovih osobina postaje sredstvo pomoći onima koji te osobine. On ne razmišlja ˝Ja radim ovo˝ već. dok spava. učenik ih prisajedinjuje sopstvenom biću. već i da uspostavi istinsko i trajno jedinstvo sa Učiteljem. Služenje Učitelja u duhu nesebičnog služenja je blagotvorno koliko i meditacija. sistematski razvija misao o tome da sve što on uradi.

Nelične meditacije. suptilno i mentalno telo .i na sva živa stvorenja .ogrtači. Od navedenih simbola beskonačnosti. Ovaj tip meditacije je veoma plodotvoran jer kroz njega poklonik dolazi do saznanja da su grubo. tj. odsustvo misli ili ideja. ali kada odabere određenu sliku. već kao ravnopravne manifestacije jednog te istog sveprožimajučeg života. To ga vodi u iluziju.je. U Tabeli redne klasifikacije date u odeljku V. negoli vezivati se za kakvu apstraktnu ideju beskonačnosti. Meditacija o Učitelju je meditacija o živom idealu a ne o suvoj koncepciji Savršenstva. u svojim raznim formama. Ako se pak koristi slika bezgranične praznine kao simbol beskonačosti. podmeće mu mnoge zaplete i komplikacije. Stoga se javlja potreba za onim tipom meditacije koji će omogućiti pokloniku da razvije realan stav po pitanju pravog statusa i značenja brojnih formi. U početnim fazama ovog tipa meditacije valja se koristiti nekim simbolom beskonačnosti. razume i spozna bezoblični i beskonačni aspekt Boga. pomoći će svesti da se oslobodi i doživi istinsku Samospoznaju. Kroz ovaj tip meditacije poklonik stiče naviku da posmatra forme ne kao zasebne. a nelična kada se bavi aspektima ličnosti ili nečim što prevazilazi okvire onoga što uobičajeno podrazumevamo pod ličnošću. u sopstvenom životu. ne treba nastojati da se postigne posve prazan um. koji se po volji mogu svući ili obući. Lična meditacija na Učitelja. te da se strogo usmeri na bezoblični i beskonačni aspekt Boga. U njoj se beskraj u mislima ne . a cilj meditacije je da se. Meditacija će mu pomoći da se oslobodi iz zamršaja sveta kreacije i razvije najviši tip univerzalne ljubavi koja gleda na čitavo čovečanstvo . Ovaj odeljak će. Meditacija o svim oblicima života Čovek svoju pažnju usmerava na telo ili na druge forme. na kraju dovodi do oslobađanja kreativnog života u svoj njegovoj duhovnoj punoći. uključujući tu i tela.Četiri oblika lične meditacije o Učitelju predstavljaju četiri osnovna uzlazna stepenika: (1) sagledavanje duhovnog ideala u Učitelju. poklonik ne sme da dopusti da ga omete neka druga slika. najbolji simbol je onaj koji se da najjasnije predstaviti. meditacijom o telu. suptilno ili mentalno . Tipovi meditacije VI Odeljak VI Specijalizovane nelične meditacije Razlika između lične i nelične meditacije Odeljak V posvećen je pojašnjavanju specijalizovanih ličnih meditacija. predstavljaju uvod u neličnu meditaciju. kao i sva druga tela. sagledanog u Učitelju. prva četiri oblika su lična a preostalih osam su nelični. zahtevaju posebna objašnjenja. u kojoj se čine napori da se svest povuče iz brojnih formi manifestovanog života. okeana ili prostrane praznine. čovekova svest je tako duboko uronila u telo da se poistovetila s njim. pak. Um se da s lakoćom umiriti u slici neba.grubo. ne dovodeći ih u vezu sa duhom koji se kroz njih manifestuje. Čovekovo telo .kao na članove jedne nedeljive celine. Zamišljanje beskonačnosti unutar sebe Postoji izvesna razlika između ove i drugih oblika nelične meditacije. Kontinuirano razmišljanje o njenoj odvojenosti od tela. samo jedan od oblika sveprožimajućeg života. i usaglasi svakodnevne aktivnosti u svom životu sa duhovnim idealom. te pravilnog ophođenja prema njima. najteže je zamisliti celovitu i bezgraničnu prazninu. Time se stvara pokretačka snaga koja osposobljava učenika da premosti jaz između teorije i prakse. (2) koncentracija na Učitelja kao otelotvorenje duhovnog ideala. Meditacija o bezobličnom i beskonačnom aspektu Boga I meditacija na brojne forme manifestovanog života i meditacija na sopstvena tela. pomoću odgovarajućeg simbola. Međutim. Praznina će uzrokovati prekid svih umnih aktivnosti. kao i lične meditacije. Podsetimo se da je meditacija lična onda kada se bavi nekom ličnošću. Meditacija na telo Tip meditacije koji se bavi brojnim formama manifestovanog života mora se dopuniti drugim tipom meditacije. U svakom slučaju. Život nadahnut i osvetljen duhovnim idealom kakav je oličen u Učitelju predstavlja cilj kome teže svi oblici lične meditacije. Bolje je izabrati konkretnu sliku koja budi asocijacije na večnost. (3) Ijubav prema Učitelju kao ispoljenju duhovnog ideala (4) ispoljavanje duhovnog ideala. biti posvećen neličnim specijalizovanim meditacijama.

Neki se. Obična introspekcija početniku ne pruža priliku da posveti punu pažnju mislima koje prolaze kroz njegov um. hodam. ne hoda.˝posmatra˝ kao nešto što se neograničeno širi izvan onog koji meditira. nalazi svuda i kako. Na kraju krajeva. On mora to i da zna. Potraga za akterom Meditacije koje su do sada pojašnjene prevashodno se bave neličnim objektima iskustva. nije dovoljno samo razmišljati o tome. Ovi oblici meditacije mogu. U jednoj od takvih meditacija. Ovaj proces nema nikakve sličnosti sa pisanjem unapred isplaniranih tekstova. ZamislivŠi beskraj unutar sebe. pak. nije neophodno držati se reci formule. ne čini ništa. jedem i govorim˝. oseća i želi. tragalac je svuda i. ne čini ništa. Zbog toga se neki nelični oblici specijalizovane meditacije bave umnim tokovima. Takvi ne treba da se brinu zbog pomanjkanja uspeha. ˝Ja razmišljam. imajući za krajnji cilj umirivanje uma. ona ne čuje. u najboljem slučaju. Duša ne spava. Neki poklonici tako duboko urone u njega da čak i kada bi ih opkolio roj komaraca. Korisnije je ako se on zamisli unutar sebe. Kao duša. već je bila njihov svedok. duša ostaje nevezana za događaje koji se odvijaju u vremenu i nevezana za rezultate svojih akcija. kušam i mirišem˝. Neka sila radi sve ove stvari i potrebno je da čovek uoči razliku između sebe i te sile da bi bio u stanju da je koristi ostajući nevezan za nju. Pitanje za čijim se rešenjem traga u ovom obliku meditacije je koje taj ˝Ja˝? Duša ne doživljava nijednu od ovih stvari. Međutim. lako uznemire i prekinu meditaciju. usled čega potisnuti delovi podsvesnog uma slobodno isplivavaju u svest. meditant treba da se trudi da pojmi značenje Beskonačnosti posredstvom zamišljene slike koju je odabrao. konačno prepuštanje nemoguće je postići bez pomoći Savršenog Učitelja. On misli da vidi. već treba da nastave dalje. . ali ona može granuti u svom punom sjaju tek kada on iskorači iz područja uma. Osoba. Meditacija ˝Ja sam Beskonačan˝ može dovesti do dubokog uranjanja u bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Mislima se. on će ubrzo usvojiti stav potpunog neprijanjanja i biće oslobođen od svih briga i patnji u vezi sa zemaljskim stvarima. meditant treba snažno da potvrđuje svoju istovetnost sa beskonačnim. učenik se neprekidno pita: ˝Ko je taj koji radi sve ove stvari?˝ Sledbenik nalazi sebe kako razmišlja. To se mora doživeli. u stvarnosti. Međutim. Tragalac misli da hoda. ne dodiruje. osećam i želim˝. probudivši se iz sna. Beleženje misli Postići kontrolu nad mislima znači biti potpuno svestan toga šta one predstavljaju. Biti u ulozi svedoka Spoznaja duše može se postići i uz pomoć jednog oblika meditacije u kome učenik pokušava sebe da doživi kao svedoka svih telesnih i umnih dešavanja. rasuđuje. Dok u mislima ponavlja ovu formulu. čujem. kako u budnom stanju lako i u snu. nije dovoljno da samo misli kako se. dopušta slobodan protok. ne vidi. u mislima neprekidno ponavljajući: ˝Ja sam beskonačan kao nebo u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao okean u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao praznina u meni˝. Ko onda posreduje u svemu tome? Potrebno je otkriti izvor svih ovih aktivnosti. Ako poklonik istrajno praktikuje doživljavanje sebe kao svedoka ukupnih telesnih i umnih zbivanja koja doživljava. ne oseća i ne želi. ˝Ja vidim. čuje. Međutim. shvata da nije učestvovala u zbivanjima u snu. a to zapravo hoda njegovo telo. Ovaj oblik meditacije ima za cilj da uzdigne poklonika izvan vremenskih granica i trenutačno ga oslobodi nemira i nespokoja koji inače prate različita ispoljenja ograničene energije. dodirujem. dovoljno je držati se ideje koju ona izražava. ˝Ja spavam. razjasniti misteriju života. u stvarnosti. Možda je čak korisnije koristiti skraćenu formulu ˝Ja sam u sebi Beskonačan˝. poklonika dovesti vrlo blizu Samospoznaje. oni ne bi bili u stanju da ih čuju i osete. Opuštenost pomaže čoveku da se prepusti. Najpre se moramo pozabaviti njima pre nego što pokušamo da ih kontrolišemo. ne misli. ne kuša i ne miriše. Stoga je korisno da on s vremena na vreme zabeleži svoje misli da bi ih zatim pažljivo i na miru preispitao. u biti njegov um radi sve to koristeći se odgovarajućim medijumom. Postoje i oblici nelične meditacije koji se bave subjektom iskustva. Kao svedok. Važnost umirivanja uma Jedan od nedostataka meditacija koje se bave subjektom iskustva je u tome što pravi subjekat iskustva nikada ne može postati predmet razmišljanja ili meditacije u uobičajenom smislu te reci. itd. ne jede i ne govori. bez ikakvog usmeravanja ili potiskivanja. kao duša.

Kada čovek prvo kritički oceni misli koje zamućuju njegov um. Meditacije pre-duhovne faze po svojoj spontanosti na neki način podsećaju na vrhunski Nirvikalpa Samadhi Siddhe. sve dok traje jedna vrsta meditacije. on samo misli o toj ideji što je daleko od stvarne praznine. A onda kada se pažnja preusmeri na predmet druge meditacije ne srne se misliti o prethodnoj meditaciji. ili Bogoostvarenog bića. um se potpuno umiruje. Samo miran um odslikava Istinu Kada iščezne i poslednji trag umnih procesa. su priprema za dostizanje Nirvikalpa stanja (stanje ˝Ja sam Bog˝). Smenjivanje dve meditacije ubrzaće proces pražnjenja uma. već kada pokuša da ga odvrati od njih. zatvorene. zapisivanje postaje izlišno. poklonik neprestano prebiva. ali da bi se zaista postigao uspeh. Težak zadatak pražnjenja uma moguće je ostvariti putem jednog trika. je iskustvo Nirvikalpa stanja u kome. on se tada oslobađa svih opsesija i prisila vezanih za njih. a za vreme nelične meditacije. Istina se razotkriva jedino u potpunoj unutrašnjoj tišini.Praćenje umnih aktivnosti Na naprednijim stupnjevima. Skretanje pažnje mora da bude potpuno kao i u prethodnoj koncentraciji. Pražnjenje uma Time on otvara sebi put do meditacije kojoj je cilj postizanje praznine uma. Kada je um smiren. Brzo skretanje pažnje s jednog na drugi predmet preseca umne tokove poput testere. što je svakako veoma teško dostižno. Posmatranje misaonih tokova treba da prati kritička ocena. Nirvikalpa Samadhi. problem ne nastaje onda kada čovek dozvoli umu da razmišlja o mnogobrojnim svetovnim stvarima. kada se um već umirio na Učiteljevom obličju. nakon što je spoznao krajnju svrhu života. Međutim. S druge strane. Koncentracija naizmenično čas na jedan čas na drugi predmet meditacije Učenik se prvo koncentriše na Učitelja pet minuta. Um svetovne jedinke je zaokupljen Čulnim stvarima i ona ne oseća nikakav napor pri meditiranju na njih. nijedna misao o sledećoj ne bi trebalo da se javi. ali tada svest privremeno nije prisutna. Um se zadržava na njima jer je prirodno zainteresovan a ne zbog smišljenog ulaganja napora u tom pravcu. Tipovi meditacije VII Odeljak VII Nitvikalpa Samadhi Jedinstvenost Nirvikalpa Samadhija Različiti oblici meditacija kojima se čovek bavi pre svesnog stupanja na duhovnu stazu. kao i različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija kojih se prihvata nakon što stupi na nju. ili ispoljavanje božanstvenosti. Nepodudarnost između dve meditacije može se još više naglasiti tako što će za vreme meditacije na Učiteljevo obličje oči biti otvorene. potrebno je da meditacije striktno slede jedna drugu. Mada na svakih pet minuta treba da usledi promena u drugi tip meditacije. koji se sastoji u naizmeničnom praktikovanju dve nesložljive meditacije. nadovezuje se na sve pređašnje oblike meditacije a milošću Savršenog Učitelja to može postati vrhunac svih meditacija. Kada je površina jezera mirna ogledaju se zvezde. kada um u budnom stanju ima predstavu da je prazan. a zatim. Uznemirenost uma prestaje tek kada učenik postigne takvu kontrolu nad svojim umom da može isključiti sve misli. prihvati i suoči se sa svojim unutrašnjim sanskaričkim čvorovima. Za vreme sna um ne pohode nikakve ideje. to stanje je jedinstveno i ima posve drugojačiju dimenziju od bilo čega što mu je prethodilo. Dakle. Dakle za vreme koncentracije pažnja ne srne da odluta. on u narednih pet minuta pokušava da umiri um u neličnoj meditaciji: ˝Ja sam beskonačan˝. on odražava istinsku prirodu duše. pri čemu se um nađe uhvaćen između koncentracije i rasipanja. Ali pošto pre-duhovnu meditaciju i Nirvikalpa Samadhi deli ogromna . a potom razume. kada učenik postane svestan svojih umnih aktivnosti i sposoban da prati tok misli koji je dospeo na površinu svesti. Nirvikalpa Samadhi Siddhe. Misli se ne mogu kontrolisati drugačije osim procenjivanjem njihove vrednosti. Meditiranje svetovnih ljudi Spontanost Nirvikalpa Samadhija mora se pažljivo razlučiti od nazovi spontanosti koja prati uobičajene ˝meditacije˝ svetovnih ljudi koji još nisu stupili na stazu. Sve misli koje se pojave u umu poklonika su oblici uznemiravanja i potiču iz pokretačke sile nataloženih sanskara. a svest ostaje neokrnjena.

čije je praktikovanje obeležje života poklonika.razlika u spiritualnoj vrednosti. Meditacija dobija duhovnu vrednost tek nakon što osoba stupi na stazu tj. što postaje moguće tek pošto uroni u stanje Nirvikalpa Samadhija Siddhe. u blaženstvu Ostvarenosti Istine. Pre-duhovne meditacije su deo procesa kroz koji se izražava delovanje impulsa u prikupljenim sanskarama. kada nestaju u večnom miru konačnog postignuća. Tu. Mada intenzitet napora može varirati. već sastavni deo razumnog i smišljenog htenja. simptom spiritualnog ropstva. u smislu daje u njima izražena volja za ovladavanjem instinktivnim i drugim tendencijama u umu. nastale kao posledice pogrešnih zapažanja. već i po mnogim drugim bitnim odlikama. Napredovanje ka Nirvikalpa stanju je prelaz iz stanja bezuslovnog služenja sanskaričkim silama u stanje oštre borbe sa njima. Meditacija podraziimeva napore Svi oblici meditacija su smišljeni i namerni. podstaknuta nesputano i svesno. a rezultat . njegov um deluje pod ograničenjima. Svi oblici meditacije imaju za cilj. čiji je pokretač ljubav. sve vreme dok je čovek gonjen težnjama. A to nije posledica impulsivnih težnji.beskonačna sloboda. ni ciljeva koje treba postići. nastaje pod uticajem sanskara. naprotiv. sužanjstva i slobode. da bi se na kraju dostiglo stanje potpune oslobođenosti. vrhunska spontanost i istinska sloboda dostižni su tek postizanjem samog cilja meditacije. poklonik čini prvi korak u oslobađanju od zavodljivih svetovnih želja. Kada nekoga ko je podlegao sanskaričkim uplivima iz temelja potresu padovi. U preduhovnim meditacijama um funkcioniše pod prisilom nesvesnog. slobodno odvija. Nijednu sadhakovu meditaciju ne krasi takva spontanost kao oblik lične meditacije. nestalnih zadovoljstva i večitog blaženstva. u njemu se tada probudi svest o njegovom ropstvu i iskrivljenosti njegovog opažanja. on se toliko duboko identifikuje sa interesima koje mu diktiraju sanskare da doživljava nasladu u njihovom zadovoljenju. oni su tu sve do samog kraja. potpuno uranjanje uma u beskonačnu Istinu. sličnost između prve i završne faze meditacije postoji samo na površini. Međutim. Um postaje zainteresovan da dokuči različite aspekte Istine. postane poklonik. nalazi da su oni put do Istine. a njihovo nazovi spontano ispoljavanje ne samo da je daleko od istinske slobode. Međutim. dok se u Nirvikalpa Samadhiju. htenjem. Mada se u početku oblici meditacije biraju i izvode smišljeno i s naporom. koje se bave svetovnim stvarima i težnjama. Na pre-duhovnom nivou čovek se guši u mračnom. direktno ili indirektno. one u tom pogledu nisu delotvorne . beznadežnom neznanju ne znajući da mu je cilj . popunjavaju prostor između pre-duhovnih meditacija svetovnjaka i Nirvikalpa Samadhija Siddhe. već je. Sve do tog trenutka. um se postepeno i sam svikava na njih. zadovoljstvo koje iz toga proizilazi je uslovno i prolazno. vlada nenarušiv mir i beskrajna spontanost ničim sputane slobode. porazi i patnje. Meditacija je izraz tragaočeve borbe za Oslobođenjem Različiti oblici meditacija. Iluzorna spontanost svetovnih meditacija Osećaj spontanosti u pre-duhovnim meditacijama. Put ka duhovnoj slobodi prate napori sve dotle dok prepreke. Opredelivši se za meditaciju. Istinska sloboda i spontanost postoje samo u Nirvikalpi Um je sposoban da deluje istinski spontano i prirodno samo kada je u potpunosti oslobođen sanskaričkih okova i uticaja. Poklonik se prihvata različitih oblika meditacije jer u njima vidi sredstvo za postizanje cilja. Individualni um je u Nirvikalpi poništen Nirvikalpa Samadhi Siddhe razlikuje se od meditacije poklonika ne samo po slobodnoj nesputanoj svesti. što doprinosi spontanosti meditativne prakse. to jest. Oni su i spona između njih. umna aktivnost. ni prepreka koje treba savladati.njeno dalje širenje. nego jasno opaža večnu Istinu. a spontanost koju doživljava je prividna. ne budu savladane. u kojoj svest više nije uslovljena teretom prošlosti. ili sadhak. Stoga je potrebno zapaziti da se iza prividne sličnosti između Nirvikalpa Samadhija Siddhe i preduhovnih meditacija jednog svetovnjaka krije nepremostiv jaz između iluzorne i istinske spontanosti. I mada je on daleko od toga da bude srećan i zadovoljan. ili ga prodrma iskra duhovnog razumevanja. zbog toga što. Napredovanje ka Nirvikalpi U Nirvikalpa Samadhiju nema ni napora. Međutim. spontanost će se mešati sa namerom.

koji sa prozora svoje tamnice zuri u široka nebeska prostranstva. što je svojstveno za više nivoe.do kraja. A ona retka bića koja su postigla Samospoznaju i stekla položaj Savršenog Učitelja. većina uobičajenih oblika meditacije nisu potrebni. on. ili božanstvenosti u akciji. ponovo postati svestan svojih nedostataka. nezavisna od držanja pažnje na predmetu. pomisli: ˝Moram od radže dobiti hiljadu rupija˝. Analiza meditativnog transa Baš kao što se zatvorenik. Ali. on je ponovo ono što je i bio: prosečna osoba zarobljena čvrstim stegama sanskaričkih ograničenja. sam po sebi. Stanje Nirvikalpa Samadhija se održava samo po sebi Još jedna bitna razlika leži u tome što se u meditativnom transu poklonik obično pomaže nekim predmetom koji ima moć da održava njegovu pažnju. Svetla. Prema tome. ovladao veštinom ulaženja u stanje samadhija. potpuno apsorbovan u meditativnom transu. ali ga ne mogu dovesti u stanje beskrajnog blaženstva i znanja. Za malobrojne duhovno uznapredovale duše. a kada radža ču za to. Oni u Sahaj Samadhiju su i sami objekti meditacije Različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija su korisni i vredni samo u okviru svojih granica. to ne znači da se oslobodio tamnice. zatraži od radže hiljadu rupija. Njima ne samo da meditacija nije potrebna. samo je sedeo na svom mestu. već su i sami postali objekti meditacije svojim učenicima. i. a kada se posle ovako egzaltiranog stanja prizemlji. čim baci pogled na neposrednu okolinu. Na taj način oni pružaju najbolju pomoć onima koji meditiraju na njih. Meditativni trans je više nalik na omamljenost koja se javlja kao posledica uzimanja opojnih droga. doživljava prosvetljenje. krenu i on da primi daršan od njega. Taj je. Jednoga dana dok je sedeo ispred palate nekoga radže. mirisi i zvuči suptilne sfere. Opijenost traje sve dok traje efekat droge. meditativni trans se. Nirvikalpa Sarnadhi Siddhe se održava nazavisno od bilo kakvog predmeta pažnje. Nasuprot tome. U prolazu ga slučajno okrznu po leđima. može privremeno da zaboravi na svoja ograničenja. Privremeni uzleti Visoko uzletevši u meditaciji. uz pomoć joge. njegov ograničeni um. i on. boje. ulazeći u samadhi. tako i poklonik. izašavši iz meditativnog transa. Nirvikalpa. Takođe su specijalne meditacije nepotrebne onima koji su u neposrednom kontaktu sa Savršenim Učiteljem ili Avatarom. to najčešće ne traje dugo. Zatim je ušao u samadhi i ostao u tom stanju punih sedam dana. već samo postojano istinsko opažanje. Za njih je dovoljno da ih Učitelj vodi i da ga oni vole. apsorbovan u meditativnom transu više ne oseća okove što ga vezuju za svet Iluzije. Priča o joginu Nepotpuno delovanje samadhija na život poklonika može ilustrovati priča o pohlepnom joginu iz Gvaliora (Gwalior) u Indiji. Kao što će zatvorenik. Trans se nastavlja sve dotle dok je um obuzet predmetom koji taj trans održava. nakon što je pokidao lance Maje. sve to ima udela u skretanju uma sa svetovnih stvari za koje bi se eventualno mogao vezati. Međutim. u stanju Nirvikalpe. širenja i slobode. tako će i poklonik. ako i zatvorenik ponekad zaboravi da je zatvoren. dospevši do tačke potpunog uranjanja u beskonačnu Istinu. koji je. predstavlja slanje potpune budnosti u kome nema ni plime ni oseke. ali nije stvarno oslobođen okova. ni suše ni poplave. Taj lagani dodir bio je dovoljan da izvede našeg jogina iz samadhija. On zavisi od predmeta na kome se drži pažnja. Isto važi i za poklonika koji. Za to vreme nije uzimao ni hranu ni piće. Meditacije koje ga uzdižu mogu uvećati njegove okultne moći. Ljudi pomisliše da je svetac. jer ne uspevaju da u potpunosti razore individualni um. neprestano prisutnog u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. već predstavljaju moguće puteve koji vode tragaoca ka njegovom božanskom odredištu. može izgubiti u viziji bezgraničnog prostora. ali ga ne ostvaruje. Kroz njih se poklonik primiče spiritualnom cilju. uvek se nalaze u stanju Sahaj Samadhija. Oni nemaju jednaku vrednost za sve niti su svakome podjednako potrebni. čim povrati normalnu svest. učenik ima osećaj radosti. postigao konačno Oslobođenje. ne može održati. pošto ude u meditativni trans i uroni u sjaj i blaženstvo. Tipovi meditacije VIII Odeljak VIII Sahaj Samadhi . povratiti svest o svom zatočeništvu. biva potpuno poništen.

stoga prelaz iz stanja energije u slanje uma predstavlja dalji pomak ka stanju Boga. Ona se uzdigla u područje energije. pa zato uzdizanje iz sveta formi u sferu energije predstavlja pomak ka primarnijem. i.Kulminacija meditacije Kada um totalno uplovi u Istinu. Nirvikalpa stanje. videti i omirisati mnoge stvari koje joj nisu bile pristupačne u stanju telesnosti. Njena svest je zaokupljena telom. Ona više nije zaokupljena telom ili energijom. a to je da ubrzaju sazrevanje čežnje da se bude jedno sa Beskonačnim. U njemu je svest povezana sa energijom i neprekidno vibrira kroz energiju i u njoj. pošto je odbacila ograničavajuće činioce koji su je sve vreme skretali na stranputicu pogrešnih opažanja. Stanje uma Sledeći važan korak u pravcu Nirvikalpa Samadhija duša će preduzeti onda kada iskorači iz područja energije i kroči u područje uma. Na kraju krajeva. Ne može se opisati recima ali ga svako može doživeti sam za sebe. čitava energija i jeste jedna od manifestacija uma. svest je u neposrednoj vezi sa umom. Nirvikalpa Samadhi se doživljava nakon postignuća Jedinstva Pošto ostvari jedinstvo. Ali njene delatnosti se još uvek odvijaju u području duhovnih ograničenja. Njena svest se ne može proširiti izvan telesnih okvira. čistijem bitisanju. sadhak (tragalac) postaje Siddha (onaj koji je postigao Cilj). Mada je dosta napisano o tom visokom stanju svesti. To je stanje Jedinstva sa Bogom koje je Isus Hrist opisao recima ˝Ja i moj Otac smo jedno˝. ali to je još uvek daleko od stanja Savršenosti koje se ogleda u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. U stanju uma. No ipak. Celokupna sfera duŠinog postojanja je energetske prirode i ona je mahom u vlasti energija. Sve što može pojmiti ili učiniti uslovljeno je energijom i postiže posredstvom energije. Božansko stanje Siddhe je suprotno od telesnog stanja u kome borave svetovnjaci. Brine se za hranu. doživljava se Nirvikalpa stanje spontanog blaženstva i nepomućene Samospoznaje . Svi oblici meditacije. to je onda Nirvikalpa Samadhi. do kojeg poklonik dospeva milošću Savršenog Učitelja. Duša tada dospeva u stanje u kome više ne dominiraju tela i drugi oblici. ono se ne može opisati niti izraziti recima. imaju jedan jedini cilj. Svetovna osoba misli da je telo i nalazi se u stanju kojeg diktiraju telesne potrebe. Odbacivanje telesnog stanja je ulaznica u energetsku sferu postojanja. piće. i zadovoljava ostale telesne želje. Ona živi za telo i njegove potrebe. kreće se i postoji. Kada Siddha doživljava Nirvikalpa stanje. da bi se ostvarilo jedinstvo sa Beskonačnim.gde poklonik gubi svoju ograničenu individualnost da bi otkrio svoju istovetnost sa Bogom. U energetskom stanju ona može čuti. kao i sva ostala duhovna pregnuća. osvetliti tamu ili živeti bezbroj godina samo na energiji) što onima koji se još uvek nalaze u telesnom stanju izgleda kao čarolija. spavanje. Napredne duše koje se nalaze u stanju uma mogu da čitaju misli drugih ljudi i utiču na njih. a prostor je teatar u kome ona živi. Energetsko stanje je stanje duhovno naprednih duša. a ne njihov produkt. koji je u svemu. ona razmišlja u telesnim granicama i ne može da pojmi nešto što nema telo ili oblik. Telesno stanje Boraviti u stanju Nirvikalpa Samadhija znači biti u stanju Boga. Jedenje i pijenje u telesnom stanju mogu se uporediti sa apsorpcijom i asimilacijom energije u energetskom stanju. stanje u kome dominira um još uvek je u području dualnosti i iluzije. je kulminacija svih ranijih ličnih i neličnih oblika meditacije. Energetsko stanje Prvi korak ka Božanskom stanju Nirvikalpa Samadhija je načinjen nakon nadilaženja telesnosti. spoznaje sebe kao Boga. potrebno ga je prevazići i iskoračiti iz njega. odnosno Nirvikalpa Samadhiju. Energetsko stanje oslobođeno je mnogih ograničenja koja inače vladaju u svetu oblika. Celokupnu sferu njenog bitisanja sačinjavaju oblici. Telo ili oblik nastaju kao posledica zgušnjavanja energije. odnosno u stanju gde duša. Na tom nivou duša stiče punu kontrolu nad energijom nastojeći da nade ispunjenje kroz korišćenje energije. uprkos međusobnim razlikama. Jedinstvo sa Beskonačnim Siddhe sufiji zovu Vaši. Um zaklanja Istinu Od samog početka svog duhovnog putovanja duša napreduje tako što postepeno odbacuje i prevazilazi . kao i priređivati mnoga čuda (na primer. već je sada obuzeta umom.

Transcendiranje uma Nije lako resiti se ograničenog uma. nužni su preduslovi za prevazilaženje uma. Osnovni problem leži u tome što um treba poništiti posredstvom samog uma. bez ikakvog napora. Svetovna osoba ne mora stalno da uverava samu sebe da nije pas. Nirvikalpa Samadhi označava prestanak lažnih umotvorina. Možemo ga uporediti sa ogledalom prekrivenim prašinom. u Nirvikalpa Samadhiju duša tačno zna da je Bog. Tako i u Nirvikalpa Samadhiju.znači beskrajno živeti u Večnosti.delovanja individualnog uma. ukoliko želi da dostigne stanje Boga. Kada se svest sasvim povuče iz svih tela i iz čitavog sveta kreacije. Ovo Božansko stanje ne može razumeti osoba Čiji um još uvek funkcioniše na uobičajen način. ona doživljava Nirvikalpa Samadhi Siddhe.iz kojeg veoma mali broj njih dospeva u Sahaj Samadhi . zauvek ostaju u Nirvikalpa Samadhiju. ona je stalno prisutna. a Večnost . U telesnom stanju on prosuđuje u okvirima tela.a ipak mora pokazati beskrajno strpljenje. Ona to jednostavno zna intuicijom. stanje u kome um. Ta Samospoznaja ne dolazi i ne odlazi. Život u večnosti Onaj koji doživljava Nirvikalpa Samadhi je utemeljen u znanju Duše. Svetovna osoba zna da je ljudsko biće. Biti u Nirvikalpa Samadhiju . Božansko stanje Nirvikalpa Samadhi Biti u Nirvikalpa Samadhiju znači boraviti u stanju Svesti o Istini. primaoca radosti i boli. ljubav i sreća.se može nadati sigurnom proboju kroz koprenu ograničenog uma. a ne nešto ograničeno. tragalac. Lutao je svetom sve dok nije naišao na drugog Učitelja i zatražio od njega objašnjenje. Oblik je zgusnuta energija. kao posrednika ograničenih akcija. Isto tako.kao da nijedan trenutak svog života više ne može provesti bez Njega . energija je jedna manifestacija urna. Drugi Učitelj mu je rekao da. nego ljudsko biće. Stanje u kome univerzum postaje nula je stanje Nirvane. doživljavaju Sadgurui. Oni koji nakon iskustva Nirvane postanu svesni univerzuma. ukoliko želi da postigne najuzvišenije stanje. Zato. on je još uvek ograničen odeljenom svešću. Učenik nije mogao da razume unutrašnje značenje zagonetke. U ovom stanju. U njemu duša više ne spoznaje sebe kroz um već kroz sebe samu. jer je sam sebi koprena između misli i Istine. treba da bude bačen. to znanje zauvek ostaje i Duša više nikada ne može da padne u ropstvo neznanja. Kada jednom spozna svoju istinsku prirodu. Tek u stanju uma on prosuđuje i deluje u sopstvenim okvirima. To je stanje iznad uma. pre no što doživi iskustvo stanja Boga. kao i beskrajno strpljenje. um je prašinom prekriveno ogledalo Večnosti. čistota. um će podleći uobičajenim uticajima sanskara. žudnja će nastaviti da pothranjuje ograničeni um i ništa više. ona iznutra ne prianja za njih niti se identifikuje sa njima. mora snažno da žudi da se sjedini s Njim . Ovo beskonačno stanje Božanske svesti odlikuju bezgranično razumevanje. kao da je u stanju da čeka na to bilion godina. ili božestvo u ispoljenju. Ako u njemu ne postoji intenzivna žudnja za sjedinjenjem sa Bogom. ne prianjajući i ne poistovećujući se sa njima. U stanju neznanja individualna duša vidi sebe kao muškarca ili ženu. Um deluje i u telesnom i u energetskom stanju. ili Nirvikalpa Samadhi. a u energetskom stanju u okvirima energije. one ne mogu da je dotaknu. Jednom je jedan Učitelj rekao svom učeniku da. Intenzivna čežnja za sjedinjenjem sa beskonačnom Stvarnošću. ako nedostaje beskrajno strpljenje. Iako više nije opterećen stanjem tela i stanjem energije. Međutim. a ravnoteža suprotnosti se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. a da mu pritom odeća ostane suva. duša ne mora da ponavlja sebi sugestiju da je Bog. . a ne pas. a njemu prethode va stanja: Nirvana. i Nirvikalpa Samadhi. koje se postiže onda kada ograničeni um iščezne u konačnom jedinstvu sa Beskonačnim. čak ni u sopstvenim okvirima on ne postiže znanje i spoznaju Beskonačnog. vezanih ruku i nogu. doživljavaju univerzum samo kao Boga i nikako drugačije. mada je vezana za tela kao instrumente ispoljenja. A kada svest ponovo počne da deluje kroz tela.Istina koja je odbacila masku uma. u reku. ili apsorbovanost u božanskom. ili božanstvenost na delu. U stanju Samospoznaje ona zna da je Duša koja nije ograničena svim tim stvarima. um mora do kraja da se uroni u Beskonačno i rastoči se u njemu. ona je u Nirvani ili u stanju s one strane uma. Dva stanja koja prethode Sahaj Samadiju Sahaj Samadhi. Prodiranje izvan područja uma znači potpuno povlačenje svesti iz univerzuma i totalnu uronjenost u Boga. Samo kada postigne balans između beskonačne čežnje i beskonačnog strpljenja.

On još nije pronikao u dublji smisao postojanja koji nije u vezi sa telom. trajnoj i nepromenljivoj. Stanje Sadgurua i Avatara Sahaj Samadhi je dostižan retkim dušama koje se. telo dobija drugorazredni značaj. koji s uspehom savlada najveće visine. To je stanje nenarušivog mira. međutim. razgovaraju sa ljudima ili se bave poslovima koji iziskuju izuzetnu koncentraciju .traženjem razloga zbog kojih čovek nesvesno mrzi i voli i prolazi kroz mnoštvo radosti i patnji. doživi nakon što duša odbaci svoja tela. Nirvana i Nirvikalpa Stanja Nirvane i Nirvikalpe slična su stanju Mokše (Moksha. zadržava u jedinstvu sa Bogom. Pošto duša izađe iz ego oklopa i upliva u večni život Boga. sada postaje instrument njegovog izražavanja. crpi snagu iz telesnih želja. Na tom stupnju čovek uči kako da pristupa svojim telesnim potrebama ne identifikujući se sa njima. kao kada vozač puni automobil vodom i gorivom da bi ovaj mogao da se kreće Pravi početak napredovanja na duhovnoj stazi je praćen pitanjem o smislu života . doživljavajući Boga svuda i u svemu. No usled intenziteta njegove spiritualne žudnje. ona ostaje u stanju mirovanja. i najmanja greška ponovo strmoglaviti u podnožje. pa telo i telesna udobnost ostaju osnovni cilj svih njegovih nastojanja. proći će mnogo vremena dok se ne popne na vrh Istinske Spoznaje. Zato poklonik nikada nije bezbedan osim u slučaju kada ga pomaže i vodi Savršeni Učitelj koji poznaje sve zamke i stranputice duhovne staze. I mada ga zov neshvatljive i neodoljive božanske sudbine vuče ka njemu.oni neprestano borave u stanju svesnog uživanja u Istini. Od tog trenutka pa nadalje telo za njega predstavlja samo sredstvo za ostvarenje višeg cilja. praćeno beskonačnim blaženstvom. Takav je Sahaj Samadhi. počeli snažno da se suprotstavljaju poklonikovom duhovnom napredovanju. ravnoteže i sklada čak i u trenucima reakcije na promenljive okolnosti života. živi da bi jeo. ići sve dalje. Mokša. Telo. kada duša. Ali kada otkrije vrednosti koje stavljaju akcenat na dušu. Srušivši zidove stare individualnosti.savršeno umiren u spoznaji nepromenljive Istine. one su neko vreme isključene i ne deluju. Dinamika duhovnog napredovanja Podređivanje tela uzvišenijem životu Čovek počinje duhovno da napreduje onda kada radikalno izmeni svoje dotadašnje stavove i gledišta. neusiljen i postojan život Savršenstva i božestva na delu. Čak će i onog. na neki način. Međutim. Takođe. ne jede da bi živeo. . čak i ono što naizgled nije direktno povezano sa telom. Premda se neograničena individualnost duše. duša zna da je Bogosvesna i na taj način održava svoju neograničenu individualnost. sanskare će opet dobiti na snazi i. svoju neograničenu individualnost počne da izražava kroz dinamičnu božanstvenost. kao i mnogi drugi suštinski činioci. iako Nirvana i Nirvikalpa stanja vezuje zajednički faktor zadržavanja tela. i koji ne samo da će ga sačuvati od mogućeg pada. Svetovni čovek živi prevashodno da bi zadovoljio telesne potrebe. Prema tome njihovo Božansko stanje ne može narušiti ni bavljenje svetovnim stvarima. uronjena u iskustvo samoispunjenosti božanskim. međutim. Bilo da se služe strelom ili mačem na bojnom polju. Na primer. Vremenom. Mokša se. Oni koji su u ovom stanju žive život Boga. prestaje da osciluje između krajnosti. nego će ga dovesti do Ostvarenja bez nepotrebnog zastajkivanja. da putuju avionom. kao Sadgurui. spuštaju sa sedmog nivoa svesti. to je onda Nirvikalpa Samadhi. pošto njegovi duhovni napori oslabe. a takav je i sam život Avatara. dok se stanja Nirvane i Nirvikalpe Samadhija mogu doživeti i pre nego što tela budu odbačena. među njima ipak ima razlike. Oni koji su namerili da dosegnu vrh planine moraju se penjati sve više. sve što on čini. strmoglave rubove ambisa. a krivudavi put koji do njega vodi stalno će ga navoditi na skliske. njena ograničena individualnost biva zamenjena individualnošću bez granica. Oslobođenje) samo po tome što sva tri stanja predstavljaju nestajanje individualne duše u Bogu. stupivši u beskonačni život Boga. Prepreke napredovanju Poklonik koji se usmeri na postizanje cilja nosi sa sobom sve sanskare koje je akumulirao u prošlosti. rasporedivši se u novi poredak. to jest u stanju Nirvane. U krajnjoj analizi. koje je do tada bilo prepreka istinski duhovnom životu.

One se mogu uspešno ukloniti samo uz pomoć Učitelja. energičnosti. ali kada se te naslage prilično nagomilaju onda to predstavlja ozbiljnu prepreku slobodnom toku reke. nego treba da ostane nevezan za njih tako što će ih posvetiti Učitelju. mulj ne predstavlja prepreku za njen tok. Stvaranje novog ega koji je podređen volji Učitelja Da bi uspešno izbegao neaktivnost s jedne. Brzo uklanjanje ega nije moguće Poklonik je naviknut da crpi životnu snagu iz ograničenog ega i jedan brz prelaz iz ego stanja u stanje bez ega ne samo da nije moguć. Ako je učenik zaslužan za mnoga dobra dela. jer na tom putu nema usputnih svratišta niti mesta za vođenje ego-života. svođenje ega na minimum je najvažniji uslov duhovnog napredovanja. za vreme poplave reka ruši pred sobom drveće. njegov ego će se vezati za njegova postignuća. poverenja i podsticaja da pokrene bilo koju akciju. Kada rečna matica oslabi u ravnici.jedno provizorno i svrsishodno sredstvo .Analogija sa rekom To se može porediti sa rekom. Pošto se smesti u sedlo. ono pre liči na hodanje po oštroj ivici mača. ako se lati aktivnog života. moraće se suočiti sa mogućnošću vezivanja njegovog ega za nove poduhvate. Moćni rečni tok još od svog izvora valja pred sobom velike količine mulja koje svlači sa obala ili iz korita. koji predstavlja beskonačno. žbunje. potpuno podređen volji Učitelja. Na zahtev da se učenik odmah uzdrži svakog oblika ego-svesti. mora da preduzme aktivan život da bi oslabio ego koji je prethodno razvio. ne srne da se prepušta samozadovoljstvu zbog uspešnih rezultata. kao kad čovek odbaci isluženu odeću. U tom času se kod njega javlja nedoumica: ako ostane neaktivan. Uspešan prelaz od ograničavajućeg svetovnog ega do večnog života lišenog ega uslovljen je provizornim egom. Potpuna samo-predaja je najteži zadatak. Uvežbavajući um na taj način. U izvesnom trenutku učenik će i njega odbaciti. te je sa duhovnog stanovišta posve bezopasan. i ne bi više nalazio radosti . koliko nov kvalitet života oslobođen ego-svesti. uradiću ono˝. učenik treba da stvori jedan provizorni ego. jahač na konju praktično miruje. Koračanje duhovnom stazom ni malo ne liči na bezbrižno jahanje osedlanog konja. neće učiniti ništa da izađe iz zatvora ego-života. međutim. nego je i skreću sa puta. on će stvoriti nov ego . razbijajući je na rečice i potoke. Cilj duhovnog napredovanja nisu toliko učenikova ˝dobra dela˝. Delte ne samo da sprečavaju reku da teče dalje. i sve što joj se nađe na putu. Postoje dva tipa ega: prvi koji još više okiva dušu. te na mnoge načine slabe njenu moć. zahteva najizoštreniju pažnju i veliku obazrivost. zemne naslage. naročito blizu ušća. Dilema Ujedno je to razlog zbog koga učenik ne bi trebalo da se vezuje za ideje: ˝Učiniću ovo. Kretanje duhovnom stazom. samo je donekle usporava. Novi ego crpi svoju snagu iz ličnosti Učitelja. učenik treba da izbegava ova dva ekstrema.koje će mu uliti dovoljno samopouzdanja. milosrdnih i dobrih dela. te polaže na njih isključivo pravo. Otuda ispraznost rituala i ceremonija. nego to Učitelj deluje kroz njega. Sve dok ga reka nosi. pa ipak. spoljašnjih odricanja i pokajanja ukorenjenih u ego-svesti. Izgradnja prelaznog ega podređenog volji Učitelja nužna je međufaza u dinamici duhovnog napredovanja. Nakon što obavi zadatak. a opet da nastavi sa životom koji je ujedno i kreativan i aktivan. Duhovni put poklonika takođe je nabijen preprekama koje je on sam stvorio. Egoizam mora nestati Pomoć Učitelja je najefikasnija onda kada učenik žrtvuje život ega u korist bezgraničnog života oličenog u Učitelju. Onaj ko stupi na stazu ne može ostati tamo gde jeste niti dozvoliti sebi da izgubi ravnotežu. masa počinje da se taloži u koritu formirajući velika ostrva ili delte. To će predstavljati golemu prepreku za ostvarenje slobodnog i neograničenog života. i to na sledeći način: Pre nego što išta započne treba da pomisli kako nije on taj koji nešto čini. Naprotiv. i dičenje sopstvenim delima s druge strane. on bi odgovorio povratkom u stanje negativne pasivnosti. već se i ne preporučuje. S druge strane. utemeljenom na bezuslovnom predavanju Učitelju. odnosno sedi na konju manje ili više udobno i uz nevelik napor i oprez kreće na put. Zato je on nalik na čoveka koji pokušava da hoda po oštroj ivici mača. Koračanje stazom nalik je hodu po oštrici mača Ako želi dalje da napreduje. on ne treba da izbegava aktivnost iz straha da će razviti neki oblik ega. Ili u drugom primeru. i drugi koji doprinosi njenom oslobađanju.

ali će se tako udaljiti od cilja da doživi Boga. može se ponovo javiti na neki drugi način .i tako uneti nered u postojeći poredak. U stvarnosti. S vremena na vreme. Poslednje predavanje je najdublje i najpotpunije. tako se i pokloniku. Lični ego. i ukoliko je stalno ne čistimo i ne dajemo joj novi sjaj. Razdaljina između ograničenog ega i neograničenog života bez ega mora se preći postupnim koracima od jednog ka drugom stupnju preobražaja.treba da uspostavi red da bi mogao da nastavi dalje. koji živi i deluje u svetu. Obično. I uopšte. kao beživotna mašina. ona će svoju funkciju obavljati sve manje i manje uspešno. Kada se kod čoveka jave fizičke tegobe i problemi. bogatstvima. popraviti i podesiti. tako da samoljublje vremenom zameni skromnost. Duhovno napredovanje odvija se postepeno To je razlog zbog kojeg duhovni napredak. I ako nastavi u tom pravcu. Ozdravljajući kontakt sa Učiteljem je neophodan deo procesa duhovnog napredovanja. nemirne želje postojani mir. od zaveta kojeg je u srcu zapečatio. te direktno služi daljem duhovnom napredovanju učenika. Osnovno pitanje je kako da poklonik izađe iz ograničenog ega i stupi u neograničeni život bez ega. ali ne može da uvede poklonika u beskonačje života bez ega. sve više približava Učitelju. od nezamenljivog značaja. vezanosti. duhovni napredak je niz postupnih koraka prema sve dubljem i dubljem predavanju. na primer. jer ga. Na taj način beskonačni život Savršenog Učitelja protiče kroz učenika mnogo obilnije. Upravo kao što se instrument može pokvariti. ne nalazeći u tome nikakvo ispunjenje. poklonik mora učiniti napor da se preda njegovoj božanskoj volji. remontovati. u nove probleme namamljen slavom. pokornog ega.čak i u okvirima privremenog ega koji bi trebalo da je sasvim pokoran Učiteljevoj volji . Na isti način učenik . možda će sve to i dobiti. u većini slučajeva. Stoga se ponovno oživljavanje ograničenog ličnog ega mora sprečiti protivudarcem: poklonik treba ponovo da izrazi vernost Učitelju. koji se ne može uporediti ni sa čim na svetu. kroz život nesebičnog služenja i ljubavi. instrument valja očistiti. Samo aktivna intervencija Učitelja leci ovakvu duhovnu boljku. Ako želi da dobije pomoć od njega. Duboko predavanje oznaka je viših stanja svesti.ili je posredi posebna intervencija Sadgurua. on mu dolazi sa pregršt novih duhovnih problema. Poslednje predavanje je predaja zasebnosti Kretanje u pravcu sve snažnijeg predavanja Učitelju jednako je napredovanju od manjeg ka većim zadacima. a da ne padne u komu.kod koga su se tokom rada razvili novi problemi. može desiti da pogreši. Koma može da donese privremeno oslobađanje od ograničenja ego-života. Na metli se sakuplja sva prljavština ovog sveta. Ego potčinjen volji Učitelja Kada je ego u potpunosti potčinjen volji Učitelja ne samo da tada nije opasan za duhovni razvoj nego je.nesebična ljubav. u pitanju je zapravo samo sažeto ponavljanje napretka učinjenog u ranijim životima . Stalni unutrašnji kontakt sa Učiteljem čini ga posebno otvorenim za posebnu pomoć koju mu jedino Učitelj može ukazati. on će se javiti doktoru.u ispoljavanju sebe. Ili bi svoje aktivnosti obavijao automatski. Svako obnavljanje ega zahteva ponovno predavanje Učitelj pomaže učeniku na originalan i neponovljiv način. Učenik koji raskine sa životom neukroćenog i odvojenog ega u korist samo-predavanja Učitelju zapravo predstavlja. Lečenje duhovnih boljki može se uporediti sa izvođenjem hirurškog zahvata gde hirurg trenutačno uklanja uzrok bolesti koja ugrožava vitalnu energiju pacijenta. odnosno ne doživi drastičan pad ukupne životne energije. Potreba za ozdravljujućim kontaktom sa Učiteljem Učenik u Učiteljevoj službi može se uporediti sa metlom pomoću koje Učitelj čisti svet od nečistoća. najdublje predavanje ravno postignuću Istine koja je konačni . Se riju uspešnih povrataka ličnog ega na scenu mora pratiti serija ponovnih odricanja i izražavanja vernosti Učitelju. a kada se pojave duhovni problemi. Ono je sinonim konačnog sjedinjenja u kome učenik postaje jedno s Učiteljem. Stoga je. što dovodi do konačnog raskida sa zasebnim ego-životom. jer ono ujedno znači da postoji velika usklađenost između učenika i Učitelja. štaviše. preko tog novog. Kada izgleda da neka osoba grabi krupnim koracima na svojoj duhovnoj stazi. a sebičnost . instrument u Učiteljevim rukama. Zapetljao se. Učitelj radi kroz njega. koga se učenik odrekao svojom rešenošću da se preda Učitelju. ili drugim svetovnim stvarima. u izvesnom smislu. Svaki put kada poklonik pristupi Učitelju. napredak duhovnog poklonika mora biti postepen. treba da je postepen i da traje ponekad nekoliko života. obratiće se Učitelju. i ograde ličnog ega .

iako je duhovni cilj jednak za sve. Da bi bila korisna za poklonika. u onom stepenu u kome je saobrazna savršenom životu. Kada se to dogodi. pošto je cilj jedinstven za sve. a što je manja razlika između sadhane i ideala kome stremi. Cilj duhovne sadhane Za duhovnim ciljem života valja tragati u samom životu a ne van njega. tako i u duhovnom životu treba da bude dovoljno prostora za mnoštvo različitih sadhana. ali ubijanje i samo povlačenja oroza nije isto. Sadhana postaje duhovno plodonosna onda kada uspe da uskladi život pojedinca sa božanskom namerom. to je sadhana bliža savršenstvu. iz čega sledi da je. povlačenjem oroza na pištolju može se počiniti ubistvo. Savršena sadhana stapa se sa ciljem Svaki vid duhovne sadhane mora biti jasno usmeren na postignuće božanstvenosti u svim fazama života. to jest. Cilj kome teži sadhana na materijalnom planu je uvek neka stvar koja ima svoj početak i kraj u vremenu. Na primer.cilj duhovnog razvoja.tako da se podeljenost sredstva i cilja gubi u celovitosti nedeljivog postojanja. Sadhana se na materijalnom planu retko podudara sa njenim ciljem Odnos između duhovne sadhane i njenog cilja može se uporediti sa odnosom između sadhane i cilja na materijalnom planu. Na početnim stupnjevima. koji će trajati jedan dan i onda se neslavno ugasiti zauvek. Cilj za kojim se traga na duhovnom planu jeste potpunost koja prevazilazi ograničenja vremena. to je sadhana manje savršena. Njihovi se ciljevi ne podudaraju. i dostizanje samo osobama koje su duboko zainteresovane za duhovne činjenice! Razlike među sadhanania Sadhana nije sprovođenje krutih pravila. Stoga je. uvek će biti i JESTE.više stoji po strani od sadhane koja ka tome cilju vodi. Dublji aspekti sadhane Prelazak na dublje aspekte sadhane Za većinu ljudi. Sadhana se mora potpuno usmeriti ka tom cilju. a poklonik postaje zainteresovan za tajne koje leže u osnovi svih velikih religija. dok je u duhovnom životu usmerena ka spoznaji onoga što je oduvek bilo. na materijalnom planu. u izvesnom smislu. ili praksa. njegova sadhana svojstvena samo njemu i nikome više.duhovno savršenim životom . Prava sadhana je život utemeljen na duhovnom razumevanju. te je tako sadhana po prirodi nešto sasvim drugo nego što je njen cilj. Međutim. Sadhana je savršena u onoj meri u kojoj izražava duhovni ideal. da bi život postao trajni izraz Istine u večnom Sada. duhovna sadhana. a dublji aspekti sadhane imaju za sve poklonike podjednak značaj. sadhana u duhovnom pogledu mora da bude takva da lični život približi duhovnom idealu. Sadhana u spiritualnom svetu ne cilja na postignuće nekog ograničenog cilja. predstavljati različite stepcne duhovne Savršenosti. sadhana usmerena ka postignuću nečega što tek treba da bude. Kada sadhana postane savršena ili potpuna ona se stapa sa svojim ciljem . Na materijalnom planu cilj je nešto što manje . sastoji se u spoljašnjem praćenju rituala i ceremonija koje im propisuju njihove religije. Sto je veća razlika između sadhane i ideala kome stremi. sadhana i cilj koji se njome postiže ne mogu biti u toj meri . spoljašnji aspekt religije povlači se u pozadinu. Njen cilj je da kvalitativno preobrazi život. sadhana mora da bude saobrazna njegovom temperamentu i njegovim sanskarama. Na duhovnom planu međutim. spoljašnje praćenje rituala i ceremonija ima svoju vrednost kao faktor koji doprinosi ličnom pročišćenju i disciplini uma. bez obzira na njihove međusobne razlike. Prema tome. Ali vremenom poklonik mora da prevaziđe fazu vanjskog potvrđivanja vere i primi inicijaciju u dublje aspekte duhovne sadhane. Sadhana u duhovnom i u materijalnom pogledu Sadhana u duhovnom svetu bitno se razlikuje od sadhane na materijalnom planu. razlike po pitanju sadhane nisu od vitalnog značaja. Dakle. Upravo kao što u životu ne može i ne treba da postoji stroga i jednolična uniformnost. različiti aspekti duhovne sadhane će. koja jeste da omogući svim ljudima svesno uživanje u blaženom stanju Boga.

može da bude lična ili nelična. sasvim su dovoljni da mu ukazu na sledeći korak koji treba da preduzme. potrebno ga je samo razotkriti. Nelična meditacija bavi se bezobličnim i beskonačnim aspektima Boga. i duhovna sadhana mora biti usmerena na oslobađanje od okova. malo je važno da li se duša spolja odrekla svetovnih stvari. akcije i ljubavi U dubljim aspektima. pretočiti u akciju. Realizaciju Boga ostvariće onaj poklonik koji se u pronalaženju pravih. Neprianjanje Individualna duša je upetljana u svet oblika i ne zna za svoje jedinstvo sa Bogom. ono nije apsolutno neophodno. . To postaje moguće jedino nakon što sanskare (impresije) sasvim iščeznu. odabrati za objekat meditacije nekog od živih ili bivših Savršenih Učitelja ili samog Avatara. ali generalno uzevši. Stoga je razumljivo zašto se mnoge duhovne sadhane moraju shvatiti tako ozbiljno kao da same po sebi predstavljaju cilj. U konačnoj spoznaji Beskonačnog. Poklonik može. prema ličnim sklonostima. preko potreban. Beskonačno znanje leži neispoljeno u svakome. već mu i utire put ka konačnom sjedinjenju sa Učiteljem u Istini. Da bi sadhana znanja bila plodonosna. Tako dolazimo do fundamentalnog paradoksa u spiritualnom života. Sledeći uslov za postizanje Istine kroz neličnu meditaciju jeste sposobnost poklonika da sasvim umiri um. Tako sadhana lične meditacije ne samo da približava poklonika Učitelju. Intuicija i dar zapažanja Sadhana znanja ili dnyan. i (3) yoge predanosti ili Ijubavi (hhakti). Ona vodi do spoznaje neličnog aspekta Boga. Meditacija Meditacija je sledeći vid traganja za spiritualnim znanjem. a to je da se praktikovanje sadhane delimično podudara sa samim ciljem. U cilju dostizanja Realizacije čovek mora da prede sa ličnog na nelično i sa života u vrlini na život Boga. Ona se iznutra razvezala od iluzornog sveta oblika i pripremila za stanje Mukti(Mukla) ili Oslobođenje. Savkodnevni život mora biti voden duhovnim razborom i nadahnut najuzvišenijom intuicijom. Svaki čovek meditira na ovu ili onu temu. Spoljašnje odricanje od svetovnih stvari se često ubraja u sadhane koje vode do Oslobođenja. Sadhana znanja je upražnjavanje nevezanosti koje dolazi sa istinskim razumevanjem. bude služio svojim darom razlikovanja kao i svojom intuicijom za istinske i trajne vrednosti. Pošto je konačno brisanje svih sanskara moguće ostvariti jedino milošću Učitelja. zatim praktikovanje nekih oblika meditacije i primena sposobnosti rasuđivanja i intuicije. Mada spoljašnje odricanje ima svojih vrednosti.drukčiji i medu njima se ne može podvući jasna razlika. i u svakom trenutku. Razlika između meditacije koja čoveku dolazi prirodno i meditacije poklonika je u tome što ovaj drugi sistematski i organizovano razmišlja o stvarima koje imaju duhovnog značaja. Ono što je potrebno jeste unutrašnje odricanje od žudnje za svetovnim stvarima. Lična meditacija usmerena je na nekoga ko je duhovno savršen. Sadhane znanja. trajnih vrednosti. na stazi nelične meditacije. Svi ovi načini traganja za duhovnom mudrošću i oblici ispoljavanja duhovne mudrosti zahtevaju podrobnije objašnjenje. koji je izvan oprečnosti dobra i zla. nelična meditacija neće uroditi plodom ukoliko se poklonik nije prethodno pripremao. Učenja koja su čovečanstvu prosledili Učitelji mudrosti i poklonikov urođeni osećaj za prave vrednosti. ostaće nepotpuna ukoliko poklonik neprestano ne uvežbava svoj dar razlikovanja i ne razotkrije svoju najuzvišeniju intuiciju. duhovna sadhana se sastoji od: (1) yoge znanja (dnyan). Problem je stečeno znanje primeniti na delu. upražnjavajući ličnu meditaciju. Jedan od najboljih načina da se proširi duhovno znanje jeste da se ono primeni u praksi. nema više ograničenja ličnosti niti jasne podele na oprečnosti dobra i zla. kao vrsta sadhane. a jedino milost Učitelja daje konačno Ostvarenje. Najbolji put da čovek proširi svoje znanje jeste da praktično primeni onaj delić mudrosti koji je do tada stekao. Razvezivanje je važan deo sadhane znanja. (2) yoge akcije (karma). i život u vrlini. Pogrešno je misliti daje meditacija neka čudna rabota rezervisana za pustinjake u pećinama. Kroz ličnu meditaciju poklonik upija u sebe božanske kvalitete i duhovno znanje Učitelja. Kada se žudnja jednom odbaci. Na spiritualnom planu je nemoguće održavati taj nepremostivi jaz između sadhane i njenog cilja. To neznanje čini okove duše. Učitelj je i tu. ona se mora na svakom koraku. Kroz svoju ljubav i predanost poklonik pridobija Učiteljevu milost. Meditacija.

kao što je. Bog i ljubav su jedno. i njemu se oba plasta činjahu jednako poželjna. bila bi to. Zatim je. Da je magarac krenuo na bilo koji plast. ali čim nešto odbaci u duhu prinošenja žrtve Bogu. Ali tako bi. Paradoks nesebičnog delovanja jeste u tome da ono zapravo pruža pokloniku mnogo više nego što mu ikada može dati neznanje i sebičnost. a nesebičnost . može biti bliži Bogu nego neko ko poznaje svu metafiziku ovog sveta. nakon podrobnog razmatranja bio je prinuđen da zaključi kako se oba plasta nalaze na podjednakoj udaljenosti od puta. kvalitet trave. Stoga je prvo uzeo u razmatranje razdaljinu između levog i desnog plasta sena. Dublje tajne duhovnog života pripašće onima koji se odvaže na rizik i hrabro krenu u eksperiment. pošto nije mogao da otkrije nijedan odlučujući činilac koji bi teoretski potkrepio njegov izbor. Ona je u sebi savršena i nije potrebno da je dopunjava bilo šta drugo. ili joga akcije. bez zazora i oklevanja. čovek koji možda ne poznaje učenja. najvrednijih uvida poteklih iz srca. a ne puka teorija. sama za sebe. Na njegovu nesreću. s druge strane. jer ne vuče korene iz ega. Sebičnost je obeležje neznanja. Ljudi koji sa obale filozofiraju o okeanu upoznaće samo njegovu površinu. Nema sadhane veće od ljubavi. Ljubav je sama sebi opravdanje. svaka nesebična akcija razbija iluziju o zasebnosti i otvara prolaz ka neograničenom životu u kome vlada ostvarenje Sve-Sopstva. Pravi argument za život nesebičnog služenja je unutrašnja vrednost takvog života. na primer. ne insistirajući pritom na tome kako njegov izbor mora da krasi velika mudrost.odraz Istine. magarac nastavio dalje gladan i umoran kao što je i bio. dok će oni koji bi da upoznaju njegove dubine. poseduje . Jer. Zdravorazumska praksa je mnogo bitnija od zvučne teorije. ali čak i greške u praksi donose najvrednije pouke. Još je bolje ako se praksa zasniva na odgovarajućoj teoriji. ona je nesebična. Magarac pomisli da je od najveće važnosti da bude sasvim siguran koji je od ta dva plasta bolji pre nego što donese mudru odluku na koji će krenuti.Važnost akcije Karma-joga. a onaj ko poseduje božansku ljubav u sebi. Najveći sveci bili su zadovoljni svojom ljubavlju prema Bogu i nisu želeli ništa više. duhovno jalova. koji je dugo kaskao putem i usput dosta ogladneo. sudbina je tako htela da ni jedno od poređenja ne bude na štetu prvog ili drugog plasta sena. Onda se zapitao postoji li neki drugi kriterijum po kome bi mogao ˝ispravno˝ da se opredeli. Na vrhuncu božanske ljubavi ljubavnik postaje jedno sa božanskim Voljenim. a ne neki njegov konačan rezultat ili ishod. Nesebično služenje U duhovnom životu nije neophodno imati detaljnu mapu da bi se krenulo na put. mnogo bolje prošao sa praktične strane. i zaključio da bi to mogla da bude veličina plastova. razmatrao i druge stvari. Sebičnost vodi u skučen život koji se vrti oko pogrešne ideje o postojanju ograničene i odvojene jedinke. jedan s desne i jedan s leve strane. Takva je sadhana karma-joge. pošto je zaključio da su oba plasta podjednake veličine. dok. to mu se već sledećeg trenutka neizostavno vrati. impulsivna a ne inteligentna akcija. U stvarnosti je upravo suprotno: insistiranje na kompletnom znanju koči akciju. on bi možda i završio na lošijem plastu. Ljubav Sadhana karma-joge traži da akcija proizilazi iz opažaja Istine. ne razmotrivši najpre čitavu stvar do u tančine. U sadhani je važna praksa. Ljubav nije prava kada postoje očekivanja. nema cilja većeg od ljubavi . Čak i najbesprekornija teoretska spekulacija je. njegovi napori nisu urodili plodom. mišljaše on. Magarac. Prosvetljena akcija ne vezuje. uprkos svim greškama usled nerazboritog rasuđivanja. One nisu namenjene lenjivcima kojima je potrebna garancija za svaki korak. kada bi doneo odluku naprečac. ni u drugom pokušaju da se teoretski osigura pre nego što preduzme akciju. ugleda pokraj puta dva plasta sena. a ne dopušta svojim teorijama da mu izmene život.večna. Međutim. Nešto što je čovek imao možda će izgubiti. sastoji se u sprovodenju u delo. Na kraju je ispalo daje. nema zakona većeg od ljubavi. ali zato ozbiljno shvata Boga i vredno i skromno pristupa svakodnevnim poslovima. Tako. s izdržljivošću i stpljivošću magarca.jer je ljubav u božanskom obliku . Ilustrativna priča Čuvena priča o magarcu govori upravo o razlici u vrednosti između teorije i prakse u oblasti sadhane. a nešto za čim je žudeo možda nikada neće steći. Nažalost. Kroz napore do stanja nenaprezanja Još značajnija od sadhane znanja (dnyan) i akcije (karma) je sadhana ljubavi (bhakti). morati da skoče u talase.

širio iz njegovog sopstvenog pupka. jedinstvo sa Bogom. kasturi-mriga postade svestan izvanredno istančanog mirisa kakvog nikada ranije nije osetio. uvek novoj svesnosti o Samom Sebi. samo je u životu moguće iskusiti i prevazići ograničenja. ograničenim kapacitetom za uživanje u blaženstvu. Spontanost je jezgro prave duhovnosti. u kome Bog ponovo vaspostavlja ravnotežu između parova suprotnosti.sve to imalo je za cilj postignuće istinske Samospoznaje. Ni u jednoj drugoj sadhani nije stapanje sa Bogom tako jednostavno i duboko kao u ljubavi. izgubivši ravnotežu na jednoj visokoj steni. u neprestanoj. Sadhana po pravilu podrazumeva napore.svi rizici koje je preduzimao. U svom poslednjem ropcu jelen shvati da se miris koji mu je zaneo srce i nadahnuo sve njegove napore. nepromenljivog u suštini. mir. Ne znajući ni za strah ni za oklevanje. Jer. na neki način. Čitava evolucija je. U osnovi svega jeste potraga za jednim. iako ona može imati svoj poseban izraz. Ovaj poslednji trenutak jelcnovog života bio je ujedno i najsretniji. božanska igra u kojoj Neuslovljeno stavlja na kušnju beskonačje Svog apsolutnog znanja. Sve što je propatio i čemu se radovao . Samoostvarenje. sve dok konačno. radosti i tuge. sa stanovišta bića koje raspolaže ograničenim znanjem. Bog spoznaje sebe kao Boga. u kojoj on gubi svoju ograničenu individualnost jedino da bi otkrio da je jedno sa sveprisutnim Bogom. Unutrašnja vrednost ljubavi je tako očigledna da je greška i pomisliti kako ona može da bude sadhana sa nekakvim drugačijim ciljem. prolazno iskustvo jedinstva s Bogom. U nižim oblicima života i kod manje naprednih ljudskih bića ovo traganje se odvija nesvesno. moći i blaženstva kroz sve okolnosti. Ono za čim se traga ima mnogo imena -sreća. . Može se reći da je ljubav ujedno sama sadhana i njen cilj. poznato je kao Sahađavasta (Sahajawastha). prolazi kroz beskonačni niz iskustava i prolazi kroz beskonačan broj samonametnutih ograničenja. bez prekida. prosjaj istine. u zavisnosti od višeg ili nižeg položaja pojedine duše na lestvici evolucije-o prvobitnom jedinstvu sa Bogom. Jednom dok je veselo trčkarao brdima i dolinama. Jer. zapravo. To Ostvarenje mora se dogoditi i događa se isključivo na pozornici života. koja upravo govori o prirodi duhovne sadhane. Radi se o prirodnoj želji. Svi žele da dođu do postojane stvarnosti u reci promena. Svako doživi svoj trenutak sreće. Sopstvo spoznaje Sebe.bez napora. ono što svi žele jeste da ova iskustva postanu trajna. sve avanture kroz koje je prolazio. Njegovu smrt je pratio neopisiv mir. Puno sazrevanje sadhane podrazumeva smrt poklonikovog ego-života. nije pao i smrtno se ozledio. Avatar Svako živo biće svesno ili nesvesno traga za jednom jedinom stvari. u kome je um jedno sa Istinom.mrigi. u kojoj sam Bog. Međutim. ljubav. nastavljao svoju očajničku potragu za slatkim mirisom. Jedan od paradoksa u vezi sa duhovnom sadhanom je u tome da je sav napor koji se u nju ulaže usmeren na dostizanje stanja . on sam bio objekat sveg traganja i svih nastojanja. ali je uslovljeno neznanjem o svojoj pravoj prirodi.i Boga. koji je u suštini večan i nepromenljiv. zasnovanoj pre svega na sećanju-jasnom ili nejasnom. sa stanovišta Tvorca. Miris tako duboko dirnu njegovu dušu da on odluči da sazna odakle potiče. Oslobođenje od ograničenja preuzima tri oblika. Priča o kasturi . ostvarenje Boga. odveže od njih. ne prezajući ni od oštre zime ni od paklene toplote. nema napora jer postoji spontanost. beskonačnog u ispoljavanju. evolucija od nesvesnog božanstva ka svesnom božanstvu. uočavaju nepromenljivost u svim promenama. Najviše stanje svesti. stanje neograničene spontanosti u kome. istina. savršenost. i samo se u njemu može uživati u tako stečenoj slobodi. sloboda. Tada biće i njegov Tvorac prepoznaju da su jedno. Evolucija je. osećaju miris večnosti u žiži svakog zbivanja u vremenu. preuzima raznovrsna obličja. nepokolebljivo je tragao dalje. svako živo biće je sastavni deo Božanske manifestacije. i na taj način prevazilazi dualnost. kao što je slučaj sa poklonikom koji pokušava da se u prisustvu raznih iskušenja. ograničenom snagom. evolucija je saga u kojoj se stalno smenjuju primirja i borbe. hodajući i danju i noću. zanavek u vrhunskoj ekstazi Samoostvarenja. Cilj sadhane je Samospoznaja Sve duhovne sadhane poklonika su poput napora koje je ulagao kasturi-mriga. Kod razvijenih ljudskih bića ono je svesno. ljubavi i mržnje-i tako sve do postignuća savršenog stanja. U ljubavi. Tako je snažna bila njegova žudnja da je on.mrigi Postoji divna priča o kasturi . međutim. Pod okriljem ljubavi je put ka Istini lak i radostan. sve žrtve i očajničke borbe . i!i mošusnom jelenu. U tom trenutku on spoznaje da je. katkad i očajničke napore.

Kroz njega je Bog po prvi put dovršio svoje putovanje od nesvesnog božanstva do svesnog božanstva. One spoznaju sebe i kao nepromenljivu božansku Esenciju i kao njenu beskonačno raznoliku manifestaciju. Paratnhanse. Nemoralnost raste. ali njihova svest potpuno utone u nemanifestovani aspekt Boga. bilo kao Madzubi-e-Kamili. I kroz njega. Avatar je prva individualna duša koja se. postojeća ograničenja kreacije. prelazak od razuma do intuicije . Svi vrhunski kvaliteti energije i svesnosti. Ove duše se zovu Madzubi-e-Kamili (Majzoobs-e-Kamil). a funkcija im je različita. Ove duše neprestano doživljavaju iskustvo apsolutnog mira. Jaki dominiraju nad slabima. Mesije. Svedržitelja i Razoritelja čitave kreacije. Izbijaju ratovi.ne samo za neke. moći i blaženstva Boga. U tom trenutku se pojavljuje Avatar. znanja i blaženstva Boga. U Avatarskim periodima Avatar. Njihov ciklus rađanja i smrti je završen. Oni neprestano doživljavaju bezgranično blaženstvo. Bog periodično svesno postaje čovek. uvek rade u javnosti i društveno su cenjeni i priznati. a ovaj poseban oblik Oslobođenosti. Prelazak od čula ka razumu je bio jedan od tih koraka. moć i znanje Boga. Izazivaju se i podstiču klasne i međunacionalne mržnje.ljudskog života. Rasul-a) je direktni silazak Boga na zemlju u ljudskom obličju . On je iznad oprečnosti bola i zadovoljstva. pojavila kao Sadguru. podiže na viši nivo svesnosti. Avatarski periodi su kao proleća kreacije. a potom trancendirao. bezgraničnog znanja. ili oslobođenje u telu. Čovečanstvo zahvata očajanje. niti mogu pomoći drugima da dostignu Oslobođenje. U svetu postoji pedeset i šest Bogoostvarenih duša u svakom trenutku.-Ur. Hrista. One spoznaju sebe kao Boga u svemu. To je poznato kao Mokša (običan Mukta) ili Oslobođenje. Njihova svest je uvek jedinstvena. imaju velike duhovne koristi kroz kontakt sa njima. muče strahovi. Novi stvaralački impuls se manifestuje posredstvom božanske ličnosti. . kao Boga Stvoritelja. Život se.* * Svaki dolazak fratara (Bogočovcka.u svojstvu Večnog Živućeg Savršenog Učitelja. On uspostavlja standarde ljudskih vrednosti izražavajući ih u okvirima božansko . bogati tlače siromašne. da bi oslobodio čovečanstvo. naročitog ovaploćenja BogaAvatara. Avatar se pojavljuje u različitim obličjima. Avatar je zainteresovan za sve ali nije zabrinut ni za šta. Pošto se Njegov dolazak uvek podudara sa duhovnom regeneracijom čovečanstva. Oni ostaju svesni jedino blaženstva Sjedinjenja. u različitim vremenima i u različitim delovima sveta. nigde ne nalazeći mira i odmora. njihovo prisustvo na zemlji predstavlja fokalnu tačku koncentracije i zračenja beskonačne moći. iz tog razloga oni nisu svesni ni svog tela. One uglavnom žive i rade izvan očiju javnosti i nepoznati su čovečanstvu. kriminal cvate. kako one same sebe nazivaju. ali njih petoro. najveća tragedija ga možda neće dodirnuti. odnosno. nov doživljaj života u celini . On predstavlja meru po kojoj čovek može da proceni kakav jeste i kakav bi mogao da postane. sada su stavljeni na raspolaganje čitavom čovečanstvu. i kao Boga koji je preuzeo na sebe. u periodima koji prethode Njegovom pojavljivanju čovečanstvo pati od tegoba nastupajućeg preporoda. Bez obzira na to. Čini se kao da su propale sve nade da će se talas destrukcije zaustaviti. i svesne su sebe kao Boga kako u Njegovim neispoljenim. ophrvava ljutnja. ali to ne mogu svesno primeniti u okvirima kreacije. po prvi put je nesvesno postao čovek da bi svesno postao Bog. koji su u nekom smislu upravljačko telo. široke mase ljudi bivaju eksploatisane u korist nekolicine koji imaju svu vlast. služe i obožavaju ih. tako u Njegovim ispoljenim aspektima. Oni se zovu Sadgurui. iz evolutivnog i involutivnog procesa. i usklađuje sa svežim prilivom energije. kao Vrhovni Sadguru. Pet Sadgurua ere izazivaju ovaj silazak u cikličnom periodu od 700 do 1400 godina. uživajući u potpunosti u božanskoj igri stvaranja. pa i drugim dušama da spoznaju Boga. Za podrobnije objašnjenje videti Bog Govori od Mchcr Babe. ni kreacije. ili Savršeni Učitelji. Neki Bogoostvareni zadrže telo neko vrcme. novo buđenje svesti. Nekolicina Bogoostvarenih duša zadrže telo. u kojima je do tada uživala samo nekolicina naprednih duša. zauzima svoje mesto na čelu ovog tela i duhovne hijerarhije u celini. Oni koji im priđu. i zato su sposobne da pomognu svemu duhovno. već za sve. Pojedinac. Čoveka više nego ikada razdiru strasti. Videh Mukti. Korupcija zahvata čitav društveni poredak. i On je jedini Avatar koji se ikada manifestovao i koji će se ikada manifestovati.Većina Bogoostvarenih odmah napušta telo zauvek uranjajući večno u nemanifestovani aspekt Boga. teži samozaboravu u provodima. Pošto je On apsolutna manifestacija Boga u ljudskom obličju. Bude. pod različitim imenima. religija je izložena poruzi.biće sledeći korak.ili čak kao Sadgurui. Najmanja nevolja može da izazove Njegovo saosećanje. Kreacija za njih više ne postoji. u celini. Oni doživljavaju sebe kao Boga izvan kreacije. Oni sa sobom donose novo oslobađanje moći. Đivanmukte (Jivanmukte) . vuče pohlepa.

postaju jednaki samom Sadguruu. potvrđuje se i fiksira u formativnim i materijalnim svetovima za vreme Avatarovog života na zemlji. Za sada moraju biti strpljivi. Qutub. On koristi svaku priliku da povede druge ka Ostvarenju. masti i napredne duše viših nivoa dospevaju u stanje bez želja. mada se od njega razlikuju po funkciji i ovlašćenjima. Prekid mog ćutanja .želje i njenog ispunjenja. Duhovno probuđeni već su bili svesni da svet danas prolazi kroz period kakav uvek prethodi Avatarskoj manifestaciji. doživevši Realizaciju. Oni koji Mu posvete svoj život. U Avatarskim periodima. ljubavi neiskvarene željom. Za vreme Svog boravka na zemlji Avatar budi u čovečanstvu spoznaju o istinskoj duhovnoj prirodi čoveka. Talas destrukcije mora se podići još više. On ukazuje čitavom čovečanstvu na mogućnost božanskog i rajskog života na zemlji. da iza patnje dolazi mir i blaženstvo. života i smrti. nadaju se ohrabrenju. Zaokupljeni jedino Bogom. a u Besedama najčešće ga zovemo jednostavno ˝Učitelj˝.Ur.blago koje sadrži u sebi sva ostala blaga. a iza borbe . mira nepomućenog ambicijom. talas će se povući. Avatar je okružen Krugom od deset koncentričnih Krugova sa ukupno 122 učenika. Avatar zna da čovek ne prestaje da postoji kada umre i zato ga smrt ne brine. snage upotrebljene samo za dobro bližnjega. Njega brine samo patnja ljudske duše. Srećni su jer su uvek u dodiru sa Bogom koji je okean blaženstva.nije daleko. uništiti sve sebične zelje. Za njih Bog nije samo jedini Voljeni već i jedina Stvarnost koja ima značaja. Na primer. i oni će se osloboditi. koji je utvrđen u kreativnom svetu pre nego što je Avatar preuzeo svoje obličje. On budi ljubav koja će. usred životne bitke mole za mir i izbavljenje. u plamenu žudnje za služenjem Njemu.pomalo će se njihova čovečnost stopiti sa Njegovom božanstvenošću. Onda će zavladati mir. od kojih svaki. uronjeni u radost Bogoopijenosti. Svaki Sadguru ima najuži Krug od dvanaest učenika koji. Njegovi najbliži učenici ulaze u Njegov Krug. mirovanja i borbe. Oni koji poseduju potrebnu hrabrost i srčanost mogu krenuti Njegovom stazom.oslobođenje od okova delanja. zavladaće svetlost. Iz mraka pružaju ruke ka svetlosti. Malo . Moći naprednih poklonika Napredni poklonici ne samo da uživaju izvesne privilegije Božanskog stanja. oni upijaju jedinstveno blaženstvo karakteristično za stanje Boga. Oni se ne vezuju ni za šta drugo do za Boga. * Za podrobnije objašnjenje vidi besedu ˝Krugovi Avatara˝-Ur. i ubrzava duhovni život Svog vremena. znanja nezamagljenog iluzijom. donosi Oslobođenje onima koji su za njega spremni. Plan razvoja života i svesti za čitav Avatarski ciklus. čovek poželi nešto trajnije od bogatstva i nešto stvarnije od materijalne moći. vremenom će se svesno poistovetiti s Njim. U onima koji stupe u kontakt s Njim. Ali kada. Potomcima ostavlja u nasledstvo moćno zaveštanje Svog božansko-ljudskog uzora . tužni. zbog čega je došao da ih oslobodi. zavladaće radost. Čak i neprobuđeni muškarci i žene postaju toga sada svesni. Čovek-Bog * Čovek-Bog takođe se zove Savršeni Učitelj. ali za koju su drugi vezani. Za Njega je to sve podjednako iluzija iz koje je On iskoračio. Donosim najveće blago koje čovek može da primi . radi na Oslobađanju drugih. ili Salik-e-Mukatnil. u trenutku Realizacije.* RadAvatara i Njegovih učenika nije samo namenjen savremenicima već i budućim pokolenjima. koje traje večito i uvećava se kada se deli sa drugima. Budite spremni da ga primite. U njima ne plamti nikakva druga ljubav izuzev za Boga i žude samo za Njim. proširiti još dalje. pa na njih ne utiču ni radosti ni boli kojima podležu svetovne osobe.zaveštanje plemenitosti uzvišenog života. Sadgimi. Odeljak I Poklonici i Bogoostvarena Bića Radost Bogoopijenosti l pre Bogospoznaje napredni poklonici prolaze kroz stanja svesti koja su na neki način bliska stanju Bogospoznaje. iz dubine svog srca. već takođe i vladaju .signal za moje javno ispoljenje . On zna da destrukcija mora prethoditi stvaranju.

postanu žrtve samoobmane. premda nijansira na prema tipu Bogoostvarenog bića. snažno poneseni radošću svog unutrašnjeg druženja sa Bogom. Nakon Bogospoznaje najveći broj duša odbaci telo i uroni u Bogosvest zauvek. stoga i postojana. obzirom da su svi Bogoostvareni jedno sa sveukupnim životom i postojanjem. Neki posrednici Savršenih Učitelja poseduju takvu kontrolu nad grubim svetom da su u stanju da po volji zamene svoje telo za neko drugo. dok je sreća Bogoostvarenog Samo u temeljena. pali u iskušenje da ih primene. razlike medu Bogoostvarenima su jasno uočljive i zavređuju da budu pomenute. Sa stanovišta kreacije. a činjenica da oni ostvaruju čuda ne dokazuje da su oni zbog toga bliži stanju Boga. Nema više ni povremenih izliva ekstremne radosti koji su se javljali zbog sve teŠnje bliskosti sa Bogom . da oseća razne mirise i čuje muziku suptilnog sveta. Zahvaljujući neumerenom i nekontrolisanom izlivu radosti u unutrašnjem kontaktu s božanskim Voljenim. Na kraju. i uopšte. počinju da se ponašaju neuravnoteženo. Oni će se zaglibiti u ćorsokaku na nekom od međunivoa svesti. Kao posledica njihove neobuzdane Bogoopijenosti. dok sreća koju doživljava Bogoostvareni jednostavno JESTE. Drugi.on je već nerazdvojno sjedinjen sa Njim. koji je okean bezgranične sreće. bezgranična sreća koja je sada večno njegova ne može poljuljati njegovu ravnotežu. Što ljudi pogrešno tumače u smislu da su ćudljivost i goropadnost osnovne crte njihovog karaktera. Sreća jednog bogotražitelja rada se iz sve tešnje bliskosti i intimnosti sa božanskim Voljenim . pa su prinuđeni da naprave dugu stanku u svom putovanju ka Bogu. Izgubio se u božanskom Voljenom i stopio sa Njim. Svi poklonici su. doista zavređuju obožavanje. Neki poklonici. A ima i onih koji su u svojoj Bogoopijenosti sasvim zanemarili život u grubom svetu. Neki uz velike teškoće. Neki su. suštinski je uvek ista. pak. nepodložna plimama i osekama. Jer razlike među Bogoostvarenima su isključivo spoljašnje prirode i postoje samo u odnosu na univerzum. ponašaju se kao pomahnitali.velikim okultnim i mističnim moćima (siddhijima). neprekidnim ponavljanjem određenih fizičkih pokreta ili reci. ali se oni. ni po duhovnoj lepoti. kod njih se javlja kao posledica potpunog nevezivanja. oni su krajnje nemarni u pogledu važećih standarda i vrednosti. pokušavaju da se prizemlje. Te razlike nisu razlike koje određuju duhovni položaj među Bogoostvarenim. Stanje unmate Određeni napredni poklonici. Svi ovi podvizi naprednih poklonika tiču se pojavnog sveta. Duša je dospela u stanje nenarušive staloženosti i potpune ravnoteže. dok je čitav univerzum sveden na nulu. sputani ograničenom svešću i još uvek borave u području dualnosti ili iluzije. Neki se zbune. Ravnoteža i blaženstvo Bogoostvarenog Tek kada postigne Bogoostvarenje na sedmom nivou. Za njih je Bog jedina Stvarnost. još uvek. Sreća bogotražitelja je uslovljena. Mahnita razuzdanost je daleko za njim. Sreća Bogoostvarene osobe je ničim uslovljena i sama sebi dovoljna. Njihovo stanje obično se opisuje kao unmata (unmatta). . doživljavaju grubi svet kao fatamorganu. Neosporno je da su oni uglavnom srećni zahvaljujući svom opštenju sa Bogom. bacaju kamenje na njih. duša može u potpunosti da kontroliše svoju radost. U tradiciji Sufija nazivaju se abdali. sreća Bogoostvarenog je nedeljivi aspekt stanja Boga u kome nema dualnosti. postoje i oni koji slede svoju duhovnu stazu baveći se svojim svetovnim obavezama. ni po moćima. sve do šestog nivoa. zalude. oni počinju da napadaju druge. pa njihovo ispoljavanje liči na ponašanje luđaka. Neki. Primerice. Te duše se tako savršeno poistovete sa bezličnim aspektom Istine da nemaju nikakvu neposrednu vezu sa svetom formi. zahvaljujući svojoj egzaltiranoj svesti. međutim. čak i na prvom nivou poklonik počinje da uočava svetla i boje. ni po savršenosti unutrašnjeg stanja svesti. znanje i blaženstvo. Budući da je Čovek sada trajno utemeljen u ravnoteži bez oprečnosti.koji mu. pak. Unutrašnja Realizacija. Delokrug njihovih moči je u području dualnosti. Razna stanja tragalaca Sa stanovišta svesti poklonike možemo razvrstati prema oblasti u kojoj se razvijaju. ne mogu meriti sa Bogoostvarenim bićima. Postoji više tipova poklonika koje razvrstavamo prema tome kojim moćima su ovladali. kao i prema tome koliko su se približili stanju Boga. opijeni svojim neobičnim moćima. Neustrašivost koju ispoljavaju. Sreća koju doživljavaju bogotražitelji je reakcija na sve obilniji izliv božanske milosti. ˝dolazi˝ spolja. Nasuprot tome. A drugi opet mogu da preuzmu novo telo neposredno nakon svoje smrti. Oni napredniji mogu da vide i čuju na bilo koju udaljenost. kao Drugi. Različitosti samo u odnosu na univerzum Nakon Bogoostvarenja čovek stiče beskonačnu moć. padnu u komu.

Bogoostvareni se. bolje je osetiti Boga nego proučavati Ga. a ne prema telima ili univerzumu. opažaju i postojanje zarobljenih duša. Bogočovek je isto što i Čovek-Bog. te tako nema ni govora o tome da oni koriste tela u uobičajenom smislu reci. one nisu svesne postojanja svojih tela. ali njihova tela postoje samo sa stanovišta onih koji posmatraju. baš kao što su i oni sami postigli Bogoostvarenje. U tradiciji Sufija ovo središte se zove Kulub. međutim. Bez sumnje je bolje osećati Boga nego tragati za Njim intelektualnim putem. niti je posredi samoobmana. Ovi Bogoostvareni se u terminologiji Sufija nazivaju Mađzubi-e-Kamil. Ostali ljudi i dalje vide njihova tela i odnose se prema njima kao prema inkarniranim bićima. bilo uzvišen ili podao. i svako. kao objekat iskustva. Takvu Bogoostvarenu dušu zovemo Čovek-Bog. Bog je najznačajniji. jer i u tom slučaju Bog. sa stanovišta osnovnih karakteristika Njegove svesti i prirode Njegovog dela u kreaciji. ne gube svoju Bogosvest. Njega zovemo Bogočovek ili Avatar. njega zovemo Čovek-Bog. bolje je doživeti iskustvo Boga nego osetiti Boga.postati Bog. Ni jedan ni drugi nemaju konačan ili ograničen um. Pravu prirodu Boga poklonik spoznaje tek kada postigne jedinstvo s Njim. onaj koji je prvi dovršio proces evolucije i involucije. Tragati za Bogom. Bogoostvarena duša zna da je Bog. periodično se spuštajući na zemlju. Za Bogoostvarenog to nije stvar sumnje. iako je i takvo osećanje manje bitno od stvarnog iskustva Boga. i Bogočovek i Čovek-Bog. beskonačno je bolje od pukog skepticizma i ateizma. povrh toga što poseduju Bogosvest. Međutim.i On. čak ni iskustvo Boga ne predočava Njegovu pravu prirodu. Bogočovek (Avatar) Kada čovek postane Bog. Čovek-Bog doživljava da je središte čitavog univerzuma. jer im je svest potpuno okrenuta Bogu. premda su angažovani u različitim vrstama aktivnosti koje se tiču same kreacije. Čovek-Bog (Sadguru) Retke Bogoostvarene duše ne samo da poseduju svest o Bogu već su takođe svesne svojih tela i kreacije. a kada Bog postane čovek. a zadrži svest o kreaciji. Međutim. makar samo intelektualno. Kutub kontroliše čitav univerzum preko svojih posrednika. Bogočovek i Čovek-Bog. Sadguru. na gađanja. a najbolje od svega je . Zarobljeni se neprekidno kolebaju u pogledu pitanja ˝odakle˝ i ˝kuda˝. Prema tome.Mađzubi-e-Kamili Neke Bogoostvarene duše zadržavaju svoje grubo. Konačno i čvrsto uverenje Stanje Bogoostvarenja lišeno je sumnji koje razdiru umove zarobljenih. ostaje različit od samog poklonika bivajući nešto što je izvan njega. Ali čisto teorijsko znanje o Bogu neće odvesti poklonika daleko u njegovoj potrazi za smislom ljudskog postojanja.podjednako je udaljen od njega. nikada. pomaže svim zarobljenim dušama. Međutim. Za njih njihova tela i pojavni svet ne postoje. ni na tren. Bogočovek je prvi Sadguru. slepog verovanja. Oni nisu zainteresovani da ubrzaju Bogospoznaju zarobljenih duša i posve su ravnodušni prema vremenskom procesu u kome se odvija kreacija. Poznajući njihovu sudbinu unapred. To je konačno i čvrsto uverenje zasnovano . te daje njihova sudbina da jednoga dana postignu Oslobođenje-a neke i Bogoostvarenje. Bogoostvareni znaju da će. još uvek je bolje proučavati Boga nego ne znati ništa o Njemu. potpuno nestajući u Njegovom Biću. ne haju za njihov privremeni usud. Svesni su da su sve zarobljene duše oblici Paramatme (Najvišeg Sopstva). isto tako pouzdano kao što običan čovek zna daje ljudsko biće a ne životinja. Mađzubi se ne služe svojim telima svesno. Čovek-Bog II Odeljak II Stanje Čoveka-Boga Od svih predmeta ljudskog proučavanja. Živo zainteresovane za duše koje se još uvek nalaze u sužanjstvu. suptilno i mentalno telo. one svesno koriste svoja tela da bi delovale u kreaciji i pomogle tim dušama u njihovom putovanju ka Bogu. i sve ostale duše jednom postići to isto. premda je bolje i intelektualno proučavati Boga Postajanje Bogom nego ostati u potpunom bogomračju. kada žele da pomognu drugim dušama. njihova tela su sasvim sigurno centri zračenja beskonačnog blaženstva. Neke Bogoostvarene duše nisu zainteresovane za kreaciju Neki Bogoostvareni. ali apsorbovane u Bogosvesti. znanja i ljubavi. Savršeni Učitelj. tako da njihovi poštovaoci mogu iz tog spontanog božanskog zračenja izvući veliku duhovnu korist. deluju kao univerzalni um. Kutub (Qutub) ili Salik-e-Mukamil (Salik-e-Mukammil). dobar ili rđav . nalazi u samom srcu kreacije čiji izvor i svrhu vrlo dobro poznaje.

stavlja na glavu periku. a skida je noću. nego činjenica da se on. Sva svetovna znanja. Tako svest biva obavijena velom neznanja. Dva aspekta Čoveka-Boga Kada osoba prolazi kroz unutrašnje nivoe koji vode Bogospoznaji. odnosno spušta se. Čak i onda kada povrati svest o kreaciji. Čoveka ne ugrožava njegova svest o telima. Samo u tom pravcu valja tragati za krajnjom svrhom čitave kreacije. pre nego što nasledi ovo bogatstvo skriveno u samom srcu kreacije. Sve ljudske mogućnosti. obzirom da ih vidi kao nešto što se suštinski razlikuje od njegovog istinskog bića. Upojedinjena duša mora da prođe kroz sve porođajne muke. ostvarena duša o sebi ne može misliti nikako drugačije osim kao o Bogu. ma kako snažna. Okovana duša je lancem sanskara vezana za svet oblika i to joj stvara iluziju istovetnosti sa telima. ona sukcesivno prestaje da biva svesna grubih. Ali prosečna osoba misli da je ono što zapravo nije. Čovek-Bog je svesno Bog i svesno čovek. i grčeve evolucije. suptilnog i mentalnog tela. samo su iskrivljeni odraz apsolutne Istine Bogoostvarenja. samo je beskrajno mali delić neprolazne i neizrecive slave Bogoostvarenja. plemenito. ograničena individualnost mora da nestane. Sva zemaljska zadovoljstva. to je ćelavom perika. ponevši sa sobom sve oznake ograničenog života. koliko god sadržajna. Mali broj duša nakon Bogoostvarenja ponovo silazi. Da bi neznanje iščezlo. Promenljiva senka Boga ne pomućuje Bogosvest Čovek-Bog zna daje beskonačno biće iznad svih oblika. koji je sprečava da uvidi svoju unutrašnju božanstvenost. Sanskare koče ostvarenje beskonačne Duše. reinkarnacije i involucije.na kontinuiranoj Samospoznaji. neprolaznu slavu i apsolutnu Istinu Bogoostvarenja. Čovek-Bog ne doživljava ni najmanje narušavanje svog duhovnog položaja. Nesklad u svesti i poremećaj u izražavanju božanske volje javlja se zbog sanskaričkog poistovećivanja sa telima. koja je vrhunska Stvarnost i osnov svekolike kreacije. poistovetio sa njima. Lažnost pojavnog sveta proizilazi iz pogrešnih . Da bi se uplovilo u neograničeno prostranstvo Božestva. Cena koju mora da plati da bi stekla ovo bogatstvo jeste gubljenje zasebnog ega. i koristi ih samo kao instrumente izražavanja božanske volje u svoj njenoj čistoti. suptilnih i mentalnih svetova. uz apsolutno neprianjanje. kao i svog grubog. plaća se ne mala cena. pošto se poistovećuje se sa svojim ograničenim oblikom i imenom.Tako i Čovek-Bog koristi svoja tela kada su mu ova potrebna za njegovo delo. dobro i inspiralivno u univerzumu. Svetovnom osobom vlada njena ograničena individualnost. divno. a ne zbog same svesti o njima. samo su blede senke beskonačnog blaženstva Bogoostvarenja. Sve lepo. zahvaljujući sanskarama. ostane svestan kreacije ne padajući u njene zamke. Cena Bogoostvarenja Za večno blaženstvo. bolove. i postaje svestan celokupne kreacije kao i svojih grubih. ma kako impozantne. Predaja ograničenog bivstva je nestanak čvrsto ukorenjene zablude o zasebnom postojanju. baš kao što ni prosečna osoba ne može misliti o sebi nikako drugačije osim kao o ljudskom biću. a čovek kao čovek po sebi nije svesno Bog. Slava Bogoostvarenja Bogospoznaja je sam cilj celokupne kreacije. To nije predaja nečeg stvarnog. suptilnih i mentalnih tela . a. Samo petoro njih deluju kao Savršeni Učitelji. sama sebi spušta veo neznanja koji prekriva unutrašnjeg Boga. i u stanju je da. Pošto je Čovek-Bog oslobođen svih sanskara. Ono što je Čoveku-Bogu telo. veličanstveno. on ostaje zanavek svestan svoje neistovetnosti s telima. Niko i ništa ne može dovesti u pitanje njegovo spiritualno uverenje. Bog kao Bog po sebi nije svesno čovek. Jer. ono što preostaje jeste Bog. ograničena individua mora da preda svoje ograničeno bivstvo. i ona. Ćelavi danju. uverenje kome nisu potrebni nikakvi spoljašnji dokazi i koga ne mogu poljuljati nikakva osporavanja. a Bogoostvarena duša je spoznala sebe onakvu kakva jeste. Čovek-Bog nije uhvaćen u zamku kreacije Ono što je duhovno opasno za dušu koja se još uvek nalazi u okovima nije njena svest o kreaciji.a da pritom njihova Bogosvest nije ni na koji način ugrožena. on ih se lako oslobađa. A kada ono side sa scene. već činjenica da je njena svest upala u zamku kreacije zahvaljujući sanskarama. kada mu postanu suvišna. kada odlazi na počinak . koje je Bog. čine samo jedan delić beskonačne moći Bogoostvarenja. to je kapitulacija lažnog pred nadmoćnom Istinom. beskonačnu moć. kada odlazi na posao.

U Bogočoveku je u potpunosti ostvarena svrha kreacije. Međutim. usled neznanja. neprekidno doživljavajući mir. Mada je On svestan večnog blaženstva svog božanskog stanja. pomaže da izdrži. nego odslikava iskonsku slavu jedine Realnosti. Iako doživljava svoju istovetnost sa Bogom i večnu slobodu. zahvaljujući svom neznalačkom poistovećenju sa ograničenim umom. pa nju duboko diraju i pokreću sanskaričke radosti i patnje. pa tako i u središtu dualnosti prebiva u stanju nedualnosti. On takođe doživljava da je jedno sa zarobljenim dušama. On u svemu doživljava Sebe. njegova svest ostaje neokrnjena dualnošću. koja je Bog. u kome neprekidno i bez napora boravi. Čovek-Bog se ne poistovećuje čak ni sa univerzalnim umom. Patnja Čoveka-Boga i Bogočoveka Jedinstvo Čoveka-Boga sa Bogom je savršeno. pa ipak On zadržava Svoje telo i koristi se njime da bi pomogao oslobađanju drugih duša iz okova kako bi i one postigle Bogosvest. Održavalo Ga je. to ga ni za trenutak ne razdvaja od Boga. Čovek-Bog može da bude svestan kreacije uz neumanjenu svest o Bogu. On svesno silazi iz stanja Boga da bi dospeo u slanje u kome doživljava Boga u svemu. svu tu patnju. i patnja Čoveka-Boga je beskonačno veća od radosti koju doživljava. Čovek-Bog zna Istinu. On je svestan istinske prirode Boga kao i istinske prirode kreacije. Stanje Savršenstva u kome boravi Bogočovek je iznad svih oblika dvojnosti i suprotnosti. Ali kada Bog postane čovek. On na zemlji više nema šta da postigne za Sebe. nevezane za Beskonačni duh. Bogočovek je nerazdvojno sjedinjen sa Bogom zauvek. On kao Bogočovek doslovno pati kao i svaki drugi čovek. Raspeće Bogočovek svaku dušu doživljava kao Sebe. Bogočovek zna da je jedno sa svim zarobljenim dušama. besmrtne svežine i večne blaženosti. iz ne moći da se uvidi da se radi o iluzornom ispoljavanju beskonačnog Duha. za njega više ne postoje radosti i patnje sveta dualnosti. Shodno tome. ali mu beskonačno blaženstvo stanja Boga. večno i stvarno Postojanje. Čak i kada se. i da nastavi da deluje u pojavnom svetu da bi ubrzao prvobitnu svrhu kreacije. Posredstvom univerzalnog uma on ne samo da doživljava radosti svih umova već i njihove patnje. oseća i dela posredstvom univerzalnog uma. U Njegovom Bogostanju. a ne univerzalni um. Znanje o Njegovom Božanskom Poreklu Mu je omogućilo da istovremeno zna kako je sve u svetu dualnosti samo iluzija. Međutim. i doprinosi oslobađanju ljudi iz ropstva. jer jeza njega celokupna kreacija samo jedna od promenljivih senki Boga . A pošto se služi univerzalnim umom ne poistovećujući se s njim. Kada završi svoje delo on i njega odbacuje. on zna da je večan i da je Bog. Velika je patnja Čoveka-Boga. do njega ne dopiru radosti i patnje koje univerzalni um posreduje. i koji se nalazi u samom srcu kreacije. oprečnosti ˝ja˝ i ˝ti˝ rastopile su se u sveprožimajučoj božanskoj ljubavi. Isus Hrist kao Avatar doista je patio na Krstu. čiste božanstvenosti i nesputane kreativnosti. Pošto kod većine umova.koji je jedino. blaženstvo i moć. Njegovo Znanje o Njegovom Bogostanju. On se služi univerzalnim umom samo zarad svoje zemaljske misije. Nedualnost u srcu dualnosti Čak i dok deluje u svetu dualnosti Bogočovek nije ni na koji način ograničen dualnošću. To je smisao Kristovog Raspeća. jednom rečju. iako je ona samo jedan od njegovih izraza. Iz ovih razloga. On ne samo da zna da je jedno sa svime već takođe zna daje On Jedini. To je stanje neograničene slobode i nenarušive savršenosti. mirno i bez bure. bivajući time i sam zarobljen. za njega više nema oholosti šupljeg otuđenog ega . nema pristup stanju beskonačnog blaženstva Boga. u cilju izvršenja svog univerzalnog dela. Po završetku svoje misije Čovek-Bog odbacuje i univerzalni um Upojedinjena duša. on spusti u područje dualnosti. On takođe. zbog zarobljenosti drugih ja koje spoznaje kao sopstvene oblike. on ne gubi svoju božanstvenost. Bogočovek je takoreći neprestano razapet i stalno se iznova rada. U običnom stanju čoveka on mora da se izjednači sa drugima. a to je dostizanje pune Samospoznaje ili Bogoostvarenje svih duša. čak i kada radi sve ove stvari. preovlađuje patnja. kroz koji deluje kada se radi ljudi spusti na zemlju. Neznanje se ogleda u tumačenju forme kao same po sebi potpune. doživljava i bezgraničnu patnju. Njegov boravak u svetu dualnosti ne samo da Ga ne vezuje. Čovek-Bog deluje kroz univerzalni um Kada se Sadguru iz bezličnog aspekta Boga spusti u svet oblika.shvatanja. Za njega više ne postoji ogranični život ograničenog uma. a Njegov univerzalni um obuhvata sve umove. Sve vreme dok deluje na zemlji posredstvom univerzalnog uma. on se tada ispoljava kroz univerzalni um. pa jede i pije i pati kao i svi obični ljudi. . on zna.on je svestan svog jedinstva sa celokupnim životom. I pored svega toga.

Duše koje nisu spoznale Boga još uvek se nalaze u području dualnosti i uzajamnim razmenama. oni iskorišćavaju slabe i lakoverne tako što ih drže u strahu od pakla ili im podgrevaju nadu u nebo. imitirati Čoveka-Boga u njegovom savršenom razumevanju. Čovek-Bog se može ponašati i kao sledbenik U izvršavanju svog univerzalnog dela Čovek-Bog je beskonačno prilagodljiv. licemerna osoba stvara sebi ogromne karmičke dugove. on zapravo začinje jednu razvojnu liniju koja će ga kad . jer će se. jer budući da sam ga već postigao. pokušavaju da glume Čoveka-Boga. posle izvesnog vremena.tad izaći na videlo. Ovi atributi. čak i kada se čovek suprotstavi delovanju Čoveka-Boga. vrlinom njegovog postignuća sjedinjenja sa Bogom. pletu karmičke lance dugova iz kojih nema izlaza. iskrena u onome što misli i radi. pak. svestan svog neznanja i pretvara se da je ono što nije iz sebičnih razloga.tad neosetno odvesti Bogu. Mada je izvor znatne opasnosti za slabe i povodljive ljude. premda je to donekle opasno po druge. Svest Čoveka-Boga. Jednom je sledbenik upitao Učitelja zašto posti. Kada osoba posveti život samoobmani. boravi u jedinstvu. Čak i kada. više nisam sledbenik. Ali ne mogu. On vidi sebe u svakome. tada on. u njegovom doživljavanju beskonačnog blaženstva i rukovanju bezgraničnim moćima. on može slobodno da daje i slobodno da uzima ne vezujući time ni sebe ni druge. Pošto nisu oslobođeni sebičnosti. upotrebljavati isti jezik kao i Učitelji i pokušavati da ih imitiraju u raznim spoljašnjim stvarima koje prate život Učitelja. Za ČovekaBoga ne postoji niko ko bi bio izopšten iz njegovog bića. međutim. to je onda velika nesreća.Bogu. ono što On radi. Čineći tako. na neki način. jer dokle god postoji otpor prema ČovekuBogu dotle se neminovno javlja i razmišljanje o Njegovom Radu što opet učvršćuje vezu i kontakt sa njim. zbog prirode svoje duhovne ograničenosti. zavaravajući sebe ili pretvarajući se. On se ne vezuje ni za jedan metod u pružanju pomoći. U stvari. usled samozavaravanja ili iz promišljene sebičnosti. Učitelj je odgovorio. već i doprinosi oslobađanju duša koje još uvek žive u neznanju. Licemer je. niti sledi unapred stvorena pravila i zakone: on je sam sebi jedini zakon. Većina njih pridaje preveliki značaj spoljašnjim formama. sama odati. Ako je. Može se pojaviti pod bilo kakvim okolnostima i odigrati ulogu koju okolnosti nalažu ne vezujući se. žrtvujući za Njega čitav svoj život i sve svoje posede. ritualima i pravilima. on tada započinje vezu sa ČovekomBogom koja će opstati sve dok ne postigne Oslobođenje i Bogoostvarenje. stupa s njim u vezu koja će znatno ubrzati njegov spiritualni napredak. pošto je tako pridobio milost i pomoć Čoveka-Boga. ne samo da ga ne zadužuje. Svi koji se voljno ili nevoljno prepuste vrtlogu njegovih aktivnosti postaju. uskogrudosti ili neznanja. ˝Ne postim da bih postigao Savršenstvo. Ljudi koji su i sami obavijeni maglom neznanja mogu. ona ne može obmanjivati u beskraj. ne treba je kriviti. pa pošto sve što radi izvire iz njegove svesti o nedualnosti. Ja postim zbog svih vas koji to . nemoćna da dokaže neku svoju tvrdnju. koje su njihove stalne preokupacije u svim područjima života. Samoobmana i pretvorstvo Onima koji borave u neznanju nedostaju osnovne crte Učitelja. Ona veruje da je nešto što nije i misli da zna ono sto zapravo ne zna. to samozavaravanje i licemerje će kad . S druge strane imamo Savršene Učitelje koji su zauvek uplovili u večan život ljubavi. pripadaju isključivo Čoveku . Oni su dakle usmereni na ono što je stvarno bitno a što može doprineti unutrašnjem otkrivanju duha u svakom kome pružaju pomoć. međutim. čistote i univerzalnog razumevanja.Čovek-Bog III Odeljak lll Delo Čoveka-Boga Slobodno i nevezujuće davanje i uzimanje Bogoostvarenje je beskrajni kraj kreacije i bezvremeno dozrevanje i dokončavanje inteligentne i nevezujuće karme. Neponovljivost i nesputanost Savršenih Učitelja Rad Savršenih Učitelja u univerzumu fundamentalno se razlikuje od onoga čemu teži većina sveštenika ili crkvenodostojnika ustanovljenih religija. A kada se čovek stavi u službu Čoveka-Boga. Kontakt sa Čovekom-Bogom je blagotvoran za sve Kada je čovek bezrezervno otvoren na izlive ljubavi Čoveka-Boga. primaoci njegovih duhovnih podsticaja.

Ili. Seme Bogoostvarenja Gde god je dualnost. u svrhu vođenja i unapređenja duša. ako je neko bio kralj u jednom životu. ali deca sama to ne umeju. Čovek-Bog će.još niste postigli. Njegovi metodi razlikuju se od osobe do osobe. da je kralj ili prosjak. Povremeno dozvoljava sebi da učini nešto što će druge šokirati. ali posmatrači nemaju uvida u situaciju iznutra i zato ne mogu pravilno da shvate opravdanost njegove prividne okrutnosti. Kada ne opaža Istinu. njegova namera je uvek duhovne prirode. jer se Savršeni ne da imitirati. Čovek-Bog joj može pomoći da izađe. Sve što uradi je za dobrobit sviju. skraćujući put koji bi ona inače morala da prevali kroz različite faze iskrivljene svesnosti. On primenjuje različite metode za različite osobe. već povlači za sobom i svog spasioca. u suprotnom. Čovek-Bog koristi Maju da bi je poništio Ne samo da Čovek-Bog nije vezan za određenu tehniku pružanja pomoći. Dobro je poznato da se davljenik grčevito hvata za bilo šta što mu dođe pod ruku. Čovek-Bog se ne vezuje za određenu ulogu i on prilagođava svoju tehniku pružanja pomoći potrebama onih koji traže njegov savet. sve što on radi. Lažna svest Duša koja je u okovima zapala je u klopku univerzuma. povrati izgubljena ravnoteža. Kratak i šokantan san ima za cilj da probudi spavača iz njegovog dugog slatkog sna. Premda njegovo ponašanje može izgledati beskrupulozno u očima sveta. prividna strogost Čoveka-Boga osigurava spiritualno blagostanje drugih. Da bi pokazao put do božanskog. odigrati ulogu bhakte (obožavaoca) Boga premda je on već postigao jedinstvo sa Njim. na primer. idući u krajnosti. ali je do samog Ostvarenja potrebno da prođe određeno vreme. Uporedimo to sa situacijom u kojoj vrstan plivač pokušava da spase davljenika. muškarac ili žena itd. um umišlja razne stvari naprimer. nastavlja da gomila iskustva mnogobrojnih oprečnosti. Iako je Bogoostvaren. Ako. nemoćna da stavi tačku na delovanje iskrivljene svesnosti. ponašati kao sledbenik. Spašavanje davljenika Služeći se Majom da bi svoje učenike izbavio iz Ma je. On je izvan dobra i zla. on isto tako nije vezan ni za kakav konvencionalni kriterijum vrline. On vise nema šta da postane jer je postao Sve. on u svom spiritualnom zadatku koristi bezbrojne metode. Međutim. Nema nikakvih ličnih motiva. U svom očajničkom grču on je toliko zaslepljen da grabi i onoga koji mu je pritekao u pomoć.˝ Duhovni sledbenik se ne može ponašati kao neko ko je postigao savršenstvo. beskonačno odvijala. nešto suprotno svemu što se od njega uobičajeno očekuje. da bi zalutaloj duši predočio Istinu i pomogao joj da se približi Istini. Čovek koji poseduje najviši stepen fakultetskog obrazovanja može bez ikakvog napora učiti decu abecedi. u suštini blagotvorni. osoba besciljno luta lavirintom iskrivljene svesnosti. dok se Savršeni može. Ponekad izgleda daje Sadguru previše grub prema nekima. U stvari. Na ovaj način osoba će ad infinitum lutati od jedne do druge suprotnosti. Otkrivajući Istinu. uvek je nadahnut samilošću koja želi blagostanje za sve. Zato ostaje nevezan u onome što radi. i tako ne samo da onemogućava svoje spašavanje. ona to mora da uravnoteži prolazeći kroz iskustvo ubijenog. na primer. Stručnjak u veštini spašavanja zna da nekada mora prvo da onesvesti davljenika. radi za krajnju dobrobit sviju. postoji i težnja da se. Na isti način. premda u prvom trenutku neprijatni. osoba ima iskustvo ubice. Ovim prividno surovim činom on uklanja opasnost koju donosi očajnička borba davljenika i tako osigurava uspeh svojoj operaciji. šokovi koje Čovek-Bog u tajnosti smišlja i namerno priređuje su. Pomoć Čoveka-Boga . Svaki proces rasta u univerzumu zahteva vreme. njegova strogost je izazvana duhovnim zahtevima situacije i za najveće je dobro onih prema kojima se on tobože grubo ophodi. Kao i taj potresni san. Čovek-Bog ima moć da na trenutak prekine dejstvo varljive imaginacije koja bi se. Otuda duša. Čovek-Bog u zatočenu dušu sadi seme Bogoostvarenja. a univerzum nije ništa drugo do puka imaginacija. od okolnosti do okolnosti. posredstvom uma. Pošto imaginaciji nema kraja. on će odigrati tu ulogu da bi ostalima osvetlio put. on mora da uspostavi ravnotežu tako što će u sledećem životu biti prosjak.

Kada dostigne maksimalnu visinu. Ovo podjednako važi i za Čoveka-Boga. sanskare srdžbe. Poklonik koji na ovaj način postigne najviši spiritualni status. Povrh toga. a primajući ljubav On prima nazad sve ono što bese probudio u drugima milošću svojom. sanskare loših misli. one ulaze u njegov Krug. Kao Onaj koji bez prekida nosi breme svih ljudi i pomaže im da prebrode bezbrojne duhovne teškoće. milošću Učitelja. Na primer. Uzdižući tragaoca na sedmi nivo. U pogodnom trenutku one se. Učiteljevom Krugu pristupaju duše koje su sopstvenim naporima postale dostojne Bogoostvarenja. strpljivim i mukotrpnim radom. Bogočovek. reći daje istovremeno i Gospodar i sluga univerzuma. učinjena plodnom. Gospod i sluga u jednome Za Bogočoveka (Avatara) može se. ali oplođuje samo onu zemlju koja je. sanskare pohlepe su vezane za svoju suprotnost. putem služenja tog Učitelja i ljubavi prema njemu. sunca i oluje. Od samog početka pa do samog kraja. i ta druga baklja može da zapali ostale baklje. on je Gospodar univerzuma. Ove impresije nazivamo prarabda (prarabdha) sanskare. Bogočovek je takođe uzvišeni Ljubavnik i Voljeni bez premca. iz njega izraslo i razgranalo se još jedno drvo banijan. baca veliku senku i služi kao sklonište putnicima Štiteći ih od kiše. dakle. Analogija sa drvetom Čovek-Bog može se uporediti sa drvetom banijan. on ga može dovesti samo do stupnja koji je i sam postigao. pročišćavanju. neke osobe imaju tu sreću da se sretnu i uspostave kontakt sa Bogoostvarenim Učiteljem. On je sluga univerzuma. Duša ne može steći svest o svom jedinstvu ukoliko ne proživi iskustvo dvojnosti. Svest o dvojnosti podrazumeva delovanje odgovarajućih impresija o dvojnosti. isto tako i na drugom itd. stiče. baca veliku senku i služi kao sklonište za putnike. Ono zatim takođe izraste u širinu i u visinu do ogromnih razmera. a kasnije oslobađanju svesti utirući put Samospoznaji ili Bogoostvarenju. štiti ih od kiše. on može. Prarabda sanskare vezane su uvek za iskustva suprotnosti. što podrazumeva i iziskuje delovanje odgovarajućih impresija dvojnosti. Ostvaruju. daleko plodotvornija od pomoći koju bi mogao da pruži neki napredniji poklonik. sunca i oluje. milošću svojom. On je pruža samom Sebi koji jeste u raznolikim formama. Milost Bogočoveka je poput kiše koja u potocima zaliva čitavu zemlju. takođe postaje Savršeni Učitelj. njegova ograničena pomoć daje rezultate postepeno. duša delujc pod uticajem impresija koje predodrcduju njenu sudbinu. One se sada ne razlikuju ni po značaju ni po upotrebljivosti. Drvo banijan raste do ogromnih razmera i u širinu i u visinu. Čovek-Bog će ga učiniti jednakim sebi. isti potencijal da stvori istovetno drvo. reči i dela . pak. Impresije o dvojnosti prvo služe evoluciji i ograničavanju svesti. Krug Ulazak u Krug Savršenog Učitelja Posle nekoliko života proživljenih u traganju. A kada Čovek-Bog odluči da pruži pomoć. Kao Onaj koji neizmerno obilno izliva Svoj duhovni blagoslov na svet. drvo pušta svoje korenje duboko u plodnu zemlju da bi. služenju i žrtvovanju.sve one imaju svoje odgovarajuće suprotnosti. kada za to dođe vreme. za tren da uzdigne tragaoca čak do sedmog nivoa. Zato je kontinuirano nastavljanje loze Savršenih Učitelja na zemlji neiskazivi blagoslov za Čovečanstvo. i jalovu i plodnu. Nestajanje sanskara . Kao i prva. Ljubav koju On pruža ili dobija ima za cilj da oslobodi duše iz okova neznanja. Ovakav prenos duhovnog znanja sa Čoveka-Boga na učenika izgleda kao paljenje baklje već upaljenom bakljom. I veliki podstrek u njegovoj borbi da se iz mraka probije ka Istini.Pomoć Čoveka-Boga je međutim. što dovodi do toga da osoba koja se uspinje mora dugo vremena da se zadrži na prvom nivou. Kroz prisan odnos tokom nekoliko života sa onim koji je sada postao Savršenim Učiteljem. Pružajući ljubav. Prarabda sanskare Sve akcije u svetu dvojnosti izazvane su sanskarama dvojnosti. Isto važi i za sanskare požude. Kada poklonik pruža pomoć svome manje iskusnom bratu. Upravo kao što je Gospodar i sluga u jednome. U tom trenu tragalac će proći kroz sve nivoe involucije svesti. jer on budi još neprobuđenu božanstvenost drugih duša. koja se neprestano i bez razlike izliva na sve.

univerzalni um poseduje nevezujuće. Ni najveće svetske duše. Transcendentno stanje U Onostranom stanju ne postoje ni vreme. u izvesnom smislu konačno. te je ono. zaokruženo i okončano. kao i zakon uzroka i posledice. koje su samo ovlaš pripojene njegovom univerzalnom umu. koje su. i sve što joj se dešava uslovljeno je takvim impresijama. ni prostor. a ne neka druga reakcija i zašto se stvar odvijala na ovaj. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno oslobođenih duša leže Jogajoga sanskare. ne zbog toga što je njegova moć iscrpljena. Međutim. rezultati koje postižu osobe čiji je um zaokupljen svetovnim stvarima su. . kade se meri uobičajenim merilima. stoga. Ukoliko ona ostane uronjena u iskustvo božanskog. Jogajoga sanskare univerzalnog uma Ukoliko se Bogoostvarena duša vrati na normalnu svest sveta dualnosti. vreme. ni delić pojavnog sveta. njegovo delo je beskonačno važno. premda u stvarnosti Savršeni Učitelj u svakom trenutku doživljava jedinstvo i beskonačnost Onostranog stanja. Dovršivši delo koje mu nalažu njegove jogajoga sanskare. blaženstvu. Učiteljevo delo određujujogajoga sanskare Čak i kada se rad Čoveka-Boga procenjuje samo po značaju njegovih rezultata. izviru iz Jogajoga sanskara. U Onostranom stanju Savršeni Učitelj je večno slobodan od svih sanskara. i da će zauvek ostati beskonačan u Onostranom stanju. on se ne zadržava u svetu iluzije i dualnosti. Funkcija Jogajoga sanskara Jogajoga sanskare deluju automatski. Obzirom da se njegovo delo odnosi na razotkrivanje i buđenje Beskonačnog i Božanskog koje leži neprobuđeno u svakoj duši. Jogajoga sanskare služe Čoveku-Bogu da konkretizuje i materijalizuje božansku promisao i ispuni svoju misiju. i ne vrati se normalnoj svesti o dualnom svetu. koje nisu vezujuće. njegovo delo podleže zakonima vremena. U trenutku kada duša spozna Boga. Iako je sam iznad vremena. duša se vezuje za impresije. Svi specifični kontakti ili veze koje Čovek-Bog ostvaruje tokom svog rada. Prostor. Ona nema i ne može ni imati nijednu sanskaru. još uvek duhovno zasužnjene. One ne čine koprenu preko univerzalnog uma i ne obavijaju ga maglom neznanja. znanju. on je spreman da ponovo bude apsorbovan u bezlični aspekt Beskonačnosti.Od stupnja atoma pa sve do ostvarenja Boga. Posmatrano sa stajališta njegovog spoljašnjeg delovanja. ona večito ostaje iznad svih vidova sanskara. dok iza dela svetovne osobe stoji ego-um sa svojim ograničenim moćima. koje je uslovljeno jogajoga sansakarama. koje su vezujuće. sve njene sanskare iščeznu. Čovek-Bog nakon što obavi svoju misiju može iznenada okončati svoju inkarnaciju. prostora i uzročnosti. One ne oblikuju lanac koji bi sputavao njegovu svest. postoje samo u pojavnom svetu dualnosti. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno zasužnjenih duša leže prarabda sanskare. Kroz Jogajoga sanskare univerzalna Božija volja se izražava pojedinačno. u upoređenju s njegovim delom. a ne na onaj način. Iza dela Učitelja stoji beskonačna moć Boga. Svaka akcija koja se sprovede u prostorno-vremenskom svetu odnosi se i u tesnoj vezi je sa tačnom određenom situacijom i nizom okolnosti. ljubavi i moći. nego zbog toga što je njegovo delo. Uvek mora da postoji neki razlog zbog koga je na određenu situaciju usledila ovakva. vreme važi i za njega. Ali. Ni minuta duže nego što mu nalažu njegove jogajoga sanskare. dok radi za one koji su u području dualnosti. One služe samo kao okvir za preduzimanje i izvršavanje već utvrđenog delovanja. ona tada preuzima na sebe univerzalni um. Učitelj jeste i zna da jeste beskonačan u svom postojanju. posve beznačajni. On nije vezan za svoje delo. ono je isto kao i svako drugo delo izvodljivo na zemlji .ni manje ni više od toga. periferne sanskare poznate kao joga joga (yogayoga) sanskare. Jogajoga sanskare služe samo kao kanali kroz koje se njegovo univerzalno delo ostvaruje. on ne bi mogao da izvrši nikakvo konkretno delo. delo koje on ostvaruje u svetu kreacije podleže zakonima kreacije. i pošto je ostvarenje Beskonačnosti i Božanstvenosti jedina svrha celokupne kreacije. Čak i kada je svestan kreacije i dela u okviru kreacije. nisu ni blizu postignućima Čoveka-Boga. Rad Čoveka-Boga je podređen zakonima kreacije Kada Čovek-Bog u toku svog vraćanja na normalnu svest ne bi imao Jogajoga sanskare. svesnosti. on nije vezan Jogajoga sanskarama.dualnosti. Kada Savršeni Učitelj u cilju uzdizanja čovečanstva deluje u sferi dualnosti. uzgred budi rečeno. on je naizgled ograničen.

Poseban rad za pripadnike Kruga Učitelj bez odmora obavlja svoje univerzalno delo za čovečanstvo kroz više planove. Kada radi za pripadnike svog Kruga, on sa najvećom pažnjom planira vreme, jer mora biti vrlo precizan i određen kada je u pitanju mehaničko iscrpljivanje njihovih sanskara. On radi za pripadnike svog Kruga u tačno određenim intervalima. Zato oni koji slede Njegove instrukcije i poštuju njegov raspored, imaju velike koristi od njegovog specijalnog dela. Vreme igra važnu ulogu u izvođenju specijalnih zadataka koje Učitelj sam sebi zadaje. Učiteljevo specijalno delo ne utiče samo na članove njegovog Kruga, već i na ostale ljude koji su sa njima u bliskoj vezi. Avatar i Njegovi Krugovi Kao i Savršeni Učitelji, i Avatar takođe ima Svoj Krug (sačinjen od deset koncentričnih Krugova). Kada se Avatar inkarnira, on pred sobom ima preciznu i jasnu misiju koja se izvodi prema planu koji je brižljivo prilagođen protoku vremena. Proces inkarniranja Avatara je nešto jedinstveno. Pre no što preuzme fizičko telo i spusti se u svet dualnosti, On daje Sebi i pripadnicima Svog Kruga specijalni tip sanskara, poznatih pod imenom vidnijani (vidnyani) sanskare. Krugovi Avatara uvek se sastoje od ukupno 122 člana, i svi oni se obavezno inkarniraju u vreme kada i Avatar. Preuzimanje vidnijani sanskara prilikom inkarnacije u fizičko telo je kao navlačenje vela koji On spušta na Sebe i Svoje Krugove. Pošto se inkarnira, Avatar ostaje pod velom vidnijani sanskara sve do trenutka kojeg je On prethodno odredio. Kada kucne čas, On počinje da doživljava svoju iskonsku božanstvenost i da dela kroz vidnijani sanskare, koje sada bivaju preinačene u jogajoga sanskare univerzalnog uma. Priroda vidnijani sanskara Po svojoj svrsi i nameni, vidnijani sanskare nalikuju na obične sanskare diralnosti, mada se po svojoj prirodi ova dva tipa sanskara suštinski razlikuju. Vidnijani sanskare podstiču aktivnosti i izazivaju iskustva slična aktivnostima i iskustvima koje uzrokuju obične sanskare. Ali, dok aktivnosti i iskustva pod dejstvom običnih sanskara imaju opšlu tendenciju da ojačaju stisak iluzorne dualnosti, aktivnosti i iskustva pod dejstvom vidnijani sanskara sistematično deluju u pravcu popuštanja tog stiska. Neizbežan logički ishod trošenja vidnijani sanskara je spoznaja jedinstvenog postojanja. Zato su one poznate kao vratnice Jedinstva. Pripadnici Krugova ostaju pod velom vidnijani sanskara sve dok ne postignu spoznaju Boga u trenutku koji je odredio Avatar. A pošto, posredstvom Avatara, postignu Realizaciju, njihove vidnijani sanskare više ne oblikuju veo, već, postajući joga joga sanskarama, služe kao sredstvo ispunjenja božanskog plana na zemlji. Razlike između vidnijani i jogajoga sanskara Postoje bitne razlike između jogajoga i vidnijani sanskara. Iako vidnijani sanskare deluju u pravcu ostvarenja Jedinstva, one, sve dok ne dođe do Jedinstva, stvaraju utisak ograničenosti. Jogajoga sanskare deluju nakon Realizacije, i mada služe kao sredstvo konkretizacije akcija u dualnom svetu, one ni na koji način ne pomućuju doživljaj Beskonačnosti, to jest, stanja iznad dualnosti. Delovanje vidnijani sanskara usmereno je na Realizaciju njihovog nosioca, dok delovanje jogajoga sanskara doprinosi procesu Realizacije drugih duša koje su još u okovima. Avatar i Učitelji nisu zapravo opasani nikakvim Krugovima Avatarovi Krugovi, kao i Krugovi Savršenih Učitelja, predstavljaju njihovo glavno svojstvo kroz koje Avatar i Učitelji ispunjavaju svoju spiritualnu dužnost prema čovečanstvu. Ovo naročito svojstvo se javlja kao posledica bliskih veza kroz mnoštvo života. Avatar i svi Savršeni Učitelji uvek oko sebe okupljaju Krugove vrlo bliskih Učenika. Ovi Krugovi ni na koji način ne nameću ograničenja njihovoj unutrašnjoj svesti. U svom božanskom stanju, i Avatar i Učitelji su u centru univerzuma i u centru Svega; i zapravo nikakvi Krugovi ne opasavaju njihovo Biće. U beskonačnoj jednoti niko ne uživa posebne povlastice. Krugovi postoje samo u odnosu na zadatak i dela koje su Avatar i Savršeni Učitelji preuzeli na sebe u pojavnom svetu.

Krugovi Avatara U Stvarnosti postoji apsolutna Jednota. Vreme i prostor su samo iluzija. Oni su samo odraz Božije beskonačnosti. Kada čovek spozna Realnost, refleksija koja ga je do tada udaljavala od Realnosti nestaje i on doživljava apsolutnost apsolutne Jednote Boga. Čak i kada nastavi da živi u svetu Iluzije, on živi životom Čoveka-Boga, ili Savršenog Učitelja. Obzirom da trajno doživljava apsolutnu Stvarnost,

on postaje stožerom kruženja čitavog univerzuma. Svaka tačka u fizičkom univerzumu podjednako je udaljena od Savršenog Učitelja, koji boravi u Iluziji kao jezgro kosmosa. Premda Savršeni Učitelj boravi u Iluziji kao centar oko koga se širi kosmička periferija i upliviše ravnomerno na čitav univerzum, za vreme njegovog životnog ciklusa na zemlji on okuplja oko sebe dvanaestoro ljudi čiji je centar interesovanja-njegova ličnost. Ovi ljudi, koji su u neprekidnoj bliskoj vezi sa njim, koja potiče još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti-ubiraju najlepše duhovne plodove onda kada njihov, nekad bliski prijatelj, postane Savršeni Učitelj. Takva grupa od dvanaest ljudi zove se Krug Savršenog Učitelja. Na krug od dvanaest muškaraca, dolaze još i dve žene da bi ga upotpunile u svim aspektima. Položaj ovih dveju žena je isto tako uslovljen njihovim ranijim vezama sa Savršenim Učiteljem. Jedan ili nekolicina od četrnaestoro najbližih ostvari stanje Boga za vreme ili nakon života Savršenog Učitelja. Ponekad se to desi nakon još jedne, ili više inkarnacija. U svakom slučaju, Savršeni Učitelj ispunjava svoju obavezu, obrazujući za svoga života Krug; i najveće dobro koje on daruje je Bogoostvarenje, u svoj njegovoj savršenosti, makar jednom pripadniku svog Kruga.

U slučaju Avatara to nije tako. Kao što se može videti na priloženom dijagramu, on ima ukupno deset svojih Krugova. Prvi ili unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene; a svaki naredni od sledećih devet spoljašnjih Krugova, sastoji se od dvanaest osoba, žena i muškaraca mešovito. Sve u svemu, deset Krugova Avatara obuhvata 120 osoba, plus dve žene koje pripadaju posebnom unutrašnjem krugu - ukupno 122 osobe. Jedan ili više njih od 108 članova devet spoljašnjih Krugova, ostvaruje stanje Boga za vreme ili nakon života Avatara na zemlji, a neki u sledećoj ili nakon nekoliko inkarnacija. Kao i kod Kruga Savršenog Učitelja, unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene. Razlika između Kruga Savršenog Učitelja i unutrašnjeg Kruga Avatara je u tome što Savršeni Učitelj formira svoj Krug od bliskih osoba sa kojima je bio u neposrednoj vezi još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti. Avatar, međutim, u svojim dolascima na zemlju ne prolazi kroz proces evolucije, reinkarnacije i involucije, te prema tome i ne uspostavlja takve veze sa osobama sa kojima bi onda mogao svaki put nanovo da formira svoj unutrašnji Krug. Ukratko, dok Savršeni Učitelj formira svoj unutrašnji Kiug, Avatar ]c u neposrednom savezu sa svojim unutrašnjim Krugom, koji je, pri svakom Njegovom ponovnom dolasku,, uvek isti. Prilikom svog silaska na zemlju, Avatar dovodi sa Sobom grupu koja sačinjava Njegov unutrašnji Krug. Veza između Avatara i Njegovog unutrašnjeg Kruga može se uporediti sa bliskošću koju čovek doživljava prema svojih četrnaest delova tela: dva oka, dva uva, dve nozdrve, usta, dve ruke, dve noge, genitalije, anus i trup. Čim se neko rodi, on odmah počinje da se služi sa svih četrnaest delova tela; ti delovi tela odazivaju se na njegove zahteve kako pojedinačno tako i u celini. Slično tome, sa dolaskom Avatara na zemlju, Njegov unutrašnji Krug, sačinjen od istih dvanaest individualnosti uz dodatak još dve ličnosti, počinje odmah da deluje, pojedinačno i kolektivno, po nalozima Samog Avatara. Sa svakim novim dolaskom Avatara na zemlju, dvanaest muškaraca i dve žene koji sačinjavaju njegov unutrašnji Krug. okupljaju se oko ličnosti Avatara, i to su uvek jedni te isti tipovi individualnosti. Ovih četrnaest različitih individualnosti, u vidu četrnaest različitih ličnosti, uvek zauzimaju iste funkcije

kadgod se Avatar manifestuje na zemlji. I za vreme i nakon života Avatara oni, pojedinačno i zajednički - obavljaju svoje funkcije na isti način kao i njihovi prethodnici, koji su obavljali te funkcije i uloge unutar Avatarovog Kruga za vreme Njegovih prethodnih silazaka. Zato ne bi bilo pogrešno reći da sa Hristovim ponovnim dolaskom s Njim ponovo dolaze i Petar, i Juda, i svi Hristovi Apostoli. Ali to ne znači da se onaj isti Petar ili Juda uvek iznova inkarniraju. U tom smislu se oni nikada ne mogu ponovo inkarnirati, jer sve individualne ličnosti Avatarovog unutrašnjeg Kruga postižu Bogoostvarenje ili za vreme ili posle života Avatara na zemlji. Jer, kada se Bogoostvarenje jednom postigne, nemoguće je ponovo se inkarnirati. Jedini izuzetak je sam Avatar, koji uvek iznova dolazi da spasi čovečanstvo. Ne inkarniraju se iste pojedinačne ličnosti iz unutrašnjeg Avatarovog Kruga, nego se sa svakim Njegovim silaskom uz Njega pojavljuju ličnosti koje obavljaju istu funkciju koju su obavljali i njihovi prethodnici, koji su se ranije nalazili u Avatarevom Krugu. Upravo iz razloga što, prilikom svakog Avatarevog silaska svaki od dvanaest muškaraca i dve žene Njegovog unutrašnjeg Kruga imaju uvek iste dužnosti i deluju uvek na isti način, kaže se da Avatar uvek dovodi sa sobom isti Krug. Čim se - uz pomoć Savršenog Učitelja ili Savršenih Učitelja koji deluju u to vreme - razmakne veo sa kojim je Avatar sišao na zemlju i Avatar spozna Svoje Avatarstvo, dvanaest muškaraca i dve žene se automatski okuplja oko ličnosti Avatara da bi zauzeli svoju poziciju u unutrašnjem Krugu te delovali onako kako se podrazumeva, u skladu sa zapovestima Avatara te Ere. Položaj Avatara u odnosu na Njegov unutrašnji Krug i njegovu funkciju može se uporediti sa prizorom usnulog čoveka. Čim ga neki spoljašnji nadražaj nagna da se probudi, on nalazi da su svih četrnaest delova njegovog tela (o čemu je već bilo reci) na svom mestu pripravni da deluju na njegov najmanji zahtev. Shodno tome, onog trenutka kada Avatar spozna Svoje Avatarstvo, uz pomoć jednog, dva ili više od ukupno pet Savršenih Učitelja tog doba, On takođe spoznaje da se četrnaest ličnosti Njegovog unutrašnjeg Kruga, sa njihovim karakterističnim ulogama, već nalaze na svojim mestima spremni da se prihvate svojih zadataka. Detaljno objašnjenje zašto baš ovih četrnaest određenih ličnosti zauzimaju svoja mesta prilikom svakog dolaska Avatara, zahtevalo bi poduže objašnjenje. Ko postaje jedan od četrnaestoro i na koji način se svaki od njih pridružuje unutrašnjem Krugu Avatara? Objašnjavanje ovih pitanja oduzelo bi nam još više prostora. Dovoljno je reći da svaka od ovih četrnaest različitih ličnosti, kada zauzme svoj položaj i funkciju, ne samo da ima slične karakterne crte kao i njen prethodnik, već mu je slična u svakom pogledu. Primerice, jednu od dužnosti u unutrašnjem Krugu Isusa Hrista obavljao je Petar. Prilikom ˝drugog Kristovog dolaska˝ ovu naročitu ulogu mora da preuzme neki drugi Petar, koji se može zvati bilo kako, ali čije su osobine uma i srca, kao i sve druge osobine, iste kao kod onog Petra. Isto važi i za Judu, Jovana, Tomu, i sve druge apostole unutrašnjeg Kruga u vreme Isusa Hrista. Svih četrnaest pripadnika Avatarovog unutrašnjeg Kruga, milošću Avatara, ostvaruju stanje Boga za vreme tog Avatarskog perioda koji traje približno sto godina posle Avatarove manifestacije na zemlji. Što se tiče spoljašnjih Krugova Avatara, nijedna od 108 osoba u devet spoljašnjih Krugova Avatara, ne obavlja dužnosti slične dužnostima koje obavlja njegov unutrašnji Krug. Svih 108 osoba postižu Bogoostvarenje milošću Avatara, ali ne i nužno za vreme Avatarskog perioda. Ovih 108 osoba u spoljašnjim Krugovima zauzimaju svoja mesta u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima onog Kruga koji se nalazi neposredno ispred njihovog. Na primer, pripadnici drugog Kruga, kojeg čini dvanaest osoba i koji se nalazi odmah do unutrašnjeg Kruga, grupisani su oko Avatara u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima unutrašnjeg Kruga. Isto tako, dvanaest osoba trećeg Kruga koji se nalazi odmah do drugog Kruga, grupišu su se oko Avatara na osnovu svojih pređašnjih veza sa pripadnicima drugog Kruga - a to isto pravilo važi i za preostalih sedam Krugova. Iskušenja novog svetskog poretka * Prvi put štampano 1941-Ur. Svetska oluja Svetska oluja koja je do sada prikupljala pokretačku snagu gromoglasno je eksplodirala, dostižući svoj vrhunac prouzrokovane sveopštu svetsku nesreću. U borbi za materijalnim blagostanjem, ljudska bezočnost je dostigla fantastične razmere. Mnogobrojne razlike medu ljudskim interesima postale su toliko naglašene, da su prouzrokovale otvoreni sukob. Čovečanstvo nije uspelo da reši probleme pojedinca i društva, a dokazi njegovog neuspeha su očigledni. Nesposobnost čoveka da se konstruktivno i kreativno odnosi prema svojim problemima, otkriva nam, na jedan tragičan način, da

Prerastajući ego-život. Sadašnji rat uči ljude da budu hrabri. Sukob sila svetlosti i mraka Svedoci smo oštrog konflikta između sila svetlosti i sila mraka. Okovani materijalnim interesima i ograničenim koncepcijama. otkrili svoja iskonska viša sopstva. Čoveku će se smučiti njegove neprestane želje. Onda kada probudi umorno čovečanstvo i u njemu uzburka iskonsku čežnju za pravim razumevanjem. S jedne strane vidimo one koji slepo. Izgubivši put. u žudnji za moći. Bog će ući u . Pročišćenje će spontano iznedriti stvarni mir i sreću. Patnja kojoj nema premca vodice do neslućenog spiritualnog rasta. To nije utopija. Čoveku će se kao jedina alternativa. Prolazne patnje i beda ovog našeg doba vredne su trpljenja zarad dugog perioda sreće koji će napokon uslediti. čovek će sagledati svoje beskonačno Sopstvo u svim sopstvima. plemenita i hrabra dela i samopožrtvovanost. smučiće mu se da ratuje iz mržnje. pohlepa i mržnja Sadašnji haos i razaranja preplaviće čitavu planetu. čovečanstvo je spremno da se okrene ka višem Sopstvu i ispunjenju Božanske promisli. dok njihovo više sopstvo ostaje zatrpano u ruševinama raspadnutih formi koje gamižu iz mrtve prošlosti. Vreme je da čovek. uz čiju pomoć ono može da se nadahne i uzdigne do spiritualnog razumevanja. Patnja vodi do razumevanja Velika patnja budi veliko razumevanje. Potvrda Istine Ujedinivši se sa svojim višim Sopstvom. Bliži se trenutak kada će Čovek u svojoj vatrenoj žudnji za srećom krenuti da traga za svojim istinskim izvorom. Gde će nas odvesti sadašnje razaranje? Kako će se okončati? Ono može voditi samo u jednom pravcu: čovečanstvu će pripasti muka od svega. Čak i naj okoreliji grešnici mogu postati sveci ukoliko smognu hrabrosti i iskrenosti da izazovu drastičnu i korenitu promenu u svom srcu. Sebičnost je pustila tako duboko korenje da se može uništiti jedino ako se napadne sa više strana. Novi život zasnovan na duhovnom razumevanju biće potvrda Istine. to je sasvim izvodljivo. Saznanje da je život stvaran i večan uslov je za neprolazno blaženstvo. traže svoju sreću. Na drugoj strani su oni koji su kroz bolnu patnju i odricanja. oni tonu u najdublju kaljugu ove civilizacije. Mir i sreća koji se rađaju iz samopožrtvovane ljubavi ostaju trajno. dođe do te spoznaje. Božanska ljubav će učiniti najveće čudo. Tada će bratstvo medu ljudima nastupiti kao prirodan rezultat neiskrivljenog opažanja stvarnosti. njihova srca ostaju opustošena mržnjom i zlobom. da podnose patnju. Ono će prihvatiti vodstvo božanskih sila.on ne poznaje svoju istinsku prirodu i pravu svrhu života. jedino rešenje. Sa spoznajom duhovne vrednosti Jednote doći će i do jedinstvene međuljudske saradnje. nametnuti sledeće: da prestane da mrzi i počne da voli. da prestane da želi i počne da daje. Čovečanstvo je sada bačeno u vatru krvavih sukoba i kroz ogromne muke ono doživljava krajnju nestabilnost i jalovost života zasnovanog samo na materijalnim koncepcijama. Ne poznajući stvarnu svrhu života. oni zaboravljaju na svoje božansko nasleđe. neobuzdanoj pohlepi i beznadežnoj mržnji. da prestane da vlada i počne da služi. Bliži se trenutak kada će univerzalna patnja naterati čovečanstvo da krene užurbanim koracima ka duhovnoj prekretnici. on će se osloboditi njegovog jarma. da razumeju i budu požrtvovani. Krajnje je vreme da se iz agonije ovog našeg doba rodi stvarno razumevanje ljudskih odnosa. Jedino izliv božanske ljubavi može dovesti do duhovnog buđenja. Čoveku će se smučiti njegove želje. velika patnja će ispuniti svoju svrhu i pokazati svoj smisao. Pohlepa i mržnja će dostići takav vrhunac da će se svi od toga na smrt izmoriti. Potreban je lek protiv sebičnosti Za bolesnu sebičnost čovečanstva biće potreban moćan lek univerzalnog spektra i energičnog delovanja. ujedinjujući se sa svojim Sopstvom. Kucnuo je čas da čovek krene ka novom iskustvu Stvarnosti. Jedini izlaz iz ćorsokaka biće nesebičnost. Ona će pomoći da se život ponovo izgradi na čvrstim temeljima istine. ali će u budućnosti nastupiti period u kome zadugo neće biti ratova. Došao je trenutak da se čovečanstvo neposredno suoči sa pravim uzrocima katastrofe koja ga je zadesila. U ovom kritičnom vremenu univerzalne patnje. Individualna duša mora da potpuno svesno spozna svoju istovetnost sa univerzalnom Dušom. Tada će čovek da preorijentiše svoj život u svetlosti drevne Istine i izmeni svoj stav prema bližnjima u svakodnevnom životu. Nasleđe božanske ljubavi posredstvom Bogočoveka Takođe je sazrelo vreme da se čovečanstvo žarko zaželi kontakta sa otelovljenjem Istine u obličju Bogočoveka (Avatara).

kada se životni vidici prošire. smatraju smrt najtežom kaznom i najgorom osvetom. Glas njegovog srca nije u skladu sa glasom njegovog intelekta. Ljudi koji iz zlobe ili mržnje ubijaju druge. Mlade generacije smenjuju stare. Ona je prečesto bivala svedokom postepenog razaranja tela koja su nekada odisala životom. i. što će dovesti do konačnog rešenja svih problema. Prianjanje za pojedinačne oblike Zato. izvirući iz pradavnog izvora.mada mu je život. S druge strane. preveliki značaj. Reinkarnacija i karma Odeljak l Značenje smrti Poistovećivanje duše sa grubim telom Svetovna osoba u potpunosti poistovećuje život sa manifestacijama i aktivnostima grubog tela. retke su one osobe koje u dužim periodima razmišljaju o smrti. Prema tome. ali njena jedina misao je. to će biti završni čin. na nju oslanjaju kao na najsigurnije i najpouzdanije sredstvo kojim se može ukloniti tuđe uplitanje ili agresija. neprestano nastaju i iščezavaju. obnavlja i podmlađuje. Poručujem napaćenom čovečanstvu: Imajte nadu. a ponekad pribegavaju smrti u nadi da će njome učiniti kraj svim onim zemaljskim brigama i problemima sa kojima nisu u stanju da se suoče. Iza svake smrti sledi novo rođenje. uprkos činjenici da je većina ljudi sasvim zaokupljena svetovnim interesovanjima. može se reći. on postaje žrtvom beskrajne tuge . poput talasa okeana. On smrt svrstava u red najstrašnijih i najžalosnijih događaja. Pored toga što smrt smatra zakulisjem životne pozornice čovek joj pridaje naglašen. Ja dolazim da vam pomognem da izvojujete pobedu nad svim pobedama . pak. ona postaje uzrokom beskrajne . a posle njih nastaju. uprkos svojoj prolaznosti. ili se. bez prianjanja za pojedinačne oblike. Kontinuitet života Preterano pridavanje značaja smrti proizilazi iz Čovekovog prianjanja za pojedinačne oblike. suočavanje sa smrću vrši snažan uticaj na njih. Sva njena iskustva kao da potvrđuju prolaznost fizičkog tela. Očuvanje i napredak sveukupnog života ne interesuje ga previše. čak i za svetovnjaka. To će zadovoljiti najuzvišeniju potrebu i težnju čovečanstva. u znak vrhunske žrtve. čak i u svom ograničenom iskustvu ovozemaljski čovek može da pronađe izlaz iz morbidnih razmišljanja o smrti kao o nepopravljivom gubitku.srca svih ljudi donoseći im trajnu i istinsku sreću. ˝Sta mi to znači?˝ Kada čovekna smrt gleda sa lične tačke gledišta. Jer. Svetovni čovek isključivo žudi za produženjem trajanja sopstvenog oblika i onih pojedinačnih oblika sa kojima je povezan. reč smrt. i neosetno se prikrada najuzvišenijim pobedama i postignućima. Božanska ljubav će učiniti da ljudi postanu nesebični u svojim međusobnim odnosima. Stoga. izuzetan značaj. Pošto nestanu oblici koji su mu bili dragi. novi oblici života. Zato je primorana da veruje da je život isto što i telesno postojanje. slivaju se u oblike koji. Dublja analiza pokazuje da žal zbog smrti vuče korene iz sebičnosti. Isto tako. Za većinu ljudi stvari stoje ovako: Iza kulisa zemaljske životne pozornice vreba neumitna i neizbežna činjenica smrti. Ja sam došao da vam pomognem i omogućim vam da sebe predate Bogu i prihvatite milosti Njegove Ljubavi i Istine. I. za većinu ljudi smrt ima naglašen. Novo bratstvo na zemlji. kroz nove oblike. koji se stalno vezuje za oblike. a oblik sa kojim se on poistovećuje po svojoj važnosti daleko nadmašuje ostale.da osvojite Sopstvo. najvećim zadovoljstvima i najburnijim veseljima. a sve nacije će se ujediniti u Ljubavi i Istini. oblici u sebi sadrže i nit neprekidnosti postojanja: stari oblici bivaju odbačeni i zaboravljeni. gubi fatalni prizvuk. Za njega je jedan oblik dobar a drugi nije. veoma teško. Ja postojim radi ove Ljubavi i ove Istine. ljudi usmrćuju sami sebe. i svet nastanjuju. Zdrav stav prema smrti može se izgraditi samo ako se život shvati nelično. Potoci života. A to je za svetovnog čoveka. Osoba koja izgubi svog voljenog intelektualno poima da joj je život u celini na drugoj strani nadoknadio gubitak. Smrt kao zakulisje životne pozornice Pošto svetovna osoba smatra smrt prestankom života. u celini gledano. Stoga je za nju početak i kraj telesnog postojanja isto što i početak i kraj upojedinjene duše. ona joj pridaje veliki značaj. život se uvek iznova rada i. novim oblicima nadomestio izgubljene.

vidljive. Kada se činom prevremene smrti zaustavi ispoljenje onih sanskara kojima je bilo namenjeno da sazru. Upojedinjena duša nastavlja da postoji u unutrašnjim svetovima sa svim sanskarama svog suptilnog i mentalnog tela. dok se ostale epizode njenog postojanja odigravaju u unutrašnjim sferama. posredstvom mentalnog tela. suptilni i mentalni svet. Prava istina. Prosečna osoba nije svesna postojanja unutrašnjih nivoa. neprilagođenih opažanju finijih aspekata prirode. Malo je onih koji iz ličnog iskustva znaju istinu o besmrtnosti duše. Ako se smrt smatra konačnim uništenjem individualnog postojanja. Zato čovek. Problemi neličnog intelektualnog pristupa Nelično rasuđivanje o životu u velikoj meri štiti um od naleta tuge zbog smrti bližnjeg. sakriveni deo prirode deli se na suptilnu i mentalnu sferu. često bez otpora pri hvata veru u besmrtnost upojedinjene duše. Ne postoji nikakav nepremostiv jaz između Onih i grubih aspekata prirode. Vančulno znanje o postojanju života posle smrti je većini ljudi nedostupno. pretpostavka o smrti kao definitivnom kraju individualnog postojanja. kao da nestaju u ništavilištu smrti. U svojim nevidljivim aspektima priroda se sastoji od Onih materija i sila. Tri sveta Priroda je mnogo veličanstvenija nego što to obična osoba može da pojmi posredstvom čula fizičkog tela. sanskare i dalje vrše uticaj. kojima je bilo namenjeno da sazru u tom životu. skraćuje sebi život veštački. Zato je život u nosaču grubog tela samo jedna od epizoda neprekidnog postojanja upojedinjene duše. u trenutku smrti. čak i posto napusti svoje telo. pa sanskare. U retkim slučajevima. najveći broj ljudi svoju zemaljsku karijeru završava pre nego što postigne spiritualnu Savršenost. Posledice prevremene smrti Život fizičkog tela prestaje samo onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo predodređeno da se ispolje u toj inkarnaciji. duša će napustiti grubo telo mnogo pre no što je okončala proces trošenja sanskara. pod posebnim okolnostima. ili pak. za one koji su. bili svcdoci javljanja i prikazanja umrlih. na primer. dok je. Sukob intelekta i intuicije Međutim. tada nad bestelesnom dušom. Celokupna priroda može se uslovno podeliti na tri dela: grubi. Dalje. postaće deo neposrednog iskustva za one koji su kroz svoja interesovanja za okultno izgradili mostove komunikacije sa ˝drugim svatovima˝. ona nastavlja da živi ili u suptilnom svetu. međutim. Samoubica. posmatrano generalno. čiji se glas ne može gurnuti u stranu. što niko drugi ne može. baš kao što gluv čovek nije svestan zvukova. iako se nadovezuju na one grublje. Svaka jedinka ima mogućnost da pruži univerzumu nešto jedinstveno. opstaju i dalje. čak i u slučaju da ne raspolaže neposrednim znanjem o životu nakon smrti. kroz svoj duhovni rad otkrili i razvili latentne sposobnosti opažanja unutrašnjih nosača svesti. odbaci svoje grubo telo. Sve čovekove bitke za ideale. Sanskare čije je trošenje veštački . Njima preostaje samo da prihvate veru u besmrtnost i ništa više. Shvatanje da se sa smrću pojedinca gasi i njegov život. ili za one koji su. sva njegova nastojanja da ostvari nešto veliko. a ova podela se podudara sa suptilnim i mentalnim čovekovim telima. smrt samo periferna epizoda. neprihvatljivo je za čovekove duhovne aspiracije. nisu dostupni prosečnoj svesti koja opaža pomoću fizičkih čula. Za prosečnu osobu su unutrašnji nivoi praktično ˝drugi svetovi˝. ili u mentalnom svetu. A po završetku sukoba dolazi do celovitog. čak i nakon što. posredstvom suptilnog tela. Nakon što odbaci svoju spoljašnju ljušturu. to je onda nenadoknadivi gubitak za univerzum. gde se uobičajeno shvatanje da je smrt prestanak individualnog postojanja slavlja pod sumnju. temeljnog preispitivanja. dobro i lepo. Ali ono samo po sebi ne rešava veće probleme sa kojima se čak i nelično rasuđivanje čovekovog intelekta suočava kada razmatra posledice smrti u okviru granica svog svakodnevnog iskustva. sa kojima su u veoma bliskom kontaktu. Fini.tuge. u suprotnosti je sa nagoveštajima ˝razborite˝ inluicije. Finiji aspekti prirode. kao i sve njegove težnje ka božanskim i večnim stvarima. grubo telo. Besmrtnost duše Besmrtnost upojedinjene duše moguća je zahvaljujući činjenici da duša nije isto što i fizičko telo. Oni postoje paralelno i međusobno se prožimaju. Sukob nastaje onda kada se intuitivni nagoveštaji direktno sukobe sa manjkavim zaključkom intelekta da je smrt prestanak individualnog postojanja. Kada je upojedinjena duša inkarnirana u fizičkom telu ona živi u grubom svetu.

svoju žudnju da doživi grubu manifestaciju okrutnog besa ostvariće posredstvom nekoga ko je sklon ispoljavanju besa u grubom svetu. I mada. odnosno patnje. zadovoljstvo i bol doživljavaju se mnogo intenzivnije nego za zemaljskog života. Premda dolazi do gubitka svesti o grubom svetu. trudeći se da što duže održe kontakt sa grubim svetom. Tako procesi svesti bivaju zatomljeni ovim dodatnim grubim velom. nastavljaju svom snagom da dejstvuju čak i u zagrobnom životu. Duša. Preostaju samo um i ego sa svim impresijama nakupljenim za vreme ovozemaljskog života. postane prigušena. Ovakva subjektivna stanja pojačanog zadovoljstva. a ne stvarna mesta. Pakao i raj su stanja uma. proces misaone retrospekcije zemaljskih iskustava kroz oživljavanje sanskara vezanih za zemaljski život. Želje i iskustva se u posmrtnom stanju intenziviraju I u stanju pakla i u stanju raja želje postaju mnogo intenzivnije obzirom da im vise nije potrebno da se ispolje posredstvom grubog tela. njena svest je. U intervalu između smrti i naredne inkarnacije. Smrt kao interval između prethodne i naredne inkarnacije U normalnim slučajevima. jer je svest o tome uslovljena postojanjem fizičkog tela. Tako. nije svesna svoje suptilne sredine. svako zadržavanje veze sa grubim svetom predstavlja ozbiljnu prepreku prirodnom toku daljeg života duše. Za razliku od navedenih izuzetaka. a kada napusti fizičko telo. one nanose i sebi i njima mnoge nepotrebne patnje. One tonu u subjektivno stanje gde otpočinje jedan novi proces. bestelesna duša može osećati toliko snažnu želju za ispijanjem alkohola da mora pribeći neprirodnim metodama u cilju da je zadovolji. pakao i raj su samo iluzije u okviru šire Iluzije. zovemo raj i pakao. njihov intenzitet se . međutim.zaustavljeno. obične duše nastoje da se prilagode prekidu veze sa grubim svetom i potčine se ograničenjima izmenjenih uslova egzistencije. bestelesna duša oseća neodoljiv poriv ka grubom svetu. Iako duša istovremeno koristi i svoja viša tela. Kada duša odbaci svoje fizičko telo. kao i prateća zadovoljstva i patnje. Duše koje su postale žrtvom jednog tako teškog stanja mogu se doista smatrati vrlo nesrećnim. utisci o iskustvima grubog sveta ostaju u mentalnom telu i nastavljaju da se ispoljavaju u polusuptilnom svetu. Njome započinje interval između dve inkarnacije. životnost i intenzitet . u toku života na zemlji. svest duše usmerena je na ove impresije. Smrt je zapravo period odmora i privremenog povlačenja iz grube sfere. na primer. Isto tako. njegove želje i doživljaji izgube na intenzitetu. doživljavaju kroz medijum grubog tela. u povoljnom trenutku će zaposesti njegovo fizičko telo. Za vreme zemaljskog života se želje. propuštena kroz zatamnjeno staklo. Reinkarnacija i karma II Odeljak II Pakao i Raj Subjektivnost posmrtnog života Posle smrti prosečna duša više ne poseduje svest o grubom svetu. smrt nastupa onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo potrebno da sazru. što ishoduje u ponovnom oživljavanju i buđenju zemaljskih impresija i njima odgovarajućih doživljaja. subjektivno. Stanje pakla i stanje raja U životu nakon smrti. U poređenju sa ovim unesrećenim dušama. zagrobni život ostalih duša je mnogo lagodniji. i tako se zadovoljiti. Uporedo sa željama intenziviraju se i doživljaji vezani za njihovo ispunjenje ili neispunjenje. Ovakve duše neprekidno vrebaju priliku da muče inkarnirane osobe koje poseduju slične sanskare.baš kao kad svetlost. ponajviše zaokupljena grubim telom. Dok čovek boravi u fizičkom telu. jer neprirodnim zadovoljavanjem grubih želja posredstvom onih koji su još uvek inkarnirani. imaju veliki značaj za upojedinjenu dušu. to jest duša koje su još uvek opsednute grubim svetom. ona je uronjena u totalnu subjektivnost i obuzeta je proživljavanjem zemaljskih impresija. ona potpuno raskida sve veze sa grubim svetom. usled čega duša koja je napustila telo i dalje silno žudi za stvarima grubog sveta. Kada pronađe nekoga ko je prikladan medijum za ispijanje alkohola u grubom svetu. U životu posle smrti. te tako strahovito žudi za grubim stvarima da pokušava da ispuni svoje želje posredstvom grubih tela inkarniranih duša. Neodoljiv poriv bestelesne duše U tim slučajevima. što umanjuje njihovu snagu.

već da bi upio njenu intelektualnu dubinu i emotivnu snagu. stanja vezanosti. Mada vreme polusuptilnog sveta nije isto što i vreme grubog sveta. ako duša poželi da čuje veličanstvenu muziku. ona će moći to zadovoljstvo sebi da priušti jednostavno razmišljajući o njoj. uz pomoć imaginacije. posesivnim i prianjanjajućim za fizičke stvari. Betoven je. tada čovek dospeva u stanje raja. i da ga prati telesna reakcija. Telesne senzacije grnbih želja U finijim željama. Radi se o tipično zemaljskim željama. Kao što u grubom svetu grube želje donose više patnje no radosti. konkretan. ponovno oživljena iskustva vezana za grublje želje čine da patnja prevagne nad radošću. U rajskom stanju se ništa ne preprečava između želja i njihovog ispunjenja. njega strogo određuju impresije prikupljene za vreme boravka u grubom svetu. spadaju u ovaj tip želja. figurativno rečeno. Grube želje daju stanje pakla Neke želje neposredno se tiču posedovanja i asimiliranja grubih stvari kroz grubo telo. čije se ispunjenje postiže posredstvom razmišljanja i imaginacije. Posle smrti. Organske senzacije fizičkog tela igraju presudnu ulogu u iskustvima vezanim za grublje želje. Takve grublje želje proizvode stanje pakla. Zadovoljstvo koje proističe iz razmišljanja o muzici mnogo je snažnije od zadovoljstva koje osoba oseća dok u zemaljskom životu sluša fizičke zvukove. Međutim. Koliko će ona trajati. doživeti sreću razmišljajući o Njemu. Čovek. Zamišljanje zanosne muzike je zamena za vibracije fizičkih zvukova u gruboj sferi. ne osvrćući se na razumsku i moralnu opravdanost čulne opsednutosti. neke osobe razviju sposobnost da zadovolje želje bez posredovanja grubog tela.srazmerno poveća. Ali kada u zagrobnom životu. Vreme u polusuptilnom svetu. Međutim. iscrpljuje se u telesnim senzacijama. Tako čovek dospeva u stanje pakla. količina i intenzitet nagomilanih impresija. od posedovanja predmeta želje. ne uživa u dobroj besedi zbog čulnog doživljaja zvuka. o tome odlučuje priroda. Patnja pakla i blaženstvo raja Skoro čitav smisao iskustava vezanih za ispunjenje. njihovo zamišljanje može jedino da ishoduje u intenziviranom doživljaju patnje. postoje sa svesti podignut spoljnji sloj koprene grubog tela. Naravno. zahvaljujući pojačanoj subjektivnosti stanja svesti. konkretni čulni oseti igraju sporednu ulogu. Zato one ne donose osećaj ispunjenosti nalik onome koji je prisutan kod finijih želja. Svako zamišljanje grubih objekata služi da se naglasi potreba za njihovim posedovanjem. ovde zvuči nisu bitni zbog njih samih. i kod finih želja (kao što je želja za slušanjem muzike) postoji element želje za čulnim kontaktom sa fizičkim zvucima. ispunjenje Želje ne zavisi. međutim. kao u gruboj sferi. Isto tako će osoba koja s ljubavlju meditira o Voljenom. Ispunjenje želja putem misli U stanju koje zovemo raj. Kroz njih upojedinjena duša svoje postojanje u grubom telu oseća življe nego kroz iskustva finijih želja. ispunjenje putem misli ili osećanja uvek je na dohvat ruke. intenzivno uživa u svojim sopstvenim kompozicijama. podložna ograničenjima oprečnosti bola i zadovoljstva. Pošto grubi objekti grubih želja nisu dostupni u polusuptilnom svetu. ne protiče na isti način kao što protiče u grubom svetu. preovlada radost. On je. bez obzira da li je On fizički prisutan ili ne. još na zemlji uživao u raju. ovakva imaginativna ispunjenost je neuporedivo veća. već zbog njihovog svojstva da Izraze lepotu. Kod grubljih želja je najvažnije da doživljaj prisvajanja fizičkih objekata bude stvaran. tako i u životu posle smrti. Raj na zemlji Čak i u zemaljskoj sferi postojanja. u stanju raja. proždrljivost ili žudnja za alkoholom i drogama. na primer. oživljavanjem iskustava vezanih za finije želje. važno je . grube želje su usmerene na čulne doživljaje. na primer. U takvim željama prevagu imaju Čulne senzacije i telesne reakcije. Za grube želje je karakteristično prisvajanje i asimilacija grubih objekata. no ipak je bio u stanju da. odnosno neispunjenje grubljih želja. bio sasvim gluv. Želja se ispunjava samim razmišljanjem o željenom predmetu. Grublje žeije kao što su požuda. Na primer. Razlika između grubih i finih želja Za razliku od finijih želja. Vreme u polusuptilnom svetu Oba stanja su.

Sa nestankom onih sanskara koje čoveka teraju napred. do kraja pregleda zapis o svom zemaljskom životu. Na zemlji je svest većine ljudi.su samo instrumenti . koja pritom neće imati nikakvih sećanja na događaje iz prethodne inkarnacije. Isto kao što je melodija koja se čuje sa gramofonske ploče onakva kakva je prvobitno utisnuta na ploči.mržnja i ljutnja. a upojedinjena duša će tako započeti svoju narednu inkarnaciju u fizičkom telu obogaćena prethodnim naravoučenijima. oslobođenim žurbe i potrebe za hitrom akcijom. Finije želje.ona prestaju. A u narednoj inkarnaciji one će postati integralni deo intuitivne prirode aktivne svesti. Raj i pakao i oslobađanje intuitivne mudrosti Razne duše započinju svoju zemaljsku karijeru s različitim stepenom intuitivne mudrosti. Sećanja na životni zemaljski put i kroz njega stečena iskustva. javljaju se mnogo živopisnije nego za vreme zemaljskog života. proživljavajući impresije koje su ostavile za sobom. u najvećoj meri zaokupljena ponovnim pregledanjem i procenjivanjem vrednosti i značaja prošlih iskustava. tako je i kvalitet intenziviranih. kada ispune svoju namenu u životu upojedinjene duše . kao što je slučaj sa svim prisećanjima. Intuicija je rezultat prošlih iskustava. svest je. Sa tog stanovišta pakao i raj ? zagrobnog života su senka čovekovog zemaljskog života. Njihovo trajanje zavisi od trajanja i prirode iskustava duše za njenog života u fizičkom telu. U tom stanju većina duša ponovno doživljava iskustva stečena tokom zemaljskog života. ona je otkrivanje nečega što je u prikrivenom stanju već bilo u posedstvu duše. kao i ljubav i osećanje bliskosti sa drugima . ukoliko bi se posmrtni život pojedinačne duše sastojao samo od pukog misaonog ponavljanja zemaljske prošlosti. Bilo bi to prosto ponavljanje onoga što se već jednom dogodilo. preciznije rečeno. kao što su idealističke aspiracije. Ona je zaokupljena mogućnošću da u sadašnjosti ili budućnosti ispuni i zadovolji svoje sanskare. Zemaljski život je već ulovljen na filmskoj traci uma. Asimilacija zemaljskih iskustava Prema tome. U jednom dubljem smislu sva iskustva zemaljskog života . afinitet za umetnost i nauku. stanja raja i pakla ne bi imala nikakav naročit smisao. Oživljavanje impresija Grublje čulne želje. Retrospektivno istraživanje zemaljskog života Međutim. samo uvećavaju obmanu i patnju koja preovlađuje u stanju pakla. okrenuta spolja i u budućnost. koja je njihov početni kapital u zemaljskim poduhvatima i istraživanjima.oprinose životu prosvećenosti i radosti koja preovlađuje u stanju raja. Lekcije naučene kroz svojevrsnu refleksiju i popis iskustava u mentalnom telu proživljavaju se kroz patnju ili sreću pojačanog intenziteta. uveličanih doživljaja koje duša ponovo prolazi u posmrtnom životu. nešto kao dodatak na opremu psihe. kao neposredna reakcija na životne situacije koje se menjaju iz časa u čas. pod pritiskom neistrošenih sanskara. Analogija sa filmskim zapisom U životu posle smrti. Istine koje je um apsorbovao u posmrtnom životu u sledećoj inkarnaciji postaju sastavni deo urođene mudrosti. U zagrobnom životu se svest ljudi nalazi u subjektivnom i retrospektivnom stanju. Okončanje stanja pakla i stanja raja Baš kao što zvuk zabeležen na gramofonskoj ploči utihne nakon što igla prođe sve brazde. grozničava užurbanost zemaljskog života. ostaje samo da se pristupi podrobnom proučavanju uz pomoć filma koji će se projektovati na ekranu subjektivne svesti. Razvijena intuicija je sređeno zgusnuto znanje. prethodno pročišćeno kroz raznorazna iskustva sakupljena tokom prošlih života. biva zamenjena jednim opuštenijim raspoloženjem. Kada se iskustva intenziviraju. kao što su požuda i njeni emocionalni nusprodukti .napomenuti da su stanje raja i stanje pakla daleko od toga da budu trajna. strogo određen načinom života koji je bio vođen na zemlji u fizičkom telu. tako i stanje pakla i stanje raja prestaju onda kada svest prođe sve utiske koje je ponela sa sobom iz života na zemlji.zajedno sa procesima pregledanja i sređivanja istih iskustava u zagrobnom životu . dobrostivost prema bližnjima i sve emocije koje to prate. Svesti se u posmrtnim stanjima pruža prilika da na miru. čovek lakše i uspešnije sagledava njihovu prirodu. stanje raja i stanje pakla su sredstva koja pomažu da se asimiluju iskustva stečena u razdoblju zemaljskog života.

To je zbog toga što novi mozak ne dopušta da u njega prodru sećanja na iskustva koja su sticana posredstvom drugih mozgova u nekim ranijim životima. na primer. Nepoznate osobe koje se pojavljuju u snovima najčešće su upravo one osobe sa kojima se snevač susretao u bivšim životima. Pravo sečanje na prošli život je jasno. pod normalnim okolnostima. Ono što nalaže intuicija U onima koji smatraju daje smrt okončanje individualnog postojanja. Posledica sticanja novog mozga Još je manje onih koji imaju direktan pristup istini o reinkarnaciji. Snevač. tako ne sumnja u svoje prošle inkarnacije. Međutim. Otvorenost da se prihvate dublja objašnjenja Čovekov um sklon je da prema životu zauzme stav prepun gorčine. pouzdano i postojano koliko i sećanje iz sadašnjeg života. To su mostovi preko kojih život prelazi iz jednog u drugi tip postojanja. važi i za stanja pakla i raja u posmrtnom životu: oni su sastavni deo putovanja upojedinjene duše. ili u onima koji misle daje sa rađanjem tela otpočelo njihovo postojanje. znaju daje takozvano rođenje samo inkarnacija upojedinjene duše u gruboj sferi. Kao što ne sumnja u već proživljeni deo sadašnjeg života. A ono što važi za zemaljski život i iskustva tokom života na zemlji. Rađanje i smrt imaju podjednak značaj za uzvišeniji život duše. Svako ko želi da vidi život kao otelovljenje večne i božanske namere.postepenog razvoja intuitivne mudrosti koju je duša oduvek. ali su nedostupna svesti prosečne osobe jer su obavijena gustom koprenom. takvi snovi. a međufaza između smrti i ponovnog rođenja potrebna je isto koliko i međufaza između rođenja i smrti. vidi u snu nekoga koga ranije nikada nije sreo. ona dobija i nov mozak. još od samog početka stvaranja. gledano sa individualnog stanovišta pravednosti. U svesti se. naročito ako su učestali. Neprekinuto trajanje duše prelama se kroz dve najvažnije tačke: rođenje i smrt. Kada se seti. kojoj je na kraju suđeno da dopre do Izvora svih stvari. ukoliko ne raspolaže dubljim tumačenjem ove pojave. Nepravedna raspodela sreće i nesreće u od nosu na materijalna bogatstva. naizgled se kosi sa racionalnošću i pravednošču celokupne šeme univerzuma. naviranje ovakvih . Na svu sreću. nailazi na nepremostivu prepreku pošto uvidi da na ovom svetu vrli povremeno duboko pate. dok rđavi imaju na raspolaganju sve pogodnosti ovoga sveta. Reinkarnacija i karma III Odeljak III Postojanje i sećanje na prošle živote Mostovi rađanja i smrti Osobe koje imaju direktan pristup natčulnim istinama u vezi sa životom duše i njenim reinkarnacijama. Kada duša obuče novo fizičko telo. U mentalnom telu individualne duše nalaze se očuvana sećanja na sve prošle živote. mogu javiti samo sećanja 12 sadašnjeg života. uprkos otporu mozga. Javljanje sećanja na prošle živote Broj osoba koje se mogu setiti svojih prošlih života zanemarljivo je mali u odnosu na veliku većinu koja je toliko duboko ogrezla u sferu grube egzistencije da čak ni ne naslućuje postojanje natčulnih činjenica. posedovala u latentnom obliku. Oni naprosto govore da su se u rad imaginacije umešale informacije koje potiču iz prošlih života. nastupiće konflikt između pogrešnih pretpostavki i onoga što nalaže razborita intuicija. Sećanje na prošle živote Retke su prilike kada. u san procure neke scene iz prošlih života koje se u kontekstu sadašnjeg života ne mogu objasniti. čovekov um poseduje i urođenu sklonost da povrati čvrstu veru u vrednost i razložnost života i vremenom će prihvatiti ona objašnjenja koja su u skladu sa dubljim duhovnim težnjama i zakonima. osoba više ne sumnja u to da je u nekoliko ranijih života živela u društvu mnogih drugih osoba. zahvaljujući svojoj sposobnosti da ne zamagljeno opažaju stvari. prožet okorelim cinizmom. ne mogu se smatrati opipljivim pokazateljima prošlih života. To je umnogome gore čak i od lične tuge čiji je uzrok nečija smrt. Sve dotle dok je svest sputana fizičkim telom i moždanim procesima. a funkcionisanje normalne budne svesti u bliskoj je vezi sa moždanim procesima. nego onih koji imaju direktan pristup istini o besmrtnosti individualne duše.

. svesnim karmičkim prilagođavanjem dalje napreduje na duhovnoj stazi. neiskvarene ljubavi. Njenu svest će jednog trenutka preplaviti velika količina informacija u vezi sa njenim inkarnacijama i inkarnacijama drugih ljudi koji su sa njom bili povezani u prošlim životima. u sadašnjem životu pripadaju nekom drugom. Njemu. Zaštita od komplikacija Kada bi čovek koji nije dovoljno duhovno uznapredovao. Iz više razloga znanje o prošlim životima nije nužno za napredovanje na stazi duhovne evolucije. stvorila bi i sebi i drugima neviđene komplikacije. bio dodatno opterećen sećanjem na bezbrojne prošle živote. Gubitak sećanja na prošle živote ne utiče na duhovni razvoj Osoba ne može.koja. Iz njenog uma su iščezle sve zapletenosti i zamke ličnog ega. Našao bi se u čudu. kao i iz sadašnjeg života. Doduše. nego će joj pružiti mogućnost da pomogne i drugima na stazi. Tek kada se svest oslobodi ograničenja koja joj nameće mozak. Te prirodne mere predostrožnosti osiguravaju nesmetanu duhovnu evoluciju upojedinjene duše. njegov um mora da bude očišćen od posesivnosti svake vrste. pouzdana i jasna sećanja na prošle živote mogu se javiti i tragačima koji tek prolaze kroz unutrašnje nivoe svesti i koji još uvek nisu postigli spiritualnu savršenost. zahteva i isteruje svoje.sećanja je uslovljeno ograničenjima mozga. međutim. Da bi poklonik mogao da se nosi sa uznemiravajućim sećanjima na prošle živote. Jedino tada će takva sećanja za nju biti korisna. a ne na osnovu prošlosti. To što se čovek ne može setiti svojih prošlih života u prvi mah izgleda kao velika šteta. nije namenjeno da se suoči sa takvom zbrkom jer je zaštićen od sećanja na prošle živote. Jer može se dogoditi da osobe koje je nekada smatrala svojima. u slučaju ljudi vezanih za točak rađanja i smrti. Tek kada ostvari stepen čiste. Može se reći daje čitav problem čovekove emancipacije u stvari problem oslobađanja od prošlosti . zbunjen obiljem scena u kojima osobe. pošto je saznala dublje istine o svekolikom jedinstvu života i prozrela iluzornost sve tovnih zbivanja. kao na pozornici. pristiglo u vidu sećanja na prošle živote. Uprkos stvarnom uticaju koji imaju prošli životi ostaje činjenica da sve dok je čovek zaštićen od oživljavanja sećanja. Ona jednako spokojno gleda na sve svoje stare prijatelje i neprijatelje. tada bi mu se život strahovito iskomplikovao. moguće je oživeti i integrisati sećanja na prošle živote koja su sva uskladištena u mentalnom telu. Sva zbivanja iz pređašnjih života igraju nesvesnu. izuzimajući retke i izuzetne slučajeve. što mu dopušta da srazmerno lako odredi pravac i smer svog delovanja na osnovu onog što otkriva u postojećem životu. ustvari nije tako. imati sećanja na prošle živote ukoliko nije dovoljno napredovala u duhovnom pogledu. I ukoliko bi nastavila da prianja. Događaji i osobe mu se javljaju u jasno definisanom i ograničenom kontekstu. ili da ona polaže pravo na nekoga. Mudro korišćenje oživljenih sećanja Samo duhovno pripremljenu osobu oživljavanje sećanja na prošle živote neće uzdrmati. A to podrazumeva određeni stepen neprianjanja i razumevanja koji poseduju samo duhovno uznapredovale individue. Uslovi za povratak sećanja Oživljavanje sećanja na prošle živote može da protekne bez konfuzije i gubitka ravnoteže samo onda kada je osoba dospela u stanje neželjenja i izgubila osećaj za ˝moje˝ i ˝tvoje˝. stalno menjaju uloge. ali opipljivu ulogu u određivanju njegovih akcija i reakcija. duhovno zrela osoba može hladnokrvno da prosuđuje i pravilno i mudro iskoristi novostečeno znanje. predstavljaju prepreke ispunjenju duhovnih zahteva koje čoveku nameću promenljive životne situacije. Duhovna priprema Spiritualno zrela osoba se nalazi u stanju neželjenja i ispunjenosti neličnom ljubavlju. njegova svest nije izložena konfuziji koja bi nastala ukoliko bi on pri određivanju svojih akcija i reakcija morao uzimati u obzir još i činjenice iz prošlih života. neumoljivo oblikuje postojeće životne okolnosti. Čak i sećanja iz sadašnjeg života. Oslobođena je ideje da neko polaže pravo na nju. No. To ne samo da će joj pomoći da. Za duhovni razvoj bitno je živeti u svetlosti najviših ljudskih vrednosti spoznatih intuicijom. Ovo nipošto ne znači da su sve njegove akcije u potpunosti određene iskustvima stečenim u postojećem Životu. usmeravajući ih u svetlosti znanja o njihovim prethodnim životima. u mnogim slučajevima. Stepen do kojeg je stigla u odbacivanju ograničenja je takav da je postala sasvim objektivna i prema rođacima i prema ostalim osobama iz svojih prošlih.

javljaju tek u kasnijim fazama evolucije. te specifičnu vezanost psihe za oblike. smatrajući ih nevažnim činjenicama svetovnog postojanja. Ukoliko se i posluže svojim znanjem o prošlim životima neke osobe. Znanje o prošlim životima Kada postignu duhovno savršenstvo. Njihovo znanje o prošlosti služi im za pravilno vođenje svojih učenika. s jedne strane je centar svesti. može reći da se diferencijacija polova javlja još na nivou biljaka i drveća. već je to duboko ukorenjen faktor koji utiče na životinjsku svest. Sve ove činjenice. Reinkarniranju upojedinjene duše kroz ljudske forme prethodi njeno uzastopno inkarniranje u podljudskim formama. Učitelj pokreće poklonika sa tačke na kojoj se ovaj zaustavio u eksperimentisanju i istraživanju u prošlim životima. koji koristi svoje znanje da bi pospešio i ubrzao njegov spiritualni napredak. Gde god je subjekat i objekat. Seks je. Stoga se. Čovek ima manje mogućnosti da pogreši. ne može se reći da postoje ikakve polne razlike jer svest sveta flore još nije obojena polnošću. Biljke nisu svesne svoje polnosti jer njihova rudimentarna svest ne uočava razlike među oblicima. Njegova duhovna evolucija dospeva do tačke na kojoj neosvešćena prošlost. Sve osobenosti poklonikove duhovne staze određuju upravo događaji iz prošlosti. duša dospeva do pune svesti i snage u svojoj poslednjoj životinjskoj formi. U biljnom svetu pojavljuju se razlike medu polovima sa posebnim biološkim funkcijama. njegovo okruženje. Prepreke stvorene u prošlosti sada su u domašaju svesti i mogu se razumno i pažljivo otkloniti. Reinkarnacija i karma IV Odeljak lV Specifični uslovi inkarnacije Razlike u polovima kao specifičan vid dualnosti Upojedinjena duša ima svoj koren u beskonačnom. duhovni razvoj biva znatno ubrzan. ali sa stanovišta njihove svesti. tu je i dualnost . u muškom ili ženskom obličju. bespolnom i nedeljivom biću Boga. Kontakt između muškog i ženskog pola kod biljaka i drveća (usled pričvršćenosti za podlogu) uspostavlja se posredno preko vetra. Nasleđujući i svoja tela i svoju svest od visoko razvijenih životinja. nedokučive za poklonika.Prednosti prirodnog povratka sećanja na prošle živote Nakon što se sećanja na prošle živote jave. postaje integralni deo svesti. Pre nego što se inkarnira u prvu ljudsku formu. Težina. bezobličnom. Polnost oblikuje psihu Kod životinja polnost ne samo da se izražava kroz različite telesne aktivnosti. pak. mudri Učitelji prestaju da se interesuju za prošle inkarnacije. Dualnost i evolucija pojavljaju se sa nastankom upojedinjene duše. na primer od majmuna. U evoluciji polne dualnosti. koja sada teži da se izrazi posredstvom tela. odnosno lakoća njegovog kretanja stazom zavisi od načina na koji je tragao za najvišom Istinom u prošlim životima. biljke se nalaze u sredini između mineralnog sveta u kome nema polnih razlika i ptica i životinja gde su se te razlike u potpunosti uobličile. Kod ljudi je polnost u toj meri razvijena da više ne utiče samo na telo. koja ga je do tada sputavala. dostupne su nezamagljenom opažanju Savršenog Učitelja. ljudska bića takođe bivaju podvrgnuta polnim razlikama. mada se neki posebni oblici dualnosti. pčela itd. Ona suštinski utiče i na psihu. specifičan izraz životne energije i telesnog privlačenja koji podrazumeva razlikovanje oblika. Nerazgovetna intuicija biva dopunjena razložnim činjenicama. Uz pomoć obuhvatnijeg i preciznijeg znanja lakše i brže se rešavaju problemi kako svetovne. suočavajući se svesno sa istorijom njihovog nastanka. ma kako prigušen i nejasan bio. oni to čine samo da bi pomogli toj osobi na stazi do večne Istine. a sa druge.odnosno. kao što je razlikovanje polova i privlačenje zasnovano na polnosti. koji je izvan svih oblika dualnosti ili evolucije. od prepreka ili srećnih okolnosti koje su pratile njegova ranija dela. sa stajališta evolucije formi. tako i duhovne prirode. pa je veća verovatnoća da će preduzeti najbolju moguću akciju da bi došao do željenih rezultata. Čovek tada može da odveže čvorove koji su ga držali privezanog za svetovne stvari. Polnost u podljudskim oblicima U mineralnom carstvu ne postoje polne razlike. . koju potom odbacuje da bi preuzela ljudsko telo.

i mada živi na Zapadu. energičniji i naginju materijalnim stvarima više nego žene. Nijedna žrtva učinjena za sreću i blagostanje njihovih muževa nije im bila prevelika. a njihova duhovna skromnost je bila takva da su se prema svojim muževima ophodile kao prema bogovima. dok inkarnacija na Zapadu nosi sa sobom jaču težnju za materijalnim životom nego inkarnacija na Istoku. a žena koja živi na Istoku razlikuje se od žene koja živi na Zapadu. Sada prosečni muškarac sa istočne hemisfere gorljivije stremi duhovnim idealima od prosečne žene. na primer. Muškarac koji živi na Istoku razlikuje se od muškarca koji živi na Zapadu. u pogledu spiritualnih ili materijalnih pitanja. Kada jednom postigne status ljudskog bića. Dok žene mogu biti sveci i Sadgurui. Potrebe za daljim napredovanjem duše određuje priroda nataloženih sanskara. Događa se. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila tokom svog života na Zapadu. pre no što se oslobodi opterećenja podeljenog života. A Zapad se. Istorijska razdoblja Mogućnosti koje pružaju muške ili ženske inkarnacije nisu strogo utvrđene. i mada živi na Istoku. Zato se ista duša mora inkarnirati kako na Istoku tako i na Zapadu. ove nataložene sanskare određuju da li će se duša inkarnirati na Istoku ili na Zapadu. Osobenosti neke inkarnacije određuju sanskare Opšte prednosti i nedostatke jedne inkarnacije uvek određuju specifične sanskare koje je duša prikupila u prošlosti. Interesantno da se jedna ista duša. Ali duša. da evropska duša preuzme na sebe formu Hindusa ili hinduska duša formu Evropejca. Nekada davno su žene Istoka bile hrabre i obrazovane. baš kao što današnja prosečna žena na Zapadu više naginje spiritualnim idealima od prosečnog muškarca. inferiorno ili ravnopravno. u muškom ili ženskom obličju. Valja imati na umu da ta razlika ima veze samo sa prošlim inkarnacijama i sanskarama. razvija više u materijalnom no u spiritualnom pravcu. One se menjaju u skladu sa vremenskim razdobljima i prema tome da li se inkarnacija odvija na Istoku ili na Zapadu. duša prolazi kroz nebrojene inkarnacije u ljudskom obličju. Istok i Zapad Uopšteno rečeno. Ljudska obličja mogu biti muška ili ženska u zavisnosti od sanskara i spiritualnih po treba duše. odnosi prema suprotnom polu naizmenično superiorno. iznad takvih razlika. Prednost muškog obličja sastoji se u tome što ga preuzima većina Sadgurua. Odlike određene inkarnacije ne zavise samo od pola inkarnirane duše. Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Zapadu a potom se inkarnirala na Istoku. a posle toga se inkarnirala na Zapadu. pa zapadnjački um spontanije teži intelektualnom i umetničkom izrazu. ona će voditi život u skladu sa zapadnjačkim modelom života. Prednost ženskog obličja sastoji se u tome što Sadgurui. sama po sebi. U nekim istorijskim razdobljima su muškarci aktivniji. tako da istočnjački um oseća spontaniju težnju za Bogom. duša se po pravilu više ne vraća u životinjski oblik. Avatar se uvek pojavljuje u muškom obličju. mora da iskusi i materijalni i spiritualni vid života. Reinkarnacija i karma V Odeljak V Neophodnost muške i ženske inkarnacije . slučajevi nazadovanja u podljudske oblike ekstremno su retki. već i od vremenskog razdoblja inkarnacije.Muške i ženske inkarnacije Pošto postigne ljudsko obličje. geografskih i telesnih obeležja njene inkarnacije. u celini gledano. Istok se danas razvija više u spiritualnom no u materijalnom pravcu. Inkarnacija na Istoku nosi sa sobom jaču težnju za spiritualnim životom nego inkarnacija na Zapadu. Promena hemisfere Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Istoku. vodice život suštinski usklađen sa istočnjačkim modelom življenja. U drugim razdobljima je upravo obrnuto. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila dok je bila inkarnirana na Istoku. moraju doći na svet posredstvom njega. u ovom ili onom vremenskom razdoblju. te da li duši odgovara život kakav se vodi na istočnoj ili na zapadnoj hemisferi. Prema tome. što zavisi od vremenskih. pa čak i Avatar. a daje duša.

čas drugo obličje. Razumevanje kroz neprianjanje Duša koja se trudi da. na primer. Jedinstvo subjekta i objekta Pre nego se duša oslobodi svih sanskara. ne mogu se tako lako naučiti u ženskim. sama po sebi.uključujući dualnost koja se temelji na polnosti. Um zadržava iskustvo prošlih inkarnacija Sva stečena iskustva muških i ženskih inkarnacija ostaju u umu. Dualnost se da prevazići samo apsolutnim razumevanjem. muške sklonosti ostaju pritajene. u zavisnosti od toga da li je inkarnirana u muškom ili ženskom obličju. žensko ime često prethodi muškom: bhakte (poklonici) Rame ili Krišne. pošto nisu u skladu sa telesnim polom i ne mogu se telesno ispoljiti. Posmatrano sa tog stanovišta. Stupanje u vezu sa osobom suprotnog pola je znak da potisnuti deo uma. odnosno kvalitetima srca. neprianjanjem za suprotni pol. Muške i ženske inkarnacije su podjednako neophodne Muška i ženska inkarnacija su podjednako važne za Samospoznaju i ne bi bilo ispravno smatrati da je jedna važnija od druge. U stvarima srca su žene obično superiornije od muškaraca. iznad svih oblika dualnosti . kada duša preuzme muško telo. u svom neznanju. Tako u igru ulazi samo onaj uski deo uma koji je u skladu sa polnim obeležjima tela. Upravo zbog sposobnosti žena da vole na taj način. Premda postoje razlike između specifičnih prednosti koje pruža svaki pol zasebno. Kada duša preuzme žensko telo. čas drugu osobinu. duša počinje da ispoljava psihološke tendencije primerene svom polu. Nakon što se identifikovala sa određenim telom. Težnje svojstvene suprotnom polu uglavnom se potiskuju u nesvesni deo uma. Pošto ostatak uma biva potisnut i neispoljen u nesvesnom. Muškarci se ističu svojom sposobnošću jasnog rasuđivanja i nepokolebljivom namerom. Kako dolazi do vezivanja za suprotni pol Poistovećenje sa telom povlači za sobom i poistovećenje sa polom. ženske sklonosti ostaju pritajene. prevaziđe razliku medu polovima. Za žene se može reći da se ističu kvalitetima srca. dok se muške sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. nadoknadi razdvojenost do koje je došlo zbog identifikacije sa telesnim polom. njeno iskustvo bilo bi jednostrano i nepotpuno. u svesnom delu uma javlja se osećaj nepotpunosti uporedo sa čežnjom da se ta nepotpunost dopuni vezivanjem za osobu suprotnog pola. jer jedino tako može doći do spoznaje da je ona. dok se ženske sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. Seks je zapravo pokušaj svesnog uma da. ne samo zbog toga što proizilazi iz identifikacije sa telom. Ovakav pokušaj da se pronađe zamena za sopstvenu necelovitost unapred je osuđen na neuspeh. Da bi stekla bogato iskustvo. u pevanjima u kojima se iskazuje privrženost Avataru. krenula je . Lekcije koje se lako uče u muškim inkarnacijama. nego što na kraju tu identifikaciju još više naglašava. ne mogu se lako naučiti u muškim. a razumevanje ostaje nepotpuno sve dotle dok obuhvata samo jednu suprotnost. nastoji da se na neki način izrazi kroz drugo biće. U svemu tome je najinteresantnija činjenica da će se jedna ista duša naizmenično isticati osobinama volje i racija. ona će naizmenično preuzimati brojna muška i ženska obličja. duša mora da prođe i kroz muške i kroz ženske inkarnacije.Prednosti muške odnosno ženske inkarnacije lako mogućnosti koje pruža svaki pol variraju u zavisnosti od razdoblja i mesta inkarnacije. stvarajući veštački jaz sa telom suprotnog pola vezujući se za njega kroz privrženost i težnju za posedovanjem. svaki pol raspolaže i nekim specifičnim karakteristikama koje omogućavaju širenje iskustva u specifičnim pravcima. a lekcije koje se lako uče u ženskim inkarnacijama. Kad bi se duša inkarnirala samo u muškom ili samo u ženskom obličju. može se reći da seksualno privlačenje označava težnju uma da se ujedini sa svojim nesvesnim delom. Isto tako. oba pola imaju jednaku vrednost. Duša će nastaviti da razvija čas jednu. a muškarci su superiorniji od žena u stvarima volje i racija. pevaju o ˝Sita-Rami˝ ili o ˝Rada-Krišni˝. i preuzimaće čas jedno. sve dok ne ostvari svestrani razvoj. Kod muškarca su po pravilu naglašeniji volja i racio. a to se naročito odnosi na razlike između polova. Jedinstvo subjekta i objekta ne može se postići ukoliko neki vid ili činilac objekta nije obuhvaćen ranijim iskustvom. koji nije u saglasnosti sa telom. U stanju su da intenzivno vole i spremne su da za voljenog podnesu svaku žrtvu.

Zakon karme deluje kroz mentalno telo Uzastopne inkarnacije u grubom svetu samo su naizgled nepovezane. žena počinje da razumeva muškarca ne gledajući ga očima Žene. oblikuje svoju budućnost. jer su se oslobodili sputavajući!! opsesija karakterističnih za imaginaciju opterećenu seksom. Uzastopne inkarnacije individualne duše dobijaju puni smisao samo kada se sagledaju u svetlosti delovanja zakona karme. Karmička određenost postaje . Ma kako paradoksalno zvučalo. Unutrašnja celovitost mora se ostvariti nadvladavanjem polnih razlika. i kao faktor povezivanja i kao faktor oblikovanja različitih života. ni žensko ni muško. Osobenosti uzastopnih inkarnacija dosledno i pouzdano su utvrđene racionalnim zakonom. AH to je samo prolazna faza. deluje zakon karme. Oslobađanje od imaginacije opterećene seksom Kada je čovek na putu da prevaziđe polne razlike i razume iskustva koja se tiču suprotnog pola.stazom unutrašnjeg razumevanja suprotnog pola. Zakon karme i način njegovog delovanja se ne može do kraja razumeti ukoliko grubo telo i grubi svet shvatimo kao jedine činjenice postojanja.koja leži pohranjena u ličnom sećanju. osećaju se kao žene i usvajaju njihove navike. jer. već osećaju da su iznad polnih razlika. Muškarac počinje da razumeva ženu ne gledajući je očima muškarca. razreši činom božanske ljubavi u kojoj ne postoji ni ˝ja˝ ni ˝ti˝. mnogo širi problem sveukupne dualnosti. I obratno. kod njega dolazi do prenaglašenosti nekih crta koje se uobičajeno pripisuju suprotnom polu. Tako. već nastoji da. preduzimanjem razboritih i mudrih akcija. putem imaginacije. što individualnoj duši omogućava da. Kada upotpune svoje unutarnje razumevanje relevantnih činjenica vezanih za pol. kroz mentalno telo. Nadilaženje polne dualnosti ne znači nadilaženje dualnosti u celini. na primer. Božanska ljubav Osloboditi se prianjanja za suprotni pol znači osloboditi se prianjanja za polna obeležja tela u kome se duša inkarnirala. pričaju kao žene. Problem različitosti polova je samo jedan segment problema dualnosti u celini.ponovnim uspostavljanjem izgubljenog jedinstva. Suština iskustava u vezi sa muškim i ženskim oblicima shvatljiva je i dostupna samo onim tragaocima koji su prevazišli seksualne razlike.već i zakon uzroka i posledice koji se ispoljava kao delovanje karme. pošto one naglašavaju neprirodnu vezanost i poistovećenost sa telom. ali sigurno predstavlja veliki korak napred ka postepenom i celovitom prevazilaženju dualnosti u svim njenim oblicima. Reinkarnacija i karma VI Odeljak VI Ddovanje karme kroz niz uzastopnih života Inkarnacije pudležu zakonu karme Kroz uzastopne inkarnacije jedne individualne duše ne samo da se provlači nit kontinuiteta i identiteta . Raspoistovećenje od tela ukloniće sve prepreke koje sprečavaju sjedinjenje i integraciju iskustava pohranjenih u umu. putem imaginacije. Izmirenje svesnog i nesvesnog nije moguće ostvariti posedovanjem drugih formi već se može ostvariti raspoistovećivanjem s telom i njegovim polom. oni više ne doživljavaju sebe ni kao muškarca ni kao ženu. a biva oživljena u slučaju naprednih duša . Cilj muških i ženskih inkarnacija istovetan je sa ciljem čitave evolucije: da duša dospe do svog nepodeljenog i nepodeljivog postojanja. Potpunost se mora potražiti iznutra . a akcije sadašnjeg života uslovljavaju okolnosti budućih života. biva uništen. Akcije iz prošlih života su uslovile okolnosti sadašnjeg života. dopre do ženinog doživljaja same sebe. Neprianjanje za obličje suprotnog pola dovodi do istinskog razumevanja iskustava vezanih za suprotan pol. jer se neprianjanjem otklanja barijera imaginacije opterećene seksom. Njih više ne dotiču ograničenja vezana za pol. neki tragaoci sa muškim telom u izvesnim fazama oblače ženske haljine. Izmirenje svesnog i nesvesnog Potpunost za kojom um žudi ne može se postići prianjanjem za druge oblike i njihovim prisvajanjem. koje je neprekidno prisutno u svim životima duše. samo obličje suprotnog pola sprečava čoveka da doživi suprotan pol u istinskom svetlu. A do potpunog rešenja tog problema dolazi onda kada se taj. već nastoji da. dopre do muškarčevog doživljaja samog sebe. pri čemu veliki broj sanskara koje nagone dušu da se poistoveti sa telom.

Um sadrži sve čovekove impresije i naklonosti u prikrivenom obliku. Isto tako. zovemo karan sharir. Tako se za ego-um kao rezervoar latentnih impresija. koji prolazi kroz unutrašnje nivoe sledeći svoju duhovnu stazu. koje nastaju ne samo kao posledica grubih i fizičkih akcija. prividno je upojedinjena zbog ograničenja mentalnog tela. verovatno će morati da se zaustavi na duhovnoj stazi da bi pomogla osobi koja joj je iskazala . Premda je doista lepo nalaziti se u ulozi nekoga koje poštovan. ili će uživati u punoj snazi svog tela. da li će biti zaokupljena materijalnim stvarima. napredna duša kojoj se iskazuje počast. obnove svoje odnose i nadoknade propušteno. Ono može da se odvija i na planu razmene misli ili osećanja. slabe ili čvrste volje. pošto ono u sebi sadrži semenje ili uzroke svih želja. Karma uplitanja Kada neko ukazuje poštovanje svecu koji se nalazi na višim nivoima svesti. odvija se u suptilnom telu. On predstavlja jezgro inkarnirane jedinke. Tako ego-um. Ograničeno ˝ja˝. a nivoi na kojima duša poseduje svest o mentalnom. posredstvom različitih misaonih procesa. Tako se igra dualnosti nastavlja sve dotle dok duša ne prikupi veliki broj suprotnih iskustava i. onda one moraju ponovo da se sretnu. nalaze se u mentalnom svetu. pripadaju suptilnom svetu. koji pripada mentalnim nivoima. Tu je posađeno seme želja. hoće li biti zdrava ili bolesna ili će možda imati iskustvo i jednog i drugog. Osobenosti svake inkarnacije prilagođene su potrebama ego-uma i njegovom sastavu. kao što se drvo skriva u semenu. Nivoi na kojima duša ima svest o željama. kao šio je na primer slepilo. Kada osoba daje iz sebičnih motiva.moguća upravo zbog toga što postoje suptilna i mentalna tela i svetovi. hoće li biti oštroumna ili glupa. kaže se da predstavlja stanje suptilnog tela. i na kraju. prezasićena njima. A za ego-um koji je sišao u grubu sferu radi stvaralačkog delovanja. nastojaće da ponovo uspostave međusobne kontakte. ili uzročno telo. stvari koje su ostale nedovršene u jednoj inkarnaciji mogu biti dovršene u narednim inkarnacijama. okrene se ka unutra. Ego-um se formirao od impresija koje su se taložile kroz ranija čovekova iskustva i akcije. već i osećanja i razmišljanja. kaže se da predstavlja stanje fizičke inkarnacije. čista ili nečista srca. Za ego-um kao dušu koja proživljava aktivirane i ispoljene impresije. i spozna sebe kao Najviše Sopstvo. Prikupljene impresije određuju prirodu inkarnacije Ego-um. te je kroz obostrano uzimanje i davanje došlo do jačanja karmičkih i sanskaričkih veza među njima. Vezivanje na principu uzimanja . Kroz uzimanje i davanje dolazi do jačanja karmičkih veza Ako su određene osobe nekada davno uspostavile međusobne odnose. Zahvaljujući trajnosti impresija. ili će nastojati da pronađe unutrašnju duhovnu svetlost. karmičke veze izgrađene u jednoj inkarnaciji nastavljaju se i razvijaju u nizu sledećih inkarnacija. čije je sedište u mentalnom telu. to je vezuje na isti način kao i kada uzima da bi kompenzovala osećanje izolovanosti. koje je uporište ego-uma. Oni koji su bili u bliskim. predstavlja onaj entitet koji obuhvata sve faze kontinuiranog postojanja zasebne individue. hoće li patiti od fizičkih nedostataka. Zelje se u umu nalaze u latentnom stanju. ako je neka osoba razvila naročite sposobnosti ili sklonosti u jednoj inkarnaciji. on na taj način ostvaruje pravo da mu se svetac obrati. ili ego. sa sedištem u mentalnom telu. Mentalno telo. ne postane dovoljno zrela da odbaci ego-um. Izvor želja treba potražiti u umu. Međutim. preuzima niža tela u skladu sa impresijama pohranjenim u njemu. u stvarnosti jedna i nedeljiva. Ove impresije određuju da li će individua umreti mlada ili će doživeti duboku starost. Mentalna i suptilna tela Nivo na kome se može imati svest o fizičkom telu je grubi svet. mora za trenutak da zastane da bi takvom pokloniku pružio pomoć koja će ga uzdići na isti duhovni nivo na kome se i sam nalazi. ona će ih preneti i u naredne inkarnacije. kroz razmenu novca i dobara ili izvršavanje nekih fizičkih poslova. Prema tome.davanja ne mora da se odvija samo na materijalnom planu. Igra dualnosti Ego-um se oblikuje pod uticajem karmičkih impresija. Iskazivanje poštovanja naprednoj duši proizvodi karmu uplitanja. koje je sedište uma. sastoji se upravo od ovih sanskara. A svetac. da li će biti lepa ili ružna. konkretno ispoljenje sanskara u svesti. Nastanak i dalji opstanak ego-uma Duša. dobrim ili lošim odnosima. kaže da predstavlja stanje mentalnog tela.

Tokom prvih sedam godina života impresije se slabo ispoljavaju. Zadovoljstva i patnje života na zemlji. Pre no što zacrta svoju karmu. Razmena među dušama Brza i pouzdana razmena među dušama ogleda se i u zakonitosti po kojoj mržnja rada mržnju. Ritam u kome dve duše začinju svoj odnos teži da se održi sve dotle dok one. Sudbina. ne može više zanemariti. Ali nakon što je zacrta. Prava. postignuća i prepreke kojima je on zasut. Isto tako. i kao što je ta sudbina uslovljena prošlom karmom. Svaka osoba je postala to što jeste zahvaljujući sopstvenim delima. međutim. ona u sadašnjem životu oseća potrebu đavoli i pomaže prijatelje iz prošlog života. Svaka karma. što je presudan faktor dalje sudbine individue. On im daje podsticaj. Dublje razumevanje i pravilna primena zakona karme omogućiće čoveku da. vezuje čoveka. Kvalitet zemaljske karme igra važnu ulogu u oblikovanju i preoblikovanju impresija ego-uma. Postati gospodar svoje sudbine Kao što prirodu karme . iscrpljujući tako impresije ego-uma. postane gospodar svoje sudbine. što ne znači da ti razlozi ne postoje. strast izaziva strast. tuđ i nametnut jaram. isto tako se može i preoblikovati. koji najdublje poznaje prirodu duše kao i sve složenosti karmičkih zakona. Dve vrste karme Uopšteno govoreći. Zakon karme je rezultat povodljivosti ego-umova. Zato akcije dece ispod sedam godina ne ostavljaju snažnije impresije na ego-um. uspesi i neuspesi koji ga prate. Sloboda izbora i sudbina Po pravilu akumulirana karma poseduje izvesnu inerciju. prijatelji i neprijatelji .poštovanje. začinje se tek kada jedinka razvije izvestan osećaj odgovornosti. Samo se na poprištu zemaljskog postojanja kreativna i plodonosna karma može manifestovati posredstvom grubog tela. i da se konačno oslobodi karmičkih predodređenosti koje upravljaju njenim životom i smrću. i svoj odnos ne uzdignu na kvalitativno viši nivo. to jest.sve je to zacrtano karmom prošlih života. uz pomoć razborite i mudre akcije. budući da je ispoljavanje impresija slabog intenziteta. I upravo kroz sopstvena dela može i da preoblikuje sebe prema zahtevima svog srca. karma se. Karma postaje duhovna snaga koja vodi Oslobođenju tek kada počne da izvire iz pravilnog razumevanja. koja oblikuje ego-um i njegovu budućnost. slabo reaguje na kontraste koji postoje u svetu. Osećaj odgovornosti javlja se naporedo sa osećajem za dobro i zlo. Karmičke predodređenosti se popularno zovu sudbinom.u zemaljskom životu određuju impresije pohranjene u ego-umu. postoje dve vrste karme: karma koja vezuje i karma koja potpomaže Oslobađanje i Samoostvarenje. kroz novu. Svest. razboritiju karmu ne promene taj ritam. Ovaj zakon dejstvuje ne samo za vreme jednog života već tokom više života. Osoba je prisiljena da mrzi ili se plaši neprijatelja iz nekog od prošlih života. Osoba najčešće nije svesna razloga svog neobjašnjivog ponašanja. Zakon karme je zakon koji se ispoljava kroz neprekidnu razmenu i uzajamno prilagođavanje. kao što se misli. Impresije u ego-umu i karma na zemlji uza jamno su zavisni. mada u sadašnjem životu ne postoje vidljivi razlozi za to. bez ikakvog jasnog povoda. a ljubav priziva ljubav. tako i kvalitet zemaljskog života utiče na prirodu impresija. A do pravilnog razumevanja se najbrže stiže preko Savršenog Učitelja. bilo dobra ili loša. Čovek je sam stvorio svoju sudbinu koja ga prati još iz davnina. čak i poništiti karmom sadašnjega života. sve dok pothranjuje ego-um pogrešnim razumevanjem. Mnoge naizgled neobjašnjive stvari postaju shvatljive kada se razmotre u svetlosti karmičkih veza iz prošlih života. nije. Ona ne menja prirodu svog prvobitnog impulsa ukoliko za to ne postoji određeni razlog. ili uravnotežiti novom. izmeniti. . delotvorna karma. Istinski vredna karma kao posledica razlikovanja između dobra i zla Osoba će proizvesti doista vrednu karmu tek nakon što razvije sposobnost razlikovanja između dobra i zla. i delovaće sve dotle dok postoje individualne duše koje žude da se ispolje u običnom svetu. mora se ili istrošiti kroz posledice koje je izazvala. i to obično nakon što jedinka prevali prvih nekoliko godina svog detinjstva. odgovarajućom karmom. kao značajan faktor budućeg razvoja individue. individua ima slobodu da bira svoju budućnost. niti igraju važnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti.

raznovrsne i višeznačne dugove. To samo znači da ono što čovek seje. Karmička predodređenost je uslov istinske odgovornosti. Teškoće u raščišćavanju računa Prvo. On ne samo daje u stanju da inicira učenika u vrhunsku veštinu ostvarivanja nevezujuće karme. možda biti nespremna da se suoči sa svim složenim zahtevima situacije. Čovekova egzistencija bila bi neizvesna u pogledu postizanja vrednih rezultata.Poređenje sa zakonom uzroka i posledice Zakon karme se u svetu moralnih vrednosti može uporediti sa uzročno . da nije zakona karme u svetu vrednosti. to jest.posledičnim zakonom u fizičkom svetu. U svetu moralnih vrednosti postoji zakon prema kome važi da. ako se ne bi mogao strogo primeniti u domenu moralnih vrednosti. nastupio bi haos koji bi ljude lišio sposobnosti da predvide rezultate svojih akcija. činiš sebi . I konačno. posto je i jedno i drugo ishod karme koju je pokrenula želja.posledičnog zakona u fizičkom svetu. postoji mogućnost da će. izuzetke. činila dobro onda mora da primi nagradu. A prema karmičkom zakonu. ona ne može da izbegne ni otplatu ni naplatu svojih dugova. U svetu fizičkih fenomena postoji zakon o održanju energije prema kome se nijedan delić energije ne može izgubiti. sve osobe sa kojima ima karmičke veze i neraščišćene račune. Kada ne bi bilo uzročno . ona najčešće nije kadra to i da učini. Zakon karme je izraz pravde i odraz jedinstva života u svetu dualnosti. Ona traje sve dok ne donese plodove ili sve dok ne bude poništena kroz karmu suprotnog dejstva. Kada bi zakon karme dopuštao olakšice. ostvarila sa njima mnogobrojne dužničko . ona više ne može na misteriozan način da iščezne a da. i uplesti se u nove komplikacije. tada ne bi postojao ni moralni poredak univerzuma. stvoriće nove. Sve što se iskustvom prikupi je nesumnjivo posledica onoga što je ranije učinjeno. u samom pokušaju da izravna račune sa onima sa kojima je u davnašnjoj vezi. U univerzumu bez moralnog poretka sva ljudska nastojanja bila bi prožeta sumnjama i nesigurnošću.poverilačke odnose i uplela se u mrežu raznovrsnih nenaplaćenih i neotplaćenih dugova. Tako osoba svaki put sve više dodaje na svoje dugove i stiče se utisak da nema kraja nepreglednom proširivanju i usložnjavanju karmičkih zapleta. Dobre akcije donose dobre rezultate. pak. Ako je osoba činila nekome zlo. Čak i sklapajući nova prijateljstva. rezultati akcija bili bi krajnje nepouzdani. to i žanje. Kroz nebrojene živote individua je stupila u kontakt sa bezbroj ljudi. usled ograničenja koja joj nameću njene sposobnosti i okolnosti. Zakon karme kao izraz pravde Po svojoj neumitnosti zakon karme je nalik na sve ostale zakone u prirodi. Isto tako.loše. Zakon karme održava moralni poredak univerzuma Moralni poredak univerzuma održava se na sistematičnoj povezanosti uzroka i posledice. Reinkarnacija i karma VII Odeljak VII Sudbina individue koja se reinkamira Neotplaćeni i nenaplaćeni karmički dugovi Broj inkarnacija koje je duša primorana da proživi zbog svoje karmičke uslovljenosti ima tendenciju da se otegne u beskraj. Sve što činiš drugome. Zatim. neprijateljska i šlepa sila. No. ne moraju se inkarnirati u isto vreme kada i ona.mada treba vremena da se to shvati. a rđave . kada je zakon karme zanemaren. A ako je. Tako ona nastavlja da se inkarnira da bi otplatila i naplatila sve svoje dugove. ali čak i uz čvrstu nameru da raščisti sve svoje račune. već kao nešto stoje uključeno u racionalnu šemu života. kada se jednom stvori karma. Nefleksibilnost zakona karme je nužan preduslov za smislenu akciju koja bi bila neizvediva kada bi se zakon karme ignorisao ili potcenjivao. to je uvek znak da ljudske vrednosti nisu dovoljno ispoštovane. već može postati neposrednim izvršiteljem njegovog izbavljenja iz . Kada sredstva nisu usklađena sa ciljevima. ona ne može a da me pokrene lanac novih dugovanja. ne proizvede određene posledice. na sebi svojstven način. onda mora da prihvati kaznu i zlo koje će joj se vratiti. izmene. a ljudi ne bi znali da li da od svog delovanja očekuju dobro ili zlo. Učitelj može raščistiti sve račune Priča o karmičkim dugovima bila bi doista beskrajna ukoliko ne bi postojao izlaz iz karmičkog lavirinta uz pomoć Savršenog Učitelja. strogo delovanje karmičkih zakona ne pogađa dušu kao nekakva spoljašnja.

umesto da napreduje ka cilju. najbolje Što tada može da učini jeste da mu se preda i da ga služi. haotično lutajući kroz nekoliko života. tragalac postojano i sigurno napreduje ka svom cilju. zbog zloupotrebe svojih moći. svesno dozivi unutrašnje suptilne i mentalne svetove. Privid no neobjašnjiva privrženost koju učenik oseća prema svom Učitelju ima. Budući da je jedno sa celokupnim životom i budući da se pojavljuje u svojstvu prenosioca znanja. nauči da manipuliše silama i moćima koje su dostupne na višim nivoima svesti. Samo ako tragalac ugrabi priliku da se nade pod vodstvom Savršenog Učitelja. tako da je istovremeno sa duhovnim buđenjem učenika u sadašnjem životu. i samo će u tom slučaju biti bezbedan od pada i nazadovanja. Sasvim je izvesno da će se. međutim. većina takvih osoba udaljiti od cilja i nagomilati još vezujućih sanskara. U nekim izuzetnim slučajevima tragalac na četvrtom nivou može da. Idući stazom. onda je za njega najbolje da se veže za Boga ili za Učitelja. Svojim predavanjem učenik prebacuje breme svoje karme na Učitelja. gotovo uvek. Pre no što postigne duhovni cilj. podužu istoriju. Odnos između učenika i Učitelja se nastavlja iz jednog u drugi život i proteže se na niz inkarnacija. može da ima zastoj ili da nazaduje. nikada se ne postiže za vreme jednog jedinog života. No ipak. u sadašnjem životu su nesvesno pri vučene njegovim magnetizmom ne znajući uzrok tome. Učenik je. izazove takav pad. Duhovni razvoj zahteva aktivne napore Osoba koja je pošla duhovnom stazom po pravilu postepeno napreduje sve dok ne postigne cilj.karmičkih zamršaja. Služenjem Učitelja pruža mu se šansa da razreši svoje karmičke čvorove. Čak i yogini su podložni delovanju nepopustljivog zakona karme koji ne poznaje izuzetke. ustupke ili povlastice. Pošto već mora da se veže. Tragalac koji doživi ovakav težak pad zove se joga-bharašta (yoga-bharashta). da su mu posle potrebni eoni da se vrati na izgubljenu poziciju. međutim. nije učinio nikakve vidljive napore i žrtve u tom pravcu. već zaslužio tu povlasticu zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Učiteljem u prošlim životima kao i svojim spiritualnim pregnućima. trpeljivosti i odlučnog traganja pre nego što postane duhovno spreman za konačno ostvarenje Boga. u smislu da će i bez aktivnih napora tragaoca. s jedne strane. logika iskustava prikupljenih u nekoliko života navešće ih da. Bogoostvarenje. njegovo duhovno putovanje će se odvijati glatko i sigurno. isto kao što se kroz vezujuću karmu zaslužuju zadovoljstvo i patnja. on razvija izvesne latentne sposobnosti koje mu omogućavaju da. Proteći će vekovi žrtvovanja. sa svoje strane. stvorila je medu njima duboke veze. Kada jednom stupi na stazu. tragalac će morati tokom više inkarnacija da bude na duhovnoj stazi. rezultati uslediti. Učitelj odvraća učenika od negativne karme u koju bi se inače upleo. krenu spiritualnom stazom. Staza je krcata preprekama i zamkama i sve dotle dok nema pouzdanog vodstva Učitelja. Odnos sa Učiteljem traje više života Kada poklonik kroz svoju dobru karmu u prošlim životima zasluži najveću blagodet i milost Učitelja. Učitelj je postigao jedinstvo sa Bogom. tragajući za najuzvišenijim ciljem. a da ovaj. čiji kosmički i univerzalni život obuhvata sva bića. jer će mu takva veza omogućiti da se oslobodi od svih ostalih karmičkih veza. Ljubav i naklonost koju je učenik gajio prema Učitelju u prošlim životima. stigla i Učiteljeva milost i pomoć. Milost Učitelja se zaslužuje prethodnom nevezujućom karmom. Prizivanje milosti Učitelja Učenik nikada bez razloga neće privući Učiteljevu pažnju. a sa druge. To nije slučaj sa tragačima koji se još uvek kolebaju u odnosu na stazu i koji su lišeni vodstva Učitelja. Učenik obično nastavlja tamo gde je stao u prethodnoj inkarnaciji. služenja. koje je svrha svake individualne reinkarnacije. samopročišćavanja. Ono je kulminacija . Učitelj može biti posrednik u raščišćavanju tragaočevih karmičkih dugova. Zbog toga se ne može reći da se duhovni razvoj odvija automatski. dobro i zlo. koji mora da nađe načina da ga oslobodi. uspešan prolazak kroz prvih nekoliko nivoa nije garancija daljeg bezbednog napretka. Opasnost od pada Pre ili kasnije. Joga-bharašta Na bilo kom od prvih nekoliko nivoa tragalac. tragaoca vreba opasnost od pada. nastalih kao posledica odnosa sa bezbrojnim jedinkama sa kojima se ovaj susretao u svojim inkarnacijama. Ponekad će Učitelj odati priznanje učenikovoj spiritualnosti. Osobe koje su bile povezane sa Učiteljem u pređašnjim životima.

pa čak i samo strujanje života na zemlji . posedi. tokom više života istrajnog rada na stvaranju inteligentne i nevezujuće karme. Sve religije nedvosmisleno zahtevaju od čoveka da živi u skladu sa Istinom. Beskonačnost mora da prođe kroz iluziju konačnosti da bi sebe spoznala kao Beskonačnost. Svaki čin treba sagledati u širem kontekstu.prolazno i lišeno trajne vrednosti. a njena duša stupa u jedinstven božanski život. moć. Vreme je da čovečanstvo smelo sagleda Istinu da je život jedan i da je Bog jedina stvarnost i jedina vrednost.bogatstvo. naplatom karmičkih dugova. osvetljava nejasno. Sve ostalo je prazno i ništavno bavljenje iluzornim vrednostima. Kulminacija svih reinkarnacija Život jedinke koja se reinkarntra sastoji se od mnogobrojnih faza i događaja. ako bi se svaki čin posmatrao kao zasebna celina. Za nedostignutim idealima u jednom životu. za Boga vredi mreti. Sa stanovišta zemaljskog postojanja može se reći da se. da se poništi. sam ego-um nestaje. jer je duša prevazišla svest o zasebnosti odnosno dualnosti. Neinteligentna karma bacila je individualnu dušu u ropstvo i takva karma mora. Dovršava nedovršeno. i javlja se spoznaja večnog. ispravlja pogrešno. njen ego-um nestaje.ona se nastavlja. Ratne nepogode će uputiti čoveka ka Bogu. a upravo iz nje potiče mnoštvo želja usmerenih na objekte i doživljaje iz sveta dualnosti. porodica.napora ulaganih kroz više života. sledeći nesebične ciljeve. kao sastavni deo drame. Dokle god postoji ego-um u bilo kom obliku. On nas takođe uči da je sve profano . lanac inkarnacija se prekida i dolazi do konačnog ostvarenja. Glumci odlaze sa zemaljske pozornice tek da bi se ponovo pojavili u novim ulogama. Točak života se neprekidno okreće i uzdiže je do najvećih visina. postoji i neizbežna. Za Boga vredi živeti. u novom scenariju. u Svom izmišljenom delu. koji je Istina. sposobni su i da. impresije koje omogućavaju opstajanje ego-uma takođe nestaju. A kada nestanu želje u bilo kom obliku. sam postao čitava glumačka ekipa i da se igra skrivalice sa samim sobom kako bi u potpunosti i svesno postigao Sopstvenu stvaralačku beskonačnost. Samorealizacije. Ako čovečanstvo ne uspe da izvuče nauk iz lekcija ovog rata. Rad na duhovnom oslobađanju čovečanstva . Sa nestankom impresija. da bi je. posle svakog završenog čina. Tokom najvećeg broja svojih uzastopnih života (u bezbrojnom nizu inkarnacija) oni ostaju nesvesni dobro čuvane istine . Međutim. On. Želja kao sila koja nagoni ka inkarniranju Sila koja individualnu dušu drži okovanu na točku rađanja i smrti je žudnja za zasebnim postojanjem. Ego-um se inkarnira samo da bi ispunio želje. jer je to ujedno i kraj njegovog postojanja. Bogoostvarenje stavlja tačku na sve inkarnacije ego-uma. zarad Boga ili Istine. prema tome. posto dostigne punu zrelost. Kontinuirani život duše može se porediti sa dramom Drama kontinuiranog življenja individualne duše sastoji se od mnogo činova. Završetak jednog čina nije ujedno i kraj dramske radnje . * Drugi svetski rat-Ur.da je Pisac drame. on je deo Božanske promisli prema kojoj čovečanstvo treba da postane svesno viših vrednosti. Tako ona stiče bogato iskustvo. Igra skrivalice Glumci su toliko zaokupljeni svojim trenutnim ulogama da ih smatraju početkom i krajem svog postojanja. slava. podnesu jednake Žrtve i patnje. Neizmirene račune izmiruje otplatom ili. uzdigne do najviših visina požrtvovanosti. Za svoju otadžbinu ili političku ideologiju ljudi su u stanju da izdrže neizrecivu patnju i podnesu beskrajno mnogo žrtava. Ovaj rat nas uči da i prosečna osoba može da se. zatim. zavesa spušta na njen život. puka je besmislica boriti se na strani jedne religije protiv druge. nepromenljivog Sopstva kao jedine Stvarnosti. i iniciraće ga u novi život nadahnut istinskim i trajnim vrednostima. A kada ego-um iščezne. a Pisac mora da odigra ulogu svih glumaca da bi spoznao Sebe kao Autora ove najveće detektivske priče ispisane u ciklusima stvaranja. onda se iz svega toga ne bi mogao izvući neki dublji smisao. Dakle.onih koji su već izvedeni i onih koji tek treba da se izvedu. nesavladiva potreba za novom inkarnacijom. onda će ono uzaludno propatiti. Živi za Boga i umri za Boga Ovaj rat* je nužno zlo. nastavlja da traga u sledećem. pak. predstavlja samo kariku u lancu činova . I napokon. U božanskom životu više ne postoji ni prisila davanja ni prisila uzimanja. ponovo spustio.

Onaj koji je nadahnut religioznim ciljevima. nastoji da ostvari slobodu religije. ali sa konačne tačke gledišta je pomoć koja čoveku omogućava da ostvari duhovnu slobodu. u nedostatku spiritualne slobode. jer spoljašnji uslovi nisu trajni . Otuda se onaj koji se poistovetio sa otadžbinom. Medu svim rasama i u svim podnebljima. Kroz svoj imperativni zahtev da bude slobodan. Bilo koji niži vid slobode može se porediti sa kulom od peska. Samo u duhovnoj slobodi nema patnji i ograničenja. da živi po svom nahođenju. ona sloboda koja sa sobom nosi krajnje ostvarenje jedinstva svekolikog života. relativna. Duša je. ona je utemeljena na spoznaji o neprikosnovenom jedinstvu svekolikog života. u većoj ili manjoj meri. ostaje večito. Oni ne samo da su odlučni da odbrane slabijeg od napada i ugnjetavanja. To je prava duhovna sloboda. Ljubav prema slobodi i potraga za njom su dve osnovne težnje čovečanstva. on se obično vezuje za spoljašnjost života kome stremi. Samo kroz duhovnu slobodu rada se vrhunsko poverenje u Istinu. Relativna sloboda je uvek. konačno ostvari. čovekova duša bi.odećom i krovom nad glavom. već i da se prihvate dužnosti date od Boga. Važnost duhovne slobode Samo kroz duhovnu slobodu može se doživeti beskrajna sreća i Samospoznaja kakvoj nema premca. Osobe koje su snažno privučene društvenim ili kulturnim ideologijama. ona ne predstavlja trajno rešenje. društava ili država. mora se prilagoditi zahtevima drugih jedinki. eventualno. ekonomske. Premda se ispoljava kroz svet dualnosti. silom prilika. suptilno i mentalno telo. knjigama i drugim blagodetima civilizacije. ona će se ujedno osloboditi vezanosti za grubo. pa su zato relativne i ograničene. za razliku od mnogobrojnih relativnih sloboda. Nacionalne. društvo ili država. Vrste slobode Čovek u svim sferama života nastoji da ostvari slobodu. Onaj koji je zaokupljen ekonomskim ciljevima. One postoje i opstaju kroz dualnost. u svim zemljama i u svim vremenima. A mnogo onih koji. Istinsko služenje Ljudi koje prožima duh nesebičnog služenja. Različiti ljudi teže različitim slobodama zavisno od toga šta u životu cene i šta smatraju vrednim. bori da ostvari nacionalnu i političku slobodu. bori se za ekonomsku slobodu. religiozne ili kulturne slobode vezane su za svet dualnosti. Sve te vrste pomoći su doista velike i značajne. želeći. lekovima i hranom. veća od . već su spremni da za drugog polože i sopstveni život. Kada duša pokida okove želja koji je drže u stanju otuđenosti. međutim.duhovna sloboda.podložni su postepenom razaranja i nestanku. Da nema želja. Samo duhovna sloboda je neograničena Samo je duhovna sloboda apsolutna i neograničena. teže jedino da sebi obezbede onu vrstu egzistencije koja će im pružiti osećaj slobode koja je samo relativna. Čak i da su svi spoljašnji uslovi slobodnog življenja prisutni. da pomognu drugima da je steknu. Manja postignuća prati strah od prolaznosti. a opet ostati nevezan. ne bi bilo ni zavisnosti ni ograničenja. Oni koji su shvatili vrhunski značaj duhovne slobode moraju ne samo da se za nju izbore. a ne beskonačne. jer ga teraju da se vezuje za uslove pod kojima bi se. i. mogle ispuniti. Samo u duhovnoj slobodi čovek može živeti za druge. oduvek beše samo . i koja definitivno stavlja tačku na sve brige i sumnje. kada se istrajnim ulaganjem napora jednom ostvari. apsolutne slobode. koja je. žude za slobodom kretanja i slobodnom razmenom ideja i informacija. onih koji zaista shvataju pojam istinske. vredna sama po sebi . delimično razumevajući pojam slobode. istrajnim ulaganjem napora. ukazuju čovečanstvu pomoć opskrbljujući ga osnovnim životnim potrebama . ostala bolno zasužnjena. ostvariti samo delimično.sloboda! Malo je. Čak i kada se. Želje su to što sputava čoveka. Ali je malo onih koji shvataju da je najosnovnija sloboda. od patnji obnevidelog čovečanstva. nema važnijeg zadatka nego da se drugima pomogne da je postignu. Zato nema većeg dara od duhovne slobode. dospela u ropstvo. Najvažniji preduslov ostvarenja duhovne slobode je oslobođenost od želja. osnovni moto namučenog. Granice slobode Različiti tipovi spoljašnje slobode mogu se.Vapaj za slobodom U čitavom svetu ljudski duh vapi za slobodom. Sloboda koju za sebe zahteva jedinka.

budući da je uhvaćen u iluzornu mrežu dualnosti. . čovečanstvu. Ratnici Istine moraju pomagati svim ljudima. Kada nemaju šta da obuku. Breme mora da se podeli. ne postoji lek koji će trenut no olakšati njihovo stanje. koja je jedina Stvarnost. mračne neprohode i oskudice. Grubo. Poistovećujući se sa telima. Mnogi od vas su. Neobično mi je zadovoljstvo da primetim kako ste se takvom poduhvatu iskrena srca odazvali. jer svako je izraz jedne jedinstvene Stvarnosti. mora da bude jasno shvaćena i bezrezervno prihvaćena.čak i po cenu života. već i pri svakom. za one koji su u beznađu duhovnog zatočeništva. Duša je u svim telima i u ego-umu jedna i nepodeljena. a zatim i nedvosmisleno ispoljena u recima i u delu. Duhovni radnici moraju da izbave svet iz takvih muka. pogrešno poistovećujući sebe sa telima i ego-umom. s ushićenjem i odvažnošću. Međutim. u neznanje duboko ogrezlom. poteklih iz uobrazilje o dualnosti. od Boga isplaniranom i suđenom zadatku pružanja duhovne pomoći čovečanstvu. ne samo u njihovim naporima da u uzbudljivoj i izazovnoj bici ostvare pobedu nad sobom. Beskućnicima ćete pružiti dom u koji oni treba samo da se usele. Nema drugog načina. on ne može da se izvuče iz njenih zamršenosti. Zadatak duhovnih radnika Budite Lučonoše Čovečanstva Veoma sam srećan što ste se odazvali mom pozivu da čujete poruku koju imam za vas. Međutim. oplemenjenog blagorodnom ljubavlju za sve. Priroda duhovnog rada Zbog svog vrhunskog značaja za istinsko i trajno blago stanje čovečanstva. moji poklonici. izvršavali moje naloge i sledili moje upute. Ali tela ne mogu biti sredstvo kroz koje bi duša saznala svoju istinsku prirodu. koji su samo njeni nosači. i da smatra daje u kreaciji samo jedna medu mnogima . vi. preneti svetlost ovom. Stanja svesti Svaka duša je jedno sa večnom i nedeljivom univerzalnom Dušom. već ćete. pa i najmanjem koraku u pravcu tog postignuća. ostali ste verni meni i mom duhovnom delu. duhovni rad je imperativ za sve one koji iskreno vole čovečanstvo. Ona po svojoj važnosti dolazi na prvo mesto. Uveren sam da nećete zadržati samo za sebe Istinu koju vam donosim. U ovom bogoželjenom. podstaknuti ljubavlju prema meni i verom u mene. Kada su ljudi gladni daćete im hranu i oni će biti siti. Preuzimajući na sebe zadatak da pomognete drugima da spoznaju Boga. dužni ste da radosno podnosite svaku žrtvu i patnju. učestvujući sa ljubavlju i verom u mom univerzalnom delu produhovljavanja sveta. jer je duša iznad njih. u svom neznanju. tako što će mu predočiti Istinu o jedinstvenosti svekolikog života. poistovećuje sa svojim telima. moji poklonici.umesto da sagleda sebe kao jednu i jedinu Stvarnost u kojoj ne može da postoji drugo. morate mi pomoći . Kroz mnoge bure i potrese. Međutim. svih ovih godina provedenih sa mnom. Čvrsto verujem da ćete vi. Stoga je bitno da budemo sasvim načisto u pogledu prirode duhovnog rada. duša se uhvatila u zamku iluzije o višestrukom postojanju. čovečanstvo će postići duhovnu slobodu.svake druge pomoći. suptilno i mentalno telo su posrednici kroz koje ego-um doživljava različita stanja sveta dualnosti. Svet je čvrsto utemeljen na lažnoj ideji o zasebnom postojanju. Duhovnu slobodu mora izboriti svak za sebe sopstvenim naporima uz pomoć brižljivo isplanirane strategije protiv nižeg ˝ja˝ i nižih želja. Izvor iluzije o mnoštvu Iluzija mnoštva nastala je zbog toga što se duša. ona je počela sebe da smatra ograničenom. Sada je došlo vreme da uložite sve svoje snage i pomognete mi u misiji pomoći čovečanstvu da krene duhovnom stazom i spozna Boga. Kada spozna Istinu. Nema te žrtve koju ne treba podneti da bi se čovek oslobodio iz duhovnih okova i nasledio Istinu koja jedina donosi veČni mir i učvršćuje nepokolebljivi osećaj univerzalnog bratstva ljudi. zajedničkim naporima izneti to breme. i. Najvažniji uslov svakog duhovnog školovanja je spremnost da se izgara u duhovnom radu čiji je cilj približavanje čovečanstva spoznaji Boga. pribavićete im odeću koju treba samo da obuku. Kako pomoći drugima da postignu duhovnu slobodu Pomoć koja se pruža ljudima u njihovim naporima da ostvare duhovnu slobodu umnogome se razlikuje od drugih vidova pomoći. Večna Istina daje Bog jedina stvarnost.

Ljudski um se mora prethodno očistiti od sebičnosti i predrasuda. na velike i male. jeste da mi pomognete u mom objavljivanju Istine napaćenom čovečanstvu. Za njih je od najvećeg značaja da strogo vode računa o protoku vremena u kreaciji i da ne izgube iz vida uzvišeni značaj budućeg trenutka u kome će se obelodaniti univerzalna duhovna Istina. stvarno ne izgubite visoki nivo razumevanja. božanski život u Istini. duša prolazi kroz različita stanja svesti. na vode i vodene. koji je Jedinstvena Stvarnost svih duša. duhovni rad namenjen je dušama koje se još uvek nalaze u klopci kreacije. nezavisno od njenih posrednika ili nosača. Kako ljudi budu postepeno dolazili do sve dubljeg i dubljeg razumevanja. ne srne da bude saopšteno sa visine. Nije slučajno da se ljudi dele na bogate i siromašne. da bi ljudi mogli da prime večni život koji im ja donosim. Sviknuti da život vide izdeljen na zasebne celine. Vi morate da pridobijete ljude za život u Istini. dolazi do potpune predaje ego-života. Boga.čiji su oni punopravni naslednici. samo posrednici ili nosači svesti. i koji su toliko ogrezli u izopačene misli i osećanja da svoju izopačenost više ne zapažaju. Bog postaje jedina Stvarnost za koju vređi živeti. ne možete ih prisiljavati na duhovnost. nastoje da očuvaju. Pridobijanje ljudi za život n Istini Pukim osuđivanjem podela nećete odstraniti podele. da bi se. oni neće uspeti da vas razumeju ukoliko im se ne budete obraćali rečnikom koji im je razumljiv. Kada se budete upustili u duhovni rad. dok to činite. kao i ego-um. na tirane i ugnjetavane. Da biste uspeli u svom zadatku vi morate ljudima uliti veru. Nema drugog načina da im se pomogne da postignu duhovno oslobođenje i presvet ljenje. To je samopotvrđivanje Beskonačnog kao beskonačnog. A ubediti ljude da se okanu sebičnosti i predrasuda . Pošto do tog iskustva još uvek nisu došle svesno. To je bezvremeno iskustvo. jednako je važno da. na primaoce visokih priznanja i na društveno žigosane. Zapamtite da možete pomoći ljudima da se oslobode iluzorne podvojenosti i domognu duhovne slobode jedino ako i sami . na vladare i potčinjene. Duhovni radnici ne mogu sebi dopustiti da u kreaciji zanemare element vremena. vi . Dok doživljava različite unutrašnje nivoe posredstvom različitih posrednika ili nosača. Ljudi neće pogoditi smisao vaših reci ukoliko te reci nisu prilagođene njihovim sposobnostima i iskustvu. Bogospoznaja Većina duša je nesvesna svoje istinske prirode.to doista nije nimalo lak zadatak.pomažući čak i onima koji su skloni da stvaraju razdore tamo gde ih nema ne dajući vam tako ni trenutka predaha . Njih stvaraju i pothranjuju podvajajuće misli i osećanja. Tela su. U stanju duhovne Slobode i Savršenosti. rascvetao oslobođeni. Međutim. koje će popustiti samo na dodir ljubavi i razumevanja. i gde Svetio Istine o Jedinstvu svih biča rasteruje mrak patnji i ograničenja. Ono što kroz svoja razmišljanja i osećanja imate da saopštite ljudima. Bogospoznaja je u njima još uvek samo latentna. Prividno spuštanje na niži nivo Često će biti neophodno da se prividno spustite na niže nivoe kojima pripadaju osobe kojima želite da pomognete. To je iskustvo gde duša svesno doživljava svoju istovetnost sa Bogom. Instrukcije za duhovne radnike U pružanju duhovne pomoći morate imati u vidu sledeće četiri stvari: 1. Zadatak duhovnih radnika Zadatak vas. i ubediti ih da im pomažete da se spasu ropstva i patnje kroz spoznaju Najuzvišenijeg . već se i sami morate učvrstiti u njoj. duhovnih radnika. I pored toga što imate najbolju nameru da uzdignete ljude na viši nivo svesti.nikada ne izgubite iz vida ideju o jedinstvu. umesto njega. Ove razlike su stvorili i podržavaju oni koji su se u svom duhovnom neznanju vezali za njih. svesno ili nesvesno. doživljavaju dušu kroz samu dušu. Međutim.obmanjujuće poistovećenje sa telima i ego-umom. stvara iluziju mnoštva i podeljenosti unutar nedeljive celine. koje naglašavaju. i koje svim snagama. vi ćele zakoračiti u šumu podela za koje ljudi očajnički prianjaju. oni nisu voljni da napuste stav o svojoj zasebnosti. Vi ne samo da morate da pripremite čovečanstvo da primi Istinu. Oni koji su zbacili veo dualnosti. Važnost vremena Spoznati Boga znači boraviti u večnosti. Nije dovoljno da negujete snažna prijateljska osećanja i ničim ukaljanu čistotu i dobrotu u srcima. Ignorisati vreme značilo bi ignorisati i sam duhovni rad. u kojoj vlada iluzija o vremenu.

za Boga i samo Boga. doista. ako budete radili s entuzijazmom i razumevanjem. Ljudi će sami pronaći svoje odgovore. morati silom prilika da se suočite sa mnoštvom prepreka. te da vi jedino možete da budete instrument njenog razotkrivanja. Vrline i sposobnosti sledbenika Odeljak I Stupanje u stvarnost unutrašnjeg života Prednost i ograničenja spuljašnjeg pristupa lako je dostignuće Istine konačna sudbina svih ljudi. Ako su pitanja jednostavna. u drugom slučaju. 2. Strogo praćenje spoljašnjih obrazaca religijskih rituala i ceremonija je uobičajeni postupak za olakšavanje sanskaričkog tereta. moral. Vi. vi ste ga već izvršili. koje se. školstvo. Čak i ako vam se učini da je prepreka nesavladiva. sami istražuju svoje probleme. ukoliko uspete da u ljudima probudite duhovno nadahnuće i razumevanje. a zatim početi da se bavite svakom oblašču odvojeno i isključivo. Stupanj spoljašnjeg prihvatanja religijskih zapovesti i tradicija je poznat kao šairat (shairat). Vaša zasluga biće u tome što. Vi. biće dovoljno ako uspete da navedete ljude da se pitaju i sami tragaju za odgovorima. kada podelite život na politiku. biti izvanredni. izvrši. već postoji u njima u latentnom stanju. besmrtna svežina i besprekorna čistota. uz vašu pomoć. Kada svoj zadatak izvršavate čista srca. 3. stvaralačka ljubav i beskonačno razumevanje. sve to su iluzije unutar beskonačne Jednote. pak. Vašim neumornim zalaganjem čovečanstvo će biti inicirano u novi život u kome će vladati trajni mir i besprekorna harmonija. tako da će vaš prividni silazak na niže nivoe biti samo privremen. Kao duhovni radnici takođe morate da zapamtite da duhovna mudrost koju želite da prenesete ljudima. Nadvladavanje prepreka Videli ste kako ćete vi. Um svetovne osobe pomućen je gustim naslagama sanskara. Istina je da je pomoć Savršenog Učitelja apsolutno neophodna da bi neko postigao Samospoznaju. ljudi ne bi bili u stanju da sami dođu do rešenja svojih problema sa duhovne tačke gledišta. umetnost. nauku. ili da rastumačite njegovu pravu prirodu. nepokolebljiva vera i neizbrisivo blaženstvo. Ukazati ljudima na dublji način sagledavanja problema i sugerisati im konstruktivniji pravac razmišljanja i delanja. Ali. mnoštvo mogućnosti za rad na ovom polju. Budite sigurni da će vaši rezultati. Pitanja koja mogu da im pomognu da bolje formulišu sebe ne treba da budu ni previše teoretska ni previše komplikovana. Ili.ćete menjati svoj pristup i tehniku. ekonomiju. Takvo razmišljanje je prepreka celovitoj viziji.rešenje do kojeg budete došli neće biti zadovoljavajuće ni celovito. da razumeju. ukazaće vam se mnoštvo mogućnosti za duhovni rad. Najčešće ćete se zadovoljiti time da drugima osvetlite problem sa druge strane. morate da učinite sve što je u vašim moćima da pomognete drugima bez obzira na moguće rezultate ili posledice. ona će sama ukazivati na odgovor. ne smete da gubite iz vida konkretno delo koje Učitelj želi da. Vaš zadatak biće da upitate druge ono što se sami ne bi upitali ili usudili da upitaju u vezi nekog svog praktičnog problema. Prepreke i njihovo savladavanje. bez vaše vešte intervencije. moraćete da nastojite na pronalaženju celovitog i stvarnog rešenja za sve pojedinačne i društvene probleme. i u jednom plodonosnijem i kreativnijem pravcu. i duboka. Prema tome. moraju svesti na razumnu meru. kao duhovni radnici. 4. Postoji. Rezultati duhovnog rada Morate obavljati svoje zadatke ne brinući za posledice. Kada vam postane sasvim jasno da duhovna mudrost leži skrivena u svakom. ne obazirući se na uspehe i neuspehe. uspesi i neuspesi. vi se više nećete opterećivati time da morate da pružite drugima spremljene odgovore i gotova rešenja. Ako ste nepokolebljivo odlučni u želji da mi pomognete u mojoj misiji da čovečanstvu otvorim oči za jedinu stvarnost vrednu truda. ali prepreke i postoje da bi ih sadvladali. neposredna. malo je onih koji su dovoljno pripremljeni za nju. Duhovni razvoj kao nesputani razvoj unutrašnjeg razumevanja. kao duhovni radnici. ili karma- . kao duhovni radnici. Duhovno razumevanje obezeđuje svestrano napredovanje Ne smete deliti život na oblasti. Neka pitanja su važnija od odgovora. znači mnogo vise od nametanja gotovih rešenja. Duhovni napredak nije proces akumuliranja koji se odvija spolja. da bi tragalac uopšte mogao da kroči na spiritualnu stazu. to je unutarnji razvojni proces. ali pravi smisao pomoći dobijene od Učitelja jeste osposobljavanje drugih da ovladaju svojim prikrivenim sposobnostima. napredak u svim ovim sferama života uslediće automatski. misticizam i kulturu i posmatrate samo jednu od ovih oblasti . religiju.

poklonika više ne zadovoljava spoljašnjc prihvatanje određenih pravila. bitno od nebitnog. ona će se služiti intelektom da bi razlučila trajno od prolaznog. izvršavanje dužnosti onako kako ih nalažu sveli spisi. Ali doći će trenutak kada će se ona. Mnoge konvencije. Ponekad čini osobu krutom. i pothranjuje u njoj neku vrstu suptilnog samoljublja. U ovoj višoj fazi. prelazak iz shairata (karma-kanda) u tariqat (adhyatma-marga) ne treba shvatiti samo kao prestanak spoljašnjeg konformizma. Ideje. zamorivši se od svega toga. Ono što je društveno ustanovljeno i opšte priznato ne mora uvek da bude zdravo i u duhovnom smislu. stvarno od nestvarnog. kao delo prosečnih umova. Iluzorna vrednost običnog i ustaljenog vremenom gubi čar. ulažući napore da se prilagodi ustaljenim šemama i konvencijama umesto da se bavi istinskim i trajnim vrednostima. kao takva. koja. ali nije uvek lišen negativnih posledica. javiće se potreba da svoj u intelektualnu analizu uskladi sa praktičnim životom. ona će. čisto intelektualno razumevanje pokazaće se nedovoljnim. Oslobođenost od konvencija. Prerastanje stupnja spoljašnjeg prihvatanja je mnogo veći korak od pukog mehaničkog prebacivanja s konvencionalnog na nekonvencionalno. te življenje u skladu sa strogo utvrđenim etičkim kodeksom kojeg je iznedrila moralna svest tog doba. On podrazumeva svakodnevnu molitvu. To nije samo zamena konvencionalnog za nekonvencionalno. istinito od lažnog. i to nezavisno od konvencionalnosti i nekonvencionalnosti. prošavši fazu spoljašnjeg prihvatanja (šairat ili karma-kandu) nastavlja dalje stazom duhovne emancipacije. već on želi da razvije osobine koje će njegov unutrašnji život učiniti duhovno lepim. početi da oseća potrebu za istinskim znanjem. Nesvakidašnjost njihovih težnji i interesovanja pomaže im da zadovolje i osete svoju izdvojenost i različitost od ostalog sveta. Najveći broj konvencija ima iluzornu vrednost zbog toga što su krojene po meri prošeka. Na stupnju spoljašnjeg prihvatanja. stavovi. obilazak svetih mesta. verovanja. Oni koji bi da nadrastu stupanj spoljašnjeg prihvatanja i da zakorače u uzvišeniji život unutrašnje realnosti. ne javlja se kao posledica nekritičke reakcije. Kao što insekt prolazi kroz razne metamorfoze da bi dospeo do sledećeg stadijuma razvoja. jer je to samo jedna nekritička reakcija. većina ljudi je. kojom se odlikuje život poklonika. Ovo. To je skok sa stupnja neznanja na stupanj kritičke promišljenosti. pa čovek. ili doktrine kojih se ljudi . Spoljašnji pristup je na svoj način koristan. No. Realnosti unutrašnjeg života Duša provede nekoliko života učeći lekcije spoljašnjeg prihvatanja. moraju da nauče da razlikuju lažne od pravih vrednosti. teži da pripiše iluzornu vrednost stvarima koje nisu ustaljene i uobičajene. suvoparnom i uštogljenom. To je definitivan prestanak nekritičkog prihvatanja postojeće tradicije i početak novog načina života koji će se zasnivati na razboritom uočavanju razlike između bitnog i nebitnog. Ali kada se probudi i krene stazom. odnosno. shvativši da ne zna. umesto da se okrene istinskim i trajnim vrednostima. gledišta. ne znači da konvencije nemaju apsolutno nikakvu vrednost. U početnim stadijumima svog nastojanja da dostigne znanje. Sa duhovne tačke gledišta važna je praksa. jer stvara odgovarajuću atmosferu za razvoj duhovne discipline. uobičajenog za neuobičajeno. Nekonvencionalne stvari su neretko privlačne samo novine radi. pak. Dešava se upravo suprotno. Razlikovanje između istinitog i lažnog Stoga. a život koji odstupa od ovakvog krutog prihvatanja neretko se odlikuje duhovnim bogatstvom. i pored svega toga. koja je poznata kao tarikat (tarqat). potpada pod vlast lažnih ili iluzornih vrednosti. jer nalazi da je to najlakši način za umirivanje nečiste savesti. ili adiatma-marga (adhyatma-marga). Ograničenja konvencija Sa stajališta realnosti unutrašnjeg života. nisu ništa drugo do iluzorne vrednosti. duhovno neizgrađenih pojedinaca. okrenuti realnosti unutrašnjeg života. ne može da doprinese životu u slobodi i istini. a ne teorija. spiritualno neznanje individue toliko je veliko da ona ni ne shvata da živi u neznanju. Oslobađanje od konvencija zaslugom kritičkog razmišljanja Ljudi se pokadšto okreću nekonvencionalnim stvarima samo da bi iskočili iz uobičajenih okvira. Čovek. privržena spoljašnjerm prihvatanju religije. nego kao rezultat kritičkog razmišljanja. život zasnovan na spoljašnjem prihvatanju često je duhovno jalov. tako i poklonik.kanda. Za svetovnu osobu koja se odlučila za ovaj uzvišeniji oblik traganja kažemo daje postala poklonik. međutim. Propast jalovih ubeđenja Za duhovnog poklonika.

I. međutim. ideje nastale nakon kritičkog preispitivanja moraju se uključiti u aktivan život da bi bile sasvim plodonosne. Vrline i sposobnosti sledbenika II Odeljak II Neke božanske vrline Međupovezanost osobina koje su neophodne za duhovni život Da bi unutrašnji život poklonika postao harmoničan i prosvetIjen. dok. a duhovna priprema ponekad se proteže na nekoliko života provedenih u strpljivom. ili karma-kande. ukoliko je čovek brani sa žarom. već i srce. mnogo češće su činile štetu. Vera i religijske dogme imaju prednost nad intelektualnim stavovima i doktrinama. istrajnom i napornom radu. Dogme su često štetne Vera i religijske dogme su. Mada su u odanosti veri i dogmama zastupljeni i um i srce. dotle postoji i gorljivost i oduševljenje kao dinamični element svake verske ideologije. Razvoj kritičke i kreativne misli je vrsta duhovne pripreme. one uključuju znatno veći deo ličnosti. Može izgledati da neka vrlina sama po sebi nije previše bitna. Kada prihvatimo da svaka ima svoju funkciju i smisao. u stvari. gledano u celini. onaj koji bi da nasledi Istinu mora za nju da bude duhovno pripremljen. da bi bila plodonosna. Kritičko i kreativno razmišljanje uravnotežava Prelazak sa spoljašnjeg prihvatanja (šairat. prianjaju za čoveka. Za razliku od čisto teorijskih spekulacija. ona ostaju vezana za površne aspekte ličnosti. Ali.intelektualno pridržavaju čine površinski sloj njihove ličnosti. Vera i religijske dogme Dešava se da i dogma. U duhovnom životu sve vrline se nadopunjuju i podstiču jedna drugu. poput ogrtača. i 2) uvođenje rezultata kritičkog rasuđivanja u praktičan život. dokle god postoji slepo prihvatanje dogmi. oslobađanju nesputanog Božanskog Života. i labavo. Čak i na stupnju shairata. ispada da su sve božanske vrline apsolutno neophodne za život. Ako su novonastala uverenja lišena emotivnog podsticaja. Oslanjajući se na svoja jalova ubeđenja. kako izvor dobra tako i izvor zla. Otuda praćenje religijskih dogmi ne daje u potpunosti povoljan rezultat. Strpljenje i istrajnost Svaki čovek je punopravni naslednik Istine. Iako su vera i religijske dogme ponekad donosile korist pojedincu ! zajednici. napokon. Jer. mora se ponovo pokrenuti i oživeti učešće srca. On ih.utoliko što njegov um sada počinje kritički da preispituje svoja uverenja. a njihova međupovezanost je takva da je nemoguće zanemariti bilo koju od njih. Jedan od prvih koraka koji poklonik treba da učini jeste da . ideje doživljavaju zdravu transformaciju i postaju jedno sa tkivom života. Um se sada oslobodio uticaja neoplemenjenih emocija . Potreba za prevođenjem teorije u praksu Kada se čovek odrekne ranije nekritički prihvaćene vere i religijskih dogmi u korist pogleda i načela kojima posvećuje svoju misao. naposletku. a čine drugo.ali je takvo postignuće prečesto praćeno žrtvovanjem učešća srca. više ne brani sa tolikim žarom i oduševljenjem kao što je ranije branio verska ubeđenja. jer obuhvataju ne samo intelekt. Ljudi veruju u jedno. pate od iluzije kako su duhovno napredni. ali zanemariti njene veze sa drugim važnim vrlinama nije preporučljivo. misao treba da postane ne samo kritička nego i kreativna. nije retkost da privrženost religiji postane izvor nadahnuća za mnoga nesebična i plemenita dela. on mora da razvije i ispolji mnoge božanske vrline u svakodnevnom životu. Kroz nju čovek usavršava one ljudske kvalitete koji doprinose uravnotežavanju uma i srca. karma-kanda) na život u kome prevashodni značaj imaju unutrašnje vrednosti (tariqat ili adhyatma-marga) um i srce sastoji se iz dva stupnja: 1) oslobađanje uma od inercije nekritičkog prihvatanja zasnovanog na šlepom imitiranju i pobuđivanje kritičkog razmišljanja. došlo je do izvesnog napretka . Međutim. budući da je viđenje koje nameću dogme neretko zamagljeno usled degeneracije ili pak potpunog izostanka kritičkog rasuđivanja. Drugim recima. u svemu tome se krije i jedan ozbiljan nedostatak-oboje deluju u odsustvu kritičkog osvrta. a da se ne naruši ravnoteža čovekovog duhovnog ustrojstva. i. indirektno privuče iskustvo koje će mu otvoriti vratnice spiritualnog Života. da bi rezultati kritičkog razmišljanja postali duhovno plodonosni. još nisu ni započeli duhovni život. Uključene u procese aktivnog života.

Prošlost se. Ponovo će morati da se vrati u svet da bi razvio one osobine koje će ga osposobiti da se suoči sa svetom i prihvati ga onakvog kakav jeste. i služiti mu na način na koji to i Učitelji čine. neizbežna i neiskorenjiva. mada su ti uznemiravajući zvuči koji su se prolamali kroz tišinu noći bivali sve glasniji i glasniji. ali. Prihvatanje sveta onakav kakav jeste Duhovni napori iziskuju ne samo veliku fizičku izdržljivost i odvažnost. Odbrana viših istina zahteva nepokolebljivu moralnu hrabrost i poklonik treba da je spreman da se suoči sa kritikama. On i ne očekuje ništa bolje od ljudske prirode. Iako će mu.. ne da izmeniti. u ovoj neravnopravnoj borbi pristizati pomoć od Učitelja i drugih poklonika. njemu preostaje još jedino da se bori za njih. bori za Istinu. naročito kada postoje nagoveštaji da mu ona .bilo je. pa čak i mržnjom onih kojima te istine još nisu dostupne. sa brojanicorn u rukama. Poklonik. Tako je prestala njegova želja za odricanjem. Brižnost se javlja onda kada se stvari ne odvijaju onako kako se očekuje. prezirom. Ozdržavanje Kako odmiče na stazi. na opšte veselje okupljenih radoznalaca. Zato su zemaljski putevi najčešće u suprotnosti sa standardima koje je poklonik sam sebi postavio. Pretrnuvši od straha za svoj život. on mora da razvije u sebi beskonačnu trpeljivost i uzdržanost. odnosno. Sve do trenutka kada opazi kako mu se kroz pomračinu približava ogroman medved. Kada odluči da ostvari Istinu. beznadežnom antipatijom i stalnom mržnjom. Pred tolikim preprekama mnogo je lakše odustati nego se boriti. ispričao je. i on treba da mu služi uprkos tome što ga ne odobrava. i nikakva briga neće moći da promeni nešto što pripada prošlosti. i malo je onih Čija će nepokolebljivost i hrabrost istrajati do samog kraja. ali njegova patnja. Da bi voleo i služio svet koji za njega ima malo razumevanja ili ga čak uopšte i nema. Jednom je taj čovek pročitao duhovni spis koji je na njega ostavio tako dubok utisak da je odlučio da se odrekne svega. Voleti svet. već se sa svih strana suočava sa hladnim prezirom. Po zalasku sunca.. A to ga čini bolno osetljivim na spoljaŠnje uticaje u kojima ne samo da nema ljubavi. No uprkos tome. Zato je njegova patnja veća jer on doživljava rascep između onoga kako stvari stoje i kakve bi mogle da budu samo kada bi svetu makar malo bila dostupna ljubav koju je on počeo da razumeva i neguje. misleći da je ona. Oslobođenost od briga Moralnu hrabrost i samopouzdanje treba da prati bezbrižnost. zna kakva je riznica skrivenih mogućnosti u svakoj duši. Napustio je Punu i otišao u obližnju šumu. To se može slikovito prikazati pričom o jednom čoveku iz Pune. A kada je došao k sebi. Malo je stvari u umu koje odnose toliko energije kao brige. odveć je krupan zalogaj za slabe i plašljive. čovek zapravo stupa na stazu posutu trnjem. kroz odnos sa Savršenim Učiteljem poklonik sve dublje oseća i razume istinsku ljubav.svom neumornom entuzijazmu pridoda nepokolebljivo strpljenje. svoju avanturu. onako kako se čovek nadao da će se odvijati. Brige će se javljati u duševnom životu individue sve dotle dok je ego-um opterećen prošlošću. pošto je sagledao više istine. grada u Indiji. ograničeni ego-um se stalno poistovećuje sa prošlošću. Čovek se takođe oseća brižnim u pogledu na budućnost. Moralna hrabrost razvija se uporedo sa jačanjem poverenja u sebe i u Učitelja. tvrdokornom zajedljivošću. upliće se u njenu mrežu. međutim. bez spoljašnje podrške. Svet je zarobljen Mayom i opijen lažnim vrednostima. počeo da ponavlja Božije ime. nije toliko izražena. Međutim. Njegov put upravo i vodi kroz svet. on mora da razvije sposobnost da se samostalno. Seo je pod drvo. sa svih strana mogli su se čuti životinjski krici. on potrča koliko ga noge nose. Tako je nastavio celog bogovetnog dana uprkos mnogim neprijatnostima. i. Tu je njegova moć obuzdavanja na najtežem ispitu. bežanje od sveta mu neće mnogo pomoći. Moralna hrabrost i samopouzdanje Duhovni zadatak uzdržavanja uopšte ne bi bio težak kada bi poklonik mogao da se prilagodi svetovnim tokovima i da ih prihvati bez opiranja. i žali za onim što se nije ispunilo. međutim. Međutim. već i najstrože obuzdavanje i nepokolebljivu moralnu hrabrost. iskusivši uzvišenu ljubav. obzirom na njegovu grubost i tvrdokornost. Čak i svetovnjak može da propati u svetu koji mu ponekad izgleda neprijateljski i otuđen. i. njegovo oduševljenje počelo je lagano da splašnjava. A najteže je uopšte ne brinuti. on se i dalje držao svoje odluke. makar stajao sam protivu čitavog sveta. pa je besmisleno razmišljati o tome šta bi bilo da su se stvari odvijale drugačije. Uspeo je da stigne do jedne prodavnice u gradu i pao u nesvest. Ono što je bilo . kao takva.

Ako je nekome potrebna pomoć. a sa druge. Zabrinutost proizilazi iz prianjanja za prošlost ili unapred skrojenu budućnost. Svi oblici ega treba sasvim da izostanu iz služenja. treba uvek da daje svoj maksimum. njegov napredak će biti veoma spor. ne prezajući od bilo kakve žrtve. on mora uvek da bude spreman daje pruži. Vrline i sposobnosti sledbenika III Odeljak III Spremnost da se služi Spremnost i umešnost Poklonik treba uvek da je spreman da služi ciljevima čovečanstva. pri čemu ne bi smelo da se insistira na udovoljavanju zahtevima ograničenog ˝ja˝. uvek ima za posledicu lošu reakciju. ˝Ovo je bila isključivo moja zasluga˝. i svih zemaljskih postignuća. On ne treba da prihvata nijednu službu koja nije u skladu sa njegovim mogućnostima. vrlinom sopstvene spremnosti i umešnosti. Učitelj će pokloniku pružiti upravo onu pomoć koja mu je u datom trenutku najpotrebnija. Služenje bi trebalo da proističe iz nesputanosti i slobode i da se odvija u duhu zajedništva. ispada da nisu toliko strašne kao što se očekivalo. i nastavlja se. gora je i od uzaludnog rasipanja energije jer umanjuje radost i punoću življenja. Nezavisno od velikog i malog Ukoliko je poklonik sasvim nevezan za rezultate svog rada. Dakle. uspostavi kontrolu nad sobom i prestane da se vezuje. A to je. a ako se i dese. Osim toga mnoge očekivane stvari se ne dese nikad. polet i umerenost Među vrlinama koje poklonik treba da kultiviŠe malo je onih koje su toliko važne kao vedrina. da bi čovek u svom traganju za istinskim razumevanjem ostvario potpunu predanost neophodno je da. Brižnost je plod grozničave imaginacije koja deluje pod pritiskom želja. Ukoliko prvenstvo pružanja pomoći pripadne nekome drugom. On ne očekuje brzi preobražaj svesti sem ako odranije nisu ispunjeni svi uslovi za to. Bezuslovna opredeljenost podrazumeva potpunu ravnodušnost prema svim dražima pojavnog sveta. Učitelj stoga brižljivo bira trenutak kada će njegova intervencija dati najbolje rezultate. on se povlači i čeka s beskrajnom strpljivošću trenutak kada će učeniku ponovo zatrebati njegova pomoć. Otuda se javlja potreba za održavanjem dobrog raspoloženja bez obzira na okolnosti. ne smne da prianja za ideju služenja. Radost. to ne bi bila pomoć. sve dok um prianja za nešto. polet i umerenost. U pravoj duhovnoj službi nema ni primisli o sebi. Vođstvo Učitelja Daleko najvažniji uslov sigurnog i postojanog duhovnog napretka je vodstvo Savršenog Učitelja. Duhovnost u prevelikim količinama i data u pogrešnom trenutku. on je mora dovršiti čak i kad mu okolnosti nikako ne idu na ruku. Međutim sama briga ničemu ne pomaže. I neće zauzvrat očekivati ništa drugo osim da poklonik uloži maksimum napora u svoj duhovni razvoj. sposoban da vrši. a pošto interveniše. ako bi se svesno trudio da svaku takvu priliku ugrabi za sebe. onda su i njegove akcije nerazumne i vezujuće. Obzirom na mnoga iskušenja koja ga čekaju na putu. u ovom ili onom obliku. Jer. a ni osećanja da čovek stiče nešto za sebe ili pruža nešto drugima. Ako rasipa energiju na svetovne težnje. Ali treba da se lati one koju je. neizvodljivo ako poklonik ne ukloni zabrinutost iz svog života. Bez zahteva ograničenog . Ma kakvu službu da odabere. To je proživljavanje patnje koju čovek uglavnom sam režira. s jedne strane. ali se sam nikada ne smne vezivati za lažnu ideju. štaviše. Zabrinutost nikome nije donela ništa dobro. obeshrabren ili znemiren. naravno. pre svega. nego sebičnost. Pošto je gurnuo učenika na stazu. Učitelj strpljivo čeka da ovaj potpuno shvati smisao i značaj njegove pomoći. to u njemu ne bi smelo da stvori zavist. Kada je um turoban. Vreme je važan činilac duhovnog razvitka. njegovo delo ne podleže kvarenju usled . Tada čovek nastoji da brižnost proglasi nužnim elementom pripreme za suočavanje sa budućom situacijom. uostalom.nije naklonjena. njegova naumljenost da služi mora biti nepokolebljiva. Bezuslovna usmerenost ka jednom cilju Teškoće na duhovnoj stazi daju se prevazići jedino ako je poklonik bezuslovno opredeljen za nju. kao. Um mora da postane imun na sva iskušenja i da uspostavi punu kontrolu nad čulima. ja˝ Poklonik.

procenjivanja veličine njegovog postignuća. Svetovno orijentisane osobe uživaju u svom zasebnom postojanju kroz svoja postignuća. Tako imaju prirodnu težnju da procenjuju svoja postignuća u okvirima opipljivih veličina. I uvek grabe velike stvari a klone se malih. Međutim, sa duhovne tačke gledišta, takozvane male stvari su isto toliko bitne koliko i velike. Otuda poklonik nema razloga da izbegava jedne, a priklanja se drugima; on treba da se posveti malini stvarima sa isto toliko žara kao i velikim. Mada u duhovnom životu male stvari vrede koliko i velike, svetske konvencije obično ignorišu ovu jednostavnu istinu. Kad bi se pratile dogovorom prihvaćene konvencije, služenje bi se svelo na aktivnosti koje donose rezultate koji se uobičajeno smatraju velikim, odnosno vrednim i značajnim. Mnogo toga od vitalnog značaja za život bilo bi na ovaj način prenebregnuto, što bi u duhovnom smislu osiromašilo život. Prihvaćene vrednosti određuju vid služenja U društvima u kojima preovladava čisto materijalistička koncepcija života, pod služenjem se podrazumeva snabdevanje hlebom, odećom i drugim životnim potrebama. U društvima koja na prvo mesto stavljaju intelektualne vrednosti, pod služenjem se podrazumeva učešće u svestranom razvoju nauke. U društvima gde preovladava težnja ka umetničkom i estetskom, pod služenjem se podrazumeva organizacija umetničkog stvaralaštva i distribucija umetničkih radova. U društvima koja prevashodno cene kulturu srca, pod služenjem se podrazumeva probijanje onih kanala kroz koje će se uspostaviti i razviti kultura srca. A u društvima kojima je duhovno najpreče, pod služenjem se podrazumeva razvoj i širenje duhovnog znanja. Služenje koje doprinosi razvoju duhovnog znanja je najviši oblik služenja, zbog toga što duhovno znanje obuhvata i ispravno sagledavanje ljudskih problema i njihovo neposredno rešavanje. Dve vrste služenja Bez duhovnog razumevanja, čovek se u svojoj službi rukovodi ograničenim koncepcijama. Postoje dve vrste usluga koje čovek može da pruži drugom čoveku: prvo, da ga snabde nečim doista vrednim što ovome nedostaje; drugo, da mu pomogne u otklanjanju onih nedostataka koji ga sprečavaju da se domogne stvari koje su mu potrebne. Ukoliko su čovekova shvatanja o tome da li je nešto vredno ili ne - skučena, onda će i služenje biti srazmerno tome. Značaj malih stvari Služenje nisu samo veliki gestovi kao što je davanje dobrovoljnih priloga društvenim institucijama. Služenje su takođe male stvari učinjene s ljubavlju. Reč ohrabrenja ili osmeh koji uliva nadu i razvedrava mračno raspoloženje, vrede isto koliko i velika žrtvovanja i junačka samoodricanja. Pogled koji topi led i podstiče srce da brže zakuca takođe je služenje, iako mu to možda nije bila namera. Sve ove stvari uzete pojedinačno izgledaju male; ali život je sačinjen od malih stvari. Kada bi se zaboravilo na male stvari, život ne samo da bi bio lišen lepote, već i duhovnosti. Greške pri rasuđivanju svetovnih osoba Kao što priznaju samo velike doprinose a male zanemaruju, tako svetovni ljudi čine istu grešku kada su u pitanju prepreke, nedostaci ili problemi vezani za određenu situaciju. Za većinu ljudi problemi moraju da poprime divovske razmere da bi zavredeli njihovu pažnju. Za svetovne ljude je takođe karakteristično da poklanjaju previše pažnje spoljašnjim, opipljivim stvarima, a premalo nečujnim činiocima unutrašnjeg života. Smatra se, na primer, da je rat veća nesreća od života u kome neprestano tinja prikrivena mržnja, premda, sa duhovnog stanovišta, životi ispunjeni gorčinom i mržnjom nisu ni na koji način manje naopaki od ratova. Ratu se pripisuje veliki značaj jer obiluje prizorima surovosti, međutim, svaki oblik mržnje, čak i ako se ne materijalizuje u spoljašnjoj akciji, podjednako je ružan. Isto tako, epidemije, povrede i samrtne patnje privlače veću pažnju od agonije patnika opterećenih bremenom nesavladivih želja. Život kao nedeljiva celina Za poklonika koji je voljan da služi ne očekujući priznanja i pohvale, svaka pojava koja ometa pun i celovit život, bez obzira na to da li izgleda velika ili mala u očima sveta, vredna je njegove pažnje. Ne samo počeci i krajevi velikih imperija, već i prolazni trenuci tuge, imaju svoj značaj i mesto u univerzalnom životu. Radi se o pojavama za koja važe različita merila, ali se nijedna ne sme zanemariti na uštrb druge. Poklonik na život gleda kao na integralnu celinu, ne dopuštajući da ijedan delić životne zbilje sasvim zaokupi njegovu pažnju i zauzme čitav vidokrug.

Služenje nadahnuto ljubavlju Poklonik, i kad nesebično služi, mora stalno da bude na oprezu. On treba da neguje skromnost, poštenje i iskrenost. To što čini, čini ne da bi sebe istakao, nego zato što u srcu gaji istinsku ljubav. Kada je ispunjen ljubavlju, ta ljubav mu daje snage da uspostavi savršeno skladne odnose sa ostalim poklonicima bez trunke ljubomore. Jer kada među duhovnim saradnicima nema sklada gube se duhovni ideali. Takođe, kada je služba lišena ljubavi ona počinje da se obavlja iz osećanja dužnosti, kao što se u zemaljskim institucijama posao obavlja za novac. U društvenim institucijama ljudi rade za platu. Njih na efikasnost tera dužnost. Zato njihov rad ne može zračiti unutrašnjom lepotom kakva spontano izvire iz ljubavi. Važnost kontakta sa Učiteljem Poklonik će najbrže da nauči lekcije služenja ako ga zadesi sreća da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem. Učitelj ne drži predavanja, on podučava na konkretnim primerima. Kada sagleda Učiteljevu beskrajnu volju da služi čovečanstvu, poklonik, nadahnut ljubavlju prema Učitelju, spremno prihvata isti zadatak. Odnos sa Učiteljem je takođe od velike pomoći u razvijanju međusobne saradnje poklonika, obzirom da poklonici dele istu ljubav prema Učitelju. Oni služe zato što njihov Učitelj tako želi. I govore kako samo dovršavaju Učiteljev posao, a ne svoj, radeći vredno po Učiteljevom na hođenju. Prema tome, oni su lišeni svake ideje o ličnim prohtevima, pravima ili povlasticama. Zainteresovani su samo za Učiteljevo delo i spremni su da služe, kadgod se za to ukaže prilika, njegovim ciljevima, a podjednako su spremni da svoj posao ustupe drugome ukoliko se ovaj pokaže sposobnijim. Služenje bez pompe U zajednicama ove vrste poklonici zapravo služe jedan drugog. Oni Učiteljevo delo, pre svega, vide kao sopstveno. Zato poklonik, pomažući drugog poklonika u njegovom radu, služi i njega i Učitelja podjednako. U takvom služenju niko ne može biti gospodar, jer je svaki poklonik svestan da radi na ostvarenju jedinstvenog Učiteljevog dela. Takođe, obzirom da su svi poklonici jednaki, nijednom od njih nije teško stekne osobinu krajnje skromnosti. Kao što je već rečeno, ukoliko služenje učini čoveka ponosnim, onda to nije služenje. Jedna od najtežih stvari je naučiti služiti bez komandovanja, ne dižući bespotrebnu galamu oko sebe i ne primećujući šta je veliko a šta malo, staje bitno a šta nebitno. U duhovnom svetu skromnost je veoma važna. Ideal služenja Kada Učitelj služi, on to ne čini zato što se vezao za služenje, nego zato da bi pomogao, a ujedno i pružio svojim učenicima primer nesebičnog služenja. Dok služi druge, on u svakome vidi sebe, te tako doživljava da je i sam služen. U blaženom doživljaju jedinstva, Savršeni Učitelj zna da je u isto vreme i Učitelj i sluga svih. Njegova služba je oličenje idealne službe u kojoj nema robovanja: niti je rob onaj koji pruža, niti onaj koji prima. Poklonik vrlo brzo shvata suštinu istinskog služenja kada pred sobom ima primer svog Učitelja. Duhovna obuka poklonika ne može biti potpuna ukoliko on ne nauči da je duhovna služba pre svega radost, a ne obaveza; sloboda, a ne ropstvo. Istinsko služenje ne obavlja se pod pritiskom, nego proističe iz nesputanosti slobodnog uzimanja i davanja. Ono je rasterećeno bremena ličnih želja i donosi osećaj neprekidne ispunjenosti. Vrline i sposobnosti sledbenika IV Odeljak IV Poverenje i vera Tri vrste vere Jedna od najvažnijih vrlina poklonika jeste vera. Postoje tri vrste vere: vera u sebe, vera u Savršenog Učitelja, i vera u život. U životu je vera toliko potrebna da bi bilo nemoguće živeti bez nje. Upravo na osnovu vere život zajednice i društva postaje moguć. Uzajamno poverenje je ono što omogućava slobodno davanje i primanje ljubavi, slobodno učestvovanje u radu i uživanje u plodovima rada. Kada je život opterećen bezrazložnim strahom od nekoga ili nečega, takav život postaje ograničen i krut. Uzajamno poverenje Deca poseduju urođeno poverenje u svoje staratelje. Ona instinktivno traže od njih zaštitu. Vera u ljude se ne gubi ni kasnije u životu ukoliko osoba nije bila na grub način povređena od strane onih koji

su je, zarad sopstvenih sebičnih ciljeva, obmanuli i iskoristili. Tako, iako je vera prirođena čoveku, ona cvate u onim društvima gde su ljudi pouzdani, pošteni i zaslužuju poverenje, a gubi se tamo gde je sredina korumpirana. Vera u nekoga postaće savršena i čvrsta onda kada čovek i na drugoj strani naiđe na kvalitete koji ulivaju poverenje. Biti čovek od poverenja i imati veru u druge su dve komplementarne osobine. One su uslov za neometen razvoj kako samog pojedinca tako i kolektivnog života. Važnost samopouzdanja Bezgranična i bezuslovna vera u ljude pripada svetu ideala. U praksi je ona redak slučaj. Premda je priželjkuje veliki broj ljudi, ona ne može postojati sve dotle dok se svet bude sastojao od osoba koje baš ne ulivaju neograničeno poverenje. Neograničeno poverenje iziskuje do savršenstva razvijenu pouzdanost i postojanost. Uz to, mora da postoji i velika želja da se drugome pomogne. Ali ni jedna od ovih vrlina, koje su osnov uzajamnog poverenja, neće se razviti ukoliko čovek nema veru u samog sebe. Ukoliko neko nema vere u sebe, onda ne može razviti u sebi one vrline koje će ulivati poverenje drugima. Samopouzdanje i čvrsta odluka da, bez obzira na sva iskušenja, ostanete verni svom viđenju onoga što je ispravno - to je osnov pouzdanog karaktera. Temelj sarnopouzdanja Nepokolebljiva vera u sebe retka je isto koliko i vera u drugog. Malo je onih koji su je razvili u toj meri da mogu biti sigurni da poseduju pravu i konstruktivnu samokontrolu. Ljudi često iz razloga slabosti i nesigurnosti, svoju veru stalno dovode u sumnju i nalaze hiljadu načina da je ospore. Slabost i nesigurnost su neumitne činjenice života, i čovek je sklon da im podlegne čak i onda kada dobro zna šta bi za njega u datoj situaciji bilo bolje. Vera u sebe uvek može biti poljuljana. Ona se, zapravo, može učvrstiti jedino ako osoba neprekidno pred sobom ima viziju živog primera Savršenstva. Vera u Učitelja Vera u Savršenog Učitelja ima presudan značaj za duhovni razvoj, jer kod poklonika jača veru u sebe i veru u život - i to uprkos padovima i neuspesima, nedostacima i tegobama, ograničenjima i gubicima. Život, onako kako ga čovek doživljava na svom primeru i na primeru svojih bližnjih, može biti ograničen, skučen i nesavršen, ali život koji pulsira u Učitelju je neograničen, jednostavan i besprekoran. U Učitelju učenik vidi ostvarenje sopstvenog ideala; Učitelj je odraz njegovog najdubljeg Sopstva. U Učitelju on vidi refleksiju svega najboljeg što i sam nosi u sebi, što tek treba da se ispolji, a što će se jednog dana sigurno i ispoljiti. Zato je vera u Učitelja glavni motiv koji nagoni čoveka da ostvari u sebi prikrivenu božanstvenost. Vera i kritičko rasuđivanje Istinska vera temelji se na dubokim duhovnim iskustvima i na nepogrešivim signalima čiste intuicije. Ona se ne može shvatiti kao antiteza kritičkog rasuđivanja, već kao njegova nepo¬grešiva svetlost vodilja. Kritički um nadopunjen dubokom i živom verom utemeljenom na čistoj intuiciji, prestaje da biva jalov, površan i neefikasan, i pos¬taje kreativan, delotvoran i plodonosan. S druge strane, bez slobodnog i odvažnog delovanja kritičkog uma, ne bi se moglo stati na kraj mnogim oblicima naivne lakovernosti. Doduše, kritičkom mišlju se može dodirnuti samo ona vera koja nije zasnovana na čistoj intuiciji. Prava vera, koja vodi poreklo iz čiste intuicije, se prirodno nameće i ne može se svesti na zaključke racinalnog intelekta. Ona je bazičnija i primarnija od intelekta i shodno tome se ne može utišati nikakvim intelektualnim akrobacijama. No ovo ne znači da vera treba da bude šlepa i daje ne treba izlagati povremenom sudu kritičke misli. Istinska vera je jasno viđenje, a ne slepilo, i ne treba da se povlači pred slobodnim delovanjem kritičkog uma. Vera i sumnja Učenik raspolaže pravom da kritički razmotri i testira Uči¬telja. Ali ako i posle testiranja, uverivši se u Učiteljevu Savrše¬nost, učenik pokaže kolebljivost, onda je to znak njegove neis¬krenosti i slabosti u pogledu namere i cilja. Onoliko koliko je kod ljudi prisu¬tan nekritičan stav prema samozvanim mudracima, koji nezasluženo uživaju njihovo poverenje, toliko je prisutna i neopravdana kolebljivost, koja postoji uprkos so¬lidnoj količini ˝dokaznog materijala˝ prikupljenog kroz lično iskustvo. Nekritičko verovanje kao i bezrazložno kolebanje posledice su nesvesnog delovanja želja, s tim što je u ovom drugom slučaju uzrok nesvesno delovanje onih želja koje stoje na putu ispoljenju razborite vere.

Puka intelektualna vera igra veoma malu ulogu u duhovnom razvoju. Suštinska priroda laži Zato čovečanstvo na svaki način mora da otkrije šta je laž. ali malo njih je zaista razume. umesto da svoje namere čovek svesno sprovodi rukovođen svojim ličnim uverenjima.U prvom slučaju želja rezul¬tira u nerealnom i lakovernom. Prava vera se postepeno razvija i raste srazmerno uspehu koji učenik postiže u oslo¬bađanju svoje svesti od želja. Ona ne boravi. Sve što on želi da zna jeste da li je učenik iskren i pošten u svojoj nameri da dostigne Istinu. a samim tim ne utiču ni na promenu životnih stavova. a u drugom. kao laži. Ona je stvaralački aktivna. Maja Odeljak I . zauzvrat. teži jednoj jedinoj stvari: da učeniku bude od pomoći. ali se Istina ne može spoznati i ostvariti kao Istina sve dok se neznanje ne spozna i ne shvati kao neznanje. U njoj glavnu ulogu igra ak¬tivno poverenje u Učitelja. čovek ih menja da bi se prilagodio situaciji. Živa vera nije neka pismena potvrda koju učenik potpiše i preda Učitelju. Ali to je samo mišljenje. Na primer. odlika je samo onog uma na koji ne uplivišu želje. Uverenja i mišljenja Pravu veru valja razlučiti od ubeđenja i mišljenja. a ne mišljenje o njemu. Čovekova uverenja su kao odeća. Živa vera proističe iz iskustva Plodonosna. Testiranje učenika Kao što učenik testira Učiteljevu sposobnost da ga vodi. Kako ostaju na površini uma. i ono nema duhovni potencijal kakav postoji onda kada je u pitanju živa vera u Savršenog Učitelja. Tako ispada da nove okolnosti donose i nova uverenja. Učitelj ne mari za to da li učenik sumnja u njega ili mu veruje. Da bi se duša učvrstila u stanju Samospoznaje. Zato valja razumeti Maju. tako Učitelj. živa vera u Učitelja nastaje kao plod dubokog duhovnog iskustva kojeg Učitelj daruje zaslužnom učeniku. da zna da je to laž i da je se. svi oblici neznanja moraju prethodno da budu odstranjeni. To je aktivan odnos poverenja: samopregor i apsolutna posvećenost a ne iščekivanje i potajna nada da će Učitelj pružiti pomoć. Ljudi dosta slušaju i čitaju o Maji. Želja će uvek da prevari kritički um. Zato je Učitelj krajnje nehajan u pogledu na to da li učenik veruje u njega ili u nekog drugog. neophodno je da Maja doista bude shvaćena onakva kakva zapravo jeste. Mišljenja i uverenja su površinski sloj psihe i kroz njih se ne može ostvariti kontakt sa njenim dubljim snagama. kada ga pritisne kakva neprilika. znači spoznati pola Istine o univerzumu. takva živa vera u Učitelja postaje vrhunski izvor nadahnuća i nepokolebljivog samopouzdanja. Na¬protiv. Živa vera je kreativno dinamična Kroz živu veru se ostvaruje najdublji i najcelovitiji odnos sa moćnim psihičkim jezgrom. odnosno princip Neznanja.Lažne vrednosti Važnost razumevanja Maje Svako želi da spozna i ostvari Istinu. niti osobine koju ne može izmeniti. jer on. negde na periferiji svesti. kaže se da on u njega ima poverenja. testira postojanost učenikove namere. Nije dovoljno steći površno razumevanje Maje. Shvatiti Maju odnosno princip Neznanja. Nepokolebljiva vera koja se temelji na čistoj intuiciji. Ona se suštinski razlikuje od ubeđenja i verovanja koja proizilaze iz nekritičkog prihvatanja ili površnog razmišljanja. živa vera je najmoćniji faktor ponovne izgradnje celovitosti psihe. u bezrazložno sumnjičavom stavu. ona ne uzrokuju radikalne promene u srži ličnosti. kada neko ima dobro mišljenje o drugom čoveku. preostaće samo jedan vid spoznaje u kome laži više nema. Laž nastaje onda kada se za . poput intelektualnih uverenja. Savršeni Učitelj uopšte nije zainteresovan da učeniku pruži dokaze o svojoj božanstvenosti sem ako ne za ključi da bi to bilo preko potrebno za duhovni napredak učen¬ika koji mu se potpuno predao. oslobodi. niti osećanja koje ne može prosvetliti. Kakva je suštinska priroda laži? Ukoliko se istinito spozna kao istinito ili ako se lažno spozna kao lažno. Za učenika . Nju čovek ne može održavati veštačkim putem. u svim svojim dobronamernim intervencijama sračunatim na pridobijanje učenikove žive vere za razliku od praznih uverenja i ubeđenja. Nema te misli koju ona ne može prožeti i ponovo oživeti.

Međutim. Mada postoje i mogu se opipati i videti. prihvatanje za činjenice onih stvari koje nisu činjenice. jedna takva informacija predstavlja određeni vid znanja. Isto tako. osoba koja umire od žeđi u pustinji kao što je Sahara. u praksi postoje neistine koje imaju izvesnu važnost i one koje uopšte nemaju. koja se ne . tako i objekti žudnje i strasti. onda je to laž. ne pridaje vodi isti značaj. Uzeti nezavisno. Primeri relativnih vrednosti Na primer. i nakon što se uvidi njihova ispraznost. a za laž tvrdi daje istina. tada i objekti kojima je. Greške u vrednovanju mogu se načiniti: (1) uvažavanjem nečega što je nevažno. nikoga ne zanima koliko listova ima na nekom drvetu. objekat dobija na značaju.istinu tvrdi daje laž. Kada u svetlosti istinskog znanja ove strasti i žudnje sasvim iščeznu. oni obećavaju varljivo ispunjenje. daleko su krupnije one greške u vrednovanju prilikom kojih dolazi do iskrivljavanja. osoba koja je gladna smatra da je hrana veoma važna. Za staloženu i spokojnu dušu. Dve vrste znanja Uopšteno govoreći. Ako neki čovek zauzme viši položaj samo da bi se osećao moćnijim no što jeste. Na primer. ali jedna od onih laži koje ne znače mnogo. ili (3) držanjem da je jedna stvar važna zbog nečega. i pošto zavise od subjektivnih činilaca. oni više nemaju raniji značaj. dok je ona zapravo važna zbog nečeg sasvim drugog. Istinske vrednosti uvek postoje same po sebi. U celini gledano. Kada se strast i žudnja razbukte. ako čovek smatra zauzimanje visokog položaja svrhom svog života. Kod strasti i žudnje koje se javljaju periodično. istovremeno. oni imaju veoma mali značaj. i drugo. ni ne po mišija na hranu sve dok ponovo ne ogladni. onda je to takođe laž. Isti princip može se primeniti i na sve ostale strasti i žudnje. Intelektualno znanje postaje važno onda kada omogući čoveku da ostvari određene vrednosti. A lažne vrednosti imaju izvorište u željama ili prohtevima. a dobija na značaju tek onda kada se one manifestuju. ograničavanja i pogrešnog sagledavanja života od onih grešaka koje nastaju pri čisto intelektualnom donošenju sudova u vezi određenih postojećih činjenica. one su relativne i nepostojane. Greške u proceni vrednosti nastaju zbog uticaja subjektivnih želja i prohteva. ostaju i dalje prepoznatljivi. stvarima koje mogu zadovoljiti čovekove strasti i žudnje pridaje se prividan i relativan značaj. i drugo. One zavise od subjektivnih činilaca. ali jedna od onih laži koje suštinski utiču na tok i smisao njegovog življenja. neko ko nije žedan i kome je voda na dohvat ruke. (2) neuvažavanjem nečega što je važno. mada. gledano sa čisto teoretskog stanovišta. dajući mu kontrolu nad sredstvima njihovog ostvarenja. misli kako ništa na svetu nije dragocenije od vode. i ne menjaju se od jedne do druge prilike ili od jedne do druge osobe. Čisto intelektualni zaključci i mišljenja postaju važni jedino pošto se oslone na odgovarajuće vrednosti. donošenje čisto intelektualnih zaključaka o postojećim činjenicama. Mada sa duhovnog stanovišta Maja obuhvata sve što je lažno. Po tom principu. menjaju se od jedne do druge prilike i od jedne do druge osobe. pridavan lažni značaj. donošenje vrednosnih sudova što podrazumeva da se svakoj stvari mora utvrditi vrednost i odrediti važnost. Ovo sve su lažne vrednosti jer u biti nisu u vezi sa samim objektima. Laž je omaška u proceni prirode stvari. zbog njihovog delovanja. dok. Greške u vrednovanju Kao što postoje dve vrste pravilnog prosuđivanja. objekat ima prikriveni značaj sve dok su te strasti i žudnje prikrivene. izvitoperenu strastima i žudnjom. postoje i dve vrste krivog prosuđivanja: prvo. A kada se njihov intenzitet smanji. Za raspaljenu maštu. tada i objekat istovremeno gubi na značaju. Ili kada to znanje samo postane faktor vrednovanja menjajući ili drugačije utičući na prihvaćene vrednosti. Sve ove neistine su tvorevine Maje. Ispraznost čulnih objekata Kao što novčić koji je izbačen iz upotrebe i proglašen nevažećim na neki način postoji i dalje. postoje dve vrste znanja: prvo. Takva informacija ili saznanje smatra se nevažnim jer se ne dovodi u vezu i odnos sa drugim vrednostima. odmah gube svu svoju pozajmljenu vrednost i postaju beznačajni. to jest kada se nešto smatra za ono što u stvarnosti nije. One su urođene: i zbog toga što su urođene. pogrešno vrednovanje. one su apsolutne i stalne. a osoba koja je potpuno sita. Relativnost lažnih vrednosti Relativna vrednost čulnih objekata može biti velika ili mala u zavisnosti od intenziteta i nametljivosti žudnje.

nastaje vakuum. u svojoj istinskoj prirodi ona nikuda ne odlazi. Ovde se ponovo radi o zaslepljenosti koju donosi Maja. Ona ne traži Boga kao Istinu. može se sa sigurnošću reći da je na snazi osnovni zakon delovanja Maje. javlja se tuga i usamljenost. osećanja i misli usredsređeni su na oblike. Maju je teško nadvladati jer ona. suze zbog rastanka. pa čak i da će. iz čega duša ne može da se iskobelja. Kada se nebitnom. Proglašavajući ih za Istinu. a ne duša. želje. Intelekt.sve to je zbog pogrešnog vrednovanja. Ako se svetovna osoba okrene Bogu. uzdasi zbog razdvojenosti . naplatiti sve nepravde koje su joj učinjene. podržava pogrešna verovanja i iluzije. Maja II Odeljak II .vezuje za njih. Ljudi traže sreću u svemu samo ne u Bogu. Kada se bitno smatra nebitnim S druge strane. a On je jedini i neiscrpan izvor trajne radosti. mnogi ljudi žive u ubeđenju da su fizičko telo i nikada im ne padne na pamet da su nešto drugo do fizičko telo. osećaj gubitka vuče koren od vezivanja za oblik. kome je prethodno pripisan preveliki značaj. zainteresovani. i Maja se njima služi da bi držala dušu u okovima neznanja. pomoću božanske intervencije. uzimajući ljudski intelekt pod svoje. Sa duhovnog stanovišta radi se o jednom obliku neznanja. Ona se nada da će kroz Boga ispuniti svoje želje i nade. U suštini. onda dobijamo treći osnovni vid neznanja koji se tiče vrednovanja. oni počinju da sputavaju život umesto da predstavljaju izraz životnosti. Rituali i ceremonije imaju svoju vrednost kao sredstva koja vode cilju. Intelekt koji funkcioniše nesputano utire put Istini. to je uglavnom zbog sebičnih i svetovnih ciljeva. radi Boga samog. želja da se bude s njim. Ona stalno pokušava da održi i opravda pogrešna uverenja i tako oteža put do realizacije Istine. ljudski intelekt. Umotana su u formu nepobitnih činjenica i kao takva se bezuslovno prihvataju. Na primer. Ono stoje nestalo jeste oblik. a koje zauzvrat opet daju snagu pogrešnim uverenjima. Kada se obliku ne bi neopravdano pridavala tolika važnost tada ne bi bilo ni tuge i žala za umrlim. prianjanjem za telo. Međutim. delovanje Maje čini da bitne stvari izgledaju nebitne. izgledaju beznačajno. Prema tome. U trenutku kada rituali i ceremonije postanu važni sami po sebi.Pogrešna uverenja Okovi Maje Lanci koji okivaju dušu sačinjeni su od niza lažnih vrednosti ili krivih procena. ali to ne važi i za intelekt čijim delovanjem upravlja Maja stvarajući smetnje istinskom razumevanju. Kada se nebitno smatra bitnim Kada voljeni umre. Ljudske čežnje. stoje odlika delovanja Maje. ali malo je onih koji su za Boga istinski. Osećaj napuštenosti. Instinktivno se poistovećuju sa fizičkim telom i ostaju pri svom uverenju zato što za to . a ne kao sredstvo. Kada se nekoj nevažnoj stvari pripisuje važnost. A on opet nastaje dugujući delovanju Maje. dopusti da vlada nad onim što je bitno. Pridavanje značaja nekoj beznačajnoj stvari Delovanje Maje takođe se da uočiti u navici uma da pridaje nekoj stvari drugojačiji značaj no što ova u stvari ima. koji se ogleda u čežnji za nestalim oblikom. ceremonije i druge spoljašnje religijske prakse počnu tretirati kao cilj. kao nosači života i medijumi njegovog ispoljavanja. stvara barijere. ona se nalazi posvuda. Usled pogrešnih verovanja nastaju lažne vrednosti. i kada nakon smrti oblik nestane. Sva pogrešna uverenja su isto toliko tvorevine Maje koliko i lažne vrednosti. čovek im pridaje preveliki značaj koji im svakako ne pripada. koju smatra nebitnom. Pogrešna uverenja mogu izgledati ispravna Pogrešna ubeđenja koje je stvorila Maja imaju tako čvrste i neprobojne korene da ljudima izgledaju očigledna. neovisno od duše. Duša nije mrtva. Žudi za svačim osim za jedinom Istinom. oblik dobija na važnosti. u kandžama Maje Maja nadmoćno zaposeda samo uporište znanja. jedina bitna stvar je Bog. To se događa onda kada se rituali. imaju velikog udela u okivanju duše. sećanje na voljenog. Neke laži u vidu pogrešnih verovanja i mišljenja.

to jest. Bolje rečeno . Čišćenje poslednjih tragova laži je najteže. Iluzija daje duša posrednik Dakako da se sam um i samo telo ne bave razmišljanjem ili fizičkim akcijama. željenje ili akciju. Duša ne učestvuje ni u razmišljanju ni u fizičkim akcijama. Na isti način. Oni postoje kao iluzija upojedinjene duše. I ona ima svoj kraj. ovo nije kraj pogrešnih verovanja. čovek je čvrsto prianjao za lažnu ideju o svom zasebnom postojanju.teško se prima. stvorila je Maja .nisu potrebni racionalni dokazi. duša naizgled počinje da misli. . u sklopu sa mentalnim. ona jednostavno JESTE. a teško iskorenjuje. Poistovećenje sa mentalnim telom Međutim. Poistovećenje sa flzičkim telom Život jedinke vrti se oko fizičkog tela i njegovih želja. on svoje prethodno uverenje da je fizičko telo vidi kao lažno. Tokom svog dugog trajanja u ulozi upojedinjene duše. prihvata kao istinito. Verovanje neke jedinke da je fizičko telo deluje posve prirodno. Čišćenje poslednjih tragova laži Napuštajući pogrešno verovanje da je fizičko. jer um i telo ne postoje sami za sebe. Duša. Razmišljanje ili delovanje se javljaju onda kada se duša pogrešno poistoveti sa njima. Um je taj koji misli dok telo sedi na stolici. Napuštanje pogrešnog uverenja da je mentalno telo. značilo bi poricanje svega onog što je činilo osnov njegovog postojanja. Njen život se tada vrti oko suptilnog tela i njegovih želja. dok verovanje kako je nešto drugo a ne suptilno telo iziskuje uverljiv dokaz. jer je u suprotnosti sa prethodno opisanim procesom vezivanja i stvaranja želja.koja je Iluzija. neophodno je da čovek napusti mnogo brojne želje i vezanosti. Kao beskonačna Duša ona ne čini ništa. Čak i nakon napuštanja pogrešnog verovanja da je suptilno telo. Iluziju da je duša um ili telo. Zato čovekovo verovanje daje suptilno telo dolazi prirodno. Međutim. ona mora odbaciti sve želje koje se odnose na suptilno telo. Kako bi odbacila verovanje da je suptilno telo. Radi se o odbacivanju nečega što je dugo vremena bilo prisutno. neka osoba je ubeđena da ona sedi na stolici. čovek napušta lažno verovanje da je suptilno telo isto onako brzo kao što je odbacio pogrešno verovanje da je fizičko telo. i nestaje onda kada se duša definitivno odrekne žudnje za zasebnim postojanjem. duša naizgled počinje da vrši akcije. A gaji ga zbog toga što mu ta ideja godi. ona zna da je beskonačna. kada se um rastereti svih želja i vezanosti koje se odnose na suptilno telo. Kada se na sve ovo nadoveže i grubo telo. osećanja i aktivnosti su se uvek iznova reflektovale u jednoj zamisli. ona ostaje žrtva pogrešnog verovanja da je suptilno telo. Sve njegove misli. suptilnim i grubim telom predstavlja činioca akcije. a zapravo telo sedi na stolici. Duša je iznad razmišljanja. Uverenje da duša sedi na stolici javlja se zbog identifikacije sa fizičkim telom.ja˝. kada se čovek rastereti fizičkih želja i vezanosti. suptilno i mentalno telo. U svojoj suštini ona nije odgovorna za razmišljanje. Kada se duši pripoji suptilno telo zajedno sa umom. Poistovećenje sa suptilnim telom Čak i ako osoba uspe da se reši pogrešnog verovanja da je fizičko telo. a uverenje da je nešto drugo osim fizičkog tela. S druge strane. zamisli o zasebnom . Raspoistovećenje sa fizičkim telom povlači za sobom odbacivanje želja i lažnih vrednosti vezanih za telo. Stoga je raspoistovećenje sa fizičkim telom naizgled neprirodno. verovanje jedinke da je nešto drugo a ne fizičko telo. željenja ili delovanja. Međutim. kao i iluziju da je duša činilac razmišljanja. Kada se upojedinjenoj duši pridoda um. Ipak. To uverenje se lako prima. ova poslednja laž nije ništa tvrdokornija od prethodnih. Poistovećenje sa fizičkim telom stvorilo je fizičke želje i vezanosti. osoba veruje da ona razmišlja dok je u stvari um taj koji misli. odnosno suptilno telo. duša naizgled počinje da želi. ograničeno ˝ja˝. naime. čovek odbacuje i samu srž onoga što je mislio da jeste. to jest ego-um. čovek nastavlja da gaji pogrešno verovanje da je mentalno telo. i lažne vrednosti koje zbog njih nastaju. i princip Neznanja. odbacujući pogrešno uverenje da je ego-um. traži da bude potkrepljeno mnoštvom uverljivih dokaza. Ubeđenje da duša misli javlja se zbog identifikacije sa umom. a lako odbacuje. Pogrešno je ubeđenje da duša nešto čini. željenja i delanja Kada duša spozna da nije grubo. No. Na primer.

međutim. u nečem drugom. Naravno da ni um ni tela sami po sebi ne mogu imati iskustva oprečnosti. uspavana i obamrla u bespuću svoga neznanja. Oduhovljenje uma i tela Prema tome. U laži su prisutni sumnja i strah Prihvatanje laži uvek podrazumeva prisilan kompromis. mogu svaki čas da nestanu. kao uostalom i ona sama. pošto je duša u svojoj istinskoj prirodi bez svojstava. te da prolazi kroz oprečna životna iskustava. Dalje. Laži u sebi kriju nešto mnogo značajnije i istinitije nego što čovek u prvi mah može naslutiti. prolaznosti i privremenosti. Poenta je. bezgranična. Na primer. koja nastaje usled Neznanja ili Maje. To bi bilo kao kada bi sebi na grudi privio zmiju otrovnicu ili se nastanio na vrhu trenutno neaktivnog vulkana. Dve vrste laži Postoje dve vrste neistina: neistine koje se javljaju kao posledica nepažljivog i proizvoljnog razmišljanja. Međutim. suptilnim i grubim telom.Uverenje daje duša podređena dnalnim iskustvima Podjednako je netačno i verovanje da duša doživljava zadovoljstvo i bol. manjkave kakve jesu. prihvatajući pogrešno uverenje. U stvarnosti on nije nesrećan ali umišlja da je nesrećan jer se poistovećuje sa umom i telima. Prihvatanje laži nosi sa sobom rastući nemir. Koliko god taj otpor na početku izgledao slab i neodređen. um i tela podložni su dualnom iskustvu. jer se poistovećuje sa umom. Ona naizgled poprima svojstva i izgleda uobličena i ograničena usled Neznanja i delovanja Maje. Neistine proistekle usled nepažljivog razmišljanja su manje štetne negoli one usled iskrivljenog razmišljanja. iako one. te da stvari na koje se stalno oslanja. Neistine čisto . i na taj način navode čoveka da spozna istinu. Ovaj proces utelovljenja duše zasnovan je na neznanju. pre ili kasnije. već samo kada je u to uključena i duša. Laž raskrinkava sebe samu Individua je neprekidno svesna svoje nesigurnosti. pokazati u svom pravom svetlu. i neistine koje se javljaju kao posledica iskrivljenog razmišljanja. ona u svom srcu zna da su to samo kule u pesku. ona u dubini duše ne može da se pomiri s tim verovanjem. Laži će se. iznad oprečnih iskustava. od samog početka slute na propast. Međutim.Prevazilaženje lažnosti Maje Kako prepoznati laž? Zahvaćena Majom. oni ovu dvostruku ulogu ne izvode na svoju ruku. Prema tome. Otuda ona u dubini svoje duše sumnja u takav oslonac. Samo kada su u sprezi. Duša je iznad oprečnosti . sva zadovoljstva i boli potiču iz neznanja. Um i tela u sprezi sa dušom kao celina postaju Činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Jedino kada je u sprezi sa mentalnim i ostalim telima duša može da bude primalac boli i zadovoljstva. ona počinje da oseća strah od smrti i strah da ne izgubi svoje najbliže. A ova spoznaja ne bi mogla da se desi kada laž od samog početka ne bi u sebi sadržavala mogućnost te spoznaje. bezoblična. duša se na neki način opire lažima. Kada čovek za sebe misli daje najnesrećniji na svetu. tela i um zajedno su činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. on je žrtva iluzije. po svojoj istinskoj prirodi. isto što i fizičko telo. Ona oseća da je negde nešto pogrešno i da je njena računica zasnovana na pogrešnim očekivanjima. One same sebe raskrinkavaju. to je ipak prvi korak u potrazi za Istinom. Maja III Odeljak III . Čak i u najdubljim ponorima neznanja. kada osoba smatra da su drugi. a ne izvori trajne sreće. Ona samo naizgled proživljava oprečna iskustva.mada ona sebe ne zna kao takvu. Svaka laž nosi žig nepotpunosti i nedovoljnosti. Laži su izdajnički nepouzdane. Duša je. duboku sumnju i nejasan strah. osoba je u stanja da prihvati mnoge laži. ako neka osoba svoju sreću zasniva samo na posedovanju materijalnih stvari. koja će kasnije dovesti do konačnog poništenja svake neistine i svakog neznanja. duša. Čovek ne može večito da ih prihvata. To navodi na pitanje: kako prepoznati laž? Ne postoji izlaz iz laži izuzev da se ona prepozna kao laž.

njih uvek iznova pokreće težnja da se te želje ispune. A takva bistrina je plod čistog i staloženog uma. nastaju kao plod intelekta pomućenog slepim i nerazumnim željama. Važnost bistrine uma Tvrđava Maje Laži koje se jave usled neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta su nalik na funkcionalne poremećaje. Organ radi samo usporeno i nepravilno i potrebna je jedino blaga stimulacija da bi proradio pravilno. Upojedinjene duše nastaju kada jedinstvena Duša (Bog) preuzme oblik različitih ego-umova i tela. čovekova pogrešna verovanja su ugrađena u same temelje tvrđave koja se zove Maja. a vitalni organ ˝proradio˝. Sve što nije Bog. ukoliko je laž proizvod intelektualne omaške. Ne radi se. sve što čovek treba da uradi jeste da ubuduće pažljivije koristi intelekt. kao takve.učinak je Maje. Samo Bog je stvaran.intelektualne prirode javljaju se usled neke omaške u radu intelekta. Za sagledavanje spiritualnih istina nije potrebno naporno i grozničavo razmišljanje. U tom slučaju je poremećaj vitalnog organa daleko ozbiljnije prirode. a laži koje se javljaju kao posledica ukupne pomućenosti razuma su nalik na strukturalne poremećaje. Poštena akcija je uvertira za uklanjanje duhovnih neistina. ali je daleko lakše korigovati funkcionalne nego strukturalne poremećaje. one bi izgubile svaki značaj i prestale bi da vrše pritisak na um. lakše se koriguju od onih koje su nastale usled ukupne pomućenosti razuma. laži koje su se izrodile iz neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta. Da bi se bolest usled funkcionalnog poremećaja korigovala. različiti oblici. često je neophodno izvršiti operaciju. dakle. Njihovo eliminisanje zahteva pravilna nastojanja i pravilnu akciju. Raznovrsnost sveta ne znači daje Bog podeljen na različite deliće. Bog se može spoznati kao Istina. lako ga je ispraviti. I kao što je lakše korigovati funkcionalne poremećaje od strukturalnih. rađa se vrhunska spoznaja da je Bog jedina Istina. drže čovekov um u službi podržavanja prihvaćenih vrednosti. Neki poremećaji vitalnih organa su funkcionalni. Kada je neko pogrešno verovanje čisto intelektualne prirode. one zapravo ne postoje. Ukoliko se ne bi ticale ljudskih vrednosti i njihovog ostvarenja. Proces je bolan jer uklanja one želje i vezivanja koje su dovele do iskrivljavanja i pomućenosti razuma. o pukim intelektualnim greškama koje se mogu ispraviti prostom intelektualnom argumentacijom. Sve podele koje se uočavaju unutar Stvarnosti su lažne. U slučaju strukturalnog poremećaja. U strukturalnim poremećajima je bolest nastala usled razvitka nekog deformiteta u samoj građi. potrebno je poboljšati tonus i otpornost obolelog organa. Jasnost percepcije potiče iz unutrašnje čistote Laži pomućenog razuma izranjaju iz početnih grešaka prilikom vrednovanja. pošto pogrešna verovanja vode poreklo iz duboko uvreženih želja. One su nuspojave raznih intelektualnih aktivnosti koje imaju za cilj da po svaku cenu opravdaju prihvaćene vrednosti i da. Paralelno s tim. odnosno strukturi vitalnog organa. ali samo jedna Duša. Bog je nepodeljiv Tek pošto se ukloni i poslednji trag neistine stvorene Majom. . Ali ako se laž javi usled pomućenosti razuma. U takvim slučajevima ništa nije pogrešno u strukturi vitalnog organa. Bog kao jedina Istina Želje i vezanosti koje iskrivljuju razmišljanje ne mogu se eliminisati isključivo intelektom. Obe vrste bolesti daju se izlečiti. a neki strukturalni. On je oštećen i onesposobljen zahvaljujući nekom postojećem faktoru koji je uticao na samu konstituciju organa. već bistrina misli. Do duhovnih istina se ne dolazi sedenjem u fotelji i spekulisanjem. Funkcionalne bolesti se javljaju zbog nepravilnosti u radu određenog vitalnog organa. sve nestalno i konačno u iluziji dualnosti . Međutim. Ali. različita tela. Postoje različiti ego-umovi. nužno je temeljno pročistiti um. Jedino kada se Maja u potpunosti savlada. međutim. Samo je Bog beskonačna Stvarnost. Analogija sa funkcionalnim i strukturalnim oboljenjima Razlike između ove dve vrste laži možemo istaći kroz analogiju sa telesnim procesima. Unutar duše nema ni verovanja ni misli Shvatanje da je Bog podvojen . A laži koje su vredne razmatranja sa spiritualne tačke gledišta. već ispravnim delanjem.sve je to lažno.

Samo je Bog stvaran. ili manje vrlina.iluzija. suptilno ili fizičko telo. a više nepravedan. Zato je postojanje dualnosti samo privid. On je beskonačan. suptilno ili mentalno telo. Svet konačnih stvari je stvoren Majom Kako je onda lažni svet konačnih stvari nastao? Zašto on uopšte postoji? Njega je stvorila Maja. ne može se podvesti pod dualnost. ta beskonačna misao i beskonačna inteligencija. malog i velikog. Duša jeste i uvek će ostati iznad svih misli i dela kao i iznad svih iskustava dualnosti. ili princip Neznanja. On je iznad ograničenih aspekata dobra i zla. Takođe zna i da je. kada bi umesto da je malen. koji misle i delaju na mnogo načina i prolaze kroz nebrojena iskustva dualnosti. Maja nije dualnost: ona je uzročnik dualnosti. zato je On beskonačan. postala um. koji je jedina Stvarnost. to jest da nije isto što i grubo. Ona je stvaralac Iluzije. ne misli niti obavlja bilo kakve intelektualne aktivnosti. suptilno. Ona je ta koja proizvodi utisak da je stvarno nestvarno i da je nestvarno stvarno. koji je na površini duše. Ona sada zna da je zbog Neznanja smatrala za sebe da je um. Kada bi Bog bio više dobar nego loš ili više loš nego dobar. U ovom stanju duša spoznaje da su um. Nema razlike između mislioca. vrline i poroka. jedan i nema ničeg drugog osim Boga. misli i zaključaka. iz neznanja. Sa nestankom poslednjih tragova laži koje je stvorila Maja. laž. Duša jeste i uvek će ostati nepodeljiva. već spoznaje sebe kao Boga. koji je beskonačan. Bog. to onda više ne bi bilo beskonačno. tj. kada bi bio manje pravedan. Postojanje konačnog je samo privid. i da u stvarnosti nikad nisu ni postojali. Maja sama po sebi nije iluzija. može postati mislilac. Ona je ta koja proizvodi lažne utiske. kada bi imao više vrlina. Individualna duša kao Duša. ili više pravedan. kada bi bio češće srećan. Upojedinjena duša ne samo da spoznaje sopstvenu stvarnost.međutim ovo ni u kom slučaju ne dovodi do bilo kakve razjedinjenosti unutar same Duše. Bog je jedina Stvarnost Upojedinjena duša kao Duša je beskonačna misao i beskonačna inteligencija. a rede nesrećan ili rede srećan. U samoj individualnoj duši. Maja nije nestvarna. ego-um je jedini koji misli. niti dvojnosti subjekta i objekta. a češće nesrećan . Maja IV Odeljak IV Bog i Maja Bog je iznad dualnosti Bog je beskonačan zato stoje iznad ograničavajućih oprečnosti dualnosti. jedinstvene Duše. a manje nepravedan. nema ni razmišljanja ni saznanja koja su proizvod razmišljanja. nema potrebe za intelektom ili intelektualnim aktivnostima. Ono stoje uistinu beskonačno ne može biti deo konačnog. I razmišljanje i saznanja do kojih se dolazi putem razmišljanja. poistovetila sa ovim samostvorenim iluzijama. a manje mana. iluzija. U savršenosti i samodovoljnosti beskonačne inteligencije. a više mana. Upojedinjena duša kao Duša ne misli. ispravnog i neispravnog. Beskonačno ne može biti druga strana konačnog Sve stoje beskonačno nadilazi dualnost i ne može biti jedna od oprečnosti. Maja nije laž. Sve aktivnosti u vezi sa razmišljanjem i donošenjem zaključaka su unutar ego-uma koji je ograničen. suptilno i grubo telo i da se potom. a različitost između beskonačnog Boga i konačnog sveta .On bi onda bio ograničen a ne bezgraničan. bio malen. ili umesto da je veliki. potiču iz nesavršenog i nepotpunog ego-uma. Jedinstvena i nepodeljiva Duša je osnova različitih ego-umova i tela. Samo ego-um. bio veliki. Ako bi se na Beskonačno gledalo kao da postoji uporedo sa konačnim. Intelekt sa svojim ograničenim razmišljanjem izvire iz ograničenog ego-uma. na neki način. postalo bi druga strana jedne oprečnosti. iz prostog razloga što unutar Duše i nema nikakvih stavova i mišljenja. Bog je beskonačan jedino zbog toga što je njegovo postojanje iznad domašaja dualnosti. Duša je beskonačna inteligencija Različiti stavovi i mišljenja ne dovode u pitanje jedinstvenost nedeljive Duše. Iluzija konačnosti . blagostanja i bede. kao i fizičko telo bili kreacija njene sopstvene imaginacije.

jeste tvorevina Maje. Intelektualno objašnjenje da je Maja stvarna nije. Svaka ličnost ima svoju senku. Pogrešno je smatrati da je Maja beskonačna Maja se ne može smatrati konačnom ni iz nekog drugog razloga. Stoga sva nastojanja ograničenog intelekta da razume Maju vode u ćorsokak. Zato je ostvarenje Boga. Sa ove tačke gledišta. Kada bi bila konačna. Jedna stvar uvek ograničava drugu. ona se ne srne smatrati konačnom. mada se mora tako imenovali da bi se bolje pojasnio iluzorni svet konačnih stvari. takođe je konačan. a Maja sama po sebi nije omeđena vremenom. jer je ona. Ona ne može biti omeđena u prostoru jer je sam prostor tvorevina Maje. Ako se Maja shvati kao nekakvo dešavanje koje je počelo i završava se u određenom vremenskom razdoblju. to bi značilo da je ona iluzorna. U njemu postoji nesagledivo mnoštvo zvezda. a čitav dualni univerzum. jedan bezvremeni čin. kao i Bog . nerazumljiva. je iluzija koja zavisi od Maje. Neka stvar postaje konačna kada se vremenski i prostorno ograniči. na isti način na koji se uobičajeno Bog posmatra kao stvaran i beskonačan. ni u jednom pogledu ne zavisi od prostora. Sa jedne strane. dakle. da bi stvari bile pristupačnije intelektualnom poimanju. posmatrati kao ne-iluzija. Bog je nedokučiv. Maja. ona bi bila iluzija. zajedno sa svim događajima koji se odvijaju u vremenu. Maja je podjednako nedokučiva. Čoveku se može činiti da univerzum sadrži bezbroj stvari. onda bi ona predstavljala ˝drugu stranu medalje˝ još jedne beskonačne Stvarnosti. Maja kao senka Boga Ograničeni intelekt. Vreme. ako bi se Maji pripisao epitet beskonačne stvarnosti. javljaju se teškoće. S druge strane. Teškoće u razumevanju Maje I kada se Maja shvati kao potpuna iluzija i kada se shvati kao krajnje stvarna.. ali ga to ne čini beskonačnim. onda bi beskonačna stvarnost Boga predstavljala samo jedan segment podeljene stvarnosti. i nestajanje Maje. s druge strane. Sve do konačnog Ostvarenja enigma Maje ostaje nerešena. i stvarna i beskonačna. je najprihvatljivije za čovečiji um. Ne mogu postojati dve stvarne Beskonačnosti. sa svim stvarima koje sadrži. jer vreme je samo jedna od tvorevina Maje. na neki način. konačna spoznaja. ali ukupan zbir zvezda je ipak konačan. Ona ne može. Ipak Maja ne može biti krajnje istinita. Maja nije u vremenu. Ona se pojavljuje jedino u Božijoj svesti o pojavnom svetu dualnosti. Postojati mogu dva ogromna entiteta. Nadsvesnom stanju Boga. njihova istinska priroda se čoveku u potpunosti razotkriva u trenutku konačne Spoznaje. A nakon Ostvarenja čovek spoznaje da Maja zapravo ne postoji u Stvarnosti. Maja nije ograničena prostorom i vremenom Maja se ne može smatrati konačnom. Vreme je u Maji. Kada bi Bog i Maja imali svoje nezavisne i međusobno usklađene egzistencije. ona ne bi imala moć da stvara druge iluzije. Isto tako. kao druge stvari. objašnjenje da je Maja isto kao i Bog. a nestaje u trenutku kada i ona nestane. Maja nema ni početka ni kraja u vremenu. nameće se drugi zaključak: Maja je konačna i iluzorna. Od svih mogućih intelektualnih tumačenja Maje. Maja ne postoji u prostoru i ne može biti ograničena prostorom. Sve iluzije stvorene Majom su konačne. Gde god postoji dvojnost. a da je iluzija. i prestala bi biti uzrokom iluzornog sveta konačnih stvari. Zato se Maja mora smatrati i stvarnom i beskonačnom. postoji i laž na obe strane. koji prividno postoji zahvaljujući Maji. vreme i prostor mogu da izgledaju beskonačno deljivi. nerazumljiv. ne može potpuno da razume Maju. Prostor. A ne može ni da bude vremenski ograničena. da bude prostorno ograničena. Otuda je najbolje prihvatiti Maju kao stvarnu i kao beskonačnu. Ona stvara iluziju konačnosti.Međutim. Maja se . i nema je u Samosvesnom. Nije moguće razumeti Maju intelektom. mirijade zvezda nastanjuju svemir. Mada su Bog i Maja posve zagonetni za intelekt koji deluje u domenu dualnosti. ako bi se Maja smatrala konačnom. ne može da predstavlja beskonačnu stvarnost. Premda u stanju Nadsvesti Maja konačno nestaje. Sve Što je konačno i ograničeno pripada svetu Iluzije. Doista. ali ne i dva beskonačna entiteta. tada se Maja pogrešno smešta u vremenske okvire umesto da se vreme smešta u okviru Maje. suptilnom ili mentalnom svetu. onda kada se javi svest o grubom. već samo najbolje objašnjenje. to jest. ali su ipak konačni. Dva stanja u kojima nema Maje Postoje dva stanja u kojima nema Maje: nema je u prvobitnom nesvesnom stanju Stvarnosti. a ipak sama po sebi nije konačna. Bog je bezvremena Stvarnost. dakle. Zato se kaže da je Maja senka Boga. ma koliko se trudio. to jest Boga. Bog takođe ima svoju senku: tajanstvenu Maju. Maja. uzećemo da je Maja beskonačna. iako se princip koji uzrokuje ovu Iluziju mora. Vreme nastaje po diktatu Maje.nedokučiva.

Istina Ostvarenja U poslednjoj i jedinoj Istini Ostvarenja. Nema iluzije o konačnim. njegove sklonosti i strasti gube smisao. Promenljiva raspoloženja Podstaknut različitim željama. Uslovi za sreću Odeljak I .javlja tamo gde nema Samosvesti. koje se smenjuju kao kišonosni oblaci i sjajne duge. Sreća je krajnji motiv svih njegovih poduhvata. zdravljem. to je zato što misli da će time osigurati sebi uslove i sredstva koji obezbeđuju sreću.baš kao i duga. Staviše. Kada se ovo drvo razlista. Ovaj najviši stupanj Samospoznaje je. to je zato što se nada da će biti srećan kada ih ostvari. već i do toga da čitav univerzum. naukom.Prevazilaženje patnje kroz nevezivanje Svako traga za srećom Svako biće na svetu traga za srećom. blaženstvu i u samom postojanju. nije potpuno. većina ljudi je utonula u neki oblik patnje. on ujedno mora da proguta i čašu pelina. koja je redovan pratilac otrežnjenja. moći. od Boga odvojenim stvarima. nema ničeg osim beskonačnog i večnog Boga. i snaga log motiva nagoni ga da čini ono što čini. Maja nestaje u nepodeljenom biću jedne i jedinstvene Duše. beskonačna u znanju. to je zato što očekuje da će kroz nju ostvariti sreću. Maja postoji samo sa tačke konačnog postojanja. večno oslobođena od dualnosti. koja se pojavi u punom sjaju samo da bi odmah zatim iščezla s horizonta. strastveno prianja za njega. s vremena na vreme. no ipak. čovek se istovremeno priprema i za patnju koja će ga snaći ukoliko se dogodi da one ostanu neispunjene. čovek sa nesmanjenim žarom traga za zadovoljstvima ovog sveta. Oni koji žele jednu vrstu voćke moraju biti spremni da okuse i onu drugu. dok nastoji da ispuni svoje želje. Njegovo uživanje u zadovoljstvima. sasvim nedostupan intelektu i razumljiv je samo onima koji su krajnje vrhove najviše Realizacije već osvojili. On na svaki način pokušava da izbegne nesreću koja se nadvija nad njim. U svim svojim poduhvatima i nastojanjima čovek želi jednu jedinu stvar . I jedino u vidu iluzije Maja može da deluje kao beskonačni stvaralac nestvarnih i konačnih stvari. Ako je željan moći. Naizmenično smenjivanje zadovoljstva i boli Svako traga za srećom. ali sve u svemu. pa i sama Maja. Ovakva uspomena ostaje kao trajno naslede nakon uživanja u većini zadovoljstava. Njegova potraga za srećom je vezana za ispunjenje njegovih želja. preostaje mu još jedino patnja.da bude srećan. on osciluje među oprekama bola i zadovoljstva. umetnošću ili literaturom. to je onda samo u obliku uspomene na njih što još više pojačava bol zbog gubitka. Ako ovi retki srećni trenuci i ostave nekakvog traga za sobom. Čovek očajnički traga za zadovoljstvom i kada ga dobije. Upojedinjena duša sada zna da je ono što je oduvek i bila . Želja donosi dve vrste plodova Čovek ne želi patnju. lepotom. tvorca te iluzije. a nema više ni Maje. prihvata je teška srca. Ako traga za znanjem. nikada nisu postojali kao zasebni principi. Jedno te isto drvo želja rađa dve vrste plodova: slatke plodove zadovoljstva i gorke plodove patnje. Duša unutrašnjom borbom na prevazilaženju Maje dolazi do Samospoznaje. Stoga. A pošto očajavanjem i gnevom ne može ništa postići. Ako se bori za svetovne uspehe i slavu. Ako teži sticanju novca. ono ne može doneti samo jednu vrstu ploda. Kroz Samospoznaju ona ne samo da dolazi do toga da različiti ego-umovi i različita tela nikada nisu ni postojali. Zadovoljstvo koje na trenutak unese svetlost u ljudski život ubrzo iščezne . Jednom je srećan i . to je zato što smatra da njegovo ostvarenje sreće neposredno zavisi od toga. već vlada svest o imaginarnom ˝drugom˝ kada je svest bespomoćno savladana lažnim kategorijama dualnosti. U suočavanju sa činjenicom da je njegovom zadovoljstvu suđeno da jednog dana prestane. Opijenost zadovoljstvima je pomućena patnjom. Čovek naizgled žudi za mnogim stvarima. međutim. čovek u svom životu i zasluži malo sreće. a to ispunjenje nikada nije sigurna stvar. Čovek je rob neobjašnjivih i neočekivanih raspoloženja i impulsa. a kada ga ona ipak sustigne. sve što poželi ili preduzme je u cilju postizanja lične sreće. ali ona mu dolazi kao neumitna posledica samog načina njegovog traganja za srećom. međutim.večno Samoostvarena. Ako. Ma kakvu opipljivost stvarala. Ljudski život ne sastoji se od ciklusa nepomućene sreće. a čovek tu nije nikakav izuzetak. jer dok ispija čašu meda. ta sreća niti je trajna niti je sasvim nepomućena.

Onaj koji seje puno svetovnih želja. Posle nešto traganja pronašli su ga kako. odmah pridružio grupi bairagija (asketa . iako je ispunila svoju želju. Osećao se iznureno i jadno. Kada je osoba gladna. mora biti trajno. u neveselom stanju. usled naviranja novih želja. članovi njegove porodice stadoše da se brinu za njega. i pošto mu je nov način života već sasvim dozlogrdio. i osoba se ponovo vezuje za svet i njegove čari. privremeno izgube interesovanje za svetovne stvari. Želja je večiti uzrok velikih patnji. Pod pritiskom ovakvih doživljaja osoba spozna da i ona jednog dana mora da umre i ostavi sve svetovne stvari koje su joj tako prirasle srcu.kao što je . ubrzo u nepovrat odlazi i takvo raspoloženje. već polako iščezava i nestaje. Ovakvi doživljaji podstiču na razmišljanje. usled duboke patnje. žestina njenih želja znatno se smanjuje. već i uveliko menja čovekov opšti stav prema životu. ponovo krenule da dejstvuju. ali ta radost nije trajna. jer ono najčešće nastaje kao posledica prisustvovanja nekoj kremaciji ili sahrani i ostaje u umu onoliko dugo koliko i taj prizor. već ubrzo dovodi do depresivne reakcije. a drugi put veoma nesrećan i potišten. ima snažno dejstvo. one mogu da pruže samo prolaznu sreću. Kada taj utisak izbledi. Isprva je utonuo u duboku meditaciju. Postoje različiti oblici nevezanosti. Uskoro bivaju zaboravljene. sa još većom žestinom. postajao sve uznemireniji i nesrećniji. Kada ga je žena videla u tom čudnom stanju pojurila je k njemu i besno ga izgrdila. Isto je sa svim željama na ovome svetu. odrekao svega. gladan i žedan. onako kako su ga podučili ostali članovi grupe.lutalica). njen prekor mu je došao kao blagodat s neba. Patnja prouzrokovana željama Ispunjenje želja ne dovodi do njihovog prestanka. i to je zakon. brzo ućutkavši ženu. ali je ovo povlačenje.ushićen. ne ostavljajući dubok trag u čovekovom opštem stavu prema životu. njegovo oduševljenje za meditaciju naglo je splasnulo. pod uticajem snažne patnje inicirane željama. Njegova raspoloženja se menjaju u skladu sa ispunjenjem ili neispunjenjem njegovih želja. velikom indijskom vladaru koji se. kao što je prisustvovanje nečijoj samrti. sahrani ili kremaciji. Čak i odvoji od svetovnog života. kao i nevezanost koju privremeno donose. pripadnika kulta Gopičande. ali zapravo ga održava jak utisak koji određeni doživljaji ostavljaju za sobom. Odričući se svog prethodnog načina života. Svetovne želje zato nikada ne mogu doneti trajnu sreću. Čini se da ono. Ovakav prolazan i trenutačan osećaj nevezanosti poznat je kao šmašan vairagya (shmashan vairagya). Duboka nepristrasnost Ponekad je raspoloženje nepris trasnosti i nevezanosti trajnije. obrijao glavu i seo pod jedno drvo. Ovakva duboka nepristrasnost najčešće je posledica neke velike nesreće . Kako je dan odmicao. one se samo povuku neko vreme da bi zatim. zarad Istine. stavio na glavu svoj turban. zanemarivši svoje obaveze prema porodici. Zadovoljenje nekih želja donosi mu trenutnu radost. ili duboka nepristrasnost. ona svoju glad utoli hranom. Baš suprotno. one neumitno izazivaju raznovrsne patnje. On je bespomoćan pred usponima i padovima svojih raspoloženja i njihovom neprekidnom promenom. Ali i te misli. ali kada je sunce snažno zapeklo. doživljava muku i nelagodnost. radost koju one pružaju. A kada se prejede. ali svaki od njih ne mora biti trajan. da bi dovelo do potpune oslobođenosti od želja. U samom trenutku njihovog ispunjenja. on je. Dešava se i to da se ona. povlačenje u žalosti. Njegova želja za povlačenjem bese se raspršila. i ne samo da opstaje duže vreme. može biti siguran da će požnjeti mnoge plodove patnje. Primetivši da ga nema. čami pod drvetom. obukao običnu odeću i skrušeno krenuo za ženom kući. Nestajanje želja kao posledica patnje Ako osoba doživi ili zamisli patnju koja je čeka nakon ostvarenja želja. Mnoge osobe. llustrativna priča Prolazno raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti za svet može se ilustrovati pričom o čoveku koji je jednom video u pozorištu duhovni komad o Gopičandi (Gopichanda). Komad je ostavio tako dubok utisak na njega da se on. ali ubrzo potom ponovo ogladni. Privremeno neprianjanje Neretko osobu duboko pogodi neki neobično upečatljiv doživljaj. Ovo raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti je iznenadno i kratkotrajno. čovek se obukao kao bairagi. Ovo se zove fn-ra vairagja (tivra vairagva). I tako je naš meditant. dok traje. samo privremeno. ali ovo povlačenje. pa čovek tada u mislima dugo prebira o ispraznosti i uzaludnosti svetovnog postojanja. kratkog su daha.

Fizička i duševna patnja Čovečanstvo je trpi mnogobrojne patnje i stradanja. ona će morati da se oseti nezadovoljnom kad joj se upute pokude. Pohvala i pokuda Isto važi i za oprečnosti pohvale i pokude. osoba koja poseduje potpunu nevezanost više ne nameće sebi patnju koja nastaje zbog robovanja neprekidnoj tiraniji želja. Večita sreća . Oni zamišljaju patnju kao bolest ili torturu nad telom. Fizička patnja ponekad dolazi kao blagoslov jer ublažava duševnu patnju odvraćajući pažnju sa nje. koja daje oslobođenost od svih želja i vezanosti. Smirenost i staloženost na koje ne utiču nikakve oprečnosti moguće je ostvariti samo putem potpune nevezanosti. Onda ona neće izgubiti svoju staloženost. Ako na čoveka utiču poželjne stvari. Prava patnja je duševna. Jer. a to gnušanje ne traje dugo jer nije rođeno iz znanja i razumevanja.Zadovoljstvo. on stalno zaziva patnju koja mu dolazi ili kao posledica njihovog neimanja ili kao posledica njihovog gubitka. Ovaj tip tivra vairagye ima svojih duhovnih vrednosti. njegov život ne remete udari suprotnosti.koja nije zasnovana na svetovnim objektima već na Samospoznaji i Samoostvarenju. Od navedene dve vrste patnji. i. Potpuno neprianjanje Istinski trajnu vrstu nevezanosti imamo kada postoji razumevanje patnje i njenih uzroka. tako i prema nepovoljnim znamenjima. Oprečnosti Odsustvo želja čini pojedinca čvrstim kao stena.stanje u kome nema samonametnutih problema . Ljubav i Bogoostvarenje Ostvarenje . kroz određeno vreme. ona se mora ujedno odvezati i od pohvala. Ona ne može ostati staložena pod kišom grdnji sve dok prikriveno uživa u pohvalama. U naletu takve nevezanosti. Jedino tada je neće više dirati oprečnosti pohvale i grdnje. Duševna patnja je gora od fizičke patnje. ne shvatajući da ne može imati jedno a zanemariti drugo. Ljudi ograničenih gledišta smatraju da stradanje može da bude isključivo fizičko. Uslovi za sreću II Odeljak II . Ona se može izdržati vežbom volje i istrajnosti. Ako neka osoba nalazi zadovoljstvo u primanju pohvala. Stanje odsustva svake želje latentno je u svakome. Ako čoveka srećna znamenja podstiču na delanje. Ono je samo jedna oštra reakcija na život. ona nije nesrećna ni pod najnepovoljnijim okolnostima. On ne može da odoli obeshrabrujućem uticaju nepovoljnih znamenja sve dotle dok mu povoljna znamenja daju snagu. ili potpuna bestrasnost. Da je više ne bi uznemiravale pokude. Trajna nevezanost. kada čoveka ponovo zapljusne talas svetovnih želja. on više ne nanosi samome sebi patnju. Pojedinac koji je do kraja nevezan više nije ostavljen na milost i nemilost oprečnim iskustvima. Potpuna nevezanost je jedan od najhitnijih uslova za trajnu i istinsku sreću. Gađenje prema svetu što osoba oseća u tom slučaju uzrokovano je snažnom impresijom koju je na nju ostavila nesreća. pošto je oslobođen od tiranije želja. verovatno izgubiti na snazi. duševna patnja je prisutnija. Njega ne dotiču ni zadovoljstvo ni bol. I kada kroz potpunu nevezanost čovek dostigne stanje odsustva želja. Čovek teži svetovnim stvarima zadovoljstva i pokušava da izbegne stvari koje mu nanose bol. Ako neka osoba ne želi ništa. osoba se odriče svih svetovnih stvari. kako fizičke tako i duševne. i da će se svako vezivanje za njih na kraju pretvoriti u izvor patnje. Ona se pouzdano oslanja na neoborivo znanje da su sve svetovne stvari trenutačne i privremene. Sve dotle dok se vezuje za svetovne stvari zadovoljstva. onda ga nepoželjna znamenja moraju obeshrabriti. Čak i yogini koji mogu da izdrže znatne fizičke bolove nalaze da je teško da izbegnu duševnu patnju koja nastaje usled osujećenosti želja. on je tada stigao na samo izvorište večne i nepomućene sreće . ali će. na njega mora da utiču i nepoželjne. čak ni u čeljusti lava. Jedini način da umakne uznemiravajućem uticaju znamenja jeste da postane ravnodušan kako prema povoljnim. koja je osnovni uslov trajne i istinske sreće..stanje bez želja Nije ispravno pridavati veliku pažnju čisto fizičkoj patnji.gubitak najdražih ili gubitak poseda ili ugleda. zove sepuma vairagja (purna vairagva).

Svojom pohlepom. postati vrlo surov i bezosećajan prema drugima. ljudi u stvarnosti pate sve vreme. Sva ko traga za svojom srećom. može se smatrati blagoslovenom. a patnja poništiti patnjom. Pošto je razvio mnoštvo veštačkih i umišljenih želja. Zelje su vremenom postale sastavni deo njegovog ograničenog sopstva. povrede i krv.zato što se ovakva odluka direktno sukobljava sa težnjom ego-uma da istraje u svojim uobičajenim željama. Analogije Nije svaka patnja loša. problemi svetovne prirode nestaju. Trn se može izvaditi drugim trnom. Istinska priroda patnje Jednostavni život u kome vlada sloboda i sreća predstavlja jedno od najtežih postignuća. u svojoj slepoj potrazi za odvojenom i ekskluzivnom srećom. Patnja koju je prouzrokovalo nezadovoljstvo Međutim. Kada bi prestao da želi. a čiji su uzrok same želje.hoće sve više i više. ali to mu se vraća. kada bi bio spokojniji. Odbacivanje želja napada život ego-uma u korenu. U potrazi za ličnom srećom. ali isto tako i olakšanje. Sve vreme dok čovek razmišlja samo o svojoj sreći. to ne predstavlja bezbolan proces. otvarajući tako vrata raznim svirepostima i beskrajnim ratovima. a u njemu bi se učvrstio nesavladiv mir. agonija mučenja i smrti. pitaju: ˝Zašto mi moramo da patimo?˝ Patnju obično simbolizuju ratni prizori: razorene kuće. on je ne pronalazi. i jedino je život pun ljubavi vredan življenja. Izuzetno sebičan čovek može. Njegova imaginacija više ne bi bila uzburkana neprestanim gorljivim posezanjem za stvarima koje zaista nisu bitne. Kada čovek pronađe unutrašnje zadovoljstvo. ograničeno ˝ja˝ postaje sve naglašenije i opterećujuće. što je stvarno čudnovato.Najviše patnje rađa se usled nekontrolisanih želja i neostvarivih zahteva. Patnja pri odricanju Pošto shvati da su želje samo okovi za dušu. Sebično traganje za srećom Ljudima nije dovoljno što nanose patnju sami sebi.čak i onda kada je duša spremna da ih se odrekne . tako da on okleva da ih odbaci ukoliko mu se u umu. pa čak i po cenu tuđe sreće. Kada se inficirani otok otvori da bi gnoj izašao iz njega. Pate jer nisu zadovoljni . Do sreće putem ljubavi i samozaborava Ako je neki pojedinac bez želja. čovek bi se oslobodio patnje koju je sam sebi nametnuo. Sve ovo nije neophodno za samoispunjenost. ali se kroz nju da istrajati zahvaljujući perspektivi veće slobode koja će doći nakon što želje postepeno iščeznu iz uma. Rat je pre posledica univerzalne patnje i nezadovoljstva nego stoje primer nekakve izuzetne patnje. Patnja se mora pojaviti u svrhu pročišćavanja duše od njenih želja. kroz oštru duševnu patnju. čovek odlučuje da ih se odrekne. duša mora da prihvati patnju odbacivanja želja da bi se oslobodila beskrajne patnje koja se uvek iznova vraća. čovek je u toj meri sam sebi zakomplikovao život da mu povratak jednostavnosti predstavlja teškoću koliko i samo odbacivanje želja. Kada se pojedinac suoči sa velikom patnjom koju uzrokuju želje. Zato je ovaj proces redovno praćen oštrom patnjom. Ali rat nije izraz neke posebne patnje. on ne samo da će eliminisati veliki deo patnje koju je nanosio . onda to donosi patnju. Pojavu ovakve patnje treba pozdraviti. Patnja koju duša proživljava odričući se želja može da bude veoma oštra. Patnja treba da se pojavi da bi se eliminisala dalja patnja. budući daje. Za njega život prestaje da biva složen. u stanju bez želja. postao posve jednostavan. Život bez ljubavi je ružan do krajnjih granica. patnju koju prouzrokuje odbacivanje želja uravnotežava olakšanje koje donosi progresivna inicijacija u neograničen život u kome vlada sloboda i sreća. Patnja koja dolazi usled čišćenja uma od mnogobrojnih želja postoji . već nemilosrdno i sa žarom stvaraju patnju i svojim bližnjima. ali čak i kada to čini dobrovoljno. Tvrdoglavo istrajavajući u svom neznanju. Kada patnja vodi ka večnoj sreći stanja bez želja. on tada stiče razumevanje njihove prave prirode. Slično tome. Ali ovakva patnja je zdrava za dušu jer je oslobađa od vezanosti. devedeset i devet procenata ljudske patnje je nepotrebno. ljudi nanose bol sebi i svojoj braći. taštinom i surovošću ljudi nanose neopisivu patnju sebi i drugima. a zatim se. ne ureze nauk da se želje rađaju iz samog neznanja. i potrebna je kao što je lek potreban bolesnoj osobi. trujući samo vrelo njegovog života. Kao što pacijent mora pretrpeti hiruršku operaciju da bi se oslobodio istrajnog i zloćudnog bola.

Stoga je preobražaj života u kome dominira ograničeno sopstvo u život pun ljubavi od duhovnog značaja. Na primer.putokaz prema Bogoostvarenju Kada se istinska ljubav probudi u pokloniku. Ono što čovek može postići jednom hrabrom odlukom jeste uklanjanje onih činilaca koji sprečavaju čistu ljubav da se ispolji. može se reći da se on pripremio za intervenciju Savršenog Učitelja . međutim. Ideja koju svetovni ljudi imaju o patnji i sreći je krajnje ograničena. Područje čiste ljubavi Čista ljubav nije nešto što se može nametnuti niti silom oduzeti. Ona se mora ispoljavati iznutra.koji ga. njegovo ponašanje prema sinu u velikoj meri sebično. a Iako za one koji su tu odluku već doneli. Nesebična ljubav je retka Čista ljubav je retka jer se. mada će čoveka sprečiti da dalje samome sebi nanosi patnju. . Ako bi čovekovo ophođenje prema sinu nekog tuđinca bilo jednako kao i njegovo ophođenje prema sopstvenom sinu. prenoseći mu božansku ljubav. nesputano i spontano. on se ne bi odazvao kao što se odazvao u slučaju svog sina. Ljubav rađa ljubav. u većini slučajeva. Jer. pritajeno ubacuju u svest. mada možda nije sasvim svestan toga. Nije moguće da osoba ima ikakvu ideju o ovoj neizrecivoj sreći ako nema iskustvo Boga. Postizanje nesebičnosti može da bude istovremeno i teško i lako. Osećaj ˝ja˝ i ˝moje˝ izrazito je prisutan upravo u izražavanju ljubavi. jednim hrabrim i odlučnim korakom on može odbaciti ograničeno sopstvo i osloboditi ga se jednom zanavek. Teoretska razmatranja o ljubavi doprineće samo razradi još jedne od teorija o ljubavi. postaje vrlo lak. Prava sreća koja potiče od ostvarenja Boga je vredna svake fizičke i duševne patnje u univerzumu.drugima. Kada neki čovek vidi da njegov sin nosi pohabanu odeću. uvodi u stanje božanske ljubavi. Sreća Bogoostvarenja je cilj čitave kreacije. poklonik koji želi da doživi čistu ljubav mora intenzivno da čezne za njom. Zadatak koji bi pod drugim okolnostima bio veoma težak. ona ga vodi ka spoznaji Boga i otvara mu neograničeno polje trajne i neprolazne sreće. Ljiibav . i nema drugog načina. donošenjem jedne hrabre i nepokolebljive odluke. Ovo pokazuje da je zapravo. Pod ovim okolnostima on smatra da prema sinu oseća samo čistu ljubav. Teško za one koji još nisu odlučili da iskorače iz ograničenog sopstva. Ali u ovom brzom odazivu na sinovljevu nevolju. ljubav zaprlja sebičnim motivima. Onda svaka patnja prestaje. čak i kada neka osoba tvrdi da voli svog voljenog. a pravo prilagođavanje podrazumeva samozaborav i ljubav. koji se. ona se ne može probuditi mehaničkim putem. Kao što gladan čovek žudi za hranom. kada bi on video nečijeg tuđeg sina na ulici u pohabanoj odeći. ona nailazi na lak prolaz u područje čiste ljubavi. ali će srce ostati prazno kao i pre. Upravo kao što pojedinac može prostim aktom volje da skine svoj kaput. usled delovanja nataloženih loših sanskara. kao da je nikada nije ni bilo. Ali kada osoba odluči da po svaku cenu ostavi na stranu sebičnost. Puko odsustvo želja. pravilno usmeravajući i pružajući mu neophodnu pomoć. Jedino Učitelj može. to obično znači da ona posesivno želi da voljeni bude sa njom. U odsustvu Čvrste odlučnosti. i osposobiti ga da učini značajan korak ka ostvarenju istinske sreće. Oni koji žele da ih prožme ljubav treba da se upute večnom ljubavnom plamu. veze sa ograničenim sopstvom suviše su jake da bi se uklonile. Prava sreća počinje onda kada se čovek nauči veštini pravog prilagođavanja drugim ljudima. Ona ne može biti probuđena osim ako ne stupimo u kontakt sa samim Ovaploćenjem ljubavi. Izuzetno je teško očistiti svest od duboko ukorenjenog neznanja koje se izražava kroz ideje ˝ja˝ i ˝moje˝. ne može naći ishodište u pozitivnoj sreći. Osećaj za ˝moje˝ leži duboko u pozadini uma. Ovakva odluka se može pojaviti u njegovom umu samo onda kada on oseti snažnu žudnju za nepatvorenom ljubavlju. nego istovremeno i veliki deo patnje koju je nanosio samome sebi. Istinska ljubav se budi jedino milošću Savršenog Učitelja Kada poklonik u sebi razvije snažnu čežnju za čistom ljubavi] u. Potreba za hrabrom i nepokolebljivom odlukom Ograničeno sopstvo je kao kaput koji duša nosi na sebi. onda bi se moglo reći da je posredi čista i nesebična ljubav. on čini sve što može da bi mu pribavio novu odeću trudeći se da ga učini srećnim. ideja ˝moje˝ ne igra malu ulogu. Ljubav je najvažnija stvar u životu. i može se izvući na površinu jedino dubljom analizom. da probudi čistu ljubav u njemu.

oni nemaju doživljaj sreće koji prati ostvarenje Boga. mada je ova naklonost u potpunosti izopačena zahvaljujući gustoj magli neznanja koja obavija istinsko Jastvo. ona se u životinjskom carstvu. Kroz požudu se Beskonačnost potvrđuje na posredan način Požuda je najograničeniji oblik ljubavi koji deluje pod vlašću neznanja. Bog je večno beskonačna Ljubav. Ljubav koja se ispoljava kao neublažena. i (3) doživljava sebe onakvu kakva ona doista i jeste . Nedvosmisleni pečat nezadovoljstva što požuda neumitno ostavlja za sobom jeste znak da se radi o jednom nepotpunom i neadekvatnom izrazu nečeg dubljeg. Bog kao beskonačna ljubav Suština Boga je Ljubav Oni koji pokušaju da razumeju Boga jedino intelektom. ali suština Boga se ne može razumeti sve dok se On ne spozna i kao beskonačna Ljubav. Faze manifestacije ljubavi Kada Božanska ljubav doživljava sebe u manifestovanim oblicima i kroz manifestovane oblike univerzuma. jer sve objekte za koje se čovek požudno vezuje. bezgranična i neopisiva. Požuda je najograničeniji oblik ljubavi u ljudskoj svesti. pa se to onda može smatrati jednim oblikom žudnje. Uprkos evidentnoj činjenici da požuda ima veze sa drugim osobama. on želi sa stanovišta zadovoljenja ograničenog i zasebnog ˝ja˝. dolaze do nekog hladnog i suvog koncepta koji promašuje samu suštinu prirode Boga. ona jeste jedan oblik ljubavi jer se kroz nju izražava vrsta naklonosti prema drugima. Upravo je radi ove sreće svet i nastao. (2) doživljava da postaje sve manje i manje ograničena i postaje sve više i više nalik beskonačnoj ljubavi. Kroz višestruke patnje bez kraja i konca. do krajnosti je ograničena jer se bespomoćno koprca u zamci nezaustavljive žudnje. Njegovim višim potencijalima nije dozvoljeno da se ispolje i ispune.beskonačna suština i postojanje. a one su uzgredni produkti evolucije svesti. sve ostalo je nula. Pošto pored svih načina ispoljavanja žudnji srce ostaje nezadovoljeno i nedovoljno izraženo. zvuka i dodira. beskonačno Postojanje. koje proističu iz neutoljene požude i neprestane frustracije što ona sa sobom nosi. prođe kroz rane. Njeno ispoljenje na početnim stadijumima ljudske svesti takođe je u obliku požude. Kada čovek postane Bogom. ona prolazi kroz sledeće faze: (1) doživljava sebe kao izuzetno ograničenu. Ljubav kao požuda Pošto ljubav. Dok je procesu kroz koji ljubav postaje beskonačna svojstveno oslobađanje od ovih ograničavajućih sanskara. gotovo nesvesne stupnjeve različitih carstava. duh kao da je u stanju opčinjenosti ili totalne ukočenosti. i on hrani uski život ega kroz uzbuđenje koje potiče od ovih senzacija. Tačno je da je Bog beskonačno Znanje. kao neispoljena suština univerzuma. Svaki tip žudnje je upletenost u grube oblike i nema veze sa duhom. ispolji u obliku požude. duh stalno u . Samo kada se na božansku ljubav gleda kroz ograničeni kontekst oblika (koji se pojavljuju u periodu između pojave iluzornog univerzuma dualnosti i njegovog nestajanja) čini se daje njena beskonačnost umanjena. stopostotna požuda. Radi se samo o jednom izrazu vezanosti za čulne objekte. Ali mada napredni yogini mogu da prevaziđu i ukinu bilo koju patnju. U Onostranom stanju Boga. Nema tu nikakvih uzvišenih pobuda. u njemu se stvara neprekidni vakuum koji čoveka dovodi u stanje neispunjenosti i patnje.Ljudi koji nisu Bogoostvareni mogu kroz jogu u toj meri da ostvare kontrolu uma da im ništa više ne pričinjava bol ili patnju. ona nije ništa drugo do nerazblažena sebičnost. čak i kada ih sahrane žive ili bace u vrelo ulje. Kada se srce nađe u vlasti požude. Posredi je samo žudnja za čulnim doživljajem ukusa. mirisa. a ovakvo kočenje i potiskivanje duhovnog života vodi u stanje potpune vezanosti. večno je nova i neprolazna. ljubav ne može da se ispolji drugačije nego kao neka vrsta požude. U isto vreme. Doživljaj ograničenosti ljubavi nastaje usled neznanja kojeg su uzrokovale sanskare. Ljubav u gruboj sferi Kada se ljudska svest potpuno uplete u dualnost grube sfere postojanja. Stoga sreću Bogoostvarenja ništa ne može da umanji. Sreća Bogoostvarenja je nezavisna. ogromnog i neograničenog. Um takođe žudi za telesnim senzacijama vida. Uspešnost njegovog funkcionisanja je znatno smanjena i on biva izopačen delovanjem ograničavajućeg neznanja. iz kojega je nastao čitav univerzum i sa kojim se on na kraju stapa. beskonačna Moć i beskonačno Blaženstvo. Neko voli začin kari jer mu odgovara njegov ukus.

i premda je na neki način posesivna. Ljubav kao čežnja U gruboj sferi se tako ljubav ispoljava kao požuda. Ostala je otprilike jedna četvrtina izvorne požude iz grube sfere. ali se ne ispoljava u grubom obliku. upravo kao što i Voljeni postoji radi njega. Ljubav više nije okovana sebičnošču. pošto je sada naglasak isključivo na volji Voljenog i dragocenosti Njegovog postojanja. posredno zahteva svoje pravo na sopstvenu. Voljenog. kojeg nije moguće utišati. U požudi je naglasak isključivo na ograničenom sopstvu. ali je ona ostala u latentnom obliku i ne ispoljava se. a u suptilnoj kao čežnja. Kroz čežnju zavesa dualnosti postaje sve reda i prozirnija. Međutim. koji je Voljeni. još neispoljenu. ona se ispoljava kroz saznanje da objekat ljubavi poseduje beskonačnu vrednost i značaj. U mentalnoj sferi. ljubavnik se u suptilnoj sferi oslobodio svoje vezanosti za grube stvari. žudeći za prisustvom Voljenog. ili prirode Boga. jer je svojstvena stanju Boga u kome je svaka podvojenost jednom za svagda prevaziđena. zato se. već u jednom višem obliku . koja je karakteristična za ljubavnika u suptilnoj sferi. Ovakva ljubav se sa pravom naziva božanskom.upravo kao što se u nižim sferama ona doživljava kroz medij nižih tela. Pored svega. čak i u mentalnoj sferi ljubav još uvek nije postala beskonačna. žudnja ne izražava u svom grubom obliku. ali žudnje koje doživljava nisu nerazblažene kao što je slučaj sa grubom sferom. Ali da bi bio iniciran u beskonačnu ljubav on mora da prođe kroz dva preostala stadijuma koje karakterišu suptilna i mentalna sfera. Pored toga. i još postoji tanka zavesa dualnosti koja ljubavnika razdvaja od Voljenog. Božanska ljubav je . u ovom slučaju. Intenzitet žudnje u suptilnoj sferi je prepolovljen u odnosu na grubu sferu. Zbog toga glas večne Božije ljubavi. prestale su. ali još nije postala beskonačna jer se doživljava kroz medij ograničenog uma . Staviše. Međutim. ovo je početak jednog dugačkog procesa u kome će se ljubavnik probiti kroz zavesu neznanja i doći do istine da je neograničena i nesputana Ljubav. Ljubav kao potpuno prepuštanje U mentalnoj sferi ljubav se izražava kao potpuno prepuštanje volji Boga. požuda je sasvim iščezla. a svetovni voljeni je u drugom planu u odnosu na grube potrebe ljubavnika. ali zbog toga ne i umanjenu stvarnost. Požuda je žudnja za čulnim doživljajima i kao takva je vođena potpuno sebičnim motivima. sada svesno nastoji da prevaziđe dualnost između sebe i Njega. Ljubav u suptilnoj sferi Ljubavnik u suptilnoj sferi nije oslobođen žudnji. pa se čista ljubav sada još snažnije izliva. Stadijumi ljubavi Čak i u najnižem požudnom životu grube sfere. Ona se krajnje nemarno odnosi prema blagostanju svetovnog voljenog. Ljubavnik je u gruboj sferi neraskidivo vezan za grube stvari. mada požuda nije sasvim nestala. ona je sada u velikoj meri sublimirana. i oslobođen od posesivne čežnje za objektom ljubavi. Božanska ljubav je beskonačna Ljubav postaje svesno beskrajna i neograničena kako u postojanju tako i u ispoljavanju onda kada se iskorači izvan područja individualnog uma. Čežnja je manje sebična. Ona ne postoji čak ni u prikrivenom obliku. Ova žudnja ima svoje suptilne načine izražavanja. U božanskoj ljubavi. ljubavnik u suptilnoj sferi ljubav doživljava ne kao nerazblaženu požudu. pa se stoga žudnja izražava na jedan grub način. Sve sebične želje. a ljubavnik spoznaje da on postoji radi Voljenog. Ljubav u mentalnoj sferi Ljubavnik u mentalnoj sferi uzvišenije i slobodnije izražava ljubav. pošto se otprilike polovina prvobitne žudnje grube sfere sublimirala u suptilnoj sferi. Ovo je stanje ljubavnika koji je grubo odvojen od božanskog Voljenog jednom neprozirnom zavesom dualnosti. Bog doživljava Sebe kao ljubavnika. uključujući i čežnju za prisustvom Voljenog. požuda se ne ispoljava čak ni na suptilan način. Čežnja je manje ograničen oblik ljubavi od požude. ne postoji nikakvo grubo ispoljavanje žudnje kao u gruboj sferi. te na želji da se bude jedno sa Njim.kao čežnju da se ujedini sa Voljenim. Ljubavnik je u mentalnoj sferi posve odvojen od suptilnih stvari. Sebičnost je sasvim izbrisana. U tom slučaju.sebi prepoznaje glasove protesta protiv krajnje površnosti jednog života kojim isključivo vlada požuda. pošto ljubavnik. U čežnji su sopstvo i božanski Voljeni podjednako naglašeni. ali kao ljubavnika koji je zatečen u potpunom neznanju u vezi svoje prave prirode.

4. on je postao Sam Voljeni. VERA Ukoliko imate potpunu veru. MIR UMA Ako ste mirni poput neuzburkanog jezera. Putovanje duše je jedna uzbudljiva božanska romansa u kojoj ljubavnik . Svi stadijumi Božanskog iskustva koji se začinju sa tim da je on ograničeni ljubavnik. zato stoje Njegov Učitelj tako rekao . ali prevazišavši sve ove sfere. Na kraju ljubavnik nestaje i stapa se sa božanskim Voljenim da bi spoznao jedinstvo ljubavnika i Voljenog u najvišoj i večnoj činjenici daje Bog beskonačna Ljubav. zveri u šumi. 3. nalik na sunce koje služi svet obasjavajući sve stvoreno . NESEBIČNO SLUŽENJE Ako posedujete vrlinu nesebičnog služenja koje nije opterećeno željom za rezultatima. U ovom stanju Beskonačnosti biće ljubavnika nije odvojeno od Voljenog.neograničena u svojoj esenciji i svom izrazu jer je duša doživljava kroz samu Dušu. i u sreći i u patnji. prvo ograničava Sebe u stvorenim oblicima i zatim se. ptice u vazduhu. tada ćete Me spoznati. VERNOST Ako ste mi verni onako kako je vama veran vaš dah.čak i onda kada ga niste sasvim svesni. 2. tada ćete Me spoznati 8. tj.koji je na početku svestan jedino praznine. 6. onu koju je Kalijan imao u svog Učitelja . ponovo vraća Svojoj beskonačnosti. Božanska romansa Tako imamo da Bog. kao beskonačna Ljubav. 5.tada ćete Me osvojiti. U grubim. KONTROLA PUTEM LJUBAVI Kada vaša ljubav prema Meni odagna strast prema čulnim stvarima. ČEŽNJA Ako osećate istu čežnju i žeđ za jedinstvom sa Mnom kao što onaj Što danima leži na vrelom suncu Sahare oseća čežnju za vodom. frustracije. tada ćete Me spoznati. . ljubavnik postaje svestan svog jedinstva sa Voljenim.tada ćete Me spoznati. tada ćete Me takođe spoznati. celokupno čovečanstvo zajedno sa grešnicima i svecima. ljubavnik je svestan svoje odvojenosti od Boga. koji vas prati do kraja života . Ljubavnik se stapa sa bićem Voljenog i zna da je jedno sa Voljenim. kroz različite stupnjeve kreacije. onda ćete Me ugledati. Voljenog. što se da oblikovati u bezbrojne oblike. PONIZNOST Ako ste ponizni poput zemlje.onda ćete Me spoznati. suptilnim i mentalnim sferama. površnosti i pritiska lanaca koji ga okivaju . OČAJANJE Ako doživljavate očajanje poput onog koje navodi čoveka na samoubistvo i osećate da ne možete da živite bez Mene.postepeno postiže jedan sve puniji i slobodniji izraz ljubavi. EPILOG Dvanaest puteva koji vode do spoznaje mene 1. Božanska ljubav je sasvim oslobođena robovanja željama ili ograničenom sopstvu.verujući daje noć iako je dan.travu na poljima. bogatima i siromašnima . kulminiraju u Njegovom iskustvu da je jedini Voljeni. 7. nikada se ne okrećući protiv vas .

. tada ćete Mi doći.kratkih osvrta na najbitnije životne teme. Cena sa 40% popusta: 150 din Cena za inostranstvo: 3 € Odlomak Cena: 150. ODRICANJE Ako se Mene radi odreknete svega fizičkog. Meher Baba i njegove aktivnosti. 11. 10. Učenik i njegovi stavovi. POKORNOST Ako vaša pokornost bude tako spontana. ego i njihove veze. kao Što se čovek koji pati od nesanice prepušta iznenadnom nastupu sna bez straha. . LJUBAV Ako osećate onu ljubav koju je sveti Franja osećao prema Isusu. ONO NAJBOLJE OD ŽIVOTA Meher Baba Ova niska Babinih bisera . tada ćete Me pridobiti. mentalnog i duhovnog tada ćete Me imati. 12. Učitelj i njegova uloga. potpuna i prirodna kao što je svetlost oku ili miris nozdrvama. Samoostvarenje i njegovo postignuće.00 din. Obim: 70 str. Generalna poruka čovečanstvu. PREDAVANJE Ako je vaše predanost Meni tako iskrena.9. ne samo da ćete Me spoznati.00 din. raspoređena je na sledeće oblasti: Bog i Njegovi atributi. Sopstvo. već ćete Mi pričiniti i veliko zadovoljstvo.Meher Baba EDICIJA: AVATAR BOG GOVORI Meher Baba Iracionalne ideje čoveka zvanog Ju Dži rasprodato Odlomak Cena: 0.

nastao kao njen dodatak. .00 din. Avatar kao prvi Učitelj. Obim: 80 strana Format: A6 rasprodato Odlomak Cena: 0. Molitva kao unutrašnji pristup. Neka od poglavlja: Misterija Kreacije.ZRACI MEHER BABE NA SPIRITUALNU PANORAMU Ovo je zbir odgovora Meher Babe na pitanja o temama iz knjige "Bog govori". Od večnosti do večnosti. Zlo kao ostatak. Međusobni uticaj duša.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful