BESEDE

Autor: Meher Baba

Izdavač: IP ESOTHERIA - Beograd 1994.

BESEDE Meher Babe bacaju svetlost istinskog znanja i perspektivu vrhunske spiritualnosti na mnoge zbunjujuće životne probleme i izazove svakodnevnog postojanja. Druga po značaju Meher Babina predaja svetog Znanja ljudima na dar, kao prijemčivija nadopuna knjige BOG GOVORI, rasvetljava tako značajne teme kao što su: Novo Čovečanstvo, Početak i kraj Kreacije, Priroda Ega i njegovo uklanjanje, Mesto okultizma u spiritualnom životu, Tipovi meditacije, Krugovi Avatara, Čovek-Bog... Kao što je Meher Baba napomenuo: "Reči koje proizilaze iz Izvora Istine - imaju pravo značenje." BESEDE predstavljaju ubedljivo zaveštanje toj činjenici i ostaće NEUPOREDIVI saputnik duhovnim tragaocima.

SADRŽAJ
Predgovor Uvod u 7. izdanje

I II III IV VI VII VIII IX X XI XII XIII

Sedam realnosti Božanski plan Sebičnost Bog i jedinka

V Početak i kraj kreacije
Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Uklanjanje sanskara Uklanjanje sanskara II Uklanjanje sanskara III Dobro i zlo Nasilje i nenasilje Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Savršenstvo

XIV Duhovni život XV Nesebično služenje XVI Putevi duhovnog razumevanja XVII Pitanje seksa XVIII Svetost bračnog života XIX Ljubav XX Beskonačnost Istine XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI
U potrazi za Bogom Stupnjevi na Stazi Dolaženje do Samospoznaje Bogoostvarenje Duhovno školovanje Putevi Učitelja

XXVII Priroda ega i njegovo uklanjanje XXVIII Priroda ega i njegovo uklanjanje II XXIX Priroda ega i njegovo uklanjanje III XXX životu
Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom

XXXI životu II

XXXII životu III XXXIII Tipovi meditacije XXXIV Tipovi meditacije II XXXV Tipovi meditacije III XXXVI Tipovi meditacije IV XXXVII Tipovi meditacije V XXXVIII Tipovi meditacije VI

XXXIX Tipovi meditacije VII XL Tipovi meditacije VIII XLI Dinamika duhovnog napredovanja XLII XLIII XLIV XLV XLVI
Dublji aspekti sadhane Avatar Čovek-Bog Čovek-Bog II Čovek-Bog III

XLVII Krug XLVIII Krugovi Avatara XLIX L LI LII LIII
Iskušenja novog svetskog poretka Reinkarnacija i karma Reinkarnacija i karma II Reinkarnacija i karma III Reinkarnacija i karma IV

LIV Reinkarnacija i karma V LV Reinkarnacija i karma VI LVI Reinkarnacija i karma VII LVII Živi za Boga i umri za Boga LVIII čovečanstva LVIX Zadatak duhovnih radnika LX Vrline i sposobnosti sledbenika LXI Vrline i sposobnosti sledbenika II LXII Vrline i sposobnosti sledbenika III LXIII Vrline i sposobnosti sledbenika IV LXIV Maja LXV LXVI LXVII LXVIII LXIX LXX LXXI
Maja II Maja III Maja IV Uslovi za sreću Uslovi za sreću II Bog kao beskonačna ljubav EPILOG Rad na duhovnom oslobađanju

Predgovor
Izdavači su smatrali za shodno da daju kratak prikaz istorije Beseda zajedno sa komentarima o tome zašto je, u ovo današnje vreme, bilo poželjno objaviti njihovo revidirano sedmo izdanje.

Izdavačka istorija Beseda S vremena na vreme, u određenim vremenskim razmacima, Meher Baba je, raznim osobama i grupama, diktirao na Njegovoj alfabetskoj tabli svoja kazivanja i poruke. Kada se mesečnik ˝Meher Baba Žurnal˝ (Meher Baba Journal) prvi put pojavio u novembru 1938. godine, odlučeno je da se u svakom novom izdanju pojavi i po jedno kazivanje ili poruka Meher Babe. Dr Čakradhar D. Dešmuk (Dr Chakradhar D. Des-hmukh), član Meherovog izdavačkog veća, rukovodio je grupom ljudi na pripremanju i izdavanju diktiranog materijala. Krajem svake godine od Babinih kazivanja bi se sastavljala zbirka, a od tih zbirki je zatim sačinjena prva knjiga Beseda u četiri toma. Nakon što se, u oktobru 1942. godine, Žurnal ugasio, grupa je naknadno izdala još jedan tom, dovršivši tako prvo izdanje Beseda u pet tomova. Besede su štampane u Indiji između 1939. i 1943. godine isključivo za internu upotrebu. Nakon što bi se neki od tomova rasprodao, štampalo bi se novo izdanje sa manjim ispravkama. Tako su nastala izdanja Beseda od drugog do petog, koja su objavljena u Indiji od 1941. do 1954. Čitaoci su tokom godina postavljali mnoga pitanja u vezi različitih tema zastupljenih u Besedama i tražili razjašnjenja od Meher Babe i Njegovih bližih učenika. Pitanje mogućeg pogrešnog tumačenja i potrebe za revizijom teksta pokrenula je Mani (Manija S. Irani), Meher Babina sestra, u pismu koje se pojavilo u Buditelju (Awakener) tom 3., broj 1., 1955. godine: ˝Ima ljudi koji veruju da je doslovce svaka reč u prvobitnim Besedama-Babina, i odbijaju da prihvate svaku revidiranu verziju. No, premda mu je Baba satima diktirao na tabli, profesor Dešmuk je upotpunjavao i ulepšavao izvesne delove knjige. Iako je Dešmuk bez sumnje na mnogim mestima briljantno uobličio delo, mi osećamo da postoje određena mesta gde bi uprošćavanje rečenične strukture ili korekcija u pravopisu još više doprineli lepoti i jednostavnosti-što i jeste srž Babinih učenja.... Smatramo da postoje određena mesta u prvobitnim Besedama gde je Dešmuk očigledno krivo interpretirao suštinu, i kao posledica toga, javilo se nekoliko ozbiljnih grešaka....˝ Ovaj citat je ovde naveden ne da bi omalovažio dr Dešmuka, niti da bi se na bilo koji način umanjio značaj njegovog monumentalnog dela i napora koje su u njega ulagali njegovi saradnici, već da bi ukazao na činjenicu da prvobitno izdanje Beseda doista sadrži stilske nejasnoće, pa je neke delove potrebno preraditi. 1948. godine Meher Baba je ovlastio Carlsa B. Pardoma (Charles B. Purdom) da za zapadnu publiku sažme i izda Besede u jednom tomu. Za ovaj tom, naslov koji je glasio ˝Bog čoveku i čovek Bogu: Besede Meher Babe˝, odabrao je lično Meher Baba. Prvi put je knjiga štampana u Engleskoj 1955. godine. Izdavanjem Meher Babine knjige Boggovori 1955. godine, određena pitanja i termini su raščiŠćeni i ponovo definisani. 1967. godine šesto izdanje Beseda, u tri toma, izdali su Preobraćeni Sufizam (Sufism Reoriented), u San Francisku, Kalifornija. Sa Meher Babinim odobrenjem, izdavači Ajvi Aneita Djus (Ivy Oneita Duce) i Don. E. Stivens (Don E. Stevens) su učinili neke prepravke oslanjajući se na knjigu Bog govori i kasnija objašnjenja koja je Baba dao. Oni su u ovom trotomnom izdanju pojednostavili neke od rečeničnih struktura i napravili nov, logičniji raspored poglavlja. Šesto izdanje je, uz manje korekcije, izašlo u tri reprinta. Sedmo izdanje. Nakon šestog izdanja, ˝Avatar Meher Baba Perpetual Public Charitable Trust˝ odlučila je da ponovo publikuje Besede. Isprva je bilo planirano da to jednostavno bude reprint šestog izdanja, pa je naglasak stavljen na upotpunjavanje materijala iz priloga: uvoda, glosara i indeksa. Ali, ubrzo je postalo jasno da će biti nužno izvršiti neke izmene i u samom tekstu. Od izdanja iz 1967. godine, rezultati dodatnih istraživanja teksta otvorili su neka nova pitanja. U prevodima pripremljenim za francusko, nemačko, [talijansko i špansko izdanje, javili su se lingvistički i tekstualni problemi. Takođe je postalo jasno da se moraju uneti stilske izmene. Pojedinačna kazivanja, to uvek treba imati na umu, izlazila su niz godina, uglavnom kao novinski članci-tako da su nastale nedoslednosti u spelovanju, korišćenju velikih slova, korišćenju italika, interpunkcije i tako dalje. Čim je odlučeno da se priredi revidirano izdanje, doneta je i odluka da se tekst prede što pažljivije. Kao što smo ranije spomenuli, Meher Babina objašnjenja godinama su postajala sve detaljnija i produbljenija, kako je On dalje proširivao i rasvetljavao mnoga pitanja. Na primer, termini koji su korišćeni u svom najširem značenju, postajali su, nakon novog definisanja, daleko specifičniji-često i do te mere da su počinjali da obuhvataju samo jedan aspekat prethodno šire koncepcije. Meher Baba je u Bog govori, i kroz diskusije sa Njegovim bliskim učenicima, izložio božansku temu za publiku koja

osoba. Mada su neka usaglašavanja učinjena. Korišćeni su sledeći kriterijumi: načiniti što je moguće manje izmena. bio živahan i bezbrižan dečkić koji se isticao u učenju i u sportu i nije bio preterano zainteresovan za duhovne stvari. zaključili smo da reč vredi ostaviti. i pored učinjenih prepravki. pomogne svakom čitaocu da razume smisao koji je on želeo da mu prenese u svojim Besedama. (4) uklanjanje većine italika. Budući da ljudi obično zaziru od bilo kakvih izmena u jednom takvom delu kao što su Besede. izdanje Mervan Šeriar Irani (Menvan Sheriar Irani) je rođen u gradu Puni (Poona) u Indiji 25. Jessawala). izdavači su jasno naznačili kakav su pristup koristili pri izdavanju knjige i koje vrste izmena su uneli u tekst. tom 3. izuzev u slučajevima kada se naglašavaju. izuzev u slučajevima njihove standardne upotrebe za povremena naglašavanja kao i tamo gde se neke neengleske reci pojavljuju po prvi put. sledbenik i tako dalje. Naravno. 1. Pošto je Meher Baba ispisao ovu reč na svojoj alfabetskoj tabli. ispraviti stilske nedoslednosti. Učitelj. primorala je izdavača da je u knjigu uključi kao jedini nov tekstualni dodatak-pod nazivom ˝Krugovi Avatara˝.) se u čitavom tekstu upotrebljava kao jedna varijanta reči surrender (predati se. BalNatu Uvod u 7. prepustiti se. zadržavanje ovih oblika temelji se na načelu izdavača da načini minimum izmena u tekstu. tekstualne izmene uneti jedino u slučaju kada se obrađena pitanja ne slažu sa knjigom Bog govori ili kasnijim objašnjenjima. značenje Meher Babinih reci ostane netaknuto. br. po Njegovoj volji i nahođenju. približno: predanost.je sada bila spremna da razume i prihvati dublje ideje i koncepcije. Međutim. Ovaj prilog je zahtevao i manje preuređivanje poglavlja. a menjanje ovih formi bi za sobom povlačilo i ponovnu reviziju teksta.) mada se ne javlja ni u jednom većem rečniku. godine. Meherazad. Takođe. Flagg Chris). godine ovo pojašnjenje se pojavilo u članku u Buditelju (Awakener. prepuštenost. februara 1894. to ne treba da znači da ta reč ne postoji i da ne treba promisliti o njenim vrednostima. da. korišćenjem ovlašćenih stilskih priručnika i rečnika-pogotovo kasnijih izdanja ˝Čikaškog stilskog priručnika˝ i ˝Vebsterovog novog univerzitetskog rečnika˝. Njegov otac Šeriar je bio iskreni tragač za Bogom. dok je pohađao srednju školu ˝Sveti Vin-sent˝. Izdavači sebe i svoj rad prepuštaju Meher Babi. posvetiti se-prim. Fleg Kris (J. J. postavilo se pitanje da li ona treba da ostane u tekstu ili ne. Njegovi roditelji. Dešavala (Eruch B. Oni čitaoci koji osećaju savremena gibanja u engleskom jeziku zasigurno će primetiti čestu pojavu oblika u muškom rodu i imenica koje označavaju i muški i ženski pol-na primer čovek. posvećenost-prim. čovečanstvo. Mervan je. jedan školski drug mu je poklonio knjigu . to jednostavno odražava stil pisanja vremena kada su se Besede prvi put pojavile. Izdavači Eruč B. Meher Baba je proširio objašnjenja koja je dao u besedi o ˝Krugu˝. (3) usaglašavanje spelovanja i forme neengleskih izraza prema njihovoj ustaljenoj upotrebi u knjizi Bog govori ili drugim izvorima. Važnost ove besede kao i njena relativna nepristupačnost većini čitalaca. posle dužeg razmatranja. Pitanje postavljeno korporaciji ˝Meriam Vebster˝ dalo je zanimljiv odgovor: Iako ne postoji dokaz da je reč surrenderance bila ikada igde upotrebljena. kao glavnih izvora na osnovu kojih će se postići ujednačenost pristupa. (2) poštovanje pravila da se spiritualni izrazi pišu uvek velikim početnim slovom. izmeniti nekorisne ili zastarele reci i rekonstruisati rogobatne rečenične sklopove samo u onim slučajevima kada bi čitalac mogao ostati zbunjen ili naveden na pogrešno razumevanje. prev. koje je naširoko proučavano i uvek iznova čitano. crtica. Cesta upotreba oblika u muškom rodu nije imala za cilj da izopšti žene niti da nagovesti orijentisanost Meher Babinog učenja na muškarce. interpunkcije. I na kraju jedna mala zanimljivost. jednom prilikom. pravopisa. stila i forme. Reč sutrenderance (teško prevodiva reč. Šeriar (Sheriar) i Širin (Shirin). bili su zoroastrijanci persijskog porekla. prev. Izdavači su naročito obratili pažnju da. a 1955. Stilske izmene potpadaju pod sledeće opšte kategorije: (1) ispravljanje spelovanja. U odgovoru na pitanje u vezi Krugova Savršenih Učitelja i Avatara. 1986. odlučeno je da sedmo izdanje Beseda bude jednotomno. pošto ˝zvanično˝ ne postoji.) pod imenom ˝Krugovi˝..

Meher Baba i njegovi sledbenici nastanili su se u praznom vojnom logoru iz prvog svetskog rata u blizini Ahmednagara u Indiji. Hindusa iz Sakorija. Tokom decenija svog Avatarskog delovanja. I. grupni susreti. 1940. Ovo mesto je postalo poznato kao Meherabad. i još ˝Ako ne možete da čujete moju tišinu od kakve su onda koristi reci?˝ Postoje 1927. Sve ove aktivnosti odvijale su se punom parom uprkos Babinom ćutanju.* Meher Baba je dao detaljan opis stanja u kome se nalaze masti (Bogoopijeni). ali postepeno. godine. ili mastima. Nakon toga više nije odlazio iz Indije. Sedam godina je Upasni Maharađ integrisao Mervanovu Božansku svest sa svešću grubog sveta. On je odgovorio. ˝Milosrdni Otac˝. a godinama kasnije. U školi se nije vodilo računa o kastin-skoj pripadnosti. Na početku je Mervan bio ošamućen. nadenuvši mu ime Meher Baba. sem nekolicine odabranih. Potreba duhovne razmene između Istoka i Zapada je česta tema u svetskoj literaturi. i uopšte. godine. u magnovanju sam shvatio: To sam ja. pesme i molitve u slavu Boga.o životu Bude. u duhu međusobnog uvažavanja. u vreme studiranja na koledžu Dekan (Deccan) u Puni. prihvatilište za duševno poremećene i siromašne. koje je usledilo kratko nakon najave istog. jednog od pet Savršenih Učitelja tog doba. jedan dan javnog darshana na koji je pohrlilo mnoštvo ljudi da ukaže poštovanje Učitelju i primi Njegov blagoslov. Imao je i dve turneje po Australiji. Tridesetih godina ovog stoleća Meher Baba je krenuo da putuje po Evropi. a Njegove aktivnosti bile su raznovrsne. Njihove posete trajale su uglavnom od nekoliko nedelja do nekoliko godina. godine. Ovaj skup protekao je u harmoniji različitih uticaja. otkrivši mu Njegov istinski status Avatara. Budući da je kontaktirao sa stotinama ljudi na oba kontinenta. više i niže kaste su se mešale. Masti su oni koji su kontakt sa spoljašnjim svetom izgubili zbog ljubavne opijenosti Bogom. Na njegov poziv. Njegovi komentari bili su jednako duboki i intrigirajući: ˝Stvari koje su istinite uče se i podučavaju u tišini˝. Njegova avatarska misija počela je da se manifestuje u spoljašnjem svetu 1921. Sai Baba nije prenosio svoje učenje drugima. Ona ga je pozvala k sebi i poljubila u čelo. svest o Njegovom okruženju se povratila toliko da je mogao da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem Sai Babom iz Sirdija (Shirdi)-koji ga je odmah zatim uputio do još jednog od Savršenih Učitelja. On se prisećao tog događaja: ˝Otvorio sam knjigu baš na mestu gde se govorilo o drugom dolasku Bude kao Maitreje. iznad svega. sjedinjene u bratstvu koje je podsticala Njegova ljubav. Skoro čitavu sedmicu Meher Baba je neštedimice davao Sebe. Posle više meseci intenzivnog rada sa svojim učenicima i putovanja po Iranu i Indiji (uključujući i današnji Pakistan). Dva preostala Savršena Učitelja tog vremena bili su musliman Tadudin Baba (Tajuddin Baba) i Hindus Narajan Maharađ (Narayan Maharaj). knjige Besede i Bog govori u to vreme su već bile izdiktirane. Osećao sam to duboko u sebi. posećuju u Indiji. za vreme Njegovih poseta Zapadu. naklonosti i zajedničke ljubavi za Voljenog Avalara. kao što su besplatna bolnica i dispanzer. Potom sam sasvim zaboravio na ovaj događaj i prošle su mnoge godine dok ga se nisam ponovo setio. godine kada su se oko njega okupili Njegovi prvi učenici. Njegovo Ime ubrzo se raširilo medu duhovnim tragačima. ali je i taj način napustio 1954. No. pružao im onu vrstu pomoći za koju je znao da će im biti potrebna na njihovom putu ka Bogu. Kada je. U knjizi dr Viljama Donkina (William Donkin) Putnici. Jedna takva prilika bio je veliki ˝Skup Istoka i Zapada˝ održan u novembru 1962. nesebičnom služenju i. i ubrzo zatim se obreo i u Americi. Posle toga je komunicirao posredstvom Njegovog jedinstvenog sistema gestikulacije rukama. a Zapadnjacima je dopuštao posete samo u retkim prilikama. bio upitan kako će nastaviti sa besedama i podučavanjem.. bili su zamoljeni da se vrate na Zapad negde pred početak Drugog svetskog rata. kao i besplatnu školu za dečake svih religija sa naglaskom na spiritualnom treningu. prošao je na biciklu kraj poštovane muslimanke Hazrat Babađan (Hazrat Babajan). godina bila je izuzetna po broju susreta koje je Meher Baba imao sa ovim Bogoopijenim dušama širom Indije. I kasnije. a ne zbog nervnog sloma ili umobolnosti. godine.. Svi. 1956. pre no što će započeti ćutanje. apsolutne manifestacije Boga u ljudskoj formi.˝ Jednog dana u maju 1913. . 10. zahvaljujući Njemu. jula 1925. pripremajući ga za ulogu Avatara Doba. na hiljade sledbenika iz celoga sveta okupilo se u Puni. Meher Baba je ponovo posetio Zapad 1952. u malim grupama. u razdoblju od nekoliko meseci. Na tom mestu je podigao brojne objekte. On je nastavio da komunicira pokazujući slova na alfabetskoj tabli. ˝Ja nisam došao da podučavam nego da vas probudim˝. intervjui. Upasni Maharađa (Upasni Maharaj). a velike kulturne i tradicijske razlike behu tom prilikom. duhovnom razumevanju. Gospoda Milosrđa. Meher Baba je sve njih redovno učio moralnoj disciplini. Meher Baba je stalno kontaktirao sa Bogooprjenim dušama. premošćene. ljubavi prema Bogu. Samo nekima od njih je kasnije bilo dopušteno da ga. i 1958. On je Često lično izlazio u susret njihovim svakodnevnim potrebama. kratke besede. godine. godine prestao da piše (osim kada se potpisivao).

Meher Babine Besede predstavljaju veliki doprinos ovoj uskoj oblasti literature. zadavalo ogromne teškoće i bol. pre svega. Besede su. Čarls Pardom (Charles Purdom) u svojoj knjizi Bogočovek (God-Man) beleži: ˝On je navodio ljude da pogledaju u sebe. uspešno ili neuspešno. S. San Francisco: Sufism Reoriented. ˝Oni su poput predivnih ptica u ružnim kavezima˝. Neprestano je isticao da su drevni mudraci već otkrili Istinu i da je zadatak današnjeg čovečanstva da spozna Istinu utkanu u njihova učenja. a uspeva mu i dan-danas. The Wayfarers (Ahmednagar. India: Meher Publications. Savršeni Učitelj je sveznajući vodič koji je već prošao stazu i iskusio Istinu i koji. dug četrdeset i četiri godine. koju je Meher Baba diktirao svojim najbližim učenicima tokom tridesetih i ranih četrdesetih godina. Meher Baba svoj zavet ćutanja. Ljubav prema Bogu jedina daje snagu na duhovnoj stazi i to je ono što. vođen je sa jednim od Meher Babinih mandalija (bliskih učenika).* * Ovaj prosvetljujući razgovor o jedinstvenoj raspoloživosti avatara u svim vremenima. Mesije.. Avatar je taj koji sprovodi Božansku volju koja se bezgranično širi. naoružan beskrajnim strpljenjem. Takođe je prikazana. 31. za vreme turneje po SAD-u 1952. Meher Babino Avatarsko delo jeste da. Prva od njih zbila se na domak gradića Prag (Prague). pognute glave umivao njihove patrljke. . neophodna je milost živućeg Savršenog Učitelja iU Avatara. opisani su načini integracije duhovnog rada u svakodnevni život.koji je VEČITO ŽIVUĆI SAVRŠENI UČITELJ. jer. milošću Savršenog Učitelja. . Jedno od najvećih čuda koja se dešavaju u kontaktu sa Meher Babom jeste prihvatanje. Bogočoveka. dovodi do duhovnog preporoda čovečanstva. sa druge strane. U ovoj knjizi. Bog govori. Čovek samo odjednom oseti moćnu silu u koju intuitivno ima poverenja. pa i stajanje. govorio je. posle čega mu je hodanje. U svakom slučaju. Njegovu volju da svesno spozna Svoju božanstvenost i ulogu kreacije. struktura kreacije. delo koje čoveka stalno podseća na njegovu nasušnu potrebu da živi u ljubavi i predanosti Bogu. Taj fizički bol bio je manifestacija unutrašnje patnje koju Avatar podnosi zarad čovečanstva svaki put kada siđe medu ljude. 1948. u Oklahomi. pametno ili glupo. već kao lažnu sliku svog istinskog ˝ja˝. Bude. a takođe je i jasno osvetljen cilj koji sledbenik treba da dostigne. Drukčije od milosti Savršenog Učitelja. E. polako vraćaju nazad. da bi se postigao cilj i preduzeo konačni skok iz sfere dualnosti u sferu Jednote. periodična manifestacija Boga kao Avatara. praktičan priručnik za svakodnevni život namenjen onima koji se. Njegov život predstavlja obrazac ˝po kome se čovek može ravnati i videti sebe onakvog kakav jeste i kakav bi mogao da postane. ovaj me najdublje dira.˝ Istorija čovekove potrage za dušom nije iznedrila previše dela u kojima bi detaljno bile izložene tehnike koje vode ka tom vrhunskom postignuću. drugo izdanje. godine. godine. Kao što je već opisano u besedi ˝Avatar˝.* William Donkinn. stvara uslove za postepeno i bezbedno napredovanje učenika do cilja. U obe nesreće Meher Baba je zadobio ozbiljne povrede. silu koja struji njegovim životnim kanalima i puni ih energijom. davao im male poklone i ulivao nadu. i pojašnjen odnos posvećenika sa Avatarom ili sa Učiteljem.D. On ne dolazi samo zbog onih koji su živi u vreme Njegovog dolaska.i od svih zadataka koje izvršavam. Čitalac u njima neće otkriti suvoparne formule duhovnog razvića. Meher Baba je stalno naglašavao da ne dolazi da podučava niti da nameće neke nove zakone. Besede su. Njegove poslednje godine obeležene su velikom fizičkom patnjom-posledicom dveju ozbiljnih saobraćajnih nesreća. na izmaku 1956. u glavnim crtama. nije prekršio do svoje smrti. U Besedama su dati opisi duhovne staze i njenih disciplina. 1969) Meher Baba takođe je lično služio siromašne.˝ U suštini nije jasno na koji način je Meher Babi uspevalo. mentalno obolele i fizički hendikepirane. Sa beskrajnom pažnjom i ljubavlju On im je prao noge. nakon čega se oslobađa njegovo unutrašnje biće. Njegova milost i Njegovo znanje Istine uvek su na raspolaganju svima. u stanje prapočetnog Jedinstva. da vrši tako moćan uticaj na ljude. godine. a pokazivao je naročitu brigu za leprozne. U njegovom poznijem klasičnom delu. u blizini Satare. te da prestanu da se poistovećuju sa iluzijom. pomoću Njegove prastare poruke ljubavi. Meher Baba detaljno opisuje stanja Boga. Rasoola. Vodstvo i milost Avatara nisu na raspolaganju samo za vreme Njegovog fizičkog prisustva na Zemlji. pod uslovom da je u njemu prisutna intenzivna ljubav i čežnja za Bogom. nakon što su razvili svest kroz zamke i iskušenja evolucije.˝ U toku Njegovih brojnih putovanja i susreta sa hiljadama ljudi. da sagledaju svoje egoistično ˝ja˝ ne kao dobro ili loše. probudi čovečanstvo i otvori mu oči za Istinu. januara 1969. milost Avatara se izliva pri svakom koraku ka Istini ma kog čoveka. Hrista. već i za potonje generacije. konačno dovodi do cilja. a druga u Indiji.

učestvovalo je na Daršan programu u Puni. spozna i postane jedno sa Istinom (Bogom). godine. kada si pozvan da učestvuješ u nekom sporu. i Avatarev dom u Vumbiju. ali u isti mah konstruktivne i stvaralačke snage koje će spasiti svet takođe bivaju oslobođene kroz brojne kanale. Žrtvovanje. bez očekivanja nagrade. Jedino Stvarno Žrtvovanje je ono u kome su. godine Meher Baba je obznanio da je stoprocentno zadovoljan svojom životnom misijom. da počnu da tragaju za Istinom pod Njegovim ljubavnim vodstvom. i postajući sve obuhvatniji i obuhvatniji. 7. žrtvovane sve stvari . i da ne povrediš nikoga u mislima. Jedino Stvarno Odricanje je napuštanje svih sebičnih misli i želja čak i usred svetovnih dužnosti. Queensland. Jedino Stvarno Postojanje je postojanje jednog i jedinog Boga. Svake godine stotine tragača poseti ove centre. shodno toj ljubavi. koja pobuđuje intenzivnu čežnju da se vidi. onako kako to iziskuju okolnosti. 5. Danas se Meher Babini krugovi ljubavi sve više šire. 3. Don E.telo. Mada ove snage svetlosti dejstvuju u tišini. programu kojeg je On upriličio nekoliko meseci pre svoje smrti. da nastojiš da učiniš druge srećnima gajeći bratska ili sestrinska osećanja prema svima. položaj. Australija (Woombye. vršenju religijskih ceremonija i rituala. Njegovo telo je sedam dana ležalo u grobnici u Meherabadu. USA). bogatstvo pa čak i sam život. Ljubav. rečima ili u delima . Moćne rušilačke sile su se pokrenule i naizgled ovladale sadašnjim trenutkom. čovečanstvo i danas prolazi kroz porođajne muke duhovnog preporoda. i duboko su osećali Njegovu ljubav i prisutnost u svojim srcima. South Carolina. Božanski plan Kao u svim izuzetno kriznim periodima ljudske istorije. a na Zapadu je On lično osnovao dva velika centra: Meherov duhovni Centar u Mirti Biču. nakon čega je usledilo ukopavanje Njegovih posmrtnih ostataka. magnetskom snagom privlače ljude iz svih kutaka sveta. Znanje. U to vreme došlo je do naglog porasta broja onih koji su od Njega tražili ključ i smisao života. 4. Odricanje. Na hiljade Meher Babinih grupa deluju širom sveta.čak ni one koji povređuju tebe. od aprila do juna 1969. dogmama. Kvinslend.suzdržavanje od prepuštanja niskim željama jer se jedino tako može održati potpuna čistota karaktera. 2. one će u krajnjem ishodu dovesti do promena kojima će se obezbediti viši. 6. um. Došli su da ga isprate i ukažu počast voljenom Učitelju. koji je Sopstvo u svakom ograničenom sopstvu. Jedina Stvarna Kontrola je disciplina čula. a na hiljade njih organizuju hodočašća do hrama i grobnice Avatara Meher Babe. . staležima. SAD (Myrtle Beach. blizu Ahmednagara u Indiji. Sredinom 1968. već jedino razumevanju sledećih sedam Stvarnosti: 1. gde je čovek usred svake teškoće savršeno mirno prepušten volji Boga. Na hiljade ljudi iz celog sveta. Jedino Stvarno Predavanje je ono u kome uravnoteženost ne može narušiti nijedna nesrećna okolnost. kao i do Njegovog dugogodišnjeg prebivališta u Meherazadu.Svoje poslednje godine uglavnom je proveo u samoći i u intenzivnom i iscrpljujućem bavljenju Njegovim univerzalnim delom. Stivens Sedam realnosti Postojanje. Južna Karolina. da deluješ bez i najmanjeg traga neprijateljstva ili mržnje. svih zanimanja i svih religija. Obuzdavanje i Predavanje Ne pridajem značaj veroispovestima. Njegovoj sahrani prisustvovalo je na hiljade ljudi. Sve to predstavlja deo božanskog plana kako bi se izgladnelom i posustalom svetu pružila sveza objava večne i jedine Istine. u svecu kao i u takozvanom grešniku. Australia). sigurniji i postojaniji duhovni napredak čovečanstva. Jedino Stvarno Znanje je znanje da Bog boravi kako u dobrom tako i u takozvanom rđavom čoveku. Jedina Stvarna Ljubav je Ljubav prema Beskonačnom (Bogu). Ovakva spoznaja nalaže ti da pomažeš svakog podjednako.

Nepotrebnost i nerazumnost ratova Sa svitanjem istinskog razumevanja. Oni su često proizvod nekritičkog poistovećivanja sa uskim interesima. nego pre spoljašnji simptom nečeg mnogo ozbiljnijeg što se nalazi u samom njihovom korenu. Ali čak i onda kada se čovek usredsredi na ograničeni zadatak očuvanja čisto materijalne ravnoteže. Kada izostane duhovno razumevanje. Suočiti se sa istinom znači spoznali jedinstvo života u svim i kroz sve njegove raznovrsne manifestacije. izbijaju tek onda kada su ovi osnovni uzroci zaoštreni do vrhunca. Međutim. Egoizam i samoljublje Uzrok neredu koji dovodi do ratova leži u činjenici da je većina ljudi obuzeta egoizmom i sebičnim ciljevima. ako već treba da budu izbrisani iz ljudske istorije. on će u tome uspeti jedino ako poseduje duhovno razumevanje. Materijalna ravnoteža iziskuje duhovno razumevanje Posmatrati problem čovečanstva kao puki problem nasušnih potreba. ja˝ i spoznati jedinstvo života. tada osnovni zadatak više neće biti sprečavanje ratova. osnovni zadatak onih koji istinski brinu o obnovi čovečanstva. Pa. naravno. u svim suptilnim i grubim oblicima u kojima se ispoljavaju u različitim sferama života. prepuštajući se svom egoizmu i sebičnosti kako individualno tako i kolektivno. Oružani ratovi. U svetlosti istine o jedinstvu svekolikog života. Duhovna ravnoteža zahteva uklanjanje ˝ja˝ ne samo iz materijalnih vidova života.Rat kao simptom čiji uzrok ima dublje korene Gorući problem sa kojim se sada čovečanstvo suočava jeste iznalaženje puteva i načina da se otklone: suparništvo. Baš kao što prava umetnost izražava duhovnost. Naučne istine koje se odnose na fizičko telo i njegov život u grubom svetu mogu postati sredstva preko kojih će duša saznavali sebe. istinskih i trajnih vrednosti. Jer. Ratovi i patnja koju izazivaju ne mogu se u potpunosti odstraniti samo uz pomoć antiratne propagande. čak i uz najbolju opremu i efikasnost u materijalnim delatnostima. najočigledniji izvori nereda i razaranja. Pogrešno je gledati na nauku kao na nešto neduhovno. U suprotnom. problem ratova ubrzo će nestati. zajedničko i usklađeno delovanje se nameće kao prirodno i neminovno. U zavisnosti od toga kako se primenjuje. biće neophodno uhvatiti se u koštac sa njihovim uzročnicima u samome korenu. Kada ratovi budu jasno viđeni kao suvišni i nerazumni. sa svom pratećom surovošću. ˝Ja˝ se mora odstraniti iz svih sfera življenja Ratovi ne počinju samo da bi se obezbedila ponovna preraspodela materijalnih dobara. neće ignorisati nauku niti njena praktična dostignuća. Ekonomsku ravnotežu je nemoguće ostvariti ukoliko ljudi ne shvate daje planska i zajednička akcija u ekonomskim stvarima neizvodljiva sve dotle dok lični interes ne ustupi mesto nesebičnoj ljubavi. jeste da svim snagama prionu na otklanjanje duhovnog neznanja koje obavija čovečanstvo. koje ljudi. sukobljavanje i nadmetanje. čak i onda kada se ne vode oružani ratovi. Ovo podrazumeva stalno uočavanje postojanih. sami ratovi ne predstavljaju suštinski problem čovečanstva. tako i nauka. čovečanstvo ne može izbeći sukobe i nemaštinu. nastaje opasnost da se naučne istine i postignuća zloupotrebe za uzajamno uništavanje i pothranjivanje onih vidova života koji jačaju duhovne okove. moraju se pravilno uklopiti u šire duhovno razumevanje. znači svesti čoveka na nivo životinja. preko svojih istomišljenika. nauka može da pomogne ili odmogne duhovnosti. To je život varljivih vrednosti u čiju zamku čovek upada. nego vođenje duhovne bitke sa ciljem da se prevaziđu oni stavovi koji su doveli do tako surovog i bolnog stanja stvari. Posedovati ovo razumevanje znači zaboraviti na ograničavajuće. pojedinci i grupe pojedinaca neprekidno učestvuju u ekonomskom ili nekom drugom suptilnom obliku vođenja rata. emotivnog i kulturnog života čoveka. Svestrani napredak čovečanstva može se osigurati samo ako nauka i religija nastave ruku pod ruku. Prava uloga i mesto nauke Novo Čovečanstvo koje se rada u muci sadašnjih trudova i patnji. A da bi služile toj svrsi. . Oružani ratovi su. prenose na onaj deo sveta koji smatraju ˝svojim˝. može da bude izraz duha i njegovo ovaploćenje. pravilno primenjena. Uspostavljanje nove materijalne ravnoteže je samo deo šireg problema vaspostavljanja duhovne ravnoteže. već takođe i iz onih sfera koje se tiču intelektualnog. Stoga.

Ljudi sa slabom sposobnošću prilagođavanja bujici života. Jer. Poistovećivanje sa uskom grupom je jedan oblik ograničenog ˝ja˝ . ovekoveči sopstveno izolovano postojanje. one taj svoj zajednički doživljaj mogu intelektualno da preispitaju i razjasne jedna drugoj. već duhom živog spiritualnog iskustva. nije ništa od pobrojanog. a on će. Kada se za duhovni doživljaj kaže da je mistički. nije i ne treba da bude reakcija na stroge i neumoljive zahteve koje pred čoveka postavlja životna stvarnost. već uključuje i pravilan odnos prema svetovnim dužnostima. Duhovno iskustvo se zasniva na dubljim istinama nepristupačnim intelektu i intelekt ne može iznedriti takvo iskustvo. sve dok intelekt ne prevaziđe svoje granice i ne bude osvetljen direktnom spoznajom Beskonačnog. oni uglavnom imaju za cilj uvećavanje prestiža i dokazivanje sopstvene ispravnosti. u stvari. oni bi činili potporu a ne smetnju ostvarenju božanskog života na zemlji. nezavisno od života koji predstavljaju. Bekstvom se ne dolazi do duhovnog iskustva Duhovno iskustvo koje će da oživotvori i osnaži seme Novog Čovečanstva. može pripremiti teren za njega. Pravo duhovno iskustvo nije samo spoznaja prirode duše dok prolazi više nivoe svesti. Ako su dve osobe doživele glavobolju. To čak nije ni korak ka pravom i trajnom rešenju. Jaki i nesavladivi životni talasi će uvek iznova izbacivati čoveka iz njegovih nestvarnih skloništa. skloni su da se povuku iz životne zbilje i potraže sklonište i zaštitu u samostvorenoj tvrđavi satkanoj od uobrazilja. Novo Čovečanstvo biće oslobođeno od života ograničenja i dopustiće da se kreativni život duha odvija u neograničenom rasponu. Otuda svako vezivanje za njih na kraju sasvim izvesno vodi ka drastičnom prikraćivanju i ograničenju života. kada bi bili prava sredstva za izražavanje bezgraničnog života. bežati i u svom bekstvu privlačiti nove oblike patnje. Izraz mistično iskustvo upravo to i naglašava. On je oblik u potpunosti nezamagljene percepcije. u najboljem slučaju. u želji da sačuva svoje izdvojeno postojanje. tada nikakvo intelektualno objašnjenje neće moći da joj dočara glavobolju. u najvećem broju slučajeva. svenuće i nestati na dodir istinskog razumevanja. uzmicanjem pred zahtevima koje postavlja život. Ali. Ono što se podrazumeva jeste da je nepristupačan ograničenom ljudskom intelektu. tada nastupa neurotična reakcija. Takva reakcija je pokušaj da se. prekinuće privrženost spoljašnjim formama i naučiti kako da ih podredi potrebama duha. tako može i težiti da ga održi putem nekritičnog poistovećivanja sa formama. to ne znači da je natprirodan ili sasvim van domašaja ljudske svesti. Duhovnu istinu moguće je iznositi i iskazivati posredstvom intelekta. ono. Priroda i mesto duhovnog iskustva Duhovno iskustvo seže mnogo dublje no što je to dokučivo čistom intelektu. Intelektualno objašnjenje ne može zameniti duhovni doživljaj. ceremonijama i ritualima. Forme. Nema ničeg nestvarnog u istinskom misticizmu. pa je intelekt svakako od izvesne pomoći u prenošenju duhovnog iskustva. i uz to je u toj meri praktičan da se može proživljavati u svakom trenutku života i ispoljavati u svim svakodnevnim dužnostima. ili nepraktično i nespojivo sa iskustvom. prepreke oslobađanju večnog života. Novo Čovečanstvo neće prianjati za spoIjašnje forme Kao što osoba može nastojati da bekstvom sačuva svoje zasebno iskustvo. u izvesnom smislu.Potreba za duhovnim iskustvom Nastupajuća civilizacija Novog Čovečanstva neće biti zadojena duhom suvih intelektualnih doktrina. budući da on upravo vodi pravom sagledavanju Stvarnosti. Ako duhovno iskustvo izgubi povezanost sa raznim fazama života. Ograničeni život privida i lažnih vrednosti ustupiće mesto bezgraničnom životu u Istini. a ograničenja kroz koja izdvojeno ˝ja˝ opstaje. ceremonije i rituali. naravno. Istinski misticizam. Isus Hrist je ukazao na put do duhovnog iskustva recima*: ˝Ostavi sve i kreni za mnom. ili da ga prenese na druge. tradicije i konvencije su. daleko od duhovnog iskustva.˝ Ovo znači da bi čovek trebalo da se oslobodi ograničenja i uroni u beskonačni život Boga. Lažan osećaj sigurnosti i samodovršenosti pruža varljivo rešenje za životne probleme. Njegova povezanost sa iskustvom toliko je duboka da. ili tradicijama i konvencijama. nejasno i zbrkano. stoje. Ali intelekt sam po sebi nije dovoljan da omogući čoveku da doživi duhovno iskustvo. Na misticizam se često gleda kao na nešto anti-intelektualno. on i jeste krajnje razumevanje svekolikog iskustva. skretanje sa prave duhovne staze. već naprotiv. Ali ako neka osoba nikada nije imala glavobolju.

postoji samo strepnja u pogledu budućnosti i nikakvo olakšanje.zaslugom Savršenih Učitelja. veroispovesti. olakšavajuća okolnost je da u ljudskoj prirodi. Stvarne mogućnosti Novog Čovečanstva ostaju skrivene za ljude koji površno gledaju na svetsku situaciju. nacionalnosti. te je u potpunosti oslobođena individualne ili kolektivne pohlepe. Za onoga koga su stege čovečanstva pritisle. Pojedinac može štititi svoje izolovano postojanje tako sto će se poistovećivati sa ovom ili onom ideologijom. suštinsko ispoljenje ljubavi. harmoniju i radost u društvenim. rasnim ponosom. religije ili pola. Ljubavi nisu potrebne reci.* Ljubav se ne može roditi iz puke namere i htenja. Božanska ljubav odoleva udarima dualnosti i izraz je samog božanstva. Pravo nestajanje ograničenog ˝ja˝ u okeanu univerzalnog života znači potpunu predaju zasebnog postojanja u svim njegovim oblicima. Ovde je pojedinac naizgled prevazišao izdvojeno postojanje poistovećujući se sa širom celinom. Ograničeno ˝ja˝ egzistira kroz oprečnosti Pojedinačno postojanje nastaje i crpi snagu iz poistovećivanja sebe sa nekom od suprotnosti i upoređivanja sebe sa drugima. ona se može probuditi samom ljubavlju. Ljubav govori sama za sebe Novo Čovečanstvo će izroniti iz slapova oslobođene ljubavi koja će slobodno poteći podstaknuta duhovnim buđenjem . Istinska ljubav je nepobediva i neodoljiva. stalež ili religiju. Međutim. Ljubav postoji u svim fazama ljudskog života. nacionalnim i međunarodnim okvirima. Ljubav mora da bude nesputana ograničenjima Čak i ratovi zahtevaju združeno delovanje. vratnice čovekovog srca moraju se raskriliti kako bi se rasplamsala nova ljubav-ona koja ne zna za pokvarenost. pa i vezanošću za pol.ljubav ne samo da će doneti mir. ili podelama zasnovanim na polu. Borbom i ulaganjem napora on će uspeti da svoje spoljašnje akcije uskladi sa svojim viđenjem pravde. mržnje i pohlepe donose golemu patnju i stvaraju haos. tako može da teži da je održi putem nekritičnog poistovećivanja sa nekom uskom klasom. Božanska ljubav ne samo da će uneti . Ona nastavlja da prikuplja snagu i da se širi sve dok ne preobrazi svakog s kim stupi u dodir. Upravo kroz božansku ljubav će se Novo Čovečanstvo uskladiti sa božanskim planom. što mu omogućava da uživa u osećanju da je drugačiji od pripadnika druge klase. * Vidi Glosar Ljubav treba spontano da izvire iznutra. i potrebna je jedino varnica duhovnog razumevanja da u punom sjaju izbiju na površinu i počnu da se ostvaruju. Oni koji je primaju ne mogu biti primaoci a da ne odgovore na nju. lokalnim privrženostima i rivalstvima. čovek u najboljem slučaju postaje savestan u obavljanju svojih dužnosti. uostalom. Da bi ljubav zasjala. pogrešno shvaćene ljubavi. nego će izasjati u svoj svojoj čistoti i lepoti. Božanska ljubav spašava čovečanstvo Pošto spoznamo da nema zahteva koji su veći od zahteva koje pred nas postavlja univerzalni Božanski Život-obuhvatajući sve i svakoga bez izuzetka.Baš kao što osoba bežanjem ili poistovećivanjem sa spoljašnjim formama teži da očuva svoju zasebnu egzistenciju. čak i u središtu razaračkih sila. Sile strasti. Čovek mora da se zagleda malo dublje u svakodnevnu stvarnost da bi mogao da zauzme pravilan stav prema nedaći u kojoj se našlo čovečanstvo. ali je ili pritajena. ona ne srne da podlegne uticaju kakve spoljašnje ili unutrašnje prisile. nacionalnost. sektu. mada se ljubav ne može nikome nametnuti. ili omeđena i zatrovana ličnom ambicijom. potrebno je osloboditi je sputanosti i ograničenja. vežbanjem volje. on često upravo izražava svoju zasebnost kroz takvo poistovećivanje. Međutim. Da bi čovečanstvo ponovo vaskrslo. Rezultat poistovećivanja sa uskim grupama ili ograničenim idealima nije stvarno rastapanje izdvojenog ˝ja˝. sektom ili religijom. veroispovešću. Ali. Međutim. Nada u budućnost Veliki deo čovečanstva uhvaćen je u zamku ličnih i samoživih težnji. što je. uvek tinja ljubav u nekom obliku. Ljubav i prinuda nikad ne idu zajedno. Oni koji je nemaju primaju je od onih koji je imaju. doduše. već mu je samo slično. Čovečanstvo će ostvariti nov način postojanja i života kroz slobodnu i nesputanu igru čiste ljubavi od srca k srcu. ali one postoje. takve akcije su duhovno jalove. nedostaje im unutrašnje lepote spontane ljubavi. sa svojim shvatanjem dobra nasuprot svom shvatanju zla.. ali je raspon takvog združenog delovanja veštački omeđen kroz poistovećivanje sa ograničenom grupom ili idealom. sekte. Ratovima upravlja neki oblik ljubavi.

nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. Ona samu sebe poražava. Sebičnost kao zajednička osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razočaranja i briga. ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara povezanih sa njom. Geometrijskom metaforom rečeno. Um je kolevka ljutnje. Tražeći . Čovek teži moći i posedovanju da bi ispunio svoje želje. pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebičnosti. već će omogućiti da nastupi era Novog Čovečanstva. Ona je uzrokovana sprečenošću da se željeno ispuni. međutim. a ta delimičnost još više raspiruje i uvećava plamen žudnje umesto da ga utuli. pohlepu i ljutnju. Potištenost prouzrokovana neispunjenjem požude. Ljudska svest je zamućena zbog nagomilavanja različitih vrsta impresija koje su se taložile u dugom periodu njene evolucije. a koji je direktno vezan za grubu sferu. Kada želja postane dovoljno snažna. Ona potiče iz osnovnog nepoznavanja čovekove prave prirode. nastojanjima da se želje ispune kroz nestalne i prolazne stvari. raspršiće sve uobrazilje i usidriti se u Istini. Opasan krug Čovek doživljava razočaranja zahvaljujući požudi. pohlepa ili ljutnja sprečeni u svom izražavanju. Ona je oblik vezanosti za grubu sferu. Sebičnost Analiza sebičnosti Sebičnost se javlja kao posledica nastojanja želja da se ispune kroz delovanje i iskustvo. pohlepa i ljutnja se naizmenično izražavaju kroz telo. ostavlja pojedinca večito nezadovoljnim. Zadovoljstvo koje proističe iz prolaznih okolnosti života je privremeno. od nje se razlikuje po načinu na koji se ispoljava. Svest tako biva uhvaćena u opasni krug nedoglednih razočarenja. Požuda se izražava posredstvom fizičkog tela i tiče se tela. suptilne i mentalne vezanosti. Tako pohlepa. On je. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju želja. Kroz božansku ljubav Novo Čovečanstvo će naučiti veštinu zajedničkog i harmoničnog življenja. * Vidi Glosar pod grubo. kada se želja ispoljava kao akcija. a sastoji se uglavnom od žudnje za moći i za posedovanjem. Međutim. pa njen život postaje krut i samoljubiv. dotle se neke želje pretaču u njima odgovarajuću akciju. pohlepa i ljutnja Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su požuda. Čitav život pojedinačnog ega neprekidno je zasužnjen raznim htenjima. te je tako najbliži saveznik ograničenog ega. Požuda. Pomama besa hrani egoizam i taštinu. Resice se okova prevaziđenih formi i osloboditi kreativni život duhovne mudrosti. jedinog područja gde se pojedinačna svest može usmeriti. Ove impresije se ispoljavaju u vidu želja koje strogo ograničavaju opseg delovanja svesti Sanskare. Požuda. Ta nemogućnost ispunjenja dalje pothranjuje ograničeni ego i služi dominaciji i agresiji. pohlepi i ljutnji. i biće inicirano u Večni Život. Dok je u nekim željama akcija samo pritajena. a njegov povređeni ego zauzvrat traži zadovoljenje kroz požudu. u svom beskonačnom osvajačkom pohodu. te se tako ljutnja uglavnom izražava kroz aktivnosti uma. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu. to jest. ili impresije. Obruč sanskara određuje opseg tog ograničenog područja. Razočarenje se javlja kada su požuda. pohlepa i ljutnja. Iz toga proističe opšti osećaj nezadovoljstva praćen svim vrstama briga. ona se ispolji kao akcija da bi se ispunila. suptilno i mentalno Ljutnja je buka razdraženog uma. Željenje vodi u nezadovoljstvo Čovek je onoliko sebičan koliko je u njemu prisutno raznoraznih želja. Da li će se želja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja sanskara vezanih za nju. ono je opšta reakcija na grube. Požuda je po mnogo čemu slična pohlepi. uživaće mir i trajnu sreću. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi sa čovekovom emotivnom stranom. Ljutnja je oblik vezanosti za mentalnu sferu. Prema tome. pa čovekova htenja ostaju neostvarena. nastojeći da ispuni svoje želje uvek samo delimično zadovoljen. ograđuju polje svesti.nesmanjeno blaženstvo i neograničenu radost u lične živote ljudi. Zbog uplitanja raznovrsnih želja duša ne može da pronađe pun i nesputan izraz svoje prave suštine.* Pohlepa je stanje uznemirenosti srca. srce i um.

Potrebno je pažljivo razlučiti želje od potreba. Jezikom paradoksa rečeno. Preobražavanje sebičnosti u nesebičnost Sebičnost izlazi na videlo onda kada su sve želje koncentrisane oko uske individualnosti. u kojoj su oprečnosti dobra i zla prevaziđene.istupanje iz sebičnosti u široku sferu aktivnosti. I mada se čak i u tako dobrim željama krije jedno posredno i prikriveno upućivanje na ˝ja˝. Ako uronite duboko u svet misli i posvetite par minuta ozbiljnom razmišljanju. ali budite sigurni da vas takvo razmišljanje neće izvesti na pravi put. shvatićete svu ispraznost želja.ispunjenje kroz želje. vi sami sebi nanosite bol želeći stvari. ta smrt je prividna. obuhvatajući sve veće ciljeve. Setite se svega u čemu ste uživali i zbog čega ste patili svih prethodnih godina. Sveštenici pripremaju ljude za lažnu smrt predočavajući im tmurne slike pakla i raja. Lošim željama nazivamo sve oblike sebičnosti. razlika između sebičnosti i nesebičnosti prevashodno razlika u nivou postignuća. kreću u domenu dualnosti. Sebičnost koja se izražava kroz činjenje dobrih dela. Dobrota je osnovni činilac pretvaranja žilave u . Želje su izvor neprestanog nemira. Možete misliti ˝Meni je potrebno sve to što poželim˝. Obe se kreću u domenu dualnosti. i. sebičnost se širi.razne oblike nesebičnosti. onda želite još više. Ali. odricanje od želja nalik je procesu umiranja. Sve dok je telo prisutno. a ne limunada. a nesebičnost širenje interesovanja na obuhvatniju oblast. između sebičnosti i nesebičnosti ne može se povući čvrsta granica. a dobrim . Osoba na tom stupnju gaji dobre želje. Ako ne možete voleti bližnje. osoba tada nastoji da postane korisna za druge. pa je stoga sa konačne tačke gledišta. kao i loše. Prava smrt sastoji se od prestanka želja i ona nastupa postepeno. tu uski sebičluk prestaje. pohlepa i požuda nisu isto što i potrebe. privlačna ili bogata. Umiranje u uobičajenom smislu znači rastavljanje s fizičkim telom. pošto je Znanje jedini lek za njih. Čak se dobre želje u izvesnom smislu mogu smatrati oblikom prosvetljene i proširene sebičnosti jer se. Sve ono u čemu ste u životu uživali sada se svodi na ništa. a umiranje u istinskom smislu znači odbacivanje nižih želja. sebičnost je ograničeni oblik nesebičnosti. no uprkos tome. Ako ne dobijete ono što želite. ako osoba nastavi da usvaja dobre želje. Pojava sebičnosti Želje koje ulaze u sastav pojedinačnog ega su ili dobre ili loše. vi postajete nesrećni. i tako ste opet nesrećni. Recite sebi ˝Ne želim ništa˝ i budite srećni. da olakša njihove nevolje i pomogne im. sve to je bilo iluzorno. samu sebe vremenom poništava. međutim. Želi da učini druge srećnim. Put do sreće Sebičnost neminovno vodi u nezadovoljstvo i razočaranje jer želja ima beskrajno mnogo. Neprestano uviđanje jalovosti želja će vas najzad uputiti k Znanju. A nesebičnost izlazi na videlo onda kada ovaj kruti poredak želja doživi raspad i dođe do opšteg raspršivanja želja na mnogo širu oblast. međutim. postade instrumentom svog sopstvenog uništenja. samo stranputice zabludele mašte. Želje su. kako onda možete voleti i one koji vas zlostavljaju? Neznanje određuje granice sebičnosti. Sebičnost je usko usmeravanje interesovanja na ograničenu oblast. Ljubav i služenje Rađanje ljubavi čini umiranje sebičnosti lakšim. ukazivaće se izvesne potrebe i nužno je izaći im u susret. Sebičnost i nesebičnost su dve faze u životu individualnog ega koje se nadovezuju jedna na drugu. Umesto da se trudi da postane čuvena. Sebičnost se mora preobraziti u nesebičnost pre nego Što se iskorači iz područja dualnosti. one se moraju brižljivo iskorenjivati. Ako vas u pustinji obuzme žeđ. Kada osoba spozna da može doživeti uzvišenije zadovoljstvo tako što će proširiti sferu svojih interesovanja i aktivnosti. Želje se ne mogu savladati prisilnim obuzdavanjem. uspeva samo da postigne trajno nezadovoljstvo. Odricanje od želja Vaše je pravo da budete srećni. Takva Samospoznaja će vas osloboditi želja i izvesti na put uvek prisutne sreće. pošto je život neprekidno trajanje. Budući da su želje u samoj srži sebičnosti. Istrajno i postojano izvođenje dobrih dela istanjiće sebičnost. Stoga se problem sreće svodi na oslobađanje od želja. ona se približava životu služenja. onda vam je potrebna voda. Ponos i ljutnja. Jer. Postojati znači umirati kroz ljubav. a nesebičnost . Da bi se postigla ikakva sreća. Sve zbog čega ste patili danas je nepostojeće. A ako dobijete. Međutim.

Ona samo zahteva da duhovna unutrašnjost ostane neopterećena bremenom želja dok obavljamo svetovne aktivnosti ili se suočavamo sa odgovornostima koje potiču iz specifičnosti našeg okruženja i položaja. Jednost nije rezultat subjektivne sinteze. Kada govoriš o Beskonačnom i konačnom. Kada se zle težnje preobraze u dobre. odnosno. Kada bi se zagledao unutra. Ne ostavljajte vrata svog srca zaključana. i tako Beskonačnost svodiš na jednu od oprečnosti. Duhovnost kao pozitivan stav prema životu Odricanje od želja ne podrazumeva asketizam ili poricanje života. To bi značilo negaciju života. On je iznad suprotnosti dobra i zla. Savršeni Čovek i usred najintenzivnih aktivnosti dela uz potpunu nevezanost. vrline i poroka. Jedino Beskonačno postoji. Bog i jedinka Bog je jedina Stvarnost Bog je beskonačan. Ali. Boraviti u visinama nesebičnosti znači osećati istovetnost sa svime. premda misliš da si telo i stoga smatraš da si ograničen. Duhovnost ne znači spoljašnje odricanje od svetovnih stvari. postaje i ograničeno.ma kako privlačne ili moćne one bile. sloboda se ne postiže okretanjem leđa životu zbog straha od vezanosti. Savršenstvo znači biti neupleten u svet dualnosti.. Božanstvenost nije lišena čovečnosti. Cilj trajne sreće zablistaće u svom punom sjaju tek kada se ograničeni ego. potpuno i konačno ugasi. Ti dvojni aspekti nisu aspekti Boga. dobrota je ipak nužan korak na putu oslobađanja od svih suprotnosti. Samoživost. Neuplitanje je imperativ nesputane kreativnosti. istovremeno ne izbegavajući dodir sa ma kojim aspektom života. u . Ti si beskonačan. koja je na početku bila pokrovitelj zlih težnji. U stanju Oslobođenosti nema ni sebičnosti ni nesebičnosti u uobičajenom smislu. kao i nenarušiv mir koji ne znači ravnodušnost prema okolini. Konačnu Stvarnost ne treba tražiti u promenljivim stvarima vanjskog sveta već u sopstvenom biću. dok želje. Postojanje konačnog ili ograničenog je privid. uklonite želje. podrazumevaš da se radi o dvoje. Univerzalno Sopstvo Iz dobrote duša prelazi Bogu. Ako misliš da si telo koje sedi. Doživljaj Jednosti donosi nepomućeni sklad u kome se ne gubi osećaj razlikovanja. Duhovnost predstavlja skladno i puno prihvatanje života ne razdiranog suprotnostima. sa svim svojim željama. Postoji samo jedan bitak u stvarnosti a to je univerzalna Duša. Ona ne vodi u duhovnu stagnaciju ili u odbacivanje relativnih vrednosti. Ako uzmeš da je Bog zasebna celina. Ti si doista svuda. a budući da se nalazi s one strane konačnog kao njegova suprotnost. vrline i poroka i svih ostalih dvojnih aspekata Maje (Iluzije ili Neznanja). a još manje bežanje od odgovornosti. a Beskonačno opreka konačnom. sebičnost se preobražava u nesebičnost. Ako se Beskonačno shvati kao opreka konačnom. jer one bivaju uzdignute i stopljene u osećanje Jednosti. potekle iz neznanja. Takođe doprinosi svemu što je skladno i ljupko u našoj sredini. Duhovnost treba da učini čoveka čovečnijim. Spoznaja sveopšteg jedinstva praćena je spokojem i nepojmljivim blaženstvom. vršenjem dobrih dela postaće vinovnikom sopstvenog poraza. rađanja i smrti. Ona mora da dokaže svoju nadmoć nad svim iluzijama . Izvor trajnog blaženstva je svuda. Savršenstvo nije zaziranje od protivurečnih ispoljavanja prirode. Međutim. Ono je rezultat istinskog postignuća jedinstva sa konačnom. ono prestaje da biva beskonačno i postaje jedna podvrsta konačnog. unesrećuju ljude. Stapanje sa krajnjom Stvarnošću Otvorite svoje srce. Svaki put kada vaša duša učini pokušaj da razgali vaše srce. Bilo kakvo negiranje života učinilo bi čoveka nečovečnim. vidljivo postojanje konačnog takođe je varka. Dobrota je oružje kojim duša uništava svoje neznanje. Nesebičnost se utapa u univerzalnu Sopstvenost koja je iznad dobra i zla. Ona je pozitivno držanje koje oslobađa sve valjano. Bog se ne može podvesti u domen dualnosti. individualna sebičnost se pretapa u univerzalni interes. i Bog tako postaje opreka ne-Bogu. onda će On za tebe predstavljati samo jedan od pojmova relativnog postojanja. Obzirom da Beskonačno ne može da bude druga strana konačnog. Beskonačno pripada bezoprečnom poretku stvari. zadovoljstva i bola. ona nailazi na zaključana vrata i unutrašnjost pretrpanu željama. plemenito i divno u čoveku. Strah od vezanosti je strah od života.slabašnu sebičnost. Baš kao što je dobro opreka zlu. ispravnog i pogrešnog. Mada je dobrostiv i nesebičan život takođe ograničen suprotnostima. sveobuhvatnom Stvarnošću. i negujte samo jednu čežnju -čežnju za sjedinjenjem sa konačnom Stvarnošću. onda ne poznaješ svoju istinsku prirodu.

Prosečna osoba misli da je fizičko telo. Izdvojenost jedinki ne postoji u stvarnosti već jedino u uobrazilji. Prividnost ograničenog postojanja Duša kao Duša je beskonačna . Ovo se zbiva zahvaljujući uobrazilji. i doživeo svoju dušu u njenoj istinskoj prirod shvatio bi da si beskonačan.mnogima.sebe. Međutim. pa je svest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. pojedinačnih tela i umova. sve dok je njeno slobodno delovanje zakočeno delovanjem sanskare. Nepodeljena univerzalna Duša zamišlja podeljenost u sebi i iz te podele rađa se misao o ˝Ja˝ i ˝moje˝ kao nečem suprotnom od ˝ti˝ i ˝tvoje˝. Duhovno uznapredovala osoba smatra da je suptilno telo. njegovo postojanje nije odvojeno. Ona je sve osim Istine. Upojedinjavanje (individualizovanje) svesti može se na neki način shvatiti i kao posledica vrtložnog kretanja želja. ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo gde je svest delimično razvijena. odnosno pogrešnom mišljenju. kod koga je svest potpuno razvijena. Iako u potpunosti razvijena.nezavisna od uma ili tela mada zahvaljujući neznanju. To se zove Maja. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. poistovećuješ se sa telom. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen. Uzrok pogrešnom poistovećivanju leži u neznanju koje posreduje um. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe. oni se usled prelamanja raspršuju i razdvajaju. ona samu sebe hipnotiše. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima ona je daleko od Istine. Ali. Imaginacija nije stvarnost. Premda je u stvarnosti duša nepodeljena i apsolutno jedinstvena. To je zabluda duše. u potpunosti zaboravljajući da negde na izvoru. Ni u jednom od navedenih slučajeva nema jasnog razumevanja bez primesa uobrazilje. Funkcija svesti se vremenom izopačila usled delovanja sanskara manifestovanih u vidu želja. Te posledice su ograničile opažanje duše. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Svetac zamišlja da je um. Mišljenje duše se nije moglo probiti kroz ogradu koju su podigle sanskare. pada pod uticaj uma i postaje ˝mislilac˝. Ali duša nijednog od njih nema direktnu spoznaju Sebe. ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. dolazi do upojedinjavanja svesti i njenog usredsređivanja na samu sebe. čak i ovakva potpuno razvijena svest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom.od . a ponekad s umom. sastavljen od mnogobrojnih jedinki.u . Izdvojenost postoji samo u uobrazilji Kada se zraci sunca usmere kroz prizmu. Kroz mnoge živote svest je sve više pritiskalo breme posledica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Vezuje se za svoje izolovano postojanje. jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. poistovećujući se ponekad s telom. smatrao bi sebe odeljenim od drugih zrakova. Uzrok nepouzdanog razmišljanja Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja sanskara koje su se nagomilale u procesu evolucije svesti. doživljava sebe kao jednu . Kada bi svaki od ovih zraka posedovao svest. na drugoj strani prizme. ili Neznanje. Konačni plod evolucije je puna svest koja odlikuje čoveka. Naizgled ima onoliko jedinki koliko umova i tela. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. te u imaginaciji stvara svet sačinjen od brojnih činilaca. . Tako Jedna . Štaviše. već i kod čoveka. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje. sakrivena iza umova prividno različitih jedinki proživljava kroz njih raznovrsna iskustva sveta oprečnosti. ona prividno postaje mnogostruka i podeljena zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. Domet pune svesti Progresivna evolucija svesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čoveku. Duša se uplete u želje i ne može da iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. Jedna te ista Duša. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svesti. Zahvaljujući delovanju sanskara. Uobražavajući pomenute barijere. iznad celokupne kreacije. postoje bezbrojne jedinke. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša. Upojedinjenje svesti Granice svesti određuju sanskare.mnogih.

beskonačno bogatijem životu. upletena u dualnost. energiju i materiju (telo). budući nesvestan. Dobro i zlo vode poreklo iz Neznanja. željenje samo po sebi postaje dobro ili zlo. Progresivno osvajanje nesvesnog od strane svesnog kulminira u apsolutnoj svesti. a one su ujedno i tle iz kojeg se razvio egoizam. može se do kraja spoznati tek kada se nesvesno privede u svest. Iako je večni. Sanskare mogu biti otklonjene kroz usavršavanje karaktera. i ukoliko u punom obimu ne obuhvati čitavu kreaciju. . Kroz neprekidno trenje oprečnosti. i nastavljaš da se ponašaš i doživljavaš iskustva na isti način kako si se ponašao i doživljavao iskustva pre nego što si legao da spavaš. primeri su ovakvih oprečnosti. Mada je svest u suštini uvek jedna te ista na različitim stupnjevima postojanja. mnogostrukosti i evolucije. ali najbolji rezultati u tom pravcu se postižu uz pomoć Savršenog Učitelja. rađa se i ono što se naziva univerzumom. dobro i zlo mentalnog sveta. Krajnja Stvarnost. A da je tvoje sjedinjenje sa najuzvišenijom Stvarnošću bilo svesno. nastavlja da živi životom ograničene jedinke. Bezdan između svesnog i nesvesnog Videli smo da je dejstveno polje svesti ograničeno sanskarama. Dobro i zlo. je u vlasti kako dobra tako i zla. ona proživljava neku vrstu bezvremene kontrakcije dok prividno silazi u svet vremena. bezgranični Apsolut. Ograničenjem se ljudska psiha čepa na dva dela. nego u njenom oslobađanju iz okova sanskara. predanost i nesebično služenje. kada se probudiš iz dubokog sna. energiju i um. Za Beskonačnim treba tragati izvan područja dualnosti. Ona želi dobro i zlo grubog sveta. jednom kad se za njih veže. Kao što ograničena jedinka u stvarnosti ne postoji zasebno. željenje neminovno postaje ograničeno. zbog svojih sopstvenih ograničenja. večnom aspektu života. izvan nje. nalazi se četrdeset i devet stupnjeva prosvetljene svesti. dobro i zlo suptilnog sveta. neuka duša je neprestano u vlasti želja. koje je dostupno samo u nepromenljivom. A to postaje moguće samo kada iz ograničene jedinke kao bujica probije svest. Duboki san Svaki put kada utoneš u san. ona ne može postati apsolutna ukoliko ne odrazi znanje Beskonačnog bez ikakve primese neznanja. vrlina i porok. Trostruka vezanost i dualnost Istorija upojedinjenja ograničene jedinke je istorija razvoja trostrukog vezivanja za um. Dualnost znači postojanje oprečnosti koje. uzaludno pokušavajući da dosegne stanje bez ograničenja. ti se nesvesno sjedinjavaš sa beskonačnom Stvarnošću. Kroz razlikovanje dobra i zla. Nesvesni deo u svojoj punoj veličini jednak je sili koja pokreće materiju.Objektivni univerzum Uporedo s rođenjem izdvojene i ograničene jedinke. Kada se duša spusti u područje Maje ona preuzima na sebe ograničenja mnogostrukog postojanja. nego svest . dobro poznate. Duhovni napredak Bezdan koji se pruža između zamagljene svesti prosečnog čoveka i do kraja prosvetljene svesti Savršenog Učitelja stvorile su sanskare. Jedan deo pada u područje svesti a drugi ostaje u njegovoj senci. ti iz toga ne dobijaš ništa. već svoje zasebno postojanje doživljava u imaginaciji. To je pojavljivanje nepodeljenog univerzalnog Sopstva u drugoj ulozi kroz ova svojstva. Duhovni napredak se ne ogleda u daljnjem razvitku svesti (pošto je ona već u potpunosti razvijena u čoveku). U ortodoksnim religijama tu silu nazivaju Bogom. Ovo sjedinjavanje znači prevagu nesvesnog nad svesnim.koja. Za vreme trostruke vezanosti za materiju (telo). uzajamnim trenjem. koja je neograničenog opsega i delovanja. Time si premostio jaz između nesvesnog i svesnog. monotone individualnosti. koju koncept Boga simbolično predstavlja. ostaješ svestan samo svoje iste. međutim. Ono pokreće neprekidno oscilovanje iz jednog stanja u drugo. Neuka duša. Samoograničavanje duše se može shvatiti kao njeno samožrtvovanje na oltaru svesti. To je razlog zašto ti. same sebe obuzdavaju i dovode u ravnotežu. probudio bi se u jednom posve novom. osvetljavajući sve različite sfere postojanja. u suštini. rušeći pred sobom barijere sanskara. tako ni univerzum ne postoji nezavisno i zasebno. Sva tri područja pripadaju dualnosti za koju se duša vezuje mada je. nije duša. duša pada pod njihov uticaj. Između ovog najvišeg stupnja svesti i ograničene (mada pune svesti prosečnog čoveka). Međutim. Doživeti proširenje svesti znači postati svestan onoga što je prethodno predstavljalo deo nesvesnog. Ovim stupnjevima predstavljeni su svi značajni nivoi rastuće Prosvetljenosti. Ono što zbilja evoluira.

a budućnost nalik na čvrsto zapečaćenu knjigu. već proširivanjem svesnog na račun nesvesnog. Ona je. ni sa neprestanom promenom bez smisla i cilja. u ciklusima i kroz njih. Činiće mu se da je drevna prošlost obavijena velom neobjašnjive misterije. U slučaju Savršenog Učitelja pobeda svesnog nad nesvesnim je konačna i trajna. Početak i kraj Čovekov um se u svom traganju za uzrokom nastanka sveta ne može pomiriti ni sa beskonačnim vraćanjem na isto. pri svakom pokušaju da objasni izvor i smisao kreacije. A kada se nade u stanju konačne spoznaje. U osnovi pitanja ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ leži pretpostavka da evolutivna kreacija ima početak i kraj. koje nastupa onda kada svet postane ono sto je na početku bio. ˝Odakle?˝ i ˝Kuda?˝ su dva večito prisutna bolna pitanja koja ljudskom umu donose božanski nemir. nema svoju suprotnost. kontinuitet kosmičke evolucije. Beskonačno. puna svest se pretvara u apsolutnu. Dok odmara telo. bez ikakvog slabljenja. Postaje Prosvetljenje samo. Evolucija je besmislena ako nema uzroka i lišena je svakog značenja i smisla ukoliko ne vodi nekom ishodištu. Mahapralaja Između početka i kraja ovog sveta podložnog promenama. osoba sada uživa u stanju Oslobodenosti. ona postaje prenosnik spontanog toka najuzvišenije univerzalne volje koju izražava božansko.Svesno jedinstvo sa beskrajnom Stvarnošću Savršeni Učitelj je svesno sjedinjen sa beskonačnom Stvarnošću. ostajati pometen. Kao što za usnulu osobu raznovrsni svet iskustava prestaje da postoji. Stanje Savršenosti U stanju Savršenstva. umrla. ili veliko poništenje sveta. koji je bio vinovnik osećanja otuđenosti. On niti može da postigne konačno znanje o svim stvarima. koje je jedno bez ostatka. ona sada koristi čitav univerzum za duhovni rad na usavršavanju čovečanstva. čisto bivstvovanje i nepomućena radost. Mahapralaja sveta može se uporediti sa snom. on ne doživljava nikakav prelaz iz jednog stanja svesti u drugo. jedina Stvarnost. Početak i kraj kreacije Odakle i kuda? Sve dok ljudski um ne počne direktno da doživljava konačnu Stvarnost onakvu kakva ona jeste. Početak evolucije je početak vremena a kraj evolucije je kraj vremena. Ograničena individualnost kao delo Neznanja preobražava se u bezgraničnu božansku Individualnost. koja je plod evolucije. tako se i po nastupanju Mahapralaje . Međutim. Osoba koja raspolaže takvom spoznajom ostvarila je najviše stanje svesti. To su razlozi što Savršeni Učitelj ne spava u uobičajenom smislu te reci. Oslobođena sebičnih želja. ona shvata da je Beskonačno. zauvek se raspršio. Individualnost postaje bezgranična prestankom Neznanja. ali istovremeno je prisutan. njegovo stanje Samospoznaje je trajno i neprekidno ostajući nepromenjeno u svakom trenutku. ona još nije iskoračila iz područja Neznanja. u kome su prisutni samo svest bez objekata. U ovom stanju je potpuna svest. Sve dok je osoba u vlasti dvojnosti i smatra da je njen doživljaj mnogostrukosti konačan i istinit. a osoba neprekidno boravi u punom sjaju Prosvetljenja i postaje jedno sa Prosvetljenjem. ona nastavlja da živi večni život u nenarušivoj ljubavi i bezgraničnom blaženstvu. odvijaju se mnogi ciklusi. ali su u potpunosti prevaziđena ograničenja koja joj inače nameću sanskare i želje. i to ne proširivanjem nesvesnog na račun svesnog (kao što je slučaj kod osobe utonule u dubok san). Stvarni svršetak evolutivnog procesa naziva se Mahapralaja (Mahapralaya). prožimajući i obuhvatajući svekoliko postojanje. Kako su joj na raspolaganju beskonačna moć i mudrost. U njegovom slučaju je jaz između svesnog i nesvesnog premošćen. naime Ništa. on će. Evolucija ima svoj početak i kraj kao što i vreme ima svoj početak i kraj. niti ga može zadovoljiti sopstveno neznanje. čovekov um u najboljem slučaju može da iznosi briljantne pretpostavke o prošlosti ili budućnosti univerzuma. Nerastrzana podelama svojstvenim Maji i neupletena u njezinu dvojnost. Svesno u potpunosti preovlada nad nesvesnim. iščezavanjem svih prepreka Prosvetljenju. Proces širenja i sužavanja svesti odigrava se samo kod ograničene jedinke. Ovakva osoba oslobođena je od uobrazilje što zbunjuje i opčinjava običnog čoveka. Ta osoba sada oličava neograničivu svest univerzalne Duše bez primesa različitih oblika iluzije. Budući zarobljen u čaroliji Maje. u izvesnom smislu. zadržana. Lični ego.

Ali.čitav objektivni univerzum koji je bio tvorevina Maje gubi u ništavilu. I bilioni godina koji su protekli i bilioni godina koji tek treba da nastupe ne znače ništa. Jer da je ishod jedine Stvarnosti. ništa. Oscilovanje od jedne ka drugoj oprečnosti karakteriše celokupni proces evolucije jedinke. Jedina Stvarnost ostaje uvek ono što jeste. što dovodi do njenog neprekidnog oscilovanja od jedne ka drugoj oprečnosti. Ništa ne može postojati zasebno i nezavisno. Potpuna uslovljenost sanskarama . time ne trpi nikakve promene. ali je njena senka Ništa. udružuje se sa sopstvom u obliku ˝moje˝. Samo naizgled postoji. To čini osnovnu podeljenost života na sopstvo i nesopstvo. Uistinu postoji samo jedna nedeljiva i večna Stvarnost. Ništa samo po sebi ne može biti uzrok bilo čemu. Mnogostruki evoluirajući univerzum ne može biti ishod Ničega. celovita i apsolutna u sebi samoj. ulovljena u zamku neprestanog nespokoja. kada se jedinoj Stvarnosti pridoda Ništa. Obzirom da je ograničeno ˝ja˝ (koje je samo umišljeni deo u stvarnosti nedeljive sveukupnosti) varljivo i nepotpuno. Imaginarna podeljenost na sopstvo i okruženje Čitav evolutivni proces se odvija u uobrazilji. vaša se analiza neminovno završava idejom o nepostojanju. Ono je. on svoje prividno postojanje duguje jedinoj Stvarnosti koja je oduvek bila izvan Ništavila. ravnodušna i nevezana za prizor tvorevine proistekle iz Ništa. S tačke gledišta bezvremene Stvarnosti. Iz čega je onda proizašao ovaj mnogostruki i evoluirajući univerzum? Stvarnost i univerzum Mnogostruki evoluirajući univerzum je proistekao iz mešavine jedine Stvarnosti i Ništa. To Ništa se može porediti sa matematičkom vrednošću nule. nego samo do njegovog preoblikovanja. videli smo. ne sme se shvatiti da je univerzum nastao kao delimična posledica jedine Stvarnosti ili da predstavlja neki element Stvarnosti. bez početka i bez kraja. po sebi. pokušava da se na silu poistoveti sa nesopstvom. Stvarnost bi u tom slučaju bila ili nestalna u trajanju ili sastavljena iz različitih činilaca. On je usledio iz Ništavila i ništa je. nastaje mnogostruki svet sačinjen od izolovanih centara svesti. nebrojenim novim oblicima iste dvojnosti. Kao da nikada nije ni postojao. Stvarnost i Ništa Jedina Stvarnost obuhvata sve što postoji. On je izronio iz Ništa koje je odraz jedine Stvarnosti. odnosno odbijanje određenih vidova spoljašnjosti ispoljavaju se kao ˝željenje˝ i ˝neželjenje˝. ali kada se pridoda drugom broju. Ona je Sve. tvori neprihvatljivu sredinu koja je ograničava i koja joj se suprotstavlja. Ona je apsolutna i ništa joj se ne može dodati niti oduzeti. ne može predstavljati ni ishod jedine Stvarnosti. univerzum po sebi nije ništa drugo do uobrazilja. Jedina Stvarnost. Ona je izvan vremena. iz čega opet proishode oprečnosti-prijatnost i bol. koja po sebi nema pozitivnu vrednost. Jedina Stvarnost je apsolutna. Ali ni prihvatanje ni odbijanje ne mogu osloboditi svest od dvojnosti. Kada analizirate postojanje. pomaže vam da jasno definišete svoju predstavu o postojanju. odnosno na ˝ja˝ i njegovu okolinu. svest ne može staviti tačku na dvojnost. beskonačna i apsolutna. odnosno onaj delić okoline sa kojim svest uspeva da se poistoveti. svest se ne zadovoljava poistovećivanjem sa njime. Tako Nepostojanje ili Ništa i Postojanje postaju komplementarni činioci. Prihvatanje. rezultat je mnogostruki i evoluirajući univerzum. čitav proces odvijanja vremena je puki privid. što ona nije. Tako. dobro i zlo itd. No ipak. Onaj deo ne-sopstva. Tako svest nikada ne stiže do tačke prestanka svog ograničavajućeg podvajanja. Tako se za mnogostruki evoluirajući univerzum ne može reći da je stvarni ishod jedine Stvarnosti. Dokle god je u žarištu delovanja izvitoperene uobrazilje. A onaj deo ne-sopstva sa kojim svest ne uspeva da se poistoveti. Na isti način se mnogostruki i evoluirajući univerzum rađa iz Ništa kada se ono združi sa jedinom Stvarnošću. Stvarnost je bezvremena i apsolutna Čak i za vreme trajanja evolutivnog procesa. Svi pokušaji svesti da izvrši asimilaciju ne-sopstva (ili okoline) rezultuju u pukoj zameni početne dvojnosti drugim. Kao da ih nikada nije ni bilo. Kada se u uobrazilji jedinstveni okean Stvarnosti prividno uznemiri. Tako svest. Ideja o nepostojanju ili o Ništa. a takođe. čini da nastane veći broj. Suština ideje o sveobuhvatnom postojanju je postojanje bez ostatka.

Na određenom stupnju ta tendencija prestaje. Svaka akcija i doživljaj. ostavlja utisak u mentalnom telu. na primer. a one sanskare koje su izuzetno jake troše se fizički.aktivno stanje ispoljavanja. latentno stanje. ona bi nastavila da ubija u nedogled. svaki put prikupljajući novu snagu za naredna istovetna dela. jer se nove neizbežno stvaraju i to ne samo kroz nove akcije. Prevazići oprečnosti posredstvom oprečnosti Pitanje koje se ovde nameće glasi: ˝Ko će se pojaviti u narednom životu da je ubije?˝ To bi mogla da bude ona ista osoba koju je ova ubila u prethodnom životu ili. jače sanskare se troše kroz suptilno telo prazneći se u vidu želja i doživljaja u mašti. ma kako beznačajan. Tako se javlja potreba za upotpunjavanjem iskustva privlačenjem suprotnosti onoga Što je čovek lično proživeo. akumulirane sanskare uslovljavaju sva iskustva i akcije ograničenog ˝ja˝. Osoba koja je ubijala ubrzo će osetiti želju da bude ubijena. ne bi bilo izlaza iz neprekidnog ponavljanja istog. sanskare se troše. Ispoljavajući se i ostvarujući se kroz iskustvo. Najčešće su dve oprečnosti zapravo karike istog lanca imaginacije. ubrzo shvatiti nepotpunost iskustva samo jedne krajnosti i. U tom slučaju on će morati da uravnoteži ovo iskustvo doživljavanjem poraza ili njemu sličnih iskustava.Evolucija ograničene jedinke je u potpunosti određena sanskarama koje je ona eonima sakupljala i taložila. Kada tako akumulirane sanskare počnu da se ispoljavaju (prethodno su bile prisutne u mentalnom telu u latentnom slanju) čovek ih doživljava kao želje. Ubijanjem drugog ljudskog bića ona je upoznala samo jednu stranu celokupne situacije. Tako čista psihološka prisila svojstvena sanskarama postaje predmet dublje duševne potrebe . njeno odvijanje je automatsko. a svest pokušava da udovolji toj novoj. Osoba će. prvo iskusiti slavu pisca-bogatstvo. pak. Uravnotežavanje kroz oprečnosti Iako se trošenje sanskara odvija neprekidno. što ostavlja slobodan prostor za delovanje suprotnih sanskara. Druga dopunjujuća strana kompletne situacije (uloga žrtve) ostala je za nju nespoznata i neshvaćena. ono ne dovodi do njihovog nestanka. Da sama zakonitost po kojoj se iskustvo odvija ne stavlja tačku na sve. Da je njena svest isključivo uslovljena težnjom ovakvih sanskara. porodicu i sve stvari koje čine život prijatnima kasnije će u istom životu doživeti gubitak bogatstva. popularnost. Kao što je potrebno odmotati nekoliko metara filma da bi se prikazala kratkotrajna akcija na bioskopskom platnu. Taj utisak objektivno modifikuje mentalno telo. i tka šare na ćilimu . ona se povezuje ili sa osobama sa kojima je imala prethodne sanskaričke veze ili sa osobama koje poseduju slične sanskare. neutralisana prirodnom reakcijom koja se sastoji preokretanju situacije u njenu suprotnost. a njena predodredenost neumitna. ostavljajući pojedinca nemoćnim pred pitanjem kako da se oslobodi tog bremena. Tako sanskarički naboj stalno raste. Na primer.potrebe duše da spozna Sebe. neka druga osoba sa sličnim sanskarama. premda uključena u njeno iskustvo. naime. Kao rezultat odnosa među pojedincima stvaraju se sanskarički lanci ili veze. ulogu ubice. kada osoba preuzme novo fizičko telo. međutim. Dve oprečnosti jednog lanca imaginacije se ne moraju uvek ispoljiti u jednom životu. kroz telesnu akciju. a drugi . Slabe sanskare se troše mentalno. neodložnoj potrebi. odnosno. iako evolucija pripada uobrazilji. U aktivnoj fazi. neki čovek će čitav svoj život proživeti kao veliki vojskovođa koji iz svake bitke izlazi kao pobednik. tako i veliki broj sanskara uslovljava jednu jedinu akciju ograničenog ˝ja˝. Sanskare akumulirane kroz pojedine akcije i iskustva čine um prijemčivim za njima odgovarajuće akcije i iskustva. subjektivno. idući u drugu krajnost. Tako će osoba sa iskustvom ubice razviti psihološku potrebu da bude ubijena i postati prijemčiva na ulogu žrtve. već i kroz sam proces trošenja. porodice i svih ugodnosti. proživljavajući još jedan život da bi upotpunio svoj lanac imaginacije. utisci koje je akumulirao mogu istrajavati i kroz nekoliko života. Neka će osoba. Poput čunka na tkačevom razboju. Primer ubijanja Pretpostavimo da je izvesna osoba u ovom životu izvršila ubistvo. da bi ličnim iskustvom obuhvatila čitavu situaciju. Objektivno i subjektivno su dva stadijuma sanskara: prvi je njihovo pasivno. učiniti nesvesni pokušaj da povrati izgubljenu ravnotežu. a budući da čovek ne menja mentalno telo. Time su u njeno mentalno telo položene sanskare ubijanja. Životna ravnoteža omogućava slobodnu igru evoluirajuće dvojnosti. tako se i ljudski um seta između ekstrema.

U kosmičkoj evoluciji umirivanje naizmeničnog kretanja između suprotnosti predstavlja Mahapralaju. U procesu ublažavanja svest ne odbacuje čežnju za Beskonačnim. dok je postignuće sedmog nivoa prestanak imaginacije i predstavlja. onda njegove želje istrajavaju sve do sedmog nivoa. Duhovni život se najbolje može prikazati ne kao prava. sve dok se lutka na kraju ne umiri. a onda počinje njeno postepeno ublažavanje. To ne vodi konačnom oslobađanju od sanskara. međutim. Korak od dvojnosti ka ne-dvojnosti nije samo korak od jednog ka drugom stanju svesti. Umesto da nastavi da bludi u imaginaciji. Ova beskrajna razlika čini bezdan između šestog i sedmog nivoa svesti. učenik mora da prođe svih šest nivoa. a u spiritualnoj evoluciji individue. ne iscrpljuje čoveka koliko fizička. pa sve do šestog nivoa. mada i među njima postoji ogromna razlika. Prvi je rezultat delovanja sanskara a drugi rezultat njihovog odmotavanja. Ovakvo stanje ublažene ali prisutne čežnje prethodi ostvarenju Beskonačnog. pa se ljulja da bi se na kraju postepeno učvrstila u stabilnom položaju. Pre nego što se čežnja za Beskonačnim zadovolji kroz postignuće Beskonačnog. Duhovna patnja. oscilacije potpuno zamru. U procesu trošenja sanskare postaju dinamične i oslobađaju se u akciji ili iskustvu. jer neprekidno taloženje novih sanskara zamenjuje one već potrošene. Nema poređenja između akutnog običnog bola i oštrine duhovnog bola koji se oseća za vreme prolaska kroz nivoe. Imaginarno napredovanje na unutrašnjim nivoima ipak se ne može izbeći. Oslobođenje. jer su mu oni kao takvi korisniji za njegov rad nego kada su im oči otvorene. oni nisu beskonačno različiti jer su podjednako predmet dvopolnosti ograničenog iskustva koje se kreće od jedne ka drugoj suprotnosti. već nastavlja da teži svom cilju ostvarenja. Šest nižih nivoa involucije svesti* takođe su odeljeni nekom vrstom doline. svest mora da zakorači sa šestog na sedmi nivo. drugog i trećeg. broj oscilacija postepeno se smanjuje. Mora da prede iz dvojnosti u ne-dvojnost. sanskare se iscrpljuju i bivaju uništene u plamenu čežnje za Beskonačnim. Kada fizička patnja dostigne vrhunac čovek se onesvesti. Napredovanje kroz šest nivoa je napredovanje u imaginaciji.života. To je kao kretanje lutke koja za centar ravnoteže ima oblu osnovu. Iz toga sledi da se ni za jedan od ovih šest nivoa dualnosti ne može reći da je bliži sedmom nivou od bilo kog drugog. Prolazak kroz nivoe praćen je odmotavanjem sanskara. U procesu odmotavanja. već kao dve konvergentne linije koje se susreću u tački Oslobođenja. Ukoliko ga vodi prekrivenih očiju. svaki njen naredni pokret ima manje odstupanje. prema tome. nijedna želja neće preostati već od petog nivoa. a reka ne bi stigla do svog ušća. ali ne i beskrajna. razlika medu njima je beskrajna. već kao cikcak linija. ogromna je. a ako ga vodi otvorenih očiju. Ali. svesnog nivoa kroz koje prolazi. Učitelj može voditi svog učenika kroz unutrašnje nivoe otvorenih očiju ili očiju prekrivenih velom. Isto tako bi se životne snage raspršile u bezbrojnim pravcima da ih ne obuzdavaju suprotni polovi. Čežnja na ovom stupnju postaje oruđem uništenja svih drugih želja i spremna je da bude utažena u nedokučivom miru Beskonačnog. kao što je i razlika između šestog i sedmog nivoa beskrajna. voda iz reke bi se razlila. Porazmislite kakvu ulogu imaju obale reke. Kada je zaklatite. a takvo trenutno olakšanje nije moguće kada je posredi duhovna patnja. a trošenje samo po sebi uzrokuje nastanak novih sanskara. dakle nesvesnog nivoa kroz koje prolazi. mora da stigne do tačke gde . Nivoi postojanja svesti Obale reke života najbolje bi se mogle opisati ne kao dve paralelne. a kada ga ostvari. Dok ga podučava Savršeni Učitelj. Imaginacija mora sasvim da se iscrpi pre nego što ličnost spozna Istinu. odnosno rastojanja. buđenje jedinke u Istini-svesti. Čežnja za Beskonačnim je vrlo izražena i jaka sve dok ne dostigne vrhunac. Pošto su navedene oprečnosti kvalitativno različite. Kako se pojedinac približava cilju. Proces odmotavanja treba pažljivo razlučiti od procesa trošenja. * Vidi Glosar Napredovanje kroz unutrašnje nivoe Razlika između prvog i drugog nivoa. s druge strane. Razlika između svakog od ovih šest nivoa i sedmog nivoa je beskrajna. on će se najčešće odlučiti da vodi učenike prekrivenih očiju. Prvo stanje je stanje neBoga a drugo je stanje Boga. Spokoj Ostvarenja Čežnja za Beskonačnim može da bude uzrok velike duhovne patnje. Ako se Učitelj odluči da izvede to delo. jer je protkana nekom vrstom zadovoljstva. Da nije obala.

Misaoni procesi delom zavise od neposredno date objektivne situacije. . Tako se ljudski um nalazi u rascepu između mora sanskara iz prošlosti s jedne. Za njega. Prirodne i neprirodne sanskare Prema načinu postanka razlikujemo dva tipa sanskara .subjektivni i objektivni. Slobodan je od svih ograničenja. Kada je zaokupljen fizičkim objektima ovog sveta (kao što su telo. Pitanje šta je prvo nastalo. a delom od delovanja nataloženih sanskara. Oni su međusobno zavisni i razvijaju se paralelno. um neprekidno stvara i prikuplja nove impresije. Budući da je ostvario bezvremeni aspekt Stvarnosti.imaginacija prestaje. liči na pitanje da li je prvo nastala kokoš ili jaje. on je sada iznad vremena i u njegovom biću su sadržani i početak i kraj vremena. Takođe je duboko diraju svetovni događaji. stvari i objekte na koje se oni odnose. A u trenucima zaokupljenosti sopstvenim subjektivnim misaonim procesima.prirodne i neprirodne. taloži pređašnjih iskustava. Oluje i potresi univerzuma ne utiču na njegovo biće. ili Savršenog Učitelja. znatno mlađe. Pričinjava joj se da je čitav objektivni univerzum jedno nepoželjno ograničenje koje ili treba nadvladati ili. on proizvodi suptilne i mentalne impresije. Mada ove post-ljudske sanskare direktno zavise od prirodnih. S jedne strane imamo misaone procese kao suštinske sastojke ljudskog iskustva. Ove sanskare nastaju u procesu u kome duša postupno preuzima i odbacuje razne podljudske forme. zarobljenoj u vremenu. Njih moramo pažljivo razlučiti od sanskara koje duša razvije nakon što poprimi ljudsko obličje. u odnosu na prirodne sanskare. koji su odraz već postojećih sanskara. emocija ili delo vodi poreklo od grupe impresija koje su. Prema tome. a sa druge. Svaka misao. uslovijava stepen postojanosti njihove vezanosti za dušu. otrpeti. Stupio je u svetilište Istine. kao i razlika u uslovima pod kojima se prirodne i neprirodne sanskare obrazuju. Impresije. Učitelj vidi jedinstvenu Stvarnost kao jedinu Stvarnost. Obrazovanje sanskara i njihova funkcija Analiza ljudskog iskustva Postoje dva aspekta ljudskog iskustva . odnosno impresija. Prikupljajući nova iskustva. On čitavim bićem poima suštinu postojanja i gleda na čitavo stvaranje kao na puku igrariju. one se obrazuju u suštinski drukčijim uslovima života i po poreklu su. modifikovale um. i čitavog prostranstva objektivnog sveta s druge strane. Sanskare koje duša gomila u toku organske evolucije su prirodne. na ovaj ili onaj način. Učitelj je oslobođen dvojnosti i njoj svojstvenih sanskara. priroda i drugo) um je okrenut ka vani i on tada proizvodi grube impresije. Sanskare vode poreklo iz iskustva Sve čovekove akcije se zasnivaju na delovanju prošlih impresija uskladištenih u umu. Neprirodne sanskare nije toliko teško iskoreniti kao prirodne. čije je naslede mnogo starije a koren mnogo čvršći. vremenom postaju najvažniji faktori u određivanju toka sadašnjih i budućih iskustava. gde svest dostiže pun razvoj. Za njega je užurbani svet sa svim njegovim stvaralačkim i rušiteljskim tokovima prestao da igra bilo kakvu ulogu. Brisanje prirodnih sanskara je za iskušenika praktično nemoguće osim posredstvom Sadgurua. čiji se odraz može samo delimično i maglovito naslutiti u prolaznim vrednostima večno promenljive kreacije. S druge strane. Na nju se obrušava bujica događaja kojima ne može da upravlja jer njoj. Sve sanskare koje duša razvije pre nego što poprimi ljudsko obličje su produkti prirodne evolucije i nazivamo ih prirodnim sanskarama. stanište večitog smisla. Njega više ne dodiruju prolazni svetovni tokovi satkani od postupaka i međusobnih odnosa ljudi. vrline i poroka. nedostaje pravi ˝ugao posmatranja˝. Ona sve procenjuje iz ugla mogućeg ispunjenja ili neispunjenja njenih sanskara. problem razumevanja ljudskog iskustva svodi se na problem razumevanja procesa obrazovanja i delovanja sanskara. Njih zovemo neprirodnim sanskarama. večnost je progutala vreme. Obična osoba ne vidi ni početak ni kraj kreaciji. pak. a Ništa samo kao njenu senku. prolazeći kroz prividno nežive stupnjeve (kao što su kamen ili metal) i dospevajući do stupnja čoveka. koju prati odgovornost izbora između dobra i zla. sanskare ili iskustvo. Razlika u dužini perioda u kom se obrazuju. Sanskare koje se vezuju za dušu na ljudskom stupnju razvijaju se uz punu moralnu slobodu svesti.

Budući da intelektualne kategorije nisu prikladne za poimanje misterije kreacije. Pošto ekspanzija Stvarnosti ima za posledicu samoograničavanje u svim oblicima života. Lahar unutar Apsoluta sličan je talasu usred okeana Mada se u svrhu jednog intelektualnog tumačenja postanka kreacije. Na čin stvaranja treba gledati kao na vrstu ekspanzije neograničivog bića Apsoluta. kao da Beskonačno. inertni kamen. poklapa se sa prvom impresijom. Nema nikakve involucije ili evolucije u biću Apsoluta. Promena na koju mislimo kada imamo u vidu kreaciju ili pojavni svet nije ontološka . To je samo prividna promena. uprkos nastanku bezbrojnih individualnih duša. Obrazovanje sanskara začelo se u najkonačnijem centru koji je prvobitno žarište nastanka individualne duše. kao takve. rast ili opadanje. ništa se stvarno ne može izroditi iz Apsoluta. primeren pristup je opisan. Bhas manifestacije ne utiče na Apsolut Ovo je bila samo jedna analogija. ili iluziji. a prirodne sanskare su rezultat evolucije. Individualne duše su delo jednog iznenadnog i spontanog impulsa i. Praizvorni bhas Raznolikost kreacije. Bilo da u činu stvaranja vidimo neku vrstu ekspanzije Stvarnosti ili njenu bezvremenu kontrakciju. Time se začelo obrazovanje sanskara. Ali svedržitelj Apsolut i dalje ostaje esencija svih individualnih duša. da bi nazivati ga ovako ili onako značilo patvorenje njegove suštine. ipak.to jest. govoriti o njemu kao o nekoj vrsti prirođene želje značilo bi ogrešiti se o njegovu istinsku prirodu. upojedinjavanjem dolazi do njene prividne diferencijacije u mnoštvo pojedinačnih duša. tako i lahar stvara mirijade individualnih duša iz nedeljive beskonačnosti Nad-duše. koja je neotuđivi deo Beskonačnog. Praizvorni bhas ili iluzija koja je prva privukla Nad-dušu. štite i obezbeđuju svoju odeljenost. Bilo bi bolje opisati ga kao lahar ili impuls. ne predstavlja promenu u samom biću apsolutne Stvarnosti. Da bi se kreacija mogla razumeti. kao i odeljenost pojedinačnih duša. a svaka realna promena predstavlja negaciju Apsoluta. poriv Apsoluta da postane svestan mora posmatrati kao volja-da-se-bude-svestan. a ne intelektualan. Postojanje kreacije ili manifestovanog sveta zasnovano je na bhasu. kao jednog latentnog stanja pre samog čina stvaranja. U gruboj sferi to žarište predstavlja trodimenzionalni. A beskrajni okean. a to je da Nad-duša spozna samu sebe. ili iluziji. Pogrešno je zamišljati da se neka stvarna promena dešava u Apsolutu u trenutku kada se lahar latentne volje-da-se-bude-svestan pokrene da stvori pojavni svet. oblik i veličinu putem samoograničavanja. U neizdiferenciranom biću Apsoluta pojavljuje se misteriozna tačka (tačka Om) iz koje izvire i umnožava se šaroliko stvaranje. koji poseduje najrudimentarniju i najnepotpuniju svest. tako da. Evolutivna progresivna manifestacija života vodi poreklo od volje-da-se-bude-svestan. ono što mu prethodi jeste početni poriv ili pokret.Pojavni život se javio kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe Neprirodne sanskare se nadovezuju na prirodne. kroz jedan takav čin hoće da zadobije sopstvenu svest. u toj meri neobjašnjiv. Ovo maglovito i nerazvijeno stanje svesti je jedva sposobno da osvetli svoj sopstveni oblik i vrstu i ne može ostvariti svrhu kreacije. Sledeće pitanje na koje bi bilo važno dati odgovor glasi: ˝Zašto bi se manifestovani život na različitim stupnjevima evolucije uopšte pojavljivao izvan apsolutne Stvarnosti koja je beskonačna?˝ Manifestovani život se javlja kao posledica poriva Apsoluta da postane svestan sebe. sam čin stvaranja može se jednako prikladno nazvati procesom bezvremene kontrakcije. u uspenušanoj površini okeana. odnosno. Mada Nad-duša ne podleže promenama koja pripadaju bhasu. Nad-duša ostaje večno ista i nepromenjena i ne trpi nikakvu stvarnu ekspanziju ili kontrakciju. Kao što talas koji se valja površinom mirnog okeana pobuđuje divlje komešanje bezbrojnih mehurova. treba uočiti postojanje volje da se bude svestan u Apsolutu. koji bi se mogao (u granicama misli) shvatiti kao prirođena i latentna želja da se bude svestan. koje je bez svesti. postoje samo u uobrazilji. biva uskovitlan životom bezbrojnih penušavih jedinki koje. Progresivna evolucija svesti i formi . spontan i neočekivan. teško da mogu da predvide svoju sudbinu u neprekidnom komešanju egzistencije kroz cikluse koji se završavaju konačnim povlačenjem prvobitnog talasa. koji je delić sekunde ranije bio ledeno miran.

Volja da se bude svestan. traži da nosač njenog ispoljenja progresivno evoluira u skladu sa božanskim planom.I te najmanje mogućnosti prosvetljenja svesti u fazi kamena vode poreklo iz Nad-duše a ne iz tela kamena. od prividno neživih stanja metala ili kamena. Stoga ni nepotpuno razvijena životinjska svest ne može da posluži prvobitnoj svrsi Nad-duše da doživi prosvetljenje Sopstva. razvijaju dodatni instinkt samozaštite. Nekada davno. za koje se prema narodnom verovanju kaže da kinje i zlostavljaju svoje žrtve na mnoge čudnovate načine. usled zaokupljenosti instinktom samoodržanja i instinktom odgajanja i čuvanja podmlatka. prisutan viši nivo svesti. a štap um pojedinačne duše. sazreva u Sadgumu ili Čoveku-Bogu. kako tokom evolucije. Kao i impresije o objektima i ljudima. stupajući u kontakt sa nekim značajnim misliocem. Impresije praznoverja Sanskare se uvek iznova obrazuju u ljudskom životu zahvaljujući mnogobrojnim objektima i idejama sa kojima svest stupa u dodir. putem čovekovih aktivnosti. i koje. Obrazovanje sanskara može se uporediti sa namotavanjem žice oko Štapa . te je u njoj posejano seme Samoostvarenja. Namotavanje kreće od početka stvaranja i traje kroz sve evolutivne stupnjeve do stupnja čoveka. međutim. u nastojanju da ovladaju svojom okolinom. Nad-duša ne može postići Samospoznaju kroz običnu ljudsku svest jer je ova zatrpana mnoštvom sanskani ili impresija. usko ograničen. ali je njegov opseg. svest je ipak ostvarila svoj najpotpuniji razvoj u ljudskoj formi.gde žica predstavlja sanskare. Razvoj svesti mora se odvijati naporedo sa evolucijom tela koja ga uslovljavaju. a namotana žica predstavlja sve sanskare. tako i impresije vezane za različite sujeverne i praznoverne ideje igraju značajnu ulogu u preobražaju svesti. zbog održavanja vitalnih funkcija rasta. ona neprekidno proizvodi nove sanskare koje je sve gušće obmotavaju. ptica i životinja. a jedinka postaje potpuno svesna sebe i svoje okoline. Moć impresija praznoverja nad čovekom ilustrovaćemo jednom pričom o duhovima. Kako svest prolazi kroz različite stupnjeve. Pojava još razvijenijih oblika svesti postaje moguća onda kada Nad-duša teži da se ispolji kroz instinktivni život insekata. Ljudska svest Kod viših životinja je u izvesnoj meri prisutna moć rasuđivanja ili intelekt. kroz nju. u kojima je. Međutim. sa kojom je evolucija i započela. Na ovom stupnju moć rasuđivanja dostiže svoj vrhunac i najveći domet. skeptičan prema naklapanjima o duhovima. Nakon dospeća na stupanj čoveka. zrenja i reprodukcije. Tako vremenom Nad-duša sebi pribavlja nov nosač ispoljenja u formi metala u kome je svest blago pojačana. budući da se Nad-duša poistovetila sa grubim telom. tako i kasnije. Sanskare izazivaju značajne promene u svesti. naumio je da te priče proveri ličnim iskustvom. prirodne sanskare bivaju dodatno opterećene daljnjim nizanjem neprirodnih sanskara koje nastaju kao plod mnogobrojnih iskustava i aktivnosti. Nad-duša preuzima ljudsku formu gde svest dostiže svoj puni razvoj. instinktivnog stupnja insekata. Kada neko sluša dobru muziku ili uživa u prekrasnom pejzažu. jer se Nad-duša prvo poistovećuje sa svešću a zatim. Impresije koje pobuđuju lepi objekti poseduju moć da probude u svesti dar za uzvišeno razumevanje i uživanje u lepoti. Obzirom da je stupanj svesti kamena ograničen nepomičnim telom kamena. jedan vrlo učen čovek. Primeri o snazi impresija Tako se sanskare neprestano obrazuju. nedeljiva od bezmerja Nad-duše. Nijedno područje ljudske misli nije u toj meri ispunjeno praznovericama kao ono koje se odnosi na duhove. kako prirodne tako i neprirodne. preko vegetativnog života drveća. Isto tako. impresije izazvane tim objektima donose osećaj egzaltiranosti. A volja-da-se-bude-svestan. najlepšem cvetu čovečanstva. čovek se može zainteresovati za nove puteve misli i nadahnuti entuzijazmom koji je ranije njegovoj svesti bio sasvim stran. ptica i životinja. koje su u potpunosti svesne svojih tela i sredine u kojoj borave. dok su Indijom vladali Moguli. pa sve do potpune svesti na stupnju čoveka. I na ovom stupnju je svest veoma nerazvijena i postepeno mora da se prenese u više forme vegetacije i drveća. Namotavanje sanskara Konačno. Svest. i sa formom kamena. evolucija u više forme ili nosače vremenom postaje neizbežna. No i pored toga. Upozoravali su ga da ne pohodi određeno . takva svest ne može da posluži svrsi prosvetljenja prirode Nad-duše. nije u stanju da se proširi nezavisno od tela kamena.

slabljenje i odmotavanje sanskara Sanskare sprečavaju prosvetljenje Sopstva Ljudska bića ne doživljavaju prosvetljenje Sopstva jer im je svest zastrta sanskarama. koje dočaravaju grubi svet kroz grubi medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa grubim telom. kojom je evolucija započela. Samoosvešćene duše oslobođene su sanskara Sanskare se mogu klasifikovati i prema suštinskim kvalitativnim razlikama medu sferama kojima pripadaju. potvrđuje i činjenica da je svest Samoosvešćenih potpuno oslobođena sanskara. čovek je u noći amavasje ušetao pravo u groblje i potražio mesto na kojem je trava bila razgrnuta da bi tu zabio ekser. jer. Nad-dušu. kolale su priče da je to stanište užasnog duha koji se pojavljuje kadgod neko zabije ekser u grobljansku zemlju. Tako grubo-svesne duše doživljavaju grubi svet. Svest. uspela je. on nije bio kadar da misli o ma čemu drugom sem o duhu. ne dospeva do spoznaje Nad-duše jer ona pojedinačnoj duši služi za iživljavanje sanskara. pravog sazrevanja prvobitne volje-da-se-budesvestan. Zahvaljujući dejstvu pređašnjih impresija. koje dočaravaju mentalni svet kroz mentalni medijum i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa mentalnim telom. Ona može biti toliko snažno urezana u čovekov um da će. da stvori punu svest. Kvalitativna razlika između ova tri tipa duša je uslovljena razlikom u prirodi njihovih sanskara. kako je u tom trenutku uobrazio. koje dočaravaju suptilni svet putem suptilnog medijuma i prisiljavaju dušu da se poistoveti sa suptilnim telom. (3) mentalne sanskare. Samo kroz čistu i neuslovljenu svest dolazi do konačnog. Uklanjanje sanskara Odeljak I Prekid stvaranja. međutim. ili utiscima nagomilanim kroz ranija iskustava. stabilnu i trajnu.sve do tačke kada se svest oslobodi svih sanskara. koje se. nakon izvedenog eksperimenta. Volja-da-se-bude-svestan. od najveće važnosti. a mentalno-svesne duše doživljavaju samo mentalni svet. dok se ispoljavaju u svesti. Impresija predstavlja jednu stamenu snagu. sama izabrati vreme i način svog posrednog ili neposrednog ispoljavanja. Sok je bio toliko jak daje siroti čovek izdahnuo od srčanog udara. suptilno-svesne duše imaju iskustvo isključivo suptilnog sveta. osetio je zadovoljstvo što. Vrste sanskara i stanja svesti Snaga i dejstvo impresija teško da se mogu preceniti. umesto da joj posluži da doživi sopstvenu istinsku prirodu. Zemlja je bila tamna poput njegove dugačke halje. dok ostale duše doživljavaju samo svoja tela i njima odgovarajuće svetove. konačno i ščepao.groblje u toku noći amavasje (najtamnije noći u mesecu). Završivši posao. Ovu drastičnu razliku između svesti duša svesnih svog Sopstva i onih drugih. Sudar sanskara svest doživljava kao misaoni konflikt. Proživljavanje sanskara drži čoveka u iluziji da je smrtno telo koje pokušava da se prilagodi svetu stvari i ljudi. kako dobrih tako i loših. Um sadrži mnoge raznorodne sanskare. Zbog toga je problem razrešavanja uma od uslovljenosti sanskarama. uprkos svim njegovim iskrenim željama i nastojanjima da je iskoreni. Sve ovo za svest predstavlja jedno haotično i nerazumljivo iskustvo. Iskustvo može postati istinski celovito i uravnoteženo tek kada se svest u potpunosti rastereti od bremena impresija. kao i problem njihovog uklanjanja. . Samoosvešćene duše radikalno odskaču od ostalih duša jer doživljavaju Nad-dušu kroz Sopstvo. Ali kad je pokušao da ustane. dok je svest ostalih uvek opterećena nekom vrstom sanskara. u formi čoveka. i svesnog ostvarenja beskrajnog i neraskidivog jedinstva sa Apsolutom. Iskustvo postaje skladno kada je oslobođeno sanskara Sa čekićem u jednoj i ekserom u drugoj ruci. Seo je na zemlju i dok je zabijao ekser nehotice je poduhvatio rub svoje halje. Prema različitim sferama postojanja razlikujemo tri vrste sanskara: (1) grube sanskare. koji ga je. Razlike u stanjima pojedinih duša u celini se mogu pripisati razlikama među sanskarama kojima su duše opterećene. a složeni čvor postaje sve zamršeniji . (2) suptilne sanskare. Ova priča govori o strahovitoj snazi koju ponekad poseduju sujeverne impresije. nije susreo duha. nešto ga je snažno povuklo prema zemlji i njega je obuzeo paničan strah. praćeno oscilovanjima iz jedne u drugu krajnost. često međusobno sudaraju.

I kao što je svaka kap u osnovi isto što i okean. neophodno je staviti tačku na stvaranje novih. a ne u spoljašnjem odricanju. prijatelja. Raspršivanje i iscrpljivanje određenih sanskara Ako se energija uma koja je vezana za sanskare sublimira i uputi u druge kanale. Osoba koja se odriče svog poseda istovremeno se iznutra odvezuje od svega što je imala ili ima. sanskare se iscrpljuju. Ako se formiranje sanskara poredi sa namotavanjem žice oko štapa. Unutrašnje ili mentalno odricanje sastoji se u ukidanju svake žudnje. raspršuju i lagano teže iščezavanju. Sanskare koje su doprinele evoluciji svesti postaju same po sebi prepreka uspešnom osvetljavanju prirode Nad-duše. ovaj korak podrazumeva prestanak daljnjeg namotavanja žice. bogatstva. . kao i brisanje sanskara) biće razjašnjeni u Odeljcima II i III. odslikavaju principe koji su karakteristični za duhovne procese koji se odvijaju paralelno sa odstranjivanjem sanskara. Da bi duša svesno ostvarila svoju istovetnost sa Nad-dušom. U primeru sa žicom ovaj proces se može uporediti sa istanjivanjem žice na određenom mestu. 2. Slabljenje starih sanskara Sprečavanje da se sanskare ispolje u akcijama i iskustvima vodi do njihovog postepenog slabljenja. Može se uporediti sa presecanjem žice uz pomoć makaza. Zbog toga osnovni problem sa kojim se suočava volja-da-se-bude-svestan nije daljnji razvoj svesti. ali spoljašnje odricanje u velikoj meri pomaže da se postigne unutrašnje odricanje. Duhovna sloboda se sastoji u unutrašnjem. 5. Spoljašnje ili fizičko odricanje sastoji se u napuštanju svega onoga za šta um inače prianja-kuće. pa se na osnovu pet gore pomenutih načina ne može izvršiti njihova stroga klasifikacija. Tako ona zaustavljanjem procesa formiranja novih sanskara preduzima bitan korak ka oslobođenju. Oni. Međutim. Novo umnožavanje sanskara može se zaustaviti spoljašnjim i unutrašnjim odricanjem. roditelja. Prestanak staranja novih sanskara. uz punu svest. prekid stvaranja novih sanskara. braka. Treba zapaziti da mnogi od konkretnih metoda uklanjanja sanskara imaju višestruke efekte. Pet načina sigurnog oslobađanja od sanskara Oslobađanje od sanskara se odvija na sledećih pet načina: 1. Sastoji se u prekidu aktivnosti stvaranja novih sanskara. zadržavajući je u području dualnosti. Konačno uništenje sanskara se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. 4. Brisanje sanskara Sastoji se u potpunom uništenju sanskara. ono mu ipak utire put. Stvari kojih se odrekla više ne predstavljaju izvorište novih sanskara. to je kao da se žica odvija. već oslobađanje svesti od sanskara. Nastavljajući sa našim primerom. 3.Problem pouzdanog oslobađanja od sanskara Individualne duše su poput kapljica u okeanu. dece. pre svega. Mada spoljašnje odricanje samo po sebi nije bezuslovno praćeno unutrašnjim odricanjem. U ovom Odeljku pozabavićemo se samo onim metodima koji prevashodno obuhvataju prva tri principa (a to su. sanskare kojima je svest obavijena sprečavaju kap-dušu da doživi prosvetljenje Sopstva. neophodno je da se. Odricanje Da bi um bio oslobođen ropstva stalnog gomilanja sanskara. a naročito žudnje za čulnim objektima. I to nije sve što se može postići putem spoljaŠnjeg odricanja. do kraja uklone sve sanskare. Metodi koji ilustruju poslednja dva principa (raspršivanje i iscrpljivanje sanskara kroz sublimaciju. slabljenje i odmotavanje starih sanskara). dušaupojedinjena zahvaljujući Bhasu ili iluziji-uvek je Nad-duša i nikada se istinski ne odvaja od Nad-duše. Odmotavanje prošlih sanskara Postupak se ogleda u poništavanju prošlih sanskara ponovnim umnim proživljavanjem procesa koji je doveo do njihovog formiranja. udobnosti i grubih uživanja.

Onima jake volje i stabilnog karaktera pokajanje će doneti željene dobre rezultate upravo kroz poniznost. Pokora. Da li će uspeti da nadvlada uticaj sredine zavisi od snage njegovog karaktera. Čak se i jakome može desiti da ga ponese moćni talas kolektivnog načina života i razmišljanja. i. Ona će kad-tad reagovati razornim kajanjem i grižom savesti. snaga emocionalnog razumevanja sagoreće zle težnje zbog kojih se kaje. iscrpljuju se. i budući da im nije dozvoljeno da se ispolje. ne sme da vodi u krajnost . Kada se spoljašnji i unutrašnji post izvode punim srcem i sa iskrenim pobudama. pomoći će čoveku da postigne unutrašnji post. ma koliko se trudio da odoli. tako i post ima veliku duhovnu vrednost. Neki tragaoci idu dotle da u stanju pokajanja sebi nanose telesne povrede. Mnogi bi živeli čistijim i ispravnijim životom da nisu okruženi luksuzom i iskušenjima. Iskrenom pokajanju pomaže hrabro suočavanje sa okolnostima i situacijama koje su probudile osećaj kajanja. a post-poricanje. pak. oni povoljno deluju na odmotavanje sanskara vezanih za žudnju za hranom. Njega ne treba koristiti kao sredstvo samodokazivanja. Osama i post Dva važna oblika spoljašnjeg odricanja koja poseduju izraženu duhovnu vrednost su: osama i post. Kod većine ljudi spoljašnje odricanje stvara povoljnu klimu za uspešno slabljenje sanskara. Spoljašnji post se sastoji u izbegavanju direktnog dodira sa hranom. ljutnju ili požudu. Teško je odupreti se duhu vremena i izbeći upadanje u zamku okolnosti. Ukoliko je slab. Metod se sastoji u ponovnom misaonom proživljavanju loših postupaka uz strogi samoprekor. Povlačenje iz bura i stresova užurbanog sveta . Ali ga treba upražnjavati sve dotle dok se ne postigne konačna pobeda nad žudnjom za hranom. poput vajara. naravno. praćeno iskrenim žaljenjem u srcu i snažnim neodobravanjem. kleše i oblikuje. a u cilju postizanja mentalnog posta.u iznurivanje tela do krajnjih granica. Odricanje od suvišnih stvari podstiče slabljenje sanskara i tako doprinosi slobodnijem životu. u sprezi s duboko proživljenim osećanjima.i povremeni samotnički život . Upravo suprotno. namerno oživljavanje počinjenih dela u svesti. Takvo pokajanje odmotava sanskare koje su uzrokovale loše postupke. na kraju. Uglavnom je teško odoleti i nadvladati uticaj okruženja. podleći će njihovom uticaju. ka milosrđu i ljubavi. Isto tako. Pokajanje Pokajanje vodi do odmotavanja mnogih sanskara. lakše je umaći mu. Stare sanskare vezane za posed odvajaju se od uma. moguće je osloboditi um od prianjanja za nju. slabije volje takođe mogu imati koristi od pokajanja usmerenog. Neki Hindu tragaoci.Odricanjem od svega odbacuju se sve stare vezanosti. na primer. ostaće slobodan u mislima i delima i neće zavisiti od akcija i reakcija svog okruženja. Iskreno praktikovanje pokajanja neizbežno vodi do ukidanja neželjenih modela . Ako ostane čvrst. već samo radi održavanja tela. Ako tada jasno uvidi zlo za koje je odgovorna. post u mentalnom smislu je uzimanje hrane ne da bi se u njoj uživalo ili zbog vezanosti za nju. jer ona razvezuje i iskorenjuje različite sanskare vezane za dobra i loša dela. najverovatnije zahvatiti neki nadmoćni talas kolektivne strasti ili savladati određeni oblik mišljenja. Neko ko poseduje moć i bogatstvo izlaže se opasnosti da se prepusti ekstravagantnom životu. pa često ne uzimanje hrane neumitno vodi ka narušavanju zdravlja. pohlepe i požude. U fizičkom smislu post je ne uzimanje hrane uprkos jakoj želji za uživanjem u njoj. Zato spoljašnji post treba da se izvodi periodično i isključivo nakratko. Pokajanje znači osećati i pokazivati izraženo kajanje nakon što čovek uvidi da je učinio neko loše delo. Stavljanjem u pogon vitalnih snaga koje odolevaju žudnji za hranom. otvorenost prema jakim emocijama koje ga prate. Pokajanje se ponekad ispoljava kroz razne oblike samokažnjavanja. Čoveka će. Samoumrtvljavanje kakvo nastupa u toku produženog posta ne pomaže uvek da se čovek oslobodi žudnje za hranom.predstavljaju efikasan metod slabljenja onih sanskara koje su u vezi sa grupnim instinktom. Pretpostavimo da je neka osoba učinila nepopravljivo zlo drugoj osobi kroz nekontrolisanu pohlepu. Hrana je nasušna životna potreba. zatim. umereni spoljašnji post čiji je cilj duhovno napredovanje. ali se takve drastične mere generalno ne preporučuju. Čovek je uglavnom onakav kakvog ga okolina. Spoljašnji post nema duhovnu vrednost ukoliko se izvodi samo u cilju očuvanja telesnog zdravlja ili zbog želje za isticanjem. može poništiti sanskare ljutnje. Međutim. pokušavajući tako da kod sebe razviju skromnost i poniznost. Jelo je zadovoljstvo. Drugi. Kao i osama. A!i to se ne treba smatrati za cilj. ima za posledicu kasnije preterano prepuštanje jelu. padaju pred stopala svakog prolaznika. Same prilike u kojima živi pogoduju takvom iskušenju.

Odbacivanje želja Slabljenje i odmotavanje sanskara takođe se uspešno ostvaruje onda kada čovek prestane da iskazuje i ispunjava svoje želje. kroz sanskare razočaranja i patnje. Čak i lišeni kontrole pred navalom želja. um se mora potpuno izdvojiti od spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. a čovek joj ne dopusti slobodu ispoljavanja. takvi ljudi mogu da preduprede njihovo sprovođenje u delo. Kada se želja javi. valja skrenuti pažnju na činjenicu da takvo spontano razmišljanje ne donosi željene rezultate ukoliko poprimi formu prepuštanja želji u mislima. treba uvek biti na oprezu. Postojana ravnoteža neželjenja i princip neti neti Nema kraja željenju jer je um usled spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa neprekidno omamljen. ali stav nevezivanja povratiće mu stabilnost. Preterana. Odbacivanje želja kroz kontrolisane akcije isključuje mogućnost zasejavanja semena budućih želja. Premda um sam sebe neprekidno štiti i učvršćuje sopstvenim konstruktivnim sugestijama. Neispunjena želja. a to je da se izbegne ponavljanje određenih postupaka. čineći da čovek bude spremniji da živi život u čistoti i služenju. u stanju željenja ili odbijanja (koje je samo drugi vid željenja nečega). onda nije ostvarena njena prava svrha. . sluha. Neželjenje Odbacivanje želja je priprema za neželjenje ili stanje bez želja. opet sputava slobodu duha. zabavni ili ne. koje je uslov istinske slobode. Međutim. on sebi otvara mogućnost da na miru o njoj porazmisli. pak. uvek postoji mogućnost da odbrambene straže uma budu savladane udarom nekog neočekivanog i iznenadnog talasa iz okeana prirodnog i mentalnog okruženja. vodi do rađanja novih želja i tako produžava zarobljenost duha. već se one propuste kroz intenzivnu vatru promišljene svesti koja ih ne odobrava. Kada se to dogodi čovek će se neko vreme osećati izgubljen. Proces trošenja ili pražnjenja impresija putem njihovog ispoljavanja i ispunjavanja ni najmanje ne doprinosi pouzdanom oslobađanju od sanskara. obavezno podrazumeva vezanost. već je i uzrok formiranju suptilnih sanskara. Kada se željama ne dozvoli ispoljavanje i ispunjavanje u stvarnosti. Željenje je slanje poremećene ravnoteže uma. donosi razočaranje i patnju. mirisa. prirodnog brisanja starih sanskara. ukusa i dodira. što. Kada se um uvežba da ostane miran i staložen u prisustvu svih spoljašnjih i unutrašnjih stimulansa. koje će zatim nastaviti da je pritiskaju zahtevajući da se ispolje. a nežeijenje stanje postojane ravnoteže. koji nisu u mogućnosti da ih zauzdaju na njihovom izvoru. Spoljašnji stimulansi su čula vida. Kada je ispunjena. niti treba činiti napore da se sačuva sećanje na nju. Mir neželjenja je ostvariv samo ukoliko se čovek stalno oslobađa lošeg uticaja koji na njega vrše spoljni stimulansi bilo da su prijatni ili bolni. sumornog razmišljanja o sopstvenim neuspesima.razmišljanja i ponašanja. Ali. time će stvoriti nove impresije i zasejati seme budućih želja. Ona se ne sme razviti u mučnu ˝čistunsku˝ naviku neumerenog. njihovo seme se zatire. velikom brzinom. Pokora se ne sme pretvoriti u svakodnevno kajanje koje je pouzdano znak slabosti. Iskrena pokora se ne sastoji u večitom žaljenju zbog loših postupaka nego u rešenosti da se postupci koji izazivaju žaljenje ubuduće izbegavaju. jer kod pokajanja postoji opasnost da se um predugo zadrži na lošim delima i tako razvije morbidnu naviku jadikovanja i oplakivanja beznačajnih stvari. gotovo nastrana sentimentalnost je jalovo traćenje energije i ni na koji način ne može bili od pomoći u slabljenju i odvezivanju sanskara. Razmišljanje o želji rezultira slabljenjem njoj odgovarajućih sanskara. Odbacivanje želja i zaustavljanje njihovog ispoijavanja u fizičkom svetu dovodi do automatskog. A kada se ne želi ništa (sem apsolutne Stvarnosti koja je izvan svih oprečnih stimulansa) postaje moguće odmotati sanskare želja. Oni u kojima se želje javljaju impulsivno. Svesno pružanje utočišta željama u umu ne samo da nema duhovne vrednosti. Ljudi se razlikuju po sposobnosti i spremnosti da se odreknu svojih želja. mogu se makar uzdržati od toga da ih ostvaruju u delima. Da bi ostao netaknut radostima i patnjama ovog sveta. Sprovođenjem pojedinih želja u delo osoba će istrošiti i iscrpeti izvesne impresije. on dospeva u stanje neželjenja. Međutim. Unutrašnji stimulansi su oni koji se javljaju u ljudskom umu kao secanja iz sadašnjeg života i kao sve sanskare koje je svest prikupila tokom evolutivnog perioda i kroz ljudske živote. Ukoliko se usled pokore javi nedostatak samopoštovanja i poverenja u sebe. Svaka želja. Razmišljanje ne srne da bude praćeno svesnim odobravanjem želje. bilo ispunjena ili neispunjena.

ili ˝Aham Brahmasmi˝). Element negiranja prisutan je u svim vidovima asketizma. Dalje. ili ˝Ja sam želja˝ i postavljanje temelja za prosvetljeno stanje ˝Ja sam Bog˝ (˝Anal Haqq˝. Svako prisilno prilagođavanje asketskom životu najverovatnije će onemogućiti razvoj nekih pozitivnih osobina. Negativni odgovor ˝ne. koje opet na svoj način modifikuju um donoseći nove komplikacije. istovremeno. Svaki pokušaj prisiljavanja i požurivanja uma da se prikloni asketskom životu samo će izazvati njegov otpor. ali kada je cilj postignut. čovek ga mora definitivno odbaciti. Uklanjanje sanskara II Raspršivanje i pražnjenje sanskara Odbacivanje sanskara postiže se putem kontrole Na kraju prvog odeljka objašnjeni su metodi uklanjanja sanskara koji se prvenstveno oslanjaju na princip odbacivanja pozitivnih sanskara. postu. Kada se zdravim osobinama u ljudskoj prirodi omogući prirodan i postepen razvoj. Uravnoteženo kombinovanje ovih metoda i oblika ponašanja daće zdrav oblik asketizma u kome neće biti bolnih naprezanja. bez preterivanja i suvišnih ograničavanja. Nevezivanje ne srne da bude osnov za stvaranje novog jezgra za koji bi se ego mogao učvrstiti. Negativne sanskara takođe moraju da iščeznu pre prosvetljenja Stvari koje ograničavaju čisto i beskonačno biće treba odbaciti neizmernom snagom koja izranja iz čistote i prosvetljenja. u odricanju. znači dospeti u blaženo stanje nevezivanja i poništenja svih sanskara. Nedopustivo je odbacivati neprijatne stimuluse a iznutra ostajati vezan za prijatne.zbog čega je čitava kreacija i nastala. jer ove zaklanjaju Istinu od svesti i sprečavaju prosvetljenje Sopstva . on će težiti da uđe u neka finija vezivanja subjektivne vrste. a nakon što odigra tu ulogu. uzdržavanju od ispunjavanja želja i neželjenju. on će najverovatnije početi da razvija suptilan oblik egoizma koji će se izraziti kao osećanje izdvojenosti i superiornosti. Nevezivanje postaje celovito i suštinsko tek kada postane neraskidivi deo čovekove prirode. ni ono). ona se mora u određenom trenutku odbaciti. To se zove proces nadilaženja uma.Element negiranja u svim vidovima asketizma Takav stav podrazumeva primenu principa neti neti (ni ovo. iako ovaj proces vodi iskorenjavanju pozitivnih sanskara. ali da bi se dospelo do krajnjeg cilja života. Međutim. Oni najgrublji oblici vezivanja usmereni su ka svetu objekata. Ravnoteža se ogleda u suočavanju sa obe mogućnosti bez vezivanja za njih. Misao treba da služi kao sredstvo pomoću koga se prevazilaze ona ograničenja nastala samom njenom aktivnošću. ne srne da postane izgovor za čovekovo izbegavanje da se suoči sa burama i problemima sve tovnog života. otvarajući put ka spontanom asketskom životu. Ali. a kada se um oslobodi vezivanja za svet objekata. Um neće postati imun na napade protivurečnosti ako nastavi da prianja za prijatne nadražaje. ostajući pod njihovim uplivom. koji postaje moguć onda kada se čovek raspoistoveti od uma i njegovih želja. pokajanju. Potrebno je neprekidno ulagati napore ne bi li se zadržao čvrsti oslonac neprianjanja za varljive suprotnosti ograničenog iskustva. Odgovor ˝ne. Objektivno sagledati telo. ˝Da. Svi metodi odbacivanja pozitivnih sanskara se uglavnom zasnivaju na kontroli tela i uma. Proces oslobađanja od vezanosti najčešće je praćen pojavom novih. jer bi to preraslo u opsesiju lišenu najdublje čežnje za prosvetljenjem. kroz njega se obrazuju nove negativne sanskare. ne˝ je jedini način da se odmotaju pozitivne sanskare koje su se stekle tokom evolucije i života u ljudskom obličju. ne˝. Formula negacije služi da oslobodi um od ograničenja. da˝ . a ne zbog osećanja bespomoćnosti pred iskušenjima i nedaćama. Takvo usko shvatanje principa negiranja vodilo bi u unutrašnju zaokupljenost iskušenjima. osami. negiranje mora da se javi prirodno. Celovito duhovno iskustvo ne može se zasnivati na pukom negiranju. Beskorisno je primoravati um na asketski život. suptilnih i mentalnih sanskara.poruka pozitivnih sanskara . Kada um postigne određeni stepen nevezanosti. misao valja odbaciti. nevezivanje ne bi smelo da predstavlja bukvalno sprovođenje principa neti neti u delo. Kontrola uobičajnih sklonosti uma je mnogo složenija od . Podvesti ga pod princip negacije znači ograničiti ga i svesti ga na čisto intelektualnu kategoriju. saznanje o prolaznim vrednostima javiće se samo po sebi. da bi takav postao moguć.jedino se može poništiti negativnim odgovorom ˝ne. To je oslobođenje duše od samonametnutih iluzija kao što su ˝Ja sam telo˝ ili ˝Ja sam um˝. ne˝ treba da je dovoljno snažan da izazove nestanak svih fizičkih. kao i sve misli i niže porive.

Istinska kontrola kao kreativno preusmerenje u svetlu pravih vrednosti Međutim. Duhovno vredna kontrola nije nasilno potiskivanje misli i želja. Prema tome. koji se sastoji u oslobađanju psihičke energije vezane u starim sanskarama u pravcu kreativnih i duhovnih ciljeva. a zaboravlja na um i na telo. osoba je svesna samo objekta meditacije. (2) nesebično služenje čovečanstvu. Kada se otklanjanjem sanskara um oslobodi. Naposletku. kada neke pozitivne vrednosti dospeju u žižu svesti. Prolazne i nejasne misli i želje mogu se ukrotiti samo ogromnim strpljenjem i istrajnom vežbom. javlja se potreba da se one ispolje u životu. dva vida: odbacivanje lažnih sanskaričkih vrednosti u korist vrednosti istinskog razumevanja. stepen vidljivosti manji ili veći. kroz nju um čini pokušaj da. uspostavljajući unutrašnju ravnotežu. i mada veo sanskara sprečava prosvetljenje Sopstva. Ona predstavlja napor uma da prevaziđe sopstvenu inerciju. čovekov osećaj za prave vrednosti. Tako ne dolazi do formiranja novih sanskara. sanskare se raspršuju i troše. Metod pukog uklanjanja bez zamene stvara za dosadu i duhovnu prazninu. Zamena nižih vrednosti višim vrednostima predstavlja postupak oplemenjivanja. čisto mehanička kontrola koja se sprovodi bez pravog cilja potkopava sopstvenu svrhu. U takvoj kontroli nema mesta mehaničkom ili prisilnom preobraćanju uma. U koncentraciji na zamišljeni objekat. u zavisnosti od gustine vela satkanog od sanskara. Umu. Tako. pod kontrolom postaje izvorištem ogromne snage. a stare se raspršuju i troše kroz umnu aktivnost držanja nepodeljene pažnje na objektu koncentracije. sviknutom na ustaljene puteve razmišljanja i reagovanja. u kome se niže vrednosti zamenjuju višim. a njegova posebna prednost je ta što u svim fazama drži pažnju tragača. a kao rezultat toga dolazi do mentalne reakcije koja sprečava svako naknadno ometanje njihovog slobodnog i punog izražavanja. uklanjaju se požudne. A tragaoca postupak oplemenjivanja. ne negatorska. Takva kontrola je rođena iz snažnog karaktera i zdravog rasuđivanja. Postupak oplemenjivanja je privlačan Postupak oplemenjivanja je najprirodniji i najplodonosniji metod probijanja kroz kanale starih sanskara. istinska kontrola se ne zasniva samo na negiranju. izrazi prave životne vrednosti. Um koji je u divljem i neobuzdanom stanju posve nepredvidiv. Kada se energija vezana za sanskare usmeri na ovaj način. Kontrola je od najveće važnosti za očuvanje umne energije i za ekonomičnu upotrebu misaone snage u kreativne svrhe. Njena svrha je u osnovi stvaralačka. Obuzdavanje misaonih procesa i reakcija je važno zarad kontrole formiranja novih sanskara i pražnjenja ili odmotavanja starih sanskara koje su njihova posledica. Mada će na početku biti srazmerno teško postići kontrolu. . kontrola se odvija spontano i um tada funkcioniše slobodno i s razumevanjem. Misaona snaga se može sublimirati kroz (1) meditaciju. sasvim zaokuplja pažnju tragača i stvara kod njega osećanje unutrašnje ispunjenosti i svrhovitosti. Raspršivanje i iscrpljivanje sanskara Kreativnu kontrolu uma je moguće ostvariti jer se izvor svetlosti nalazi u svakom čoveku. usvajajući način života u kome glavnu ulogu igraju čistota. pohlepne i ljutite sklonosti. Duhovni razvoj ima. Zračak svetlosti. prema tome. velikodušnost i dobrota. Jer. duša se. već prirodno obuzdavanje nastalo kao rezultat opažanja pozitivnih vrednosti u procesu sticanja iskustva. a to je da se umu omogući slobodno i neograničeno delovanje. ljudska svest nije u potpunosti obavljena tamom. kada sanskare sasvim iščeznu. nije lako da se prilagodi novim zahtevima sopstvenih zapažanja. Uspostavljanje kontrole zahteva napor sve dotle dok um pokušava da se resi svoje uslovljenosti sanskarama.kontrole fizičkih akcija. razobručena u intenzivnoj koncentraciji. spaja sa svojim zamišljenim objektom. ulaganjem iskrenih napora obuzdavanje će vremenom postati prirodno i lako. Proces odbacivanja sanskara je istovremeno praćen procesom razumevanja pravih vrednosti. Meditacija: njena priroda i svrha Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamišljeni objekat. osvetljava put na kome je. te neizbežno oslobađa od straha donoseći savršen mir i spokojstvo. i (3) predanost Bogu. i uspavanom tromošću impresija vezanih za stare navike. Ono što nazivamo kontrolom uma je zapravo proces preoblikovanja uma u svetlosti pravih vrednosti.

Meditacija na Boga je duhovno najplodonosnija. Um ili je opčaran ili se opire raznovrsnim mislima iz mentalnog područja uma. Taj predah prirodno proizilazi iz zamora imaginativnih mogućnosti i ne treba mu se opirati. ovaj oblik meditacije se može upražnjavati kao priprema za dublje oblike meditacije kojima se postiže veći uspeh. kao što su lenjost i slabo zdravlje. zaboravlja na svoje telo.Oblici meditacije Postoji mnoštvo oblika meditacije. Njen tok ne smeju ometati osećanja požude. o Voljenom. te se stoga nove sanskare ne formiraju. Kod osoba koje teško rade maštovitost je često slabo izražena zbog prekomernog rada. ˝Ja sam Sve˝. Let imaginacije valja usmeriti ka jednom utvrđenom cilju: da se postane jedno da Beskonačnim. Uputno je da čovek izbegava uticaj tih raznovrsnih misli sve dok se ne učvrsti u zamislima za koje se sam opredelio. posmatraju nepristrasno. U uzavrelom svetu misli. Ostale prepreke. ˝Ja sam u svemu˝. Energija uma obično se rasipa kroz mnogobrojne nestalne misli. pohlepe ili ljutnje. istrajnom upražnjavanju meditacije. dotle se koncentracija na univerzalne aspekte Boga najbolje postiže kroz nesebično služenje čovečanstvu. mada usredsređivanje uma na tačku treba da izbegavaju oni koji prema tome ne gaje naročite sklonosti. Sa druge strane. misaoni oblici i boje se neprestano prepliću. Takva meditacija se sastoji u usredsređivanju misli na apstraktno i nemanifestovano postojanje Boga. meditacija na lične aspekte Boga sastoji se u usredsređivanju misli na forme i atribute Boga. bilo u Njegovom ličnom aspektu. Meditacija na bezlični aspekt Boga odgovara isključivo osobama koje prema tome imaju naročitu sklonost. Meditacija na tačku je korisna za obuzdavanje i umirivanje uma. onoliko koliko i ljudskih osobina i sklonosti. kao i telo. u početnim stadijumima. kao i u meditaciji. U trenucima kada je uzburkaju božanski impulsi. dok se slabije raspršuju. Kada poklonik postigne potpunu objektivnost u odnosu na svoje misli i svoje telo. a ne usiljena. ali se mogu prevazići redovnom vežbom u tačno utvrđenim satima. Meditacija treba da je spontana. blaženstvo i sveobuhvatni mir. Uloga povlačenja u meditaciji Osama je jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu meditaciju. takođe nisu zanemarljive. Pošto čovek svu svoju pažnju usmeri ne u pravcu lične koristi. Prepreke u meditaciji Uspeh u koncentraciji se postiže postepeno. Bog može biti cilj meditacije bilo u Njegovom bezličnom. već u postojanom miru doživljenom za vreme meditacije. Osobe sa živom maštom mogu da se oprobaju u intenzivnoj koncentraciji na tačku. Staviše. Povlačenje u osamu je tu od izuzetne pomoći. Meditacija o ličnim i bezličnim aspektima Boga Uspešnijim i dubljim oblicima meditacije prethodi svesno i konstruktivno razmišljanje o Bogu. um i njihove funkcije. Povlačenje pomaže ekonomičnijoj raspodeli misaone snage i jačanju koncentracije. Kada je osoba u potpunosti posvećena služenju. Ovo početno razočarenje može se smatrati jednom od najozbiljnijih prepreka svakodnevnom. ali je to suvoparan proces kome nedostaju kreativna iskustva praćena blaženstvom. Budući da nema spoljašnjih utisaka koji su umu privlačni ili odbojni. ali je početnik sklon da se obeshrabri ako odmah na početku ne postigne zadovoljavajuće rezultate. Nesebično služenje Dok meditacija na uobličene i bezlične aspekte Boga zahteva povlačenje svesti u svetilište srca. jezgro ega biva lišeno njegove pogonske energije. Međutim. ona. Za njih je najprikladnije da se u toku meditacije prvo odvoje od misli. pa da onda svoje misli. on onda pokušava da se poistoveti sa kosmičkim Bićem kroz konstruktivne sugestije kao što su ˝Ja sam Beskonačno˝. Snažnije ideje teže da se učvrste u urnu. . ali ne u objektu meditacije. Nakon intenzivne meditacije um teži da se umiri. staresanskare koje vezuju um labave i osipaju se. imaginaciju valja osloboditi i pustiti da poleti. premda se meditacija može upražnjavati i u bilo koje drugo doba dana. već ka blagostanju drugih. Nesebično služenje je zato jedno od najboljih metoda za preusmeravanje i sublimiranje energije blokirane u sanskarama. U ranim jutarnjim časovima ili u smiraj dana prirodna tišina posebno pogoduje meditaciji. vi se okrećete ka unutra i učite se veštini otvaranja prema višim strujanjima koja su u stanju da vam pruže snagu.

ma i najsitnijoj želji Voljenog. Štaviše. služeći. a zauzvrat ne traži ništa. Ljubav Nesebično služenje i meditacija postaju spontani samo kada su inspirisani ljubavlju. On ne služi ni za pohvale. Jedinstvena je po tome što je prati takvo celovito prepuštanje Voljenom da ne ostavlja prostora za ma šta drugo. Ni u jednom stanju se samozaborav ne javlja tako prirodno i spontano kao u stanju najveće ljubavi. Na neorganskom stupnju ona se grubo ispoljava u vidu kohezije ili privlačenja. Stanište ljubavi puca od nesavladivog nemira i lije potoke ljubavi i uzvišenog blaženstva. Spokoj drugih čini vas spokojnim. Pročišćavajuće dejstvo ljubavi Razume se da je ljubav sadržana i u drugim putevima koji vode oslobođenju. Pročišćavajućem i oslobađajućem dejstvu ljubavi nema premca. svake brige o ličnoj udobnosti. Ljubav ispoljena kroz svesno žrtvovanje Žrtvovanje ljubavi je celovito i dragovoljno. a kroz njihovu zahvalnost i naklonost. Kada ste sasvim zaokupljeni boljitkom drugih teško da možete da razmišljate o sebi. ni za slavu. Ljubav je prisutna u čitavoj Kreaciji Ljubav je lišena sveg neprirodnog i izveštačenog. ljubav postaje samo-izražena i samoprosvetljena i kao takva igra značajnu ulogu počev od najnižih formi. a njihova sreća radošću. ona se ne ustručava da prihvati na sebe najoštriju patnju. loših postupaka počinjenih iz sebičnosti. samosažaljenja i ljubomore. pružaš im sklonište u svom. Pravo nesebično služenje poči¬nje tek onda kada čovek. čovek se sam oseća dužnim jer mu je data jedinstvena prilika da usreći druge. Da bi udovoljila nekoj. dobijaš zapravo mnogo više nego što si dao. Naprotiv. Ideal nesebičnog služenja oslobađa čoveka iz vlasti sanskara žudnje za moći i posedovanjem. Posredi je prirodni afinitet medu stvarima koji ih drži na okupu i uzajamno privlači. Mada izmučena i izjedana brigama. ona daje sve. sama po sebi. Napon prave ljubavi je toliko velik da će smesta da odbije svako strano osećanje koje se pokuša umešati. na hiljadu načina teži da ugodi Voljenom. Što više daje to većma želi da da. Ona postoji od samog početka evolucije. Nivo vode u reci prave ljubavi uvek raste i nikada ne opada. sve dok Ljubavnik ne pokida sve lance i uroni u biće Voljenog. Prestajete da se trudite da olakšate sebi život i rasteretite se briga. Na stazi ljubavi su sve fizičke. spremni ste da žrtvujete sve za tuđe dobro. . svake osetljivosti na tuđe nerazumevanje i kritiku.Voljeni je za ljubavnika jedini životni cilj i smisao. a sve manje je svesna davanja. pa ljubav tako postaje prava stvaralačka sila. pa sve do najrazvijenije forme-čoveka. vitalne i umne snage stavljene u službu Voljenome. Na organskom stupnju. bez kajanja. Oni koje služi ne osećaju se njegovim dužnicima. Gde god su srca istinski ujedinjena tu nema razlike između ˝ja˝ i ˝ti˝. Voljeni sa svim svojim osobinama je predmet njene nepodeljene pažnje i brige. kao što je ameba. Živeći u srcima drugih. Izgubivši sebe u životu drugih. Čovek koji nesebično služi toga gotovo i nije svestan. Zato ljubavi pripada čelno mesto među metodama koje vode oslobođenju svesti iz samkaričkih lanaca. Njene su osobenosti požrtvovanost i radost. Ljubavlju je duša potpuno rastočena u Voljenom i tako prestaje da bude vezana za delovanje tela ili uma. ali je ljubav. ili da bi ga poštedela od žaoke i najmanjeg zanemarivanja i ravnodušnosti. Gravitaciona sila kojom se privlače nebeska tela je izraz ovakvog tipa ljubavi. Budući da se misaona energija ne rasipa. vaš sopstveni život se razvija i širi. Zato se za ljubav s punim pravom kaže daje najkraća staza do postignuća Najvišeg. Ljubav je sušta jednostavnost predavanja. koncentracija je potpuna. ublažavaš njihovu patnju recima utehe i činiš sve da bi ih usrećio.Smisao nesebičnog služenja Nesebično služenje započinje onda kada nestane i poslednje primisli o nagradi ili rezultatu. Ona večito. Pružaš ljudima pomoć. ljubav se ne osvrće na telo koje joj pruža stanište i hranu. najlepši i najdelotvorniji put. oseća onu istu radost kao kada bi neko njega služio. da poboljšate svoje zdravlje i ostvarite ličnu sreću. Sloboda i zadovoljstvo pri služenju I tako. Kada je ljubav samo-prosvetljena njena vrednost je uvećana zbog njenog svesnog žrtvovanja. ni za ime. ti otkrivaš svoj život. Ljubav stavlja tačku na stvaranje novih sanskara i uništava stare sanskare dajući životu potpuno novi pravac. njihovo zdravlje vas ispunjava zadovoljstvom. dok živite kroz druge. Ljubavnik bi rado uvenuo i nestao radi Voljenog. Ona ne trpi kompromise .

Učitelj može u trenu da poništi sve vaše . Po primitku impresija od Učitelja i ona će biti uzdignuta i doživeti čari uzvišenijeg života. proces poliranja sanskara predstavljao bi postupak presecanja žice makazama. krajnji nehaj za izgled ili kritiku.kako prirodnih tako i neprirodnih. duboko poštovanje i privrženost svetim spisima. U već navedenom primeru žice obavijene oko štapa. a vi ga pokorno sledite. ili potragu za Najvišim kroz apstraktno mišljenje. a odatle na nivo spoznaje i prosvetljenja čiji je vrhunac uranjanje u Beskonačno. pošto je vrhovni Voljeni. već se odlikuje izrazitom ustreptalošću srca i nesmanjenom čežnjom da se bude jedno sa Voljenim. Možda je bila i zaslepljena žudnjom za moći i posedovanjem. ili božansku ljubav. čak će i jedna takva osoba. jer se vremenom preobražava u para-bhakti. uvideti da su sanskare koje je primila kroz odnos sa Sadguruom bile dovoljno snažne da sa njenih očiju zauvek uklone zastor koji je izatkao njen ustaljeni način razmišljanja i življenja. Ova najviša faza ljubavi je istovremeno i najplodonosnija jer ima za cilj Onog koji je sušta otelotvorena ljubav i koji može. koja nije bila u stanju ni da zamisli oslobađanje od zemaljskih okova. molitve božanstvima. Para-bhakti Para-bhakti nije samo intenzivirana bhakti. a u tako stvorenim uslovima. u slučaju potpune predanosti. a božanski zov Voljenog prisutniji je no ikad. najpotpunije da odgovori na nju. Onaj koji primi ovakve impresije može u potpunosti odbaciti ustaljeni način života i razmišljanja. Impresije primljene od Učitelja mogu biti podjednako delotvorne i u slučaju intelektualno i kulturno razvijene osobe. najzad. otvarajući joj potpuno nove vidike ka slobodnijem i uzvišenijem životu. povlačenje iz sopstvenog okruženja. čija imaginacija u najboljem slučaju može pojmiti lepotu umetnosti i lepe reci. ili predavanje Bogu. iz mentalne sfere u stanje Oslobođenosti. Ovaj poslednji korak označava potpuno poliranje svih sanskara . Slede nezainteresovanost i nebriga za telo. onda će on preuzeti odgovornost za vas. Na zrelijim stupnjevima predanost Bogu se izražava kroz brigu za dobrobit ljudi i služenje čovečanstvu. Čistota. Kroz taj odnos učenik od Učitelja prima impresije koje imaju posebnu moć poništavanja dejstva impresija iz prošlosti. divota i delotvornost ljubavi koju Ljubavnik prima od Učitelja uvećavaju ionako neprocenjivu duhovnu vrednost ovog najvišeg oblika ljubavi. ljubav i najdublje poštovanje prema svetim ljudima. Moguće da je neka osoba vodila nehatan i razvratan život ne razmišljajući o ničemu drugom do o zadovoljavanju svojih svetovnih želja. To se podudara sa učenikovim uzdizanjem iz zemaljske sfere u suptilnu sferu. a čije se čovekoljublje ne može proširiti izvan okvira njene neposredne okoline niti prekoračiti granice otadžbine. Neophodnost potpune samopredaje Da bi intervencija Sadgurua bila delotvorna potrebno je da učenik sa Učiteljem uspostavi odnos potpune predanosti i otvorenosti. Ona se nastavlja tamo gde se bhakti završava. iz suptilne u mentalnu sferu i. kako pozitivnih tako i negativnih. Brisanje svih sanskara. Na početnim stupnjevima ova se ispoljava kroz idolopoklonstvo. praćeno krajnjim oslobođenjem svesti od celokupne iluzije i svih okova. što će u potpunosti izmeniti tok njegovog života. Prema tome. Ako sva vaša dela i želje usmerava Učitelj. Međutim. Ljubav prema živućem Savršenom Učitelju je sledeći značajan stupanj predanosti Bogu. čije su vizije ipak omeđene. Ovi stupnjevi imaju svoju relativnu vrednost i daju relativne rezultate. vernost i pokornost duhovnom Učitelju. Na stupnju para-bhakti predanost Bogu prestaje da biva samo usmerenost ka Bogu.Različiti stupnjevi predavanja Duboka intenzivna ljubav zove se bhakli. Potiranje sanskara intervencijom Sadgurua Sadguru poseduje moć da uzdigne učenika sa običnog intelektualnog nivoa svesti na nivo svesti gde glavnu ulogu igraju inspiracija i intuicija. Uklanjanje sanskara III Potiranje sanskara Impresije potekle od Sadgurua preobražavaju život Ljubav prema Sadguruu ili Savršenom Učitelju je naročito važna jer priziva kontakt s njim. bez ijednog drugog cilja sem novaca i užitaka. se ne može postići ni na koji drugi način osim milošću Sadgurua. Potpuna samopredaja podrazumeva pokoravanje svim Učiteljevim nalozima. Ovakav tip odnosa podiže duhovni nivo i preobražava čak i najizopačeniji način života. odgovornost za vaše oslobođenje od sanskara se prenosi na Učitelja.

Umesto da se suoči sa životom bez iščekivanja. razvrstavajući ga dvojako: na ono što pomaže ispunjenju želje. Ona prethodi doslovnoj pokornosti koja je plodonosnija. vera. Intelektualna pokornost Postoje dva vida pokornosti i predanosti Učitelju: intelektualna i doslovna. neka doživljava kao prijatna. poroka i vrlina. Snažno zračenje Učiteljevog oreola i obilje čistote i milosrđa su razlozi zbog kojih se kod učenika rada nepokolebljiva vera. njemu pripadaju sve tvoje misli i dela. ili Savršenog Učitelja. Uzroci individualnih sreća i nesreća. vama je teško da ga razdvojite od Učitelja i njegovih uputstava. Za neka iskustva misli da su dobra. trajan i ničim ometan protok duhovne mudrosti i snage od Učitelja ka učeniku. a neka kao neprijatna. i za tili čas on može poništiti sve sanskare i osloboditi dušu svih vezanosti i svih okova. kao i složenim mehanizmom delovanja sanskara kod pojedinačnih duša. čovek je prinuđen da meri svoje iskustvo prema njoj. i sam postaje Učitelj. Učitelj poseduje beskonačnu moć. kao jedan od odabranih. Budući da je u osnovi vaše vere razum.sanskare. poznati su mu isto toliko dobro koliko i uzroci velikih kosmičkih promena i prevrata. te je stoga neprihvatljivo. Neka iskustva smatra prihvatljivim. Kada ste intelektualno uvereni u Učiteljevu veličinu i Savršenost. a neka neprihvatljivim. ali niste u stanju doslovce da sledite njegova uputstva. sva tvoja snaga i slabost. On je stožer svekolike aktivnosti. Na ovom stupnju učenik postaje duhovni sin ili ćerka Učitelja i vremenom on ili ona bivaju oslobođeni svih individualnih i sanskaričkih vezanosti. vi ga volite i poštujete.nezavisno od toga da li ona zadovoljavaju njegove racionalne kriterijume ili ne. Ali rezultat se brže postiže kada je pokornost doslovna. Sve dotle dok i poslednja želja istrajava u njegovom umu. Pošto su to dvoje neraskidivo isprepletani. Pored toga što prožima sveukupno postojanje. koja ga čini spremnim da bez premišljanja sledi Učiteljeva uputstva . Od ova dva vida pokornosti. Prihvatljivo i neprihvatljivo Čovekova koncepcija o tome staje prihvatljivo a šta nepri¬hvatljivo evoluira i menja se u skladu sa prirodom želja koje dominiraju u datom trenutku. tvoje radosti i tuge. zasnovana na intelektu. on je i u svesnom dosluhu sa kosmičkim zakonom uzroka i posledice. Učitelj ničim ne narušava ovu fazu kroz koju učenik prolazi. Uloga Sadguma Položaj i moć Sadguma. pohlepa i nesebičnost. Ove oprečnosti je stvorila ljudska imaginacija u trenutku kada je spoznala život sa lične tačke gledišta. nespokojstva i ljutnje. Zato što je jedno sa Beskonačnim. Doslovna pokornost Kroz intelektualnu pokornost Učitelju možete poništiti sve vaše sanskare. a neka patnju. ljubav i čežnja. a za druga da ga ispunjavaju i oslobađaju. već prožima samu suštinu svih duša jer je postao jedno sa Beskonačnim. Svako biće je kao na dlanu pod svetlom beskonačnog reflektora njegove sveprisutne svesti. drži vas u granicama intelektualne poslušnosti. Doslovna pokornost ne zahteva čak ni intelektualno razumevanje uputstava i ona je najpoželjniji vid pokornosti kome treba težiti. Za neka iskustva veruje da ga ograničavaju. Većina duša je manje ili više napredovala na duhovnoj stazi. znanja i blaženstva. te je stoga prihvatljivo. prvo se javlja intelektualna. vezivanja ili odbijanja. prilagođene ukusu i kovu đaka. U tom smislu. Dobro i zlo Procenjivanje iskustva putem oprečnosti Ljudski um ne samo da prolazi kroz iskustva. Na kraju učenik. ali je malo duša prošlo svih šest stupnjeva unutarnjih sfera svesti i postalo jedno sa beskonačnim izvorom postojanja. um uspostavlja . a sve ˝pilule˝ poslušnosti koje mu nudi su intelektualne. pod uslovom da ste iskreni u logičkim tumačenjima njegovih uputstava i temeljni u njihovom izvršenju. Doslovna pokornost nastaje kao posledica granitne vere i duboke ljubavi koju Učitelj pobuđuje u učeniku svojim živim obraćanjem. i na ono koje osujećuje njeno ispunjenje. su jedinstveni. Kroz bezuslovnu unutrašnju pokornost razvezuju se svi zamršeni čvorovi vaših želja i sanskara. Kroz nju se takođe ostvaruje duboka povezanost između Učitelja i učenika. Sadguru ne samo da je prošao sve nivoe svesti. neka iskustva mu donose sreću. on ujedno neprestano vrši njihovu procenu. za druga da su loša.

iako neke životinje umeju da razviju i neke dobre osobine kao što su požrtvovanost. ona će uvek zavisiti od delovanja njenih sanskara. pohlepa i ljutnja. ostavljali su utiske u umu koji se razvijao. dobit se mora poklopiti sa dugom. obično preteže ili dobit ili dug. ona čoveka vezuju jednako kao i loša iskustva i loša dela. ma kako velik. naspram pohlepe je velikodušnost. pa se tako na samom začetku ljudska svest nalazi pod uplivom nagonske sile koja je prevashodno negativna. u njoj preovladavaju rđavi elementi. Ali. poklapaju i time uravnotežavaju loše sanskare požude. Čak i dobro proishodi iz želje Od svih suprotnosti koje je ljudski um stvorio. l kao što račun ostaje tekući . Ijedan i drugi isto počinju i isto završavaju. Usmeravajući pažnju na ljubav. makoliko da je posrnuo. pojava dobrih svojstava u ljudskoj svesti ne bi bila moguća.na ono što smatra prihvatljivim i na ono što smatra neprihvatljivim. Svaka vezanost potpuno nestaje tek nakon prestanka svake želje. nije dosegao visine moralnih vrlina a da prethodno nije vodio moralno izopačen život. tada dolazi do njihovog naglog iščeznuća. sve dok ne postane najsvetliji primer za ćelo čovečanstvo. suprotnost između dobra i zla je u duhovnom smislu najznačajnija. Ograničeno ja postoji i ti dobrim i u lošim sanskarama Postepen razvoj dobrih osobina povlaci za sobom ljubav. Prema tome. Uvek postoji nada. Od samog početka evolucije čoveka. iz koga je izronila ljudska svest. istinska sloboda dolazi tek kada se dobro i zlo uravnoteže i tako srastu jedno u drugo da više ne pružaju mogućnost izbora ograničenom ˝ja˝ satkanom od želja. Nijedan svetac. već i kada preteže višak. pohlepne i ljutite težnje. i niko nije toliko rđav da ne bi mogao da se popravi i postane dobar. činjenica je da nema drugog puta do božanstvenosti osim kroz odricanje od zla u korist dobra. pohlepe i ljutnje. niko nije sasvim izgubljen i ne treba očajavati. plemenitost i mir. životinjskom pohlepom i životinjskom jarošću . Razvoj dobrih sanskara biva podstaknut prelaženjem kroz ona iskustva i vršenjem onih dela koja su u suprotnosti sa onima koja pretežu u životinjskom svetu. tako da one mogu poklopiti i poništiti dejstvo nataloženih loših sanskara. jer je svest na podljudskim stupnjevima evolucije uglavnom delovala pod uticajem ograničavajućih težnji kao što su požuda. Ali. Naspram požude je ljubav. bez ijedne dobre. Da bi bankovni račun bio ugašen. a dobra su ona koja ga oslobađaju iz njih. pa račun tako i dalje ostaje tekući. Račun se može ugasiti jedino kada se minus i plus izjednače. Loša su ona iskustva i dela koja ga još čvršće stežu u okove želja. Dela i iskustva začeta i podržana takvim egocentričnim težnjama. a svest izranja iz stanja ropstva u stanje Oslobođenosti. obzirom da i dobra iskustva i dobra dela proishode iz želja. Međutim. a naspram ljutnje tolerancija ili strpljenje. a on ih je ˝pamtio˝ isto kao što filmska traka beleži kretanje glumaca. ljubav i strpljenje. Bitno je naglasiti da račun ostaje tekući ne samo kada preteže manjak. deleći život na suprotnosti . Čovek kreće sa životinjskim sanskarama Premda je u ljudskim bićima svest u potpunosti razvijena. a svetac ne treba da bude tast zbog svojih moralnih postignuća. većina ih je loša. Dobre sanskare. Ona se zasniva na čovekovoj težnji da oslobodi um od svih okova koje mu nameću želje. Sa tog stanovišta su i svetac i grešnik ono što jesu u skladu sa zakonima koji deluju u univerzumu. uglavnom je ograničen životinjskim strastima. Svaki čovek. zadatak oslobađanja sastoji se u negovanju i razvijanju dobrih sanskara. prikupljene iskazivanjem ovih svojstava. Životinjski svet. U polju sanskara takva ravnoteža se retko događa jer u svakom trenutku dominiraju ili dobre ili loše sanskare.standarde. čovek može iskoreniti požudne. Zato je čoveku lako da bude rđav. može postepeno bivati sve bolji i bolji. a teško da bude dobar. velikodušnost i toleranciju. Jer kad bi sve nataložene životinjske sanskare bile rđave. Grešnik i svetac Grešnik ne treba da nosi pečat večitog poniženja. Kada se postigne potpuna ravnoteža i poklapanje dobrih i loših sanskara. Neophodnost negovanja dobrih sanskara Mada su neke životinjske sanskare dobre. Ali bilo da je osoba dobra ili zla. Zato se glavnom postupku oslobađanja od sanskara mora pridružiti dodatni postupak odricanja od zla u korist dobra.

kroz mešavinu dobrih i loših sanskara. a um prirodno nastoji da sebi privuče onu suprotnost koja odgovara duhovnim zahtevima situacije. U tom slučaju prevagnuće dobre sanskare. Uravnotežavanje i preklapanje dobrih i loših sanskara Problem savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara nije matematički zadatak sravnjivanja jednakih suma. Ono što je potrebno da bi se ono konačno ugasilo jeste uspostavljanje savršene ravnoteže i poklapanje dobrih i loših sanskara. Problem da se izađe iz tvrđave zla ne leži toliko u nesposobnosti da se uvidi kako se tu radi o ograničenju. Onda će shvatiti da izlazak iz nje predstavlja mnogo lakši zadatak nego što je bio izlazak iz prethodnog boravišta ega. koliko u nemoći da se ta tvrđava. Tragalac ne samo da će najverovatnije nastaviti da zanemaruje oblike vezanosti koji će ostati netaknuti. No. u fazi poistovećivanja sa zlom. nastavilo sa procesom prikupljanja dobrih sanskara u većem obimu. u izvesnom smislu. Ako bi se. nakon što se dospelo do uvida. dugujući to svom pradavnom poreklu i dugotrajnom taloženju.jer preteže ili manjak ili višak. Dobro u poređenju sa zlom Ego živi ili kroz loše ili kroz dobre sanskare ili. Još jedan od načina da uklonite masnoću iz posude jeste . Kada bi suština problema bila u tome da se postigne jednakost u kvantitetu. Ali da bi se svest oslobodila. naglasiti činjenicu da dobro vezuje isto koliko i zlo. te strogim oblicima asketizma. zadatak za svaki centar svesti specifičan. ego bi se mogao prebaciti u dobre sanskare i nastaviti svoje postojanje kroz njih. Pre ili kasnije međutim. već mora doći do savrše¬nog. ukoliko mu se ne osmehne sreća da dobije dragocenu pomoć Savršenog Učitelja. već će možda i pojačati praksu samoumrtvljavanja i askeze. dobre i loše sanskare ne treba da budu izjednačene samo po brojčanoj snazi. međutim. Stoga je. a neke loše sanskare uravnoteže i preklope dobre. Ali to nije mehanički i automatski proces koji se odvija sam od sebe. ono zahteva inteligentno usklađivanje sanskara. pak. Bitno je. pre ili kasnije došlo bi do brojčanog izjednačavanja dobrih sa postojećim lošim sanskarama i usledila bi neophodna ravnoteža. ali neće doći do razaranja ograničenog ega. problem bi se mogao resiti prostom akumulacijom dobrih sanskara. što će mu pružiti osećaj širenja. Premeštanje ega u dobre sanskare Ako se nastavi sa prikupljanjem dobrih sanskara bez uvažavanja specifičnog sastava već postojećih. usporilo ili prekinulo sa procesom prikupljanja loših sanskara. Svaki centar svesti nesvesno tezi krajnjem oslobođenju. nepogrešiv uvid u ono šta je zaista potrebno u svakom posebnom slučaju. neki oblici vezanosti mogu se poništiti umrtvljavanjem tela. tako se i život ograničenog ˝ja˝ produžava i održava jer pretežu ili loše ili dobre sanskare. Potreba za uravnotežavanjem sanskara Oslobađanje nije stvar pukog gomilanja zasluga. razgradi. nego razgraditi je. ostvarenju Istine. Ova razlika se javlja stoga što su životinjske sanskare čvršće ukorenjene. tragaocu je najčešće nemoguće uočiti šta situacija zahteva. Tako i dobre sanskare poklapaju loše. mimo razumnog i razboritog udela tragaoca. tačku-po-tačku preklapanja jedne oprečnosti drugom. jer jedino on ima neposredan. tim postupcima će preostali oblici vezanosti ostati netaknuti i nastaviće da egzistiraju. Stoga do oslobođenja od svih sanskara može doći ili kada dobre sanskare uravnoteže i preklope loše sanskare ili kada neke dobre sanskare uravnoteže i preklope loše. Ograničeno ˝ja˝ može opstajati i kroz dobre i kroz loše sanskare. Primerice. postoji mogućnost da se u jednom pravcu akumulira višak dobrih sanskara naporedo sa već postojećim lošim sa tiskarama drugačijeg tipa. a naporedo s tim. međutim. tragač će uvideti da i ta nova tvrđava ega nije ništa manje ograničavajuća. na šta će ga nagoniti snaga sanskara koje je sama ta praksa stvorila. Sto se tiče poistovećenja sa tvrđavom dobra. s jedne strane. Prljavo posuđe ćete očistiti tako što ćete ga prvo potopiti u deterdžent a zatim isprati čistom vodom. i zavisi od kvalitativne raznorodnosti nataloženih sanskara. teže je spoznati da ona ograničava. mada se povezi sačinjeni od dobra mogu lakše skinuti nakon što se uvidi njihovo ograničavajuće svojstvo. Zatvor sazdan od dobra Dobro u poređenju sa zlom Tokom vremena ego će se preseliti iz manje tvrđave poistovećivanja sa zlom u veću tvrđavu poistovećivanja s dobrotom. Čak i kada bi se ti zanemareni oblici vezanosti naknadno poništili.

koji nadilazi um. Međutim. da nijedno izlaganje u vezi s tim predmetom ne može biti celovito ukoliko se sve te raznovrsne situacije ne uzmu u obzir. blaženstvo i znanje. jer Duša nije um nego Bog. Prema tome. To je isto kao kada loše sanskare preklope dobre sanskare. Na ovom stupnju postoji samo jedno nedeljivo postojanje čije su odlike beskonačna ljubav. čak i ako ta pravila slove za visoko vredna. on se mora rastočiti u Duši da bi Duša spoznala samu sebe kao Istinu. To naročito važi za ključne principe formulisane kroz oprečne pojmove nasilja i nenasilja. Medu rečima koje zahtevaju jedno takvo istraživanje malo je onih koje se po svom značaju mogu meriti sa recima kao što su ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝. Slučaj davljenika Situacija broj 1. mir. Na duši nikad ništa nije ni bilo ispisano. za potrebe ovog izlaganja nije nužno pobrojati sve moguće situacije koje ovi pojmovi pokrivaju. jer one vrše direktan uticaj na ideologije koje oblikuju ne samo pojedinačna dela. to nije isto kao i kada Duša spozna sebe samu. da davljenika udarcem onesvesti. Neprekidna borba između dobra i zla je prestala. hirurg . postoji samo jedan obuhvatan i celovit život Boga. pepeo umnogome olakšava čišćenje posuda zaprljanog masnoćom. uvek nadopunjujući ovakvu analizu konkretnim primerima iz života. Slučaj hirurškog zahvata Situacija broj 2. Sanskare su se taložile u umu a ne u duši. iščezava. Dovoljno je razmotriti samo neke od tipičnih. nego može prouzrokovati i utapanje spasioca. a ono što preostaje jeste čista posuda uma koja odražava Istinu kakva jeste. Pretpostavimo da je čovek koji ne zna da pliva upao u jezero i davi se. Čovek koji se davi nastoji da očajnički ščepa onoga koji mu pritiče u pomoć. Pepeo je sigurno poslednja stvar na ovom svetu koja bi se mogla dovesti u vezu sa masnoćom. bez iskrivljavanja. Reči imaju svoje mesto i namenu u životu. kada um ugleda Dušu. oni koji bi da dopru do jezgra pojedinih formulacija. sa svim dobrim i lošim sanskarama. konvencionalizovane reči i dopušta da mu one gotovo mehanički usmeravaju dela. Zato će spasilac morati. ali za razložno i razborito delanje. no uprkos tome. Međutim. te da bi se zaštitili drugi koji bi takođe mogli biti zaraženi. Nasilje i nenasilje Iznad reči Čovek gaji sklonost da nekritički usvaja stalne. nakon stoje um ugledao Dušu. Onesvešćivanje davljenika se pod takvim okolnostima ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. Duhovno razumevanje nadilazi formulacije Duhovni život je stvar dubokog uviđanja a ne mehaničko prilagođavanje nametnutim pravilima. Oslobođenje od sanskara i iskoračenje iznad dobra i zla Kada dođe do savršenog izjednačavanja i poklapanja dobrih i loših sanskara. To je Presvet ljenje. Za njega je potrebno razumevanje koje nadilazi reci ili formulacije. Sve reci i formulacije ograničavaju Istinu. tada i jedne i druge iščezavaju. nužna je brižljiva analiza i istraživanje izvornog. Duša ostaje uvek neuprljana ali se to vidi tek onda kada um postane čisto ogledalo koje odražava Istinu. dubljeg značenja reči. ne dovodeći ih u vezu sa njihovom živom suštinom. moraju se upustiti u duboku istraživačku analizu formulisanih načela. Slučajevi o kojima ćemo govoriti izabrani su jer imaju moć da dubinski osvetle suštinu značenja pojmova nasilja i nenasilja. Kada impresije dobra i zla iščeznu. Prema tome. Na tom nivou um.da njenu unutrašnjost pospete pepelom a zatim je isperete vodom. pa je čak u izvesnom smislu u suprotnosti sa njom. a da se u blizini nalazi drugi čovek koji je izvrstan plivač i da hoće da ga spasi. Tipične situacije Pojmovi ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ se u svojoj uobičajenoj upotrebi mogu primeniti na toliko raznovrsnih situacija u praktičnom životu. To je stanje koje nadilazi um i zato je iznad suprotnosti dobra i zla. već i sveukupni tok života. To je Ostvarenje. njegov zagrljaj je tako grčevit da ne samo da njegovo spasenje može učiniti nemogućim. jer nema ni dobra ni zla. um ugleda Dušu. pre nego što pristupi spašavanju. Pretpostavimo da osoba boluje od izvesne bolesti koja se može izlečiti samo operacijom. Da bi se bolesnik izlečio.

Međutim. takođe je veoma zanimljiva i poučna. koji ima dovoljno snage da zgromi arogantnog čoveka. Dalje. sila je u ovom slučaju primenjena za dobro davljenika bez ikakve namere da mu se nanese povreda ili zlo. Borbu u cilju odbrane slabijeg naroda ne možemo smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. mada je upotreba sile bez prethodnog pristanka žrtve prisutna. pa se ono stoga može nazvati nenasilno nasilje. ali za dobro pacijenta. jer se on. Uprkos tome što se radi o nanošenju zla i štete. Pretpostavimo da je jedan agresivan narod izvršio napad na slabiji narod iz sebičnih pobuda. Slučaj agresivnog naroda Situacija broj 3. bez prethodne saglasnosti onoga nad kim se sila primenjuje. to jest žrtve. a nastavnik odstreljuje besnog psa da bi zaštitio decu. ne može rešiti dok se ne uđe u mnoga tanana i složena razmatranja u pogledu detalja i motiva koji su je podstakli. u većini slučajeva pacijent daje svoj pristanak na operaciju. Pretpostavimo da je slaba ali arogantna osoba pljunula i uvredila fizički jačeg čoveka. ali je možemo zvati nenasilnim nasiljem. se neznatno razlikuje. a sila ne samo da se primenjuje bez njegovog prethodnog pristanka već i protiv njegove svesne volje i htenja. a da se neki drugi narod. . već mu mirno objašnjava jevanđelje ljubavi. osnovni motiv ipak spašavanje davljenika. ne samo da odustaje od toga. neki drugi činioci daju rečima ˝nasilje˝ i ˝nenasilje˝ značenje koje prevazilazi ono koje im se uobičajno pripisuje. Sa ove posebne tačke gledišta se može reći da su u ovoj situaciji zastupljeni i nasilje i nenasilje. I pretpostavimo da snažniji čovek. ali je to nenasilje jakog. sila se ovde primenjuje ne samo za dobro slabijeg naroda. Ovakvo nasilje nije u stvari nasilno. jer se ipak vrši odsecanje jednog dela tela. koja se ogleda u napadanju i iskorišćavanju slabijih naroda.mora da ukloni zaraženi deo tela. ni u ovom primeru nemamo očigledan slučaj nasilja. Dva poslednja slučaja pokazuju da u situacijama gde se stvarno pojavljuje nasilje. Komentar n vezi slučaja davljenika Detaljna analiza situacije broj 1. Potreba za složenim razmatranjem Prve tri gore pomenute situacije jasno govore da se pitanje da li neka situacija predstavlja nasilje ili nenasilje. A ne može se smatrati ni nenasiljem. vođen plemenitom željom da spasi taj nejaki narod. Pošto nije bilo zlih namera. Sečenja tela nožem se isto lako ne može smatrati ni nasiljem ni nenasiljem. Kao prvo. Upotreba sile. Pretpostavimo da besan pas trči unaokolo i da postoji mogućnost da ugrize nekog školarca. Ova akcija podrazumeva nenasilje. Komentar u vezi slučaja hirurškog zahvata Situacija broj 2. pokazuje da je. Sila se primenjuje iz dobrostivih pobuda. već u jednom višem smislu to je takođe i za dobro agresivnog naroda. ali se ne može smatrati ni slučajem nasilja ni slučajem nenasilja u uobičajenom smislu reci. Ovde je takođe prisutna primena sile (čak i sečenje tela). oružanom silom suprotstavio agresivnom napadu. Međutim. Borba tu predstavlja primer pružanja otpora agresiji bez sebičnih motiva ili lične koristi već isključivo u cilju odbrane slabijeg naroda. odnosno nenasilje. operacija nema samo za cilj da spreči širenje bolesti kod pacijenta već i širenje zaraze na okolinu. postepeno leci od duhovne slabosti ili nemoći. Slučaj nenasilja jakog Situacija broj 5. kroz otpor pružen njegovoj agresiji. kako prema pacijentu tako i prema onima koji bi mogli da se zaraze u kontaktu s njim. u tom smislu se može reći da se ne radi o slučaju nasilja. pa čak biti i potpuno uništen. Slučaj besnog psa Situacija broj 4. Agresivni narod može pretrpeti mnoge gubitke. Ubijanje besnog psa zaista sadrži nasilje ali u njemu nema mržnje. ovde primena sile ne predstavlja nasilje u uobičajenom smislu. može se zvati nasiljem. Komentar u vezi slučaja agresivnog naroda Situacija broj 3.

Oni sadrže mnoge. već zbog ljubavi. Nasilje i nenasilje dalje objašnjeni Nenasilje I Čisto i Jednostavno Nenasilje (zasnovano na božanskoj ljubavi) Ovde čovek vidi sve kao svoje Sopstvo i iznad je i prijateljstva i neprijateljstva.on na taj način spašava život i Čast te žene. Primena. sile u te svrhe. ne treba se ravnati prema frazama (ma kako uzvišeno zvučale) koje se zasnivaju na necelovitim. manjkavim idejama o tome staje nasilje. Nikada.koja je iznad svih suprotnosti . Nasilje III Nenasilno Nasilje (zasnovano na neograničenoj ljubavi) Nasilje koje se vrši isključivo u odbranu slabijeg. da bi napad koji se pred uzima u odbranu slabijeg imao nepobitnu duhovnu vrednost. kada muškarac hrani ženu koju je napao drugi muškarac sa zlim namerama . Svako delo treba da bude spontani izraz božanske ljubavi . on mora biti oslobođen sebičnih motiva ili mržnje.Poređenje između slučaja agresivnog naroda i slučaja hiruškog zahvata Slučaj pružanja otpora agresivnoj naciji veoma je sličan slučaju amputacije inficiranog dela tela. ne tako lako rešive duhovne činioce i probleme. gde nije u pitanju samoodbrana ili lični motiv. Dakle. U slučaju operacije glavni rezultat je dobrobit pacijenta (nad kim se sila primenjuje). a ujedno kažnjavajući napadača navodi ga na pokajanje. Prema tome. ali ne i pasivnost. Slučaj snažnog čoveka koji nudi propoved umesto revanša (situacija broj 5) predstavlja nenasilje. već snaga istinski kreativne akcije nelične prirode. kada je neophodna. ne smatraju nikoga neprijateljem. Razjašnjenje slučaja pobesnelog psa i nenasilja jakog Situacija broj 4. a dobrobit agresivnog naroda (protiv koga je primenjena sila) javlja se kao sporedni rezultat. Međutim. Tu nema mnogo razlike. Pravilno razumevanje statusa nasilja i nenasilja u šemi duhovnih vrednosti iziskuje sagledavanje prave suštine postojanja. iako nisu doživeli sebe kao jedno sa svime kroz Realizaciju. II Nenasilje Hrabrog (zasnovano na bezgranično čistoj ljubavi) Odnosi se na one koji.njihove opravdanosti ili neopravdanosti. a šta nenasilje. ni pod kakvim okolnostima ni jedna primisao o nasilju ne pohodi njegov um. kako za one koji su meta primene sile tako i za sve ostale. a dobrobit za ostale se javlja kao sporedni rezultat.i da se zasniva na duhovnom razumevanju van svakog kanona. To je nenasilje jakog. ili joge akcije. razjašnjenje njihovih stvarnih vrednosti ili pomankanja vrednosti . Zaštita slabijeg je vid služenja bez sebičnih motiva Zaštita slabijeg predstavlja značajan vid nesebičnog služenja i deo je karma-joge. Oni nastoje da napadača pridobiju ljubavlju rizikujući svoje živote ne zbog straha. kada se ove dve situacije pažljivo izanaliziraju i uporede. Međutim. nije ni pasivnost ni slabost. Na primer. Glavni rezultat borbe protiv agresivnog naroda jeste dobrobit slabijeg naroda. nalazimo da je uticaj u oba slučaja dobar. je u svakom slučaju nasilje. jeste . Duhovno razumevanje je izvan svih pravila Detaljna analiza i poređenje svih ovih raznovrsnih slučajeva iznosi na videlo činjenicu da se pitanje nasilja ili nenasilja . ono je opravdano jer u njemu nema mržnje i počinjeno je isključivo s namerom da se osigura bezbednost dece koja bi mogla da budu ugrožena od strane besnog psa.ne može resiti uvođenjem kakvog opšteg pravila. u potpunosti je opravdana kao neophodno sredstvo zaštite ugroženog.

V Nenasilje Kukavice (zasnovano na bezgraničnoj slabosti nečijeg karaktera i uma) Oni koji se ne opiru napadu zbog straha. VI Sebično Nasilje (zasnovano na mržnji i strasti) Kada je izvršeno nasilje iz sebičnih pobuda od strane nekog pojedinca ili naroda u težnji za moći. Nijedan drugi sebični motiv ne srne da se potkrade u ovaj oblik nasilja. Da bi se postigao ovaj cilj mora se svesrdno žudeti za njim. Prema tome. kaže se da on sledi načela nasilja bez sebičnosti. Nasilje bez sebičnosti je ono nasilje koje se vrši u samoodbrani od podmuklog napada. A da bi se taj cilj praktično postigao neophodno je. na primer. njegova vlastita majka). spadaju u ovu vrstu. nisu raspoložene da slušaju propovedi o tome kako treba težiti postignuću uzvišenog životnog cilja. Oni nastoje da razoružaju napadače uz pomoć ljubavi i rizikuju svoj život ne zbog straha. zatečene iznenadnim napadom. Tako. navesti ih da slede principe nenasilnog nasilja . kada je zbog neprijateljskog napada čast nacije dovedena u pitanje. Čisto i jednostavno nenasilje jeste beskonačna ljubav. Ovakvu čežnju većina ljudi ne oseća. kao u slučaju neprijateljskog napada. fatalno. Nenasilje kukavice je. kada je čast nečije majke dovedena u pitanje nasiljem nekog pohotljivog čoveka. kada je u pitanju čast nacije. Mase bi se takođe mogle podučavati i voditi u pravcu nenasilja hrabrog tako što bi se navele da slede principe nasilja bez sebičnosti umesto nenasilnog nasilja. Široke mase koje ne osećaju poriv i intenzivnu žudnju za jedinstvom sa Bogom. mada nisu dostigli jedinstvo sa svepostojanjem kroz Realizaciju. makar u početku. odnosno za nasilje koje zarad sebičnog cilja sticanja moći ili nekog drugog sebičnog cilja vrši pojedinac ili čitav narod. Kao što smo već napomenuli. to se zove sebično nasilje. a tragalac koji ima čežnju da postigne to uzvišeno stanje treba da započne sa praktikovanjem onoga što smo nazvali nenasiljem hrabrog. nesebični napori naroda da se odbrani predstavljaju nasilje bez sebičnosti. nesebični napor naroda da se odbrani predstavlja nasilje bez sebičnosti. onda čovek brani svoju majku. to jest. a njen sin je brani takođe nasilnim putem. Na primer. na kraju krajeva. ne smatraju nikoga svojim neprijateljem. a zatim da se postepeno uvedu u nenasilje hrabrog. poklonik postaje jedno s Bogom. IV Nasilje Bez Sebičnosti (zasnovano na ograničenoj ljudskoj ljubavi) Ovde je nasilje počinjeno u samoodbrani. Nenasilje hrabrog pokazuju oni koji. već će dovesti do toga da u masi preovlada nenasilje kukavice. To je cilj života. Kada se dostigne stanje čiste božanske ljubavi. neophodno je da ih prvo pripremi za nenasilje hrabrog. Jedini praktičan način da se oni dovedu do krajnjeg cilja jeste da im se u svest usadi načelo nenasilnog nasilja. Prerani pokušaji da se u vreme rata nepripremljene mase nauče nenasilju hrabrog ne samo da neće uspeti. Prema tome. ako neko ima nameru da vodi mase u pravcu čistog nenasilja. nego iz ljubavi. Kada izbije rat onda mase.nenasilno nasilje. i samo iz tog razloga. nenasilje hrabrog je izvodljivo za one pojedince kod kojih se razvila snažna čežnja za postizanjem uzvišenog stanja. njega će individualni tragači za Bogom postizati tako što će prvo slediti načelo nenasilja hrabrog. Isto važi i za sebično nasilje. dokle god čisto i jednostavno nenasilje stoji kao cilj života. nezasluženoj dobiti i tako dalje. Na sličan način. tako izraženu ljubav zovemo ograničenom ljudskom ljubavlju. u slučaju kada je neko podmuklo napadnut i bez dodatnih sebičnih motiva. Takođe.nasilja izvršenog isključivo u odbranu slabijeg bez ikakvih sebičnih motiva. kada je čast nečije majke dovedena u opasnost zbog napada nekog pohotljivog muškarca. da ljudi prestanu da pružaju otpor napadaču iz straha i ni iz jednog drugog razloga. Pošto je prisutna mrva sebičnosti (sinu je to. moraju se postepeno voditi ka ovom cilju uz pomoć . kao što smo to već naglasili.

maksimum i međustupnjeve. beskrajno suprotni. Može se nazvati savršenost tek kada se poredi sa nečim nesavršenim. a savršenost.jer je to dužnost koja se obavlja nesebično u korist drugih. porok i vrlina. postoje samo u kategorijama poređenja. Motive i njihove posledice ljudi uvek procenjuju prema opštedruštveno prihvaćenom shvatanju dobra i zla. dejstvo i učinak se menjaju u zavisnosti od primene. slabost i snaga. dok otrov (kao što je strihnin) dat u malim količinama kao sredstvo za osnaženje. kao sredstva. a unutrašnji motiv nenasilja kukavice se svodi samo na očuvanje sopstvenog života. onda je posredi savršen zločin. može se stepenovati. Celokupno vidljivo postojanje. nenasilje hrabrog i nenasilje kukavice u oba slučaja jeste nenasilje. ili ako je savršen u pevanju. Savršenost u domenu dualnosti je samo relativna savršenost. Savršenstvo Dva vida savršenstva Da bi se stekla jasna predstava o tome šta se podrazumeva pod savršenstvom. što je u suprotnosti s ljubavlju. u skladu sa karma-jogom što je u krajnjem ishodu povezano sa neograničenom ljubavlju. a porok nije samo porok. ne smeju se brkati sa samim ciljem. Kada je neko ubistvo izvršeno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo zaključiti ko je ubica. neko ko je savršen u nauci možda nije savršen u pevanju. neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. i obratno.načela nenasilnog nasilja i nasilja bez sebičnosti. ipak. Čak i u grehu i zločinu u izvesnom smislu postoji savršenost. Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava čak i u kriminalnim delima. Hrana kada se pogrešno uzima postaje otrov. Čitavo čovečanstvo se kreće između ekstrema savršenosti i nesavršenosti. ono je i dobrota u najmanjem stepenu. A u tom kontekstu. koja nije u domenu dualnosti. kao i sve ostalo što potpada pod zakone dualnosti. koje samo delić mnogostrukog manifestovanog sveta. Zato se ova briljantnost može lako zamisliti kao uveličana predstava neke dobre osobine iz domena ograničenog iskustva . briljantnost u jednom pogledu ne mora da znači briljantnost u svakom pogledu. treba pažljivo razlučiti od duhovne Savršenosti. a nenasilje kukavice se rada iz straha. možda nije savršen u nauci. koji predstavlja briljantnost neke određene osobine ili svojstva. Svi oblici dualnosti imaju minimum. slabost je minimum snage. Dok sa stanovišta formalnog nenasilja oni nisu u suprotnosti. ali se može izdejstvovati preobražaj jedne u drugu silu kada se pravilno usmeri kroz odgovarajuće kanale. Duhovno savršenstvo nije isto što i briljantnost određene sposobnosti U granicama dualnog sveta. a porok minimum vrline. čovek dolazi do zaključka da se i savršenstvo. on je i vrlina u najmanjem stepenu. kontrastiranja i relativnog postojanja.to jest. Postoji takođe i ono savršenstvo koje se vidljivo ispoljava u području dualnosti. zlo je minimum dobra. Stoga nenasilje kukavice podvodimo pod etiketu ˝ne-ljubav˝. Na primer. savršenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. a nenasilje hrabrog pod etiketu ˝ljubav˝. to je i snaga u najmanjem stepenu. Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. savršenost podrazumeva briljantnost određene sposobnosti ili svojstva. postaje blagotvoran za nerve. Sa stanovišta unutrašnjeg motiva. sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. Posmatrajući savršenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu. A sve ove pojave zapravo su izraz jedne jedinstvene Stvarnosti u različitim stepenima. isto tako se može stepenovati. nenasilje hrabrog se rađa iz ljubavi. Postoji duhovno Savršenstvo koje se sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti. Na primer. već pod etiketu ˝dužnost˝ . Na kraju. I. već kako to okolnosti zahtevaju. čime on zaslužuje najveći prezir. slabost nije samo nemoć. Različitost dve suprotne sile se ne može poništiti. Drugim recima. mada je u početku pobuđeno ljudskom ljubavlju. kao i nesavršenost. Ovakav oblik savršenosti. Mada hrana sama po sebi ne može biti otrovna. njihovi unutrašnji motivi su. Loše i dobro. čistog i jednostavnog nenasilja ili beskonačne ljubavi. međutim. mora postati jasno da su nenasilno nasilje i nesebično nasilje samo sredstva za postizanje životnog cilja . Savršenost u dualnosti je relativna Zlo nije samo zlo. Nenasilno nasilje nije podvedeno pod etiketu ljubav. Unutrašnji motiv nenasilja kod hrabrog je toliko jak da bi on položio i sopstveni život u korist beskrajne ljubavi.

Savršenstvo uključuje suprotnosti Ako pokušaš da shvatiš prirodu Savršenstva putem utvrđenih standarda (što uvek podrazumeva prisustvo suprotnosti). dok je Savršenstvo iznad njih. koje je On pogubio. iz čega proishodi nefleksibilnost ili nesposobnost da se čovek prilagodi brojnim. Ono će se izraziti kroz ovu ili onu oprečnost. to je uvek samo u svrhu duhovnog uzdizanja drugih duša. Potpuni razvoj ljudske razboritosti Ljudske aktivnosti ograničene su suprotnostima. umetnost. . a ne prosto da bi prikazali sebe kao savršene. Savršenstvo omogućava savršenu prilagodljivost i nepokolebljivu smirenost u svim situacijama ne dovodeći u pitanje Istinu . Savršenost duhovno ostvarenih duša ne spada u područje dualnosti i kao takva je sasvim van domašaja uma. Njemu nije bilo neophodno da ga. Oni prikazuju savršenost samo ukoliko se za to ukaže duhovna potreba. Savršenstvo se može manifestovati ubijanjem ili spasavanjem u zavisnosti od toga šta situacija zahteva u duhovnom smislu. bez ikakvih poteškoća. to je samo jednostrani razvoj neke sposobnosti ili osobine. slabost. Njemu reci nisu neophodne. Savršenstvo ujedno obuhvata suprotnosti i prevazilazi ih. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim verbalno izraženim mislima: misao dolazi prva. mogao je prikazati Sebe kao savršenog pijanicu. tako i duhovno savršeni može da se bavi univerzalnim aktivnostima a da ga one ne vezuju. Ako živi u sredini koja pozitivno ocenjuje sposobnost koju je razvila. Kada se služe svojim savršenstvom. Isto tako. oni to čine bez unutarnje vezanosti. u ispunjavanju Njegove misije. ukoliko poželi da iskaže briljantnost u ma kojoj oblasti. Duhovno savršeni će ispoljiti najviši nivo briljantnosti u svim vidovima života kojima će se prema potrebi prikloniti isključivo radi duhovnog uzdizanja drugih duša. zamišljati da u Savršenstvu nema elemenata ljudskosti. bilo zarad njihovog duhovnog spasenja. on se ne oslanja na iskazivanje misli. Bio je savršen u svemu. Ona se ne može uporediti ni sa čim iz područja dualnosti. U duhovnoj Savršenosti leži briljantnost u svim njenim vidovima. a ne da bi zadovoljili nečiju radoznalost. međutim. ali će biti vođen isključivo duhovnim razlozima. muzika. Ne treba. Srce Savršenog je istovremeno meko kao pamuk i čvrsto kao čelik. savršenog nitkova. a ipak. Njegova savršenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom Postojanju. prikaže. iskazati.zlo. Nauka. ali to bi šokiralo svet. on će je. Ali ako se nađe u neprijateljskoj sredini gde se ta sposobnost smatra nepoželjnom. Zbog toga Savršenstvo i nadilazi oprečnosti i ujedno predstavlja racionalni odgovor na sve moguće situacije u životu. veČno promenljivim životnim gibanjima. te da je sve što naizgled postoji u domenu dualnosti i što je dokučivo intelektom. Savršenstvo se ne svodi ni na jednu od oprečnosti. Krišna kao i ratar ne samo da je bio duhovno savršen. što znači da Savršenstvo mora biti svestrano. samo puka iluzija. Tužan čovek se trudi da smehom razveje tugu. Ako poželi da sazna nešto pre nego što se to ispolji. Pošto direktno čita misli svih bića. snaga. izaziva nedoumicu. već je predstavljao oličenje Savršenstva. a njeno iskazivanje kroz reči sledi kasnije. na taj način ćeš ga zasigurno ograničiti i time promašiti pravo značenje Savršenstva. Savršenstvo u jednoj stvari i nije Savršenstvo. koji je bio Njegov posvećenik. već kako to nalaže priroda situacije. Zato pravo Savršenstvo podrazumeva savršenstvo u svakom pogledu. njegov zakon dobrima donosi dobro. da je prividno uništenje tela i uma zlih Kurua.što kod ljudi koji još nisu dostigli svestrani razvoj. osećaće se promašenom i njen mir će biti narušen. Mada je posedovao savršenstvo u svakom pogledu. savršenog grešnika. Duhovna savršenost obuhvata sve vidove savršenosti Kada duhovno savršeno biće upotrebljava svoje znanje i moći. biće privremeno sretna i uživati u doživljaju harmonije sa svetom. ona zna da osim Boga ne postoji ništa. Kada neka osoba postane duhovno savršena. dobro i zlo za njega su samo snovi. Za duhovno savršenog Bog je jedina Stvarnost. ili savršenog ubicu.svakodnevnog života. Ovakva osoba ne može da zadrži uravnoteženost uma i da istovremeno održi korak sa vratolomnim životnim obrtima. On je iznad dobra i zla. zato Savršeni nije vezan ni jednim pravilom i ni jednim ograničenim idealom. Kao što čovek koji je navukao rukavice može dotaći svu prljavštinu sveta a da se ne uprlja. Krišna je dokazao Ardžuni. Savršenstvo mora biti svestrano Duhovno Savršenstvo znači pun razvoj svih aspekata ličnosti. on će to saznati. mada ne isključuje mogućnost da bude izraženo kroz neku od njih. a lošima . Da je poželeo.

Tada čovek može i dalje posedovati materijalna dobra. Za pijanicu vino je sve. Duh mora da ima. To se upravo i događa kada čovek odbaci iluziju da je konačan i postigne Božanstvo ostvarenjem svoje božanstvenosti. . tako materija dobija na vrednosti samo kada kroz nju slobodno protiče istinski kreativni život. Duhovnost iziskuje podređenost materije a ne njeno uklanjanje Zahvaljujući raznovrsnim željama uma. biće sposoban je da podredi svojim duhovnim ciljevima. koji je beskonačno sretan. Da bi se duhu povratilo dostojanstvo nije potrebno odbacivati materijalno. Beskonačno mora da otkrije svoj neograničeni život u konačnom i kroz konačno ne dozvolivši pritom da u tom procesu bude zarobljeno i sputano. ali istovremeno ne izbegava da živi životom svakodnevnice. To je moguće ostvariti tek kada duh. U takvom životu svest nije sputana svetovnim i materijalnim stvarima. ili kada Beskonačno prekine svoju tobožnju povučenost i postane čovekom. ili životu savršenog delanja.i mera duhovnog i onda izbalansirati. postajući prekomerno nametljiva. niti čoveka kao čoveka. već tako što se materija koristi kao sredstvo za ispoljenje duha. materija. i uvek će imati. Tada imamo Beskonačno koje sebe razotkriva kroz konačno i pritom ne biva zarobljeno. i konačno koje prevazilazi svoj osećaj ograničenosti u punom saznanju daje ono zapravo otkrovenje Beskonačnog. a za koketu je potraga za čulnim doživljajima najviši smisao života. Na ovim primerima vidimo kako. a gubi vrednost kada mu se suprotstavi. već ga treba iskoristili za duhovne potrebe. Kroz svesno i radosno jedinstvo konačnog i Beskonačnog dobija se Savršenstvo. takvo Beskonačno je već ograničeno nemogućnošću da se potvrdi kroz konačno i u konačnom. To je još jedan slučaj Savršenstva. Savršenstvo ne može pripadati tako shvaćenom Beskonačnom. Tako on može nastaviti da živi u svojoj materijalnoj i društvenoj sredini ne žudeći za njom i. nevezan kakav jeste. međutim. Bog koji svesno preuzima ograničeni ljudski oblik je Avatar. za pohlepnog je gomilanje novca od najveće važnosti. nesumnjivu prednost nad materijom. U dobroj ravnoteži materija ne nameće svoje pravo. Drugim recima. Drugim recima. Baš kao što je muzički instrument vredan samo kada kroz njega odzvanja pesma muzičara a postaje smetnja ako ne služi toj svrsi. Ograničeno biće koje je svesno ograničenosti svog bića svakako nije Savršeno. nego igra ulogu fleksibilnog instrumenta ispoljenja duha. Znači. Ako pod Beskonačnošću čovek podrazumeva nešto što je suprotno od konačnog ili odeljeno od konačnog i neminovno drugačije od konačnog. Koristimo ga da bi se suočili sa problemima života i uhvatili se s njima u koštac sa duhovnog stanovišta. Savršenstvo ne čini čoveka nečovečnim već nadčovečnim. Savršenstvo se postiže kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek. Savršenstvo je kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek Savršenstvo nije osobina Boga kao Boga. materija nastoji da prida sebi važnost koja joj ne pripada. niti da se uljuljka u duhovnom blaženstvu. ali će prestati da se vezuje za njih. Duhovni život Istinska karma-yoga U pravoj karma-jogi. U oba slučaja Beskonačno i konačno nisu odvojeni jedno od drugog. nije lišen smisla za humor. Ne može se uzeti mera materijalnog . na delu. postoji prava usklađenost između materijalnog i duhovnog aspekta života. Služiće se njima kao sredstvima za ostvarenje duhovnog života. On je došao do saznanja da materijalna dobra sama po sebi ne sačinjavaju suštinu života. ta prednost se ne ispoljava tako što se izbegava i odbacuje materijalno. Umu se ne dopušta da uroni u materijalni život želja koje ga nagrizaju. to je u potpunosti razvijena razboritost koja je kod čoveka tek u zametku. Materija kao instrument ispoljenja duha Pravilna usklađenost između materijalnih i duhovnih aspekata života ne može se ostvariti ako im se prida podjednaka važnost. Savršenstvo postoji onda kada čovek definitivno prevaziđe svoje granice i ostvari svoju beskonačnost.AH čak ni Savršeni. ali kada postane svesno da je jedno sa Beskonačnim. oslobođen od svih žudnji. ono postaje savršeno. sprečava izražavanje duha. postane potpuno svestan svog pravog položaja. ali ga one više neće ni očaravati niti mu donositi brige. kroz raznovrsne žudnje uma. Savršenstvo Samog Boga postaje očevidno tek kada On Sebe ispolji u formi čoveka.

Stvari same po sebi nisu ni dobre ni loše. Prestaje potreba da se beži od svakodnevnog života i njegovih zapleta. Sloboda duha koja se izražava kroz izbegavanje dodira sa svetom i povlačenje u kakvu pećinu je negativna sloboda.da bi ljubav. ˝Telo˝ nije antiteza ˝duha˝. Ukoliko je takvo povlačenje privremeno. politički zanos kome nedostaje duhovne dubine može postati pokretačem društvenog i internacionalng haosa. usku i posebnu oblast života. onda takvo povlačenje ne pomaže postizanju stvarne slobode. Materijalne stvari postaju dobre ili loše u zavisnosti od toga da li propuštaju božansko ili ga ometaju. radost. duhu je potrebno da se opremi telom. sve ovo što smo pobrojali su istovremeno sredstva kojima se ostvaruje duhovni napredak . već traži načina da se izrazi u njima i kroz njih. potraga neće odvesti nikuda. telo postaje prepreka duhovnom postignuću tek kada se povlađuje njegovim zahtevima. mir. Duhovnost obuhvata život u celini Život duha je izraz Beskonačnog. Jednako tako. ulogu koju u duhovnom životu igra fizičko telo. a tako potčinjene. ne uzimajući u obzir da je istinska duhovnost celovita. kao što je to slučaj sa savremenim ratovima. Nevezanost ne samo da omogućava da se pravilno vrednuju stvari. radosti i inspiracije. Nauka. Jahaču koji kreće u bitku je potreban konj. dok umetnička dela oplemenjuju i uzdižu svest ljudi. Nevezanost ne treba pogrešno tumačiti kao nedostatak ljubavi i naklonosti. a umetnička dela počesto se preobraćaju u sredstva kojima se pothranjuje. Stvarna sloboda je izvorno pozitivna i mora se izraziti kao prirodna dominacija duha nad materijom. Suprotstavljanje tela i duha neizbežno završava osudom tela. Želje nas obmanjuju i sprečavaju da vidimo stvari kakve jesu.Lepe stvari su izvor čistote. i kao takav ne priznaje veštački postavljene međe. Duh pokriva i obuhvata život u celini. Naučna dostignuća mogu se zloupotrebi ti za uzajamno uništavanje. Ljude koji traže duhovnost izvan života. Lepe stvari redovno gube vrednost postajući predmetom nečije žudnje. Čovek neće pokazati duhovnost tako što će se interesovati za neku imaginarnu. mada ono može ometati njegovo delovanje ukoliko odbije da se uskladi sa potrebama duha. One pothranjuju naše opsesije i obmanjuju nas pogrešnim utiskom da zavisimo od spoljašnjih objekata. Uzmimo. Daje nam vremena da predahnemo. Njegova prava uloga je da pomogne ostvarenju duhovnih težnji. Božanskoj igri mogu se potčiniti sve materijalne stvari ovog sveta. umetnost i politika mogu biti u službi duhovnih ciljeva Obzirom da fizičko telo i ostale materijalne stvari mogu pomoći duhovnom životu. Stoga savršena osoba ne gleda s visine na lepe stvari ili umetnička dela. na društvena ili naučna dostignuća. To je istinski duhovni život. Nevezanost podstiče pravilno razumevanje i omogućava pravilno . Telo koje se poslušno povinuje zahtevima duha vremenom postaje kanal kroz koji se carstvo nebesko spušta na zemlju. Naučna dostignuća mogu da spasu čovečanstvo od suvišnih teškoća i patnji. onda ono ima svojih prednosti. što ne znači da im je dopušteno da ostanu hladni i ravnodušni. iskorišćava nečiji egoizam i ostale manjkavosti. one postaju saveznici samopotvrđivanju duha. da povratimo dah u životnoj trci. kao da ona nema nikakve veze sa materijalnim svetom.Sloboda duha ispoljena putem vlasti nad materijom Jednom kada je postignuta prava usklađenost materije i duha. jer je bit duhovnosti jedan obuhvatan prosvetljen odnos prema svim raznovrsnim životnim situacijama. prava duhovnost se ne odnosi prema njima neprijateljski. više nema te oblasti života kroz koju se božansko ne može izraziti. već je i najvažniji preduslov za to. da bi izrazio vrhunac svojih mogućnosti. Istinsku duhovnost ne treba brkati sa kratkotrajnom ponesenošću nekom novom modom. lepota i duhovna Savršenost ispunili sva bića. Telo tako postaje posrednikom ostvarenja božanskog života na zemlji. no taj isti konj može postati problem za jahača ukoliko se poslušno ne odazove njegovoj volji. Neprianjanje ne znači ravnodušnost Od onih koji bi hteli da žive duhovnim životom zahteva se da u žarištu svetovnih zbivanja održe nevezanost. Ali ako se čovek povlači u strahu od sveta ili zbog nedostatka poverenja u duhovnost. S druge strane. Međutim. i u tom svojstvu ga nazivamo hramom Božijim na zemlji. a političkim sredstvima može se ostvariti univerzalno bratstvo ljudi. Na nju ne utiču nikakvi ˝izmi˝. Sve veroispovesti i svi kultovi ističu važnost nekog fragmentarnog aspekta života. nego oplemenjivanje svetovnog u duhovne svrhe . zavisti ili gramzivog prisvajanja. sa svrhom da se rezimiraju svetovni doživljaji i razvije nevezanost. Telesnost nije neminovno prepreka duhovnom životu Materijalne stvari imaju manju ili veću vrednost u zavisnosti od uloge koju igraju u duhovnom životu. na primer. Duhovni život nije okretanje leda svetovnom području. ili pak.

Obična ljudska ljubav se ispoljava samo u odgovarajućim okolnostima. on neminovno biva uključen u aktivnost kroz koju . lepote ili dobrote u ljudima koji ga okružuju. Život duha je neprekidno ispoljavanje božanske ljubavi i duhovnog razumevanja. mora se podvući razlika. Iz tog razloga se ispoljava i u prilikama koje su oni. Božanska ljubav kao kreativan i dinamičan odgovor životu Duhovni život postaje jedinstven i integralan. Ona se ispoljava i u onim trenucima kojima neprosvetljeni najčešće ne pridaju preveliki značaj i preko kojih prelaze. Jednom postavljeni na svoje pravo mesto u melodiji života. ali postupajući tako. oni neretko postaju nesvesni pokretači novih zala. Njegov svakodnevni odnos prema svetu je izražavanje dinamične i kreativne božanstvenosti koja se prostire svuda i produhovljuje sve na šta Savršeni Učitelj upravi svoju pažnju. Svetovni običaji i navike predstavljaju gotovo uvek kolektivni učinak dela materijalno nastrojenih ljudi. u kome se jedino vodi računa o što potpunijem oslobađanju božanskog u svim fazama života. a oba ova aspekta božanstvenosti su neograničene univerzalnosti i neosporne sveobuhvatnosti. Istinska duhovnost je svestrana Stvari i događaje zemaljskog postojanja čovek doživljava kao tuđe i neprihvatljive sve dok ga ne preplavi val duhovnog razumevanja. što su okusili samo ljudsku ljubav. Mnogi dobri ljudi se uporno trude da se izbore za društvenu pravdu kroz državne institucije. znači osloboditi se tvrdokorne opsednutosti njihovom nestvarnom izolovanošću i posebnošću. On vodi život nesebičnog služenja u kome nema ličnih motiva. u kome se duh uliva u materiju i zrači kroz nju bez ograničavanja. Stoga božanska ljubav ne traži poseban kontekst u kome bi se izrazila. on mora da se temelji na istini i osećaju za istinske vrednosti.sagledavanje vrednosti stvari. a progledati kroz veo njihove varljive višestrukosti. Zato slepo praćenje svetovnih konvencija nije pouzdan znak da se mudro postupilo. pobožnim prilikama. Duhovna mudrost ne prihvata bezuslovno svetovne običaje i navike. Nasuprot tome. čak i onda kada je potpuno nesebično. Veoma je važno da služenje. Ona je odgovor na određene vrste događaja od kojih zavisi. Duhovni život je sveobuhvatnost slobodna od prianjanja i opažanje u kome nema upletenosti. Onda ni duhovnost vise ne traži izolovan ili ekskluzivan izraz. jer nerazborito nesebično služenje može da prouzrokuje haos i pometnju. Savršenom Učitelju biće to dovoljan povod da ih obaspe božanskom ljubavlju i oslobodi ih iz stanja materijalnog ili duhovnog siromaštva. bude vodeno duhovnim razumevanjem. Pokušavajući da izvrši pravdu nad jednim mravom. Nerazumno služenje proizvodi haos i pometnju Pretpostavimo da su se mravi razmileli po čoveku i da ga je jedan ujeo. Duhovni život je život u pozitivnoj slobodi. nezavisna od spoljašnjih okolnosti. božanska ljubav je. pa po tome kroje svet za svoje istomišljenike. ali ako ga udari. Ako nedostaje radosti. Duhovno razumevanje ne može poteći iz slepog oponašanja Između duhovnog razumevanja kao neodvojivog dela duhovnog života i svetovnjačke mudrosti kao esencije ljudskih odnosa i običaja. stvari i događaji postaju deo simfonije stvaranja. Nesebično služenje Karma yogin se kloni kako haotične aktivnosti tako i pasivnosti Karma-jogin izbegava da se upusti kako u haotičnu aktivnost proisteklu iz sebičnih želja. nema više posebnih. i ne oseća se manje vrednom baveći se običnim fizičkim. Svetovni ljudi misle da će stati na put zlu suprotstavljajući mu se. vrednost koju one imaju kao delovi manifestacije Jedinstvenog Života. intelektualnim i emocionalnim potrebama ljudi. Videti stvari onakve kakve jesu znači shvatiti njihovu pravu vrednost. nepovezanih delova. U duhovnom životu nema nekritičkog oponašanja. smatrajući ih suviše običnim i svakodnevnim. proglasili beznačajnim. Svetovni ljudi smatraju da je nešto ispravno. Čovek će instinktivno zamahnuti da kazni tog mrava. ne čineći svest zavisnom od spoljnih objekata. budući da izvire iz unutrašnjeg izvora. tako i u prividnu neaktivnost potpunog neželjenja. Ona ne čeka na retke trenutke niti traga za posebno tužnim. najverovatnije će ubiti i mnoge druge nedužne mrave. Ali u šta vodi njihova aktivnost? Svaki tako rešen problem praćen je stotinama novih problema u vidu nepredvidivih i nekontrolisanih sporednih rezultata.

Međutim. Čak i nerazumno služenje donosi duhovnu dobit Iz navedenih razloga ljudi bi morali da budu pažljiviji i izbirljiviji u svom dobročiniteljatvu. a ne pogrešna procena situacije i njenih duhovnih zahteva. bez sumnje. akcija mora da proističe iz savršenog razumevanja života. vi uvećavate breme njegovih sanskara. Sklonost ka prosjačenju stvara nepoželjne sanskare. Tako. ˝dužan sam jer mi se pruža prilika da služim˝. ona uvek ima od toga duhovne koristi. Ukoliko uživate u služenju a pritom vaš ponos raste dok mislite da činite dobru stvar. Bez obzira koliko čovek postigao na ovim područjima. već će ujedno doprineti materijalnom i duhovnom blagostanju svih koji su s njim u vezi. mada mu naizgled činile dobro hraneći ga. Istina je da jedino Savršeni Učitelj nikada ne greši u proceni situacije i njenih duhovnih zahteva. jer ona ne ume da pruži pravu. političari. stvarnu opasnost pri služenju imamo u situaciji kada vas na dobročinstvo navode lažni motivi. Ovo što je rečeno u primeru davanja hrane odnosi se i na poklanjanje mnogih drugih stvari .se nanosi nepravda ostalim mravima. društveni reformatori i ostali dobri ljudi.opipljivih i neopipljivih. tako se ono što je dobro za ljude uopšte. Pomisao ˝nekog zadužujem˝ je prva koja se javlja kad čovek počinje da služi. on ne samo da će i sam imati duhovne koristi od toga. iako on ne očekuje rezultat ili nagradu. a da pritom nije savladala veštinu nesebičnog služenja. Baš kao što ono što je hranljivo za zdravog čoveka može predstavljati otrov za bolesnog. ali se ona može poništiti suprotnom mišlju. Da bi predstavljalo najveću blagodat za sve uključene. neke posebne okolnosti zahtevaju da se gladnome ne da hrana. Ako nekome činite uslugu da bi ste ga lime obavezali i zato što to godi vašoj sujeti. vi ga svojim dobročinstvom u stvari samo dodatno opterećujete. međutim. Iako nesebične. Čak i ako nerazborito pruži kakvu nesebičnu uslugu. ali bi bilo šteta da se i oni. Nesebično služenje se zasniva na razumevanju Služenje u duhu nesebičnosti uvek blagotvorno deluje na karma-jogina. ne treba da ih obeshrabri u nesebičnom služenju. Oni koji stupe sa mnom u kontakt treba da razviju duboko razumevanje života i da nauče da služe bez stvaranja pometnje. uvek će ostati mnogo toga nedovršenog. I tako. Ta činjenica. Služenje zasnovano početnici na duhovnom putu. definitivno može smatrati rđavom uslugom. Savršeni Učitelj može da proglasi rđavom uslugom u duhovnom pogledu. jer on nepogrešivo poznaje situaciju i njene duhovne zahteve. Služenje koje se vrši bez ikakve pristrasnosti Sa duhovne tačke gledišta. Jer čak i ako osoba nepromišljeno učini kakvo dobročinstvo. već i sebi samom. delotvornu uslugu bez nagomilavanja dodatnih problema. Iako vaš motiv nije bio da takvu osobu zadužite. mada se pod normalnim okolnostima davanje hrane izgladnelom smatra dobročinstvom čija se ispravnost ne može dovesti u pitanje. vi činite upravo to deleći joj milostinju više iz navike nego iz razumevanja. on sam će. Dok se. taj vid služenja je po svojoj prirodi nedogledan. ono se. ali postupajući na taj način. onda time ne samo da nanosite duhovnu štetu primaocu. i to za njegovo dobro. Osećaj nepotpunosti javljaće se sve dok . neće izbeći nanošenje patnje drugima. Mada od nesumnjive duhovne važnosti. to može smatrati pružanjem dobre usluge. a pružajući hranu čoveku koji dolazi kod vas sa takvom sklonošću. sa više tačke gledišta. Stoga razumno milosrđe traži duboko poniranje u duhovne zahteve situacije. Ta druga misao olakšava čoveku da održi nevezan stav i štiti ga da ne upadne u zamku lažnog dobročiniteljstva. Kao što je moguće čoveka vezati gvozdenim ili zlatnim lancima. ako pristupi nesebičnom služenju sa duhovnim razumevanjem. vi postajete vezani za svoja dela i tako vezujete samog sebe. Stoga jedini način da se čovek oslobodi karme jeste da ostane potpuno nevezan tokom služenja. Prividno služenje može biti i štetno Ono što obični ljudi smatraju dobrom uslugom. suzdrže od spontanog poriva za nesebičnim služenjem da ne bi nenamerno učinili kome kakvu rđavu uslugu. njene akcije samo unose haos i pometnju. koji ne mogu biti toliko sigurni u ispravnost svojih procena. nesebično služenje mora da se zasniva na razumevanju. U sličnoj situaciji se nalazi osoba koja kroz jedan svoj impuls velikodušnosti biva uvučena u vrtlog društvenog života. s uske tačke gledišta. imati koristi od toga. tako je moguće da se neka osoba na duhovnom planu veže za svoja loša ili dobra dcla. Da bi predstavljala čist blagoslov univerzuma. može pokazati lošim u posebnom slučaju.

Najviši oblik razumevanja. čineći ga sebičnim i posesivnim.opterećeno žudnjom za rezultatom. Oni koji kroz život služenja ciljaju na izvesne i sigurne rezultate. a ne zato što svojim sijanjem hoće nešto da postigne. čime se čovečanstvo ujedinjuje i postaje nesebično i darežljivo. a duh se može pojmiti jedino kroz sam duh. Konflikt uma i srca Pored metoda uma . ne mogu mu biti od pomoći za poimanje duha. Ono je željno davanja a ne uzimanja. On svoj život ne usmerava ka nekom cilju s nadom da će ga ostvariti. a da bismo razumeli duh koristimo duhovna sredstva. Služenje nakon Ostvarenja Nema ostvarenja Beskonačnog kroz obračun sa beskrajnim nizom posledica. služenje nakon spoznaje Istine je spontani izraz duhovnog razumevanja istinske prirode Sopstva. i stoga potpiruje egocentrične sklonosti koje razjedinjuju čovečanstvo. Da bismo razumeli materiju koristimo materijalna. sto on ni u kom slučaju nije. On više ne oseća potrebu da postignućima obogaćuje svoj rast. Tako i Bogoostvareni živi požrtvovano ne zato što želi nešto da postigne. to je neprekidno služenje drugim oblicima njegovog Sopstva. Materijalistički koncepti nisu od koristi u duhovnim istraživanjima Um je navikao da se bavi materijalnim stvarima. Život Čoveka-Boga je život služenja. a energija koja pokreće intelektualno razumevanje u sferi materijalnih stvari izvire iz požude i želje. retko se sreće i najteže ga je postići. Putevi duhovnog razumevanja Duh je nepojmljiv umu Različiti putevi koji vode duhovnom razumevanja najbolje se mogu shvatiti ako se već na samom početku postavi jasna granica između duha i materije.koji se temelji na čulnom opažanju i na izvođenju dokaza sve do zaključka postoji neposredniji metod. koje na sebi svojstven način oseća jedinstvo života. u kome duh spoznaje Sebe bez ikakvih pomoćnih sredstava ili posrednika. izražavajući se kroz neposrednu intuiciju unutarnjeg života. Služenje kao jedna od osnovnih karakteristika života Bogoostvarene osobe iz osnova je različito od služenja onih koji još nisu ostvarili Istinu. a njegova svest nije zasenčena čežnjom za nečim neostvarenim.služenje bude povezano sa idejom o postizanju određenog rezultata. Međutim. S druge strane. Srce ne interesuju dokazi ili intelektualne potvrde koje um traži baveći se materijalnim stvarima. u svom pokušaju da razume duh nezavisno od srca služi se poređenjima iz materijalnog sveta. Kada se okrene duhovnim problemima. Kod većine ljudi um i srce su u zavadi i upravo taj njihov međusobni razdor stvara pometnju. metod srca. jer koncepti koje je intelekt razvio u cilju razumevanja materijalnih stvari. Punoća njegovog bića je blagoslov za život drugih oblika i snažno ih uznosi kako u materijalnom. želi da bude ispunjeno kroz ljubav. jer je već potpuno ispunjen ostvarenjem Beskonačnog. koji pokrivaju prividne i površne . Sunce šija jer mu je to u prirodi. um je prezasićen doživljajima mnogostrukosti i razdvojenosti. požrtvovanost i služenje. Pošto njegova radost proističe iz spoznaje Božanstvenosti u njemu samom. Um. To bi ličilo na pokušaj da se vidi ušima i čuje očima. jaz između služenja pre ostvarenja Istine i služenja nakon ostvarenja Istine. već zato što je takva struktura božanskog života u srcu Stvarnosti. pažnje usmerene na postizanje duhovnog razumevanja. Zato između unutrašnjeg glasa srca i produkata uma. Ali srce. ovakav pristup unapred je osuđen na neuspeh. Srce. opteretili su svoj um večitim bremenom. tako u duhovnom pogledu. koji ga neizbežno navode na pogrešan utisak daje duh jedan objekat uma. um nastavlja da se kreće utabanim stazama. Veliki je. Duhu je bolje pristupiti srcem nego umom. ono više nije . Srce intuitivno prihvata vrednosti koje pojedinac progresivno ostvaruje prolazeći kroz raznolika iskustva pojavnog sveta. doista. njegovu sreću ne umanjuje nesavršenost ili patnja života u drugim formama. na trenutke ima iskustva duhovnog jedinstva i stoga pokazuje sklonost ka davanju. Srce crpi vitalnu snagu iz najdubljih duhovnih poriva. što znači da nastavlja da se oslanja na koncepte kojima se ranije koristio u intelektualnom poimanju materijalnih stvari. Materiju možemo pojmiti urnom ili intelektom na osnovu podataka dobijenih od različitih čula. U konkretnom bavljenju materijalnim svetom. I mada daje značajne rezultate u objektivnom svetu. osećajući u svojim unutrašnjim doživljajima treperenje ljubavi.

ali je svega nekoliko istinski srećnih. Potvrde i dokazi postaju važni onda kada su čoveku potrebne garancije da bi postigao sigurne i opipljive rezultate u objektivnom svetu. Ono daje senku a ne suštinu stvarnosti. a ne kroz intelektualnu potragu za čudima. ljudi imaju duhovna iskustva koja do tada nisu imali. nema ni blaženstva ni lepote postojanja. i. Ostvarivo je tek u nadmentalnom postojanju. Na primer. Skrivene dubine okeana života mogu se ispitivati isključivo u dubini srca. Nezavisnost od želja moguća je samo u nadmentalnoj egzistenciji Ljubav i radost su jedine bitne stvari u životu. to neće obavezno otvoriti i njeno srce.kojoj je potpuno nevažno šta dobija od objekta ljubavi. Umom možete dobiti teoriju ljubavi. Tačno je da. potvrde. Znanje poteklo iz intelekta je puka informacija. i da ga je lako dostići. nego u njihovom ostvarenju. Zahtevi uma koče spontani izliv ljubavi koja je jedini oslonac i hranitelj istinske duhovnosti. Privrženost koju ona može iskazati prema Bogu nakon tog hladnog otkrovenja. ostaje na površini života. Nesputanu ljubav ne mogu stvoriti ubeđenja koja pripadaju oblasti uma. a ne ljubav samu. a obe su odsutne u suvoparnom. Ona ne može nastati kao rezultat pogodbe. Ljubav se ne može rasplamsati na osnovu zaključivanja. S duhovne tačke gledišta. ako bi neko samo pokušao da sedi mirno. Um mora da bude prevaziđen da bi se doživelo duhovno blaženstvo neželjenja. bez ikakvih Želja. izvođenjem čuda. traži konkretne dokaze. on stupa u oblast za koju je merodavno srce. mnogi ljudi bi prvo da se uvere u moju božanstvenost da bi mogli da me zavole. Intelektualna ubeđenja koče spontanu ljubav Kada um traži potvrde i dokaze (u smislu konkretnih dokaza i čuda kao ispomoć duhovnom razumevanju). Ako hoćete da budete sigurni u objekat svoje ljubavi pre nego što pružite ljubav. Jedino je znanje poteklo iz unutrašnjeg ostvarenja dostojno da bude nazvano duhovnim razumevanjem. što nikada ne srne biti cilj. Ona im ne mogu pružiti duhovno blaženstvo svojstveno ljubavi. Najviši nivo čovekovog postojanja odlikuje oslobođenost od želja. Duhovnost se ne sastoji u intelektualnom pronicanju u istinske vrednosti. onda je to samo jedan vid proračunate sebičnosti. Vi ne možete voleti intelektom. Zapravo je potpuno stanje neželjenja neizvodljivo sve dok životom gospodari um. pa shodno tome. jer trajna sreća dolazi tek kada nastane potpuna oslobođenost od želja. Umu je nedostupna priroda Boga kao Okeana Ljubavi. uverenja. na činjenicama baziranom znanju koje je prihvatljivo intelektu. pomoću čuda ili drugih sličnih konkretnih stvari. voleći me. . Harmonija uma i srca Intelekt većine ljudi je opterećen bezbrojnim željama. pružim vidljive dokaze o mom duhovnom položaju. Ali ljubav nije ljubav ako se ne javi sama od sebe. zahtevaju od mene da im. ubrzo bi shvatio da je postizanje stanja neželjenja izuzetno teško i da se ono može održati isključivo kroz žestoku duhovnu aktivnost. Svako traga za srećom. takav život predstavlja najniži nivo čovekovog postojanja. Kada su čoveku oči uprte u rezultate delovanja umesto u suštinu. Um traži potvrde i dokaze Um stupa u kraljevstvo srca tako što zahteva dokaze i uveravanja pre nego što se prepusti ljubavi. Ali svrha takvih iskustava nije jačanje misaone žudnje za intelektualnim dokazima. Pre bih pristao na to da uopšte nemam pristalice nego da čudima uveravam ljude u svoju božanstvenost. A tamo gde nema ljubavi. i da im ta iskustva pomažu da još više otvore srce. Duh se može sagledati jedino srcem Iz tog razloga ne izvodim čuda čak ni za svoje najbliže i najdraže. a ono daleko više zavisi od srca nego od uma. intelektualno uveri da Bog postoji. Čak i pod pretpostavkom da se neka osoba. Spolja izgleda kao da ovo najviše stanje neželjenja podrazumeva nedelovanje. to znači da je rešavanju duhovnih problema pristupio umom i tako uzurpirao oblast srca. Saznanja do kojih su neki tipovi jogina došli putevima uma su intelektualna i suvoparna. Ubeđivanje takve vrste je češće prepreka nego pomoć ostvarenju najviše ljubavi . Bog se mora spoznati kroz ljubav. površno kakvo jeste. To jest. samodovoljnost i ispunjenost. Međutim. neminovno dolazi do sukoba. biće privrženost ili iz straha ili iz osećanja dužnosti. Um želi da poseduje sve moguće stvari.aspekte života. održavajući punu svest (što znači da ne dozvoli da ga uhvati san).

Um ostaje nezadovoljan obema krajnostima i tako nastaje jedan od najsloženijih.Između ta dva ekstrema. Harmonija uma i srca predstavlja najvažniji uslov celovitog.koju je uobičajio da igra u svojim intelektualnim istraživanjima prirode univerzuma . I u jednom i u drugom slučaju rezultat je pomračenje svesti zbog strasti ili želje za čulnim uzbuđenjima. od jednog do drugog razočarenja. a srcu treba ostaviti slobodu da. A to je moguće samo kada se nalaze u takvoj ravnoteži u kojoj istinska harmonija postaje moguća. samo odredi životne ciljeve. onda um više ne diktira životne ciljeve. čas za oslobođenjem. pribegavajući veslačkom obuzdavanju. To je jedna od datosti u šarenilu ljudske prirode koja se ne može mimoići. onda on stvarno služi da obogati duhovni život. Njihove funkcije niti su istovetne niti istorodne. a kada se prepusti uživanjima. usamljenost ili društvo. Um i srce se svakako moraju dovesti u ravnotežu. Kada je uspostavljen takav sklad. Um je naizgled primoran da prihvati ili jedno ili drugo rešenje. Kada je vreme oblačno. postaje svestan svoje vezanosti za čula i počinje da žudi za slobodom. mračno je i turobno bez obzira padala kiša ili ne. i. on vam samo može reci kako da postignete ciljeve proistekle iz intelektualnih izvora.i počinje bespogovorno da prihvata ono što mu srce nalaže. životnog elana i istinske sreće nema. najvitalnijih problema ljudskog života. međutim. Tako. Više ne postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se glas srca čuo i praktično primenio u životu. Požuda je jednako prisutna kako u potiskivanju tako i u zadovoljavanju polnog nagona. a srce riznica duhovne mudrosti. Prema tome. Harmonija uma i srca zahteva njihovo združeno delovanje Harmonija uma i srca rada duhovno razumevanje. Kao i sve ostalo u ljudskom životu. Kao što stalno pokušava da sabije život u jednostranu šemu alternativa . već pametnim uravnotežavanjem. Znanje zasnovano na poznavanju činjenica valja podrediti intuitivnom opažanju. Uzaludno je pokušavati da se uz pomoć uma dopre do istinskih vrednosti. Kada proba obuzdavanje. iako zna da će oba rešenja dati podjednako razočaravajuće rezultate. samim tim. Um većine ljudi prihvata samo one ciljeve koji su ponikli iz želja. već da deluju u skladu. Um ima svoje mesto u praktičnom životu. Tek kada um prihvati one ciljeve i vrednosti koji izviru iz najdubljih pobuda srca. um biva uhvaćen u kolo prepuštanja i obuzdavanja. um mora prvo da shvati da su oba rešenja podjednako produkti imaginacije koja deluje pod obmanjujućim uticajem požude. Um vam ne može reći koje su stvari vredne posedovanja. ali njegova uloga počinje tek nakon što srce izgovori svoju reč. brzo se razočara svojim izborom i onda čeznutljivo počinje da razmišlja o prepuštanju. znajući da će duša ostati svejednako neispunjena. Drugim recima. a posle toga. a to je poricanje duhovnog života. Kaže se da su um i srce pravilno uravnoteženi onda kada oba služe svojoj svrsi i kada vrše svoju funkciju bez mešanja u funkciju drugog. života opterećenog željama i života potpuno slobodnog od želja. Ravnoteža se ne postiže veštačkim napinjanjem. nepodeljenog života duhovnog razumevanja. Zato um treba da deluje u skladu sa srcem. um napušta ulogu sudije . već je tu samo da sluša naredbe srca. Ta harmonija ne znači da oni zamenjuju svoje uloge. Pitanje seksa Osnov polnosti Seks je svakako jedno od važnih pitanja sa kojim se um suočava u sferi dualnosti. kada je ljudski um zamračen požudom. bez obzira da li je požuda zadovoljena ili ne. Takozvani konflikt između religije i nauke pojavljuje se tamo gde nema razumevanja za relativan značaj ova dva tipa znanja. Umesto da čini pokušaje da ih prevaziđe. . Žudnjom uznemiren um tka iluzornu sliku sreće koja će se javiti nakon zadovoljenja. Prepuštanje i obuzdavanje kao krajnosti Da bi resio pitanje seksa. Srcu treba da bude data potpuna sloboda u određivanju ciljeva života Um je riznica učenosti.kao što su radost ili patnja. isto tako. Pa ipak ne može svesrdno da prihvati nijedno od ta dva. privlačenje ili odbijanje . nastoji da se vrati veslačkom obuzdavanju. o seksu se sudi na bazi suprotnosti koje pripadaju ograničenom umu.tako je i u pogledu seksa um sklon da razmišlja o prepuštanju ili obuzdavanju kao o jedinim alternativama. ne u takvu ravnotežu koja za posledicu ima sučeljavanja uma i srca ili srca i uma. u praksi je moguće ostvariti život u kome će um i srce biti međusobno usklađeni. dobro ili loše. um je neizbežno uznemiren u oba slučaja. on luta od jedne do druge oprečnosti. bez uplitanja uma. tragajući čas za srećom.

a kako zov Istine biva sve jači. Život u celibatu ima svojih prednosti jer se kroz njega razvija sposobnost uzdržavanja. i to sve dok se potpuno ne oslobode njenih obmanjujućih oprečnosti. Kada ga razočara obuzdavanje. onda oni počinju da se. Istinsko buđenje je stupanje na put mudrosti. tako se oni sve vise rasterećuju od požude. Odbacivanje žudnje nakon buđenja Ovo je poput kretanja u kavezu. a pravom unutrašnjem spontanom odbacivanju žudnje se vraća tek kada se izbavio iz iluzije ili probudio. pa je za takve od veće koristi da žive u bračnoj zajednici nego u celibatu. potura umu prepuštanje ili obuzdavanje kao jedina dva rešenja. naporom volje. . Istinsku slobodu i jedinstvo je moguće postići samo putem unutrašnjeg spontanog odbacivanja želje. Staza savršenstva može se ostvariti kako u celibatu tako i u bračnom životu Međutim. Takvo obuzdavanje. njih vise na omamljuju varljiva obećanja prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. Put duhovnosti i spontanog unutrašnjeg dbacivanja požude ostaje zatvoren za one koji nemaju tu izuzetnu sreću da budu probuđeni od strane Savršenog Učitelja. što će vremenom pouzdano odvesti u slobodu i trajnu sreću večnog života. Staza savršenstva je otvorena za sve tragaoce.prepuštanje ili obuzdavanje. razborito sagledavajući suštinu problema. to jest same požude. Neophodnost jasnog izbora Staza unutrašnjeg života je ista za one u celibatu i za one koji žive bračnim životom. Međutim. oslobađaju same požude. i iskoriste ih za duhovni napredak vodeni idealom koga intuitivno naslućuju. um podleže lažnim obećanjima sreće i čovek se prepušta zadovoljstvima. Bilo da se nalaze u celibatu ili u braku. privučen suprotnim varljivim obećanjima. a prisutno je i osećanje nezavisnosti i nevezanosti. Izbor između celibata i bračnog života Upravo kao što celibat zahteva jačinu karaktera ali i razvija mnoge izvanredne duhovne vrline. obuzdavanja i prepuštanja. um. Kada tragaocima postane potpuno jasno da požuda neizbežno povlači za sobom vezanosti i patnje.Varljivo obećanje sreće Tako požuda. ponekad i neprohodan put. Razumeti žudnju Potreba za prepuštanjem ili prisilnim obuzdavanjem javlja se samo ako je priroda požude nedovoljno dobro shvaćena. Oni treba spremno da se povinuju uslovima koje su im odredili njihovi prošli životi. bilo da su u celibatu ili u braku. Za obične ljude je bračni život najpreporučljiviji. zavisiće od njihovih sanskara ili karmičkih veza iz prošlosti. spontano odbacivanje požude. Dilema . Život u braku uči bračne partnere mnogim važnim stvarima dok prolaze kroz proces međusobnog usklađivanja. Obuzdavanje pre vodi slobodi nego prepuštanje Ipak valja naglasiti da je slobodan život pre u srodstvu sa životom uzdrŽanosti nego sa životom prepuštanja (premda se po svojim suštinskim svojstvima razlikuje od oba). uprkos stalnom smenjivanju zadovoljstava i razočarenja. tragaoci prestaju da čeznu za bilo čim drugim. istinske slobode nema sve dotle dok se um u potpunosti ne oslobodi svake žudnje. te da nije opsednut njime. ali pod uslovom da tragaocu samoobuzdavanje ne pada teško. Međutim. za većinu tragalaca predstavlja težak. Spontano unutrašnje odbacivanje žudnje se razlikuje kako od prisilnog obuzdavanja tako i od prepuštanja. Kada ga razočaraju zadovoljstva. Privučeni Istinom. zloupotrebljavajući imaginaciju. tera čoveka na prisilno obuzdavanje. Um poseže za prisilnim obuzdavanjem zbog razočaranosti. a povrh toga im pruža osećanje međusobnog jedinstva. osim ako ne postoji posebna sklonost ka celibatu. večiti je pratilac požude. a da li će joj pristupiti pridržavajući se celibata ili živeći bračnim životom. Otuda je za tragaoce celibat preporučljiviji od bračne zajednice. jer praktikuju unutrašnje. Potreba za izborom između ta dva rešenja nestaje sa potpunim nestankom požude. međutim. tako i bračni život doprinosi razvoju mnogih duhovnih kvaliteta od izuzetne važnosti. istinsko jedinstvo ili poništenje dualnosti dostižno je samo kroz božansku ljubav koja se ne može roditi sve dotle dok postoji i najmanja senka strasti ili požude u umu. Um koji je raskrstio sa požudom više nije omamljen lažnim obećanjima prepuštanja ili prisilnog obuzdavanja. um se ne odriče uzroka i suštine nezadovoljstva.

ali će u zavisnosti od njihovog pristupa bračni život predstavljati pomoć ili prepreku duhovnom životu. Samo uz maksimum obuzdavanja čisto nagonskog seksa. Kod promiskuiteta strast nadjačava um.duhovni poduhvat Pećina ljudi stupa u brak pre ili kasnije. Brak ne može pružiti mnogo ako je zasnovan samo na ograničenim seksualnim motivima ili na interesima uobičajenim za poslovne odnose. Opasnosti promiskuiteta U promiskuitetnom životu iskušenje da se čovek prepusti istraživanju mogućnosti odnosa čisto seksualnog karaktera je golemo. koji će se ispoljiti samo ukoliko se prema njemu zauzme ispravan stav. Život u bračnoj zajednici omogućava sublimaciju nižeg u više Relativne vrednosti raznih strana jedne ograničene ličnosti mogu se najbolje uočiti kada se one. i sprečava slobodno kretanje duhovnom stazom koja vodi ka spontanom unutrašnjem odbacivanju svih želja. uslovi za sublimaciju seksa su mnogo povoljniji nego kada je on jeftin i promiskuitetan. Seks u braku sasvim se razlikuje od seksa izvan braka. Ovaj proces razlikovanja višeg od nižeg. Svetost bračnog života Bračni život . tako isprepletane. Mogu izabrati ili celibat ili bračni život. a ne samo pojedinačnih problema koji se javljaju kao posledica neke izolovane želje. do koga dolazi usled izbijanja nekontrolisanih strasti. i veća je mogućnost da budu uklonjene. oni taj svoj eksperiment ne smeju podrivati sitnom računicom oko pojedinačne dobiti. posmatraju iz različitih perspektiva mnoštva životnih okolnosti. pa strasti tu ne igraju presudnu ulogu. Upravo je to razlog zbog čega je život u braku iz osnova različit od promiskuitetnih seksualnih odnosa. Kada se partneri upuste u duhovnu avanturu istraživanja viših mogućnosti duha. U bračnom životu se dve duše povezuju na mnoge načine i to ih primorava da se prihvate rešavanja celokupnog kompleksnog problema ličnosti. Promiskuitet preuveličava značaj seksa u odnosu na druge potrebe razvoja ličnosti. Rasuta i neusmerena požuda zaklanja vidik ka višim vrednostima. pa su pojedinci osuđeni da opšte sa svojom okolinom u okviru ograničenja koje im nameće njihova izopačenost. Razlika medu njima je . nema kraja tom začaranom krugu. oni na kraju dostižu Beskonačno.jer. tragaoci mogu pravilno da shvate i prihvate vrednosti koje su dostižne postupnim preobražajem strasti u ljubav. istinsku zainteresovanost za život i njemu posveti svoju nepodeljenu pažnju. potrebno je da um pokaže spremnost da se usredsredi na odabrana iskustva i da se oslobodi svojih ograničavajućih svojstava. zasigurno će gurnuti sledbenika u žalosno i vrlo opasno stanje rasula. sanskare požude su mnogo slabije. Nema sumnje da bračni život sadrži ogroman potencijal za duhovni razvoj. jer on donosi mnoge probleme na koje se na početku nije računalo. Postepenim uklanjanjem strasti i prelaženjem kroz sve uzvišenije doživljaje ljubavi i žrtvovanja. po svaku cenu izbegavajući jeftine kompromise. Kada seksualni odnos prati osećaj odgovornosti. Da bi se spoznala Istina. Bračni život se suštinski razlikuje od promiskuitetnog Život u braku traži međusobno prilagođavanje i razumevanje. Pažnja i iskrena zainteresovanost redovno izostaju u slučajevima kada um postane robom zastranjivanja i lutanja od jednog do drugog objekta. već je imalo još i tu dodatnu manu što je skrenulo tragaoca sa pravog puta. U braku. i prevazilaženja nižeg u korist višeg. Mada se na ovaj način problem seksa naizgled lako rešava. Promiskuitet u zadovoljavanju polnog nagona. U bračnom životu raspon iskustava koja se mogu doživeti u zajednici sa partnerom veoma je obiman. izvodljiv je samo onda kada čovek pokaže ozbiljnu. Braku valja pristupiti kao pravom duhovnom poduhvatu čiji je cilj otkrivanje najviših životnih mogućnosti. Zbog toga je to za tragaoce prava prilika da prepoznaju ograničavajuće faktore iskustva i pristupe njihovom uklanjanju. S duhovne tačke gledišta je uspeŠan brak u potpunosti prožet vizijom Istine. Mada isto važi i za život uopšte. od jednog do drugog sličnog iskustva. Beskonačnost je dostižna u bračnoj zajednici Do Istine se ne može doći zanemarivanjem suštine života i umnožavanjem površnih odnosa sa svetom. zatvarajući tako sami sebi prolaz ka dubljim doživljajima. Ako um pokuša da razume seks tako što će istraživati sve mogućnosti seksualnih odnosa. na kraju ispada da rešenje ne samo da je bilo veoma površno. ljubavi i duhovnog idealizma. i podrazumeva da se problem seksa rešava izolovano od drugih problema.Tragaoci mogu izabrati jedan od dva puta koji im se nude. produžava vezanost. to je izrazito naglašeno u bračnom životu. on će postati žrtvom nepreglednih obmana .

to ljude. Iz braka nadahnutog uzvišenim idealizmom može se razviti blizak odnos zasnovan na sve većoj uzajamnoj posvećenosti. što je prava prilika za dve duše da ustanove istinsko i trajno razumevanje. kriminala i siromaštva. a drugi protiv. pitanje kontrole rađanja zavređuje posebnu pažnju i kritičko preispitivanje. da bi izbegli odgovornost rađanja i negovanja dece. Staviše. omogućava da se oko oblikovane šeme bračnog života počnu organizovano sabirali razne pritajene sklonosti uma. Brak koji se zasniva na površnim računicama može se pogoršati u pravcu sebičnog partnerstva upravljenog protiv ostalog sveta. Mada je za potrebe regulisanja nataliteta kontrola rađanja neophodna. Deca obogaćuju bračni život Mada deca na taj način uživaju najveću blagodat bračnog života roditelja. Širok prostor za različita iskustva kakav pruža bračni život. Pored toga što nameće roditeljima obavezu na koju oni ne mogu odgovoriti na odgovarajući način. Mada humani i racionalni razlozi govore u prilog kontroli rađanja i opravdavaju sve ozbiljne pokušaje da se rađanje reguliše. Njihov sukob je potreban radi slabljenja nižeg ˝ja˝ i svitanja istinskog. Pošto se njihovom primenom uspešno izbegavaju fizičke posledice prepuštanja strastima. to neizbežno dolazi do raspetosti između višeg i nižeg ˝ja˝. božanskog Sopstva. Kontrola rađanja Obzirom na značaj rađanja dece u braku. koja su plod braka. zaključak treba da proizilazi iz duhovnih postavki. ono posredno doprinosi nastanku ratova. I mada se fizička sredstva kontrole rađanja opravdavaju humanim razlozima. većina ljudi se njima služi samo u sebične svrhe. I kao takav postaje arena u kojoj se zameće bitka između sputavajućih i oslobađajućih sila. U ovom. kao i u svakom drugom slučaju. gde svako žrtvovanje postaje radosno i lako. i ona zauzvrat obogaćuju život roditelja svojim prisustvom. onda je to pravi blagoslov za decu. činilaca tame i činilaca svetlosti. nakon čega postaje moguće da se uhvate u koštac sa najsloženijim i najdelikatnijim problemima. Nema sumnje da je regulisanje nataliteta poželjno kako iz ličnih tako i iz društvenih razloga. Prisutnost dece pruža priliku roditeljima da izraze i usavrše spontanu ljubav. izbor sredstava pomoću kojih se ta kontrola ostvaruje je krajnje nesrećan.teško uočljiva kada se posmatraju pojedinačno i u nepovezanim serijama. Pošto život prosečnih ljudi prate pomešani motivi i stavovi. Ovo pitanje se ne srne rešavati sa stanovišta nekog uskog i posebnog interesa. to ne samo da ojačava sposobnost razlikovanja između viših i nižih vrednosti. Fizička sredstva slabe samokontrolu Fizička sredstva koja uglavnom zagovaraju pristalice kontrole rađanja su sa duhovne tačke gledišta najpodložnija kritici. već sa stanovišta koje podrazumeva dobrobit kako pojedinca tako i čitavog društva. U životu u bračnoj zajednici dve duše razviju toliko mnogo dodirnih tačaka da raskidanje veze praktično znači poremećaj i rasulo celokupnog toka života. iz čega proizilazi da rađanje dece bračni partneri treba da prihvate punim srcem. Kada se razne sklonosti uma ovako organizovano saberu. Kada se smisao bračnog života usaglasi sa božanskim planom evolucije. Njima je lađa pružena šansa da od samog početka svog zemaljskog puta upijaju duhovnu atmosferu. Nekontrolisano rađanje povlači sa sobom sve veću egzistencijalnu borbu i stvara takvo društveno uređenje u kome će bezobzirno takmičenje postati surova stvarnost. Pri pomisli na težinu mogućeg rastanka dolazi do unutrašnjeg preispitivanja i promene stavova. Bračni život bi trebalo da bude u skladu sa božanskim planom Duhovna vrednost bračnog života neposredno zavisi od prirode činilaca koji određuju njegov svakodnevni tok. takav brak može postati medij kroz koji će dve duše staviti svoju ujedinjenu ljubav u službu celokupnoj ljudskoj porodici. Uloga koju deca igraju u životu roditelja je od ogromnog značaja za duhovni razvoj samih roditelja. primena fizičkih sredstava u tu svrhu je suštinski sporna i pitanje da li je opravdana. već medu njima stvara napon koji je potreban za njihovu delotvornu i inteligentnu sublimaciju. kod . Bračni život izaziva promene u unutrašnjem životu Može se reći da bračni život na izvestan način intenzivira osnovne ljudske robleme. Odnos većine ljudi prema kontroli rađanja je kolebljiv i nejasan jer određeni argumenti govore za.

postepeno gube. U cilju kontrole rađanja. oni će voljno i radosno prihvatiti odgovornost za podizanje dece. A u slučaju da u tome ne uspeju. iz ropske zauzdanosti u slobodu. Umna kontrola ne samo da će efikasno regulisati natalitet. Kada je bračni par istinski svestan zajedničke odgovornosti. U okviru bračnog života čovek može da nauči da kontroliše životinjske strasti. Da bolje razjasnimo. Deca treba da su dobrodošla Onima koji nisu spremni da preuzmu odgovornost za podizanje dece preostaje samo jedan put: celibat i praktikovanje stroge umne kontrole. Jednom rečju. Međutim. Upotreba fizičkih sredstava se ne preporučuje ni pod kakvim okolnostima. robovi navike. moralnu i duhovnu propast. oni mogu postepeno smanjiti stihiju strasti i ojačati osnovu ljubavi.sve dok posesivnu i ljubomornu . U dobro usklađenim brakovima ne bi trebalo da dođe do nepravedne raspodele roditeljskih obaveza. zapravo. Nepromišljeno. Duhovni razvoj kroz život u bračnoj zajednici Na početku bračnog života među supružnicima postoji i strast i ljubav. nepažnja ustupa mesto aktivnim nastojanjima da se uspostavi potpuna umna kontrola. strogi celibat je najbolji. Deleći i radost i patnju života. ona zauzvrat uživa u radosti hranjenja i maženja. postaju ovisni o njima. Mada žena preuzima na sebe odgovornu i tešku ulogu rađanja i podizanja dece. čovečanstvo će uspeti da pređe iz stanja nekontrolisanih strasti u stanje mira. svaki neuspeh umne kontrole više pogađa nju nego muškarca. a sa druge. Neophodnost umne kontrole požude Umnom kontrolom se. muškarac mora da se brine o materijalnom izdržavanju i obrazovanju deteta. Staviše. ne nameravajući da u potpunosti zapostave ideal umne kontrole. Neobazrivo posezanje za fizičkim sredstvima zatamnjuje duhovnu stranu problema i pojedincima samo otežava otkrivanje njihovog istinskog dostojanstva kao duhovno slobodnih bića. prvenstveno za tragaoce na duhovnoj stazi. Sa čisto duhovnog stanovišta. ali je zbog njegove težine malo ljudi kadro da ga praktikuje. bolje da se ožene nego da upadnu u zamku promiskuiteta. a u slučajevima kada kontrola zakaže. Premda je izvanredno teško postići takvu kontrolu. ali svesno. Misaoni ljudi bi ovoj zanemarenoj duhovnoj strani pitanja morali pokloniti pažnju koju zavređuje. prilikom korišćenja fizičkih sredstava partneri uveravaju sebe da će ih koristiti samo kao pripremni korak u procesu postizanja umne kontrole. što ih. nekontrolisano prepuštanje strastima neminovno izaziva reakciju i vodi u duhovno ropstvo.kojih se još nije probudio osećaj za više vrednosti. Oni koji nisu sposobni za celibat. postaju zavisni od fizičkih sredstava do te mere da počinju da ih opravdavaju. kroz ropsko popuštanje životinjskim strastima. oslanjanjem na fizička sredstva moć umne kontrole neumitno slabi. Stoga je ni najbolji argumenti ne mogu opravdati. To treba da se odvija postepeno. iz animalnosti u čistotu. vodi u fizičku. već će čovečanstvu povratiti svest o njegovom božanskom poreklu i duhovnom blagostanju. čovek se ne srne oslanjati ni na šta drugo osim na umnu kontrolu. uz promišljenu saradnju.od duboke ka još dubljoj ljubavi . Tako oni postaju žrtve preteranog samopovlađivanja. to u suštinski nije bez opravdanja. Staviše. Samo promišljenom umnom kontrolom. Zajednička odgovornost roditelja Pošto žena snosi odgovornost i breme rađanja i podizanja dece. supružnici idu ka sve većim duhovnim pobedama . Oslanjanje na fizička sredstva kontrole rađanja je krajnje nepreporučljivo. no na nesreću. obezbeđuje kontrola rađanja iz humanitarnih razloga. Oboje treba s radošću da prihvate posledice i pokažu spremnost da zajednički učestvuju u podizanju dece. a zatim iza preostali deo čovečanstva (jer svi ljudi su potencijalni tragaoci). Radost materinstva je mnogo veća od radosti očinstva. ne remeteći ga veštačkim sredstvima. Iako neko vreme obmanjuju sebe da rade na uspostavljanju umne kontrole (naporedo sa upotrebom fizičkih sredstava) oni je. zaštita od duhovnih nesreća koje nastaju upotrebom fizičkih sredstava. U tom procesu sublimacije. Sve dok koriste fizička sredstva oni ne mogu postići umnu kontrolu. s jedne strane. bračni par mora dopustiti da stvar uzme svoj prirodni tok. Upotreba fizičkih sredstava štetno deluje na moć samokontrole i bez sumnje je pogubna za duhovni napredak. ne podstiče na umerenost u zadovoljavanju. čak ni onda kada ih partneri koriste samo kao privremenu i sporadičnu pomoć. strast na kraju ustupa mesto dubokoj ljubavi. Fizička sredstva postaju loša navika Sa duhovnog stanovišta važi da se kontrola rađanja u osnovi mora sprovoditi kontrolom uma i ničim drugim. to nije i nemoguće. u nedostatku kontrole.

Iako se nadovezuje na podljudske oblike ljubavi. u doslovnom smislu te reči. Svi ovakvi oblici ljubavi pripadaju najnižem tipu. pošto ih uslovljava rudimentarna svest u čijem se okviru pojavljuju. Pokatkad se javlja kao sila koja se. Ljudska ljubav treba da je usklađena razumom Ljudska ljubav je znatno uzvišenija od navedenih nižih oblika ljubavi jer ljudska bića imaju u potpunosti razvijenu svest. tako i u domenu ljubavi imamo skoro neograničenu kvalitativnu raznolikost. Čak je i odbojnost u osnovi izraz ljubavi. velikodušna ljubav. viši nivo svesti koji bi se. U prvoj. radi se o neophodnoj fazi u evoluciji ka višim stupnjevima gde dolazi do prave sinteze ljubavi i razuma. Kvalitativna raznolikost ljubavi Ljudska ljubav ima za osnovu ego-svest koju pokreću bezbrojne želje. koja je postojala na početku. naravno. razboritim vođenjem bračnog života parovi mogu da prođu toliko mnogo na duhovnoj stazi daje potreban samo dodir Savršenog Učitelja da ih uzdigne u svetilište Večnog Života. Poput raznih vrsta cveća čije oblike krase bezbrojne nijanse. Ova ljubav je instinktivna i sastoji se u zadovoljavanju različitih želja prisvajanjem njima odgovarajućih objekata. sfera misli i sfera ljubavi drže se koliko god je moguće odeljeno jedna od druge. Tri kombinacije ljubavi i razuma Prema tome.ljubav. Potpuno razdvajanje ova dva aspekta duha je. Unutrašnji osećaj za tu skrivenu stvarnost indirektno se ispoljava. Tigar u lovu na jelena je. Očigledan primer ljubavi na lom nivou predstavlja privlačno dejstvo magneta na čelik. razumom. to jest. Sile kohezije. Svi raznovrsni primeri ljubavi na ovom stupnju imaju zajedničku crtu. mogao najpribližnije opisati kao nadsvest.što ima za posledicu tako temeljan preobražaj ljubavi i razuma da se pojavljuje nov. Odbojnost je negativni rezultat privlačenja. Povremeno se ispoljava i kao nedeljiva. kao uzajamno privlačenje medu oblicima. Gde ima života ima i ljubavi. Mada će njihov sukob doneti pometnju. i privlačnosti što izviru iz same strukture materije su očigledni primeri ljubavi. U trećem tipu ljubavi dolazi do sinteze ljubavi i razuma . Ljubav vlada i neživom prirodom Zakon gravitacije. pošto se nešto odbija od nečeg drugog samo zato što ga nešto treće mnogo snažnije privlači. što je pojava nastala kombinacijama prostih elemenata. ljudska ljubav se u jednom pogledu razlikuje sa od njih. u kojoj između ljubavi i razuma postoji ravnoteža i harmonično jedinstvo. Kod čoveka se njeno delovanje odvija naporedo sa novim činiocem. sfera ljubavi ostaje praktično nedostupna operacijama razuma. u ljubavi sa njim. Ljubav Ljubav prožima univerzum Život i ljubav su nedeljivi jedno od drugog. ali ne i u međusobnoj harmoniji. Želje utiču na ljubav na mnoge načine. I najprimitivnija svest nastoji da se izlije preko svojih brana i doživi jedinstvo sa drugim oblicima. tako i u ljudskoj ljubavi postoji . sukobljava s njim. je magloviti odraz ljubavi što prožima svaki delić univerzuma. Tamo gde se ljubav i razum pojavljuju naizmenično (smenjujući se na položaju vlasti). u potpunosti ne zameni požrtvovana. isprečivši se razumu. ljudska ljubav može ući u tri kombinacije sa razumom. Seksualno privlačenje je drugi primer ljubavi na tom nivou. i teče mimo njega. Ljubav u životinjskom svetu U životinjskom svetu ljubav postaje izraženija. poprimajući oblik svesnih impulsa usmerenih ka različitim objektima iz okoline. Mada je svaki oblik odeljen od drugih oblika. u stvarnosti svi ti oblici su oblici jednog jedinstvenog života. nemoguće. da se preko objekta ljubavi zadovolji neki telesni poriv ili želja. čak i u svetu iluzije. U drugoj kombinaciji ljubav i razum dejstvuju istovremeno. imamo ljubav neosvetljenu razumom ili razum neoživotvoren ljubavlju. naime. Kao što nam kaleidoskop dočarava bezbrojne varijacije oblika i boja koje se pred našim očima stalno smenjuju. Ponekad se ljudska ljubav manifestuje nevezano s razumom. u poređenju sa normalnom ljudskom svešću. kome podležu sve planete i zvezde. i to opet zahvaljujući neobičnim kombinacijama činilaca. skladna celina. Staviše. pa ljubav ima samo neznatni pristup u sferu mišljenja ili ga uopšte nema.

požuda i pohlepa mogu se svrstati u izopačene. požuda. Ljutnja ili ljubomora se javljaju onda kada su niži oblici ljubavi ugroženi ili blizu toga da budu ugroženi. a ljubav potpuni spokoj. ali u samom tom činu čovek shvata da je voljeni već sadržan u njemu samom. Vremenom se iz . a ljubav je ispunjenost sama. je cvet duhovnog Savršenstva. Ljubav ne postavlja pitanje kako prisvojiti drugu osobu. Od sva tri navedena oblika niže ljubavi. čija je prvobitna svrha bila da mu služe kao sredstva za pridobijanje različitih objekata žudnje. moći ili slavom. a u ljubavi osećaj jedinstva i radosti. po prvi put darovana od strane Učitelja. Niži oblici ljubavi Ljudsku ljubav okružuju i prate brojni ometajući činioci. Čista ljubav probuđena milošću Savršenog Učitelja Zaljubljenost. kada ga obuzme požuda. ona teče slobodno i kreativno i uvek iznova ispunjava i nadahnjuje voljeno biće. Ljudska ljubav je u toj meri sputana ograničenjima da spontano izviranje čiste ljubavi iz unutrašnjosti bića postaje nemoguće. Požudu prati uzbuđenje. Niži oblici su neprijatelji viših. ˝ja˝ pokušava da prisvoji objekat. ne tražeći ništa zauzvrat. pohlepa i ljutnja. Voleći nekog. Dotle ljubav. a završava u vlasti samog objekta. Kod prave ljubavi postoji aktivno uvažavanje suštinskih vrednosti objekta ljubavi. Vođeno pohlepom. pohlepa. ljutnja i ljubomora. Zaljubljenost čini čoveka pasivnom žrtvom ubeđenja u privlačnost objekta. dok se kroz ljubav uspostavlja neposredna veza sa stvarnošću skrivenom iza pojavnih oblika. vi doslovno posedujete dva centra. Paradoksalno je da pohlepa. s divljenjem. ljubav je izlivanje duha.beskonačno mnogo nijansi i tananih razlika. oni moraju biti odbačeni. javlja se pad životnog tonusa i vi ste beznadežno zavisni od oblika koga doživljavate kao različitog od sebe. ljubav obnavljanje. ˝ja˝ se bezrezervno nudi voljenom. Ne bi bilo pogrešno ove ometajuće činioce svrstati u niže oblike ljubavi ili u posledice nižih oblika ljubavi. koja se dijametralno razlikuje od navedenog. Vaš život je umnožen. Kada volite čitav svet. strast. a kada vas muči požuda. Požuda je oslanjanje na čula iz čega sledi duhovna potčinjenost čulima. Svest uhvaćena u ritmove nižih oblika teško prekida sa navikama koje je sama razvila i zato sporo napreduje. Požuda traži za bude ispunjena. pa i apstraktnih i nedodirljivih stvari kao što su slava i moć. Ljubav i zaljubljenost Da bi se pomoglo višoj ljubavi da se probije iz ljušture niže ljubavi. Kada se u tragaocu rodi čista ljubav.vremenom pada pod vlast objekta svoje žudnje. a u ljubavi širi. U požudi se život sužava. čiji je cilj da sopstvo potpuno preda objektu. Zato se požuda doživljava kao teško. požuda i pohlepa su simptomi duhovne bolesti čiji se tok često pogoršava ljutnjom i ljubomorom. Ona teži prisvajanju ljudi i grubih objekata. pohlepa pokazuje najjaču tendenciju da pored prvobitnog objekta žudnje prisvoji i sredstva za njegovo pridobijanje. U ljubavi. Tako čovek može postati pohlepan za novcem. Ljubav i požuda Ljubav se takođe razlikuje i od požude. Ljubav se ne može rasplamsati čisto i bez primesa sve dok se ne ispetlja iz ograničavajućih i izvitoperenih oblika niže ljubavi. Pohlepa predstavlja posesivnost u svim njenim grubim i suptilnim oblicima. Požuda je rasipanje. on žudi za čulnim senzacijama u vezi s tim objektom. U požudi je naglašena razdvojenost i patnja. potrebno je neprekidno jačati sposobnost razlikovanja. to je uvek božanski dar. voli objekat svojih čula. a kada ga savlada pohlepa. Zaljubljen čovek zaneseno. Požuda je žeđ čula. Ljubav i pohlepa Ljubav je jednako različita i od pohlepe. kao što su zaljubljenost. Pošto se niži oblici ljubavi stalno upliću u razvoj viših oblika ljubavi. u stvari ima suprotan učinak: ˝ja˝ . Ljubav treba pažljivo razlučiti od ometajućih činilaca kao što su zaljubljenost. on želi da ga poseduje. Cista ljubav. a ljubav kao lako iskustvo. niže oblike ljubavi. to je kao da učestvujete u životu čitavog sveta. učvršćuje se u tragačevoj svesti kao seme koje je palo na plodno tle. dovodi do duhovnog ujedinjenja bića sa voljenim. Zaljubljenost. koja nastoji da prisvoji drugi objekat. Cista ljubav se rađa u srcu tragaoca kao odgovor na milost Savršenog Učitelja. Cista ljubav. vi kao da dodajete na svoj život još jedan. Niži oblici i viši oblici ljubavi Niži oblici ljubavi sprečavaju oslobađanje čiste ljubavi.

i kada pokaže spremnost da praktikuje uzvišenu toleranciju želeći dobro svima. kada prestane da ogovara i počne da razmišlja o dobrim osobinama drugih a ne o njihovim manama. čak i na svoju sopstvenu štetu. Takvo povlačenje svesti od svih drugih želja vodi beskrajnoj čistoti. Ljudska ljubav stvara nebrojene probleme i vezanosti. Čista ljubav nadmašuje sve duhovne discipline Čista ljubav. Ljudska ljubav je u svojim ličnim ili bezličnim aspektima ograničena.da se sjedini sa božanskim Voljenim. i patriota koji je spreman da pogine za svoju otadžbinu. Tako. A može biti da ni veliki jogini koji nikada ne napuštaju svoje pećine na planinama. to onda predstavlja i početak i kraj. učenik je zreo da otpočne rad na izgradnji božanskih vrlina. stalno traga za dušom koju će njegova milost oploditi. Univerzum nastaje zbog ljubavi Zbog ljubavi je ceo univerzum nastao i zbog nje se i održava. Bog mora da pretrpi prividno raščlanjivanje na bezbrojne duše. Da bi nastavio igru ljubavi. čovek postaje hladan. Pošto uz ogromne napore savlada brižnost. Ljudska ljubav je za mnoge-u-Jednome. Sve njegove misli su. Zrelost neće biti potpuna ukoliko tragalac u svoju duhovnu ličnost ne utka neke božanske vrline. A njen plod je božanska ljubav. umesto na sebe samog. Kao Voljeni. koji je okean božanske ljubavi. Na ovom nivou tragalac iskoračuje iz područja dualnosti i postaje jedno sa Bogom. dok u božanskoj ljubavi. jer on. To je usavršenje ljubavi. jedna jedina želja pohodi tragaoca . Sve te duše su Njegovi sopstveni oblici i u odnosu prema njima On istovremeno preuzima ulogu božanskog Ljubavnika i božanskog Voljenog. dok je božanska ljubav. Čim učenik pokaže zrelost. Razvoj ljubavi je uslovljen i usmeren naponom između suprotnosti. usmerene na božanskog Voljenog. ne osećaju tu dragocenu ljubav. u ljudskoj ljubavi ta dva . beskrajna u svom ispoljenju. S druge strane. krut i usiljen. Od trenutka kada se takva ljubav rodi. Božanska ljubav se rada sa iščeznućem individualnog uma. On predstavlja krajnji i jedini pravi predmet njihovog obožavanja. Bog se spušta u carstvo Iluzije jer ta prividna odvojenost ljubavnika od Voljenog na kraju dovodi do Njegovog svesnog uživanja u Sopstvenoj božanstvenosti. Ona ne samo da sadrži u sebi najbolje crte svih duhovnih disciplina. on je zreo da primi Učiteljevu milost. ljubavnik najzad kida okove sopstva i sjedinjuje se sa Voljenim. a individualnost tvrdokorno istrajava sve do sedmog plana involucije svesti.aspekta naizmenično jačaju i slabe. snagom stalno rastuće ljubavi. i čovek postaje šlep za unutrašnje vrednosti drugih oblika. zavisi. uključujući i svoj život. ništa ne može pročistiti tragaoca kao ovakva ljubav. na njega se spušta Učiteljeva milost. Duhovna priprema za primanje milosti Da li će tragalac zaslužiti milost Savršenog Učitelja ili ne. U božanskoj ljubavi su svi lični i bezlični aspekti u stalnoj ravnoteži. ali to ne znači da su oni iskusili čistu ljubav kojom odiše Učiteljeva milost. oslobođena svih stega individualne prirode. U ljudskoj ljubavi preovladava lični ton. Jedna od najtežih prepreka na putu duhovne pripreme sledbenika je brižnost. dok božanska ljubav vodi ka integraciji i slobodi. Božanska i ljudska ljubav Božanska ljubav se kvalitativno razlikuje od ljudske ljubavi. Na primer. a božanska za Jednog-u-mnogima.semena razvija biljka da bi potom izrasla u drvo. pre svega. od njegove duhovne zrelosti. jer Božanska Ljubav jeste Bog. A . potpuno apsorbovani u dubokom samadhiju (meditativni trans). Kada ljubavnik i Voljeni postanu jedno. Majka koja je voljna da žrtvuje sve za svoje dete. dotle božanska ljubav rezultira u neograničenoj slobodi i razobručenoj spontanosti. stoje sastavni deo svake duhovne pripreme. Ljudsku ljubav odlikuje trajna odvojenost ljubavnika od voljenog. Traga!ac je spreman da žrtvuje sve za božanskog Voljenog i nijedna žrtva mu ne pada teško. značajnija je za tragaočev napredak od svakog drugog podsticaja. u kojoj su i lični i bezlični aspekti ujedinjeni. doista su uzvišeno plemeniti. probuđena milošću Učitelja. U božanskoj ljubavi ljubavnik postaje jedno sa Voljenim Čak i najviši oblici ljudske ljubavi su žrtve ograničene individualnosti. u bezličnoj ljubavi. Čista ljubav je izuzetno retka Ljubav probuđena milošću Učitelja je privilegija koju uživaju samo odabrani. ljubavnik i Voljeni postaju jedno. shvaćenoj kao dužnost i obaveza. već ih i nadvisuje u delotvornosti dovođenja učenika do cilja. Dok osećaj dužnosti rezultira u usiljenom ponašanju.

Kada se život shvati na taj način. Ona je Stvarnost sama. ono što je veliko u duhovnom smislu se razlikuje od onoga što je veliko u matematičkom smislu. Ako uzmemo da svaka jedinica postoji odvojeno i sama za sebe. Tako. onda je sve što on jeste i sve što sa sobom nosi. Istina nije daleki cilj u budućnosti Većini tragača je teško napustiti predubeđenje da je beskonačna Istina nešto što treba postići u dalekoj budućnosti i da čitav život ne predstavlja ništa drugo do sredstvo za njeno postignuće. . Ljubav je ta koja kontaktima i odnosima među individualnim dušama uliva smisao. a jedini mogući kontakti i odnosi u takvome svetu bili bi površni i mehanički. Pometnja je nastala zahvaljujući činjenici što čovekovim procenama o duhovnoj dimenziji stvari dominiraju matematičke ideje. vraćajući ih Sebi. Kada bi Istina obuhvatala samo budućnost. pošto od svakog broja koji zamislimo. pojmljiva jedino onda kada imaginacija prestane. neminovno mora posedovati velike razmere. odnosno mora izvršiti dubok uticaj na neko šire životno područje. Duhovna beskonačnost Duhovna beskonačnost ne proizilazi iz imaginarnog sabiranja lažnog. jer je sveobuhvatna i ne ostavlja prostor ni za šta drugo. Ljubav je ta koja daje smisao i vrednost svim zbivanjima u svetu dualnosti. zemljotres u svetovnom smislu predstavlja strašnu i užasnu nesreću Čiji je ishod neprocenjiva ljudska i materijalna šteta. Duhovna beskonačnost Istine se ne bi promenila čak ni kada bi čitav univerzum bio uništen. čak ni ovakva nesreća ne može dodirnuti beskonačnu Istinu kakva boravi u srcu Stvarnosti. Nikakve promene u univerzumu ne utiču na beskonačnost Istine. ona je istovremeno i njegov neprestani izazov. njen postanak ipak ima duboki smisao. kao instrument koji nas vodi u pravcu nekog događaja u dalekoj budućnosti. Ona je smisao kreacije. Sve što se dešava u univerzumu spada u svet fenomena i kao takvo je. Međutim. Pokretačka snaga ljubavi Ljubav je odraz Božanskog jedinstva u svetu dualnosti. To je nedvosmisleno pogrešno stanovište. ništa joj se ne može dodati i ništa joj se ne može oduzeti. i tako postaje pokretačem one duhovne dinamike koja na kraju uspeva da povrati svest o izvornoj jedinoti Bića. poput svakog događaja koji ima svoj početak i kraj u vremenu. Beskonačnost Istine Zbog čega nastaju greške u prosuđivanju duhovnih vrednosti Većina ljudi sa svoje svetovne tačke gledišta smatra da sve što ima duhovni značaj. Beskonačnost Istine se ne može uvećati dodavanjem niti umanjiti oduzimanjem. Neizmerna je. Bila bi ograničena. I mada je ljubav smisao sveta dualnosti. ni za veliko ni za malo. matematička beskonačnost je nedostižna čak i u imaginaciji. postoji veći. On. a ne i na prošlost ili sadašnjost. vidimo da je čitava zamisao lažna. Tako dolazimo do toga da je matematička ideja beskonačnosti . Da bi se neki čin smatrao duhovnim. ravno nuli. predstavlja njihovog jedinog stvarnog spasitelja. U životu lišenom ljubavi sve bi se duše otuđile jedna od druge. sa stanovišta Istine.produkt imaginacije zasnovan na veštačkim pretpostavkama. Sto je ljubav jača. mada je čitav svet dualnosti samo uobrazilja. Stoga je besmisleno meriti je svetovnim standardima. Zapravo. Međutim.kao božanski Ljubavnik. nedeljiva i celovita. Na primer. Čovek je u toj meri srastao sa objektima grubog sveta da su se dimenzije. lišeno unutrašnjeg smisla. to više kreativnog nemira izaziva. on mora imati dalekosežne posledice. Međutim. Matematički pojam beskonačnosti Matematički pojam beskonačnosti dobijen je na osnovu predstave skupa beskonačnog broja jedinica od kojih svaka ima utvrđenu i podjednaku vrednost ili značaj. Ljudi mere vrednost svakog dela prema njegovim opipljivim rezultatima. ona ne bi bila beskonačna. značaj i količine svojstveni grubome svetu nesvesno uvukli u njegovo prosuđivanje duhovnih vrednosti i tako izvitoperili njegove sudove.

i iskazuje se kroz sva zbivanja nezavisno od toga da li spolja deluju veličanstveno ili ne. Sloboda i radost nedualnosti Spoznaja duhovne Beskonačnosti kroz nedualnost Ograničenja vode poreklo iz sebičnih želja i njihove samovolje. već zbog čovekove nesposobnosti da joj se u potpunosti prepusti. jeste. duhovna beskonačnost je takođe i manja od najmanjeg. onda nema vise prianjanja za mrtvu prošlost niti čeznutljivog iščekivanja budućnosti. Za život koji se odvija u senci Večnosti nijedna stvar nije duhovno značajnija od druge. Velike i istaknute stvari nisu jedine svari u životu koje imaju duhovnog smisla. već samo punoća bivstvovanja koja se ni u jednom trenutku ne iscrpljuje. ali je to ne čini manje duhovnom ukoliko daje onoliko koliko može. Duhovna neograničenost obuhvata čitav raspon života u svim fazama. podređujući je ciljevima u budućnosti.a osoba se bolno suočava sa svojim ograničenjima. Mali poklon. poseduje mnogo veću duhovnu vrednost. I kada bi ljubav primio neko drugi. to nije zbog dešavanja u beskonačnoj Istini. jer on to može biti u svakom trenutku pod uslovom da um nije opterećen iluzijama. poistovetivši se sa svetom u svim njegovim oblicima. Tako se preuveličava zamišljeni značaj prividne budućnosti na račun opažanja i uviđanja istinskog značaja zbivanja u večnoj Sadašnjosti.ne kao nešto što treba da se dogodi. U nju su uključena kako značajna tako i manje zna¬čajna dela. nego samo celovitog bivstvovanja u večnom Sada. Tako osmeh ili pogled može imati isti značaj kao i žrtvovanje života za neki ideal. stvar ne mora biti neobična niti naročito upadljiva. što im umanjuje duhovnu vrednost. uručen s poštovanjem i nesebičnom ljubavlju. U večnosti nema plime i oseke niti beznačajnih perioda između njihove naizmenične pojave. ljubav koju bi primio neko drugi zadržala bi svoju prirodnu lepotu. Najčešće se dešava da velika darivanja prati oholost ili sebični motivi. skrivena u svemu. Društveni problemi Nepodvojenost znači ukidanje svih ograničenja. isto tako je nepovoljno pridavati važnost pojavama oko kojih se diže velika prašina. Budući veća i od najvećeg. Jasno opažanje poteklo iz neposesivnosti dopustilo bi joj da okusi slobodu nedualnosti i da doživi svu radost koju takva sloboda sa sobom nosi. Siromašna osoba nema tih mogućnosti. više ne bi osećala potrebu za pojedinačnim oblicima. Samo u nedualnosti leži spoznaja istinske duhovne beskonačnosti koja donosi trajno i . onda život ne samo da bi bio skučen.jer. već kao nešto što je bilo. nego u kvalitetu življenja. Ali ako bi ta osoba sagledala tu situaciju srca očišćenog od požude. razotkriće se tek kada se život sagleda i prihvati u njegovoj celokupnosti. Beskonačna Istina. poznavanje suštine stvari i prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Jedino se kroz takvo bivstvovanje duhovna beskonačnost Istine može ostvariti u životu. Jedino kada je um čist i smiren. Kad bi se život sastojao samo od velikih stvari i kada bi sve male stvari bile izostavljene. Da bi posedovala duhovni smisao. Kad život izgleda prazan i besciljan. ljubav joj oduzima neko treći. Nije cena ta koja poklonu daje duhovni značaj. no umesto da osvoji njenu naklonost. ukoliko neka osoba priželjkuje ljubav druge osobe. i uvek će biti večna samoispunjenost. Punoća postojanja Pogrešno je lišavati sadašnjost svake važnosti. Velike stvari Kao što nije dobro čuvati duhovne dragocenosti za neki zamišljeni trenutak u budućnosti. nego i vrlo siromašan. osoba bi se osećala kao da je njoj upućena . Na primer. Tako se začinje pakao goruće ljubomore. ukoliko taj osmeh ili pogled izvire iz Svesti o Istini. istinska priroda duhovne beskonačnosti postaje dostižna . Sve neobično i upadljivo postoji samo u kontrastu prema uobičajnom i svakodnevnom i ne mora predstavljati primer apsolutne duhovne lepote. Kada je svaki trenutak ispunjen večnim smislom. Duhovna beskonačnost obuhvata i najveće i najmanje Suština duhovnog života nije u kvantitetu. Nije neophodno da čovek poklanja velike količine novca da bio duhovno velik. već duševna čistota davaoca.Večno Sada Život nije predodređen da se obogati duhovnom suštinom u nekoj dalekoj budućnosti. tu dolazi do sužavanja i gušenja slobodnog života duha . Posesivnost u svim oblicima sužava život.

privilegija i prava. ma kako proračunatom. Za razliku od toga. javlja se jasno opažanje večnog smisla onoga što JESTE. pravilno shvaćena kroz prizmu nedualnosti. Na drugoj strani imamo demokratske zemlje gde o opštim zahtevima društva odlučuje mišljenje većine. U potrazi za Bogom Različiti stupnjevi vere u Boga . Svet mnogostrukosti Sve dok se društvenoj problematici bude prilazilo sa stanovišta množine i mnogostrukosti. a ne manjine. pa zato manjinski zahtevi ostaju neuslišeni. budući da interesima manjine nije udovoljeno. mržnja i požuda-su čovekove lične tvorevine. Jedno u svemu i u svakome Tamo gde postoji mnoštvo. Život će postati beskonačno jednostavan i celovit. hijerarhija potreba. niti stvarni sklad medu različitim grupama u okviru jednog društva. ne može se ostvariti pravilna ravnoteža između pojedinca i društva. drugo ne postoji. Prema tome. većinski zahtevi ostaju neuslišeni. međutim. pa između većine i manjine neizbežno nastaje suparništvo i raskol. Trajno rešenje će se javiti tek kada ona bude viđena u svetlu istine o nepodeljivoj celovitosti i unutrašnjem jedinstvu svih stvari. rivalstva i nadmetanja. nužno je konačan. Kako je svako u kreaciji ne samo unutar duhovne beskonačnosti. odbaciti relativna merila po kojima su se stvari do tada međusobno poredile. gde postoji mnoštvo. ona je jedna jedinstvena Stvarnost kojoj nema ravnog. oblici iskrivljene svesti. nego brisanjem lažne ideje o mnoštvu. No i ovakav ugao gledanja još uvek je u domenu dualnosti. jer samo jedna jedinstvena Istina vibrira u svakome. ma kako velik.nesmanjeno blaženstvo. nepovratno nestati. manjina neminovno zauzima neprijateljski i rivalski stav prema većini. zasnivaju na dualnosti kao polaznoj pretpostavci. bez izuzetka. Duhovna beskonačnost nije broj. Civilizacija zasnovana na temelju duhovne beskonačnosti Istine U dualnom svetu. brkati sa principom jednakosti. ali nikada sa dve ili više osoba. neminovno dolazi do raznih poređenja. duhovna beskonačnost Istine dopušta paradoks da se pojedinac može izjednačiti sa celinom. privilegija i prava. Nedeljivo jedinstvo Kada su opšti zahtevi društva podređeni interesima manjine. Manjina i većina Beskonačnost istine. Ograničenja ljubomore i sva druga ograničenja koja sužavaju život-ljutnja. postoji hijerarhija potreba. priznajući nedeljivo jedinstvo. Sve su to. uvodeći merilo unutrašnje vrednosti svega postojećeg. U civilizaciji zasnovanoj na pravom razumevanju duhovne beskonačnosti Istine. U društvenom životu će prihvatanje duhovne beskonačnosti Istine značiti ponovno preispitivanje kako individualizma tako i kolektivizma. Sve konačnosti i ograničenosti subjektivne su i samostvorene. U duhovnoj beskonačnosti nema mesta poređenjima. niti će se javljati ona poređenja i procene koja su tako često bivala osloncem nabusitog i izolovanog ega. Ima manjih i većih. Jedan-u-svemu ne može se uspostaviti putem umnožavanja i mnoštva. Svaki broj. jer će sve iluzije na osnovu kojih je svet zamršen i podeljen. sa duhovne tačke. neće se doći do trajnog rešenja. Tek nakon odbacivanja samovoljne i egocentrične uobrazilje. a vrednosti se menjaju u zavisnosti od stepena u hijerarhiji. Ne postoji manje i veće. već je i sam nedeljiva duhovna beskonačnost. Manipulacijom brojkama. tako se svako nalazi na prvom mestu. već i sa svima. vrednosti su pravilnoprocenjene zahvaljujući neposrednom opažanju Jednog u svakom i svemu. više se neće nametati pitanja većine i manjine. Tako. jedna osoba se po svom značaju izjednačava ne samo sa dve ili više osoba. Biće pokrenuta nova struja razmišljanja koja će. Jedinstvo kakvo se doživljava u Realizaciji ne treba. ma kako veliki. takođe će iznedriti prava rešenja za društvene probleme koji se svi. osoba se po svojim zahtevima. pravima i vrednostima može izjednačiti sa drugom osobom.

filozofski nastrojeni ljudi. pa shodno tome. U jeku rasprave. reče pešak. bez obzira što neće prihvatiti ono o čemu je samo načuo. Pešak to odbi. Njegovu svakodnevnicu prepunu raznih događaja. Takođe. Međutim. Princ mu se obrati oholim recima i zatraži da mu se ovaj skloni s puta. Ona proživljava raznorazna iskustva radosti i tuge. druge ne postoje. Tako mlaka vera nikada ne može dati dovoljno podstreka ozbiljnijoj potrazi za Bogom. svestan ograničenosti svog individualnog iskustva. Ograničenost iskustva ograničava opseg razumevanja. Prosečna osoba potpuno uranja u svoje aktivnosti u grubom svetu. tako osoba počinje da veruje da.Većina ljudi čak i ne naslućuje postojanje Boga. Drugim recima. . ˝Ali ja ne znam da si ti princ˝. ne pokazuje preterano interesovanje za Njega. Može to biti neispunjenje nečega za šta se pouzdano smatralo da će se ispuniti. skloni da u Boga poveruju bilo na osnovu sopstvenih spekulacija. čak ne pomišljajući da je postojanje dublje Stvarnosti moguće. već dokazanih činjenica. pažnju im privuče pogrebna povorka koja je nosila telo mrtvaca na groblje. koji bese uznapredovao na stazi. raspravljao o duhovnim temama. obično je neki nenadani događaji trgnu iz dogmatskog načina razmišljanja i otvore joj vidike. on će ipak dopustiti mogućnost postojanja duhovnih činjenica koje nisu obuhvaćene njegovim dotadašnjim iskustvima. Ostaće otvoren na sve što se nalazi izvan kruga njegovog ličnog iskustva. traganje za Njim je potpuno opravdano. a veru u postojanje Boga preuzimaju od svoje sredine. ili kakva iznenadna promena položaja koja iziskuje temeljito preispitivanje i napuštanje ustaljenih načina razmišljanja i ponašanja. čovek se obično ne upušta u potragu za Bogom poletno i voljno. Taj mudrac je jednom sa svojim prijateljem. put prepreci neugledni pešak. on postavi sebi zadatak da resi to pitanje jednom za svagda. ceremonije i verovanja. pij i budi veseo˝ uobičajena je filozofija prosečnog čoveka. njemu. Nekoliko dana posle pomenutog događaja. niti je zadovoljan izvođenjem dokaza iz drugih. postoje i oni. Otuda njegovo prirodno nastojanje da ih spozna direktno. bio i princ. Ovo možemo ilustrovati primerom iz života jednog velikog mudraca.A da li si ti video njegovu dušu?˝ upitao je mudrac. Pravi tragalac stremi ka direktnoj spoznaji duhovnih činjenica Iskrenom tragaocu nije dovoljno da o duhovnim činjenicama stiče predstavu na osnovu onoga što je čuo. ˝Ovo je kraj njegovog tela ali ne i njegove duše˝. jer takvi nisu upoznali Boga ličnim iskustvom. Zatim su tu oni koji pod uticajem tradicije nasleđuju pripadnost ovoj ili onoj veri. zapazio je prijatelj. čovek ipak ne može umaći patnji. Međutim. A neretko takva prilika nastupi . I otvorivši se na mogućnost da Bog stvarno postoji. dok je jahao na konju. Ali. baš kao što je on stvarno bio princ iako to pešak nije znao iz sopstvenog iskustva. uzdržaće se od tvrdnje da su njime obuhvaćene sve mogućnosti. Događaji koji teraju na razmišljanje ˝Jedi. Zato. onda se traganjem za Njim ništa ne gubi. ˝Ne˝. jer uspevši da zadovolji čula. odgovorio je prijatelj. i nastavi: ˝Priznaću te za princa samo kada budem znao da si ti princ i nikako drugačije˝. a retko poseduje životnost u meri koja je potrebna da bi se izazvala korenita promena u čovekovom stavu prema životu.˝ odgovori mudrac. Na takav potez ga nagoni razočaranje u zemaljske stvari koje ga stalno zavode i od kojih ne može odvratiti svoj um. A mudrac je i dalje ostao sumnjičav jer je insistirao na ličnom saznanju. uzgred budi rečeno. Za njega duhovne činjenice ne mogu biti predmet praznih razmišljanja. bilo na osnovu tvrđenja drugih. pa Bog za njih ne predstavlja cilj za kojim intenzivno čeznu ili kom streme. Bog je za njih u najboljem slučaju samo jedna hipoteza ili intelektualna postavka. s vremena na vreme poremeti neka okolnost posle koje počinje da se pita: ˝Čemu sve ovo?˝ Ta misao se javlja kao posledica nekog neprijatnog događaja za koji čovek nije prethodno pripremio. Ali uprkos neprekidnom traženju zadovoljstava. ˝Ja sam princ. A ako ne postoji. osim činjenica koje su rezultat njenih proteklih iskustava. Ilustrativna pričica Takvu naglu promenu u načinu razmišljanja možemo ilustrovati pričom iz života nama već poznatog mudraca koji je. Njihova vera je samo toliko jaka da ih veže za rituale. a princ sjaha s konja i među njima se rasplamsa rasprava: ˝Ko si ti?˝ upita pešak. on najčešće oseća prezasićenost. jer je prihvatanje ili odbacivanje ovih činjenica od ogromnog značaja za njegov unutarnji život. on isto tako neće žuriti da to odbaci. Ona pokušava da na najbolji mogući način zadovolji svoja čula i umakne raznim oblicima patnje. Ovaj susret rasvetli mudracu činjenicu da Bog može da postoji čak i ako Ga nije spoznao ličnim iskustvom.. Prosečna osoba ne haje za Boga Bog ili postoji ili ne postoji. Ako postoji. Otvorenost tragaoca Iako se tragalac neće zadovoljiti znanjem iz druge ruke niti pukim nagađanjima.

a sve stoje manje od Istine ostavlja ga ravnodušnim. Njegova jedina želja postaje da po bilo koju cenu pronađe Istinu.vrši uticaj i na čovekov praktični život. to može dovesti do ozbiljnijeg umnog rasula. na kraju stiže do neočekivanog saznanja o nečem već poznatom i drevnom. Neobuzdano očajanje je razorno Takve okolnosti mogu čoveka dovesti do krajnjeg očajanja. pa i do pokušaja samoubistva. Duhovno putovanje nije putovanje ka novom odredištu. nju više ne napušta pitanje: ˝Čemu sve ovo?˝ Božanski očaj kao početak duhovnog buđenja Kada pojedinac svu svoju misaonu energiju uloži u otkrivanje smisla života. za kojim je tako očajnički tragao. on će mogući prilaz ka onostranom potražiti u svom svakodnevnom iskustvu. intelektualna potraga za Bogom . Ovakve katastrofe pogađaju ljude kod kojih se očajanje splelo sa nerazboritošću. a ne hipoteza. I ukoliko ne uoči da postoji neka.osujećenjem neke jake želje. gde će čovek dobiti nešto što nije posedovao i postati neko ko nije bio. Preispitivanje sveta iz novog ugla Sada. psiha to doživljava kao šok posle koga više nije spremna da prihvati način života kakvog je dotle bespogovorno prihvatala. jedinstveni duhovni eksperiment na život. U jasnoj i postojanoj viziji istinske prirode života i njegovog smisla. u kojoj je njegovo celovito biće.sama ona Stvarnost Čiji je i on deo.ili skrivenom duhovnom Stvarnošću . On je Stvarnost viđena kroz nezamagljeno staklo . nepoznat entitet. Za njega postoje samo dve mogućnosti: ili postoji skrivena duhovna Stvarnost koju su proroci opisivali kao Boga. I tako. Na putu da razotkrije tajnu svrhu postojanja. nego je putovanje na kome se polako . On je sušta Stvarnost. to će se njegovo znanje o pravom smislu života više produbljivati. već i šta znači. već pokušava da dokuči njihov duhovni smisao. Pronalaženje Boga je vraćanje samom sebi Sto šire bude primenjivao svoj inteligentni. mada u isto vreme njegov unutrašnji glas odbija da se pomiri sa mišlju da je život lišen svakog značenja. stanje očaja kod inteligentne osobe proizvodi sasvim drugačije dejstvo. Tako se on okreće Bogu u trenucima kada su ga ovozemaljske stvari saterale u škripac. To podrazumeva posmatranje sveta iz novog ugla i ponovno preispitivanje svakog proživljenog iskustva. do tada njemu nepoznata skrivena stvarnost. ili je sve lišeno značaja. shvatiće daje Bog. on počinje temeljno da preispituje vrednosti koje je do tada prihvatao bez pogovora. kada sve izgleda beznadežno. U trenucima božanske patnje. pa on mora pokušati prvu. Vratiće se svakodnevnim iskustvima ne bi li pronašao nešto svetlosti na stazi. onda stvarno ne postoji više ništa za šta vredi živeti. skriven ili. više ga ne zaokuplja isključivo ono što jeste. nije tud. U jednom trenutku njegovo brižljivo preispitivanje sabraće se u uvid koji nije bio moguć pre nego što je otpočeo traganje. Pod istim takvim okolnostima. Tada započinje njena stvarna potraga za neprolaznim vrednostima. on odlučuje da rizikuje sve da bi ustanovio kakav se smisao krije iza površinskog vela njegovog života. I ukoliko strahovita energija uznemirene psihe nije usmerena i kontrolisana. Ova druga mogućnost nije prihvatljiva sa stanovišta celovite čovekove ličnosti. Od tog trenutka nadalje. premda kreće u potragu za nečim posve novim. Na kraju će otkriti da gaje potpuni preobražaj njegovog bića doveo do nepatvorenog sagledavanja smisla života. Njegov život prerasta u pravi duhovni eksperiment u koga su uključene sve zapažene duhovne vrednosti. Preispitivanje proživljenih iskustava obogaćuje riznicu čovekove duhovne mudrosti. i sa kojom je suštinski identičan. a svako duhovno saznanje unosi promenu u njegov opšti stav prema životu. Božanski očaj predstavlja početak duhovnog buđenja jer se iz njega rada težnja za Bogoostvarenjem. Stoga. Kada želja naiđe na takvu prepreku koja joj onemogućava da bude zadovoljena. U trenucima takvog božanstvenog očajanja. Neusmerena snaga očaja ne vodi ničemu osim destrukciji. pošto skrivenoj stvarnosti čije postojanje tek naslu¬ćuje nije moguće direktno pristupiti. Bog ili ništa Sve uobičajene utehe mimoišle su njegovo srce. Nezadovoljan prolaznim stvarima ovog života. on onda kreativno usmerava snagu svog očaja. pak. jer ona oslobođenu energiju obuzdava i usmerava u pravcu određenog cilja. i koji su dozvolili impulsima slobodu i pun zamah. ona donosi odsudnu odluku da otkrije i ostvari cilj života. On više ne samo da doživljava stvari.

Svaka od šest stanica je. u svojstvu tragaoca. od ogromnog značaja. Stazi se pristupa onda kada se javi čežnja za dubljom stvarnošću Kao što riba koja je izvađena izvode žudi da se u nju vrati. baš kao što se putnik u vozu privikne na pomračinu u trenucima dok voz prolazi kroz tunel. tako i osoba koja je na tren ugledala blesak cilja. Pronalaženje Boga je vraćanje Sebi samom. Postepeno okretanje procesa delovanja lažne imaginacije unazad Osećaj otuđenosti nastao je kao posledica uzleta imaginacije. Od tog trenutka nadalje. Ali i tada oseća nelagodnost i nejasnu i nedefinisanu uznemirenost u vidu slutnje da nešto nedostaje. Kretanje duhovnom stazom sastoji se u poništavanju posledica delovanja uobrazilje. a postepeno razvija razumevanje začeto u trenutku duhovnog buđenja. neprestana razočarenja u život usmeravaju ga na pravi kolosek . Da bi neko umeo da ceni slobodu. ili cilj. Ali našavši se na trenutak na sovom. tako i tragalac koji je u daljini opazio cilj. čovek ne bi shvatao pravi smisao slobode. izražena i intenzivna. ograđena i konačna jedinka. kada bi. Ako se tokom čitavog razdoblja svog života riba nije ni jednom našla izvan vode. život bio neprestana sloboda. izgrađenog u periodu delovanja uobrazilje. vrsta unapred stvorene predstave o cilju. predstavlja pripremni stupanj za potpuno uživanje u slobodi koja će da nastupi. ne kroči na duhovnu stazu. Prelaženje kroz duhovno ropstvo i prepoznavanje intenzivne Čežnje za oslobođenjem. Pre stupanja na stazu. Kao što osoba koja se nalazi u tunelu još intenzivnije žudi za svetlošću kada ugleda njen tračak na kraju tunela. A to nešto je. on će nastojati da otkrije stvarnost dublju od one koju mu dočaravaju nestalni oblici. taj mora iskusiti zatočeništvo. ali jedinka ostaje nesvesna te čežnje sve dok. Stupnjevi na Stazi Zatočenik ceni slobodu O vi ljudi moraju da prođu kroz period vezanosti i taj period se ne srne shvatiti kao beznačajna epizoda u evoluciji života. dok sedma predstavlja poslednju stanicu. a svest koja se javila usled težnje za jedinstvom sa Bogom uzrokuje prvi potres u čvrstoj strukturi ega. hita ka njemu punom brzinom. sluti on od samog početka.da pronađe ono što mu je oduvek nedostajalo. Čin oslobađanja od uobrazilje može se uporediti sa buđenjem iz dubokog sna. zaštićena golemim zidinama najmračnijeg neznanja. pa on ne može da prihvati nijednu drugu ideju sem da je zasebna. umesto sužanjstva. želja za sjedinjenjem sa izvorom postaje jasna. ona ne može ceniti vrednost vode. Uporedo sa postepenim bleđenjem osećaja odvojenosti i egoizma. čežnja za povratkom svome izvoru prisutna je u svakom biću još od trenutka kada ga je koprena neznanja odvojila od njega. Taj trenutak možemo prikladno nazvati prvim posvećenjem tragaoca. Zato se obratnim procesom ukida osećaj otuđenosti i doživljava povratak prvobitnom jedinstvu sa Stvarnošću. čezne da se sjedini sa Bogom. Sto je dodir sa Stvarnošću dublji. Čovek se u izvesnom smislu privikne na neznanje. Iz mnogostruke lažne imaginacije iskristalisala se ego-svest. a onda stupa u neku vrstu dodira sa Stvarnošću. . U stvari. Razni stupnjevi u procesu izbavljenja iz obmanjujuće imaginacije mogu se uporediti sa snovima koji služe kao most između stanja dubokog sna i stanja budnosti. ona bi kroz iskustvo čežnje za vodom bila kadra da shvati svu njenu važnost. Višeslojna koprena satkana od uobrazilje Na duhovnoj stazi ima šest stanica. A kada njegovo iskustvo sveta postane dovoljno zrelo. odnosno skidanju slojeva koprene koja kod čoveka stvara osećaj nedodirljive zasebnosti i beznadežne otuđenosti. Proces ukidanja mnogostranog delovanja uobrazilje je postepen i ima sedam nivoa. Pre no što stupi na Stazu. čoveka posve obavija ta koprena sačinjena od svakojakih pogrešnih predstava.raspršuje neznanje o sebi i životu. Počev od trenutka posvećenja i stupanja na stazu. Isto tako. to je koprena neznanja tanja. na svoj način. Od rođenja do smrti živela je isključivo u vodi i nije sposobna da pojmi šta voda stvarno znači za njen život. to nešto nehotice poistovećuje s raznim stvarima pojavnog sveta. Mnogoslojni veo koji čoveka razdvaja od Boga satkala je lažna imaginacija. osoba se čvrsto drži ideje o svom zasebnom postojanju. U fazama najvećeg mraka. narasta osećaj ujedinjenosti sa Stvarnošću.

Prelazni stupnjevi na stazi su tvorevina imaginacije Skidanje jednog sloja sa vela imaginacije je nesumnjivo korak napred u pravcu Svetlosti i Istine. a zatim doživljava stanje karakteristično za taj nivo. Obzirom daje došlo do korenite promene svih okolnosti u njegovom duševnom životu. što je poznato kao samadhi. A za prethodne samadhije šest prethodnih nivoa dualnosti. Ono što se menja nije Sopstvo. Isto tako se postepeno raspoistovećivanje sa telom i progresivno poistovećivanje s Najvišim Sopstvom može nazvati stvarnim kretanjem na Stazi. na sedmom nivou. ovo liči na povratak u Indiju iz Kine. Ali kao i krajnje uništenje ega. Sve prolazne faze na stazi do krajnjeg ostvarenja Cilja. vi shvatite da se vaše telo ne nalazi u Kini nego u Indiji. Svaki sledeći stepenik u procesu ukidanja delovanja uobrazilje je korak dalje u slabljenju ega. naporedo sa usporavanjem umnih aktivnosti. Priroda saniadhija Svaki stepenik u kretanju naviše predstavlja jedno stanje svesti. Kada se tragalac domogne višeg nivoa. Upravo kao kada planinar. Kada dosegne sledeći nivo svesti. Međutim. koje se odigrava na sedmom nivou. sanjareći. a u samadhiju je ona svesna blaženstva ili svetlosti ili moći. Ali kao što osoba koja je ozbiljno namerila da se popne na planinu. Varljivi osećaj Realizacije Tokovi imaginacije ne unose nikakvu stvarnu promenu u istinsko biće Sopstva. mada su sve te faze kroz koje se prolazi na stazi podjednako igra uobrazilje. To privremeno umrtvljavanje ego života razlikuje se od krajnjeg uništenja ega. a zatim. različiti stepeni umanjenosti snage ega na šest posrednih nivoa zavređuju da budu pomenuti zbog njihove relativne važnosti. Kada se stvarno probudi uvideće da je raniji osećaj budnosti bio samo san. nakon izvesnog vremena uvidi da treba da ostavi visoravan za sobom. Imaginacija je varljiva u različitim stepenima. pa poveruje da se stvarno uspeo na vrh. penjući se na planinu. uočeno je da su takode neke vrste fane. tako će i tragalac pre ili kasnije uvideti da se prolazne faze moraju prevazići. krajnje uništenje ega se opisuje kao Fana-FUlah. kojeg je stvorila njegova ego-svest. gde najzad dolazi do potpunog postignuća stanja Boga. Nivo se može uporediti sa železničkom stanicom na kojoj se voz nakratko zaustavi. doživljava i znatno slabljenje snage ega. gubitak osećaja odeljenosti praćen osećanjem jedinstva i istovetnosti sa širom Stvarnošću tako je intenzivan i dubok. U duhovnoj tradiciji sufizma. Sa subjektivne tačke gledišta. nakon svakog podizanja na sledeći nivo. Pretpostavimo da. ali nije sjedinjavanje sa Stvarnošću. Kada fantazija prestane. već ideja o tome šta ono jeste. on se najpre stopi s njim. dok se stanje svesti može uporediti sa ponašanjem putnika nakon pristizanja voza u stanicu. da čovek redovno ima lažni utisak da je postigao Ostvarenje. jer uzrokuju delimično uništenje ega. čoveku je potrebno izvesno vreme da bi mu se prilagodio. tako i tragalac ume da pobrka prolazne faze sa stvarnim ciljem. samadhi se suštinski razlikuje od sna. Tako čovek mora da prođe šest prelaznih nivoa i njima odgovarajućih stanja svesti pre nego što dosegne sedmi nivo koji je i kraj puta. Međutim. Posle perioda sličnog mrtvilu. stigne na kakvu visoravan i tako se zadivi njome da zaboravi na svoj cilj.prolazi kroz period umanjene aktivnosti koja se može porediti sa snom. u mašti sebe vidite u Kini dok se zapravo fizički nalazite u Indiji. . um počinje da funkcioniše na novom nivou pri stanju svesti koje je sasvim drugačije od stanja koje je ostavio za sobom. a napredovanje od jednog ka drugom stanju svesti odgovara prolaženju kroz unutrašnje nivoe. ali ne dovode do njenog definitivnog prestanka. predstavljaju napuštanje jednog toka imaginacije u korist drugog. on se prvo stopi s njim. Nivoi i stanja Šest uzlaznih stupnjeva nalaze se još uvek u području delovanja uobrazilje. mada ne i svog tela i svoje okoline. tako i svest . Poput putnika koji umoran od napornog puta odlazi na počinak.nakon što je učinila napor da se uzdigne na sledeći nivo . Svaki stupanj predstavlja naredni korak u odbacivanju ego-života Pošto tragalac dospe na novi nivo. U snuje osoba potpuno nesvesna. To je samo odbacivanje varljivije imaginacije u korist imaginacije koja je manje varljiva. a oni se podudaraju sa stepenima čovekovog osećanja otuđenosti. mada u stvarnosti još uvek spava. on doživljava neku vrstu paralize umnih aktivnosti. Lažni osećaj Ostvarenja koji se javlja na prolaznim stupnjevima nalik je na doživljaj spavača da se probudio.

Ako se hodočasnik uspne na sedmi nivo. Svest je sada potpuno povučena iz čitavog sveta. a napredovanje tragaoca ka Samospoznaji odvija se pod delovanjem duhovnih zakona koji se odnose na preobraženje i oslobađanje svesti. Zbog svega ovoga. da nije niko drugi do Bog. on nastavlja da napreduje na duhovnoj stazi i dospeva na drugi nivo. no ipak. Hodočasnik nikada nije bezbedan u smislu duhovnog nazadovanja.Prve tri fane Medu fanama koje se smenjuju po rastućem redosledu. To je Ninnkalpa stanje. Kada putnik na duhovnoj stazi stigne na prvi nivo. On vidi. a svaka od tihfana poseduje neku posebnu odliku. verujući da je dospeo do kraja duhovne staze. Rast fizičkog tela odvija se pod delovanjem prirodnih zakona. ili stanje božanske kome. Fizičko telo deteta raste postepeno i gotovo neprimetno. on je sada i izvor i posrednik mnogih nadahnjujućih misli. a ostali koji uspeju da prevaziđu tu samoobmanu idu dalje i dospevaju na treći nivo. Uranjanje u četvrti nivo zove se fana-e-malakuti ili uništenje koje vodi u slobodu. ostaju nasukani na drugom nivou. Nestajanje na petom nivou naziva se fana-e-jabruti ili poništavanje svih želja. mnogi hodočasnici na ovom uzvišenom stupnju nalaze da je veoma teško odupreti se obmani je posredi Bogoostvarenje. već se u njemu samom javlja veliko iskušenje da ih upotrebi. Ako hodočasnik ne podlegne samoobmani. Fana-fillah. Ovako zaneseni. To znači da ne samo da mu se ukazuje prilika da iskoristi svoje moći. Ovde dolazi do prestanka do tada neprestane aktivnosti nižeg intelekta. Dospeo je do krajnjeg odredišta. Nestajanje na trećem nivou zove se fana-e-zahiri ili poništenje privida. biti ulovljen u zamku privlačnih mogućnosti četvrtog nivoa. ako nastavi dalje on će uvideti svoju grešku i napredovati do šestog nivoa. putnik još ne postaje jedno sa Bogom. Međutim. Sada je bezbedan i izvan mogućnosti duhovnog pada. Dolaženje do Samospoznaje Postupno i neprimetno napredovanje ka Samospoznaji Kada se ostvari zrelost. Ovo je videh samadhi. Nestajanje na šestom nivou naziva se fana-e-mahabubi ili utapanje sopstva (ljubavnika) u Voljenom. već i sposobnost da je ispolji. U ovom nestanku hodočasnik gubi svoje zasebno postojanje i trajno se sjedinjuje sa Bogom. prolazak kroz četvrti nivo je jedan od najtežih i najopasnijih. Sada hodočasnik vidi Boga tako jasno i neposredno kao što običan čovek vidi zemaljske stvari. Oni koji pomisle da su postigli cilj. stanje osvešćenog Božestva Ali. budući da nema svest o svetu oko sebe. Hodočasnik je dospeo na suprotnu obalu ogromnog okeana uobrazilje i otkrio da je ova poslednja Istina jedina Istina. koje je karakteristika svesnog Božanstva. tu će doživeti poslednje uranjanje koje se zove Fana-Fillah ili krajnje poništenje sopstva u Bogu. a sumnje i brige nestaju. je završna stanica na duhovnoj stazi. Hodočasnik više ne razmišlja na uobičajan način. on doživi svoju prvu fanu ili slabo nestajanje ega. cilj čitavog traganja i nastojanja. i njegov pad je moguć sve dok uspešno ne prede sa četvrtog na peti nivo. . Hodočasnik je sada apsorbovan u blaženstvu i beskonačnoj svetlosti. Hodočasnik sada doživljava posebno stanje svesti četvrtog nivoa u kome ne samo da poseduje beskonačnu moć. nema ni prilike da ispolji tu moć. ili Nirvikalpa. Fane petog i šestog nivoa Nastavi li hodočasnik dalje. To je jedina stvarna probudenost. on će. napredovanje osobe u pravcu Samospoznaje teče prirodno kao što fizičko telo deteta prirodno izrasta u telo zrelog čoveka. On je sada jedno sa Bogom i tako sebe i doživljava. Ukoliko podlegne iskušenjima. shvativši daje njegovo postignuće samo jedna prolazna faza na njegovom putu. Opažanje Boga i zadivljenost Bogom ne prekida se ni za trenutak. Fana-Fillah. odnosno Beskonačan. Ovaj sedmi nivo. Um razgovara sa umom. Ali. hodočasnik izjavljuje: ˝Ja sam Bog˝. no ipak. postoji kontinuitet napredovanja sve do završne Fane-FUlah. Opasnosti četvrtog nivoa Nestajanje na drugom nivou zove se fana-e-batili ili poništenje lažnog. Hodočasnik je privremeno lišen svoje ograničene individualnosti i doživljava blaženstvo. i da su svi ostali nivoi na putu bili iluzorni. Obmanjujući sebe. Ovde hodočasnik danima nema svest o svome telu i o svetu oko sebe i doživljava beskonačnu moć. ali ne fizičkim očima. nastavljajući da upotrebljava svoje moći. mnogi hodočasnici misle da su ostvarili stanje Boga i ostaju zaglibljeni na prvom nivou. dospeće do četvrtog nivoa.

Stoga Čitav grubi svet otpada iz orbite svesti. prelazak iz grube u suptilnu sferu postojanja. no ipak. Poistovećenje sa mentalnim telom Bez obzira na sve. već samo posredstvom suptilnog tela. Sada snop svetlosti svesti više ne dejstvuje kroz grubo telo. pak. Mada je na ovaj način duša postala suptilno-svesna. budući da ne može spoznati sebe kroz sebe samu. Domet i delovanje svesti Tragalac je uglavnom svestan svojih reakcija na različite situacije u životu. Impresije vezane za suptilno telo troše se. Poistovećenje sa fizičkim telom Na ovom nivou duša je svesna grubog sveta ali ne zna ništa o svojoj istinskoj prirodi. snop svetlosti njegove svesti ne može biti usmeren na medijum suptilnog ili mentalnog tela. kao i kroz pometnje i sukobe. od velikog je značaja. pomerajući i podstičući premeštanje osnove svesnog fukcionisanja duše sa grubog na suptilno telo. veoma udaljena od krajnjeg cilja. Sve dotle dok nije svestan suptilne i mentalne sfere postojanja. te ono prirodno postaje osnova svih njenih aktivnosti u okviru grubog. otpočinje nov način življenja. Duša ne upoznaje sebe direktno. upravo kao što je i tok rečica koje se slivaju niz planinu određen prirodnim kanalima planinskog reljefa. tako i tragalac često nije svestan zakonitosti po kojima se kreće ka cilju svog duhovnog razvoja. tragalac unutrašnjim putem postepeno prilazi Samospoznanju.mada je. Duša. Područje delovanja prosečnog pojedinca svodi se na grubu sferu. Sve ovo su ispoljenja raznih sanskara koje je poneo sa sobom iz prošlosti. ali je retko kada svestan načina na koji napreduje ka spoznaji Sopstva. Kroz . Život u suptilnoj sferi je samo prelazna faza na duhovnom putu. već posredstvom fizičkog tela. pa on sve svoje zamisli i aktivnosti usmerava ka grubim objektima koji su mu pristupačni. Domet snopa svesti uslovljen je prikupljenim sanskarama. kroz neke oblike pokajanja ili. Ona poistovećuje sebe sa grubim telom na koje pada snop svetlosti svesti. kroz sklad jasnog opažanja i čvrste volje. koje se sastoji u postepenom odvraćanju snopa svetlosti svesti od grubog sveta. zapravo. ona prepoznaje sebe kao fizičko telo . duša smatra da je suptilno telo i ono postaje središtem svih njenih aktivnosti. a buđenjem svežih snaga i oslobađanjem duhovne energije. primerice. osoba koja putuje brodom može se kretati bilo gde po površini vode. U suptilnoj sferi uobičajeni standardi grubog sveta bivaju zamenjeni novim standardima bližim Istini. od miliona grubo-svesnih duša vrlo mali broj postane suptilno-svestan. a duša postaje svesna isključivo suptilnog sveta. Slabljenje impresija predstavlja početak duhovnog buđenja. Područje koje je osvetljeno snopom svetlosti predstavlja sredinu u kojoj svest deluje. ona i dalje boravi u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. to jest promena nivoa na kome se deluje. Ljudska svest može se porediti sa reflektorom koji osvetljava postojanje i prirodu stvari. radost i patnju. sfera i stupanj na kome se odvija njegov život ograničeni su na grubi svet. prolazeći kroz sreću i tugu. tako tragalac lagano krči put kroz šipražje sanskara poput putnika koji se probija kroz divlju i gustu šumu. Budući ograničen medijumom grubog tela. i doživljava telesna ograničenja i promene kao nešto što joj pripada. o sebi ima predstavu da je mlada ili stara. Pošto se sva saznanja do kojih može doći putem grubog tela svode na grubo telo kao na centar svake aktivnosti.što važi i za duhovni napredak čoveka koji je stupio na stazu. dakle. čovek je svestan svega unutar grubog sveta. kroz trenutke napora i trenutke počinka. nego pada na suptilno telo koje postaje njen nosač i deluje kroz njega. Poistovećenje sa suptilnim telom Pošto čovek proživi nekoliko životnih ciklusa u uslovima grubog sveta. Suptilna sfera postojanja je sada njeno novo okruženje. Nemajući svesno znanje o tome. uspehe i neuspehe. kroz sebe samu. Dete ne shvata kako njegovo fizičko telo raste. Prosečna osoba svesna je samo grubog sveta U slučaju prosečnog čoveka. ali nije kadar da uspostavi kontakt sa suptilnom i mentalnom stvarnošću. zato što snop svesti pada na fizičko telo i deluje preko njega. muškarac ili žena. ali ne može brodom stići do onih mesta koja se nalaze na zemlji ili u vazduhu. na primer. Grube impresije postaju suptilne. telo samo posrednik. posle dužeg vremena impresije vezane za grubi svet postepeno slabe i dotrajavaju kroz iskustva oprečnosti u vidu krajnje sreće i krajnje patnje. joge.

mentalnoj sferi.ove tehnike svest se dublje povlači ka unutra. Svetlost koju odašilje reflektor svesti probija se samo kroz individualni um. Taj poslednji odsudni korak se ne može preduzeti bez pomoći Savršenog Učitelja. Proces dolaženja do Samospoznaje kroz tri sfere postojanja prate trenuci lažne samospoznaje. da je gotovo potpuno nesvesna svog sopstvenog postojanja i svoje prirode. Prekid svesne povezanosti sa suptilnim i grubim telom znači da su gruba i suptilna sfera postojanja kompletno isključene iz opsega svesti. on služi da osvetli istinsku prirodu duše.seks. Bio jednom jedan zanesenjak kome u zaboravnosti nije bilo premca. U novom središtu. Tako duša prepoznaje sebe kao svoja tela. koji je sam Bogoostvaren. agresivnost. već isključivo posredstvom individualnog uma. Međutim. iako je u neposrednom kontaktu sa Bogom. Premda duša još nije spoznala sebe kao Boga. To se događa zahvaljujući početnom cilju kreacije: da dušu učini svesnom Sebe. dubokim uvidima i pouzdanom intuicijom. nego kao beskonačnog Boga . Priča o tikvi Pošto se na tom putešestviju snop svetlosti svesti usmerava na okolne objekte a ne na samu dušu. Snop svetlosti svesti više nije uperen na nešto tuđe ili spoljašnje. retko koja je u stanju da uspostavi svestan kontakt s mentalnom sferom postojanja. duša je ispunjena nadahnućem. a svi oblici lažne samospoznaje su nešto kao privremene zamene za istinsku Samospoznaju. Njegov inteligentni i poverljivi prijatelj se jednog dana doseti kako da mu pomogne da se seti sebe. U ovom prelomnom trenutku dolazi do potpunog raskidanja veza sa sva tri tela. rivalstvo. Od miliona suptilno-svesnih duša. duša je sada potpuno nesvesna čitavog univerzuma. Duša je postala istinski svesna Sebe i dostigla Samospoznaju. Od miliona duša svesnih mentalne sfere veoma mali broj poseduje moć da odvrati snop svetlosti svesti od individualnog uma. Postoje svest o različitim sferama postojanja direktno zavisila od njima odgovarajućih tela. završava se u neizrecivoj zbrci. pa stoga vidi sebe ne kao konačno telo. Direktna Samospoznaja Postoji mogućnost da se neki tragalac sopstvenim naporima uzdigne do mentalne sfere postojanja. održavajući se u svetu podvojenosti gde vladaju . duša ne vidi sebe kao Boga. sveopšti strah i sebičluk bezobzirnih ambicija. koji sada predstavlja temelj i središte svih njenih aktivnosti. gde joj se pružaju veće mogućnosti za dublje duhovno razumevanje i jasnije opažanje krajnje Istine. zavisno od stadijuma procesa. Duša je sada svesna samo mentalnog sveta. a druge duše kao njihova tela. Potreba za Učiteljem Mada je duša sada mnogo bliža Bogu nego dok je boravila u gruboj ili suptilnoj sferi. duša postaje u toj meri privučena tim objektima. Ove zablude su nužni pratioci svakog pokušaja da se dođe do istinske Samospoznaje. ne dopuštajući duši da spozna sebe onakvu kakva ona. ali sledeći korak. reče mu: ˝Sada me poslušaj. već na dušu samu. Lažna samospoznaja Sada duša ima neposredno. Sve ovo se može ilustrovati nezaboravnom pričom o tikvi koju nam je ispričao persijski pesnik Dami u jednom od svojih kupleta. jer nije u stanju da spozna sebe neposredno kroz sebe samu. osećajući odeljenost od Boga zahvaljujući velu satkanom od impresija povezanih sa mentalnom sferom. otpadanje mentalnog tela. njezin boravak u mentalnoj sferi predstavlja ogroman korak u odnosu na nivo suptilne sfere. Takvo odvraćanje podrazumeva iščezavanje i poslednjih tragova impresija povezanih sa umnim životom duše. Privezavši mu za vrat tikvu. Duša ne može ostvariti istinsku Samospoznaju pre nego što stigne na kraj svog duhovnog puta. u kojima se čovek poistovećuje sa grubim ili suptilnim ili mentalnim telom. Duša spoznaje sebe kroz individualni um i smatra sebe individualnim umom. ljubomora. neizlečivog samozaborava. pometnji i nedoglednim komplikacijama. Bese čak zaboravio ko je. sama po sebi.i spoznaje da je jedina Stvarnost. druže stari. duša otklanja samopotvrđujući se posredstvom tri tela. je ravno potpunom uništenju individualnog postojanja. Opasnost od potpunog. ni od jednog posrednika uslovljeno znanje o samoj sebi. Kada snop svetlosti svesti više nije uperen ni na jedno od tri tela. ona je ipak i dalje zatočena u svetu senki. . i nalazi se u direktnom kontaktu sa duhovnom Stvarnošću. čime se snop svetlosti svesti usmerava na mentalno telo i svest počinje da dejstvuje kroz mentalno telo. A svaki pokušaj duše da dostigne Samospoznaju kroz bilo šta drugo van nje same. jeste.

i vrati se u Beskonačno. Posrednik je neophodan da bi se spoznalo nešto što je različito od Sopstva. u skladu sa zakonom naizmenične aktivnosti i odmaranja. na period spavanja nadovezuje period budnosti. Svest se tako čvrsto splela s individualnim umom da je izgubila snagu da se ispetlja iz mreže u koju se sama zaplela. I najzad. Bogoostvarenje je jedinstveno stanje svesti. Prema tome. vremenu i promeni.koja. a kada se umori od te bespoštedne borbe. Zato. Ova krajnja Samospoznaja je cilj kreacije. Uznemirenost koja se javlja po prestanku poistovećivanja sa grubim. Objašnjenje fenomena spavanja Svakodnevna pojava sna suštinski se ne razlikuje od pojave uspavanosti za vreme meditacije. Isprepletenost uma i svesti Kroz čitavu istoriju duše. Drugim recima. uzviknu. spoznaje da je niko drugi do beskonačni Bog. da je zaneseni čovek iz priče naučio kako da prepoznaje sebe kroz sebe samog. zanesenjak je. Tako se. Individualni um je uporište ega ili svesti o izolovanom postojanju. Misliti o sebi kao o telu isto je što i prepoznavati sebe pomoću tikve. ˝Izgubljen sam!˝. dok nastoji da zaustavi umne procese tokom meditacije. ˝Nisam izgubljen!˝. Zato se povlači iz sveta i umiruje. više nije bilo tikve na njegovom vratu. jer nakon izvesnog vremena prikupljene impresije ponovo podstiču njegovo obnavljanje. Iako tone u nesvesno. individualni um se upliće u neprestane sukobe. Bogoostvarenje Spoznati Sopstvo znači spoznati Boga Doći do istinske Samospoznaje znači doći do Bogoostvarenja. i delovala na pozornici individualnog uma. po prestanku poistovećenosti sa tri tela. individualni um mora da nestane. a svest da ostane. već istovremeno pothranjuje i biva hranjena iluzijama o dualnosti. a kada se zanesenjak tog jutra probudio. Udruživanje svesti s individualnim umom zapravo je prepreka. a ne pomoć u dostizanju Ostvarenja. A onda spazi tikvu na vratu ovog drugog čoveka i začudi se: ˝Ti si ja! Ali ko sam onda ja?˝ Ova priča o tikvi opisuje različite oblike lažne samospoznaje. Za spoznaju Sopstva nikakav posrednik nije potreban. to je samo privremeni prekid umne aktivnosti i svesnog funkcionisanja. Na njegovim osnovama nastaje individualnost koja ne samo da ograničava. ja vezujem ovu tikvu oko tvoga vrata i svakog jutra kada se probudiš ti ćeš ugledati ovu tikvu i znati da si to ti koji tu stojiš. U svom svakodnevnom suočavanju sa svetom dualnosti. a na . teži da izgubi svoj identitet kao pojedinačni entitet. da bi svest spoznala Sopstvo onakvo kakvo ono jeste. njegova samospoznaja mogla bi se porediti sa istinskom Samo-spoznajom duše . Ono se razlikuje od svih ostalih stanja svesti. ona se mora u potpunosti osloboditi od ograničenja individualnog uma.jednom ćeš se možda zasvagda izgubiti ne znajući ko si. dok stanje Bogoostvarenosti ni na koji način ne zavisi od individualnog uma niti od bilo kakvog posrednika. Početak raspoistovećenja od dvojnosti može se uporediti sa trenutkom kada se zanesenjak poistovetio sa strancem koji mu je tikvu ukrao. Posle izvesnog vremena. do kojih dolazi otuda što se duša poistovetila sa nekim od tela. Individualni um i svest su tako gusto isprepleteni da čovek. čemu sledi prekid svesnosti. govorio sam sebi. jer su sva ostala stanja svesti doživljaji individualnog uma. nezavisno od spoljašnjih znakova prepoznavanja. kada se zanesenjak već privikao da prepoznaje sebe pomoću tikve. prijatelj zamoli nekog stranca da prenoći uz njega. ukrade mu tikvu i veže je sebi oko vrata. Neposredno pre buđenja. sem donekle po poreklu.˝ Priča o tikvi dalje pojašnjena Svakog jutra kada bi se probudio. Zato umirivanje uma povlači za sobom gubljenje svesti. svest se razvijala naporedo s individualnim umom. Stranac to i učini. ali. Naizmeničnost budnosti i sna Stišavanje mentalnih aktivnosti tokom spavanja povlači za sobom potpuno odsustvo svesti. impresije počinju da uzburkavaju um i svest ponovo postaje aktivna u odgovarajućem medijumu. kao znak prepoznavanja. ugledavši tikvu. suptilnim i mentalnim telom može se uporediti sa zbunjenošću zanesenjaka kada više nije video tikvu zavezanu oko svog vrata.

Ego istrajava do samog kraja. ego ne može sam sebe poništiti. Svest je prisutna. mada nije svestan ničeg određenog. Tako je i ego. Kada je individualni um rastočen. Prema tome. Bogoostvarenje je lično postignuće Ispoljavanje beskonačnog znanja i beskrajnog blaženstva u svesti moguće je samo za dušu koja je postigla Bogoostvarenje. Ovo se. To je svest o ničemu. budući da svest privremeno miruje. jer iskustvo Boga podrazumeva smrt ega i usmerenost celokupne svesti ka beskonačnoj Stvarnosti. a njena jedina svrha postaje osvetljavanje beskonačne Stvarnosti. ali to nije svest o univerzumu. koja je još uvek opčinjena obmanom univerzuma. koliko god se očajnički batrgao. mada uspeva da preobrazi svoju prirodu. dok neispoljene impresije spuštaju zastor između svesti utonule u san i beskonačne Stvarnosti. onako rasklimanog. Jedna persijska pesma kazuje da je ˝Izuzetno teško prodreti kroz veo neznanja. zbog mnogobrojnih obmana u koje se upleo. Uronjena u blaženstvo Ostvarenja. Pokušaji ega da poništi samog sebe jednako su bezizlazni kao kada bi čovek pokušavao da stane na sopstvena ramena. Kao što plamen ne može da se rasplamsa kada se kamen položi na vatru. On buja na samim nastojanjima uperenim protiv samog sebe. on je najmoćnija prepreka postignuću Boga. ali ne gubi svoje individualno postojanje. a taj ego. ona nije svesna tog jedinstva. svest je stopljena sa Apsolutom i večno prebiva u njemu kao njegov neodvojivi aspekt. Za vreme spavanja um privremeno zaboravlja na svoj identitet. slika ili objekata u univerzumu. pored toga što je oslabljen ljubavlju ili pokajanjem. Prepreke ega Ograničeni um je tle u kome se ego dobro učvrstio pustivši svoje korenje. Razlike između sna i Bogoostvarenja U snu individualni um nastavlja da postoji mada se ne seća ničeg. ali se oni ipak beskrajno razlikuju. Iako duša u snu zaboravlja svoju odeljenost od Boga i sjedinjuje se sa Njim. U tom pogledu Bogoostvarenje je nalik dubokom snu. ne dešava jer je Bogoostvarenje lično stanje svesti duše . Ego sprečava ostvarenje beskonačnog znanja koje leži skriveno u duši. pa ni sebe samog. a svest više nije ničim sputana. nema ni završnog poništenja individualnog uma ni oslobođenja svesti. Beskonačna Stvarnost u Bogoostvarenoj duši jasno zna daje beskonačna. sedmog nivoa involucije svesti.period budnosti period spavanja. u Bogoostvarenju um ne samo da zaboravlja sebe već (zajedno sa svim impresijama) doista gubi svoj identitet. i dalje vrlo teško iskoreniti. u neposrednom kontaktu i jedinstvu sa vrhunskom Stvarnošću. duša nije svesna zvukova. Svest se vraća. on opstaje sve do poslednjeg. ceo univerzum bi nestao odmah čim bi prva duša dostigla Bogoostvarenje. sada je slobodna i ničim sputana. U retkim prilikama kada je kontinuitet dubokog sna za trenutak prekinut. Međutim. Pošto je spala koprena između svesti i vrhunske Stvarnosti. ostvarivši stanje beskonačnog znanja i blaženstva. Iako biva sve slabiji kako duša napreduje na stazi. spavač stiče utisak da je svestan. Uslov za nestajanje ega je uklanjanje ograničenog uma koji je njegovo središte. Ego. tada čitav univerzum koji se tiče uma nestaje u ništavilu. jer je na vatri kamen˝. Problem Bogoostvarenja je problem izbavljenja svesti iz granica uma. međutim. koji istrajava kroz čitavo putovanje duše. Tokom sna svest se zatvara u školjku individualnog uma. ali je i dalje zauzdana umom. Kada Bogoostvarenje ne bi bilo lično postignuće duše. u kome svest. obelodanjuje beskonačno znanje koje je do tada bilo skriveno zbog postojanja ega. onemogućava duši da pronađe samu Sebe. tako i želja da se spozna sopstvena istinska priroda ne može dovesti do Istine sve dok breme ega pritiska svest. zub koji boli može doneti velike nevolje jer ga je. Sve što čini da bi sebe uništio samo doprinosi njegovom ponovnom oživljavanju. ne poseduje takvo znanje. Takav doživljaj sličan je iskustvu Bogoostvarenja. Kao što oko ne može da vidi samo sebe. Neostvarena duša. U toku sna iluzija o univerzumu nestaje. Svest koja je bila združena s individualnim umom. sasma oslobođena obmane univerzuma. U starosti. Teškoće u savladavanju ega Ego je centar svih ljudskih aktivnosti. Iz sna probuđena osoba ponovo pada pod vlast ranijih ograničenja. samo produbljava neznanje. teško izvaditi zajedno s korenom. Ništa je više ne ograničava niti pomućuje. Sve dok se latentne impresije u umu u potpunosti ne unište. ali u snu nema svesnog iskustva Boga. tako ni ego nije u stanju da okonča svoje postojanje.

ona svcsno poznaje svoju istinsku prirodu koju ranije nije poznavala. Upravo to čini nepremostivi jaz između duše koja je postigla Bogoostvarenje i duše koja ga nije postigla. ali su neki nesvesni . daje Bogoostvarenju prvorazredni značaj. vrednost privremenih i površnih odnosa ne može se meriti sa vrednošću duhovnog Školovanja. Postoje dva tipa postignuća: ili čovek stekne ono što ranije nije posedovao ili potpuno ostvaruje ono što jeste. nisu lišeni duhovnog smisla. radi se o najvažnijem odnosu u koji čovek može da stupi. bitno je da stignete na odredište. No čak ni takvi odnosi. svetu senki je došao kraj. Međutim.koja je nadišla domen uma. Duhovno školovanje Duhovno školovanje kao osnovno obeležje tragaočevog života Kada neki tragalac dobrovoljno stupi u blisku duhovnu vezu sa nekim Učiteljem. Ostale duše ostaju zatočene. oduvek ležalo pritajeno u beskonačnoj Stvarnosti i da se u trenutku Ostvarenja samo ispoljilo. S druge strane. U Ostvarenosti se razotkriva ono što je bilo pritajeno Kada postane Bogoostvarena. onda se ne radi o pravom duhovnom školovanju. ljubav Bogonesvesnog prema Bogosvesnom. Duša takode otkriva da je beskonačno znanje i blaženstvo u kome uživa. veo Iluzije zasvagda je spao. kaže se daje on postao njegovim učenikom. a Ostvarenje mogu poslići tek nakon što svoju svest rasterete bremena ega i oslobode se ograničenja koja im nameće individualni um. Duhovno školovanje je jedno od osnovnih obeležja života naprednog učenika i ono ne može biti plod nikakve izveštačene procedure. Svako je Bog. šta je bila. Većina tih svetovnih odnosa ne prodire dublje u duhovnu strukturu tragaočevog života. Sa duhovnog stanovišta. Okovi ograničene individualnosti zauvek su pokidani. Zato postignuće Bogoostvarenja ima neposredan značaj samo za dušu koja je nadišla vremenski proces. Bogoostvarenje pripada ovoj drugoj vrsti. Odnos učenika i Učitelja posve se razlikuje od zakonskih odnosa u kojima se prava i dužnosti utvrđuju formalnim ugovorima ili verbalnim dogovorima. što podleže evoluciji i duhovnom napredovanju. Mada Bogoostvarena duša ne stiče ništa novo. a čiji su rezultati površna druženja ili povremeni susreti. obzirom da su predodređeni sanskaričkim vezama i karmičkim zakonitostima. u svetovnom smislu nije od velikog značaja od kog prodavca čete kupiti robu ukoliko platite cenu za nju. zapravo bila iluzija. njeno neprikosnoveno saznanje o onome šta ona uistinu jeste. Ljubav je srž duhovnog školovanja Kakav će se odnos uspostaviti između Savršenog Učitelja i učenika uvek zavisi od unutrašnjeg stanja učenika. Ostvarena duša se uzdigla iznad oprečnosti i doživljava beskonačno znanje i neograničeno blaženstvo Bogosvesti. već samo površno dotiče njegovo biće. Dve vrste dobitka Čitav proces postizanja Bogoostvarenja je igra čiji su početak i kraj istovetni. koja životu tragaoca daje suštinske smernice i uliva najdublji smisao. Ono prirodno izrasta iz temeljnih zakona duhovnog života. Ona zna da nikada nije ni bila ništa drugo do ono što sada zna cla jeste i da je sve što je do tada preživljavala bio samo sastavni deo procesa pronalaženja Sebe. Tako Bogoostvarena osoba u suštini ne postaje nešto drugo od ono stoje bila pre Ostvarenja. Duša koja nije Bogoostvarena doživljava sebe kao konačnu i neprestano je uzncmiravana oprečnostima prolaznih radosti i tuga. Ukoliko je to međutim samo formalna veza. zamenio je blaženi spokoj i blaženstvo svesti o Istini. jedina razlika je u tome što posle Ostvarenja. duša spoznaje da je oduvek bila ta beskonačna Stvarnost koju sada otkriva. Zbog toga je taj odnos po svemu mnogo značajniji od svetovnih odnosa kakvi se svakodnevno uspostavljaju u društvu. Svetovna ljubav je međudejstvo između dva Bogonesvesna centra. Grozničavi i bolni nemir ograničene svesti koja je u stalnoj potrazi za nečim. Ljubav koja čini srž duhovnog školovanja iz korena se razlikuje od raznih vrsta ljubavi koje se javljaju u uobičajnim ljudskim odnosima. Značaj Bogoostvarenja U Bogoostvarenju duša napušta svoju Jzolovanu svest i nadilazi dvojstvo u trajnoj spoznaji istovetnosti s beskonačnom Stvarnošću. Postignuće Ostvarenja je njen neminovni dobitak. nevažno je da li ste krenuli ovim ili onim brodom. dok je ljubav koja se podrazumeva u duhovnom školovanju. i šta će zauvek biti. Ona ostaje ono što je i bila. Čitavu huku i buku trajanja u vremenu progutali su mir i tišina Večnosti. To je prvenstveno odnos između ljubavnika i božanskog Voljenog. Prema tome. i da je njeno viđenje sebe same kao nečeg konačnog.

svoje božanskosti, neki su samo delimično svesni, a malo ko je potpuno Bogosvestan. Oni koji nisu svesni svoje božanskosti nemaju nikakvu predstavu o stanju Boga. Oni su samo svesni svog telesnog stanja. Da bi postigli stanje Boga, treba da vole, obožavaju i slede onog Učitelja koji neprestano prebiva u stanju Boga. Učiteljevi zahtevi pre svega Ljubav učenika prema Učitelju je, zapravo, samo njegov probuđeni odgovor na mnogo veću ljubav Učitelja prema njemu. Tu ljubav treba staviti na prvo mesto, iznad svih ostalih ljubavi. Prirodno će ta ljubav vremenom prerasti u osnovnu pokretačku snagu učenikovog života, jer učenik zna da Učitelj predstavlja otelotvorenje i prikazanje beskonačnog Boga. Sve učenikove misli i sva njegova nastojanja treba da se vrte oko ličnosti Učitelja. Obzirom da Učitelj tako dobija prednost nad svim ostalim potrebama učenika, Učitelj u tom odnosu postaje centar zračenja onih duhovnih sila koje rasteruju tamu, pročišćavaju srce od nakupljenih grehova i posvećuju učenika u život ispunjen slobodom i svešću o Istini. Prava ljubav vodi ka Učitelju, kao u priči o Madnunu i Lajli Osnovna vrlina kandidata za učenika trebalo bi da bude bezuslovna ljubav prema Učitelju. Sve sporedne pritoke ljubavi se ionako na kraju ulivaju u veličanstvenu reku ljubavi prema Učitelju i gube se u njoj. O tome govori priča o Madnunu i Lajli. Mađnun je Lajlu tako snažno voleo da je svakog trenutka bio ispunjen mislima o njoj. Nije mogao da jede, pije, niti da spava, svejednako je razmišljao o njoj. I jedino što je želeo bilo je da Lajla bude srećna. Rado bi je video udatu za drugog čoveka samo kada bi znao daje to za njeno dobro. Bio bi u stanju i da umre za njenog muža ako bi je to usrećilo. Krajnje poricanje sebe i iskrenost njegove ljubavi doveli su ga na kraju do susreta sa Učiteljem. Svaki trenutak života Mađnun je posvećivao voljenoj, pa je to uzvisilo njegovu ljubav sa fizičkog ili intelektualnog na duhovni nivo. A produhovljenje ljubavi dovelo ga je do božanskog Voljenog. Pročišćenje kroz ljubav i predavanje Učitelj je taj božanski Voljeni, i kada učenik sretne svog Učitelja, on ne treba ništa drugo da čini osim da ga voli. Jer, ako učenik voli Učitelja punim srcem, on će se pouzdano na kraju i sjediniti s njim. On ne treba da se brine za kvalitet njegove ljubavi. Treba da voli uprkos svim svojim slabostima i ne srne da posustane sve dok ne sasvim pročisti svoje srce. Učitelj je sušti izvor čistote i kada mu učenik preda svoje srce, to je početak njegovog samopročišćavanja. Voleći Učitelja svim srcem, učenik se otvara za božansku ljubav koju mu Učitelj uliva. Sve njegove slabosti će sagoreti u vatri božanske ljubavi koja mu se pruža. Ako je učenik namerio da se oslobodi svih slabosti i dostigne besprekornu i beskrajnu čistotu, onda sav svoj život mora bezrezervno posvetiti Učitelju. Mora mu predati svoje slabosti, snagu, poroke i vrline. I u vezi s tim ne sme biti kolebanja. Njegova predaja mora biti u toj meri potpuna da u njegovom umu ne preostane ni senke od kakve pritajene sebične želje. Značaj vere Tek kada učenik počne da gaji nepokolebljivu veru u Učitelja, može mu se predati u bezuslovnoj ljubavi. Vera u Učitelja je neophodan činilac pravog duhovnog školovanja. Nakon što se stanje Boga ostvari, pitanje vere se uopšte više ne postavlja, isto kao što čovek bez premišljanja zna da je čovek. Ali sve dok se ne postigne stanje Ostvarenosti, učenikova vera u Učitelja je njegov najpouzdaniji vodič, nešto kao kormilo na brodu. Netačno je da je vera šlepa, ona vidi mnogo dalje od mračnog neznanja; no ipak, vera će biti lišena direktnog iskustva sve dok tragalac ne ostvari sebe kao Boga. Nije slučajno da je druga reč za religiju - ˝vera˝. Vera je jedna od bitnosti tragaočevog života. Vera se može iskazati na mnoge načine, mada se, sa psihološke tačke gledišta, uvek radi o jednoj te istoj pojavi sa različitim odlikama. Jedina razlika je razlika u jačini vere. Vera može biti čvrsta i snažna ili slaba i mlaka. Slaba i mlaka vera ne može odvesti čoveka dalje od privrženosti ritualima i ceremonijama; ali, čvrsta i snažna vera zasigurno će povesti tragaoca dalje od religijskih formi, pomoći mu da probije spoljašnju ljusku i dospe do semena istinskog duhovnog života. Vera dostiže svoj prirodni vrhunac i cilj kada se utočište pronađe u Učitelju. Priča o Kalijanu Učenikova vera treba da bude čvrsto utemeljena u njegovom doživljaju Učiteljeve božanstvenosti. Ne sme da bude nalik na lisku koju nosi i najmanji povetarac. Treba daje čvrsta poput granita i da odoleva najjačim olujama. Priča o Kalijanu nosi poruku o čvrstini vere u Učitelja. Kalijan je bio učenik Svami

Ramdas Samarte (Swami Ramdas Samarth), Savršenog Učitelja u doba Sivađija (Shivaji). Svaki Učitelj voli svoje učenike podjednako, ali su mu neki ipak naročito dragi - isto kao što neko voli sve delove svoga tela, mada su mu oči možda draže od prstiju. Svami Ramdas Samarta imao je mnoge učenike, ali je Kalijan bio njegov miljenik. A ostali učenici nisu razumeli zašto je Kalijan Učitelju draži od ostalih. Jednoga dana Svami Ramdas odluči da proveri privrženost svojih učenika. Pretvarajući se daje bolestan i daje na samrti, on zamoli sve svoje učenike da dođu pred njega. Prethodno je stavio poveći mango na koleno i uvezao ga zavojem tako da je to izgledalo kao velika oteklina. Zatim je uperio prstom na oteklinu i saopštio učenicima da se radi o malignom tumoru i da će zasigurno umeti ukoliko neko ne isisa otrov iz njegovog kolena. Takođe je upozorio da će onaj ko isisa otrov ostati na mestu mrtav. Upitao je ima li među njima neko ko bi bio spreman da to učini makar i po cenu sopstvenog života. Svi učenici su oklevali izuzev Kalijana, koji je smesta ustao i pohitao da posisa otrov. Na njegovo iznenađenje, umesto otrova okusio je sladak sok mangoa, a Svami Ramdas blagosiljao je njegovu nepokolebljivu veru i požrtvovanu ljubav. Spremnost da se umre za Voljenog je istinska ljubav. Takvu nepokolebljivu veru i ljubav i nepodeljenu privrženost, kao što je bila Kalijanova, u učeniku može probuditi jedino milost Učitelja. Odanost Učitelju Apsolutna odanost Učitelju ne osiromašuje život učenika ni u kom pogledu. Naprotiv, služiti Učitelja znači služiti svoje Sopstvo u svakom drugom sopstvu. Učitelj prebiva u sveobuhvatnoj svesti hoteći sveopšte duhovno blagostanje. Zato, služiti Učitelja takođe znači učestvovati u njegovoj nameri i zadatku da služi sveukupnom životu. Učitelj će, na primer, tražiti od učenika da širi njegovu misiju po svetu. Putujući svetom i obavljajući što mu je naloženo, učenik će biti u stalnom unutrašnjem kontaktu sa Učiteljem kao beskonačnim Bićem. Tako, učestvujući u radu Učitelja, učenik postaje sve bliži Učitelju, postaje, zapravo, sastavni deo njegove svesti. Služenje Učitelja je najbrži način da se ostvari Učitelj u sebi. Učestvovanje u Učiteljevom radu Usluga koju učenik pruža Učitelju ne samo da ima veze s univerzalnim ciljevima, već je i jedno od najmoćnijih sredstava učenikovog napredovanja ka njegovom sopstvenom duhovnom cilju. Neusiljeno, srčano, nesebično i bezuslovno služenje korisnije je od bilo kog drugog puta. Ono predstavlja zadovoljstvo za učenika, čak i onda kada iskušava njegovo telo ili um. Teškoće i nelagodnosti kroz koje prolazi uvek nanovo iskušavaju njegovu odanost. A što veća iskušenja, to bolje za njega. Prihvatajući fizičku i mentalnu patnju u svom odanom služenju Učitelju, učenik biva nagrađen blaženstvom duhovnog ostvarenja. Privrženost Učitelju Kada učenik shvati ko je Učitelj i kakav je njegov značaj, u njemu se javlja osećaj neraskidive, apsolutne privrženosti. A kada je učenikovo razumevanje Učiteljevog položaja i zadatka nepotpuno, on najčešće umišlja da je posred! protivurečnost između Učitelja i njegovog višeg Ja. Kao posledica ove protivurečnosti, u učenikovom umu se javlja veštački, umišljeni sukob između Učiteljevih zahteva i drugih zahteva koji mu izgledaju valjaniji. Učenik od samog početka mora da zna da Učitelj od njega isključivo traži da ostvari svoje više Ja. U stvari, Učitelj simbolizuje to više Ja učenika i ništa drugo do to više Ja, koje je jedna ista Stvarnost koja prebiva u svemu. Uzroci sukoba Vernost Učitelju samo je drugi oblik vernosti svom višem Ja. To, naravno, ne znači da je formalna odanost višem Ja odgovarajuća zamena za odanost Učitelju. Učenik ne može imati jasno viđenje višeg Ja sve dok ne postane Bogoostvaren; a često je ono. što mu se nameće kao njegove dužnosti na stazi, delo sanskara utisnutih između višeg Ja i njegovog polja svesti. Učitelj je, za razliku od učenika, jedno sa višim Ja, pa su stoga njegovi sudovi nepogrešivi. Zato učenik uvek mora iznova da preispituje svoje pobude na osnovu standarda ili uputa primljenih od Učitelja. Ako se među njima javi sukob, potrebno je da temeljno preispita svoje ideje i otkrije njihovu nesavršenost. Skoro uvek je dovoljno samo malo da promisli, pa će uvideti da je ono što mu nalaže njegovo više Ja u skladu sa onim što od njega zahteva Učitelj. Ukoliko, međutim, u nekim retkim prilikama učenik nije u stanju da ovo dvoje uskladi, on može biti siguran da ili nije pravilno razumeo naloge svog višeg Ja, ili nije pravilno razumeo suštinu Učiteljevih

zahteva. U takvim slučajevima Učitelj će ostaviti učeniku slobodu da sledi vlastitu savest. Ponekad će mu Učitelj davati instrukcije u nameri da ga pripremi za uzvišeniji način života. Učenik će se tada naći u procepu prividnog i privremenog neslaganja između sopstvenih težnji i Učiteljevih instrukcija. Ali obično Učitelj ne daje nikakve upute za koje učenik nije iznutra spreman. Značaj pravog duhovnog školovanja Učitelj je uzvišeno neličan i njegova nastojanja su isključivo usmerena na to da uklone zastor između učenikove svesti i njegovog višeg Ja. Prema tome, ne može postojati nikakva protivurečnost između vernosti koje učenik iskazuje svom višem Ja i njegove vernosti Učitelju. I doista, na kraju svog puta učenik će otkriti da Učitelj nije ništa drugo do njegovo više Ja u drugom obliku. U svojoj krajnje neličnoj i nesputanoj božanstvenosti. Učitelj je u toj meri celovit da nema nikakvih ličnih želja. Sve što on traži u odnosu sa učenikom jeste da se ovaj ponovo rodi u svetlosti najviše Istine. Postati učenikom znači poći stazom koja vodi ka ostvarenju duhovnog cilja. To je suština pravog duhovnog školovanja. Putevi Učitelja Učitelji su uvek spremni da pruže pomoć Priroda Učiteljeve pomoći Pomoć Savršenog Učitelja sastoji se u tome da učeniku omogući sigurno i bezbedno duhovno napredovanje, kao i da skrati vreme koje bi inače bilo potrebno kada bi učenik taj put prelazio sam. Učenik se na stazi dugo može kretati sam, ali neće biti u stanju da prede šesti nivo bez pomoći Učitelja. Sve do šestog nivoa involucije svesti, intervencija Učitelja je od ogromnog značaja, jer pomaže učeniku da ne upadne u neku od zamki koje vrebaju na duhovnom putu. Savršeni Učitelj Kabir uporedio je tri stadijuma na stazi sa tri faze paljenja vatre. Kao što prvo imamo samo dim bez vatre, zatim vatru obavljenu dimom, i na kraju vatru bez dima, tako i početke na stazi karakteriše gust veo neznanja, na sredini puta mutno sagledavanje cilja, a na kraju, ostvarenje Istine bez i najmanje primese obmane. Pošto staza krivuda kroz mnoge obmane, učenik bez vodstva Učitelja nikada nije bezbedan, jer samo Učitelj poznaje sve etape na stazi i može da ga provede kroz njih. Prebivalište iluzija Pre nego što dođe do otvaranja unutrašnjeg oka, um zamišlja cilj duhovne slaze kao Beskonačnost, i to u vidu simboličnih slika beskonačnosti kao Što su nebo ili okean, koje asociraju na nepregledno prostranstvo. Premda takve simbolične slike jasno i dobro opisuju Beskonačnost, njih ipak vremenom mora da zameni neposredno iskustvo Beskonačnog. Učenik će tek nakon otvaranja unutrašnjeg duhovnog oka imati neposredan doživljaj Sopstva. A kada se to dogodi, um, zbunjen onim što vidi, više neće posedovati raniju bistrinu. Budući zbunjen viđenjem Sopstva, um gubi sposobnost bistrog razmišljanja i pogrešno zaključuje da je viđenjem Sopstva ujedno i ostvario Sopstvo. Otuda dolazi do zablude da je kraj putovanju mada je on još daleko. U tradiciji sufizma ova etapa na stazi poznata je kao muqam-e-afsan, ili prebivalište iluzija. Upravo u ovako teškoj etapi na stazi, Učitelj može, veštom intervencijom, pogurali učenika da nastavi put bez nepotrebnog zastajkivanja. Doprinos Učitelja Na svakom od šest unutrašnjih nivoa učenika vrebaju opasnosti, jer je svaki nivo na sebi svojstven način prepun čarolija koje bi da ga ulove u svoje zamke. Učitelj vodi učenika kroz sve nivoe, ili mimo njih, bez zadržavanja. Ali učenik svejedno mora da hoda sopstvenim nogama. Učitelj mu pomaže samo utoliko što potvrđuje i uverava ga u ispravnost njegovih prethodno stečenih uvida i zapažanja, podižući njegovu svest na nov stupanj - koji, mada mu neizbežno predstoji kao sledeći korak na stazi, još uvek nije dostupan njegovim mogućnostima. Unutrašnja vera Da bi učenika izbavio iz Maje Učitelj se služi upravo Majom. Pošto je Učitelj nadrastao dobro i zlo, on često zahteva stvari koje njegovim učenicima, sa njihovog uobičajenog zdravorazumskog stanovišta, izgledaju neprihvatljive, čak i šokantne. Za učenika je najbolje da prati Učiteljeve instrukcije s unutrašnjim poverenjem i da ih svojim ograničenim sposobnostima rasuđivanja ne dovodi u pitanje. Sledeči čuveni primeri ilustruju ovaj nauk. U Kuranu postoji priča o Ibrahimu* (U Bibliji: Avram, prim. prev.) od koga je Bog zahtevao da žrtvuje

vratari ga nisu pustili unutra. svakodnevnim sredstvima. i to u javnosti. već je sve vreme sedeo sa učenicima i razgovarao. Dešavalo se to oko ponoći. Opaziše to i ostale zvanice te stadoše da oponašaju ono što su videli. već i sami prolaze kroz nebrojene teškoće. Gausali Šah mu objasni da ne može da utvrdi gde se nalazi sredina reke. * Vidi Glosar Kada je Šams-e-Tabriz (Shams-e-Tabriz) naredio svom učeniku Maulana Đalaludin Rumiju (Maulana Jalaludin Rumi) da mu dobavi krčag vina. Bahlul je bio ćelav. I naravno. a onda ga pod nekim izgovorom napusti. ali je on u svojoj sjajnoj odeći ostavio snažan utisak na sve prisutne. ali ga je on položio. skupio hrabrosti da pokuša nemoguće. Jednog trenutka Bahlul doviknu svečanom skupu: ˝O vi mudri ljudi. Reka se pretvorila u uski potok. žrtvuje jagnje. A kada se Gausali Šah vratio u kolibu noseći kofu punu vode. ovaj se. Upitao ga je zbog čega kasni. naposletku je svak svakome namigivao. prev. prilagodavajući se zahtevima situacije na raznorazne načine. stanite! Zašto namigujete?˝ A uglednici odgovoriše: ˝Namigujemo jer ste i vas dvojica velikana jedno drugom namigivali. Tada se Bahlul obrati princu: ˝Nas dvojica smo ćelavi zauvek. Uobičajeni metodi Ovakve priče ilustruju kako se Učitelji u retkim prilikama služe svojim moćima da bi slomili ego svojih učenika i pomogli im u njihovom napredovanju na stazi. Od Gausalija Šaha (Ghausali Shah) je jedan od njegovih Učitelja.˝ Bahlul zatim skide periku sa glave i reče: ˝Nas dvojica smo takođe i ćelavi. Jedina prilika za to bese prijem koji je princ svake godine priređivao za svoje dostojanstvenike. ne doseti zašto mu je Bahlul namignuo ali pomisli da. Bahlul namignu princu. trećeg dana svi se pojaviše obrijanih glava. prim.˝ Postupanje sa učenikovim slabostima . U potrazi za sredinom reke učenik je prepešačio do druge obale. naredivši mu da se odmah vrati kući.˝ Uglednici se raziđoše i. bez reci pokorio tom zahtevu.). izvanredan smisao za humor. Princ se. beskrajno strpljenje i savršenu taktičnost. a ovi ljudi će morati svakodnevno da briju svoje glave da bi ostali ćelavi. a u to vreme na prinčeve prijeme ljudi bez kose nisu imali pristupa. Nošenje krčaga sa vinom na ramenu. Učenik je na početku oklevao ali je odmah zatim. pa mu uzvrati istom merom. Mi smo vas samo oponašali. prijem je trajao tri dana. i tako prerušen uputi se na isto mesto. Međutim. o čuda. Priča o Bahlulu Ovo je prikazano i u priči o velikom mistiku Bahlulu. imajući poverenja u premudrog Učitelja. saznao je. pa se namigivanje postepeno prenese na sve prisutne. Bio je toliko dopadljiv da ga je čak i princ toplo pozdravio i pozvao da sedne kraj njega. A onda se Učitelj iznenada pojavio pred njim. bio je stvarno težak ispit Maulanine vere. drugog dana Bahlul pozajmi lepu odeću. stavi periku na glavu. a reka Gang je zbog monsuna uveliko preplavila obale. Kada je Ibrahim.s tim da vodu mora da zahvati iz sredine reke. on mora da ima neki dubok značaj. Pomažući svojim učenicima oni ne samo da pokazuju veliko razumevanje. Učitelji su po pravilu veoma štedljivi kada su njihove božanske moći u pitanju. i nikada ih ne koriste ukoliko to nije zaista neophodno. umesto sina. doduše. Bog gaje u poslednjem trenutku sprečio i prihvatio da mu ovaj. I čim je zakoračio u besne talase Ganga. Oponašajte našu ćelavost. A kofa koju je trebalo napunili gotovo je dodirivala rečno dno. Na prijemu niko nije prepoznao Bahlula. Učitelj mu pokaza mesto odakle da šakama napuni kofu vodom.svog voljenog sina Ismaila (U Bibliji Isaka. prizor se preobrazio u nešto predivno. Najčešće se služe običnim. Zbog prinčeve preosetljivosti nijedan ćelavac nije smeo da prisustvuje njegovim prijemima. krenuo da ubije Ismaila. pošto taj gest dolazi od jednog tako izuzetnog čoveka. jednom zatražio da mu ovaj donese kofu vode . na svoje veliko iznenađenje. Čim je seo. koji je živeo na obali reke Gang. Na nesreću. da Učitelj ni za trenutak nije napuštao kolibu. da bi mu udovoljio i zaslužio njegovu milost. Iz nepoznatih razloga Bahlul jednoga dana odluči da stupi u kontakt sa persijskim uglednicima i viđenijim ljudima. U to vreme Maulana je upravo kao veliki teolog Islamskog sveta stekao mnoštvo sledbenika medu muslimanima .a vino je muslimanima verski zabranjeno (haram). čvrst u svojoj veri i pokornosti. ljudi bez kose potsećali su ga na njegovu manu i kvarili mu zabavu. kada se Bahlu! pojavio u svojoj otrcanoj odeći. Razlog tome bila je prinčeva ćelavost.

Tako je Bahlul taktičnim ponašanjem i humorom sebi obezbedio pristup onima kojima je hteo da pruži pomoć. Ni najveći problemi ne mogu sprečiti Sadgitrua da stupi u kontakt sa učenikom i pridobije ga za duhovni život. Pošto učenik sigurno napreduje samo ukoliko gaji bezuslovnu ljubav za Učitelja, Učitelj s najvećom pažnjom uklanja sve prepreke koje bi mogle stajati na putu učenikovog potpunog predavanja. Ako se ponekad čini kao da Učitelj ismeva učenikovu ličnost, on to ne čini iz zle namere, nego da ukloni one smetnje koje bi mu mogle stvoriti ozbiljne probleme na njegovom putu. Ako ponekad izgleda kao da Učitelj pothranjuje ego svog učenika, on na taj način samo naduvava učenikove neznanje i pušta da ono dostigne vrhunac. Tako ga priprema za konačno uništenje ega, kao kada se žrtvene životinje brižljivo tove uoči žrtvovanja. Učitelj je s one strane dobra i zla pa ga ne uznemiravaju učenikove greške. Toleriše ih sa ogromnom strpljivošću i bezgraničnom sposobnošću čekanja, znajući da će one, kada se učenik učvrsti na stazi, ubrzo biti ispravljene. Podrška kroz davanje priznanja Kada utvrdi da se učenik ozbiljno posvetio stazi, Učitelj preduzima određene mere da očisti um učenika od njegovih nedostataka. Čak i po cenu okrutnosti, nastaviće da obavlja svoj zadatak poput kakvog hirurga koji, zanemarujući pacijentove proteste, izvodi operaciju do kraja. Učenik ne može a da ne uvidi da Učitelj te mere preduzima isključivo u njegovom interesu. Zato se on, u procesu čišćenja koji izgleda bolan i neprijatan, ne oseća odbačenim od strane Učitelja, već mu postaje sve bliži. U svojoj duhovnoj poduči Učitelj ipak najčešće primenjuje blag i učeniku dopadljiv metod, koji je uz to i vrlo efikasan. Učitelj je veoma zadovoljan kada učenik postigne duhovni napredak. Odajući priznanje učenikovim vrlinama, Učitelj podržava duhovne kvalitete koje je on na putu da razvije i bodreći ga, uliva mu samopouzdanje i snagu da se suoči sa bilo kojom situacijom. Svaki plamičak uzvišene emocije, gest samoodricanja, herojska žrtva, kao i svaki izraz velikog strpljenja, ljubavi ili vere, naići će na Učiteljevo odobravanje. Da bi razvio pozitivne osobine kod učenika on će neposredno i otvoreno hvaliti njegove uspehe. Učenik će ubrzo naučiti da ceni Učiteljeve pohvale i one će ga radovati više od svega. Biće spreman da odoli i najvećim kušnjama i prođe kroz najteža iskušenja da bi time usrećio Učitelja. Rešenje svih problema Pošto je Učitelj za iskušenika simbol vrhunskog Sopstva u svemu, stepen do koga će iskušenik ostvariti svoju unutrašnju božanstvenost i sklad sa svim drugim oblicima vrbovog Sopstva, direktno će zavisiti od skladnosti njegovog odnosa sa Učiteljem. Kroz predanost Učitelju učenik će doći do saznanja da su njegovi problemi i nedoumice jedinstveni za sve tragače. Rečeno jezikom psihologije, moći će da prihvati svoje probleme ne kao pojedinačne probleme, već kao aspekte jednog jedinstvenog problema. Tako će dospeti u stanje celovitosti, koje se posve razlikuje od privremenog kompromisa između oprečnih zahteva. Da bi pomogao učeniku u ovom teškom zadatku, Učitelj mora za učenika da predstavlja otelovljenje duhovnog ideala, jer ako učenik treba da se probije kroz brojne barijere koje će se isprečiti između njega i njegovog cilja, neophodno je da postigne intenzivnu koncentraciju na taj ideal. Zahtevi ličnog Učitelja imaju prednost Uzvišeni Učiteljev zahtev se ne srne ograničavati niti dovoditi u sumnju, čak i kada dođe do spontanih izliva dubokog poštovanja koje će učenik ponekad gajiti prema drugim Učiteljima. Svi Savršeni Učitelji poseduju jedinstvenu svest i apsurdno je zamišljati da među njima postoje razlike. Mada nijedan Učitelj nije veći od drugog, učenik mora, za sopstveno dobro, u prvom redu da poštuje zahteve svog sopstvenog Učitelja - sve dok ne prevaziđe područje dvojnosti i ne ostvari jedinstvo celokupnog života. Jer, ukoliko ne bi bilo uzvišenog zahteva, kome je data prednost nad svim ostalim životnim i međusobno suprotstavljenim zahtevima, tada bi došlo do rasipanja umne snage. Isključiva koncentracija na Učitelja je nezamenjiva pomoć u prikupljanju rasute umne energije učenika. U vrlo retkim prilikama i pod izuzetnim okolnostima, Učitelji mogu da donesu odluku da zajednički podučavaju određenog učenika. Tako postoje izuzetni primeri učenika koji su uspostavili saradnju sa dva ili više Učitelja. Ovo je pre izuzetak nego pravilo; a ako postoji više Učitelja, oni će rasporediti svoj posao tako brižljivo da njihovi zahtevi neće protivurečiti jedni drugima. Priroda ega i njegovo uklanjanje Odeljak I Ego kao poprište konflikta

Poreklo ega Na predljudskom stadijumu svest ima iskustva, ali veza između iskustava i središnjeg ˝ja˝ još nije jasno uspostavljena. Na primer, pas se može razdražiti, ali svoju razdraženost neće doživeti u smislu ˝Ja sam razdražen˝. U ovom slučaju nalazimo da pas uči na osnovu iskustava, ponašajući se na osnovu ranijih iskustava, ali su njegove radnje, iako povezane, zapravo polumehaničke, i nastaju kao posledica privlačenja srodnih utisaka, ili sanskara. A to se bitno razlikuje od razumnog povezivanja iskustava kakvog je omogućio razvoj ˝Ja˝ svesti. U počecima razvoja razumske kontrole nad delovanjem pojedinačnih impresija došlo je do njihovog povezivanja sa centrom svesti, i tako se javio ograničeni ego. Konsolidaciju ego - svesti najbolje bismo mogli objasniti polazeći od početaka razvoja ljudske svesti. Formiranje ega Ljudska svest ne bi bila ništa drugo do skladište prikupljenih utisaka i iskustava da u isto vreme ne sadrži princip integracije u ego-središtu, koji joj služi da sve te utiske i doživljaje organizuje i shvati. Da bi se neko iskustvo shvatilo potrebna je prvo sposobnost da se obuhvate svi njegovi delovi, a potom i sposobnost da se, otkrivanjem njihovih uzajamnih veza, ti delovi procene. Integracija oprečnih utisaka i iskustava je uslov oslobađanja svesti od robovanja svakojakim prijatnim i neprijatnim stvarima koje bi da njome ovladaju bez obzira što nemaju nikakvu vrednost. Početni korak ka integraciji je formiranje ega kao središta i osnovice svesti. Ego se pojavljuje da bi udovoljio željama Ego je neskriveno i neumitno prisutan u svim zbivanjima u duševnom životu, a njegova uloga je zadovoljavanje određenih potreba. Uloga koju ego igra u ljudskom životu može se uporediti sa ulogom tereta na brodu. Brodski teret osigurava brod protiv prevelikog ljuljanja. Bez njega bi brod bio previše lagan i nestabilan, u opasnosti da se prevrne usred raspomamljenih vetrova i talasa. Isto tako bi se i snaga uma, u nedostatku privremenog jezgra, besciljno rasipala i trošila u zapletima oprečnih iskustava. Uopšteno rečeno, ego igra ulogu procenjivača životnih iskustava i posrednika aktivnih težnji relativno nezavisnih i nepovezanih instikata nasleđenih iz perioda životinjske svesti. Tvorevina koju nazivamo ego služi da se uspostavi određena stabilnost svesnih procesa, a ujedno i da se obezbedi njihovo skladno i uravnoteženo delovanje, što je osnov planskog i organizovanog života. Nužno zlo Bilo bi, dakle, pogrešno misliti da je pojava ega nesvrsishodna. Mada se pojavljuje samo da bi na kraju nestao, on privremeno zaista zadovoljava potrebu koja se, na dugom putovanju duše, ne može zanemariti. Ego se ne srne shvatiti kao trajna prepreka, jer se on može prevazići i nadrasti naprezanjem svih duhovnih snaga. Fazu formiranja ega treba shvatiti kao privremeno i nužno zlo. Ego unosi razdor i stvara podvojenost Ego je nezaobilazna stepenica u daljem napretku svesti. Međutim, pošto ego prianja za pogrešnu zamisao da je čovek telo, on je izvor velike zablude, koja izobličava iskustvo. Ego deluje tako što, upoređujući sebe sa ostalim oblicima života, sam sebe otuđuje od njih. I tako, mada iznutra pokušava da upotpuni i integriše lično iskustvo, ego, pri samom pokušaju da oseli i zaštiti sopstveno postojanje, unosi razdor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. To cepanje celovitosti života nadvoje ne može a da se ne odrazi na unutrašnji život ličnosti kojom dominira ego. Ego kao izvor Konflikata Premda neprestano teži da ostvari jedinstvo i celovitost iskustva, ego nikada ne uspeva u tome. Njemu, doduše, polazi za rukom da uspostavi neku vrstu ravnoteže, ali je ona površna i privremena. A da je svako ego-postignuće nesavršeno dokazuje i činjenica da je svako iskustvo, posmatrano sa stanovišta ega, neizostavno praćeno unutrašnjim konfliktom. Svakog trenutka ljudski um prolazi kroz seriju konflikata. Umovi velikih i proslavljenih ljudi, isto kao i umovi običnih ljudi, uvek su zbunjeni protivurečnim željama i sklonostima. Ponekad je konflikt sa kojim se um suočava tako oštar da osoba popusti pod njegovim pritiskom, pa onda imamo ili delimičnu ili potpunu umnu poremećenost. Normalne i takozvane poremećene osobe suštinski se ne razlikuju. I jedni i drugi se suočavaju sa istim problemima; samo što su ovi prvi u stanju da sa manje ili više uspeha rešavaju svoje probleme, a ovi drugi ne mogu da ih rese.

Pogrešne procene Ego pokušava da resi svoje unutrašnje konflikte netačnim procenama i pogrešnim izborima. Za ego je karakteristično da nebitne stvari smatra bitnim, a bitne nebitnim. Premda su moć, slava, bogatstvo, sposobnosti i ostala svetovna postignuća zaista nebitne stvari, ego uživa u posedovanju istih, i vezuje se za njih u smislu ˝ovo je moje˝. S druge strane, duhovnost, koja je za duševni život od najvećeg značaja, ego smatra nebitnom. Na primer, kada osoba oseti neku telesnu ili misaonu neprijatnost dok obavlja nešto od duhovnog značaja, njen ego uskače da bi otklonio tu nevažnu neprijatnost, bez obzira što će time osoba odustati od onog što je za nju najhitnije - a to je duhovni rad. Telesna i mentalna prijatnost, kao i sva ostala svetovna postignuća i priznanja, nisu nepotrebna, ali nisu ni značajna. Postoji ogromna razlika između potrebe i suštine. Konflikti se rešavaju samo pravilnom procenom Ego mnoge nebitne stvari tretira kao neophodne. Duhovnost, međutim, koja se egu čini nebitnom, je od suštinske važnosti za dušu. U egu prebiva najdublji i najosnovniji princip neznanja koji se ogleda u davanju prednosti nebitnom nad bitnim. Potreba za inteligentnim i čvrstim izborom Um retko funkcioniše skladno jer je uglavnom usmeravan i voden nadmoćnim silama nesvesnog. Malo ljudi je spremno da se upusti u teškoće ovladavanja tajnim silama koje usmeravaju tok duhovnog života. Koflikt u umu je moguće otkloniti samo svesnom kontrolom snaga nesvesnog. A trajnu svesnu kontrolu je moguće uspostaviti jedino kada se svaka pojava koflikta u umu postavi na svoje pravo mesto. Poverenje u ispravnost izbora Da bi se um oslobodio od konflikata valja činiti pravilne izbore i davati prednost onome stoje istinski vredno nad onim što je nevredno. Uvek kada postoji manje ili više izražen konflikt, donesene odluke treba da su razborite i postojane. Izbor mora biti razborit, jer jedino se prianjanjem za prave i postojane vrednosti može ostvariti ravnoteža i pokrenuti vitalni, kreativni tokovi duševnog života. Jedan nepokolebljiv ali nerazborit izbor može privremeno nadvladati konflikt; ali će on, zauzvrat, u jednom dugom periodu uskratiti životu zamah i polet, i zaustaviti razvoj celovite ličnosti. Staviše, takav nerazborito rešen problem zasigurno će se ponovo pojaviti u nekom drugom obliku. S druge strane, za razboritu odluku je potrebna sposobnost opažanja pravih vrednosti i njihovog razlučivanja od tobožnjih vrednosti. Iz ovoga sledi da je problem sukobljenih želja u stvari problem sukobljenih vrednosti, a da bi se sukob resio, valja preduzeti temeljnu potragu za pravim smislom života. Um se jedino mudrošću može osloboditi od svakog konflikta. Prave vrednosti Donevši jednom za svagda pravu odluku, čovek nikada ne treba da odstupi od nje. Mada se neke sukobljene težnje u umu umire kada se odlučno krene zacrtanim putem, neke druge nastavljaju da se upliću, ometajući sprovođenje odluke u delo. Ponekad je moguće da se, zbog pojačanog sukoba u nesvesnom, javi kolebanje u vezi sa odlukom. Da bi izbegao poraz, um se mora čvrsto držati onih vrednosti do kojih je došao. Ovakvo rešavanje konflikta u umu ne iziskuje samo opažanje pravih vrednosti već i nepokolebljivu privrženost njima. Skriveni konflikti Sposobnost donošenja razborite i čvrste odluke se može uvežbavati na svim stvarima, kako malim tako i velikim. Obične životne brige nisu ništa manje značajne od ozbiljnih problema sa kojima se um suočava u kriznim periodima. Koreni konflikta u umu ne mogu se zatrti bez neprekidnih napora da se načini inteligentan i postojan izbor. Razvoj istinskih vrednosti javiće se spontano tek kada um stekne trajnu naviku da uvek donosi odluke u korist pravih vrednosti. Svakodnevne, obične stvari čine tri četvrtine čovekovog života; i mada unutrašnji konflikt u vezi običnih stvari ne može znatno uznemiriti um, on će ipak ostaviti za sobom izvesnu nelagodnost, osećaj da nešto nije u redu. Unutrašnji konflikti po pitanju svakodnevnih situacija najčešće i ne isplivavaju na površinu svesti. Ali zato iza pozornice bacaju senku na život. Zato konflikt treba izneti na površinu svesti i otvoreno se suočiti s njim da bi se

ispoljava kao snažan osećaj da je čovek zasebna jedinka. Može poprimiti oblik sebičnih nadanja u vezi budućnosti i planiranja: ˝Uradiću ovo ili ono˝. radikalno ograničio. Stoga treba voleti bez straha. Strah se spušta kao gusta koprena između ˝mene˝ i ˝tebe˝. ali tek treba da otkrije metode koji će pobuđivati inspiraciju i nadahnjivati um onim što život zaista čini vrednim življenja. ˝Osećaću ovo ili ono˝. ego se. Na vrhuncu evolucije čovek dolazi do otkrića da se život. Svako delo u kome se odražavaju prave životne vrednosti doprineće dezintegraciji ega. sve dok se nemoćno vrti oko stožera ega. ego. zapravo je bolno svesna svoje otuđenosti i snažno doživljava svoje zasebno postojanje. koji eonima deluje u neznanju. Izražen je i u mržnji i u ljutnji. To je istinski kreativni izazov za spasioce čovečanstva. ˝Razmišljao sam o ovome ili o onome˝. ističući svoju različitost i odeljenost od svih ostalih centara svesti. Spoznajom Istine ego biva potpuno uništen. sve dok se drugo ljudsko biće u potpunosti ne istisne iz životnog konteksta. Čežnja za idealom kao luč vodilja Postupak izvođenja konflikata na površinu svesti ne srne se izroditi u izmišljanje problema tamo gde ih nema.Ego kao potvrda otuđenosti Ego kao prepreka duhovnoj emancipaciji Ego je potvrda čovekove otuđenosti. Istinski ideal je osnovni kriterij um valjanog procenjivanja. On poprima razne oblike. A dobra procena slama ego konstrukciju izgrađenu na temeljima lažnih vrednosti. ˝Osećao sam ovo ili ono˝. ali će ta odluka biti jalova i neefikasna ukoliko nije osnažena privrženošću nekom idealu koji seže u najdublje i najsuštinskije slojeve ljudske ličnosti. Postoji i nejasan osećaj da se život suzio ili čak. Ili pak. već i neprijateljem sopstvenog nabujalog ega. dok kroz ljubav prema Bogu i Njegovim ispoljenjima osećaj otuđenosti postepeno nestaje. kao potvrda otuđenosti. . Kroz strepnju od Boga ili Njegovih ispoljenja jača osećaj otuđenosti. strah ili ljubomoru. predstavlja glavnu prepreku duhovnom izbavljenju i prosvetljenju. U takvim slučajevima treba pokušati sa analizom duševnog stanja kroz duboko unutrašnje sagledavanje sopstvenih misli i osećanja. Tu svoju potrebu duša ne može da ispuni ako je potresaju požuda ili mržnja. ˝Razmisliću o ovome ili o onome˝. Cista analiza može pomoći u donošenju odluke. Strah ne samo što potpiruje i produbljuje nepoverenje u drugog. Može se javiti u obliku kontinuiranog sebe-svesnog pamćenja kroz prisećanja kao što su: ˝Učinio sam ovo ili ono˝. Priroda ega i njegovo uklanjanje II Odeljak II . Siguran znak pravog unutrašnjeg konflikta jeste kada čovek ne oseća da učestvuje punim srcem u mislima ili akcijama koje dominiraju trenutkom. neophodno je da na mesto ega ustoliči svest o Istini. Strah je takođe prikriveni oblik otuđenosti i javlja se u vidu snažnog osećaja odvojenosti. i to ne samo druge duše. Voden logikom tog otkrića. Da bi bio uspešan u tome. mržnju. Moderna psihologija je dosta postigla u razotkrivanju uzroka unutrašnjih konflikata. a on se javlja samo kao posledica gorljive čežnje za dostizanjem nekog uzvišenog i sveobuhvatnog ideala. pošto upravo takva analiza dovodi do osvetljavanja korena sukoba. Život ne može ostati trajno zatočen u kavezu ega. Najdublji imperativ duše jeste da voli i da bude istovetna sa drugim dušama. već i samog Boga. Jednog trenutka on se mora probiti ka Istini. I mada privremeno igra korisnu ulogu centra svesti. u sadašnjem vremenu. Osoba koja žudi za društvom i prisustvom drugih ljudi. Da bi se život mogao valjano integrisati i ispuniti. Ego se hrani na osećaju otuđenosti Svoju odeljenost ego potvrđuje kroz požudu. Osećaj otuđenosti najoštriji je u slučaju velike i neutažive požude. najvažnije je da postoji snažan podstrek ili nadahnuće. Dezintegracija ega Protivrečnosti koje na ovaj način isplivaju na površinu moguće je resiti donošenjem razborite i čvrste odluke. Da bi se konflikt resio na zadovoljavajući način. gde druga osoba biva odbačena i smatrana ne samo tuđincem. najpre mora da nestane to varljivo i veštačko jezgro satkano od sanskara. već neizbežno vodi do sužavanja i povlačenja svesti. ne može shvatiti i proživeti u svoj punoći. ljutnju. čovek započinje potragu za pravim središtem svojih iskustava i preuređuje svoj život u skladu sa Istinom. Ljubomora jača ego Osećaj otuđenosti najizrazitiji je u ljubomori.pronašlo odgovarajuće rešenje.

Ego sačinjen od želja Ego je natovaren raznovrsnim željama. Uspeh u prisvajanju željenog. ne mogu se prepirati jer nemaju zajedničkog povoda. pošto se koreni ega nalaze u podsvesnom umu. pored toga što ova duboka i imperativna potreba za poistovećivanjem sa drugim bićem ostaje nezadovoljena. bilo dobra ili loša. i sva nastojanja. odnosno kroz težnju da se ono postigne. U njoj se zatim rada dubok i beskompromisan otpor prema te dve osobe i prema njihovom odnosu koga je ljubomorna osoba nastojala da rezerviše samo za sebe. kada dođe do prestanka želja. strah ili ljubomora čine život skučenim i doprinose ograničavanju i sužavanju svesti.čak ni kao suprotstavljene težnje pojaviti na poprištu svesti. U poređenju sa izolovanim i nepovezanim težnjama podsvesnog uma koje teže da prodru u svest. Jedino sveobuhvatajuća ljubav može da premosti ovaj veštački stvoreni jaz i probije kroz barijeru varljive imaginacije. u obliku prikrivenih težnji koje nisu uvek prihvatljive eksplicitnoj svesti. Koreni ega nalaze se u podsvesnom umu Brisanje ega iz svesti je vrlo složen zadatak. Eksplicitni i implicitni ego Mada je ego sastavljen od raznoraznih elemenata. dok je ljubav potvrda jedinstva sa drugima. Sva iskustva. Ako su suviše različite i neskladne. Voleći. U doživljaju jedinstva sa Voljenim. on jedino može biti. i to doista i jeste. eksplicitni ego deluje kao zaokružena celina. Približno sedmina sante je iznad vodene površine pristupačna oku posmatrača. Međutim. Heterogena struktura ega Onaj deo ega koji se ispoljava u svesti .nipošto nije skladan. one se neće .ljutnja ili strah. Jaki sukobi na poprištu svesti vode harmoniji i ravnoteži Delovanje razborite svesti na Činioce eksplicitnog ega je važno. mržnja. ego doživljava kao uspeh. Organizovani eksplicitni ego sprečava određenim činiocima implicitnog ega prodor u svest. ˝ja˝ ne razmišlja o tome da zaštiti sebe. Svi problemi ega mogu se resiti samo svesnim i razboritim delovanjem. ali njen veći deo ostaje nevidljiv pod vodom. Nit ega je prisutna u ispunjenim i u neispunjenim željama. da bi se dve težnje svesno sukobile. U istinskoj ljubavi ljubavnik isto tako čezne. Sva isključiva osećanja kao što su požuda. već će ostati potopljene u nesvesnom umu sve dok se ne preoblikuju uz pomoć energije koju proizvode razne aktivnosti svesnog uma. prestaje i težnja za zasebnošću. Ego je kao santa leda u okeanu. sve su to oblici isključivosti koji produbljuju jaz između ˝mene˝ i ostatka života. Ego će pred navalom želja navući masku ravnodušnosti i tobožnjim neželjenjem opet potvrditi svoju zasebnost. Ograničeni ego eksplicitne svesti je mali deo celokupnog ega. sputava čoveka. Ako ne razgovaraju. njegova moć propuštanja sukobljenih težnji je ograničena. ali nedovoljno za postizanje željenih . Međutim. i jedino htenje koje ublažava osećaj otuđenosti je htenje da se bude jedno sa Voljenim. bilo značajna ili beznačajna. Ego sačinjavaju raznorazne želje. ljutnja. strah i ljubomora. osećanje i delo poteklo iz zamisli o nekakvom ekskluzivnom i zasebnom postojanju. one moraju imati makar nešto zajedničko. Ego je potvrda otuđenosti od drugih. kod osobe jača i uverenje da se neka druga duša uspešno sjedinila sa osobom za kojom je ova čeznula. Isto tako se samo delić postojećeg ega manifestuje u svesti u obliku eksplicitnog ˝ja˝. mržnja. opterećuju ga impresijama i produbljuju otuđenost njegovog ˝ja˝. Slabljenje ega putem ljubavi Svaka misao. Otuda se ego može rastočiti samo istinskom ljubavlju. Prema tome. Na isti način. U ljubomori. a uništenje tih želja ravno je uništenju ega. Jedino iskustvo koje egu oduzima moć je iskustvo ljubavi. oslobođenje od svih želja utire put uklanjanju ega. poprište bezbrojnih sukoba među oprečnim težnjama. Neuspeh u zadovoljenju želja ego doživljava kao neuspeh. ali on čezne da se sjedini s Voljenim. slabi osećaj otuđenosti čovekovog ˝ja˝. Ona direktno postaju instrumentom potvrđivanja otuđenosti ega. Dve osobe moraju najpre da počnu da razgovaraju da bi se mogle upustiti u verbalnu prepirku. Stoga će potpuno uništenje ega postati moguće samo onda kada svi elementi ega sagore u vatri razborite svesti. eksplicitni svesni ego je u manjoj meri heterogen od implicitnog ega podsvesnog uma.eksplicitni ego . a znatan deo ostaje da boravi u mračnim i maglovitim oblastima podsvesnog uma. baš kao što se ni noćni leptir ne plaši da sagori u plamenu svece. Požuda.

često praćen još jačim sukobima svesnog uma. Da bi se to postiglo. poklonik vremenom počinje da shvata da ne može više sam da se bori sa njegovim bezbrojnim izdancima. negujući ih bez obzira na teškoće koje im pričinjavaju. baš kao što se na početnim stupnjevima hranio tvrdnjama ˝Ja nisam zainteresovan za duhovno˝. Sledeća važna faza. uviđajući svoju bespomoćnost. jer eksplicitni ego ima tendenciju da istrajava kroz sva oprečna iskustva. istisne iz jedne oprečnosti. on nastavlja da se napaja na izvoru upravo onih snaga čija je prvobitna svrha bila da ga uklone. On se može hraniti uverenjima tipa ˝Ja sam produhovljen˝. ego. Oslobađanje sputavanih težnji prirodno produbljuje zbunjenost i sukob u eksplicitnom egu. Ego živi kroz oprečnosti Iskopavanje zatrpanih delova ega iz dubokih slojeva podsvesnog i njihovo iznošenje na svetlost svesti je važna faza u odstranjivanju ega. Ponos je. Ako se eksplicitni ego. Te taktike ega veoma liče na taktike gerilskog ratovanja. na primer. On nalazi bezbroj načina da se ispolji. Ego-trikovi Ego sam sebe hrani i izgrađuje. ovaj vid ega nije ništa manje ograničavajući od prvobitnog grubog ega koji nije pokazivao duhovne sklonosti. Kada se suoči sa zabranama na jednoj strani. i da se od sada u potpunosti oslanja na Učitelja. Hrani se svakim oblikom neznanja. Samopredaja znači otvoreno priznanje poklonika da je izgubio sve nade u samostalno rešavanje problema. Pošto je egu na raspolaganju bezbroj mogućnosti da osigura svoj opstanak i nastavi sa samoobmanama. Odbacivanje ega iz svesti je izuzetno zamršen proces i ne može mu se prići jednostrano. što je posledica otopljenja Čitavog ledenog brega ega. samo da bi istakli svoju različitost od drugih ljudi. Gerilski rat Na višim stupnjevima na stazi ego se više ne služi otvorenim metodama. u nastojanju da produži svoj vek. eksplicitni ego treba toliko da oslabi da omogući svim željama i težnjama koje do tada nisu imale pristup u arenu svesti. intenzivnim delovanjem razborite svesti. Razdražen tvrdokornošću svog ega. Poznati su slučajevi ljudi koji puštaju da im nokti izrastu do enormne dužine. on će se predati Učitelju kao poslednjem i jedinom utočištu. On živi i raste pod svim okolnostima i koristi sva raspoloživa sredstva. on se vešto prebacuje u drugu oprečnost i tako opstaje. teško ih je otkriti i nadmudriti. Učitelj kao poslednje utočište U većini slučajeva poklonik će se okrenuti Učitelju tek kada shvati svu jalovost svojih pokušaja: On neće biti u stanju sam da se probije do cilja za kojim čezne i koji nejasno nazire.poređenje koje bi ego najradije izrazio direktno da ga u tome ne sprečavaju društvene norme. Zato tražim od tebe da intervenišeš i dokrajčiš ga. Čovek može biti ponosan na bilo koju nevažnu i besmislenu stvar. Poklonik se može nadati delotvornom obračunu sa obmanama i trikovima ega tek kada dobije pomoć i milost Savršenog Učitelja. To je isto kao kada bi rekao: ˝Nisam u stanju da dokrajčim bedno postojanje ega. a ako pravila ponašanja to ne dopuštaju. ego svoja postignuća uveličava do grotesknih razmera. već se zaklanja iza mera koje su prvobitno služile svrsi njegovog uklanjanja.˝ Ovaj poslednji korak je plodonosniji od svih drugih mera koje su preduzimane u cilju . ego će nastojati da dođe do istih rezultata klevetanjem drugih. Razmetanje u društvu je jedna od uobičajnijih manifestacija ega. Ipak. nastupa nakon što su želje dospele u arenu svesti. umesto da ga prati stišavanje sukoba. Ugrožen duhovnim težnjama i delima.hidra sa bezbroj pipaka Ego je kao hidra sa bezbroj pipaka. Tako nastaje ono što bi se moglo nazvati duhovnim egom. razborito upravljanje željama. Složenoj prirodi ega potreban je složen pristup. Ego . ili egom koji svoju zasebnost potvrđuje postignućima koja se smatraju dobrim i visoko duhovnim. on ih nadomesti na drugoj. Da bi živeo. Baratanje s činiocima eksplicitne svesti nije jednostavan i lagan posao. ego će se iznenađujuće okretno ubaciti u osobinu skromnosti. specifično osećanje kroz koje se ego ispoljava. i to mu pode za rukom. a onda ih podvrgnuti dejstvu razborite svesti. izmiče uticaju razborite svesti. Elemente implicitnog ega podsvesnog uma treba na neki način izvesti na površinu svesti da postanu deo eksplicitnog ega. na kraju te beskompromisne i oštre borbe dospeva se do stanja istinske ravnoteže i nepobitne harmonije. Klevetanje drugih nije ništa drugo do pokušaj uzdizanja sebe kroz sugestivno poređenje .rezultata. Sa stanovišta prave duhovnosti. Ukoliko čovek počne da neguje skromnost da bi se oslobodio monstruoznog tereta ega. Stoga je proces razaranja ega. ovekovečujući sebe. Na ovaj način. premeštanjem čas u jednu čas u drugu oprečnost nekog iskustva. da dopru do nje.

i zaključuje da su ovi. postignuća i priznanja. javlja agresija. u želji da se oseća posebnim i jedinstvenim. Kompleks inferiornosti Kompleks inferiornosti javlja se onda kada osoba sretne nekoga ko je na neki način znatno vredniji od nje u pogledu svetovnog poseda. već se proširuje na realni sukob sa drugima. Kompleksi inferiornosti i superiornosti najčešće se ne ispoljavaju istovremeno. zadovoljstvo nalazi u još naglašenijem svojatanju. Ona se teši zabludom o svojoj vrednosti. milošću Učitelja.koja je jedini cilj čitave kreacije . To uverenje pre obeležava prelaz između dva stanja ega nego uvod u trajno poništenje granice između ˝ja˝ i ˝ti˝. kao prirodna posledica potrebe da se nadoknadi ispraznost ego-života. Ali pokornost koju iskazuje pred njim vodi poreklo iz straha ili . razmećući se pred drugima veličinom svog imetka. sebe pronalazi ili u ulozi nekoga ko je bolji od ostalih. um ne prestaje da upoređuje i uočava razlike. Kada se. naposletku. a sve dok postoji dvojnost. ispoljavaju zasebno i naizmenično. Oblici ega Ego. a veštački stvoreno uverenje o jednakosti nastaje kao reakcija na oba osećanja. Isticanje različitosti obično se ne zadržava na nivou teoretskog poređenja. čak i kada je osoba uverena u svoju jednakost sa drugima. rasprši magla neznanja čiji je glavni nosilac bio ego. Priroda ega i njegovo uklanjanje III Odeljak III Oblici ega i njihovo razaranje Ego živi kroz ideju ˝ovo je moje˝ Ego opstaje zahvaljujući svetovnim posedima kao što su moć. a udvorički prema nadređenima. ili u ulozi nekoga ko je gori od ostalih. stvarni uslov za ravnopravan zajednički život je da se ta isprazna ideja o jednakosti nadomesti spoznajom o jedinstvu svekolikog života. Ideja jednakosti Ovaj prividni osećaj jednakosti može se formulisati na sledeći način: ˝Ja nisam inferiorniji ni superiorniji od ostalih˝. ego se svejednako oseća ispraznim i nepotpunim. Da bi utvrdio šta je ˝moje˝ on proglašava i uspostavlja granicu između ˝mojeg˝ i ˝tvojeg˝. ego te osobe je neprestano suočen sa prizorom unutrašnje praznine. Oni se. A da bi umirio svoj duboki nespokoj. bogatstvo. A ideja jednakosti se javlja da bi se ponovo uspostavila narušena ravnoteža. i pored svih svetovnih stvari koje svojata.izbiće na videlo. i pored toga što poseduje više. sposobnosti. u njegovoj pozadini je dvojnost. Možemo odmah uočiti da je ovo slučaj odričnog potvrđivanja ega. Ego često traci svoje bogatstvo u raskalašnom življenju i nepotrebnom razmetanju. makar po toj jednoj stavci. svoju otuđenost. I premda je ideja o jednakosti u osnovi mnogih društvenih i političkih ideala. Krhku ravnotežu između ˝ja˝ i ˝ti˝ neprestano narušava preovladavanje kompleksa superiornosti ili kompleksa inferiorenosti. U sva tri načina ego nastavlja da potvrđuje. Ali izbor bilo koje od dve mogućnosti ispoljavanja kompleksa kroz oprečno ponašanje samo još više pojačava ove oprečne komplekse umesto da ih rastvori do potpunog iščeznuća. Međutim. Kompleks superiornosti Kompleks superiornosti javlja se u trenutku kada osoba sretne nekoga ko je u nekom pogledu slabiji od nje u smislu svetovnog poseda. slava. Tako se. Međutim. Dva kompleksa Osećanja superiornosti i inferiornosti su reakcije jednog na drugo. međutim. u još većem isticanju razlike između sebe i drugih. najčešće na tuđu štetu. baca se gorljivo na dalja prikupljanja. manje kvalitetni od njega. Prema tome. posve različito od osećaja jedinstva kao glavne odlike duhovno slobodnog života. što možemo uočiti na primeru osobe koja se ponaša nadmoćno prema podređenima. služeći se odgovarajućim objektima. Istina . Odrično potvrđivanje ega kakvo se javlja u ideji o jednakosti je. ostaje nezadovoljan bez obzira na sve svoje svetovne uspehe. to uverenje još uvek ne stoji na pouzdanim osnovama. On svom posedu meri veličinu uporedujući ga sa posedom onih koji imaju manje. Ego kao potvrda otuđenosti živi kroz ideju ˝moje˝. i umesto da neguje neprijanjanje.slabljenja i razaranja ega. Međutim. Sve dok postoji ego.

I tako. činom predanosti učenik iskazuje poverenje da će. takođe je uvideo svoju nemoć da ga ukloni. Takva osoba nikada ne može biti iskrena i spontana zato što u njoj tinja skrivena ljubomora. predanost prati svest o tome da Učitelj predstavlja ideal i da je.sebičnosti. između ta dva kompleksa javlja se tenzija. Intervencija Da bi ubrzao njihovo rastvaranje. Ego će svoj osećaj ispraznosti pripisivati tobože manje vrednim posedima. kompleks inferiornosti. razdvojeno i različito od ˝ti˝. potreban je vozač. i kreće se isključivo u okvirima tog zatvora sazdanog od iluzije. pri tom ne birajući sredstva. Naprotiv. Ego se može uporediti sa vozačem koji je sposoban da upravlja vozilom. ako je vozač podložan jakim privlačnim uticajima okolnih stvari. što je plod njegovih lažnih predstava. da bi vozilo stiglo do odredišta. zanimajući se za ono što ima samo privremenu draž. da bi ubrzao rastvaranje ega do potpunog iščeznuća. Priznavanje božanstvenosti Učitelja je način na koji uzvišeno Sopstvo učenika iskazuje svoje dostojanstvo. oba kompleksa vezana za osećanje superiornosti i inferiornosti uvode se u igru. onaj vozač koji ne zna kuda vozi mora biti zamenjen drugim vozačem koji nije podložan čarima usputnih stvari. Predanost nije nedostatak samopouzdanja. kao takav. Sva ta usiljena spoljašnja pokornost samo je posledica kompleksa inferiornosti koji će naduvati ego do neverovatnih razmera. a zatim se oni jednim udarcem poništavaju. Analogija sa vozačem Da bi se kola kretala u određenom pravcu. Učenik je primetio da je ego nepresušni izvor neznanja. u osnovi identičan sa učenikovim uzvišenim Sopstvom. Saznanje da je inferioran u materijalnom smislu će mu pružiti dodatni podsticaj da čini očajničke napore u pravcu sve većeg sticanja. Pri svakom pokušaju učenika da se prilagodi Učitelju. Sve dok je kretanje svesti u potpunoj i isključivoj vlasti ega. uz Učiteljevu pomoć. odnosno. pa čak i mržnja prema čoveku koji poseduje ono što bi ona radije imala za sebe. Potrebno je dopustiti im da se istovremeno ispolje bez potiskivanju jednog kompleksa na račun drugoga. nego . kao i kompleks superiornosti. nestaje u doživljaju jedinstva. ali kome je potpuno nejasno kuda se zaputio. Izlivanjem božanske ljubavi. duhovni napredak osobe ugrožen je prirodnom težnjom ega da učvrsti svoju zasebnost. Učitelj će ukloniti tu smetnju tako što će ga dovesti u situaciju da prizna i prihvati sopstvenu nemoć i ništavnost. on ne samo da će se neodređeno dugo zadržavati na usputnim svratištima. Njegova vožnja zaobilaznim putevima samo će ga udaljiti od cilja. Međutim. već iz nekog drugog izvora. Poništavanjem oprečnih kompleksa ego gubi svoju zasebnost. Tako Učitelj koristi svoj uticaj da bi ubrzao učenikovo napredovanje kroz nivoe. nije dovoljan samo neko ko je u stanju da upravlja njime. zbog koje je i postala. da bi se tako sučeljeni međusobno poništili. Učitelj će namerno izazivati naizmenično ispoljavanje ova Učitelja dva kompleksa kod učenika. Preko porušenih brana izliva se reka božanske ljubavi. Drugim recima. produbljujući unutrašnje duševno siromaštvo. koje smatra ˝svojim˝. Podjednako je važno da vozač bude sposoban da usmeri vozilo ka cilju. i dragovoljno mu se prepustiti. kao i svih vidova neznanja karakterističnih za ego. već će se najverovatnije izgubiti na sporednim putevima. ali da uz pomoć Učitelja može doživeti preporod i postati Sve. Da bi se svest oslobodila svojih ograničenja i osposobila za služenje svojoj prvobitnoj svrsi. Ako se učenik nalazi na granici da izgubi srčanost i napusti traganje. Zbog svojevoljnih aktivnosti ega svest je opkoljena zidom sopstvene izrade. Prilagođavanje Učitelju dovodi do rastakanja kompleksa Kompleksi superiornosti i inferiornosti moraju se vešto dovesti u vezu. Učitelj ih zatim tako vešto uskladi da oni ponište jedan drugog. Predaja nije isto što i kompleks inferiornosti Učenik će. probudiće u njemu duboko samopouzdanje. postaju značajni činioci rasprostiranja sebičnosti i haosa u društvu. ona svoju pokretačku snagu mora crpsti ne iz ega. Tada učenik uviđa da je ništa. Jer. Kada duša stupi u živ i dinamičan odnos sa Učiteljem. Nešto slično se događa kada ego preuzme vlast nad ljudskom svešću. Ako je učenik dospeo do ivice da njime ovlada egoizam. otuđeno ˝ja˝. konačno nadvladati sve prepreke. stupajući u kontakt sa Savršenim Učiteljem u njemu prepoznati stanje Savršenosti lišeno ega. umesto duboko ukorenjenom poroku da traži ispunjenje kroz ono što poseduje. te ne usmerava svoju pažnju na usputne stanice ili prolazne privlačnosti. uznemirenosti i sukoba. Predanost učenika Učitelju valja razlučiti od kompleksa inferiornosti. Jer.

budući daje građevina ega sazdana na temelju laži. Kada se egu oduzme snaga i živost. ali oko lažne ideje Kada ego ne bi bio ništa drugo do sredstvo objedinjavanja ljudskog iskustva. Nakon tog prelomnog trenutka. a odsudni korak u uništavanju ega . već doživljava i korenitu promenu. a ne pomoć u dolaženju do Istine. Učenik će zapaziti da njegova dela više ne izviru iz ograničenog ˝ja˝. da osvetli novonastali odnos sa Učiteljem koji je manifestacija beskonačne Istine. sasvim nestaje i ustupa mesto Istini. Ne samo da se sve manje i manje opire duhovnom razvoju. Sva svoja iskustva i želje će predati Učitelju. Odanost Učitelju odvojiće učenika od ego-središta koje mu je do tada neprekidno stvaralo lažni utisak otuđenosti. objedinjavanje iskustva ostaće uslov racionalnog i smislenog života. ego može samo da nadzidava jednu laž na drugu. jer je sada funkciju jezgra objedinjavanja iskustva preuzeo Učitelj. Spoznaja Istinskog Sopstva Progresivno rastvaranje ega neće oslabiti proces objedinjavanja iskustva. Proces dolaženja do Istine urodiće plodom tek onda kada se proces objedinjavanja iskustva.iz životinjske svesti. učvršćuje u svesti kao anđeo vodič i kao vrhunsko nadahnuće. vremenom mora ukloniti zbog njegovog neizbežnog saveza sa silama neznanja. Koraci u procesu slabljenja ega i omekšavanja njegove strukture mogu se uporediti sa obrezivanjem i potkresivanjem razgranatog i nekultivisanog drveta. dolazi do buđenja istinskog Sopstva. on je ujedno i aktivni princip neznanja koji koči dalji duhovni napredak. nesebičnosti i ljubavi. tom novom jezgru objedinjavanja iskustva. Kako se postepeno usklađuje sa duhovnim zahtevima života . iako se egu može pripisati specifična uloga u razvoju svesti. Ego nastoji da objedini iskustvo. Težiće. To je ujedno čin sjedinjenja sa Učiteljem i čin ostvarenja beskonačne Istine. nedualnost. bilo bi moguće postići krajnju Istinu ne prekidajući njegovu aktivnost. kojim upravlja ego. više ne bude temeljio na osnovnoj zabludi o zasebnosti. Trenutak kada se pažnja preusmeri sa nebitnih na istinski vredne stvari liči na smenjivanje lošeg vozača dobrim vozačem koji poznaje put. oličenje Istine. u kojoj nema podela. Ego pokušava da integriše iskustvo. kao potvrda otuđenosti.samo na istinski cilj. Međutim. kao i svesrdnom predajom i davanjem sebe Učitelju kao Istini . Više ga neće zanimati dobrobit ograničenog ˝ja˝ već samo dobrobit Učitelja kao Onog koji odslikava univerzalni i nepodeljeni život. olakšaće učeniku da preusmeri pažnju sa nebitnih na bitne stvari. sva misaona aktivnost nastaviće da se odvija u tom novom pravcu. Učitelj postaje novo jezgro integracije Sve dok se ljudsko iskustvo bude odvijalo u području dualnosti. Da ukratko ponovimo: dugo putovanje duše začinje se razvojem eksplicitne samosvesti kao ograničenog ˝ja .negovanjem čovečnosti.učenikov ego počinje drastično da slabi. već su nadahnuta Istinom koja izvire iz Učitelja. već je i sušto oličenje apsolutne Istine. To novo središte biće Učitelj. kao jezgro objedinjavanja iskustva. Kada ego potpuno iščezne. Ali se ego.sa čupanjem drveta iz korena. ali to čini oko lažne ideje o zasebnosti. tada se Učitelj. Tako. Uporedo sa postepenim preusmeravanjem pažnje. Jedinstvo sa Učiteljem i realizacija Istine Pravilno shvaćen odnos učenika sa Učiteljem predstavlja čvrstu potvrdu jedinstva svekolikog života. Predanost i odanost Učitelju. Aktivnosti ega predstavljaju prepreke.u kome nema podvojenosti i koje obuhvata Čitavo postojanje. ne ostavljajući ograničenom ˝ja˝ ni dobro ni zlo. koji ne samo da predstavlja prave vrednosti. nastavlja se postupno rastvaranje ega i napredovanje ka Istini. Zbog toga je imperativno uspostaviti novo središte objedinjavanja iskustva koje će raspršiti osnovnu zabludu o zasebnosti i prisajediniti one vrednosti koje prethodno nisu bile dokučive ego-središtu. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva * U sledeća tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najširem smislu označavajući . Najzad ta promena postaje tako duboka da ego. jednom rečju. Na tom nivou duša biva inicirana u svest najvišeg istinskog Sopstva kao večnog i beskonačnog ˝Ja jesam˝ . a ne dotadašnji odnos sa ego-središtem kao ograničenim ˝ja˝. a okončava se prevazilaženjem stanja ograničenog ˝ja˝ ljudske svesti posredstvom Učitelja. i lišavajući ego svakog sadržaja.

pokušava da ih tretira kao nenormalne pojave. tiču se fizičkih aktivnosti i grubog sveta i delo su sanskara pohranjenih u umu. Upečatljivi snovi važe kao jedan od osnovnih postupaka buđenja dubljih slojeva unutrašnjeg života učenika. dok predstavljaju nešto novo i posebno. nego će se tek pojaviti u budućnosti. s prezrenjem ih proglašavajući duševnim poremećajima ili nenormalnostima. potcenjujući ih. U rede tipove snova spadaju oni snovi koji se tiču osoba i stvari koje čovek ne zna iz ovog života. Te nove sposobnosti u nekim slučajevima pospešuju. Oni koji okultizmu pristupaju oprezno i razložno. nego iz ranijeg ili više ranijih života. postaje mnogo jednostavnije kada učenik zauzme pravilan stav prema okultnim iskustvima i nauči da pravilno procenjuje njihovu vrednost. ona su u najvećoj meri subjektivna. međutim. zvukova. većina snova su čisto subjektivni i podsvesni doživljaji suptilnog tela. Neosnovani skepticizam prema okultnim iskustvima obično izražavaju oni koji nisu ni početnici u proučavanju okultnog. Pošto su iskustva u običnim snovima nesvesna. prolazeći kroz fazu otvaranja psihe. Od ove dve mogućnosti. Duhovno putovanje. uvek će biti spremni da priznaju postojanje okultnih fenomena. i što povremeno osvetljavaju skrivene komplekse i nerešene probleme u nečijoj ličnosti. razvijajući neobuzdanu žeđ za ponavljanjem ovakvih iskustava ili. na primer. ljudi neretko izražavaju i sumnju u njihovu verodostojnost. a u nekim slučajevima ometaju proces oslobađanja svesti. ako se javi naročita potreba. obični snovi bitno se razlikuju od snova sa okultnim obeležjima. Na početku su ovakvi doživljaji neredovni i kratkotrajni i učenik je sklon da ih svrsta u halucinacije. Takvi snovi ne sadrže ništa što nije. trošenje starih. i koje uz to krasi skromnost i otvorenost. početniku nije Iako da zadrži odmeren stav. vizije.nešto stoje skriveno i nalazi se izvan domašaja običnog iskustva. neretko doživljava mistična iskustva suptilnog sveta u vidu izrazitih vizija. pošto ga najčešće vodi stazom očiju prekrivenih velom. pak. već mora i da nauči da razdvaja prava okultna iskustva od halucinacija i obmana. Retke vrste snova Međutim. Još su redi snovi o osobama ili stvarima koje se nisu pojavile ni u ovom ni u pređašnjim životima. ono to ne čini uz punu svest. astralna putovanja. ukusom. Njihova novina sastoji se samo u različitom povezivanju pojedinih činilaca ranijih iskustava. on se ipak. Zato poklonik ne samo da je prinuđen da na pravi način oceni takva iskustva. Neki snovi su duhovno značajni Savršeni Učitelj najradije vodi učenika služeći se uobičajenim sredstvima. u određenim kontekstima odnose se specifičnije na medijumstvo ili natprirodno (vidi glosar)-Ur. Neopravdani prezir prema okultnom gotovo uvek je rezultat dubokog nepoznavanja njegovog pravog značenja i smisla. Međutim. zbog unutrašnje snage kojom oni zrače. Međutim. Učitelji neretko stupaju u dodir sa učenicima javljajući im se najpre u snovima. Neverica se rađa iz neznanja Iako se okultnim iskustvima obično pridaje preveliki značaj. I mada ih smatra halucinacijama. Egu je bolno da prizna mogućnost da van njega postoji široko i neistraženo polje univerzuma koje je pristupačno samo ograničenom broju ljudi u koje on ne spada. Okultne moći pospešuju ili ometaju proces oslobađanja svesti Duhovna staza vodi oslobođenju svesti i pri tom pokreće razvoj mnogih psihičkih sposobnosti koje su do tada bile pritajene u ljudskoj duši. pak. na prvi pogled nimalo različit od običnog sna. boja. on može primeniti i okultne tehnike. Oni. odrazi objektivni doživljaj suptilnog tela i da nije samo puki proizvod mašte. Takve snove. naravno. dodirom i sluhom. A on se. međutim. deo pređašnjih doživljaja. kao što su. svetlosti. nemaju naročiti duhovni značaj. nastojanje da se okultna iskustva preuveličaju je najčešći oblik ponašanja jer se okultnim iskustvima na početku. mirisa ili neobičnih susreta. Teško je održati odmeren stav Početnik je ili sklon da preuveliča značaj svog pregledavanja u unutrašnjim svetovima. Njihov razvitak proširuje delokrug i domet ljudske svesti. posve razlikuje od opreznog ili kritičkog stava. Prema tome. Početak okultnih iskustava Učenik. pridaje . prizori suptilnog sveta. valja pažljivo razlučiti od običnih snova. na neki način. Iako se i u običnim snovima suptilno telo aktivno služi vidom. mirisom. neobični i upečatljivi snovi. Ali. pa će ih čak umeti prepoznati. Rede se dešava da neki san. ne može od upre ti njihovom uticaju i smernicama. osim što su prilika za stvaranje novih sanskara ili.

Posledice sumnjičavosti u pogledu na okultno iskustvo Ako je okultno iskustvo. Čak i ako te oznake nisu odmah uočljive. jer malo je onih koji će razumeti njegova iskustva i njegove probleme. Postoje neka okultna . To se može desiti sa osobom koja. Halucinacije i priviđenja su nešto kao noćne more budne svesti. već je i potpuno ubeđen u postojanje onoga što vidi. zbog svoje nesposobnosti da razumeju takve stvari. onda nije važno da li će ga on docnije. a ne onda kada ih on priželjkuje ili priziva.ogroman značaj. Postupak u slučaju žudnje za okultnim iskustvima Ako ustanovi da učenik pridaje preveliki značaj okultnim iskustvima i da se u njemu razvija nekontrolisana žeđ za njima. tada se Učitelj. Takva iskustva su učeniku dozvoljena samo onda kada su mu zaista neophodna u duhovne svrhe. razračunava sa ovom preprekom tako što proređuje ili sasvim ukida okultna iskustva. pošto je samo mali broj ljudi doista spremno da proširi svoja iskustva na ovu novu dimenziju. Ako mu je cilj brzi napredak i najveća moguća korist od saradnje sa Učiteljem. u verodostojnost ovih iskustava se s razlogom sumnja bez obzira na njihovu srodnost sa normalnim čulnim opažanjima. Učitelj ga nikada neće ubrzavati. i zato učenik mora da nauči da sledi nit svojih unutrašnjih iskustava. ma šta drugi mislili i govoriti o njima. Stoga Učitelj obično zahteva od učenika da svoja iskustva drži u tajnosti. Učitelj strogo vodi računa da kod njega ne pothranjuje žudnju za okultnim iskustvima. Uvođenje učenika u okultne fenomene treba da bude vrlo postepen i dugotrajan proces. Blaženstvo i mir su jedini pouzdan znak da se radi o verodostojnim okultnim iskustvima. međutim. on mora razviti veliko i nepokolebljivo poverenje u sebe i u svoga Učitelja. jer oni najverovatnije nisu upoznati sa putevima njegovih opredeljenja i akcija. dalo nov podsticaj učenikovim duhovnim pregnućima. Žudnja za okultnim iskustvima U stvari. a to je inicijacija u istinski duhovan život. Nema potrebe da traži oslonac u drugim ljudima. Poklonik mora razviti poverenje u sebe Čak i pravo okultno iskustvo može izgubiti na snazi i delotvornosti ako postane predmet sumnje. kao što ljudi koji uzimaju droge postaju zavisni od njih i potrebna im je stimulacija čak i za ono što su ranije radili bez nje. okultnim iskustvima valja posvetiti posebnu pažnju da bi se utvrdilo da li poseduju neki izuzetan značaj. On razvija stalnu potrebu za okultnim podsticajima. zastupaju suprotna gledišta. dovesti u sumnju. bacajući senku sumnje na njena uverenja. sve više ih želi. ako je izloženo skepticizmu i neprijateljskim stavovima okoline. razgovara o tome sa ljudima koji. učenikov ego nastoji da se veže za to novootkriveno polje. Ma koliko iskustvo bilo duboko. jer će ga to odvesti na stranputicu i prouzrokovati nepotrebno odlaganje postizanja pravog cilja. što mu pruža osećaj daje važna. Priviđenja su još varljivija. a služi da zaštiti poklonika od nizanja novih karika na lanac samoograničavanja. ne pružaju blaženstvo i mir osobi koja ih doživljava. Okultno nije u vezi sa halucinacijama i obmanama Halucinacije su iskrivljena opažanja potekla od čula. pa se skeptični učenik obazrivo odnosi prema njima da bi predupredio mogućnost obmane. izuzetna i posebno povlašćena osoba. Ako su te oznake prisutne. jer u njima čovek ne samo da vidi stvari koje ne postoje. na sebi svojstven način. Kako bi pomogao učeniku da izbegne ovu zamku. Mada se u tom pogledu jasno razlikuju od puke uobrazilje i mašte. prošavši kroz takvo iskustvo. okultna iskustva nose sa sobom nepogrešive oznake svoje duhovne verodostojnosti. osvrćući se na njega. da li donose blaženstvo i mir i da li poseduju prirodno svojstvo da utiču na dalji tok duhovnog razvoja. Validnost okultnih iskustava Na početnim stupnjevima okultni fenomeni predstavljaju vrlo nestalnu pojavu. učenik će pomoću njih uspeti da razabere stvarna okultna iskustva od halucinacija i priviđenja. Halucinacije i priviđenja. u njima čovek vidi i čuje stvari koje u stvarnosti ne postoje. To podseća na brzo olakšavanje pacijentovih tegoba hirurškim odstranjivanjem uzroka telesnog poremećaja. čak i svojih prijatelja ili rođaka. Učenik ni pod kakvim uslovima ne srne dozvoliti da bude uhvaćen u zamku lažnih vrednosti i jalovih istraživanja. Zato mora biti pripreman na nerazumevanje okoline. za vreme dok je trajalo. I što više takvih iskustava ima. ono će najverovatnije izbledeti. Međutim.

Okultno iskustvo nije zamena za unutrašnje napore Prizori. Nema granica prostiranju uticaja među pojedincima. započet sa involucijom svesti. Nesvesno izvedena astralna putovanja poseduju mnogo manju vrednost od onih koja su. Svet mentalnog života je isto tako objedinjen sistem kao i svet grube materije. Nisu zamagljeni i subjektivni kao obični snovi. Na naprednijim stupnjevima čovek može po volji navući ili svući spoljašnje grubo telo kao ogrtač i koristiti astralno telo za upoznavanje unutrašnjeg sveta astrala i za putovanja kroz njega . čak i kada nije izraženo recima ili delima. Sposobnost astralnog putovanja uveliko proširuje raspon čovekovih opažanja i pospešuje njegov duhovni napredak. Magnetni uticaj finih sfera ne zna za granice između naroda niti za bilo koje drugo konvencionalno ograničenje. Kada fine nagoveštaje svog srca pretoči u delo. susreti i zvuči doživljeni svesnim korišćenjem astralnog tela po jasnoći i verodostojnosti nimalo se ne razlikuju od svesnih iskustava grubog tela. Želeli to ili ne. samom činjenicom svog postojanja.sve to teži da se rasprostre i vrši uticaj na druge. Ova potonja podrazumevaju svesno korišćenje astralnog tela. Ako se pokaže da je duhovno neophodno. preduzeta sa punom svešću. nužno je da učenik prestane da sumnja u njihovu verodostojnost i vrednost. znaju da je ideja o zasebnosti ljudskih bića odavno prevaziđena. Učitelj može uvećati delotvornost okultnog iskustva tako što će potvrditi njegovu vrednost i verodostojnost neposrednim ili posrednim dokazima bliskim učenikovom uobičajenom doživljaju stvarnosti. napuštajući svoje fizičko telo u budnom ili usnulom stanju. On preuzima inicijativu na način koji smatra najprikladnijim za određenu situaciju. Vrednost daršana i sahavasa Stupanje u kontakt sa Savršenim Učiteljem neće dati ploda ukoliko taj susret Savršenog Učitelja i . Obzirom da ta iskustva imaju posebnu svrhu i namenu. uzvišena i plemenita osećanja. ljudi. Svako njegovo delo je izraz njegove nesputanosti i slobode i nevezano je za učenikova očekivanja.iskustva koja su namerno data učeniku da bi mu služila kao putokaz i izvor nadahnuća. značajno je stoga što omogućava duši iskustvo da nije grubo telo i što joj daje moć da bolje ovlada njime. ukusi. kao rezultat promišljene odluke. Dobre i zle misli. ali se postojeće veze i spone medu ljudima ne mogu u potpunosti sagledali i proceniti na podlozi opipljivih transakcija grubog sveta. stalno stupaju u međusobne odnose i reaguju jedni na druge. mirisi. Proširenje mogućnosti za čovekov duhovni napredak Na poodmaklim pripremnim stupnjevima koji učenika uvode na duhovnu stazu. učenik se duhovno priprema za korišćenje sila unutrašnjeg sveta u kome obitavaju astralna tela. čak i onda kada ne uspostavljaju dodire na fizičkom planu. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu II Odeljak II Odnos sa Učiteljem u duhovnom životu Ljudi su neprekidno u međusobnom odnosu na unutrašnjim planovima Čak i oni kojima je na raspolaganju elementarno znanje o strukturi i zakonitostima unutrašnjih sfera postojanja. grubog tela. Okultna iskustva koja daruje Savršeni Učitelj služe da bi učenik izoštrio do tada zamagljenu intuiciju. Astralna putovanja Neprestano tražiti dokaze o verodostojnosti okultnog iskustva krajnje je nezdrava navika. vesela i tmurna raspoloženja. učenik prestaje da biva samo pasivni primalac okultnih iskustava i tu započinje njegov stvarni duhovni napredak. nesebična i sebična nastojanja . već su jednako stvarni i ubedljivi kao i doživljaji budne svesti. izgradio samopouzdanje i stekao entuzijazam za hvatanje u koštac sa zahtevima koje pred njega postavlja svaki sledeći korak.* On zatim preduzima astralna putovanja u svom astralnom telu. uklonio neke teškoće na duhovnoj stazi. pa Učitelj pruža dokaze samo onda kada smatra da je to neophodno. Ovladavanje okultnim silama nipošto ne može biti zamena za unutrašnje napore koje poklonik mora činiti u pravcu daljeg napredovanja na duhovnoj stazi. Grubi svet kao nosač duhovnog života ima nesumnjiv značaj.i to uvek kada se ukaže potreba za tim. uskogrudost i niske pobude. Svesno izdvajanje astralnog tela iz spoljašnjeg nosača.

Efekat daršana zavisiće od tragaočeve spremnosti da odgovori na njega. Ima jedan drevni običaj u kome učenik. uprkos prividnoj razdaljini medu njima. sami pripremaju svoju hranu i ne dopuštaju nikome da prisustvuje obedu. dve suštinske stvari u duhovnom životu. Stopala. U svakodnevnoj igri imaginacije. poklonik se mora čuvati od mnogobrojnih komplikacija koje se javljaju kao . a njegova reakcija je opet uslovljena njegovim vlastitim sanskarama i vezama iz prošlosti. Učitelj ne upućuje pomoć samo onima koji se nalaze u njegovoj fizičkoj blizini. koji je u nekim sredinama postao konvencionalan obred prilikom susreta sa Učiteljem. ali kod uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem. ljubavi i svetlosti koja. stopala Učitelja su iznad svega u univerzumu. U fizičkom svetu stopala prolaze kroz sve . Učiteljeva stopala Kao i daršan. koji je za njih kao prašina. Zato neki jogini. Zahvaljujući moćnoj svrhovitosti koja je pokreće. podučeni od strane Učitelja. Učitelj će posvetiti posebnu pažnju ličnim potrebama učenika i prvo će gledati da ga zaštiti od onih uticaja koji bi mogli da ga skrenu sa staze i onemoguće njegovo napredovanje.tragaoca ne prate odgovarajuća dešavanja na unutrašnjim planovima svesti. koja su u fizičkom smislu najniži deo tcla. tako i padanje ničice pred stopala Učitelja ima izuzetnu vrednost. uvek iznova upućivati svoje misli. Kada ljudi prilaze Savršenom Učitelju i rukama dodiruju njegova stopala. to je pouzdani pokazatelj da je učenik dostigao stanje neželjenja i ljubavi. čovekova imaginacija prestaje da biva prazno zanošenje idejama. Nije retkost da Učitelj zatraži od učenika neku vrstu privremenog povlačenja iz sveta da bi se njegove misli očistile od uticaja koji ometaju njegovo duhovno napredovanje. neprekidno ističe iz Učitelja.pa učenik tako postaje prijemnikom milosti. oni zapravo polažu pred njega breme svojih sanskara. Ovaj običaj. a kokos predstavlja um. svrha definitivno postoji. vraćanje uspomena na prohujale događaje ne mora imati određenu svrhu. Jer Savršeni Učitelji predstavljaju izvor nepresušnog toka ljubavi i svetlosti što. mleko predstavlja bele (dobre) sanskare.dobro i zlo. već stremi Učitelju uspostavljajući odnos s njim. učenik prirodno ne želi ništa drugo osim još njegovih daršana. već i onima koji sa njim uspostave misaoni kontakt. Uz pomoć čestih misaonih kontakata gradi se most između Učitelja i učenika . lepo i ružno. nezavisno od Učiteljevih usmenih naloga. Pošto je primio daršan od voljenog Učitelja. u duhovnom smislu su na najvišem nivou. U simbolici duhovnog. pridaju veliki značaj dobijanju daršana (darshan. Rišiji (rishis) ili mudraci. što podstiče učenika da se sve više približava Učitelju na unutrašnjim nivoima. uzima da pere UčiteIjeva stopala mlekom i medom i pred njih polaže kokos kao žrtvenu ponudu. taj prizor ostaje zanavek urezan u njegovom umu. Unutrašnji kontakt Kada učenik doživi blaženstvo Učiteljevog daršana. simbolizuje prebacivanje tereta sanskara sa učenika na Učitelja i njegovo potpuno predavanje uma. Ako ga samo jedan Učiteljev daršan ispuni blaženstvom i smirenim zadovoljstvom. Cesti sahavas pojačava pročišćavajuće dejstvo daršana. kao što običan čovek hodajući skuplja prašinu na svojim stopalima. On prikuplja sanskare iz čitavog univerzuma. Najčešće je učenik potpuno zadovoljan daršanom Učitelja i od Njega ne traži ništa više. kontakt očima) od nekog Savršenog Učitelja. čisto i prljavo. Čak i ako nije u mogućnosti da ima učestale susrete sa Učiteljem. učenik će Mu. Proces uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem bitno se razlikuje od procesa misaonog oživljavanja uspomena. pa ipak ona ostaju iznad svega. Kao što se čista krpa lako umrlja prljavštinom. Ovakav preobražaj unutrašnjeg stava je najkritičniji i najvažniji korak koji učenik preduzima da bi bio iniciran u spiritualnu stazu. Posebne mere predostrožnosti Misaoni kontakt sa Učiteljem je isto tako plodonosan i efikasan kao i fizički daršan. Kontakti i druženja U svojim prvim koracima. zračeći iz njih. To čine da bi izbegli impresije zla iz pogleda zlih osoba. nakon što primi Učiteljev daršan i padne ničice pred njim. tako se i učenik lako uprlja impresijama požude. a unutrašnji duhovni poriv ga tera da traži sahavas (društvo) Učitelja Što češće. Med predstavlja crvene (rđave) sanskare. u nastojanju da obuhvati Njegov značaj. neodoljivo džara po najdubljim tragačevim osećanjima.

Učitelj je izvan vremena i izvan svih vremenskih ograničenja. čini da ova iskonska čežnja za Bogom postane još snažnija i prepoznatljivija. Sopstvo kao upojedinjena duša . Čak i oni poklonici koji samo razmišljaju o Učitelju ili meditiraju o njemu. Sopstvo kao upojedinjena duša sviknuto je da prikuplja iskustva putem ovog ili onog posrednika zbog čega počinje da doživljava univerzum kao opasnog protivnika. one za koje smatra da će mu biti od duhovnog značaja. U većini slučajeva.posledica odnosa sa ljudima koji nisu stupili na duhovnu stazu. pa se više ne nameće potreba za stvarnom ili prinudnom izolacijom. i to ne samo simbolično. Učitelj je ujedno i prijemnik i odašiljač. sveže kontakte. Kada se pogled duše okrene ka unutra i upre u vrhovnu Stvarnost. koja postoji u svakome od nas.koji je predmet svih težnji i čežnji . jer prima pesmu samo da bi je odaslao u svet. Voleti Učitelja znači voleti sve. To postaje mogućno jer učenik svojom ljubavlju i razumevanjem. Učitelj koristi svoje poznavanje prošlih života.postaje vidljiv. učenik je prirodno zaštićen unutrašnjom vezom sa Učiteljem. Oni koji su spoznali Boga. Unutrašnje oko Zajedničko učestvovanje u duhovnom radu ne odvija se samo u grupi povlašćenih. Kada je unutrašnje oko otvoreno. Međutim. Učitelj kao odašiljač Jedinstveni sklad unutrašnjih planova omogućava Učitelju da koristi učenika kao instrument svoga rada. Om Tačka Na bezbrojne načine Sadguru nastoji da navede učenika da uroni u svoje unutrašnje biće da bi tu pronašao izlaz iz lavirinta univerzuma i razbudio kod njega čežnju za Bogom. uživaju tu povlasticu da učestvuju u univerzalnom duhovnom radu kojim se Učitelj određenog trenutka bavi. a svesno okretanje procesa opažanja ka unutra vodi do spoznaje ništavnosti univerzuma kao zasebnog entiteta. međutim. a oni koji su u bliskoj vezi sa njegovim učenicima primaju njegovu pomoć posredno. Učitelj se hrani ljubavlju učenika upijajući njihovu duhovnu energiju. Oni koji su u neposrednom odnosu sa Učiteljem primaju njegovu pomoć neposredno. ono što Učitelj primi na unutrašnjim nivoima svesti. Učitelj daje posebna uputstva za prekid ili izbegavanje određenih kontakata ili veza samo kada situacija to izričito nalaže. Kad kucne određeni čas. on prihvata na sebe vremensko ograničenje. ali Učitelj postupkom otvaranja njegovog unutrašnjeg oka. koju potom usmerava u svoje univerzalno delo. neprekidno vide univerzum kako nastaje iz Om Tačke. želja da se uspostavi jedinstvo s njom postaje mnogo vatrenija nego dok je duša tumarala po mraku i tražila Boga kroz umovanje ili imaginaciju. Obzirom da je jedno sa Večnošću. u mislima nije vezan za njega jer se nalazi u unutrašnjoj vezi sa Učiteljem. Učitelj otvara učenikovo unutrašnje oko za tren. Čežnja za Bogom je prisutna u učeniku od iskona. već im pruža mogućnost da uzmu učešća u njegovom božanskom radu. isto kao što će im naložiti da se lale važnih i odgovornih poslova i tako im. pa mu je stoga u ostvarivanju njegovog dela saradnja njegovih učenika od najveće pomoći. Učitelj savršeno poznaje sanskaričke i karmičke veze. Bog . čak i onda kada učenik nije svestan da služi Učiteljevim širim ciljevima. To znači da ga ne sme obmanuti prizor univerzuma. da pomogne ljudima da pravilno raspodele duhovne snage i tako ostvare vrhunske rezultate. pomoći da napreduju. uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i usklađuje se s njim. on to produhovljuje i prenosi dalje. Tako ne samo da osnažuje veze sa svojim učenicima. Jer čitav univerzum sadržan je u Sopstvu i nastaje iz jedne sićušne tačke poznate kao Om Tačka. Mada je učenik u spoljašnjem dodiru sa svetom. Ali pošto je ujedno zainteresovan za duhovno uzdizanje čovečanstva. linijom najmanjeg otpora i najkraćim mogućim putem. Vraćanje procesa opažanja unazad Tragalac za Istinom vremenom mora spoznati da je jedinstveni Bog sa mnogo lica jedina Stvarnost i da je tragalac jedno sa njim. On može namerno hrabriti učenike da se upuste u takve odnose. jer. pokornošću i predavanjem. njihove zaplete i rasplete. Učenik kao instrument Kao što Učitelj može izolovati bliskog učenika od neželjenih kontakata i veza. on ga može i ohrabriti da uspostavi nove. Sidhiji (Moći) Proces opažanja se odvija paralelno sa procesom stvaranja. sanskara i veza. Posmatrano na ovaj način.

dok je. Oni koji znaju i oni koji ne znaju U okultizmu. i pružaju prosečnoj osobi izglede da se približi Istini onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. Razvoj okultnih znanja je uslovljen otkrivanjem latentnih moći ljudskog duha. Budući da nije zadovoljan samim posedovanjem moći. najzad. više nego u bilo kojoj drugoj nauci. pristupaju okultnim znanjima na isti način kao što se pristupa i drugim poljima nauke. Najviše Sopstvo u svima je jedno i uvek deluje jedinstveno. Mada je čitav univerzum za Bogoostvarenu osobu jednak nuli. revolucije i epidemije) i kosmički fenomeni (zemljotresi i poplave) spadaju u njihovu nadležnost i nastaju kao posledica oslobađanja sila sa visokih nivoa na kojima su Učitelji svesno smešteni. Bogoostvareni trajno i nepovratno utemeljen u Vrhunskoj Stvarnosti. Zato. onda je ono iskoračilo iz univerzuma koji je njegova sopstvena kreacija i preduzelo prvi korak u spoznavanju sebe kao Svega. sa druge strane. Ogromni okeani i široka nebeska prostranstva sićušni su u poređenju sa Sopstvom. Čitav taj proces povlačenja svesti iz univerzuma i sticanja svesti o Sopstvu praćen je pojačanom sposobnošću kontrole nad svim nosačima svesti. Sve što se može opaziti je konačno. ali je Sopstvo samo po sebi mnogo prostranije nego bilo šta što je umu ili oku dokučivo. o zakonima evolucije i delovanju karme. Kada upojedinjeno Sopstvo prestane da opaža. postoji stroga i jasna podela između onih koji znaju i onih koji ne znaju. Međutim. U okultizmu. fizičkim okom. Razlika između okultizma i drugih nauka je u tome što se nauke bave onim pojavama i silama koje su posredno ili neposredno pristupačne uobičajenom opažanju. Takva osnovna znanja predstavljaju podstrek za dalja duhovna istraživanja i pregnuća. Oni koji su svesni tog jedinstva. spremni su da prihvate neograničenu odgovornost. Ove moći su opšte poznate kao sidhiji (siddhis) i mogu se javiti pre nego što je poklonik postao duhovno savršen. Do toga dolazi aktiviranjem do tada neiskorištenih kontrolnih centara. Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu III Odeljak III . Oni su čak oprezno čuvali podatke od vitalnog značaja za okultizam kao veštinu. a njihovo aktiviranje povlači za sobom razvoj brojnih skrivenih moći. oni postaju moćni izvršioci božanskog plana na zemlji. A nakon Bogoostvarenja. samo je Sopstvo beskonačno. Domen delovanja sidhija ograničen je na ništavilo univerzuma. Mnoge savremene grupe koje istražuju oblast onostranog. Napredovanje božanskog plana Sidhiji se ispravno smatraju preprekama u postizanju Ostvarenja. StaviŠe. posredno znanje se po važnosti i značaju ne može meriti sa neposrednim znanjem. premda je okultizam važna nauka. ona po volji preuzima odgovornost za duše koje se još nisu ispetljale iz zagrljaja univerzuma. izuzimajući osnovna znanja i opšte podatke.Okultizam i duhovnost Okultizam kao nauka Okultizam je oblast istraživanja koja se bavi izučavanjem sila u univerzumu i u čoveku. zatim suptilnim okom i. širenje čisto teoretskih informacija o .opaža prvo umom. U principu nema razloga da se okultizam smatra manje ili više vrednim od drugih polja teoretskih nauka. o postojanju raznih nivoa i njima odgovarajućih tela. bivajući univerzalni. zadržavši pritom punu svest. Za druge nauke bi se moglo reći da kod njih posredno i neposredno znanje imaju gotovo isti značaj. poklonik ih može upotrebiti za ostvarenje onih zemaljskih ciljeva za kojima još nije prestao da žudi. posedovanje moći neretko će još više ojačati ego nesavršenog poklonika. te moći gube svaki značaj. međutim. U tom smislu ne postoji principijelna razlika između okultizma i drugih nauka koje se bave izučavanjem ovih predmeta. Teoretsko znanje Savršeni Učitelji smatraju poželjnim da čovečanstvu s vremena na vreme teoretski obelodane određena znanja o izvesnim karakteristikama duhovnog postojanja . oslobodivši se ličnog. Učitelji se takođe mogu služiti okultnim silama da bi ostvarili međusobnu saradnju i uskladili duhovni rad. Odbacivši ograničenja ljudskog uma.o besmrtnosti i reinkarnaciji. Oni se često sastaju na višim unutrašnjim nivoima da bi obezbedili duhovni napredak čovečanstva. dok se okultizam bavi skrivenim pojavama i silama nepristupačnim uobičajenom opažanju. Masovne društvene pojave (kao ratovi. Ne postoji ništa što nije pod posrednom ili neposrednom kontrolom Učitelja mudrosti. Učitelji nikad nisu širili podrobna tumačenja okultnih pojava. pa može slobodno i legitimno upotrebiti ove moći zarad njihovog duhovnog uzdizanja. Može se opaziti da grupe koje se bave okultnim naukama to čine organizovano i timski.

nego iz nekih drugih. sve sa namerom da im On pomogne u rešavanju njihovih materijalnih problema. što podrazumeva i duhovnu spremnost čoveka da takvu izuzetnu odgovornost i prihvati. stariji im ponekad daruju slatkiše napravljene u obliku slova i oni onda uče lekcije o slovima ne zbog slova već zbog slatkiša. faktor nepredvidivosti i neočekivanosti uneo bi veliku pometnju i nered u svakodnevnicu čoveka. Mamac u vidu ispunjenja svetovnih želja Ponekad Učitelji ispune neku od svetovnih želja svojih poklonika. Ne može se primenjivati za zadovoljavanje materijalnih potreba čovečanstva ili postizanje svetovnih ciljeva. Ljudi treba da dolaze Učitelju samo zbog toga što su istinski zainteresovani za duhovnost i ni iz kakvog drugog razloga. Malu decu je teško podstaći da uče abecedu. . Učitelji uglavnom obeshabruju one koji im prilaze zarad materijalne dobiti. Pored duhovnog sloma koji može snaći početnika zbog nesmotrene upotrebe okultnih moći. Doduše. već zbog toga što su zainteresovani da svoje poklonike odvrate od materijalnih želja. Može se reći da okultizam kao nauka počiva manje . Samo tako mogu izvući najveću korist iz kontakta sa Učiteljem. Učiteljima ne treba pristupati sa materijalističkim motivima Ovozemaljski ljudi su toliko obuzeti materijalnim željama da ništa što se neposredno ne odnosi na ispunjenje njihovih želja ne može pobuditi njihovo interesovanje. Okultne moći pružaju široku lepezu mogućnosti za rad na višim nivoima. Ne samo što će se time usporiti napredovanje poklonika.više na istim osnovama kao i ostale nauke. i one se mogu upotrebljavati kako za dobro tako i za zlo. Međutim. Okultizam kao veština Može se čak reći da širenje čisto teoretskih informacija o okultnim činjenicama može imati štetne posledice. služiti ga i obožavati. Da bi usmerili njihovu pažnju. on može postati izvor velikog zla za ljude nad kojima je zloupotrebio te moći. okultne moći postaju potpuno bezopasne jer se njihovi izuzetni kapaciteti stavljaju u službu duhovnog uzdizanja čovečanstva. bacanje materijalnog mamca u duhovne svrhe je pre izuzetak nego pravilo. da bi bili voljni da učestvuju u njegovom radu i pokazali interesovanje za istinsku duhovnost. Okultna moć mora podsticati spiritualne namere U rukama Učitelja duhovne mudrosti. Učitelj je dužan da pomogne svakoj osobi koja mu pristupi. ali okultizam kao veština stoji isključivo za sebe. slatkiši se mogu odbaciti. sebičnih motiva. Kao što roditelj povremeno daje svom detetu parče čokolade da bi bilo poslušno. Nema ničeg izrazito duhovnog u ovladavanju okultnim moćima.okultizmu ne poseduje nikakvu vrednost. Tako Učitelj. Kao i sve druge svetovne moći ili naučna otkrića. Kada bi se okultne moći slobodno primenjivale. može odlučiti da neku osobu navede na duhovnost pomažući joj materijalno. Zloupotreba okultnih moći Početnik će u svom nastojanju da ovlada izvesnim okultnim moćima postići izvesne rezultate. Ovim delotvornim postupkom razvija se interesovanje za sama slova. bez obzira na njene skrivene motive. Za one bez neposrednog iskustva iz oblasti okultnog. Ali takvo postignuće biće za njega pre prokletstvo nego blagoslov ukoliko nije duhovno pripremljen da prihvati na sebe srazmernu odgovornost. I najmanja zloupotreba okultnih moći izaziva ozbiljnu reakciju i još čvršće okiva dušu. Svetovni ljudi su kao deca. nego može doći i do ozbiljnog nazadovanja. sa svojim savršenim poznavanjem ljudskog uma. Sa duhovne tačke gledišta je neuporedivo bolje voleti Učitelja samo zato stoje drag. Učitelji su vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi. jer će oni okultne pojave svrstati u kategoriju bajki i egzotičnih priča o dalekim zemljama. koji mora da živi u okviru svojih ograničenja i oslanja na svoje resurse i mogućnosti da bi se zakon karme neometano odvijao. a kada deca pokažu ozbiljniju zainteresovanost za slova. teoretsko poznavanje okultnih činjenica ne može imati vrednost. oni to ne čine zbog toga što su zainteresovani za zemaljske stvari. tako i Učitelj daruje svojim svetovno-sklonim poklonicima neke bezazlene predmete koje žele. Pročišćenje srca Bavljenje okultnom veštionom je opravdano jedino ako se njene moći podrede duhovnim ciljevima. Takvi mogu pristupiti Savršenom Učitelju. No i pored toga. jer ono u ljudima podstiče ispraznu radoznalost i želju za upravljanjem nepoznatim silama iz sebičnih pobuda. Okultizam po svojoj prirodi ima svojih ograničenja.

U bekstvu prođoše pored valija koji je nepokretno sedeo na svom mestu. dok se Gospod Buda nastanio na petom nivou. Takođe je tačno d&Avatar deluje na svim nivoima svesti istovremeno. znatno je delotvornija od pomoći koju on može da pruži posredstvom grubog medijuma. prizemivši ga na sledeći način. Na kraju postaje jasno daje spuštanje na niži nivo bila samo duhovna priprema za brz i lagan prelazak na sledeći nivo. pogleda staklastog i sluđenog. učenik se teška srca odriče preimućstava svog postignuća da bi pritekao u pomoć drugima. zahtevajući od njega da privremeno odgodi svoj rad na ličnom usavršavanju u korist ostalih ljudi. Okultna moć se ne srne prizvati u svetovne svrhe. smestio na petom nivou involucije svesti. oni počeše da dele opljačkani plen. ali je i njima. Učiteljeva pomoć.svako usmeravanje okultnih moći u drugom pravcu može se smatrati njihovom zloupotrebom. Nije mogao da sklopi oči koje su stalno bludele. kada napredni učenici ostanu zaglavljeni između nivoa. Mada su Savršeni Učitelji svesni svih nivoa istovremeno. da se prorok Mohamed smestio na sedmi nivo. pomažući mu da se oslobodi nižih želja. nerado ˝spuštaju˝ da bi delovali u gruboj sferi. Učitelj je svojim moćima inspirisao pet lopova da se približe mestu gde se nalazio Ganđ-e-Šakar. Njegov učitelj Huada Muinudin Cisti (Khwaja Muinuddin Chishti) zatraži od njega da izađe iz stanja opčinjenosti i da se spusti. Ukoliko je učenik ostao zaglavljen negde između trećeg i četvrtog nivoa. Njena prava funkcija nije ispunjenje ljudskih želja.i ishodišni položaj na nekom od nivoa sa koga deluje nakon Ostvarenja . aii se ponekad zbog Njegovog univerzalnog dela smešta na određeni nivo. Otuda se kaže. . ali nisu u potpunosti prisutni u grubom svetu jer se njihova svest povukla na više nivoe. nalazio se u hajratu potpuno obuzet tim stanjem. koju on spremno preuzima na sebe zarad duhovnog uzdizanja čovečanstva u skladu sa autoritetom koji mu je dodeljen. Priča o Ganđ-e-Šakani Ovo je vrlo dobro ilustrovano u priči o slavnom valiju (wali) Baba Faridudinu (Baba Fariddudin). ali valiju bi teško da posluša svog Učitelja. Tada se on spusti u normalnu svest. Međutim. Upotreba moći na višim nivoima Okultna veština je posebno korisna . na primer. ili prijatelj Boga. Učitelj će ga prvo spustiti na treći nivo. Okultizam kao veština se ubraja u najdelotvornija i najmoćnija sredstva za pročišćenje čovečanstva. takođe poznatom po imenu Ganđ-e-Šakar (Ganđ-e-Šhakkar). za njega je veoma važno da se odupre iskušenju potpune očaranosti. Takvim imaocima moći Savršeni Učitelj može lako i uspešno pomoći bez obzira na fizičku udaljenost. Učitelj zna kako da postupi s naprednim učenikom i on će ga pokrenuti na neki. koje je stanje Bogoostvarenja Savršenih. druga karakteristika naprednih poklonika jeste da se oni. pa će ga zatim gurnuti na četvrti. Za razliku od gore navedenih slučajeva. kao i običnim ljudima. Posedavši na pet koraka od valija. U sufizmu je takva očaranost poznata kao haj rat (hairat). jer se s vremena na vreme mora spustiti zbog drugih. Zato Učitelj ponekad donosi odluku da izvrši neko spiritualno delo posredstvom nekog naprednog učenika. Spuštanje naročito teško pada onoj osobi koja snažno doživljava stanje očaranosti. potrebna duhovna pomoć. Sama blizina kriminalaca bi dovoljan podstrek da mu povrati normalnu svest. Prizemljavanje Izuzev teškoća sa kojima se neminovno suočavaju u svom napredovanju na duhovnoj stazi. ovaj vali. Mnogi napredni tragaoci razviju brojne okultne i mističke moći. oni bivaju spušteni na niži nivo da bi se tako ubrzalo njihovo kretanje duhovnom stazom. Vrlo brzo izbi svađa i dvojica od njih ubiše preostalu trojicu. Povratni put Savršenog Učitelja . no i pored toga što mu je to znano. onim tragaocima koji su na pragu da razviju svoje latentne psihičke moći. u Indiji. Mnogo pre nego što je postigao Prosvetljenje.posledica je njegovih čovekoljubivih pobuda i pmrabdhe (neizbežne sudbine). Poklonik uz velike teškoće izlazi iz tog stanja. povremeno i neprijatan. kaže se da se Huada Muinudin Čisti (Khwaja Muinuddin Chishti) iz Ađmera (Ajmer). Onda podeliše plen i dadoše se u beg. nije mogao ni da jede. opijeni stanjem blaženstva. svesno primljena na višim nivoima. Otuda se njima mora govoriti jezikom koji je za njih razumljiv. Njegovo spuštanje je takođe od velike pomoći svima koji još uvek tumaraju zatočeni u divljini ovog sveta i koji još nisu kročili duhovnom stazom. Spuštanje naprednih poklonika ne srne se pobrkati sa spuštanjem u normalnu svest nakon iskustva sedmog nivoa. kao i onima koji su ih već u velikoj meri razvili. način. A onda Učitelj okrenu drugi list. već pročišćenje ljudskog srca.

vali plačući otrča svome Učitelju. ostaviće za sobom tragove. Priča o njemu pokazuje kako je i najnaprednijim poklonicima potreban Učitelj da bi nastavili put ka Realizaciji. Vrednost ma kog fenomena . A zatim je kazao: ˝Vrapci oživite˝ i oni su ponovo uzleteli. Okultizam se razlikuje od spiritmilnosti Slučaj Ganđ-e-Šakara ilustruje u kakvim prilikama se mogu upotrebljavati okultna sredstva i okultne moći. njegov put postaje vidljiv tek na kraju. Pošto je uvek bio okružen gomilama šećera.to je jedina apsolutna. Svi drugi događaji. Značaj relativnih vrednosti proističe iz činjenice da one predstavljaju suštinski uslov za nastavljanje božanske igre života. a ništa što se menja ne može posedovati trajnu vrednost. Sa duhovne tačke gledišta jedino je bitno ostvariti Božanski Život i u tom smislu pružiti pomoć drugima. Ljudi su imali običaj da dolaze valiju l da polažu pred njega velike količine šećera da bi odmamili mrave. Putnik ne sledi utanačeni put. . ili ˝riznica šećera˝. a ne iluzorne. sam po sebi ne poseduje nikakvu vrednost. Dva razbojnika. ta prividna vrednost istog trena gubi smisao. Prodreti u suštinu celokupnog postojanja i dočarati miris unutrašnjeg postignuća . i zato. spoznaja večne Istine inicira čoveka u nepromenljivo Bivstvovanje. između okultizma i misticizma. a svaki neuspeh u pravilnom uočavanju razlike može samo stvoriti nevolje. Međutim. ali se mora naročito naglasiti da nijedan okultni fenomen. Tipovi meditacije Odeljak I Priroda meditacije i njeni preduslovi Meditacija . maločas ubili. čuda su podložna promenama. Izvučena iz konteksta prolaznih želja i uskih htenja. Za njih su čuda i fenomeni iz sveta duhova predmeti interesantnih razgovora. ljubavi. nego će pokušavati da resi spiritualne probleme suočavajući se s njimakako nailaze. Isto tako osoba u dubokoj meditaciji neće slediti utvrđenu stazu. Užasnut pri pomisli daje možda izgubio svoje moći. . odbijajući i hranu i piće. zamoliše valija da vaskrsne tri lopova koja su oni. odnosno kretanja po trasiranom putu. posmatrač može opisati put koji je putnik prešao u svom nastojanju da izađe na otvoreno. iako relativne. u nastupu jarosti. S druge strane. Relativnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše značaj jer služi ostvarivanju ili izražavanju Istine. što se neosnovano smatra znakom prave zainteresovanosti za duhovan život.izraziti ga u svetu oblika. čistote. ugleda tri lopova kako masiraju Učiteljeva stopala. Vali se obrati trima mrtvim lopovima i reče: ˝Ustajte!˝. istine. ma koliko upečatljiv bio. svet senki. A kada mu se približio. Kretanje čoveka koji se probija kroz prašumu bitno se razlikuje od kretanja lokomotive po šinama. osećajući kajanje što ih je zloupotrebio. Proučavanjem tih tragova.O. koji su zadivljeno posmatrali ovaj nesvakidašnji prizor. a njegov prvi impuls je bio da nad njima isproba svoje novostečene moći. .je ili prividna i!i relativna. te vrednosti su stvarne. Jedino što je bitno je ostvariti Božanski Život Većina osoba svesno ili nesvesno pridaje preveliki značaj okultnim fenomenima brkajući ih sa duhovnošću.Prvo što je vali ugledao bili su vrapci. Nikakvo poznavanje okultnog sveta i sposobnost upravljanja tajnim silama ne može se meriti sa spoznajom Istine. istinski vredna igra. koje je vrhovna Stvarnost. Uzviknuo je. sve dok beli mravi nisu počeli da mu izjedaju telo. spiritizma i duhovnosti granica je jasna i stroga. postao je poznat kao Ganđ-e-Šakar. Ostao je na istom mestu deset godina i sasvim je smršao.probijanje kroz ograničenja uma Meditacija se može opisati kao put koji čovek krči za sebe da bi izašao iz područja ograničenog uma. vrapci. njegovi napori da se probije kroz prepreke koje ga okružuju. Okultni fenomeni nemaju unutrašnju vrednost Tada se vali vrati na mesto na kome je prethodno sedeo.okultnog ili ne okultnog . Sva čuda spadaju u svet fenomena. lepote . Ako putnik koji je zalutao u gustom šipražju prašume pokuša da izađe na čistinu. Budući da predstavljaju fenomene. slučajevi i postignuća nemaju trajnu vrednost.. Okultni fenomeni su podjednako u domenu varljive uobrazilje koliko i svakidašnji fenomeni grubog sveta. Ali oni se nisu pokrenuli. uginite!˝ i vrapci su pali mrtvi. . Prividnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše prividni značaj jer služi da ispuni prolazne želje i ograničene ciljeve potekle iz neznanja.

tišinu i usamljenost. u potrazi za samoćom. one prirodno biraju put manjeg otpora. nego put ličnog duhovnog napredovanja. To treba da je neko božansko obličje. na višeslojnim značenjima formule. Potpuna izolovanost od društvene sredine gotovo uvek pomaže uspešnom praktikovanju meditacije. jer doživljava nesavladive teškoće pokušavajući da prisili um da se kreće u određenom smeru ili da se zadrži na jednom predmetu. već i laka i uspešna. može učeniku obezbediti mir. um ne samo da treba da je zainteresovan za božanske teme ili istine. ˝Ja nisam ni grubo telo ni suptilno telo ni mentalno telo: Ja sam atma (duša)˝. Takva inteligentna meditacija je prirodan umni proces. Međutim. Meditacija i koncentracija Valja razlikovati koncentraciju od meditacije. odlazak na planinu ili u pećinu nije neophodan uslov za uspešnu meditaciju. a meditacija predstavlja temeljilo razmišljanje o nekoj određenoj stvari. najpre zbog toga što je tada um toliko zaokupljen razmišljanjima o tom posebnom predmetu da isključuje sve nebitno. dok u meditaciji um praktično klizi sa jedne na drugu srodnu ideju. zadržavajući se na raznim svojstvima oblika ili. često intenzivno i sistematski razmišljaju o nekom praktičnom problemu ili teoretskom pitanju. Da bi se postigao uspeh u meditaciji. kao neophodne uslove za uspešan. I koncentraciju i meditaciju vodi ljubav i čežnja za božanskim ciljem i načelom. polagani . U koncentraciji um nastoji da postigne jedinstvo sa svojim ciljem usredsređujući se na njega. već je. to jest da se izjednači s predmetom meditacije. a drugima upravlja svesna namera. pak. može uopšteno predvideti mogućnost erupcije vulkana u jednoj oblasti. U meditaciji um pokušava da razume i upije. sklanjali u gorske pećine: Savršeni mir i nepomućena tišina su veoma bitni za postizanje uspeha. Meditacija je početna faza jednog procesa koji se postepeno razvija u koncentraciju. na kraju krajeva. Prirodno da većina ljudi oseća odbojnost prema meditaciji. Mnogi ljudi koji ne praktikuju meditiranje. Odsustvo svetlosti pomaže da meditacija bude uspešnija Meditacija je po svojoj prirodi lična stvar i ona nije sredstvo za iskazivanje u društvu. za duhovni život je tragično to što svakodnevni misaoni tokovi nisu usmereni ka duhovno važnim temama. pak. postaje sve razumljiviji. Tišina i osama Oni koji nemaju snage za intenzivnu koncentraciju moraju na početku da praktikuju meditaciju. Njima je dovoljno da se usredsrede na obličje Bogočoveka ili Čoveka-Boga ili na neku jednostavnu formulu kao na primer. Za uspešnu meditaciju potrebna je određena sposobnost i veština koju će u čoveku probuditi Savršeni Učitelj pružajući par jednostavnih saveta šta treba činiti i šta očekivati u meditaciji. takva meditacija je ne samo spontana i nadahnjujuća. ili. Za meditaciju je važna zainteresovanost Meditacija se često pogrešno shvata kao postupak prisiljavanja misli da se zadrže na nekom pojmu ili predmetu. Osnovni princip koji učenik treba da upamti jeste da se u meditaciji um može kontrolisati i usmeravati isključivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma. duhovno značajna tema. vremenom. lišena jednolične krutosti i usiljenosti meditacije koja se izvodi mehanički. a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda.Opšti tok meditacije je predvidiv Kakav će tok preuzeti meditacija mogu da predvide poznavaoci čovekovog uma. Predmet prave meditacije treba da je brižljivo odabran i mora imati duhovnu vrednost. pri čemu se isključuje sve ostalo. Kada stihijske siie u utrobi zemlje pokušavaju da izbiju napolje. uz malo pažnje i truda. već treba da ih shvata i uvažava. ili jezgrovitoj i sažetoj formuli. a isključiti tu mogućnost u nekoj drugoj oblasti. osuđeno na neuspeh. ne šireći se na nizove srodnih ideja. Čak i gradski život. kao što stručnjak koji u tančine poznaje sastav zemljine kore. njihovo kretanje najviše zavisi od prirode prepreka na koje nailaze. a obe aktivnosti se znatno razlikuju od suvog mehaničkog procesa u kome vladaju kruta pravila i nepromenljiva jednoličnost. duhovna istina. Međutim. dok je onima sa jakom koncentracijom meditacija suvišna. Drevni jogini su se. U koncentraciji se um zadržava na nekom obliku. Meditacija je nenaporna i spontana jer je um zaokupljen predmetom za koji je zainteresovan i koji mu. U koncentraciji je kretanje misli praktično zaustavljeno. Razlika između vulkanskih sila i duhovnih stremljenja je u tome što se ove prve ispoljavaju bez svesnc namere. Njihov misaoni proces je na neki način sličan meditaciji. ili predmet. Svako nasilno usmeravanje uma ne samo što je zamorno.

Humor i razdraganost ne samo da neće ometati meditaciju. svaki učesnik mora voditi računa o toku svoje meditacije. položaj ili vreme. Čak i dok hoda. . Kada telo zauzme udoban i prikladan položaj. Kao i izlet u nepoznate i divne predele. Meditacija ne bi trebalo da se pretvori u neprijatnu i dosadnu obavezu. u bilo koje vreme i pod bilo kojim uslovima. kada se um navede na plansku meditaciju. Tama obično pospešuje napredak u meditaciji. lakše se zaboravlja na samo telo i usmerava pažnja na predmet meditacije. daje različite instrukcije svakom učeniku ponaosob. Korisno je da učenik uvek meditira u istom položaju. časa i položaja za meditaciju Ne postoje utvrđena pravila u pogledu na položaj tela. Naročita važnost pripisuje se meditacijama na svetim mestima gde su nekada živeli ili meditirali Učitelji. prema tome. Jer kada se glava zamisli kao centar. ali treba izbegavati položaj koji se obično zauzima u krevetu pre spavanja. Kada telo zauzme odabrani položaj za meditaciju. Tehnika kontrole uznemiravajućih misli Svakodnevno razmišljanje je prirodan. dok napredniji učenici mogu nastaviti sa samostalnim radom. nisu od presudnog značaja u meditaciji. Učenik treba da se drži uobičajenog mesta. dovoljno je samo sklopiti oči. on treba da uroni u predmet sopstvene meditacije. polet. on će imati uspeha Čak i ako meditira otvorenih očiju. već je preporučljivo meditirati na nekom zatamnjenom mestu. naprotiv. i menjaju se u zavisnosti od karakteristika ličnosti i okolnosti života učenika. već će joj. tako i meditacija treba da donose radost. Nju valja shvatiti ozbiljno ali ne preterano ozbiljno ili melanholično. Ponekad. a da bi se um zaštitio od ometajućih vanjskih prizora. Može se usvojiti bilo koji udoban položaj koji neće izazvati pospanost. valja odbaciti strah i sve depresivne i brižne misli. kada je svetlost jaka. Premda meditira u društvu. Da bi meditacija ovog tipa dala najbolje rezultate. nije dovoljno samo sklopiti oči da bi se izbegla optička stimulacija. Kada učenici medu kojima vlada sloga usvoje zajedničku meditaciju. Ako se očekuje stvarno uspešna meditacija. Međutim. Telo treba daje potpuno opušteno kao kada je spremno za počinak. položaja i časa za meditaciju. Kolektivna meditacija Meditaciji ne treba pristupati teška srca. Meditacija je nešto poput izleta na više nivoe. biti od velike pomoći. držeći pažnju na predmetu o kome je postignuta saglasnost pre početka meditacije. Vešto izvedena zajednička meditacija može da bude od velike pomoći za početnike. Učenik treba da se spontano prepusti prirodnoj radosti meditacije i da ne dopusti da mu ona postane suva navika. podsvest mu upućuje sugestiju da se ono ne sme nametati svesti i da mora služiti svrsi meditacije. to jest. kada meditacija kroz stalnu praksu postane navika. Redovnost po pitanju vremena i mesta takođe ima koristan efekat. položaj i čas meditacije . Izbor mesta podrazumeva prethodno razmatranje duhovnih svojstava i mogućnosti koje to mesto pruža. Važnost mesta. kao da se uzima ricinusovo ulje. Trebalo bi da potpuno zaboravi na spoljašnji svet i svoje telo. međutim. dakle. Ako meditantu pode za rukom da zadrži pažnju na predmetu meditacije. Uznemiravajuće misli Iako je meditacija u osnovi individualna stvar. poželjno je zamisliti glavu kao centar tela. može se meditirati bez vezivanja za određeno mesto. tu neminovno dolazi do reakcije u vidu neposlušnih. Da bi se obezbedila spoljašnja tišina bitno je pažljivo izabrati mesto za meditaciju. Položaj ne bi trebalo da izaziva fizičku napetost ili bol. Učitelj. razdraganost i unutrašnji mir. To naročito važi za zajedničku meditaciju na istog Učitelja.sve su to stvari od relativnog značaja. prilagođava ih svakom pojedinačnom slučaju. a ne o radu ostalih iz grupe. No u većini slučajeva odsustvo grubih prizora i zvukova pomaže intenzivnijoj meditaciji. neprekinut tok misli povezan nizom srodnih ideja. Položaj u kome se meditiralo olakšava i pobuđuje daljnje meditacije. Položaj za meditaciju Tama. njihove misli će jačati i podsticati jedna drugu. učenik može biti uronjen u meditaciju. Meditaciju treba da prati radost Mesto. odnosno sklapanje očiju. grupna meditacija takođe ima svojih dobrih strana. jer to odvlači pažnju na telo.napredak u svim oblicima meditacije.

Da bi neko uspeo da umakne iz sveta iluzija i došao do Istine. Kada se prepozna sva nevažnost i bezvrednost ometajućih misli u odnosu na vrednost i značaj predmeta meditacije. jer. Asocijativna meditacija je proces upijanja suštine duhovnog života. U tom pogledu. Prema tome. a disocijativna meditacija formulom ˝Ja nisam moje želje˝. Najbolje je ne osvrtati se na takve misli i stoje pre moguće okrenuti se predmetu meditacije. Sve dotle dok je čovek okrenut suncu. upornim prepoznavanjem bezvrednosti sveta iluzija . Ona je prva po redu i ima samostalnu vrednost. ima zavodljivu čar. 3) prema predmetu iskustva koji se nastoji razumeti.viatireka (vyatireka). Čoveku koga saleću senke ne pomaže mnogo da se upusti u borbu sa njima. a disocijativna meditacija predmetima koje pripadaju svetu senki. neophodne. Asocijativna i disocijativna meditacija Prema prvom principu. Kao što čarobnjak priziva u vidljivo obličje mnoge čudnovate i neobične stvari. Meditacija dovodi podsvesne sadržaje uma na površinu svesti.a to je da dopre do sunčeve svetlosti. a disocijativna meditacija proces eliminacije onih faktora koji ometaju duhovni život. U ovom Odeljku biće reći o prva dva principa. Učenik treba da bude spreman na ovakve uznemiravajuće misli i da se naoruža neizmernim strpljenjem i čvrstom verom da će ih nadvladati. poslednji. postaje moguće da se uznemiravajuće misli. ukoliko on. Svaki takav pokušaj samo će još više doprineti zaokupljenosti njima. To je zakon uma. postavi sebi važniji zadatak .anvaija (anwaya). njegovim brigama neće biti kraja. mada ne i najmanje bitan uslov za uspešnu meditaciju. Asocijativnom meditacijom učenik pokušava da se ujedini sa zamišljenim duhovnim idealom. ne pridajući tim mislima važnost koju ne zaslužuju. kao svet senki. i disocijativna meditacija. tako i proces meditacije izaziva pojavu nepoželjnih misli i mnoštva besmislica. Beskorisno je traćiti energiju u nastojanju da se u direktnoj borbi savladaju uznemiravajuće misli. senke koje ga okružuju ne mogu predstavljati ozbiljne prepreke .suprotnih misli koje ometaju njen daljnji tok. pri čemu se još jače urezuju u svest. potiču iz carstva svetlosti. već činjenje neposrednih napora u cilju dostizanja zacrtanog ideala. pa učenik ne treba da se uznemiri ako mu se u svesti pojave suprotne i nevezane misli koje su mu do tada bile posve strane. 2) prema delu ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. koja prevashodno obuhvata rad uma na analizi . Klasifikacija različitih tipova meditacije može se izvesti prema bilo kojem od ova tri principa. I. Poslednji princip će biti pomenut kada se budu davala detaljna objašnjenja u vezi sa različitim oblicima meditacije. disocijativna meditacija prethodi asocijativnoj meditaciji. je usvajanje pravilne tehnike za upravljanje uznemiravajućim mislima i umnim procesima.baš kao što čovek mora postati nezadovoljan svetom senki da bi izašao na svetlost. ali je njena osnovna funkcija da utre put asocijativnoj meditaciji. Disocijativna meditacija utire put asocijativnoj meditaciji Asocijativna meditacija se bavi stvarima koje. Oni se mogu razvrstati na osnovu tri˝principa: 1) prema ulozi koju meditacija vrši u duhovnom razvoju. prilika i stanja koji nemaju duhovnu vrednost. na kraju umire. Asocijativna meditacija je najplodonosnija I asocijativna i disocijativna meditacija su. meditacija služi ujedinjenju svesti sa večnom Istinom i odvajanju svesti od lažnih i nebitnih stvari pojavnog sveta. Ono što je zaista bitno nije čovekovo beskrajno nezadovoljstvo postojećim ograničenjima. Asocijativna meditacija može se ilustrovati formulom ˝Ja sam beskonačan˝. Međutim. tada će otkriti da su senke same od sebe iščezle. umesto da očajava i besni u zagrljaju senki. pojavljuju se dva tipa meditacije: asocijativna meditacija. Tipovi meditacije II Odeljak II Osnovni tipovi meditacije i njihova relativna vrednost Razvrstavanje tipova meditacija na osnovu tri principa Postoje različiti tipovi meditacije. reklo bi se. one se upravo hrane pažnjom koja im se potiskivanjem ukazuje. jer oni mogu u mnogome pomoći pri pojašnjavanju relativnih vrednosti oblika meditacije. on prevashodno mora razviti otpornost na njegove čari. Disocijativnom meditacijom učenik nastoji da se odvoji od uslova. ali je iskustvo pokazalo da je asocijativna meditacija mnogo plodonosnija i značajnija od disocijativne meditacije. Ako se isključivo usmeri na borbu sa senkama. Svet iluzija. koja prevashodno obuhvata rad uma na sintezi . pokušavajući da kroči u svetlost. nakon čega će uslediti postojano usmeravanje uma na cilj meditacije. svaka na svoj način. jednostavnim zanemarivanjem.

Drugi princip Do sada smo se bavili pojašnjavanjem dva različita tipa meditacije na osnovu prvog principa. ali i preostala dva tipa meditacije imaju svoju vrednost i ne mogu se zanemariti bez ozbiljnijih gubitaka po duhovni razvoj učenika. Neskladan razvoj uma dovodi do unutrašnjih lomova što koči duhovno napredovanje. neophodno je uspostaviti ravnotežu medu njima. meditacije srca i meditacija akcije U prvom tipu meditacije najviše učestvuje intelekt. Pravilnim izborom hrane telo može ispraviti svoje nedostatke. Često jedan tip meditacije vodi ka drugom. . na primer ˝Ja nisam moje telo već Beskonačnost˝. kao što je neophodno držati uravnoteženu dijetu. jer se uvek međusobno dopunjuju. nego daje posebna uputstva svakom učeniku. to je meditacija srca. Diskriminativna meditacija vodena je kakvom intelektualnom tvrdnjom ili formulom kao stoje. U drugom tipu najvažnije je učešće srca. na osnovu uloge meditacije u duhovnom razvoju. Kao što pogrešna dijeta može poremetiti zdravlje organizma.njegovom izbavljenju. Oni se mogu javiti u mnogim kombinacijama. to jest. Svi tipovi meditacija su značajni za siguran duhovni rast učenika. skladna kombinacija različitih oblika meditacije ubrzava duhovni napredak. Nastavak analogije sa hranom Analogija sa dijetom može se proširiti i na drugi tip. Zato. Diskriminativna meditacija. Tu je naglasak upravo na onim vidovima Istine koji utiču da se prepreke sa kojima se učenik u datom momentu suočava uspešno uklone. Jednako prosvetljujuće je i razumevanje principa po kome se meditativni procesi razvrstavaju saobrazno prirodi onog dela ličnosti koji najviše učestvuje u procesu meditacije. a napredak u jednoj vrsti meditacije uslovljava odgovarajući napredak u drugoj. tako i jedna nagonska meditacija o predmetu žudnje još čvršće okiva um. ponekad je preče asimilovati jednu životnu istinu od druge. u kojoj se teži otklanjanju i eliminisanju neduhovnih stvari. Za telesno zdravlje je nužno stalno odstranjivati otpadne i otrovne produkte. Mada svaki oblik asocijativne meditacije ima svojih prednosti. čak i kada je hranljiva vrednost određenih sastojaka u ishrani sasvim zadovoljavajuća. Meditacije se međusobno nadopunjuju Pogrešno je smatrati da različiti tipovi meditacija potpuno isključuju jedan drugog. umesto da te okove razlabavljuje. jer je umu na taj način osigurano uravnoteženo i harmonično delovanje. Isto tako. dok. svi njegovi neuspesi zauvek će nestati u ništavilu. a za duhovno zdravlje eliminisati nepoželjne misli i emocije. U trećem tipu meditacije glavnu reč vodi aktivna čovekova priroda. Meditaciju srca odlikuje postojani i ničim ometeni tok ljubavi od učenika ka božanskom Voljenom. možemo to nazvati diskriminativnom meditacijom. Na sličan način i um može održati dobro zdravlje upijanjem duhovnih istina kroz meditaciju. kada se njegovo hodočašće završi. Na osnovu drugog principa imamo tri različita tipa meditacije. Jer. U svim vrstama meditacije misli se usmeravaju na neki aspekt života i svi ti aspekti su podjednako važni. tako i pogrešna meditacija može dovesti do poremećaja u radu uma. to je asocijativna meditacija za duh. Učitelj nikada ne prepisuje svima istu meditaciju. Kao što će pogrešna ishrana ozbiljno narušiti zdravstveno stanje. sa druge strane. Akcenat u meditaciji akcije stavljen je na bezrezervno posvećivanje života nesebičnom služenju Savršenom Učitelju ili čovečanstvu. učenik ne treba previše da se brine zbog svojih neuspeha sve dok je u srcu čvrsto odlučan da se ujedini sa svojim duhovnim idealom. Analogija sa hranom Ono Što je hrana za telo. te tako nadoknađuju svoje pojedinačne nedostatke. Od ova tri tipa. Jednako je važno izbegavati lošu hranu kao i loše vrste meditacije. Jedan tip meditacije se može preplitati sa drugim Meditacija koja se upražnjava u neodgovarajućem trenutku može ozbiljno ugroziti napredak u drugoj vrsti meditacije. ali u zavisnosti od duševnog stanja pojedinca. meditacija srca je najuzvišenija i najznačajnija. disocijativnu meditaciju. Prava kombinacija je ona koja unosi sklad i ravnotežu. u skladu sa njegovim individualnim potrebama. to se zove meditacija akcije.

da će naići na nepremostive prepreke kada pokuša da izađe iz kanala koji se. izgubio je i svest. Čovek tako ne bese spašen zbog svoje pameti i predostrožnosti. Kao i za sve druge stvari od duhovnog značaja. Suština meditacije i jeste usredsređenost na jednu tačku uz isključivanje svega drugog. učenik mora da se upusti u nju sa tvrdom rešenošću da ispita sve njene mogućnosti. U svetlu . čak i kada to postane apsolutno neophodno. Kada je učenik pod vodstvom Učitelja. Neće uspeti da sagleda vrednost nekog drugog tipa meditacije niti će ga takva promena privlačiti. već će mu pomoći da se izbavi iz gliba u kome je zastao u prethodnoj meditaciji. na taj način. prekrši dogovor i oslobodi ga baš na vreme da mu spasi život. on će shvatiti njen pravi značaj i smisao. Učitelj ne samo da će ga blagovremeno posavetovati kada da se zaustavi. Treba da dopusti da ga vodi nit meditacije odbacujući pritom kruta shvatanja zasnovana na unapred stvorenim očekivanjima. Njegov prijatelj se složio. Pukim teoretisanjem i umovanjem ne mogu se otkriti vrednosti i mogućnosti nijednog tipa meditacije. vezavši omču oko vrata. Tek nakon što se okuša u određenoj vrsti meditacije. njegov mudri prijatelj. te više nije bio u stanju da prijatelju da dogovoreni znak. Međutim. izgubivši vazduh. Tipovi meditacije III Odeljak III Opšta klasifikacija oblika meditacije Meditacija je univerzalna Meditacija ima za cilj razumevanje i transcendiranje širokog spektra raznovrsnih iskustava. da izbeći ukoliko učenik krene određenom linijom meditacije po preporuci svog Učitelja. tako i tipovi meditacije koji su stvarno delotvorni u određenoj situaciji ne zadovoljavaju učenikov ukus . Tada za njega više nije moguće da se prebaci na neku drugu meditaciju. Istinska vrednost meditacije se uočava jedino kroz praksu Mada poklonik na početku oseća odbojnost prema izvesnom tipu meditacije. Posebna Učiteljeva uputstva ispraviće određene zanemarene aspekte učenikove ličnosti. ali neće uspeti da dokuči stvarnu jedinstvenost meditacije. Naravno da će učenik vremenom shvatiti da mu nešto nedostaje.Potreba za uputstvima Učitelja Učenik retko kada može sam da odredi koji mu tip meditacije odgovara u konkretnoj situaciji. obesio. Rekao je da će se obesiti o uže i da će mu signalizirati u trenutku kada gušenje dostigne kritičnu tačku.pa će se on ustručavati da ih koristi. pa je zamolio prijatelja da zajedno obave eksperiment. Ilustrativna pričica Ima jedna veoma ilustrativna priča o tome kako je jedan veoma pametan čovek poželeo da ličnim iskustvom sazna kako izgleda gušiti se na vešalima. a čovek se. Ova opasnost se. već je hteo to i lično da doživi. U takvim trenucima su pomoć i savet Učitelja neophodni. Njemu nije bilo dovoljno da zamišlja kako bi to izgledalo. čak i kada je to drugo veoma zavodljivo. a da ga pritom ne vodi i ne nadgleda Učitelj. urezao u njegov um. Ali kao što su za bolesnika mnogi lekovi neprijatni. videvši da je gušenje stiglo do kritične tačke. Za uspeh u meditaciji neophodna je rešenost Da bi postigao uspeh u ma kojoj vrsti meditacije. Cisto teoretsko nagađanje može dati neke površne rezultate. On ne srne krenuti u meditaciju sa rezervom i mora biti spreman na to da će se susresti sa neobičnim stanjima svesti. Međutim. međutim. Učiteljevo nadgledanje je važno Ako učenik izabere neki tip meditacije na svoju ruku. Isto tako je za učenika bezbednije da se osloni na svog Učitelja negoli na sopstvene zamisli. Uvid koji Učitelj ima u stvarne duhovne potrebe učenika beskonačno je dublji i obuhvatniji od učenikovog. Zamolio je takođe da ga ne skida sa vešala sve dok ne ugleda dogovoreni znak. On će ponekad toliko preterati u radu sa isključivo jednom vrstom meditacije. on može otići toliko daleko da izgubi svaku perspektivu i sposobnost da se sam povrati. on postaje zainteresovan za nju čim uvidi njenu vrednost i svrhu. već zahvaljujući mudroj i pravovremenoj odluci prijatelja. i za meditaciju važi da se njena bit može sagledati samo iznutra a nikako spolja.

međutim. . svako. kada se učenik jednom usredsredi na određeni oblik ili formulu. one imaju za cilj kontrolu uma i prevazilaženje njegovih ograničenja. može imati veću vrednost od mlake privrženosti teoretskoj ili formalnoj istini. bolesnik koji brižno očekuje doktora ˝meditira˝ o doktoru. on ne sme da dopusti da mu u svest prodru misli o ijednom drugom predmetu ili formuli . Oblici meditacije koji su svojstveni duhovnom životu nadovezuju se na one koji se spontano ispoljavaju u toku svetovnih aktivnosti. meditacija se već u svojim početnim fazama izvodi promišljeno i s namerom. U gore navedenim primerima. U specijalizovanim oblicima meditacije nekada moraju da preovladaju praktični ciljevi na uštrb formalne i teoretske istine. Ako učenik meditira o jednom Savršenom Učitelju. U specijalizovanim oblicima meditacije. Duhovno važna meditacija Sve su ovo na neki način oblici meditacije. a doktor koji očekuje da mu se isplati račun za uslugu ˝meditira˝ o računu. Naučnik zanet nekim teškim problemom ˝meditira˝ o tom problemu. živo biće zaokupljeno. u kojoj um bira jedan određeni predmet iskustva i isključivo se bavi njime. pod uslovom da se čovek istinski pokaje i donese čvrstu odluku da počinjenu grešku ispravi. Međutim. on mora da odbaci razmišljanja o drugim Učiteljima. Ona je proces kojim je. ali u duhovnim razgovorima termin meditacija obično označava one oblike meditacije koji se nose sa problemima razumevanja iskustava na jedan intenzivniji i sistematičniji način. shvati. specijalizovana meditacija ima svojih prednosti nad opštom meditacijom jer jača disciplinu uma. Tigar koji se sprema da proždere jagnje ˝meditira˝ o jagnjetu. spontani oblici meditacije. Tuga koja zbog iznenadne smrti prijatelja obuzme čoveka je ˝meditacija˝ o prijatelju. Praktični ciljevi su iznad formalnih istina U duhovnom životu čak i nehotična greška. Žena koja se lomi koju odeću da odabere ˝meditira˝ o sebi kao o telu. U duhovnim stvarima. iako su oni jednako savršeni kao i Učitelj o kome meditira. i specijalizovana meditacija. koja se sastoji u asimilaciji božanskih Istina.ovakvog tumačenja odmah se može videti da meditacija nije povlastica samo nekolicine odabranih poklonika. Tada je ona prinuđena da izabere predmet meditacije u svetlosti duhovnog ideala i da preispita dotadašnji način razmišljanja koji se već pretvorio u naviku. neko ko ljubomorno motri na svog suparnika ˝meditira˝ o njemu. Oblici specijalizovane meditacije pomažu savlađivanju specifičnih prepreka na putu do prosvetljenja i Ostvarenja.meditira˝o tigru.bez obzira imaju li istu ili čak i veću duhovnu vrednost. Kada policajac juri lopova. a um sada prihvata objave božanskih Istina od onih koji znaju . U specijalizovanim meditacijama se problem rešava praktično. kada se ozbiljno . ali ovoga puta sistematičnije i intenzivnije. Razlika između duhovne meditacije i pre-duhovnih meditacija svetovne osobe sastoji se u tome što se u ovoj prvoj misaoni procesi usmeravaju ka stvarnostima koje imaju duhovni značaj. Potreba za duhovnom meditacijom javlja se onda kada prvi. Zaljubljena osoba ˝meditira˝ o voljenom. dok muškarac koji se razmeće svojim intelektualnim ili psihičkim postignućima ˝meditira˝ o sebi kao o umu. Za vreme meditacije. dovedu osobu u krizu ili ćorsokak. um postiže intelektualno razumevanje predmeta meditacije. Specijalizovana meditacija je više nalik na očajničke napore zatvorenika da sruši zatvorski zid. ugledavši tigra. Osvetoljubiv čovek ˝meditira˝ o neprijatelju. a mašinovođa u iščekivanju da se resi dužnosti na sledećoj stanici ˝meditira˝ o stanici. . Formula intenzivnog razmišljanja o Učitelju može biti jednako efikasna za postizanje cilja kao i postupak čišćenja uma od svih misli. a ne teoretski. kao i u opštoj meditaciji. razvija do tada uspavane moći i iznosi na videlo skrivene sposobnosti ličnosti. u kojoj je individua nesvesna krajnje svrhe i namere meditativnog procesa. na neki način. meditacija je posledica prirodne reakcije uma na prisutne objekte.ne gubeći pritom svoju sposobnost rasuđivanja i urođenu potrebu za Istinom. U duhovnoj meditaciji je onaj koji meditira jasnije svestan svrhe meditacije. U opštoj meditaciji se uobičajeni misaoni procesi nastavljaju kao i pre.. njih dvojica ˝meditiraju˝ jedan o drugome. nego na zaludna umovanja o čvrstini zatvorskih zidova ili o onome šta je napolju. Putnik koji čeka na peronu dolazak voza ˝meditira˝ o vozu. Specijalizovana meditacija je praktična S druge strane. specijalizovana meditacija zahteva nešto više od čisto ˝intelektualnog prilaza Istini. Jagnje. Opšta i specijalizovana meditacija U duhovnom smislu važna su dva oblika meditacije: opšta meditacija.

Svaka vežba je korisna da bi se sačuvalo zdravo telo u celini. Nirvikalpa i Sahaj Samadhi Svi oblici meditacija kojih se učenik (sadhak) prihvati mogu. Svako ljudsko iskustvo odlikuje dvojnost subjekta i objekta. na vrhuncu dovesti do stanja Niivikalpe. ali ne može da ih zameni. Oba oblika meditacije su neophodna Različiti oblici specijalizovane meditacije se mogu uporediti sa telesnim funkcijama. Tom stanju prethodi Nirvana ili uranjanje u božansko. jer one imaju drugačiju svrhu i funkciju. dakle. Vežbanje mišića jača mišiće. tri vrste meditacija. Telesne aktivnosti moraju se uravnotežiti u svetlosti činjenica o zdravlju i pravilnom razvoju tela. u kojoj je misao slobodna. stanja. zahvaljujući milosti Savršenog Učitelja.Dejstvo opšte meditacije Mešanje specijalizovanih oblika meditacije u praksi nije preporučljivo. a neke misaonim tokovima koji se kreću od subjekta do objekta iskustva i obratno. ali je nemoguće vežbati istovremeno više vežbi. Učenik će to postići kroz opštu meditaciju. Tako se i među specijalizovanim meditacijama mora uspostaviti ravnoteža. a ujedno i sam život Avatara. gde nesputano razmišljanje ne priznaje nijedan drugi zakon osim otkrivanje Istine u svim njenim aspektima. nenaruŠive i neposredne Samospoznaje Bogoostvarenog bića (Siddha). Neke meditacije bave se objektom iskustva. Postoje. Sadgurui doživljavaju Sahaj Samadhi . Razne specijalizovane meditacije Zbog mnogobrojnih ciljeva koje imaju da ispune. teoretski. Sahaj Samadhi je spontano i neprekidno stanje Savršenosti Sadgurua. od kojih svaka ima svoju naročitu svrhu. Oba oblika su neophodna i svaki ima svoju vrednost. Nirvikalpa Samadhi ili božestvo u ispoljenju. Upravo u tome leži značaj opšte meditacije. Ona može biti od pomoći i pre i posle primene specijalizovanih oblika meditacije. Nirvana. specijalizovani oblici meditacije mogu se razvrstati (u skladu sa trećim principom) prema predmetu iskustva koji um nastoji da razume. svi podjednako usmereni na različite aspekte Istine. . One se moraju dovesti u sklad sa celovitim i sveobuhvatnim idealom života. mada su. obuhvatna i prijemčiva na sve aspekte Istine. stanje kome prethode stanja Nirvane i Ntnnkalpe. predstavlja iskustvo Nirvikalpa. ili božanstvenost na delu. Kao što opšta meditacija ne može zameniti specijalizovanu meditaciju. tako ni specijalizovana meditacija ne može zameniti opštu meditaciju. Povezivanje raznih vidova Istine i izgrađivanje celovitog i sveobuhvatnog pogleda na život ostvaruje se kroz opštu meditaciju. što ne znači da su mišići najvažniji deo tela. neke subjektom iskustva.

Tipovi meditacije IV Odeljak IV Asimilacija Božanskih Istina OdsečakA Metodi opšte meditacije Ograničenja filozofskog razmišljanja Početak duhovnog života obeležen je i potpomognut opštom meditacijom. Mnoga dela iz oblasti filozofije rezultat su pokušaja da se dođe do intelektualnog poimanja prirode i svrhe života i univerzuma.ograničena. Medu meditacijama koje se pominju u tabeli.Generalna klasifikacija tipova meditacije data je u Tabeli generalne klasifikacije. već su objašnjeni na početku ovog Odeljka. Vrste opštih meditacija biće obrađene u Odeljku IV. . nepotpuno i nepouzdano. već nastoji da. takođe ga naoružava intelektualnom disciplinom koja ga opet osposobljava da primi i razume božanske Istine u trenutku kada dođe u dodir sa onima koji znaju. međusobno različiti i oprečni filozofski sistemi ili pogledi na svet. Iz nje se često iznedre novi. prikladan su predmet za ovaj vid opšte meditacije. koja se sastoji u slobodnom i nezavisnom razmišljanju. Upijanjem božanskih Istina učenik biva podstaknut da dovede svoj život u sklad sa univerzalnom Božanskom promisli. različiti oblici meditacija sa kojima se čovek susreće pre nego što postane sadhak. svrsi života i univerzuma. zajedno sa njihovim podvrstama. Objašnjenje Nirvikalpa Samadhija i Sahaj Samadhija biće izloženo u Odeljcima VII i VIII. biće objašnjene ponaosob u Odeljcima V i VI. no ipak. u kojoj se nalazi sažetak ovog odeljka (Odeljak III). Čisto intelektualno poimanje Božanskih Istina slabašno je. Besede ili zapisi Avatara i Savršenih Učitelja. ona nije lišena svake vrednosti. dugujući tome što su iskustva. shvati i prihvati božanske Istine o životu i univerzumu. Osim što u izvesnom stepenu dovodi učenika do spoznaje. može se reći da se upustio u takvu meditaciju. Kada učenik počne da se pita i razmišlja o konačnoj. ne dovodi do ubedljivih i jasnih rezultata. gde se učenik ne bavi isključivo odabranim predmetima iskustva. prošlih ili savremenih. koja čine temelj filozofskih razmatranja . Filozofska meditacija. Takav metod učenja i upijanja božanskih Istina započinje slušanjem ili čitanjem izlaganja samih Učitelja mudrosti. Proučavanje objavljenih Istina Plodonosniji vid opšte meditacije sastoji se u proučavanju objavljenih Istina o životu i univerzumu. Vrste specijalizovanih meditacija. u okviru svojih moći razumevanja.

Vrednost slušanja Božanske Istine najlakše se shvate i upiju onda kada ih Učitelj uživo prenosi učeniku. učenik nije uvek u mogućnosti da kontaktira i čuje živućeg Učitelja. a ne meditaciji. Ukoliko je učenik u prilici da stupi u kontakt sa živućim Učiteljem. metod opšte meditacije koji se zasniva na slušanju njegovih izlaganja o božanskim Istinama je nesumnjivo najbolji. čak i ako se tekst zna napamet. 2. istovremeno duboko razmišljajući o njemu. o njoj se neprekidno razmišlja. izbeći smetnje u vidu nevažnih misli. ali se glavna tema izlaganja sada odvija u mislima. U trećoj fazi. Potrebno je da učenik inteligentno čita izlaganje i na taj način upija uzvišene Istine koje ono obznanjuje. ili je tema meditacije nejasna i nesvrsishodna. Sažeti prikaz božanskih Istina koji će uslediti. To je moćna i živa reč iza koje stoje život i ličnost Učitelja. Veoma je teško. meditacija na duhovne spise je najprikladnija jer su mu oni uvek pri ruci. Za većinu poklonika. izlaganje teme je toliko sažeto i jasno da nema mogućnosti da se u meditaciju upletu nepozvane i nevažne misli. Tri stupnja meditacije na duhovne spise Meditacija čitanja božanskih Istina sastoji se iz tri faze: 1. U drugoj fazi čitanje više nije neophodno. Neusiljena meditacija o njima praktično je neizvodljiva. ne samo da će njegova meditacija biti spontana i laka. Teškoće otklonjene pomoću specifične meditacije čitanjem Svi nedostaci koji otežavaju meditiranje i čine ga neuspešnim mogu se uklonili posebnom meditacijom koja se pominje u ovom Odeljku. Prednosti čitanja Međutim. Većina svetih spisa naglašava potrebu slušanja božanskih Istina neposredno sa Učiteljevih usana. Velika je verovatnoća da će se nevažne misli pojaviti kada su u pitanju duže meditacije o apstraktnim idejama i nekim konkretnim predmetima iskustva. Ukoliko učenik bude meditirao po datim uputstvima o ovde izloženim božanskim Istinama. pa je njena prednost u tom smislu očigledna. izneti posebno pripremljeno kratko izlaganje o božanskim Istinama koje su tematski prikladne i značajne za meditaciju putem čitanja. U ovom Odeljku. obuhvata čitavu priču o kreaciji. U prvoj fazi učenik mora da Čita izlaganje svakodnevno. Sažeto izlaganje za meditaciju putem čitanja Ovaj specijalni oblik meditacije je izuzetno podesan i delotvoran zbog toga što se čitanje glavne teme meditacije i razmišljenje o njoj mora odvijati istovremeno. Lična komunikacija Učitelja i učenika poseduje moć i delotvornost kakvu drugi oblici informacija koje učenik dobija nikada ne mogu imati. Uobičajene teškoće koje prate meditaciju na duhovne spise otkloniće se ovom specifičnom meditacijom tako što će se: uskladiti sam proces meditacije sa temom i drugim uslovima inteligentne meditacije. razraditi različite faze meditacije. U ovoj fazi meditacije. Ometajuće misli neće se pojaviti samo ukoliko se glavna tema meditacije sastoji iz kratkog izlaganja o uzvišenoj Istini. Dešava se da metod meditacije nije prilagođen temi. Dalje. naš cilj nije da samo pojasnimo način kako se meditacija na duhovne spise može uspešno izvesti već i da pojasnimo osnovne božanske Istine. ili postoji neka greška u samom metodu. kao i celovito tumačenje duhovne staze i cilja Samo-realizacije. više nije potrebno da učenik naizust ponavlja rečenice izlaganja. Odsečak B Čitanje kao meditacija Nedostaci čitanja Osnovni nedostatak meditacije na duhovne spise je taj što je većina pisanih tumačenja namenjena intelektualnom proučavanju. neposredan i intuitivan uvid u uzvišene Istine date u izlaganju. sada je najbolje da kratko i jasno izložimo jednu zgodnu temu za meditaciju. U takvim slučajevima čitanje ima svojih prednosti. Meditacija u vidu čitanja božanskih Otkrovenja je uvek izvodljiva. što ga čini mehaničkim i suvim. 3. Tema za meditaciju Pošto se inteligentna meditacija sastoji u dubokom razmišljanju o određenoj temi. radosna i . um više nije zaokupljen nizom povezanih misli već ima jasan. pa se svaki unutrašnji dijalog i razmišljanje o glavnoj temi ovde završava. meditirajući o nekom podužem eseju ili knjizi.

koji je njena sopstvena senka. svet formi). večna i beskonačna . Ali ona doživljava sebe kao ograničenu jer se poistovećuje sa šarirom (sthul sharir ili grubo telo).duši je potrebna svest. a mentalni svet je najbliži Istini. Evolucija i stupnjevi svesti Drugim recima. i manasom (karan sharir. kroz koju duša mora da prođe pre nego što spozna Istinu. i nije svest o Večnom. Odsečak C Božanske Istine (Za meditaciju putem čitanja) Putovanje Duše do Najvišeg Sopstva Duša i njena iluzija U stvarnosti je atma. suptilnih i mentalnih svetova. Mada su sva tri stanja sveta lažna. suptilni svet je bliži Istini. umesto da spozna Najviše Sopstvo. bezoblična. Sva tri stanja sveta duguju svoje postojanje kosmičkoj Iluziji.a ipak se poistovećuje sa pojavnim sve tom oblika. suptilno i mentalno. kada duša razvije svest ona ne postaje svesna svoje istinske prirode već pojavnog sveta. Prema tome. nego svest o njegovoj senci. Svrha kreacje Jedina svrha kreacije jeste da duša svesno uživa beskonačno stanje Najvišeg Sopstva. Čineći lako. šta je uzrokovalo kosmičku Iluziju u kojoj se našla upojedinjena duša? Da bi shvatila i ostvarila svoj pravi položaj. nosačem želja i životnih sila. nije svest o Jednom. učenik će napraviti veoma važan korak ka ostvarenju svog životnog cilja. ona su lažna u različitim stepenima. beskonačna. Tako je grubi svet najudaljeniji od Istine (Boga). konačan i podložan razaranju. ili duša. nego o prolaznom. Stanja pojavnog sveta Pojavni svet konačnih stvari je sasvim iluzoran i lažan. Mada duša večno postoji u Najvišem Sopstvu i sa njim je stopljena u nenarušivom jedinstvu.) Pokretačka sila evolucije Pokretačka sila evolucije sastoji se od impulsa koje svest prima zahvaljujući impresijama (sanskarama) prikupljenim kroz zadovoljavanje raznoraznih želja. isto što i Paramatma. položaj Najvišeg Sopstva . nezavisno od kreacije koja se odvija u granicama vremena. koji je mnogostruk. stvarnog i beskonačnog .jednog. u stvari. nije svest o Najvišem Sopstvu. nego o mnoštvu. koje je jedno bez ostatka. ili suptilno telo). to nije svest o Bogu. nego svest o univerzumu. Stoga duša mora prvo razviti svesnost da bi mogla spoznati svoje pravo mesto i prirodu. duša ulazi u najnerazvijeniju formu. To je Maya.* * Za još stariju identifikaciju duše sa gasovitim oblicima vidi Bog Govori od Meher Babe (Ur. On ima tri stanja: grubo. Duša je u svom transcedentalnom stanju jedna. Tako duša. ona.nadahnuta. stepen i vrsta svesti uslovljeni su prirodom oblika ili nosača koji joj služi kao sredstvo ispoljenja. nedeljivog. ili svet prirode? Drugim recima. formu kamena. Duša doduše postaje svesna. Uzrok kosmičke Iluzije Kako to da je duša uhvaćena u zamku Iluzije? Kako je bezoblična.jedno.na centar svesti i okolinu (odnosno. i počinje da doživljava sebe kao konačnu mada je. Da bi postala svesna pojavnog sveta. ili Najviše Sopstvo . Duša prvo postaje svesna grubog sveta posredstvom grube forme. već i izuzetno uspešna i delotvorna. biva upletena u kosmičku iluziju. sedištem uma. beskonačna i večna Duša došla do toga da doživljava sebe kao oblik i konačno biće podložno razaranju? Kako je došlo do toga da Purusha ili najuzvišeniji Duh počne da misli za sebe da je prakriti. Duša je uistinu iznad grubih. ili kosmička Iluzija. duša mora preuzeti neko obličje posredstvom koga će doživljavati svet. pranom (sukshma sharir. Svest o grubom svetu koju ona ima na početku je najnerazvijenija i najograničenija. ne može biti svesna ovog jedinstva. ili mentalno telo). svoju jednakost sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. Razvitak svesti odvija se u području dualnosti gde postoji podeljenost na subjekat i objekat . beskonačno i večno. međutim. Tako stečene i uskladištene sanskare u određenoj .

koja je večna. osećanja i htenja . a kada postane svesna mentalnog sveta posredstvom mentalnog tela. dok doživljava grubi svet posredstvom ljudske forme. kao i medijuma kroz koji se situacija može adekvatno doživeti. ona misli da je um. Način na koji sanskare utiču na evoluciju svesti i njoj odgovarajuće forme. Spiritualni put Duša se vraća svom izvoru tako što se postepeno oslobađa od iluzije daje isto što i njena tela . dok sagledava svoje beskonačno stanje. u budnom stanju. shodno tome. iako prepoznaje beskonačnost Najvišeg Sopstva (koje ipak objektivizuje). duša je takoreći licem u lice sa Bogom ili Najvišim Sopstvom. već isto tako počinje da uočava svoju različitost od tela. ptice i životinje) sve dok ne preuzme ljudski oblik. već su takođe uzrok usmerenosti svesti ka pojavnom svetu. koja nije mehanička već je.formi moraju da se dovrše i istroše posredstvom višeg oblika. Na ovom stupnju. poistovećuje se sa grubim telom koje je podložno propadanju. duša. jer. Kada duša postane svesna suptilnog sveta posredstvom suptilnog tela. biljka. ona se poistoveti sa mentalnim telom. Reinkarnacija i zakon karme Duša je u potpunosti razvila i upotpunila svest u prvoj ljudskoj formi. ona i dalje smatra sebe konačnim bićem jer se poistovećuje sa mentalnim telom. ptica ili životinja u skladu sa stepenom razvijenosti svesti. ona ne samo da čezne da postane jedno sa ciljem pred sobom . već i ulaže velike napore . baš kao što se poistovećuje sa grubim telom onda kada je svesna grubog sveta posredstvom grubog tela. Duhovna staza započinje onda kada duša pokuša da pronađe sebe i svoju svest u potpunosti okrene ka Istini(Bogu). dolazi do postepenog slabljenja i iščezavanja sanskara koje drže svest okrenutu u pravcu pojavnog sveta. svrhovita. Na prvom stupnju duša je totalno nesvesna svog grubog tela i grubog sveta. ili umom. biljke. Kada se pažnja duše okrene ka Samospoznaji i Samoostvarenju. duša misli da je ljudsko biće.objektiviziranim Najvišim Sopstvom. U toku tih života. Dalje. koje prepoznaje kao beskonačnost. Na taj način ona.grubo. vidi svoje beskonačno stanje. duša se na svakom stepeniku evolucije poistovećuje sa formom. ili prirodom njenih pređašnjih sanskara (vrline ili poroka. Ona zamišlja da je um i gleda na Najviše Sopstvo kao na obje ka t uma. suptilno i mentalno. sreće ili nesreće). a otežavaju je na ljudskom stupnju. Poistovećenje sa formama Sanskare nisu odgovorne samo za evoluciju forme (tela) i njoj odgovarajuće svesti. Ova paralela je vrlo korisna za razumevanje pokre tačke sile evolucije. naprotiv.u potpunosti razvijena. riba. od vraćanje svesti od pojavnog sveta i okretanje ka samoj duši) na podljudskom. ka sebi. Da bi se iživele sanskare odgajane u ljudskoj formi. metal. i. duša istovremeno razvija i suptilno i mentalno telo. duša je u potpunosti nesvesna i grubog i suptilnog tela. ona se poistoveti sa suptilnim telom. te zato nema potrebe za daljom evolucijom grube forme (tela). doživljava sebe kao konačnu i misli da je kamen. Ona postaje svesna ovih tela i njima podudarnih svetova samo kada se njena svest potpuno okrene ka unutra. crvi. u kome je svest o grubom svetu u pogledu saznanja. ali nastavlja da sebe smatra konačnom. Ali sve dok se njena svest ograničava na grubi svet. Međutim. kao i grubog i suptilnog sveta. i doživljava suptilni svet posredstvom suptilnog tela. Obzirom da svest prianja za ranije sanskare i doživljava daje iskustvo pojavnog sveta uslovljeno boravljenjem u odgovarajućem obliku (telu) kao medijumu. Zato duša mora da se seli u sve više i više oblike (kao što su metali. One onemogućuju emancipaciju svesti (to jest. on se sa tom ulogom može saživeti samo ako izađe na scenu preobučen u kralja. koja je beskonačna i bezoblična. može se opisati jednim poređenjem iz svakodnevnog iskustva. I konačno. ona ne može da koristi ta tela svesno. Ako čovek želi da glumi kralja na sceni. Evolucija formi tako se završava na stupnju čoveka. koja je u stvarnosti beskonačna. sa kojim se poistovećuje. a duša ne samo da počinje da prevazilazi različita stanja pojavnog svela. kroz oslobađajuću razvijeniju svest grubog svela. to jest. Suptilna i mentalna tela Dok razvija potpunu svest o grubom svetu. sa kojim se poistovećuje. crv. Stoga imamo paradoks da duša. Nestajanje sanskara odvija se uporedo sa skidanjem vela kosmičke Iluzije. duša uvek iznova mora da se reinkarnira u formi čoveka. Isto važi i za sve ostale želje i težnje: one se mogu dovršiti i istrošiti jedino ako se izvrši promena celokupne situacije. Na narednom stupnju. Bezbrojne ljudske forme kroz koje duša mora da prođe predodređene su zakonom karme. i doživljava mentalni svet posredstvom mentalnog tela. ribe.

blaženstvo. iznad svih tela i svetova. Čak i nakon završene evolucije svesti. suptilnog i mentalnog. moć i znanje. u prizmi neokrnjene svesti. stvarno i beskonačno. Na trećem i poslednjem stupnju.mada je sve vreme u Najvišem Sopstvu i sa Njim . Tako prva vrsta meditacije ostaje prevashodno zaokupljena objektima iskustva. Tabela redne klasifikacije oblika specijalizovane meditacije . odnosno Nadduše). niti isključuju jedna drugu. koji su njena sopstvena varljiva senka. moć i znanje.da to postigne. već se preklapaju. ona ne može postići stanje Najvišeg Sopstva . međutim. suptilni i mentalni svet. pa i objekte na koje su ove umne aktivnosti usmerene. Na kraju svog puta. Da bi postigla ovaj cilj. Subjekat iskustva. Sada ona ne samo da spoznaje sebe kao bezobličnu. i manasa (mentalnog tela. duša ne može spoznati svoju istovetnost sa Njim niti doživeti beskonačni mir. koje je sedište uma) .zbog toga što je njena svest. duša prestaje da se ide n ti likuje sa bilo kojim od tri tela koje je morala da razvije u cilju evolucije pune svesti. A meditacija koja se bavi umnim tokovima. Ove tri vrste meditacije su međusobno povezane. us led toga što duša nije u potpunosti razvila svest. prev. i da spozna da je različita od svojih tela . Duša mora postepeno da se oslobodi iluzije konačnosti oslobađajući se sanskaričkih okova.grubog. ne mogu se razdvojiti. u svakom od ovih oblika meditacije preovlađuje neki faktor na osnovu koga je podela i nastala.različitim umnim tokovima. te različite umne aktivnosti koje se javlja ju kao rezultat interakcije subjekta i objekata. Sopstvom. Zato ove tri vrste meditacije nisu strogo određene. nedeljivo. ˝Ja sam grubo telo˝. uključuje i različite umne tokove. duša se oslobađa svih sanskara i želja vezanih za grubi. mir. tako da prestaje da se poistovećuje sa mentalnim telom. Tipovi meditacije V Odeljak V Specijalizovane lične meditacije Specijalizovane lične meditacije U odeljku III videli smo da postoje tri vrste specijalizovane meditacije: (1) Meditacija koja se bavi objektima iskustva (2) Meditacija koja se bavi subjektom iskustva. duša nije svesna sebe same. suptilnim i mentalnim telima. objekti iskustva. upućena na pojavni svet. što su sve svojstva Najvišeg Sopstva (prim. druga subjektom iskustva. što rezultira u Samospoznaji i realizaciji Istine.i takođe da spozna da je iznad grubih. I zato. koji je cilj. njena svest ostaje neokrnjena. duša mora da zadrži punu svest a u isto vreme da spozna različitost između sebe i sharira (grubog tela). Na taj način duša poništava lažni ego (to jest iluziju. Tada postaje moguće da se oslobodi iluzije konačnosti. ona nije svesna svoje istovetnosti sa Najvišim Sopstvom. takođe. Cilj dugog putovanja duše je rastanak sa kosmičkom Iluzijom i spoznaja. suptilnih i mentalnih svetova. već jedino grubih. ostvaruje svoje jedinstvo sa Najvišim. zahvaljujući sanskarama povezanim sa evolucijom svesti. Cilj Na trećem stupnju puna svest duše još dublje se povlači ka unutra. U ostvarenosti Istine ona uživa beskonačno blaženstvo. Čak i onda kada stupi na stazu. ˝Ja sam suptilno telo˝ ili ˝Ja sam mentalno telo˝). No ipak. Dok se oslobađa iluzije. Meditacija koja se bavi objektima iskustva često se okreće subjektu iskustva i različitim umnim aktivnostima. Sažetak izlaganja o putovanju duše ka Najvišem Supstvu Na samom početku. ka sebi. suptilnih i mentalnih svetova. već. Na ovom stupnju duša u potpunosti prevazilazi ograničenja pojavnog sveta i postaje Samosvesna i Samoostvarena. prane (suptilnog tela koje je nosač želja i životnih sila). uz punu svest. a treća . mada je suštinski neodeljiva od Najvišeg Sopstva. uključuje objekte i subjekat iskustva. koja se javila usled njene identifikacije sa grubim. i (3) Meditacija koja se bavi umnim tokovima. koje je jedno. svoje istote sa beskonačnim Najvišim Sopstvom. Meditacija koja se bavi subjektom iskustva.

zahtevaju i angažovanje srca. osim discipline uma ili intelekta. Meditacija o duhovno savršenom Lična meditacija je usmerena na one koji su duhovno savršeni. dok neličnu meditaciju često prate teškoće i početnici je doživljavaju kao suvoparnu sem ako joj nisu izrazito naklonjeni. a nelična onda kada se bavi različitim aspektima ljudske personalnosti ili nečim što izlazi iz okvira onoga što se podrazumeva pod ljudskom personalnošću. U duhovnom Savršenstvu um i srce moraju biti potpuno razvijeni i izbalansirani. dok će oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u nelične biti objašnjeni Odeljku VI. koja pomaže uravnoteženom razvoju uma i srca.Tabela redne klasifikacije Svaka od ove tri vrste meditacije može se dalje podeliti u brojne specifične oblike meditacija i to na osnovu dva kriterijuma: na osnovu sadržaja meditacije i načina njenog izvođenja. dok oblici lične meditacije. Lična meditacija teče glatko jer joj početnici pristupaju s zadovoljstvom. Lična i nelična meditacija Treba zapaziti da su od dvanaest oblika specijalizovane meditacije prva četiri oblici ličnih meditacija. Od brojnih oblika specijalizovane meditacije. U Tabeli redne klasifikacije dato je dvanaest oblika specijalizovane meditacije. tako i . Naročite prednosti lične meditacije Lične meditacije imaju neka očigledna preimućstva nad neličnim meditacijama. Nelična meditacija postaje izrazito plodotvorna i efikasna kada se učenik prethodno pripremi za nju praktikujući oblike lične meditacije. samo one koje su poglavito važne zavređuju i posebnu pažnju. Oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u lične. ceneći karakter jednog Napoleona i neprekidno razmišljajući o njemu. a preostalih osam oblici neličnih meditacija. oblici nelične meditacije zahtevaju disciplinu uma ili intelekta. Zato lična meditacija. ima naročitu vrednost. počinje da poprima neke njegove crte. Meditacija je lična onda kada se bavi nekom ličnošću. Kao što čovek koji. biće pojedinačno objašnjeni u ovom Odeljku. Povrh toga.

U ovom tipu meditacije učenik je svestan duhovne Savršenosti Učitelja i spontano usmerava svoju pažnju na njegovo obličje. Buđenje nesputane ljubavi prema Učitelju uvodi poklonika u meditaciju srca. prihvate. Jer. svejedno da li se radi o dobrim ili rđavim stvarima. poklonik će se naći na sigurnom i bezbednom putu. Najprikladniji objekat za ličnu meditaciju je minuli ili ovovremeni Savršeni Učitelj ili Avatar. Čineći ovako on potpuno odbacuje sebe kao pokretača akcija. Početni koraci meditacije akcije su sledeći: (1) Učenik u svojim mislima nudi svom Učitelju sve što ima. teži da i sam postane duhovno savršen. premda ne oživljava u mislima ove komponente pojedinačno. naprotiv. Bitno je da objekat meditacije bude neko koje duhovno savršen. On nije vezan za njih. Četiri oblika lične meditacije prestavljaju četiri uzlazna stupnja . beskonačnog znanja i nesebičnog delanja. učenik ih prisajedinjuje sopstvenom biću. što automatski povlači za sobom da svaka njegova akcija mora da bude usaglašena sa duhovnim idealom oličenim u Učitelju. on misli: ˝Učitelj jede˝. (2) Učenik dobrovoljno stupa u službu Učitelju i služi njegovim ciljevima. pokušavajući da razotkrije njihove međusobne povezanosti. Meditacija o božanskim osobinama Učitelja Lična meditacija neretko započinje divljenjem koje učenik spontano oseća prema nekoj od božanskih osobina koje vidi u Učitelju. ne raščlanjujući Učiteljevo duhovno Savršenstvo na pojedinačne komponente. Meditacija srca Identifikacija Učitelja sa duhovnim idealom pomaže uklanjaju eventualnih barijera između učenika i Učitelja. s razumevanjem i ljubavlju. Sve osobine koje ispoljava u svom sudelovanju u životu. svega šio je ikada posedovao. Na primer. Učitelj je iznad svih osobina. i svo svoje delanje povezuje direktno sa Učiteljem. kako dobrih tako i loših. Ljubav razara iluziju odvojenosti koja prividno odvaja učenika od Učitelja. on misli: ˝Učitelj vozi˝. dok gleda. on misli ˝To je Učitelj uradio˝. a katkad na njihovim kombinacijama. rđava ili dobra. Konačno. Ovaj oblik meditacije ima veliku vrednost kada se odvija spontano. Vidovi meditacije akcije Ljubav prema Učitelju vodi ka sve većoj identifikaciji sa Njim. a njenoj spontanosti teško da ima premca. To predstavlja uvod u meditaciju akcije. Čak i kada uradi nešto loše. Koncentracija na Učiteljevo obličje Usredsređenost uma na Učiteljeve vrline olakšava i koncentraciju na Učiteljevo obličje. jer tada vodi boljem razumevanju Učitelja. tada postoji mogućnost da se njene manjkavosti uvuku u um poklonika koji meditira o njoj. Usmeravajući pažnju na božanske osobine koje se ispoljavaju u životu Učitelja. ako je osoba odabrana za objekat meditacije duhovno nesavršena. sistematski razvija misao o tome da sve što on uradi. Služenje Učitelja u duhu nesebičnog služenja je blagotvorno koliko i meditacija. sve ono što je poklonik do tada razumeo u vezi s njima (u toku pripremne meditacije o različitim osobinama Učitelja) nevidljivo deluje u pozadini njegove koncentracije i tako posredno doprinosi njenoj efikasnosti i vrednosti. već i da uspostavi istinsko i trajno jedinstvo sa Učiteljem. odsustva ega i postojanosti. Ovaj oblik meditacije uključuje potpuno poistovećenje Učitelja sa spiritualnim idealom. Iz razumevanja i uvažavanja božanstvenosti Učitelja rađaju se oblici meditacije u kojima učenik neprekidno i uporno razmišlja o Učitelju kao oličenju vrlina poput: univerzalnosti ljubavi i potpune nevezanosti. dok jede.bila ona mala ili velika.to jest postepeno preobražava učenika po uzoru na Učitelja pripremajući ga za ostvarenje Istine. a ne za sopstveno skučeno ˝ja˝. samo su različiti aspekti božanstva na delu. on misli: ˝Učitelj spava˝. a božestvo u ispoljenju posredstvom ovih osobina postaje sredstvo pomoći onima koji te osobine. dok vozi. on misli: ˝Učitelj gleda˝. Tako se on oslobađa kako dobrih tako i rđavih činilaca svog ega. (3) Učenik ne dozvoljava da se njegov ego hrani njegovim delima . On ne razmišlja ˝Ja radim ovo˝ već. koja se sastoji u neprekidnom razmišljanju o Učitelju. pa učenik počinje da žudi da živi kroz i za Učitelja. na taj način. u stvari radi Učitelj.poklonik koji se divi duhovno savršenome i neprestano misli o njemu. što mu pomaže ne samo da transcendira oprečnosti. dok spava. odričući se. Katkad se učenikova misao zadržava na pojedinim osobinama. A ako je osoba koja je odabrana za objekat meditacije duhovno savršena. Zato. Meditaciju srca u konačnoj fazi prati beskrajna radost i potpuni samozaborav. što izaziva spontano izlivanje bezgranične ljubavi prema Učitelju.

najbolji simbol je onaj koji se da najjasnije predstaviti. prva četiri oblika su lična a preostalih osam su nelični. koji se po volji mogu svući ili obući. te pravilnog ophođenja prema njima. pomoći će svesti da se oslobodi i doživi istinsku Samospoznaju. (2) koncentracija na Učitelja kao otelotvorenje duhovnog ideala. Čovekovo telo . zahtevaju posebna objašnjenja. suptilno i mentalno telo . okeana ili prostrane praznine. Bolje je izabrati konkretnu sliku koja budi asocijacije na večnost. Stoga se javlja potreba za onim tipom meditacije koji će omogućiti pokloniku da razvije realan stav po pitanju pravog statusa i značenja brojnih formi. u svojim raznim formama. U početnim fazama ovog tipa meditacije valja se koristiti nekim simbolom beskonačnosti. najteže je zamisliti celovitu i bezgraničnu prazninu. Međutim. a nelična kada se bavi aspektima ličnosti ili nečim što prevazilazi okvire onoga što uobičajeno podrazumevamo pod ličnošću. Ovaj tip meditacije je veoma plodotvoran jer kroz njega poklonik dolazi do saznanja da su grubo.kao na članove jedne nedeljive celine. sagledanog u Učitelju. Ovaj odeljak će. meditacijom o telu. kao i sva druga tela. suptilno ili mentalno . samo jedan od oblika sveprožimajućeg života. To ga vodi u iluziju. Um se da s lakoćom umiriti u slici neba. ne dovodeći ih u vezu sa duhom koji se kroz njih manifestuje. kao i lične meditacije. Kroz ovaj tip meditacije poklonik stiče naviku da posmatra forme ne kao zasebne. U Tabeli redne klasifikacije date u odeljku V. uključujući tu i tela.ogrtači. i usaglasi svakodnevne aktivnosti u svom životu sa duhovnim idealom. Zamišljanje beskonačnosti unutar sebe Postoji izvesna razlika između ove i drugih oblika nelične meditacije. poklonik ne sme da dopusti da ga omete neka druga slika. čovekova svest je tako duboko uronila u telo da se poistovetila s njim. Meditacija o bezobličnom i beskonačnom aspektu Boga I meditacija na brojne forme manifestovanog života i meditacija na sopstvena tela. Podsetimo se da je meditacija lična onda kada se bavi nekom ličnošću. Time se stvara pokretačka snaga koja osposobljava učenika da premosti jaz između teorije i prakse. U svakom slučaju. Od navedenih simbola beskonačnosti. razume i spozna bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Tipovi meditacije VI Odeljak VI Specijalizovane nelične meditacije Razlika između lične i nelične meditacije Odeljak V posvećen je pojašnjavanju specijalizovanih ličnih meditacija. a cilj meditacije je da se. te da se strogo usmeri na bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Nelične meditacije.i na sva živa stvorenja . podmeće mu mnoge zaplete i komplikacije. pomoću odgovarajućeg simbola. biti posvećen neličnim specijalizovanim meditacijama. predstavljaju uvod u neličnu meditaciju. na kraju dovodi do oslobađanja kreativnog života u svoj njegovoj duhovnoj punoći. Život nadahnut i osvetljen duhovnim idealom kakav je oličen u Učitelju predstavlja cilj kome teže svi oblici lične meditacije.je. Lična meditacija na Učitelja. (3) Ijubav prema Učitelju kao ispoljenju duhovnog ideala (4) ispoljavanje duhovnog ideala. ali kada odabere određenu sliku. negoli vezivati se za kakvu apstraktnu ideju beskonačnosti. Meditacija o Učitelju je meditacija o živom idealu a ne o suvoj koncepciji Savršenstva. u kojoj se čine napori da se svest povuče iz brojnih formi manifestovanog života.Četiri oblika lične meditacije o Učitelju predstavljaju četiri osnovna uzlazna stepenika: (1) sagledavanje duhovnog ideala u Učitelju. već kao ravnopravne manifestacije jednog te istog sveprožimajučeg života. tj. Meditacija će mu pomoći da se oslobodi iz zamršaja sveta kreacije i razvije najviši tip univerzalne ljubavi koja gleda na čitavo čovečanstvo . Meditacija na telo Tip meditacije koji se bavi brojnim formama manifestovanog života mora se dopuniti drugim tipom meditacije. Praznina će uzrokovati prekid svih umnih aktivnosti. Meditacija o svim oblicima života Čovek svoju pažnju usmerava na telo ili na druge forme. pak. odsustvo misli ili ideja. U njoj se beskraj u mislima ne .grubo. ne treba nastojati da se postigne posve prazan um. Ako se pak koristi slika bezgranične praznine kao simbol beskonačosti. Kontinuirano razmišljanje o njenoj odvojenosti od tela. u sopstvenom životu.

On mora to i da zna. To se mora doživeli. Tragalac misli da hoda. Ovi oblici meditacije mogu. itd. kušam i mirišem˝. razjasniti misteriju života. Ovaj proces nema nikakve sličnosti sa pisanjem unapred isplaniranih tekstova. u mislima neprekidno ponavljajući: ˝Ja sam beskonačan kao nebo u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao okean u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao praznina u meni˝. ne vidi. duša ostaje nevezana za događaje koji se odvijaju u vremenu i nevezana za rezultate svojih akcija. lako uznemire i prekinu meditaciju. čuje. on će ubrzo usvojiti stav potpunog neprijanjanja i biće oslobođen od svih briga i patnji u vezi sa zemaljskim stvarima. shvata da nije učestvovala u zbivanjima u snu. Zbog toga se neki nelični oblici specijalizovane meditacije bave umnim tokovima. ne misli. Kao svedok. Meditacija ˝Ja sam Beskonačan˝ može dovesti do dubokog uranjanja u bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Potraga za akterom Meditacije koje su do sada pojašnjene prevashodno se bave neličnim objektima iskustva. Ko onda posreduje u svemu tome? Potrebno je otkriti izvor svih ovih aktivnosti. ˝Ja razmišljam. Duša ne spava. ne čini ništa. Neka sila radi sve ove stvari i potrebno je da čovek uoči razliku između sebe i te sile da bi bio u stanju da je koristi ostajući nevezan za nju. Obična introspekcija početniku ne pruža priliku da posveti punu pažnju mislima koje prolaze kroz njegov um. dopušta slobodan protok. Pitanje za čijim se rešenjem traga u ovom obliku meditacije je koje taj ˝Ja˝? Duša ne doživljava nijednu od ovih stvari. ne hoda. učenik se neprekidno pita: ˝Ko je taj koji radi sve ove stvari?˝ Sledbenik nalazi sebe kako razmišlja. ne jede i ne govori. Na kraju krajeva. Kao duša. Najpre se moramo pozabaviti njima pre nego što pokušamo da ih kontrolišemo. ˝Ja spavam. ne oseća i ne želi. Stoga je korisno da on s vremena na vreme zabeleži svoje misli da bi ih zatim pažljivo i na miru preispitao. bez ikakvog usmeravanja ili potiskivanja. ne čini ništa. Ako poklonik istrajno praktikuje doživljavanje sebe kao svedoka ukupnih telesnih i umnih zbivanja koja doživljava. ZamislivŠi beskraj unutar sebe. probudivši se iz sna. nije dovoljno da samo misli kako se. pak. dodirujem. osećam i želim˝. u stvarnosti. Međutim. poklonika dovesti vrlo blizu Samospoznaje. Osoba. u najboljem slučaju. ˝Ja vidim. Važnost umirivanja uma Jedan od nedostataka meditacija koje se bave subjektom iskustva je u tome što pravi subjekat iskustva nikada ne može postati predmet razmišljanja ili meditacije u uobičajenom smislu te reci. Neki poklonici tako duboko urone u njega da čak i kada bi ih opkolio roj komaraca. tragalac je svuda i. rasuđuje. Ovaj oblik meditacije ima za cilj da uzdigne poklonika izvan vremenskih granica i trenutačno ga oslobodi nemira i nespokoja koji inače prate različita ispoljenja ograničene energije. Opuštenost pomaže čoveku da se prepusti. čujem. Međutim. u stvarnosti. u biti njegov um radi sve to koristeći se odgovarajućim medijumom. Beleženje misli Postići kontrolu nad mislima znači biti potpuno svestan toga šta one predstavljaju. već treba da nastave dalje. imajući za krajnji cilj umirivanje uma. Međutim. Dok u mislima ponavlja ovu formulu. Korisnije je ako se on zamisli unutar sebe. kako u budnom stanju lako i u snu. . meditant treba da se trudi da pojmi značenje Beskonačnosti posredstvom zamišljene slike koju je odabrao. U jednoj od takvih meditacija. već je bila njihov svedok. Postoje i oblici nelične meditacije koji se bave subjektom iskustva. Takvi ne treba da se brinu zbog pomanjkanja uspeha. konačno prepuštanje nemoguće je postići bez pomoći Savršenog Učitelja. oni ne bi bili u stanju da ih čuju i osete. usled čega potisnuti delovi podsvesnog uma slobodno isplivavaju u svest. Biti u ulozi svedoka Spoznaja duše može se postići i uz pomoć jednog oblika meditacije u kome učenik pokušava sebe da doživi kao svedoka svih telesnih i umnih dešavanja.˝posmatra˝ kao nešto što se neograničeno širi izvan onog koji meditira. hodam. ne dodiruje. Mislima se. ne kuša i ne miriše. oseća i želi. meditant treba snažno da potvrđuje svoju istovetnost sa beskonačnim. dovoljno je držati se ideje koju ona izražava. ona ne čuje. Možda je čak korisnije koristiti skraćenu formulu ˝Ja sam u sebi Beskonačan˝. nalazi svuda i kako. nije dovoljno samo razmišljati o tome. a to zapravo hoda njegovo telo. On misli da vidi. jedem i govorim˝. ali ona može granuti u svom punom sjaju tek kada on iskorači iz područja uma. kao duša. Neki se. nije neophodno držati se reci formule.

Nirvikalpa Samadhi. potrebno je da meditacije striktno slede jedna drugu. kao i različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija kojih se prihvata nakon što stupi na nju. Težak zadatak pražnjenja uma moguće je ostvariti putem jednog trika. A onda kada se pažnja preusmeri na predmet druge meditacije ne srne se misliti o prethodnoj meditaciji. Nepodudarnost između dve meditacije može se još više naglasiti tako što će za vreme meditacije na Učiteljevo obličje oči biti otvorene. kada se um već umirio na Učiteljevom obličju. ali da bi se zaista postigao uspeh. Ali pošto pre-duhovnu meditaciju i Nirvikalpa Samadhi deli ogromna . S druge strane. Pražnjenje uma Time on otvara sebi put do meditacije kojoj je cilj postizanje praznine uma. je iskustvo Nirvikalpa stanja u kome. Samo miran um odslikava Istinu Kada iščezne i poslednji trag umnih procesa. prihvati i suoči se sa svojim unutrašnjim sanskaričkim čvorovima. on se tada oslobađa svih opsesija i prisila vezanih za njih. ali tada svest privremeno nije prisutna. Istina se razotkriva jedino u potpunoj unutrašnjoj tišini. a za vreme nelične meditacije. koji se sastoji u naizmeničnom praktikovanju dve nesložljive meditacije. Tipovi meditacije VII Odeljak VII Nitvikalpa Samadhi Jedinstvenost Nirvikalpa Samadhija Različiti oblici meditacija kojima se čovek bavi pre svesnog stupanja na duhovnu stazu. Meditacije pre-duhovne faze po svojoj spontanosti na neki način podsećaju na vrhunski Nirvikalpa Samadhi Siddhe. ili Bogoostvarenog bića. nakon što je spoznao krajnju svrhu života. su priprema za dostizanje Nirvikalpa stanja (stanje ˝Ja sam Bog˝). a svest ostaje neokrnjena. Um se zadržava na njima jer je prirodno zainteresovan a ne zbog smišljenog ulaganja napora u tom pravcu. on samo misli o toj ideji što je daleko od stvarne praznine. Dakle za vreme koncentracije pažnja ne srne da odluta. Misli se ne mogu kontrolisati drugačije osim procenjivanjem njihove vrednosti. a zatim. Za vreme sna um ne pohode nikakve ideje. Nirvikalpa Samadhi Siddhe. Meditiranje svetovnih ljudi Spontanost Nirvikalpa Samadhija mora se pažljivo razlučiti od nazovi spontanosti koja prati uobičajene ˝meditacije˝ svetovnih ljudi koji još nisu stupili na stazu. Mada na svakih pet minuta treba da usledi promena u drugi tip meditacije. poklonik neprestano prebiva. kada um u budnom stanju ima predstavu da je prazan. Međutim. kada učenik postane svestan svojih umnih aktivnosti i sposoban da prati tok misli koji je dospeo na površinu svesti. pri čemu se um nađe uhvaćen između koncentracije i rasipanja. Um svetovne jedinke je zaokupljen Čulnim stvarima i ona ne oseća nikakav napor pri meditiranju na njih. već kada pokuša da ga odvrati od njih. Smenjivanje dve meditacije ubrzaće proces pražnjenja uma. Posmatranje misaonih tokova treba da prati kritička ocena. um se potpuno umiruje. nadovezuje se na sve pređašnje oblike meditacije a milošću Savršenog Učitelja to može postati vrhunac svih meditacija. Kada je površina jezera mirna ogledaju se zvezde. Brzo skretanje pažnje s jednog na drugi predmet preseca umne tokove poput testere. on u narednih pet minuta pokušava da umiri um u neličnoj meditaciji: ˝Ja sam beskonačan˝. zapisivanje postaje izlišno. Koncentracija naizmenično čas na jedan čas na drugi predmet meditacije Učenik se prvo koncentriše na Učitelja pet minuta. on odražava istinsku prirodu duše. Uznemirenost uma prestaje tek kada učenik postigne takvu kontrolu nad svojim umom da može isključiti sve misli. Skretanje pažnje mora da bude potpuno kao i u prethodnoj koncentraciji. a potom razume. sve dok traje jedna vrsta meditacije. Dakle. ili ispoljavanje božanstvenosti. nijedna misao o sledećoj ne bi trebalo da se javi.Praćenje umnih aktivnosti Na naprednijim stupnjevima. zatvorene. što je svakako veoma teško dostižno. to stanje je jedinstveno i ima posve drugojačiju dimenziju od bilo čega što mu je prethodilo. problem ne nastaje onda kada čovek dozvoli umu da razmišlja o mnogobrojnim svetovnim stvarima. Sve misli koje se pojave u umu poklonika su oblici uznemiravanja i potiču iz pokretačke sile nataloženih sanskara. Kada čovek prvo kritički oceni misli koje zamućuju njegov um. Kada je um smiren.

a spontanost koju doživljava je prividna.beskonačna sloboda. one u tom pogledu nisu delotvorne . I mada je on daleko od toga da bude srećan i zadovoljan. spontanost će se mešati sa namerom. poklonik čini prvi korak u oslobađanju od zavodljivih svetovnih želja. kada nestaju u večnom miru konačnog postignuća.razlika u spiritualnoj vrednosti. um se postepeno i sam svikava na njih. što postaje moguće tek pošto uroni u stanje Nirvikalpa Samadhija Siddhe. simptom spiritualnog ropstva. umna aktivnost. već i po mnogim drugim bitnim odlikama. Poklonik se prihvata različitih oblika meditacije jer u njima vidi sredstvo za postizanje cilja. Nijednu sadhakovu meditaciju ne krasi takva spontanost kao oblik lične meditacije. u njemu se tada probudi svest o njegovom ropstvu i iskrivljenosti njegovog opažanja. Međutim. čiji je pokretač ljubav. Napredovanje ka Nirvikalpa stanju je prelaz iz stanja bezuslovnog služenja sanskaričkim silama u stanje oštre borbe sa njima. postane poklonik. U preduhovnim meditacijama um funkcioniše pod prisilom nesvesnog. naprotiv. Svi oblici meditacije imaju za cilj. ili sadhak. Meditacija dobija duhovnu vrednost tek nakon što osoba stupi na stazu tj. da bi se na kraju dostiglo stanje potpune oslobođenosti. vrhunska spontanost i istinska sloboda dostižni su tek postizanjem samog cilja meditacije. Međutim. dok se u Nirvikalpa Samadhiju. Stoga je potrebno zapaziti da se iza prividne sličnosti između Nirvikalpa Samadhija Siddhe i preduhovnih meditacija jednog svetovnjaka krije nepremostiv jaz između iluzorne i istinske spontanosti. Meditacija podraziimeva napore Svi oblici meditacija su smišljeni i namerni. a rezultat . to jest. Um postaje zainteresovan da dokuči različite aspekte Istine. direktno ili indirektno. Pre-duhovne meditacije su deo procesa kroz koji se izražava delovanje impulsa u prikupljenim sanskarama. sličnost između prve i završne faze meditacije postoji samo na površini. čije je praktikovanje obeležje života poklonika. slobodno odvija. koje se bave svetovnim stvarima i težnjama. nastaje pod uticajem sanskara. vlada nenarušiv mir i beskrajna spontanost ničim sputane slobode. što doprinosi spontanosti meditativne prakse. Meditacija je izraz tragaočeve borbe za Oslobođenjem Različiti oblici meditacija. zadovoljstvo koje iz toga proizilazi je uslovno i prolazno. Iluzorna spontanost svetovnih meditacija Osećaj spontanosti u pre-duhovnim meditacijama. Opredelivši se za meditaciju. htenjem. njegov um deluje pod ograničenjima. Put ka duhovnoj slobodi prate napori sve dotle dok prepreke. on se toliko duboko identifikuje sa interesima koje mu diktiraju sanskare da doživljava nasladu u njihovom zadovoljenju. Tu. nastale kao posledice pogrešnih zapažanja. već je. zbog toga što. Individualni um je u Nirvikalpi poništen Nirvikalpa Samadhi Siddhe razlikuje se od meditacije poklonika ne samo po slobodnoj nesputanoj svesti. nestalnih zadovoljstva i večitog blaženstva. Na pre-duhovnom nivou čovek se guši u mračnom. Sve do tog trenutka. u kojoj svest više nije uslovljena teretom prošlosti. potpuno uranjanje uma u beskonačnu Istinu. a njihovo nazovi spontano ispoljavanje ne samo da je daleko od istinske slobode. nego jasno opaža večnu Istinu. beznadežnom neznanju ne znajući da mu je cilj . nalazi da su oni put do Istine. podstaknuta nesputano i svesno. Napredovanje ka Nirvikalpi U Nirvikalpa Samadhiju nema ni napora. ne budu savladane. popunjavaju prostor između pre-duhovnih meditacija svetovnjaka i Nirvikalpa Samadhija Siddhe. Oni su i spona između njih. ili ga prodrma iskra duhovnog razumevanja. u smislu daje u njima izražena volja za ovladavanjem instinktivnim i drugim tendencijama u umu. ni ciljeva koje treba postići.njeno dalje širenje. Kada nekoga ko je podlegao sanskaričkim uplivima iz temelja potresu padovi. ni prepreka koje treba savladati. oni su tu sve do samog kraja. porazi i patnje. sve vreme dok je čovek gonjen težnjama. A to nije posledica impulsivnih težnji. Istinska sloboda i spontanost postoje samo u Nirvikalpi Um je sposoban da deluje istinski spontano i prirodno samo kada je u potpunosti oslobođen sanskaričkih okova i uticaja. Mada intenzitet napora može varirati. sužanjstva i slobode. Mada se u početku oblici meditacije biraju i izvode smišljeno i s naporom. Međutim. već sastavni deo razumnog i smišljenog htenja. u blaženstvu Ostvarenosti Istine.

ovladao veštinom ulaženja u stanje samadhija. Stanje Nirvikalpa Samadhija se održava samo po sebi Još jedna bitna razlika leži u tome što se u meditativnom transu poklonik obično pomaže nekim predmetom koji ima moć da održava njegovu pažnju. ili božanstvenosti u akciji. Zatim je ušao u samadhi i ostao u tom stanju punih sedam dana. A ona retka bića koja su postigla Samospoznaju i stekla položaj Savršenog Učitelja. pošto ude u meditativni trans i uroni u sjaj i blaženstvo. zatraži od radže hiljadu rupija. ali nije stvarno oslobođen okova. Na taj način oni pružaju najbolju pomoć onima koji meditiraju na njih. biva potpuno poništen. a kada se posle ovako egzaltiranog stanja prizemlji. nakon što je pokidao lance Maje. Jednoga dana dok je sedeo ispred palate nekoga radže. izašavši iz meditativnog transa. on. Analiza meditativnog transa Baš kao što se zatvorenik. Za njih je dovoljno da ih Učitelj vodi i da ga oni vole. pomisli: ˝Moram od radže dobiti hiljadu rupija˝. apsorbovan u meditativnom transu više ne oseća okove što ga vezuju za svet Iluzije. Takođe su specijalne meditacije nepotrebne onima koji su u neposrednom kontaktu sa Savršenim Učiteljem ili Avatarom. može privremeno da zaboravi na svoja ograničenja. Taj je. Prema tome. mirisi i zvuči suptilne sfere. predstavlja slanje potpune budnosti u kome nema ni plime ni oseke. to najčešće ne traje dugo. što je svojstveno za više nivoe. Nirvikalpa. Njima ne samo da meditacija nije potrebna. Oni nemaju jednaku vrednost za sve niti su svakome podjednako potrebni. to ne znači da se oslobodio tamnice. potpuno apsorbovan u meditativnom transu. Meditacije koje ga uzdižu mogu uvećati njegove okultne moći. Trans se nastavlja sve dotle dok je um obuzet predmetom koji taj trans održava. Međutim. boje. Privremeni uzleti Visoko uzletevši u meditaciji. čim baci pogled na neposrednu okolinu. On zavisi od predmeta na kome se drži pažnja. Isto važi i za poklonika koji. nezavisna od držanja pažnje na predmetu. Nirvikalpa Sarnadhi Siddhe se održava nazavisno od bilo kakvog predmeta pažnje. može izgubiti u viziji bezgraničnog prostora. tako i poklonik. već predstavljaju moguće puteve koji vode tragaoca ka njegovom božanskom odredištu. Meditativni trans je više nalik na omamljenost koja se javlja kao posledica uzimanja opojnih droga. U prolazu ga slučajno okrznu po leđima. Svetla. samo je sedeo na svom mestu. i on. Priča o joginu Nepotpuno delovanje samadhija na život poklonika može ilustrovati priča o pohlepnom joginu iz Gvaliora (Gwalior) u Indiji. Ljudi pomisliše da je svetac. postigao konačno Oslobođenje. doživljava prosvetljenje. Kao što će zatvorenik. Oni u Sahaj Samadhiju su i sami objekti meditacije Različiti oblici opštih i specijalizovanih meditacija su korisni i vredni samo u okviru svojih granica. Kroz njih se poklonik primiče spiritualnom cilju. povratiti svest o svom zatočeništvu. koji je. ako i zatvorenik ponekad zaboravi da je zatvoren. sve to ima udela u skretanju uma sa svetovnih stvari za koje bi se eventualno mogao vezati. i. Nasuprot tome. Za to vreme nije uzimao ni hranu ni piće. većina uobičajenih oblika meditacije nisu potrebni.do kraja. ali ga ne ostvaruje. ne može održati. a kada radža ču za to. širenja i slobode. već samo postojano istinsko opažanje. meditativni trans se. ni suše ni poplave. tako će i poklonik. Za malobrojne duhovno uznapredovale duše. već su i sami postali objekti meditacije svojim učenicima. sam po sebi. ali ga ne mogu dovesti u stanje beskrajnog blaženstva i znanja. koji sa prozora svoje tamnice zuri u široka nebeska prostranstva. učenik ima osećaj radosti. ponovo postati svestan svojih nedostataka. Ali. neprestano prisutnog u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. čim povrati normalnu svest. uvek se nalaze u stanju Sahaj Samadhija. dospevši do tačke potpunog uranjanja u beskonačnu Istinu. Taj lagani dodir bio je dovoljan da izvede našeg jogina iz samadhija. Tipovi meditacije VIII Odeljak VIII Sahaj Samadhi . njegov ograničeni um. ulazeći u samadhi. jer ne uspevaju da u potpunosti razore individualni um. on je ponovo ono što je i bio: prosečna osoba zarobljena čvrstim stegama sanskaričkih ograničenja. Opijenost traje sve dok traje efekat droge. krenu i on da primi daršan od njega. uz pomoć joge. u stanju Nirvikalpe.

Nirvikalpa Samadhi se doživljava nakon postignuća Jedinstva Pošto ostvari jedinstvo. Celokupna sfera duŠinog postojanja je energetske prirode i ona je mahom u vlasti energija. U stanju uma. Svetovna osoba misli da je telo i nalazi se u stanju kojeg diktiraju telesne potrebe. koji je u svemu. a ne njihov produkt. čistijem bitisanju. pošto je odbacila ograničavajuće činioce koji su je sve vreme skretali na stranputicu pogrešnih opažanja. to je onda Nirvikalpa Samadhi. Ona više nije zaokupljena telom ili energijom. U energetskom stanju ona može čuti. kao i sva ostala duhovna pregnuća. i zadovoljava ostale telesne želje. Brine se za hranu. do kojeg poklonik dospeva milošću Savršenog Učitelja. Odbacivanje telesnog stanja je ulaznica u energetsku sferu postojanja. stoga prelaz iz stanja energije u slanje uma predstavlja dalji pomak ka stanju Boga. No ipak. je kulminacija svih ranijih ličnih i neličnih oblika meditacije. videti i omirisati mnoge stvari koje joj nisu bile pristupačne u stanju telesnosti. Njena svest je zaokupljena telom. Ona se uzdigla u područje energije. Celokupnu sferu njenog bitisanja sačinjavaju oblici. Napredne duše koje se nalaze u stanju uma mogu da čitaju misli drugih ljudi i utiču na njih. svest je u neposrednoj vezi sa umom. Jedenje i pijenje u telesnom stanju mogu se uporediti sa apsorpcijom i asimilacijom energije u energetskom stanju. odnosno u stanju gde duša. i. Telo ili oblik nastaju kao posledica zgušnjavanja energije. čitava energija i jeste jedna od manifestacija uma. potrebno ga je prevazići i iskoračiti iz njega. ono se ne može opisati niti izraziti recima. kreće se i postoji. osvetliti tamu ili živeti bezbroj godina samo na energiji) što onima koji se još uvek nalaze u telesnom stanju izgleda kao čarolija. Energetsko stanje oslobođeno je mnogih ograničenja koja inače vladaju u svetu oblika. ona razmišlja u telesnim granicama i ne može da pojmi nešto što nema telo ili oblik. Nirvikalpa stanje.gde poklonik gubi svoju ograničenu individualnost da bi otkrio svoju istovetnost sa Bogom. a prostor je teatar u kome ona živi. odnosno Nirvikalpa Samadhiju. Stanje uma Sledeći važan korak u pravcu Nirvikalpa Samadhija duša će preduzeti onda kada iskorači iz područja energije i kroči u područje uma. Njena svest se ne može proširiti izvan telesnih okvira. spoznaje sebe kao Boga. a to je da ubrzaju sazrevanje čežnje da se bude jedno sa Beskonačnim. već je sada obuzeta umom. Um zaklanja Istinu Od samog početka svog duhovnog putovanja duša napreduje tako što postepeno odbacuje i prevazilazi . Sve što može pojmiti ili učiniti uslovljeno je energijom i postiže posredstvom energije.Kulminacija meditacije Kada um totalno uplovi u Istinu. Jedinstvo sa Beskonačnim Siddhe sufiji zovu Vaši. Energetsko stanje je stanje duhovno naprednih duša. Energetsko stanje Prvi korak ka Božanskom stanju Nirvikalpa Samadhija je načinjen nakon nadilaženja telesnosti. imaju jedan jedini cilj. Duša tada dospeva u stanje u kome više ne dominiraju tela i drugi oblici. Ali njene delatnosti se još uvek odvijaju u području duhovnih ograničenja. Ona živi za telo i njegove potrebe. Ne može se opisati recima ali ga svako može doživeti sam za sebe. da bi se ostvarilo jedinstvo sa Beskonačnim. Telesno stanje Boraviti u stanju Nirvikalpa Samadhija znači biti u stanju Boga. Na kraju krajeva. To je stanje Jedinstva sa Bogom koje je Isus Hrist opisao recima ˝Ja i moj Otac smo jedno˝. kao i priređivati mnoga čuda (na primer. ali to je još uvek daleko od stanja Savršenosti koje se ogleda u Nirvikalpa Samadhiju Siddhe. pa zato uzdizanje iz sveta formi u sferu energije predstavlja pomak ka primarnijem. spavanje. Mada je dosta napisano o tom visokom stanju svesti. piće. uprkos međusobnim razlikama. U njemu je svest povezana sa energijom i neprekidno vibrira kroz energiju i u njoj. Kada Siddha doživljava Nirvikalpa stanje. sadhak (tragalac) postaje Siddha (onaj koji je postigao Cilj). Svi oblici meditacije. Na tom nivou duša stiče punu kontrolu nad energijom nastojeći da nade ispunjenje kroz korišćenje energije. doživljava se Nirvikalpa stanje spontanog blaženstva i nepomućene Samospoznaje . Božansko stanje Siddhe je suprotno od telesnog stanja u kome borave svetovnjaci. stanje u kome dominira um još uvek je u području dualnosti i iluzije.

Svetovna osoba zna da je ljudsko biće. bez ikakvog napora. tragalac. Stanje u kome univerzum postaje nula je stanje Nirvane. Samo kada postigne balans između beskonačne čežnje i beskonačnog strpljenja. Jednom je jedan Učitelj rekao svom učeniku da. . Ovo Božansko stanje ne može razumeti osoba Čiji um još uvek funkcioniše na uobičajen način. Možemo ga uporediti sa ogledalom prekrivenim prašinom. Tako i u Nirvikalpa Samadhiju. Drugi Učitelj mu je rekao da. Osnovni problem leži u tome što um treba poništiti posredstvom samog uma. Oni koji nakon iskustva Nirvane postanu svesni univerzuma. To je stanje iznad uma. pre no što doživi iskustvo stanja Boga.a ipak mora pokazati beskrajno strpljenje. ili Nirvikalpa Samadhi. vezanih ruku i nogu. Transcendiranje uma Nije lako resiti se ograničenog uma. um je prašinom prekriveno ogledalo Večnosti. ona je u Nirvani ili u stanju s one strane uma. nužni su preduslovi za prevazilaženje uma. a njemu prethode va stanja: Nirvana. koje se postiže onda kada ograničeni um iščezne u konačnom jedinstvu sa Beskonačnim. mada je vezana za tela kao instrumente ispoljenja.se može nadati sigurnom proboju kroz koprenu ograničenog uma. ona je stalno prisutna. Ovo beskonačno stanje Božanske svesti odlikuju bezgranično razumevanje. Nirvikalpa Samadhi označava prestanak lažnih umotvorina. kao da je u stanju da čeka na to bilion godina. ili božestvo u ispoljenju. U ovom stanju. A kada svest ponovo počne da deluje kroz tela. Ako u njemu ne postoji intenzivna žudnja za sjedinjenjem sa Bogom. i Nirvikalpa Samadhi. U telesnom stanju on prosuđuje u okvirima tela. ako nedostaje beskrajno strpljenje. Kada se svest sasvim povuče iz svih tela i iz čitavog sveta kreacije. Prodiranje izvan područja uma znači potpuno povlačenje svesti iz univerzuma i totalnu uronjenost u Boga. a ravnoteža suprotnosti se može postići jedino milošću Savršenog Učitelja. Lutao je svetom sve dok nije naišao na drugog Učitelja i zatražio od njega objašnjenje. ona doživljava Nirvikalpa Samadhi Siddhe.Istina koja je odbacila masku uma. duša ne mora da ponavlja sebi sugestiju da je Bog. Svetovna osoba ne mora stalno da uverava samu sebe da nije pas. on je još uvek ograničen odeljenom svešću. doživljavaju Sadgurui. zauvek ostaju u Nirvikalpa Samadhiju. ljubav i sreća. ona iznutra ne prianja za njih niti se identifikuje sa njima. Učenik nije mogao da razume unutrašnje značenje zagonetke. Kada jednom spozna svoju istinsku prirodu. Um deluje i u telesnom i u energetskom stanju. Tek u stanju uma on prosuđuje i deluje u sopstvenim okvirima. u reku. kao i beskrajno strpljenje. U stanju neznanja individualna duša vidi sebe kao muškarca ili ženu. Oblik je zgusnuta energija. a u energetskom stanju u okvirima energije. ne prianjajući i ne poistovećujući se sa njima. jer je sam sebi koprena između misli i Istine. a da mu pritom odeća ostane suva. treba da bude bačen.delovanja individualnog uma. um će podleći uobičajenim uticajima sanskara. energija je jedna manifestacija urna. primaoca radosti i boli. čistota. Međutim. Iako više nije opterećen stanjem tela i stanjem energije. čak ni u sopstvenim okvirima on ne postiže znanje i spoznaju Beskonačnog. ili božanstvenost na delu. one ne mogu da je dotaknu. u Nirvikalpa Samadhiju duša tačno zna da je Bog. Božansko stanje Nirvikalpa Samadhi Biti u Nirvikalpa Samadhiju znači boraviti u stanju Svesti o Istini. stanje u kome um. kao posrednika ograničenih akcija. Isto tako. Dva stanja koja prethode Sahaj Samadiju Sahaj Samadhi. a Večnost . a ne pas. ili apsorbovanost u božanskom. U njemu duša više ne spoznaje sebe kroz um već kroz sebe samu. ukoliko želi da dostigne stanje Boga. nego ljudsko biće. doživljavaju univerzum samo kao Boga i nikako drugačije. žudnja će nastaviti da pothranjuje ograničeni um i ništa više. to znanje zauvek ostaje i Duša više nikada ne može da padne u ropstvo neznanja. Ta Samospoznaja ne dolazi i ne odlazi. ukoliko želi da postigne najuzvišenije stanje. Ona to jednostavno zna intuicijom. a ne nešto ograničeno.iz kojeg veoma mali broj njih dospeva u Sahaj Samadhi . Zato. Biti u Nirvikalpa Samadhiju . Život u večnosti Onaj koji doživljava Nirvikalpa Samadhi je utemeljen u znanju Duše.kao da nijedan trenutak svog života više ne može provesti bez Njega . mora snažno da žudi da se sjedini s Njim . U stanju Samospoznaje ona zna da je Duša koja nije ograničena svim tim stvarima. um mora do kraja da se uroni u Beskonačno i rastoči se u njemu.znači beskrajno živeti u Večnosti. Intenzivna čežnja za sjedinjenjem sa beskonačnom Stvarnošću.

razgovaraju sa ljudima ili se bave poslovima koji iziskuju izuzetnu koncentraciju . Svetovni čovek živi prevashodno da bi zadovoljio telesne potrebe. na neki način. Premda se neograničena individualnost duše. I mada ga zov neshvatljive i neodoljive božanske sudbine vuče ka njemu. Oni koji su u ovom stanju žive život Boga. međutim. ona ostaje u stanju mirovanja. strmoglave rubove ambisa. ravnoteže i sklada čak i u trenucima reakcije na promenljive okolnosti života. dok se stanja Nirvane i Nirvikalpe Samadhija mogu doživeti i pre nego što tela budu odbačena. trajnoj i nepromenljivoj. one su neko vreme isključene i ne deluju. nego će ga dovesti do Ostvarenja bez nepotrebnog zastajkivanja. On još nije pronikao u dublji smisao postojanja koji nije u vezi sa telom. telo dobija drugorazredni značaj. Međutim. živi da bi jeo. da putuju avionom. koji s uspehom savlada najveće visine. doživi nakon što duša odbaci svoja tela. Mokša. crpi snagu iz telesnih želja. njena ograničena individualnost biva zamenjena individualnošću bez granica. kada duša. Na primer. Bilo da se služe strelom ili mačem na bojnom polju. U krajnjoj analizi. spuštaju sa sedmog nivoa svesti. To je stanje nenarušivog mira. kao i mnogi drugi suštinski činioci. pošto njegovi duhovni napori oslabe. Pošto duša izađe iz ego oklopa i upliva u večni život Boga. Od tog trenutka pa nadalje telo za njega predstavlja samo sredstvo za ostvarenje višeg cilja. No usled intenziteta njegove spiritualne žudnje. to jest u stanju Nirvane.oni neprestano borave u stanju svesnog uživanja u Istini. kao Sadgurui. Čak će i onog. Dinamika duhovnog napredovanja Podređivanje tela uzvišenijem životu Čovek počinje duhovno da napreduje onda kada radikalno izmeni svoje dotadašnje stavove i gledišta. ne jede da bi živeo.traženjem razloga zbog kojih čovek nesvesno mrzi i voli i prolazi kroz mnoštvo radosti i patnji. a krivudavi put koji do njega vodi stalno će ga navoditi na skliske. neusiljen i postojan život Savršenstva i božestva na delu. Vremenom. Prema tome njihovo Božansko stanje ne može narušiti ni bavljenje svetovnim stvarima. Stanje Sadgurua i Avatara Sahaj Samadhi je dostižan retkim dušama koje se. međutim. kao kada vozač puni automobil vodom i gorivom da bi ovaj mogao da se kreće Pravi početak napredovanja na duhovnoj stazi je praćen pitanjem o smislu života . iako Nirvana i Nirvikalpa stanja vezuje zajednički faktor zadržavanja tela. Oslobođenje) samo po tome što sva tri stanja predstavljaju nestajanje individualne duše u Bogu. Telo. ići sve dalje. svoju neograničenu individualnost počne da izražava kroz dinamičnu božanstvenost. sve što on čini. stupivši u beskonačni život Boga. i koji ne samo da će ga sačuvati od mogućeg pada. praćeno beskonačnim blaženstvom. Takav je Sahaj Samadhi. Srušivši zidove stare individualnosti. a takav je i sam život Avatara. . uronjena u iskustvo samoispunjenosti božanskim.savršeno umiren u spoznaji nepromenljive Istine. sanskare će opet dobiti na snazi i. Zato poklonik nikada nije bezbedan osim u slučaju kada ga pomaže i vodi Savršeni Učitelj koji poznaje sve zamke i stranputice duhovne staze. Ali kada otkrije vrednosti koje stavljaju akcenat na dušu. koje je do tada bilo prepreka istinski duhovnom životu. Prepreke napredovanju Poklonik koji se usmeri na postizanje cilja nosi sa sobom sve sanskare koje je akumulirao u prošlosti. pa telo i telesna udobnost ostaju osnovni cilj svih njegovih nastojanja. Nirvana i Nirvikalpa Stanja Nirvane i Nirvikalpe slična su stanju Mokše (Moksha. proći će mnogo vremena dok se ne popne na vrh Istinske Spoznaje. Oni koji su namerili da dosegnu vrh planine moraju se penjati sve više. rasporedivši se u novi poredak. i najmanja greška ponovo strmoglaviti u podnožje. prestaje da osciluje između krajnosti. doživljavajući Boga svuda i u svemu. Na tom stupnju čovek uči kako da pristupa svojim telesnim potrebama ne identifikujući se sa njima. počeli snažno da se suprotstavljaju poklonikovom duhovnom napredovanju. među njima ipak ima razlike. Mokša se. sada postaje instrument njegovog izražavanja. čak i ono što naizgled nije direktno povezano sa telom. Takođe. zadržava u jedinstvu sa Bogom. to je onda Nirvikalpa Samadhi. duša zna da je Bogosvesna i na taj način održava svoju neograničenu individualnost.

ne srne da se prepušta samozadovoljstvu zbog uspešnih rezultata. on bi odgovorio povratkom u stanje negativne pasivnosti. One se mogu uspešno ukloniti samo uz pomoć Učitelja. te polaže na njih isključivo pravo. i dičenje sopstvenim delima s druge strane. on ne treba da izbegava aktivnost iz straha da će razviti neki oblik ega. i sve što joj se nađe na putu. koliko nov kvalitet života oslobođen ego-svesti. Pošto se smesti u sedlo.jedno provizorno i svrsishodno sredstvo . Ili u drugom primeru. Novi ego crpi svoju snagu iz ličnosti Učitelja. potpuno podređen volji Učitelja. masa počinje da se taloži u koritu formirajući velika ostrva ili delte.Analogija sa rekom To se može porediti sa rekom. učenik treba da izbegava ova dva ekstrema. te na mnoge načine slabe njenu moć. i drugi koji doprinosi njenom oslobađanju. Cilj duhovnog napredovanja nisu toliko učenikova ˝dobra dela˝. Izgradnja prelaznog ega podređenog volji Učitelja nužna je međufaza u dinamici duhovnog napredovanja. Uvežbavajući um na taj način. ako se lati aktivnog života. Ako je učenik zaslužan za mnoga dobra dela. Egoizam mora nestati Pomoć Učitelja je najefikasnija onda kada učenik žrtvuje život ega u korist bezgraničnog života oličenog u Učitelju. energičnosti. zemne naslage. jer na tom putu nema usputnih svratišta niti mesta za vođenje ego-života. naročito blizu ušća. Na zahtev da se učenik odmah uzdrži svakog oblika ego-svesti.koje će mu uliti dovoljno samopouzdanja. koji predstavlja beskonačno. S druge strane. pa ipak. U izvesnom trenutku učenik će i njega odbaciti. on će stvoriti nov ego . spoljašnjih odricanja i pokajanja ukorenjenih u ego-svesti. Onaj ko stupi na stazu ne može ostati tamo gde jeste niti dozvoliti sebi da izgubi ravnotežu. Sve dok ga reka nosi. i ne bi više nalazio radosti . razbijajući je na rečice i potoke. nego treba da ostane nevezan za njih tako što će ih posvetiti Učitelju. Uspešan prelaz od ograničavajućeg svetovnog ega do večnog života lišenog ega uslovljen je provizornim egom. kao kad čovek odbaci isluženu odeću. za vreme poplave reka ruši pred sobom drveće. Koračanje stazom nalik je hodu po oštrici mača Ako želi dalje da napreduje. U tom času se kod njega javlja nedoumica: ako ostane neaktivan. žbunje. mulj ne predstavlja prepreku za njen tok. i to na sledeći način: Pre nego što išta započne treba da pomisli kako nije on taj koji nešto čini. te je sa duhovnog stanovišta posve bezopasan. To će predstavljati golemu prepreku za ostvarenje slobodnog i neograničenog života. Koračanje duhovnom stazom ni malo ne liči na bezbrižno jahanje osedlanog konja. svođenje ega na minimum je najvažniji uslov duhovnog napredovanja. mora da preduzme aktivan život da bi oslabio ego koji je prethodno razvio. nego to Učitelj deluje kroz njega. ali kada se te naslage prilično nagomilaju onda to predstavlja ozbiljnu prepreku slobodnom toku reke. Naprotiv. Otuda ispraznost rituala i ceremonija. Kada rečna matica oslabi u ravnici. moraće se suočiti sa mogućnošću vezivanja njegovog ega za nove poduhvate. Duhovni put poklonika takođe je nabijen preprekama koje je on sam stvorio. Moćni rečni tok još od svog izvora valja pred sobom velike količine mulja koje svlači sa obala ili iz korita. njegov ego će se vezati za njegova postignuća. Delte ne samo da sprečavaju reku da teče dalje. učenik treba da stvori jedan provizorni ego. već se i ne preporučuje. utemeljenom na bezuslovnom predavanju Učitelju. nego je i skreću sa puta. samo je donekle usporava. Postoje dva tipa ega: prvi koji još više okiva dušu. uradiću ono˝. međutim. milosrdnih i dobrih dela. ono pre liči na hodanje po oštroj ivici mača. Nakon što obavi zadatak. Stvaranje novog ega koji je podređen volji Učitelja Da bi uspešno izbegao neaktivnost s jedne. odnosno sedi na konju manje ili više udobno i uz nevelik napor i oprez kreće na put. Zato je on nalik na čoveka koji pokušava da hoda po oštroj ivici mača. zahteva najizoštreniju pažnju i veliku obazrivost. jahač na konju praktično miruje. Dilema Ujedno je to razlog zbog koga učenik ne bi trebalo da se vezuje za ideje: ˝Učiniću ovo. neće učiniti ništa da izađe iz zatvora ego-života. Brzo uklanjanje ega nije moguće Poklonik je naviknut da crpi životnu snagu iz ograničenog ega i jedan brz prelaz iz ego stanja u stanje bez ega ne samo da nije moguć. Kretanje duhovnom stazom. Potpuna samo-predaja je najteži zadatak. poverenja i podsticaja da pokrene bilo koju akciju. a opet da nastavi sa životom koji je ujedno i kreativan i aktivan.

jer ono ujedno znači da postoji velika usklađenost između učenika i Učitelja. instrument valja očistiti. S vremena na vreme. Na isti način učenik . što dovodi do konačnog raskida sa zasebnim ego-životom. duhovni napredak je niz postupnih koraka prema sve dubljem i dubljem predavanju. Kada se kod čoveka jave fizičke tegobe i problemi. Učitelj radi kroz njega. I ako nastavi u tom pravcu. ne nalazeći u tome nikakvo ispunjenje. Poslednje predavanje je predaja zasebnosti Kretanje u pravcu sve snažnijeg predavanja Učitelju jednako je napredovanju od manjeg ka većim zadacima. vezanosti. Ako želi da dobije pomoć od njega. ali će se tako udaljiti od cilja da doživi Boga. Potreba za ozdravljujućim kontaktom sa Učiteljem Učenik u Učiteljevoj službi može se uporediti sa metlom pomoću koje Učitelj čisti svet od nečistoća. Obično. Zapetljao se.kod koga su se tokom rada razvili novi problemi. Na metli se sakuplja sva prljavština ovog sveta. te direktno služi daljem duhovnom napredovanju učenika. Svako obnavljanje ega zahteva ponovno predavanje Učitelj pomaže učeniku na originalan i neponovljiv način. Ono je sinonim konačnog sjedinjenja u kome učenik postaje jedno s Učiteljem. odnosno ne doživi drastičan pad ukupne životne energije. ali ne može da uvede poklonika u beskonačje života bez ega. nemirne želje postojani mir. koji živi i deluje u svetu. Ego potčinjen volji Učitelja Kada je ego u potpunosti potčinjen volji Učitelja ne samo da tada nije opasan za duhovni razvoj nego je. u nove probleme namamljen slavom. od nezamenljivog značaja. Poslednje predavanje je najdublje i najpotpunije. kroz život nesebičnog služenja i ljubavi. ona će svoju funkciju obavljati sve manje i manje uspešno. popraviti i podesiti. Stalni unutrašnji kontakt sa Učiteljem čini ga posebno otvorenim za posebnu pomoć koju mu jedino Učitelj može ukazati. Ozdravljajući kontakt sa Učiteljem je neophodan deo procesa duhovnog napredovanja. i ograde ličnog ega . Duhovno napredovanje odvija se postepeno To je razlog zbog kojeg duhovni napredak. jer ga. tako da samoljublje vremenom zameni skromnost. obratiće se Učitelju. može desiti da pogreši.treba da uspostavi red da bi mogao da nastavi dalje. poklonik mora učiniti napor da se preda njegovoj božanskoj volji. I uopšte.ili je posredi posebna intervencija Sadgurua. Stoga se ponovno oživljavanje ograničenog ličnog ega mora sprečiti protivudarcem: poklonik treba ponovo da izrazi vernost Učitelju. napredak duhovnog poklonika mora biti postepen. on će se javiti doktoru. Se riju uspešnih povrataka ličnog ega na scenu mora pratiti serija ponovnih odricanja i izražavanja vernosti Učitelju. Na taj način beskonačni život Savršenog Učitelja protiče kroz učenika mnogo obilnije. tako se i pokloniku. U stvarnosti. najdublje predavanje ravno postignuću Istine koja je konačni . Stoga je. može se ponovo javiti na neki drugi način . u izvesnom smislu. kao beživotna mašina. Kada izgleda da neka osoba grabi krupnim koracima na svojoj duhovnoj stazi. remontovati. Razdaljina između ograničenog ega i neograničenog života bez ega mora se preći postupnim koracima od jednog ka drugom stupnju preobražaja. treba da je postepen i da traje ponekad nekoliko života. koga se učenik odrekao svojom rešenošću da se preda Učitelju. Ili bi svoje aktivnosti obavijao automatski.i tako uneti nered u postojeći poredak. Učenik koji raskine sa životom neukroćenog i odvojenog ega u korist samo-predavanja Učitelju zapravo predstavlja.nesebična ljubav. koji se ne može uporediti ni sa čim na svetu. od zaveta kojeg je u srcu zapečatio.u ispoljavanju sebe. u većini slučajeva. na primer. sve više približava Učitelju. a kada se pojave duhovni problemi. bogatstvima. a da ne padne u komu. pokornog ega. a sebičnost . Lečenje duhovnih boljki može se uporediti sa izvođenjem hirurškog zahvata gde hirurg trenutačno uklanja uzrok bolesti koja ugrožava vitalnu energiju pacijenta. i ukoliko je stalno ne čistimo i ne dajemo joj novi sjaj. instrument u Učiteljevim rukama.čak i u okvirima privremenog ega koji bi trebalo da je sasvim pokoran Učiteljevoj volji . u pitanju je zapravo samo sažeto ponavljanje napretka učinjenog u ranijim životima . preko tog novog. Koma može da donese privremeno oslobađanje od ograničenja ego-života. Svaki put kada poklonik pristupi Učitelju. Osnovno pitanje je kako da poklonik izađe iz ograničenog ega i stupi u neograničeni život bez ega. ili drugim svetovnim stvarima. Samo aktivna intervencija Učitelja leci ovakvu duhovnu boljku. on mu dolazi sa pregršt novih duhovnih problema. štaviše. Upravo kao što se instrument može pokvariti. Duboko predavanje oznaka je viših stanja svesti. možda će sve to i dobiti. Lični ego.

Sadhana u duhovnom i u materijalnom pogledu Sadhana u duhovnom svetu bitno se razlikuje od sadhane na materijalnom planu. Njen cilj je da kvalitativno preobrazi život. Na duhovnom planu međutim. Prava sadhana je život utemeljen na duhovnom razumevanju. sastoji se u spoljašnjem praćenju rituala i ceremonija koje im propisuju njihove religije. to jest. Na početnim stupnjevima. ali ubijanje i samo povlačenja oroza nije isto. to je sadhana bliža savršenstvu. uvek će biti i JESTE. različiti aspekti duhovne sadhane će. njegova sadhana svojstvena samo njemu i nikome više. koji će trajati jedan dan i onda se neslavno ugasiti zauvek. Prema tome. Sadhana se mora potpuno usmeriti ka tom cilju. Cilj kome teži sadhana na materijalnom planu je uvek neka stvar koja ima svoj početak i kraj u vremenu.cilj duhovnog razvoja. sadhana usmerena ka postignuću nečega što tek treba da bude. u onom stepenu u kome je saobrazna savršenom životu. dok je u duhovnom životu usmerena ka spoznaji onoga što je oduvek bilo. sadhana mora da bude saobrazna njegovom temperamentu i njegovim sanskarama. Međutim. bez obzira na njihove međusobne razlike.tako da se podeljenost sredstva i cilja gubi u celovitosti nedeljivog postojanja. Da bi bila korisna za poklonika. duhovna sadhana. Dublji aspekti sadhane Prelazak na dublje aspekte sadhane Za većinu ljudi. Savršena sadhana stapa se sa ciljem Svaki vid duhovne sadhane mora biti jasno usmeren na postignuće božanstvenosti u svim fazama života. Sadhana se na materijalnom planu retko podudara sa njenim ciljem Odnos između duhovne sadhane i njenog cilja može se uporediti sa odnosom između sadhane i cilja na materijalnom planu. ili praksa. Ali vremenom poklonik mora da prevaziđe fazu vanjskog potvrđivanja vere i primi inicijaciju u dublje aspekte duhovne sadhane. iz čega sledi da je. a što je manja razlika između sadhane i ideala kome stremi.više stoji po strani od sadhane koja ka tome cilju vodi. te je tako sadhana po prirodi nešto sasvim drugo nego što je njen cilj. Sadhana je savršena u onoj meri u kojoj izražava duhovni ideal. Sto je veća razlika između sadhane i ideala kome stremi. i dostizanje samo osobama koje su duboko zainteresovane za duhovne činjenice! Razlike među sadhanania Sadhana nije sprovođenje krutih pravila. pošto je cilj jedinstven za sve. na materijalnom planu. tako i u duhovnom životu treba da bude dovoljno prostora za mnoštvo različitih sadhana. Dakle.duhovno savršenim životom . Sadhana postaje duhovno plodonosna onda kada uspe da uskladi život pojedinca sa božanskom namerom. Upravo kao što u životu ne može i ne treba da postoji stroga i jednolična uniformnost. da bi život postao trajni izraz Istine u večnom Sada. razlike po pitanju sadhane nisu od vitalnog značaja. Na materijalnom planu cilj je nešto što manje . Njihovi se ciljevi ne podudaraju. spoljašnje praćenje rituala i ceremonija ima svoju vrednost kao faktor koji doprinosi ličnom pročišćenju i disciplini uma. sadhana u duhovnom pogledu mora da bude takva da lični život približi duhovnom idealu. Cilj duhovne sadhane Za duhovnim ciljem života valja tragati u samom životu a ne van njega. u izvesnom smislu. Sadhana u spiritualnom svetu ne cilja na postignuće nekog ograničenog cilja. povlačenjem oroza na pištolju može se počiniti ubistvo. Kada sadhana postane savršena ili potpuna ona se stapa sa svojim ciljem . Kada se to dogodi. Na primer. iako je duhovni cilj jednak za sve. predstavljati različite stepcne duhovne Savršenosti. a poklonik postaje zainteresovan za tajne koje leže u osnovi svih velikih religija. spoljašnji aspekt religije povlači se u pozadinu. Stoga je. a dublji aspekti sadhane imaju za sve poklonike podjednak značaj. koja jeste da omogući svim ljudima svesno uživanje u blaženom stanju Boga. Cilj za kojim se traga na duhovnom planu jeste potpunost koja prevazilazi ograničenja vremena. to je sadhana manje savršena. sadhana i cilj koji se njome postiže ne mogu biti u toj meri .

Nelična meditacija bavi se bezobličnim i beskonačnim aspektima Boga. Učitelj je i tu. nema više ograničenja ličnosti niti jasne podele na oprečnosti dobra i zla. Pošto je konačno brisanje svih sanskara moguće ostvariti jedino milošću Učitelja. Najbolji put da čovek proširi svoje znanje jeste da praktično primeni onaj delić mudrosti koji je do tada stekao. Beskonačno znanje leži neispoljeno u svakome. Ona se iznutra razvezala od iluzornog sveta oblika i pripremila za stanje Mukti(Mukla) ili Oslobođenje. Sadhane znanja. odabrati za objekat meditacije nekog od živih ili bivših Savršenih Učitelja ili samog Avatara. U konačnoj spoznaji Beskonačnog. Razvezivanje je važan deo sadhane znanja. ali generalno uzevši. Realizaciju Boga ostvariće onaj poklonik koji se u pronalaženju pravih. malo je važno da li se duša spolja odrekla svetovnih stvari. Spoljašnje odricanje od svetovnih stvari se često ubraja u sadhane koje vode do Oslobođenja. upražnjavajući ličnu meditaciju. i duhovna sadhana mora biti usmerena na oslobađanje od okova. i u svakom trenutku. Ono što je potrebno jeste unutrašnje odricanje od žudnje za svetovnim stvarima. Učenja koja su čovečanstvu prosledili Učitelji mudrosti i poklonikov urođeni osećaj za prave vrednosti. Razlika između meditacije koja čoveku dolazi prirodno i meditacije poklonika je u tome što ovaj drugi sistematski i organizovano razmišlja o stvarima koje imaju duhovnog značaja. koji je izvan oprečnosti dobra i zla. To neznanje čini okove duše. Kada se žudnja jednom odbaci. Sledeći uslov za postizanje Istine kroz neličnu meditaciju jeste sposobnost poklonika da sasvim umiri um. sasvim su dovoljni da mu ukazu na sledeći korak koji treba da preduzme. Lična meditacija usmerena je na nekoga ko je duhovno savršen. Savkodnevni život mora biti voden duhovnim razborom i nadahnut najuzvišenijom intuicijom. potrebno ga je samo razotkriti. Problem je stečeno znanje primeniti na delu. Neprianjanje Individualna duša je upetljana u svet oblika i ne zna za svoje jedinstvo sa Bogom. Svi ovi načini traganja za duhovnom mudrošću i oblici ispoljavanja duhovne mudrosti zahtevaju podrobnije objašnjenje. i život u vrlini. To postaje moguće jedino nakon što sanskare (impresije) sasvim iščeznu. pretočiti u akciju. a to je da se praktikovanje sadhane delimično podudara sa samim ciljem. Mada spoljašnje odricanje ima svojih vrednosti. Kroz svoju ljubav i predanost poklonik pridobija Učiteljevu milost. Svaki čovek meditira na ovu ili onu temu. prema ličnim sklonostima. i (3) yoge predanosti ili Ijubavi (hhakti). Stoga je razumljivo zašto se mnoge duhovne sadhane moraju shvatiti tako ozbiljno kao da same po sebi predstavljaju cilj. nelična meditacija neće uroditi plodom ukoliko se poklonik nije prethodno pripremao. može da bude lična ili nelična. Kroz ličnu meditaciju poklonik upija u sebe božanske kvalitete i duhovno znanje Učitelja.drukčiji i medu njima se ne može podvući jasna razlika. duhovna sadhana se sastoji od: (1) yoge znanja (dnyan). Sadhana znanja je upražnjavanje nevezanosti koje dolazi sa istinskim razumevanjem. zatim praktikovanje nekih oblika meditacije i primena sposobnosti rasuđivanja i intuicije. ona se mora na svakom koraku. Pogrešno je misliti daje meditacija neka čudna rabota rezervisana za pustinjake u pećinama. Ona vodi do spoznaje neličnog aspekta Boga. Meditacija Meditacija je sledeći vid traganja za spiritualnim znanjem. Meditacija. Tako dolazimo do fundamentalnog paradoksa u spiritualnom života. akcije i ljubavi U dubljim aspektima. (2) yoge akcije (karma). već mu i utire put ka konačnom sjedinjenju sa Učiteljem u Istini. ono nije apsolutno neophodno. a jedino milost Učitelja daje konačno Ostvarenje. U cilju dostizanja Realizacije čovek mora da prede sa ličnog na nelično i sa života u vrlini na život Boga. na stazi nelične meditacije. . Poklonik može. Intuicija i dar zapažanja Sadhana znanja ili dnyan. ostaće nepotpuna ukoliko poklonik neprestano ne uvežbava svoj dar razlikovanja i ne razotkrije svoju najuzvišeniju intuiciju. trajnih vrednosti. Jedan od najboljih načina da se proširi duhovno znanje jeste da se ono primeni u praksi. preko potreban. Tako sadhana lične meditacije ne samo da približava poklonika Učitelju. kao vrsta sadhane. Na spiritualnom planu je nemoguće održavati taj nepremostivi jaz između sadhane i njenog cilja. bude služio svojim darom razlikovanja kao i svojom intuicijom za istinske i trajne vrednosti. Da bi sadhana znanja bila plodonosna.

ili joga akcije. a ne puka teorija. Ljudi koji sa obale filozofiraju o okeanu upoznaće samo njegovu površinu. bila bi to.večna. kvalitet trave. Sebičnost je obeležje neznanja. Paradoks nesebičnog delovanja jeste u tome da ono zapravo pruža pokloniku mnogo više nego što mu ikada može dati neznanje i sebičnost. jer ne vuče korene iz ega. Magarac. nema zakona većeg od ljubavi. Ljubav nije prava kada postoje očekivanja. ona je nesebična. ali čak i greške u praksi donose najvrednije pouke. Stoga je prvo uzeo u razmatranje razdaljinu između levog i desnog plasta sena. a nesebičnost . poseduje . svaka nesebična akcija razbija iluziju o zasebnosti i otvara prolaz ka neograničenom životu u kome vlada ostvarenje Sve-Sopstva. i njemu se oba plasta činjahu jednako poželjna. Tako. mišljaše on. U stvarnosti je upravo suprotno: insistiranje na kompletnom znanju koči akciju. Nema sadhane veće od ljubavi. Da je magarac krenuo na bilo koji plast. ne insistirajući pritom na tome kako njegov izbor mora da krasi velika mudrost. Nažalost. ni u drugom pokušaju da se teoretski osigura pre nego što preduzme akciju. Sebičnost vodi u skučen život koji se vrti oko pogrešne ideje o postojanju ograničene i odvojene jedinke. Onda se zapitao postoji li neki drugi kriterijum po kome bi mogao ˝ispravno˝ da se opredeli. mnogo bolje prošao sa praktične strane. U sadhani je važna praksa. sastoji se u sprovodenju u delo. Zatim je. to mu se već sledećeg trenutka neizostavno vrati. magarac nastavio dalje gladan i umoran kao što je i bio. i zaključio da bi to mogla da bude veličina plastova. a ne dopušta svojim teorijama da mu izmene život. uprkos svim greškama usled nerazboritog rasuđivanja. Dublje tajne duhovnog života pripašće onima koji se odvaže na rizik i hrabro krenu u eksperiment. Magarac pomisli da je od najveće važnosti da bude sasvim siguran koji je od ta dva plasta bolji pre nego što donese mudru odluku na koji će krenuti. nakon podrobnog razmatranja bio je prinuđen da zaključi kako se oba plasta nalaze na podjednakoj udaljenosti od puta. Ljubav Sadhana karma-joge traži da akcija proizilazi iz opažaja Istine. dok će oni koji bi da upoznaju njegove dubine. Na njegovu nesreću. dok. Takva je sadhana karma-joge. ne razmotrivši najpre čitavu stvar do u tančine.Važnost akcije Karma-joga. Ona je u sebi savršena i nije potrebno da je dopunjava bilo šta drugo. Ilustrativna priča Čuvena priča o magarcu govori upravo o razlici u vrednosti između teorije i prakse u oblasti sadhane. jedan s desne i jedan s leve strane. sama za sebe. Još je bolje ako se praksa zasniva na odgovarajućoj teoriji. ali zato ozbiljno shvata Boga i vredno i skromno pristupa svakodnevnim poslovima. a onaj ko poseduje božansku ljubav u sebi.jer je ljubav u božanskom obliku . Jer. Pravi argument za život nesebičnog služenja je unutrašnja vrednost takvog života. bez zazora i oklevanja. Ali tako bi. One nisu namenjene lenjivcima kojima je potrebna garancija za svaki korak. sudbina je tako htela da ni jedno od poređenja ne bude na štetu prvog ili drugog plasta sena. duhovno jalova. Ljubav je sama sebi opravdanje. on bi možda i završio na lošijem plastu. Na kraju je ispalo daje. Prosvetljena akcija ne vezuje. razmatrao i druge stvari.odraz Istine. Kroz napore do stanja nenaprezanja Još značajnija od sadhane znanja (dnyan) i akcije (karma) je sadhana ljubavi (bhakti). Čak i najbesprekornija teoretska spekulacija je. a nešto za čim je žudeo možda nikada neće steći. pošto nije mogao da otkrije nijedan odlučujući činilac koji bi teoretski potkrepio njegov izbor. Nesebično služenje U duhovnom životu nije neophodno imati detaljnu mapu da bi se krenulo na put. najvrednijih uvida poteklih iz srca. kao što je. Najveći sveci bili su zadovoljni svojom ljubavlju prema Bogu i nisu želeli ništa više. s izdržljivošću i stpljivošću magarca. morati da skoče u talase. kada bi doneo odluku naprečac. impulsivna a ne inteligentna akcija. koji je dugo kaskao putem i usput dosta ogladneo. Međutim. ugleda pokraj puta dva plasta sena. Bog i ljubav su jedno. s druge strane. Nešto što je čovek imao možda će izgubiti. Na vrhuncu božanske ljubavi ljubavnik postaje jedno sa božanskim Voljenim. nema cilja većeg od ljubavi . na primer. može biti bliži Bogu nego neko ko poznaje svu metafiziku ovog sveta. pošto je zaključio da su oba plasta podjednake veličine. a ne neki njegov konačan rezultat ili ishod. Zdravorazumska praksa je mnogo bitnija od zvučne teorije. njegovi napori nisu urodili plodom. čovek koji možda ne poznaje učenja. ali čim nešto odbaci u duhu prinošenja žrtve Bogu.

prolazi kroz beskonačni niz iskustava i prolazi kroz beskonačan broj samonametnutih ograničenja. ostvarenje Boga. Ono za čim se traga ima mnogo imena -sreća. zanavek u vrhunskoj ekstazi Samoostvarenja. sve dok konačno. Miris tako duboko dirnu njegovu dušu da on odluči da sazna odakle potiče. Tada biće i njegov Tvorac prepoznaju da su jedno. Sve što je propatio i čemu se radovao . Cilj sadhane je Samospoznaja Sve duhovne sadhane poklonika su poput napora koje je ulagao kasturi-mriga. ljubav. Spontanost je jezgro prave duhovnosti. savršenost. koji je u suštini večan i nepromenljiv. U svom poslednjem ropcu jelen shvati da se miris koji mu je zaneo srce i nadahnuo sve njegove napore. ograničenom snagom. nepromenljivog u suštini.i Boga. koja upravo govori o prirodi duhovne sadhane. nije pao i smrtno se ozledio. Samoostvarenje. odveže od njih. Kod razvijenih ljudskih bića ono je svesno. istina. nema napora jer postoji spontanost. stanje neograničene spontanosti u kome. Unutrašnja vrednost ljubavi je tako očigledna da je greška i pomisliti kako ona može da bude sadhana sa nekakvim drugačijim ciljem. uočavaju nepromenljivost u svim promenama. prosjaj istine. Čitava evolucija je. ne prezajući ni od oštre zime ni od paklene toplote. zasnovanoj pre svega na sećanju-jasnom ili nejasnom. U osnovi svega jeste potraga za jednim. Jednom dok je veselo trčkarao brdima i dolinama. Oslobođenje od ograničenja preuzima tri oblika. radosti i tuge. međutim. Sopstvo spoznaje Sebe. To Ostvarenje mora se dogoditi i događa se isključivo na pozornici života. U nižim oblicima života i kod manje naprednih ljudskih bića ovo traganje se odvija nesvesno.bez napora. nepokolebljivo je tragao dalje. Njegovu smrt je pratio neopisiv mir. i na taj način prevazilazi dualnost. Ne znajući ni za strah ni za oklevanje. Evolucija je. kasturi-mriga postade svestan izvanredno istančanog mirisa kakvog nikada ranije nije osetio.sve to imalo je za cilj postignuće istinske Samospoznaje. sa stanovišta bića koje raspolaže ograničenim znanjem. zapravo. širio iz njegovog sopstvenog pupka. ljubavi i mržnje-i tako sve do postignuća savršenog stanja. i!i mošusnom jelenu. Puno sazrevanje sadhane podrazumeva smrt poklonikovog ego-života. Avatar Svako živo biće svesno ili nesvesno traga za jednom jedinom stvari. u kome Bog ponovo vaspostavlja ravnotežu između parova suprotnosti. izgubivši ravnotežu na jednoj visokoj steni. Tako je snažna bila njegova žudnja da je on. mir. Jer.mrigi. preuzima raznovrsna obličja. svako živo biće je sastavni deo Božanske manifestacije. Jedan od paradoksa u vezi sa duhovnom sadhanom je u tome da je sav napor koji se u nju ulaže usmeren na dostizanje stanja .svi rizici koje je preduzimao. jedinstvo sa Bogom. ono što svi žele jeste da ova iskustva postanu trajna. Jer. u kome je um jedno sa Istinom. na neki način. moći i blaženstva kroz sve okolnosti. Bog spoznaje sebe kao Boga. Svako doživi svoj trenutak sreće. Može se reći da je ljubav ujedno sama sadhana i njen cilj. Ni u jednoj drugoj sadhani nije stapanje sa Bogom tako jednostavno i duboko kao u ljubavi. Ovaj poslednji trenutak jelcnovog života bio je ujedno i najsretniji. u kojoj on gubi svoju ograničenu individualnost jedino da bi otkrio da je jedno sa sveprisutnim Bogom. bez prekida. božanska igra u kojoj Neuslovljeno stavlja na kušnju beskonačje Svog apsolutnog znanja. u zavisnosti od višeg ili nižeg položaja pojedine duše na lestvici evolucije-o prvobitnom jedinstvu sa Bogom. sve avanture kroz koje je prolazio. U tom trenutku on spoznaje da je. hodajući i danju i noću. Sadhana po pravilu podrazumeva napore. uvek novoj svesnosti o Samom Sebi. i samo se u njemu može uživati u tako stečenoj slobodi. ali je uslovljeno neznanjem o svojoj pravoj prirodi. evolucija od nesvesnog božanstva ka svesnom božanstvu. sa stanovišta Tvorca. iako ona može imati svoj poseban izraz. osećaju miris večnosti u žiži svakog zbivanja u vremenu. Međutim. poznato je kao Sahađavasta (Sahajawastha). U ljubavi. u neprestanoj. on sam bio objekat sveg traganja i svih nastojanja. kao što je slučaj sa poklonikom koji pokušava da se u prisustvu raznih iskušenja. u kojoj sam Bog.mrigi Postoji divna priča o kasturi . . samo je u životu moguće iskusiti i prevazići ograničenja. prolazno iskustvo jedinstva s Bogom. beskonačnog u ispoljavanju. Pod okriljem ljubavi je put ka Istini lak i radostan. Najviše stanje svesti. evolucija je saga u kojoj se stalno smenjuju primirja i borbe. sloboda. Priča o kasturi . ograničenim kapacitetom za uživanje u blaženstvu. sve žrtve i očajničke borbe . Radi se o prirodnoj želji. katkad i očajničke napore. nastavljao svoju očajničku potragu za slatkim mirisom. Svi žele da dođu do postojane stvarnosti u reci promena.

. Svedržitelja i Razoritelja čitave kreacije. teži samozaboravu u provodima. odnosno. iz tog razloga oni nisu svesni ni svog tela. i On je jedini Avatar koji se ikada manifestovao i koji će se ikada manifestovati. uživajući u potpunosti u božanskoj igri stvaranja. znanja i blaženstva Boga. i kao Boga koji je preuzeo na sebe. Novi stvaralački impuls se manifestuje posredstvom božanske ličnosti. njihovo prisustvo na zemlji predstavlja fokalnu tačku koncentracije i zračenja beskonačne moći. Čini se kao da su propale sve nade da će se talas destrukcije zaustaviti. Prelazak od čula ka razumu je bio jedan od tih koraka. pojavila kao Sadguru. kriminal cvate.ili čak kao Sadgurui. prelazak od razuma do intuicije . muče strahovi. bogati tlače siromašne. I kroz njega. Bez obzira na to. Pošto je On apsolutna manifestacija Boga u ljudskom obličju. Videh Mukti.u svojstvu Večnog Živućeg Savršenog Učitelja. ali to ne mogu svesno primeniti u okvirima kreacije. Oni neprestano doživljavaju bezgranično blaženstvo. iz evolutivnog i involutivnog procesa. Jaki dominiraju nad slabima. Čovečanstvo zahvata očajanje. Rasul-a) je direktni silazak Boga na zemlju u ljudskom obličju . uvek rade u javnosti i društveno su cenjeni i priznati. bilo kao Madzubi-e-Kamili.Većina Bogoostvarenih odmah napušta telo zauvek uranjajući večno u nemanifestovani aspekt Boga. da bi oslobodio čovečanstvo. Oni koji im priđu.-Ur.biće sledeći korak. Oni sa sobom donose novo oslobađanje moći. služe i obožavaju ih. Pet Sadgurua ere izazivaju ovaj silazak u cikličnom periodu od 700 do 1400 godina. Život se. Kreacija za njih više ne postoji. On je iznad oprečnosti bola i zadovoljstva. To je poznato kao Mokša (običan Mukta) ili Oslobođenje. novo buđenje svesti. već za sve. On predstavlja meru po kojoj čovek može da proceni kakav jeste i kakav bi mogao da postane. Njihova svest je uvek jedinstvena. Avatar je zainteresovan za sve ali nije zabrinut ni za šta. široke mase ljudi bivaju eksploatisane u korist nekolicine koji imaju svu vlast. a funkcija im je različita. Đivanmukte (Jivanmukte) . One uglavnom žive i rade izvan očiju javnosti i nepoznati su čovečanstvu. nigde ne nalazeći mira i odmora. postojeća ograničenja kreacije. bezgraničnog znanja. One spoznaju sebe kao Boga u svemu. u kojima je do tada uživala samo nekolicina naprednih duša. Neki Bogoostvareni zadrže telo neko vrcme. On uspostavlja standarde ljudskih vrednosti izražavajući ih u okvirima božansko . Avatarski periodi su kao proleća kreacije. i usklađuje sa svežim prilivom energije. pa i drugim dušama da spoznaju Boga. pod različitim imenima. po prvi put je nesvesno postao čovek da bi svesno postao Bog. Oni doživljavaju sebe kao Boga izvan kreacije. Oni ostaju svesni jedino blaženstva Sjedinjenja. Njihov ciklus rađanja i smrti je završen. kao Vrhovni Sadguru.* * Svaki dolazak fratara (Bogočovcka. naročitog ovaploćenja BogaAvatara. Mesije. Paratnhanse.ljudskog života. sada su stavljeni na raspolaganje čitavom čovečanstvu. u periodima koji prethode Njegovom pojavljivanju čovečanstvo pati od tegoba nastupajućeg preporoda. u različitim vremenima i u različitim delovima sveta. Najmanja nevolja može da izazove Njegovo saosećanje. One spoznaju sebe i kao nepromenljivu božansku Esenciju i kao njenu beskonačno raznoliku manifestaciju. ophrvava ljutnja. u celini. Korupcija zahvata čitav društveni poredak. i svesne su sebe kao Boga kako u Njegovim neispoljenim. moći i blaženstva Boga. U tom trenutku se pojavljuje Avatar. religija je izložena poruzi. a potom trancendirao. Izbijaju ratovi. Ove duše se zovu Madzubi-e-Kamili (Majzoobs-e-Kamil). Ove duše neprestano doživljavaju iskustvo apsolutnog mira. tako u Njegovim ispoljenim aspektima. nov doživljaj života u celini . Pošto se Njegov dolazak uvek podudara sa duhovnom regeneracijom čovečanstva. Avatar se pojavljuje u različitim obličjima. Izazivaju se i podstiču klasne i međunacionalne mržnje. a ovaj poseban oblik Oslobođenosti. Oni se zovu Sadgurui. moć i znanje Boga. ni kreacije.ne samo za neke. Bude. Nekolicina Bogoostvarenih duša zadrže telo. Hrista. zauzima svoje mesto na čelu ovog tela i duhovne hijerarhije u celini. i zato su sposobne da pomognu svemu duhovno. U svetu postoji pedeset i šest Bogoostvarenih duša u svakom trenutku. kako one same sebe nazivaju. Bog periodično svesno postaje čovek. Pojedinac. ili Savršeni Učitelji. ili oslobođenje u telu. U Avatarskim periodima Avatar. imaju velike duhovne koristi kroz kontakt sa njima. Nemoralnost raste. Kroz njega je Bog po prvi put dovršio svoje putovanje od nesvesnog božanstva do svesnog božanstva. najveća tragedija ga možda neće dodirnuti. vuče pohlepa. koji su u nekom smislu upravljačko telo. niti mogu pomoći drugima da dostignu Oslobođenje. Svi vrhunski kvaliteti energije i svesnosti. ali njih petoro. kao Boga Stvoritelja. ali njihova svest potpuno utone u nemanifestovani aspekt Boga. podiže na viši nivo svesnosti. Čoveka više nego ikada razdiru strasti. Za podrobnije objašnjenje videti Bog Govori od Mchcr Babe. Avatar je prva individualna duša koja se.

ili Salik-e-Mukatnil. mira nepomućenog ambicijom. Duhovno probuđeni već su bili svesni da svet danas prolazi kroz period kakav uvek prethodi Avatarskoj manifestaciji. mirovanja i borbe. Za Njega je to sve podjednako iluzija iz koje je On iskoračio. ali za koju su drugi vezani. Čak i neprobuđeni muškarci i žene postaju toga sada svesni. proširiti još dalje. masti i napredne duše viših nivoa dospevaju u stanje bez želja.signal za moje javno ispoljenje . Iz mraka pružaju ruke ka svetlosti.Ur. života i smrti. Svaki Sadguru ima najuži Krug od dvanaest učenika koji. On koristi svaku priliku da povede druge ka Ostvarenju. Za sada moraju biti strpljivi. Budite spremni da ga primite. Donosim najveće blago koje čovek može da primi . U Avatarskim periodima. Na primer. oni upijaju jedinstveno blaženstvo karakteristično za stanje Boga. mada se od njega razlikuju po funkciji i ovlašćenjima. koje traje večito i uvećava se kada se deli sa drugima. u plamenu žudnje za služenjem Njemu. Čovek-Bog * Čovek-Bog takođe se zove Savršeni Učitelj. ljubavi neiskvarene željom. Qutub. snage upotrebljene samo za dobro bližnjega. u trenutku Realizacije. već takođe i vladaju . pa na njih ne utiču ni radosti ni boli kojima podležu svetovne osobe. doživevši Realizaciju. On budi ljubav koja će. donosi Oslobođenje onima koji su za njega spremni. U onima koji stupe u kontakt s Njim. Plan razvoja života i svesti za čitav Avatarski ciklus.oslobođenje od okova delanja. iz dubine svog srca. Avatar zna da čovek ne prestaje da postoji kada umre i zato ga smrt ne brine. Ali kada. Oni se ne vezuju ni za šta drugo do za Boga. Oni koji poseduju potrebnu hrabrost i srčanost mogu krenuti Njegovom stazom. radi na Oslobađanju drugih. uništiti sve sebične zelje. čovek poželi nešto trajnije od bogatstva i nešto stvarnije od materijalne moći. koji je utvrđen u kreativnom svetu pre nego što je Avatar preuzeo svoje obličje. On zna da destrukcija mora prethoditi stvaranju. Onda će zavladati mir. od kojih svaki. Potomcima ostavlja u nasledstvo moćno zaveštanje Svog božansko-ljudskog uzora .zaveštanje plemenitosti uzvišenog života. uronjeni u radost Bogoopijenosti. tužni. Srećni su jer su uvek u dodiru sa Bogom koji je okean blaženstva. Moći naprednih poklonika Napredni poklonici ne samo da uživaju izvesne privilegije Božanskog stanja. On ukazuje čitavom čovečanstvu na mogućnost božanskog i rajskog života na zemlji. da iza patnje dolazi mir i blaženstvo.* RadAvatara i Njegovih učenika nije samo namenjen savremenicima već i budućim pokolenjima. potvrđuje se i fiksira u formativnim i materijalnim svetovima za vreme Avatarovog života na zemlji.nije daleko. zbog čega je došao da ih oslobodi. a iza borbe . usred životne bitke mole za mir i izbavljenje. vremenom će se svesno poistovetiti s Njim. Za njih Bog nije samo jedini Voljeni već i jedina Stvarnost koja ima značaja. postaju jednaki samom Sadguruu.blago koje sadrži u sebi sva ostala blaga. Malo . a u Besedama najčešće ga zovemo jednostavno ˝Učitelj˝.želje i njenog ispunjenja. zavladaće radost. Njega brine samo patnja ljudske duše. Talas destrukcije mora se podići još više. Zaokupljeni jedino Bogom. Prekid mog ćutanja . Sadgimi. U njima ne plamti nikakva druga ljubav izuzev za Boga i žude samo za Njim. * Za podrobnije objašnjenje vidi besedu ˝Krugovi Avatara˝-Ur. Oni koji Mu posvete svoj život. i ubrzava duhovni život Svog vremena. Njegovi najbliži učenici ulaze u Njegov Krug. Za vreme Svog boravka na zemlji Avatar budi u čovečanstvu spoznaju o istinskoj duhovnoj prirodi čoveka. nadaju se ohrabrenju. Avatar je okružen Krugom od deset koncentričnih Krugova sa ukupno 122 učenika. zavladaće svetlost. znanja nezamagljenog iluzijom. i oni će se osloboditi. Odeljak I Poklonici i Bogoostvarena Bića Radost Bogoopijenosti l pre Bogospoznaje napredni poklonici prolaze kroz stanja svesti koja su na neki način bliska stanju Bogospoznaje.pomalo će se njihova čovečnost stopiti sa Njegovom božanstvenošću. talas će se povući.

znanje i blaženstvo. Te razlike nisu razlike koje određuju duhovni položaj među Bogoostvarenim. Sreća bogotražitelja je uslovljena. razlike medu Bogoostvarenima su jasno uočljive i zavređuju da budu pomenute. Te duše se tako savršeno poistovete sa bezličnim aspektom Istine da nemaju nikakvu neposrednu vezu sa svetom formi. Razna stanja tragalaca Sa stanovišta svesti poklonike možemo razvrstati prema oblasti u kojoj se razvijaju. ni po savršenosti unutrašnjeg stanja svesti. A drugi opet mogu da preuzmu novo telo neposredno nakon svoje smrti. Neki. Neustrašivost koju ispoljavaju. Kao posledica njihove neobuzdane Bogoopijenosti.koji mu. ali se oni. Sa stanovišta kreacije. bezgranična sreća koja je sada večno njegova ne može poljuljati njegovu ravnotežu. postanu žrtve samoobmane. i uopšte. dok je čitav univerzum sveden na nulu. snažno poneseni radošću svog unutrašnjeg druženja sa Bogom. bacaju kamenje na njih. Nema više ni povremenih izliva ekstremne radosti koji su se javljali zbog sve teŠnje bliskosti sa Bogom . dok sreća koju doživljava Bogoostvareni jednostavno JESTE. Ravnoteža i blaženstvo Bogoostvarenog Tek kada postigne Bogoostvarenje na sedmom nivou. kao i prema tome koliko su se približili stanju Boga. počinju da se ponašaju neuravnoteženo. U tradiciji Sufija nazivaju se abdali. Neki poklonici. Mahnita razuzdanost je daleko za njim. Nasuprot tome. koji je okean bezgranične sreće. Sreća koju doživljavaju bogotražitelji je reakcija na sve obilniji izliv božanske milosti. Svi ovi podvizi naprednih poklonika tiču se pojavnog sveta. Izgubio se u božanskom Voljenom i stopio sa Njim. ne mogu meriti sa Bogoostvarenim bićima. Primerice. Na kraju. pak. opijeni svojim neobičnim moćima. Za njih je Bog jedina Stvarnost. Jer razlike među Bogoostvarenima su isključivo spoljašnje prirode i postoje samo u odnosu na univerzum. kao Drugi. Neki posrednici Savršenih Učitelja poseduju takvu kontrolu nad grubim svetom da su u stanju da po volji zamene svoje telo za neko drugo. Sreća Bogoostvarene osobe je ničim uslovljena i sama sebi dovoljna. oni su krajnje nemarni u pogledu važećih standarda i vrednosti. premda nijansira na prema tipu Bogoostvarenog bića. Drugi. pak. zalude. Zahvaljujući neumerenom i nekontrolisanom izlivu radosti u unutrašnjem kontaktu s božanskim Voljenim. Postoji više tipova poklonika koje razvrstavamo prema tome kojim moćima su ovladali. nepodložna plimama i osekama. međutim. kod njih se javlja kao posledica potpunog nevezivanja. Budući da je Čovek sada trajno utemeljen u ravnoteži bez oprečnosti. Duša je dospela u stanje nenarušive staloženosti i potpune ravnoteže. čak i na prvom nivou poklonik počinje da uočava svetla i boje. doživljavaju grubi svet kao fatamorganu. duša može u potpunosti da kontroliše svoju radost. . sve do šestog nivoa. dok je sreća Bogoostvarenog Samo u temeljena. Oni napredniji mogu da vide i čuju na bilo koju udaljenost. sputani ograničenom svešću i još uvek borave u području dualnosti ili iluzije. još uvek. Neki se zbune. Sreća jednog bogotražitelja rada se iz sve tešnje bliskosti i intimnosti sa božanskim Voljenim . pokušavaju da se prizemlje. padnu u komu. postoje i oni koji slede svoju duhovnu stazu baveći se svojim svetovnim obavezama. A ima i onih koji su u svojoj Bogoopijenosti sasvim zanemarili život u grubom svetu.on je već nerazdvojno sjedinjen sa Njim. suštinski je uvek ista. stoga i postojana. ni po duhovnoj lepoti. da oseća razne mirise i čuje muziku suptilnog sveta. Različitosti samo u odnosu na univerzum Nakon Bogoostvarenja čovek stiče beskonačnu moć. pa njihovo ispoljavanje liči na ponašanje luđaka. obzirom da su svi Bogoostvareni jedno sa sveukupnim životom i postojanjem. Njihovo stanje obično se opisuje kao unmata (unmatta). ˝dolazi˝ spolja. ponašaju se kao pomahnitali. Što ljudi pogrešno tumače u smislu da su ćudljivost i goropadnost osnovne crte njihovog karaktera. Unutrašnja Realizacija. Nakon Bogospoznaje najveći broj duša odbaci telo i uroni u Bogosvest zauvek. pali u iskušenje da ih primene. oni počinju da napadaju druge.velikim okultnim i mističnim moćima (siddhijima). sreća Bogoostvarenog je nedeljivi aspekt stanja Boga u kome nema dualnosti. Neki uz velike teškoće. Neosporno je da su oni uglavnom srećni zahvaljujući svom opštenju sa Bogom. doista zavređuju obožavanje. Delokrug njihovih moči je u području dualnosti. pa su prinuđeni da naprave dugu stanku u svom putovanju ka Bogu. ni po moćima. Svi poklonici su. zahvaljujući svojoj egzaltiranoj svesti. Neki su. a činjenica da oni ostvaruju čuda ne dokazuje da su oni zbog toga bliži stanju Boga. neprekidnim ponavljanjem određenih fizičkih pokreta ili reci. Stanje unmate Određeni napredni poklonici. Oni će se zaglibiti u ćorsokaku na nekom od međunivoa svesti.

Kutub kontroliše čitav univerzum preko svojih posrednika. isto tako pouzdano kao što običan čovek zna daje ljudsko biće a ne životinja. Svesni su da su sve zarobljene duše oblici Paramatme (Najvišeg Sopstva). i sve ostale duše jednom postići to isto. Međutim. niti je posredi samoobmana. Neke Bogoostvarene duše nisu zainteresovane za kreaciju Neki Bogoostvareni. Kutub (Qutub) ili Salik-e-Mukamil (Salik-e-Mukammil). Ni jedan ni drugi nemaju konačan ili ograničen um. Za njih njihova tela i pojavni svet ne postoje. makar samo intelektualno. Čovek-Bog II Odeljak II Stanje Čoveka-Boga Od svih predmeta ljudskog proučavanja. beskonačno je bolje od pukog skepticizma i ateizma. znanja i ljubavi. Bogočovek je isto što i Čovek-Bog. Sadguru. Bogočovek i Čovek-Bog. međutim. Mađzubi se ne služe svojim telima svesno. Bog je najznačajniji. dobar ili rđav . jer i u tom slučaju Bog. nikada. onaj koji je prvi dovršio proces evolucije i involucije. bolje je osetiti Boga nego proučavati Ga. Za Bogoostvarenog to nije stvar sumnje. Bogočovek (Avatar) Kada čovek postane Bog. Živo zainteresovane za duše koje se još uvek nalaze u sužanjstvu. Čovek-Bog (Sadguru) Retke Bogoostvarene duše ne samo da poseduju svest o Bogu već su takođe svesne svojih tela i kreacije. Čovek-Bog doživljava da je središte čitavog univerzuma. Zarobljeni se neprekidno kolebaju u pogledu pitanja ˝odakle˝ i ˝kuda˝. one nisu svesne postojanja svojih tela. Bez sumnje je bolje osećati Boga nego tragati za Njim intelektualnim putem. ali njihova tela postoje samo sa stanovišta onih koji posmatraju. Oni nisu zainteresovani da ubrzaju Bogospoznaju zarobljenih duša i posve su ravnodušni prema vremenskom procesu u kome se odvija kreacija. ne haju za njihov privremeni usud. Ali čisto teorijsko znanje o Bogu neće odvesti poklonika daleko u njegovoj potrazi za smislom ljudskog postojanja. premda je bolje i intelektualno proučavati Boga Postajanje Bogom nego ostati u potpunom bogomračju. ni na tren. tako da njihovi poštovaoci mogu iz tog spontanog božanskog zračenja izvući veliku duhovnu korist. još uvek je bolje proučavati Boga nego ne znati ništa o Njemu. kao objekat iskustva. i Bogočovek i Čovek-Bog. potpuno nestajući u Njegovom Biću. Njega zovemo Bogočovek ili Avatar. periodično se spuštajući na zemlju. Međutim. a ne prema telima ili univerzumu. jer im je svest potpuno okrenuta Bogu.i On.Mađzubi-e-Kamili Neke Bogoostvarene duše zadržavaju svoje grubo. Bogoostvarena duša zna da je Bog.postati Bog. ne gube svoju Bogosvest. povrh toga što poseduju Bogosvest. nalazi u samom srcu kreacije čiji izvor i svrhu vrlo dobro poznaje. te tako nema ni govora o tome da oni koriste tela u uobičajenom smislu reci. i svako. na gađanja. a zadrži svest o kreaciji. Savršeni Učitelj. Prema tome. Ovi Bogoostvareni se u terminologiji Sufija nazivaju Mađzubi-e-Kamil. Pravu prirodu Boga poklonik spoznaje tek kada postigne jedinstvo s Njim. a kada Bog postane čovek. a najbolje od svega je . one svesno koriste svoja tela da bi delovale u kreaciji i pomogle tim dušama u njihovom putovanju ka Bogu. Bogoostvareni znaju da će. Bogočovek je prvi Sadguru.podjednako je udaljen od njega. Tragati za Bogom. baš kao što su i oni sami postigli Bogoostvarenje. ali apsorbovane u Bogosvesti. deluju kao univerzalni um. Bogoostvareni se. bilo uzvišen ili podao. U tradiciji Sufija ovo središte se zove Kulub. Poznajući njihovu sudbinu unapred. iako je i takvo osećanje manje bitno od stvarnog iskustva Boga. čak ni iskustvo Boga ne predočava Njegovu pravu prirodu. To je konačno i čvrsto uverenje zasnovano . slepog verovanja. ostaje različit od samog poklonika bivajući nešto što je izvan njega. kada žele da pomognu drugim dušama. njihova tela su sasvim sigurno centri zračenja beskonačnog blaženstva. Takvu Bogoostvarenu dušu zovemo Čovek-Bog. opažaju i postojanje zarobljenih duša. njega zovemo Čovek-Bog. Međutim. premda su angažovani u različitim vrstama aktivnosti koje se tiču same kreacije. Ostali ljudi i dalje vide njihova tela i odnose se prema njima kao prema inkarniranim bićima. Konačno i čvrsto uverenje Stanje Bogoostvarenja lišeno je sumnji koje razdiru umove zarobljenih. pomaže svim zarobljenim dušama. te daje njihova sudbina da jednoga dana postignu Oslobođenje-a neke i Bogoostvarenje. bolje je doživeti iskustvo Boga nego osetiti Boga. suptilno i mentalno telo. sa stanovišta osnovnih karakteristika Njegove svesti i prirode Njegovog dela u kreaciji.

veličanstveno. koliko god sadržajna. dobro i inspiralivno u univerzumu. Jer. i ona. samo su blede senke beskonačnog blaženstva Bogoostvarenja. stavlja na glavu periku. odnosno spušta se. Sva svetovna znanja. već činjenica da je njena svest upala u zamku kreacije zahvaljujući sanskarama. neprolaznu slavu i apsolutnu Istinu Bogoostvarenja. Okovana duša je lancem sanskara vezana za svet oblika i to joj stvara iluziju istovetnosti sa telima. Samo u tom pravcu valja tragati za krajnjom svrhom čitave kreacije. suptilnog i mentalnog tela. Dva aspekta Čoveka-Boga Kada osoba prolazi kroz unutrašnje nivoe koji vode Bogospoznaji. kada odlazi na posao. kada odlazi na počinak . Svetovnom osobom vlada njena ograničena individualnost. a ne zbog same svesti o njima. ograničena individualnost mora da nestane. suptilnih i mentalnih tela . i koristi ih samo kao instrumente izražavanja božanske volje u svoj njenoj čistoti. ograničena individua mora da preda svoje ograničeno bivstvo. Ćelavi danju. Čoveka ne ugrožava njegova svest o telima. Čovek-Bog je svesno Bog i svesno čovek. a. Niko i ništa ne može dovesti u pitanje njegovo spiritualno uverenje. plemenito. A kada ono side sa scene. Nesklad u svesti i poremećaj u izražavanju božanske volje javlja se zbog sanskaričkog poistovećivanja sa telima. plaća se ne mala cena. i grčeve evolucije. Pošto je Čovek-Bog oslobođen svih sanskara. kao i svog grubog. sama sebi spušta veo neznanja koji prekriva unutrašnjeg Boga. pre nego što nasledi ovo bogatstvo skriveno u samom srcu kreacije. Sve ljudske mogućnosti. ostvarena duša o sebi ne može misliti nikako drugačije osim kao o Bogu. nego činjenica da se on. Da bi se uplovilo u neograničeno prostranstvo Božestva. a čovek kao čovek po sebi nije svesno Bog. uverenje kome nisu potrebni nikakvi spoljašnji dokazi i koga ne mogu poljuljati nikakva osporavanja. Ali prosečna osoba misli da je ono što zapravo nije. Cena Bogoostvarenja Za večno blaženstvo. Samo petoro njih deluju kao Savršeni Učitelji. Čovek-Bog ne doživljava ni najmanje narušavanje svog duhovnog položaja. ponevši sa sobom sve oznake ograničenog života. kada mu postanu suvišna. Upojedinjena duša mora da prođe kroz sve porođajne muke. reinkarnacije i involucije. i postaje svestan celokupne kreacije kao i svojih grubih. to je ćelavom perika. To nije predaja nečeg stvarnog. zahvaljujući sanskarama.Tako i Čovek-Bog koristi svoja tela kada su mu ova potrebna za njegovo delo. ostane svestan kreacije ne padajući u njene zamke.a da pritom njihova Bogosvest nije ni na koji način ugrožena. Tako svest biva obavijena velom neznanja. bolove. on ih se lako oslobađa. Čak i onda kada povrati svest o kreaciji. Sanskare koče ostvarenje beskonačne Duše. Cena koju mora da plati da bi stekla ovo bogatstvo jeste gubljenje zasebnog ega. ma kako snažna. čine samo jedan delić beskonačne moći Bogoostvarenja. on ostaje zanavek svestan svoje neistovetnosti s telima. samo su iskrivljeni odraz apsolutne Istine Bogoostvarenja. suptilnih i mentalnih svetova. obzirom da ih vidi kao nešto što se suštinski razlikuje od njegovog istinskog bića. poistovetio sa njima. Sve lepo. ma kako impozantne. Slava Bogoostvarenja Bogospoznaja je sam cilj celokupne kreacije. baš kao što ni prosečna osoba ne može misliti o sebi nikako drugačije osim kao o ljudskom biću. samo je beskrajno mali delić neprolazne i neizrecive slave Bogoostvarenja. uz apsolutno neprianjanje. koja je vrhunska Stvarnost i osnov svekolike kreacije. Sva zemaljska zadovoljstva. Lažnost pojavnog sveta proizilazi iz pogrešnih . divno. to je kapitulacija lažnog pred nadmoćnom Istinom. pošto se poistovećuje se sa svojim ograničenim oblikom i imenom. Čovek-Bog nije uhvaćen u zamku kreacije Ono što je duhovno opasno za dušu koja se još uvek nalazi u okovima nije njena svest o kreaciji. a Bogoostvarena duša je spoznala sebe onakvu kakva jeste.na kontinuiranoj Samospoznaji. beskonačnu moć. i u stanju je da. Bog kao Bog po sebi nije svesno čovek. Predaja ograničenog bivstva je nestanak čvrsto ukorenjene zablude o zasebnom postojanju. Promenljiva senka Boga ne pomućuje Bogosvest Čovek-Bog zna daje beskonačno biće iznad svih oblika. Ono što je Čoveku-Bogu telo. Da bi neznanje iščezlo. ono što preostaje jeste Bog. a skida je noću. koji je sprečava da uvidi svoju unutrašnju božanstvenost. koje je Bog. ona sukcesivno prestaje da biva svesna grubih. Mali broj duša nakon Bogoostvarenja ponovo silazi.

on zna. Čovek-Bog zna Istinu. večno i stvarno Postojanje. Njegov boravak u svetu dualnosti ne samo da Ga ne vezuje. iz ne moći da se uvidi da se radi o iluzornom ispoljavanju beskonačnog Duha. to ga ni za trenutak ne razdvaja od Boga. kroz koji deluje kada se radi ljudi spusti na zemlju. On takođe. on spusti u područje dualnosti. oprečnosti ˝ja˝ i ˝ti˝ rastopile su se u sveprožimajučoj božanskoj ljubavi. Neznanje se ogleda u tumačenju forme kao same po sebi potpune. i koji se nalazi u samom srcu kreacije. On takođe doživljava da je jedno sa zarobljenim dušama. a to je dostizanje pune Samospoznaje ili Bogoostvarenje svih duša. jednom rečju. Čovek-Bog se ne poistovećuje čak ni sa univerzalnim umom. Iz ovih razloga. Ali kada Bog postane čovek. i doprinosi oslobađanju ljudi iz ropstva. on se tada ispoljava kroz univerzalni um. Međutim. zahvaljujući svom neznalačkom poistovećenju sa ograničenim umom. čak i kada radi sve ove stvari. pa ipak On zadržava Svoje telo i koristi se njime da bi pomogao oslobađanju drugih duša iz okova kako bi i one postigle Bogosvest. Bogočovek je takoreći neprestano razapet i stalno se iznova rada. blaženstvo i moć. Kada završi svoje delo on i njega odbacuje.shvatanja. on zna da je večan i da je Bog. za njega više ne postoje radosti i patnje sveta dualnosti. On svesno silazi iz stanja Boga da bi dospeo u slanje u kome doživljava Boga u svemu. bivajući time i sam zarobljen. svu tu patnju. neprekidno doživljavajući mir. . preovlađuje patnja. nema pristup stanju beskonačnog blaženstva Boga. on ne gubi svoju božanstvenost. ali mu beskonačno blaženstvo stanja Boga. On ne samo da zna da je jedno sa svime već takođe zna daje On Jedini. iako je ona samo jedan od njegovih izraza. Shodno tome. Stanje Savršenstva u kome boravi Bogočovek je iznad svih oblika dvojnosti i suprotnosti. On je svestan istinske prirode Boga kao i istinske prirode kreacije. do njega ne dopiru radosti i patnje koje univerzalni um posreduje. usled neznanja. Velika je patnja Čoveka-Boga. To je smisao Kristovog Raspeća. Po završetku svoje misije Čovek-Bog odbacuje i univerzalni um Upojedinjena duša. On u svemu doživljava Sebe. zbog zarobljenosti drugih ja koje spoznaje kao sopstvene oblike. besmrtne svežine i večne blaženosti. Znanje o Njegovom Božanskom Poreklu Mu je omogućilo da istovremeno zna kako je sve u svetu dualnosti samo iluzija. A pošto se služi univerzalnim umom ne poistovećujući se s njim. pa tako i u središtu dualnosti prebiva u stanju nedualnosti. Međutim. a Njegov univerzalni um obuhvata sve umove. čiste božanstvenosti i nesputane kreativnosti. Posredstvom univerzalnog uma on ne samo da doživljava radosti svih umova već i njihove patnje. To je stanje neograničene slobode i nenarušive savršenosti. oseća i dela posredstvom univerzalnog uma. i patnja Čoveka-Boga je beskonačno veća od radosti koju doživljava.koji je jedino. nevezane za Beskonačni duh. Čovek-Bog može da bude svestan kreacije uz neumanjenu svest o Bogu. pa nju duboko diraju i pokreću sanskaričke radosti i patnje. doživljava i bezgraničnu patnju. U običnom stanju čoveka on mora da se izjednači sa drugima. Patnja Čoveka-Boga i Bogočoveka Jedinstvo Čoveka-Boga sa Bogom je savršeno. Čovek-Bog deluje kroz univerzalni um Kada se Sadguru iz bezličnog aspekta Boga spusti u svet oblika. nego odslikava iskonsku slavu jedine Realnosti. za njega više nema oholosti šupljeg otuđenog ega . Bogočovek zna da je jedno sa svim zarobljenim dušama. a ne univerzalni um. Čak i kada se. Isus Hrist kao Avatar doista je patio na Krstu. mirno i bez bure. u cilju izvršenja svog univerzalnog dela. On na zemlji više nema šta da postigne za Sebe. pa jede i pije i pati kao i svi obični ljudi. Sve vreme dok deluje na zemlji posredstvom univerzalnog uma. Bogočovek je nerazdvojno sjedinjen sa Bogom zauvek. njegova svest ostaje neokrnjena dualnošću. U Njegovom Bogostanju. On kao Bogočovek doslovno pati kao i svaki drugi čovek. Raspeće Bogočovek svaku dušu doživljava kao Sebe. Mada je On svestan večnog blaženstva svog božanskog stanja. Iako doživljava svoju istovetnost sa Bogom i večnu slobodu. I pored svega toga. Pošto kod većine umova. U Bogočoveku je u potpunosti ostvarena svrha kreacije. Nedualnost u srcu dualnosti Čak i dok deluje u svetu dualnosti Bogočovek nije ni na koji način ograničen dualnošću. u kome neprekidno i bez napora boravi. pomaže da izdrži.on je svestan svog jedinstva sa celokupnim životom. jer jeza njega celokupna kreacija samo jedna od promenljivih senki Boga . koja je Bog. Njegovo Znanje o Njegovom Bogostanju. Za njega više ne postoji ogranični život ograničenog uma. On se služi univerzalnim umom samo zarad svoje zemaljske misije. i da nastavi da deluje u pojavnom svetu da bi ubrzao prvobitnu svrhu kreacije. Održavalo Ga je.

Može se pojaviti pod bilo kakvim okolnostima i odigrati ulogu koju okolnosti nalažu ne vezujući se. licemerna osoba stvara sebi ogromne karmičke dugove. A kada se čovek stavi u službu Čoveka-Boga. pletu karmičke lance dugova iz kojih nema izlaza. Neponovljivost i nesputanost Savršenih Učitelja Rad Savršenih Učitelja u univerzumu fundamentalno se razlikuje od onoga čemu teži većina sveštenika ili crkvenodostojnika ustanovljenih religija. Duše koje nisu spoznale Boga još uvek se nalaze u području dualnosti i uzajamnim razmenama. nemoćna da dokaže neku svoju tvrdnju. boravi u jedinstvu. Svest Čoveka-Boga. imitirati Čoveka-Boga u njegovom savršenom razumevanju. on tada započinje vezu sa ČovekomBogom koja će opstati sve dok ne postigne Oslobođenje i Bogoostvarenje. on može slobodno da daje i slobodno da uzima ne vezujući time ni sebe ni druge. on zapravo začinje jednu razvojnu liniju koja će ga kad . Čovek-Bog se može ponašati i kao sledbenik U izvršavanju svog univerzalnog dela Čovek-Bog je beskonačno prilagodljiv. ne treba je kriviti. Ovi atributi. Za ČovekaBoga ne postoji niko ko bi bio izopšten iz njegovog bića. usled samozavaravanja ili iz promišljene sebičnosti. na neki način. čak i kada se čovek suprotstavi delovanju Čoveka-Boga. Čineći tako. tada on. koje su njihove stalne preokupacije u svim područjima života. jer će se. čistote i univerzalnog razumevanja. Samoobmana i pretvorstvo Onima koji borave u neznanju nedostaju osnovne crte Učitelja. Pošto nisu oslobođeni sebičnosti. Čak i kada. zbog prirode svoje duhovne ograničenosti. ˝Ne postim da bih postigao Savršenstvo. Svi koji se voljno ili nevoljno prepuste vrtlogu njegovih aktivnosti postaju. Ja postim zbog svih vas koji to . U stvari. Jednom je sledbenik upitao Učitelja zašto posti. Mada je izvor znatne opasnosti za slabe i povodljive ljude. Ali ne mogu. u njegovom doživljavanju beskonačnog blaženstva i rukovanju bezgraničnim moćima. niti sledi unapred stvorena pravila i zakone: on je sam sebi jedini zakon. posle izvesnog vremena. pak. ona ne može obmanjivati u beskraj. Ako je. pripadaju isključivo Čoveku . stupa s njim u vezu koja će znatno ubrzati njegov spiritualni napredak. ne samo da ga ne zadužuje. ritualima i pravilima. Ljudi koji su i sami obavijeni maglom neznanja mogu. uskogrudosti ili neznanja. primaoci njegovih duhovnih podsticaja. to je onda velika nesreća. jer dokle god postoji otpor prema ČovekuBogu dotle se neminovno javlja i razmišljanje o Njegovom Radu što opet učvršćuje vezu i kontakt sa njim.tad izaći na videlo. Većina njih pridaje preveliki značaj spoljašnjim formama. međutim. Kontakt sa Čovekom-Bogom je blagotvoran za sve Kada je čovek bezrezervno otvoren na izlive ljubavi Čoveka-Boga. Licemer je. S druge strane imamo Savršene Učitelje koji su zauvek uplovili u večan život ljubavi. više nisam sledbenik. svestan svog neznanja i pretvara se da je ono što nije iz sebičnih razloga. to samozavaravanje i licemerje će kad . upotrebljavati isti jezik kao i Učitelji i pokušavati da ih imitiraju u raznim spoljašnjim stvarima koje prate život Učitelja. oni iskorišćavaju slabe i lakoverne tako što ih drže u strahu od pakla ili im podgrevaju nadu u nebo.tad neosetno odvesti Bogu. premda je to donekle opasno po druge. Učitelj je odgovorio. žrtvujući za Njega čitav svoj život i sve svoje posede. pa pošto sve što radi izvire iz njegove svesti o nedualnosti. On se ne vezuje ni za jedan metod u pružanju pomoći. zavaravajući sebe ili pretvarajući se. On vidi sebe u svakome.Bogu. pokušavaju da glume Čoveka-Boga. sama odati. Oni su dakle usmereni na ono što je stvarno bitno a što može doprineti unutrašnjem otkrivanju duha u svakom kome pružaju pomoć. iskrena u onome što misli i radi.Čovek-Bog III Odeljak lll Delo Čoveka-Boga Slobodno i nevezujuće davanje i uzimanje Bogoostvarenje je beskrajni kraj kreacije i bezvremeno dozrevanje i dokončavanje inteligentne i nevezujuće karme. jer budući da sam ga već postigao. već i doprinosi oslobađanju duša koje još uvek žive u neznanju. pošto je tako pridobio milost i pomoć Čoveka-Boga. vrlinom njegovog postignuća sjedinjenja sa Bogom. ono što On radi. Kada osoba posveti život samoobmani. Ona veruje da je nešto što nije i misli da zna ono sto zapravo ne zna. međutim.

muškarac ili žena itd. Čovek-Bog će. On je izvan dobra i zla. ponašati kao sledbenik. Čovek-Bog koristi Maju da bi je poništio Ne samo da Čovek-Bog nije vezan za određenu tehniku pružanja pomoći. Ponekad izgleda daje Sadguru previše grub prema nekima. Čovek koji poseduje najviši stepen fakultetskog obrazovanja može bez ikakvog napora učiti decu abecedi. Ovim prividno surovim činom on uklanja opasnost koju donosi očajnička borba davljenika i tako osigurava uspeh svojoj operaciji. uvek je nadahnut samilošću koja želi blagostanje za sve.˝ Duhovni sledbenik se ne može ponašati kao neko ko je postigao savršenstvo. osoba ima iskustvo ubice. U svom očajničkom grču on je toliko zaslepljen da grabi i onoga koji mu je pritekao u pomoć. Dobro je poznato da se davljenik grčevito hvata za bilo šta što mu dođe pod ruku. Povremeno dozvoljava sebi da učini nešto što će druge šokirati. Kada ne opaža Istinu. na primer. Otuda duša. U stvari. da bi zalutaloj duši predočio Istinu i pomogao joj da se približi Istini. Iako je Bogoostvaren. na primer. da je kralj ili prosjak. skraćujući put koji bi ona inače morala da prevali kroz različite faze iskrivljene svesnosti. ako je neko bio kralj u jednom životu. Na isti način. Premda njegovo ponašanje može izgledati beskrupulozno u očima sveta. um umišlja razne stvari naprimer. Čovek-Bog joj može pomoći da izađe. Čovek-Bog u zatočenu dušu sadi seme Bogoostvarenja. posredstvom uma. a univerzum nije ništa drugo do puka imaginacija. i tako ne samo da onemogućava svoje spašavanje. dok se Savršeni može. Lažna svest Duša koja je u okovima zapala je u klopku univerzuma. Njegovi metodi razlikuju se od osobe do osobe. od okolnosti do okolnosti. Stručnjak u veštini spašavanja zna da nekada mora prvo da onesvesti davljenika. Kratak i šokantan san ima za cilj da probudi spavača iz njegovog dugog slatkog sna. Pošto imaginaciji nema kraja. ali deca sama to ne umeju. idući u krajnosti. Zato ostaje nevezan u onome što radi. Ili. Otkrivajući Istinu. Čovek-Bog ima moć da na trenutak prekine dejstvo varljive imaginacije koja bi se. sve što on radi. ali posmatrači nemaju uvida u situaciju iznutra i zato ne mogu pravilno da shvate opravdanost njegove prividne okrutnosti. Da bi pokazao put do božanskog. Na ovaj način osoba će ad infinitum lutati od jedne do druge suprotnosti. Spašavanje davljenika Služeći se Majom da bi svoje učenike izbavio iz Ma je. jer se Savršeni ne da imitirati. Svaki proces rasta u univerzumu zahteva vreme. prividna strogost Čoveka-Boga osigurava spiritualno blagostanje drugih. u suštini blagotvorni. Nema nikakvih ličnih motiva. njegova namera je uvek duhovne prirode. povrati izgubljena ravnoteža. nastavlja da gomila iskustva mnogobrojnih oprečnosti. ali je do samog Ostvarenja potrebno da prođe određeno vreme. nešto suprotno svemu što se od njega uobičajeno očekuje. postoji i težnja da se. Pomoć Čoveka-Boga . On primenjuje različite metode za različite osobe. ona to mora da uravnoteži prolazeći kroz iskustvo ubijenog. radi za krajnju dobrobit sviju. u svrhu vođenja i unapređenja duša. odigrati ulogu bhakte (obožavaoca) Boga premda je on već postigao jedinstvo sa Njim. on mora da uspostavi ravnotežu tako što će u sledećem životu biti prosjak. on će odigrati tu ulogu da bi ostalima osvetlio put. Sve što uradi je za dobrobit sviju. on isto tako nije vezan ni za kakav konvencionalni kriterijum vrline. osoba besciljno luta lavirintom iskrivljene svesnosti. On vise nema šta da postane jer je postao Sve. Čovek-Bog se ne vezuje za određenu ulogu i on prilagođava svoju tehniku pružanja pomoći potrebama onih koji traže njegov savet. Uporedimo to sa situacijom u kojoj vrstan plivač pokušava da spase davljenika.još niste postigli. u suprotnom. šokovi koje Čovek-Bog u tajnosti smišlja i namerno priređuje su. Seme Bogoostvarenja Gde god je dualnost. Ako. Međutim. nemoćna da stavi tačku na delovanje iskrivljene svesnosti. on u svom spiritualnom zadatku koristi bezbrojne metode. Kao i taj potresni san. beskonačno odvijala. već povlači za sobom i svog spasioca. premda u prvom trenutku neprijatni. njegova strogost je izazvana duhovnim zahtevima situacije i za najveće je dobro onih prema kojima se on tobože grubo ophodi.

Ljubav koju On pruža ili dobija ima za cilj da oslobodi duše iz okova neznanja. duša delujc pod uticajem impresija koje predodrcduju njenu sudbinu. Isto važi i za sanskare požude. milošću Učitelja. jer on budi još neprobuđenu božanstvenost drugih duša. njegova ograničena pomoć daje rezultate postepeno. on ga može dovesti samo do stupnja koji je i sam postigao. Zato je kontinuirano nastavljanje loze Savršenih Učitelja na zemlji neiskazivi blagoslov za Čovečanstvo. Milost Bogočoveka je poput kiše koja u potocima zaliva čitavu zemlju. sunca i oluje. Od samog početka pa do samog kraja. drvo pušta svoje korenje duboko u plodnu zemlju da bi. isto tako i na drugom itd. sanskare loših misli. reći daje istovremeno i Gospodar i sluga univerzuma. Ono zatim takođe izraste u širinu i u visinu do ogromnih razmera. Ove impresije nazivamo prarabda (prarabdha) sanskare.sve one imaju svoje odgovarajuće suprotnosti. a kasnije oslobađanju svesti utirući put Samospoznaji ili Bogoostvarenju. Kao Onaj koji bez prekida nosi breme svih ljudi i pomaže im da prebrode bezbrojne duhovne teškoće. U pogodnom trenutku one se. Prarabda sanskare vezane su uvek za iskustva suprotnosti. učinjena plodnom. strpljivim i mukotrpnim radom. štiti ih od kiše. a primajući ljubav On prima nazad sve ono što bese probudio u drugima milošću svojom. milošću svojom. kada za to dođe vreme. stiče. isti potencijal da stvori istovetno drvo. Nestajanje sanskara . Ovo podjednako važi i za Čoveka-Boga. Povrh toga. Duša ne može steći svest o svom jedinstvu ukoliko ne proživi iskustvo dvojnosti. Pružajući ljubav. one ulaze u njegov Krug. Bogočovek je takođe uzvišeni Ljubavnik i Voljeni bez premca. iz njega izraslo i razgranalo se još jedno drvo banijan. Drvo banijan raste do ogromnih razmera i u širinu i u visinu. koja se neprestano i bez razlike izliva na sve. takođe postaje Savršeni Učitelj. neke osobe imaju tu sreću da se sretnu i uspostave kontakt sa Bogoostvarenim Učiteljem. Kroz prisan odnos tokom nekoliko života sa onim koji je sada postao Savršenim Učiteljem. sanskare pohlepe su vezane za svoju suprotnost. One se sada ne razlikuju ni po značaju ni po upotrebljivosti. i jalovu i plodnu. Gospod i sluga u jednome Za Bogočoveka (Avatara) može se. on je Gospodar univerzuma. što dovodi do toga da osoba koja se uspinje mora dugo vremena da se zadrži na prvom nivou. On je sluga univerzuma. Poklonik koji na ovaj način postigne najviši spiritualni status. pak. što podrazumeva i iziskuje delovanje odgovarajućih impresija dvojnosti. Bogočovek. Krug Ulazak u Krug Savršenog Učitelja Posle nekoliko života proživljenih u traganju. i ta druga baklja može da zapali ostale baklje. sunca i oluje. Prarabda sanskare Sve akcije u svetu dvojnosti izazvane su sanskarama dvojnosti. daleko plodotvornija od pomoći koju bi mogao da pruži neki napredniji poklonik. Upravo kao što je Gospodar i sluga u jednome. Ostvaruju. Kao Onaj koji neizmerno obilno izliva Svoj duhovni blagoslov na svet. ali oplođuje samo onu zemlju koja je. baca veliku senku i služi kao sklonište putnicima Štiteći ih od kiše. sanskare srdžbe. U tom trenu tragalac će proći kroz sve nivoe involucije svesti. On je pruža samom Sebi koji jeste u raznolikim formama. baca veliku senku i služi kao sklonište za putnike. putem služenja tog Učitelja i ljubavi prema njemu. Svest o dvojnosti podrazumeva delovanje odgovarajućih impresija o dvojnosti.Pomoć Čoveka-Boga je međutim. Čovek-Bog će ga učiniti jednakim sebi. za tren da uzdigne tragaoca čak do sedmog nivoa. Ovakav prenos duhovnog znanja sa Čoveka-Boga na učenika izgleda kao paljenje baklje već upaljenom bakljom. dakle. Učiteljevom Krugu pristupaju duše koje su sopstvenim naporima postale dostojne Bogoostvarenja. služenju i žrtvovanju. on može. pročišćavanju. Uzdižući tragaoca na sedmi nivo. Analogija sa drvetom Čovek-Bog može se uporediti sa drvetom banijan. reči i dela . Impresije o dvojnosti prvo služe evoluciji i ograničavanju svesti. I veliki podstrek u njegovoj borbi da se iz mraka probije ka Istini. Kada dostigne maksimalnu visinu. Kao i prva. A kada Čovek-Bog odluči da pruži pomoć. Kada poklonik pruža pomoć svome manje iskusnom bratu. Na primer.

Transcendentno stanje U Onostranom stanju ne postoje ni vreme. On nije vezan za svoje delo. znanju. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno oslobođenih duša leže Jogajoga sanskare. . u upoređenju s njegovim delom.Od stupnja atoma pa sve do ostvarenja Boga. Prostor. Ona nema i ne može ni imati nijednu sanskaru. zaokruženo i okončano. Posmatrano sa stajališta njegovog spoljašnjeg delovanja. Kada Savršeni Učitelj u cilju uzdizanja čovečanstva deluje u sferi dualnosti. U osnovi samoograničenosti akcija duhovno zasužnjenih duša leže prarabda sanskare. Dovršivši delo koje mu nalažu njegove jogajoga sanskare. nego zbog toga što je njegovo delo. Ali. univerzalni um poseduje nevezujuće. on ne bi mogao da izvrši nikakvo konkretno delo. Ukoliko ona ostane uronjena u iskustvo božanskog. prostora i uzročnosti. ona večito ostaje iznad svih vidova sanskara. koje je uslovljeno jogajoga sansakarama. kade se meri uobičajenim merilima. i sve što joj se dešava uslovljeno je takvim impresijama. dok iza dela svetovne osobe stoji ego-um sa svojim ograničenim moćima. svesnosti. nisu ni blizu postignućima Čoveka-Boga. Ni minuta duže nego što mu nalažu njegove jogajoga sanskare. ona tada preuzima na sebe univerzalni um. Kroz Jogajoga sanskare univerzalna Božija volja se izražava pojedinačno. Uvek mora da postoji neki razlog zbog koga je na određenu situaciju usledila ovakva. on se ne zadržava u svetu iluzije i dualnosti. ljubavi i moći. Iza dela Učitelja stoji beskonačna moć Boga. ni delić pojavnog sveta. u izvesnom smislu konačno. on nije vezan Jogajoga sanskarama. Jogajoga sanskare služe samo kao kanali kroz koje se njegovo univerzalno delo ostvaruje. premda u stvarnosti Savršeni Učitelj u svakom trenutku doživljava jedinstvo i beskonačnost Onostranog stanja. stoga. kao i zakon uzroka i posledice. posve beznačajni. i ne vrati se normalnoj svesti o dualnom svetu. delo koje on ostvaruje u svetu kreacije podleže zakonima kreacije. dok radi za one koji su u području dualnosti. U Onostranom stanju Savršeni Učitelj je večno slobodan od svih sanskara. postoje samo u pojavnom svetu dualnosti. koje su vezujuće. Učiteljevo delo određujujogajoga sanskare Čak i kada se rad Čoveka-Boga procenjuje samo po značaju njegovih rezultata. ne zbog toga što je njegova moć iscrpljena. One ne čine koprenu preko univerzalnog uma i ne obavijaju ga maglom neznanja. Učitelj jeste i zna da jeste beskonačan u svom postojanju. Jogajoga sanskare univerzalnog uma Ukoliko se Bogoostvarena duša vrati na normalnu svest sveta dualnosti. Jogajoga sanskare služe Čoveku-Bogu da konkretizuje i materijalizuje božansku promisao i ispuni svoju misiju. Svaka akcija koja se sprovede u prostorno-vremenskom svetu odnosi se i u tesnoj vezi je sa tačnom određenom situacijom i nizom okolnosti. koje nisu vezujuće. Obzirom da se njegovo delo odnosi na razotkrivanje i buđenje Beskonačnog i Božanskog koje leži neprobuđeno u svakoj duši. blaženstvu. a ne na onaj način. U trenutku kada duša spozna Boga. on je spreman da ponovo bude apsorbovan u bezlični aspekt Beskonačnosti. a ne neka druga reakcija i zašto se stvar odvijala na ovaj. Međutim. Ni najveće svetske duše. rezultati koje postižu osobe čiji je um zaokupljen svetovnim stvarima su.ni manje ni više od toga. ono je isto kao i svako drugo delo izvodljivo na zemlji . Svi specifični kontakti ili veze koje Čovek-Bog ostvaruje tokom svog rada. njegovo delo je beskonačno važno. Rad Čoveka-Boga je podređen zakonima kreacije Kada Čovek-Bog u toku svog vraćanja na normalnu svest ne bi imao Jogajoga sanskare. Čak i kada je svestan kreacije i dela u okviru kreacije. i da će zauvek ostati beskonačan u Onostranom stanju. vreme važi i za njega. One ne oblikuju lanac koji bi sputavao njegovu svest. ni prostor. duša se vezuje za impresije. sve njene sanskare iščeznu. njegovo delo podleže zakonima vremena. te je ono. koje su samo ovlaš pripojene njegovom univerzalnom umu.dualnosti. Čovek-Bog nakon što obavi svoju misiju može iznenada okončati svoju inkarnaciju. izviru iz Jogajoga sanskara. vreme. još uvek duhovno zasužnjene. periferne sanskare poznate kao joga joga (yogayoga) sanskare. Iako je sam iznad vremena. on je naizgled ograničen. uzgred budi rečeno. i pošto je ostvarenje Beskonačnosti i Božanstvenosti jedina svrha celokupne kreacije. One služe samo kao okvir za preduzimanje i izvršavanje već utvrđenog delovanja. koje su. Funkcija Jogajoga sanskara Jogajoga sanskare deluju automatski.

Poseban rad za pripadnike Kruga Učitelj bez odmora obavlja svoje univerzalno delo za čovečanstvo kroz više planove. Kada radi za pripadnike svog Kruga, on sa najvećom pažnjom planira vreme, jer mora biti vrlo precizan i određen kada je u pitanju mehaničko iscrpljivanje njihovih sanskara. On radi za pripadnike svog Kruga u tačno određenim intervalima. Zato oni koji slede Njegove instrukcije i poštuju njegov raspored, imaju velike koristi od njegovog specijalnog dela. Vreme igra važnu ulogu u izvođenju specijalnih zadataka koje Učitelj sam sebi zadaje. Učiteljevo specijalno delo ne utiče samo na članove njegovog Kruga, već i na ostale ljude koji su sa njima u bliskoj vezi. Avatar i Njegovi Krugovi Kao i Savršeni Učitelji, i Avatar takođe ima Svoj Krug (sačinjen od deset koncentričnih Krugova). Kada se Avatar inkarnira, on pred sobom ima preciznu i jasnu misiju koja se izvodi prema planu koji je brižljivo prilagođen protoku vremena. Proces inkarniranja Avatara je nešto jedinstveno. Pre no što preuzme fizičko telo i spusti se u svet dualnosti, On daje Sebi i pripadnicima Svog Kruga specijalni tip sanskara, poznatih pod imenom vidnijani (vidnyani) sanskare. Krugovi Avatara uvek se sastoje od ukupno 122 člana, i svi oni se obavezno inkarniraju u vreme kada i Avatar. Preuzimanje vidnijani sanskara prilikom inkarnacije u fizičko telo je kao navlačenje vela koji On spušta na Sebe i Svoje Krugove. Pošto se inkarnira, Avatar ostaje pod velom vidnijani sanskara sve do trenutka kojeg je On prethodno odredio. Kada kucne čas, On počinje da doživljava svoju iskonsku božanstvenost i da dela kroz vidnijani sanskare, koje sada bivaju preinačene u jogajoga sanskare univerzalnog uma. Priroda vidnijani sanskara Po svojoj svrsi i nameni, vidnijani sanskare nalikuju na obične sanskare diralnosti, mada se po svojoj prirodi ova dva tipa sanskara suštinski razlikuju. Vidnijani sanskare podstiču aktivnosti i izazivaju iskustva slična aktivnostima i iskustvima koje uzrokuju obične sanskare. Ali, dok aktivnosti i iskustva pod dejstvom običnih sanskara imaju opšlu tendenciju da ojačaju stisak iluzorne dualnosti, aktivnosti i iskustva pod dejstvom vidnijani sanskara sistematično deluju u pravcu popuštanja tog stiska. Neizbežan logički ishod trošenja vidnijani sanskara je spoznaja jedinstvenog postojanja. Zato su one poznate kao vratnice Jedinstva. Pripadnici Krugova ostaju pod velom vidnijani sanskara sve dok ne postignu spoznaju Boga u trenutku koji je odredio Avatar. A pošto, posredstvom Avatara, postignu Realizaciju, njihove vidnijani sanskare više ne oblikuju veo, već, postajući joga joga sanskarama, služe kao sredstvo ispunjenja božanskog plana na zemlji. Razlike između vidnijani i jogajoga sanskara Postoje bitne razlike između jogajoga i vidnijani sanskara. Iako vidnijani sanskare deluju u pravcu ostvarenja Jedinstva, one, sve dok ne dođe do Jedinstva, stvaraju utisak ograničenosti. Jogajoga sanskare deluju nakon Realizacije, i mada služe kao sredstvo konkretizacije akcija u dualnom svetu, one ni na koji način ne pomućuju doživljaj Beskonačnosti, to jest, stanja iznad dualnosti. Delovanje vidnijani sanskara usmereno je na Realizaciju njihovog nosioca, dok delovanje jogajoga sanskara doprinosi procesu Realizacije drugih duša koje su još u okovima. Avatar i Učitelji nisu zapravo opasani nikakvim Krugovima Avatarovi Krugovi, kao i Krugovi Savršenih Učitelja, predstavljaju njihovo glavno svojstvo kroz koje Avatar i Učitelji ispunjavaju svoju spiritualnu dužnost prema čovečanstvu. Ovo naročito svojstvo se javlja kao posledica bliskih veza kroz mnoštvo života. Avatar i svi Savršeni Učitelji uvek oko sebe okupljaju Krugove vrlo bliskih Učenika. Ovi Krugovi ni na koji način ne nameću ograničenja njihovoj unutrašnjoj svesti. U svom božanskom stanju, i Avatar i Učitelji su u centru univerzuma i u centru Svega; i zapravo nikakvi Krugovi ne opasavaju njihovo Biće. U beskonačnoj jednoti niko ne uživa posebne povlastice. Krugovi postoje samo u odnosu na zadatak i dela koje su Avatar i Savršeni Učitelji preuzeli na sebe u pojavnom svetu.

Krugovi Avatara U Stvarnosti postoji apsolutna Jednota. Vreme i prostor su samo iluzija. Oni su samo odraz Božije beskonačnosti. Kada čovek spozna Realnost, refleksija koja ga je do tada udaljavala od Realnosti nestaje i on doživljava apsolutnost apsolutne Jednote Boga. Čak i kada nastavi da živi u svetu Iluzije, on živi životom Čoveka-Boga, ili Savršenog Učitelja. Obzirom da trajno doživljava apsolutnu Stvarnost,

on postaje stožerom kruženja čitavog univerzuma. Svaka tačka u fizičkom univerzumu podjednako je udaljena od Savršenog Učitelja, koji boravi u Iluziji kao jezgro kosmosa. Premda Savršeni Učitelj boravi u Iluziji kao centar oko koga se širi kosmička periferija i upliviše ravnomerno na čitav univerzum, za vreme njegovog životnog ciklusa na zemlji on okuplja oko sebe dvanaestoro ljudi čiji je centar interesovanja-njegova ličnost. Ovi ljudi, koji su u neprekidnoj bliskoj vezi sa njim, koja potiče još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti-ubiraju najlepše duhovne plodove onda kada njihov, nekad bliski prijatelj, postane Savršeni Učitelj. Takva grupa od dvanaest ljudi zove se Krug Savršenog Učitelja. Na krug od dvanaest muškaraca, dolaze još i dve žene da bi ga upotpunile u svim aspektima. Položaj ovih dveju žena je isto tako uslovljen njihovim ranijim vezama sa Savršenim Učiteljem. Jedan ili nekolicina od četrnaestoro najbližih ostvari stanje Boga za vreme ili nakon života Savršenog Učitelja. Ponekad se to desi nakon još jedne, ili više inkarnacija. U svakom slučaju, Savršeni Učitelj ispunjava svoju obavezu, obrazujući za svoga života Krug; i najveće dobro koje on daruje je Bogoostvarenje, u svoj njegovoj savršenosti, makar jednom pripadniku svog Kruga.

U slučaju Avatara to nije tako. Kao što se može videti na priloženom dijagramu, on ima ukupno deset svojih Krugova. Prvi ili unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene; a svaki naredni od sledećih devet spoljašnjih Krugova, sastoji se od dvanaest osoba, žena i muškaraca mešovito. Sve u svemu, deset Krugova Avatara obuhvata 120 osoba, plus dve žene koje pripadaju posebnom unutrašnjem krugu - ukupno 122 osobe. Jedan ili više njih od 108 članova devet spoljašnjih Krugova, ostvaruje stanje Boga za vreme ili nakon života Avatara na zemlji, a neki u sledećoj ili nakon nekoliko inkarnacija. Kao i kod Kruga Savršenog Učitelja, unutrašnji Krug Avatara sastoji se od dvanaest muškaraca i dve žene. Razlika između Kruga Savršenog Učitelja i unutrašnjeg Kruga Avatara je u tome što Savršeni Učitelj formira svoj Krug od bliskih osoba sa kojima je bio u neposrednoj vezi još od najranijih evolutivnih stupnjeva svesti. Avatar, međutim, u svojim dolascima na zemlju ne prolazi kroz proces evolucije, reinkarnacije i involucije, te prema tome i ne uspostavlja takve veze sa osobama sa kojima bi onda mogao svaki put nanovo da formira svoj unutrašnji Krug. Ukratko, dok Savršeni Učitelj formira svoj unutrašnji Kiug, Avatar ]c u neposrednom savezu sa svojim unutrašnjim Krugom, koji je, pri svakom Njegovom ponovnom dolasku,, uvek isti. Prilikom svog silaska na zemlju, Avatar dovodi sa Sobom grupu koja sačinjava Njegov unutrašnji Krug. Veza između Avatara i Njegovog unutrašnjeg Kruga može se uporediti sa bliskošću koju čovek doživljava prema svojih četrnaest delova tela: dva oka, dva uva, dve nozdrve, usta, dve ruke, dve noge, genitalije, anus i trup. Čim se neko rodi, on odmah počinje da se služi sa svih četrnaest delova tela; ti delovi tela odazivaju se na njegove zahteve kako pojedinačno tako i u celini. Slično tome, sa dolaskom Avatara na zemlju, Njegov unutrašnji Krug, sačinjen od istih dvanaest individualnosti uz dodatak još dve ličnosti, počinje odmah da deluje, pojedinačno i kolektivno, po nalozima Samog Avatara. Sa svakim novim dolaskom Avatara na zemlju, dvanaest muškaraca i dve žene koji sačinjavaju njegov unutrašnji Krug. okupljaju se oko ličnosti Avatara, i to su uvek jedni te isti tipovi individualnosti. Ovih četrnaest različitih individualnosti, u vidu četrnaest različitih ličnosti, uvek zauzimaju iste funkcije

kadgod se Avatar manifestuje na zemlji. I za vreme i nakon života Avatara oni, pojedinačno i zajednički - obavljaju svoje funkcije na isti način kao i njihovi prethodnici, koji su obavljali te funkcije i uloge unutar Avatarovog Kruga za vreme Njegovih prethodnih silazaka. Zato ne bi bilo pogrešno reći da sa Hristovim ponovnim dolaskom s Njim ponovo dolaze i Petar, i Juda, i svi Hristovi Apostoli. Ali to ne znači da se onaj isti Petar ili Juda uvek iznova inkarniraju. U tom smislu se oni nikada ne mogu ponovo inkarnirati, jer sve individualne ličnosti Avatarovog unutrašnjeg Kruga postižu Bogoostvarenje ili za vreme ili posle života Avatara na zemlji. Jer, kada se Bogoostvarenje jednom postigne, nemoguće je ponovo se inkarnirati. Jedini izuzetak je sam Avatar, koji uvek iznova dolazi da spasi čovečanstvo. Ne inkarniraju se iste pojedinačne ličnosti iz unutrašnjeg Avatarovog Kruga, nego se sa svakim Njegovim silaskom uz Njega pojavljuju ličnosti koje obavljaju istu funkciju koju su obavljali i njihovi prethodnici, koji su se ranije nalazili u Avatarevom Krugu. Upravo iz razloga što, prilikom svakog Avatarevog silaska svaki od dvanaest muškaraca i dve žene Njegovog unutrašnjeg Kruga imaju uvek iste dužnosti i deluju uvek na isti način, kaže se da Avatar uvek dovodi sa sobom isti Krug. Čim se - uz pomoć Savršenog Učitelja ili Savršenih Učitelja koji deluju u to vreme - razmakne veo sa kojim je Avatar sišao na zemlju i Avatar spozna Svoje Avatarstvo, dvanaest muškaraca i dve žene se automatski okuplja oko ličnosti Avatara da bi zauzeli svoju poziciju u unutrašnjem Krugu te delovali onako kako se podrazumeva, u skladu sa zapovestima Avatara te Ere. Položaj Avatara u odnosu na Njegov unutrašnji Krug i njegovu funkciju može se uporediti sa prizorom usnulog čoveka. Čim ga neki spoljašnji nadražaj nagna da se probudi, on nalazi da su svih četrnaest delova njegovog tela (o čemu je već bilo reci) na svom mestu pripravni da deluju na njegov najmanji zahtev. Shodno tome, onog trenutka kada Avatar spozna Svoje Avatarstvo, uz pomoć jednog, dva ili više od ukupno pet Savršenih Učitelja tog doba, On takođe spoznaje da se četrnaest ličnosti Njegovog unutrašnjeg Kruga, sa njihovim karakterističnim ulogama, već nalaze na svojim mestima spremni da se prihvate svojih zadataka. Detaljno objašnjenje zašto baš ovih četrnaest određenih ličnosti zauzimaju svoja mesta prilikom svakog dolaska Avatara, zahtevalo bi poduže objašnjenje. Ko postaje jedan od četrnaestoro i na koji način se svaki od njih pridružuje unutrašnjem Krugu Avatara? Objašnjavanje ovih pitanja oduzelo bi nam još više prostora. Dovoljno je reći da svaka od ovih četrnaest različitih ličnosti, kada zauzme svoj položaj i funkciju, ne samo da ima slične karakterne crte kao i njen prethodnik, već mu je slična u svakom pogledu. Primerice, jednu od dužnosti u unutrašnjem Krugu Isusa Hrista obavljao je Petar. Prilikom ˝drugog Kristovog dolaska˝ ovu naročitu ulogu mora da preuzme neki drugi Petar, koji se može zvati bilo kako, ali čije su osobine uma i srca, kao i sve druge osobine, iste kao kod onog Petra. Isto važi i za Judu, Jovana, Tomu, i sve druge apostole unutrašnjeg Kruga u vreme Isusa Hrista. Svih četrnaest pripadnika Avatarovog unutrašnjeg Kruga, milošću Avatara, ostvaruju stanje Boga za vreme tog Avatarskog perioda koji traje približno sto godina posle Avatarove manifestacije na zemlji. Što se tiče spoljašnjih Krugova Avatara, nijedna od 108 osoba u devet spoljašnjih Krugova Avatara, ne obavlja dužnosti slične dužnostima koje obavlja njegov unutrašnji Krug. Svih 108 osoba postižu Bogoostvarenje milošću Avatara, ali ne i nužno za vreme Avatarskog perioda. Ovih 108 osoba u spoljašnjim Krugovima zauzimaju svoja mesta u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima onog Kruga koji se nalazi neposredno ispred njihovog. Na primer, pripadnici drugog Kruga, kojeg čini dvanaest osoba i koji se nalazi odmah do unutrašnjeg Kruga, grupisani su oko Avatara u skladu sa svojim prošlim vezama sa pripadnicima unutrašnjeg Kruga. Isto tako, dvanaest osoba trećeg Kruga koji se nalazi odmah do drugog Kruga, grupišu su se oko Avatara na osnovu svojih pređašnjih veza sa pripadnicima drugog Kruga - a to isto pravilo važi i za preostalih sedam Krugova. Iskušenja novog svetskog poretka * Prvi put štampano 1941-Ur. Svetska oluja Svetska oluja koja je do sada prikupljala pokretačku snagu gromoglasno je eksplodirala, dostižući svoj vrhunac prouzrokovane sveopštu svetsku nesreću. U borbi za materijalnim blagostanjem, ljudska bezočnost je dostigla fantastične razmere. Mnogobrojne razlike medu ljudskim interesima postale su toliko naglašene, da su prouzrokovale otvoreni sukob. Čovečanstvo nije uspelo da reši probleme pojedinca i društva, a dokazi njegovog neuspeha su očigledni. Nesposobnost čoveka da se konstruktivno i kreativno odnosi prema svojim problemima, otkriva nam, na jedan tragičan način, da

plemenita i hrabra dela i samopožrtvovanost. čovečanstvo je spremno da se okrene ka višem Sopstvu i ispunjenju Božanske promisli. U ovom kritičnom vremenu univerzalne patnje. dođe do te spoznaje. Potvrda Istine Ujedinivši se sa svojim višim Sopstvom. to je sasvim izvodljivo. Prolazne patnje i beda ovog našeg doba vredne su trpljenja zarad dugog perioda sreće koji će napokon uslediti. da razumeju i budu požrtvovani. Bliži se trenutak kada će Čovek u svojoj vatrenoj žudnji za srećom krenuti da traga za svojim istinskim izvorom. Sukob sila svetlosti i mraka Svedoci smo oštrog konflikta između sila svetlosti i sila mraka. Bliži se trenutak kada će univerzalna patnja naterati čovečanstvo da krene užurbanim koracima ka duhovnoj prekretnici. smučiće mu se da ratuje iz mržnje. Čovečanstvo je sada bačeno u vatru krvavih sukoba i kroz ogromne muke ono doživljava krajnju nestabilnost i jalovost života zasnovanog samo na materijalnim koncepcijama. Pročišćenje će spontano iznedriti stvarni mir i sreću. Izgubivši put. da prestane da želi i počne da daje. da podnose patnju. Potreban je lek protiv sebičnosti Za bolesnu sebičnost čovečanstva biće potreban moćan lek univerzalnog spektra i energičnog delovanja. Jedini izlaz iz ćorsokaka biće nesebičnost. jedino rešenje. Gde će nas odvesti sadašnje razaranje? Kako će se okončati? Ono može voditi samo u jednom pravcu: čovečanstvu će pripasti muka od svega. Sadašnji rat uči ljude da budu hrabri. velika patnja će ispuniti svoju svrhu i pokazati svoj smisao. Jedino izliv božanske ljubavi može dovesti do duhovnog buđenja. Tada će bratstvo medu ljudima nastupiti kao prirodan rezultat neiskrivljenog opažanja stvarnosti. Individualna duša mora da potpuno svesno spozna svoju istovetnost sa univerzalnom Dušom. dok njihovo više sopstvo ostaje zatrpano u ruševinama raspadnutih formi koje gamižu iz mrtve prošlosti. Patnja kojoj nema premca vodice do neslućenog spiritualnog rasta. Čoveku će se kao jedina alternativa. Ne poznajući stvarnu svrhu života. Sebičnost je pustila tako duboko korenje da se može uništiti jedino ako se napadne sa više strana. oni zaboravljaju na svoje božansko nasleđe. Krajnje je vreme da se iz agonije ovog našeg doba rodi stvarno razumevanje ljudskih odnosa. ali će u budućnosti nastupiti period u kome zadugo neće biti ratova. neobuzdanoj pohlepi i beznadežnoj mržnji. Tada će čovek da preorijentiše svoj život u svetlosti drevne Istine i izmeni svoj stav prema bližnjima u svakodnevnom životu. uz čiju pomoć ono može da se nadahne i uzdigne do spiritualnog razumevanja. ujedinjujući se sa svojim Sopstvom. njihova srca ostaju opustošena mržnjom i zlobom. Pohlepa i mržnja će dostići takav vrhunac da će se svi od toga na smrt izmoriti. Božanska ljubav će učiniti najveće čudo. otkrili svoja iskonska viša sopstva. Čoveku će se smučiti njegove neprestane želje. Patnja vodi do razumevanja Velika patnja budi veliko razumevanje. Sa spoznajom duhovne vrednosti Jednote doći će i do jedinstvene međuljudske saradnje. Vreme je da čovek. To nije utopija. u žudnji za moći. Bog će ući u . Čoveku će se smučiti njegove želje. Onda kada probudi umorno čovečanstvo i u njemu uzburka iskonsku čežnju za pravim razumevanjem.on ne poznaje svoju istinsku prirodu i pravu svrhu života. Prerastajući ego-život. traže svoju sreću. Novi život zasnovan na duhovnom razumevanju biće potvrda Istine. Kucnuo je čas da čovek krene ka novom iskustvu Stvarnosti. Na drugoj strani su oni koji su kroz bolnu patnju i odricanja. Ona će pomoći da se život ponovo izgradi na čvrstim temeljima istine. oni tonu u najdublju kaljugu ove civilizacije. Ono će prihvatiti vodstvo božanskih sila. Mir i sreća koji se rađaju iz samopožrtvovane ljubavi ostaju trajno. nametnuti sledeće: da prestane da mrzi i počne da voli. S jedne strane vidimo one koji slepo. on će se osloboditi njegovog jarma. pohlepa i mržnja Sadašnji haos i razaranja preplaviće čitavu planetu. čovek će sagledati svoje beskonačno Sopstvo u svim sopstvima. Čak i naj okoreliji grešnici mogu postati sveci ukoliko smognu hrabrosti i iskrenosti da izazovu drastičnu i korenitu promenu u svom srcu. Nasleđe božanske ljubavi posredstvom Bogočoveka Takođe je sazrelo vreme da se čovečanstvo žarko zaželi kontakta sa otelovljenjem Istine u obličju Bogočoveka (Avatara). Okovani materijalnim interesima i ograničenim koncepcijama. Došao je trenutak da se čovečanstvo neposredno suoči sa pravim uzrocima katastrofe koja ga je zadesila. da prestane da vlada i počne da služi. Saznanje da je život stvaran i večan uslov je za neprolazno blaženstvo.

Poručujem napaćenom čovečanstvu: Imajte nadu. Iza svake smrti sledi novo rođenje. uprkos svojoj prolaznosti. oblici u sebi sadrže i nit neprekidnosti postojanja: stari oblici bivaju odbačeni i zaboravljeni. obnavlja i podmlađuje. preveliki značaj. Ja dolazim da vam pomognem da izvojujete pobedu nad svim pobedama . A to je za svetovnog čoveka. Smrt kao zakulisje životne pozornice Pošto svetovna osoba smatra smrt prestankom života. Potoci života. što će dovesti do konačnog rešenja svih problema. Ona je prečesto bivala svedokom postepenog razaranja tela koja su nekada odisala životom. Pošto nestanu oblici koji su mu bili dragi. poput talasa okeana. Jer. Dublja analiza pokazuje da žal zbog smrti vuče korene iz sebičnosti. To će zadovoljiti najuzvišeniju potrebu i težnju čovečanstva. ali njena jedina misao je. izvirući iz pradavnog izvora. uprkos činjenici da je većina ljudi sasvim zaokupljena svetovnim interesovanjima. Prema tome. Isto tako. čak i za svetovnjaka. Prianjanje za pojedinačne oblike Zato. pak. Stoga. Ljudi koji iz zlobe ili mržnje ubijaju druge. Zdrav stav prema smrti može se izgraditi samo ako se život shvati nelično. on postaje žrtvom beskrajne tuge . Očuvanje i napredak sveukupnog života ne interesuje ga previše. retke su one osobe koje u dužim periodima razmišljaju o smrti. Za većinu ljudi stvari stoje ovako: Iza kulisa zemaljske životne pozornice vreba neumitna i neizbežna činjenica smrti. veoma teško. Zato je primorana da veruje da je život isto što i telesno postojanje. S druge strane.mada mu je život. Glas njegovog srca nije u skladu sa glasom njegovog intelekta. u znak vrhunske žrtve. najvećim zadovoljstvima i najburnijim veseljima. izuzetan značaj. ona postaje uzrokom beskrajne . Kontinuitet života Preterano pridavanje značaja smrti proizilazi iz Čovekovog prianjanja za pojedinačne oblike. ˝Sta mi to znači?˝ Kada čovekna smrt gleda sa lične tačke gledišta. i. Mlade generacije smenjuju stare. On smrt svrstava u red najstrašnijih i najžalosnijih događaja. ili se. reč smrt. smatraju smrt najtežom kaznom i najgorom osvetom. Pored toga što smrt smatra zakulisjem životne pozornice čovek joj pridaje naglašen. Reinkarnacija i karma Odeljak l Značenje smrti Poistovećivanje duše sa grubim telom Svetovna osoba u potpunosti poistovećuje život sa manifestacijama i aktivnostima grubog tela. novim oblicima nadomestio izgubljene. u celini gledano. a oblik sa kojim se on poistovećuje po svojoj važnosti daleko nadmašuje ostale. Ja sam došao da vam pomognem i omogućim vam da sebe predate Bogu i prihvatite milosti Njegove Ljubavi i Istine. ona joj pridaje veliki značaj. neprestano nastaju i iščezavaju. i neosetno se prikrada najuzvišenijim pobedama i postignućima. Za njega je jedan oblik dobar a drugi nije. kada se životni vidici prošire. a sve nacije će se ujediniti u Ljubavi i Istini. gubi fatalni prizvuk. Novo bratstvo na zemlji. novi oblici života. i svet nastanjuju. Svetovni čovek isključivo žudi za produženjem trajanja sopstvenog oblika i onih pojedinačnih oblika sa kojima je povezan. za većinu ljudi smrt ima naglašen. Ja postojim radi ove Ljubavi i ove Istine. a posle njih nastaju. Sva njena iskustva kao da potvrđuju prolaznost fizičkog tela. na nju oslanjaju kao na najsigurnije i najpouzdanije sredstvo kojim se može ukloniti tuđe uplitanje ili agresija. I. bez prianjanja za pojedinačne oblike. to će biti završni čin. Stoga je za nju početak i kraj telesnog postojanja isto što i početak i kraj upojedinjene duše. život se uvek iznova rada i. suočavanje sa smrću vrši snažan uticaj na njih. Osoba koja izgubi svog voljenog intelektualno poima da joj je život u celini na drugoj strani nadoknadio gubitak. kroz nove oblike.da osvojite Sopstvo. Božanska ljubav će učiniti da ljudi postanu nesebični u svojim međusobnim odnosima. a ponekad pribegavaju smrti u nadi da će njome učiniti kraj svim onim zemaljskim brigama i problemima sa kojima nisu u stanju da se suoče.srca svih ljudi donoseći im trajnu i istinsku sreću. ljudi usmrćuju sami sebe. koji se stalno vezuje za oblike. slivaju se u oblike koji. čak i u svom ograničenom iskustvu ovozemaljski čovek može da pronađe izlaz iz morbidnih razmišljanja o smrti kao o nepopravljivom gubitku. može se reći.

opstaju i dalje. pa sanskare. čak i posto napusti svoje telo. Besmrtnost duše Besmrtnost upojedinjene duše moguća je zahvaljujući činjenici da duša nije isto što i fizičko telo. Malo je onih koji iz ličnog iskustva znaju istinu o besmrtnosti duše. Vančulno znanje o postojanju života posle smrti je većini ljudi nedostupno. Fini. Zato je život u nosaču grubog tela samo jedna od epizoda neprekidnog postojanja upojedinjene duše. U svojim nevidljivim aspektima priroda se sastoji od Onih materija i sila. Posledice prevremene smrti Život fizičkog tela prestaje samo onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo predodređeno da se ispolje u toj inkarnaciji. dok se ostale epizode njenog postojanja odigravaju u unutrašnjim sferama. Samoubica. sanskare i dalje vrše uticaj. odbaci svoje grubo telo. dobro i lepo. Sukob intelekta i intuicije Međutim. kojima je bilo namenjeno da sazru u tom životu. tada nad bestelesnom dušom. u suprotnosti je sa nagoveštajima ˝razborite˝ inluicije. Tri sveta Priroda je mnogo veličanstvenija nego što to obična osoba može da pojmi posredstvom čula fizičkog tela. ili za one koji su. u trenutku smrti. bili svcdoci javljanja i prikazanja umrlih. U retkim slučajevima.tuge. Dalje. ili u mentalnom svetu. baš kao što gluv čovek nije svestan zvukova. sa kojima su u veoma bliskom kontaktu. sva njegova nastojanja da ostvari nešto veliko. skraćuje sebi život veštački. temeljnog preispitivanja. Problemi neličnog intelektualnog pristupa Nelično rasuđivanje o životu u velikoj meri štiti um od naleta tuge zbog smrti bližnjeg. Sukob nastaje onda kada se intuitivni nagoveštaji direktno sukobe sa manjkavim zaključkom intelekta da je smrt prestanak individualnog postojanja. Prosečna osoba nije svesna postojanja unutrašnjih nivoa. Finiji aspekti prirode. Ako se smrt smatra konačnim uništenjem individualnog postojanja. Za prosečnu osobu su unutrašnji nivoi praktično ˝drugi svetovi˝. kao i sve njegove težnje ka božanskim i večnim stvarima. A po završetku sukoba dolazi do celovitog. Kada je upojedinjena duša inkarnirana u fizičkom telu ona živi u grubom svetu. neprilagođenih opažanju finijih aspekata prirode. duša će napustiti grubo telo mnogo pre no što je okončala proces trošenja sanskara. što niko drugi ne može. Celokupna priroda može se uslovno podeliti na tri dela: grubi. čak i nakon što. čiji se glas ne može gurnuti u stranu. Ne postoji nikakav nepremostiv jaz između Onih i grubih aspekata prirode. postaće deo neposrednog iskustva za one koji su kroz svoja interesovanja za okultno izgradili mostove komunikacije sa ˝drugim svatovima˝. ona nastavlja da živi ili u suptilnom svetu. Svaka jedinka ima mogućnost da pruži univerzumu nešto jedinstveno. Zato čovek. kao da nestaju u ništavilištu smrti. Sanskare čije je trošenje veštački . Prava istina. nisu dostupni prosečnoj svesti koja opaža pomoću fizičkih čula. ili pak. iako se nadovezuju na one grublje. Shvatanje da se sa smrću pojedinca gasi i njegov život. dok je. često bez otpora pri hvata veru u besmrtnost upojedinjene duše. za one koji su. smrt samo periferna epizoda. posmatrano generalno. Sve čovekove bitke za ideale. Ali ono samo po sebi ne rešava veće probleme sa kojima se čak i nelično rasuđivanje čovekovog intelekta suočava kada razmatra posledice smrti u okviru granica svog svakodnevnog iskustva. sakriveni deo prirode deli se na suptilnu i mentalnu sferu. vidljive. posredstvom mentalnog tela. Njima preostaje samo da prihvate veru u besmrtnost i ništa više. kroz svoj duhovni rad otkrili i razvili latentne sposobnosti opažanja unutrašnjih nosača svesti. suptilni i mentalni svet. na primer. posredstvom suptilnog tela. Kada se činom prevremene smrti zaustavi ispoljenje onih sanskara kojima je bilo namenjeno da sazru. Oni postoje paralelno i međusobno se prožimaju. grubo telo. Upojedinjena duša nastavlja da postoji u unutrašnjim svetovima sa svim sanskarama svog suptilnog i mentalnog tela. najveći broj ljudi svoju zemaljsku karijeru završava pre nego što postigne spiritualnu Savršenost. neprihvatljivo je za čovekove duhovne aspiracije. pretpostavka o smrti kao definitivnom kraju individualnog postojanja. Nakon što odbaci svoju spoljašnju ljušturu. pod posebnim okolnostima. gde se uobičajeno shvatanje da je smrt prestanak individualnog postojanja slavlja pod sumnju. to je onda nenadoknadivi gubitak za univerzum. a ova podela se podudara sa suptilnim i mentalnim čovekovim telima. međutim. čak i u slučaju da ne raspolaže neposrednim znanjem o životu nakon smrti.

zadovoljstvo i bol doživljavaju se mnogo intenzivnije nego za zemaljskog života. Uporedo sa željama intenziviraju se i doživljaji vezani za njihovo ispunjenje ili neispunjenje.zaustavljeno. te tako strahovito žudi za grubim stvarima da pokušava da ispuni svoje želje posredstvom grubih tela inkarniranih duša. Tako. utisci o iskustvima grubog sveta ostaju u mentalnom telu i nastavljaju da se ispoljavaju u polusuptilnom svetu. njegove želje i doživljaji izgube na intenzitetu. one nanose i sebi i njima mnoge nepotrebne patnje. u povoljnom trenutku će zaposesti njegovo fizičko telo. usled čega duša koja je napustila telo i dalje silno žudi za stvarima grubog sveta. Ovakva subjektivna stanja pojačanog zadovoljstva. kao i prateća zadovoljstva i patnje. Iako duša istovremeno koristi i svoja viša tela. Smrt je zapravo period odmora i privremenog povlačenja iz grube sfere. subjektivno. Kada pronađe nekoga ko je prikladan medijum za ispijanje alkohola u grubom svetu. smrt nastupa onda kada se istroše sve sanskare kojima je bilo potrebno da sazru. Duša. Želje i iskustva se u posmrtnom stanju intenziviraju I u stanju pakla i u stanju raja želje postaju mnogo intenzivnije obzirom da im vise nije potrebno da se ispolje posredstvom grubog tela. Kada duša odbaci svoje fizičko telo. propuštena kroz zatamnjeno staklo. a kada napusti fizičko telo. Isto tako. Neodoljiv poriv bestelesne duše U tim slučajevima. a ne stvarna mesta. zovemo raj i pakao. odnosno patnje. jer je svest o tome uslovljena postojanjem fizičkog tela.baš kao kad svetlost. njihov intenzitet se . nastavljaju svom snagom da dejstvuju čak i u zagrobnom životu. Premda dolazi do gubitka svesti o grubom svetu. zagrobni život ostalih duša je mnogo lagodniji. jer neprirodnim zadovoljavanjem grubih želja posredstvom onih koji su još uvek inkarnirani. to jest duša koje su još uvek opsednute grubim svetom. međutim. Tako procesi svesti bivaju zatomljeni ovim dodatnim grubim velom. Njome započinje interval između dve inkarnacije. Za razliku od navedenih izuzetaka. ponajviše zaokupljena grubim telom. imaju veliki značaj za upojedinjenu dušu. bestelesna duša može osećati toliko snažnu želju za ispijanjem alkohola da mora pribeći neprirodnim metodama u cilju da je zadovolji. U poređenju sa ovim unesrećenim dušama. svoju žudnju da doživi grubu manifestaciju okrutnog besa ostvariće posredstvom nekoga ko je sklon ispoljavanju besa u grubom svetu. ona potpuno raskida sve veze sa grubim svetom. Smrt kao interval između prethodne i naredne inkarnacije U normalnim slučajevima. I mada. trudeći se da što duže održe kontakt sa grubim svetom. U intervalu između smrti i naredne inkarnacije. pakao i raj su samo iluzije u okviru šire Iluzije. nije svesna svoje suptilne sredine. Pakao i raj su stanja uma. One tonu u subjektivno stanje gde otpočinje jedan novi proces. Stanje pakla i stanje raja U životu nakon smrti. na primer. Preostaju samo um i ego sa svim impresijama nakupljenim za vreme ovozemaljskog života. bestelesna duša oseća neodoljiv poriv ka grubom svetu. Ovakve duše neprekidno vrebaju priliku da muče inkarnirane osobe koje poseduju slične sanskare. postane prigušena. i tako se zadovoljiti. svako zadržavanje veze sa grubim svetom predstavlja ozbiljnu prepreku prirodnom toku daljeg života duše. svest duše usmerena je na ove impresije. U životu posle smrti. Za vreme zemaljskog života se želje. Reinkarnacija i karma II Odeljak II Pakao i Raj Subjektivnost posmrtnog života Posle smrti prosečna duša više ne poseduje svest o grubom svetu. što ishoduje u ponovnom oživljavanju i buđenju zemaljskih impresija i njima odgovarajućih doživljaja. Duše koje su postale žrtvom jednog tako teškog stanja mogu se doista smatrati vrlo nesrećnim. doživljavaju kroz medijum grubog tela. ona je uronjena u totalnu subjektivnost i obuzeta je proživljavanjem zemaljskih impresija. obične duše nastoje da se prilagode prekidu veze sa grubim svetom i potčine se ograničenjima izmenjenih uslova egzistencije. njena svest je. Dok čovek boravi u fizičkom telu. životnost i intenzitet . u toku života na zemlji. proces misaone retrospekcije zemaljskih iskustava kroz oživljavanje sanskara vezanih za zemaljski život. što umanjuje njihovu snagu.

Posle smrti. čije se ispunjenje postiže posredstvom razmišljanja i imaginacije. ne protiče na isti način kao što protiče u grubom svetu. iscrpljuje se u telesnim senzacijama. Zadovoljstvo koje proističe iz razmišljanja o muzici mnogo je snažnije od zadovoljstva koje osoba oseća dok u zemaljskom životu sluša fizičke zvukove. Kao što u grubom svetu grube želje donose više patnje no radosti. grube želje su usmerene na čulne doživljaje. Međutim. Pošto grubi objekti grubih želja nisu dostupni u polusuptilnom svetu. Kod grubljih želja je najvažnije da doživljaj prisvajanja fizičkih objekata bude stvaran. stanja vezanosti. količina i intenzitet nagomilanih impresija. važno je . On je. konkretan. doživeti sreću razmišljajući o Njemu. još na zemlji uživao u raju. Patnja pakla i blaženstvo raja Skoro čitav smisao iskustava vezanih za ispunjenje. ispunjenje Želje ne zavisi. intenzivno uživa u svojim sopstvenim kompozicijama. Isto tako će osoba koja s ljubavlju meditira o Voljenom. postoje sa svesti podignut spoljnji sloj koprene grubog tela. Na primer. već zbog njihovog svojstva da Izraze lepotu. njega strogo određuju impresije prikupljene za vreme boravka u grubom svetu. podložna ograničenjima oprečnosti bola i zadovoljstva. u stanju raja. Naravno. kao u gruboj sferi. Grube želje daju stanje pakla Neke želje neposredno se tiču posedovanja i asimiliranja grubih stvari kroz grubo telo. Za grube želje je karakteristično prisvajanje i asimilacija grubih objekata. Telesne senzacije grnbih želja U finijim željama. i kod finih želja (kao što je želja za slušanjem muzike) postoji element želje za čulnim kontaktom sa fizičkim zvucima. tako i u životu posle smrti. Vreme u polusuptilnom svetu. njihovo zamišljanje može jedino da ishoduje u intenziviranom doživljaju patnje. proždrljivost ili žudnja za alkoholom i drogama. uz pomoć imaginacije. spadaju u ovaj tip želja. ovakva imaginativna ispunjenost je neuporedivo veća. međutim. Vreme u polusuptilnom svetu Oba stanja su. Mada vreme polusuptilnog sveta nije isto što i vreme grubog sveta. Zato one ne donose osećaj ispunjenosti nalik onome koji je prisutan kod finijih želja. no ipak je bio u stanju da. Tako čovek dospeva u stanje pakla. od posedovanja predmeta želje. ovde zvuči nisu bitni zbog njih samih. Ispunjenje želja putem misli U stanju koje zovemo raj.srazmerno poveća. Koliko će ona trajati. Želja se ispunjava samim razmišljanjem o željenom predmetu. posesivnim i prianjanjajućim za fizičke stvari. ona će moći to zadovoljstvo sebi da priušti jednostavno razmišljajući o njoj. ne osvrćući se na razumsku i moralnu opravdanost čulne opsednutosti. Organske senzacije fizičkog tela igraju presudnu ulogu u iskustvima vezanim za grublje želje. o tome odlučuje priroda. preovlada radost. već da bi upio njenu intelektualnu dubinu i emotivnu snagu. figurativno rečeno. ispunjenje putem misli ili osećanja uvek je na dohvat ruke. bio sasvim gluv. Čovek. Razlika između grubih i finih želja Za razliku od finijih želja. neke osobe razviju sposobnost da zadovolje želje bez posredovanja grubog tela. oživljavanjem iskustava vezanih za finije želje. U rajskom stanju se ništa ne preprečava između želja i njihovog ispunjenja. i da ga prati telesna reakcija. zahvaljujući pojačanoj subjektivnosti stanja svesti. Radi se o tipično zemaljskim željama. U takvim željama prevagu imaju Čulne senzacije i telesne reakcije. na primer. ako duša poželi da čuje veličanstvenu muziku. ponovno oživljena iskustva vezana za grublje želje čine da patnja prevagne nad radošću. Svako zamišljanje grubih objekata služi da se naglasi potreba za njihovim posedovanjem. ne uživa u dobroj besedi zbog čulnog doživljaja zvuka. na primer. Takve grublje želje proizvode stanje pakla. tada čovek dospeva u stanje raja. Međutim. konkretni čulni oseti igraju sporednu ulogu. Betoven je. bez obzira da li je On fizički prisutan ili ne. Grublje žeije kao što su požuda. odnosno neispunjenje grubljih želja. Kroz njih upojedinjena duša svoje postojanje u grubom telu oseća življe nego kroz iskustva finijih želja. Raj na zemlji Čak i u zemaljskoj sferi postojanja. Zamišljanje zanosne muzike je zamena za vibracije fizičkih zvukova u gruboj sferi. Ali kada u zagrobnom životu.

kao neposredna reakcija na životne situacije koje se menjaju iz časa u čas. Finije želje. Njihovo trajanje zavisi od trajanja i prirode iskustava duše za njenog života u fizičkom telu. kao i ljubav i osećanje bliskosti sa drugima . U tom stanju većina duša ponovno doživljava iskustva stečena tokom zemaljskog života.mržnja i ljutnja. Bilo bi to prosto ponavljanje onoga što se već jednom dogodilo. grozničava užurbanost zemaljskog života. kao što su idealističke aspiracije. kao što je slučaj sa svim prisećanjima. ostaje samo da se pristupi podrobnom proučavanju uz pomoć filma koji će se projektovati na ekranu subjektivne svesti. Intuicija je rezultat prošlih iskustava. Istine koje je um apsorbovao u posmrtnom životu u sledećoj inkarnaciji postaju sastavni deo urođene mudrosti. kada ispune svoju namenu u životu upojedinjene duše . Na zemlji je svest većine ljudi.oprinose životu prosvećenosti i radosti koja preovlađuje u stanju raja. Zemaljski život je već ulovljen na filmskoj traci uma. pod pritiskom neistrošenih sanskara. nešto kao dodatak na opremu psihe. oslobođenim žurbe i potrebe za hitrom akcijom. Svesti se u posmrtnim stanjima pruža prilika da na miru. samo uvećavaju obmanu i patnju koja preovlađuje u stanju pakla. prethodno pročišćeno kroz raznorazna iskustva sakupljena tokom prošlih života. Retrospektivno istraživanje zemaljskog života Međutim. svest je. stanja raja i pakla ne bi imala nikakav naročit smisao. koja je njihov početni kapital u zemaljskim poduhvatima i istraživanjima.zajedno sa procesima pregledanja i sređivanja istih iskustava u zagrobnom životu . Lekcije naučene kroz svojevrsnu refleksiju i popis iskustava u mentalnom telu proživljavaju se kroz patnju ili sreću pojačanog intenziteta. ona je otkrivanje nečega što je u prikrivenom stanju već bilo u posedstvu duše. Sa nestankom onih sanskara koje čoveka teraju napred.ona prestaju. proživljavajući impresije koje su ostavile za sobom. Asimilacija zemaljskih iskustava Prema tome. okrenuta spolja i u budućnost. U jednom dubljem smislu sva iskustva zemaljskog života . kao što su požuda i njeni emocionalni nusprodukti . stanje raja i stanje pakla su sredstva koja pomažu da se asimiluju iskustva stečena u razdoblju zemaljskog života. Sa tog stanovišta pakao i raj ? zagrobnog života su senka čovekovog zemaljskog života. biva zamenjena jednim opuštenijim raspoloženjem. do kraja pregleda zapis o svom zemaljskom životu. koja pritom neće imati nikakvih sećanja na događaje iz prethodne inkarnacije. Isto kao što je melodija koja se čuje sa gramofonske ploče onakva kakva je prvobitno utisnuta na ploči. Ona je zaokupljena mogućnošću da u sadašnjosti ili budućnosti ispuni i zadovolji svoje sanskare. Raj i pakao i oslobađanje intuitivne mudrosti Razne duše započinju svoju zemaljsku karijeru s različitim stepenom intuitivne mudrosti. u najvećoj meri zaokupljena ponovnim pregledanjem i procenjivanjem vrednosti i značaja prošlih iskustava. čovek lakše i uspešnije sagledava njihovu prirodu. afinitet za umetnost i nauku. tako je i kvalitet intenziviranih. ukoliko bi se posmrtni život pojedinačne duše sastojao samo od pukog misaonog ponavljanja zemaljske prošlosti. Analogija sa filmskim zapisom U životu posle smrti. strogo određen načinom života koji je bio vođen na zemlji u fizičkom telu.napomenuti da su stanje raja i stanje pakla daleko od toga da budu trajna. uveličanih doživljaja koje duša ponovo prolazi u posmrtnom životu. Razvijena intuicija je sređeno zgusnuto znanje. U zagrobnom životu se svest ljudi nalazi u subjektivnom i retrospektivnom stanju. Kada se iskustva intenziviraju. preciznije rečeno. a upojedinjena duša će tako započeti svoju narednu inkarnaciju u fizičkom telu obogaćena prethodnim naravoučenijima.su samo instrumenti . Okončanje stanja pakla i stanja raja Baš kao što zvuk zabeležen na gramofonskoj ploči utihne nakon što igla prođe sve brazde. dobrostivost prema bližnjima i sve emocije koje to prate. tako i stanje pakla i stanje raja prestaju onda kada svest prođe sve utiske koje je ponela sa sobom iz života na zemlji. javljaju se mnogo živopisnije nego za vreme zemaljskog života. Oživljavanje impresija Grublje čulne želje. A u narednoj inkarnaciji one će postati integralni deo intuitivne prirode aktivne svesti. Sećanja na životni zemaljski put i kroz njega stečena iskustva.

Rađanje i smrt imaju podjednak značaj za uzvišeniji život duše. A ono što važi za zemaljski život i iskustva tokom života na zemlji. Snevač. To je umnogome gore čak i od lične tuge čiji je uzrok nečija smrt. ili u onima koji misle daje sa rađanjem tela otpočelo njihovo postojanje. Neprekinuto trajanje duše prelama se kroz dve najvažnije tačke: rođenje i smrt. U mentalnom telu individualne duše nalaze se očuvana sećanja na sve prošle živote. pouzdano i postojano koliko i sećanje iz sadašnjeg života. kojoj je na kraju suđeno da dopre do Izvora svih stvari. naročito ako su učestali. Međutim. Nepravedna raspodela sreće i nesreće u od nosu na materijalna bogatstva. To je zbog toga što novi mozak ne dopušta da u njega prodru sećanja na iskustva koja su sticana posredstvom drugih mozgova u nekim ranijim životima. važi i za stanja pakla i raja u posmrtnom životu: oni su sastavni deo putovanja upojedinjene duše. posedovala u latentnom obliku. tako ne sumnja u svoje prošle inkarnacije. Kada duša obuče novo fizičko telo. znaju daje takozvano rođenje samo inkarnacija upojedinjene duše u gruboj sferi. Pravo sečanje na prošli život je jasno. mogu javiti samo sećanja 12 sadašnjeg života. osoba više ne sumnja u to da je u nekoliko ranijih života živela u društvu mnogih drugih osoba. Ono što nalaže intuicija U onima koji smatraju daje smrt okončanje individualnog postojanja. prožet okorelim cinizmom. ukoliko ne raspolaže dubljim tumačenjem ove pojave. U svesti se. takvi snovi. Na svu sreću. naizgled se kosi sa racionalnošću i pravednošču celokupne šeme univerzuma.postepenog razvoja intuitivne mudrosti koju je duša oduvek. Kada se seti. Oni naprosto govore da su se u rad imaginacije umešale informacije koje potiču iz prošlih života. To su mostovi preko kojih život prelazi iz jednog u drugi tip postojanja. Posledica sticanja novog mozga Još je manje onih koji imaju direktan pristup istini o reinkarnaciji. Nepoznate osobe koje se pojavljuju u snovima najčešće su upravo one osobe sa kojima se snevač susretao u bivšim životima. Svako ko želi da vidi život kao otelovljenje večne i božanske namere. uprkos otporu mozga. na primer. Kao što ne sumnja u već proživljeni deo sadašnjeg života. Sećanje na prošle živote Retke su prilike kada. Javljanje sećanja na prošle živote Broj osoba koje se mogu setiti svojih prošlih života zanemarljivo je mali u odnosu na veliku većinu koja je toliko duboko ogrezla u sferu grube egzistencije da čak ni ne naslućuje postojanje natčulnih činjenica. dok rđavi imaju na raspolaganju sve pogodnosti ovoga sveta. još od samog početka stvaranja. zahvaljujući svojoj sposobnosti da ne zamagljeno opažaju stvari. a međufaza između smrti i ponovnog rođenja potrebna je isto koliko i međufaza između rođenja i smrti. Reinkarnacija i karma III Odeljak III Postojanje i sećanje na prošle živote Mostovi rađanja i smrti Osobe koje imaju direktan pristup natčulnim istinama u vezi sa životom duše i njenim reinkarnacijama. Otvorenost da se prihvate dublja objašnjenja Čovekov um sklon je da prema životu zauzme stav prepun gorčine. u san procure neke scene iz prošlih života koje se u kontekstu sadašnjeg života ne mogu objasniti. nastupiće konflikt između pogrešnih pretpostavki i onoga što nalaže razborita intuicija. Sve dotle dok je svest sputana fizičkim telom i moždanim procesima. naviranje ovakvih . čovekov um poseduje i urođenu sklonost da povrati čvrstu veru u vrednost i razložnost života i vremenom će prihvatiti ona objašnjenja koja su u skladu sa dubljim duhovnim težnjama i zakonima. ali su nedostupna svesti prosečne osobe jer su obavijena gustom koprenom. ona dobija i nov mozak. nailazi na nepremostivu prepreku pošto uvidi da na ovom svetu vrli povremeno duboko pate. ne mogu se smatrati opipljivim pokazateljima prošlih života. a funkcionisanje normalne budne svesti u bliskoj je vezi sa moždanim procesima. vidi u snu nekoga koga ranije nikada nije sreo. pod normalnim okolnostima. nego onih koji imaju direktan pristup istini o besmrtnosti individualne duše. gledano sa individualnog stanovišta pravednosti.

To ne samo da će joj pomoći da. Jer može se dogoditi da osobe koje je nekada smatrala svojima. Da bi poklonik mogao da se nosi sa uznemiravajućim sećanjima na prošle živote. Te prirodne mere predostrožnosti osiguravaju nesmetanu duhovnu evoluciju upojedinjene duše. moguće je oživeti i integrisati sećanja na prošle živote koja su sva uskladištena u mentalnom telu. Ovo nipošto ne znači da su sve njegove akcije u potpunosti određene iskustvima stečenim u postojećem Životu. Za duhovni razvoj bitno je živeti u svetlosti najviših ljudskih vrednosti spoznatih intuicijom. Njenu svest će jednog trenutka preplaviti velika količina informacija u vezi sa njenim inkarnacijama i inkarnacijama drugih ljudi koji su sa njom bili povezani u prošlim životima. Stepen do kojeg je stigla u odbacivanju ograničenja je takav da je postala sasvim objektivna i prema rođacima i prema ostalim osobama iz svojih prošlih. Njemu. u mnogim slučajevima. međutim. tada bi mu se život strahovito iskomplikovao. ali opipljivu ulogu u određivanju njegovih akcija i reakcija. stvorila bi i sebi i drugima neviđene komplikacije. predstavljaju prepreke ispunjenju duhovnih zahteva koje čoveku nameću promenljive životne situacije. Čak i sećanja iz sadašnjeg života. usmeravajući ih u svetlosti znanja o njihovim prethodnim životima. Duhovna priprema Spiritualno zrela osoba se nalazi u stanju neželjenja i ispunjenosti neličnom ljubavlju. što mu dopušta da srazmerno lako odredi pravac i smer svog delovanja na osnovu onog što otkriva u postojećem životu. ustvari nije tako. Uslovi za povratak sećanja Oživljavanje sećanja na prošle živote može da protekne bez konfuzije i gubitka ravnoteže samo onda kada je osoba dospela u stanje neželjenja i izgubila osećaj za ˝moje˝ i ˝tvoje˝. Doduše. Događaji i osobe mu se javljaju u jasno definisanom i ograničenom kontekstu. svesnim karmičkim prilagođavanjem dalje napreduje na duhovnoj stazi. Iz njenog uma su iščezle sve zapletenosti i zamke ličnog ega. bio dodatno opterećen sećanjem na bezbrojne prošle živote. njegov um mora da bude očišćen od posesivnosti svake vrste. zbunjen obiljem scena u kojima osobe. nije namenjeno da se suoči sa takvom zbrkom jer je zaštićen od sećanja na prošle živote. Tek kada ostvari stepen čiste. stalno menjaju uloge.koja. A to podrazumeva određeni stepen neprianjanja i razumevanja koji poseduju samo duhovno uznapredovale individue. pouzdana i jasna sećanja na prošle živote mogu se javiti i tragačima koji tek prolaze kroz unutrašnje nivoe svesti i koji još uvek nisu postigli spiritualnu savršenost. kao i iz sadašnjeg života. Gubitak sećanja na prošle živote ne utiče na duhovni razvoj Osoba ne može. Mudro korišćenje oživljenih sećanja Samo duhovno pripremljenu osobu oživljavanje sećanja na prošle živote neće uzdrmati. imati sećanja na prošle živote ukoliko nije dovoljno napredovala u duhovnom pogledu. ili da ona polaže pravo na nekoga. pošto je saznala dublje istine o svekolikom jedinstvu života i prozrela iluzornost sve tovnih zbivanja. neumoljivo oblikuje postojeće životne okolnosti. izuzimajući retke i izuzetne slučajeve. Sva zbivanja iz pređašnjih života igraju nesvesnu. u sadašnjem životu pripadaju nekom drugom. I ukoliko bi nastavila da prianja. kao na pozornici. . To što se čovek ne može setiti svojih prošlih života u prvi mah izgleda kao velika šteta. Tek kada se svest oslobodi ograničenja koja joj nameće mozak. Uprkos stvarnom uticaju koji imaju prošli životi ostaje činjenica da sve dok je čovek zaštićen od oživljavanja sećanja. Našao bi se u čudu. Jedino tada će takva sećanja za nju biti korisna. neiskvarene ljubavi. njegova svest nije izložena konfuziji koja bi nastala ukoliko bi on pri određivanju svojih akcija i reakcija morao uzimati u obzir još i činjenice iz prošlih života.sećanja je uslovljeno ograničenjima mozga. nego će joj pružiti mogućnost da pomogne i drugima na stazi. u slučaju ljudi vezanih za točak rađanja i smrti. Zaštita od komplikacija Kada bi čovek koji nije dovoljno duhovno uznapredovao. Iz više razloga znanje o prošlim životima nije nužno za napredovanje na stazi duhovne evolucije. Može se reći daje čitav problem čovekove emancipacije u stvari problem oslobađanja od prošlosti . Ona jednako spokojno gleda na sve svoje stare prijatelje i neprijatelje. zahteva i isteruje svoje. duhovno zrela osoba može hladnokrvno da prosuđuje i pravilno i mudro iskoristi novostečeno znanje. Oslobođena je ideje da neko polaže pravo na nju. pristiglo u vidu sećanja na prošle živote. No. a ne na osnovu prošlosti.

Stoga se. koji je izvan svih oblika dualnosti ili evolucije. nedokučive za poklonika. pak. može reći da se diferencijacija polova javlja još na nivou biljaka i drveća. Učitelj pokreće poklonika sa tačke na kojoj se ovaj zaustavio u eksperimentisanju i istraživanju u prošlim životima. Uz pomoć obuhvatnijeg i preciznijeg znanja lakše i brže se rešavaju problemi kako svetovne. Težina. Polnost u podljudskim oblicima U mineralnom carstvu ne postoje polne razlike. U biljnom svetu pojavljuju se razlike medu polovima sa posebnim biološkim funkcijama. specifičan izraz životne energije i telesnog privlačenja koji podrazumeva razlikovanje oblika. kao što je razlikovanje polova i privlačenje zasnovano na polnosti. koji koristi svoje znanje da bi pospešio i ubrzao njegov spiritualni napredak. te specifičnu vezanost psihe za oblike. bespolnom i nedeljivom biću Boga. javljaju tek u kasnijim fazama evolucije. ma kako prigušen i nejasan bio. Nasleđujući i svoja tela i svoju svest od visoko razvijenih životinja. Čovek tada može da odveže čvorove koji su ga držali privezanog za svetovne stvari. biljke se nalaze u sredini između mineralnog sveta u kome nema polnih razlika i ptica i životinja gde su se te razlike u potpunosti uobličile. a sa druge. već je to duboko ukorenjen faktor koji utiče na životinjsku svest. Reinkarnacija i karma IV Odeljak lV Specifični uslovi inkarnacije Razlike u polovima kao specifičan vid dualnosti Upojedinjena duša ima svoj koren u beskonačnom. koja sada teži da se izrazi posredstvom tela. ljudska bića takođe bivaju podvrgnuta polnim razlikama. Dualnost i evolucija pojavljaju se sa nastankom upojedinjene duše. Njihovo znanje o prošlosti služi im za pravilno vođenje svojih učenika. sa stajališta evolucije formi. mudri Učitelji prestaju da se interesuju za prošle inkarnacije. Reinkarniranju upojedinjene duše kroz ljudske forme prethodi njeno uzastopno inkarniranje u podljudskim formama. ne može se reći da postoje ikakve polne razlike jer svest sveta flore još nije obojena polnošću. smatrajući ih nevažnim činjenicama svetovnog postojanja. Sve ove činjenice. bezobličnom. njegovo okruženje.odnosno. duhovni razvoj biva znatno ubrzan. mada se neki posebni oblici dualnosti. tako i duhovne prirode. Sve osobenosti poklonikove duhovne staze određuju upravo događaji iz prošlosti. Seks je. od prepreka ili srećnih okolnosti koje su pratile njegova ranija dela. koja ga je do tada sputavala. na primer od majmuna. Kod ljudi je polnost u toj meri razvijena da više ne utiče samo na telo. . u muškom ili ženskom obličju. Čovek ima manje mogućnosti da pogreši. ali sa stanovišta njihove svesti. Gde god je subjekat i objekat. Znanje o prošlim životima Kada postignu duhovno savršenstvo. pčela itd. Njegova duhovna evolucija dospeva do tačke na kojoj neosvešćena prošlost. Nerazgovetna intuicija biva dopunjena razložnim činjenicama. Kontakt između muškog i ženskog pola kod biljaka i drveća (usled pričvršćenosti za podlogu) uspostavlja se posredno preko vetra. Polnost oblikuje psihu Kod životinja polnost ne samo da se izražava kroz različite telesne aktivnosti. tu je i dualnost . Pre nego što se inkarnira u prvu ljudsku formu. Biljke nisu svesne svoje polnosti jer njihova rudimentarna svest ne uočava razlike među oblicima. U evoluciji polne dualnosti. s jedne strane je centar svesti. Ona suštinski utiče i na psihu.Prednosti prirodnog povratka sećanja na prošle živote Nakon što se sećanja na prošle živote jave. duša dospeva do pune svesti i snage u svojoj poslednjoj životinjskoj formi. koju potom odbacuje da bi preuzela ljudsko telo. suočavajući se svesno sa istorijom njihovog nastanka. dostupne su nezamagljenom opažanju Savršenog Učitelja. odnosno lakoća njegovog kretanja stazom zavisi od načina na koji je tragao za najvišom Istinom u prošlim životima. oni to čine samo da bi pomogli toj osobi na stazi do večne Istine. Ukoliko se i posluže svojim znanjem o prošlim životima neke osobe. Prepreke stvorene u prošlosti sada su u domašaju svesti i mogu se razumno i pažljivo otkloniti. pa je veća verovatnoća da će preduzeti najbolju moguću akciju da bi došao do željenih rezultata. postaje integralni deo svesti.

Istok se danas razvija više u spiritualnom no u materijalnom pravcu. Zato se ista duša mora inkarnirati kako na Istoku tako i na Zapadu. već i od vremenskog razdoblja inkarnacije. Ali duša. a njihova duhovna skromnost je bila takva da su se prema svojim muževima ophodile kao prema bogovima. odnosi prema suprotnom polu naizmenično superiorno. duša se po pravilu više ne vraća u životinjski oblik. Kada jednom postigne status ljudskog bića. inferiorno ili ravnopravno. a daje duša. Osobenosti neke inkarnacije određuju sanskare Opšte prednosti i nedostatke jedne inkarnacije uvek određuju specifične sanskare koje je duša prikupila u prošlosti. a žena koja živi na Istoku razlikuje se od žene koja živi na Zapadu. u ovom ili onom vremenskom razdoblju. U nekim istorijskim razdobljima su muškarci aktivniji. Muškarac koji živi na Istoku razlikuje se od muškarca koji živi na Zapadu. Dok žene mogu biti sveci i Sadgurui. Prema tome. Inkarnacija na Istoku nosi sa sobom jaču težnju za spiritualnim životom nego inkarnacija na Zapadu. razvija više u materijalnom no u spiritualnom pravcu. Ljudska obličja mogu biti muška ili ženska u zavisnosti od sanskara i spiritualnih po treba duše. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila dok je bila inkarnirana na Istoku. te da li duši odgovara život kakav se vodi na istočnoj ili na zapadnoj hemisferi. Nekada davno su žene Istoka bile hrabre i obrazovane. Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Zapadu a potom se inkarnirala na Istoku. pa čak i Avatar. duša prolazi kroz nebrojene inkarnacije u ljudskom obličju. Promena hemisfere Ako je duša proživela mnogo uzastopnih inkarnacija na Istoku. vodice život suštinski usklađen sa istočnjačkim modelom življenja. Događa se. na primer. dok inkarnacija na Zapadu nosi sa sobom jaču težnju za materijalnim životom nego inkarnacija na Istoku. pa zapadnjački um spontanije teži intelektualnom i umetničkom izrazu. pre no što se oslobodi opterećenja podeljenog života. i mada živi na Istoku. slučajevi nazadovanja u podljudske oblike ekstremno su retki. Potrebe za daljim napredovanjem duše određuje priroda nataloženih sanskara. Nijedna žrtva učinjena za sreću i blagostanje njihovih muževa nije im bila prevelika. Valja imati na umu da ta razlika ima veze samo sa prošlim inkarnacijama i sanskarama. što zavisi od vremenskih. sama po sebi. da evropska duša preuzme na sebe formu Hindusa ili hinduska duša formu Evropejca. iznad takvih razlika. Prednost muškog obličja sastoji se u tome što ga preuzima većina Sadgurua. energičniji i naginju materijalnim stvarima više nego žene. u muškom ili ženskom obličju. Sada prosečni muškarac sa istočne hemisfere gorljivije stremi duhovnim idealima od prosečne žene. baš kao što današnja prosečna žena na Zapadu više naginje spiritualnim idealima od prosečnog muškarca. ona će voditi život u skladu sa zapadnjačkim modelom života. a posle toga se inkarnirala na Zapadu. tako da istočnjački um oseća spontaniju težnju za Bogom. u pogledu spiritualnih ili materijalnih pitanja. Istok i Zapad Uopšteno rečeno.Muške i ženske inkarnacije Pošto postigne ljudsko obličje. Prednost ženskog obličja sastoji se u tome što Sadgurui. Avatar se uvek pojavljuje u muškom obličju. U drugim razdobljima je upravo obrnuto. A Zapad se. ove nataložene sanskare određuju da li će se duša inkarnirati na Istoku ili na Zapadu. One se menjaju u skladu sa vremenskim razdobljima i prema tome da li se inkarnacija odvija na Istoku ili na Zapadu. Reinkarnacija i karma V Odeljak V Neophodnost muške i ženske inkarnacije . Odlike određene inkarnacije ne zavise samo od pola inkarnirane duše. geografskih i telesnih obeležja njene inkarnacije. ona će sa sobom poneti impresije koje je nakupila tokom svog života na Zapadu. i mada živi na Zapadu. u celini gledano. mora da iskusi i materijalni i spiritualni vid života. Interesantno da se jedna ista duša. moraju doći na svet posredstvom njega. Istorijska razdoblja Mogućnosti koje pružaju muške ili ženske inkarnacije nisu strogo utvrđene.

prevaziđe razliku medu polovima. Da bi stekla bogato iskustvo. Um zadržava iskustvo prošlih inkarnacija Sva stečena iskustva muških i ženskih inkarnacija ostaju u umu. Posmatrano sa tog stanovišta. Kod muškarca su po pravilu naglašeniji volja i racio. Jedinstvo subjekta i objekta Pre nego se duša oslobodi svih sanskara. Kada duša preuzme žensko telo. Stupanje u vezu sa osobom suprotnog pola je znak da potisnuti deo uma. duša mora da prođe i kroz muške i kroz ženske inkarnacije. sve dok ne ostvari svestrani razvoj. nego što na kraju tu identifikaciju još više naglašava. a razumevanje ostaje nepotpuno sve dotle dok obuhvata samo jednu suprotnost. a to se naročito odnosi na razlike između polova. U svemu tome je najinteresantnija činjenica da će se jedna ista duša naizmenično isticati osobinama volje i racija. i preuzimaće čas jedno. žensko ime često prethodi muškom: bhakte (poklonici) Rame ili Krišne. odnosno kvalitetima srca. njeno iskustvo bilo bi jednostrano i nepotpuno. na primer. u svom neznanju. Tako u igru ulazi samo onaj uski deo uma koji je u skladu sa polnim obeležjima tela. Lekcije koje se lako uče u muškim inkarnacijama. sama po sebi. ne samo zbog toga što proizilazi iz identifikacije sa telom. dok se ženske sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. a lekcije koje se lako uče u ženskim inkarnacijama. ona će naizmenično preuzimati brojna muška i ženska obličja. iznad svih oblika dualnosti . Pošto ostatak uma biva potisnut i neispoljen u nesvesnom. u zavisnosti od toga da li je inkarnirana u muškom ili ženskom obličju. stvarajući veštački jaz sa telom suprotnog pola vezujući se za njega kroz privrženost i težnju za posedovanjem. svaki pol raspolaže i nekim specifičnim karakteristikama koje omogućavaju širenje iskustva u specifičnim pravcima. Za žene se može reći da se ističu kvalitetima srca. Seks je zapravo pokušaj svesnog uma da. muške sklonosti ostaju pritajene. kada duša preuzme muško telo. duša počinje da ispoljava psihološke tendencije primerene svom polu. ženske sklonosti ostaju pritajene. Nakon što se identifikovala sa određenim telom. neprianjanjem za suprotni pol. nastoji da se na neki način izrazi kroz drugo biće. Muškarci se ističu svojom sposobnošću jasnog rasuđivanja i nepokolebljivom namerom. Duša će nastaviti da razvija čas jednu. može se reći da seksualno privlačenje označava težnju uma da se ujedini sa svojim nesvesnim delom. Kad bi se duša inkarnirala samo u muškom ili samo u ženskom obličju. koji nije u saglasnosti sa telom. jer jedino tako može doći do spoznaje da je ona. pošto nisu u skladu sa telesnim polom i ne mogu se telesno ispoljiti. Razumevanje kroz neprianjanje Duša koja se trudi da. Upravo zbog sposobnosti žena da vole na taj način. Ovakav pokušaj da se pronađe zamena za sopstvenu necelovitost unapred je osuđen na neuspeh. u svesnom delu uma javlja se osećaj nepotpunosti uporedo sa čežnjom da se ta nepotpunost dopuni vezivanjem za osobu suprotnog pola. ne mogu se tako lako naučiti u ženskim. U stvarima srca su žene obično superiornije od muškaraca. oba pola imaju jednaku vrednost.uključujući dualnost koja se temelji na polnosti. Premda postoje razlike između specifičnih prednosti koje pruža svaki pol zasebno. dok se muške sklonosti sasvim slobodno ispoljavaju. Težnje svojstvene suprotnom polu uglavnom se potiskuju u nesvesni deo uma. Dualnost se da prevazići samo apsolutnim razumevanjem. u pevanjima u kojima se iskazuje privrženost Avataru. a muškarci su superiorniji od žena u stvarima volje i racija. nadoknadi razdvojenost do koje je došlo zbog identifikacije sa telesnim polom. ne mogu se lako naučiti u muškim. pevaju o ˝Sita-Rami˝ ili o ˝Rada-Krišni˝. U stanju su da intenzivno vole i spremne su da za voljenog podnesu svaku žrtvu.Prednosti muške odnosno ženske inkarnacije lako mogućnosti koje pruža svaki pol variraju u zavisnosti od razdoblja i mesta inkarnacije. krenula je . Kako dolazi do vezivanja za suprotni pol Poistovećenje sa telom povlači za sobom i poistovećenje sa polom. Muške i ženske inkarnacije su podjednako neophodne Muška i ženska inkarnacija su podjednako važne za Samospoznaju i ne bi bilo ispravno smatrati da je jedna važnija od druge. Jedinstvo subjekta i objekta ne može se postići ukoliko neki vid ili činilac objekta nije obuhvaćen ranijim iskustvom. čas drugo obličje. Isto tako. čas drugu osobinu.

Zakon karme i način njegovog delovanja se ne može do kraja razumeti ukoliko grubo telo i grubi svet shvatimo kao jedine činjenice postojanja. Muškarac počinje da razumeva ženu ne gledajući je očima muškarca. I obratno. već nastoji da. već osećaju da su iznad polnih razlika. jer. kod njega dolazi do prenaglašenosti nekih crta koje se uobičajeno pripisuju suprotnom polu. Karmička određenost postaje . Izmirenje svesnog i nesvesnog Potpunost za kojom um žudi ne može se postići prianjanjem za druge oblike i njihovim prisvajanjem. Izmirenje svesnog i nesvesnog nije moguće ostvariti posedovanjem drugih formi već se može ostvariti raspoistovećivanjem s telom i njegovim polom. Ma kako paradoksalno zvučalo. jer se neprianjanjem otklanja barijera imaginacije opterećene seksom. pri čemu veliki broj sanskara koje nagone dušu da se poistoveti sa telom. Potpunost se mora potražiti iznutra . mnogo širi problem sveukupne dualnosti.već i zakon uzroka i posledice koji se ispoljava kao delovanje karme. razreši činom božanske ljubavi u kojoj ne postoji ni ˝ja˝ ni ˝ti˝. a biva oživljena u slučaju naprednih duša . Nadilaženje polne dualnosti ne znači nadilaženje dualnosti u celini. dopre do ženinog doživljaja same sebe. Reinkarnacija i karma VI Odeljak VI Ddovanje karme kroz niz uzastopnih života Inkarnacije pudležu zakonu karme Kroz uzastopne inkarnacije jedne individualne duše ne samo da se provlači nit kontinuiteta i identiteta . Uzastopne inkarnacije individualne duše dobijaju puni smisao samo kada se sagledaju u svetlosti delovanja zakona karme. a akcije sadašnjeg života uslovljavaju okolnosti budućih života. na primer. oblikuje svoju budućnost. deluje zakon karme. AH to je samo prolazna faza. osećaju se kao žene i usvajaju njihove navike. Unutrašnja celovitost mora se ostvariti nadvladavanjem polnih razlika. žena počinje da razumeva muškarca ne gledajući ga očima Žene. kroz mentalno telo. već nastoji da. ni žensko ni muško. Osobenosti uzastopnih inkarnacija dosledno i pouzdano su utvrđene racionalnim zakonom. samo obličje suprotnog pola sprečava čoveka da doživi suprotan pol u istinskom svetlu. pričaju kao žene. Božanska ljubav Osloboditi se prianjanja za suprotni pol znači osloboditi se prianjanja za polna obeležja tela u kome se duša inkarnirala. dopre do muškarčevog doživljaja samog sebe.ponovnim uspostavljanjem izgubljenog jedinstva. Cilj muških i ženskih inkarnacija istovetan je sa ciljem čitave evolucije: da duša dospe do svog nepodeljenog i nepodeljivog postojanja. Problem različitosti polova je samo jedan segment problema dualnosti u celini. ali sigurno predstavlja veliki korak napred ka postepenom i celovitom prevazilaženju dualnosti u svim njenim oblicima. Akcije iz prošlih života su uslovile okolnosti sadašnjeg života.koja leži pohranjena u ličnom sećanju.stazom unutrašnjeg razumevanja suprotnog pola. biva uništen. što individualnoj duši omogućava da. Raspoistovećenje od tela ukloniće sve prepreke koje sprečavaju sjedinjenje i integraciju iskustava pohranjenih u umu. putem imaginacije. neki tragaoci sa muškim telom u izvesnim fazama oblače ženske haljine. Zakon karme deluje kroz mentalno telo Uzastopne inkarnacije u grubom svetu samo su naizgled nepovezane. pošto one naglašavaju neprirodnu vezanost i poistovećenost sa telom. Tako. oni više ne doživljavaju sebe ni kao muškarca ni kao ženu. Kada upotpune svoje unutarnje razumevanje relevantnih činjenica vezanih za pol. Oslobađanje od imaginacije opterećene seksom Kada je čovek na putu da prevaziđe polne razlike i razume iskustva koja se tiču suprotnog pola. Njih više ne dotiču ograničenja vezana za pol. putem imaginacije. A do potpunog rešenja tog problema dolazi onda kada se taj. jer su se oslobodili sputavajući!! opsesija karakterističnih za imaginaciju opterećenu seksom. koje je neprekidno prisutno u svim životima duše. preduzimanjem razboritih i mudrih akcija. i kao faktor povezivanja i kao faktor oblikovanja različitih života. Suština iskustava u vezi sa muškim i ženskim oblicima shvatljiva je i dostupna samo onim tragaocima koji su prevazišli seksualne razlike. Neprianjanje za obličje suprotnog pola dovodi do istinskog razumevanja iskustava vezanih za suprotan pol.

stvari koje su ostale nedovršene u jednoj inkarnaciji mogu biti dovršene u narednim inkarnacijama. čista ili nečista srca. kaže se da predstavlja stanje suptilnog tela. onda one moraju ponovo da se sretnu. Kada osoba daje iz sebičnih motiva. odvija se u suptilnom telu. te je kroz obostrano uzimanje i davanje došlo do jačanja karmičkih i sanskaričkih veza među njima. Ograničeno ˝ja˝. Tu je posađeno seme želja. posredstvom različitih misaonih procesa. ili će uživati u punoj snazi svog tela. u stvarnosti jedna i nedeljiva. obnove svoje odnose i nadoknade propušteno. čije je sedište u mentalnom telu. ili će nastojati da pronađe unutrašnju duhovnu svetlost. Za ego-um kao dušu koja proživljava aktivirane i ispoljene impresije. Tako se igra dualnosti nastavlja sve dotle dok duša ne prikupi veliki broj suprotnih iskustava i. karmičke veze izgrađene u jednoj inkarnaciji nastavljaju se i razvijaju u nizu sledećih inkarnacija. Zahvaljujući trajnosti impresija. pošto ono u sebi sadrži semenje ili uzroke svih želja. koji pripada mentalnim nivoima. napredna duša kojoj se iskazuje počast. koje nastaju ne samo kao posledica grubih i fizičkih akcija. kroz razmenu novca i dobara ili izvršavanje nekih fizičkih poslova. ona će ih preneti i u naredne inkarnacije. Isto tako. Mentalno telo. koje je sedište uma. okrene se ka unutra. koje je uporište ego-uma. sa sedištem u mentalnom telu. zovemo karan sharir. i na kraju. Ove impresije određuju da li će individua umreti mlada ili će doživeti duboku starost. A za ego-um koji je sišao u grubu sferu radi stvaralačkog delovanja. A svetac. Oni koji su bili u bliskim. hoće li patiti od fizičkih nedostataka. On predstavlja jezgro inkarnirane jedinke. Tako se za ego-um kao rezervoar latentnih impresija. Premda je doista lepo nalaziti se u ulozi nekoga koje poštovan. Osobenosti svake inkarnacije prilagođene su potrebama ego-uma i njegovom sastavu. i spozna sebe kao Najviše Sopstvo. ili ego. Ego-um se formirao od impresija koje su se taložile kroz ranija čovekova iskustva i akcije. to je vezuje na isti način kao i kada uzima da bi kompenzovala osećanje izolovanosti. ne postane dovoljno zrela da odbaci ego-um. dobrim ili lošim odnosima. Nivoi na kojima duša ima svest o željama.davanja ne mora da se odvija samo na materijalnom planu. Prikupljene impresije određuju prirodu inkarnacije Ego-um. da li će biti zaokupljena materijalnim stvarima. sastoji se upravo od ovih sanskara. Međutim. Mentalna i suptilna tela Nivo na kome se može imati svest o fizičkom telu je grubi svet. Prema tome. pripadaju suptilnom svetu. ili uzročno telo. prividno je upojedinjena zbog ograničenja mentalnog tela. prezasićena njima. slabe ili čvrste volje. kao šio je na primer slepilo. nalaze se u mentalnom svetu. preuzima niža tela u skladu sa impresijama pohranjenim u njemu. Tako ego-um. a nivoi na kojima duša poseduje svest o mentalnom. Ono može da se odvija i na planu razmene misli ili osećanja. on na taj način ostvaruje pravo da mu se svetac obrati. Zelje se u umu nalaze u latentnom stanju. Vezivanje na principu uzimanja . Iskazivanje poštovanja naprednoj duši proizvodi karmu uplitanja. da li će biti lepa ili ružna. predstavlja onaj entitet koji obuhvata sve faze kontinuiranog postojanja zasebne individue. Igra dualnosti Ego-um se oblikuje pod uticajem karmičkih impresija. kao što se drvo skriva u semenu. Nastanak i dalji opstanak ego-uma Duša.moguća upravo zbog toga što postoje suptilna i mentalna tela i svetovi. kaže da predstavlja stanje mentalnog tela. koji prolazi kroz unutrašnje nivoe sledeći svoju duhovnu stazu. nastojaće da ponovo uspostave međusobne kontakte. kaže se da predstavlja stanje fizičke inkarnacije. konkretno ispoljenje sanskara u svesti. Um sadrži sve čovekove impresije i naklonosti u prikrivenom obliku. Kroz uzimanje i davanje dolazi do jačanja karmičkih veza Ako su određene osobe nekada davno uspostavile međusobne odnose. mora za trenutak da zastane da bi takvom pokloniku pružio pomoć koja će ga uzdići na isti duhovni nivo na kome se i sam nalazi. već i osećanja i razmišljanja. Izvor želja treba potražiti u umu. hoće li biti zdrava ili bolesna ili će možda imati iskustvo i jednog i drugog. hoće li biti oštroumna ili glupa. ako je neka osoba razvila naročite sposobnosti ili sklonosti u jednoj inkarnaciji. verovatno će morati da se zaustavi na duhovnoj stazi da bi pomogla osobi koja joj je iskazala . Karma uplitanja Kada neko ukazuje poštovanje svecu koji se nalazi na višim nivoima svesti.

i svoj odnos ne uzdignu na kvalitativno viši nivo. Samo se na poprištu zemaljskog postojanja kreativna i plodonosna karma može manifestovati posredstvom grubog tela. razboritiju karmu ne promene taj ritam. Kvalitet zemaljske karme igra važnu ulogu u oblikovanju i preoblikovanju impresija ego-uma. On im daje podsticaj. bez ikakvog jasnog povoda. Karma postaje duhovna snaga koja vodi Oslobođenju tek kada počne da izvire iz pravilnog razumevanja. što ne znači da ti razlozi ne postoje. A do pravilnog razumevanja se najbrže stiže preko Savršenog Učitelja. Svest. Osoba je prisiljena da mrzi ili se plaši neprijatelja iz nekog od prošlih života. postignuća i prepreke kojima je on zasut. međutim.sve je to zacrtano karmom prošlih života.poštovanje. karma se. i kao što je ta sudbina uslovljena prošlom karmom. Isto tako. odgovarajućom karmom. strast izaziva strast. mada u sadašnjem životu ne postoje vidljivi razlozi za to. Impresije u ego-umu i karma na zemlji uza jamno su zavisni.u zemaljskom životu određuju impresije pohranjene u ego-umu. Dve vrste karme Uopšteno govoreći. Ali nakon što je zacrta. . što je presudan faktor dalje sudbine individue. Mnoge naizgled neobjašnjive stvari postaju shvatljive kada se razmotre u svetlosti karmičkih veza iz prošlih života. koja oblikuje ego-um i njegovu budućnost. Zato akcije dece ispod sedam godina ne ostavljaju snažnije impresije na ego-um. ne može više zanemariti. Svaka osoba je postala to što jeste zahvaljujući sopstvenim delima. kao značajan faktor budućeg razvoja individue. Razmena među dušama Brza i pouzdana razmena među dušama ogleda se i u zakonitosti po kojoj mržnja rada mržnju. sve dok pothranjuje ego-um pogrešnim razumevanjem. Osećaj odgovornosti javlja se naporedo sa osećajem za dobro i zlo. kao što se misli. Prava. Sloboda izbora i sudbina Po pravilu akumulirana karma poseduje izvesnu inerciju. Karmičke predodređenosti se popularno zovu sudbinom. bilo dobra ili loša. kroz novu. Istinski vredna karma kao posledica razlikovanja između dobra i zla Osoba će proizvesti doista vrednu karmu tek nakon što razvije sposobnost razlikovanja između dobra i zla. to jest. Čovek je sam stvorio svoju sudbinu koja ga prati još iz davnina. a ljubav priziva ljubav. Osoba najčešće nije svesna razloga svog neobjašnjivog ponašanja. tuđ i nametnut jaram. vezuje čoveka. niti igraju važnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti. Ona ne menja prirodu svog prvobitnog impulsa ukoliko za to ne postoji određeni razlog. uspesi i neuspesi koji ga prate. Pre no što zacrta svoju karmu. Ovaj zakon dejstvuje ne samo za vreme jednog života već tokom više života. uz pomoć razborite i mudre akcije. postoje dve vrste karme: karma koja vezuje i karma koja potpomaže Oslobađanje i Samoostvarenje. i delovaće sve dotle dok postoje individualne duše koje žude da se ispolje u običnom svetu. Zakon karme je rezultat povodljivosti ego-umova. i da se konačno oslobodi karmičkih predodređenosti koje upravljaju njenim životom i smrću. izmeniti. ili uravnotežiti novom. individua ima slobodu da bira svoju budućnost. Zakon karme je zakon koji se ispoljava kroz neprekidnu razmenu i uzajamno prilagođavanje. mora se ili istrošiti kroz posledice koje je izazvala. budući da je ispoljavanje impresija slabog intenziteta. Postati gospodar svoje sudbine Kao što prirodu karme . i to obično nakon što jedinka prevali prvih nekoliko godina svog detinjstva. Svaka karma. ona u sadašnjem životu oseća potrebu đavoli i pomaže prijatelje iz prošlog života. Ritam u kome dve duše začinju svoj odnos teži da se održi sve dotle dok one. I upravo kroz sopstvena dela može i da preoblikuje sebe prema zahtevima svog srca. nije. čak i poništiti karmom sadašnjega života. Sudbina. isto tako se može i preoblikovati. slabo reaguje na kontraste koji postoje u svetu. prijatelji i neprijatelji . Zadovoljstva i patnje života na zemlji. koji najdublje poznaje prirodu duše kao i sve složenosti karmičkih zakona. postane gospodar svoje sudbine. Dublje razumevanje i pravilna primena zakona karme omogućiće čoveku da. Tokom prvih sedam godina života impresije se slabo ispoljavaju. iscrpljujući tako impresije ego-uma. delotvorna karma. tako i kvalitet zemaljskog života utiče na prirodu impresija. začinje se tek kada jedinka razvije izvestan osećaj odgovornosti.

Ona traje sve dok ne donese plodove ili sve dok ne bude poništena kroz karmu suprotnog dejstva. To samo znači da ono što čovek seje. ona ne može a da me pokrene lanac novih dugovanja. ona više ne može na misteriozan način da iščezne a da. Tako ona nastavlja da se inkarnira da bi otplatila i naplatila sve svoje dugove. ali čak i uz čvrstu nameru da raščisti sve svoje račune. U svetu fizičkih fenomena postoji zakon o održanju energije prema kome se nijedan delić energije ne može izgubiti. tada ne bi postojao ni moralni poredak univerzuma. Isto tako. Kada sredstva nisu usklađena sa ciljevima. možda biti nespremna da se suoči sa svim složenim zahtevima situacije. na sebi svojstven način. Zakon karme kao izraz pravde Po svojoj neumitnosti zakon karme je nalik na sve ostale zakone u prirodi. pak. to je uvek znak da ljudske vrednosti nisu dovoljno ispoštovane. Tako osoba svaki put sve više dodaje na svoje dugove i stiče se utisak da nema kraja nepreglednom proširivanju i usložnjavanju karmičkih zapleta. strogo delovanje karmičkih zakona ne pogađa dušu kao nekakva spoljašnja.posledičnim zakonom u fizičkom svetu.poverilačke odnose i uplela se u mrežu raznovrsnih nenaplaćenih i neotplaćenih dugova. Dobre akcije donose dobre rezultate. već može postati neposrednim izvršiteljem njegovog izbavljenja iz . Reinkarnacija i karma VII Odeljak VII Sudbina individue koja se reinkamira Neotplaćeni i nenaplaćeni karmički dugovi Broj inkarnacija koje je duša primorana da proživi zbog svoje karmičke uslovljenosti ima tendenciju da se otegne u beskraj. izuzetke. već kao nešto stoje uključeno u racionalnu šemu života. rezultati akcija bili bi krajnje nepouzdani. ona najčešće nije kadra to i da učini. I konačno. A prema karmičkom zakonu. ne proizvede određene posledice. ostvarila sa njima mnogobrojne dužničko .posledičnog zakona u fizičkom svetu. Zakon karme je izraz pravde i odraz jedinstva života u svetu dualnosti. onda mora da prihvati kaznu i zlo koje će joj se vratiti. Sve što se iskustvom prikupi je nesumnjivo posledica onoga što je ranije učinjeno.loše. postoji mogućnost da će. raznovrsne i višeznačne dugove. Zakon karme održava moralni poredak univerzuma Moralni poredak univerzuma održava se na sistematičnoj povezanosti uzroka i posledice. to jest. ako se ne bi mogao strogo primeniti u domenu moralnih vrednosti. Čak i sklapajući nova prijateljstva. činila dobro onda mora da primi nagradu. Čovekova egzistencija bila bi neizvesna u pogledu postizanja vrednih rezultata. Kada bi zakon karme dopuštao olakšice. stvoriće nove. U svetu moralnih vrednosti postoji zakon prema kome važi da.Poređenje sa zakonom uzroka i posledice Zakon karme se u svetu moralnih vrednosti može uporediti sa uzročno . Teškoće u raščišćavanju računa Prvo. No. i uplesti se u nove komplikacije. ona ne može da izbegne ni otplatu ni naplatu svojih dugova. sve osobe sa kojima ima karmičke veze i neraščišćene račune. U univerzumu bez moralnog poretka sva ljudska nastojanja bila bi prožeta sumnjama i nesigurnošću. Kada ne bi bilo uzročno . kada je zakon karme zanemaren. a ljudi ne bi znali da li da od svog delovanja očekuju dobro ili zlo. činiš sebi . Učitelj može raščistiti sve račune Priča o karmičkim dugovima bila bi doista beskrajna ukoliko ne bi postojao izlaz iz karmičkog lavirinta uz pomoć Savršenog Učitelja. a rđave . da nije zakona karme u svetu vrednosti. posto je i jedno i drugo ishod karme koju je pokrenula želja. Kroz nebrojene živote individua je stupila u kontakt sa bezbroj ljudi. Nefleksibilnost zakona karme je nužan preduslov za smislenu akciju koja bi bila neizvediva kada bi se zakon karme ignorisao ili potcenjivao. neprijateljska i šlepa sila. nastupio bi haos koji bi ljude lišio sposobnosti da predvide rezultate svojih akcija. Sve što činiš drugome. Ako je osoba činila nekome zlo.mada treba vremena da se to shvati. A ako je. usled ograničenja koja joj nameću njene sposobnosti i okolnosti. u samom pokušaju da izravna račune sa onima sa kojima je u davnašnjoj vezi. kada se jednom stvori karma. Karmička predodređenost je uslov istinske odgovornosti. On ne samo daje u stanju da inicira učenika u vrhunsku veštinu ostvarivanja nevezujuće karme. Zatim. izmene. ne moraju se inkarnirati u isto vreme kada i ona. to i žanje.

logika iskustava prikupljenih u nekoliko života navešće ih da. u sadašnjem životu su nesvesno pri vučene njegovim magnetizmom ne znajući uzrok tome. uspešan prolazak kroz prvih nekoliko nivoa nije garancija daljeg bezbednog napretka. ustupke ili povlastice. Učitelj može biti posrednik u raščišćavanju tragaočevih karmičkih dugova. Zbog toga se ne može reći da se duhovni razvoj odvija automatski. čiji kosmički i univerzalni život obuhvata sva bića. Ponekad će Učitelj odati priznanje učenikovoj spiritualnosti. Budući da je jedno sa celokupnim životom i budući da se pojavljuje u svojstvu prenosioca znanja. Duhovni razvoj zahteva aktivne napore Osoba koja je pošla duhovnom stazom po pravilu postepeno napreduje sve dok ne postigne cilj. on razvija izvesne latentne sposobnosti koje mu omogućavaju da. Staza je krcata preprekama i zamkama i sve dotle dok nema pouzdanog vodstva Učitelja. krenu spiritualnom stazom. međutim. u smislu da će i bez aktivnih napora tragaoca. služenja. Čak i yogini su podložni delovanju nepopustljivog zakona karme koji ne poznaje izuzetke. Sasvim je izvesno da će se. najbolje Što tada može da učini jeste da mu se preda i da ga služi. Odnos sa Učiteljem traje više života Kada poklonik kroz svoju dobru karmu u prošlim životima zasluži najveću blagodet i milost Učitelja. stigla i Učiteljeva milost i pomoć. Proteći će vekovi žrtvovanja. može da ima zastoj ili da nazaduje. tako da je istovremeno sa duhovnim buđenjem učenika u sadašnjem životu. Milost Učitelja se zaslužuje prethodnom nevezujućom karmom. tragaoca vreba opasnost od pada. svesno dozivi unutrašnje suptilne i mentalne svetove. Svojim predavanjem učenik prebacuje breme svoje karme na Učitelja. Kada jednom stupi na stazu.karmičkih zamršaja. Učitelj odvraća učenika od negativne karme u koju bi se inače upleo. dobro i zlo. sa svoje strane. tragalac će morati tokom više inkarnacija da bude na duhovnoj stazi. međutim. Učenik je. Bogoostvarenje. a sa druge. To nije slučaj sa tragačima koji se još uvek kolebaju u odnosu na stazu i koji su lišeni vodstva Učitelja. trpeljivosti i odlučnog traganja pre nego što postane duhovno spreman za konačno ostvarenje Boga. Služenjem Učitelja pruža mu se šansa da razreši svoje karmičke čvorove. Ljubav i naklonost koju je učenik gajio prema Učitelju u prošlim životima. Prizivanje milosti Učitelja Učenik nikada bez razloga neće privući Učiteljevu pažnju. i samo će u tom slučaju biti bezbedan od pada i nazadovanja. koji mora da nađe načina da ga oslobodi. nikada se ne postiže za vreme jednog jedinog života. nauči da manipuliše silama i moćima koje su dostupne na višim nivoima svesti. jer će mu takva veza omogućiti da se oslobodi od svih ostalih karmičkih veza. isto kao što se kroz vezujuću karmu zaslužuju zadovoljstvo i patnja. izazove takav pad. haotično lutajući kroz nekoliko života. Učenik obično nastavlja tamo gde je stao u prethodnoj inkarnaciji. rezultati uslediti. stvorila je medu njima duboke veze. tragajući za najuzvišenijim ciljem. zbog zloupotrebe svojih moći. već zaslužio tu povlasticu zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Učiteljem u prošlim životima kao i svojim spiritualnim pregnućima. podužu istoriju. Privid no neobjašnjiva privrženost koju učenik oseća prema svom Učitelju ima. Odnos između učenika i Učitelja se nastavlja iz jednog u drugi život i proteže se na niz inkarnacija. Idući stazom. koje je svrha svake individualne reinkarnacije. gotovo uvek. Joga-bharašta Na bilo kom od prvih nekoliko nivoa tragalac. nastalih kao posledica odnosa sa bezbrojnim jedinkama sa kojima se ovaj susretao u svojim inkarnacijama. Samo ako tragalac ugrabi priliku da se nade pod vodstvom Savršenog Učitelja. s jedne strane. a da ovaj. umesto da napreduje ka cilju. Tragalac koji doživi ovakav težak pad zove se joga-bharašta (yoga-bharashta). Opasnost od pada Pre ili kasnije. samopročišćavanja. U nekim izuzetnim slučajevima tragalac na četvrtom nivou može da. Učitelj je postigao jedinstvo sa Bogom. da su mu posle potrebni eoni da se vrati na izgubljenu poziciju. onda je za njega najbolje da se veže za Boga ili za Učitelja. Ono je kulminacija . njegovo duhovno putovanje će se odvijati glatko i sigurno. Osobe koje su bile povezane sa Učiteljem u pređašnjim životima. tragalac postojano i sigurno napreduje ka svom cilju. Pre no što postigne duhovni cilj. Pošto već mora da se veže. većina takvih osoba udaljiti od cilja i nagomilati još vezujućih sanskara. No ipak. nije učinio nikakve vidljive napore i žrtve u tom pravcu.

Kontinuirani život duše može se porediti sa dramom Drama kontinuiranog življenja individualne duše sastoji se od mnogo činova. Za svoju otadžbinu ili političku ideologiju ljudi su u stanju da izdrže neizrecivu patnju i podnesu beskrajno mnogo žrtava. posle svakog završenog čina. On. nepromenljivog Sopstva kao jedine Stvarnosti. ponovo spustio. posedi. A kada nestanu želje u bilo kom obliku. a njena duša stupa u jedinstven božanski život. Želja kao sila koja nagoni ka inkarniranju Sila koja individualnu dušu drži okovanu na točku rađanja i smrti je žudnja za zasebnim postojanjem. Svaki čin treba sagledati u širem kontekstu. Samorealizacije. Ovaj rat nas uči da i prosečna osoba može da se. sam ego-um nestaje. naplatom karmičkih dugova. njen ego-um nestaje. I napokon. Neizmirene račune izmiruje otplatom ili. * Drugi svetski rat-Ur. lanac inkarnacija se prekida i dolazi do konačnog ostvarenja. zarad Boga ili Istine. Završetak jednog čina nije ujedno i kraj dramske radnje .onih koji su već izvedeni i onih koji tek treba da se izvedu. a upravo iz nje potiče mnoštvo želja usmerenih na objekte i doživljaje iz sveta dualnosti. Kulminacija svih reinkarnacija Život jedinke koja se reinkarntra sastoji se od mnogobrojnih faza i događaja. sam postao čitava glumačka ekipa i da se igra skrivalice sa samim sobom kako bi u potpunosti i svesno postigao Sopstvenu stvaralačku beskonačnost. zatim. tokom više života istrajnog rada na stvaranju inteligentne i nevezujuće karme. jer je duša prevazišla svest o zasebnosti odnosno dualnosti. Međutim. da bi je. postoji i neizbežna. Igra skrivalice Glumci su toliko zaokupljeni svojim trenutnim ulogama da ih smatraju početkom i krajem svog postojanja. Tako ona stiče bogato iskustvo. sposobni su i da. Vreme je da čovečanstvo smelo sagleda Istinu da je život jedan i da je Bog jedina stvarnost i jedina vrednost. Glumci odlaze sa zemaljske pozornice tek da bi se ponovo pojavili u novim ulogama.bogatstvo. Ego-um se inkarnira samo da bi ispunio želje. slava. Sve religije nedvosmisleno zahtevaju od čoveka da živi u skladu sa Istinom. puka je besmislica boriti se na strani jedne religije protiv druge. Ako čovečanstvo ne uspe da izvuče nauk iz lekcija ovog rata. koji je Istina. Živi za Boga i umri za Boga Ovaj rat* je nužno zlo. osvetljava nejasno. Dakle. Dokle god postoji ego-um u bilo kom obliku. i javlja se spoznaja večnog. jer je to ujedno i kraj njegovog postojanja. prema tome. pak. u Svom izmišljenom delu. predstavlja samo kariku u lancu činova . za Boga vredi mreti. Sve ostalo je prazno i ništavno bavljenje iluzornim vrednostima. u novom scenariju. onda se iz svega toga ne bi mogao izvući neki dublji smisao. Za nedostignutim idealima u jednom životu.da je Pisac drame. i iniciraće ga u novi život nadahnut istinskim i trajnim vrednostima. porodica. posto dostigne punu zrelost. a Pisac mora da odigra ulogu svih glumaca da bi spoznao Sebe kao Autora ove najveće detektivske priče ispisane u ciklusima stvaranja. Beskonačnost mora da prođe kroz iluziju konačnosti da bi sebe spoznala kao Beskonačnost. onda će ono uzaludno propatiti.prolazno i lišeno trajne vrednosti. pa čak i samo strujanje života na zemlji . Dovršava nedovršeno. on je deo Božanske promisli prema kojoj čovečanstvo treba da postane svesno viših vrednosti. Ratne nepogode će uputiti čoveka ka Bogu. Tokom najvećeg broja svojih uzastopnih života (u bezbrojnom nizu inkarnacija) oni ostaju nesvesni dobro čuvane istine .ona se nastavlja. nesavladiva potreba za novom inkarnacijom. On nas takođe uči da je sve profano . sledeći nesebične ciljeve. U božanskom životu više ne postoji ni prisila davanja ni prisila uzimanja. Točak života se neprekidno okreće i uzdiže je do najvećih visina. zavesa spušta na njen život. moć. ako bi se svaki čin posmatrao kao zasebna celina. da se poništi. Bogoostvarenje stavlja tačku na sve inkarnacije ego-uma. Sa stanovišta zemaljskog postojanja može se reći da se. Sa nestankom impresija. nastavlja da traga u sledećem. Rad na duhovnom oslobađanju čovečanstva . kao sastavni deo drame. A kada ego-um iščezne. ispravlja pogrešno. impresije koje omogućavaju opstajanje ego-uma takođe nestaju. uzdigne do najviših visina požrtvovanosti. Za Boga vredi živeti. Neinteligentna karma bacila je individualnu dušu u ropstvo i takva karma mora.napora ulaganih kroz više života. podnesu jednake Žrtve i patnje.

relativna. oduvek beše samo . istrajnim ulaganjem napora. One postoje i opstaju kroz dualnost. Onaj koji je zaokupljen ekonomskim ciljevima. religiozne ili kulturne slobode vezane su za svet dualnosti. jer ga teraju da se vezuje za uslove pod kojima bi se. i. Vrste slobode Čovek u svim sferama života nastoji da ostvari slobodu. ona će se ujedno osloboditi vezanosti za grubo. Duša je. A mnogo onih koji. Važnost duhovne slobode Samo kroz duhovnu slobodu može se doživeti beskrajna sreća i Samospoznaja kakvoj nema premca. on se obično vezuje za spoljašnjost života kome stremi. bori da ostvari nacionalnu i političku slobodu. u svim zemljama i u svim vremenima. Bilo koji niži vid slobode može se porediti sa kulom od peska. žude za slobodom kretanja i slobodnom razmenom ideja i informacija. ona ne predstavlja trajno rešenje. osnovni moto namučenog.Vapaj za slobodom U čitavom svetu ljudski duh vapi za slobodom. Zato nema većeg dara od duhovne slobode. Sloboda koju za sebe zahteva jedinka. čovekova duša bi. ukazuju čovečanstvu pomoć opskrbljujući ga osnovnim životnim potrebama . onih koji zaista shvataju pojam istinske. knjigama i drugim blagodetima civilizacije. Čak i kada se. koja je. već su spremni da za drugog polože i sopstveni život. Najvažniji preduslov ostvarenja duhovne slobode je oslobođenost od želja. Medu svim rasama i u svim podnebljima. u nedostatku spiritualne slobode. Premda se ispoljava kroz svet dualnosti. To je prava duhovna sloboda. nema važnijeg zadatka nego da se drugima pomogne da je postignu. kada se istrajnim ulaganjem napora jednom ostvari. želeći. mogle ispuniti. Relativna sloboda je uvek. ostvariti samo delimično. mora se prilagoditi zahtevima drugih jedinki. Otuda se onaj koji se poistovetio sa otadžbinom. delimično razumevajući pojam slobode. jer spoljašnji uslovi nisu trajni . pa su zato relativne i ograničene. ekonomske. Nacionalne. Ljubav prema slobodi i potraga za njom su dve osnovne težnje čovečanstva. društava ili država. u većoj ili manjoj meri. Onaj koji je nadahnut religioznim ciljevima. Granice slobode Različiti tipovi spoljašnje slobode mogu se. Ali je malo onih koji shvataju da je najosnovnija sloboda. društvo ili država. međutim. apsolutne slobode. ona sloboda koja sa sobom nosi krajnje ostvarenje jedinstva svekolikog života. da pomognu drugima da je steknu. Različiti ljudi teže različitim slobodama zavisno od toga šta u životu cene i šta smatraju vrednim. ne bi bilo ni zavisnosti ni ograničenja. nastoji da ostvari slobodu religije. Oni koji su shvatili vrhunski značaj duhovne slobode moraju ne samo da se za nju izbore. Samo u duhovnoj slobodi čovek može živeti za druge. Samo duhovna sloboda je neograničena Samo je duhovna sloboda apsolutna i neograničena. vredna sama po sebi . Samo u duhovnoj slobodi nema patnji i ograničenja. suptilno i mentalno telo. i koja definitivno stavlja tačku na sve brige i sumnje. bori se za ekonomsku slobodu. Osobe koje su snažno privučene društvenim ili kulturnim ideologijama. već i da se prihvate dužnosti date od Boga.duhovna sloboda. veća od . da živi po svom nahođenju. konačno ostvari. a ne beskonačne. teže jedino da sebi obezbede onu vrstu egzistencije koja će im pružiti osećaj slobode koja je samo relativna. Oni ne samo da su odlučni da odbrane slabijeg od napada i ugnjetavanja.sloboda! Malo je. ali sa konačne tačke gledišta je pomoć koja čoveku omogućava da ostvari duhovnu slobodu. Čak i da su svi spoljašnji uslovi slobodnog življenja prisutni. Sve te vrste pomoći su doista velike i značajne. eventualno. od patnji obnevidelog čovečanstva. Želje su to što sputava čoveka. Istinsko služenje Ljudi koje prožima duh nesebičnog služenja. dospela u ropstvo. Da nema želja. Kada duša pokida okove želja koji je drže u stanju otuđenosti.odećom i krovom nad glavom. Kroz svoj imperativni zahtev da bude slobodan. Samo kroz duhovnu slobodu rada se vrhunsko poverenje u Istinu. lekovima i hranom. ostaje večito. ona je utemeljena na spoznaji o neprikosnovenom jedinstvu svekolikog života. silom prilika. ostala bolno zasužnjena. Manja postignuća prati strah od prolaznosti. a opet ostati nevezan. za razliku od mnogobrojnih relativnih sloboda.podložni su postepenom razaranja i nestanku.

Sada je došlo vreme da uložite sve svoje snage i pomognete mi u misiji pomoći čovečanstvu da krene duhovnom stazom i spozna Boga. Najvažniji uslov svakog duhovnog školovanja je spremnost da se izgara u duhovnom radu čiji je cilj približavanje čovečanstva spoznaji Boga. čovečanstvu.umesto da sagleda sebe kao jednu i jedinu Stvarnost u kojoj ne može da postoji drugo. od Boga isplaniranom i suđenom zadatku pružanja duhovne pomoći čovečanstvu. Zadatak duhovnih radnika Budite Lučonoše Čovečanstva Veoma sam srećan što ste se odazvali mom pozivu da čujete poruku koju imam za vas. Grubo. ne postoji lek koji će trenut no olakšati njihovo stanje. Duhovnu slobodu mora izboriti svak za sebe sopstvenim naporima uz pomoć brižljivo isplanirane strategije protiv nižeg ˝ja˝ i nižih želja. koji su samo njeni nosači. vi. Nema te žrtve koju ne treba podneti da bi se čovek oslobodio iz duhovnih okova i nasledio Istinu koja jedina donosi veČni mir i učvršćuje nepokolebljivi osećaj univerzalnog bratstva ljudi. Večna Istina daje Bog jedina stvarnost. duhovni rad je imperativ za sve one koji iskreno vole čovečanstvo. Preuzimajući na sebe zadatak da pomognete drugima da spoznaju Boga. Ratnici Istine moraju pomagati svim ljudima. Neobično mi je zadovoljstvo da primetim kako ste se takvom poduhvatu iskrena srca odazvali. Beskućnicima ćete pružiti dom u koji oni treba samo da se usele. pa i najmanjem koraku u pravcu tog postignuća. moji poklonici. tako što će mu predočiti Istinu o jedinstvenosti svekolikog života. Stanja svesti Svaka duša je jedno sa večnom i nedeljivom univerzalnom Dušom. pogrešno poistovećujući sebe sa telima i ego-umom. Priroda duhovnog rada Zbog svog vrhunskog značaja za istinsko i trajno blago stanje čovečanstva. u svom neznanju. ostali ste verni meni i mom duhovnom delu. jer je duša iznad njih. Poistovećujući se sa telima. U ovom bogoželjenom. u neznanje duboko ogrezlom. budući da je uhvaćen u iluzornu mrežu dualnosti. dužni ste da radosno podnosite svaku žrtvu i patnju. Mnogi od vas su. Kroz mnoge bure i potrese. Kada nemaju šta da obuku. duša se uhvatila u zamku iluzije o višestrukom postojanju. Izvor iluzije o mnoštvu Iluzija mnoštva nastala je zbog toga što se duša. jer svako je izraz jedne jedinstvene Stvarnosti. već ćete. a zatim i nedvosmisleno ispoljena u recima i u delu. Međutim. čovečanstvo će postići duhovnu slobodu. Međutim. učestvujući sa ljubavlju i verom u mom univerzalnom delu produhovljavanja sveta. Duhovni radnici moraju da izbave svet iz takvih muka. podstaknuti ljubavlju prema meni i verom u mene. ona je počela sebe da smatra ograničenom. za one koji su u beznađu duhovnog zatočeništva. mračne neprohode i oskudice. Ali tela ne mogu biti sredstvo kroz koje bi duša saznala svoju istinsku prirodu. Čvrsto verujem da ćete vi. poistovećuje sa svojim telima. izvršavali moje naloge i sledili moje upute. oplemenjenog blagorodnom ljubavlju za sve. Kada su ljudi gladni daćete im hranu i oni će biti siti. Ona po svojoj važnosti dolazi na prvo mesto. Kada spozna Istinu.svake druge pomoći. zajedničkim naporima izneti to breme. Nema drugog načina. poteklih iz uobrazilje o dualnosti. svih ovih godina provedenih sa mnom. Uveren sam da nećete zadržati samo za sebe Istinu koju vam donosim. ne samo u njihovim naporima da u uzbudljivoj i izazovnoj bici ostvare pobedu nad sobom. Međutim. Kako pomoći drugima da postignu duhovnu slobodu Pomoć koja se pruža ljudima u njihovim naporima da ostvare duhovnu slobodu umnogome se razlikuje od drugih vidova pomoći. morate mi pomoći . mora da bude jasno shvaćena i bezrezervno prihvaćena. i. suptilno i mentalno telo su posrednici kroz koje ego-um doživljava različita stanja sveta dualnosti. Svet je čvrsto utemeljen na lažnoj ideji o zasebnom postojanju. Stoga je bitno da budemo sasvim načisto u pogledu prirode duhovnog rada. pribavićete im odeću koju treba samo da obuku. koja je jedina Stvarnost. i da smatra daje u kreaciji samo jedna medu mnogima .čak i po cenu života. . moji poklonici. Breme mora da se podeli. Duša je u svim telima i u ego-umu jedna i nepodeljena. već i pri svakom. preneti svetlost ovom. on ne može da se izvuče iz njenih zamršenosti. s ushićenjem i odvažnošću.

duša prolazi kroz različita stanja svesti.nikada ne izgubite iz vida ideju o jedinstvu. božanski život u Istini. To je bezvremeno iskustvo. Nema drugog načina da im se pomogne da postignu duhovno oslobođenje i presvet ljenje. na vladare i potčinjene. da bi ljudi mogli da prime večni život koji im ja donosim. doživljavaju dušu kroz samu dušu. oni neće uspeti da vas razumeju ukoliko im se ne budete obraćali rečnikom koji im je razumljiv. koje će popustiti samo na dodir ljubavi i razumevanja. Bogospoznaja je u njima još uvek samo latentna. Tela su. Vi morate da pridobijete ljude za život u Istini. koji je Jedinstvena Stvarnost svih duša. vi . umesto njega. Ljudski um se mora prethodno očistiti od sebičnosti i predrasuda. Nije slučajno da se ljudi dele na bogate i siromašne. rascvetao oslobođeni. Ignorisati vreme značilo bi ignorisati i sam duhovni rad. Da biste uspeli u svom zadatku vi morate ljudima uliti veru. na velike i male.čiji su oni punopravni naslednici. ne možete ih prisiljavati na duhovnost. Vi ne samo da morate da pripremite čovečanstvo da primi Istinu. Boga. Prividno spuštanje na niži nivo Često će biti neophodno da se prividno spustite na niže nivoe kojima pripadaju osobe kojima želite da pomognete. Pridobijanje ljudi za život n Istini Pukim osuđivanjem podela nećete odstraniti podele. dok to činite.pomažući čak i onima koji su skloni da stvaraju razdore tamo gde ih nema ne dajući vam tako ni trenutka predaha . Bogospoznaja Većina duša je nesvesna svoje istinske prirode. Kako ljudi budu postepeno dolazili do sve dubljeg i dubljeg razumevanja. Za njih je od najvećeg značaja da strogo vode računa o protoku vremena u kreaciji i da ne izgube iz vida uzvišeni značaj budućeg trenutka u kome će se obelodaniti univerzalna duhovna Istina. Dok doživljava različite unutrašnje nivoe posredstvom različitih posrednika ili nosača. duhovni rad namenjen je dušama koje se još uvek nalaze u klopci kreacije. kao i ego-um. i ubediti ih da im pomažete da se spasu ropstva i patnje kroz spoznaju Najuzvišenijeg . Međutim. Duhovni radnici ne mogu sebi dopustiti da u kreaciji zanemare element vremena.obmanjujuće poistovećenje sa telima i ego-umom.to doista nije nimalo lak zadatak. U stanju duhovne Slobode i Savršenosti. Kada se budete upustili u duhovni rad. To je samopotvrđivanje Beskonačnog kao beskonačnog. Međutim. Ljudi neće pogoditi smisao vaših reci ukoliko te reci nisu prilagođene njihovim sposobnostima i iskustvu. i koje svim snagama. To je iskustvo gde duša svesno doživljava svoju istovetnost sa Bogom. Bog postaje jedina Stvarnost za koju vređi živeti. Važnost vremena Spoznati Boga znači boraviti u večnosti. već se i sami morate učvrstiti u njoj. na vode i vodene. duhovnih radnika. Oni koji su zbacili veo dualnosti. Ove razlike su stvorili i podržavaju oni koji su se u svom duhovnom neznanju vezali za njih. na primaoce visokih priznanja i na društveno žigosane. jeste da mi pomognete u mom objavljivanju Istine napaćenom čovečanstvu. stvara iluziju mnoštva i podeljenosti unutar nedeljive celine. Instrukcije za duhovne radnike U pružanju duhovne pomoći morate imati u vidu sledeće četiri stvari: 1. stvarno ne izgubite visoki nivo razumevanja. da bi se. oni nisu voljni da napuste stav o svojoj zasebnosti. samo posrednici ili nosači svesti. svesno ili nesvesno. Nije dovoljno da negujete snažna prijateljska osećanja i ničim ukaljanu čistotu i dobrotu u srcima. ne srne da bude saopšteno sa visine. u kojoj vlada iluzija o vremenu. nezavisno od njenih posrednika ili nosača. Zadatak duhovnih radnika Zadatak vas. Pošto do tog iskustva još uvek nisu došle svesno. i gde Svetio Istine o Jedinstvu svih biča rasteruje mrak patnji i ograničenja. Zapamtite da možete pomoći ljudima da se oslobode iluzorne podvojenosti i domognu duhovne slobode jedino ako i sami . vi ćele zakoračiti u šumu podela za koje ljudi očajnički prianjaju. na tirane i ugnjetavane. dolazi do potpune predaje ego-života. A ubediti ljude da se okanu sebičnosti i predrasuda . I pored toga što imate najbolju nameru da uzdignete ljude na viši nivo svesti. jednako je važno da. Sviknuti da život vide izdeljen na zasebne celine. i koji su toliko ogrezli u izopačene misli i osećanja da svoju izopačenost više ne zapažaju. nastoje da očuvaju. Ono što kroz svoja razmišljanja i osećanja imate da saopštite ljudima. koje naglašavaju. Njih stvaraju i pothranjuju podvajajuće misli i osećanja.

ako budete radili s entuzijazmom i razumevanjem. Duhovno razumevanje obezeđuje svestrano napredovanje Ne smete deliti život na oblasti. izvrši. ali prepreke i postoje da bi ih sadvladali. Vi. školstvo. 4. morati silom prilika da se suočite sa mnoštvom prepreka. ili karma- . Um svetovne osobe pomućen je gustim naslagama sanskara. napredak u svim ovim sferama života uslediće automatski. i duboka. ona će sama ukazivati na odgovor. vi se više nećete opterećivati time da morate da pružite drugima spremljene odgovore i gotova rešenja. da razumeju. ekonomiju. uspesi i neuspesi. Vaša zasluga biće u tome što. moraćete da nastojite na pronalaženju celovitog i stvarnog rešenja za sve pojedinačne i društvene probleme. ali pravi smisao pomoći dobijene od Učitelja jeste osposobljavanje drugih da ovladaju svojim prikrivenim sposobnostima. Postoji. Rezultati duhovnog rada Morate obavljati svoje zadatke ne brinući za posledice. ukoliko uspete da u ljudima probudite duhovno nadahnuće i razumevanje. Takvo razmišljanje je prepreka celovitoj viziji. biti izvanredni. te da vi jedino možete da budete instrument njenog razotkrivanja. ljudi ne bi bili u stanju da sami dođu do rešenja svojih problema sa duhovne tačke gledišta. ne smete da gubite iz vida konkretno delo koje Učitelj želi da. ne obazirući se na uspehe i neuspehe. nepokolebljiva vera i neizbrisivo blaženstvo. Nadvladavanje prepreka Videli ste kako ćete vi. malo je onih koji su dovoljno pripremljeni za nju. Ako ste nepokolebljivo odlučni u želji da mi pomognete u mojoj misiji da čovečanstvu otvorim oči za jedinu stvarnost vrednu truda. kao duhovni radnici. znači mnogo vise od nametanja gotovih rešenja. biće dovoljno ako uspete da navedete ljude da se pitaju i sami tragaju za odgovorima. da bi tragalac uopšte mogao da kroči na spiritualnu stazu. kao duhovni radnici. Čak i ako vam se učini da je prepreka nesavladiva. pak. i u jednom plodonosnijem i kreativnijem pravcu. sve to su iluzije unutar beskonačne Jednote. moral. nauku. Duhovni napredak nije proces akumuliranja koji se odvija spolja. 2. misticizam i kulturu i posmatrate samo jednu od ovih oblasti . Prepreke i njihovo savladavanje. Ukazati ljudima na dublji način sagledavanja problema i sugerisati im konstruktivniji pravac razmišljanja i delanja. morate da učinite sve što je u vašim moćima da pomognete drugima bez obzira na moguće rezultate ili posledice. već postoji u njima u latentnom stanju. Ako su pitanja jednostavna. Ljudi će sami pronaći svoje odgovore. moraju svesti na razumnu meru. Kao duhovni radnici takođe morate da zapamtite da duhovna mudrost koju želite da prenesete ljudima. Kada svoj zadatak izvršavate čista srca. koje se. ukazaće vam se mnoštvo mogućnosti za duhovni rad. tako da će vaš prividni silazak na niže nivoe biti samo privremen. u drugom slučaju. za Boga i samo Boga. Pitanja koja mogu da im pomognu da bolje formulišu sebe ne treba da budu ni previše teoretska ni previše komplikovana. ili da rastumačite njegovu pravu prirodu. Vaš zadatak biće da upitate druge ono što se sami ne bi upitali ili usudili da upitaju u vezi nekog svog praktičnog problema. bez vaše vešte intervencije. kada podelite život na politiku. to je unutarnji razvojni proces. mnoštvo mogućnosti za rad na ovom polju. religiju. Neka pitanja su važnija od odgovora. Ili. umetnost. uz vašu pomoć.ćete menjati svoj pristup i tehniku. Vašim neumornim zalaganjem čovečanstvo će biti inicirano u novi život u kome će vladati trajni mir i besprekorna harmonija. Strogo praćenje spoljašnjih obrazaca religijskih rituala i ceremonija je uobičajeni postupak za olakšavanje sanskaričkog tereta. sami istražuju svoje probleme. Duhovni razvoj kao nesputani razvoj unutrašnjeg razumevanja. stvaralačka ljubav i beskonačno razumevanje. 3. Stupanj spoljašnjeg prihvatanja religijskih zapovesti i tradicija je poznat kao šairat (shairat). Vrline i sposobnosti sledbenika Odeljak I Stupanje u stvarnost unutrašnjeg života Prednost i ograničenja spuljašnjeg pristupa lako je dostignuće Istine konačna sudbina svih ljudi. doista. Prema tome. Ali. besmrtna svežina i besprekorna čistota. Kada vam postane sasvim jasno da duhovna mudrost leži skrivena u svakom. Vi. vi ste ga već izvršili. a zatim početi da se bavite svakom oblašču odvojeno i isključivo. Budite sigurni da će vaši rezultati. Najčešće ćete se zadovoljiti time da drugima osvetlite problem sa druge strane. Istina je da je pomoć Savršenog Učitelja apsolutno neophodna da bi neko postigao Samospoznaju.rešenje do kojeg budete došli neće biti zadovoljavajuće ni celovito. kao duhovni radnici. neposredna.

nego kao rezultat kritičkog razmišljanja. čisto intelektualno razumevanje pokazaće se nedovoljnim. ona će. te življenje u skladu sa strogo utvrđenim etičkim kodeksom kojeg je iznedrila moralna svest tog doba. Dešava se upravo suprotno. i to nezavisno od konvencionalnosti i nekonvencionalnosti. moraju da nauče da razlikuju lažne od pravih vrednosti. ne znači da konvencije nemaju apsolutno nikakvu vrednost. javiće se potreba da svoj u intelektualnu analizu uskladi sa praktičnim životom. stvarno od nestvarnog. Spoljašnji pristup je na svoj način koristan. kao takva. obilazak svetih mesta. uobičajenog za neuobičajeno. ili adiatma-marga (adhyatma-marga). koja. prelazak iz shairata (karma-kanda) u tariqat (adhyatma-marga) ne treba shvatiti samo kao prestanak spoljašnjeg konformizma. početi da oseća potrebu za istinskim znanjem. U ovoj višoj fazi. odnosno. teži da pripiše iluzornu vrednost stvarima koje nisu ustaljene i uobičajene. ne javlja se kao posledica nekritičke reakcije. Oslobađanje od konvencija zaslugom kritičkog razmišljanja Ljudi se pokadšto okreću nekonvencionalnim stvarima samo da bi iskočili iz uobičajenih okvira. Najveći broj konvencija ima iluzornu vrednost zbog toga što su krojene po meri prošeka. ulažući napore da se prilagodi ustaljenim šemama i konvencijama umesto da se bavi istinskim i trajnim vrednostima. gledišta. U početnim stadijumima svog nastojanja da dostigne znanje. To je definitivan prestanak nekritičkog prihvatanja postojeće tradicije i početak novog načina života koji će se zasnivati na razboritom uočavanju razlike između bitnog i nebitnog. bitno od nebitnog. zamorivši se od svega toga. nisu ništa drugo do iluzorne vrednosti. potpada pod vlast lažnih ili iluzornih vrednosti. Ali doći će trenutak kada će se ona. tako i poklonik. a ne teorija. Nesvakidašnjost njihovih težnji i interesovanja pomaže im da zadovolje i osete svoju izdvojenost i različitost od ostalog sveta. i pothranjuje u njoj neku vrstu suptilnog samoljublja. koja je poznata kao tarikat (tarqat). jer je to samo jedna nekritička reakcija. Ograničenja konvencija Sa stajališta realnosti unutrašnjeg života. Iluzorna vrednost običnog i ustaljenog vremenom gubi čar. Ideje. Mnoge konvencije. ona će se služiti intelektom da bi razlučila trajno od prolaznog. Ali kada se probudi i krene stazom. To nije samo zamena konvencionalnog za nekonvencionalno. Nekonvencionalne stvari su neretko privlačne samo novine radi. spiritualno neznanje individue toliko je veliko da ona ni ne shvata da živi u neznanju. Propast jalovih ubeđenja Za duhovnog poklonika. shvativši da ne zna. umesto da se okrene istinskim i trajnim vrednostima. privržena spoljašnjerm prihvatanju religije. Kao što insekt prolazi kroz razne metamorfoze da bi dospeo do sledećeg stadijuma razvoja. Za svetovnu osobu koja se odlučila za ovaj uzvišeniji oblik traganja kažemo daje postala poklonik. većina ljudi je. okrenuti realnosti unutrašnjeg života. Ono što je društveno ustanovljeno i opšte priznato ne mora uvek da bude zdravo i u duhovnom smislu. kojom se odlikuje život poklonika. kao delo prosečnih umova. Oslobođenost od konvencija. duhovno neizgrađenih pojedinaca. pak. Oni koji bi da nadrastu stupanj spoljašnjeg prihvatanja i da zakorače u uzvišeniji život unutrašnje realnosti. istinito od lažnog. Na stupnju spoljašnjeg prihvatanja. poklonika više ne zadovoljava spoljašnjc prihvatanje određenih pravila. On podrazumeva svakodnevnu molitvu. No. stavovi. život zasnovan na spoljašnjem prihvatanju često je duhovno jalov. jer stvara odgovarajuću atmosferu za razvoj duhovne discipline. suvoparnom i uštogljenom. Realnosti unutrašnjeg života Duša provede nekoliko života učeći lekcije spoljašnjeg prihvatanja. a život koji odstupa od ovakvog krutog prihvatanja neretko se odlikuje duhovnim bogatstvom. izvršavanje dužnosti onako kako ih nalažu sveli spisi.kanda. jer nalazi da je to najlakši način za umirivanje nečiste savesti. Sa duhovne tačke gledišta važna je praksa. ne može da doprinese životu u slobodi i istini. pa čovek. To je skok sa stupnja neznanja na stupanj kritičke promišljenosti. ali nije uvek lišen negativnih posledica. i pored svega toga. Prerastanje stupnja spoljašnjeg prihvatanja je mnogo veći korak od pukog mehaničkog prebacivanja s konvencionalnog na nekonvencionalno. međutim. Ovo. Razlikovanje između istinitog i lažnog Stoga. verovanja. prošavši fazu spoljašnjeg prihvatanja (šairat ili karma-kandu) nastavlja dalje stazom duhovne emancipacije. već on želi da razvije osobine koje će njegov unutrašnji život učiniti duhovno lepim. ili doktrine kojih se ljudi . Čovek. Ponekad čini osobu krutom.

Otuda praćenje religijskih dogmi ne daje u potpunosti povoljan rezultat. i. Potreba za prevođenjem teorije u praksu Kada se čovek odrekne ranije nekritički prihvaćene vere i religijskih dogmi u korist pogleda i načela kojima posvećuje svoju misao. a da se ne naruši ravnoteža čovekovog duhovnog ustrojstva. jer obuhvataju ne samo intelekt. ona ostaju vezana za površne aspekte ličnosti. napokon. Drugim recima. Ljudi veruju u jedno. ideje doživljavaju zdravu transformaciju i postaju jedno sa tkivom života. istrajnom i napornom radu. on mora da razvije i ispolji mnoge božanske vrline u svakodnevnom životu. Čak i na stupnju shairata. naposletku. mnogo češće su činile štetu. međutim.intelektualno pridržavaju čine površinski sloj njihove ličnosti. indirektno privuče iskustvo koje će mu otvoriti vratnice spiritualnog Života. Može izgledati da neka vrlina sama po sebi nije previše bitna. prianjaju za čoveka. Iako su vera i religijske dogme ponekad donosile korist pojedincu ! zajednici. misao treba da postane ne samo kritička nego i kreativna. Dogme su često štetne Vera i religijske dogme su. Vera i religijske dogme Dešava se da i dogma. i 2) uvođenje rezultata kritičkog rasuđivanja u praktičan život. Um se sada oslobodio uticaja neoplemenjenih emocija . U duhovnom životu sve vrline se nadopunjuju i podstiču jedna drugu. onaj koji bi da nasledi Istinu mora za nju da bude duhovno pripremljen.ali je takvo postignuće prečesto praćeno žrtvovanjem učešća srca. mora se ponovo pokrenuti i oživeti učešće srca. budući da je viđenje koje nameću dogme neretko zamagljeno usled degeneracije ili pak potpunog izostanka kritičkog rasuđivanja. u stvari. ukoliko je čovek brani sa žarom. gledano u celini. Razvoj kritičke i kreativne misli je vrsta duhovne pripreme. a čine drugo. Jedan od prvih koraka koji poklonik treba da učini jeste da . poput ogrtača. pate od iluzije kako su duhovno napredni. Vera i religijske dogme imaju prednost nad intelektualnim stavovima i doktrinama.utoliko što njegov um sada počinje kritički da preispituje svoja uverenja. još nisu ni započeli duhovni život. već i srce. Za razliku od čisto teorijskih spekulacija. a njihova međupovezanost je takva da je nemoguće zanemariti bilo koju od njih. Kroz nju čovek usavršava one ljudske kvalitete koji doprinose uravnotežavanju uma i srca. Vrline i sposobnosti sledbenika II Odeljak II Neke božanske vrline Međupovezanost osobina koje su neophodne za duhovni život Da bi unutrašnji život poklonika postao harmoničan i prosvetIjen. dotle postoji i gorljivost i oduševljenje kao dinamični element svake verske ideologije. Uključene u procese aktivnog života. da bi bila plodonosna. Ako su novonastala uverenja lišena emotivnog podsticaja. Jer. i labavo. Oslanjajući se na svoja jalova ubeđenja. On ih. a duhovna priprema ponekad se proteže na nekoliko života provedenih u strpljivom. ispada da su sve božanske vrline apsolutno neophodne za život. Mada su u odanosti veri i dogmama zastupljeni i um i srce. da bi rezultati kritičkog razmišljanja postali duhovno plodonosni. dok. ali zanemariti njene veze sa drugim važnim vrlinama nije preporučljivo. one uključuju znatno veći deo ličnosti. ideje nastale nakon kritičkog preispitivanja moraju se uključiti u aktivan život da bi bile sasvim plodonosne. karma-kanda) na život u kome prevashodni značaj imaju unutrašnje vrednosti (tariqat ili adhyatma-marga) um i srce sastoji se iz dva stupnja: 1) oslobađanje uma od inercije nekritičkog prihvatanja zasnovanog na šlepom imitiranju i pobuđivanje kritičkog razmišljanja. I. ili karma-kande. Strpljenje i istrajnost Svaki čovek je punopravni naslednik Istine. došlo je do izvesnog napretka . oslobađanju nesputanog Božanskog Života. Međutim. u svemu tome se krije i jedan ozbiljan nedostatak-oboje deluju u odsustvu kritičkog osvrta. nije retkost da privrženost religiji postane izvor nadahnuća za mnoga nesebična i plemenita dela. kako izvor dobra tako i izvor zla. Kada prihvatimo da svaka ima svoju funkciju i smisao. Kritičko i kreativno razmišljanje uravnotežava Prelazak sa spoljašnjeg prihvatanja (šairat. Ali. dokle god postoji slepo prihvatanje dogmi. više ne brani sa tolikim žarom i oduševljenjem kao što je ranije branio verska ubeđenja.

Oslobođenost od briga Moralnu hrabrost i samopouzdanje treba da prati bezbrižnost. Pred tolikim preprekama mnogo je lakše odustati nego se boriti. To se može slikovito prikazati pričom o jednom čoveku iz Pune. već se sa svih strana suočava sa hladnim prezirom. A to ga čini bolno osetljivim na spoljaŠnje uticaje u kojima ne samo da nema ljubavi. Uspeo je da stigne do jedne prodavnice u gradu i pao u nesvest. čovek zapravo stupa na stazu posutu trnjem. iskusivši uzvišenu ljubav. nije toliko izražena. Seo je pod drvo. grada u Indiji. Pretrnuvši od straha za svoj život. na opšte veselje okupljenih radoznalaca. on potrča koliko ga noge nose. prezirom. Svet je zarobljen Mayom i opijen lažnim vrednostima. on mora da razvije sposobnost da se samostalno. Moralna hrabrost i samopouzdanje Duhovni zadatak uzdržavanja uopšte ne bi bio težak kada bi poklonik mogao da se prilagodi svetovnim tokovima i da ih prihvati bez opiranja. pa je besmisleno razmišljati o tome šta bi bilo da su se stvari odvijale drugačije. Prošlost se. On i ne očekuje ništa bolje od ljudske prirode.bilo je. Malo je stvari u umu koje odnose toliko energije kao brige. Njegov put upravo i vodi kroz svet. beznadežnom antipatijom i stalnom mržnjom. ali njegova patnja. Da bi voleo i služio svet koji za njega ima malo razumevanja ili ga čak uopšte i nema. Čovek se takođe oseća brižnim u pogledu na budućnost. Međutim. Brige će se javljati u duševnom životu individue sve dotle dok je ego-um opterećen prošlošću. bez spoljašnje podrške. Napustio je Punu i otišao u obližnju šumu. pa čak i mržnjom onih kojima te istine još nisu dostupne. Ponovo će morati da se vrati u svet da bi razvio one osobine koje će ga osposobiti da se suoči sa svetom i prihvati ga onakvog kakav jeste. Zato je njegova patnja veća jer on doživljava rascep između onoga kako stvari stoje i kakve bi mogle da budu samo kada bi svetu makar malo bila dostupna ljubav koju je on počeo da razumeva i neguje. Kada odluči da ostvari Istinu. A kada je došao k sebi. on se i dalje držao svoje odluke. međutim. obzirom na njegovu grubost i tvrdokornost. ograničeni ego-um se stalno poistovećuje sa prošlošću. mada su ti uznemiravajući zvuči koji su se prolamali kroz tišinu noći bivali sve glasniji i glasniji. misleći da je ona. A najteže je uopšte ne brinuti. No uprkos tome. i malo je onih Čija će nepokolebljivost i hrabrost istrajati do samog kraja. bori za Istinu. upliće se u njenu mrežu. onako kako se čovek nadao da će se odvijati. i on treba da mu služi uprkos tome što ga ne odobrava. naročito kada postoje nagoveštaji da mu ona . Tu je njegova moć obuzdavanja na najtežem ispitu. Međutim. Moralna hrabrost razvija se uporedo sa jačanjem poverenja u sebe i u Učitelja. bežanje od sveta mu neće mnogo pomoći. Brižnost se javlja onda kada se stvari ne odvijaju onako kako se očekuje. kroz odnos sa Savršenim Učiteljem poklonik sve dublje oseća i razume istinsku ljubav. već i najstrože obuzdavanje i nepokolebljivu moralnu hrabrost.. i. počeo da ponavlja Božije ime. i služiti mu na način na koji to i Učitelji čine. sa brojanicorn u rukama. ne da izmeniti. Voleti svet. Iako će mu. odveć je krupan zalogaj za slabe i plašljive. pošto je sagledao više istine. odnosno. on mora da razvije u sebi beskonačnu trpeljivost i uzdržanost. ispričao je. zna kakva je riznica skrivenih mogućnosti u svakoj duši. Odbrana viših istina zahteva nepokolebljivu moralnu hrabrost i poklonik treba da je spreman da se suoči sa kritikama.svom neumornom entuzijazmu pridoda nepokolebljivo strpljenje. Jednom je taj čovek pročitao duhovni spis koji je na njega ostavio tako dubok utisak da je odlučio da se odrekne svega. međutim. Ozdržavanje Kako odmiče na stazi. neizbežna i neiskorenjiva. i. Zato su zemaljski putevi najčešće u suprotnosti sa standardima koje je poklonik sam sebi postavio. Sve do trenutka kada opazi kako mu se kroz pomračinu približava ogroman medved. Ono što je bilo . sa svih strana mogli su se čuti životinjski krici. svoju avanturu. i nikakva briga neće moći da promeni nešto što pripada prošlosti. njemu preostaje još jedino da se bori za njih.. Poklonik. kao takva. u ovoj neravnopravnoj borbi pristizati pomoć od Učitelja i drugih poklonika. Prihvatanje sveta onakav kakav jeste Duhovni napori iziskuju ne samo veliku fizičku izdržljivost i odvažnost. Čak i svetovnjak može da propati u svetu koji mu ponekad izgleda neprijateljski i otuđen. Tako je prestala njegova želja za odricanjem. i žali za onim što se nije ispunilo. tvrdokornom zajedljivošću. Tako je nastavio celog bogovetnog dana uprkos mnogim neprijatnostima. njegovo oduševljenje počelo je lagano da splašnjava. Po zalasku sunca. ali. makar stajao sam protivu čitavog sveta.

Kada je um turoban. a sa druge. nego sebičnost. njegov napredak će biti veoma spor. Radost. onda su i njegove akcije nerazumne i vezujuće. Učitelj strpljivo čeka da ovaj potpuno shvati smisao i značaj njegove pomoći. ja˝ Poklonik. on je mora dovršiti čak i kad mu okolnosti nikako ne idu na ruku. Tada čovek nastoji da brižnost proglasi nužnim elementom pripreme za suočavanje sa budućom situacijom. pri čemu ne bi smelo da se insistira na udovoljavanju zahtevima ograničenog ˝ja˝. Nezavisno od velikog i malog Ukoliko je poklonik sasvim nevezan za rezultate svog rada. kao. ˝Ovo je bila isključivo moja zasluga˝. U pravoj duhovnoj službi nema ni primisli o sebi. to ne bi bila pomoć. Ukoliko prvenstvo pružanja pomoći pripadne nekome drugom. Dakle. on mora uvek da bude spreman daje pruži. Služenje bi trebalo da proističe iz nesputanosti i slobode i da se odvija u duhu zajedništva. štaviše. Jer. Otuda se javlja potreba za održavanjem dobrog raspoloženja bez obzira na okolnosti. i svih zemaljskih postignuća. sve dok um prianja za nešto. polet i umerenost. Bezuslovna usmerenost ka jednom cilju Teškoće na duhovnoj stazi daju se prevazići jedino ako je poklonik bezuslovno opredeljen za nju. Zabrinutost nikome nije donela ništa dobro. Vreme je važan činilac duhovnog razvitka. vrlinom sopstvene spremnosti i umešnosti. To je proživljavanje patnje koju čovek uglavnom sam režira. Pošto je gurnuo učenika na stazu. ispada da nisu toliko strašne kao što se očekivalo. ako bi se svesno trudio da svaku takvu priliku ugrabi za sebe. a ni osećanja da čovek stiče nešto za sebe ili pruža nešto drugima. On ne treba da prihvata nijednu službu koja nije u skladu sa njegovim mogućnostima. Svi oblici ega treba sasvim da izostanu iz služenja. Ako rasipa energiju na svetovne težnje. Duhovnost u prevelikim količinama i data u pogrešnom trenutku. Učitelj stoga brižljivo bira trenutak kada će njegova intervencija dati najbolje rezultate. Obzirom na mnoga iskušenja koja ga čekaju na putu. treba uvek da daje svoj maksimum. neizvodljivo ako poklonik ne ukloni zabrinutost iz svog života. Ali treba da se lati one koju je. uvek ima za posledicu lošu reakciju. On ne očekuje brzi preobražaj svesti sem ako odranije nisu ispunjeni svi uslovi za to. Brižnost je plod grozničave imaginacije koja deluje pod pritiskom želja. I neće zauzvrat očekivati ništa drugo osim da poklonik uloži maksimum napora u svoj duhovni razvoj. a pošto interveniše. njegovo delo ne podleže kvarenju usled . ne smne da prianja za ideju služenja. Ma kakvu službu da odabere. Bez zahteva ograničenog . njegova naumljenost da služi mora biti nepokolebljiva. Učitelj će pokloniku pružiti upravo onu pomoć koja mu je u datom trenutku najpotrebnija. Međutim sama briga ničemu ne pomaže. u ovom ili onom obliku. sposoban da vrši.nije naklonjena. da bi čovek u svom traganju za istinskim razumevanjem ostvario potpunu predanost neophodno je da. ali se sam nikada ne smne vezivati za lažnu ideju. Zabrinutost proizilazi iz prianjanja za prošlost ili unapred skrojenu budućnost. obeshrabren ili znemiren. Vrline i sposobnosti sledbenika III Odeljak III Spremnost da se služi Spremnost i umešnost Poklonik treba uvek da je spreman da služi ciljevima čovečanstva. Bezuslovna opredeljenost podrazumeva potpunu ravnodušnost prema svim dražima pojavnog sveta. Um mora da postane imun na sva iskušenja i da uspostavi punu kontrolu nad čulima. polet i umerenost Među vrlinama koje poklonik treba da kultiviŠe malo je onih koje su toliko važne kao vedrina. pre svega. on se povlači i čeka s beskrajnom strpljivošću trenutak kada će učeniku ponovo zatrebati njegova pomoć. Ako je nekome potrebna pomoć. ne prezajući od bilo kakve žrtve. a ako se i dese. A to je. to u njemu ne bi smelo da stvori zavist. Vođstvo Učitelja Daleko najvažniji uslov sigurnog i postojanog duhovnog napretka je vodstvo Savršenog Učitelja. naravno. uostalom. s jedne strane. gora je i od uzaludnog rasipanja energije jer umanjuje radost i punoću življenja. uspostavi kontrolu nad sobom i prestane da se vezuje. i nastavlja se. Osim toga mnoge očekivane stvari se ne dese nikad.

procenjivanja veličine njegovog postignuća. Svetovno orijentisane osobe uživaju u svom zasebnom postojanju kroz svoja postignuća. Tako imaju prirodnu težnju da procenjuju svoja postignuća u okvirima opipljivih veličina. I uvek grabe velike stvari a klone se malih. Međutim, sa duhovne tačke gledišta, takozvane male stvari su isto toliko bitne koliko i velike. Otuda poklonik nema razloga da izbegava jedne, a priklanja se drugima; on treba da se posveti malini stvarima sa isto toliko žara kao i velikim. Mada u duhovnom životu male stvari vrede koliko i velike, svetske konvencije obično ignorišu ovu jednostavnu istinu. Kad bi se pratile dogovorom prihvaćene konvencije, služenje bi se svelo na aktivnosti koje donose rezultate koji se uobičajeno smatraju velikim, odnosno vrednim i značajnim. Mnogo toga od vitalnog značaja za život bilo bi na ovaj način prenebregnuto, što bi u duhovnom smislu osiromašilo život. Prihvaćene vrednosti određuju vid služenja U društvima u kojima preovladava čisto materijalistička koncepcija života, pod služenjem se podrazumeva snabdevanje hlebom, odećom i drugim životnim potrebama. U društvima koja na prvo mesto stavljaju intelektualne vrednosti, pod služenjem se podrazumeva učešće u svestranom razvoju nauke. U društvima gde preovladava težnja ka umetničkom i estetskom, pod služenjem se podrazumeva organizacija umetničkog stvaralaštva i distribucija umetničkih radova. U društvima koja prevashodno cene kulturu srca, pod služenjem se podrazumeva probijanje onih kanala kroz koje će se uspostaviti i razviti kultura srca. A u društvima kojima je duhovno najpreče, pod služenjem se podrazumeva razvoj i širenje duhovnog znanja. Služenje koje doprinosi razvoju duhovnog znanja je najviši oblik služenja, zbog toga što duhovno znanje obuhvata i ispravno sagledavanje ljudskih problema i njihovo neposredno rešavanje. Dve vrste služenja Bez duhovnog razumevanja, čovek se u svojoj službi rukovodi ograničenim koncepcijama. Postoje dve vrste usluga koje čovek može da pruži drugom čoveku: prvo, da ga snabde nečim doista vrednim što ovome nedostaje; drugo, da mu pomogne u otklanjanju onih nedostataka koji ga sprečavaju da se domogne stvari koje su mu potrebne. Ukoliko su čovekova shvatanja o tome da li je nešto vredno ili ne - skučena, onda će i služenje biti srazmerno tome. Značaj malih stvari Služenje nisu samo veliki gestovi kao što je davanje dobrovoljnih priloga društvenim institucijama. Služenje su takođe male stvari učinjene s ljubavlju. Reč ohrabrenja ili osmeh koji uliva nadu i razvedrava mračno raspoloženje, vrede isto koliko i velika žrtvovanja i junačka samoodricanja. Pogled koji topi led i podstiče srce da brže zakuca takođe je služenje, iako mu to možda nije bila namera. Sve ove stvari uzete pojedinačno izgledaju male; ali život je sačinjen od malih stvari. Kada bi se zaboravilo na male stvari, život ne samo da bi bio lišen lepote, već i duhovnosti. Greške pri rasuđivanju svetovnih osoba Kao što priznaju samo velike doprinose a male zanemaruju, tako svetovni ljudi čine istu grešku kada su u pitanju prepreke, nedostaci ili problemi vezani za određenu situaciju. Za većinu ljudi problemi moraju da poprime divovske razmere da bi zavredeli njihovu pažnju. Za svetovne ljude je takođe karakteristično da poklanjaju previše pažnje spoljašnjim, opipljivim stvarima, a premalo nečujnim činiocima unutrašnjeg života. Smatra se, na primer, da je rat veća nesreća od života u kome neprestano tinja prikrivena mržnja, premda, sa duhovnog stanovišta, životi ispunjeni gorčinom i mržnjom nisu ni na koji način manje naopaki od ratova. Ratu se pripisuje veliki značaj jer obiluje prizorima surovosti, međutim, svaki oblik mržnje, čak i ako se ne materijalizuje u spoljašnjoj akciji, podjednako je ružan. Isto tako, epidemije, povrede i samrtne patnje privlače veću pažnju od agonije patnika opterećenih bremenom nesavladivih želja. Život kao nedeljiva celina Za poklonika koji je voljan da služi ne očekujući priznanja i pohvale, svaka pojava koja ometa pun i celovit život, bez obzira na to da li izgleda velika ili mala u očima sveta, vredna je njegove pažnje. Ne samo počeci i krajevi velikih imperija, već i prolazni trenuci tuge, imaju svoj značaj i mesto u univerzalnom životu. Radi se o pojavama za koja važe različita merila, ali se nijedna ne sme zanemariti na uštrb druge. Poklonik na život gleda kao na integralnu celinu, ne dopuštajući da ijedan delić životne zbilje sasvim zaokupi njegovu pažnju i zauzme čitav vidokrug.

Služenje nadahnuto ljubavlju Poklonik, i kad nesebično služi, mora stalno da bude na oprezu. On treba da neguje skromnost, poštenje i iskrenost. To što čini, čini ne da bi sebe istakao, nego zato što u srcu gaji istinsku ljubav. Kada je ispunjen ljubavlju, ta ljubav mu daje snage da uspostavi savršeno skladne odnose sa ostalim poklonicima bez trunke ljubomore. Jer kada među duhovnim saradnicima nema sklada gube se duhovni ideali. Takođe, kada je služba lišena ljubavi ona počinje da se obavlja iz osećanja dužnosti, kao što se u zemaljskim institucijama posao obavlja za novac. U društvenim institucijama ljudi rade za platu. Njih na efikasnost tera dužnost. Zato njihov rad ne može zračiti unutrašnjom lepotom kakva spontano izvire iz ljubavi. Važnost kontakta sa Učiteljem Poklonik će najbrže da nauči lekcije služenja ako ga zadesi sreća da stupi u kontakt sa Savršenim Učiteljem. Učitelj ne drži predavanja, on podučava na konkretnim primerima. Kada sagleda Učiteljevu beskrajnu volju da služi čovečanstvu, poklonik, nadahnut ljubavlju prema Učitelju, spremno prihvata isti zadatak. Odnos sa Učiteljem je takođe od velike pomoći u razvijanju međusobne saradnje poklonika, obzirom da poklonici dele istu ljubav prema Učitelju. Oni služe zato što njihov Učitelj tako želi. I govore kako samo dovršavaju Učiteljev posao, a ne svoj, radeći vredno po Učiteljevom na hođenju. Prema tome, oni su lišeni svake ideje o ličnim prohtevima, pravima ili povlasticama. Zainteresovani su samo za Učiteljevo delo i spremni su da služe, kadgod se za to ukaže prilika, njegovim ciljevima, a podjednako su spremni da svoj posao ustupe drugome ukoliko se ovaj pokaže sposobnijim. Služenje bez pompe U zajednicama ove vrste poklonici zapravo služe jedan drugog. Oni Učiteljevo delo, pre svega, vide kao sopstveno. Zato poklonik, pomažući drugog poklonika u njegovom radu, služi i njega i Učitelja podjednako. U takvom služenju niko ne može biti gospodar, jer je svaki poklonik svestan da radi na ostvarenju jedinstvenog Učiteljevog dela. Takođe, obzirom da su svi poklonici jednaki, nijednom od njih nije teško stekne osobinu krajnje skromnosti. Kao što je već rečeno, ukoliko služenje učini čoveka ponosnim, onda to nije služenje. Jedna od najtežih stvari je naučiti služiti bez komandovanja, ne dižući bespotrebnu galamu oko sebe i ne primećujući šta je veliko a šta malo, staje bitno a šta nebitno. U duhovnom svetu skromnost je veoma važna. Ideal služenja Kada Učitelj služi, on to ne čini zato što se vezao za služenje, nego zato da bi pomogao, a ujedno i pružio svojim učenicima primer nesebičnog služenja. Dok služi druge, on u svakome vidi sebe, te tako doživljava da je i sam služen. U blaženom doživljaju jedinstva, Savršeni Učitelj zna da je u isto vreme i Učitelj i sluga svih. Njegova služba je oličenje idealne službe u kojoj nema robovanja: niti je rob onaj koji pruža, niti onaj koji prima. Poklonik vrlo brzo shvata suštinu istinskog služenja kada pred sobom ima primer svog Učitelja. Duhovna obuka poklonika ne može biti potpuna ukoliko on ne nauči da je duhovna služba pre svega radost, a ne obaveza; sloboda, a ne ropstvo. Istinsko služenje ne obavlja se pod pritiskom, nego proističe iz nesputanosti slobodnog uzimanja i davanja. Ono je rasterećeno bremena ličnih želja i donosi osećaj neprekidne ispunjenosti. Vrline i sposobnosti sledbenika IV Odeljak IV Poverenje i vera Tri vrste vere Jedna od najvažnijih vrlina poklonika jeste vera. Postoje tri vrste vere: vera u sebe, vera u Savršenog Učitelja, i vera u život. U životu je vera toliko potrebna da bi bilo nemoguće živeti bez nje. Upravo na osnovu vere život zajednice i društva postaje moguć. Uzajamno poverenje je ono što omogućava slobodno davanje i primanje ljubavi, slobodno učestvovanje u radu i uživanje u plodovima rada. Kada je život opterećen bezrazložnim strahom od nekoga ili nečega, takav život postaje ograničen i krut. Uzajamno poverenje Deca poseduju urođeno poverenje u svoje staratelje. Ona instinktivno traže od njih zaštitu. Vera u ljude se ne gubi ni kasnije u životu ukoliko osoba nije bila na grub način povređena od strane onih koji

su je, zarad sopstvenih sebičnih ciljeva, obmanuli i iskoristili. Tako, iako je vera prirođena čoveku, ona cvate u onim društvima gde su ljudi pouzdani, pošteni i zaslužuju poverenje, a gubi se tamo gde je sredina korumpirana. Vera u nekoga postaće savršena i čvrsta onda kada čovek i na drugoj strani naiđe na kvalitete koji ulivaju poverenje. Biti čovek od poverenja i imati veru u druge su dve komplementarne osobine. One su uslov za neometen razvoj kako samog pojedinca tako i kolektivnog života. Važnost samopouzdanja Bezgranična i bezuslovna vera u ljude pripada svetu ideala. U praksi je ona redak slučaj. Premda je priželjkuje veliki broj ljudi, ona ne može postojati sve dotle dok se svet bude sastojao od osoba koje baš ne ulivaju neograničeno poverenje. Neograničeno poverenje iziskuje do savršenstva razvijenu pouzdanost i postojanost. Uz to, mora da postoji i velika želja da se drugome pomogne. Ali ni jedna od ovih vrlina, koje su osnov uzajamnog poverenja, neće se razviti ukoliko čovek nema veru u samog sebe. Ukoliko neko nema vere u sebe, onda ne može razviti u sebi one vrline koje će ulivati poverenje drugima. Samopouzdanje i čvrsta odluka da, bez obzira na sva iskušenja, ostanete verni svom viđenju onoga što je ispravno - to je osnov pouzdanog karaktera. Temelj sarnopouzdanja Nepokolebljiva vera u sebe retka je isto koliko i vera u drugog. Malo je onih koji su je razvili u toj meri da mogu biti sigurni da poseduju pravu i konstruktivnu samokontrolu. Ljudi često iz razloga slabosti i nesigurnosti, svoju veru stalno dovode u sumnju i nalaze hiljadu načina da je ospore. Slabost i nesigurnost su neumitne činjenice života, i čovek je sklon da im podlegne čak i onda kada dobro zna šta bi za njega u datoj situaciji bilo bolje. Vera u sebe uvek može biti poljuljana. Ona se, zapravo, može učvrstiti jedino ako osoba neprekidno pred sobom ima viziju živog primera Savršenstva. Vera u Učitelja Vera u Savršenog Učitelja ima presudan značaj za duhovni razvoj, jer kod poklonika jača veru u sebe i veru u život - i to uprkos padovima i neuspesima, nedostacima i tegobama, ograničenjima i gubicima. Život, onako kako ga čovek doživljava na svom primeru i na primeru svojih bližnjih, može biti ograničen, skučen i nesavršen, ali život koji pulsira u Učitelju je neograničen, jednostavan i besprekoran. U Učitelju učenik vidi ostvarenje sopstvenog ideala; Učitelj je odraz njegovog najdubljeg Sopstva. U Učitelju on vidi refleksiju svega najboljeg što i sam nosi u sebi, što tek treba da se ispolji, a što će se jednog dana sigurno i ispoljiti. Zato je vera u Učitelja glavni motiv koji nagoni čoveka da ostvari u sebi prikrivenu božanstvenost. Vera i kritičko rasuđivanje Istinska vera temelji se na dubokim duhovnim iskustvima i na nepogrešivim signalima čiste intuicije. Ona se ne može shvatiti kao antiteza kritičkog rasuđivanja, već kao njegova nepo¬grešiva svetlost vodilja. Kritički um nadopunjen dubokom i živom verom utemeljenom na čistoj intuiciji, prestaje da biva jalov, površan i neefikasan, i pos¬taje kreativan, delotvoran i plodonosan. S druge strane, bez slobodnog i odvažnog delovanja kritičkog uma, ne bi se moglo stati na kraj mnogim oblicima naivne lakovernosti. Doduše, kritičkom mišlju se može dodirnuti samo ona vera koja nije zasnovana na čistoj intuiciji. Prava vera, koja vodi poreklo iz čiste intuicije, se prirodno nameće i ne može se svesti na zaključke racinalnog intelekta. Ona je bazičnija i primarnija od intelekta i shodno tome se ne može utišati nikakvim intelektualnim akrobacijama. No ovo ne znači da vera treba da bude šlepa i daje ne treba izlagati povremenom sudu kritičke misli. Istinska vera je jasno viđenje, a ne slepilo, i ne treba da se povlači pred slobodnim delovanjem kritičkog uma. Vera i sumnja Učenik raspolaže pravom da kritički razmotri i testira Uči¬telja. Ali ako i posle testiranja, uverivši se u Učiteljevu Savrše¬nost, učenik pokaže kolebljivost, onda je to znak njegove neis¬krenosti i slabosti u pogledu namere i cilja. Onoliko koliko je kod ljudi prisu¬tan nekritičan stav prema samozvanim mudracima, koji nezasluženo uživaju njihovo poverenje, toliko je prisutna i neopravdana kolebljivost, koja postoji uprkos so¬lidnoj količini ˝dokaznog materijala˝ prikupljenog kroz lično iskustvo. Nekritičko verovanje kao i bezrazložno kolebanje posledice su nesvesnog delovanja želja, s tim što je u ovom drugom slučaju uzrok nesvesno delovanje onih želja koje stoje na putu ispoljenju razborite vere.

Na primer. Prava vera se postepeno razvija i raste srazmerno uspehu koji učenik postiže u oslo¬bađanju svoje svesti od želja. Mišljenja i uverenja su površinski sloj psihe i kroz njih se ne može ostvariti kontakt sa njenim dubljim snagama. Živa vera proističe iz iskustva Plodonosna. Testiranje učenika Kao što učenik testira Učiteljevu sposobnost da ga vodi. Živa vera je kreativno dinamična Kroz živu veru se ostvaruje najdublji i najcelovitiji odnos sa moćnim psihičkim jezgrom. zauzvrat. Učitelj ne mari za to da li učenik sumnja u njega ili mu veruje. preostaće samo jedan vid spoznaje u kome laži više nema. neophodno je da Maja doista bude shvaćena onakva kakva zapravo jeste. ali se Istina ne može spoznati i ostvariti kao Istina sve dok se neznanje ne spozna i ne shvati kao neznanje. teži jednoj jedinoj stvari: da učeniku bude od pomoći. Za učenika . negde na periferiji svesti. U njoj glavnu ulogu igra ak¬tivno poverenje u Učitelja. živa vera je najmoćniji faktor ponovne izgradnje celovitosti psihe. Maja Odeljak I . tako Učitelj. ona ne uzrokuju radikalne promene u srži ličnosti. i ono nema duhovni potencijal kakav postoji onda kada je u pitanju živa vera u Savršenog Učitelja. Laž nastaje onda kada se za . Ona se suštinski razlikuje od ubeđenja i verovanja koja proizilaze iz nekritičkog prihvatanja ili površnog razmišljanja. čovek ih menja da bi se prilagodio situaciji. niti osećanja koje ne može prosvetliti. kada neko ima dobro mišljenje o drugom čoveku. Ona je stvaralački aktivna. Sve što on želi da zna jeste da li je učenik iskren i pošten u svojoj nameri da dostigne Istinu. odnosno princip Neznanja. Živa vera nije neka pismena potvrda koju učenik potpiše i preda Učitelju. kaže se da on u njega ima poverenja. Shvatiti Maju odnosno princip Neznanja. Nema te misli koju ona ne može prožeti i ponovo oživeti.Lažne vrednosti Važnost razumevanja Maje Svako želi da spozna i ostvari Istinu. Zato je Učitelj krajnje nehajan u pogledu na to da li učenik veruje u njega ili u nekog drugog. takva živa vera u Učitelja postaje vrhunski izvor nadahnuća i nepokolebljivog samopouzdanja. živa vera u Učitelja nastaje kao plod dubokog duhovnog iskustva kojeg Učitelj daruje zaslužnom učeniku. a ne mišljenje o njemu. kada ga pritisne kakva neprilika. Nije dovoljno steći površno razumevanje Maje. jer on. Zato valja razumeti Maju. u svim svojim dobronamernim intervencijama sračunatim na pridobijanje učenikove žive vere za razliku od praznih uverenja i ubeđenja. Savršeni Učitelj uopšte nije zainteresovan da učeniku pruži dokaze o svojoj božanstvenosti sem ako ne za ključi da bi to bilo preko potrebno za duhovni napredak učen¬ika koji mu se potpuno predao. poput intelektualnih uverenja. u bezrazložno sumnjičavom stavu.U prvom slučaju želja rezul¬tira u nerealnom i lakovernom. Uverenja i mišljenja Pravu veru valja razlučiti od ubeđenja i mišljenja. umesto da svoje namere čovek svesno sprovodi rukovođen svojim ličnim uverenjima. To je aktivan odnos poverenja: samopregor i apsolutna posvećenost a ne iščekivanje i potajna nada da će Učitelj pružiti pomoć. Tako ispada da nove okolnosti donose i nova uverenja. a samim tim ne utiču ni na promenu životnih stavova. znači spoznati pola Istine o univerzumu. Nepokolebljiva vera koja se temelji na čistoj intuiciji. Nju čovek ne može održavati veštačkim putem. niti osobine koju ne može izmeniti. da zna da je to laž i da je se. a u drugom. Želja će uvek da prevari kritički um. Ali to je samo mišljenje. odlika je samo onog uma na koji ne uplivišu želje. Ona ne boravi. Da bi se duša učvrstila u stanju Samospoznaje. Kako ostaju na površini uma. Čovekova uverenja su kao odeća. Na¬protiv. Ljudi dosta slušaju i čitaju o Maji. kao laži. Suštinska priroda laži Zato čovečanstvo na svaki način mora da otkrije šta je laž. svi oblici neznanja moraju prethodno da budu odstranjeni. oslobodi. Kakva je suštinska priroda laži? Ukoliko se istinito spozna kao istinito ili ako se lažno spozna kao lažno. ali malo njih je zaista razume. testira postojanost učenikove namere. Puka intelektualna vera igra veoma malu ulogu u duhovnom razvoju.

One zavise od subjektivnih činilaca. onda je to takođe laž. pogrešno vrednovanje. Mada sa duhovnog stanovišta Maja obuhvata sve što je lažno. oni obećavaju varljivo ispunjenje. donošenje čisto intelektualnih zaključaka o postojećim činjenicama. prihvatanje za činjenice onih stvari koje nisu činjenice. dajući mu kontrolu nad sredstvima njihovog ostvarenja. zbog njihovog delovanja. neko ko nije žedan i kome je voda na dohvat ruke. istovremeno. tada i objekat istovremeno gubi na značaju. nikoga ne zanima koliko listova ima na nekom drvetu. Isto tako. dok. Dve vrste znanja Uopšteno govoreći. Ispraznost čulnih objekata Kao što novčić koji je izbačen iz upotrebe i proglašen nevažećim na neki način postoji i dalje. Ovo sve su lažne vrednosti jer u biti nisu u vezi sa samim objektima. dok je ona zapravo važna zbog nečeg sasvim drugog. postoje i dve vrste krivog prosuđivanja: prvo. Čisto intelektualni zaključci i mišljenja postaju važni jedino pošto se oslone na odgovarajuće vrednosti. i pošto zavise od subjektivnih činilaca. Po tom principu. odmah gube svu svoju pozajmljenu vrednost i postaju beznačajni. tako i objekti žudnje i strasti. Greške u proceni vrednosti nastaju zbog uticaja subjektivnih želja i prohteva. Za raspaljenu maštu. a osoba koja je potpuno sita. Primeri relativnih vrednosti Na primer.istinu tvrdi daje laž. A kada se njihov intenzitet smanji. Relativnost lažnih vrednosti Relativna vrednost čulnih objekata može biti velika ili mala u zavisnosti od intenziteta i nametljivosti žudnje. osoba koja je gladna smatra da je hrana veoma važna. ograničavanja i pogrešnog sagledavanja života od onih grešaka koje nastaju pri čisto intelektualnom donošenju sudova u vezi određenih postojećih činjenica. i nakon što se uvidi njihova ispraznost. one su relativne i nepostojane. Mada postoje i mogu se opipati i videti. Intelektualno znanje postaje važno onda kada omogući čoveku da ostvari određene vrednosti. ako čovek smatra zauzimanje visokog položaja svrhom svog života. gledano sa čisto teoretskog stanovišta. a dobija na značaju tek onda kada se one manifestuju. izvitoperenu strastima i žudnjom. postoje dve vrste znanja: prvo. U celini gledano. Isti princip može se primeniti i na sve ostale strasti i žudnje. ne pridaje vodi isti značaj. ali jedna od onih laži koje ne znače mnogo. Kod strasti i žudnje koje se javljaju periodično. one su apsolutne i stalne. koja se ne . oni imaju veoma mali značaj. Ako neki čovek zauzme viši položaj samo da bi se osećao moćnijim no što jeste. objekat dobija na značaju. i ne menjaju se od jedne do druge prilike ili od jedne do druge osobe. u praksi postoje neistine koje imaju izvesnu važnost i one koje uopšte nemaju. to jest kada se nešto smatra za ono što u stvarnosti nije. Greške u vrednovanju mogu se načiniti: (1) uvažavanjem nečega što je nevažno. onda je to laž. ni ne po mišija na hranu sve dok ponovo ne ogladni. stvarima koje mogu zadovoljiti čovekove strasti i žudnje pridaje se prividan i relativan značaj. One su urođene: i zbog toga što su urođene. a za laž tvrdi daje istina. misli kako ništa na svetu nije dragocenije od vode. Sve ove neistine su tvorevine Maje. Istinske vrednosti uvek postoje same po sebi. i drugo. jedna takva informacija predstavlja određeni vid znanja. Za staloženu i spokojnu dušu. Kada u svetlosti istinskog znanja ove strasti i žudnje sasvim iščeznu. (2) neuvažavanjem nečega što je važno. oni više nemaju raniji značaj. Greške u vrednovanju Kao što postoje dve vrste pravilnog prosuđivanja. osoba koja umire od žeđi u pustinji kao što je Sahara. daleko su krupnije one greške u vrednovanju prilikom kojih dolazi do iskrivljavanja. i drugo. donošenje vrednosnih sudova što podrazumeva da se svakoj stvari mora utvrditi vrednost i odrediti važnost. Takva informacija ili saznanje smatra se nevažnim jer se ne dovodi u vezu i odnos sa drugim vrednostima. Ili kada to znanje samo postane faktor vrednovanja menjajući ili drugačije utičući na prihvaćene vrednosti. Na primer. mada. ili (3) držanjem da je jedna stvar važna zbog nečega. Kada se strast i žudnja razbukte. Međutim. Uzeti nezavisno. pridavan lažni značaj. A lažne vrednosti imaju izvorište u željama ili prohtevima. menjaju se od jedne do druge prilike i od jedne do druge osobe. objekat ima prikriveni značaj sve dok su te strasti i žudnje prikrivene. tada i objekti kojima je. ostaju i dalje prepoznatljivi. ali jedna od onih laži koje suštinski utiču na tok i smisao njegovog življenja. Laž je omaška u proceni prirode stvari.

Sa duhovnog stanovišta radi se o jednom obliku neznanja. imaju velikog udela u okivanju duše. Ono stoje nestalo jeste oblik. nastaje vakuum. Ljudske čežnje. stvara barijere. A on opet nastaje dugujući delovanju Maje. Na primer. a On je jedini i neiscrpan izvor trajne radosti. koji se ogleda u čežnji za nestalim oblikom. Ovde se ponovo radi o zaslepljenosti koju donosi Maja. U suštini. Maju je teško nadvladati jer ona. pa čak i da će. Ona ne traži Boga kao Istinu. Kada se bitno smatra nebitnim S druge strane. Osećaj napuštenosti. izgledaju beznačajno. i kada nakon smrti oblik nestane. Duša nije mrtva. Usled pogrešnih verovanja nastaju lažne vrednosti. ona se nalazi posvuda. Ona se nada da će kroz Boga ispuniti svoje želje i nade. oni počinju da sputavaju život umesto da predstavljaju izraz životnosti. oblik dobija na važnosti. U trenutku kada rituali i ceremonije postanu važni sami po sebi. Sva pogrešna uverenja su isto toliko tvorevine Maje koliko i lažne vrednosti. Ona stalno pokušava da održi i opravda pogrešna uverenja i tako oteža put do realizacije Istine. Kada se nekoj nevažnoj stvari pripisuje važnost. to je uglavnom zbog sebičnih i svetovnih ciljeva. radi Boga samog.vezuje za njih. i Maja se njima služi da bi držala dušu u okovima neznanja. Pogrešna uverenja mogu izgledati ispravna Pogrešna ubeđenja koje je stvorila Maja imaju tako čvrste i neprobojne korene da ljudima izgledaju očigledna. ceremonije i druge spoljašnje religijske prakse počnu tretirati kao cilj. koju smatra nebitnom. Međutim. Umotana su u formu nepobitnih činjenica i kao takva se bezuslovno prihvataju. onda dobijamo treći osnovni vid neznanja koji se tiče vrednovanja. kao nosači života i medijumi njegovog ispoljavanja. osećaj gubitka vuče koren od vezivanja za oblik. može se sa sigurnošću reći da je na snazi osnovni zakon delovanja Maje. javlja se tuga i usamljenost. To se događa onda kada se rituali. Neke laži u vidu pogrešnih verovanja i mišljenja. naplatiti sve nepravde koje su joj učinjene. Rituali i ceremonije imaju svoju vrednost kao sredstva koja vode cilju. Ljudi traže sreću u svemu samo ne u Bogu. Pridavanje značaja nekoj beznačajnoj stvari Delovanje Maje takođe se da uočiti u navici uma da pridaje nekoj stvari drugojačiji značaj no što ova u stvari ima. ali to ne važi i za intelekt čijim delovanjem upravlja Maja stvarajući smetnje istinskom razumevanju. stoje odlika delovanja Maje. čovek im pridaje preveliki značaj koji im svakako ne pripada. neovisno od duše. Proglašavajući ih za Istinu. a ne duša. prianjanjem za telo. u svojoj istinskoj prirodi ona nikuda ne odlazi. želje. Intelekt. mnogi ljudi žive u ubeđenju da su fizičko telo i nikada im ne padne na pamet da su nešto drugo do fizičko telo. a koje zauzvrat opet daju snagu pogrešnim uverenjima. ljudski intelekt. Instinktivno se poistovećuju sa fizičkim telom i ostaju pri svom uverenju zato što za to . Maja II Odeljak II .Pogrešna uverenja Okovi Maje Lanci koji okivaju dušu sačinjeni su od niza lažnih vrednosti ili krivih procena. sećanje na voljenog. osećanja i misli usredsređeni su na oblike. Kada se nebitno smatra bitnim Kada voljeni umre. zainteresovani. suze zbog rastanka. jedina bitna stvar je Bog. iz čega duša ne može da se iskobelja.sve to je zbog pogrešnog vrednovanja. Ako se svetovna osoba okrene Bogu. dopusti da vlada nad onim što je bitno. a ne kao sredstvo. Kada se nebitnom. uzdasi zbog razdvojenosti . uzimajući ljudski intelekt pod svoje. Žudi za svačim osim za jedinom Istinom. delovanje Maje čini da bitne stvari izgledaju nebitne. želja da se bude s njim. pomoću božanske intervencije. podržava pogrešna verovanja i iluzije. Kada se obliku ne bi neopravdano pridavala tolika važnost tada ne bi bilo ni tuge i žala za umrlim. u kandžama Maje Maja nadmoćno zaposeda samo uporište znanja. ali malo je onih koji su za Boga istinski. Prema tome. kome je prethodno pripisan preveliki značaj. Intelekt koji funkcioniše nesputano utire put Istini.

Međutim. a zapravo telo sedi na stolici. odbacujući pogrešno uverenje da je ego-um. Njen život se tada vrti oko suptilnog tela i njegovih želja. S druge strane. ona zna da je beskonačna. Međutim. Zato čovekovo verovanje daje suptilno telo dolazi prirodno. prihvata kao istinito. Napuštanje pogrešnog uverenja da je mentalno telo. zamisli o zasebnom . i princip Neznanja. verovanje jedinke da je nešto drugo a ne fizičko telo.koja je Iluzija. U svojoj suštini ona nije odgovorna za razmišljanje. ona ostaje žrtva pogrešnog verovanja da je suptilno telo. Tokom svog dugog trajanja u ulozi upojedinjene duše. a lako odbacuje. a uverenje da je nešto drugo osim fizičkog tela. suptilno i mentalno telo. A gaji ga zbog toga što mu ta ideja godi. duša naizgled počinje da želi. Oni postoje kao iluzija upojedinjene duše. Kada se duši pripoji suptilno telo zajedno sa umom. on svoje prethodno uverenje da je fizičko telo vidi kao lažno. i lažne vrednosti koje zbog njih nastaju.nisu potrebni racionalni dokazi. u sklopu sa mentalnim. Duša je iznad razmišljanja. čovek je čvrsto prianjao za lažnu ideju o svom zasebnom postojanju. Verovanje neke jedinke da je fizičko telo deluje posve prirodno. Pogrešno je ubeđenje da duša nešto čini. stvorila je Maja . odnosno suptilno telo. Poistovećenje sa mentalnim telom Međutim. ona mora odbaciti sve želje koje se odnose na suptilno telo. željenje ili akciju. To uverenje se lako prima. Poistovećenje sa fizičkim telom stvorilo je fizičke želje i vezanosti. osećanja i aktivnosti su se uvek iznova reflektovale u jednoj zamisli. neka osoba je ubeđena da ona sedi na stolici. Čišćenje poslednjih tragova laži je najteže. Kada se upojedinjenoj duši pridoda um. jer je u suprotnosti sa prethodno opisanim procesom vezivanja i stvaranja želja. kao i iluziju da je duša činilac razmišljanja. No. Duša ne učestvuje ni u razmišljanju ni u fizičkim akcijama. željenja i delanja Kada duša spozna da nije grubo. Sve njegove misli. dok verovanje kako je nešto drugo a ne suptilno telo iziskuje uverljiv dokaz. neophodno je da čovek napusti mnogo brojne želje i vezanosti.ja˝. Ipak. Razmišljanje ili delovanje se javljaju onda kada se duša pogrešno poistoveti sa njima. I ona ima svoj kraj. željenja ili delovanja. ona jednostavno JESTE. Kada se na sve ovo nadoveže i grubo telo. Um je taj koji misli dok telo sedi na stolici. čovek napušta lažno verovanje da je suptilno telo isto onako brzo kao što je odbacio pogrešno verovanje da je fizičko telo. čovek odbacuje i samu srž onoga što je mislio da jeste. i nestaje onda kada se duša definitivno odrekne žudnje za zasebnim postojanjem. duša naizgled počinje da misli. Čak i nakon napuštanja pogrešnog verovanja da je suptilno telo.teško se prima. čovek nastavlja da gaji pogrešno verovanje da je mentalno telo. Kao beskonačna Duša ona ne čini ništa. ovo nije kraj pogrešnih verovanja. Iluziju da je duša um ili telo. to jest ego-um. Poistovećenje sa flzičkim telom Život jedinke vrti se oko fizičkog tela i njegovih želja. kada se um rastereti svih želja i vezanosti koje se odnose na suptilno telo. značilo bi poricanje svega onog što je činilo osnov njegovog postojanja. osoba veruje da ona razmišlja dok je u stvari um taj koji misli. a teško iskorenjuje. ograničeno ˝ja˝. suptilnim i grubim telom predstavlja činioca akcije. Kako bi odbacila verovanje da je suptilno telo. ova poslednja laž nije ništa tvrdokornija od prethodnih. Radi se o odbacivanju nečega što je dugo vremena bilo prisutno. Stoga je raspoistovećenje sa fizičkim telom naizgled neprirodno. Na isti način. to jest. Uverenje da duša sedi na stolici javlja se zbog identifikacije sa fizičkim telom. traži da bude potkrepljeno mnoštvom uverljivih dokaza. Ubeđenje da duša misli javlja se zbog identifikacije sa umom. kada se čovek rastereti fizičkih želja i vezanosti. Duša. Čišćenje poslednjih tragova laži Napuštajući pogrešno verovanje da je fizičko. Bolje rečeno . duša naizgled počinje da vrši akcije. Poistovećenje sa suptilnim telom Čak i ako osoba uspe da se reši pogrešnog verovanja da je fizičko telo. jer um i telo ne postoje sami za sebe. . naime. Na primer. Iluzija daje duša posrednik Dakako da se sam um i samo telo ne bave razmišljanjem ili fizičkim akcijama. Raspoistovećenje sa fizičkim telom povlači za sobom odbacivanje želja i lažnih vrednosti vezanih za telo.

to je ipak prvi korak u potrazi za Istinom. osoba je u stanja da prihvati mnoge laži. Dve vrste laži Postoje dve vrste neistina: neistine koje se javljaju kao posledica nepažljivog i proizvoljnog razmišljanja. One same sebe raskrinkavaju. um i tela podložni su dualnom iskustvu. Duša je iznad oprečnosti . Prema tome. tela i um zajedno su činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Prihvatanje laži nosi sa sobom rastući nemir. To navodi na pitanje: kako prepoznati laž? Ne postoji izlaz iz laži izuzev da se ona prepozna kao laž. pre ili kasnije. Neistine proistekle usled nepažljivog razmišljanja su manje štetne negoli one usled iskrivljenog razmišljanja. te da prolazi kroz oprečna životna iskustava. Koliko god taj otpor na početku izgledao slab i neodređen. Laži su izdajnički nepouzdane. Otuda ona u dubini svoje duše sumnja u takav oslonac. ako neka osoba svoju sreću zasniva samo na posedovanju materijalnih stvari. međutim. Um i tela u sprezi sa dušom kao celina postaju Činilac aktivnosti i subjekt dualnih iskustava. Svaka laž nosi žig nepotpunosti i nedovoljnosti. i neistine koje se javljaju kao posledica iskrivljenog razmišljanja. kada osoba smatra da su drugi. Laž raskrinkava sebe samu Individua je neprekidno svesna svoje nesigurnosti. u nečem drugom. pošto je duša u svojoj istinskoj prirodi bez svojstava. pokazati u svom pravom svetlu. oni ovu dvostruku ulogu ne izvode na svoju ruku. koja nastaje usled Neznanja ili Maje. Poenta je. Kada čovek za sebe misli daje najnesrećniji na svetu. prolaznosti i privremenosti. i na taj način navode čoveka da spozna istinu. duboku sumnju i nejasan strah. Čovek ne može večito da ih prihvata. Na primer. Međutim. sva zadovoljstva i boli potiču iz neznanja. U stvarnosti on nije nesrećan ali umišlja da je nesrećan jer se poistovećuje sa umom i telima. ona u dubini duše ne može da se pomiri s tim verovanjem. jer se poistovećuje sa umom. To bi bilo kao kada bi sebi na grudi privio zmiju otrovnicu ili se nastanio na vrhu trenutno neaktivnog vulkana. iznad oprečnih iskustava. prihvatajući pogrešno uverenje. manjkave kakve jesu. po svojoj istinskoj prirodi. Međutim. Laži će se. kao uostalom i ona sama. mogu svaki čas da nestanu. bezoblična.mada ona sebe ne zna kao takvu. a ne izvori trajne sreće. on je žrtva iluzije. koja će kasnije dovesti do konačnog poništenja svake neistine i svakog neznanja. Neistine čisto . isto što i fizičko telo. iako one. već samo kada je u to uključena i duša. Čak i u najdubljim ponorima neznanja. Naravno da ni um ni tela sami po sebi ne mogu imati iskustva oprečnosti.Prevazilaženje lažnosti Maje Kako prepoznati laž? Zahvaćena Majom. te da stvari na koje se stalno oslanja. ona počinje da oseća strah od smrti i strah da ne izgubi svoje najbliže. Ovaj proces utelovljenja duše zasnovan je na neznanju. U laži su prisutni sumnja i strah Prihvatanje laži uvek podrazumeva prisilan kompromis.Uverenje daje duša podređena dnalnim iskustvima Podjednako je netačno i verovanje da duša doživljava zadovoljstvo i bol. duša se na neki način opire lažima. uspavana i obamrla u bespuću svoga neznanja. Laži u sebi kriju nešto mnogo značajnije i istinitije nego što čovek u prvi mah može naslutiti. Maja III Odeljak III . Oduhovljenje uma i tela Prema tome. Ona samo naizgled proživljava oprečna iskustva. Ona naizgled poprima svojstva i izgleda uobličena i ograničena usled Neznanja i delovanja Maje. duša. Dalje. ona u svom srcu zna da su to samo kule u pesku. Ona oseća da je negde nešto pogrešno i da je njena računica zasnovana na pogrešnim očekivanjima. Duša je. Jedino kada je u sprezi sa mentalnim i ostalim telima duša može da bude primalac boli i zadovoljstva. bezgranična. suptilnim i grubim telom. od samog početka slute na propast. A ova spoznaja ne bi mogla da se desi kada laž od samog početka ne bi u sebi sadržavala mogućnost te spoznaje. Samo kada su u sprezi.

odnosno strukturi vitalnog organa. Ukoliko se ne bi ticale ljudskih vrednosti i njihovog ostvarenja. lako ga je ispraviti. različiti oblici. Organ radi samo usporeno i nepravilno i potrebna je jedino blaga stimulacija da bi proradio pravilno. Samo Bog je stvaran. laži koje su se izrodile iz neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta. Važnost bistrine uma Tvrđava Maje Laži koje se jave usled neke nepravilnosti u funkcionisanju intelekta su nalik na funkcionalne poremećaje. Funkcionalne bolesti se javljaju zbog nepravilnosti u radu određenog vitalnog organa. dakle. U slučaju strukturalnog poremećaja. Do duhovnih istina se ne dolazi sedenjem u fotelji i spekulisanjem. U tom slučaju je poremećaj vitalnog organa daleko ozbiljnije prirode. pošto pogrešna verovanja vode poreklo iz duboko uvreženih želja. lakše se koriguju od onih koje su nastale usled ukupne pomućenosti razuma. a neki strukturalni. Kada je neko pogrešno verovanje čisto intelektualne prirode. . Samo je Bog beskonačna Stvarnost. Unutar duše nema ni verovanja ni misli Shvatanje da je Bog podvojen . Jedino kada se Maja u potpunosti savlada. Međutim. Njihovo eliminisanje zahteva pravilna nastojanja i pravilnu akciju. često je neophodno izvršiti operaciju. nužno je temeljno pročistiti um. Analogija sa funkcionalnim i strukturalnim oboljenjima Razlike između ove dve vrste laži možemo istaći kroz analogiju sa telesnim procesima. sve nestalno i konačno u iluziji dualnosti . Bog je nepodeljiv Tek pošto se ukloni i poslednji trag neistine stvorene Majom. a laži koje se javljaju kao posledica ukupne pomućenosti razuma su nalik na strukturalne poremećaje. Sve podele koje se uočavaju unutar Stvarnosti su lažne.učinak je Maje. o pukim intelektualnim greškama koje se mogu ispraviti prostom intelektualnom argumentacijom. A takva bistrina je plod čistog i staloženog uma. one zapravo ne postoje. već ispravnim delanjem. drže čovekov um u službi podržavanja prihvaćenih vrednosti. On je oštećen i onesposobljen zahvaljujući nekom postojećem faktoru koji je uticao na samu konstituciju organa. Paralelno s tim. Raznovrsnost sveta ne znači daje Bog podeljen na različite deliće. Neki poremećaji vitalnih organa su funkcionalni.sve je to lažno. Proces je bolan jer uklanja one želje i vezivanja koje su dovele do iskrivljavanja i pomućenosti razuma. Jasnost percepcije potiče iz unutrašnje čistote Laži pomućenog razuma izranjaju iz početnih grešaka prilikom vrednovanja. one bi izgubile svaki značaj i prestale bi da vrše pritisak na um. One su nuspojave raznih intelektualnih aktivnosti koje imaju za cilj da po svaku cenu opravdaju prihvaćene vrednosti i da. Ali ako se laž javi usled pomućenosti razuma. potrebno je poboljšati tonus i otpornost obolelog organa. a vitalni organ ˝proradio˝. ukoliko je laž proizvod intelektualne omaške. Upojedinjene duše nastaju kada jedinstvena Duša (Bog) preuzme oblik različitih ego-umova i tela. kao takve.intelektualne prirode javljaju se usled neke omaške u radu intelekta. Da bi se bolest usled funkcionalnog poremećaja korigovala. Ali. A laži koje su vredne razmatranja sa spiritualne tačke gledišta. čovekova pogrešna verovanja su ugrađena u same temelje tvrđave koja se zove Maja. U takvim slučajevima ništa nije pogrešno u strukturi vitalnog organa. Ne radi se. ali je daleko lakše korigovati funkcionalne nego strukturalne poremećaje. sve što čovek treba da uradi jeste da ubuduće pažljivije koristi intelekt. već bistrina misli. Obe vrste bolesti daju se izlečiti. Za sagledavanje spiritualnih istina nije potrebno naporno i grozničavo razmišljanje. ali samo jedna Duša. različita tela. njih uvek iznova pokreće težnja da se te želje ispune. Postoje različiti ego-umovi. rađa se vrhunska spoznaja da je Bog jedina Istina. međutim. Bog se može spoznati kao Istina. Sve što nije Bog. U strukturalnim poremećajima je bolest nastala usled razvitka nekog deformiteta u samoj građi. nastaju kao plod intelekta pomućenog slepim i nerazumnim željama. Bog kao jedina Istina Želje i vezanosti koje iskrivljuju razmišljanje ne mogu se eliminisati isključivo intelektom. Poštena akcija je uvertira za uklanjanje duhovnih neistina. I kao što je lakše korigovati funkcionalne poremećaje od strukturalnih.

suptilno ili mentalno telo. Intelekt sa svojim ograničenim razmišljanjem izvire iz ograničenog ego-uma. Upojedinjena duša kao Duša ne misli. suptilno ili fizičko telo. Samo ego-um. U savršenosti i samodovoljnosti beskonačne inteligencije. kada bi bio manje pravedan. postalo bi druga strana jedne oprečnosti. jedinstvene Duše. kada bi umesto da je malen. a češće nesrećan . Maja IV Odeljak IV Bog i Maja Bog je iznad dualnosti Bog je beskonačan zato stoje iznad ograničavajućih oprečnosti dualnosti. Bog je jedina Stvarnost Upojedinjena duša kao Duša je beskonačna misao i beskonačna inteligencija. Postojanje konačnog je samo privid. zato je On beskonačan. ta beskonačna misao i beskonačna inteligencija. Sa nestankom poslednjih tragova laži koje je stvorila Maja. Sve aktivnosti u vezi sa razmišljanjem i donošenjem zaključaka su unutar ego-uma koji je ograničen. Duša je beskonačna inteligencija Različiti stavovi i mišljenja ne dovode u pitanje jedinstvenost nedeljive Duše. koji misle i delaju na mnogo načina i prolaze kroz nebrojena iskustva dualnosti. Samo je Bog stvaran. to onda više ne bi bilo beskonačno. kada bi imao više vrlina. a rede nesrećan ili rede srećan. ili manje vrlina. Bog. Zato je postojanje dualnosti samo privid. Duša jeste i uvek će ostati nepodeljiva. suptilno i grubo telo i da se potom. može postati mislilac. već spoznaje sebe kao Boga. koji je beskonačan. Duša jeste i uvek će ostati iznad svih misli i dela kao i iznad svih iskustava dualnosti.On bi onda bio ograničen a ne bezgraničan. niti dvojnosti subjekta i objekta. laž. Maja sama po sebi nije iluzija. Takođe zna i da je. Svet konačnih stvari je stvoren Majom Kako je onda lažni svet konačnih stvari nastao? Zašto on uopšte postoji? Njega je stvorila Maja. koji je jedina Stvarnost. a manje mana. koji je na površini duše. misli i zaključaka. Nema razlike između mislioca. iluzija. na neki način. Iluzija konačnosti . vrline i poroka. Individualna duša kao Duša. nema potrebe za intelektom ili intelektualnim aktivnostima. kao i fizičko telo bili kreacija njene sopstvene imaginacije. iz prostog razloga što unutar Duše i nema nikakvih stavova i mišljenja. Ona je stvaralac Iluzije. ili umesto da je veliki. Ono stoje uistinu beskonačno ne može biti deo konačnog. Beskonačno ne može biti druga strana konačnog Sve stoje beskonačno nadilazi dualnost i ne može biti jedna od oprečnosti. nema ni razmišljanja ni saznanja koja su proizvod razmišljanja. ne misli niti obavlja bilo kakve intelektualne aktivnosti. poistovetila sa ovim samostvorenim iluzijama. Ona je ta koja proizvodi lažne utiske. Bog je beskonačan jedino zbog toga što je njegovo postojanje iznad domašaja dualnosti. On je beskonačan. U samoj individualnoj duši. kada bi bio češće srećan. ego-um je jedini koji misli. blagostanja i bede. Kada bi Bog bio više dobar nego loš ili više loš nego dobar. I razmišljanje i saznanja do kojih se dolazi putem razmišljanja.iluzija. a manje nepravedan. ispravnog i neispravnog. Ona je ta koja proizvodi utisak da je stvarno nestvarno i da je nestvarno stvarno. Jedinstvena i nepodeljiva Duša je osnova različitih ego-umova i tela. malog i velikog. to jest da nije isto što i grubo. Ona sada zna da je zbog Neznanja smatrala za sebe da je um. a različitost između beskonačnog Boga i konačnog sveta . Maja nije dualnost: ona je uzročnik dualnosti. Upojedinjena duša ne samo da spoznaje sopstvenu stvarnost. iz neznanja. ili princip Neznanja. Maja nije laž. postala um. bio malen. On je iznad ograničenih aspekata dobra i zla. jedan i nema ničeg drugog osim Boga. suptilno. ne može se podvesti pod dualnost. Ako bi se na Beskonačno gledalo kao da postoji uporedo sa konačnim. U ovom stanju duša spoznaje da su um. Maja nije nestvarna. tj. ili više pravedan. bio veliki. i da u stvarnosti nikad nisu ni postojali. potiču iz nesavršenog i nepotpunog ego-uma. a više mana. a više nepravedan.međutim ovo ni u kom slučaju ne dovodi do bilo kakve razjedinjenosti unutar same Duše.

na isti način na koji se uobičajeno Bog posmatra kao stvaran i beskonačan. da bude prostorno ograničena. Premda u stanju Nadsvesti Maja konačno nestaje. S druge strane. Maja. Otuda je najbolje prihvatiti Maju kao stvarnu i kao beskonačnu. i nestajanje Maje. dakle. U njemu postoji nesagledivo mnoštvo zvezda. Kada bi bila konačna. Ne mogu postojati dve stvarne Beskonačnosti. Maja ne postoji u prostoru i ne može biti ograničena prostorom. Maja je podjednako nedokučiva. Gde god postoji dvojnost. Zato se Maja mora smatrati i stvarnom i beskonačnom. Neka stvar postaje konačna kada se vremenski i prostorno ograniči. sa svim stvarima koje sadrži. Nije moguće razumeti Maju intelektom. Ako se Maja shvati kao nekakvo dešavanje koje je počelo i završava se u određenom vremenskom razdoblju. Sa jedne strane. je iluzija koja zavisi od Maje. ni u jednom pogledu ne zavisi od prostora. Sve do konačnog Ostvarenja enigma Maje ostaje nerešena. ali su ipak konačni. mada se mora tako imenovali da bi se bolje pojasnio iluzorni svet konačnih stvari.. onda bi ona predstavljala ˝drugu stranu medalje˝ još jedne beskonačne Stvarnosti. suptilnom ili mentalnom svetu. Vreme nastaje po diktatu Maje. Maja nije ograničena prostorom i vremenom Maja se ne može smatrati konačnom. nerazumljiv. i stvarna i beskonačna. Sve Što je konačno i ograničeno pripada svetu Iluzije. i prestala bi biti uzrokom iluzornog sveta konačnih stvari. Mada su Bog i Maja posve zagonetni za intelekt koji deluje u domenu dualnosti.nedokučiva. nameće se drugi zaključak: Maja je konačna i iluzorna. to jest. ali ne i dva beskonačna entiteta. ona ne bi imala moć da stvara druge iluzije. Sa ove tačke gledišta. javljaju se teškoće. već samo najbolje objašnjenje. postoji i laž na obe strane. Kada bi Bog i Maja imali svoje nezavisne i međusobno usklađene egzistencije. A nakon Ostvarenja čovek spoznaje da Maja zapravo ne postoji u Stvarnosti. Maja se . Maja kao senka Boga Ograničeni intelekt. a Maja sama po sebi nije omeđena vremenom. Vreme. onda bi beskonačna stvarnost Boga predstavljala samo jedan segment podeljene stvarnosti. ne može da predstavlja beskonačnu stvarnost. Svaka ličnost ima svoju senku. zajedno sa svim događajima koji se odvijaju u vremenu. Isto tako. konačna spoznaja. Dva stanja u kojima nema Maje Postoje dva stanja u kojima nema Maje: nema je u prvobitnom nesvesnom stanju Stvarnosti. jeste tvorevina Maje. a ipak sama po sebi nije konačna. Vreme je u Maji. ona se ne srne smatrati konačnom. mirijade zvezda nastanjuju svemir. a da je iluzija. Zato je ostvarenje Boga.Međutim. Pogrešno je smatrati da je Maja beskonačna Maja se ne može smatrati konačnom ni iz nekog drugog razloga. na neki način. njihova istinska priroda se čoveku u potpunosti razotkriva u trenutku konačne Spoznaje. Doista. ako bi se Maji pripisao epitet beskonačne stvarnosti. Čoveku se može činiti da univerzum sadrži bezbroj stvari. kao druge stvari. a nestaje u trenutku kada i ona nestane. kao i Bog . Stoga sva nastojanja ograničenog intelekta da razume Maju vode u ćorsokak. jedan bezvremeni čin. ne može potpuno da razume Maju. Od svih mogućih intelektualnih tumačenja Maje. Teškoće u razumevanju Maje I kada se Maja shvati kao potpuna iluzija i kada se shvati kao krajnje stvarna. Bog je bezvremena Stvarnost. je najprihvatljivije za čovečiji um. jer vreme je samo jedna od tvorevina Maje. posmatrati kao ne-iluzija. iako se princip koji uzrokuje ovu Iluziju mora. to bi značilo da je ona iluzorna. Intelektualno objašnjenje da je Maja stvarna nije. Sve iluzije stvorene Majom su konačne. onda kada se javi svest o grubom. Ona ne može biti omeđena u prostoru jer je sam prostor tvorevina Maje. Prostor. Maja nema ni početka ni kraja u vremenu. ma koliko se trudio. A ne može ni da bude vremenski ograničena. Ona se pojavljuje jedino u Božijoj svesti o pojavnom svetu dualnosti. takođe je konačan. jer je ona. i nema je u Samosvesnom. Bog takođe ima svoju senku: tajanstvenu Maju. dakle. uzećemo da je Maja beskonačna. Maja nije u vremenu. ona bi bila iluzija. vreme i prostor mogu da izgledaju beskonačno deljivi. Bog je nedokučiv. a čitav dualni univerzum. Postojati mogu dva ogromna entiteta. to jest Boga. Ipak Maja ne može biti krajnje istinita. tada se Maja pogrešno smešta u vremenske okvire umesto da se vreme smešta u okviru Maje. ako bi se Maja smatrala konačnom. Ona stvara iluziju konačnosti. ali ga to ne čini beskonačnim. Maja. ali ukupan zbir zvezda je ipak konačan. Jedna stvar uvek ograničava drugu. koji prividno postoji zahvaljujući Maji. Zato se kaže da je Maja senka Boga. Nadsvesnom stanju Boga. Ona ne može. nerazumljiva. da bi stvari bile pristupačnije intelektualnom poimanju. s druge strane. objašnjenje da je Maja isto kao i Bog.

Ovaj najviši stupanj Samospoznaje je. Ako. moći. strastveno prianja za njega. Ako teži sticanju novca. već vlada svest o imaginarnom ˝drugom˝ kada je svest bespomoćno savladana lažnim kategorijama dualnosti. a to ispunjenje nikada nije sigurna stvar. I jedino u vidu iluzije Maja može da deluje kao beskonačni stvaralac nestvarnih i konačnih stvari. Jedno te isto drvo želja rađa dve vrste plodova: slatke plodove zadovoljstva i gorke plodove patnje.večno Samoostvarena. Stoga.baš kao i duga. već i do toga da čitav univerzum. a nema više ni Maje.da bude srećan. Sreća je krajnji motiv svih njegovih poduhvata. sve što poželi ili preduzme je u cilju postizanja lične sreće. Opijenost zadovoljstvima je pomućena patnjom. A pošto očajavanjem i gnevom ne može ništa postići. Želja donosi dve vrste plodova Čovek ne želi patnju. Naizmenično smenjivanje zadovoljstva i boli Svako traga za srećom. Jednom je srećan i . čovek se istovremeno priprema i za patnju koja će ga snaći ukoliko se dogodi da one ostanu neispunjene. Uslovi za sreću Odeljak I . Kada se ovo drvo razlista. koje se smenjuju kao kišonosni oblaci i sjajne duge. Promenljiva raspoloženja Podstaknut različitim željama. to je zato što smatra da njegovo ostvarenje sreće neposredno zavisi od toga. ta sreća niti je trajna niti je sasvim nepomućena.Prevazilaženje patnje kroz nevezivanje Svako traga za srećom Svako biće na svetu traga za srećom. Ljudski život ne sastoji se od ciklusa nepomućene sreće. Ma kakvu opipljivost stvarala. zdravljem. no ipak. većina ljudi je utonula u neki oblik patnje. nema ničeg osim beskonačnog i večnog Boga. lepotom. Duša unutrašnjom borbom na prevazilaženju Maje dolazi do Samospoznaje. pa i sama Maja. sasvim nedostupan intelektu i razumljiv je samo onima koji su krajnje vrhove najviše Realizacije već osvojili. a čovek tu nije nikakav izuzetak. večno oslobođena od dualnosti. čovek u svom životu i zasluži malo sreće. Ovakva uspomena ostaje kao trajno naslede nakon uživanja u većini zadovoljstava. Ako se bori za svetovne uspehe i slavu. Staviše. nije potpuno. U svim svojim poduhvatima i nastojanjima čovek želi jednu jedinu stvar . a kada ga ona ipak sustigne. ali ona mu dolazi kao neumitna posledica samog načina njegovog traganja za srećom. i snaga log motiva nagoni ga da čini ono što čini. dok nastoji da ispuni svoje želje. U suočavanju sa činjenicom da je njegovom zadovoljstvu suđeno da jednog dana prestane. to je zato što misli da će time osigurati sebi uslove i sredstva koji obezbeđuju sreću. jer dok ispija čašu meda. Ako traga za znanjem. to je zato što očekuje da će kroz nju ostvariti sreću. Zadovoljstvo koje na trenutak unese svetlost u ljudski život ubrzo iščezne . Njegova potraga za srećom je vezana za ispunjenje njegovih želja. koja je redovan pratilac otrežnjenja. nikada nisu postojali kao zasebni principi. s vremena na vreme. on osciluje među oprekama bola i zadovoljstva. preostaje mu još jedino patnja. Ako ovi retki srećni trenuci i ostave nekakvog traga za sobom. beskonačna u znanju.javlja tamo gde nema Samosvesti. Istina Ostvarenja U poslednjoj i jedinoj Istini Ostvarenja. Ako je željan moći. Kroz Samospoznaju ona ne samo da dolazi do toga da različiti ego-umovi i različita tela nikada nisu ni postojali. to je onda samo u obliku uspomene na njih što još više pojačava bol zbog gubitka. Maja nestaje u nepodeljenom biću jedne i jedinstvene Duše. on ujedno mora da proguta i čašu pelina. naukom. Maja postoji samo sa tačke konačnog postojanja. On na svaki način pokušava da izbegne nesreću koja se nadvija nad njim. čovek sa nesmanjenim žarom traga za zadovoljstvima ovog sveta. Oni koji žele jednu vrstu voćke moraju biti spremni da okuse i onu drugu. njegove sklonosti i strasti gube smisao. Njegovo uživanje u zadovoljstvima. ono ne može doneti samo jednu vrstu ploda. Čovek je rob neobjašnjivih i neočekivanih raspoloženja i impulsa. ali sve u svemu. Čovek naizgled žudi za mnogim stvarima. blaženstvu i u samom postojanju. Čovek očajnički traga za zadovoljstvom i kada ga dobije. Upojedinjena duša sada zna da je ono što je oduvek i bila . od Boga odvojenim stvarima. međutim. koja se pojavi u punom sjaju samo da bi odmah zatim iščezla s horizonta. tvorca te iluzije. to je zato što se nada da će biti srećan kada ih ostvari. umetnošću ili literaturom. Nema iluzije o konačnim. prihvata je teška srca. međutim.

odmah pridružio grupi bairagija (asketa . ima snažno dejstvo. Uskoro bivaju zaboravljene. kao i nevezanost koju privremeno donose. obukao običnu odeću i skrušeno krenuo za ženom kući. Želja je večiti uzrok velikih patnji. ali zapravo ga održava jak utisak koji određeni doživljaji ostavljaju za sobom. one mogu da pruže samo prolaznu sreću. llustrativna priča Prolazno raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti za svet može se ilustrovati pričom o čoveku koji je jednom video u pozorištu duhovni komad o Gopičandi (Gopichanda). brzo ućutkavši ženu. zarad Istine. Kada je osoba gladna. čami pod drvetom. njegovo oduševljenje za meditaciju naglo je splasnulo. Postoje različiti oblici nevezanosti. Njegova raspoloženja se menjaju u skladu sa ispunjenjem ili neispunjenjem njegovih želja. a drugi put veoma nesrećan i potišten. povlačenje u žalosti. doživljava muku i nelagodnost. sa još većom žestinom. Isto je sa svim željama na ovome svetu. Ovakav prolazan i trenutačan osećaj nevezanosti poznat je kao šmašan vairagya (shmashan vairagya). kao što je prisustvovanje nečijoj samrti. Osećao se iznureno i jadno. ponovo krenule da dejstvuju. Primetivši da ga nema. one se samo povuku neko vreme da bi zatim. Onaj koji seje puno svetovnih želja. i ne samo da opstaje duže vreme. može biti siguran da će požnjeti mnoge plodove patnje. da bi dovelo do potpune oslobođenosti od želja. iako je ispunila svoju želju. one neumitno izazivaju raznovrsne patnje. ali ubrzo potom ponovo ogladni. gladan i žedan. Ovo raspoloženje nepristrasnosti i nevezanosti je iznenadno i kratkotrajno. usled naviranja novih želja. ali kada je sunce snažno zapeklo. Ali i te misli. On je bespomoćan pred usponima i padovima svojih raspoloženja i njihovom neprekidnom promenom. zanemarivši svoje obaveze prema porodici. ubrzo u nepovrat odlazi i takvo raspoloženje.kao što je . članovi njegove porodice stadoše da se brinu za njega. obrijao glavu i seo pod jedno drvo. Odričući se svog prethodnog načina života. ona svoju glad utoli hranom. A kada se prejede. ali je ovo povlačenje.ushićen. Komad je ostavio tako dubok utisak na njega da se on. jer ono najčešće nastaje kao posledica prisustvovanja nekoj kremaciji ili sahrani i ostaje u umu onoliko dugo koliko i taj prizor. privremeno izgube interesovanje za svetovne stvari. u neveselom stanju. već polako iščezava i nestaje. velikom indijskom vladaru koji se. Isprva je utonuo u duboku meditaciju. Ovakva duboka nepristrasnost najčešće je posledica neke velike nesreće . i to je zakon. i pošto mu je nov način života već sasvim dozlogrdio. samo privremeno. ili duboka nepristrasnost. Njegova želja za povlačenjem bese se raspršila. Dešava se i to da se ona. pa čovek tada u mislima dugo prebira o ispraznosti i uzaludnosti svetovnog postojanja. kratkog su daha. Ovakvi doživljaji podstiču na razmišljanje.lutalica). pripadnika kulta Gopičande. Baš suprotno. Kako je dan odmicao. već ubrzo dovodi do depresivne reakcije. Mnoge osobe. Zadovoljenje nekih želja donosi mu trenutnu radost. usled duboke patnje. Pod pritiskom ovakvih doživljaja osoba spozna da i ona jednog dana mora da umre i ostavi sve svetovne stvari koje su joj tako prirasle srcu. ali svaki od njih ne mora biti trajan. Svetovne želje zato nikada ne mogu doneti trajnu sreću. Kada taj utisak izbledi. Posle nešto traganja pronašli su ga kako. ali ta radost nije trajna. i osoba se ponovo vezuje za svet i njegove čari. Čak i odvoji od svetovnog života. Privremeno neprianjanje Neretko osobu duboko pogodi neki neobično upečatljiv doživljaj. Patnja prouzrokovana željama Ispunjenje želja ne dovodi do njihovog prestanka. već i uveliko menja čovekov opšti stav prema životu. čovek se obukao kao bairagi. I tako je naš meditant. Čini se da ono. mora biti trajno. U samom trenutku njihovog ispunjenja. Nestajanje želja kao posledica patnje Ako osoba doživi ili zamisli patnju koja je čeka nakon ostvarenja želja. sahrani ili kremaciji. Kada ga je žena videla u tom čudnom stanju pojurila je k njemu i besno ga izgrdila. njen prekor mu je došao kao blagodat s neba. onako kako su ga podučili ostali članovi grupe. Ovo se zove fn-ra vairagja (tivra vairagva). pod uticajem snažne patnje inicirane željama. radost koju one pružaju. odrekao svega. ali ovo povlačenje. stavio na glavu svoj turban. ne ostavljajući dubok trag u čovekovom opštem stavu prema životu. postajao sve uznemireniji i nesrećniji. dok traje. on je. Duboka nepristrasnost Ponekad je raspoloženje nepris trasnosti i nevezanosti trajnije. žestina njenih želja znatno se smanjuje.

gubitak najdražih ili gubitak poseda ili ugleda. pošto je oslobođen od tiranije želja. Večita sreća . ili potpuna bestrasnost. Oprečnosti Odsustvo želja čini pojedinca čvrstim kao stena. osoba koja poseduje potpunu nevezanost više ne nameće sebi patnju koja nastaje zbog robovanja neprekidnoj tiraniji želja. i da će se svako vezivanje za njih na kraju pretvoriti u izvor patnje. Njega ne dotiču ni zadovoljstvo ni bol. Ako neka osoba nalazi zadovoljstvo u primanju pohvala. Gađenje prema svetu što osoba oseća u tom slučaju uzrokovano je snažnom impresijom koju je na nju ostavila nesreća. Ljudi ograničenih gledišta smatraju da stradanje može da bude isključivo fizičko. Potpuna nevezanost je jedan od najhitnijih uslova za trajnu i istinsku sreću. Ono je samo jedna oštra reakcija na život. ona nije nesrećna ni pod najnepovoljnijim okolnostima. Uslovi za sreću II Odeljak II . Fizička i duševna patnja Čovečanstvo je trpi mnogobrojne patnje i stradanja. Ovaj tip tivra vairagye ima svojih duhovnih vrednosti. Potpuno neprianjanje Istinski trajnu vrstu nevezanosti imamo kada postoji razumevanje patnje i njenih uzroka. Ljubav i Bogoostvarenje Ostvarenje . Onda ona neće izgubiti svoju staloženost. Trajna nevezanost. Ako čoveka srećna znamenja podstiču na delanje. Duševna patnja je gora od fizičke patnje. Ona se pouzdano oslanja na neoborivo znanje da su sve svetovne stvari trenutačne i privremene. Oni zamišljaju patnju kao bolest ili torturu nad telom. ali će. Jer. Ako na čoveka utiču poželjne stvari. tako i prema nepovoljnim znamenjima. i. Pohvala i pokuda Isto važi i za oprečnosti pohvale i pokude.Zadovoljstvo. Sve dotle dok se vezuje za svetovne stvari zadovoljstva. on više ne nanosi samome sebi patnju. On ne može da odoli obeshrabrujućem uticaju nepovoljnih znamenja sve dotle dok mu povoljna znamenja daju snagu. Jedini način da umakne uznemiravajućem uticaju znamenja jeste da postane ravnodušan kako prema povoljnim. ona će morati da se oseti nezadovoljnom kad joj se upute pokude. verovatno izgubiti na snazi.. duševna patnja je prisutnija. kada čoveka ponovo zapljusne talas svetovnih želja. Ako neka osoba ne želi ništa. Fizička patnja ponekad dolazi kao blagoslov jer ublažava duševnu patnju odvraćajući pažnju sa nje. Ona se može izdržati vežbom volje i istrajnosti. kroz određeno vreme. Prava patnja je duševna. Smirenost i staloženost na koje ne utiču nikakve oprečnosti moguće je ostvariti samo putem potpune nevezanosti. ne shvatajući da ne može imati jedno a zanemariti drugo. U naletu takve nevezanosti. Ona ne može ostati staložena pod kišom grdnji sve dok prikriveno uživa u pohvalama. on stalno zaziva patnju koja mu dolazi ili kao posledica njihovog neimanja ili kao posledica njihovog gubitka. kako fizičke tako i duševne. Čovek teži svetovnim stvarima zadovoljstva i pokušava da izbegne stvari koje mu nanose bol. koja je osnovni uslov trajne i istinske sreće.koja nije zasnovana na svetovnim objektima već na Samospoznaji i Samoostvarenju. Od navedene dve vrste patnji. Pojedinac koji je do kraja nevezan više nije ostavljen na milost i nemilost oprečnim iskustvima. Čak i yogini koji mogu da izdrže znatne fizičke bolove nalaze da je teško da izbegnu duševnu patnju koja nastaje usled osujećenosti želja. čak ni u čeljusti lava. Jedino tada je neće više dirati oprečnosti pohvale i grdnje. Stanje odsustva svake želje latentno je u svakome. on je tada stigao na samo izvorište večne i nepomućene sreće . na njega mora da utiču i nepoželjne. osoba se odriče svih svetovnih stvari.stanje bez želja Nije ispravno pridavati veliku pažnju čisto fizičkoj patnji. ona se mora ujedno odvezati i od pohvala. I kada kroz potpunu nevezanost čovek dostigne stanje odsustva želja. koja daje oslobođenost od svih želja i vezanosti. onda ga nepoželjna znamenja moraju obeshrabriti. zove sepuma vairagja (purna vairagva). Da je više ne bi uznemiravale pokude.stanje u kome nema samonametnutih problema . njegov život ne remete udari suprotnosti. a to gnušanje ne traje dugo jer nije rođeno iz znanja i razumevanja.

Odbacivanje želja napada život ego-uma u korenu. Zelje su vremenom postale sastavni deo njegovog ograničenog sopstva. Patnja koju je prouzrokovalo nezadovoljstvo Međutim. tako da on okleva da ih odbaci ukoliko mu se u umu. Istinska priroda patnje Jednostavni život u kome vlada sloboda i sreća predstavlja jedno od najtežih postignuća. patnju koju prouzrokuje odbacivanje želja uravnotežava olakšanje koje donosi progresivna inicijacija u neograničen život u kome vlada sloboda i sreća. Trn se može izvaditi drugim trnom. ograničeno ˝ja˝ postaje sve naglašenije i opterećujuće. a zatim se. Analogije Nije svaka patnja loša. što je stvarno čudnovato. i jedino je život pun ljubavi vredan življenja. Za njega život prestaje da biva složen. i potrebna je kao što je lek potreban bolesnoj osobi. onda to donosi patnju. Patnja koja dolazi usled čišćenja uma od mnogobrojnih želja postoji . pa čak i po cenu tuđe sreće. Sva ko traga za svojom srećom. Slično tome. u svojoj slepoj potrazi za odvojenom i ekskluzivnom srećom.zato što se ovakva odluka direktno sukobljava sa težnjom ego-uma da istraje u svojim uobičajenim željama. on tada stiče razumevanje njihove prave prirode. Ali rat nije izraz neke posebne patnje. ali čak i kada to čini dobrovoljno. ljudi u stvarnosti pate sve vreme. U potrazi za ličnom srećom. Sebično traganje za srećom Ljudima nije dovoljno što nanose patnju sami sebi. Sve vreme dok čovek razmišlja samo o svojoj sreći. devedeset i devet procenata ljudske patnje je nepotrebno. čovek je u toj meri sam sebi zakomplikovao život da mu povratak jednostavnosti predstavlja teškoću koliko i samo odbacivanje želja. problemi svetovne prirode nestaju. Zato je ovaj proces redovno praćen oštrom patnjom. pitaju: ˝Zašto mi moramo da patimo?˝ Patnju obično simbolizuju ratni prizori: razorene kuće. Patnja koju duša proživljava odričući se želja može da bude veoma oštra. duša mora da prihvati patnju odbacivanja želja da bi se oslobodila beskrajne patnje koja se uvek iznova vraća. Kada patnja vodi ka večnoj sreći stanja bez želja. postao posve jednostavan. to ne predstavlja bezbolan proces. već nemilosrdno i sa žarom stvaraju patnju i svojim bližnjima. kada bi bio spokojniji. on ne samo da će eliminisati veliki deo patnje koju je nanosio . čovek odlučuje da ih se odrekne. trujući samo vrelo njegovog života. a čiji su uzrok same želje. Život bez ljubavi je ružan do krajnjih granica. Pojavu ovakve patnje treba pozdraviti. Sve ovo nije neophodno za samoispunjenost. taštinom i surovošću ljudi nanose neopisivu patnju sebi i drugima. Do sreće putem ljubavi i samozaborava Ako je neki pojedinac bez želja. ali to mu se vraća. Patnja pri odricanju Pošto shvati da su želje samo okovi za dušu. čovek bi se oslobodio patnje koju je sam sebi nametnuo. Pate jer nisu zadovoljni . on je ne pronalazi.Najviše patnje rađa se usled nekontrolisanih želja i neostvarivih zahteva. Kao što pacijent mora pretrpeti hiruršku operaciju da bi se oslobodio istrajnog i zloćudnog bola. povrede i krv. ali se kroz nju da istrajati zahvaljujući perspektivi veće slobode koja će doći nakon što želje postepeno iščeznu iz uma. budući daje.hoće sve više i više. kroz oštru duševnu patnju. Svojom pohlepom. Kada bi prestao da želi. Ali ovakva patnja je zdrava za dušu jer je oslobađa od vezanosti.čak i onda kada je duša spremna da ih se odrekne . u stanju bez želja. agonija mučenja i smrti. ne ureze nauk da se želje rađaju iz samog neznanja. postati vrlo surov i bezosećajan prema drugima. Pošto je razvio mnoštvo veštačkih i umišljenih želja. Njegova imaginacija više ne bi bila uzburkana neprestanim gorljivim posezanjem za stvarima koje zaista nisu bitne. Patnja se mora pojaviti u svrhu pročišćavanja duše od njenih želja. ljudi nanose bol sebi i svojoj braći. otvarajući tako vrata raznim svirepostima i beskrajnim ratovima. Kada se inficirani otok otvori da bi gnoj izašao iz njega. a patnja poništiti patnjom. Kada čovek pronađe unutrašnje zadovoljstvo. a u njemu bi se učvrstio nesavladiv mir. Tvrdoglavo istrajavajući u svom neznanju. Kada se pojedinac suoči sa velikom patnjom koju uzrokuju želje. Patnja treba da se pojavi da bi se eliminisala dalja patnja. Rat je pre posledica univerzalne patnje i nezadovoljstva nego stoje primer nekakve izuzetne patnje. Izuzetno sebičan čovek može. može se smatrati blagoslovenom. ali isto tako i olakšanje.

Kada neki čovek vidi da njegov sin nosi pohabanu odeću. Ali kada osoba odluči da po svaku cenu ostavi na stranu sebičnost. ali će srce ostati prazno kao i pre. Ljiibav .koji ga. kada bi on video nečijeg tuđeg sina na ulici u pohabanoj odeći. Osećaj ˝ja˝ i ˝moje˝ izrazito je prisutan upravo u izražavanju ljubavi. Potreba za hrabrom i nepokolebljivom odlukom Ograničeno sopstvo je kao kaput koji duša nosi na sebi. Ali u ovom brzom odazivu na sinovljevu nevolju. ona ga vodi ka spoznaji Boga i otvara mu neograničeno polje trajne i neprolazne sreće. donošenjem jedne hrabre i nepokolebljive odluke. ona nailazi na lak prolaz u područje čiste ljubavi. kao da je nikada nije ni bilo. veze sa ograničenim sopstvom suviše su jake da bi se uklonile. poklonik koji želi da doživi čistu ljubav mora intenzivno da čezne za njom. Područje čiste ljubavi Čista ljubav nije nešto što se može nametnuti niti silom oduzeti. prenoseći mu božansku ljubav. postaje vrlo lak. ona se ne može probuditi mehaničkim putem. pravilno usmeravajući i pružajući mu neophodnu pomoć. Ona ne može biti probuđena osim ako ne stupimo u kontakt sa samim Ovaploćenjem ljubavi. Prava sreća koja potiče od ostvarenja Boga je vredna svake fizičke i duševne patnje u univerzumu. Ljubav rađa ljubav. U odsustvu Čvrste odlučnosti. mada možda nije sasvim svestan toga. ne može naći ishodište u pozitivnoj sreći. Osećaj za ˝moje˝ leži duboko u pozadini uma. Kao što gladan čovek žudi za hranom. Istinska ljubav se budi jedino milošću Savršenog Učitelja Kada poklonik u sebi razvije snažnu čežnju za čistom ljubavi] u. on čini sve što može da bi mu pribavio novu odeću trudeći se da ga učini srećnim. Ovakva odluka se može pojaviti u njegovom umu samo onda kada on oseti snažnu žudnju za nepatvorenom ljubavlju. međutim. Upravo kao što pojedinac može prostim aktom volje da skine svoj kaput. Jedino Učitelj može. a pravo prilagođavanje podrazumeva samozaborav i ljubav. Nije moguće da osoba ima ikakvu ideju o ovoj neizrecivoj sreći ako nema iskustvo Boga. Ovo pokazuje da je zapravo. Ona se mora ispoljavati iznutra. on se ne bi odazvao kao što se odazvao u slučaju svog sina. Pod ovim okolnostima on smatra da prema sinu oseća samo čistu ljubav. Postizanje nesebičnosti može da bude istovremeno i teško i lako. Izuzetno je teško očistiti svest od duboko ukorenjenog neznanja koje se izražava kroz ideje ˝ja˝ i ˝moje˝. a Iako za one koji su tu odluku već doneli. Onda svaka patnja prestaje. to obično znači da ona posesivno želi da voljeni bude sa njom. jednim hrabrim i odlučnim korakom on može odbaciti ograničeno sopstvo i osloboditi ga se jednom zanavek. i može se izvući na površinu jedino dubljom analizom. mada će čoveka sprečiti da dalje samome sebi nanosi patnju. Ono što čovek može postići jednom hrabrom odlukom jeste uklanjanje onih činilaca koji sprečavaju čistu ljubav da se ispolji. Teško za one koji još nisu odlučili da iskorače iz ograničenog sopstva. uvodi u stanje božanske ljubavi. Ideja koju svetovni ljudi imaju o patnji i sreći je krajnje ograničena.putokaz prema Bogoostvarenju Kada se istinska ljubav probudi u pokloniku. Ako bi čovekovo ophođenje prema sinu nekog tuđinca bilo jednako kao i njegovo ophođenje prema sopstvenom sinu. . Puko odsustvo želja. ljubav zaprlja sebičnim motivima. Na primer. Zadatak koji bi pod drugim okolnostima bio veoma težak.drugima. Sreća Bogoostvarenja je cilj čitave kreacije. koji se. usled delovanja nataloženih loših sanskara. Stoga je preobražaj života u kome dominira ograničeno sopstvo u život pun ljubavi od duhovnog značaja. nego istovremeno i veliki deo patnje koju je nanosio samome sebi. da probudi čistu ljubav u njemu. Prava sreća počinje onda kada se čovek nauči veštini pravog prilagođavanja drugim ljudima. Teoretska razmatranja o ljubavi doprineće samo razradi još jedne od teorija o ljubavi. i nema drugog načina. čak i kada neka osoba tvrdi da voli svog voljenog. nesputano i spontano. i osposobiti ga da učini značajan korak ka ostvarenju istinske sreće. Ljubav je najvažnija stvar u životu. pritajeno ubacuju u svest. Oni koji žele da ih prožme ljubav treba da se upute večnom ljubavnom plamu. ideja ˝moje˝ ne igra malu ulogu. Nesebična ljubav je retka Čista ljubav je retka jer se. može se reći da se on pripremio za intervenciju Savršenog Učitelja . Jer. u većini slučajeva. onda bi se moglo reći da je posredi čista i nesebična ljubav. njegovo ponašanje prema sinu u velikoj meri sebično.

jer sve objekte za koje se čovek požudno vezuje. duh kao da je u stanju opčinjenosti ili totalne ukočenosti.beskonačna suština i postojanje. beskonačno Postojanje. Tačno je da je Bog beskonačno Znanje. do krajnosti je ograničena jer se bespomoćno koprca u zamci nezaustavljive žudnje. večno je nova i neprolazna. Neko voli začin kari jer mu odgovara njegov ukus. Um takođe žudi za telesnim senzacijama vida. kao neispoljena suština univerzuma. mirisa. a one su uzgredni produkti evolucije svesti. dolaze do nekog hladnog i suvog koncepta koji promašuje samu suštinu prirode Boga. Ljubav u gruboj sferi Kada se ljudska svest potpuno uplete u dualnost grube sfere postojanja. koje proističu iz neutoljene požude i neprestane frustracije što ona sa sobom nosi. Njegovim višim potencijalima nije dozvoljeno da se ispolje i ispune. i (3) doživljava sebe onakvu kakva ona doista i jeste . Doživljaj ograničenosti ljubavi nastaje usled neznanja kojeg su uzrokovale sanskare. Pošto pored svih načina ispoljavanja žudnji srce ostaje nezadovoljeno i nedovoljno izraženo. ona jeste jedan oblik ljubavi jer se kroz nju izražava vrsta naklonosti prema drugima. oni nemaju doživljaj sreće koji prati ostvarenje Boga. Uspešnost njegovog funkcionisanja je znatno smanjena i on biva izopačen delovanjem ograničavajućeg neznanja. Nema tu nikakvih uzvišenih pobuda. Požuda je najograničeniji oblik ljubavi u ljudskoj svesti. beskonačna Moć i beskonačno Blaženstvo. ispolji u obliku požude.Ljudi koji nisu Bogoostvareni mogu kroz jogu u toj meri da ostvare kontrolu uma da im ništa više ne pričinjava bol ili patnju. Kada se srce nađe u vlasti požude. Uprkos evidentnoj činjenici da požuda ima veze sa drugim osobama. mada je ova naklonost u potpunosti izopačena zahvaljujući gustoj magli neznanja koja obavija istinsko Jastvo. Stoga sreću Bogoostvarenja ništa ne može da umanji. Samo kada se na božansku ljubav gleda kroz ograničeni kontekst oblika (koji se pojavljuju u periodu između pojave iluzornog univerzuma dualnosti i njegovog nestajanja) čini se daje njena beskonačnost umanjena. Kroz požudu se Beskonačnost potvrđuje na posredan način Požuda je najograničeniji oblik ljubavi koji deluje pod vlašću neznanja. sve ostalo je nula. zvuka i dodira. ali suština Boga se ne može razumeti sve dok se On ne spozna i kao beskonačna Ljubav. Upravo je radi ove sreće svet i nastao. ljubav ne može da se ispolji drugačije nego kao neka vrsta požude. Posredi je samo žudnja za čulnim doživljajem ukusa. stopostotna požuda. Faze manifestacije ljubavi Kada Božanska ljubav doživljava sebe u manifestovanim oblicima i kroz manifestovane oblike univerzuma. Ljubav kao požuda Pošto ljubav. Dok je procesu kroz koji ljubav postaje beskonačna svojstveno oslobađanje od ovih ograničavajućih sanskara. on želi sa stanovišta zadovoljenja ograničenog i zasebnog ˝ja˝. pa se to onda može smatrati jednim oblikom žudnje. ona prolazi kroz sledeće faze: (1) doživljava sebe kao izuzetno ograničenu. čak i kada ih sahrane žive ili bace u vrelo ulje. Bog je večno beskonačna Ljubav. ona se u životinjskom carstvu. Ljubav koja se ispoljava kao neublažena. Svaki tip žudnje je upletenost u grube oblike i nema veze sa duhom. U Onostranom stanju Boga. Radi se samo o jednom izrazu vezanosti za čulne objekte. ogromnog i neograničenog. gotovo nesvesne stupnjeve različitih carstava. (2) doživljava da postaje sve manje i manje ograničena i postaje sve više i više nalik beskonačnoj ljubavi. Sreća Bogoostvarenja je nezavisna. Ali mada napredni yogini mogu da prevaziđu i ukinu bilo koju patnju. u njemu se stvara neprekidni vakuum koji čoveka dovodi u stanje neispunjenosti i patnje. U isto vreme. prođe kroz rane. i on hrani uski život ega kroz uzbuđenje koje potiče od ovih senzacija. a ovakvo kočenje i potiskivanje duhovnog života vodi u stanje potpune vezanosti. bezgranična i neopisiva. Nedvosmisleni pečat nezadovoljstva što požuda neumitno ostavlja za sobom jeste znak da se radi o jednom nepotpunom i neadekvatnom izrazu nečeg dubljeg. duh stalno u . Njeno ispoljenje na početnim stadijumima ljudske svesti takođe je u obliku požude. iz kojega je nastao čitav univerzum i sa kojim se on na kraju stapa. Kroz višestruke patnje bez kraja i konca. ona nije ništa drugo do nerazblažena sebičnost. Kada čovek postane Bogom. Bog kao beskonačna ljubav Suština Boga je Ljubav Oni koji pokušaju da razumeju Boga jedino intelektom.

Međutim. Zbog toga glas večne Božije ljubavi. i oslobođen od posesivne čežnje za objektom ljubavi. Stadijumi ljubavi Čak i u najnižem požudnom životu grube sfere. pa se čista ljubav sada još snažnije izliva. U tom slučaju. a u suptilnoj kao čežnja. te na želji da se bude jedno sa Njim. pošto ljubavnik. Ona ne postoji čak ni u prikrivenom obliku. požuda se ne ispoljava čak ni na suptilan način. ali još nije postala beskonačna jer se doživljava kroz medij ograničenog uma .kao čežnju da se ujedini sa Voljenim. uključujući i čežnju za prisustvom Voljenog. Pored toga. U čežnji su sopstvo i božanski Voljeni podjednako naglašeni. Ona se krajnje nemarno odnosi prema blagostanju svetovnog voljenog. jer je svojstvena stanju Boga u kome je svaka podvojenost jednom za svagda prevaziđena. pa se stoga žudnja izražava na jedan grub način. Voljenog. Ali da bi bio iniciran u beskonačnu ljubav on mora da prođe kroz dva preostala stadijuma koje karakterišu suptilna i mentalna sfera. žudeći za prisustvom Voljenog. Sebičnost je sasvim izbrisana. ovo je početak jednog dugačkog procesa u kome će se ljubavnik probiti kroz zavesu neznanja i doći do istine da je neograničena i nesputana Ljubav. ona je sada u velikoj meri sublimirana. ljubavnik u suptilnoj sferi ljubav doživljava ne kao nerazblaženu požudu. Ljubav kao čežnja U gruboj sferi se tako ljubav ispoljava kao požuda. Ljubav kao potpuno prepuštanje U mentalnoj sferi ljubav se izražava kao potpuno prepuštanje volji Boga. Ovo je stanje ljubavnika koji je grubo odvojen od božanskog Voljenog jednom neprozirnom zavesom dualnosti. Ljubav u mentalnoj sferi Ljubavnik u mentalnoj sferi uzvišenije i slobodnije izražava ljubav. ne postoji nikakvo grubo ispoljavanje žudnje kao u gruboj sferi. ljubavnik se u suptilnoj sferi oslobodio svoje vezanosti za grube stvari. prestale su.sebi prepoznaje glasove protesta protiv krajnje površnosti jednog života kojim isključivo vlada požuda. Čežnja je manje ograničen oblik ljubavi od požude. pošto je sada naglasak isključivo na volji Voljenog i dragocenosti Njegovog postojanja. Ljubavnik je u mentalnoj sferi posve odvojen od suptilnih stvari. Bog doživljava Sebe kao ljubavnika. ili prirode Boga. ali kao ljubavnika koji je zatečen u potpunom neznanju u vezi svoje prave prirode. koji je Voljeni. U božanskoj ljubavi. pošto se otprilike polovina prvobitne žudnje grube sfere sublimirala u suptilnoj sferi. požuda je sasvim iščezla. ali je ona ostala u latentnom obliku i ne ispoljava se. već u jednom višem obliku . zato se.upravo kao što se u nižim sferama ona doživljava kroz medij nižih tela. Sve sebične želje. upravo kao što i Voljeni postoji radi njega. Ova žudnja ima svoje suptilne načine izražavanja. u ovom slučaju. Međutim. Staviše. a svetovni voljeni je u drugom planu u odnosu na grube potrebe ljubavnika. Kroz čežnju zavesa dualnosti postaje sve reda i prozirnija. posredno zahteva svoje pravo na sopstvenu. čak i u mentalnoj sferi ljubav još uvek nije postala beskonačna. žudnja ne izražava u svom grubom obliku. Ljubavnik je u gruboj sferi neraskidivo vezan za grube stvari. i premda je na neki način posesivna. ali se ne ispoljava u grubom obliku. ali žudnje koje doživljava nisu nerazblažene kao što je slučaj sa grubom sferom. U požudi je naglasak isključivo na ograničenom sopstvu. ali zbog toga ne i umanjenu stvarnost. Ljubav u suptilnoj sferi Ljubavnik u suptilnoj sferi nije oslobođen žudnji. Ostala je otprilike jedna četvrtina izvorne požude iz grube sfere. a ljubavnik spoznaje da on postoji radi Voljenog. U mentalnoj sferi. Božanska ljubav je . mada požuda nije sasvim nestala. kojeg nije moguće utišati. još neispoljenu. koja je karakteristična za ljubavnika u suptilnoj sferi. Čežnja je manje sebična. Požuda je žudnja za čulnim doživljajima i kao takva je vođena potpuno sebičnim motivima. sada svesno nastoji da prevaziđe dualnost između sebe i Njega. Božanska ljubav je beskonačna Ljubav postaje svesno beskrajna i neograničena kako u postojanju tako i u ispoljavanju onda kada se iskorači izvan područja individualnog uma. Ljubav više nije okovana sebičnošču. ona se ispoljava kroz saznanje da objekat ljubavi poseduje beskonačnu vrednost i značaj. i još postoji tanka zavesa dualnosti koja ljubavnika razdvaja od Voljenog. Ovakva ljubav se sa pravom naziva božanskom. Pored svega. Intenzitet žudnje u suptilnoj sferi je prepolovljen u odnosu na grubu sferu.

EPILOG Dvanaest puteva koji vode do spoznaje mene 1. kao beskonačna Ljubav. zato stoje Njegov Učitelj tako rekao . nikada se ne okrećući protiv vas .tada ćete Me osvojiti. ljubavnik je svestan svoje odvojenosti od Boga. tada ćete Me spoznati 8. PONIZNOST Ako ste ponizni poput zemlje. prvo ograničava Sebe u stvorenim oblicima i zatim se. suptilnim i mentalnim sferama. kroz različite stupnjeve kreacije. OČAJANJE Ako doživljavate očajanje poput onog koje navodi čoveka na samoubistvo i osećate da ne možete da živite bez Mene. frustracije. Ljubavnik se stapa sa bićem Voljenog i zna da je jedno sa Voljenim.onda ćete Me spoznati.koji je na početku svestan jedino praznine.postepeno postiže jedan sve puniji i slobodniji izraz ljubavi. koji vas prati do kraja života . NESEBIČNO SLUŽENJE Ako posedujete vrlinu nesebičnog služenja koje nije opterećeno željom za rezultatima. celokupno čovečanstvo zajedno sa grešnicima i svecima. tada ćete Me spoznati. zveri u šumi. on je postao Sam Voljeni. ptice u vazduhu. onda ćete Me ugledati. bogatima i siromašnima . 5. kulminiraju u Njegovom iskustvu da je jedini Voljeni. VERNOST Ako ste mi verni onako kako je vama veran vaš dah. ljubavnik postaje svestan svog jedinstva sa Voljenim.čak i onda kada ga niste sasvim svesni. MIR UMA Ako ste mirni poput neuzburkanog jezera. KONTROLA PUTEM LJUBAVI Kada vaša ljubav prema Meni odagna strast prema čulnim stvarima.travu na poljima. tj. i u sreći i u patnji. 4. Božanska ljubav je sasvim oslobođena robovanja željama ili ograničenom sopstvu. onu koju je Kalijan imao u svog Učitelja . Na kraju ljubavnik nestaje i stapa se sa božanskim Voljenim da bi spoznao jedinstvo ljubavnika i Voljenog u najvišoj i večnoj činjenici daje Bog beskonačna Ljubav. ali prevazišavši sve ove sfere. tada ćete Me spoznati. U grubim. 7. 6.verujući daje noć iako je dan. površnosti i pritiska lanaca koji ga okivaju . . ČEŽNJA Ako osećate istu čežnju i žeđ za jedinstvom sa Mnom kao što onaj Što danima leži na vrelom suncu Sahare oseća čežnju za vodom. što se da oblikovati u bezbrojne oblike. tada ćete Me takođe spoznati. VERA Ukoliko imate potpunu veru. Voljenog.neograničena u svojoj esenciji i svom izrazu jer je duša doživljava kroz samu Dušu. Putovanje duše je jedna uzbudljiva božanska romansa u kojoj ljubavnik . Božanska romansa Tako imamo da Bog. ponovo vraća Svojoj beskonačnosti. nalik na sunce koje služi svet obasjavajući sve stvoreno .tada ćete Me spoznati. 2. U ovom stanju Beskonačnosti biće ljubavnika nije odvojeno od Voljenog. 3. Svi stadijumi Božanskog iskustva koji se začinju sa tim da je on ograničeni ljubavnik.

Meher Baba i njegove aktivnosti. ONO NAJBOLJE OD ŽIVOTA Meher Baba Ova niska Babinih bisera . već ćete Mi pričiniti i veliko zadovoljstvo. tada ćete Me pridobiti. Samoostvarenje i njegovo postignuće. . ne samo da ćete Me spoznati. Učenik i njegovi stavovi. Cena sa 40% popusta: 150 din Cena za inostranstvo: 3 € Odlomak Cena: 150. LJUBAV Ako osećate onu ljubav koju je sveti Franja osećao prema Isusu. Obim: 70 str.00 din. tada ćete Mi doći.00 din. Sopstvo. 11. raspoređena je na sledeće oblasti: Bog i Njegovi atributi. PREDAVANJE Ako je vaše predanost Meni tako iskrena.9.Meher Baba EDICIJA: AVATAR BOG GOVORI Meher Baba Iracionalne ideje čoveka zvanog Ju Dži rasprodato Odlomak Cena: 0.kratkih osvrta na najbitnije životne teme. 12. kao Što se čovek koji pati od nesanice prepušta iznenadnom nastupu sna bez straha. ODRICANJE Ako se Mene radi odreknete svega fizičkog. . POKORNOST Ako vaša pokornost bude tako spontana. Generalna poruka čovečanstvu. mentalnog i duhovnog tada ćete Me imati. Učitelj i njegova uloga. potpuna i prirodna kao što je svetlost oku ili miris nozdrvama. 10. ego i njihove veze.

nastao kao njen dodatak. Avatar kao prvi Učitelj. Od večnosti do večnosti. Međusobni uticaj duša. Zlo kao ostatak.ZRACI MEHER BABE NA SPIRITUALNU PANORAMU Ovo je zbir odgovora Meher Babe na pitanja o temama iz knjige "Bog govori". Neka od poglavlja: Misterija Kreacije. Molitva kao unutrašnji pristup. Obim: 80 strana Format: A6 rasprodato Odlomak Cena: 0. .00 din.