Veliki Porodični Savetnik o Zdravlju-Konvencionalno I Alternativno Lečenje-Mladinska Knjiga Beograd

tfe f* H % .
4 f# "f* V
e l i k i po ro DIGNI
'M Ip
S a v e t p UK
u
Z d r a v l ju --f n i\ f vv%V%c%1 k9
Konvencionalno i alternativno leenje
SADRAJ
SADRAJ
Uvod.................................................................6
Kako da koristite ovu knjigu 8
Renik konvencionalne medicine i alternativnih naina leenja................. 10 Vodi kroz z d ra v lje ...................................24
Deje zdravlje Zdravlje odraslih Zdravlje ena Zdravlje mukaraca Starenje 26 31 32 36 38
Hitna stanja - prva pomo

Kuni ormari s lekovima
40
72
Bolesti i mogunosti leenja
74
Registar konvencionalnih i prirodnih lekova

O biljnim preparatima i homeopatskim lekovima
Zdrava ishrana........................................1018
Osnove ishrane Piramida hrane Vani vitamini i minerali 1020 1021 1022
llustrovani dijagnostiki v o d i .......... 1032 Anatomski a tla s..................................... 1042 D o d a ta k ..................................................1058

llustrovani prikaz akupresurnih taaka llustrovani prikaz poloaja u jogi 1060 1069
Renik 1078
Autori i savetnici 1084
Registar 1088
SADRAJ
SADRAJ
UVOD
yr
J jr !-
ada ste bolesni vi ili neko koga volite, pa ak i kad vas mue neke manje zdravstvene tegobe, elite da znate da li ste odabrali najbolji U
nain leenja. U 21. veku, naina leenja koje je mogue odabrati vie je nego ikada ranije. ak se i lekari koji brinu za nae zdravlje - dok rairenih ruku primaju i primenjuju tehnoloke novine i revolucionarna otkria - okreu s novim zanimanjem alternativnim, ili prirodnim, nainima leenja na kojima se medicina zasniva. Cenjene metode leenja, od akupresure i travarstva do joge i meditacije, sve vie zauzimaju svoje mesto ravnopravno sa modernim oblicima leenja kao to su imunoterapija i laserska hirurgija. U kontekstu tih mnogobrojnih mogunosti izbora koja nam stoje na raspolaganju, ove stranice nude jasne i saete informacije o stotinama zdravstvenih tegoba, od relativno bezopasnih do najteih bolesti. Za svaku navedenu zdravstvenu tegobu konvencionalni pristupi leenju predstavljaju ono najbolje u modernoj medicinskoj teoriji i praksi. Alternativni naini leenja takoe poivaju na velikoj koliini dokaza njihovog blagotvornog dejstva - iako je to blagotvorno dejstvo ponekad u suprotnosti sa naunim saznanjima. Konano, najbolja odluka bie ona koju donesete zajedno sa svojim lekarom ili osobom koja se brine o vaem zdravlju. Cilj ove knjige je da osigura vrst temelj znanja koje e vam pomoi u tom procesu, tako da biste mogli, dobro obaveteni - a time i s vie pouzdanja - da birate i donosite odluke o svom zdravlju i zdravstvenoj nezi.
KAKO DA K O R I S T I T E OVU
KNJIGU
K A K O DA K O R I S T I T E O V U K N J I G U
876. O bina podebljana slova upotrebljavaju se za naglaavanje nekog pojma ili da bi se ukazalo na neku terapeutsku tehniku ili podvrstu glavnog zdravstvenog problema. Drugi delovi takoe su korisni kao izvor dodatnih informacija. Za opti prikaz zdravlja svojstvenog enama, mukarcima, deci ili starijima, pogledajte Vodi kroz zdravlje koji poinje na str. 24. Kuni ormani s lekovima na str. 72 opisuje razliito lekovito bilje, homeopatske lekove i lekove koje moete da dobijete bez lekarskog recepta, a koje bi trebalo da imate pri ruci kod kue. Posluite se Dijagnostikim vodiem u slikama (str. 1032) da biste prepoznali probleme koje vidite, kao to su koni osipi, one infekcije i irevi. Anatomski atlas (str. 1042) sadri detaljne ilustracije razliitih telesnih sistema i pet ula. Tehniki medicinski izrazi i postupci koji se spominju u knjizi definisani su u Reniku. Ako ne moete da naete bolest ili lek koji traite, proverite opti registar na kraju knjige da vidite da li su svrstani pod drugim imenom. Na primer, crveno oko" se ne nalazi u delu sa zdravstvenim tegobama, ali ete ga nai u registru sa brojem stranice za zdravstvenu tegobu pod nazivom konjunktivitis", to je drugo ime za ovu infekciju oka. Registar olakava i pronalaenje lekova time to daje popis generikih naziva, glavnih proizvoda i klase lekova za konvencionalne lekove, kao i narodne i latinske nazive lekovitog bilja.
lavni deo ove knjige sastoji se od tristotinjak naslova i tablica, koji pokrivaju nekoliko stotina zdravstvenih tegoba i bolesti. M oda ete eleti da ponete od tablice simptoma (vidi prim er dole), koja e navesti nekoliko slinih problema i pomoi vam da na osnovu simptoma odredite gde ete da potraite dalje informacije. Nazivi bolesti (prim er na suprotnoj strani) i pripadajue stranice pruaju potpuniji popis simptoma uz uputstva za prepoznavanje mogue tee bolesti i da li treba da se posavetujete s lekarom. Posle objanjenja uzroka zdravstvene tegobe, u svakom opisu bolesti navedene su konvencionalne i alternativne mogunosti leenja; detaljnije informacije o nainima leenja potraite u Reniku konvencionalne m edicine i alternativnih naina leenja, koji poinje na str. 10. Ako su odreene tehnike akupresure ili joga-poloaji navedeni kao mogui naini leenja, ali nisu ilustrovani, proverite ih u Dodatku (str. 1058). Tu ete nai prikaze s objanjenjima za veinu taaka za pritisak i poloaje koji se opisuju kroz celu knjigu. Dok itate opis bolesti, moda ete biti upueni na druge naslove ili na deo knjige pod nazivom Hitna stanja - prva pom o. Podebljana kosa slova ukazuju na neki drugi naziv bolesti pod kojim treba da pogledate ili na lekove, odnosno lekovito bilje koji su opirnije opisani u Registru konvencionalnih i prirodnih lekova (prim er na suprotnoj strani) koji poinje na str.
TABLICE SIMPTOMA
Neki simptomi, kao to su bolovi u trbuhu, mogu da budu posledica vie razliitih zdravstvenih tegoba, Tablice su odgovarajui nain da se prepozna oboljenje prema simptomima i da se pronae odgovarajui naslov i naziv bolesti. Kada se sluite tim tablicama, ponite od kolone sasvim levo pa itajte prema dole dok ne naete grupu simptoma koja najvie odgovara vaim. Proitajte u koloni pored ime bolesti pod kojim moete da potraite opis i podatke o uzrocima, leenju i spreavanju. Tablice simptoma su poreane abecedno prema nazivima bolesti.
KAKO DA K O R I S T I T E
OVU
KNJIGU
NAZIVI I OPISI BOLESTI
Svaki od skoro 300 naziva bolesti u ovoj knjizi uvek se pojavljuje u prepoznatljivom obliku. Prvo su navedeni simptomi i podaci o tome kada treba da zovete lekara. Svaki novi naziv bolesti opisuje tu bolest i nain na koji ona deluje na va organizam. Zatim, svaki opis generalno prikazuje uzroke oboljenja, kao i ispitivanja i postupke kojima se va lekar moe posluiti da bi potvrdio dijagnozu. Deo o leenju sadri konvencionalne i alternativne preporuke za izleenje tegobe i ublaavanje simptoma. Svakako se posluite Registrom konvencionalnih i prirodnih tekova da biste nali vane podatke o lekovima koji su odtampani podebljanim kosim slovima; uvek proverite mogue neeljene efekte i negativno meudelovanje s drugim lekovima ili vrstama hrane. Veina opisa bolesti zavrava se savetima za preventivne mere kojima se moete posluiti da biste ostali zdravi.
STA NAS OCEKUJE U LEKARSKOJ -ORDINACIJI ILUSTRACIJA I KRATKO OBJANJENJE ZDRAVSTVENE -TEGOBE KONVENCIONALNI I ALTERNATIVNI . NAINI LEENJA SAVET O TOME KAD SE TREBA -OBRATITI LEKARU _ MOGUI UZROCI
l PEK TO R IS
NASTAVAK :
TA MOETE DA UINITE KOD KUE ILUSTROVANI VODI KROZ LEENJE SAVETI O TOME KAKO OSTATI ZDRAV
REGISTAR KONVENCIONALNIH I ALTERNATIVNIH LEKOVA
U ovom delu su abecednim redom navedeni lekovi i lekovito bilje koji se najee upotrebljavaju; simboli identifikuju svaki naziv kao lek koji se dobija na recept ili lek koji je dostupan bez lekarskog recepta, kinesko ili zapadno lekovito bilje ili homeopatski preparat. Odlomak 0 svakom leku poinje uoptenim opisom i tano navodi indikacije. Neeljena dejstva kategorizuju se premateini, uz smernice u vezi s tim kada treba pozvati lekara zbog reakcije na lek. Navedeni su i svi posebni podaci ili posebne mere opreza, kao i mogue meudelovanje s hranom i drugim lekovima. Opisi lekovitog bilja 1homeopatskih lekova takoe ukljuuju podatke o raznim vrstama preparata datog leka koji su na raspolaganju.
...............
. IME LEKA MOGUI -NEEUENI EFEKTI SIMBOLI ZA . IDENTI Fl KACIJ U
S | a s s -
LEGENDA -SIMBOLA
R E C N IK K O N V E N C IO N A LN E ME D IC IN E I A L T E R N A T IV N IH N A C IN A LEEN JA
R E N I K K O N V E N C I O N A L N E M E D I C I N E I A L T E R NATIVN IH NAINA L E E N J A
vet medicine moe da se uini zbunjujue sloenim, s brojnim specijalistikim podrujima koja su podjednako razdeljena izmeu
dva iroka sektora, generalno nazvana konvencionalnim i alternativnim. Definicije i objanjenja na narednim stranicama nude pregled celokupnog podruja, koje pokriva sve medicinske discipline i mogunosti leenja navedene u ovoj knjizi. (Napomena: zdravstvene tegobe tampane podebljanim kosim slovima detaljno su obraene abecednim redom u delu knjige koji poinje na str. 74.) Razlika izmeu konvencionalnog i alternativnog pristupa medicini najbolje se moe razumeti na primeru temeljnog doivljavanja zdravlja. Konvencionalna medicina, takode nazivana biomedicinom, po pravilu doivljava zdravlje kao odsutnost bolesti. Glavnim uzrocima bolesti smatraju se patogeni - bakterije ili virusi - ili biohemijska neravnotea. Kod uspostavljanja dijagnoze esto se koriste naune provere, a lekovi, operativni zahvati i radijacija neka su od kljunih pomagala u reavanju zdravstvenih problema. Alternativna medicina, naprotiv, na zdravlje obino gleda kao na ravnoteu razliitih sistema u organizmu mentalnih, emocionalnih i duhovnih, kao i telesnih. Svi aspekti osobe doivljavaju se kao medusobno povezani - naelo po imenu holizam, to znai stanje celovitosti". Smatra se da svaki nesklad predstavlja stres za organizam i moe da dovede do bolesti. U suzbijanju bolesti alternativna medicina slui se brojnim nainima leenja kako bi ojaala odbrambeni sistem samog organizma i ponovo uspostavila ravnoteu.
Predloge o pronalaenju lekara ili osobe koja se bavi alternativnom medicinom potraite na str. 23.
11
KON VEN CIO NALN A
MEDICINA
K O N V E N C I O N A L N A MEDICINA
A L E R G O L O G I J A I IM U N O L O G l J A
M EDICINSKE SPECIJ ALIZACIJ E

ukljuujui ir eluca ili kolitis; hematologija, koja lei bolesti krvi, slezine i limfnih vorova (anemiju ili leukozu, na primer); zarazne bolesti, posebno bakterijske i virusne kao to je AIDS (Sida) ili meningitis; nefrologija, koja se bavi problemima bubrega; onkologija, koja koja se bavi leenjem svih oblika raka; pulmologija, koja lei plua i disajne puteve kod bolesti kao to su upala plua, pleuritis ili emfizem; i reumatologija, koja se bavi bolestima zglobova, miia, kostiju i tetiva (na primer artritisom).
HIRURGIJA
Alergologija je grana imunologije, nauke koja prouava imunoloki sistem. Alergolozi lee bolesti kao to su astma, ekcem i polenska kijavica - reakcije imunolokog sistema izazvane vetakim ili prirodnim alergenima u vodi, hrani i vazduhu.
ANESTEZIOLOGIJA
Anesteziolozi hemijskim putem dovode u nesvesno stanje pacijente koji se podvrgavaju operaciji i uklanjaju sve komplikacije sa srcem ili disajnim sistemom koje se mogu pritom javiti. Oni isto tako mogu da nadziru davanje razliitih vrsta sredstava protiv bolova tokom drugih medicinskih postupaka, kao to je poroaj.
DERMATOLOGIJA
Dermatolozi lee probleme s koom, ustima, kosom i noktima - poput akni, psorijaze, alergija i raka
koe.
EPIDEMIOLOGIJA
Epidemiologija je nauka koja statistiki prouava bolesti po odreenim populacijama, odnosno grupama Ijudi. Nekada posveena zaraznim bolestima i epidemijam a, danas se toliko proirila da pokriva i nezarazne bolesti kao to su rak i srana oboljenja.
FIZ IKA LN A MEDICINA I R E H ABI L I T A CI J A
Hirurzi izvode irok spektar operacija koje ukljuuju mnoge delove tela. Osim toga, osposobljeni su da prepoznaju probleme koje bi trebalo proslediti ue specijalizovanim hirurzima, koji moraju da prou dodatno struno usavravanje i poloe ispit pred komisijom hirurga. Ove specijalistike kategorije ukljuuju kolorektalnu, za leenje donjeg dela probavnogtrakta; neurohirurku, kojase bavi perifernim nervima, kao i mozgom i kimenom modinom; ortopedsku, za probleme sistema miia i kostura; otorinolaringoloku, koja se bavi glavom i vratom; plastinu hirurgiju, za rekonstrukciju, popravljanje ili poboljanje izgleda i funkcije bilo kogdela tela, kao i kardiotorakalnu, koja se usredsreuje na grudni ko, posebno srce i plua.
MEDICINSKA G E N E T I K A
Fizijatri rade s pacijentima koji su povreeni ili su im smanjene fizike sposobnosti, naroito ako je tegoba neuroloke, kardiovaskularne prirode ili se odnosi na miie i kostur. Oni propisuju sredstva protiv bolova i pomau pacijentu da ponovo postigne ili stekne vii nivo psiholokog i telesnog funkcionisanja.
I N T E R N A MEDICINA
Medicinski genetiari savetuju potencijalne roditelje o potencijalnim opasnostima od prenoenja naslednih poremeaja i dijagnostikuju takve poremeaje kod dece posle roenja.
NEUROLOGIJA
Internisti se usredsreuju na brigu o odraslima i strunjaci su za rad unutranjih organa i sistema organizma. Oni lee irok spektar problema, od uobiajenih tegoba do tekih bolesti. Meu podspecijalizacije interne medicine ubrajaju se kardiologija, koja se bavi poremeajima u radu srca, plua i krvnih sudova (aterosklerozom ili anginom pektoris, na primer); endokrinologija, koja pokriva poremeaje u radu endokrinih lezda (dijabetes ili tegobe sa titnom lezdom , na prim er); gastroenterologija, koja se bavi leenjem bolesti sistema za varenje,
Neurolozi se usredsreuju na poremeaje i bolesti mozga, kimene modine, perifernih nerava i ostalih delova nervnog sistema. esto su savetnici drugim lekarima pri odreivanju uzroka takvih simptoma kao to su vrtoglavica ili glavobolje, a lee i poremeaje od Alchajm erove (Alzheim erove) bolesti do m ultiple skleroze.
N U K L E A R N A MEDICINA
Specijalisti za nuklearnu medicinu daju pacijentima radioaktivne supstance interno da bi prepoznali i leili poremeaje u tkivima i organima. Rak titne lezde, na primer, moe da se otkrije i suzbije radioaktivnim jodom, koji apsorbuju elije titne zlezde.
12
KONVENCIONALNA
MEDICINA
PORODINA LEK ARSKA PRAKSA
endom etrioza, kao i tegobama koje su izazvane

neravnoteom u proizvodnji hormona. Obavljaju hirurke zahvate, ukljuujui carski rez, podvezivanje jajovoda i histerektomije.
P R E V E N T I V N A MEDICINA
Porodini lekari su lekari opte prakse. Veina njih prua iroku lepezu zdravstvene nege i obino poseban naglasak stavlja na brigu za m edicinske, psiholoke i socijalne potrebe porodice na dugoronom i kontinuiranom planu. Komplikovane probleme uputie specijalistima.
OFTALMOLOGIJA
Oftalmolozi lee probleme sa oima i vidom , kao to su glaukom ili mrena, esto lekovima ili operativnim zahvatom, propisuju naoare i kontaktna soiva.
OTORI N O L A R I N G O L O G I J A (UHO, G R L O , NOS)
Specijalisti preventivne medicine odreuju naine ponaanja i ivljenja kako bi pomogli rizinim grupama da usvoje zdrave navike i izbegnu bolest i povrede. Njihove preporuke mogu da se odnose na ishranu, ponaanje, faktore zanim anja ili okoline, kao i na javnu svest o brizi za zdravlje.
PSIHIJATRIJA
Otorinolaringolozi se bave poremeajima koji su vezani za uho, nos ili grlo, kao i povezanim delovima glave i vrata. O ni su strunjaci za procenu i ieenje tegoba sa sluhom , bolesti sinusa, kao i mnogih drugih problema, a svi su i hirurzi, osposobljeni za obavljanje operativnih zahvata kod problema kao to je tonzilitis i iskrivljeni septum.
PATOLOGIJ A
Psihijatri su lekari koji su strunjaci za leenje mentalnih i emocionalnih bolesti i bolesti zavisnosti izmeu ostalih i depresije i anoreksije. Kao i psiholozi i kliniki socijalni radnici, i oni se slue psihoterapijom, ali samo psihijatri imaju lekarsku diplomu i mogu da propisuju lekove.
RADIOLOGIJA
Patolozi su kvalifikovani da prepoznaju uzroke, dejstva i karakteristike bolesti. Oni obavljaju svoj posao prvenstveno putem laboratorijske analize uzoraka tkiva i telesnih tenosti. O bavljaju obdukcije, a i pregledaju biopsije, esto zato da bi mogli da odrede prisustvo raka ; oni su savetnici ostalim lekarima.
PE DIJATRIJA
Radiolozi upotrebljavaju energiju zraenja da bi spolja dijagnostikovali i leili bolesti. Meu postupcima kojima se slue nalaze se rendgensko snimanje (ukljuujui mamografiju), kompjuterska tomografija (CT), tomografija emisijom pozitrona (PET), slikanje magnetnom rezonancom (MRI) i angiografija.
STOMATOLOGIJA
Pedijatri su strunjaci za medicinske tegobe dece, od roenja i kroz pubertet, a lee tegobe kao to su astma, pelenski osip, ovije boginje, abnormalni rast i razvoj i sportske povrede.
A K U E R S T V O I GINEKOLOGIJA
Ovo podruje ukljuuje brojne specijalizacije vezane za negu zuba, desni i usta. Stomatolozi su zavrili studije i bave se leenjem zuba. Ortodonti su zavrili dodatnu specijalizaciju i bave se protetikom. Oralni hirurzi obavljaju operacije kod poremeaja kao to su sindrom vilinog zgloba i rekonstrukcija vilice.
UROLOGIJA
Akueri-ginekolozi brinu o zdravlju ena tokom trudnoe i poroaja. Isto tako, bave se poremeajima u enskom reproduktivnom traktu, kao to je
Urolozi su strunjaci za poremeaje u radu polnog i urinarnog trakta. Meu zdravstvene tegobe koje oni lee - operacijom, ako je neophodno - spadaju bubreni kamen, hronine infekcije beike i tego-
be s prostatom .
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja naznaeni su podebljanim kosim slovima.
ALTERNATIVNI
NAINI
LEENJA
A L T E R N A T I V N I NA I NI L E C E N J A
AKUPRESURA
Ovaj nain leenja sastoji se u pritiskanju taaka na telu prstima ili rukama da bi se izmenio unutranji protok navodne ivotne snage ili energije nazvane i (chi), njenim jaanjem , umirivanjem ili uklanjanjem prepreka za njen protok. Akupresura je jedna u nizu metoda leenja koje se upotrebljavaju u tradicionalnoj kineskoj medicini, sistemu zdravstvene nege koji je potekao iz Kine pre nekoliko hiljada godina i jo uvek nailazi na iroku primenu u azijskim zemljama. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, take za akupresuru poreane su du 14 telesnih meridijana ili puteva (slike, str. 76-7 7). Dvanaest meridijana je bilateralno, tj. njihove identine verzije (s istim grupama taaka) postoje na telu sa obe strane. Preostala dva su unilateralna i pruaju se sredinom tela. Ovih 14 meridijana ne odgovara nijednom fiziolokom procesu ili anatomskoj strukturi tela, kao to su nervi ili krvni sudovi. Meutim, neka dobro kontrolisana ispitivanja nagovetavaju da akupresura moe da bude delotvorna kod niza zdravstvenih problema, ukljuujui m uninu, bolove i slabost povezanu s m odanim udarom . Moe da se pritisne samo jedna taka da bi se ublaio odreeni simptom ili tegoba; ili, da bi se poboljalo opte stanje organizma, moe se raditi na nizu taaka tano odreenim redosledom. Akupresuru moe da primeni neko ko je uveban u toj tehnici ili se ona moe vebati kod kue. Snaga pritiska se razlikuje od mesta do mesta, ali generalno, na veini mesta potrebno je primeniti pritisak jednakog intenziteta prema dole u trajanju od jednog do dva minuta. Ako primenjujete pritisak na neko mesto nekoliko puta zaredom, dovrite postupak na jednoj strani tela pre nego to preete na drugu. Opasnosti kod akupresure su minimalne, pod uslovom da se potuju neke mere opreza. Tokom trudnoe nikada se ne smeju pritiskati take oznaene kao Slezina 6 i Debelo crevo 4 ; ako je mogue, potpuno izbegavajte predeo stomaka. Nikad ne pritiskajte otvorene rane, proirene vene, tumore, upaljenu ili inficiranu kou, mesta nedavnogoperacijskogzahvata ili predele u kojima se sumnja na prelom kosti.
AKUPUNKTURA
kao vlas kose, na odreena mesta - ista ona mesta poreana du meridijana koja se koriste u akupresuri (slike, 76-7 7). Za razliku od akupresure, akupunkturu mora da obavlja za to osposobljen praktiar. Proseni tretman se sastoji od zabadanja 5 do 15 tankih igala. O ne mogu da prodru u dubinu od samo nekoliko milimetara (na vrhovima prstiju, na primer) ili do dubine od ak 7 ili 10 cm (na mestima gde postoji debeo sloj masnog tkiva ili miia). Postupak retko boli, iako esto moete da osetite peenje ili teinu. Osim ubadanja igala (ili umesto toga), osobe koje vre akupunkturu mogu da se odlue za leenje zvano moksibustija. Sastoji se od dovoenja toplote direktno iznad mesta za akupunkturu pomou smotuljaka tinjajueg lekovitog bilja, obino m oke (pe/ena). Zaista je dokazana sposobnost akupunkture da ublai bolove kod mnogih pacijenata, a telesna osnova ublaavanja bolova pokazana je kroz laboratorijske eksperimente na ivotinjama; akupunktura oslobaa endorfine i druge oblike neurotransmitera koji slue kao prirodna sredstva protiv bolova u samom organizmu. No, jo uvek je teko objasniti kako akupunktura moe dugorono da ublai bolove. Pomou akupunkture suzbijaju se bolovi, ustanovljeno je da je delotvorna i kod rehabilitacije posle modanog udara i kod ublaavanja m unine. Takoe se preporuuje kao nain leenja zavisnosti od droga.
AROMATERAPIJA
Akupunktura se, kao i akupresura, zasniva na tradicionalnoj kineskoj teoriji o meridijanima - putevima energije za koje se veruje da se pruaju telom, nosei ivotnu snagu ili energiju nazvanu i. Kod ovog leenja protok ija se kontrolie ubadanjem igala, tankih
Kod aromaterapije upotrebljavaju se eterina biljna ulja da bi se ubrzalo oputanje i ublaavanje simptoma kod odreenih zdravstvenih tegoba. Eterina uljasu veoma koncentrisani mirisni ekstrakti, dobijeni maceracijom (stavljanjem mirisnog cvea u mast) ili destilacijom (parenjem) od cvea, lia ili korenja. Ulja se razreuju tzv. temeljnim uljima kao to je bademovo ili sojino, a mogu da se nanesu masaom, pomeana s vodom ili da se koriste na koi kao oblozi, da se dodaju u kupku ili da se raspre po vazduhu da bi se udisala. Eterina ulja se nikad ne bi smela gutati; jedna kap ulja moe da odgovara koliini od 30 g ili vie cele biljke. Ako se unesu u organizam, ulja biIjaka kao to su pelen, moka, kaloper, m iloduh i kadulja mogu da budu ak i smrtonosna jer su otrovna. Osobe koje se bave aromaterapijom smatraju da miris ulja ima umirujue dejstvo na limbiki sistem mozga, koji je ukljuen u kontrolu pamenja, oseanja i hormona. Neki praktiari aromaterapije takoe
14
ALTERNATIVNI
NAINI
LEENJA
imaju teoriju da se ulja kroz kou apsorbuju i deluju direktno u organizmu. M eutim , kritiari aromaterapije nagovetavaju da je oputanje koje se pripisuje uljima moda uzrokovano njihovim nanoenjem putem masae, vruih kupki i drugih ugodnih metoda.
A J U R V E D S K A MEDICINA
Ajurveda je sistem dijagnostikovanja i leenja koji se primenjuje u Indiji ve vie od 5000 godina. Izraz ajurveda ima sanskritske korene: re ajur, to znai ivot" i veda, to znai znanje". Ajurveda smatra da sve bolesti u organizmu nastaju zbog stresova u svesti pojedinca; stresovi vode ka nezdravim nainima ivota, izazivajui ciklus loeg zdravlja. Telesne manifestacije bolesti pripisuju se neravnotei triju osnovnih fiziolokih naela, zvanih doe. Doa vata predstavlja kinetiku energiju organizma; vata tera srce da kuca, krv da tee i podstie funkcije mozga i nerava. Doa kafa je potencijalna energija, odgovorna za telesnu snagu i stimulaciju tkiva. Dosa pita, koja se smatra posrednikom izmeu vate i kafe, upravlja metabolikim procesima u organizmu, od varenja do elijskih operacija. Ako ova tri naela prestanu da deluju usklaeno, pojavljuje se bolest. Procena doa vri se tehnikom po imenu nadi vigjan, koja ukljuuje brojanje otkucaja pulsa na runom zglobu; ova procena odreuje precizni nain leenja koji e se primeniti. Praktiari ajurvedske m edicine propisuju razliite precizne poloaje tela, koji potiu iz drevne discipline joge, zajedno sa vebama disanja i meditacionim tehnikama (vidi Psihosom atsko le en je: Joga, str. 27). Osim toga, praktiari se slue lekovitim biljem, emeticima i enem am a, masaom uljima i ishranom koja unapreuje odreenu dou s ciljem da se detoksikuje sistem i opet dovede u ravnoteu. Ustanovljeno je da neke ajurvedske meavine lekovitog bilja sadre veliku koliinu olova i da mogu biti toksine. Svakako detaljno istraite sastav svakog leka pre upotrebe.
RAD NA T E L U
Rad na telu je zajedniki naziv za mnogobrojne tehnike, drevne i moderne, koje oputaju i lee zdravstvene tegobe (posebno tegobe sa sistemom miia i kostura) kroz pouavanje o pravilnom kretanju, ponovno edukovanje o dranju, kroz fiskulturu, masau i razne druge oblike upravljanja telom. Neki naini rada na telu - ukljuujui m asau, quigong (kigong), refleksologiju, ijatsu i taj i (T'ai chi) - mogu da se sprovode kod kue. Ostali zahtevaju vostvo strunjaka. O blici rada na telu ukljuuju sledee:
Aleksandrova (Alexanderova) tehnika usredsreuje se na ispravljanje uobiajenog dranja i naina kretanja za koje se smatra da oteuju funkcionisanje organizma. Astonovo modelovanje je tehnika koja prilagoava voeno kretanje i ponovo ui kako da se zadri odreeni poloaj tela za svakog polaznika terapije posebno. Feldenkraisova metoda odlikuje se pojedinanim seansama koje izvodi za to osposobljeni praktiar; tokom njih se upotrebljavaju verbalno usmeravane vebe, dodir i kretnja za uenje novih modela i poboljanje dranja tela, kretanja i disanja. Helervork (Hellervvork), ogranak Rolfinga (strukturalna integracija), kombinuje dodir i ponovno uenje kretnji da bi se nauile metode kojima se bez stresa izvode svakodnevne aktivnosti. Masaa ukljuuje izbor manuelnih naina leenja koji upravljaju mekim tkivima u organizmu da bi smanjili napetost i stres, pojaali cirkulaciju, pomogli leenju miia i povreda drugih mekih tkiva, suzbili bolove i unapredili opte blagostanje. Mioterapija je oblik dubinske masae koja se upotrebljava da bi se smanjili napetost i bolovi koji potiu iz tano odreenih taaka u miinim slojevima organizma. Kigong (qigong), drevna kineska disciplina, naglaava disanje, meditaciju, vebe u mirnom poloaju i vebe kretanja da bi se poboljao protok energije ili i (chi, to se ponekad pie i ,,qi") kroz organizam. Refleksologija se sastoji u m anipulaciji odreenih delova na stopalima - i ponekad rukama - sa svrhom dovoenja organizma u homeostazu ili ravnoteu. Prema refleksolozima, razliiti delovi stopala (slike, str. 79) odgovaraju odreenim organima ili telesnim sistemima i stimulacija odgovarajueg podruja ima svrhu da ukloni energetske blokade za koje se smatra da uzrokuju bolove ili oboljenje u povezanim strukturama. Raspored podruja refleksologije na stopalima odraava organizaciju u organizmu u toj meri da su organi s desne strane tela zastupljeni na desnom stopalu, a tako je i sa levom stranom. U refleksologiji postoji nekoliko osnovnih tehnika, koje moete sprovesti vi sami ili partner. U temeljnoj tehnici palca koristi se unutranja ivica jagodice palca (udaljenija od ostalih prstiju) da bi se njome hodalo" po refleksnim podrujima; hodanje se sastoji od kretnji puzanja prema napred, u kojima se savija prvi zglob na palcu i neznatno ispravlja kako se prst malo pomalo pomera prema
A L T E R N ATIVN I NAINI
LEENJA
TA C K E ZA A K U P R E S U R U
Tradicionalna kineska m edicina ui da se kanalima energije koja tee kroz celo telo moe upravljati - pritiskom (akupresura) ili ubadanjem tankih igala (akupunktura) - da bi se izleila bolest i poboljalo zdravlje. Vie informacija o takama pritiska i o tome kako izvesti akupresuru nai ete u D odatku (str. 7060-7068). Beika (B) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
B1 B2 B7 B 10 B 13 B 23 B 25 B 27 B 28 B 29 B 30 B 31 B 32 B 33 B 34 B 40 B 57 B 58 B 60
Glavna ila (G) 35 36 37 38 39 40 41

G 4 GZ 14 G 16 G 20 G 24,5 G 25 G 26
Srana kesa (! 65 66 67
SK 3 SK 6 SK 7
Tanko crevo (TC) 68 69 70 71 72 73 74

TC TC TC TC TC TC TC 3 4 5 8 10 11 17
Srce (SR) 42 43
SR 3 SR 1
Bubreg (BU) 44 45 46 47 48 49 50
BU BU BU BU BU BU BU 1 2 3 5 6 7 27
Slezina (SL) 75 76 77 78 79 80 81 82
SL 3 SL 4 SL 6 SL 8 SL 9 S L1 0 SL 12 SL 16
ila zaea (Z) 20 21 22 23 24

ZZ Z Z Z Z 4 6 12 17 22
Debelo crevo (DC) 51 52 53 54 55

DC DC DC DC DC 4 10 11 15 20
eludac (E) 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93
E E E E E E E E E E E 2 3 6 7 16 18 25 35 36 40 44
uni m ehur (M) 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34

ZM M M M ZM M M M M M 2 8 14 20 21 30 34 39 40 41
Jetra (JE) 56 57 58
JE 2 JE 3 JE 8
Plua (PL) 59 60 61 62 63 64
PL PL PL PL PL PL 1 5 6 7 9 10 94
Trostruki greja (TG) 95 96

97 TG TG TG TG TG TG 3 4 5 15 17 21
98 99
ALTERNATIVNI
NAINI
LEENJA
ALTERNATIVNl
NAINI
LEENJA
napred. Tehnika prsta koristi isti pokret hodanja, ali s ivicom kaiprsta najbliom palcu. Kada radite na odreenom mestu, jedna ruka bi trebalo da radi, a druga da dri stopalo na kojem se radi u udobnom poloaju - ispruenog tabana i ravnih prstiju. Praktiari refleksologije tvrde da ona moe da ublai iroku lepezu razliitih zdravstvenih problema. Kritiari kau da ovi tretmani nisu nita drugo nego previe hvaljene masae stopala. Rolfing, koji se naziva i strukturalnom integracijom , zasniva se na verovanju da su pravilna pozicioniranost i ravnotea tela nuni za telesno i emocionalno zdravlje. Metoda se slui dubinskom masaom i vebama kretanja da bi se opustilo ili oslobodilo sraivanja u fascijama - vezivnom vlaknastom tkivu koje obavija miie - a sve to s namerom da se organizam vrati u ravnoteu. ijatsu (Shiatsu), japanska tehnika slina akupresuri, slui se pritiskom prsta i palca na tano odreena mesta na telu da bi se podstakao pravilan protok ivotne snage ili energije za koju se veruje da krui organizmom, a zove se i - ili ki, kako je zovu Japanci. Taj i (T'ai chi), jedna vrsta kigonga, borilaka je vetina koja ukljuuje meditaciju i polagane, neprekinute samovoene pokrete koji slede utvrene oblike. Svrha joj je da deluje na protok energije i i da probudi svest o sopstvenom telu. Terapijski dodir ne ukljuuje stvarni telesni dodir, uprkos svom imenu. Ruke praktiara kreu se sporim, ritminim pokretima pet do petnaestcentimetara iznad pacijenta u pokuaju da se otkriju navodne blokade u polju energije u organizmu koje mogu da uzrokuju bolest ili da joj doprinesu. Tehnika je osmiljena pre nekoliko desetina godina kao savremena verzija razliitih drevnih naina leenja u kojima osoba koja lei svesno nastoji da usmeri i usredsredi energiju na primaoca da bi ga dovela u ravnoteu i omoguila nesmetani protok energije. Seanse obino traju oko 20 minuta i navodno dovode do oseaja blagostanja, kao i do ublaavanja bolova i drugih simptoma. Tragerova psihofizika integracija (Tragerov pristup) odlikuje se nenim dodirom i ritmikim pokretima Ijuljanja i drmanja, kao i nizom usmerenih vebi sa svrhom da se pomou njih prepozna i ispravi hronina napetost koja deluje na dranje i kretanje. Istraivanja nagovetavaju da je ova metoda korisnaza Ijude stekim neuromiinim problemima koji su izazvani povredom ili bolestima kao to je m ultipla sklero za ili miina distrofija.
KINESKO LEKOVITO BILJE
Upotreba lekovitog bilja, zajedno s akupunkturom i akupresurom, vaan je sastavni deo sistema tradicionalne kineske medicine. Lekari tradicionalne kineske medicine obino lee pod nazivom, titulom "ovlaenog" praktiara akupunkture, a oni propisuju kombinacije lekovitog bilja prema sloenim pravilima dijagnostikovanja, kojima je svrha da pomognu organizmu da ispravi neravnoteu meu energijama. U tradicionalnoj kineskoj medicini veruje se da su zdravstvene tegobe izazvane poremeajima u protoku vrste energije zvane i kroz organizam, ili nedostatkom ravnotee u meusobno dopunjavajuim stanjima jin (koji se odlikuje tamom i mirom) i jang (koji se odlikuje svetlom i aktivnou). Kinesko lekovito bilje, poput ostalih lekova tradicionalne kineske medicine (kao to su proizvodi mineralnog i ivotinjskog porekla, npr. koa i masti), moe da se pripremi na mnogo naina: da se prelije vruom vodom za aj ili oparak, da se prokuva da bi se dobio jai rastvor zvani dekokt (uvarak); da se upotrebi za izradu praha, pilula ili sirupa za unutranju upotrebu, kao i da se oblikuje u meleme ili meke, tople obloge koji se nanose na kou. Leenje bi trebaloda propisuje i prati osposobljen praktiar, jer kinesko lekovito bilje moe da bude otrovno u veim koliinama; drugo, kao to su cvetovi afrana, trebalo bi upotrebljavati oprezno tokom trudnoe. Sloene meavine smeo bi da formulie samo osposobljeni praktiar. Poslednjih godina kineska travarska medicina podvrgnuta je sve stroim ispitivanjima u Kini, SAD i drugde. Dokazi pokazuju da, iako neki lekovi nemaju dejstvo kakvo se tvrdi da imaju, drugi su se pokazali kao delotvorni. U dananjoj Kini biljni lekovi se esto propisuju uz moderne biomedicinske naine leenja.
HIROPRAKTIKA
Hiropraktika, sistem leenja koji se u Americi ui na posebnim koledima u trajanju od pet godina i zakonski doputa u svih 50 saveznih drava prema kriterijumima koje je odredio Savet za hiropraktiarsko obrazovanje i Savez odbora za izdavanje dozvole hiropraktiara, zasniva se na zamisli da Ijudski organizam ima uroenu sposobnost samoleenja i da traga za homeostazom iii ravnoteom. Prema teoriji hiropraktike, nervni sistem igra znaajnu ulogu u odravanju homeostaze - a time i zdravlja. Meutim, smatra se da problemi u zglobovima, pod nazivom subluksacije, ometaju pravilno funkcionisanje nervnog sistema, te je kao posledica toga smanjena sposobnost organizma da zadri optimalno zdravstveno stanje.
18
IIIHHHHHHHHIHIIHIIIIIHIH
ALTERNATIVNl
NAINI
LEENJA
PODRUJA R E F L E KSOLOGIJ E
Zagovornici refleksologije smatraju da runa obrada tano odreenih delova stopaia poboljava funkcionisanje odgovarajuih organa i delova tela. Za detaljnije informacije vidi str. 15 i 18.
DESNO ODOZDO
SINUSI/ G LA V A /M O Z A K
. . . . M OZAK _____ BOK/VRAT -P R E D E O HIPOFIZE. GRLO /VRAT/ . . . TITNA LEZDA
LEVO ODOZDO
SINUSI/ G LA V A /M O Z A K
STITN AZLEZDA/ _______ BRONHIJE
. . P LU CA /D O JKE RUKA
JETRA PREDEO STRU KA UZLAZNO DEBELO CREVO ILEO CEKALN I ZA LISTAK I SLEPO CREVO
________ BUBREZI DVAN AESTOPALAN O CREVO POPRECNO DEBELO CREVO PREDEO STRU KA
M OKRACO VO DI TANKO CREVO .... B EIKA
SILAZNO DEBELO CREVO
PREDEO KUKOVA I BED ARA
K RSTA/TR TICA
SIGM OIDN O (ZAVIJEN O) DEBELO CREVO PREDEO KUKOVA IB E D A R A
DESNO SA SPOLJASNJE STRANE

PREDEO KUKOVA I BED ARA PREDEO KARLICE PREDEO K U K O V A /LE A /S ED A LN I NERV JA JN ICI/TESTISI
DESNO SA UNUTRASNJE STRANE
PR O STA TA /M A TER ICA /R EKTU M (ZA D N JE C R EV O )/SED A LN I NERV M ATERICA/PRO STATA LIM FA/PO LN I O R G A N /JA JO V O D M OKRAN I M EHUR D O JK E/PLU A
S IN U S I/G LA V A /M O Z A K R U K A /R A M E DONJI DEO LE A (KRSTA) VRATNI GRUDNI SLABIN SKI KRSNI/TRTICNI
DESNO ODOZGO
LIM FA/PO LN I O RG AN /JA JO V O D K O LEN O /N O G A /K U K / DONJI DEO LE A (KRSTA)
KIM A
GRUDNI K O S /P LU C A /D O JK E /LE A
ALTERNATIVNI
NAINI
LEENJA
Hiropraktiari pokuavaju da ponovo dovedu organizam u ravnoteu runom manipulacijom kime i drugih zglobova i miia, doputajui tako sistemu nerava, miia i kostiju da nesmetano funkcionie. Danas su hiropraktiari podeljeni u dva glavna tabora. Jedan, tradicionalistiki, smatra da su subluksacije uzroci veine zdravstvenih tegoba. Oni drugi, koji se smatraju naprednim, tee tome da uvedu hiropraktiku u primarnu zdravstvenu zatitu, s naglaskom na leenju bolova u leima i problema s miiima i kosturom, zajedno s m anipulacijom. lako se hiropraktika svrstava u alternativnu medicinu, prihvaena je do odreene mere, delim ino zato to je veliki broj novijih ispitivanja pokazao da je ona prilino delotvorna u reavanju problema kao to su akutni bolovi u krstima.
L E E N J E LEKOVITIM BILJEM
tradicionalna kineska medicina i ajurvedska medicina meusobno se razlikuju po tome kako se bolesti dijagnostikuju i koji biljni lekovi se propisuju. Za detaljnije informacije o biljnim lekovima, vidi B iljn i p re p a ra ti (str. 1015-1016).
HOMEOPATIJA
Biljni lekovi se pripremaju od razliitih delova biljke - listova, stabljike, korena, kore itd. Oni obino sadre mnoge bioloki aktivne sastojke pa se prvenstveno upotrebljavaju za leenje blagih i hroninih zdravstvenih tegoba. (Barem etvrtina svih konvencionalnih farmaceutskih sredstava sadri neto istih sastojaka, iako obino u proienom obiiku.) Lekovito bilje moe da se pripremi kod kue na mnogo naina, bilo da se koriste svei ili osueni sastojci. Biljni ajevi i oparci mogu da budu razliite jaine, u zavisnosti od toga koliko ste ih dugo pustili da odstoje. Korenje, kora ili drugi delovi biljke mogu da se kuvaju da bi se dobio jak rastvor zvani dekokt (uvarak). O parcim a i uvarcima moe da se doda med ili eer da bi se dobio sirup. U prodavnicama se biljni lekovi takoe mogu kupiti u obliku tableta, pilula ili praka, ili u koncentrovanom tenom obliku zvanom ekstrakt i tinktura. Oni se mogu naneti lokalno u obliku kreme ili masti, tako da se njima natopi komad tkanine koji se stavlja kao oblog ili tako da se nanesu direktno na kou kao mekan, topao oblog (na primer od mekinja). Za biljne lekove vae drukiji propisi nego za konvencionalne lekove jer je jaina u kojoj se pojavIjuju vrlo nepredvidiva; koliina aktivnih sastojaka uveliko se razlikuje, u zavisnosti od toga da li se koristi jedna ili vie vrsta neke biljke i kada se biljka skuplja i priprema. Budui da neke biljke mogu da budu toksine ili kancerogene, sve bi lekovito bilje trebalo upotrebljavati pod nadzorom zdravstvenog radnika koji poznaje biljnu m edicinu. U spektru alternativnih naina leenja, upotreba lekovitog bilja se razlikuje: naturopatska medicina,
Homeopatija, koju je ustanovio nemaki lekar po imenu Samuel Haneman (Hahnemann) 1790-ih godina, zasniva se na zamisli da se "klin klinom izbija" ili "slino lei slinim"; to znai da se supstancama koje izazivaju odreene simptome kod zdrave osobe takoe mogu izleiti ti isti simptomi kod nekoga ko je bolestan. Prematom tzv. zakonu slinosti homeopatija je i dobila ime: "hom eo"znai slian, a "patija" bolest. U svojim ogledima, Haneman je razvio metod "potenciranja" homeopatskih lekova tako to bi ih razreivao u rastvoru vode i alkohola, a zatim snano protresao meavinu. Rezultati su ga uverili da visok stepen razreenog rastvora ne samo da svodi neeljene efekte na najmanju moguu meru, nego da istovremeno i poveava njihovu medicinsku delotvornost. Moderne homeopate obino propisuju doze u odnosima razreivanja koji se kreu od 1 x (1 deo supstance sa 9 delova medija razreivanja) do 200c (200 ponovljenih otapanja 1 dela supstance sa 99 delova medija razreivanja); vii odnosi oznaavaju se sa "m" za odnos 1 prema 999. (Vidi takoe H om eopatski lekovi, str. 1017.) Kritiari homeopatije dokazuju da, u ekstremnim odnosima razreivanja (koji se smatraju monijim) lekovi moda ne sadre ni jedan jedini molekul izvorne supstance koja lei. No, ispitivanja su ipak pokazala da homeopatski lekovi mogu biti delotvorni kod odreenih poremeaja kao to su p ro liv kod dece, polenska kijavica, astma i g rip . Veina homeopatskih lekova prola je "dokazivanje" ili medicinska posmatranja kod kojih se zdravim pojedincima daju doze nerazreenih homeopatskih supstanci. Mentalne, emocionalne i fizike promene izazvane ovim proverama pruaju lekarima homeopatama bolje razumevanje toga koji e lek najbolje odgovarati odreenoj grupi simptoma. Kroz proteklih 200 g. vrena su ispitivanja za skoro 2000 supstanci. Veina homeopata praktikuje "konstitucionu" homeopatiju, koja se zasniva na ideji da paralelno sa svakom odreenom zdravstvenom tegobom moda treba leiti i konstituciju svake osobe - ili mentalnu, telesnu i emocionalnu grau. Klasian je postupak da se odjednom koristi samo jedan homeopatski lek. Uzim a se detaljna anamneza pacijenta i posmatraju se njegovi telesni i psiholoki simptomi, a zatim se
20
ALTERNATIVNI
NAINI
LEENJA
propisuje poetni lek. Ukoliko taj lek nema eljeno dejstvo ili ako simptomi ustraju, sprovodi se druga analiza i propisuje drugi lek. Proces se nastavlja sve dok se ne pronae ispravan lek za zdravstvenu tegobu. Konstituciono leenje se generalno koristi za hronine probleme; akutne, ili kratkorone, zdravstvene tegobe obino se lee lekovima specifinim za tu bolest. U novije vreme za ceo niz estih zdravstvenih tegoba mogu da se nabave kombinovani homeopatski lekovi bez lekarskog recepta. Ovi proizvodi sadre nekoliko najeih lekova za odreenu tegobu i mogu da budu korisni za samoleenje manjih oboljenja. Za due ili ozbiljne bolesti profesionalni homeopata moe da propie specifine jedinstvene lekove. Praktiari homeopatije obino su prethodno stekli medicinsko obrazovanje, pa imaju medicinsku diplomu iz osteopatije ili naturopatske medicine. Farmaceutske proizvode koje oni propisuju u SAD priznaje i regulie FDA, pa mogu da se kupe bez recepta u specijalizovanim apotekama.
HIDROTERAPIJA
Hidroterapija, to doslovno znai leenje vodom, slui se ledom, tenou i parom kako bi ublaila simptome brojnih vrsta infekcija, akutnih i hroninih bolova, tegoba s cirkulacijom i drugo. Leenje ukljuuje zam otavanje, sprejove i tueve, prostorije s parom i saune, kao i vrue i hladne kupke - izmeu ostalog, kupke s virovima, kupke za ruke ili stopala i sedee kupke, u kojima ste uronjeni u vodu samo od bokova nanie. Cilj je da se podstakne odbrambena reakcija organizma ili da se on oslobodi toksina menjanjem telesne temperature. Hidroterapijom se esto slue naturopate.
PSIHOSOMATSKOLEENJE
Ovaj pojam podrazumeva aktivnosti i naine leenja koji se usredsreuju na meusobni odnos duha i tela; kod svih oblika psihosomatskog leenja cilj je usmeriti se na odreene poremeaje i podsticati opte zdravIje kombinovanjem mentalnog i fizikog pristupa. |oga, na primer, obuhvata i telesne kretnje i meditativno stanje duha, pa moe da poslui dvostrukoj svrsi unapreivanja neijeg telesnog stanja i suzbijanja emocionalnih problema kao to su depresija i anksijznost. Kao to je naznaeno dole, dvosmerna veza izmeu duha i tela koristi se na mnogo naina da bi se jticalo na hormonske, nervne i imunoloke sisteme. Biofidbek (Biofeedback) slui se kompjuterizovanim spravama za merenje i oitavanje telesnih
funkcija i stanja poput broja otkucaja srca, temperature koe, napetosti miia i aktivnosti mozga. Praenjem ovih funkcija kroz stadijume mirovanja i aktivnosti, pacijenti mogu da vide kako i zato se menjaju i mogu ih konano nauiti kontrolisati. Duhovnost je izvor oputanja i utehe za mnoge Ijude, bilo da ukljuuje praktikovanje odreene vere bilo razmatranje duhovnih vrednosti izvan verskog konteksta. Hipnoterapija, koju prim enjuje profesionalac, slui se oputenim, usredsreenim stanjem svesti da bi pomogla da se promene fizioloke i psiholoke reakcije na bol, bolest ili anksioznost. Mogue je nauiti i samohipnozu i primenjivati je za odreene zdravstvene tegobe. Jogu ini niz poloaja i pokreta tela nastalih kroz vie hiljada godina da bi se smirio um, opustilo telo i olakao duh (vidi takoe Ajurvedska medicina, str. 75). Vebe meditacije i disanja uvode u cikluse istezanja i poloaja koji se mogu razlikovati od seanse do seanse. Joga moe da se naui i izvodi kod kue; meutim, tokom trudnoe ili u sluaju bolesti kao to je srano oboljenje moda e biti potrebno prilagoditi pokrete. Strunjak moe da preporui odgovarajua prilagoavanja. Meditacija ukljuuje niz razliitih azijskih i zapadnih iskustava. Svima su zajednike osnovne karakteristike sedenja ili mirovanja u tiini, esto zatvorenih oiju, i izvoenja mentalnih vebi koje bi trebalo da opuste telo i izotre koncentraciju. Relaksacijski odgovor je stanje psiholokog i fiziolokog mirovanja koje se odlikuje smanjenom potronjom kiseonika i usporenim otkucajima srca. O no se moe postii mnogim razliitim tehnikama, ukljuujui meditaciju, jogu, taj i, kigong i hipnoterapiju. O vakvo dubinsko oputanje moe da ublai stres i njegove simptome. Grupe za pruanje podrke (ili za razgovor) okupljaju Ijude koji pate od iste bolesti ili slinih vrsta traume. Unutar te grupe oni mogu da dele iskustva i oseanja, to moe da urodi velikom psiholokom korisnou, a moda i da pobolja funkcionisanje prirodnih odbrambenih snaga. Vizualizacija ui pacijente da zamiljaju scenarije pomou kojih mogu da utiu na odreena fizioloka stanja. Pacijent koji boluje od raka, na primer, moe da zam ilja tumor kako se raspada, nestaje pod napadom m etaka" imunolokog sistema. lako nema uverljivih ispitivanja o delovanju vizualizacije, pacijenti esto potvruju dobra telesna i psiholoka dejstva.
ALTERNATIVNl
NAINI
LEENJA
N A T U R O P A T S K A MEDICINA
Naturopatska medicina osigurava holistiku zdravstvenu negu iii zdravstvenu negu za ceo organizam koristei izvore proistekle iz brojnih tradicionalnih sistema leenja. Naturopatija, potie s poetka 20. veRa, organizovana je oko tri osnovna naela: lekar treba da tei tome da pomogne prirodnim sposobnostima organizma da ozdravi; trebalo bi se usmeriti na osnovni uzrok bolesti, a ne na njene simptome; i, pre svega, trebalo bi primenjivati samo one naine leenja koji nikako ne mogu da kode (to znai da se tetni lekovi i operacije izbegavaju kad god je mogue). Naturopatski lekar moe da pridaje veliki znaaj pacijentovom nainu ivota, budui da naturopatska teorija smatra da telesni, psiholoki, pa ak i duhovni elementi mogu da doprinesu bolesti. Praktiar naturopata moe da primenjuje niz alternativnih naina leenja, ukljuujui homeopatiju, biljne lekove, tradicionalnu kinesku m edicinu, manipulaciju kime, ishranu, hidroterapiju, masau i telesne vebe. Lekari naturopate obrazuju se na priznatim etvorogodinjim studijama naturopatske medicine. Prve dve godine ukljuuju osnovne predmete kao i redovne studije m edicine, dok se poslednje dve godine usredsreuju na osposobljavanje u prirodnim tehnikama leenja. Trenutno naturopatski iekari imaju dozvolu delovanja u devet saveznoamerikih drava; veina ostalih drava im dozvoljava praksu s ogranienjima. Mnoga privatna osiguranja pokrivaju trokove naturopatskog leenja.
ISHRANA
Dodatne koliine vitamina i minerala imaju svoje mesto u preporukama za ishranu u mnogim nainima leenja. lako su neki vitamini, kao A i D, rastopivi u masti i mogu u organizmu da dostignu toksinu koliinu ako se primena paljivo ne kontrolie, drugi, kao vitamin C, rastopivi su u vodi i u organizmu se ne prave njihove zalihe; svaka prekomerna koliina se obino izluuje iz organizma. Uopte, vitamini i minerali se preporuuju za svakodnevnu upotrebu kao mera prevencije. esto se pojavljuju u obliku tableta, a doze se mere prema teini miligramima (mg) ili hiIjaditim delovima grama, mikrogramima (mcg) ili milionitim delovima grama, ili univerzalnom normom poznatom kao meunarodne jedinice - MJ (engl. international units = IU). Ortomolekularna medicina, oblik terapije ishranom, slui se kombinacijama vitamina, minerala i aminokiselina koji se normalno nalaze u organizmu da bi leila tano odreena oboljenja, kao to su astma, srane bolesti, depresija i izofrenija. Takav nain leenja takoe se moe koristiti da bi se zadralo dobro opte zdravstveno stanje.
OSTEOPATIJA
Zastupnici konvencionalne i alternativne medicine podjednako priznaju vanost zdrave ishrane. Meutim, osobe koje se bave alternativnim nainima leenja vie stavljaju naglasak na intervenciju u ishrani kod nekih oboljenja gde bi konvencionalna medicina prvo pribegla lekovima ili ak operaciji. Leenje ateroskleroze, na primer, moe da ima oblik ishrane s krajnje malo masnoa zajedno s programom meditacije, telesnih vebi i grupne terapije. Neke vrste ishrane, kao to su tradicionalna japanska i mediteranska, sadre male koliine masnoa ivotinjskog porekla. Budui da imaju vrlo malo zasienih masti, ini se da ovakvi naini ishrane tite od sranih oboljenja i nekih oblika raka. Pokazalo se da vegetarijanska ishrana sniava krvni pritisak i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Odreene vrste hrane mogu da imaju blagotvorno dejstvo: beli luk, na primer, navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i titi od nekih oblika raka.
Osteopatija se usredsreuje na ispravljanje strukturalnih problema u miino-kotanom sistemu da bi se poboljalo opte funkcionisanje organizma. Da bi ponovo uspostavio ravnoteu i pomogao pacijentu da ozdravi, lekar osteopata e kombinovati manipulaciju zglobova, fizikalnu terapiju i obuku o pravilnom dranju. Budui da je osteopatsko leenje holistiko, tj. usmereno na ceo organizam, lekar pri usmeravanju na neku bolest i odravanje zdravlja takoe razmatra psiholoke faktore, nain ivota i ishranu. Otkad ju je osnovao ameriki lekar Endrju Tejlor Stil (Andrew Taylor Still) u drugoj polovini 19. veka, osteopatija spaja sve aspekte konvencionalne medicine sa svojim sredinjim naelima o vanosti telesne strukture i njene predispozicije prema zdravlju, a ne bolesti. Lekari osteopate obrazuju se na posebnim etvorogodinjim studijama i mogu da odaberu program specijalizacije za doktora medicine ili doktora osteopatije. Doputeno im je delovanje u svih 50 saveznoamerikih drava, pa mogu da propisuju lekove, obavljaju operacije i da se dalje specijalizuju u bilo kojoj medicinskoj podspecijalizaciji, npr. kardiologiji, neurologiji ili akuerstvu i ginekologiji. Osim vanosti koju pridaju miino-kotanoj funkciji i poloaju (vanost koja se moe razlikovati od lekara do lekara), veina lekara osteopata ima pristup i nain rada veoma slian doktorima medicine.
22
KAKO ODABRATI OSO BU
ZADUENU
ZA Z D R A V S T V E N U
ZATITU?
KAKO ODABRATI OSOBU Z A D U E N U ZA Z D R A V S T V E N U ZATITU?
ostati pacijent znai postati potroa, s istim mogunostima izbora i pravima koja ima kupac bilo koje druge usluge ili proizvoda. Da biste osigurali zadovoljstvo na medicinskom tritu, morate da znate kako da pronaete ili promenite lekara, kakvu vrstu odnosa moete da oekujete i kad treba da potraite jo neije miljenje.
Za lekara koji e da nadgleda vae opte zdravstveno stanje (a takoe i da predlae specijaliste kada bude neophodno) dobar izbor unutar konvencionalne medicine je porodini lekar s akcentom na dugoronoj primarnoj zatiti. Kada traite kandidate, traite imena i preporuke iz lokalne bolnice ili medicinske kole, ili pokuajte kod lokalnog apotekara. Moda ete da ustanovite da porodica i prijatelji mogu da prue vredna miljenja zasnovana na njihovom iskustvu s odreenim lekarima. U svojoj potrazi nemojte da oklevate da delujete na osnovu linih razloga, motiva kao to su davanje prednosti mukom ili enskom lekaru, ili starijem odnosno mlaem. Ako imate uverenja ili filozofiju koja igra vanu ulogu u vaoj zdravstvenoj zatiti, svakako izaberite lekara koji e potovati vaa shvatanja. Odnos le k a r- pacijent gradi se na uzajamnom potovanju, poverenju i kom unikaciji; trebalo bi da to imate na umu dok procenjujete nekoga kad se odluujete za svog redovnog lekara. Va lekar trebalo bi da odvoji vreme da bi vam objasnio postupke i raspravljao o moguim planovima za leenje - sve vreme izbegavajui zbunjujuu medicinsku terminologiju i doputajui vam da postavljate pitanja i ukljuujete se sa svojim primedbama. lako ponaanje lekara prema bolesnicima nije merilo strunosti, lekar bi morao da bude prijateljski raspoloen i pristupaan. No, i vi ispunjavajte svoj deo obaveze u odnosu le k a r- pacijenttako to dolazite na vreme na preglede, izvravate sva planirana ispitivanja i primenjujete terapije i odmah obavetavate lekara o svim novim simptomima ili tetnim reakcijama na lek. Ako vam je postavljena dijagnoza koja zahteva hirurki zahvat, a podrazumeva bolest iji rezultat je invalidnost ili smrt, ili trai vrlo sloeno i skupo leenje, trebalo bi da potraite jo neije miljenje. Imate apsolutno pravo na drugo miljenje; tavie, kod nekih zdravstvenih osiguranja upravo se i trai jo neije miljenje pre nego to se odobre odreeni medicinski postupci. Va lekar bi vas na zahtev morao spremno uputiti na strunjaka kojem se moete obratiti, a isto tako i pokazati va medicinski karton drugim lekarima. Ako vam je neprijatno da zatraite da vas on uputi na nekog drugog, nazovite lokalnu bolnicu i raspitajte se ili potraite u telefonskom imeniku.
A L T E R N A T I V N A MEDICINA
Kada traite praktiara alternativne m edicine, moda ete hteti da ponete s preporukom konvencionalnog lekara. Grupe za samopomo vezane istom boleu i knjige o alternativnom leenju mogu da budu dobar izvor imena. Trebalo bi da detaljno ispitate obrazovanje, strunost i iskustvo bilo kojeg praktiara alternativne medicine i da proverite da li ima dozvolu za rad. Budite krajnje nepoverljivi prema svakome ko ispoljava neprijateijstvo ili prezir prema konvencionalnoj medicini ili daje pompezne izjave o izleenju. Traite jasne informacije o leenju kojem ete biti podvrgnuti i zapamtite da vi upravljate celokupnim procesom leenja. Pre svega, verujte svom instinktu i proceni.
V O D IC KROZ ZD RA V LJE
VODI
K R O Z Z D R A V I __ I E
vaj deo predstavlja saetak osnovnih taaka zdravlja vezanih za razliite
U faze ivota - poevi od perioda odojadi, preko detinjstva i adolescencije
kroz zrelo doba do starosti. Razumevanje normalnog ovekovog razvoja i moguih tegoba s kojima se mukarci i ene suoavaju kroz ivot jedan je od kljunih faktora za uspostavljanje linog plana za zdrav ivot. Usvajanjem dobrih navika i izborom razumnog naina ivota u mladosti moete da osigurate pun, zdrav ivot za sebe i ostale lanove porodice.
SADRAJ
Deje zdravlje .......................................................................................................................................... 26 Zdravlje odraslih Zdravlje ena .................................................................................................................................... 31
.......................................................................................................................................... 32 .............................................................................................................................. 36
Zdravlje mukaraca Starenje
.......................................................................................................................................................38
25
VODI
KROZ ZDRAVLJE
DEJE ZDRAVLJE
Roenje deteta je verovatno najuzbudljiviji dogaaj i najvei izazov u porodinom iskustvu. Dobar prenataini program pobrinue se da vi i va partner budete dobro pripremljeni za brigu o novom lanu porodice. Veina dece raa se sa svim to im treba da izrastu u zdrave odrasle osobe, ali nikad nije prerano da se pone s preventivnom zdravstvenom zatitom da bi se osiguralo dugorono zdravlje i blagostanje. Svako dete bi trebalo da obavlja redovne medicinske preglede, da naui da odrava pravilno higijenu i ishranu i da dobije mnogo odmora i vebi. Prvih nekoliko godina porodini lekar ili pedijatar treba da prati detetov razvoj i da bude na raspolaganju kad god se jave neizbene deje zdravstvene tegobe. Dete dobije vakcinu protiv hepatitisa ubrzo posle roenja i trebalo bi da zavri kompletan tok vakcinacije pre druge godine. Obavezne su vakcinacije protiv zaraznih dejih bolesti i nijedno dete ne bi trebalo da krene u kolu, a da se nije vakcinisalo protiv njih. (Vidi Kalendar obaveznih vakcinacija, stranica pored.) Veina dece priblino istog uzrasta razvija se podjednako u teini, stasu i motornim vetinama, ali ne budite preterano zabrinuti ako se prekretne take kod vaeg deteta malo razlikuju od onih kod ostale dece u porodici ili komiluku. Ako se razvoj vaeg detetaznatno ili dosledno razlikuje od razvoja njegovih vrnjaka, moda ete eleti da se posavetujete sa svojim pedijatrom. Osim telesnog zdravlja vaeg deteta, treba razvijati i negovati njegovo mentalno i emocionalno blagostanje. Ljubav i podrka porodice i prijatelja pomau u sticanju samopouzdanja, a druenjem s decom slinog uzrasta razvijaju se vane drutvene vetine.
RANO D ETIN JS TV O
(OD R O E N J A DO 1 G O D I N E )
lako malo dete deluje bespomono, prva godina ivota je razdoblje velikog rasta i razvoja. Briga za detetovo zdravlje tokom ovog perioda poinje potpunim fizikim pregledom pri roenju, u kojem e se proveriti otkucaji srca, disanje i refleksi novoroeneta. Ostaci pupane vrpce obino otpadnu u toku prve dve nedelje. Do tada istite patrljak alkoholom svaki dan i pazite da bude suv. Ako je va deai obrezan, pazite da mu polni ud bude suv i prekrijte ga kod svakog previjanja jastuiem gaze navlaenim vazelinom sve dok sasvim ne zaraste. Glava novoroeneta ima dva meka mesta ili fontanele, tamo gde se povrine lobanje jo nisu spojile.
Manja fontanela na zadnjem delu glave obino se zatvara 8 -12 nedelja posle roenja; vea spreda obino se zatvara izmeu 6 i 18 meseci. lako je mozak prekriven vrstom opnom, ove slabe take trebalo bi zatititi od povreda. Fontanele e se dizati i sputati dok odoje bude disalo ili plakalo. M eutim, ako primetite da je meki deo neobino ispupen ili utonuo, obavestite svog lekara. Detetove potrebe za hranom se obino prvih est meseci zadovoljavaju ili majinim ili adaptiranim mlekom za odojad; dojenje se isto tako u mnogo sluajeva povremeno upotpunjava flaicom. Velika prednost dojenja je u tome to majino mleko pomae detetovom imunolokom sistemu da se odupre infekcijama, pa moe da pomogne u zatiti protiv alergija u budunosti. U dobu od oko est meseci dete e moda biti spremno da pone da jede meku hranu; pijenje iz olje po pravilu dolazi na red nekoliko meseci kasnije. Va pedijatar moe da vam da savete kada da potpuno odbijete dete od dojke ili boice. Veina dece utrostrui svoju teinu na poroaju tokom ove prve godine ivota. (Vidi Tablice rasta, str. 28-29.) Bljuckanje male koliine mleka ili hrane posle jela normalno je kod odojeta dok se oslobaa progutalog vazduha. No, ako esto povraa i ima temperaturu ili proliv, ili ako u izbljuvku vidite krv ili zelenu u, zovite svog pedijatra. Kod novoroenadi stolica je zelenkastocrna ili boje senfa i moe da bude jako vodenasta; dojena deca obino imaju ei rad creva od one koja se hrane adaptiranim mlekom. Da biste izbegli pelenski osip, menjajte pelene pre ili posle svakog hranjenja, posle svake stolice i posle svakog detetovog spavanja. Operite i obriite deo koji pokriva pelena kod svakog previjanja; ako vidite znake nadraenosti, nanesite blagu mast za kou ili zatitnu kremu. Detetova prva glasna reakcija je plakanje, koje obino prestaje kad se dri ili hrani. (Vidi Kolike.) U uzrastu od jedne do dve nedelje odoje e da pone da prati vae oi svojima, a u uzrastu od etiri do est nedelja moda e se nasmeiti licu u svojoj blizini; ono to pre toga izgleda kao smeak verovatno je samo reakcija na gasove u crevima. U uzrastu od priblino 12 nedelja moete oekivati da ete uti prvi detetov smeh. U periodu izmeu 5 i 10 meseci veina dece dobija prve zube, a neka imaju ak osam zuba u vreme prvog roendana. U uzrastu od oko tri do etiri meseca mnoga odojad mogu da podignu glavu i ramena dok lee
26
VODi
KROZ ZDRAVLJE
na stomaku. Sa est meseci odoje e moda moi da sedne uz malo pomoi. Veina dece naui da puzi u uzrastu od oko osam meseci, a u vreme prvog roendana pravi prve samostalne korake. Deca ovog uzrasta mogu takoe da pokazuju prstima i da govore nekoliko razumljivih rei, ukljuujui m am a" i tata". Neka odojad imaju delove blede koe ili oznake na koi lica ili tela. Veina oznaka je bezopasna i nestaje kako dete stari, iako utosmee, smee i Ijubiastocrvene oznake mogu da budu trajne. Budui da su neke oznake na koi rune, a u retkim sluajevima nose i opasnost od raka, pitajte lekara o mogunostima leenja. Deca su po prirodi znatieljna i morate ih zatititi da se ne bi povredila. Pre nego to dete pone puzati preduzmite odgovarajue mere u kui da bi ona bila sigurno mesto za decu. Moete, na primer, da postavite sigurnosna vrataca na vrhu i dnu stepenica i da stavite brave koje deca ne mogu da otvore na vrata i ormare; moda ete hteti da stavite i zatitne poklopce na elektrine utinice. Ako se dete povredi, pogledajte
deo Hitna stanja - prva pom o radi odgovarajue nege. Odojad takoe mogu da imaju manje zdravstvene tegobe, ukljuujui analnu fisuru, difteriju , proliv, zatvor, ekcem, gastroenteritis i uticu. Odoje bi moralo da spava na vrstom madracu. Neki strunjaci to preporuuju da bi se spreila mogunost da se dete ugui u krevetu. Ne biste ga smeli pokrivati dlakavim pokrivaem ni ebetom i trebalo bi tokom prve godine drati sve jastuke i punjene ivotinje izvan kreveca. Sindrom iznenadne smrti odojadi ili smrt u krevecu" dogaa se u snu i bez oiglednog razloga. Sindrom iznenadne smrti pogaa svako 2000. dete u prvoj godini, vie deake nego devojice i dogaa se ee u hladnijim mesecima. Veruje se da stavljanje dece na lea ili bok za spavanje smanjuje opasnost od smrti u krevecu.
PREDKOLSKO DETE
(1 DO 5 G O D I N A )
Narednih nekoliko godina period je brzog razvoja. Detetova individualnost postaje oiglednija, naroito kako napreduju jezike vetine. U uzrastu od 18 meseci dete
K A L E N D A R V A K C I N A C I J E U R E P U B L I C I SRBIJI ZA 2 0 0 4 . G O D I N U
Na roenju 1 m esec 2 m eseca 3,5 m eseca 5 meseci 2. godine 7. godina 12. godina 14. godina
DT Polio D TP Polio Hep.B BCG Hep.B* HbsAg + Hep.B* HbsAg + Hep.B* HbsAg +
D TP
Polio
Hep.B
D TP
Polio Hep.B* HbsAg +
D TP
Polio
MMR
Hep.B
DT
Polio
MMR
18. godina
TT
* Hepatitis B vakcina kod novoroenadi ije su m ajke HBs antigen pozitivne

Imunizacija (vakcinisanje) protiv zaraznih bolesti jedan je od najvanijih aspekata zdravstvene zatite, kojim se ne titi samo pojedinac ve i iroka javnost. Poto su odreene vrste imunizacije efikasne samo u ogranienim razdobljima, potrebne su dodatne doze za jaanje ve postojeeg imuniteta. Navedene vakcine u Republici Srbiji obavezne su za svu decu. Legenda: BCG DTP DT TT MMR Polio Hep. B
tuberkuloza; difterija, tetanus, poliomijelitis; difterija, poliomijelitis; tetanus; morbili, zauci (m um ps), rubeola; deja paraliza; hepatitis B
VODI
zna da slae kocke, baca loptu i gura igrake uokolo po sobi. Uskoro e moi i da tri, penje se i silazi niz stepenite bez pomoi i da se hrani kaikom. Neka deca upotrebljavaju jednostavne rei u uzrastu od oko jedne godine, ali mnogo pre nego to ponu da slau rei u reenice, razumeju i reaguju delima na mnogo toga to vi kaete. Tokom druge godine dete moe brzo da se frustrira i razoara i moe da ima napade besa. Najbolje to roditelj moe da preduzme jeste da naui da zanemaruje takve izlive, a s druge strane da hvali detetovo pozitivno ponaanje. Dvogodinjaci znaju dobro da tre i poinju sami da se oblae i skidaju. Veina dece je u ovom uzrastu ve nauena na upotrebu toaleta odnosno nokira pa ostaje suva ceo dan, iako e neka, posebno deaci, moda ostajati suva tek od pete ili este godine. Njihov se renik dramatino proiruje, pa e oko treeg roendana vae dete verovatno govoriti kratkim reenicama. udee za vaom Ijubavlju i odobravanjem i shvatae vae neodobravanje. U uzrastu izmeu 18
meseci i tri godine dete postaje prijemivije - a ponekad i namerno neprijemivo - na roditeljsku pouku. Tokom ovog perioda, koji se esto naziva uasnim dobom od dve godine, deca razvijaju oseaj samostalnosti, kao i odgovornosti. Koliko god deca uivaju u pohvalama za stvari koje dobro rade, ne budite iznenaeni ako ponekad odgovore ,,ne" kada neto od njih zatraite. Trogodinjaci naue da se slue jednostavnim reenicam a, da se oblae i skidaju uz pomo, kao i da se sami slue toaletom. Igrae se komplikovanijim igrakama kao to su Ijuljake, tobogani i tricikli. Sada ih vie zanim a druenje i igranje s drugom decom, a ne samo igranje pored njih, kao to to rade jednogodinjaci ili dvogodinjaci. U ovom uzrastu nisu neobini znaci suparnitva i Ijubomore prema brai i sestrama. Verovatno je da e dete prestati da sisa palac ili prst tokom ove godine ukoliko ve nije. Do etvrte godine deca obino ponu da upotrebljavaju sloenije reenice. Zbog svoje mate dete se
28
VODI KROZ ZD R A V LJE
moe bojati mraka ili zamiljenih udovita; takvi strahovi su normalni i obino nestaju za godinu ili dve. Petogodinjaci imaju motorike vetine skakanja na jednoj nozi i preskakanja. Telesna samostalnost i radoznalost ine malu decu posebno sklonom nezgodama. Veina ogrebotina i masnica brzo zarasta, ali neke povrede moda e zahtevati lekarsku pomo. Vi i vaa porodica morali biste budno da pazite na opasnosti - kao to je vatra ili neograen bazen koje mogu da izazovu teke povrede. Predkolsko dete moe da dobije bolesti kao to su prehlada, grip ili streptokokna upala grla, posebno kad je izloeno drugoj deci u grupnim aktivnostima. Mnoge deje bolesti praene su temperaturom. Za razliku od odrasle osobe, detetu mlaem od osam godina koje ima temperaturu od ak 41 C ne moe se nita loe desiti, iako se kod deteta izmeu jedne i tri godine s temperaturom viom od 38,3 C mogu javiti febrilni napadi. Ti napadi su zastraujui za roditelja, ali su retko opasni za ivot deteta. (Vidi
KOLSKO DETE
(OD 6 D O 12 G O D I N A )
Hitna stanja - prva pom o: Napadi.)
U uzrastu od est ili sedam godina veina dece kree u osnovnu kolu, gde oputenu atmosferu vrtia, igraonica i male kole zamenjuje vie reda i podvrgavanja disciplini. U uionici i organizovanim sportskim aktivnostima detetu kolskog uzrasta pruaju se prilike za intelektualni, telesni i psiholoki rast. Mnoga deca razviju bliska prijateljstva, obino s decom istog pola. Vae dete e poeti da ui itati i pisati; oni koji proivljavaju neobine tekoe u kolskom radu mogu da se podvrgnu proveri da se ustanovi pate li od razvojnih problema, kao to je porem eaj koncentracije , ili specifinih smanjenih sposobnosti uenja, kao to je disleksija. Kada dete jednom pone da ide u kolu, vrlo je verovatno da e biti izloeno ovijim boginjama i drugim zaraznim bolestima. Mleni zubi poinju da ispadaju, obino bezbolno. Trajni zubi su, s izuzetkom umnjaka, obino svi na svom mestu ve poetkom tinejderskog doba, oko 13. godine. Dete bi
Nazivi o kojima ete nai detalinija obavetenja naznaeni su podeblianim kosim slovima.
29
VODI
KROZ ZDRAVLJE
trebalo da odlazi na pregled zuba svakih est meseci, a ako zubi ne izrastu pravilno, moda e vam biti potreban savet ortodonta radi ispravljanja. Neka deca u uzrastu izmeu tree i devete godine proivljavaju jake bolove usled rasta" u rukama i nogama. U veini sluajeva ovi bolovi se javljaju uvee i traju nekoliko sati, ali ne predstavljaju ozbiljnu zdravstvenu tekou. Deca se takoe mogu aliti na este glavobolje ili bolove u elucu. Kako dete postaje sve samostalnije i pustolovnije, tako se poveava i verovatnoa sluajnih povreda. Da biste smanjili opasnost na najmanju moguu meru nauite dete kako se prelazi ulica i sigurno vozi bicikl, kako se pliva i kako koristi sigurnosni pojas za vonju u automobilu. Nauite ga da noevi, oruje i alat nisu igrake i da ne sme da ih koristi bez nadzora roditelja. Takoe biste morali da objasnite detetu opasnosti od kontakta sa nepoznatim Ijudima, razliku izmeu dobrog" i neugodnog" dodira, kada rei ,,ne" i ostale mere opreza protiv potencijalnogzlostavljanja dece. Za veinu devojica pubertet poinje u nekom periodu posle 10. roendana, za deake posle 11. Rani znaci puberteta kod devojica ukljuuju rast stidnih dlaica, grudi i primetno poveanje veliine tela. Rani znaci puberteta kod deaka ukljuuju poveanje testisa i polnog uda, kao i pojavljivanje stidnih dlaka. Godinu ili dve kasnije deaci poinju ubrzano da dobijaju na teini i stasu. Ako vae dete pokazuje znake puberteta pre osme godine, morali biste da porazgovarate sa lekarem. lako uzrok koji moda stoji u pozadini preranog puberteta moe jednostavno biti endokrini sistem koji rano sazreva, mudro je proveriti da li se radi o moguim poremeajima. U svakom sluaju, zapamtite da su preadolescenti koji poinju telesno da sazrevaju mentalno i emocionalno jo uvek deca i kao prema takvima se treba i odnositi.
ADOLESCENCIJA
(OD 13 D O 18 G O D I N A )
nije poela da dobija menstruaciju, razgovarajte o zakasnelom pubertetu s vaim lekarom. Ako ima teke menstrualne tegobe, moda e trebati da joj pedijatar - ginekolog pregleda karlicu; u svakom sluaju, devojke bi trebalo da idu na pregled karlice pre 18. roendana, a i ranije ako su polno aktivne. U uzrastu od 13 ili 14 godina glas vaeg sina poinje da se menja. Dlake ispod pazuha i na licu, kao i znojne lezde, poinju dase razvijaju u periodu izmeu 13 i 15 godina, a veina deaka je u tom periodu ve u stanju da izbaci semenu tenost. Nagli rast koji je poeo u periodu izmeu 13 i 15 godina obino se zavrava oko 17. ili 18. godine. Ako vam sin ima 15 godina, a kod njega nije dolo do znatnijeg telesnog rasta, ili ako mu se do 16. godine nije poeo menjati glas, porazgovarajte o zakasnelom pubertetu sa lekarom. Prirodno je za adolescente da istrauju i eksperimentiu sa sopstvenom seksualnou, esto kroz samozadovoljavanje. Poinju da razvijaju odnose sa predstavnicima suprotnog pola, a neki mogu da eksperimentiu i sa homoseksualnim odnosima, iako e u krajnjem ishodu malo njih postati homoseksualci. Kako vam dete ulazi u pubertet, morali biste da mu objasnite promene kroz koje prolazi, razlike izmeu seksa i Ijubavi, homoseksualnost i mogue posledice polnog odnosa bez zatite - ukljuujui trudnou i
polno prenosive bolesti.

Brz telesni i hormonski rast moe da izazove druge promene, kao to su problem i s vidom, anemija usled nedostatka gvoa i akne. esta zarazna bolest koja pogaa decu svih godina, a posebno adolescente je mononukleoza. Poremeaji vezani za ishranu, ukljuujui anoreksiju i bulim iju, koji ponekad pogaaju tinejderke i mlade ene; znaci upozorenja su izrazit gubitak teine, tj. mravljenje, teina koja se stalno menja ili jedenje po principu prejedanje ienje. Neki adolescenti, posebno devojke, skloni su migrenama (vidi Glavobolja). Vie devojaka nego mladia podlonoj esk o lio zi, bonom krivljenju kime; veina kola rutinski pregleda decu radi skolioze. Telesni, intelektualni i psiholoki razvoj do kojeg dolazi u vreme adolescencije moe da se povee sa emocionalnom nestabilnou u ponaanju: nije retkost da tinejderi pate od depresije, anksioznosti i napada panike. Iz radoznalosti, kao posledica potitenosti ili druge traume, ili kao posledica pritiska vrnjaka, mnogi adolescenti eksperimentiu s drogama, alkoholom i duvanom. Morali biste da porazgovarate sa detetom o moguim opasnostima za zdravlje, kao i o drutvenim i zakonskim posledicama puenja, uivanja alkohola i zloupotrebe droge.
Tokom tinejderskog perioda ili adolescencije dete postaje sve samostalnije i drutveno zrelije i poprima mnoge fizike atribute odrasle osobe. Kod devojica menstruacija se po pravilu prvi put javlja izmeu 1 1 . i 14. godine. Stidne dlake, grudi i sve znojne lezde obino se razviju pre 14. godine. Nagli rast koji je zapoeo u 10 . ili 1 1 . godini obino se usporava posle prve menstruacije. Nije neobino ako tinejderke pate od bolnih menstruacija; pravilni menstruacioni ciklusi im moda nee biti uspostavljeni do 17. godine. Ako vam erka ima 15 godina, a kod nje nije dolo do nekog znatnijeg telesnog rasta, ili do 17. godine
30
VODI KROZ Z D R A V LJE
Z D R A V LJE ODRASLI H
Rano odraslo doba je za veinu Ijudi period dobrog zdravlja. Vea je verovatnoa da e mlaa odrasla 3soba zadobiti sluajnu povredu nego da e oboleti, no neke bolesti, kao rak testisa i multipla skleroza, abino vie pogaaju mlade i sredovene osobe nego starije.
Z D R A V E NAVIKE
u veu opasnost od celog niza zdravstvenih problema. U nekom periodu posle 40. godine neki Ijudi proivljavaju tzv. krizu srednjih godina dok razmiljaju o svom starenju i postignutim uspesima. Ako vas preplavi samoispitivanje ili potitenost u bilo kojoj fazi ivota, trebalo bi da zatraite struni savet.
Da biste odrali telo u formi, morali biste redovno da k'ebate, jedete raznovrsnu hranu, odravate teinu u granicama, umereno pijete alkoholna pia, izbegavate zloupotrebu lekova i droga i ne puite. Ako imate hroninu bolest ili tegobu, ili mislitedaste nasledno predodreeni za odreeni poremeaj, obav'estite svog lekara i nauite da prepoznate verovatne iimptome. Ako imate viak kilograma ili u porodinoj anamnezi imate dijabetes, kod vas postoji odreena ^pasnost od pojave dijabetesa - tip 2 (nezavisan od insulina) kako se pribliavate srednjim godinama. Rano Dtkrivanje bolesti je od kljune vanosti; iako se ne noe izleiti, ona se moe delotvorno kontrolisati.
MOGUNOSTI Z D R A V STV EN E ZATITE
OD REDNICE VISINE 1 TEINE

EN E
visina 147 cm 150 cm 152 cm 155 cm 157 cm 160 cm 163 cm 165 cm 167 cm 170 cm 173 cm 175 cm 178 cm 180 cm 183 cm 157 cm 160 cm 163 cm 165 cm 167 cm 170 cm 173 cm 175 cm 178 cm 180 cm 183 cm 186 cm 188 cm 191 cm 193 cm
slabija graa 46-50 kg 47-51 kg 47-52 kg 48-54 kg 49-55 kg 50-56 kg 51 -58 kg 53-59 kg 54-60 kg 56-62 kg 57-63 kg 59-64 kg 60 kg 66 62-67 kg 63-68 kg 58-61 kg 59-62 kg 60-63 kg 61 -64 kg 62-64 kg 63-66 kg 64-67 kg 64-68 kg 65-70 kg 66-71 kg 68-73 kg 69-74 kg 70-76 kg 72-78 kg 73-80 kg
srednja graa 49-55 kg 50-56 kg 51 -57 kg 52-59 kg 54-60 kg 55-62 kg 56-63 kg 58-64 kg 59-65 kg 60-67 kg 62-68 kg 63-69 kg 64-71 kg 66-72 kg 67-73 kg
jaa graa 53-59 kg 54-61 kg 55-62 kg 57-64 kg 58-65 kg 59-67 kg 61 -68 kg 62-70 kg 64-72 kg 65-74 kg 66-76 kg 68-77 kg 69-78 kg 70-80 kg 72-81 kg 63-68 kg 64-69 kg 64-71 kg 65-73 kg 66-74 kg 68-76 kg 69-78 kg 70-80 kg 72-82 kg 73-84 kg 74-85 kg 76-87 kg 78-89 kg 80-92 kg 82-94 kg
Izbor porodinog lekara ili druge osobe koja prua ^dravstvenu zatitu, kao i odgovarajue zdravstveno Dsiguranje, daju vam zatitu od neoekivane bolesti li povrede. Veina poslodavaca prua osnovne pro^rame zdravstvene zatite da bi se na radnom mestu Dsigurala produktivnost. Najmanje to bi trebalo da jin ite jeste da ispitate mogunost pristupanog idravstvenog osiguranja koje pokriva potencijalno oogubne trokove katastrofalne medicinske situacije. Periodini pregledi mogu da pomognu kod otkri/anja zdravstvenih problema u njihovoj ranoj fazi, <ad je verovatno da e leenje biti najdelotvornije. "a k i ako ste primili deje vakcine protiv tetanusa i difterije, imunizacije bi trebalo da obnavljate svakih 10 godina. Pregled zuba svakih est meseci pomoi :e vam da otkrijete problem e s desnima i zubima, a ako je potrebno, godinji pregled oftalmologa pratie ;ve problem e s vidom. (Vidi Zdravlje ena i Zdravlje mukaraca na narednim stranama.)
EMOCIONALNO B LA G O STA N JE
M UKARCI
59-64 kg 60-65 kg 62-66 kg 62-67 kg 63-68 kg 64-70 kg 66-71 kg 67-73 kg 68-74 kg 70-75 kg 71 -77 kg 73-79 kg 74-81 kg 76-83 kg 78-85 kg
Dsim odravanja telesnogzdravlja, vano je drati pod <ontrolom svoje mentalno i emocionalno zdravlje. \ko nauite da izlazite na kraj sa promenama i linim livotnim krizama, to moe da ima direktno dejstvo na /ae telesno zdravlje, dok vas stres i teskoba stavljaju
Oravanjem svoje teine unutar ovih raspona pridruujete se onim osobama koje je osiguravajue drutvo Metropolitan odredilo kao one koji imaju manje bolesti i due ive.
VODI KROZ ZD R A V LJE
ZDRAVLJE ENA
Sve ene povremeno treba da pregleda porodini lekar ili specijalista za ensko zdravlje. Pregled bi morao da ukljuuje odgovarajue analize krvi, mokrae i stolice; pregled karlice da bi se proverilo zdravlje reproduktivnih organa i Papa-test i pregled dojki da bi se otkrili rani znaci raka grlia materice i dojki. Ako imate vie od 50 godina ili ste uli u menopauzu, trebalo bi jednom godinje da obavite rendgensko snimanje dojki ili mamografiju, kojom se tumori mogu otkriti pre nego to se mogu opipati. (Kada uvesti mamogram jednom godinje, sporno je pitanje, a neki lekari sugeriu da treba poeti ve od 35. godine.) Ako otkrijete vori pri samopregledu dojki - lekar e vas uputiti na odgovarajue dalje ispitivanje, iako je veina voria u dojkama dobroudna. (Vidi D ojke - rak, D ojke - tegobe, G rli m aterice -
tegobe, Jajn ici - tegobe, Materica - tegobe, Vagina - tegobe.)

PROCES REPRODUKCIJE
Tokom fetalnog razvoja enskog deteta stvaraju se milioni jajnih elija i skladite u dva jajnika. Kad pone pubertet, jajnici ponu da oslobaaju jajaca u procesu koji se zove ovulacija. Uobiajeno je da do ovulacije dolazi naizmenino u jajnicim a, a jedno jajace se oslobaa priblino svakih 28 dana, te putuje prema materici kroz jajovod. Ako je do snoaja dolo 72 sata pre ili 24 sata posle ovulacije, milioni mukih elija iz sperme plivaju prema jajacu. Ako jedan jedini spermatozoid prodre u jajace, dolazi do oplodnje. Oploeno jajace se obino usauje u sluznicu materice, gde e se razviti u embrion. Ako se jajace ne oplodi, ono se zajedno s endometrijumom ispunjenim krvlju izbacuje iz materice tokom menstruacije. Ako jajnici ispuste dva jajaca pa njih oplode zasebne elije spermatozoida, razvijaju se u dvojajane blizance. Ako se oploeno jajace razdvoji na dvoje na poetku svog razvoja, rezultat su jednojajani blizanci. U retkim sluajevima razvije se tri ili vie oploenih jajnih elija; takva viestruka zaea mogu da budu jednojajana ili viejajana, ili kombinacija ovih dvaju.
MENSTRUACIJA
smeo ostaviti u vagini due od osam sati - produeno korienje jednog tampona povezuje se sa sindromom toksinog oka, posebno kod ena mlaih od 30 godina. Neuobiajen stres ili dugo putovanje moe da poremeti va redovan meseni ciklus. Nepravilne menstruacije su takoe este kod mladih ena koje su tek poele da je dobijaju i kod starijih ena koje se pribliavaju menopauzi. Izostanak menstruacije po pravilu ukazuje na trudnou, no isto tako moe da bude i posledica stresa, prekomerne fizike ili sportske aktivnosti, gojaznosti, anoreksije ili drugih bolesti. Tokom menstruacije n ekeene imaju bolove u stomaku i greve ili bolove u krstima. Hormonske promene mogu da izazovu neobino jake menstruacije - one koje traju vie od sedam dana - i nepravilne mesene cikluse. Ako posle mnogo godina relativno bezbolnih menstruacija ponete da oseate bolove ili da dobijate menstruacije obilnije nego inae, trebalo bi da obavestite svog lekara. Neuobiajeni bolovi i jako krvarenje moe da bude izazvano tumorom u materici, endom etriozom ili upalom karlice. Predmenstrualni sindrom (PMS) pogaa neke ene razliitim intenzitetom priblino nedelju dana pre poetka menstruacije. Neravnotea meu hormonima moe da izazove privremeno osetljive i bolne grudi, oticanje, zadravanje vode, dobijanje na teini, elju za hranom ili promene raspoloenja. Ako menstruacije nisu poele da se javljaju pre nego to mlada ena navri 17 godina, trebalo bi da ode kod svog lekara da bi se ustanovilo radi li se o poremeaju u njenom reproduktivnom ili endokrinom sistemu.
TRUDNOA
Menstruacioni ciklus razlikuje se od ene do ene. U proseku menstruacija poinje svakih 28 dana i traje 4 dana, iako se i menstruacije svakih 23 do 35 dana i trajanja od 2 do 7 dana jo uvek smatraju normalnim. Veina ena koristi ili vaginalne tampone ili higijenske uloke za upijanje krvi koja istie. Tampon se ne bi
Jedan od prvih pokazatelja trudnoe je izostanak menstruacije. Drugi rani znaci su osetljive ili nabrekle grudi, esto mokrenje i moda munina ili povraanje. Priborom za testiranje trudnoe koji moete da kupite u veini apoteka proverava se da li u vaoj mokrai postoji hormon koji je prisutan samo u trudnoi, no kuni testovi nisu uvektani, naroito u prvim danima trudnoe. im pomislite da biste mogli da budete trudni, trebalo bi da odete kod lekara radi preciznije provere. U proseku deca se raaju 266 dana (38 nedelja) posle oplodnje. iako ne moete tano da kaete kada je dolo do oplodnje, moete da procenite termin detetovog roenja s razumnom tanou, naroito ako su vam menstruacije redovne: prvom danu poslednje menstruacije dodajte 40 nedelja ili 280 dana. Kao
32
VODI
KROZ ZDRAVLJE
pogodne orijentacione take lekari esto dele trudnou u tri tromeseja od po 13 nedelja. Za razvoj deteta prvo tromeseje je moda i najvanije; mikroskopski embrion izrasta u fetus dug oko 8 cm i formiraju se svi njegovi glavni organi. Dete je okrueno plodovom vodom i pupanom vrpcom je povezano s majinim krvotokom. Tokom drugog i treeg tromeseja detetovi organi i udovi nastavljaju da se razvijaju. lako se poroajna duina i teina mogu znatno razlikovati, tipino donoeno novoroene dugo je oko 51 cm i teko oko 3400 g. Deca roena izmeu 20. i 35. nedelje trudnoe smatraju se nedonoadima; neka ne preive proces raanja. Uopteno gledano, to due dete ostane u majinoj utrobi vea je verovatnoa da preivi. lako svaka etvrta trudnoa zavri spontanim pobaajem pre 13. nedelje trudnoe, do veine doe rano - esto ak i pre nego to ena uopte zna da je trudna. Takvi spontani pobaaji javljaju se zbog genetskih abnormalnosti ili razvojnih nepravilnosti kod deteta. Spontani pobaaji usled pada, povrede ili stresa vrlo su retki. (Vidi Trudnoa - tegobe.)
PRENATALNA NEGA
Pravilna prenatalna nega trebalo bi da zapone im saznate da ste trudni. Lekar e vas upozoriti da je upotreba duvana, alkohola, droga i lekova - bilo da su kupljeni na recept ili bez njega - potencijalno opasna za razvoj deteta. Pravilna ishrana je vana, a kvalitet hrane koju jedete vaniji je od koliine. Dobra ishrana tokom trudnoe bogata je sveim voem i povrem, a sadri malo eera i soli i raznoiika je, tako da ukljuuje razliite vitamine, minerale, belanevine i masti. Veina trudnica do poroaja dobije izmeu 9 i 14 kilograma. Od ove teine 3 do 4 kg otpada na dete; ostalo je posledica poveanih grudi i materice, pojaane snabdevenosti krvlju, plodove vode i posteljice. Tokom trudnoe mogu da vam se jave proirene
genetiarem da biste odredili verovatnou da vae dete nasledi dotini problem. Prenatalna ispitivanja, kao to su amniocenteza i ultrazvuk, mogu da pomognu pri otkrivanju takvih poremeaja u ranoj trudnoi. Ako se tokom trudnoe zarazite toksoplazmozorh ili rubeolom - naroito u prvom tromeseju - vae dete je u opasnosti od teeg uroenog defekta. Ispitivanja krvi pre nego to zatrudnite mogu da odrede da li ste imuni na bilo koju od ovih bolesti. Rubeola se moe spreiti vakcinacijom i sve ene bi trebalo da se zatite od nje. Ako ve niste imuni, trebalo bi da se vakciniete protiv nje i da zatim saekate tri meseca pre nego to pokuate da ostanete trudni. Parazit koji uzrokuje toksoplazmozu prenosi se sirovim mesom i majim izmetom. Ako niste imuni na toksoplazmozu, lekar vam moe predloiti naine na koje ete se uvati od infekcije. Do relativno retke bolesti, iako se ona moe spreiti, dolazi kad je majina krv nespojiva s detetovom krvlju zbog takozvanog Rh-faktora. lako to majku ne pogaa, moe da uzrokuje ozbiljne poremeaje krvi kod deteta iji rezultat moe da bude slabokrvnost ili ak smrt. Va lekar moe da odredi da li je vae dete u opasnosti od dobijanja Rh-bolesti i moe da preporui preventivno leenje - obino je to vakcinacija lekom Rh-imunoglobinom u prvom tromeseju i ponovo posle roenja da bi se zatitilo sledee dete. Za druge potencijalne komplikacije vidi Trudnoa - tegobe.
POROAJ
vene, uljevi, bolovi u leima, slabokrvnost, zatvor ili garavica; ako imate vie od 35 godina u malo ste veoj opasnosti od dijabetesa ili visokogpritiska. Ovi
problemi se obino umanje ili nestanu ubrzo posle detetovog roenja. Ako su vam bradavice uvuene, moete da stavite plastine ili gumene uloke u grudnjak posle 15. nedelje trudnoe; oni e usisavanjem da izvuku bradavice do vremena kada se dete rodi tako da moete uspeno da dojite. Deca koju raaju ene starije od 35 godina u neto su veoj opasnosti od hromozomskih abnormalnosti, kao to je Daunov sindrom. Ako na jednoj ili obe strane porodice postoji anamneza hromozomskih poremeaja, moda ete eleti da se posavetujete sa
Pre termina poroaja morali biste da razmotrite mogunosti raanja. Va lekar ili prenatalna klinika moe da vam prui obavetenja o razliitim pristupima prirodnom poroaju, kao i o razlozima za i protiv upotrebe lekova ili anestetika da bi se olakali bolovi za vreme poroaja. Epiduralna anestezija ublaava bolove, a istovremeno vam dozvoljava da ostanete budni i svesni poroaja, a obino ima manje potencijalnih neeljenih dejstava od opte anestezije. Potreba za hirurkim zahvatima zavisi od niza okolnosti i moda ete eleti da raspravite razliite opcije s vaim akuerom. Tokom normalnog poroaja otvor vagine moe hirurki da se povea postupkom koji se zove epiziotomija. Kod carskog reza dete se hirurkim putem vadi iz materice. Za poroaj carskim rezom moe se odluiti unapred ili se moe primeniti u hitnom sluaju kad je majin ili detetovivot u opasnosti. Prve pokazatelje poetka poroaja moe biti teko otkriti. Neke ene imaju tzv. Brakston-Hiksove kontrakcije nekoliko nedelja pre term ina; one se javIjaju nepravilno, ne pojaavaju se i ne ukazuju na poetak poroaja. Kod veine ena poetak aktivnog
VODI
poroaja naznaen je pucanjem vodenjaka. Ovo isputanje plodove vode koja titi dete moe da izgleda i kao lagano curenje i kao pljusak tenosti iz vagine. Drugi znaci ukljuuju lagani iscedak sluzi obojene krvlju ili stezanje materice u pravilnim razmacima. Poroaj se deli na tri faze. Tokom prve i najdue, usled trudova ili stezanja materice, otvara se grli materice tako da dete moe da izae iz nje; to kod prvorotkinja moe da potraje 12 i vie sati. U drugoj poroajnoj fazi trudovi istiskuju dete iz materice; kod prvorotkinja to moe da potraje nekoliko sati, iako se dete nekad rodi posle svega nekoliko minuta. Poslednja poroajna faza sastoji se od izbacivanja posteljice, brzog i relativno bezbolnog procesa. Posle eninog prvog poroaja, trudovi i poroaj obino traju krae, proseno izmeu 4 i 8 sati zato to su materica i miii vagine rastegljiviji. Ako vam poroaj zapone ranije nego to ste oekivali a niste sa svojim lekarom koji e vas poroditi, babicom ili porodinim lekarom, sledite uputstva u Hitna stanja - prva
jajnika da oslobodi jajnu eliju, zaepljenje ili neka druga abnormalnost u jajovodima, poremeaj materice ili grlia materice, ili polnoprenosiva bolest. lako se mnogi sluajevi neplodnosti mogu uspeno reiti, druge mogunosti ukljuuju vetaku oplodnju, surogatroditeljstvo i usvojenje. (Za informacije o neplodnosti kod mukaraca vidi Zdravlje mukaraca, str. 36-37.) Na plodnost definitivno utie starost. I kod mukaraca i kod ena plodnost dostie svoj vrhunac u dvadesetim godinama. Posle 37. godine enina plodnosl poinje znatno da se smanjuje. Dok mukarci mogu da proizvedu spermatozoide tokom veeg dela svog ivota, ena posle menopauze ne moe da zane dete.
P LA N IR A N JE PORODICE
p om o: Poroaj - prva pom o.

D O JE N JE IP O S L E NJEGA
lako je dojenje sasvim prirodan proces, i vi i vae novoroene morate ne samo da nauite kako da to inite nego, takoe, morate da steknete ugodnu rutinu. To moe da potraje i nekoliko dana, pa nemojte da budete razoarani ako u poetku budete imali tekoa; va lekar, sestra ili babica dae vam potreban savet. Tokom prva dva ili tri dana dojenja dete dobija kolostrum - retku, lepljivu tenost bogatu zatitnim antitelima, ali kolostrum e uskoro biti zamenjen pravim mlekom. Neke ene e moda odbiti dete od dojke i hranie ga na flaicu adaptiranim mlekom posle samo nekoliko nedelja. Posle nekoliko meseci moete detetu da uvedete vodu i sok u flaici, a kasnije i vrstu hranu. Vi i vae dete znaete kada ono bude spremno na to da se odbije od dojke ili odui od boice. Nekim enam a koje doje svoju decu prepune se grudi ili ispucaju bradavice; ako se to desi, zatraite od osobe koja brine o vaem zdraviju odgovarajui lek. Nova majka moe da osea postporoajnu depresiju razliitog intenziteta nekoliko nedelja posle poroaja, to se uopteno pripisuje umoru, hormonskim i emocionalnim promenama. Ako vas preplave takva tuna raspoloenja nakon to ste rodili dete, trebalo bi da razgovarate o tome sa svojim lekarom.
NEPLODNOST
Ako bezuspeno pokuavate dazanete godinu dana ili vie, vi i va partner trebalo bi da ispitate uzroke neplodnosti. Kod ena uzroci mogu da budu nesposobnost
Svaka ena treba da razmotri posledice polne aktivnosti: dovoljan je samo jedan snoaj da bi zatrudnela. Postoji niz naina da bude polno aktivna i da sprei zaee. Prirodno planiranje porodice je praksa odreivanja plodnih i neplodnih dana eninog menstruacionog ciklusa da bi se predvidelo kada e verovatnc doi do ovulacije, pa je zato verovatno da e zaeti. Usklaivanje odnosa sa ovulacijom moe pomoi da zatrudni; suprotno tome, suzdravanje od polnih odnosa u vremenu blizu ovulacije moe da poslui kao oblik kontracepcije. Moderni oblici prirodnog planiranja porodice ukIjuuju metod koji se oslanja i na opaanja cervikalne sluzi (Bilingsov metod) i na merenja bazalne temperature - odnosno temperature u stanju mirovanja - da bi se odredio period od dva ili tri dana tokom kojih e doi do ovulacije. Pobornici modernih oblika prirodnog planiranja porodice nagovetavaju da spreavanje trudnoe obino ukljuuje 10 do 14 dana uzdravanja od polnih odnosa svakog meseca. Spreavanje spermatozoida da dou do neoploenog jajaca naziva se mehanikom kontracepcijom . U metode se ubrajaju upotreba prezervativa od strane mukaraca i upotreba dijafragme, enskog prezervativa ili cervikalne kapice od strane ena. Svi mehaniki metodi delotvorniji su u kombinaciji sa spermicidnom kremom ili gelom koji unitava spermatozoide im doe u dodir s njima. intrauterini uloak (spirala) stavljen u matericu spreava da se oploeno jajace ugnezdi u zid materice; iako intrauterini uloci mogu da budu vrlo delotvorni, neke ene koje ih upotrebljavaju doivljavaju neugodne, a ponekad i vrlo ozbiljne neeljene efekte. ene mlae od 30 godina koje koriste mehanika sredstva za unutranju kontracepciju takoe su u neto veoj opasnosti od sindrom a toksinog oka.
34
VODI
KROZ Z D R A VLJE
Kontrola raanja na hormonskoj osnovi - upotreba oralnih pilula ili kapsula koje se implantiraju pod kou - ubraja se u najdelotvornija kontraceptivna sredstva. Sintetiki hormoni privremeno potiskuju oslobaanje jajnih elija iz jajnika dok istovremeno doputaju nastavak menstruacije. Kontraceptivne pilule ili kapsule mora da prepie lekar koji e dati savet 0 vrsti kontracepcije koja e najbolje odgovarati, potencijalnim neeljenim efektima i ostalim komplikacijama koji su u dananje vreme retki. Posle prestanka uzimanja pilula za kontrolu raanja, eni se vraa normalna funkcija jajnika pa mogu uspeno da zanu. Sterilizacijaje trajni oblik kontracepcije. Leenje nekih bolesti, kao to su rak materice ili grlia materice, zahteva histerektomiju - hirurko odstranjivanje materice, a esto i jajnika, jajovoda i grlia materice. Poto rode jedno ili vie dece, neke ene odlue da hirurkim putem preseku ili podveu jajovode, ime se efikasno spreava dodir izmeu jajnih elija i spermatozoida. U retkim prilikama jajace e se oploditi i ugnezditi izvan materice, u jajovodu. To se naziva vanmaterina trudnoa - bolan problem, a mogue i opasan po ivot majke, koji zahteva da se fetus hirurkim zahvatom pobaci. Pobaaji na zahtev obino se obavIjaju tokom prvog tromeseja trudnoe, po pravilu metodom poznatim kao dilatacija i kiretaa materice.
OSTALIPOLNIPROBLEM I
propratnim dejstvima odreenih lekova, stresom, depresijom ili problemima u odnosu. Ako vam je polna elja smanjena tokom dueg vremenskog perioda, ako je polni odnos dosledno neugodan ili niste u stanju da doivite orgazam, moda elite da razgovarate o tom problemu sa lekarom. (Vidi Polne smetnje.)
MENOPAUZA
Aktivni polni ivot koji ukljuuje vie partnera poveava mogunost venerinih ili polno prenosivih bolesti. Direktan telesni dodir i izmena telesnih tenosti tokom snoaja i oralnog seksa izlau partnere vrlo zaraznim bolestima kao to su sifilis, gonoreja, genitalni herpes 1genitalne bradavice, kao i HlV-virusu (virusu Ijudske imunodeficijencije), uzroniku Side (sindroma steenog nedostatka imuniteta). Dok se bakterijske polno prenosive bolesti obino mogu izleiti, virusne polno prenosive bolesti se obino ne mogu, to moe da podrazumeva posledice koje traju itav ivot; Sida je, na kraju krajeva, smrtonosna. Muki prezervativi, ako se pravilno koriste, mogu da spree neke polno prenosive bolesti, ali se ne bi smeli smatrati sto posto delotvornim. Ako se pojave ma kakvi simptomi neke polno prenosive bolesti, oba partnera odmah treba da pregleda lekar, a svaka osoba za koju se zna da ima polno prenosivu bolest morala bi potpuno da izbegava polni kontakt.
PO LN A DISFUNKCIJA
Negde u periodu izmeu 40 i 55 godina zaliha jajnih elija se kod veine ena iscrpi, a jajnici vie ne stvaraju onolike koliine estrogena - primarnog enskog hormona - kolike su potrebne za nastavljanje menstrualnog ciklusa. U periodu od nekoliko godina razmak izmeu menstruacija postaje dui. Konano, ovulacija prestaje, menstruacija sasvim nestaje, a trudnoa vie nije mogua. To je menopauza, prirodni zavretak eninih reproduktivnih godina. Ostali simptomi menopauze mogu ukljuivati talase vruine, koji se preteno oseaju u gornjem delu tela, suenje i stanjivanje zida vagine, zbog ega snoaji mogu da budu bolni, a mogu da se jave i razliite emocionalne komplikacije. Starije ene i ene koje su rodile mnogo dece mogu da izgube snagu miia u predelu karlice koji dre matericu i grli materice na mestu. Ove tegobe se obino ubrajaju u blae, ali leenje moe da bude neophodno ako simptomi uzrokuju preteranu neugodu. (Vidi Materica - tegobe, G rli materice - tegobe.) Opasnost od osteoporoze je velika u menopauzi, jer sve manje koliine estrogena ubrzavaju troenje kalcijuma u kostima. Da biste mogli da se suprotstavite nekim dejstvima menopauze raspitajte se za prednosti i nedostatke dopunskog hormonskog leenja. (Vidi Menopauzalne tegobe.)
OSTALI ZDRAVSTVENI P R OBLEM I
Zenska polna elja, ili libido, prirodno se koleba; moe da bude perioda kada je polni odnos uopte ne zanima. To moe da bude prouzrokovano boleu,
Meu izleive bolesti koje esto pogaaju ene ubrajaju se infekcije urinarnog trakta (infekcije beike), sindrom iritabilnog creva i gljivine infekcije. Neke ene su predodreene za hronine bolesti kao to su artritis, dijabetes, gojaznost, kao i poremeaji u vezi sa jelom, npr. bulimija i anoreksija. Od svih zdravstvenih pitanja koja brinu ene najznaajnije je verovatno rak. lako bolest pogaa relativno mali procenat ena, rasprostranjenost razliitih vrsta raka raste kako se druge bolesti stavljaju pod kontrolu. Svaka ena bi trebala da budno pazi na znake koji upozoravaju na rak u bilo kom delu tela i da odmah ode kod lekara ako se pojavi simptom koji budi sumnju. Ako se otkrije tumor, bilo da je dobroudan ili zloudan, porazgovarajte o mogunostima leenja sa specijalistom da biste bili sigurni da dobijate najprimerenije mogue leenje. (Vidi Rak.) m
VODI
KROZ ZDRAVLJE
ZDRAVLJE
Svaki mukarac treba da uspostavi osnovne navike pomou kojih e da osigura desetine godina neprekidnog dobrog zdravlja. Pre svega, vana je raznolika ishrana i odravanje telesne teine u granicama koje su preporuljive za vau visinu i grau. Dobra ideja je da se pone sa vebanjem od najranijeg doba, ili kroz aktivno bavljenje sportom ili kroz redovan program telesnih vebi. Vanost telesne kondicije nastavlja se i u mukarevim srednjim godinama i kasnije. Aktivni nain ivota koji ukljuuje redovne fizike vebe moe da pomogne u spreavanju gojaznosti , a moe da bude i vaan aspekt vaeg mentalnog i emocionalnog blagostanja, posebno kao sredstvo za ublaavanje
MUKARACA
PO LN A DISFUNKCIJA
stresa.
Redovnim sistematskim pregledom kod porodinog lekara ili pri zdravstvenoj slubi prati se rad srca, plua i krvotoka, a ukljuenaje i analiza krvi, mokrae i stolice da bi se proverile vrednosti eera i holesterola u krvi i otkrili znaci sistemskih bolesti. Posle 50. godine sistematski pregled e verovatno ukljuivati i digitalni pregled lezde prostate. U zavisnosti od vaeg opteg zdravlja i porodine anamneze odreenih bolesti, moda e biti potrebno da obavite jo neka ispitivanja, kao to su elektrokardiogram (EKG) radi provere rada srca, sigmoidoskopija da biste bili sigurni da nema znakova raka debelog creva ili test optereenja radi provere kardiovaskularnog sistema. Uvek je vano da bez odlaganja obavestite lekara o svim oiglednim simptomima bolesti ili telesnim poremeajima i da ukaete na sva neobina stanja, promene u organizmu ili smanjenu telesnu sposobnost. Vani faktori u suzbijanju bolesti i poremeaja su spreavanje, rano otkrivanje i trenutno, struno leenje.
S I S T E M R E P R O D U KCIJE
Impotencija - nesposobnost postizanja erekcije ili zadravanja erekcije onoliko dugo koliko je potrebno da se dostigne orgazam - pogodi veinu mukaraca pre ili kasnije u ivotu. Do privremene impotencije moe da doe ako pijete previe alkohola, ako ste previe uzbueni ili tokom emocionalne krize. Do preuranjene ejakulacije dolazi u nekim od navedenih okolnosti i ona moe da bude frustrirajua i za vas i za vaeg partnera. Oba problema obino nestanu kad nestane i uzrok koji se nalazi u njihovoj pozadini. Ako se bilo koji od ova dva problema javlja redovno ili uporno traje uprkos vaem silnom trudu, trebalo bi da odete kod lekara ili polnogterapeuta radi razgovora o mogunostima leenja. ('Vidi Polne smetnje.) Razliiti poremeaji polnih organa mogu da spree normalnu polnu aktivnost. Redovno bi trebalo da sami pregledate svoj polni ud i testise i da obavestite lekara o bilo kakvim abnormalnostima. (Vidi Penis bolovi , Testisi - tegobe, Testisi - rak.)
NEPLODNOST
Veina mukaraca nema tekoa pri zaeu dece, no nita ne uznemiruje par vie od saznanja da je jedno od njih neplodno. Dva najea uzroka neplodnosti mukaraca su mali broj spermatozoida i njihova slaba pokretljivost. Drugi mukarci imaju tekoa pri kontrolisanju trenutka ejakulacije ili moda izbacuju malo odnosno nimalo semene tenosti. Razliiti drugi genitalni poremeaji mogu da prouzrokuju neplodnost, izmeu ostalog ovije boginje ili poveane ile u monici ili upala testisa, ponekad izazvana mumpsom (zaunjacima). Sreom, veina ovakvih stanja moe da se izlei pravilnim leenjem.
POLNA ODGOVORNOST
Posle puberteta testisi mukarca proizvode semene elije i muki polni hormon testosteron sve do starosti. Sperma i tenosti iz semenih kesica i lezde prostate kombinovano stvaraju semeriu tenost, koja se ejakulacijom izbacuje kroz mokranu cev tokom orgazma. Ako se semena tenost ne izbaci za nekoliko dana, semene elije se ponovo apsorbuju i zamenjuju. U tipinoj ejakulaciji izbaci se oko 500 miliona semenih elija, iako je potrebna samo jedna da bi se oplodila jedna jajna elija. Budui da seme moe da ivi u eninom reproduktivnom traktu do 72 sata, do oplodnje moe da doe i tri dana posle snoaja.
Mukarac je obavezan da postane otac na odgovoran nain i da podeli sa enom odluku o poetku trudnoe. Izvlaenje polnog uda tokom snoaja pre nego to doe do ejakulacije nije delotvoran nain izbegavanja oplodnje. Pouzdanija preventivna metoda je upotreba prezervativa, koji fiziki spreava spermatozoidima ulaz u vaginu; prezervativi su jo efikasniji ako i ena koristi spermicidnu kremu. Sterilizacija je pouzdan, ali obino i trajan, oblik muke kontracepcije koji neki mukarci odaberu poto su zaeli decu. Hirurkim postupkom zvanim vazektomija semenovod se presee i podvee, ime se spreava dolazak spermatozoida do mokrane cevi i
36
VODI
KROZ ZDRAVLJE
njihova ejakulacija. Vazektomija ne utie na mukarevu sposobnost da postigne erekciju i orgazam. Teorijski, vazektomija moe hirurki da se poniti, ali u praksi je to ponitenje sasvim uspeno tek u priblino 30 posto sluajeva. (Vidi Zdravlje ena, str. 3 2 -3 5 , radi detaljnijih informacija o oplodnji i kontracepciji.) Prezervativi su delotvorno sredstvo i za spreavanje polno prenosivih bolesti, koje se mogu javiti kao posledica i heteroseksualnog i homoseksualnog kontakta. Polno prenosive bolesti su po definiciji vrlo zarazne, pa bi mukarci aktivnog polnog ivota i s vie partnera trebalo budno da paze na mogunost da se zaraze i prenesu bolest. Na prvi simptom oigledne polno prenosive bolesti idite kod lekara i podvrgnite se detaljnom pregledu. Ako znate ili sumnjate da ste nosilac polno prenosive bolesti, izbegavajte svaki polni kontakt dok ne dobijete potpunu dijagnozu i medicinsko leenje - ako je neophodno.
SISTEMSKI POREMEAJI
dnom meseno trebalo paljivo da obavite samopregled testisa i proverite nema li voria ili poveanja. Rak testisa, iako redak, najverovatnije e da pogodi mukarce mlae od 40 godina. Ako osetite bolove ili nateenost u testisima ili monici koji se ne mogu tek tako objasniti,obratitesesvom lekaru. (VidiTestisi-tegobe.) Problemi sa mokranom beikom i prostatom razvijaju se postepeno tokom niza godina, to je razlog zbog kojeg mnogi mukarci prihvataju tekoe pri mokrenju i ejakulaciji kao normalne posledice starenja. Prostata je lezda veliine oraha koja delimino okruuje uretru - cev koja odvodi mokrau iz beike. Vremenom prostata moe da natekne, steui uretru i izazivajui esto, bolno mokrenje. (Vidi Beika - infek-
cije, Prostata - tegobe, Mokrane tegobe.) Poremeaj koji nije u vezi s tim, rak prostate, najea je vrsta raka kod mukaraca, posebno onih starijih od 50 godina. Kao i sa svim oblicima raka, rano otkrivanje kljuno je za uspeno leenje; zato je vano obavljati redovne fizike provere i pregledati se ako se pojave simptomi. lako medicinska intervencija ostaje pomalo sporna, trebalo bi da porazgovarate o svim oiglednim tekoama sa svojim lekarem, koji vas moe informisati o rezultatima najnovijih istraivanja i preporuiti odgovarajue leenje.
MENTALNO ZDRAVLJE
Brojne zdravstvene tegobe mogu da pogode mukarce u bilo kom trenutku njihovog odraslog doba. Kod mukaraca postoji neto vea verovatnoa nego kod ena da e patiti od kardiovaskularnih tegoba, kao to su ateroskleroza i srani napadi. Oni su takoe u neto veoj opasnosti od raka plua i eludano-crevnih problema, iako se te sklonosti moda i menjaju kako Ijudi postaju svesniji vanosti pravilne ishrane i opasnosti od puenja. Morali biste da razgovarate s lekarom o bilo kakvim ranicama, voriima ili predelu koe druge boje bilo gde na telu. Isto vredi za tekoe s mokrenjem, polne smetnje ili sve druge oigledne telesne simptome. Vano je razumeti sve poremeaje koji se moda prenose s jednog narataja vae porodice na drugi, bilo da se radi o dobroudnim pojavama kao to su opadanje kose ili mogue smrtonosnim bolestima poput dijabetesa ili raka. Biti svestan takvih naslednih sklonosti i budno paziti na znake upozorenja moe da znai razliku izmeu zdravog ivota i rane invalidnosti. Ako u porodinoj anamnezi imate neku bolest ili prepoznajete potencijalne simptome nekih poremeaja, porazgovarajte s lekarom o preventivnim merama. Promena naina ivota u ranom dobu moe da bude klju dugoronog zdravlja.
OSTALI P R OBLEM I M U K A R A C A
Loa higijena povezana je sa infekcijama mokranog trakta i rakom polnog uda, a ovi problemi se javljaju vie kod neobrezanih nego kod obrezanih mukaraca. Neobrezani mukarci trebali bi svaki dan da se peru ispod prepucijuma. ('Vidi Penis - bolovi.) isto tako bi je-
Mukarce i ene podjednako mogu da pogode emocionalne i psiholoke tekoe, esto u periodima linih kriza, ali ponekad i kao problem koji se ponavlja ili traje ceo ivot. Ako ste skloni da u ivotu reagujete na stres besom ili depresijom , ili imate tekoa pri izlaenju na kraj sa nametnutim ili sluajnim promenama - kao to su prekid veze, gubitak posla ili smrt lana porodice ili prijatelja - moda bi vam koristilo struno savetovanje ili terapija, sa lekovima ili bez njih. Smatra se da neki Ijudi imaju karakteristike tipa A, da su skloni agresivnim stavovima i stresnim uzorcima ponaanja. lako i ene mogu da imaju takva obeleja, ini se da su mukarci naroito predodreeni za to. Neka ispitivanja povezuju agresivno ponaanje i stresni nain ivota s takvim zdravstvenim tegobama kao to su visok krvni pritisak, eludano-crevni problemi i neki oblici raka. Strunjaci veruju da, ako nauite da obuzdate takve sklonosti, moete da postignete blagotvorno dejstvo na opte zdravlje. Emocionalno blagostanje je jednako vano kao i telesna kondicija, a vae emocionalno i mentalno stanje moe da ima duboko dejstvo na vae telesno zdravlje. Ovo naroito vredi za period bolesti. Pozitivan, realistian stav - kao i jasno shvatanje bolesti - moe da bude vaan doprinos uspenom oporavku.
VODI KROZ 2 D R A V L J E
STARENJE
Zahvaljujui ogromnom napretku u medicinskoj nauci i vetinama leenja, veina Ijudi danas moe da oekuje dui, produktivniji ivot od onog kakav su moda zamiljale nae deke i bake. Mukarci roeni u drugoj polovini 20 . veka mogu da oekuju da e doiveti prosek od preko 70 godina; za ene proseni ivotni vek iznosi vie od 75 godina. Primereno vebanje, pravilna ishrana i odgovarajua medicinska zatita kada je potrebno, mogu da pomognu da se vae dobro telesno i mentalno zdravlje odri kroz srednje godine - izmeu 40 i 65 - i dobrano u starost. S druge strane, slaba ishrana, gojaznost, bolesti i preterana upotreba duvana, alkohola i lekova obino ubrzavaju neizbean proces starenja.
PROCESSTARENJA
Telesna kondicija i mentalna produktivnost obino dostiu svoj vrhunac izmeu dvadesete i tridesete godine i ostaju stabilne mnogo godina. Vremenom, ipak, svi telesni sistemi poinju bivati manje delotvorni. Moda neete poeti da primeujete promene dok ne zaete u etrdesete ili pedesete, no efekti starenja esto dolaze bez upozorenja. Za mnoge Ijude je prvi znak starenja opadanje kose ili dobijanje sedih vlasi. Cubitak kose koji poinje dok ste jo u dvadesetim obino je nasledan, ali kad god do njega doe, gotovo ga je nemogue spreiti. Gom ilanje i preraspodela telesnih masnoa moe takoe da doprinese promeni izgleda. U srednjim godinama prekomerne naslage masnoa kod mukarca se obino slegnu u predelu stomaka; kod ena masnoe gravitiraju ka grudima, stomaku i bokovima. Kosti dostiu maksimalnu gustinu u uzrastu izmeu 25 i 35 godina, a njihova polaganaerozijado osteoporoze moe da rezultira gubitkom nekoliko centimetara visine do kasnih sedamdesetih godina, istovremeno doprinosei teini donjeg dela tela. U kostima se takoe moe javiti kalcifikacija i one mogu da izgube zatitnu hrskavicu u zglobovima ili se mogu javiti drugi simptomi artritisa. S godinama se koa polako stanjuje, gubi elastinost i poinje da se bora, posebno na licu i rukama. Starake pege ili fleke koje se pojavljuju na rukama i drugim mestima obino su bezopasne i mogu vremenom da nestanu. Najbolje to moete da uinite za svoju kou je da izbegavate preterano izlaganje suncu. Ono to se nekad smatralo zdravim potamnelim tenom - ili ak jedna tea opekotina od sunca u ranom dobu - sada se smatraju potencijalnim rizinim faktorom za rak koe. Pocrvenela koa koja svrbi i drugi oblici dermatitisa mogu takoe da se poveu sa sta-
renjem. Delovi oputene koe mogu hirurki da se zategnu i da se uklone postojee bore na neko vreme, no koa i slojevi masnoe pod njom i dalje e se stanjivati i konano izazvati pojavu novih bora. Poremeaji sa zglobovima i kotanim sistemom mogu da postanu oigledniji kako Ijudi stare, inei artritine bolesti estim problemom. (Vidi Artritis, Zglobovi - bolovi.) Kombinacija sporijih refleksa i slabije ravnotee ini starije osobe sklonijim padovima i drugim nezgodama. Lomljive kosti, slabiji miii i tanja koaznae da takve nezgode mogu da imaju i ozbiljnije posledice. Proces zarastanja znatno je sporiji kod starijih nego kod mlaih odraslih osoba, tako da relativno blage povrede mogu da postanu ozbiljne, ak i opasne po ivot. Telesne vebe i dobra ishrana mogu pomoi da telo odrite gipkim i snanim, iako e i miii vremenom prirodno atrofirati. Tkivo desni koje se povlai izazvae klimavost zuba i sklonost krvarenju, pa su redovni pregledi kod zubara i korektivni rad na zubima vani za zdravlje usne upljine. Ako pogoranje stanja zuba i desni ometa uzimanje hrane, ako ponete da gubite zube, trebalo bi da razgovarate sa zubarom da vas pripremi za proteze. (Vidi Desni - bolesti,
Zubobolja.)
PROM ENE U ULIMA
Svako telesno ulo obino se pogorava kako starite, razliitom brzinom kod razliitih osoba. Kad prvi pui otkrijete promene vida, posetite oftalmologa radi naoara ili kontaktnih soiva da biste ispravili kratkovidos' ili dalekovidost. Osobe starije od 60 godina mogu di budu podlone glaukomu, mreni i degeneraciji om m rlje; te pojave, ukoliko se ne lee, mogu naposletki da dovedu do deliminog ili potpunog slepila. Budu da se oni vid obino kvari polako, moda niste svesn progresivnog gubitka vida, pa bi trebalo da se najavit( za godinji pregled da biste proverili oi i mogunos ovih poremeaja. (Vidi Vid - poremeaji.) Cubitak sluha je obino postepen proces koji mo e da se primeti posle 40. godine; neke osobe mogi s vremenom da primete znatan gubitak sluha dok dru ge moda ne primete skoro nikakvu promenu. (Vid Sluh - porem eaji, Tinitus.) Vaa ula mirisa i ukus; takoe e postati manje izotrena, ali taj postepen gubitak je obino problem tek ako pogubno utie n, va apetit. Starije osobe su podlonije nego rnlad
hipoterm iji, toplotnom udaru i iscrpljenosti vrui nom (vidi ove nazive u Hitna stanja - prva pom o) Na osetljivost na temperaturu mogu da utiu tegobt sa cirkulacijom ili tegobe sa titastom lezdom .
38
VODI
TELESN E PROMENE
PRILAGOAVANJE PROMENAMA
Starenjem svi unutranji sistemi postaju manje delovo rni. Srani miii i krvni sudovi gube elastinost Dteavajui kruenje krvi kroz organizam. Pogoranje ;tanja kardiovaskularnog sistema naposletku ini tele;ne napore vrlo zamornim. Budui da srce mora sve napornije da radi da bi obavilo svoj zadatak, mali po'ast krvnog pritiska je normalan; znatan porast moe da znai da ste u opasnosti od sranog ili modanog jdara - odrasle osobe koje pue u znatno su veoj ^pasnosti. Redovne fizike vebe - hodanje, plivanje, golf ili tenis - pomoi e da odrite zdravlje kardiovaikulamog sistema, ali posavetujte se s lekarom pre nego to ponete s novim programima vebanja. Infekcije mokranog trakta kao to su bubrene infekcije ili infekcije beike, uestalije su to ste stariji i nogu da dovedu do ozbiljnijih posledica. Starije osobe :akoe su podlone eludano-crevnim problemima <ao to su sindrom iritabilnog creva i divertikulitis. Slaba ishrana moe kod starijih osoba prouzrokovati azvoj anemije. Starije osobe takoe esto pate od inkontinencije mokrae i zatvora. Imunoloki sistem organizma takoe e postati n an je delotvoran s godinama. Moda ete ustanoviti da ste osetljiviji na obine bolesti i kad god ih dobije:e moda e vam trebati due da se od njih oporavite iego u prolosti. Mnogi lekari preporuuju osobama itarijim od 65 godina da se svake godine vakciniu arotiv gripa da bi se zatitili od napada virusa influen:e . Nekim starijim osobama e trebati pneumokokna 'akcina da bi spreili upalu plua. Posle 50. godine verovatnije je da ete dobiti rak. frebalo bi da se posavetujete s lekarom u vezi s bilo <akvom porodinom anamnezom nekog odreenog Dblika raka i obrazujete se u pogledu znakova upozo'enja. Zene bi morale naroito dobro da paze na zna<e raka dojke, materice, grlia materice i jajnika. Mukarci bi morali biti svesni znakova upozorenja za rak prostate i testisa i trebalo bi da razumeju da su, statistiki gledano, u neto veoj opasnosti nego ene 3d dobijanja raka plua i debelog creva. Starenje takoe utie na mozak i nervni sistem. Bla50 drhtanje ruku ili glave esto je kod starijih osoba; kod nnogih je to bezazleno, no moe da se radi i o simpton u Parkinsonovebolesti . Zaboravnost, delimini gubi:ak pamenja i progresivno jaanje senilnosti imaju nnoge uzroke, koji se kreu od manjih infekcija ili guoitka sna do modanog udara ili Alchajmerove boleiti. Ako primetite takve simptome kod sebe ili nekog drugogodrasloglana porodice, ugovorite lekarski pregled da bi se odredio uzrok.
Telesne promene povezane sa starenjem bie praene promenama u vaem linom ivotu. Penzionisanje i prilagoavanje nainu ivota sporijeg tempa mogu da imaju vano psiholoko dejstvo koje neki Ijudi teko prihvataju. Pronalaenjem novih aktivnosti kroz koje ete dati sebi oduka - putovanja, dobrovoljni rad ili bavljenje neim to vas zanima celog ivota - moete da olakate prilagoavanje drukijoj ulozi u porodici i zajednici. Skromno ulaganje u sigurnost kod kue - na primer, ruke za pridravanje u kadi, pojaan rukohvat na stepenitu i sigurno privreni tepisi - mogu da pomognu u spreavanju nezgoda. Ako ravnotea ili pokretljivost postanu problem, upotreba tapa ili drugog pomagala za hodanje moe da bude mudra odluka. U odreenom trenutku, zbog sve loijeg vida i telesnih refleksa, veina starijih osoba zakljui da je pametno da prestane da vozi automobil. Penzionerska udruenja pruaju mnoge pogodnosti starijim osobama, ali neija odluka da izvri krupne promene u svom nainu ivota mora da se donese sa jasnim saznanjem finansijskih i drutvenih posledica i mogunosti poetne emocionalne traume. Smrt prijatelja i suprunika neizbeno e izazvati alost i moda anksioznost u pogledu promena u vaem ivotu. Ako se osetite preplavljeni oseanjima, ili ako vi ili oni oko vas oseaju da patite od depresije, trebalo bi da zatraite pomo lekara ili savetnika.
BRIGA ZA STARIJE O SO BE
Casni stari pojam o mlaim lanovima porodice koji se brinu o starijem narataju jo uvek vredi, ali je za mnoge Ijude danas nerealan ili nemogu. Ako odluite da budete primarni staralac, moda ete da ustanovite da prijavljivanje starije osobe za program dnevne nege olakava mentalni i fiziki pritisak povezan s takvom negom kroz due vreme. Ako vam nije izvodljivo ili prihvatljivo da se sami kod kue brinete za hronino bolesnu ili za krevet vezanu osobu, moete da razmotrite negu u domu, koju e pruati osposobljena medicinska sestra ili drugi negovatelj, bilo povremeno bilo stalno. Moda e doi vreme kada ete morati da smestite starijeg branog partnera ili roditelja u staraki dom ili slinu ustanovu. To nije laka odluka, ali moe da bude najbolje reenje, naroito ako je ta osoba bolesna, lanovi porodice daleko ili su uslovi kod kue nedovoljni ili neodgovarajui. Uz paljivo istraivanje i planiranje moe da se nae odgovarajua i brina sredina za stariju osobu.
SADRZAJ
Prvi koraci u hitnim sta n jim a G u b ita k svesti ...................... 41 .....................................................42
G u e n je stranim t e l o m .................................... 43 K r v a r e n j e ................................................................46 N a p a d i ..................................................................... 47 Nos - hitna s t a n j a ............................................... 48 O k o - hitna stanja O p ek o tin e .............................................49
............................................................. 51
O z e b lin e i p o t h la e n o s t ................................. 52 Povrede glave, vrata i le a ............................53
Poroaj - prva p o m o ....................................... 54 Prestanak rada srca i d i s a n ja ......................... 56 Prelom i i i a e n j a ............................................ 60 Sran i u d a r ............................................................. 62
H IT N A STA N JA PRVA POM O
Strujni udar
.......................................................... 63
o k ..............................................................................64 A nafilaktiki o k .................................................. 64 Toplotni udar i iscrp ljen o st vruinom . . . 65
T r o v a n j e ...................................................................66 U ho - hitna stanja ............................................ 67 .......................................68
U n u tran je k rvaren je D avlje n je
................................................................69
Z m ijski u j e d .......................................................... 70
Vidi takoe Bolesti i m ogunosti leenja za:

D ijabetes..................................................................214 Disajni sistem ..........................................................220 Modani udar ....................................................... 482
Munina ................................................................. 488 N esvestica...............................................................504 Povraanje...............................................................584 Trbuh - bolovi ....................................................... 762 Ubodi i ugrizi insekata i p a u k o v a ..................... 788
ta uiniti kod hitnog sluaja

1 2
Nazovite 94 (hitna pomo) ili recite nekome u blizini da to uradi. Proverite prioritete kod povreenog
A
OTVARANJE DISAJNIH PUTEVA Lagano zabacite glavu unesreenog unazad i podignite mu bradu. OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, samo podignite bradu.
(desno).
Zaustavite svako jae krvarenje (sfr. 46).
4 5
Spreite ok (str. 64). Pokuajte da utvrdite ta se dogodilo.
Pogledajte oko sebe da vidite ima li iega to bi vam moglo pomoi, kao to su nekakav znak na unesreenom znaajan za medicinsko osoblje ili otvoreno pakovanje otrovne hemijske supstance.
B
PROVERA DISANJA GLEDANJEM , SLUANJEM I OPIPAVANJEM Gledajte da li se unesreenom podiu grudi. Prislonite uho na njegova usta i paljivo oslukujte oseti li se izdisanje vazduha; samo pomeranje grudi moda ne znai disanje.
Boni poloaj
Stavljanjem u boni poloaj povreenog, koji nije pri svesti, a die, omoguiete prohodnost disajnih puteva. O PREZ: Ne stavljajte unesreenog u ovaj poloaj ako sumnjate na povredu vratnog dela kime ili lea.
PROVERA RADA SRCA (PULSA) Lagano prislonite dva prsta, bez palca, u udubljenje na vratu povreenog sa strane, pored Adamove jabuice, i pokuajte da osetite puls.
PROVERA RADA SRCA KOD ODOJETA (DO GODINU DANA STAROSTI) Lagano pritisnite dva prsta, bez palca, s unutranje strane detetove ruke izmeu lakta i ramena i pokuajte da napipate puls. Ako ga ne oseate, oslunite da li se uju otkucaji srca.
Poduprite glavu povreenog i prevrnite ga na trbuh. Savijte mu ruku i koleno koji se nalaze blie vama. Paljivo mu zabacite glavu unazad, tako da disajni putevi ostanu prohodni.
41
GUBITAK SVESTI
GUBITAK SVESTI
VAZNO!
Pozovite 94.
OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53. I Proverite prioritete kod unesreenog (str. 47). Ako on ne die ili mu se ne moe napipati puls ili otkucaji srca, ponite s vetakim disanjem 1 masaom srca (str. 56 - 59).
Sklonite unesreenog s mesta koje mu kodi.
Opustite svu odeu koja stee unesreenog, naroito oko vrata.
Stavite unesreenog u boni poloaj (str. 47).
5 Utoplite unesreenog, pokrivaem ili kaputom, dok ne stigne lekarska pomo. Prelazite po elu povreenog hladnom mokrom tkaninom. OPREZ: Ne pokuavajte da prizovete unesreenog k svesti udaranjem, drmanjem ili polivanjem hladnom vodom. Ne stavljajte mu jastuk pod glavu, jer bi to moglo da izazove zaepljenje disajnih puteva.
GUEN JE
STRANIM
TELOM
GUENJE STRANIM TELOM
VANO!
Ako sumnjate da je u grlu unesreenog zapelo strano telo pa on ne moe da kalje, die, govori ili vie, nazovite 94 ili recite nekome u blizini da to uini. Ponite s prvom pomoi za guenje stranim telima (dole). Ako ste vi unesreeni, pogledajte okvir dole desno. Ako je unesreeni odoje (do godinu dana), pogledajte okvir na str. 45. Ako sumnjate da je u grlu unesreenog zapelo strano telo, a moe da kalje, die, pria ili vie, nemojte se meati. Meutim, budite spremni da reagujete ako se stanje pogora.
PREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, DOgledajte str. 53. Ne pokuavajte da dohvatite strano telo koje e nalazi u grlu unesreenog. Tako biste mogli da ?a gurnete jo dublje u disajne puteve.
Hajmlihov zahvat Obuhvatite unesreenog oko struka. Jednu ruku stisnite u aku i poloite mu je na sredinu stomaka, odmah iznad pupka, a ispod rebara. Drite aku drugom rukom. Izvrite pritisak brzo i vie puta, pritiskajui prema unutra i prema gore
Primenite pritisak na stomak - (Hajmlihov IHeimlichov) zahvat). Nastavite da vrite taj zahvat dok strano telo ne bude izbaeno ili dok unesreeni ie izgubi svest. O PREZ: Ako je unesreena osoba :rudna ili gojazna, stavite stisnutu aku na sredinu ijene grudne kosti; ne stavljajte ruke na rebra li na donju ivicu grudne kosti.
3 4
Ako unesreeni izgubi svest, polegnite ga na lea. Oistite usta unesreenoga. DPREZ: Upamtite - ne pokuavajte da dohvatite strano :elo koje se nalazi u grlu unesreenog.
ienje usta prstom Pridravajte unesreenom jezik i podignite mu bradu. Uvucite kaiprst i krunim pokretom s unutranje strane obraza iistite sva strana tela.
Otvorite disajne puteve unesreenog. Lagano âbacite glavu unesreenog unazad i podignite mu aradu.
____ _
Pogledajte, posluajte i osetite da li die. iivakako stavite uho na usta unesreenog; samo pomeranje grudi ne mora da znai da die. Ako on die, pruite prvu pomo za besvesno stanje (str. 42). Dvaput udahnite vazduh u usta unesreenog. Pogledajte da li se diu njegove grudi sa svakim jdisajem ; pustite da se grudi spuste pre nego to jdahnete vazduh sledei put. Ako se njegove grudi ne diu sa svakim udisajem, lagano mu zabacite ^lavu jo malo vie unazad i ponovo pokuajte da mu dva puta polagano udahnete vazduh.
u T ' v
Davanje vetakog disanja usta na usta Unesreenom prstima zatvorite nos i svojim usnama vrsto prekrijte njegova usta. Dva puta mu lagano udahnite vazduh; izmeu udisaja odmaknite usta.
'
f
j /
NASTAVLJA SE
43
GUEN JE
STRANIM
TELOM
Ako se grudi unesreenog i dalje ne diu, pet puta mu pritisnite stomak. O PREZ: Dok pritiskate, ne inite to ni na jednu stranu.
Krunim pokretom oistite usta unesreenog, uverite se da su svi disajni putevi otvoreni pa mu ponovo dvaput udahnite vazduh u usta.
10 Ako se grudi unesreenog i dalje ne diu, pritiskajte stomak, oistite usta i dajte vetako disanje. Izvrite pritisak na stomak pet puta. Oistite mu usta i dva puta polako udahnite vazduh. Ponavljajte ovaj niz pritisaka na stomak, ienje usta i polaganih udisaja sve dok strano telo ne bude izbaeno ili dok ne stigne lekarska pomo.
1 1 Ako je strano telo izbaeno, a unesreeni ne die, ponite sa reanimacijom (spoljnom masaom srca i vetakim disanjem) (str. 56-59).
Pritisak na trbuh. Poloite dlan jedne ruke unesreenom na sredinu stomaka, odmah iznad pupka a ispod rebara. Stavite drugu ruku na prvu. Izvodite pritisak brzo, pritiskajui prema unutra i prema gore.
SAM O PO M O C
Pritiskajte sebi trbuh sve dok ne izbacite strano telo. Traite lekarsku pomo da biste se osigurali protiv komplikacija koje mogu da budu izazvane napadom guenja ili prvom pomoi. OPREZ: Ako vidite ili oseate da vam se u grlu nalazi strano telo, ne pokuavajte da ga dohvatite jer biste ga tako mogli gurnuti jo dublje u disajne puteve. Pritisak na trbuh Stisnite jednu ruku u aku i stavite je na sredinu stomaka, odmah iznad pupka a ispod rebara. Uhvatite aku drugom rukom. Drei laktove okrenute prema spolja, pritisnite aku brzim pokretom u unutranjost stomaka i prema gore. Pritisak na trbuh pomou predmeta Stisnite jednu ruku u aku i stavite je na sredinu stomaka, odmah iznad pupka i ispod rebara. Presavijte se preko naslona stolice, pulta ili nekog drugog vrstog, tvrdog predmeta i snano pritisnite o svoju aku.
GUEN JE
STRANIM
TELOM
O D O JC E
Lupkajte po leima i pritiskajte grudi. Cetiri puta ga lupnite po leima. Ako ne izbacite strano telo, etiri puta mu pritisnite grudi. Ponavljajte u nizu etiri udarca po leima, pa etiri puta pritisnite grudi sve dok ne izbacite strano telo ili dok odoje ne izgubi svest.
(D O 1 G O D IN E S T A R O S T I)
Udarac po leima Odoje polegnite na svoju podlakticu licem nadole, pridravajui mu glavu rukom, Bradu mu drite izmeu kaiprsta i palca. Udarite po leima izmeu lopatica dlanom druge ruke.
2 Ako odoje izgubi svest, oistite mu usta krunim pokretom malog prsta. O PREZ: Ne pokuavajte da dohvatite strano telo koje se nalazi u grlu odojeta.
Dajte vetako disanje. Ako odoje ne die, dvaput mu udahnite vazduh u usta i nos. Ako mu se grudi ne diu svaki put kada udahnete vazduh, lagano mu zabacite glavu jo malo vie prema nazad i pokuajte mu opet dva puta udahnuti vazduh. 4 Ako se odojetu grudi ne diu dok udiete vazduh, nastavite da dajete vetako disanje, da ga lupkate po leima, pritiskate mu grudi i istite prstom usta. Ponovite niz od dva udisaja, etiri udarca po leima, etiri pritiska na grudi i jednog krunog pokreta kojim ete oistiti usta sve dok strano telo ne bude izbaeno ili dok ne stigne lekarska pomo.
Pritisak na grudi Okrenite odoje na lea, s glavom nie od ostatka tela. Stavite kaiprst i srednji prst na grudnu kost odmah ispod bradavica. Pritiskajte brzo.
ienje usta prstom Drite odojetu jezik i podignite bradu. Ako vidite strano telo i mislite da ga moete lako ukloniti, krunim pokretom preite po unutranjosti usta uz obraz i izbacite ga.
Udahnite vazduh odojetu u usta Jednom rukom drite glavu zabaenu, a bradu podignutu drugom rukom. Svojim usnama vrsto prekrijte njegova usta i nos. Dvaput udahnite; odmaknite usta izmeu udisaja. Udiite snano, ali ne tako jako da vazduh ode odojetu u eludac.
45
KRVARENJE
KRVARENJE
VAZNOt
Ako je krvarenje jako, nazovite 94. Za tano odreena mesta krvarenja vidi takoe Nos - hitna stanja (str. 48), Oko - hitna stanja (str. 49) ili Uho - hitna stanja (str. 67).
OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53. Polegnite povreenog tako da lei ravno na leima. Podignite mu stopala nekoliko centimetara. Ako je mogue, podignite ranu iznad nivoa srca. Proverite prioritete kod povreenog (str. 41). Ako povredeni ne die ili se kod njega ne osea puls odnosno otkucaji srca, ponite s vetakim disanjem i masaom srca (str. 56-59).
Direktan pritisak Upotrebite istu tkaninu, ili samu ruku ako je neophodno, da biste izvrili direktan pritisak na ranu. Drite rubove rane spojene.
Pritisak na arteriju Pritisnite ispruenim prstima arterijsku taku pritiska koja je najblia rani, izmeu rane i srca.
3 Odstranite sva vidljiva strana tela iz rane. O PREZ: Ne odstranjujte nikakvo strano telo ili delove odee koji su se zaglavili ili zalepili za ranu. Ne kopajte (pretraujte) po rani i ne nadraujte je ni na koji nain. 4 Primenite direktan pritisak na ranu istom tkaninom ili rukom. Ako krv probija kroz tkaninu, nemojte je uklanjati; stavite preko nje drugu tkaninu i zadrite pritisak. Moda ete morati vre da stisnete ako krv i dalje nastavi da probija. U sluaju zabodenog stranog tela, pritiskajte oko rane, a ne strano telo. 5 Ako krvarenje ne prestane, izvrite pritisak na arteriju. Nastavite direktan pritisak na ranu dok pritiskate mesto arterije. Ne pritiskajte arterije koje vode do glave ili vrata osim ako jarko crvena krv iklja iz povreene vratne arterije.
Kad krvarenje prestane, stavite zavoj. Ne uklanjajte tkaninu koja je stavljena na ranu da bi zaustavila krvarenje; preko rane stavite istu tkaninu. Ako se u rani nalazi strano telo, ogradite ga sa svih strana i uvrstite zavojima. Pobrinite se da povreeni miruje i bude smiren.
Zavijanje rane Obmotajte zavoj ili istu tkaninu oko rane; uvrstite je zavojem.
46
N APAD I
VANO!
Ako je to prvi put da je unesreeni dobio napad, ako on ima vie od jednog napada svaki sat ili ako napad potraje due od dva minuta, nazovite 94. Napadi, iako zastraujui, obino nisu opasni po ivot. Morali biste vie da se brinete za uzrok napada, pa svakako pazite da utvrdite nosi li osoba na sebi ili uz sebe bilo kakav znak znaajan za medicinsko osoblje i da li je pretrpela neku drugu povredu. _ | ______________________ S IM P T O M I_______________
DPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata li lea, pogledajte str. 53. Ako unesreeni sumnja da e imati napad li ako pone da gubi ravnoteu, pomozite nu da se spusti na tlo. Polegnite unesreenog na bok kako biste preili da mu izbljuvak ue u plua. 3PREZ: Ne stavljajte ruke unesreenom u usta li u blizinu usta tokom napada. ) Opustite svu tesnu odeu na unesreenom. I Spreite samopovreivanje unesreenog. Jklonite naoare. Odmaknite sve predmete i nametaj koji mogu da povrede unesreenog ko se sudari s njima. )P R EZ : Ne pokuavajte da mu obuzdate pokrete isim ako vidite da e se povrediti. > Kad napad proe, pomozite unesreenom da auzme udoban poloaj na boku. Unesreeni e erovatno biti umoran i smeten; moda e zaspati. > Proverite prioritete kod unesreenog (str. 41). iko unesreeni ne die i nema puls, odnosno itkucaje srca, ponite s reanimacijom (str. 56-59).
Oseaj bockanja Trzanje i grenje miia Koenje tela Slinjenje Gubitak kontrole mokranog mehura ili creva Privremeni prestanak disanja Nesvestica
TEM PER A TU R N I (FEBRILNI) N APAD I

Napadi kod male dece ili odojadi esto su izazvani iznenadnim visokim temperaturama. Ako dete ima vrlo visoku temperaturu, skinite ga i briite mu telo sunerom nakvaenim u mlakoj, ne hladnoj, vodi. Pozovite lekara radi daljih saveta. OPREZ: Ne kupajte dete u kadi.
NOS - HITNA STA N JA
NOS H IT N A S T A N JA
V O AN !
Ako se krvarenje iz nosa ne zaustavi posle 15 minuta, ako se posle povrede iz nosa cedi bistra ili krvava tenost, ili sumnjate na povredu glave ili vrata, nazovite 94. S IM P T O M I Strana tela Nadraenost Tekoe pri disanju kroz nozdrve Iscedak neugodnog mirisa iz nozdrve Krvarenje iz nozdrve
_ _ _ _ _ __ .
Strana tela
OPREZ: Nemojte se sluiti pincetom ni drugim instrumentima u pokuaju da uklonite strano telo. Ne traite od povreenog da snano udie.
1 Traite da povreeni pokua izduvati strano telo iz nosa. Pritisnite nepovreenu nozdrvu jednim prstom; recite povreenom da izduva nos. Ako se strano telo ne pomeri, kaite mu da umre malo bibera da biste mu pomogli da kihne i izduva strano telo.
Krvarenje iz nosa Krvarenje iz nozdrve Krvarenje u zadnjem delu grla Krkljanje Guenje
2 Ako se strano telo i dalje nije pomaknuto, odvezite povreenog u najbliu bolnicu.
Krvarenje iz nosa
OPREZ: Ako vam je nos izoblien ili nakrivljen, ili imate otok, bolove ili modrice oko oiju, moda vam je nos slomljen. Sedite i pritisnite 0 nos hladnu tkaninu. Zamolite nekoga da vas odveze u najbliu bolnicu. 1 Sedite. Ako u nosu imate ugruke krvi, pokuajte jednom da ih izduvate. Zatvorite nos stisnuvi ga prstima. Drite obe nozdrve, ispod grebena nosa, izmeu palca i kaiprsta 10 minuta. Diite kroz usta.
4 Ako krvarenje ne prestane, stavite komadi tkanine u nozdrvu koja krvari. Smotajte komadi iste tkanine i stavite ga u nozdrvu koja krvari; drite obe nozdrve izmeu palca i kaiprsta. O PREZ: Ne gurajte tkaninu predaleko u nos; pripazite na to da se lako moe izvui napolje.
5 Kad krvarenje prestane, prekrijte nos i lice hladnom tkaninom.
6 Izvadite tampon od tkanine iz nozdrve posle 30 do 60 minuta. Najbolje je navlaiti tkaninu pre vaenja. Ne duvajte nos, ne kopajte ga, ne napreite se i ne saginjite se 24 sata. Utrljajte vazelinsku kremu u unutranjost nozdrve da biste pomogli da se sprei dalje krvarenje ili suenje.
48
OKO HITNA STANJA
VANO!
Ako sumnjate na povredu glave, da se u oku nalazi strano telo ili je u oko dospela hemikalija, nazovite 94. Ako se u oku nakupilo krvi, prekrijte oba oka istom tkaninom i odvezite povreenog u najbliu bolnicu. Ako krvari iz unutranjosti oka, podignite mu glavu da bude iznad srca, prekrijte oba oka istom tkaninom pa ga odvezite u najbliu bolnicu. O PREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, nemojte menjati poloaj povreenog i ne pomerajte ga; pozovite 94. | ______________________ S IM P T O M t _ Posekotina ili masnica na oku Bol u oku ili oko njega Krvlju podliveno oko Suvo oko ili oko koje svrbi Suze Brzo treptanje Nemogunost dranja oka otvorenim Osetljivost na svetlo Oteen vid Glavobolja Zenice nejednake veliine
Strana tela
DPREZ: Ne dirajte i ne pokuavajte da uklonite lita to se nalazi u oku. Ako je strano telo veliko, :ao to je pero za pisanje, prekrijte oko papirnom :aom tako da podupire strano telo; moda e biti jotrebno da probuite rupu u ai. Zalepite au ia se ne mie. Pokrijte drugo oko povreene osobe :istom tkaninom da biste spreili da se povreeno )ko pomera. Ako je strano telo malo, prekrijte oba >ka istom tkaninom i lagano je uvrstite na mestu. Operite ruke sapunom i vodom.
Potraite strano telo. Zamolite povreenog la polako krui oima dok vi traite strano telo. 3PREZ: Nemojte dozvoliti povreenom da trlja oko.
Vaenje stranog tela iz donjeg kapka Recite povreenom da pogleda gore, pa polako povucite donji kapak nadole. Izgurajte strano telo iz oka istom vlanom tkaninom. OPREZ: Ne upotrebljavajte papirnu maramicu ili vatu da biste izvadili strano telo.
i Izazovite suze u oku. Ako vidite strano telo, olako povucite gornji kapak nadole, preko donjeg :apka. Time ete izazvati suze, to moe da ispere trano telo.
I Uklonite strano telo koje vidite.
\ko se strano telo ne ispere suzama, isperite ;a tekuom vodom ili ga izvadite istom, vlanom kaninom. Jo jedna mogunost je da povreeni tvori oi pod vodom u posudi svee vode z slavine. Kad jednom strano telo izae, povreeni > morao da izvadi kontaktna soiva ako ih ima. i 3PREZ: Ne upotrebljavajte papirne ubruse maramice ili vatu da biste izvadili strano telo. Jemojte ga vaditi ako se nalazi u duici ili zenici.
> Uklonite strano telo s donjeg kapka. \ko vidite strano telo na donjem kapku, isperite ;a vodom ili ga izvadite istom, vlanom tkaninom. Cad je strano telo napolju, povreeni bi morao la izvadi kontaktna soiva, ako ih ima.
NASTAVLJA SE
49
OKO - HITNA STA N JA
6 Uklonite strano telo iz gornjeg kapka. Ako ne vidite strano telo u oku ili s unutranje strane donjeg kapka, podignite povreenom gornji kapak. Ako vidite strano telo na gornjem kapku, isperite ga vodom ili ga odignite istom, vlanom tkaninom. Kad je jednom strano telo izvan oka, vratite gornji kapak u prvobitni poloaj. Povreeni bi tada morao da izvadi kontaktna soiva, ako ih ima. O PREZ: Ne upotrebljavajte papirnu maramicu ili vatu za vaenje stranog tela.
Ako je neophodno, prekrijte oba oka i potraite lekarsku pomo. Ako ne moete da naete ili uklonite strano telo, ili povreenoga boli ili slabije vidi poto ste uklonili strano telo, prekrijte oba oka istom tkaninom i uvrstite je da se ne mie. Odvezite povreenog u najbliu bolnicu.
Podizanje gornjeg kapka Recite povreenom da gledadole. Stavite tapi za ienje uiju, ibicu ili kaiicu za kafu preko gornjeg kapka. Uhvatite gornje trepavice i kapak povreenog i zavrnite gornji kapak preko ibice.
Prekrivanje oba oka Stavite istu tkaninu preko oka povreenog. Obmotajte mu drugu istu tkaninu oko glave tako da prekriva oba oka; uvrstite da se ne pomera.
Hemikalija u oku
OPREZ: Nemojte da gubite vreme pre nego to ponete da ispirate oko i pobrinite se da voda dospeva pod oba kapka. Ne stavljajte u oko nita drugo osim vode. Ne dozvolite da povreeni trlja oko. ; Isperite oko vodom. Vidi sliku zdesna. Ako ne moete da dovedete povreenog do slavine, 15 min. neprestano ispirajte oko aama vode, pazei da ona tee preko oka od unutranjeg ugla prema napolje.
Ispiranje oka Drite otvoreno oko povreene osobe pod tekuom vodom iz slavine najmanje 15 minuta. Voda bi trebalo da tee od unutranjeg kraja oka prema spoljanjem. Ako su zahvaena oba oka, pustite da voda tee preko oba oka.
2 Traite da povreeni izvadi kontaktna soiva, ako ih nosi. 3

Prekrijte oko. Poto ste isprali oko, prekrijte ga istom pamunom tkaninom. Zatim veite zavoj preko oba oka; time ete pomoi da se sprei pomeranje povreenog oka.
4 Identifikujte, ako moete, hemikaliju koja je izazvala opekotinu. Budite barem spremni da osoblju hitne pomoi kaete da li je hemikalija bila u tenom ili prakastom stanju.
50
O PEKOTIN E
OPEKOTINE
VAZNO!
Nazovite 94 ako opekotine ne zahvataju samo jedan deo tela, ili ako zahvataju lice, vrat, ake, stopala ili polne organe, ili ako unesreeni oteano die. Nazovite i ako je unesreeni dete ili starija osoba. Nazovite 94 ako su opekotine izazvane hemijskim supstancama. Vidi okvir dole. Ako sumnjate da je povreeni doiveo strujni udar, v//Strujni udar (str. 63). Ako unesreeni ima hemijsku opekotinu u oku, vidi Oko - hitna stanja (str. 49-50). Ako je unesreeni prosuo hemijsku supstancu od koje se koa smrzla, pruite prvu pomo za hemijske opekotine, a zatim prvu pomo za ozebline (str. 52). Ako je povreeni prosuo hemijsku supstancu koja se apsorbovala kroz kou ne spalivi je, vidi Trovanje (str. 66).
)PREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata i lea, pogledajte str. 53. Odmaknite povreenog od izvora opekotina. ! Skinite svu odeu ili nakit s opeenog dela tela. 3PREZ: Ne skidajte vruu odeu ili odeu koja tinja li se dimi i koja je osuena ili zalepljena za opeenu ;ou. Ne diite i ne kaljite u opeenu kou. ) Prekrijte lake opekotine mokrom tkaninom. ^ko je opeeni deo manji od povrine grudi lovredenog, polako ga prekrijte aravom i pekirom koji ste namoili u hladnu vodu, i drite opeenu kou pod hladnom tekuom odom. )P R EZ : Ne stavljajte led na opeenu kou. Je buite plikove. Ako je opeeni deo vei id povrine grudi unesreenog, ne stavljajte od vodu i ne prekrivajte opekotinu. Razdvojte opeene prste na rukama i nogama. vko su opeeni prsti na rukama i nogama, izmeu ijih polako stavite komadie suve gaze ili tkanine. )P R EZ : Ne upotrebljavajte vatu ili flastere. > Polako prekrijte opeenu kou istom suvom kaninom. Ako kroz tkaninu probija tenost, ireko nje stavite jo jednu. )P R EZ : Nemojte da nanosite nikakve masti, losione, naslac, sodu bikarbonu ili led na opekotine. > Podignite opeenu ruku ili nogu iznad nivoa rca unesreenog.
DUBINSKE OPEKOTINE
Kod dubinskih opekotina (na koje ukazuje pougljenisana ili bela koa), morali biste da kod unesreenog takoe proverite prioritete (str. 41).
Z A P A L JE N A O D E A
1 Polegnite osobu na zemlju tako da odea koja gori bude gore. 2 Ugasite plamen pokrivaem, kaputom ili bilo kojom drugom tkaninom koja vam je pri ruci. Odvraajte plamen od lica unesreenog ili mu recite da se polako prevre.
OPEKOTINE OD HEMIKALIJA
SIMPTOMI
Znakovi opekotine Glavobolja Problemi s disanjem Napadi Plikovi Vrtoglavica Bolovi u stomaku Nesvestica
1 Udaljite povreenog od hemikalije.

2 Isperite opekotinu vodom i odstranite zagaenu odeu. Opeeni deo drite pod tekuom vodom najmanje 15 minuta da bi se hemikalija razblaila. Dok ispirate
opekotinu, odstranite sav nakit ili odeu koji su moda doli u dodir sa hemikalijom. OPREZ: Kod krute (prakaste) hemikalije, kao to je kre, otresite sve estice pre nego to isperete vodom. 3 Proverite prioritete kod povreenog (str. 41).
4 Ako povreeni ne die ili mu se ne moe napipati puls ili otkucaji srca, ponite s vetakim disanjem i masaom srca (reanimacijom) (str. 56-59). 5 Prekrijte opekotinu istom, suvom tkaninom.
51
OZ E B LI N E I P O T H L A E N O S T
OZEBLINE I POTHLAENOST
VAZNO!
Nazovite 94. Ako unesreeni ima simptome i hipotermije (pothlaenosti) i ozeblina, prvo pristupite leenju hipotermije. _ | ______________________ S IM P T O M I________________ Pothlaenost (hipotermija) Drhtanje Nekoordinisani pokreti Pospanost, slabost Nesvestica Prestanak rada srca Ozebline Neosetljiva (obamrla), hladna koa Ruiasta koa koja postaje bleda da bi kasnije pocrnela, stvrdnula se i smrzla Plikovi
Pothlaenost (hipotermija)
OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53. Proverite prioritete unesreenog (str. 41). Ako unesreeni ne die i nema puls, odnosno otkucaje srca, ponite sa reanimacijom (str: 56-59). O PREZ: Pogoeni hipotermijom esto imaju vrlo spor ili slab puls; zato odvojte malo dodatnog vremena i panje da im proverite puls. Polako odvezite ili odvedite osobu u sklonite. Presvucite je u suvu odeu. Ako ne moe da stigne lekarska pomo, polako ponovo ugrejte osobu. Pokrijte joj glavu i vrat. Posluite se svojom telesnom toplotom, pokrivaima
ili aluminijumskom folijom da biste polako ugrejali unesreenog. Stavljajte mu tople obloge na vrat, grudi i slabine. Ako je osoba pri svesti i moe da guta, dajte joj da pije malo po malo tople, zaslaene, bezalkoholne napitke. O PREZ: Ne upotrebljavajte nikakav direktan oblik toplote, kao to je elektrini pokriva, da biste ugrejali unesreenog.
Ozebline
OPREZ: Ako postoji i mala verovatnoa da e se koa ponovo smrznuti, nemojte je zagrevati. Pomerite unesreenog s hladnoe i ekajte hitnu pomo. 1 Odnesite unesreenog u oblinje sklonite. Uklonite svu odeu koja ga stee i nakit. Ako moete da utoplite ozeblu kou, a pomo nee uskoro stii, polako zagrevajte kou. Stavite ozeble ruke ili noge u posudu tople, ne vrue vode i drite ih najmanje 30 minuta. Lagano meajte vodu i kako se bude hladila, dodajite tople vode. Ili nakvasite pamunu tkaninu u toploj vodi; ponovo je kvasite da bi ostala topla. Ako nemate na raspolaganju vodu, posluite se svojim telom, pokrivaima ili novinama kako biste ugrejali kou. O PREZ: Ozebla koa moe trajno da se oteti ako se prebrzo zagreva; nemojte se sluiti direktnim izvorom toplote, kao to je elektrini pokriva. Ne masirajte kou. Osuite zagrejanu kou i drite je utopljenom. Kad jednom oteena koa postane meka i u nju se vrati oseaj, prekrijte je istom suvom tkaninom; stavite iste suve komade tkanine izmeu ozeblih prstiju na nogama i rukama. Obmotajte kou suvom tkaninom da biste je odrali utopljenom.
Ne dopustite unesreenom da pui ili pije alkohol dok ekate lekarsku pomo.
52
POVREDE
G LA V E, VRATA
[ LEA
POVREDE GLAVE, VRATA I LEA
VAZNO!
Nazovite 94. Ako sumnjate da je unesreeni pretrpeo povredu glave i krvari iz uha, oka ili nosa, pruite prvu pomo kako je opisano dole, a zatim pristupite pruanju prve pomoi za hitne sluajeve s nosom (str. 4 8 ), okom (str. 4 9 ) ili uhom (str. 67 ). Ako moete, ustanovite kako je osoba povreena. Povreda glave, vrata ili lea posebno je verovatna ako se unesreeni zatekao u nezgodi koja je ukljuivala iznenadno ubrzanje ili usporavanje (kao u saobraajnim nezgodama) ili od skakanja na suvom ili u vodu, ili ako postoje prostrelne rane glave i grudi. Viestruke rane i nesvesno stanje posle telesnih udaraca takoe su mogui pokazatelji. S IM P T O M I Povrede glave Rane na glavi Modrica ili voruga na kosmatom delu glave Krvarenje iz uha, nosa ili usta koje nije izazvano povredom tih delova Tenost koja se cedi iz uha ili nosa Modrica na oku Modrica iza uha Glavobolja, munina ili povraanje Promenjeno mentalno stanje Promene vida Nerazgovetan govor Nepravilan puls Nesvestica Povrede vrata ili lea Bolovi u leima ili vratu Oseaj bockanja u rukama ili nogama Nepokretnost ruku ili nogu Gubitak kontrole beike ili creva Neobian poloaj glave, vrata ili lea Nesvestica
DPREZ: Ne pomerajte povreenu osobu ako nije ;asvim neophodno. Pobrinite se da unesreeni u potpunosti miruje bude smiren.
Proverite prioritete kod unesreenog (str: 41). ^ko ne die ili ne moete da mu osetite puls li otkucaje srca, ponite sa reanimacijom
str. 56-59).
DPREZ: Kad unesreenom otvarate disajne puteve, amo mu podignite bradu. Ako morate da stavite jnesreenog na lea, poduprite mu glavu, vrat i lea )a ga paljivo prevrnite na lea; pripazite da glava, 'rat i lea svakako budu u ravni dok ga prevrete. vlajbolje je imati najmanje jo jednu osobu da vam )omogne da to uradite. Pristupite leenju oiglednih povreda. Pobrinite se da unesreenom bude udobno. obrinite se da unesreenom bude toplo, pokrijte ;a pokrivaem ili kaputom dok ne stigne medicinska )omo. 3PREZ: Ne stavljajte mu jastuk pod glavu jer bi to noglo da izazove zaepljenje disajnih puteva. 'Jemojte mu davati nita za jelo ili pie. > Pobrinite se da disajni putevi budu otvoreni. vko unesreeni pone da se gui ili da povraa li gubi svest, poduprite mu glavu, vrat i lea paljivo ga prevrnite na bok. Najbolje je imati lekoga ko e vam pomoi da to uinite. 3PREZ: Pripazite da se glava i vrat unesreenog omeraju zajedno s ostatkom tela.
53
POROAJ PRVA POMO
VANO!
Ako poroaj napreduje bre nego to ste oekivali (majka moda osea neodoljivu elju da gura ili moda osea detetovu glavicu meu nogama), nazovite 94; zatim ponite s pruanjem prve pomoi kako je ovde opisano. Neophodno je zvati medicinsku pomo to je pre mogue jer moe da doe do komplikacija koje mogu da ugroze ivot majke i deteta. Ako su kontrakcije materice pravilne i javljaju se u razmaku od tri do pet minuta, odvezite majku u bolnicu. Ako majci iz vagine curi tenost, zovite njenog lekara. Poroaj je prirodni proces, pa se zato umeajte tel< kada bude potrebno. Ne pokuavajte da odgodite poroaj. Ne dozvolite majci da prekrsti noge i ne pokuavajte da gurnete dete nazad majci u vaginu.
Priprema majke
1 Majku udobno smestite. Smestite je na veliku ravnu povrinu sjastucim a ili neim drugim udobnim, ime se moe podupreti. Pod nju stavite ist arav ili novine. Pobrinite se da joj bude toplo. Pomozite joj da skine svu odeu ispod stomaka. 2 Pobrinite se da majka bude smirena. Majku mogu da mue jaki bolovi; recite joj da die duboko i polako. 3 Operite ruke vodom i sapunom. Izribajte sapunom i vodom i ispod noktiju i uklonite sav svoj nakit.
Poroaj
1 Pojavie se tenost obojena krvlju. Normalno je da se pojavi neto tenosti obojene krvlju; nemojte se uzrujavati. O PREZ: Odmah pozovite lekarsku pomo ako majka izgubi vie od 1 do 2 oljice krvi pre, tokom ili posle poroaja. Pridravajte dete dok se pojavljuje na otvoru vagine. Bie klizavo; moete da upotrebite ist, suv pekir da biste ga drali. O PREZ: Ne vucite dete. Proverite da li je pupana vrpca oko detetovog vrata. Ako je pupana vrpca obmotana oko vrata, podvucite pod nju prst i polako je prebacite preko detetove glave.
Pridravajte dete Veina dece raa se s glavom napred. Poduprite glavu i ostatak tela kad se pojavi na otvoru vagine. Ona e se prirodno okrenuti na stranu, a usledie i ostatak tela.
Jg g
--
POROAJ - PRVA
POMO
4- Detetovo rame moe da zapne. Ako se ini da se rame zaglavilo, lagano pritisnite neposredno znad majinih stidnih dlaka ili joj podignite noge; ecite joj da jako gura. Dete je moda jo u vodenjaku. Ako je tako, jrobuite vodenjak. 6 Moda nee prvo izai detetova glava. \ko se to dogodi, polako pritisnite odmah znad majinih stidnih dlaka. Zapamtite vreme. 3ridravajte detetovo telo kako se pojavljuje. \ko se u roku od tri minuta ne pojavi i glava, aodignite detetovo telo kako biste mu otkrili lice Ja moe da die. Recite majci da nastavi da gura. DPREZ: Ne vucite dete napolje iz vagine.
\\.
\
*
\
' - /
/f I
&
>
Omoguite detetu koje izlazi na zadak da die Podiite detetovo telo prema gore sve dok mu ne vidite lice. Oistite mu usta i nos istim suvim pekirom.
----V y
'
Posle poroaja
1 Pomozite detetu da pone da die. Drite dete ako da mu iz usta i nosa iscuri tenost. Oistite mu jsta i nos istim, suvim pekirom. Ako ne die, drite a tako da mu glava bude nie od stopala i lupkajte $a po tabanima. Odmah mu protrljajte lea. Ako o ne deluje, ponite s reanimacijom (str. 56-59). Obriite i umotajte dete. Upotrebite ist, suv )ekir; nemojte mu ispirati belu supstancu s tela. Jmotajte ga u ist, suv pekir.
YJ ffW \
I '> \ \ \
Pobrinite se za oticanje tenosti iz deteta Drite dete tako da mu glava bude nie od stopala, a glavu mu okrenite na stranu.
3 Veite uzicu oko pupane vrpce.

% Sauvajte posteljicu. Majka e najee izbaciti )osteljicu u roku od 30 minuta. Stavite je u posudu ia biste je dali medicinskom osoblju. Ako sasvim le izae u roku od 30 minuta, odmah pozovite nedicinsku pomo. Ne vucite pupanu vrpcu ne pokuavajte da izvadite posteljicu.
Masirajte majci donji deo stomaka. oto je posteljica izbaena, trljajte majci donji Jeo stomaka da biste pomogli da se odri pod ;ontrolom mogue krvarenje.
U !
Vezanjem odvojite ostatak pupane vrpce Upotrebite uzicu ili pertlu za cipele pa je vrsto stegnite oko pupane vrpce najmanje 10 cm od detetovog pupka. OPREZ: Za podvezivanje pupane vrpce ne upotrebljavajte konac.
' (l ^ ^3
A
---
5 Pobrinite se da majci i detetu bude toplo io dolaska lekarske pomoi.
55
PRESTANAK
RADA S R C A
I DISANJA
PRESTANAK R A D A SRCA I DISANJA
VAZNO!
Ako povreeni ne die, a ne ini se da se gui stranim telom, nazovite 94 ili recite nekom u blizini da to uradi; zatim ponite s reanimacijom (dole). Ako je povreeni odoje ili dete mlae od osam godina, pogledajte str. 58-59. Ako sumnjate na guenje stranim telom, vidite str. 43-45. Ako povreeni ima tegobe s disanjem, vidi str. 2 16. Ako sumnjate da osoba ima srani udar, pogledajte str. 62. S IM P T O M I
Reanimacija
Postupak pruanja pomoi kod prestanka rada srca iii disanja zove se kardiopulmonalna reanimacija. Ciljevi reanimacije su da se otvore disajni putevi, da se ponovo uspostavi disanje i ponovo uspostavi cirkulacija. Najbolje je da reanimaciju obavljate samo ako ste osposobljeni za taj postupak. OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53.
Bledo ili plavkasto lice Grudi se ne diu i ne sputaju Nema otkucaja srca ili pulsa Nesvestica Nema izdisaja
ienje usta prstom, odrasli Drite unesreenom jezik i podignite mu bradu. Kliznite kaiprstom s unutranje strane obraza i iistite sva strana tela.
1 2
Ispruite povreenog na lea.

i
Oistite povreenom usta. O PREZ: Ako ugledate strano telo u grlu povreenog, ne pokuavajte da ga dohvatite jer biste time mogli da gurnete telo jo dublje u disajne puteve; pruite prvu pomo za guenje stranim telom (str. 43). Otvorite disajne puteve povreenom. Polako mu zabacite glavu i podignite bradu.
\ \
Vetako disanje, odrasli Zatvorite unesreenom nos i svojim usnama sasvim zatvorite njegova usta. Udahnite mu polako vazduh dva puta; izmeu udisaja odmaknite svoja usta od njegovih.
4 Pogledajte, posluajte i osetite da li die. Svakako stavite uho na usta povreenoga; samo pomeranje grudnog koa ne mora da znai da die. 5 Ako povreeni ne die, dajte mu vetako disanje. Gledajte da li se diu grudi sa svakim udahom; pustite da se grudi spuste pre nego to drugi put udahnete vazduh povreenom. Ako mu se grudi ne diu, polako mu zabacite glavu jo malo vie pa ponovo pokuajte dva puta polako da udahnete vazduh. Ako se grudi i dalje ne diu, pruite mu prvu pomo za guenje stranim telom (str. 43). O PREZ: Ako je glava zabaena previe ili premalo, moda neete uspeno otvoriti disajne puteve.
Provera pulsa, odrasli
Y '\
A /
" ^
V
Polako stavite dva prsta, bez palca, u udubljenje na vratu povreenog sa strane, pored Adamove jabuice; opipajte mu puls.
Proverite puls.
Ako ne moete da napipate puls, pristupite spoljnoj masai srca. Vidi ilustracije zdesna i na str. 58-59.
Poloaj ruku, odrasli Stavite srednji prst u udubljenje gde se rebra spajaju s krajem grudne kosti. Stavite kaiprst pored i iznad srednjeg prsta. Poloite donji deo dlana druge ruke pored i iznad kaiprsta. Maknite prste i stavite tu ruku preko svoje druge ruke; prepletite prste i drite ih u vazduhu, odignute od grudi.
8 Ponovite postupak pod 3, 4 i 5. Ako je povreeni odoje ili dete mlae od osam godina, udahnite mu vazduh samo jednom.
9 Primenjujte spoljnu masau srca, vetako disanje, pa ponovo proverite puls. Kod odrasle osobe ili deteta starijeg od osam godina ponovite etiri puta niz od 15 pritisaka, posle kojih mu dvaput udahnite vazduh usta na usta; zatim ponovo proverite da li se oseti puls. Kod odojeta ili deteta mlaeg od osam godina ponovite deset puta niz od 5 pritisaka, posle kojih udahnite vazduh samo jednom; zatim ponovo proverite puls. Ponavljajte nizove pritisaka, udisaja i provere pulsa sve dok povreenom ne pone da otkucava puls ili dok ne pone samostalno da die, ili dok ne stigne ekarska pomo.
Spoljna masaa srca, odrasli Postavite se tako da vam ramena budu direktno iznad aka; ispruite ruke. Snano pritisnite da biste udubili grudnu kost povreenog 4 do 5 cm. Popustite pritisak, ali ne odmiite ruke s grudi. Pritisnite 15 puta brojei ,,i jedan, i dva, i tri.... OPREZ: Ne Ijuljajte se napred - nazad.
10 Ako povreeni ne die, a moete da mu

riapipate puls, dajte mu vetako disanje. Ddrasloj osobi ili detetu starijem od osam godina jdahnite vazduh jednom svakih pet sekundi. 3roveravajte puls posle svakih 12 udisaja. Detetu starom izmeu jedne i osam godina udahnite /azduh jednom svake etiri sekunde; proveravajte duIs posle svakih 15 udisaja. Odojetu udiite /azduh jednom svake tri sekunde; proveravajte da li se osea puls ili otkucaji srca posle svakih 20 udisaja. Nastavite dok ne stigne pomo.
NASTAVLJA SE
PRESTANAK
RADA S R C A
I DISANJA
O P O J E (DO 1 GODINE)
I EN JE U STA , V E T A K O D IS A N JE , PULS ienje usta prstom Pridrite jezik i podignite bradu. Pogledajte u usta; ako vidite strano telo i mislite da ga moete lako ukloniti, uvucite mali prst uz unutranju stranu obraza i krunim pokretom ga izvadite. SP O LJN A M A S A A SRCA Poloaj ruku Stavite kaiprst tik ispod zamiljene linije na sredini grudne kosti, izmeu bradavica. Stavite dva srednja prsta pored i ispod kaiprsta, a zatim podignite kaiprst. Slobodnom rukom pridravajte odojetovu glavu zabaenu prema nazad.
Vetako disanje Jednom rukom drite bradu u podignutom poloaju, a svojim usnama sasvim prekrijte odojetov nos i usta. Prvo udahnite dva puta, azatim pojednom. Izmeu udisaja odmaknite usta. Diite snano, ali ne tako jako da mu vazduh ode u eludac. Provera pulsa Polako pritisnite unutranju stranu odojetove ruke izmeu lakta i ramena s dva prsta, ne palcem. Ako ne moete da napipate puls, posluajte otkucaje srca. Spoljna masaa srca Malo savijte i pritisnite ravno dole svoje prste, udubljujui odojetovu grudnu kost I do 2 cm. Opustite pritisak, ali ne podiite prste. Postupak ponovite pet puta, brojei: ,,i jedan, i dva, i tri.... OPREZ: Ne Ijuljajte se napred - nazad.
Vidi str. 56-57 radi potpunih uputstava.
PRESTANAK
RADA S R C A
I DISANJA
DETE
(O D 1 D O 8 G O D IN A )
C IS C EN JE U STA , V ES T A C K O D IS A N JE , PULS Cienje usta prstom Pridrite jezik povreenog deteta i podignite mu bradu. Uvucite kaiprst i prelazei krunim pokretom po unutranjim zidovima usne upljine izvadite bilo kakvo strano telo.
SP O LJN A M A S A Z A SRCA Poloaj ruku Stavite dva prsta svoje desne ruke u udubljenje gde se sastaju rebra s krajem grudne kosti. Stavite dlan leve ruke do svog desnog kaiprsta, prstiju odmaknutih od detetovih grudi. Sada maknite levu ruku i stavite dlan desne ruke tamo gde vam je bila leva. Levom rukom pridravajte detetovu glavu zabaenu prema nazad (dole).
Vetako disanje Prstima mu zatvorite nos i svojim usnama mu sasvim prekrijte usta. U poetku mu dva puta polako udahnite vazduh; posle toga nastavite mu po jednom udisati vazduh. Izmeu udisaja odmaknite usta.
Spoljna masaa srca Postavite se tako da vam ramena budu tano iznad detetovih grudi; ispruite ruke. Snano pritisnite rukom da biste udubili detetovu grudnu kost 2 do 3 cm. Opustite pritisak, ali ne diite ruku. Ponovite postupak pet puta brojei: ,,i jedan, i dva, i tri...". Oprez: Ne Ijuljajte se napred - nazad.
Provera pulsa Polako pritisnite udubljenje na vratu povreenog deteta, sa strane, pored Adamove jabuice, s dva prsta, ne i palcem, i napipajte puls.
Vidi str. 56-57 radi potpunih uputstava.
59
PRELOMI
I IAENJA
PRELOMI I ISAENJA
VAZNO!
Nazovite 94. Ako sumnjate da je povreeni slomio vrat ili kimu, vidi Povrede glave, vrata i lea (str.53). Ako sumnjate da je povreeni slomio nos, pogledajte Nos - hitna stanja ( str. 48) | SIM PTO M I Bolovi Izoblien deo tela Modrice, nagnjeenje Promenjena boja koe Otok Kost koja se vidi Obamrlost uda Gubitak funkcije zgloba, uda ili prsta
PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea pogledajte stranu 53. ? Proverite prioritete kod povreenog (str. 41). Ako povredeni ne die ili ne moete da mu napipate puls, odnosno otkucaje srca, ponite sa reanimacijom (str. 56-59). Nemojte da pomerate povreenog. PANJA: Ne pomerajte nekoga ko ima povreen kuk, karlicu ili gornji deo noge, ako nije neophodno. Ako morate da ga pomerite na sigurno, imobilizirajte povreenom glavu meu svojim rukama, vrsto ga drite za odeu na ramenima i odvucite. Proverite ima li i drugih ozbiljnih povreda i pristupite leenju. PANJA: Ako povreeni krvari u blizini slomljene kosti ili oko nje, ne perite i ne dirajte ranu. Prekrijte je istom tkaninom i uvrstite zavojem.
4 Imobiliite povreenu kost ili zglob. Ako je slomljen prst na ruci ili nozi, stavite na njega hladni oblog i podignite ga iznad visine srca povreenog. Stavite komadi tkanine ili vate izmeu povreenog i nepovreenog prsta, a zatim ih poveite jedan uz drugi. Vidi ilustracije na suprotnoj strani radi uputstva kako da imobiliete povreenu nogu ili ruku. PANJA: Ne pokuavajte izravnati ili promeniti poloaj bilo koje izobliene kosti ili zgloba. Kada primenjujete imobilizaciju trouglastom maramom ili udlagom, nemojte prekinuti dotok krvi u povreeni ud. Ne uvrujte udlagu preko preloma.
60
PR ELO M IIIA EN JA
IM O BILIZA CIJA P O V R E EN E RU KE
P O D LA K T iC A , RUNI ZG LO B ILI A K A STABILIZU JTE POVREENU RUKU Stabillzacija ruke Poduprite povreenu kost ili runi zglob rukama i poloite podlakticu pod pravim uglom preko grudi povreene osobe. Palac povreenog trebalo bi da bude okrenut prema gore. Stavite ruku i zglob na asopis ili novine postavljene pekirom ili jastuiem i uvrstite asopis da se ne pomera. STAVITE RUKU U TRO U G LASTU M ARAM U
IM O BILIZA CIJA P O V R E EN E N O G E
PO TK O LEN IC A STAVLJAN JE POTKO LENICE U UDLAGU
Upotrebljavanje dasaka kao udlage. Postavite dve duge daske; jedna bi trebalo da se prua od kuka do pete povreenog, a druga bi morala da dosee od pete do slabina. Daske prekrijte pokrivaima i jastucima, a zatim ih stavite tako da obloena strana dodiruje povreenu nogu. Uvrstite daske da se ne miu kod slabina, bedra, kolena i lanka.
1 Stavite komad tkanine da poslui kao trouglasta marama. Poloite veliki komad tkanine, koulju dugih rukava ili jaknu; presavijte tkaninu na pola, tako da oblikuje trougao. Podvucite tkaninu ili koulju izmeu ruke i tela povreenog tako da dugaka stranica tkanine ili gornji deo koulje budu najblii nepovreenoj ruci.
2 Zaveite tkaninu tako da se ne mie. Povucite jedan kraj tkanine povreenom iza vrata; drugu polovinu poloite preko povreene ruke, Zaveite trouglastu maramu iznad ramena na nepovreenoj strani; presavijte tkaninu koja je ostala iza lakta i uvrstite je sigurnosnom iglom, Pazite datrouglasta marama dobro uvruje ruku, ali da je ne stee,
Upotrebljavanje pokrivaa kao udlage. Ako ne moete da doete do dasaka, smotajte pokriva, stavite ga izmeu nogu povreenog i veite mu noge zajedno kod slabina, bedara, kolena i lanaka.
N A TK O LEN IC A ILI KUK STAVLJAN JE N ATKOLENICE ILI KUKA U UDLAGU PAZNJA: Nemojte stavljati povreenu natkolenicu ili kuk u udlagu ako ne morate da pomerate povreenog. Ne uvrujte udlagu na mestu preloma.
N A D LA K T IC A , RAM E ILI K LJU N A KOST STABILIZU JTE RAM E ILI KLJUCNU KOST
1 Poduprite povreenu kost

ili zglob rukama. Poloite povreenu ruku preko grudi, s palcem okrenutim prema gore i stavite je u trouglastu maramu (gore).
2 Uvrstite trouglastu maramu da se ne mie. Veite traku oko trouglaste marame, grudi i povreene ruke.
Upotrebljavanje dasaka kao udlage. Postavite dve dugake daske: jednu koja se protee od pazuha povreenog do pete i drugu od slabina do pete, Obloite daske pokrivaima ili jastucima, a zatim njihovu obloenu stranu okrenite prema nozi. Uvrstite ih da se ne pomeraju preko grudi, struka, slabina, bedra, kolena i lanka.
SRANI
UDAR
SRCANI U D A R
Nazovite 94.
VAZNO!
SIM PTO M I Stezanje ili bol u grudima koji se moe proiriti na jednu ili obe ruke ili na vrat ili na vilicu. Nepravilni otkucaji srca Oteano disanje Strah ili teskoba Vrtoglavica Jako znojenje Munina ili povraanje Blede ili plavkaste usne ili nokti na rukama Bleda, plavkasta ili vlana i hladna koa Nesvestica
PANJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53.
1 Proverite prioritete kod povreenog (str.41). Ako povredeni ne die ili nema puls, odnosno nema otkucaja srca, ponite sa reanimacijom (str. 56-59).
Pobrinite se da povreenom bude udobno i umirite ga. Opustite svu odeu koja ga stee, naroito oko vrata, grudi i struka. Ako je povreeni bez svesti, stavite ga u boni poloaj (str.41). Pobrinite se da mu bude toplo; ako je neophodno, pokrijte ga pokrivaem ili dodatnom odeom. Prelazite mu po elu hladnom, mokrom tkaninom. PANJA: Ne pokuavajte dovesti besvesnog povreenog ka svesti pljuskajui ga , tresui ili polivajui ga hladnom vodom. Ne dajte mu nita ni za jelo ni za pie. Nastavite pratiti disanje i puls povreenog i, ako je nuno, ponite s reanimacijom.
62
STRUJNI
UDAR
STRUJNI U D A R
VAN O !
Ako je povreeni u blizini visokog napona, ostanite na udaljenosti od najmanje 6 metara. Ako se povreeni nalazi u automobilu, recite mu da tamo i ostane; no ako auto gori, recite mu da iskoi iz automobila to dalje. Nazovite Elektro-distribuciju da iskljue struju; zatim nazovite 94. Kad je struja iskljuena, ponite s pruanjem prve pomoi, kako je ovde opisano. Ako je povreeni u dodiru sa golom elektrinom icom u domainstvu ili sumnjate da ga je udarila struja u kui, nazovite 94 i ponite s pruanjem prve pomoi kako je ovde opisano. Ne dodirujte povreenog ako je jo uvek u dodiru sa strujom. Ako sumnjate da je povreenog udario grom, pozovite 94. Povreenog smete odmah da dotaknete i ponete pruanje prve pomoi kako je ovde opisano. SIM PTO M I Znakovi opekotina na ustima ili koi Oseaj bockanja Vrtoglavica Oseaj jakog udarca Bolovi u miiima Krvarenje Glavobolja Nesvestica
PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata li lea, pogledajte str. 53.
Prekinite strujno kolo. Izvadite utika elektrinog aparata iz utinice ili iskljuite struju na glavnom vodu j kui. Ako to nije mogue, odvojite povreenog od nesta dodira sa elektrinom strujom. 3 ANJA: Ne dodirujte kou unesreenoga dok je on o u dodiru sa strujom. Ne dodirujte elektrinu icu. Proverite prioritete kod unesreenog (str.41). ^ko povredeni ne die ili mu se ne oseti puls, jdnosno otkucaji srca, ponite sa reanimacijom nasaom srca i vetakim disanjem (str.56-59).
3 Proverite da li ima bilo kakvih drugih ozbiljnih jovreda i pruite pomo. Obradite mogue )pekotine na mestu ulaska i izlaska struje (str.52).
'4 Pobrinite se da povreenom bude udobno.
5 okrijte povreenog kaputom ili pokrivaem. 'Je stavljajte mu jastuk pod glavu; tako moete zazvati zaepljenje disajnih puteva.
Odvajanje povreenog od mesta dodira sa strujom Stanite na gomilu odee, knjigu ili komad drveta: pazite dobro da ne stojite na mokrom. Uzmite neto suvo od materijala koji ne provodi struju, poput drvene drke od metle ili stolice, i odgurnite povreenog od mesta dodira sa elektrinom strujom.
OK
Pozovite 94.
VAN O !
| _______________________ SIM PTO M I Nemir ili teskoba Slab, ubrzan puls Hladna, vlana, bleda koa Jeza s drhtanjem Bolovi u grudima Brzo, povrinsko disanje Vrtoglavica ili opta slabost Munina ili povraanje Nesvestica
PANJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53. Proverite prioritete kod povreenog (str.41). Ako povredeni ne die ili nema pulsa, odnosno otkucaja srca, ponite s reanimacijom (str.56-59). Smestite povreenog tako da mu bude udobno. Osim ako je povreenom udobnije da sedi, polegnite ga na lea, s glavom nie od ostatka tela. Ako ne sumnjate na prelom kostiju nogu, podignite mu noge 20 do 30 cm. Ponovo mu proverite disajne puteve.
A N A F IL A K T I K I O K
VANO!
Ako sumnjate na teku alergijsku reakciju, povreeni je moda upao u anafilaktiki ok
SIMPTOMI
Svrab Rumeno lice Vrtoglavica Munina ili povraanje Krkljanje Nesvestica Koprivnjaa Topla koa Nateeno lice ili jezik Grevi u elucu Oteano disanje
3 Pokuajte da utvrdite uzrok oka i pruite prvu pomo za odgovarajui hitan sluaj
4 Pobrinite se da povreenom bude toplo i udobno. Opustite svu stegnutu odeu i pokrijte povreenog pokrivaem ili dodatnom odeom. Ne upotrebljavajte elektrini pokriva ili bilo koji drugi oblik direktnog grejanja. Ako povreeni lei, ne stavljajte mu jastuk pod glavu jer bi to moglo da izazove zaepljenje disajnih puteva. Pobrinite se da disajni putevi budu otvoreni. Ako se povreeni pone guiti ili povraati, okrenite mu glavu na jednu stranu tako da mu izbljuvak ne bi zatvorio disajne puteve.
Osim pruanja pomoi povreenom u sluaju oka, izvedite i sledee postupke: Nastojte smiriti povreenog. Utvrdite da li je povreenog ujeo insekt.
Ako jeste, paljivo odstranite sa koe povreenog ono to ga je ubolo. PANJA: Ne upotrebljavajte pincetu; tako moete da gurnete vie otrova u kou.
Dajte lek, ako vam je na raspolaganju.
6 Ako na lekarsku pomo treba ekati due od jednog sata, dajte povreenom, koji je pri svesti, da sisa istu tkaninu natopljenu vodom.
Neki su Ijudi skloni anafilaktikom oku i moda imaju pri ruci zalihe za hitne sluajeve. Ako je tako, pomozite povreenom oko leka. To moe ukljuivati i davanje injekcije adrenalina povreenom; sledite uputstvo dato na leku.
TOPLOTNI
UDAR
1 IS C R P L J E N O S T VRUINOM
TOPLOTNI U D A R I ISCRPLJENOST VRUINOM
VAZN O !
Ako sumnjate da je unesreeni pretrpeo toplotni udar, pozovite 94. | SIM PTO M I
TOPLOTNI UDAR
Rashladite unesreenog. Brzo pomerite unesreenog na hladnije mesto. Stavljajte mu na elo i telo hladne, mokre komade tkanine ili ga umotajte u mokre pekire ili arave. Hladite ga elektrinim ventilatorom, fenom nametenim na hladan vazduh ili rukom. PAZNJA: Ne sluite se trljanjem alkoholom da biste rashladili unesreenog; nemojte mu davati nita za jelo i pie.
Toplotni udar Telesna temperatura iznad 40 C Rumena, suva, vrua koa Suene zenice Zbunjenost Uprzan puls Napadi Nesvestica Iscrpljenost vruinom Hladna i vlana koa Prekomerno znojenje Rairene zenice Ubrzan puls Glavobolja Munina ili povraanje Grevi u stomaku ili udovima Vrtoglavica Nesvestica
Iscrpljenost vruinom
1
Pomerite unesreenog na hladnije mesto.
2 Pobrinite se da unesreeni legne ili sedne i podignite mu stopala. 3 Rashladite unesreenog. Stavljajte mu hladne, mokre komade tkanine na elo i telo ili umotajte unesreenog u mokre pekire ili arave. Hladite ga elektrinim ventilatorom, fenom nametenim na hladan vazduh ili rukom. PAZNJA: Ne sluite se trljanjem alkoholom da biste rashladili unesreenog. 4
Dajte unesreenom koji je pri svesti hladno pie. Ako je unesreeni pri svesti i moe da guta bez tekoa, dajte mu da pije malo po malo slane vode (1 kaiica oli pomeana sa 2,5 do 3 dl vode). PAZNJA: Ne prisiljavajte unesreenog da pije; nemojte mu dati nita to sadri alkohol ili kofein.
5 Ako se stanje unesreenog ne popravi, pozovite 94.
65
TROVANJE
TROVANJE
VAZNOt
Ako su hemikalije prsnule ili se prosule unesreenom u oi, vidi Oko - hitna stanja (str. 49). Ako su se hemikalije prosule ili prsnule na kou unesreenoga, vidi Opekotine (str. 51). Ako je unesreeni udahnuo otrovni gas, izvedite ga na sve vazduh, a zatim ponite s postupkom prve pomoi za trovanje, opisanim ovde. Budui da otrovana osoba moe da ne pokazuje skoro nikakve simptome ili da pokazuje simptome koji nisu dole navedeni, vrlo je vano pretraiti mesto trovanja kako biste nali pomo u otkrivanju uzroka trovanja.
PANJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53. Proverite prioritete kod unesreenog (str.41). Ako unesreeni ne die ili nama pulsa ili otkucaja srca, ponite s reanimacijom (str.56-59). Pokuajte da ustanovite koji je uzrok trovanja. Ako je mogue, pitajte otrovanu osobu ta je progutala ili udisala. U ostalim sluajevima osvrnite se da biste u blizini uoili neko otvoreno pakovanje hemikalija ili biljke ili bilo ta iz domainstva to je unesreeni mogao progutati; onjuite vazduh da proverite da li ima neobinih mirisa.
SIM PTO M I Glavobolja Vrtoglavica Temperatura Bolovi u stomaku Problemi sa vidom Napadi Dah neuobiajenog mirisa Groznica Pospanost Opekotine na koi Munina ili povraanje Problemi s disanjem Nesvestica
Pozovite 94. Recite radnicima hitne pomoi koju je hemikaliju, biljku ili predmet iz domainstva unesreeni progutao. Priekajte uputstva o tome kako treba postupiti. Sledite uputstva koja vam je dala hitna pomo (94) ili sluba za detoksikaciju. Zavisno od otrova, mogu da vas upute da izazovete povraanje tako to ete unesreenom dati da pije mleko ili vodu, ili da mu date aktivni drveni ugalj. PAZNJA: Ne pokuavajte izazvati povraanje ako vam tako ne kau; ne izazivajte povraanje ako je prolo vie od jednog sata otkad je unesreeni progutao otrov. Ne dajte unesreenom nita da jede ili pije, osim ako vam tako ne kau. Ne oslanjajte se na uputstva napisana na nalepnici na pakovanju
O TRO VN A SRED STV A U DOM AINSTVU

Osim popisa otrovnih sredstava u domainstvu, otrovna su i mnoga sredstva za ienje, deterdenti, osveivai i sredstva za dezinfekciju. Lekovi, biljni preparati i vitamini, bilo da se dobijaju na lekarski recept ili bez njega, mogu biti otrovni ako se meaju jedni s drugima, ako se meaju s alkoholom ili se uzmu u velikim koliinama; vidi Indeks konvencionalnih i prirodnih lekova. Nazovite lokalnu slubu za sluajeve trovanja u vezi sa odreenim sredstvima. Alkohol Antifriz Boja Duvanski proizvodi Coriva Herbicidi Insekticidi Luina Naftalin i druga sredstva protiv moljaca Rastvori Pesticidi Sredstva za poliranje Tablete gvoa Tenostza vetrobransko staklo Terpentin
OTROVNE BILJKE
Postoje stotine potencijalno otrovnih biljaka. Mnogi delovi biljaka, ukljuujui semenke, bobice, jezgra oraastih plodova i lukovice su potencijalno otrovne. Ako imate pitanja u vezi s nekom biljkom, nazovite lokalnu slubu za sluajeve trovanja. Neke od najotrovnijih biljaka su: Difenbahija Filadendron Digitalis Hermes, vinobojka Potos Oleander Vodena Otrovna kukuta kukuta
Stavite unesreenog u boni poloaj (str. 41) Sauvajte izbljuvak za medicinske radnike.
66
UHO -
HITNA STA N JA
UHO HITNA STANJA
VAN O !
Ako sumnjate na povredu glave ili ako iz uha tee krv ili druga tenost posle povrede glave, nazovite 94. | SIM PTO M I Bol u uhu Oslabijen sluh Oticanje, crvenilo uha Krvarenje Vrtoglavica Munina ili povraanje
Strana tela
1 Istresite strano telo. Nagnite glavu povreenog tako da povreeno uho bude okrenuto nadole. Recite povreenom daprotrese glavu ili mu je vi protresite. PAZNJA: Ne udarajte povreenog u glavu u pokuaju da oslobodite strano telo. 2 Izvadite strano telo. Ako strano telo ne ispadne, pogledajte u uho. Ako vidite strano telo i ono je savitljivo, a nije ivi insekt, pokuajte da ga odstranite pincetom. PAZNJA: Nikad ne gurajte strano telo. Ne pokuavajte izvaditi tvrdo strano telo kao to je zrno pasulja ili kuglica. 3 Ako se u uhu nalazi ivi insekt, ubijte ga sipajui na njega malo ulja, sireta ili alkohola. To e pomoi da se ublai bol. Zatim isperite insekta iz uha toplom, ne vruom, vodom. 4
Ako je strano telo vrsto smeteno u uhu, odvezite povreenog u najbliu bolnicu.
Ispiranje insekta iz uha Nakrivite glavu povreenog tako da povreeno uho bude okrenuto prema gore. Lagano povucite unu resicu unazad i prema gore i sipajte u uho maio topiog mineralnog, maslinovog ili dejeg ulja. Posle toga bi insekt morao isplivati iz uha.
Krv ili druge tenosti iz unutranjosti uha

1 Lagano prekrijte uho istom tkaninom i zalepite je da se ne pomera. PAZNJA: Ne pokuavajte zaustaviti isticanje. Ne pokuavajte oistiti uho. 2 Poloite povreenog da lei ravno na leima. PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53.
67
UNUTRANJE
KRVARENJE
UNUTRANJE KRVARENJE
VAZN O !
Pozovite 94. SIM PTO M I Modrice Kaljanje ili povraanje krvi Rektalno krvarenje Krvarenje izvagine (ali ne menstrualno) Krv u mokrai Krvarenje iz nosa ill uha Rane na lobanji, grudima ili trbuhu Vrtoglavica Gubitak svesti Oslabljen puls Ostajanje bez daha Povrinsko disanje Proirene zenice Bleda, hladna i vlana koa
PANJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53. 1 Proverite prioritete kod unesreenog (str. 41). Ako unesreeni ne die ili mu ne moete napipati puls ili otkucaje srca, ponite s reanimacijom masaom srca i vetakim disanjem (str. 56-59). Dok ekate lekarsku pomo, povremeno proveravajte prioritete kod unesreenog. Pobrinite se da unesreeni miruje i bude smiren. Nemojte mu davati nita za jelo i pie.
3 Ako je unesreenom nateena ili izobliena ruka ili noga, imobiliite je (str. 60). 4 Pristupite leenju oka (str. 64) dok ekate lekarsku pomo.
68
DAVLJENJE
DAVLJENJE
VAZNO!
Ako davljenik piuta na vodi iicem nadole ili ima tekoa pri plivanju, pozovite 94 ili recite nekome u blizini da to uini; ponite s postupkom prve pomoi opisanim ovde. i SIM PTO M I Poplavelo lice Nema izdisanja vazduha
Hladna, bieda koa Nesvestica
PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili lea, pogledajte str. 53. Izvucite davljenika na sigurno. PAZNJA: Budite oprezni ako pruate ruku ili nogu davljeniku; unesreeni moe da vas nehotice povue u vodu. Nastojte drati glavu, vrat i lea unesreenog ravno dok ga izvlaite na obalu; ako je mogue podvucite mu pod lea dasku kako biste ga izvukli ili izneli iz vode.
SP A SA V A N JE IZ VODE
Unesreeni bez svesti. Ako je mogue, gazite po pliaku
i izvlaite davljenika na obalu licem prema gore; pazite na jake struje. Ako je voda preduboka da biste po njoj gazili, potraite amac kojim biste mogli doi do davljenika. Ako u blizini nema amca, a dobar ste pliva, otplivajte do davljenika i dovucite ga do obale licem prema gore. U ostalim sluajevima zovite pomo.
Unesreeni pri svesti. Izvucite davljenika na sigurno pomou tapa, vesla, ueta i pojasa za spasavanje, pekira ili oblinjeg amca. Ako je neophodno, pregazite vodu do unesreenog, ali pazite na jake struje. PAZNJA: Ne plivajte do unesreenog ako niste osposobljeni za spasavanje davljenika
2 Proverite prioritete kod unesreenog (str. 41). Ako davljenik ne die ili mu ne moete napipati puls, odnosno otkucaje srca, ponite s reanimacijom (masaom srca i vetakim disanjem) (str. 56-59).
Stavite unesreenog u boni poloaj (str 41). PAZNJA: Ne stavljajte davljenika u boni poloaj ako sumnjate na povredu vrata ili lea, koja je moda izazvana nezgodom pri skakanju u vodu.
SP A SA V A N JE IZ Z A M R Z N U T E VODE (LEDA)
Unesreeni bez svesti. Ako ne moete do unesreenog, veite ue za stablo i sebi oko struka; otkliite se na trbuhu do unesreenog. U ostalim sluajevima napravite lanac od Ijudi tako da spasioci lee isprueni na ledu i izvucite unesreenog na obalu. PAZNJA: Ostanite to je mogue dalje od pukotine u ledu. Unesreeni pri svesti. Recite unesreenom da se ne penje
Sklonite svu mokru odeu i pokrijte unesreenog kaputom, pokrivaem ili suvom odeom.
5 Pobrinite se da unesreeni miruje dok ekate medicinsku pomo.
na led, nego da se dri za ivicu. Izvucite ga pomou velikog tapa, ueta ili merdevina. Ili napravite lanac od Ijudi u kojem e spasioci leati isprueni na ledu.
69
ZMIJSKI
UJED
ZMIjSKI UJED
VAZNO!
Ako niste sigurni da ujed potie od zmije otrovnice, pretpostavite da je tako i ponite s merama prve pomoi koje su ovde opisane. I SIM PTO M I |
1 Pobrinite se da unesreeni miruje i smirite ga, ako je mogue, pripazite da mesto ujeda bude ispod nivoa srca unesreenog. 2 Pokuajte odrediti vrstu zmije. Ako morate da ubijete zmiju nemojte joj otetiti glavu. PAZNJA: Ne dovodite sebe u opasnost pribliavajui se previe zmiji. 3 Pozovite hitnu pomo i obavestite ih kakva je zmija ujela unesreenog. 4 Proverite prioritete unesreenog (str. 41). Ako unesreeni ne die ili nema pulsa tj. otkucaja srca, ponite s reanimacijom (str. 56-59). 5 Ako je mesto ujeda na ruci ili nozi unesreenog, iznad njega veite traku. Traku poputajte na minut-dva svakih 15 do 30 minuta. Ako se otok proiri do trake, pomerite je nekoliko centimetara navie.
Najei simptomi su bolovi i otok na mestu ujeda koji se ponekad iri na celo telo. Ako vas je ujeia arka, to mogu biti jedini simptomi. Ujed opasnije otrovnice moe izazvati muninu, greve, ok ili asfiksiju (guenje). Budui da kod svakog zmijskog ujeda postoji opasnost od tetanusa, hitno zatraite lekarsku pomo.
Veite traku iznad ujeda. Posluite se kaiem ili maramicom kako biste vezali traku 5 do 10 cm iznad ujeda; traka bi se morala nalaziti izmeu ujeda i srca unesreenog. Treba da moete da ugurate prst izmeu trake i koe unesreenog i da moete opipati puls ispod trake. Ako to ne moete, poputajte traku sve dok to ne bude mogue.
6 Ako ste sigurni da je zmija bila otrovna i da je do ujeda dolo u poslednjih 5 minuta, a treba vie od 30 minuta da bi stigla lekarska pomo, zareite mesto ujeda i isisajte otrov. Sterilnim noem zareite kroz kou i direktno kroz trag ugriza. Pumpicom ili ustima, isisajte otrov. PAZNJA: Zareite ud po duini, a ne popreko. Ne zarezujte unesreenog po glavi, vratu ili telu. Ne gutajte otrov; ispljunite ga. Ne isisavajte otrov ako imate otvorene ranice u ili na ustima.
70
ZM IJSKI
UJED
O TR O V N E ZMIJE U SRBIJI
U Srbiji i Crnoj Gori postoje 3 vrste otrovnih zmija iz roda otrovnica ( Vipera ): arka, italijanska otrovnica i poskok. Vano je da znate prepoznati zmiju koja je ugrizla rtvu tako da se u bolnici moe dati odgovarajui protivotrov. Sve tri vrste zmija imaju trouglaste glave, oi kao proreze, dugake otrovne zube i slian trag ujeda. PO SKO K V ip era a m m o d y te s
Lagano operite mesto ujeda sapunom i vodom. Tapkajte dok se ne osui, nemojte trljati. 8 Uklonite sav nakit ili odeu u blizini mesta ujeda koja stee.
Preko mesta ujeda stavite isti zavoj od tkanine. reakcija.

Poskok je vrlo otrovna zmija sive, ute ili smee boje, s tamnom cik-cak prugom i malim rogom na vrhu njuke. A R K A V ip era b e ru s
10 Pazite na znakove teih alergijskih

S/idi Anafilaktiki ok (str. 64).
1 1 Ako unesreenoga treba pokretati, ne dajte mu da hoda. Nosite ga.
O B L IK G LA VE I TR A G O V I UJEDA
N EO TR O V N A Z M IJA O TR O VN A Z M IJA
arka je odozgo siva, smea ili gotovo crna, a na leima joj je cik-cak pruga. IT A LIJA N S K A O TR O V N IC A V ip e ra a sp is
Neotrovne zmije obino ostavljaju trag ujeda slian gore prikazanom, dva dvoreda tragova ujeda.
Otrovne zmije imaju prepoznatljivu trouglastu glavu; ujed obino ostavlja i dve rane na mestu ujeda otrovnih zmijinih zuba.
Italijanska otrovnica je sline boje kao arka, ali su joj tamne pege na leima retko spojene u cik-cak prugu.
KUNI ORM ANI
S LEKOVIMA
KUNI ORMANI S LEKOVIMA

K O N V EN C IO N A LN I LEK O V I
orisno je imati kod kue, pri ruci, nekoliko lekova za este tegobe, tako da budete spremni kada se povremeno javi gripa ili prehlada. Svi dole navedeni proizvodi mogu se dobiti bez lekarskog recepta u veini apoteka. Sto se tie imena lekova u klasama proizvoda koji se dobijaju bez lekarskog recepta, vein preparata ima iste aktivne sastojke, a razlikuje se samo u nainu pakovanja. Uvek imajte na umu da su proizvodi koji se kupuju bez lekarskog recepta ipak lekovi, i mogu imati potencijalno opasne propratne efekte ako se ne upotrebljavaju prema uputstvu; vie podataka o tano odreenom leku moete nai u Indeksu konvencionalnih i prirod n ih lekova, koji poinje na str. 876. Sva ova sredstva morala bi se drati na tamnom i suvom mestu i izvan domaaja dece. Povremeno proveravajte rok trajanja na svim lekovima; mnogi preparati imaju ogranien rok trajanja. ZALIH E PRVE POMOCI Clanovi vae porodice moda imaju druge, sasvim odreene potrebe, poput adrenalina radi alergije na . , . , , ,., ,, , . , , v. i i v , , , , , , , v Osim lekova, trebalo bi kod kuce pri ruci da drzite ubod pcele. I ovi lekovi bi trebalo da budu u vasem j za|j|-|U zavoja i materijala za prvu pomo za hitne kunom ormaniu s lekovima. sluajeve.Njih bi trebalo drati u istoj, vakumiranoj ambalai.
Samolepljivi zavoji, izbor veliina Flaster-traka Antiseptike maramice Leptir-zavoji Hladni oblozi (jednokratni) Vata - cik-cak i loptice Stapii za ui Elastini zavoj Prirunik za prvu pomo Zavoji od gaze, razliitih veliina, u jastuiima i rolnama Maramice za ruke (jednokratne) Sredstvo za odbijanje insekata
Rukavice od gume Sigurnosne igle Makaze (koje se koriste iskljuivo u tu svrhu) Trouglasta marama Sapun Sterilne gaze (neprianjajue) Toplomer (ako u kui ima dece mlae od pet godina, svakako ukljuite i toplomer za rektalno merenje ili merenje temperature u uhu) Papirni pekiri Pinceta
KO N V EN CIO N ALNI
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
A n tacid - loe varenje A n tib io tsk a krema-posekotine, ogrebotine Lek p ro tiv proliva Lek p ro tiv gljivica - atletsko stopalo ili svrab u slabinama A n tih ista m in ik u kap sulam a -alergije A ce tilsaliciln a kiselina (npr. A sp irin ) ili paracetam - bolovi poput glavobolje ili greva u miiima K alam inski losion - svrab od osipa na koi i uboda insek. Lek za kaalj/ prehladu/ grip Tablete d im en h id rin a ta - bolest kretanja H id ro ko rtizo nska k re m a - koni osipi i ubodi insekata V o d o n iko v peroksid - antiseptik za posekotine i
ogrebotine 12 La ksa tiv - zatvor 13 Vazelin - ispucala koa 14 Sred stvo za za titu od sunca
72
KUNI ORM ANI
S LEKOVIMA
ALTERNATIVNI LEKOVI
rirodni preparati mogu se upotrebljavati za mnoge este tegobe. Ove trave, ulja i homeopatski lekovi mogu se obino nai u prodavnicama zdrave hrane i specijalizovanim apotekama. Ulja i homeopatski farmaceutski proizvodi obino su pakovani, ali lekovito bilje se moe kupovati i u rinfuzi i kod kue kombinovati u stvaranju tano odreenih preparata. Ne zaboravite da lekovito bilje, isto kao i lekovi koji se mogu dobiti bez recepta, predstavlja snane materije i trebalo bi ga oprezno upotrebljavati. Pripremanje i uputstvo o doziranju za prirodne lekove moete nai u Indeksu konvencionalnih i p rirod nih lekova, koje poinje na str. 876.
HOMEOPATSKI
1 A co n ite - prehlade, difterija, temperatura, ok 2 A p is - ujedi i ubodi, koprivnjaa 3 Arnica-modrice, iaeni zglobovi, ok 4 A rsen icum alb u m - prehlade, trovanje hranom, gripa 5 Bellad on na - bolovi u uhu, temperatura, glavobolja, infekcija, toplotni udar 6 B ryo nia - bolovi u leima, temperatura, glavobolje, gripa 7 G e ls e m iu m -temperatura i gripa 8 H epar su lp h u ris - apscesi, irevi, difterija, upalagrla 9 H ypericum - povrede ivaca, ujedi insekata 10 P u lsatilla - deje bolesti, prehlade, temperatura, tegobe sa sinusima 11 Rhus to xico d e n d ro n - bolovi u leima, ovije boginje, gripa, uganua, istegnua 18 19
20
21
22
23
24
BILJNI
12 A lo ja (Aloe barbadensis) gel za spoljnu upotrebu kod uboda pele, sunanih opekotina 13 Ka m i I ica (Matricarla recutita) aj za ublaavanje za loeg varenja 14 O bini crevac (Stellana media) - krema za smirivanje nadraenosti koe 15 Crni gavez (Symphytum officinale) - mast od listova za sekretoni, ali ne i ubodne rane 16 M aslaak (Taraxacum officinale) - koren, uvarak kao sekretorni laksativ 17 Crna bazga (Sambucus nigra), cvet, nana (Mentha piperita) i sto lisn ik (Achillea millefolium)
25 26
27 28 29
30
31
- bolovi u sinusima se ublaavaju ako se tri puta na dan uzima vrui oparak od jednakih delova Laneno sem e - laksativ G en cijana (Gentiana lutea) vru aj za ublaavanje loeg varenja u m b i r (Zingiber officinale) koren poparen vruom vodom, prema potrebi, za ublaavanje munine O bini te trlja n (Marrubium vu/gare)-vrui oparak prema potrebi za kaalj Beli slez (Althaea officinalis) vrui oparak prema potrebi za kaalj Prava konara (Filipendula ulmaria), d ivlja iglica ( Geranium maculatum) i nana (Mentha piperita) - vrui oparak od jednakih delova za ublaavanje proliva S itn o cvetn a divizm a (Verbascum thapsus) - vrui oparak tri puta na dan za kaalj;dobro za decu M a I i n a (Rubusidaeus) sirup protiv groznice Nana (Mentha piperita) - aj ili oparak za ublaavanje loeg varenja, proliv T rp u ta c ( Plantago psyllium) laksativ K ad u lja (Salvia officinais) oparak za ispiranje upaljenog grla Kiselica (Rumex crispus) uvarak tri puta na dan kao sekretorni laksativ M elaleuka, u lje (Melaleuca spp.) - za spoljnu upotrebu kod atletskog stopala H am am elis (Hamamelis virginiana) - destilovan, upotrebite spolja za smirivanje svraba
73
BO LESTII M OGUN OSTI LE EN JA ^
Pre primene bilo kojeg od ovde navedenih lekova, konvencionalnog ili alternativnog, potraite ga u spisku konvencionalnih i prirodnih lekova koji poinje na str. 876, zbog moguih opasnosti, meudelovanja i radi upozorenja. Treba imati na umu to da biljni preparati nisu pod tako strogom kontrolom kao lekovi.
BOLESTI
I MOGUNOSTI
LEENJA
5ADRAJ
C
Kdenoidne vegetacije - . . . 78 tegobe \ h e .....................................................80 ^ k n e ................................................. 82 M c h a jm e ro v a ............................ 86 (Alzheim erova) bolest 'ile rg ije ........................................... 90 ^lkoholizam ............................... 94 ^miotrofina lateralna . . . . 98 skleroza 'vnalna f is u r a ............................ 100 Vnalno k rv a re n je ................... 102 Vneurizam .................................. 104 vngina p e k to ris ......................106 u ik sio zn o st............................... 110 \n o re k sija .................................. 114 vrtritis........................................... 116 ^ stm a........................................... 122 vteroskleroza............................126 vtletsko s to p a lo ......................130 C e lija k ija ..................................... 180 C ir o z a ........................................... 182 C reva - p o re m e a ji............ 186 pranjenja
G
G a s tritis........................................ 260 G a stro e n te ritis.........................262 G ih t ................................................. 264 G la u k o m ..................................... 268 G la v o b o lja .................................. 272 Gliste i p a n tlji a re ................278 G ljivin e in f e k c ije ................280 G o ja z n o s t .................................. 282 G o n o re ja ..................................... 286 G o r u ic a ..................................... 288 G rip ................................................. 290 G rli m aterice - r a k .............294 G rli m aterice - tegobe . . 296 G rlo - b o lo v i............................300 Grlo - strep to ko kn o .............304 zapaljenje G rudi - b o lo v i.........................306 G u a v o s t..................................... 308 Guteraa - r a k ......................310 Guteraa - te g o b e .............312 G utanje, o te a n o ...................314
c
ire v i.............................................. 188 m i a k ........................................ 190 v o ri i........................................... 192
D
D ebelo crevo - ......................194 rak D e p re sija ..................................... 198 D e p r e s ija ,.................................. 202 sezonska D e rm a titis .................................. 204 Desni - b o lesti.........................208 D ifte rija ........................................ 212 D ija b e te s ..................................... 214 Disajni sistem - ......................220 tegobe D isanje - te g o b e ...................222 D iskovi - t e g o b e ...................224 D ive r t ik u lit is ............................228 D ojke - r a k ............................... 232 D ojke - te g o b e ......................236 Droge i lekovi - ...................240 zloupotreba
3
iazedovljeva .........................132 (Basedow ljeva) bolest le s n ilo ........................................ 136 ieika - in fe k c ije ...................138 ieika - r a k ............................... 142 'o g in je ........................................ 144 io lo v i........................................... 146 ôlovi, h ro n i n i......................148 lo re lio za ..................................... 154 r a d a v ic e .................................. 156 radavice, genitalne.............158 radavice ta b a n a ...................160 r o n h it is ..................................... 162 ubrezi - r a k ............................166 ubrena o b o lje n ja .............168 ubrene in fe k c ije ................172 ubreni k a m e n ...................174 u lim ija ........................................ 176 u r z it is ........................................ 178
H
H e p a titis ..................................... 316 H erpes........................................... 320 H erpes, g e n ita ln i...................322 Herpes pojasni.........................324 H ijatusna k ila ............................326 H ip o g lik e m ija .........................328 H la m id ija ..................................... 330 Holesterol - t e g o b e ............ 332 H r ip a n je ..................................... 336 H rk a n je ........................................ 338
E
E k c e m ........................................... 244 E m f iz e m ..................................... 248 E n d o m e trio z a .........................252 E p ile p sija ..................................... 256
I Im p e tig o ..................................... 340 Im p o te n cija ............................... 342 Im unoloki sistem - . . . . 344 porem eaji In fek cije........................................ 348 Inko ntinencija m okrae . . 350 I i ja s ...............................................354
F
F o b ije ........................................... 258
75
BOLESTI
I MOGUNOSTI
LEENJA
J
Jajnici - r a k ...............................356 Jajnici - t e g o b e ......................358 Jetra - r a k ..................................360
M
M a la rija ........................................ 438 M a m u r lu k .................................. 440 M an in a d e p re s ija ................442 M aterica - r a k .........................446 M aterica - te g o b e ................448 M e n ije r o v a ............................... 452 (M eniereova) bolest M e n in g itis.................................. 456 M enopauzne tegobe . . . . 458 M enstrualne teg o b e.............460 M iina slabost.........................466 M iini b o l..................................468 M iini grevi............................47 0 M okrane tegobe...................472 M okrenje u k re v e t................474 M o n o n u k le o z a ......................476 M ozak - rak...............................480 M odani u d a r .........................482 M rena (katarakta)...................486 M u n in a ..................................... 488 M ultipla s k le ro z a ...................492
K
Karlica - z a p a lje n je ............ 362 K a a lj.............................................. 364 K ija n je ........................................... 368 K i l a ................................................. 370 Kinetoza - bolest ................372 kretanja Koleno - b o lo v i......................374 K o lik e ........................................... 376 K o lit is ........................................... 378 K o n g e stija .................................. 380 K o n ju n ktivitis............................382 K o p riv n ja a ...............................384 Kosa i dlaice - ......................386 ispadanje (Alopecija) Kosti - r a k .................................. 390 Kotani trn o vi............................392 Koa - r a k .................................. 394 Krajnici - z a p a lje n je .............398 Kronova (Crohnova) . . . . 4 0 0 bolest Krvni pritisak, v is o k i............ 404 Krvni u g ru c i............................4 0 8 Krvotok - te g o b e ...................4 1 0 Kurje oi i k a l u s i ...................414
O ko - tegobe............................522 O p e k o tin e .................................. 524 O p eko tine od sunca . . . . 526 O psesivno-kom pulsivni p o r e m e a j............................528 O s ip i.............................................. 530 O sip od p e le n a ......................534 O s te o p o ro z a ............................536 O trovni brljan.........................540 O vije b o g in je .........................542
P
Palani zglob - ......................544 zadebljanje Panika - n a p a d i......................546 Parkinsonova b o le st.............548 Pegavac ste n o v itih ................552 planina P e n is - b o lo v i.........................554 P e ru t.............................................. 556 Pleuritis - zapaljenje . . . . 558 plune m aram ice Plikovi i u lje v i.........................560 Plua - ra k .................................. 562 Plua - z a p a lje n je ................566 Polenska g r o z n ic a ................570 Polne s m e t n je .........................574 Polno prenosive bolesti . . 578 Posekotine, ogrebotine . . 580 i rane Potkolenica - bolovi.............582 Po vraan je..................................584 P re d m e n stru a ln i...................588 sindrom P re h la d a ..................................... 592 Preponski miii - ................596 istegnue P ro liv...............................................59 Prostata - ra k ............................60C Prostata - te g o b e ...................604 P s o rija z a ..................................... 60
N
N atkolenica - .........................496 povreda miia N e p lo d n o st............................... 498 N e s a n ic a ..................................... 500 N e sve stica .................................. 504 N e u ra lg ija .................................. 506 N ikotinska apstinencija . . 508 Noga - b o lo v i.........................510 Nokat, u r a s li............................512 Nokti - tego be.........................514 Nosni p o lip i............................... 516
L
Laktozna intolerancija . . . 4 1 6 L a rin g itis ..................................... 4 1 8 Lea - b o lo v i............................420 Lea - te g o b e .........................422 Le u ko za ........................................ 426 Lice - b o lo v i............................43 0 L im fo m i........................................ 432 L u p u s ........................................... 4 3 6
o
O n a m rlja - ............................518 degeneracija O ko - m o d r ic e ......................520
76
BOLESTI
I MOGUNOSTI
LEENJA
* a k ..................................................612 Rame - b o lo v i.........................618 âne od leanja ...................620 (dekubitus) Razdraljivost............................622 Rejnoov (Raynaudov) . . . 624 sindrom -Jeumatska g ro zn ica .............626 Rubeola........................................ 628 Runi zglob i aka - . . . . 630 bolovi Ruka - b o lo vi............................632
Srane a ritm ije .........................700 Srani u d a r ............................... 704 Stafilokokne in fe kc ije . . . . 708 Stopala - tegobe i bolovi . 712 S t r e s ...............................................714 S v ra b ...............................................718 Svrab u p re p o n a m a .............720 V
Uganua i istegnua.............790 U ho - z a p a lje n je ...................792 U h o b o lja ..................................... 796 U kljetenje n e rv a ...................798 U ko enost i t r n c i...................800 U m o r...............................................802 U sna duplja - ra k...................806
V Vagina - te g o b e ......................808 Varenje - p r o b le m i.............812 V a i..................................................814 V eliki k a a lj............................... 816 Vene, p ro ire n e ......................818 Vene - zapaljen je (flebitis) 822 V etro vi. .........................................824 Vid - p o re m e a ji...................826 Vrat - b o lo v i............................ 830 V rto glavica.................................. 832
a r la h ........................................... 722 iz o fre n ija .................................. 724 titna lezd a - tegobe . . . 726 t u c a n je ..................................... 730 u g a ...............................................732 uljevi (hem o ro id i)................734
5IDA (A ID S )............................... 634 if ilis ...............................................640 indrom h ro n i n o g ............ 642 umora indrom irita b iln o g .............646 creva Sindrom k a r p a ln o g ............ 650 tunela indrom n e m ir n ih ................654 nogu 5indrom porem eaja . . . . 656 panje Sindrom posttraumat- . . . 658 skog stresa Sindrom toksinog oka . . 660 Sindrom v ilin o g zg lo b a . . 662 Sinusi - z a p a lje n je ................666 Skolioza ..................................... 670 Slabokrvnost (a n em ija ). . . 672 Slabokrvnost (anem ija) . . 6 7 6 srpastih elija Slepo crevo - .........................678 zapaljenje Sluh - p o re m e a ji................680 Sluni kanal - ......................... 686 zapaljenje Sluz - ceenje u grlo . . . . 688 Sportske p o vred e...................690 Srana o b o lje n ja ...................694
T
Teleak (vitilig o )......................738 Telesni m iris............................... 740 Tem peratura i groznica . . 742 Tendinitis - zapaljenje . . . 744 tetive Teniski la k a t............................... 746 Testisi - r a k ............................... 750 Testisi - t e g o b e ......................752 T e ta n u s ........................................ 754 Tikovi i t r z a j i ............................756 T in it u s ............................................758 Trbuh - b o lo v i.........................762 Tremor, drhtanje, ................766 treenje T rih o m o n ija z a ......................... 768 Tro van je........................................ 770 Trovanje h ra n o m ...................774 Trovanje k r v i ............................776 Trudnoa - teg o b e................778 Tu b erku lo za............................... 784
z
Zadah iz u sta ............................834 Z ad ravanje tenosti . . . . 836 Z a ja p u re n o s t............................838 Z a p a lje n ja .................................. 840 Z a t v o r ........................................... 842 Zauke (m u m p s )...................846 Z e n ice , p ro irene...................848 Zglobovi - b o lo v i...................850 Zglobovi, noni - ................852 bolovi Zglobovi, o te e n i...................854 Z n o jen je, prekom erno . . . 856 Z u b i, iz b ija n je .........................858 Z u b o b o lja .................................. 860 V
Z
d relo - ra k ...............................862 elu d ac - rak............................ 864 eludani i r ............................ 866 u no k a m e n je ......................870 u t ic a ........................................... 874
u
Ubod pele i o s e ...................786 Ubodi i ujedi insekata . . . 788 i pauka
77
A D E N O ID N E V E G E T A C IJ E - T E G O B E
SIMPTOMI
Tegobe vezane za adenoide izazivaju sim ptom e u uima, nosu i grlu. Bilo koji od sledeih sim ptom a m oe da ukae na tegobe s adenoidim a. apnea koja se javlja pri spavanju i u kojoj se kod uspavanog deteta mogu da prekinu uobiajena obeleja disanja, bilo kratkim razdobljim a nedisanja mnogo puta tokom noi bilo duim razdobljim a nedisanja - do 20 sekundi - jednom ili dvaput tokom noi disanje na usta (o pstrukcija nosa) hrkanje (opstruisani disajni put) nazalni glas (govorenje k ro z nos) izluevine iz nosa tokom dana
kom binovane s kaljem nou, izazvane dreniranjem sinusa ponovljene infekcije uha u vezi s gornjim sim ptom im a
OBRATITE SE LEK A R U :
A k o vam dete ima razdoblja kad ne die mnogo puta svake noi; to m oe da ukazuje na sindrom apneje pri spavanju, koji m oe da izazove porem eaje u ponaanju kod dece zbog sm etnji pri spavanju, ili u teim sluajevim a m oe da predstavlja o ptereenje za srce i srane krvne sudove. A k o prim etite da vam dete oteano die ili die otvorenih usta zbog krajnje nazalne kongestije. lako ovi simptom i nisu opasni po ivot, oni upuuju na to da adenoidi deteta m oda opstruiu disajne puteve u nosu. A k o se vaem detetu vraaju infekcije uha koje slabo reaguju na leenje antibioticim a; infekcije uha koje se ne lee mogu prouzrokovati gubitak sluha.
denoidne vegetacije, limfno tkivo smeteno gornjem delu grla iza i iznad krajnika (slik dole, desno), imaju naroitu ulogu u detinjstvu. On stvaranjem antitela pomau organizmu maloga df teta da se bori protiv infekcija disajnog trakta. O detetove tree godine do otprilike sedme, adenok rastu tako da mogu da prue dodatnu zatitu plu ma i grudnom kou. Nakon, priblino, osme godin oni obino poinju da se smanjuju, a do poetk adolescencije oni praktino nestanu. Kad se adenoidi inficiraju ili nadrae, oni natel nu, esto zatvarajui disajni put u nosu i Eustahijev trubu prema uhu, izazivajui blagu ili teu nelagc dnost i oteano disanje ili sluh. Ako ih ne leirru poveani adenoidi mogu da dovedu do hronin upale sinusa, a u teim sluajevima do apneje p spavanju - u kojoj dete u neko doba tokom noi n nekoliko sekundi prestane da die. Moda ste odrasli u razdoblju kad je odstranjiv; nje adenoida i krajnika bilo uobiajeno, a moda st i sami bili podvrgnuti jednom od tih zahvata. Budui da lekari sada jasnije shvataju ulogu adenoida suzbijanju infekcija, znatno je manja verovatnoa d e vae dete biti podvrgnuto adenoidoktomiji - on se sad obino ograniava na najtee sluajeve.
UZ RO C I
Primarni razlog hroninih tegoba s adenoidima j strukturalne prirode: adenoidi narastu toliko velil da zapree puteve u nosu. Infekcija ili nadraenos moda izazvana alergijama, takode moe da izazc ve probleme jerzbog njih adenoidi oteknu.
LEEN JE
Tegobe s adenoidima je teko dijagnostikovati zat to simptomi mogu da ukazuju na itav niz bolesti teko je rei ak i nakon pregleda da li su uzrok pc veani adenoidi. Uvek odvedite dete lekaru na prc gled ako ima ponovljene infekcije uha, zaeplje nos ili bilo koje druge simptome s popisa levo.
KONVENCIONALNA M E D IC IN A
Pedijatar vaeg deteta napisae istoriju bolesti problema koje vae dete ima s uhom, grlom i nosem i verovatno e vas uputiti otorinolaringologu - specijalisti za uho, grlo i nos ili alergologu radi procene simptoma kod vaeg deteta. Otorinolaringolog e pregledati dete, a moda e zatraiti i rendgensko snimanje pomou kojeg e odrediti veliinu i oblik adenoida. Alergolog e verovatno da uradi ispitivanja da bi proverio da li postoji osetljivost na alergene iz vazduha (na primer: dim cigarete, praina, polen ili alergeni ivotinjskog porekla, kao to su estice dlaka i koe kunih Ijubimaca). Ako su krivac alergije, pravilno delovanje je leenje alergija - poput niza alergijskih injekcija kako bi dete postalo manje osetljivo - ili uklanjanje alergena. Ako alergije nisu uzrok, otorinolaringolog e moda da preporui hirurki zahvat odstranjivanja adenoidnih vegetacija. Operacija se trai kao prva crta odbrane samo u sluajevima tekoga oblika apneje pri spavanju, kod koje posledica poveanih adenoidnih vegetacija moe da bude hronini pritisak na srce i srane krvne sudove, a krajnji ishod moe da bude i otkazivanje srca.
ALTERNATIVNI NAINI L E E N J A
Osobe koje se bave alternativnim nainima leenja obino prvo trae uzrok koji je u vezi s alergijama. Uvek, radi procene i leenja treba da odvedete dete kod strunjaka; kuna nega moe samo da ublai simptome.
LEEN JE LEKOVITIM BILJEM
Za ehinaceu (Echinacea spp.) se veruje da pomae u suzbijanju infekcije. Pomou broike (Galium aparine) moe da se smanji oteenost limfnoga tkiva. Savetujte se s medicinarom koji se razume u lekovito bilje radi pravilnog doziranja.
HOM EOPATIJA
Budui da hronine tegobe s adenoidnim vegetacijama izazivaju druge tegobe, trebalo bi da se posavetujete s lekarom homeopatom radi lekova koji odgovaraju zdravstvenom stanju, a i pojedincu. Homeopata e pratiti napredak vaeg deteta i menjae lekove ako u kratkome vremenskom roku ne donesu olakanje.
OSTEOPATIJ A
Manipulativni tretman vrata, za koji se smatra da drenira limfni sistem, bio bi propisani redosled leenja.
A D E N O ID I
L E E N J E KOD K U E
Ovi lekovi mogu da ublae neke simptome, ali nee ukloniti tegobu koja se iza njih krije. Uvek potraite pomo strunjaka kad dete ima hronini problem. Za decu s alergijama, smanjenje ili uklanjanje nadraujuih stvari iz okoline, moe da olaka stanje i pomogne da se oseaju ugodnije. Na primer, elektrostatiki filter za vazduh moe da smanji koliinu praine ili plesni u kui. Ovlaiva moe da pomogne detetu koje pati od kongestije tako to spreava da sluz postane pregusta. Upotrebljavajte ovlaivas regulatorom vlanosti da biste osigurali pravu koliinu vlanosti u vazduhu. Temeljno oistite ovlaiva pre i posle upotrebe. Dekongestiv koji moete da dobijete bez lekarskog recepta moe privremeno da ublai zaepljenost. Pilea supa takoe moe da otvori zaepljene puteve u nosu.
A D EN O ID I
K R A JN IC I
Adenoidi su, kao i krajnici, limfni vorovi koji deluju kao filteri protiv klica. Radi se o ruiastim kvricama u zadnjem delu nosa (ovde su prikazane utom bojom), iznad krajnika, Kad se adenoidi inficiraju, mogu da nateknu i oteavaju disanje.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim slovima.
AFTE
SIMPTOMI
bolne ranice nalik na kratere, koje se pojavljuju usam ljeno ill u grupama u unutranjosti usta i obino traju 5 do 1 0 dana. Ranice su sivkastobele ili bledoute s crvenom ivicom; mogu da se jave s unutranje strane obraza i usnica, na jeziku, na dnu desni ili mekom nepcu. bockanje ili peenje u usnoj upljini; ovaj oseaj esto se javlja 6 do 24 sata pre nego to se pojave ranice.
nojne ranice u ustima, takoe poznate ka afte, zapravo su infekcija usta koja pogaa mui veliki broj Ijudi. Najee se javljaju ko lescenata, iji imunoloki sistem nije jo u potpunos razvijen i kod ena neposredno pre poetka met struacije. Zapravo, kod ena je verovatnoa da i dobiju dva puta vea nego kod mukaraca. Ako s vam roditelje muile afte, verovatnoa da ete i vi c ih dobijete je 90 posto. Afte se esto javljaju kad sl pod stresom ili kada ste iscrpljeni. Sline ranice mogu da se jave i kao posledic mehanikih povreda. Te povrede obino su izazvar grubim zubnim protezama, etkicom za zube ili vri om hranom.
OBRATITE S E LEKA RU :
ako su gnojne ranice u vaoj usnoj upljini izuzetno bolne; lekar moe da vam da lek za ublaavanje bolova. ako ranice potraju vie od 1 dana; 4 to moe da ukazuje na ozbiljnije oboljenje koje zahteva leenje. ako im ate vie upornih ranica u ustim koje mogu da ukau a, na to da se u pozadini simptoma nalazi neki problem, kao to je reakcija na lek ili, retko, rak usne upljine ili leukoza.
UZROCI
Niko ne zna ta izaziva veinu afti ili zato je vec verovatnoa da ih dobiju ene. Cini se da je njihov pojavljivanje esto povezanosa stresom. Neki leka smatraju da afte mogu da budu posledica nedostatl< gvoa, folne kiseline, vitamina B n ili kombinacij navedenog. Afte mogu takoe da budu posledic poremeaja odbrambenog sistema organizma, ka to je alergija na neku vrstu hrane. Smatra se da afl nisu zarazne.
LEEN JE
Afte obino nestanu same od sebe, pa u veini slui jeva njihovo prisustvo moete bez ikakvog straha d zanemarite. Pomou lekova, koje moete da kupit bez lekarskog recepta, ubrzaete proces zarastanj; Neki alternativni naini leenja umanjuju stres deluju umirujue na upaljeno podruje. Ako je ran ca izuzetno bolna ili ne prolazi, idite kod lekara.
K O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A
Mnogi lekari predlau upotrebu masti koje se mog nabaviti i bez lekarskog recepta za ublaavanj nelagodnosti koju stvaraju afte. Traite lek koji sadr; glicerin, koji titi ranicu, i peroksid, koji suzbija bal terije. Ako afte ne reaguju na kunu negu i sredstv koja ste kupili bez lekarskog recepta, lekar e mod da vam prepie lek koji sadri difenhidramin da [ se ranica isuila i lidokain za ublaavanje bolov;
Ako imate infekciju, lekar e moda da vas lei antibiotikom na primer tetraciklinom. Ako su afte posledica nekog drugog problema, kao to je osetIjivost na hranu, trebalo bi dijagnostikovati i leiti stvarni uzrok.
Najvanije je da pronaete tehniku oputanja u kojoj uivate i koju ete nastaviti da upotrebljavate.
ISHRANA
Alternativni naini leenja imaju za cilj zarastanje ranica, kao i spreavanje njihovog ponavljanja.
A K U P R E S U RA
Za ublaavanje stresa, pritisnite taku una kesa 2 1 , najviu taku ramenog miia, na pola puta izmeu spoljnog vrha ramena i kime. Ako to uinite im osetite bockanje u ustima, pre nego to se razvije ranica, moete da pomognete da se umanji njena ozbiljnost. Vidi Dodatak radi jo podataka o poloaju taaka.
AROMATERAPIJA
Ako ste skloni aftama, izbegavajte kafu, zaine, agrume i ostale vrste hrane koja moe da vam nadrai usnu upljinu. Ako su vae afte posledica nedostatka nekog vitamina ili minerala, mogu da vam pomognu dodatne koliine vitamina C i B kompleksa, kao i folne kiseline, gvoda i cinka. Ako vas mue ranice u usnoj upljini koje se ponavljaju, a posledicasu osetljivosti na neku vrstu hrane, izbegavajte one vrste hrane koje pokreu alergijske reakcije.
Isperite usta etiri puta dnevno kombinacijom 60 g hidrogen peroksida, 60 g vode i 1 kaiica soli i sode bikarbone. Nemojte gutati. Isperite usta magnezijumovim mlekom da biste prekrili ranicezatitnim slojem. Probajte sredstva za ispiranje usta koja sadre sredstvo za ublaavanje bolova hlorheksidin. Prekrijte ranicu mokrom kesicom aja; tanin e da ubrza isuivanje afte. Upotrebljavajte masti koje sadre glicerin i peroksid, a moete da ih nabavite i bez lekarskog recepta. Probajte vebe akupresure za ublaavanje stresa.
Aromaterapeuti preporuuju nanoenje antiseptikih ulja od mire (Commiphore molmol), melaleuke (Melaleuce spp.) i mirisne mukatle (Pelargonium odoratissimum). Moete isto tako da ispirate usta etiri puta dnevno s 1/2 olje vode izmeane sa po 1 kapi ulja od mirisne mukatle i lavande (Lavandula officinalis).
Praktiar kineske medicine moe da napravi meavinu lekovitog bilja koja e ojaati celokupni sistem, zaceliti ranice i spreiti njihovo ponovno pojavljivanje.
LEENJE LEKOVITIM BILJEM
PREV EN CIJ A
Perite zube sodom bikarbonom koja deluje dezinfikujue. Svaki dan pojedite 4 kaike jogurta sa ivom kulturom; on sadri bakterije koje mogu da odravaju zdravlje u organizmu. Izbegavajte zainjenu, slanu ili kiselu hranu. Uzimajte dodatne koliine vitamina C, B kompleksa, folne kiseline, gvoa i cinka.
Za zarastanje afti i spreavanje njihovog ponovnog javljanja, pijte aj od maslaka (Taraxacum officinale) ili uzimajte kapsule od 500 do 1000 mg korena u prahu tri puta dnevno tokom est nedelja. Moete i da stavljate obloge koje ete kvasiti u ajevima od nevena (Calendula officinalis), kanadske utike (Hydrastis canadensis) ili mire (Commiphora molmol).
PSI H O S O M A T S K O LEENJE
'Mte esto izbiju zbog stresa. Nauite da meditirate, jluajte kasete za vizualizaciju (voenu fantaziju) i aredstavljajte sebe kao zdravu, oputenu osobu.
AKNE
SIMPTOMI
crvene takice, irii ili nateknua na koi koja uporno traju ili se vraaju, obino poznati kao bubuljice; mogu da se upale ili ispune gnojem, a tipino je da se pojavljuju na licu, grudima, ramenima, vratu ili gornjem delu lea, naroito kod adolescenata tamne takice, irii s otvorenim porama u sreditu su otvo ren i
m ite se ri (k o m ed o n i)
irii koji su ispupeni i nem aju otvora su z a tv o re n i m ite se ri (kom ed on i) crvene natekline ili kvrice, katkad oigledno ispunjene gnojem su pustule (gnojnice) koje se razviju od otvorenih ili zatvorenih mitesera upaljene kvrice ispod koe, ispunjene tenou, koje mogu da narastu i do veliine od 2,5 cm su vorovi (n o du li) ili ciste neprirodno crveni obrazi i nos znak su ro sacee , poremeaja nalik na akne koji pogaa odrasle osobe - veinom ene - starije od 30 godina.
otovo svako u neko doba ivota dobije bubi Ijice, to ini akne jednim od najeih kon poremeaja. Do njega dolazi kad se siuni dlaka zaepe masnim izluevinama iz koni lezda. Otvoreni miteseri (komedoni) javljaju se kz mali, obino ravni irii, takice sa sreditem potan nelim zbog izloenosti vazduhu; zatvoreni mitese su im nalik, ali su bez boje. Obe vrste bubuljica mo se razviti u nateene, bolne upale. Ciste ili vori (papule), koje se povezuju s teim sluajevima akr vrsti su otoci ispod povrine koe koje se upale i pi nekad inficiraju. lako akne ostaju uglavnom problem adolescer skog doba, oko 20 posto svih sluajeva javlja se kc odraslih osoba. Akne se esto pojavljuju tokom pube teta i obino su gore kod osoba s masnom koor Javljaju se kod oba pola, iako se najtei sluajevi ot no javljaju kod deaka tinejderskog uzrasta. Kod na je, pak, vea verovatnoa nego kod mukaraca c e imati blage do umerene oblike akni u trideseti godinama i kasnije, a i neto su sklonije rosacei. Mitove o tome kako neke kodljive vrste hranc nekontrolisani polni nagoni izazivaju aknezamenila jednostavna istina da naslednost i hormoni stoje i; veine oblika akni. Potpuni progon okolade iz ishr ne ili ribanje lica 10 puta na dan nee da promeni va predispoziciju za ovaj koni poremeaj, koji ne izgl da lepo, ponekad je bolan i esto izaziva nelagodno' stid.
OBRATITE SE L E K A R U
ako vae akne tokom dva do tri meseca ne reaguju na lekove koji mogu da se dobiju bez lekarskog recepta; moda vam je potrebna lekarska pomo; ako imate tei oblik akni, od kojih mogu nastati potkone ciste i uporne bubuljice koje mogu da se inficiraju. Dermatolog moe da vam prepie lek da biste spreili trajne oiljke. ako vam koa postane abnormalno crvena po obrazima i nosu. Moda im ate rosaceu, koja moe da se dri pod nadzorom odgovarajuim antibiotikim lekom.
UZROCI
Uzrok akni nije u potpunosti poznat. Slaba higijena, I a ishrana i stres mogu pogorati akne, ali sasvim je sno da im nisu uzrok. Obine akne (acne) vulgaris k < tinejdera poinju s pojaanim stvaranjem hormor Tokom puberteta i kod deaka i kod devojica stvara velika koliina androgena - mukih polnih hormo koji ukljuuju testosteron. Androgeni mogu uporei da poveaju proizvodnju loja, materije koja podmaz je kou i pomou koje ona zadrava vlanost i keratir primarnog sastojka dlaica. Siuni folikuli dlaic naroito oni na licu, vratu, grudima i leima, mogu se zaepe lojem i keratinom. Kako se folikuli ispun vaju, a bakterije mnoe, na povrini koe stvaraju zatvoreni ili otvoreni miteseri (komedoni), tego koja se zove neupalne akne. Ako zid pod pritiskor
)j iscuri u okolno tkivo, rezultat je pustula, ili upalne ikne. Ako se pustule inficiraju, stvar se dalje kompli;uje. infekcija moe da prodre duboko u kou i stvori iste, koje mogu da prsnu i ostave privremene ili trajle oiljke. Razliiti inioci ine odreene osobe sklonim dolijanju akni, npr. akne u porodinoj istoriji bolesti, tres i upotreba kontraceptivnih sredstava ili kortikoteroida. Uzimanje oralne kontracepcije moe kod lekih ena da izazove akne, ali kod drugih ih zapravo uzbija, zavisno od vrste tableta koje uzimaju. Anaboki steroidi koje uzimaju neki bodibilderi takoe mo;u da dovedu do razbuktavanja akni.
-------------------- --------------------
R osacea
Zene svetle puti iznad tridesete godine najsklonije su ovom poremeaju. Rosacea poinje upornim, neprirodnim rumenilom obraza i nosa, koje je izrazitije nakon konzumiranja zainjene hrane, vruih napitaka ili alkohola. Upala se obino iri, a kod nekolicine obolelih od rosacee, obino mukaraca, razvije se tei oblik kod kojeg nos postane crven, zadebljan i bolan. Da biste stavili pod nadzor blae oblike, lekar e verovatno da vam prepie oralni antibiotik ili kortikosteroid lokalne primene. Losione i gelove koji sadre sumpor kao aktivni sastojak moe da prepie lekar ili moete da ih kupite bez lekarskog recepta. Budui da mnogi oboleli od rosacee pate i od migrena, neki istraivai sumnjaju da moe da igra ulogu i nepodnoenje odreenih vrsta hrane. Neki sluajevi reaguju dobro na velike doze vitamina B, posebno vitamina B2 (riboflavin). Kod teih sluajeva rosacee, operacija ili laserski tretmani mogu da deluju reverzibilno na upalu i oticanje.
Akne imaju mnogo podvrsta. Neki oblici akni povremeno pogaaju novoroenad i odojad, obino deake. Bubuljiavosip se pojavljuje na licu, ali obino se oisti posle nekoliko nedelja i ne ostavlja trajne posledice. Kod odraslih osoba, obino ena, koje prebrode tinejderski uzrast gotovo bez bubuljice mogu da se, dok stare, razviju uporne akne koje se javljaju u odraslom dobu. U nekim sluajevima razbuktavanje akni predstavlja alergijske reakcije na kozmetiku ili neke vrste hrane, dok su neki drugi sluajevi u vezi sa menstruacijom. I predmenstrualne i postmenopauzne akne obino su relativno blae od njihovog velikog izbijanja povezanogs kozmetikim tretmanom. Uprkos normalnom porastu u visini androgena tokom puberteta, neki istraivai veruju da razbuktavanje akni ima manje veze s nivoom androgena nekog pojedinca nego s tim kako koa te osobe reaguje na pojaano stvaranje loja. Bakterije propionibakterijum aknes (Propionibacterium acnes) i stafilokokus epidermidis (Staphylococcus epidermidis) prirodno se javljaju u zdravim folikulima dlaica. Ako ih se previe nagomila u zaepljenim folikulima, mogu da izluuju enzime koji razgrauju loj, to podstie lokalizovanu upalu. Neki Ijudi su naprosto osetljiviji od drugih na ovu reakciju, tako da koliina loja koja e moda da izazove bubuljicu ili dve kod jedne osobe moe da rezultira rairenim izbijanjem ili akutnim cistinim aknama kod drugeosobe.
LEEN JE
Povremena bubuljica ili dve ne zahtevaju nikakvo leenje. Ako upotrebljavate kreme i kozmetike proizvode za prikrivanje akni koje se mogu dobiti bez lekarskog recepta, oni bi morali da budu na bazi vode i hipoalergenski. Cak i ako razbuktavanje akni ne moe da se otkloni, konvencionalni i alternativni naini leenja mogu problem da ublae. Konvencionalna medicina daje prednost leenju lekovima koji zaustavljaju proizvodnju loja i keratina, ograniavaju rast bakterija ili podstiu gubitak povrinskih elija koe da bi se otepile pore. Budui da mnogi naini leenja mogu da imaju snana propratna dejstva, svaki bi pacijent s konim tegobama morao da postupa oprezno kod isprobavanja novog naina leenja. Osobe s teim, upornim sluajevima akni moraju da se obrate dermatologu.
AKNE
NASTAVAK
KONVENCIONALNA MEDICINA
Za leenje blagog oblika akni, lekar e moda da vam preporui lek lokalne primene koji moete da dobijete bez recepta, a koji sadri benzojev peroksid ili e da vam prepie lek protiv akni tretinoin (retinska kiselina), derivat vitamina A. Pre nanoenja leka, operite predeo zahvaen aknama blagim sapunom bez ulja i mirisa. Kad su gnojne bubuljice spremne da puknu, moete pospeiti postupak stavljanjem vrueg pekira na nekoliko minuta. Inficirane bubuljice bi smela da otvori samo medicinska sestra ili lekar pomou hirurkih instrumenata i potujui antiseptika pravila. Istiskujete li irie sami, moete da izazovete dalju infekciju i poveate mogunosttrajnih oiljaka. Za umerene do tee sluajeve, glavnu struju u leenju predstavlja tetraciklin, antibiotik koji se obino uzima oralno, katkada u kombinaciji s tretinoinom lokalne primene. Ostali korisni antibiotici su eritromicin i klindamicin koji se uzimaju oralno. Za hronino upaljene ciste, lekar e moda da vam prepie lek izotretinoin, ali zbog njegovih potencijalno tekih propratnih efekata, leenje mora da se paljivo prati, naroito kod ena u drugom stanju. Manje esta mogunost leenja je ubrizgavanje triamcinolona, vrste kortikosteroida, direktno u ciste. Od ovog naina leenja koa nekih pacijenata moe da ostane privremenozatamnjenaokooteenja. Budui da mnogim osobama koje pate od akni pomae letnje sunce, dermatolog e moda da preporui i kontrolisano izlaganje ultraljubiastoj svetlosti kako bi se opseno izbijanje akni dralo pod nadzorom. Pacijenti koji uzimaju sredstva protiv akni morali bi budno da paze na mogue propratne efekte i interakcije. Lekovi tretinoin i benzojev peroksid mogu kou da uine crvenom, suvom i osetljivom na sunce. Benzol-peroksid moe da zaustavi blagotvorno delovanje tretinoina, pa ih nikad ne nanosite istovremeno. Uzimanje antibiotika u razdoblju duem od nekoliko nedelja moe da uini ene podlonim gljivinim
AKU PRESU RA Pomou akupresure moe da se ublai upala, hormonska neravnotea i emocionalne tegobe f30vezane s aknama. Cvrsto pritisnite palcem taku Debelo crevo 1 , 1 na spoljnom kraju pregiba lakta. Drite jedan minut, a zatim ponovite na drugc ruci.
Da biste ublaili nadraenost koe, pritisni desnim palcem D ebelo crevo 4 izmeu palca i , kaiprsta leve ruke, pritiskajui kost iznad kaiprsta Drite jedan minut, a zati ponovite na drugoj ruci. Ne sluite se ovom takc ako ste trudni.
Pre nego to se odluite za takav nain leenja, por; govarajte o tim postupcima, nunim merama opre2 verovatnim rezultatima s barem dva dermatologa.
ALTERNATIVN I NAINI L E E N J A
Neki alternativni naini leenja akni pokuavaju smanje upalu i suzbiju infekciju. Neki drugi pristi slue se metodama lekovitog bilja ili ishrane da bi k( trolisali inioce koji mogu da pospee akne, kao tc stres. Kod blagih ili umerenih oblika akni, ovi pristi imaju smisla, ali obine akne i rosacea reaguju mnc sporije od veine drugih zdravstvenih tegoba na t kakav nain leenja. Budite strpljivi: mnogi naini enja akni traju i godinu dana pre nego to se vide zultati.
infekcijama.
Neke odrasle osobe imaju oiljke ili kou izbrazdanu od cista ili dubinskih bubuljica koje su izgrebane ili teko inficirane. Dva relativno agresivna hirurka postupka mogu da poboljaju izgled koe: dermabrazija, kojom dermatolog brusi smrznutu kou, i hemijski piling. Pomou oba postupka uklanja se povrina prekrivena oiljcima i otkrivaju se neoteeni slojevi koe.
Kineski biljni lekovi za akne pokuavaju da kou o; bode vlanosti i topline, za koje se smatra da su fak ri koji ih uzrokuju. Preparati koji se esto koriste u c svrhu ukljuuju seme knidija (Cnidium monniei
84
I
vet kozije krvi (Lonicera japonica). Posavetujte se s raktiarem kineske medicine o primeni i doziranju.
.E E N JE BILJEM LEKOVITIM
/Inogo lekovitog bilja se upotrebljava kako bi se koa >re oporavila i kako bi se ublaila upala i svrab. Meu )iljem koje iskusni travar moe da preporui nalaze se > hinacea (Echinacea spp.), neven (Calendula officitalis), ulje melaleuke (Melaleuca spp.) i kanadska utika (Hydrastis canadensis); tinktura perunike (Iris 'ersicolor) naroito dobro deluje s rudbekijom. Uzinanje aja napravljenog od kombinacije koprive Urtica dioica) i tinkture broike (Galium spp.) moe la bude delotvorno. PAZNJA: Nikada ne upotreblja'ajte nijedan biljni preparat na novoroenadi bez )rethodnog savetovanja s lekarom. Ako stres moda doprinosi vaim aknama, pokuajte da se opustite uz olju aja od lavande (Lavandu3 officinalis) ili kamilice (Matricaria recutita). Parenje ica dva do tri puta nedeljno bilo kojom od ovih leko'itih trava takoe moe da koristi.
HOMEOPATIJA
propratne efekte, uzimanje vitaminskih dodataka u velikim koliinama ne savetuje se osim ako ga paljivo prati va lekar ili neka druga osoba koja se brine za vae zdravlje. Vitamin E, antioksidans, takoe moe da se ukljui u prirodnu odbranu protiv akni u dozama od 200 do 400 MJ na dan. Vitamin Bs, koji pomae u metabolizmu hormona, moe da bude naroito delotvoran kod ena koje pate od predmenstrualnih akni; 50 mgdnevnoje uobiajena doza.
Neno pranje lica sapunom bez ulja i mirisa - ili ak medicinskim sapunom - pomae da odrite vau kou istom, ali trljanjem ve upaljene koe akne se samo pogoravaju. Oduprite se potrebi da istiskujete bubuljice. Pustite ih da same puknu kad doe vreme, azatim neno isperite. Za blagi do umereni oblik akni probajte sredstva koja se prodaju bez lekarskog recepta i koja sadre benzojev peroksid. Umereno izlaite svoje akne suncu, ali svakako izbegavajte prekomerno izlaganje. Mukarci s umerenim do tekim oblikom akni morali bi da upotrebljavaju novilet kod svakog brijanja kako bi smanjili opasnostod infekcije. Umesto losiona posle brijanja na bazi alkohola, probajte biljne zamene koje sadre i eterina ulja lavande, kamilice i melaleuke.
'a manja izbijanja akni Hepar sulphuris ili Silica, u abletama jaine 6x, koje se uzimaju tri puta na dan lajdue nedelju dana, moe da ubrza ozdravljenje.
SHRANA
/eina lekara sada smatra da akne nisu problem vezan :a hranu i retko trae od pacijenata da promene ishrai u kako bi smanjili izbijanje akni. Neke osobe koje se )ave alternativnim nainima leenja promenu ishrane matraju osnovom leenja. Strunjaci iz oba tabora Joputaju da okolada, masti i druge vrste hrane okri'ljene da izazivaju akne zapravo nisu uzroci akni, ali asprava se nastavlja u vezi s tim mogu li te vrste hrane Ja pogoraju tegobu. Meu dodatnim koliinama vitamina i minerala, lutricionisti obino predlau cink, koji deluje na hornonska dogaanja u organizmu. Dodatna koliina od iO do 50 mg cinka na dan moe da doprinese smaljenju upale i zaceljivanju oteene koe. Dodatne coliine hroma navodno poboljavaju sposobnost or;anizma da razgrauje glukozu. Velike koliine vitanina A mogu da smanje proizvodnju loja i keratina, lli budui da velike koliine mogu da izazovu glavo)olje, umor, bolove u miiima i zglobovima i druge
PREVENCIJA
Zbog povezanosti akni s kolebanjem nivoa hormona i moguim genetskim uticajima, mnogi lekari veruju da ne postoji nain da se spree, iako je opteprihvaeno miljenje da ni pravilna higijena ni ishrana ne mogu da spree izbijanje akni, mali saveti pod naslovom Ish ra n (levo) mogu biti korisni a Pravilna opta higijena i razumna nega koe naroito su vane tokom adolescencije. Osnove ukljuuju svakodnevno kupanje ili tuiranje te pranje lica i ruku nenamirisanim ili blagim antibakterijskim sapunom. Za devojke tinejderskog uzrasta bolje je da ne upotrebljavaju redovno kozmetike preparate, i uprkos suprotnim tvrdnjama, komercijalnih sredstavaza kou koja imaju blagotvoran uinak na akne malo je ili uopte ne postoje.
ALCHAJM EROVA
(A L Z H E IM E R O V A )
BOLEST
SIMPTOMl
promene raspoloenja: potitenost, paranoja, uznemirenost, anksioznost, sebinost, detinjasto ponaanje gubljenje orijentacije, smetenost, nepanja, zaboravljanje nedavnih dogaaja, nemogunost zadravanja novih informacija sve vea sklonost gubljenju stvari vrtoglavica ili oteen oseaj ravnotee
OBRATITE SE LE K A R U
ako lan porodice ili prijatelj ispoljava znakove Alchajmerove bolesti tokom odreenog vremenskog razdoblja. Budui da osoba moda nije svesna da im te probleme, esto je na a drugima da pomognu.
lchajmerovu (Alzheimerovu) bolest, progresi nu degeneraciju tkiva u mozgu, koja prve stveno pogaa osobe starije od 65 godina, obelea' razorno pogoranje mentalnih funkcija. Intelektualr funkcije poput pamenja, shvatanja i govora pogc avaju se. Panja obino luta, jednostavna raunan postanu nemogua, a svakodnevne aktivnosti posta sve tee, dok se izgubljenost i frustracija pogorava nou. Dolazi do dramatinih promena raspoloen - provala besa, napada straha, periodi duboke ne< setljivosti i bezvoljnosti. Oboleli, koji sve vie gu orijentaciju, moe da odluta i izgubi se. Postupno razvijaju i telesni problemi, kao to su udan hod gubitak koordinacije. Konano, pacijent moe post ti potpuno nekomunikativan, telesno bespomoar inkontinentan. Bolest je bez izuzetka smrtonosn Od neprimetne pojave Alchajmerove bolesti c smrti moe proi nekoliko godina, ili bolest moe tr jati ak 20 godina; proseno trajanje joj je oko 7 goc na. Meu odraslim Amerikancima, to je etvrti mec vodeim uzrocima smrti (nakon sranih oboljen raka i modanog udara). Do 80. godine ivota, prib no svaka trea osoba oboli od nje. Zene su na bok dvostruko osetljivije od mukaraca, a belci su joj ol etiri puta podloniji od crnaca.
UZROCI
lako se Alchajmerova bolest javlja kod mnogih oso kako stare, bolest nije prirodna posledica staren radi se o neprirodnom stanju iji se uzroci i da istrauju. Cini se da je postupni gubitak funkcija mozga k ji karakterie Alchajmerovu bolest, uzrokovan sa d glavna oblika nervnih oteenja: nervna vlakna zamrse, a u bolesnom tkivu gomilaju se naslage b lanevina poznate kao plak. Istraivai jo nisu gurni zato ili kako dolazi do ove degeneracije tki\ ali neka novija istraivanja koja najvie obeavf ukazuju najednu belanevinu kojase prirodnojav u krvi, a zove se ApoE (skraenica za apolipoprote E) i potrebna je z a prenos masnih materija u organ mu. Kao to je to sluaj sa svim belanevinama, nj' oblik je genetski odreen, a identifikovano je nekoli razliitih vrsta od kojih su neke oigledno povezam veom opasnou od Alchajmerove bolesti. Mogu je da odreeni oblici ApoE vode do unitenja nervr
elija u mozgu. Druga mogunostje da je ta belanevina, koja moda deluje u kombinaciji sa drugim materijama, ukljuena u stvaranje plaka. Bez obzira na to je li ApoE deo mehanizma koji prouzrokuje Alchajmerovu bolest ili nije, gotovo je sigurno da geni igraju odreenu ulogu u ovoj bolesti: poznato je da je opasnostod dobijanja bolesti vea kod osobe kojoj je roditelj imao Alchajmerovu bolest. Slute se i drugi uzroci. Prema jednoj teoriji, unos siunih estica aluminijuma - s posua za kuvanje, na primer - moe da dovede do Alchajmerove bolesti. Druga teorija naglaava vezu izmeu stvaranja plaka i slobodnih radikala - nestabilnih molekula koji mogu da proizvedu destruktivne hemijske reakcije. Obe su teorije sporne i nedokazane. Zaista, mnogi istraivai danas smatraju vezu izmeu Alchajmerove bolesti i aluminijuma krajnje diskutabilnom U sreditu jo jednog spora nalazi se cink. U okviru ispitivanja iz 1991. godine, pacijentima s Alchajmerovom boleu davane su dodatne koliine cinka, zato to se na temelju drugih ispitivanja pretpostavljalo da cink moe da pomogne u poboljavanju mentaIne ivosti kod starijih osoba (isto tako se pokazalo da cink igra ulogu u funkcionisanju pamenja). Posle samo dva dana, mentalne sposobnosti pacijenata tako su se brzo pogorale da je zakljueno kako je ispitivanje previe tetno za ispitanike i trenutno je prekinuto. Tri godine kasnije laboratorijski ogledi pokazali su da od cinka, belanevine mogu da stvaraju taloge sline plaku koji se moe nai u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti. Veza izmeu cinka i Alchajmerove bolesti ostaje nejasna. Da navedemo samo jedno: naunici jo uvek nisu sigurni da li plak izaziva Alchajmerovu bolest ili je on posledica bolesti. Ako je tano 3vo poslednje, moglo bi biti tano da sposobnostcinka da stvara plak nema nikakve veze s onim to u prmm redu prouzrokuje Alchajmerovu bolest. U manjem broju sluajeva, trauma moe biti inilac koji pridonosi bolesti. Oko 15 posto sluajeva abolelih od Alchajmerove bolesti imaju u istoriji boesti ozledu glave.
DIJ A GN OS TI K I POSTUPCI
Dijagnoza strunjaka je osobito vana zato to niz drugihzdravstvenih tegoba-od kojih su mnoge izleive - ima neke simptome povezane s Alchajmerovom boleu. Oni obuhvataju respiratorne infekcije, neprimerenu ishranu, nedostatak vitamina B n , anem iju, hipoglikem iju, depresiju i cerebrovaskularnu insuficijenciju (smanjen dotok krvi u mozakzbogsuenih arterija). Neeljena reakcija na propisani lek ili tetna kombinacija lekova moe katkad izazvati simptome sline Alchajmerovoj bolesti. Druge bolesti i tegobe koje se ponekad meaju s Alchajmerovom boleu su Parkinsonova bolest, m odani udar, tegobe sa titnom lezdom , tumori na mozgu, uznapredovali sifilis i Hantingtonova (Huntingtonova) bolest - nasledno degenerativno nervno oboljenje. Da bi proverio radi li se o Alchajmerovoj bolesti, lekar e verovatno da pone s fizikim i psiholokim testovima zamiljenim tako da otklone druge mogue uzroke mentalnog oteenja. Verbalne provere i razgovori s porodicom su uobiajeni sledei korak, ali oni nee dati definitivnu dijagnozu. Sve donedavno samo se obdukcijom mozga moglo dobiti nesumnjive dokaze o Alchajmerovoj bolesti - izdajnike dokaze o zapletima, vorovima ivaca, plaku od belanevina i optem smanjivanju mozga zbog odumiranja elija. Jednostavna, tana dijagnoza omoguena je novorazvijenim postupkom koji se sastoji samo u davanju odreene vrste kapi za oi. Oigledno, oboleli od Alchajmerove bolesti izuzetno su osetljivi na lek tropikamid, koji oftamolozi koriste za irenje zenica. Sirenje koje je primeeno kod pojedinaca s ovom boleu tri puta je vee nego kod zdravih ispitanika. Cini se da to vredi ak i pre nego to se simptomi bolesti ponu oitavati.
LEEN JE
Alchajmerova bolest je neizleiva: nita je ne moe zaustaviti niti vratiti bolesnika u stanje pre poetka bolesti. Cini se da neki lekovi donekle usporavaju njeno napredovanje u ranim stadijumima, a neki drugi mogu pomoi kod promena raspoloenja i drugih odreenih problema u ponaanju koji se javljaju kod ove bolesti.
A LCH A J MEROVA BO U EST
NASTAVAK
Briga za obolelog od Alchajmerove bolesti esto je stresna za lanove porodice; udruenja za pruanje podrke mogu da pomognu starateljima pri reavanju problema i oseaja vezanih za njih. Konano, bie neophodnastalna briga negovatelja. Neke porodice su u stanju da osiguraju takvu stalnu brigu kod kue, dok se druge okreu profesionalnim negovatelji(ca)ma.
A KU PRESU RA Pomou pritiska na taku Bubreg 3, smeteni s unutranje strane lanka na nozi izmeu kosti lank i Ahilove tetive, moete stimulisati mentalnu aktivnost. vrsto pritisnite i zadrite pritisak jedan do dva minuta, a zatim ponovite na drugoj nozi. Pomou pritiska na taku Jetra 2 - na vrhu stopala, u mrei izmeu paleva i drugih nonih prstiju - moete da ublarl razdraljivost. Jednolino pritiskajte jedan minut.
K O N V E N C IO N A L N A MEDICINA
Godine 1993. takrin hidroklorid postao je prvi lek koji je odobrila FDA za leenje Alchajmerove bolesti. U proverama je odgodio napredovanje bolesti za est meseci i poboljao je mentalne funkcije u sluajevima koji nisu jako uznapredovali. Njegova mogua propratna toksinost za jetru mora da se prati svake nedelje. Ispitivanja daju da se nasluti da eksperimentalni lek acetilkarnitin moe meu obolelima od Alchajmerove bolesti doneti privremeno poboljanje u verbalnoj sposobnosti, pamenju, trajanju panje i drugim mentalnim funkcijama. U jednom ispitivanju pomou zamenjenog leenja estrogenom odgoen je poetak slabljenja pamenja i misaonih procesa kod 40 posto pacijentkinja koje boluju od Alchajmerove bolesti. Ceo niz lekova prepisuje se za tano odreene simptome: haloperidol i tioridazin za agresivno ponaanje i uznemirenost, sertralin za potitenost i zolpidem i difenhidram in za nesanicu.
Pritiskom na taku Slezina 3 moete da pomognete pamenju. Tac se nalazi s unutranje stran stopala, tik iza ispupenja koje ini veliki zglob palca na nozi. Zadrite jednolia pritisak jedan minut, a zatir ponovite na drugom stopa
Kao to je to sluaj s konvencionalnom medicinom, ni alternativni naini leenja ne mogu da obeaju lek za Alchajmerovu bolest, ali u nekim sluajevima mogu da pomognu da se uspori napredovanje bolesti ili da lee tano odreene simptome.
AKUPRESURA
Spavanje se moe poboljati pritiskom na taku Srce 7, smetenu uz pregib na unutranjoj stran runog zgloba, ravno^na pravcu malog prsta. Cvrstc stiskajte jedan minut izme palca i kaiprsta, a zatim ponovite na drugoj ruci.
KELACIJSKO
LEENJE
Ne iznenauje da oboleli od Alchajmerove bolesti lako postaju potiteni i teskobni. Kako bi ublaili taj teret, praktiari predlau tehnike akupresure na slikama desno; one su zamiljene upravo tako da podstiu oputanje i slue kao opte sredstvo za jaanje organizma i poboljanjezdravlja.
Terapija kelacijom, koja se sastoji u neurohirurkot uklanjanju nagomilanih metala iz organizma, cilja r aluminijum - za koji neki istraivai veruju da im uzrone veze s Alchajmerovom boleu; nasluuje s da se molekuli aluminijuma povezuju s molekulim kalcijuma da bi zajedno vezali naslage zvane plak. K( lacijska tehnika sastoji se od niza intravenskih injekc ja aminokiseline etilenediaminetetraacetne kiselin
(EDTA), za koju se veruje da poputa vezu sa kalcijumom i hvata aluminijum, kasnije ga oslobaajui kao otpad. Ispitivanja nasluuju da ovo leenje moe da uspori napredovanje bolesti, ali moe da ima i potencijalno opasna propratna dejstva. Posavetujte se sa svojim lekarom pre nego to se odluite za ovo leenje.
Kae se da ekstrakt ginko bilobe iz drveta ginka (Ginkgo biloba) ublaava rane simptome Alchajmerove bolesti - izmeu ostalog, zaboravnost, potitenost, rastresenost, teskobu, vrtoglavicu, nemogunost koncentracije, izgubljenost i zvonjenje u uima. Prosena preporuena doza je 40 mg, a uzima se tri puta na dan; traite kapsule koje sadre 24 posto ginko flavoglikosida. Prema zagovornicima ovakvog naina leenja, pozitivni rezultati se vide posle etiri do est nedelja.
HOM EOPATIJA
daju da se nasluti da hodanje moe da stimulie predele mozga povezane s govorom. Da biste pomogli obolelom od Alchajmerove bolesti da pone pozitivnije da gleda na sadanjost, pokuajte da dozovete seanja: pamenje davnih dogaaja u poetku esto nije oteeno, pa ugodne uspomene mogu uroditi oseajem sree i blagostanja. To se moe bolje postii u grupi. Dobri materijali za podsticanje lepih uspomena ukljuuju stare asopise, fotoalbume i omiljene porodine prie. Ne prisiljavajte obolelog da se priseti. Paljivo pitanje ili dva mogu osigurati put do nekog seanja. Potraite profesionalna udruenja koja mogu vama i obolelom da pomognu.
PREVEN CIJA
Ne zna se pouzdano ta je uzrok Alchajmerove bolesti, pa se sve preventivne mere, u najboljem sluaju, temelje na nagaanju. Vano je da zapamtite da ak ako je Alchajmerova bolest i prisutna u vaoj porodici, nije obavezno da ete i vi oboleti. Ako vas brine mogunost da bi se kod vas konano mogla javiti Alchajmerova bolest, najbolja vam je strategija iveti zdravim ivotom: jedite pravilno i redovno vebajte kako biste odravali ceo organizam - a osobito nervne elije u mozgu - u dobrom stanju. Iznad svega, izbegavajte dim cigareta i zagaen vazduh koliko god moete; to e vam pomoi da svedete na najmanju moguu meru svoju izloenost slobodnim radikalima, koje su neka ispitivanja povezala sa stvaranjem nervnog plaka. lako neka ispitivanja nasluuju vezu izmeu Alchajmerove bolesti i cinka, lekari ne preporuuju da pokuavate da ograniite njegov dnevni unos; cink je bitan mineral i ako bi trebalo da izbegavate njegovo predoziranje, uinili biste vie tete nego koristi ograniavanjem njegovog unoenja ispod preporuene dnevne doze (15 mg za mukarce, 12 mg za ene).
Da biste izbegli preteranu upotrebu konvencionalnih lekova, posavetujte se s homeopatom o lekovima koji mogu da pomognu u leenju neobinog i razornog ponaanja; rezultate u pravilu vidite u roku od nedelju dana.
Da biste obolelom od Alchajmerove bolesti pomogli da izae na kraj s epizodama gubitka orijentacije i slabljenjem mentalnih funkcija, podstiite oseaj sigurnosti na sve mogue naine: zadrite stabilnu, poznatu okolinu u kojoj e iveti; drite se ustaljenih navika i postupaka; kad morate da budete odsutni, ostavite kao podsetnik poruke i jednostavna uputstva. Lutanje i gubljenje est je problem obolelih od Alchajmerove bolesti; pobrinite se da oboleli nosi narukvicu za identifikaciju s telefonskim brojem na njoj. Da biste naveli osobu koja pati od Alchajmerove bolesti da vie pria, izaite u etnju. Ispitivanja
ALERGIJE
SIMPTOMI
Kijanje, hripanje, zaepljenost nosa kongestija i kaalj upuuju na astm u ili alergije na neki lek ili respiratorne alergije. Svrab oiju, usta i grla simptomi su respiratornih alergija. Bolovi u elucu, uestale probavne tegobe i pojava eludane kiseline (garavica) znakovi su osetljivosti na hranu. Nadraena koa koja svrbi, crveni ili otie povezana je s alergijam a na lekove, hranu i ubode insekata. Ukoenost, bolovi i oticanje zglobova mogu ukazivati na alergije na hranu ili lekove.
OBRATITE S E L E K A R U
Ako imate estoke greve u elucu, povraate, nadimate se ili imate proliv; to bi moglo da ukazuje na ozbiljnu alergijsku reakciju na hranu ili neto drugo ili trovanje hranom. ako disanje postane izutetno teko ili bolno; moda proivljavate napad astme, druge ozbiljne alergijske reakcije, ili srani udar. Zatraite hitnu lekarsku pomo. ako vam se iznenada jave promene na koi, praene jakim crvenilom i svrabom; i srce moe ubrzano da kuca. Ovi simptomi mogu da ukau na nastupanje anafilaktikog oka, krajnje ozbiljne alergijske reakcije. Zatraite hitnu lekarsku pomo.
zraz alergija odnosi se na neprirodnu reakcij odbrambenog sistema na materiju koja obicm nije kodljiva. Alergije se javljaju u raznim oblicima razlikuju se teinom od blago neugodnih do opasni po ivot. Procenjuje se da jedna petina stanovnitv zapadne hemisfere pati od alergija. Niko ne zn zato se one javljaju kod nekih Ijudi, ali se ini da m slednost igra ulogu u njihovom nastajanju, iako var se alergije mogu rasplamsavati i smirivati celogivc ta, Ijudima se retko javljaju nove alergije posle eti desete godine. Imunoloki sistem titi organizam od stranih mj terija - poznatih kao antigeni - tako to stvara antite la i druge hemijske materije kako bi se borili proti njih. Odbrambeni sistem obino zanemaruje dobrc udne materije, poput hrane, i bori se samo proti opasnih, poput bakterija. Alergijska reakcija javlja s kad imunoloki sistem ne moe da razlikuje dobr od loeg, pa oslobaa vrstu hemijske materije, koj se zove histamin, da napadne bezopasnu materij kao dase radi o pretnji. Histamin izaziva mnoge sirr ptome koji se povezuju s alergijama. Materije koj mogu da izazovu alergijske reakcije, a poznate s pod nazivom alergeni, kreu se od polena prek alergena ivotinjskog porekla, poput dlaka ili perj kunih Ijubimaca, d openicilina. Veina alergijskih reakcija nije ozbiljna, ali nek< poput anafilakse, mogu biti smrtonosne (uokvirem str. 94). Tek nekolicina alergija moe se u celos izleiti, ali za ublaavanje simptoma na raspolaganj je itav niz razliitih konvencionalnih i alternativni naina leenja. Ako imate teku alergiju, vrlo j vano da odete kod lekara konvencionalne med cine i dobijete trenutnu medicinsku pomo za hitn sluajeve.
UZROCI
( Vidi takoe Hitna stanja - prva pomo: Sok).
Alergije se javljaju u mnogo razliitih oblika i uob ajeno je da se svrstavaju u opte kategorije prerr vrstama materije koje ih uzrokuju ili delovima te koje pogaaju. Kone alergije: Kontaktni dermatitis uzroku direktna, lokalna izloenost odreenom alergeni atopiki dermatitis je nepoznatog uzroka, ali je ob no nasledan. Koprivnjaa, ili urtikarija, manifestu se oteenim, crvenim plikovima na koi koji svrbe
mogu da potraju nekoliko minuta ili nekoliko dana. Angioedem se odlikuje dubljim otokom oko oiju i usnica, a katkad i aka i stopala. I koprivnjaa i angio-edem posledica su neeljene reakcije organizma na odreene vrste hrane, polen, alergene ivotinjskog porekla (poputdlaka ili perja kunih Ijubimaca), lekove, ubode insekata, hladnou, toplotu, svetlo ili emocionalni stres. Respiratorne alergije: Oko 20 miliona Amerikanaca pati od polen skeg rozn ice (alergijski rinitis). Tipini simptomi ukljuuju svrab oiju, nosa i nepca ili grla, zajedno sa zaepijenou nosa, kaljem i kijanjem. Ako vi (ili lanovi vae porodice) imate druge alergije, poput dermatitisa ili astme, vea je verovatnoa da ete imati polensku groznicu. Izrazi alergijski rinitis i polenska kijavica odnose se upravo na reakcije koje izaziva polen trava i biljaka koji iri vetar. No iste simptome mogu izazvati i druge materije noene vazduhom koji udiete. One ukljuuju plesan, prainu i alergene ivotinjskog porekla. Ako ste,
-------------------- T
--------------------
A l e r g i j a n a h r a n u il i NEPODNOENJE HRANE?
Dva oveka od pet veruju da su alergini na odredene vrste hrane, ali manje od jedan posto imaju isdnske alergije; veina nije u stanju da podnese odreene vrste hrane, esto zbog toga to im nedostaje enzim potreban za pravilno probavljanje. Neki Ijudi su osetljivi na laktozu, eer koji se nalazi u mleku; ali mogu podneti mlene proizvode poput jogurta, kisele pavlake i tvrdog sira. Neka deca ne mogu podneti gluten, koji se nalazi u peninim proizvodima. Mononatrij-glutamat, sredstvo za pojaavanje arome, moe da izazove zajapurenost, glavobolje i obamrlost. Sulfiti, koji se upotrebljavaju kao konzervans u mnogim vrstama hrane i vinima, mogu da izazovu osetljivost i da podstaknu alergijske reakcije.
na primer, alergini na alergene ivotinjskog porekla (mrtve estice koe i pljuvaku), blizina make kod vas e da izazove kijanje, hripanje i mrcanje. Alergije na plesan prouzrokovane su sporama koje se prenose vazduhom. Spoljne plesni - alternaria i hormodendrum - bujaju u toplim godinjim dobima ili podnebljima, dok unutranje plesni - penicillium, aspergillus, mucor i rhizopus - rastu cele godine na vlanim mestima (podrumi i kupatila, na primer). Praina izaziva alergije zato to zadrava tetne materije kao to su polen, spore plesni i mikroskopske grinje; isto tako moe da sadri nadraujua vlakna iz tkanina, tapaciranog nametaja i tepiha. Astma: Astma ima razliite uzroke, ali glavni su alergije na polen, spore plesni, alergene ivotinjskog porekla (estice koe i pljuvaku kunih Ijubimaca) i grinje. (Vidi Astma.) Alergije na hranu: Procenjuje se da 70 posto Ijudi s alergijama na hranu ima manje od 30 godina; veinu ine deca do 6 godina. Ponekad je teko tano da izdvojite odreene alergene koji uzrokuju alergiju na neku vrstu hrane, zato to su reakcije esto zakasnele ili mogu da ih izazovu aditivi u hrani ili ak navike jedenja. No priblino 90 posto alergija na hranu izazivaju belanevine u kravljem mleku, belance iz jajeta, kikiriki, penica ili soja. Meu ostale este alergene u hrani spadaju bobiasti plodovi, Ijuskari, kukuruz, graak, uta boja za hranu br. 5 i gumirabika (aditiv u preraenoj hrani). Klasini simptomi alergija na hranu ukljuuju greve u elucu, proliv i muninu. U teim sluajevima moe doi do povraanja, oticanja lica i jezika i respiratorne kongestije, kao i vrtoglavice, znojenja i nesvestice. Alergije na lekove: Najea alergija na lekove je alergija na lekove iz porodicepenicilina. Ostali esti alergeni meu lekovima su sulfatni lekovi, barbiturati, antikonvulzivi, insulin, lokalni anestetici i boje koje se ubrizgavaju u vene radi rendgenskog snimanja. Cotovo milion Amerikanaca ima reakcije na acetilsalicilnu kiselinu; ove reakcije nisu prave alergije, nego vie osetijivost". Alergije na ubod insekata: Neka ispitivanja nagaaju da osobe koje imaju neke druge alergije (na hranu, lekove ili respiratorne alergije) mogu biti podloniji alergijama od uboda insekata, koje pogaaju oko 15 posto te populacije. Otrov u aokama pela, osa, strljena i junoamerikih otrovnih mrava je est alergen. (Vidi Ubodi i ujedi insekata ipauka.)
ALERGIJE
D IJA GN OS TI KI POSTUPCI
NASTAVAK
----------------- -----------------V
Posle uzimanja potpune porodine i line medicinske istorije bolesti, lekar e da vam postavi niz pitanja o vaoj izloenosti i reakcijama na razliite alergene kako bi se iskljuili i prepoznali uzronici vaih alergija. Moda e od vas da trai da nedelju dana vodite beleke o moguim alergenima i svojim alergijskim reakcijama kako biste pomogli kod dijagnostikovanja. Posle toga e lekar da izabere metod testiranja. Najei test za respiratorne i kone alergije i alergije na penicilin, ubode insekata i hranu je test na koi. Mala koliina alergena stavi se na kou ili ubrizga tik ispod nje, a lekar posmatra da li e da se pojave alergijski simptomi. Simptomi - oticanje, svrab i crvenilo - obino se pojavljuju u roku 20 minuta. Testovi na koi nisu u celosti pouzdani zato to u sluaju davanja prevelike doze alergena moe da reaguje ak i osoba koja nije alergina. Isto tako posebno osetljive osobe mogu od testova na koi da zapadnu u anafilaktiki ok. Druga mogunost kod respiratornih alergija je RAST (skraenica za radioalergosorbentni test), kojim se u krvotoku meri koliina antitela povezana s alergijama.
t a p o d s t i e n a s t a n a k
A N A FILA KTIKO G OKA?

Najtea i najopasnija od svih aiergijskih reakcija je anafiiaksa, ili anafiiaktiki ok, koji poinje u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja alergenu i brzo napreduje, lako bilo koji alergen moe da izazove anafilaktiki ok, najee su to ubodi insekata, neke vrste hrane (na primer koljke i orasi) i injekcije odredenih lekova. Standardni hitni postupak leenja ukljuuje ubrizgavanje adrenalina kako bi se otvorili disajni putevi i krvni sudovi; u tekim sluajevima moe biti nuna i reanimacija. Vidi i Hitna stanja - prva pomo: Sok.
LEEN JE
Najbolji nain leenja alergija je izbegavanje materija koje ih izazivaju, ali to moe biti teko. Osnovni lekovi za alergije su antihistam inici, koji deluju kao protivtea histaminskim hemijskim materijama koje uzrokuju alergijske reakcije. Za teke simptome mogu da se koriste i kortikosteroidni lekovi koji se dobijaju na lekarski recept. U hitnim sluajevima kad doe do anafilaktikog oka - upotrebljavaju se injekcije adrenalina kako bi se proirili bronhijalni putevi. Imunoterapija ili alergijske injekcije mogu da izlee neke alergije uvoenjem malih koliina kodIjivih alergena kako bi pomogli organizmu da naui da izlazi na kraj s njima.
Kone alergije: Atopiki i kontaktni derm atitis mogu se leiti raznim kortikosteroidim a, obino hidrokortizonom . Kod koprivnjae i angioedema esto
nisu potrebni lekovi, ali tei sluajevi mogu zahteva antihistaminike koje e da vam prepie lekar, cime tidin, terbutalin ili oralne kortikosteroide. Respiratorne alergije: Polenska kijavica se naelu lei antihistaminicima koje moete dobiti bez lekarskog recepta, ali lekar moe da vam prepi i druge, jae lekove - kao to je krom olin - ako s vai simptomi teki. Isti naini leenja primenjuju se u sluaju drugih respiratornih alergija, ali ako su var simptomi teki, lekar moe da vam prepie kortikc steroide, u spreju za nos ili oralnom obliku. Imunc terapija ima visoku stopu uspenosti i njom se izle< 70 do 80 posto Ijudi koji se lee od respiratorni alergija. Alergije na hranu: Najbolji nain leenja alergij na hranu je izbegavanje. Ako se vae reakcije na ne ke vrste hrane svode na iritaciju, a nisu opasne po vot, lekar e moda da vam prepie antihistaminik ili kreme radi ublaavanja simptoma. Alergije na lekove: Jedini delotvorni nain lee nja alergija na lekove je izbegavanje. Osipi na ko; povezani s alergijama na lekove po pravilu se le antihistam inicima; ponekad se lee kortikosterc idima.
Alergije na ubode insekata: Izbegavanje je najbolji nain leenja, ali imunoterapija moe da izlei alergije na ubode insekata. Ako ste izuzetno alergini i postoji verovatnoa da ete pasti u anafilaktiki ok, lekar e vam prepisati pribor za hitnu pomo, koji morate uvek nositi sa sobom.
LEENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Caj od kamilice ( Matricaria recutita), cveta crne zove (Sambucus nigra), lekovitog vidca (Euphrasia officinalis), belog luka ( Allium sativum), zlatnice ( Solidago virgaurea), koprive ( Urtica dioica) te stolisnika (Achillea millefolium) deluju antimukozno i protivupalno.
HOMEOPATIJA
Budui da moe da bude teko dijagnostikovati alergije, a u mnogim sluajevima su neizleive, alternativni lekovi za njih postali su prilino popularni. Ako imate teku alergiju, ili u hitnom sluaju, morate da se obratite lekaru.
AKUPRESURA
Za curenje nosa, svrab u grlu i kijanje, homeopata e moda sugerisati Arsenicum album (6c); za hronini gust sekret Pulsatillu (6c); za curenje nosa, herpes usne i svrab u olm aAllium cepu (6c).
ISHRANA
Da biste ublaili simptome povezane s respiratornim alergijama, probajte Debelo crevo 4, najviu taku predela izmeu kaiprsta i palca; trljajte vrsto jedan minut, a zatim ponovite to na drugoj ruci. Ne koristite ovu taku ako ste trudni. Da biste osnaili imunoloki sistem, vrsto masirajte Trostruki greja 5, dva prsta od runog zgloba na gornjoj strani podlaktice, posebno predeo izmeu dve kosti ruke.
AROMATERAPIJA
Da biste ublaili zaepljenost nosa, pokuajte da pomeate 1 kap ulja od lavande ( Lavandula officinalis) i 1 kaiicu osnovnog ili baznog kao to je ulje od slatkog badema ili suncokretovo ulje; umasirajte u kou oko sinusa jednom dnevno. Ulja eukaliptusa (Eucalyptus globulus), kedrovine i nane (Mentha piperita) takoe deluju kao dekongestivi; natapkajte na maramicu i inhalirajte.
Vitamin C i bioflavonoidi (koji se nalaze u belom jezgru agruma) deluju kao prirodni antihistaminici, pa bi trebalo da poveate unoenje agruma u organizam ili uzimate 500 mg vitamina C tri puta na dan. Smatra se za vitamine A i grupe B da su jaki stimulansi za odbrambeni sistem organizma. Proizvodi koji se prave s pelinjim polenom i matinim mleom mogu da ublae ili uklone simptome respiratornih alergija, ali ne biste smeli da ih uzimate ako ste alergini na pelinji ubod. Kod alergija na hranu paljivo itajte etikete i pobrinite se da budete dobro upoznati s tim koje vrste hrane treba da izbegavate.
P REV EN C IJA
Respiratorne alergije: Ugradite visokodelotvoran proiiva vazduha pomou kog e se uklanjati polen i spore plesni i tokom toplih godinjih doba kod kue i u automobilu upotrebljavajte rashladni ureaj kako biste zadrali polen napolju; redovno istite vlane povrine dezinfekcionim sredstvom da biste unitili plesan. Razmislite o unajmljivanju posebne slube za ienje kako biste se reili grinja praine na obinom i tapaciranom nametaju. Izolujte svoje kune Ijubimce i drite ih napolju to je vie mogue (ili ih se reite - ako to moete da podnesete). Redovnim kupanjem vaeg kunog Ijubimca smanjiete estice koe i dlaka. Alergije na hranu: Umesto mlenih proizvoda, probajte hranu na bazi tofua. Uvek proverite etikete na namirnicama radi aditiva koji su poznati kao alergeni -u te bojeza hranu br. 5 ili gumiarabike.
Kositernica (Ephedra sinica) deluje kao dekongestiv adrenalin, koji otvara disajne puteve u pluima kad je disanje oteano. Ali budite paljivi: velike koliine ove lekovite biljke iste su kao velika koliina leka adrenalina i mogu da imaju ozbiljne propratne efekte. Ne upotrebljavajte kositernicu ako imate visokkrvn i pritisak ili srano oboljenje. Pripremite aj kombinujui 5 grama kositernice, 4gramatapiac/mefa (Cinnamomum cassia), 1,5 gram sladia (Glycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsije ( Prunus armeniaca); pustite da stoji u hladnoj vodi, a zatim pustite da prokuva. Procedite i pijte vrue.
ALKOHOLIZAM
SIMPTOMI
Sledei simptomi se povezuju sa zloupotrebom alkohola: privremena nesvestica ili gubitak pamenja ponovljene svae ili tue sa lanovima porodice ili prijateljim a stalna upotreba alkohola radi oputanja, oraspoloivanja, uspavljivanja, reavanja problema ili da biste se oseali norm alno glavobolja, teskoba, nesanica, munina ili drugi neugodni simptomi kad prestanete da pijete zajapurena koa i popucali kapilari na licu; promukao glas; drhtave ruke; hronini proliv; uzimanje alkohola bez drutva, ujutro i!i potajno. Ovi simptomi se povezuju direktno s hroninim alkoholizmom
OBRATITE S E LE K A R U
ako im ate bilo koji od gore navedenih simptoma i niste u stanju da sam i prestanete da pijete. Potrebna vam je medicinska intervencija da biste se izleili od alkoholizma. Moda ste podloni i zdravstvenim tegobama poput ciroze, alkoholiarskog hepatitisa i sranih oboljenja. ako pijete redovno i proivljavate hroninu ili povremenu depresiju. Moda ste u opasnosti od sam oubistva. ako ste pokuali da prestanete s piem i iskusili simptome apstinencijalne krize poput glavobolje, teskobe, nesanice, munine ili delirijum tremensa. Potrebna vam je medicinska briga lekara ili centra za leenje.
v udi prave alkoholna pia od pamtiveka L h Ako se konzumiraju u umerenim koliina ma, alkoholni napici deluju oputajue i u nekim slu ajevima mogu ak da imaju blagotvorno dejstvo n; zdravlje (vidi Ateroskleroza). Ako se troi u preko mernim koliinama, alkohol je otrovan za ovekovf telesne sisteme i smatra se drogom. Gotovo 100 00( Amerikanaca umire svake godine od posledica zlou potrebe alkohola, a alkohol je isto tako inilac koji ig ra vanu ulogu u vie od polovine ubistava, samoubi stava i saobraajnih nesrea u zemlji. Zloupotreb, alkohola igra ulogu i u mnogim drutvenim i poro dinim problemima, od izostajanja s posla i zloin protiv imovine do zlostavljanja suprunika i dece. Trenutne telesne posledice uzimanja alkohol kreu se od blagih promena raspoloenja do potpu noggubitka koordinacije, vida, ravnotee i govorasvaki od tih simptoma moe da bude znak privre menog trovanja poznatog kao akutno trovanj alkoholom, ili pijanstvo. Ove posledice obino ne stanu nekoliko sati poto osoba prestane da pije (v/'c Mamurluk). Veina zakona smatra 0,08 procenat alkohola u krvi dokazom trovanja. Vee koliine a kohola u krvi mogu otetiti funkcionisanje mozga konano mogu da izazovu gubitak svesti; krajnj preterana koliina moe da bude smrtonosna. Hronini alkoholizam je progresivna, potencija no smrtonosna bolest, koja se odlikuje neprestanor udnjom za alkoholom, poveanom tolerancijom n njega, telesnom zavisnou od njega i gubitkom kor trole nad njegovom potronjom. Telesnazavisnosto alkohola moe i ne mora da bude vidljiva drugim; Dokse neki hronini alkoholiari jako napiju, drugi s dovoljno izvebani u kontroli da ostavljaju utisak c izlaze na kraj sa svakodnevnim poslovima, na gotov normalan nain. No alkoholizam moe da dovede d niza telesnih tegoba, ukljuujui hipoglikem iju, bi brena oboljenja, oteenje mozga i srca, proiren krvnih sudova u koi, hronini gastritis i upalu gut< rae (vidi Guteraa - tegobe). Alkoholizam moe da dovede do im potencije kc mukaraca, oteenja fetusa kod trudnica i povear opasnosti od raka grla, jednjaka, eluca, guterae gornjeg gastrointestinalnog trakta. Budui da se alk< holiari retko primereno hrane, verovatno e irr> manjak nekih hranljivih materija. Osobe koje rnno^ piju po pravilu imaju oteeno funkcionisanje jetre, od 5 sluajeva u najmanje jednom se javlja ciroza.
94
Alkoholiareva stalna elja za alkoholom ini suzdravanje od alkohola, to je vaan cilj leenja, izuêtno tekim. Ova se bolest dodatno komplikuje i 3oricanjem: alkoholiari primenjuju celi raspon psilolokih manevara kako bi za svoje probleme okrivili leto drugo, a ne alkohol, postavljajui takoznaajne Drepreke oporavku. U istoriji se za alkoholiarsko Donaanje krivila karakterna mana ili slabost volje; nnogi strunjaci sada hronini alkoholizam smatraju joleu koja moe pogoditi svakoga. Cotovo sve kulture upozoravale su i upozoravaju ia prekomernu upotrebu alkohola i protive joj se, a leke su je ak i potpuno zabranile, retko s trajnijim jspehom. Doksu zakoni i obrazovni programi zamiiljeni tako da spreavaju zloupotrebu alkohola, komercijalni i drutveni pritisak i dalje dovodi Ijude u )pasnost. Alkoholizam je naroito neprimetan medu nladim i starijim osobama, delimino i zbog toga jer ;imptomi ne mogu lako da se prepoznaju sve dok )soba ne postane istinski zavisna od alkohola.
A L K O H O L I V A ORGAIM IZAM
MOZAK
SRCE
JETRA
ELUDAC
GUTERAA
CREVNI TRAKT R EP R O D U K C IJS K I O R G A N I (enski)
R EP R O D U K C IJS K I O R G A N I (muki)
UZ R O C I
Zini se da je uzrok alkoholizma spoj genetskih, teesnih, psiholokih i drutvenih inilaca i uticaja okoine, koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca. lienetski inioci smatraju se kljunim: opasnost da leka osoba postane alkoholiar je etiri do pet puta /ea ako je jedan od roditelja alkoholiar. Neka de;a pijanaca prevladaju nasledno obeleje ponaanja )ostajui antialkoholiari.
Prekomerni unos alkohola moe da ima drastine posledice. Uzimanje velike koliine alkohola moe da prouzrokuje akutni gastritis i da dovede do upale guterae. Dugorona zloupotreba alkohola moe dovesti do kardiomiopatije (slabljenja srca), ciroze jetre i raka gornjeg dela crevnog trakta. Hronini alkoholizam je drugi najei uzrok oteenja mozga, a moe otetiti i polnu funkciju.
LEENJE
Zilj leenja je apstinencija. Medu alkoholiarima koji u inae dobroga zdravlja, drutvene podrke i moivacije, verovatnost oporavka je velika: 50 do 60 )osto ostanu apstinenti na kraju jednogodinjeg le:enja, a veina ih se odrekne pia trajno. Oni sa sla)om drutvenom podrkom, slabom motivacijom ili )sihijatrijskim poremeajima obino se ponovo vrate ilkoholu u roku nekoliko godina nakon leenja. Kod ih Ijudi uspeh se meri duim razdobljima uzdravalja, smanjenom upotrebom alkohola, poboljanjem :dravstvenog stanja i boljim drutvenim funkcionianjem.
Leenje moe zapoeti tek kad alkoholiar prihvati da problem postoji i pristane da prestane piti. Mora da razume da je alkoholizam izleiv i mora da bude motivisan da se promeni. Leenje ima dve faze: apstinencijska kriza - koja se ponekad naziva i detoksikacija - i leenje tj. oporavak. Budui da apstinencija ne zaustavlja oseaj elje za alkoholom, esto je teko odravati proces oporavka. Kod osobe u ranom stadijumu alkoholizma, apstinencija moe izazvati teskobu i slab san. Prekidanje dugorone zavisnosti moe da izazove nekontrolisano drhtanje, greve, paniku i halucinacije delirijum tremensa (DT). Ako se ne lee struno, stopa smrtnosti kod osoba s DT je via od 10 posto, tako da bi se prekidanje alkoholizma u
ALKOHOLIZAM
NASTAVAK
kasnom stadijumu moralo da sprovodi samo u ustanovi za leenje zatvorenoga tipa. Leenje moe da ukljuuje uzimanje jednog ili vie lekova. Disulfiram deluje na metabolizam tako da e uzimanje male koliine alkohola izazvati muninu, povraanje, zbunjenost i oteano disanje. Naltrekson sm anjujeeljuza alkoholom, ali preporuuje se samo u temeljnim programima u kojima se pacijenti ue da reavaju probleme. Benzodiazepini
izleili oteenje jetre izazvano upotrebom alkoh la. Proizvod se prodaje pod imenom silimarin u k psulama od 70 do 210 mg u prodavnicama zdra hrane. Za simptome apstinencijske krize, pokuajte prelijete vruom vodom 2 kaiice ik a -g ro zn ii (Scutellaria lateriflora), lavande (Lavandula officinai ili obine srenice (Leonurus cardiaca) i uzimajte puta na dan. Neke ustanove za leenje upotrebljav
su lekovi protiv teskobe koji se upotrebljavaju za leen\e simptoma apst\nenc\\a\ne kr\ze kao to su teskobe i lo san i za spreavanje napada i delirijuma. Moraju da se upotrebljavaju oprezno jer mogu da izazovu zavisnost. Tricikliki antidepresivi mogu da se upotrebljavaju za kontrolu teskobe ili depresije koje se jave kao posledica prestanka uzimanja alkohola, ali budui da ti simptomi mogu da nestanu s apstinencijom, s tim lekovima se obino poinje tek posle detoksikacije. Budui da alkoholiar ostaje sklon da ponovo razvije zavisnost, za izleenje je potrebno potpuno uzdravanje od alkohola. Za potpun oporavak potreban je pristup iroke osnove, koji moe da ukljuuje obrazovne programe, grupnu terapiju, ukljuivanje porodice i uestvovanje u grupama za samopomo.
ju meavinu aja za spavanje napravljenu od je
nak\h dekwa kamilice IMatricaria recutita\ hme

(Humulus lupulus), grozniice (Scutellaria lateri ra), nane (Mentha piperita), hajduke trave (Achi millefolium) i maje metvice (Nepeta cataria) ili lerijane (Valeriana officinalis).
HIDROTERAPIJA
Tople kupke u slanoj vodi mogu da budu delotvo u izvlaenju materija koje stvaraju zavisnost i otr nih materija iz organizma. Rastopite 1/2 oljice rr ske soli ili sode bikarbone u kadi tople vode i buc u njoj 10 do 20 minuta svaki dan.
PSIHOSOMATSKO LEENJE
Kad jednom alkoholiar prihvati svoju bolest i prestane da uzima alkohol, niz alternativnih naina leenja moe ubrzati proces oporavka.
AKUPUNKTURA
Budui da se alkoholiari esto slue alkoholom bi se suoili sa stresom , razliite tehnike oputai poput m asae i m editacije, mogu da se pokau risnim. Hipnoterapija moe da pomogne pri ot vanju psiholokih tekoa koje se nalaze u pozac problema, u ponaanju.
ISHRANA
Cesto se leenje ovlaenog praktiara akupunkture pokazalo delotvornim u ublaavanju simptoma krize izazvane prestankom uzimanja alkohola, a i govori se da spreava napade, da pomae da sprei ponovnu pojavu zavisnosti i poveava verovatnou da pacijent dovri program leenja.
RAD NA TE LU
Masaa, kao deo programa fizikalne terapije, moe da olaka oporavak oputajui telo i ublaavajui teskobu koja se povezuje s prekidom uzimanja alkohola.
Savetujte se s travarom u pogledu uzimanja badlja (.Silybum marianum) kako biste se zatitili, ili ak
Slaba ishrana ide zajedno s prekomernim uivanj alkohola: budui da 30 g alkohola sadri vie od z kalorija, ali nikakvu hranljivu vrednost, uzimanj velikih koliina alkohola organizmu se poruuje ne treba vie hrane. Alkoholiari esto pate od dostatka vitamina A, B kompleksa i C; karniti magnezijuma, selena i cinka, kao i glavnih mas kiselina i antioksidansa. Obnavljanjem tih hranlji materija - naroito tiamina (vitamina Bi) - moe se ubrza prestanak uzimanja alkohola i izleenje. dnim ispitivanjem je ustanovljeno da su programi enja dvostruko delotvorniji kad je u njih ukljuer terapija ishranom. Neki terapeuti misle da se stabilizovanjem k ine eera u krvi leenje moe da uini uspenij Preporuke ukljuuju uklanjanje eera iz ishrane, <
_.... .
i vonog soka, u kojem ima vie eera nego u samom vou; smanjenje koliine jednostavnih ugljenih hidrata u ishrani, kao to su oni koji se nalaze u belom branu; i poveanje biljnih belanevina, belanevina iz povra i sloenih ugljenih hidrata kakvi se nalaze u celim itaricama, mahunarkama i povru.
------------------ ------------------
PoD RKA Z A OPORAVAK

Uprkos tvrdnji da je alkoholizam bolest, a ne slabost volje, drutveni beleg i dalje ostaje - posebno za ene. Mnogi alkoholiari poriu da je uivanje alkohola problem, a porodica i prijatelji koji pokrivaju alkoholiarevo ponaanje samo pomau da se ugui svaki pokuaj traenja pomoi. Od ivotne vanosti je da porodica i prijatelji doznaju za problem s piem, naue to vie o alkoholizmu i motiviu voljenu osobu da potrai pomo. Grupna podrka pomae mnogim alkoholiarima da vode normalan, produktivan ivot. Na primer, milion Amerikanaca lanovi su udruenja Anonimnih alkoholiara (AA). Kod mnogih, pozitivan pritisak prijatelja iz AA igra kljunu ulogu u tome da ostanu trezni. Ipak, ima razliitih miljenja o nekim aspektima AA i slinih grupa. Neki psihoterapeuti su zabrinuti je rA A ne dijagnostikuju psihijatrijske poremeaje niti osiguravaju lekarsku procenu.
Apstinencija je najvaniji - i najtei - korak ka izleenju. Da biste nauili da ivite bez alkohola, morate: Izbegavajte Ijude koji piju i mesta na kojima se pije; nai nove prijatelje koji ne piju. Pridruite se grupi za samopomo (vidi Podrka za oporavak, desno). Prihvatite pomo porodice i prijatelja. Zamenite svoju negativnu zavisnost od alkohola pozitivnim zavisnostima kao to su novi hobi ili dobrotvorni rad pri crkvenim ili graanskim grupama. Ponite da vebate. Telesnim vebama se u mozgu oslobaaju hemijske materije koje osiguravaju prirodan oseaj euforije. ak i etnja posle veere moe da deluje umirujue.
PREV EN CIJA
Povratak piu predstavlja glavni problem za alkoholiare koji se lee; spreavanje toga moe da bude teko, ali moe da se podrava stalnom terapijom, pozitivnom motivacijom i jakom drutvenom podrkom. Drugi naini da se sprei vraanje piu ukljuuju menjanje svakodnevnih navika, prihvatanje novog oseaja vrednosti i izbegavanje aktivnosti ili Ijudi povezanih s navikom pijenja. Na primer, 90 posto alkoholiara pui; kod alkoholiara koji prestanu da pue kao i da piju, postoji vea verovatnoa da e da postignu dugoronu apstinenciju - da ne govorimo o drugim blagotvornim dejstvima nazdravlje.
SAMOPROVERA
Nema jednog simptoma koji bi definisao alkoholizam, ali iskreni odgovori na sledea pitanja pomoi e vam da odluite da li ste vi sami ugroeni. Da li vam je ikada neki prijatelj ili roak dao da naslutite da previe pijete?
Da li vam je teko da prestanete da pijete nakon to ste popili pie ili dva? Jeste li ikada bili nesposobni da se setite ta ste radili tokom opijanja? Oseate li se ikada loe u vezi s tim koliko pijete? Da li se uputate u svae i telesne obraune kad pijete? Jeste li ikada uhapeni ili hospitalizovani zbog pia? Jeste li ikada razmiljali o tome da potraite pomo kako biste kontrolisali uivanje alkohola ili prestali piti? Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili vie pitanja, moda imate ozbiljan problem s alkoholom. Za vae vlastito dobro, vreme je da otvoreno porazgovarate o tome s lekarom ili strunjakom za mentalno zdravlje.
AM IOTROFINA L A T E R A L N A S K L E R O Z fl
SIMPTOMI
u ranijim stadijum a, poveana slabost im u jednom od udova, posebno ruci tekoe pri hodanju; nespretnost ruku; otean govor kako bolest napreduje, slabljenje ostalih udova, ponekad praeno trzanjem, grevima u miiima i preteranim, brzim refleksima tegobe pri vakanju, gutanju i disanju; moe da doe do slinjenja mrekanje m iinih vlakana ispod koe, koje se naziva fascikulacija mogua oduzetost
u Cerigova (Lou Cehrigova) bolest - nazv prema igrau bejzbola koji je umro 1941. g < ne, a kliniki je poznata kao amiotrofina la skleroza ili ALS - neizleiv je, degenerativni loki poremeaj. Zbog razloga koji nisu razuml nervne elije mozga i lene modine, koji upravl voljnim miinim pokretima, postepeno propad, Kao posledica toga troe se miii, to na kraju vodi do oduzetosti i smrti, obino za dve do godina. Jedine nervne elije koje su napadnute motoriki neuroni; oseajno i intelektualno funk nisanje ostaje posve zdravo. Bol nije prisutna I ove bolesti ni u jednom stadijumu. ALS je relativno retka bolest: u SAD se, na prin svake godine dijagnostikuje oko 5000 novih slui va. Cotovo se uvek pojavljuje posle 40. godine, e kod mukaraca nego kod ena.
OBRATITE SE LEKA RU :
UZROCI
ako im ate bilo koji od gornjih simptoma; amiotrofina lateralna skleroza zahteva strunu lekarsku pomo.
lako je uzrok ove bolesti nepoznat, genetsko nasle igra znaajnu ulogu u 5 do 10 posto sluajeva. N istraivai veruju da uzrok tzv. porodinog ALI (odnosno nasleenog) lei u loem genu koji u orj nizmu spreava stvaranje normalne koliine enzii koji se naziva superoksidna dismutaza (SOD). O enzim pomae pri neutralizaciji slobodnih radika visokoreaktivnih molekula kiseonika koji se proiz\ de tokom metabolizma i koji su u stanju da ote telesna tkiva. Istraivai nagaaju da se oteenjir zatitnih enzima moe objasniti nenasledni ALS i znaajnu ulogu moda imaju i otrovi iz okoline. Neki dokazi upuuju na to da se bolest moe pc staknuti izloenou tekim metalima, ivotinjskc krznu, koi ili ubrivima. Nadalje, virusne upale i ja fizike traume smatraju se takoe uzronim inio ma. Drugi teoretiari povezuju ALS s pojavom zv nom ekscitotoksinost, kod koje se nervne elije kc kontroliu pokrete tako nemilosrdno nadrauju n urotransmiterom glutamatom da ponekad odumr
D IJA GN OS TI KI POSTUPCI
Neurolog e sprovesti elektromijelografiju (EMC) c bi proverio oteenje miia. Dodatnim analizan mogu da se iskljue miina distrofija, multipla skl roza, tumori lene modine i druge bolesti.
P U C A N JE V E Z E
ZDRAV S PIN A LN I N EU R O N O BO LELI S PIN A LN I N EU R O N
koji se naziva neurotrofinim iniocem, dobijenim iz elije; on moe da titi motorike neurone i podstie obnavljanje oteenih elija.
s a E IL - v r
'-SjT 'i ?
AKUPUNKTURA
Akupunktura moe privremeno da smanji tekoe pri gutanju i ublai potitenost do koje moe da doe zbog suoavanja s ALS-om.
K I R O P R A K T I KA
Zdrav neuron ili nervna elija (levo gore) prenosi elektrine signale od mozga do poprenoprugastih miia izazivajui kontrakcije koje rezultuju pokretom. Neuron zahvaen boleu (desno gore) slabi i odumire, ostavljajui mii bespomoan, bez nadraaja za pokret.
Manipulacija kime moe da olaka tegobe s leima kod obolelih od ALS-a koji, prisiljeni svojom boleu na dugotrajno sedenje, esto doivljavaju bol u leima i ramenima.
ISHRANA
LEEN JE
lako se nikakvim leenjem ne usporava niti zaustavlja napredovanje ove bolesti, razliiti lekovi i pomagala stoje vam na raspolaganju za kontrolu simptoma i laki ivot.
Verovatno zbog tekoa pri gutanju, Ijudi oboleli od ALS-a esto su neishranjeni i mogu im koristiti vitaminski dodaci; teni oblik bie im verovatno jednostavniji od uzimanja tableta. Testovi upuuju na to da se neki neuromiini simptomi mogu ublaiti sa svakodnevnih 200 do 1200 MJ (meunarodnih jedinica) vitamina E s tiaminom (vitamin B i). Neki dokazi upuuju na to da dodatne koliine koenzima Q 10, katalizatora belanevina, mogu da uspore propadanje nervnog tkiva koje prati ALS. Nadalje, aminokiseline leucin, izoleucin i valin mogu da pomognu obolelima od ALS-a u odravanju miine snage i produavanju sposobnosti hodanja.
Fizikalna terapija moe da pobolja protok krvi i produi upotrebu miia u ranim stadijumima ove bolesti. Nadalje, razliiti lekovi mogu da se propiu kako bolest napreduje. Baklofen ublaava ukoenost (spastinost) u udovima i grlu. Propadanje miia i gubitak teine mogu da se uspore dodacima u ishrani koji se nazivaju razgranate aminokiseline. Kinin ili fenitoin olakae i greve. Tricikliki antidepresivi mogu takoe da pomognu pri kontroli jakog luenja pljuvake - to je jedan od simptoma ALS-a. Vrlo sporan eksperimentalni oblik leenja ukljuuje sintetike oblike inilaca rasta ivca nalik insulinu
LEENJE KOD K U E
Kako im se stanje pogorava, oboleli od ALS-a trebae pomo osobe koja se brine za njih, iako mehanika i elektronika pomagala mogu produiti pokretljivost i samostalnost. Prenosni kompjuteri i pojaala glasa mogu olakati komunikaciju. Preraivai hrane pretvorie hranu koju je teko vakati u manje porcije koje je lake progutati. Hodalice ili invalidska kolica s motorom omoguie bolesniku da se kree. Respiratorom se mogu ublaiti tekoe disanja, a pomagalo za samousisavanje moe pomoi bolesniku kod problema pojaanog luenja pljuvake i tekoa s gutanjem.
A N A LN A FISURA
SIMPTOMI
kapi jarkocrvene krvi pri pranjenju creva, na toaletnom papiru ili odei; krvarenje je povremeno obilnije; bolovi poput razdiranja ili peenja u predelu mara tokom obavljanja nude; tup bol moe da potraje i nekoliko sati; komadi koe na kraju fisure (hemoroid) koji moe da izviruje iz m ara; tvrda ili neredovna stolica, obino zbog namernog zadravanja bolne stolice.
nalna fisura, takoe zvana i analni ir, ir r maru, plitka je raspuklina na sluzokoi anu ili mara (najnieg predeia creva, koji se otvara pr ma napolje). Fisura poinje odmah sa unutran strane analnog otvora te se protee 0,5 do 2 cm d ine analnogzida. Analna fisura moe da bude muno bolna. Istislvanje stolice je nadrauje te miii analnog sfinkte na analnom otvoru mogu da reaguju tako da por da se gre. Ova kombinovana dejstva uzrok su izi zetnom bolu koji se jo pogorava ako su stolice tvrc ili vodenaste. Uprkos bolu, fisura nije opasna i ven vatno e proi uz jednostavno leenje. Nemojte c je zanemarite: ako fisura postane hronina, moe c se stvori oiljkasto tkivo koje e da smeta pri pranj' nju creva, a moda e da vam treba i operacija kal biste reili problem.
OBRATITE S E LEK A R U
ako primetite bilo kakvo analno krvarenje. Moda imate ozbiljan poremeaj, poput raka debelog creva, Mekelovog (Meckelovog) divertikula ili ciroze. Krvarenje iz mara ne bi nikada trebalo da zanemarite. ako je lekar potvrdio da im ate analnu fisuru, a i posle mesec dana leenja fisura nije zarasla. Moda postoji drugi razlog za nastanak fisure ili za slabo zarastanje, poput raka debelog creva.
UZROCI
Cesto nije jasno zato je dolo do raspukline na m, ru. Stranje fisure, uz stranji analni zid, verovatr su posledica naprezanja kod zatvora; kod pranji nja velikih, tvrdih stolica, analna sluzokoa se pn vie rastee i puca. Prednje fisure, uzdu prednjc zida, obino se povezuju s naslagama oiljkastog tk va od preanje operacije ili s izuzetnim pritiskoi koji analni predeo podnosi tokom poroaja. Analr fisure takoe mogu da budu propratno dejstvo m kog drugog oboljenja, poput proktitisa (upala za< njeg creva), Kronove (Crohnove) bolesti ili raka di belogcreva.
DI J A G N O S T I K l POSTUPCI
Budui da svaki dodir ovog osetljivog predela moi da izazove bol, lekari nastoje da ine to je man mogue kako bi dijagnostikovali analnu fisuru i i kljuili ozbiljne poremeaje kao to je rak debt log creva, sifilis, tuberkuloza, Kronova bolest SID A. Vizuelni pregled - pogled izbliza na prede mara - esto je sve to je potrebno. Lekar e mc da da vam uvue podmazan prst u rukavici kako I opipao anus ili e moda da uvue mali tanki instri ment po imenu anoskop kako bi video jasnije izbliza (sluei se lokalnom anestezijom ako je pc trebno).
__________________
LEEN JE
Cesta i pravilna analna higijena, kako bi se izbegla infekcija i odravanje meke stolice, kako bi se na najmanju moguu meru sveli bolovi i grenje, doprinee da fisura zaceli sama od sebe. Analne fisure se esto javljaju ponovo. Hirurki zahvat je jedini poznat nain leenja koji moe da prekine taj ciklus, pa je i najbolji u sluaju upornih fisura.
LEENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Caj od maslaka (Taraxacum officinale) koji se uzima tri puta na dan moe da pomogne da stolica omeka. Izmeajte 2 ili 3 kaiice maslakovog korena sa 1 oljom vode i kuvajte na laganoj vatri 10 minuta.
HOMEOPATIJA
Anestetike krem e koje se nanose pravo na fisuru su prva linija odbrane, zajedno s toplim sedeim kupkama i promenama u ishrani kako bi se izbegaozatvor. Ova je kombinacija obino uspena ako se fisura pone rano leiti. Ako fisura ne reaguje na ove naine leenja, a ipak nije strano tekog oblika, lekar e moda da primeni lokalni anestetik i uvui e prst u rukavici u anus kako bi proirio analni sfinkter. Time se smanjuje pritisak u unutranjosti analnog kanala i stvara sredina koja e pre da dovede do zarastanja. Ako je analna fisura izuzetno bolna, otporna na ostale oblike leenja ili dugotrajna, najbolje reenje je operacija. Ona se sastoji od podele donjeg analnog sfinktera kako ne bi mogao da se stiska i izaziva fisure. Hirurg isto tako moe da ukloni fisuru i kou odmah uz nju, ukljuujui hemoroid ukoliko postoji. Ovaj dvadesetominutni ambulantni postupak obavlja se pod lokalnom ili spinalnom anestezijom i vrlo je uspean. Fisura obino zaraste i malo je verovatno da e opet da se pojavi. Vie od 90 posto onih koji se podvrgnu operaciji nemaju problema s ponovljenom fisurom ako posle zadre ishranu bogatu vlaknima. Nakon hirurkogzahvatazaoporavaksu potrebnatri do etiri dana, ali moda ete imati tekoa pri kontroli vetrova.
Moe da vam pomogne ako bilo ta meu dole navedenim jaine 12 c uzimate etiri puta na dan, najdue sedam dana. Ako jedan lek ne deluje, probajte drugi. Aesculus moe ubrzati smirivanje analnih bolova i peenja praenih bolovima u krstima i velikim, suhim, tvrdim stolicama. Probajte Graphites za bolnu stolicu s grudvicama i sluzi. Za otar bol koji oseate tokom zatvora i posle stolice kao da razdire anus, upotrebite azotnu kiselinu. Kad je bol od analne fisure otar i pee kao da u maru imate staklo, upotrebite Ratanhiu.
LEENJE KOD K U E
Nanesite kremu koju moete da nabavite bez lekarskog recepta i koja sadri 1 posto hidrokortizona ili vitam inaA i D odmah s unutranje strane anusa. (Za tu svrhu mogu da se nabave male gumene navlake za prst.) Hidrokortizon moe da smanji otok i bolove, a vitaminska krema umiruje bolove i podstie zarastanje. Supozitoriji (analni epii) gurnu se daleko u zadnje crevo da bi mogli da pomognu. Nekoliko puta na dan sedite u toploj sedeoj kupki 20 minuta. Tako se oputa analni sfinkter i smanjuje grenje i bolovi vezani za njega. Vidi Suljevi radi dodatnih saveta.
Analnu fisuru esto moete da izleite regulisanjem stolice (vidi Zatvor i Proliv) i sputanjem nivoa stresa i teskobe u vaem ivotu na najmanju moguu meru. Ako moete da istrajete u ovim promenama u svom nainu ivota, vrlo je mala verovatnoa da e fisura da se ponovi.
P REVEN CIJA
Spreavanje ukljuuje izbegavanje zatvora i proliva putem ishrane i telesnih vebi. Izmeu ostalih korisnih stvari, zdrava ishrana i redovno vebanje podstiu dobro zdravlje i rad creva i pruaju zatitu od analnih fisura.
ANALNO KRVARENJE
itajte ovu kolonu kako biste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
jarkocrvena krv u stolici ili na toaletnom papiru; mogui i bolovi u maru
BOLEST/TEGOBA
Krvarenje iz donjeg dela gastrointestinalnog tr moda prouzrokovano uljevima (hemoroidi analnom fisurom, divertikulozom ili vaskulai ektazijom (krvni sudovi u debelom crevu se iskrive, zatim zapetljaju i prokrvare)
bolovi i svrab u predelu m ara; jarko crveno krvarenje iz mara; oteano pranjenje creva, creva se nikada u potpunosti ne isprazne; ponovljene vodenaste ili uestale stolice koje mogu sadravati krv (krvarenje moe biti obilno); bolovi u donjem deiu trbuha; slabost; m unina; povraanje; mogui i bolovi u zglobovima, ranice na koi u predelu mara i/ temperatura ili jarko ili tamnocrveno krvarenje iz m ara; bolovi oko pupka
Anorektalna striktura (suenje analnog kanala uzrokovana upalom, oiljkom od prethodne operacije ili zloupotrebom laksativa.
Kolitis, Kronova (Crohnova) bolest ili gastroenteritis
Mekelov (Meckelov) divertikul (ispupenje n a tankog creva); moe da dovede do upale trbi maramice ili intususcepcije (kod koje se crevc uvlai samo u sebe, izazivajui zaepljenje) Rektalni prolaps (deo zadnjeg creva ispada kroz m ar)
uestale ili vodenaste stolice; jarko ili tamnocrveno krvarenje iz mara; oseaj punoe u zadnjem crevu; bolovi u donjem delu trbuha; mogue i povraanje neredovne ili tvrde stolice; jarkocrvena krv i sluz u stolici; punoa u zadnjem crevu; grenje u levoj strani trbuha
Proktitis (upala zadnjeg creva), esto usled
infekcije
nejasni trbuni i analni bolovi; svrab ili iscedak iz m ara; mogue i bezbolno krvarenje iz mara ili jarkocrvene stolice, sluzavi analni iscedak i/ kvrica u blizini mara ili krv u stolici; povraanje s krvlju; pojava modrica; krvni sudovi na koi nalik na pauka; ukasta koa ili oi malo dete s tamnocrvenim krvavim stolicama koje izgledaju poput elea od ribizli; kolike; zadihanost; povraanje koje moe da sadri utu u
Polipi (izrasline tkiva koje tre u gastrointestinalni trakt) ili rak debelog creva
Ciroza
Deja intususcepcija (vidi Mekelov divertikul, gore)
102
TA DA URADITE
D biste doprineli tome da vam stolica bude a neka, to svodi na najm anju moguu meru bolove krvarenje, preite na ishranu bogatu vlaknima pijte barem osam aa vode svaki dan.
O STA LE INFORMACIJE
Topla petnaestominutna sedea kupka tri puta na dan ublaie bolove.
Jzmite analgetike koje moete dobiti i bez ekarskog recepta kako biste ublaili bolove; ekar moe da vam rairi ili hirurki ukloni ;iljkasto tkivo i/ predeo strikture. ili
Zz gastroenteritis, borite se protiv dehidracije

pijte 8 do 1 aa vode dnevno) i mnogo 0 ;e odmarajte. Za kolitis ili Kronovu bolest, zbegavajte stresne situacije i vrste hrane (oje vam ne odgovaraju.
Kod kolitisa greve moete da sm anjite ako budete jeli jedan en sirovog belog luka (Allium sativum) svaki dan; pijte topli aj od kamilice (Matricaria recutita) koliko esto elite, moete pospeiti zaceljivanje crevne sluzokoe.
lovite lekara bez odgaanja. Verovatno e biti jotrebna operacija kako b se uklonio divertikul i bilo kakav ulcerozni predeo creva.
Ako vai simptomi lie na upalu slepog creva, moda e da vas operiu da bi vam ga odstranili.
3 ozovite lekara bez odlaganja. Zbog rektalnog srolapsa nekad je potreban hirurki zahvat.
Dbratite se lekaru. Antibiotici mogu da izlee jakterijski proktitis, a kod virusnog oblika -ioete da ublaite simptome.
Mogui uzroci ukljuuju polno zarazne bolesti (osobito bakterije gonoreje, hlamidije i sifilisa te herpes virus), prekomernu upotrebu laksativa, rektalnu povredu, alergiju. Mnogo sluajeva ozbiljnog analnog krvarenja je okultno ili skriveno. Ako ste stariji od 50 godina, idite kod lekara radi analiza na okultno krvarenje svake tri godine. Suzdravajte se od alkoholnih pia i svih lekova koji nisu nuni. Zdrava ishrana je bitna kako b i se zaustavilo napredovanje ciroze. Veina sluajeva javlja se izmeu 4 i I I meseci starosti. Intususcepcija moe da se ponovi i na drugom je mestu, odmah iza upale slepog creva, meu uzrocima bolova u stomaku kod dece mlae od 1 godina. 3
Dbratite se lekaru bez odgaanja :bog mogunosti raka. Dobroudni jolipi mogu se odstraniti operacijom.
Ddmah pozovite medicinsku pomo; cn/arenje moe biti opasno po ivot.
Ddmah pozovite medicinsku pomo < k biste spreili ok i/ smrt. ao ili
ANEURIZAM
SIMPTOMI
lako veina aneurizam a nem a sim ptom a, u nekim sluajevim a mogu da se pojave sledei sim ptom i: Iznenadni i jaki bolovi, esto opisani kao kidanje ili razdiranje ili neobini oseaj kuckanja, pulsiranja, bol ili kvrica bilo gde u telu gde se nalaze krvni sudovi. Bolovi u stom aku ili krstim a koji se proteu u slabine i noge, mogu da ukazuju na trb u n i a n e u riza m , koja ponekad m oe da se vidi ili osetiti kao pulsirajua kvrica i m oe biti praena gubitkom teine ili apetita. Bol u grudim a, prom uklost, uporni kaalj i oteano gutanje m oe da ukazuje na prsni an e u riza m . O seaj kuckanja ili kvrica sa zadnje strane kolena m oe da ukazuje na p erifern i a n e u riz a m ; koleno je esto m esto ove vrste aneurizm a, osobito kod puaa. Teka glavobolja, drukija od svih koje ste imali pre, praena bolovim a u vratu koji se ire, m oe da ukazuje na disekciju ili prsnue bobiastog a n e u riz m a u glavi. D isekcija aneurizm a koja se esto odlikuje jakim bolovim a, m oe da se javi i drugde u telu i uvek predstavlja hitan sluaj.
neurizam je trajno naduvano mesto u zic arterije. Pritisak krvi koja prolazi moe silo ispupiti deo oslabljene arterije prema napolje, stv rajui mehurtanke koice. lako mogu da pogode bilo koji oslabljen krv sud, aneurizmi se obino stvaraju u trbunim ili gr dnim predelima aorte, glavne arterije koja vodi krv srca, ili u arterijama koje hrane mozak. Aneurizmi r bilo kojem od ovih mesta ozbiljni su, dok su oni perifernim arterijama esto manje opasni. Najozbiljnija pretnja koju postavlja aneurizam da pukne i izazove modarti udar ili krvaren opasno po ivot. Ali ak i ako ne prsne, veliki anei rizam moe da usporava krvotok i podstie neelj no stvaranje krvnih ugruaka. Teko ete sami da otkrijete aneurizam budu da su simptomi retki. Odreeni Ijudi u veoj su op snosti od dobijanja aneurizma. Najbolji nain da s. znate da li ste u opasnosti (vidi Uzroci, dole) jeste c se upoznate sa simptomima aneurizama i preduzm te preventivne korake.
UZROCI
Svaka tegoba od koje zidovi arterija slabe ili prop. daju moe da dovede do aneurizma. Najei kriv su ateroskleroza i visoki krvni pritisak. Ubodne r, ne i infekcije mogu takoe da dovedu do aneurizm Neke vrste, kao to su bobiaste aneurizme, posli dica su uroene ili nasleene slabosti u zidovirr arterija.
OBRATITE SE LEK A R U
ako sum njate da im ate aneurizam . Mnogi aneurizm i su ozbiljni i zahtevaju m edicinsku procenu. Aneurizam koji prsne m oe biti opasan po ivot.
LEEN JE
Jedini nain da se reite aneurizma jeste da je hiru ki odstranite, to je esto riskantan postupak, ali vrl delotvoran kad uspe. Ponekad je operacija nemogi a ili moe da predstavlja veu opasnost od aneuri; ma. Paljivo praenje i leenje lekovima tada mo da bude najbolje reenje.
Lekar e verovatno da vam odredi izgled, vrstu i mc sto aneurizma sluei se raznim tehnikama snim; nja. Pomou te informacije odredie se najbolji to leenja.
Kod aneurizama koje se ne mogu operisati, moda e da vam prepiu lekove koji sniavaju krvni pritisak ili smanjuju jainu sranih kontrakcija, a time se i opasnost prsnua svodi na najmanju moguu meru. ak i kod aneurizama koje mogu da se operiu, lekar moe prvo da pokua leenje lekovima i da savetuje pristup priekajmo-i-vidimo, s povremenim
pregledima kako bi se pratio rast aneurizma. Moda e biti potreban hirurki zahvatako lekar ustanovi da je aneurizam opasno natekao. Hirurg moe da neutralie aneurizam uvoenjem stezaljke kojom se presee dotok krvi u zahvaeni predeo. Aneurizam se takoe moe odstraniti, a taj deo arterije zameniti sintetikim transplantatom.
V R S T E A N E U R IZ A M A
VRECASTI
Vreasta aneurizama je ispupenje u zidu arterije nalik na balon. Obino je prouzrokovana uroenom slabou u srednjem miinom sloju zida, ova vrsta aneurizma moe da sadri ugruak krvi.
Sledee naine leenja - a svima je prvenstvena svrha da spree aneurizme - treba sprovoditi zajedno s uputstvima vaeg lekara, a ne umesto njih.
HOMEOPATIJA
Kod malog, relativno dobroudnog aneurizma ili kao preventivni lekza nekoga ko je u veoj opasnosti od dobijanja aneurizma, profesionalni homeopata moda e da preporui preparat Baryta carbonica za jaanje zidova arterija.
PSIHOSOM ATSKO LEENJE
B O B IC A ST I
Bobiasti aneurizmi, vreasta vrsta aneurizma, nazvani su tako zbog svog malog, okruglog izgleda. Ova ispupenja najee se javljaju na ravastim arterijama u bazi mozga.
Odravate li um i telo oputenim, moete spreiti da se aneurizam pogora. Probajte vebe koje moete da vebate kod kue poput joge ili meditacije.
ISHRANA
VRETENASTI
Oteenje unutranjih i srednjih slojeva zida arterije moe izazvati kobasiastu nateklinu poznatu kao vretenasti aneurizami. Visoki krvni pritisak i ateroskleroza primarni su uzroci ove vrste aneurizme.
Promene u ishrani koje sniavaju krvni pritisak i usporavaju aterosklerozu mogu da pomognu pri spreavanju pojave aneurizma. Vidi pod Ateroskleroza, Krvni ugruci, Krvni pritisak, visoki i H olesterol tegobe.
PREVEN CIJA
Ako ste u opasnosti, preduzmite odgovarajue korake kako biste spreili stvaranje aneurizma. Naroito ako u porodinoj istoriji bolesti imate modani udar ili srane bolesti, uvedite izmene u ishrani i nainu ivota kako biste poboljali opte zdravstveno stanje. Redovno vebajte, pazite ta jedete, a ako puite, prestanite.
VALJ KASTI
Valjkasti (cilindrini) ili cevasti (tubularni) aneurizmi je izdueno nateknue koje prouzrokuje naglu promenu u normalnoj veliini arterije. Valjkasti aneurizami, koji je esto posledica ateroskleroze ili sifilisa, moe da se razvije du arterije.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim stovima.
ANGINA PEK TO R IS
SIMPTOMI
bol koji pritiska, stee, gui, otar je ili pee; obino se osea u grudima, ali m oe da se javi i u perifernim delovim a kao to su vilica ili stom ak. M esto i specifini oseaji razlikuju se od osobe do osobe, ali obino su dosledni od jednog napada do drugog, bol koji se javlja s naporom i povlai se s odm aranjem ; slabost, znojenje, gubitak daha, teskoba, palpitacije, munina ili oam uenost - sim ptom i koji mogu i ne moraju biti povezani s napadom angine
OBRATITE S E LE K A R U
ako napad potraje vie od 15 minuta; to m oe biti i srani udar. Odmah
pozovite hitnu pomo.

ako m islite da je to kod vas m oda prvi napad angine; m orate ustanoviti radi li se sigurno o tom e. ako su napadi postali jai, ei, dui i nepredvidljiviji; ovo su znaci
nestabilne angine.
ako uzimate beta-blokator i proivljavate uznem irujua propratna dejstva (vidi pod Beta-adrenergiki
blokatori).
ako uzim ate nitratni lek i hvata vas nesvestica, vrtoglavica, slabost, bledilo, nem ir ili ponete da povraate ili se preko m erno znojite. O vo su znaci preosetljivosti ili predoziranja. ako uzim ate blokator kalcijumovih
ngina je nain na koji vam vae srce govori d; ne dobija dovoljno kiseonika. Razlog moe d, bude da su koronarne arterije - one koje snabdevaji krvlju -zaepljene ili zato to se srce previe napre* i zbog toga treba vie kiseonika nego obino. Medicinski izraz angina pektoris (pectoris) do slovce znai oseaj guenja u grudima". Angina ji obino bol guenja ili stezanja koji poinje u srediti grudnog koa, duboko iza grudne kosti, a moe da si iri i premadrugim delovima tela. Pacijenti su izjavil da se oseaju kao da im slon sedi na grudima" il kao da im stega stee grudi". Neke osobe oseaju bol izazvanu anginom sami na perifernim mestima kao to su vilica, stomak ili ru ke. Bol nekad moe da se zameni sa simptomima lo eg varenja jer su oseaji stegnutosti i peenja slini Angina takoe moe pogreno da se protumai i ka< srani udar; bol je slian ali ne traje tako dugo - obi no ne vie od pet minuta. Od mnogih oblika angine, stabilna ili klasin, angina - koju izaziva telesni napor i koja se povlac uz mirovanje i odm or- najea je. Ako imate stabil nu anginu, morali biste da budete u stanju da predvi dite kakva vrsta aktivnosti e izazvati napad. Dru^ oblik, nestabilna angina, akutnija je bolest; javlja s < nepredvieno, ak i pri mirovanju, a trebalo bi da j< protumaite kao znak upozorenja na ozbiljnije sran^ nevolje. Redak oblik ove bolesti koji se zove promen Ijiva angina i ukljuuje spazam koronarnih arterija ee se sree kod ena. Angina pogaa oko tri miliona Amerikanaa Rairenija je kod osoba starijih od 30 godina i obin vie pogaa mukarce nego ene; no nakon 65. gc dine vie pogaa ene nego mukarce. Sama po sel angina ne izaziva trajna oteenja zato to je srce te privremeno lieno kiseonika. Ako vam se angina pc gora, morali biste da znate da vam preti vea opa nost od sranoga udara. Naroito se zabrinite a l< dobijete nestabilnu anginu i obratite se lekaru.
kanala i prim etite propratne pojave poput greva u elucu, usporenog pulsa, aritm ije, glavobolja, zatvora, naticanja, nesvestice ili zadihanosti.
UZROCI
Glavni uzrok koji se nalazi u pozadini angine jeste b < lest koronarnih arterija, koja potie od ateroskleroi koronarnih arterija - kad se ile zaepe ili suze usle masnih kalcifikovanih naslaga nazvanih plak. Angir isto tako moe da bude posledica drugih bolesti ko
P R E D E L I B O L O V A I Z A Z V A NI A N G IN O M PEKTORIS
znost, dijabetes i srane bolesti u porodinoj istoriji bolesti. Svi ovi faktori rizika takoe su povezani s aterosklerozom.
Bol od angine pektoris moe da bude rasprostranjena po celom gornjem delu tela u bilo kojem od sledeih podruja (prikazanih levo), ukljuujui sredinu i levu stranu grudi i unutranju stranu leve ruke ( Ijubiasto). Bolovi takoe mogu da se jave u vilici (ze/eno), desnoj strani grudi i ruci (ruiasto) i izmeu pupka i grudne kosti (uto); mogu biti zahvaena i ramena. U nekim sluajevima, bol se javlja izmeu lopatica (Ijubiasti
predeo na donjoj slici).
DIJA GN OS TI K I POSTUPCI
Ako osetite bol koji bi mogao da ukazuje na anginu pektoris, lekar e da vas podvrgne detaljnom pregledu i razliitim ispitivanjima. Elektrokardiogram (EKC) u stanju mirovanja bie obino u redu ako imate anginu pektoris, ali ovim ispitivanjem moete da iskljuite druge uzroke. Verovatno ete da obavite test optereenja na pokretnoj traci, moda u kombinaciji s tehnikom snimanja kao to je ultrazvuk ili radioizotopno skeniranje, kojima mogu da se otkriju problemi srca ili arterija. Ako ova ispitivanja ukau na mogui problem, obavie se angiografija kako bi se odredilo mesto i veliena svakog zaepljenja koronarnih arterija.
LEEN JE
Lekovi mogu da ublae simptome angine pektoris, ali temeljne promene ishrane i nainaivota predstavljaju vaan deo svakog programa za leenje angine pektoris. Pre nego to uzmete bilo kakav lek, paljivo raspravite njegova svojstva i porodinu istoriju bolesti s lekarom. Mnogi lekovi ne bi smeli da se meaju s drugim lekovima ili prirodnim materijama, a isto tako morate da se pobrinete da va lekar zna za bilo kakve ve postojee zdravstvene tegobe koje moda imate.
oreterano optereuju srce, poput slabokrvnosti, boesti aortnogzaliska (vidi Srane bolesti), srane aritmije i hipertiroidizma (vidi Stitna lezda - tegobe). Stabilna angina pektoris poznata je jo i kao ansina od prenaprezanja zato to je izazivaju aktivnosti od kojih srce ubrzano lupa. Zaista, fizika aktivnost je najei uzrok napada. Zavisno od odreene osooe, napad moe biti posledica bilo kakvog napora od jednostavnog hodanja do dizanja tekih predmeta i i polne aktivnosti. Obilan obrok takoe moe da prouzrokuje napad zato to varenje zahteva rad srca. Ostali esto navoeni uzronici su emocionalno uzouenje i izloenost hladnoi, a oba podstiu rad srca. Osim toga, poznato je da vie od 20 lekova podstie anginu pektoris, od dekongestiva koji se dobijaju bez lekarskog recepta i razliitih lekova koji se dobijaju na lekarski recept do nezakonitih sredstava poput kokaina. Odreeni faktori rizika za srane bolesti i bolest koronarnih arterija ine pojavu angine pektoris vero-.atnijom. Oni ukljuuju visok pritisak, stres, visok nolesterol (vidi H olesterol - tegobe), puenje, goja-
Ako imate anginu pektoris, lekar e bez sumnje da vam spomene vanost zdravog naina ivota koji ukIjuuje pravilnu ishranu, telesne vebe, kontrolisanje svojeteine i nepuenje. Uz sve to, veina pacijenata s anginom pektoris uzima i prepisani lek. Postoje tri glavne vrste lekova za anginu pektoris: nitrati, beta-adrenergiki blokatori i blokatori kalcijum ovih kanala. U leenju angine pektoris lekari esto primjenjuju kombinaciju ovih lekova. Nitrati, koji ire koronarne arterije i doputaju vei protok krvi, isproban su i jeftin nain leenja. Nitroglicerin je daleko najraireniji nitrat;
ANGINA P EK T O R IS
NASTAVAK
moe da se uzima kad god je potrebno i moe da prui pomo u roku od nekoliko minuta. Isto tako izaziva glavobolje kod priblino polovine korisnika. Beta-adrenergiki blokatori, koji se koriste kako bi se smanjio broj otkucaja srqL snizio krvni pritisak i smanjila koliina kiseonika srce rmi, delotvorni su u kombinaciji s nitratima rf^ m i. Bloâtori kalcijumovih kanalasmiruju spazam Ris^ arne^rterije, a neki takoe usporavaju otkucaje srca>^teijWi s tekim oblikom nestabilne angine pektorisêsto poetku lee antikoagulansom heparinom zajec sacetilsalicilnom kiselinom (npr. Aspirinom), nitratima i beta-blokatorima. Ako leenje lekovima ne deluje ili je nedovoljno, moe se razmotriti mogunostangioplastike koronarne arterije ili operacije premoivanja. Angioplastika - kateterska tehnika kojom se proiruju zaepljene arterije - postala je relativno rutinski postupak; operacija premoivanja, kojom se krvotok preusmerava oko zaepljenih arterija, primenjuje se u vrlo tekim sluajevima.
su uporni u zahtevima da ono mora proi strogu nai nu proveru pre nego to se uvrsti u redove standarc nih naina leenja angine pektoris i aterosklerozi Ako odluite da probate kelacijsko leenje, svakak potraite praktiara koji ima svedoanstvo jednog c glavnih amerikih kelacijskih udruenja. (Vidi Att roskleroza radi potpunog objanjenja kelacijskc leenja.)
>(Crataegus laevigata) odlino je dugoror sredstvo za jaanje kod angine pektoris zato to ist< vremeno iri koronarne arterije i umiruje srce. On est sastavni deo leenja angine pektoris lekoviti biljem kakvo bi mogao da vam prepie naturops
HOM EOPATIJA
Uvek se savetujte s lekarom ako mislite da imate anginu pektoris. Navedeni alternativni naini leenja mogu da pomognu da se ublae simptomi ili spree napadi, ali trebalo bi na njih da gledate kao na dopunu - a ne zamenu - brige konvencionalne medicine.
AKUPRESURA
Za trenutnu pomo tokom akutnog napad preporuuje se Cactus grandiflorus (30c). To mo; doneti olakanje ako tokom napada oseate kao c su vam grudi stegnute gvozdenim obruem. Mec dugorone lekove koje bi vam lekar homeopata m < gao da prepie ubrajaju se Nux vomica i Arsenicu, album.
NAIN IVOTA
Simptomi angine pektoris mogu da se ublae pritiskanjem taaka Beika 15, Osrnica 5, Osrnica 6 i Slezina 6 najmanje jedan minut. (Vidi Dodatak i str. 7 radi poloaja taaka.) 09
AJURVEDSKA MEDICINA (AYU R V E D S K A )
Pokazalo se da ajurvedska (ayurvedska) meavina trava i minerala poznata kao Abana znatno smanjuje uestalost i teinu napada angine pektoris; savetujte se s praktiarem u pogledu tog specifinog leka.
KELACIJSKO LEENJE
Pofiato je da odreene materije koje zagau vazduh, naroito ugljen monoksid, pogoravaju i p > jaavaju anginu pektoris. Da biste izbegli ugljen-m noksid, klonite se duvanskoga dima i ostanite u ku u dane kad je prisutan jak smog. Izbegavajte alkohol i pijte malo dok ste pod I kovima protiv angine pektoris zbog moguih tetn reakcija. Lagano vebanje aerobika vrlo je korisno za pa< jente s anginom pektoris. Postupno izgraujte izc ljivost i po hladnom vremenu vebajte u zatvoreno prostoru. Svakako se savetujte sa svojim lekarom p nego to zaponete s programom vebanja.
PSIHOSOM ATSKOLEENJE
lako sporno, kelacijsko leenje trae hiljade obolelih od angine pektoris. Njegovi pobornici tvrde da je sigurnije i jeftinije od mnogih konvencionalnih lekova ili hirurkih zahvata - i jednako delotvorno. Kritiari
Ako ustanovite da imate tekoa pri kontrolisar emocija ili nivoa stresa, morate da nauite da opustite. Mnoge tehnike oputanja - od biofidbe (.biofeedbacka) do joge - mogu izvanredno mno; pomoi. Izaberite metodu od koje se oseate p jatno i nje se drite; uspeh tehnika oputanja razlik je se od osobe do osobe i s vremenom se pobolja\
108
'i
i,*>fi,,<' L ! ' i'
%<fin s g f f; . !'H 1
' l " ,!i!l !
,
ISHRANA
Clavni ciljevi leenja ishranom u sluaju angine pektoris su da se pobolja dotok krvi u srce i energetski metabolizam srca tako da mu bude potrebno manje jseonika. Clavni nain poboljavanja krvotoka je -adzor ateroskleroze, a potronja manje koliine zasienih masti i holesterola je vaan prvi korak. Da oiste poboljali energetski metabolizam, svakako "iorate da se pobrinete da dobijate dovoljno magnezijuma u ishrani ili u sklopu multivitaminskih dodataka. Mogli biste isto tako da zamolite lekara da .am preporui odgovarajuu dodatnu dozu L-karnitina i koenzima Q10, hranjivih materija koje se nalaze ^ organizmu i koje poboljavaju energefej<i metabotizam i esto se iscrpljuju kod pacijena Sasranim bolestima. Radi specifinih uputstava u vezi s ishranom, vidi Ateroskleroza, Krvni ugruci, H olesterol - tegobe i Krvni pritisak, visoki.
obavite test optereenja - koji se zove i provera podnoenja telesnih vebi ili test optereenja na pokretnoj traci. Ispitivanje traje oko pola sata. Stavie vam elektrode na grudi i manetnu meraa pritiska na ruku, pa ete poeti da vebate na pokretnoj traci ili trim-bicikl; kako vreme bude odmicalo, vebanje e postajati sve tee. Praenjem vaih otkucaja srca, krvnoga pritiska i EKG-a, lekare moi da odredi granice telesnog napora koji moete da podnesete. Naoruani tim saznanjem, moete da planirate zdrav program vebanja.
LEENJE KOD K U E
Ako imate este napade angine nou, pokuajte da podignete uzglavlje kreveta 8 do 10 cm. Time se smanjuje radno optereenje srca izazvano vraanjem venske krvi. Ako osetite da se napad javlja dok leite, sedite i spustite stopala na pod. Ako bol traje, uzmite propisani lek. Tableta acetilsalicilne kiseline na dan, uz lekarevo doputenje, moe da smanji opasnost od sranog udara i nestabilne angine pektoris. Provedite najmanje jedan sat varei teak obrok; poznato je da telesni napor nakon jela izaziva napade. Prestanite da puite jer to mnogo pogorava anginu pektoris. Ne uzimajte kontracepcijske pilule ako imate anginu pektoris: estrogeni su povezani s poveanom opasnou od krvnih ugruaka.
TEST O PTEREENJA
Teesne vebe s anginom pektoris su sloena stvar. Ako se izvode kako treba, mogu da spree pogoranje angine pektoris; ako se izvode preambiciozno, bo est e se pogorati do te mere da moe da posta"e opasna po ivot. Pa koliko je onda previe? Ako e ite poeti s programom vebanja, treba prvo da
AKUPRESURA
Kako biste smirili ivce i smanjili oseaj neugodnosti, pritisnite taku Osrnica 6. Stavite palac na sredinu unutranje strane runoga zgloba, dva prsta od pregiba na runome zglobu i izmeu dve podlaktine kosti. Cvrsto pritiskajte jedan minut, tri do pet puta, ponovite na drugoj ruci. Pritiskom na Slezinu 6 moete poboljati regulaciju krvnoga pritiska. Taka se nalazi etiri irine prsta iznad unutranje kosti lanka, uz rub potkolenine kosti, Lagano pritiskajte palcem jedan minut, zatim promenite nogu. Ne sluite se ovom takom ako ste trudni.
PREVEN CIJA
Usvojte ishranu s malo masti i malo holesterola koja e da pomogne da vam arterije budu bez masnih naslaga. Vebajte! Kod osoba koje vebaju manja je verovatnoa da e imati viak kilograma i da e dobiti aterosklerozu. Nauite da kontroliete emocije, a ne dopustite da one kontroliu vas. Vea je verovatnoa da e dobiti anginu pektoris Ijudi koji zadravaju stres u sebi; mnogi oboleli od angine pektoris navode da emocionalni izlivi ubrzavaju napade. Ako puite, prestanite.
109
ANKSIOZNOST
SIMPTOMI
srane palpitacije oseaj da e vam pozliti nem ogunost koncentracije napetost m iia; bolovi u miiim a
proliv bolovi u grudima

suva usta preko m erno znojenje prekom erno jedenje ili nedovoljno jedenje (prejedanje ili nejedenje)
nesanica razdraljivost
zadihanost; hiperventilacija gubitak polne elje ( vidi Impotencija)
Kod kolske dece:

strah od odvajanja od porodice odbijanje odlazaka u kolu strah od stranaca nepotrebno zabrinjavanje
ako vaa anksioznost deluje nerazum no ili preterano u odnosu na situaciju koja bi to opravdala. ako vaa anksioznost om eta uobiajene aktivnosti. ako anksioznost slabije jaine traje tokom vie nedelja. ako vai sim ptom i iznenada postanu jaki ili nekontrolisani. Moda imate n a p a d p a n ik e . ako je anksioznost praena gubitkom teine i izbuljenim oim a; moda im ate te g o b e sa t it n o m le z d o m .
otovo svi se s vremena na vreme osearr anksiozno. Kad je prisutna nekakva pretnj teskoba ili anksioznost je prirodna pojava- u vezana s nainom na koji se organizam priprema; suoavanje s opasnou: u krvotok se oslobaa adrenalin i kortizon; ubrzavaju se otkucaji srca; dis nje postaje piie i bre; miii postaju napeti; jet oslobaa eer; a psiha je sasvim budna i spremn Ali kad se anksioznost ne vee za prepoznatlji\ pretnju ili je jaa ili dua nego to moe da se opra da situacijom, radi se o klinikom poremeaju, kc slabi organizam i deluje ruilaki. Prepoznaju se mnogi razliiti poremeaji anksi znosti. Meu njima su fobije (strahovi od odreen situacija, kao to je skueni prostor, ili od naroit stvari, na primer insekata); panininapadi (iznena ne pojave izuzetnog straha ili napetosti, bez nek< vidljivog razloga); opsesivno-kom pulsivni porem aj (uporne, iracionalne misli, kao to su uasavan od infekcija ili repetitivnog ponaanja, na prim proveravanja jesu li vrata zakljuana); posttraume ski stresn ipo rem eaj (dugotrajna anksioznost pos traumatskog doivljaja); i generalizovana - ili neo reena anksioznost (neobjanjiv oseaj zebnje k < moe da potraje mesecima). Poremeaji anksioznosti mogu uveliko da se ra likuju poteini; mogu da budu blagi ili sasvim para zujui. Uestalost razliitih poremeaja takoe razlikuje: fobije, napadi panike i opsesivno-kompi sivni poremeaj, na primer, javljaju se ree od op anksioznosti (koja pogaa dva puta vie ena ne; mukaraca). Poremeaji obino ponu da se prim uju u tinejderskim godinama (13-19 godina) ranim zrelim godinama i znatno su ei meu odi slima nego meu decom. Neke oblike anksioznosti vrlo je teko leiti; dru pak, dobro reaguju na lekove, psihoterapiju i altf nativne naine leenja. Ono to ne deluje je samo enje alkoholom ili stimulativnim sredstvima da bi ublaili simptomi. Mnogi pacijenti izaberu taj put, na kraju to e samo pogorati stanje.
UZROCI
Anksioznost moe da bude posledica prepoznat vog stresa - kao to je nesrea, smrtni sluaj u poroi ci ili gubitak posla; u tim sluajevima, prilagoavar situaciji, uz proticanje vremena, imae povolj
delovanje. U drugim sluajevima stres je nevidljiv zakopano seanje na neki nesrean ili zastraujui aspekt detinjstva, koji vreba pod povrinom svesnoga i otkriva svoje postojanje u anksioznosti. Genetsko naslee moe unapred da odredi anksioznost kod nekih pojedinaca: ispitivanja jednojajanih blizanaca pokazuju da ako jedna polovina identinog para pati od anksioznosti, postoji barem 50 posto verovatnoe da e i druga. Osetljivost na odreene vrste hrane takoe moe da doprinese anksioznosti iako se mora sprovesti jo istraivanja kako bi se potvrdila ova veza. Osim toga, anksioznost esto prati nagli prestanak uzimanja alkohola, duvana ili drugih sredstava koja izazivaju zavisnost.
DIJAGN OS TIK I POSTUPCI

Prvi korakje iskljuiti mogunostdasimptome izaziva organska bolest. Medu bolesti koje stvaraju simptome sline simptomima anksioznosti ubrajaju se hipertireoidizam (vidi titna lezda - tegobe); hiperkalcemija ili hipokalcemija (previe ili premalo kalcijuma); bolest koronarnih arterija (vidi Srane bolesti); tahikardija (ubrzani otkucaji srca - vidi Srane aritm ije); i druge srane tegobe. Temeljna procena vaeg lekara odredie da li je uzrok bilo koja od navedenih mana. Ako ne moe da se nae nikakav organski krivac, a simptomi deluju nesrazmerno bilo kakvoj situaciji s kojom se suoavate, ovo e se stanje svrstati pod poremeaje anksioznosti.
Lekovi su korisni pri ublaavanju simptoma anksioznosti i esto se prepisuju uz ostale terapije. U najistaknutija sredstva p ro tiv anksioznosti ubrajaju se sredstva poznata kao benzodiazepini; meu njima se nalaze lorazepam , diazepam, alprazolam i klonazepam . Imaju nedostatke: benzodiazepini nekad izazivaju pospanost, razdraljivost, vrtoglavicu i zavisnost. Ali poslednjih deset godina su uveliko zamenili barbiturate, koji ne samo da predstavljaju jasnu opasnost od zavisnosti nego takoe mogu da budu opasni za pacijente samoubilakih sklonosti. Jo jedan lek protiv anksioznosti je buspiron. Ima manje propratnih efekata od benzodiazepina ali ne bi smeo da se uzima ako imate bolesnu jetru ili bubrege; isto tako proverite kod lekara da li moete da ga uzimate za vreme trudnoe ili dojenja.
Mnoge alternativne prakse i naini leenja mogu da ublae simptome anksioznosti. Meditacija, telesne vebe (naroito aerobik) i tehnike oputanja ubrajaju se meu najefikasnije. Ali njihova se delotvornost razlikuje od osobe do osobe. Na primer, osobama s telesnim simptomima - kao to su bolovi u elucu ili znojenje - vie koristi telesna veba, dok onima s mentalnim simptomima vie pomae meditacija ili neki drugi oblik mentalnog oputanja. Kineska ili ajurvedska (ayurvedska) medicina slue se razliitim biljnim preparatima koji mogu da poslue kao sredstvo za jaanje celog sistema i smanjivanje napetosti. Blaga masaa gotovo svakome e pomoi da se opusti.
LEEN JE
Anksioznost moe da se lei konvencionalnom medicinom, psihoterapijom i mnogim alternativnim oristupima. Kombinacija konvencionalnih i alternathnih metoda esto je efikasna.
AKUPRESURA
KONVENCIONALNA METODA
C:ij psihoterapije i psihoanalizeje identifikovanje suôba i drugih stresova - moda odavno skrivenih koji se mogu nalaziti u korenu anksioznosti. Bihevioralna modifikacija - terapija koja se usredsreuje na oromenu uzoraka ponaanja - moe da pomogne oacijentu da suzbije anksioznost ili da se bolje nosi s njom, kao i kognitivna terapija, koja se usredsreuje ~a promenu naina razmiljanja.
Kae se da itav niz akupresurnih taaka pomae smirivanju tela i duha. Dve su prikazane na str. 767. U pogledu ostalih, posavetujte se s praktiarem. Smatra se da delotvornost odredenih taaka pritiska zavisi od uzrokaanksioznosti.
AKUPUNKTURA
Nedeljno leenje akupunkturom -takoe prilagoeno uzroku anksioznosti - moe da bude od koristi. Savetujte se sa strunjakom za akupunkturu koji ima iskustva u leenju mentalnih tegoba.
ANKSIOZNOST
NASTAVAK
ID
A R O M A TER A P l JA
Smatra se da je aromaterapija vrlo delotvorna kod anksioznosti. Probajte eterino ulje lavande, jasmina ili plave kam ilice. Stavite kapljicu, dve na papirnu maramicu i udiite, ili inhalirajte paru iz ulja ili ih kapnite u parnu kupku. Ili pak moete da utrljate kapljicu u slepoonice.
BAHOVI (BACHOVI)
pritiskom, upotrebljavajte koru bekovine (Viburnur opulus) i cvetove lipe. Od svog lekovitog bilja napr; vite ekstrakttako to ete preliti kljualu vodu prek 1 do 3 kaiice osuenog bilja ili ake sveeg. Pustit da odstoji 10 do 15 minuta. Uzimajte malu olju t do etiri puta na dan. Moete kupiti tinkturu od bilo koje navedene k kovite biljke u prodavnici zdrave hrane ili biljnt apoteci; sledite uputstva na flaici.
HOMEOPATIJA
CVETNILEKOVI
Ove lekove razvio je na poetku 20. veka britanski bakteriolog i homeopata Edvard Bah (Edward Bach), a upotrebljavaju se u leenju niza razliitih psihikih stanja. Sve u svemu, postoji 38 lekova, od kojih je svaki specifian za odreeni emocionalni problem. Ovi lekovi u tenom obliku dobijaju se umakanjem cvetova na vrhu posude s vodom, koja stoji na suncu tokom nekoliko sati; ovaj postupak, prema strunjacima za ovu vrstu lekova, oslobaa energiju cvetova u vodu. Bahovi (Bachovi) lekovi mogu da se kupe u prodavnicama zdrave hrane ili biljnim apotekama. Obina turica i jasika smatraju se korisnim kod blagih do umerenih sluajeva anksioznosti. Kae se da je trenja-ljiva (myrobalan) kad se koristi sama dobra za tee sluajeve ili se moe upotrebljavati kao deo tzv. spasonosnog leka - kombinacije cvea koja se preporuuje za sve vrste situacija koje izazivaju anksioznost, od posete zubaru do oka koji preivljavate posle automobilske nesree. Stavite 1 do 10 kapi u pie ili 1 kapdirektno najezik. Upotrebljavajte onoliko esto koliko vam je potrebno.
LEENJE LEKOVITI M B IL JE M
Ako je anksioznost posledica iznenadnog straha oka, probajte Aconite. Ignatia je ,,lek protiv tuge za koji se kae da pomae onima koji su uzrujani i: nenadnim gubitkom. Gelsem ium se preporuuje; anticipirajuu anksioznost i anksioznost zbog javnc nastupa, kao to je trema ili agorafobija (strah od ja nih mesta). Ako se nijedno od ovih sredstava ne pok e delotvornim, obratite se homeopati. Vet prakti moda e znati da prepie meavinu iji e sastojc jaina biti prikladniji vaoj anksioznosti.
Kamilica (Matricaria recutita), matinjak (Melissa officinalis) i cvetovi lipe (Tilia spp.) smatraju se blagim sredstvima za oputanje i smirenje. Matinjak je naroito dobar za smetnje s varenjem povezane s anksioznou. iak (Scutellaria lateriflora) je neto jai, dok valerijana (Valeriana officinalis), hm elj (Humulus lupulus) i pasiflora (Passiflora incarnata) imaju jo jae delovanje na centralni nervni sistem. Ove tri poslednje pomau kod nesanice i mogu se korisno iskombinovati. Ali hmelj se ne bi smeo upotrebljavati kod izraene depresije, a velerijana - da bi bila efikasna mora se upotrebljavati u prilino velikim dozama 0/2 do 1 kaiice tinkture). Ako je anksioznost povezana s palpitacijama, upotrebljavajte obinu srenicu (Leonurus cardiaca). Ako je povezana s visokim krvnim
iroka lepeza razliitih naina i postupaka leenja d ha/tela moe da ublai anksioznost. Kljuno je uvi pronai jedan ili dva koji vam najbolje odgovaraji dosledno ih sprovoditi. Meu korisne meditacijsl tehnike i tehnike oputanja ubrajaju se progresivt oputanje miia, autogeni trening, reakcije oput nja, transcendentalna meditacija (TM) i orijentali tehnike vebanja kao to su joga, taj i i kigong. [ bi se postigli najbolji rezultati, vebe meditacije oputanja trebalo bi sprovoditi svakodnevno ili dvaput na dan. Budui da je anksioznost gotovo. uvek prae povrinskim disanjem, vebe dubokog disanja v su korisne; nemogue je oseati se anksiozno kad 1 ete duboko i polako. Probajte sledei oblik disar iz joge: lezite na lea na neko udobno mesto. Po gano udahnite kroz nos, sluei se dijafragmom ka biste uvukli vazduh u plua doputajui trbuhu da iri. (Stavite ruku na trbuh neposredno ispod pup kako biste se uverili da dijafragma gura trbuh pret gore i prema napolje.) Poto se trbuh rairi, nastav da udiete to je mogue dublje. Kad izdiete, obr te postupak: steite trbuh dok polagano i potpu izdiete. Ponovite nekoliko puta.
112
A K U PR ES U R A
Problemi sa spavanjem zazvani anksioznou mogu da se ublae pritiskom ake Srce 7, smetene du pregiba s unutranje itrane runog zgloba, ano u ravni s malim Drstom. Cvrsto stiskajte Dalcem i kaiprstom jedan ninut, a zatim ponovite na drugoj ruci.
Da biste smirili ivce i smanjili oseaj nelagodnosti, pritisnite Osrnica 6. Poloite palac u sredinu s unutranje strane runog zgloba, dva prsta od pregiba runog zgloba i izmeu dve kosti podlaktice. Cvrsto pritiskajte jedan minut, tri do pet puta, a zatim ponovite na drugoj ruci.
Hipnoterapija se preporuuje kod sasvim odreenih fobija, kao to su strah od letenja, trema ili strah od ispita i sportskih takmienja. Pomae i kod opte anksioznosti. Deca i adolescenti naue samohipnozu daleko bre od odraslih, moda zato to su tako navikli da upotrebljavaju svoju matu. Hipnoza nije aroban ili koban, mraan postupak u kojem ste pod kontrolom hipnotizera; pre se radi o obliku koncentracije. Svakahipnozajesamohipnoza; hipnotizer je tamo jednostavno zato da vas naui kako moete najbolje da upotrebite ovu tehniku. Hipnoterapija esto moe da se pojaa ako se upotrebljava u kombinaciji s biofidbekom (biofeedbackom).
LECENJE KO D K U E
Svakodnevno vebanje moe da bude jedno od najmonijih oblika leenja simptoma anksioznosti. Ako ustanovite da kod vas deluje telesna veba, prisilite se na ustre etnje ili ponite da se bavite aktivnim sportom u kojem uivate. Dodatne koliine magnezijuma pomau, naroito ako patite od grenja miia. Ne uzimajte vie od 300 mg triput na dan; previe magnezijuma moe da izazove proliv. Izbegavajte alkohol i smanjite ili ukinite korienje eera i kofeina. Svedite grozniav i iscrpljujui dnevni raspored na najhitnije i svakako se trudite da izbegavate aktivnosti koje vas ne oputaju. Ako ponete da hiperventiliete, izdahnite u papirnu kesicu i udahnite vazduh iz kesice. Time se poveava koliina ugljen-dioksida koji udiete, to moe da smanji nagon za hiperventilacijom. Udisanje vazduha iz kesice pomoi e vam da ublaite vrtoglavicu ili bockanje koje moda oseate. i
Terapeutski dodir (koji ne ukljuuje direktan dodir) naroito je koristan za pacijente prikovane uz krevet i za one s hroninim bolestima ili povredama previe osetljivim na direktan dodir. Osim to ublaava anksioznost, terapeutski dodir takoe smanjuje bolove. EEG biofidbek (biofeedback), koji se koristi da bi se ponovno uvebali modeli razmiljanja, moe da bude od naroite pomoi s tegobama kod kojih su kombinovani i telesni i mentalni simptomi - kao to je to sluaj s anksioznou. Kroz niz seansi s terapeutom, pacijent gleda prikaz svojih sopstvenih modanih talasa na elektroencefalografu i postepeno ui da kontrolie talase. Praktiari procenjuju da e posle desetak seansi pacijent moi da upravlja mentalnom aktivnou bez pomoi terapeuta ili instrumenta za praenje.
ANOREKSIJA
SIMPTOMI
znatan gubitak na teini strah od debljanja, ak i u om ravelom stanju preterano dranje dijeta i vebanje iskrivljena slika o telu abnorm alna zaokupljenost hranom , kao to je sabiranje kalorija ili opsednutog prouavanja kuvara zatvo r suva, ukasta koa rast diaka na licu i telu; gubitak dela kose prestanak m enstruacija potiskivanje polne elje hladne ruke i stopala na uobiajenoj sobnoj tem peraturi hronina nesanica; neobjanjiv rast ili pad nivoa energije
OBRATITE SE LEKA RU:

ako vam je dete ili tin ejd er opsednut dijetam a i ne prestaje da se osea debeo, obino nakon veeg gubitka kilograma. ako dete hronino upotrebljava laksative, diuretike, em etike ili tablete za skidanje kilograma. ako vam dete preko m erno veba kako bi om ravilo. ako vam je dete zaokupljeno hranom , kalorijam a i priprem om hrane.
noreksija nervoza (anorexia nervosa) poremf je jedenja u sreditu kojeg se nalazi preplav jui strah od debljanja. Posledica ovog neosnovai straha je samoizgladnjivanje i velik gubitak tei osim mravljenja i slabljenja, pothranjenost moe i zvati hormonske smetnje, slabokrvnost, nepravi lupanje srca, lomljive kosti i mnoge druge probler Problem se obino javlja izmeu rane adolesc cije i ranog odraslog doba, iako moe da se javi i snije. Oko 90 posto obolelih su enskog pola; ovon boleu pogoeno oko 1 posto Amerikanki. Anore ja je opasna, a strunu pomo trebalo bi da potra; rano. Brzo leenje obino e spreiti napredova bolesti, no neki sluajevi mogu biti vrlo otporni na enje i mogu zahtevati hospital izacij u. ak 15 po anoreksiara umire od komplikacija. lako je u sreditu ove bolesti hrana, anoreksija bolest uma. esto zapoinje relativno prirodm eljom za gubitkom nekoliko kilograma. Budui dijete samo privremeno ublaavaju psiholoke p bleme koji se nalaze u pozadini, bez njih se uskc nee moi; unos hrane se postupno svodi na najn nju moguu meru sve dok se jelo gotovo sasvim ukine. Obolela osoba postaje opsednuta slikom s\ ga tela i esto doivljava sebe debelom iako je isti upravo suprotna. Paradoks je da ona od priprem konzumiranja hrane pravi obred. Postaje oarana ceptima i kuvanjem, ali ipak nee i sama da jede, r roito u prisustvu drugih osoba. Moda e protk gladovanje povremenim prejedanjem i ienjc (vidi Bulimija), osobito kad pokuava ponovno stc normalne navike jedenja. Oko polovine svih anore siara u jednom trenutku ponu patiti od bulimi Anoreksiari obino dolaze iz porodica koje irr ju visoke zahteve u pogledu njihovih dostignua i c sto trae savrenstvo, sluei se prisilom u mnogi vidovima ivota, osobito koli. Poricanje esto pr njihovu izrazitu usredsreenost na to da ostanu n avi: anoreksiari po pravilu nee hteti da prizna da neto nije u redu, pa na izraze zabrinutosti drug Ijudi reaguju Ijutito ili odbrambeno.
UZROCI
Dok neka ispitivanja ukazuju na to da geni moj donekle predodrediti anoreksiju, veina istraivai veruje da su kljuni psiholoki inioci. Anoreksis
obino imaju nizak nivo samopotovanja i oseaju se nedostojnima Ijubavi. U adolescenciji takva oseanja mogu da pogoraju polne promene, kulturoloke poruke koje veliaju mravost i pritisci ili napetost unutar porodice. Krajnost gladovanja moe da bude -ain na koji anoreksiar pokuava da upravlja svojim ivotom - ne samo oblikujui svoj izgled nego i -sporavajui sazrevanje i polni razvoj.
Leenje anoreksije e se razlikovati, zavisno od stadijuma u kojem se prepozna i pacijentove spremnosti na saradnju. Hospitalizacija je obino nuna ako je pacijent izgubio vie od 25 posto svoje uobiajene telesne teine. U sreditu leenja prvenstveno se nalazi individualna psihoterapija kako bi se otkrili emocionalni problemi i tekoe u meuljudskim odnosima koji se moda nalaze u pozadini poremeaja. Porodinaterapijaje takoe vana ako pacijentivi s porodicom, a bihevioristika terapija moe pomoi da se promene loe navike. Osim toga, trebalo bi postaviti cilj u obliku tano odreenog raspona teine, a vani su i prehrambena edukacija i medicinsko praenje. Dodatne koliine cinkovog sulfata uklonie svaki nedostatak cinka. esto se propisuju i dodatne koliine ostalih hranljivih materija, sredstva za pojaavanje apetita, antidepresivi, kao i sredstva p ro tiv anksioznosti.
Di J A G N O S T I K I POSTUPCI
ako nekim ispitivanjima - kao to su EAT (test odnosa orema jelu) - mogu da se identifikuju potencijalni anoreksiari, prevladavajui pokazatelj je mravljenje bez oiglednog telesnog razloga, osim gladova- a. Krv i mokrau trebalo bi temeljno da pregledate ;%o bi se iskljuili drugi mogui uzroci gubitka :eine i, to je jo vanije, otkrila neravnotea hormo'2 i nizak nivo vanih hranljivih materija kao to su kalijum, cink i masne kiseline. Nedostatak cinka est kod anoreksiara, naroito onih koji su vegetarianci - moe da oteti mnoge biohemijske funkcije u : 'ânizmu, usporavajui rast i polni razvoj i konano ; :orinosei i samoj pojavi anoreksije. Budui da krajnji suajevi neravnotee hormona i hranljivih materija rrogu da dovedu do smrti, bitno je esto praenje.
ALTERNATIVNI NA I Nl L E E N J A
Alternativni naini leenja mogu da pomognu kod nekih simptoma anoreksije i mogu da poslue kao korisni dodaci leenju koje je usmereno na ishranu i emocionalne korene poremeaja.
LEEN JE
Ps hoterapija, redovno medicinsko praenje i voenje ishrane trebalo bi da budu deo svakog prosrama leenja anoreksije. Vana je bliska saradnja ih zdravstvenih strunjaka koji su ukljueni u leenje. Svi ti strunjaci morali bi da imaju odreeno svjstvo u leenju poremeajajela.
Vidi pod Anksioznost za popis lekovitog bilja koje deluje umirujue. Za oputanje eludaanih miia, probajte utu lincuru (Centiana lutea) ili bilo koje drugo gorko sredstvo za varenje; napravite aj tako da prelijete kipuu vodu preko 1 do 3 kaiice suenog ili ake sveeg bilja. Pustite da odstoji 10 do 15 minuta. Uzimajte malu olju tri do etiri puta na dan.
Joga, ta i (t'ai chi), ples i plivanje spadaju meu vej

Kao roditelj ili prijatelj onoga ko se bori s anoreksijom, izbegavajte da komentariete jelo, teinu, negovanost izgleda ili uspeh u koli ako niste upitani. Pokaite toj osobi da cenite nju i druge zbog unutranjih kvaliteta, kao to su paljivost i pronicljivost.
be ili tehnike oputanja koje smanjuju anksioznost i poveavaju svest o telu. EEC biofidbek (biofeedback) moe da pomogne da se anksoznost i navike jedenja stave pod nadzor. Hipnoterapija isto moe da bude korisna pri istraivanju emocionalnih problema koji se nalaze u pozadini.
ARTRITIS
SIMPTOMI
Bolovi i sve jaa ukoenost bez uoljivog naticanja, groznice ili tem perature to kom uobiajenih aktivnosti verovatno ukazuju na postupno pojavljivanje o ste o a rtritisa . Bolno naticanje, upala i ukoenost u rukam a, nogama, runim zglobovim a ili prstim a ruku na istim zglobovim a s obe strane tela, naroito posle buenja, mogu da budu znakovi reu m ato id n o g a rtritisa . Tem peratura, upala zglobova, osetljivost i otri bolovi, ponekad praeni groznicom i povezani s povredom ili nekom drugom boleu, mogu da ukazuju na infektivni a rtritis. Kod dece isprekidana tem peratura, gubitak apetita, gubitak teine, anem ija ili osip u flekam a po rukam a i nogama mogu da ukazuju na m lad alaki (d e ji) re u m a to id n i a rtritis.
adnici pate od bolova u zglobovima vie neg od bilo koje druge vrste tegoba ili bolesti. t se vie nai poslovi i slobodne aktivnosti obavljaj sedei, verovatnoa takvih oboljenja se poveav. Sreom, mnoge tegobe koje se esto nazivaju "artr tisom" lako se lee i kontroliu, a verovatnoa kon plikacija kojeoslabljuju i onesposobljavaju organizat daleko je manja nego to je bio sluaj s naim rod teljima, bakama i dekama. lako se naziv primenjuje na irok spektar razliiti poremeaja, artritis znai upalu zgloba, bilo da je on posledica bolesti, infekcije, genetske mane ili nekc drugog uzroka. Mnogi Ijudi ga doivljavaju kao bil kakvu vrstu bola ili nelagodnosti povezane s pokr tanjem tela, ukljuujui takve lokalizovane problem kao to su bolovi u krstima, burzitis, tendinitis (upi la tetive) i opta ukoenost ili bolovi u zgiobovim (Vidi takoe Lea - bolovi i Zglobovi - bolovi.). Izgleda da je za mnoge Ijude - iako to nipoto n znai za svakoga - artritis neizbean deo procesa st; renja, a ne postoje nagovetaji otkrivanja delotvornc leka u bliskoj budunosti. Ako pozitivistiki sagled; mo problem, napredak konvencionalne medicin kao i altemativnih naina leenja, omoguava poc noljiviji ivot obolelima od artritisa.
ako bolovi i ukoenost nastupe brzo, bilo od povrede bilo iz nepoznatog razloga; m oda se radi o poetnoj fazi reu m ato id n o g a rtritisa . ako su bolovi praeni tem p eraturo m ; m oda im ate infektivni a rtritis. ako prim etite bolove i ukoenost u rukam a, nogama ili leim a nakon kratkih razdoblja sedenja ili posle prespavane noi; m oda se kod vas razvija o ste o a rtritis ili neko drugo artritino oboljenje. ako se kod deteta jave bolovi ili osip ispod pazuha, na kolenim a, runim zglobovim a i lancim a, ili im a prom ene tem p erature, slab apetit i gubi na teini; dete m oda ima juvenilni reu m ato id n i a rtritis.
V A N I J E V R S T E AR TR I TI SA Reum atoidni artritis, katkad nazvan i reumatizam i
sinovitis, obino pogaa Ijude starije od 40 godina, to ene dva do tri puta ee nego mukarce. Mo da se javi i kod dece, naroito devojica izmeu 2 i godina. Karakterie ga upala i bolovi u akama naroito zglobovima prstiju - kao i u rukama, nogj ma, stopalima i opti umor i nesanica. On isto tak moe da izazove oteenje drugih delova tela, uklji ujui srce, plua, oi, ivce i miie. Nelagodno: reumatoidnog artritisa moe da se razvija nedeljam ili mesecima i obino je najjaa posle buenja Reumatoidni artritis kod starijih Ijudi moe konj no da izazove kvrgavost i izoblienostaka i stopal kako miii slabe, tetive se skupljaju, a krajevi kostij postaju neprirodno poveani. lako nema potpunog izleenja, leenjem zapc etim odmah posle pojave poremeaja ublaavaj se simptomi kod veine Ijudi. Simptomi mogu d potraju pet godina ili vie, posle ega se obino st bilizuju ili slabe. Ranim leenjem verovatnoa trajn invalidnosti smanjuje se kod svih, osim 5 do 10 postc pacijenata.
D eji (ju iln reum ven i) atoidni artritis, ili Stilovu (Stillovu) bolest, karakterie hronina temperatura i anemija. Bolest moe imati i sekundarno dejstvo na ^rce, plua, oi i nervni sistem. Pojave artritisa kod dece mlade od petgodina mogu da potraju nekoliko nedelja i da se ponovo vrate, iako su simptomi obino manje ozbiljni kod ponovljenih napada. Leenje je uglavnom isto kao i za odrasle, s jakim naglaskom na tizikalnoj terapiji i telesnim vebama kako bi se tela koja rastu odrala aktivnim. Trajno oteenje izaz'.anodejim reumatoidnim artritisom sadaje retkost, a veina obolele dece u potpunosti se oporavlja od bolesti ne doivljavajui trajnu invalidnost. Infektivni artritis odnosi se na razliite tegobe koje zahvataju vee zglobove na rukama i nogama, kao i prste na rukama i nogama. Artritina infekcija obino je komplikacija povrede ili neke druge bolesti i mnogo je rea od artritinih oboljenja koja se ja\ljaju sa starenjem. Budui da simptomi mogu da budu prikriveni primarnom povredom ili boleu, zarazni artritis moe da proe nezapaeno. Ako se ne lei, moe za posledicu da ima trajnu invalidnost. O steoartritis, ili degenerativna bolest zglobova, odnosi se na bolove i upalu koja moe biti posledica s stematskog gubitka kotanog tkiva u zglobovima.
Toje najei oblik artritisa, naroito kod starijih osoba. Kod osteoartritisazatitna hrskavica na krajevima kosti u zglobovima - naroito u kimi i nogama - postepeno se istroi. Unutranje povrine kosti postaju izloene i taru se jedna o drugu. U nekim sluajevima na rubovimazglobova razviju se kotani trnovi, koji izazivaju oteenja miia i ivaca, bolove, izoblienost i tekoe pri kretanju. (VidiKotani trnovi.) lako je mehanizam osteoartritisa nepoznat, ini se da su neki Ijudi genetski predodreeni na degenerativne poremeaje kostiju. U retkim sluajevima, u ranom dobu se javlja uroena deformacija kostiju. Zloupotreba anabolikih steroida, koji su popularni meu nekim sportistima, moe takoe da izazove osteoartritinu degeneraciju. Kod mnogih Ijudi osteoartritis se pojavljuje postepeno i ne oslabljuje ozbiljnije organizam, iako moe da promeni oblik i veliinu kostiju. Kod drugih Ijudi, kotane izrasline i kvrgavi zglobovi mogu da izazovu bolnu upalu miia ili oteenje ivaca, zajedno sa znatnim promenama u dranju i pokretljivosti. Meu ostala artritina oboljenja ubrajaju se ankilozni spondilitis (artritis kime), kotani trnovi (kotane izrasline na prljenovima ili drugde), giht (ulozi, kristalni artritis) i sistemski lupus (upalna bolest
DEGENERACIJA ZGLOBOVA
U zdravom zglobu vrsto gumasto tkivo, nazvano hrskavica, titi kosti od trenja na takama dodira. Tanka sinovijalna opna oblae celu upljinu zgloba i lui sinovijalnu tenost da bi podmazala zglob.
Kod reumatoidnog artritisa sinovijalna opna postaje zadebljana i upaljena. Upala izaziva pucanje hrskavice u glavnoj taki zgloba, dok prekomerna sinovijalna tenost prouzrokuje naticanje zglobnog omotaa.
R E U M A T O ID N I A R TR ITIS
Osteoartritis - artritis izazvan troenjem - posledica je postupnog propadanja hrskavice u zglobu posle brojnih godina upotrebe. Bez zatitne hrskavice, kosti se poinju meusobno trljati, stvarajui trenje i bolove.
O S TE O A R TR IT IS
KOST H R S K A V IC A S IN O V IJA LN A TE N O S T S IN O V IJA LN A O PN A U P A LJEN A O PN A N A G R I E N A H R S K A V IC A
ARTRITIS
NASTAVAK
vezivnogtkiva). Vidi takoe Lea - tegobe, Burzitis i Tendinitis - zapaljenje tetive), koji mogu biti posledica uganua, povrede ili druge vrste nadraaja.
UZROCI
Svaki od tri tipa artritisa ima svoje oigledne uzroke: Reum atoidni artritis. Uzrok reumatoidnogartritisa nije jo u potpunosti shvaen. Neki istraivai misle da se moda radi o nekom obliku autoimunog poremeaja (vidi Im unoloki sistem - porem eaji). Druga teorija daje da se nasluti da se radi o imunolokoj reakciji na virusnu infekciju negde u organizmu. Infektivn artritis. Ovu vrstu artritisa prouzrokuje i napad bakterija ili virusa na zglobove i on u pravilu sledi posle neke druge bolesti, poput stafilokoknih infekcija, tuberkuloze, gonoreje ili borelioze (Lymeske bolesti). O steoartritis. Ova uestala degenerativna bolest zglobova deo je procesa starenja. Bolest moe da se povee sa slomljenim kostima i moe da se razvije kod mladih osoba zbog troenja zglobova koji nose teinu tela, esto kao posledica intenzivne sportske aktivnosti. U sluajevima osteoartritisa, hrskavica i kost ne mogu se u dovoljnoj meri same oporaviti da bi se mogle nositi s oteenjem.
simptomi. Kao to moe da se pretpostavi, trajanje jaina trenutnog bola i neugodnosti zavise od vrste teine artritisa. Proces moe da potraje nekoliko d < na u sluaju manjih problema sa zglobovima ko inae zdravih odraslih osoba, dok kod ostalih mo2 potrajati mesecima ili godinama. Kod starijih Ijudi tekim reumatoidnim degenerativnim bolestima, r primer, posledice mogu da traju ceo ivot.
D IJA GN O S TI K I P O S T U P C I
Osim analize simptoma esto se koriste krvne analize da bi se potvrdio reum atoidni artritis; veina obolelih ima u krvi antitela nazvana reumatoidni faktori (RF), premda RF mogu da budu prisutni i kod drugih poremeaja. Kod dijagnostikovanja osteoartritisa upotrebljava se rendgensko snimanje, koje otkriva po pravilu skvrene zglobove ili kalcifikate na krajevima kosti. Ako va lekar sumnja na infektivni artritis kao komplikaciju neke druge bolesti, analiza uzorka tenosti iz bolesnog zgloba obino e da potvrdi dijagnozu.
LECEN JE
Ponekad artritino oteenje moe da se uspori ili zaustavi, ali u veini sluajeva oteenje se poveava dok bolest napreduje, bez obzira na to da li se upotrebljavaju lekovi ili drugi oblici leenja da bi se ublaili
U sluaju lokalizovanog bola, ukoenosti i nepomii nosti, uobiajeno leenje u tri faze sastoji se od lel< za ublaavanje bolova i upale, mirovanja kako bi s ozleenim tkivima omoguilo da se sama zalee vebanja da bi se obnovila pokretljivost i snaga Da bi ublaio bol i upalu u blagim sluajevirr reum atoidnog artritisa i osteoartritisa, lekar e v < rovatno da vam prepie acetilsalicilnu kiselinu (np Aspirin) ili neki drugi nesteroidni lek p ro tiv upai (NSPL) kao to je ibuprofen. Lekari mogu da komb nuju ove lekove s reimom zagrevanja, mirovanja vebanja, fizikalne terapije i fizikih pomagala ka to su tapovi ili druge naprave za pomo pri hod, nju. Kontrolisana primena dubinskogzagrevanja i u trazvuka moe takoe da ublai stanje u bolesnii zglobovima. Kod uznapredovalih sluajeva, lekar e moc da vam preporui injekcije kortikosteroida da I ublaio bolove i ukoenost u zahvaenim zglobov ma. Zavisno od pojedinca, rezultati se kreu od pt vremenog ublaavanja do dugoronog spreavan simptoma. Poetkom ovog veka istraivai su otkrili da odri eni spojevi koji sadre zlato i koji se daju oralno injekcijom, pruaju olakanje nekim pacijentima izazivaju potpuno mirovanje bolesti kod drugih. N pripazite: budui da se propratna dejstva leen zlatom mogu kretati od manje ozbiljnih konih osip do teih poremeaja krvi i bubrega, ovom bi nair leenja trebalo pristupiti oprezno. U sluajevima artritinih komplikacija izazvan povredama ili infekcijom, specifian nain leen zavisie od prirode i ozbiljnosti bolesti koja se nala u pozadini. Najvanije je da se zahvaeno podru zalei pre nego to doe do ozbiljnijih komplikacij Leenje infektivnog artritisa po pravilu ukljuu velike intravenske doze antibiotika, kao i drenai vika tenosti izzglobova.
118
Razliiti oblici operacija mogu da zatrebaju da bi ie inanjila nelagodnost izazvana artritisom ili da bi se p :o o \o uspostavila pokretljivost. Sinovektomija je :c ? :ranjivanje oteenog vezivnog tkiva koje oblae l o inu zgloba i doputa organizmu da ponovo stvorizdravo tkivo na njegovom mestu. Ova operacija se r^ ee vri na kolenu. U sluajevima tekog artritinogoteenja vrata ili stopala, kosti se mogu hirurlolm putem ukloniti ili spojiti. lako je kretanje posle tv .e o p e ra c ije ogranieno, tim se operacijama ubla-
UVAJTE SE ARLA TAN SKIH LEKOVA Budui da ni konvencionalna ni alternativna medicina ne mogu izleiti reumatoidni artritis ili osteoartritis, postoji obilje naina leenja koji nisu dokazani. Oboleli od artritisa godinama govore o pomoi koju su im pruila sredstva koja se kreu od bakarnih narukvica do laserskog leenja. lako se u pojedinanim sluajevima tvrdi da su takvi naini leenja uspeni, morali biste da budete na oprezu i imate odreenu koliinu sumnje kad razmatrate ta bi za vas bilo dobro. Uopte, neprovereni i nedokazani lekovi koji se ne daju u vidu injekcija i ne gutaju verovatno vam nee nakoditi. Invazivni oblici leenja mogu da imaju opasne propratne efekte ili da izazovu druge sistemske probleme. Rezultat, ako ga uopte bude, moda nee opravdati potroen novac. Drutvo za obolele od artritisa procenjuje da Ijudi u SAD svih visina primanja i svih strunih sprema i nivoa obrazovanja troe vie od milijardu dolara godinje na sumnjive naine leenja artritisa. Najbolja odbrana od bezobzirnih praktiara je to je mogue potpunije znanje o vaoj bolesti, opasnostima i koristi koju bi trebalo da donese predloeno leenje. Razumevanje uzroka koji se nalaze u pozadini bolesti i zadravanje zdrave koliine sumnjiavosti u pogledu tvrdnji o brzim nainima izleenja pomoi e vam da izbegnete ugroavanje svog zdravlja i novca.
avaju muni bolovi i spreava dalje oteenje ivaca ili krvnih sudova. Ako bol i upala zbog artritisa postanu zaista nepodnoljivi ili artritini zglobovi jednostavno prestanu funkcionisati, reenje moda lei u hirurkim zamenama. U dananje vreme zglobovi kuka i ramena - kao i manji zglobovi u laktu, kolenu i prstima ruku - mogu da se zamene pouzdanim vetakim zglobovima napravljenim od nerajuegelika i plastike. Budui da je jedan od najmunijih vidova artritisa da se naui kako se ivi uz bolove, mnogi lekari preporuaju obuku o tehnikama podnoenja bolova, ukljuujui kognitivnu terapiju. Takvi programi usredsreuju se na poboljanje emocionalnog i psiholokog blagostanja uenjem pacijenata kako da se opuste i sprovode svoje dnevne aktivnosti realnim tempom. Nauiti kako se svladava mentalni stres i anksioznost moe da bude od kljune vanosti u izlaenju na kraj s telesnim ogranienjima koja mogu da prate hronini reumatoidni artritis i osteoartritis. Kognitivna terapija moe da ukljuuje razliite tehnike za planiranje rasporeda aktivnosti, vizualizaciju, oputanje, razonodu i kreativno reavanje problema.
A L T E R N A T I V N I NAINI LEENJA
Budui da medicinska nauka nije nala nikakav potpuni lek za razliite vrste artritisa, mnogo Ijudi se okree alternativnim nainima leenja da bi olakali bolove i invalidnost. lako je malo alternativnih pristupa ija se delotvornost moe konano dokazati kontrolisanim studijama, istraivanja ukazuju na to da neke od ovih metoda mogu odigrati znaajnu ulogu u leenju artritinih oboljenja. M editacija, samohipnoza, voena fantazija (vizualizacija) i tehnike oputanja, na primer, mogu da imaju pozitivno dejstvo kod kontrole hroninih bolova izazvanih artritisom. Oboleli od artritisa morali bi da budu izuzetno oprezni u pogledu naina leenja za koje se tvrdi da e izleiti bolest. Stavie, ono za ta se ini da deluje najednu osobu pod odreenim nizom okolnosti moda nee uopte da deluje kod nekoga drugoga.
A K U P R E S U RA I A K U P U N K T U R A
Neki oboleli od artritisa smatraju da ovi oblici leenja, kad ih primenjuje osposobljeni praktiar, ublaavaju bolove reum atoidnog artritisa ili osteoartritisa nekoliko nedelja ili meseci.
\a z iv i o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim slovima.
ARTRITIS
NASTAVAK
RAD NA T E LU
JOGA
U kombinaciji s drugim oblicima leenja, masaa mekog tkiva oko zglobova zahvaenih artritisom ili neno dodirivanje od strane lekara ili nekog drugog praktiara mogu imati umirujue dejstvo na one koji boluju od artritisa. Kod osoba koje nisu sposobne da izvode energine telesne vebe osposobljeni terapeut izvodi pasivne vebe. Osim to se od nje pacijentosea fiziki bolje, saoseajno davanje terapije dodirom moe da pomogne kod ublaavanja emocionalnog delovanja hronine bolesti. Ispitivanja daju da se nasluti da ublaavanje stresa i napetosti ima pozitivno dejstvo na hormonsku ravnoteu u organizmu.
KIROPRAKTIKA
Nakon dijagnostikog pregleda, provera, ispitivanja i odgovarajue konvencionalne terapije, kiropraktiar moe da pomera kimu i ostale artritine zglobove da bi ublaio bolove i ponovo uspostavio njihovu normalnu funkciju.
LEENJE BILJEM LEKOVITIM
Da biste opustili rune zglobove ake, posluite se Paukovim guranjem. Cvrsto priljubite vrhove prstiju, a dlanove drite razdvojene 5-8 cm. Gurajte dlanove jedan prema drugom dok vam se vrhovi prstiju i dalje dodiruju. Ponovite 20 puta.
Da biste ublaili ukoenost zglobova prstiju, probajte Stiskanje palca. Savijte prste u aku oko palca, lagano stisnite, pa polako popustite. Ponovite 10 puta sa svakom rukom.
Meu razliite lekove koje preporuuju travari za ublaavanje bolova ubraja se 5-mililitarska tinktura napravljena od 2 dela kore vrbe (Salix spp.) i po 1 dela cimifuge (Cimicifuga racemosa) i koprive (Urtica dionica), koja se uzima triput na dan. Da biste ublaili napetost miia, utrljajte na bolno mesto tinkturu od lobelije (Lobelia inflata) i kore bekovine (Viburnum opulus).
HOM EOPATIJA
Pas i Maka pomau istezanje kukova i lea. Na rukama i kolenima u poloaju kao na slici, udahnte dok sputate lea i
podiete glavu i stranjicu (Pas). Zatim izdahnite dol izvijate lea u luk i sputat glavu i stranjicu (Maka). Ponovite 9 puta.
Za hronini osteoartritis i reumatoidni artritis prepisae se konstitucijski lekovi posle konsultacija s osposobljenim homeopatom. U homeopatske lekove za ublaavanje trenutnih bolova i ukoenosti zglobova mogu da se ubroje Rbus Toxicodedron ili Bryonia.
HIDROTERAPIJA
Plivanje ili drugi oblik telesne vebe u vodi, po mogunosti u zagrejanom bazenu, doputa obolelima od artritisa da rade na pomeranju zglobova zahvaenih artritisom i unapreuju snagu miia; voda pomae da se pridrava telo i smanjuje gravitaciono optereenje.
Izvedite vebu C na rukama i kolenima. Izdahnite i zabacite glavu i stranjicu to je mogue vie ulevo. Duboko diite
dok zadravate ovaj polo; 10 sekundi. Izdahnite dok polako izravnavate lea. Ponovite nadesno. Ponovite 1 puta. 0
120
------------------
B olest
iz davnina
A rtritis je u o vo m ili onom obliku prisutan v e dugo. N e k e egipatske m um ije pokazuju n ep og reive sim p to m e osteoartritisa, kao i sm rznuti ostaci oveka iz bakarnog doba o tkriven i u tirolskim Atpama 1991. godine. O d reum atoidnog artritisa, prem a nekim strunjacim a, Ijudi obolevaju te k relativno kratko. N ova vrsta virusa verovatn o je p o k renula b o le st p r e sam o dvestotinjak godina.
ima delovanje antioksidansa na elije i neutralizuje destruktivne molekule zvane slobodni radikali. Smatra se da vitamini C, Bs i E, kao i cink, pojaavaju stvaranje kolagena i obnavljanje vezivnog tkiva. Uzimanje vitamina C takoe se moe savetovati osobama koje uzimaju acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), koji naruava ravnoteu vitamina C u organizmu. Niacin (vitamin B3) moe takoe da se koristi iako prekomerna upotreba moe da pogora jetrene tegobe. Uvek uzimajte dodatne koliine vitamina pod strunim vostvom budui da predoziranje nekih vitaminskih spojeva moe da ima propratna dejstva ili moe da doe do neeljenih interakcija s lekovima. Neki terapeuti preporuuju trenje ili tamnocrvene bobice da bi se stimulisalo stvaranje kolagena, bitnoza obnavljanje hrskavice.
JO G A
Citav niz joga poloaja (vidi susednu stranicu) moe da ima blagotvorno dejstvo na artritis.
ISHRANA
Izbegavanje tano odreenih vrsta hrane moe da zaustavi artritine simptome vezane za alergije, naroito za itarice, orahe, mesne proizvode, jaja i mlene proizvode. Sluite se metodom pokuaja i greke, po mogunosti pod nadzorom alergologa. Neki strunjaci za ishranu preporuuju da se iskljui sir, prehrambene biljke iz porodice pomonica: paradajz, krompir, patlidan i paprika. Smatra se da alkaloidi iz ovih biljnih vrsta zaustavljaju stvaranje kolagena, koji gradi hrskavicu. Vegetarijanska ishranas malo masti i belanevina ublaava bolove i upalu reum atoidnog artritisa. Navode se pozitivni rezultati uklanjanjem delimino hidrogeniziranih masti i viestruko nezasienih biljnih ulja i dopunjavanje ishrane lanenim uljem, sardinama i drugom masnom ribom kao izvorom masnih kiselina omega 3. Vitaminskom terapijom mogu da se ublae odreeni artritini simptomi. Beta karotin (vitamin A)
Toplota i mirovanje -tradicionalni lekovi za artritini bol - kratkorono su vrlo delotvorni za veinu osoba koje pate od ove bolesti. Pacijenti prekomerne telesne teine morali bi da ponu da je smanjuju, naroito kad artritis zahvati donji deo lea i noge. Ako artritisni bolovi nastupe neoekivano, sredstvu protiv bolova koje moete da kupite bez lekarskog recepta moete da dodate i suvo grejanje pomou elektrinog jastuia ili vlano grejanje u obliku vrue kupke ili termofora umotanog u pekir. Redovno vebanje je vano da bi se odrala pokretIjivostzglobova. Osobama s oslabljenim, jako izoblienim prstima od reumatoidnog artritisa pomae posebno oblikovan pribor, sprave, posude i kvake na vratima i ladicama; osobe koje pate od slabosti u nogama i rukama izazvane osteoartritisom mogu da upotrebljavaju posebno ugraena pomagala u kupatilu, naroito ipke na kadi i podignutu toaletnu dasku.
ASTMA
SIMPTOMI
nem ir ili nesanica sve jae, no relativno bezbolno, stezanje u grudim a blaga do um erena zadihanost hripanje ili itanje, zvidukanje pri disanju, koje m oe da se kree od slabog do sasvim glasnog kaalj, katkad praen sluzi
OBRATITE SE LEKARU:
ako vi ili neko drugi ima napad astme prvi put; astma je hronina bolest i m oe da bude prilino ozbiljna ako se prim ereno ne lei. ako propisani lek protiv astm e ne deluje za vrem e u kojem bi m orao; trebalo bi da dobijete novi lek, ili m oda imate teak napad. ako vi ili neko drugi s astm om ima oseaj da se gui, to oteava prianje; nosnice se ire, koa meu rebrim a deluje uvueno, a usnice ili koa pod noktim a deluju sivkasto ili plavkasto. To su sve znakovi krajnjeg nedostatka kiseonika. Odmah pozovite hitnu
pomo.
stma je hronina respiratorna bolest koja, kac kod bronhitisa i emfizema, izaziva stezanje grudima i tekoe pri disanju. U sluaju astme o simptomi nisu uvek prisutni. Javljaju se u naletim, koje aktiviraju razliiti okidai" iz okoline (polei ivotinjske dlake, duvanski dim ...) ili su emocionalr prirode (stres). Neke osobe s astmom proivljava; samo blage i retke napade; za njih ova bolest pre( stavlja povremenu neugodnost. Za druge, pak, n, padi mogu da budu esti i jaki i da zahtevaju hitr medicinsko leenje. Ako imate astmu, lekar bi m < rao da vas redovno prati i morali biste da traite tri nutnu medicinsku intervenciju kod jaeg napad Prepoznavanjem okidaa u vaem sluaju moe da nauite da smanjite jainu i uestalost napac astme, a moda ih i u potpunosti izbegnete. Astma nije problem s udisanjem, ve s izdis, njem. Tokom napada astme grenje miia i bronh jalnih tkiva koja otiu suavaju sitne disajne puteve pluima, koji se zatim zaepe prekomernom slu^ Ustajali vazduh ostane zarobljen na dnu plua, pris Ijavajui vas da upotrebljavate gornji deo plua c biste s mukom hvatali vazduh. Blagi i umereni nap, di sastoje se od kratkih pojava ostajanja bez daha dahtanja. U tekim sluajevima disajni putevi u pli ima postanu tako uski i zaepljeni da je disan nemogue. Napad moe da proe brzo ili da traje due c jednogdana. Ponekad se simptomi vraaju iznenac i s iznenaujuom jainom. Ovaj drugi talas nap, da moe da bude tei i opasniji od poetnog napac i moe da potraje danima ili ak nedeljama. Prilino esta bolest, astma, na primer, pogac izmeu 15 i 16 miliona Amerikanaca. Cea je kc dece nego kod odraslih, astma je glavni uzrok kc skih izostanaka i primanja na deja bolnika od< Ijenja. lako je astma retko smrtonosna, prilino ozbiljna bolest. Ako imate astmu, morali biste da pi traite pomo lekara pre nego to probate altern tivne naine leenja.
UZROCI
Astma nemajedan uzrok; tanijejeda napade mo; da izazove niz razliitih inilaca koji deluju zasebr ili u kombinaciji. Alergijesu primarni krivac. Izmec 50 i 90 posto astmatiara boluje od alergija. Naje
alergeni, ili materije koje prouzrokuju alergije, jesu polen, trava, praina, plesan, duvanski dim i estice odumrle koe i pljuvakaivotinjskog porekla (dlake perje kunih Ijubimaca). Kada se udiu, ove materije mogu da izazovu oslobaanje histamina i drugih hemijskih materija u organizmu, to prouzrokuje alergijsku reakciju i napade astme. Ostali alergeni ukljujju hemijska isparavanja; acetilsalicilnu kiselinu npr. Aspirin) ili njene spojeve kao to su fenilbutazon, indometacin, ibuprofen i drugi nesteroidni lekova pro tiv upala; i sulfite, ije se visoke koncentracije nalaze u nekim vrstama hrane i tenosti (vidi Prevencija, stranica 133). Jo jedan vaan inilac kod astme vezane uz alergije jeste naslednost: naunici su otkrili gen koji, po svemu sudei, ini Ijude osetljivim naovu bolest. Plune infekcije takoe mogu da izazovu astmu. Bronhiolitis, virusna infekcija disajnih puteva koja obino pogaa dvogodinju ili jo mlau decu, est je uzrok deje astme. Kod odraslih se astma moe razviti kao posledica infekcije gornjih disajnih pute\a, poput bronhitisa. Medu druge okidae astme ubrajaju se fiziki napori, emocionalni stres i neki stresovi iz okoline kao to je zagaen vazduh.
DI JA GNO STI KI POSTUPCI

Da bi se utvrdilo da li imate astmu, lekar e verovatno da obavi proveru funkcije vaih plua, kojom se meri jaina vaeg izdisanja. Osoba koja nema astmu po pravilu moe izdahnuti oko 75 do 85 posto vazduha iz plua u roku jedne sekunde, ispraznivi ih u roku tri sekunde. Astmatiaru treba est ili sedam sekundi da bi istisnuo sav vazduh iz plua. Provera funkcije plua koja se najee koristi zove se test vrhunca protoka vazduha, kojim se rezultat oitava dok vi izdiete u spravu za merenje vrhunca protoka vazduha. Va vam lekar moe prepisati spravu tako da moete pratiti bolest kod kue.
LEEN JE
Ako imate astmu, morali biste redovno da odlazite kod lekara; kod tekih napada uvek je nuno konvencionalno medicinsko leenje. Niz alternativnih naina leenja moe da pomogne kad se koristi zajedno s konvencionalnim oblikom leenja.
Nakon dijagnostikovanja astme prvi korak bi morao da bude dogovor s lekarom oko plana leenja. Kao deo tog plana, lekar e moda da zatrai da svakodnevno vodite dnevnik beleei inioce iz okoline i emocionalne inioce koji izazivaju napade astme. To e ne samo da pomogne lekaru da prati bolest nego e da pomogne i vama da prepoznate i izbegavate ono to izaziva astmu. Za medicinsko leenje astme lekari uopte prepisuju bronhodilatatore, lekove pomou kojih se sueni disajni putevi u pluima proiruju. Ovi lekovi mogu da se dobiju u obliku spreja i tableta. Bronhodilatatori za inhalaciju, koji se proizvode u spreju ili u obliku badarenog inhalatora, lie na adrenalin (vetaki proizvedena verzija hormona adrenalina koji se stvara u organizmu). Lekari obino vie vole bronhodilatatore za inhalaciju, kao to su izoproterenol, metaproterenol, izoetarin i salbutam ol, zato to oni ulaze direktno u plua i zato to je u njima upotrijebljeno 1000 puta manje leka nego u oralnim oblicima. Jedan do dva udisaja ublaavaju dahtanje i stezanje u grudima koji se javljaju s blagim
DI S A J N I P U T E V I A S T M A T I A R A
D U N IK
Vazdjh pjtuje niz djnik j plja kroz cevice koje se ravajj, a zovu se bronhiole i po pravilu s j obloene tankom sljzokoom. Kod Ijjdi s astmom odredena stanja ili jdahnjte materije mogj da d e ljjj kao okida i izazovu ispjtanje hemijskih materija od kojih se bronhiole stej i stvarajj previe sluzi. Zaepljeni disajni pjtevi zarobie vazdjh i oteati disanje.
ASTMA
NASTAVAK
do umerenim napadima. UPOZORENJE: Bronhodilatatori su snani lekovi. Ako ih preterano upotrebljavate, mogu da izazovu opasna propratna dejstva, poput visokog krvnog pritiska. Oralni bronhodilatatori, u koje se ubrajaju teofilin, metaproterenol, salbutamol i terbutalin mogu da se dobiju u tenom obliku, tabletama ili kapsulama. Cesto se prepisuju osobama koje ne mogu da podnesu lekove za inhalaciju ili pate od hronine astme. U tekim sluajevima mogu da se prepiu i kortikosteroidi, ali lekar mora pomno da prati ovo leenje zbog ozbiljnih propratnih dejstava. Hitne situacije mogu zahtevati injekciju ili inhalaciju doze adrenalina da bi se proistili disajni putevi u pluima. Ako su uzrok vaoj astmi alergije (naroito na polen ili ubode insekata), vae lekar moda davam predloi imunoterapiju. Postepenim izlaganjem organizma odreenom alergenu kroz niz injekcija, imunoterapija moe da pomogne da va imunoloki sistem izgradi odbrambeni mehanizam; svremenom alergijske reakcije mogu da se smanje ili u potpunosti nestanu.
AROMATERAPIJA
Pomou eterinih ulja kao to su ulja eukaliptu (Eucalyptus globulus), miloduha (Hyssopus officin lis), lavande (Lavandula officinalis), bora (Pinus sylve tris) i ruzmarina (Rosmarinus officinalis) moe da olaka disanje i ublai nazalna kongestija. Udiete kroz nos nekoliko kapi jednoga ulja ili meavine n koliko njih nakapanih na maramicu ili tkaninu, m ete olakati disanje kod blagog napada astme. Ako vam je nos zaepljen i u neko drugo vren (ne tokom napada), umeajte nekoliko kapljica eteri nog ulja u umivaonik pun vrue vode, prekrijte gla\ pekirom i udiite mirisnu paru kroz nos.
KINESKO BILJE
ALTERNAT1VNI NAINI L E E N J A
Mnoge osobe navele su uspenost alternativnih oblika leenja kod astme, ali ak i zagovornici preporuuju ove metode tek kao dopunu konvencionalnim oblicima leenja. Upamtite: kad se jednom dijagnostikuje, astmu bi trebao da prati lekar, a tei napadi uvek zahtevaju pomo konvencionalne medicine.
A K U P R E S U RA
Kineska biljka kositernica (Ephedra sinica) delotvi ran je bronhodilatator. PANJA: Velike koliine o\ biljke mogu da imaju isto dejstvo kao i velike kolic ne adrenalina; ne upotrebljavajte je ako imate vist krvni pritisak ili sranu bolest. Napravite aj kor binujui 5 grama kositernice, 4 grama tapia cim tove kore (Cinnamomum cassia), 1,5 grama sladii (Clycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsi (Prunus armeniaca). Potopite meavinu u hladnu v < du, a zatim stavite da provri. Pijte vrue.
LECENJE
LEKOVITI M
B IL JE M
Primenom laganog pritiska na odreene take tela moete da ublaite neprijatnost izazvanu astmom. Pruajui desnu ruku preko levog ramena, vrsto pritisnite deo lea izmeu leve lopatice i kime (taka Beika 13); duboko udahnite pet puta, a zatim ponovite na drugoj strani. Ili stavite ake na grudi, s palcima okrenutima prema gore i napipajte osetljivu taku uz grudnu kost, odmah ispod kljune kosti (Bubreg 27). Cvrsto pritiskajte dva minuta. (Vidi Dodatak radi dodatnih informacija o poloaju taaka.)
A K U P U N K T U RA
Pomou pravogomana (Inula helenium), korena kc deluje kao umirujui ekspektorans, moete oist organizam od prekomerne sluzi. Za pripremu aja, kaiici usitnjenog korena dodajte punu olju hladr vode; pustite da odstoji 10 sati, zatim procedite i pij vrue tri puta na dan. Caj napravljen od sitnocvetr divizme (Verbascum thapsus) preporuuje se za urr rivanje sluzokoe, naroito tokom nonih napada.
HOM EOPATIJA
Nekoliko medicinskih ispitivanja daje da se nasluti da pomou akupunkture mogu da se ublae simptomi astme. Postupak bi trebalo da izvodi samo ovlaeni strunjak za akupunkturu.
Homeopati nude niz razliitih oblika leenja simpti ma astme. Ovde ih navodimo nekoliko: za ublaav nje nemira i anksioznosti, uzmite Arsenicum albui (30c) prema potrebi. Za simptome koji se pi goravaju nou i kadaje hladno vreme, ili nastupa naglo i iznenada, uzmite Aconite (6c) prema potret Za simptome koji se pogoravaju zbog vlage, uzmi Natrum sulphuricum (6c) prema potrebi. Za osta lekove savetujte se s ovlaenim homeopatom.
124
?EFLEKSOLOGIJA
/lasirajte kou izmeu palca i drugog prsta na obe loge; kae se da ovaj predeo odgovara vaem grlu i iluima. Zatim, savijajui prste tako da budu raireni, nasirajte gornji deo stopala, predeo za koji se kae da idgovara pluima i grudima.
IOGA
3ga moe da vam pomogne da nauite da diete luboko i da se opustite, ime ete moi delotvornije la reite stres, koji je est okida astme. (Vidi Hripaije radi opisa vebi.)
------------------ ----------------Z
a
BLUDE I INJENICE O ASTMI
Z A B L U D A : Astmatiari ne bi smeli
3REVEN CIJA
da vebaju.
IN JE N IC A : Telesne vebe su jednako vane za astmatiare kao i za sve ostale. Snabdeveni odgovarajuim lekom, astmatiari mogu normalno da vebaju. Napomena: mnogi lekari astmatiarima preporuuju plivanje, budui da vlanost olakava disanje. Hlor u bazenima moe da izazove alergijsku reakciju, pokreui tako astmatini napad. Z A B L U D A : Astmu ete prerasti. IN JE N IC A : Ovo je tano i netano.
Nauite da prepoznajete okidae - materije koje kod vas pokreu napade astme: vodite dnevnik s pojedinostima o svim emocionalnim iniocima i iniocima iz okoline koji vas pogaaju svaki dan tokom nekoliko meseci. Kad imate napad astme, prelistajte dnevnik da vidite koji je inilac, ili kombinacija inilaca, mogao da doprinese tome. Kod kue pratite promene kapaciteta plua sluei se spravom za merenje vrhunca protoka vazduha koju vam moe prepisati lekar. Poto ste upozoreni na smanjenje sposobnosti izdisanja, moete da preduzmete mere opreza i smanjite teinu napada astme. Izbegavajte hranu i pia koja imaju visoku koncentraciju sulfita, kao to je pivo, vino, vinsko sire, i instant-aj, sok od groa, limunov sok, groe, svei raii, testo za picu (pizzu), sueno voe (poput kajsija i jabuka), konzervisano povre, instant-krompir, kukuruzni sirup, voni preliv i melasa (eerni sirup). Neki nutricionisti preporuuju izbegavanje hrane koja prouzrokuje prekomerno stvaranje sluzi, poput mleka. Pomou dnevne doze vitamina grupe B (50 do 100 mg) i magnezijuma (400 do 600 mg) moete da smanjite uestalost i jainu napada astme.
lako se ini da oko polovine Ijudi koji su imali astmu izmeu 2. i 10. godine preraste tu bolest, u mnogim sluajevima ona se vraa kad zau u tridesete godine. Takoe je mogue da se astma razvije kod odrasle osobe koja je nije imala kao dete.
Z A B L U D A : Majke koje pate
od atergije ne bi smele da doje. IN JE N IC A : Kod dece koja se doje manja je verovatnoa da e postati alergina nego kod one koja se ne doje.
ATEROSKLEROZA
SIMPTOMI
U ranom stadijum ateroskleroza u nema oiglednih simptoma. Oteene ili delimino zaepljene krvne sudove mogu da izazovu jedan ili vie sledeih simptoma: tup, grevit bol u miiima stranjice, bedra i lista usled naprezanja. To moe da bude znak ateroskleroze u predelu karlice ili u nozi. iznenadna pojava ograniene oduzetosti, trnaca ili obamrlosti uda; delimini gubitak vida ili govora. Ovi simptomi mogu da ukazuju na cerebralnu aterosklerozu, koja moe da dovede do modanog
udara.
angina pektoris, oseaj stezanja ili tekog pritiska u grudima. To moe da bude pokazatelj ateroskleroze u koronarnim arterijam a.
OBRATITE S E LEK A R U :
ako prvi put iskusite bol angine pektoris ili napadi angine napreduju od predvidivih do nestabilnih. Svaki od tih sluajeva je ozbiljna bolest koja zahteva trenutnu medicinsku panju. ako imate zagnojenu kou promenjene boje i iznenadne otre bolove u nogama i stopalima dok mirujete. To moe da ukazuje na teku aterosklerozu i mogue smetnje u krvotoku koje treba da se lee da bi se spreila gangrena. ako doivite neobjanjiv gubitak ravnotee, koordinacije, govora ili vida. Svaki takav gubitak ukazuje na privremeni zastoj u protoku krvi prema mozgu, situaciju koja moe da dovede do modanog udara ako joj se ne posveti duna panja.
teroskleroza - takoe poznata i kao arter skleroza ili otvrdnjavanje arterija - upalna bolest koja za posledicu ima oiljke na zidovir arterija, prvenstveno usled dugoronog skupljat masnih naslaga i kalcifikata. Ateroskleroza je jed od najeih bolesti srca i krvnih sudova i toliko je irena u razvijenim zemljama da mnogi Amerikai pretpostavljaju da predstavlja prirodnu posledi starenja. Silni dokazi ukazuju na usku povezani ateroskleroze s ishranom i nainom ivota, moe naslutiti da moe da se spei ili uspori, a u nekim s ajevima ak i izlei. Zavisno od poloaja i stepena oteenja arteri ateroskleroza moe da dovede do bubrenih tegol visokog krvnog pritiska, modanog udara i dru| po ivot opasnih bolesti. Ateroskleroza obino po; a aortu - najveu arteriju u organizmu, koja ide srca - i arterije koje vode do mozga, donjih udov bubrega. Oteenja arterija koje prenose krv do no i stopala ine hodanje bolnim; jako otean krvot prema udovima moe da prouzrokuje ireve na kc pa ak i gangrenu (odumiranje tkiva). Zatvaranje Ironarnih arterija, koje direktno snabdevaju sra miie krvlju bogatom kiseonikom poznato je k bolest koronarnih arterija ili koronarna bole Ovaj poremeaj i njegove komplikacije - angi pektoris, srana aritmija i srani udar - glavni uzroci smrtnosti u SAD i veini evropskih zemalja.
UZROCI
Arterijske naslage poinju kao tanke, masne pru na zidu arterije. Kod osobe zdravoga naina iv< pruge se mogu pojaviti i nestati. Ali ako su nekor arterije oteene - po pravilu zbog visokog krvn pritiska, stresa ili puenja - unutranja povri zidova moe da pone da propada. Da bi nadc nadila gubitak, arterija stvara novo tkivo koje mc da oblikuje siune kvrice ili oiljke. Holesterol belim krvnim zrncima i druge naslage mogu ponu dase nakupljaju u ovim kvricama, stvaraji plak koji zaepljuje arterije. Konano, naslage kal juma i oiljkasto tkivo okruuju mekani plak, ir arterije postaju tvrde i nerastegljive. Budui da ateroskleroza sporo napreduje - ob no tokom mnogo godina - esto se smatra da je to t lest starijih osoba. Ispitivanja pokazuju da se arterijs
O TV RD N JA V A N JE ARTERIJA
ENDOTEL MII
UPALJEN ZID . PLAK
U unutranjosti zdrave arterije miini sloj okruuje endotel, glatku sluzokou kroz koju tee krv (gore, levo). Kod nekih osoba na endotelu mogu da se pojave pruge ili izboine nastale od naslaga masti. S vremenom neprekidno skupljanje masnih naslaga dovodi do upale zidova arterija. Konano, moe da se javi tvrd, kalcifikovani plak koji moe da ometa protok krvi {gore, desno).
Starost. Ateroskleroza obino pogada osobe starije od 35 godina, iako moe dazapone mnogo ranije. Pol. Kod ena u premenopauzi manja je verovatnoa da e dobiti aterosklerozu nego kod mukaraca iste starosti, ali nakon menopauze opasnost je podjednaka. Naslednost. Ateroskleroza u porodinoj istoriji bolesti poveava opasnost od dobijanja ove bolesti. Gojaznost. Kod gojaznih osoba vea je verovatnoa da e imati aterosklerozu, verovatno zato to pripadaju grupi koja obino ima visok holesterol i visok krvni pritisak. (Vidi Gojaznost.) Nain ivota. Nedostatak telesne vebe povezuje se s aterosklerozom i konanom pojavom koronarnih sranih bolesti.
D IJA GN OS TI K I POSTUPCI
Lekari obino trae karakteristine simptome arterijskogzaepljenja u razliitim delovimatela kao pokazatelje ateroskleroze. Da bi se odredilo tano mesto i rairenostzaepljenosti, lekar moe da zatrai angiogram, koji rendgenski istie arterijski plak.
laslage mogu poeti da stvaraju u detinjstvu, a zna:ajna koliina plaka moe da se stvori ve do 30. ;odine. Dok su stadijumi ateroskleroze jasno ustanovljeni, azlozi njene pojave manje su jasni. Osobe s visokim livoom holesterola u krvi - posebni lipoproteinskog lolesterola niske gustoe (LDL) - u naroitoj su opanosti od dobijanja ateroskleroze. LDL holesterol >na vrsta koja stvara arterijski plak - moe da reaguje lestabilnim hemijskim spojevima, zvanim slobodni adikali, u sloenom procesu kojim se oslabljuje i jrenosni mehanizam za kretanje holesterola kroz kr'otok i tkivo koje oblae zidove arterija. Ipak, veina judi s visokim holesterolom ne dobije aterosklerozu, i mnoge osobe s aterosklerozom imaju normalan livo holesterola. (Vidl H olesterol - tegobe.) Zidovi arterije mogu da se otete visokim krvnim )ritiskom, ugljen-monoksidom iz duvanskog dima i tresom. Na primer, jednim ispitivanjem sprovedenim j zemlji razorenoj ratom otkriveno je da stanovnici zloeni ratnim stradanjima imaju vee nakupljanje )laka od onih izvan ratne zone. Dok gotovo svi mogu da oekuju da se s vremelom kod njih u odreenoj meri pojave arterijske nalage, na sklonost aterosklerozi utiu drugi inioci:
LE EN JE
Nakon obraanja panje svim oiglednim simptomima, prvi korak u leenju ateroskleroze je uklanjanje ili smanjivanje faktora rizika za dobijanje bolesti, na primer smanjivanjem koliine zasienih masti u ishrani da bi se spreilo dalje nakupljanje plaka. Ako imate visok krvni pritisak, morali biste da preduzmete odgovarajue korake da ga reguliete, na primer omravite, redovno vebate i smanjite izloenost stresu. Osobe sa eernom boleu moraju da kontroliu nivo eera u krvi. Puai bi morali da prestanu da pue.
Nijedan lek direktno ne lei aterosklerozu, iako mogu da se prepiu razni lekovi za leenje tegoba koje doprinose pojavi ateroskleroze kao to su visokkrvni pritisak, krvni ugruci ili tegobe s holesterolom .
ATEROSKLEROZA
NASTAVAK
Razvijeno je vie hirurkih zahvata kojima se obnavIjaju oteene arterije: mogu se otvoriti delovi arterije zahvaene boleu i odstraniti naslage plaka koje je zaepljuju, ili se moezameniti oteeni deo arterije. Jedan od eih postupaka je operacija premoivanja, kod koje se krv preusmerava oko prepreke pomou presaenih ili sintetikih krvnih sudova. Balonska angioplastika je nehirurka tehnika koja proiuje arterije razlamanjem i sravnjivanjem plaka o zidove sudova (desno). Razne druge tehnike slue se kateterizacijom, laserima i stentovima - siunim komadima ispletene iane mreice - da bi se u zaepljenim krvnim sudovima ponovo uspostavio prihvatljiv nivo funkcionisanja.
A N G IO P LA S T IK A .N ASLA G A PLAKA IZDUVANI BALON
Balonska angioplastika je postupak kojim se proiuju zaepljene koronarne arterije i ponovo uspostavlja
normalan krvotok. Kateter se uvodi kroz arteriju na ruci ili u slabinama i provlai se u zahvaeni deo arterije.
A L T E R N A T I V N I NAINI LEENJA
Budui da su ishrana i nain ivota znaajni inioci kod pojave i prevencije ateroskleroze, alternativni oblici leenja nude itav spektar moguih naina da se bolest sprei.
AJURVEDSKA MEDICINA (AYU R V E D S K A )
Ajurvedska (Ayurvedska) medicina kombinuje ishranu, biljne lekove, oputanje i telesne vebe. Savetujte se sa strunjakom u pogledu opsenog programa leenja.
Kateter se precizno postavlja na naslagu plaka. Na vrhu katetera naiazi se siuan, izduvan balon. Kako se balon naduvava,
on razlama i sravnjuje naslagu sa zidom arterije, uspostavljajui ponovo normalan krvotok.
HOM EOPATIJA
Za aterosklerozu preporuuju se brojne kombinacije kineskih trava, ukljuujui biljke Ledebouriella divaricata, Platycodon grandiflorum i zvinac (Bupleurum chinense) u odovarajuoj kombinaciji. Savetujte se s praktiarem kineske medicine.
Ovlaeni homeopat moe dugorono da prepi razliite lekove za leenje ateroskleroze. Dijagnoz. prepisani lekovi razlikovae se prema homeopat voj proceni pacijenta.
NAIN IVOTA
Lekovima od lekovitog bilja za suzbijanje ateroskleroze po pravilu nastoji se da se smanji postojei plak ili doprinese neozleenosti krvnih sudova tako da se umanji verovatnoa stvaranja plaka. Glog (Crataegus laevigata) smatra se jednim od najboljih sredstava za suzbijanje plaka zbog svoje reputacije u jaanju arterija. Njegovi cvetovi, lie i bobice mogu da se skuvaju kao aj, a takoe je dostupan u obliku ekstrakta i tinkture. Za lekovito bilje koje moe da ublai neugodnost izazvanu aterosklerozom donjih udova, vidi K rvo to k - tegobe.
Dobre strane promena u nainu ivota izale su r videlo u viegodinjem programu namenjenom ob< lelima od sranih bolesti, koji je vodio dr. Din O rr (Dean Ornish), a koji je ukljuivao strogo veget rijanstvo, telesne vebe i smanjenje stresa. Na kra provere, merljivo izleenje nakupljanja plaka koronarnim arterijama navedeno je kod 82 pos uesnika.
Budui da se smatra da stres ubrzava nastanak ati roskleroze, terapeutske tehnike oputanja mogu p < moi da spree ili uspore njeno napredovanje. Ce niz pristupa moe da vam pomogne da se opustit
128
ukljuujui jogu, meditaciju, vizualizaciju i biofidbek.

ISHRANA
Promene u ishrani i nainu ivota, ako se s njima zapone rano i strogo ih se pridrava, mogu da budu dovoljne za spreavanje ateroskleroze ili ak suzbijanje ve postojee bolesti. Kao prvo, vaa ishrana bi morala da bude ne samo siromana holesterolom i zasienim mastima, nego i bogata antioksidansima, koji neutralizuju slobodne radikale za koje se smatra da pogoravaju oteivanje tkiva. Kljuni antioksidansi su vitamini E\ C, beta karotin (vitaminA) i selen, koji moe da bude otrovan u visokim dozama. Budite oprezni u pogledu nekritinog uzimanja bilo kog vitamina: previe vitamina D, na primer, moe da ubrza kalcifikaciju arterijskog plaka. Da biste otklonili moguu opasnost, zatraite savet lekara ili nutricioniste. Neki dokazi daju da se nasluti da b eli luk (Allium sativum), akosejede u velikim koliinama, ometaoksidaciju holesterola. Ekstrakt Ijuske groa i gugulipid (Commiphora mukul), lekovita biljka iz june Indije, poznati su kao sredstva za smanjivanje naslaga plaka. Postoje tvrdnje da su lucerna ili alfalfa (Medicago 5 ativa) i bromelin, enzim iz ananasa, postigli isto kod ivotinja, pa mogu da deluju i na Ijude. Brojna ispitivanja tokom proteklih 30 godina pokazala su da umerena potronja alkohola - aa ili dve ae vina dnevno - moe da poslui kao zatita od ateroskleroze i bolesti koronarnih arterija. Jedno ispitivanje nasluuje da flavonoidi u Ijuskama groa, koji crnom vinu daju njegovu boju i ukus, usporavaju gomilanje masnih naslaga. Za vie informacija o ishrani, vidi H olesterol tegobe i Krvni ugruci.
Vodite rauna o tome koliki je krvni pritisak. Ako je visok, snizite ga. (Vidi Krvnipritisak, visoki.) Pobrinite se da umereno vebate - 30 minuta etate, plivate ili vozite bicikl - nekoliko puta nedeljno, a ako je mogue i svakodnevno. Naite tehniku oputanja u kojoj uivate i uvrstite je u svoj svakodnevni raspored. Ako imate porodinu istoriju bolesti koja ukazuje na poveanu opasnost od ove bolesti, svakako poseujte kardiologa radi redovnih pregleda. ----------------------- -----------------------
K e LACIJSKO LEENJE: PRESUDA JO NIJE D O N ESEN A

Svake godine hiljade Ijudi u SAD oekuju od kelacijske terapije da ih izlei od ateroskleroze - vie nego to ih se podvrgava operaciji premoivanja. Kelacija se sastoji u ubrizgavanju hemijske materije zvane ED TA u krvotok. Po jednoj teoriji kelacijom se uklanja kalcijum iz arterijskog plaka, dok po drugoj ED TA deluje kao antioksidans. lako se kelacijsko leenje pokazalo blagotvornim kod tegoba kao to je trovanje olovom, primena ove tehnike u leenju srca i sranih krvnih sudova ostaje sporna. Zagovornici reklamiraju kelaciju kao bezopasnu, relativno jeftinu i delotvornu alternativu drugim oblicima leenja. Kritiari navode nedostatak pouzdanih naunih provera i tvrde da je kelacija nedelotvorna ili mogue opasna, da moe da izazove oteenja bubrega). Leenje po pravilu zahteva od 10 do 40 seansi i moe biti skupo. Dok god kelacijska terapija ne preivi barem jedno strogo nauno ispitivanje, lekari e nesumnjivo da ostanu podeljeni u pogledu njenih zasluga. Kad nauka jednom osigura odgovore, kelacijska terapija e postati standardna preporuka svakog kardiologa ili terapeutski spomenik iz prolosti. m
PREVEN CIJA
^teroskleroza se javlja kada se poklope genetska oredodreenost i faktori rizika. Ako u porodinoj mamnezi imate ateroskleroze, da mudro postupite jnai da prihvatite ono to ne moete da promenite i oromenite ono to moete. Usvojite ishranu s malo masti i soli, a puno vlakana. Ne alite truda da posebno paljivo izbegavate vrste hrane bogate zasienim mastima i holesterolom. Ako puite, prestanite.
A T LE TS K O STOPALO
SIMPTOMI
Iju skav, crven osip koji svrbi i obino poinje izmeu prstiju; ako se ne lei, razvije se u raspucalu kou s mehuriima koji se mogu inficirati suva koa na tabanima koja se guli neugodan m iris stopala beliasti, lom ljivi nokti koji se Iju te u slojevim a
tletsko stopalo je esta gljivina infekcija i morate biti sportista da biste je dobili. Ova r draujua tegoba najee se javlja kod mukarac deaka, ali je dosta esta i kod ena i devojica. Got vo potpuno nepoznata u antikoj Grkoj i Rimu, k su Ijudi hodali bosi ili nosili sandale, atletsko stopalo propratni proizvod drutva koje veinu vremena d stopala zatvorena u cipelama.
UZROCI
OBRATITE S E L E K A R U
ako osip ne reaguje na lek protiv gljivica koji se moe nabaviti bez lekarskog recepta ili druge domae lekove tokom etiri do est nedelja; ili ako vas simptomi u bilo kom sm islu onesposobe. Potrebna vam je medicinska dijagnoza i lekarski recept za odgovarajui lek. ako se osip razvije u mehurie, s jakim crvenilom, bolnim oticanjem ili gnojem; ili ako dobijete temperaturu. To su znakovi sekundarne bakterijske infekcije, koja zahteva leenje oralnim antibioticim a. ako vam nokti na nogama postanu lom ljivi ili promene boju, obino u beliastu. Ovaj oblik atletskog stopala teko se iskorenjuje i obino zahteva dugorono medicinsko leenje da b i se spreilo njegovo vraanje.
Razne vrste gljivica koje uzrokuju atletsko stopalo p padaju grupi po imenu dermatofiti, a koji takoe pr uzrokuju i svrab u predelu prepona. Gljivice bujc u zatvorenoj, toploj, vlanoj okolini i hrane se kera nom, belanevinom koja se nalazi u kosi, noktim, koi. Atletsko stopalo je blago zarazno; moe da proiri direktnim dodirom s infekcijom i esticar koezaostalim na pekirima, cipelama i dnu tukad oko bazena. lako hodanjem bosim nogama ispod t a u gimnastikim dvoranama ili oko bazena moe da poveate verovatnou da ete da dobijete atletsl stopalo, vea je verovatnoa da ete infekciju da d bijete od nemenjanja znojavih arapa i obue. Op; nost od dobijanja atletskog stopala moe takoe < zavisi i od vae osetljivosti. Na primer, osobe koje uzimale antibiotikdve nedelje ili due nalaze se u v oj opasnosti jer taj lek ne samo da suzbija infekcij nego moe i da uniti korisne bakterije koje poma da se gljivini uzronici atletskog stopala ne proii (Vidi Gljivine infekcije.)
LEEN JE
Atletsko stopalo biste morali da ponete da leite i prvi znak svraba na stopalima ili crvenila meu nc nim prstima. Veina sluajeva atletskog stopala mo; da se izlei prakom protiv gljivica koji moete < kupite bez lekarskog recepta i odravanjem osnovi higijene. Temeljno perite i briite stopala ujutro i uv e, menjajte arape svakodnevno i ne nosite iste cipe iz dana u dan. Svakodnevno posipajte stopala i un tranjost obue prakom protiv gljivica. Pobrinite se da vam stopala budu dovoljno na v zduhu. Ako ne moete hodati bosi ili nositi sandal nosite pamune arape i obuu napravljenu od p
rodnog, propusnog materijala poput koe ili tkanine, a ne od vodootpornih sintetikih materijala. Ako se ne lei propisno i trenutno, infekcija moe da bude vrlo uporna. ak i kad se lei lekovima protivgljivica, moe da proe i vie nedelja pre nego to infekcija nestane.
LEENJE KOD K U E
Umoite inficirana stopala u toplu, slanu vodu (1 kaiica soli na oljicu vode) 5 do 10 minuta svaki dan. Dobro obriite stopala, a zatim nanesite sodu bikarbonu meu none prste ili natapkajte rastvor aluminijum-hlorida, koji moete da nabavite u apoteci. Moda e vam biti drae da upotrebite praak, kremu ili sprej protiv gljivica koji moete da kupite bez lekarskog recepta. Najdelotvomiji proizvodi sadre sredstva protiv gljivica klotrim azol ili mikonazol. Ako predeo nije pun mehuria ili ispucan, uklanjajte odumrlu kou koja se Ijuti mekanom etkicom pre nego to nanesete praak ili mast povrinske primene. Ne kidajte kou koja se Ijuti; moete da ogulite okolnu zdravu kou i proirite infekciju. Upotrebljavajte isti povrinski oblik leenja i za atletsko stopalo noktiju na nogama, ali ne oekujte brzo delovanje. Pazite da vam nokti budu podrezani i iistite ostatke ispod inficiranih noktiju i oko njih glatkom drvenom akalicom ili ibicom, a ne turpijicom za nokte kojom biste mogli ogrepsti ili izguliti kou.
KONVENCION A LN A MEDICINA
Za sluajeve koji odolevaju domaim oblicima leenja, lekar e moda da prepie 1 -postotnu terbinafinsku mast. Lek je skup, ali leenje terbinafinom moe da dovede do potpunog izleenja za nedelju dana. Lekari prepisuju oralne lekoveprotivgljivica za atletiko stopalo samo kad leenje lekovima za povrinsku upotrebu ne uspe, budui da to leenje moe da ima Dzbiljne propratne efekte, poput otrovnog delovanja na jetru. Tipini oralni lekovi su ketokonazol i grizeo:ulvin. Iste mogunosti leenja primenjuju se na atletiko stopalo koje je zahvatilo nokte na nogama.
A.LTERNATIVN I NAINI L E E N J A
\ROMATERAPIJA
la suzbijanje infekcije stavite 5 kapi ulja kajeputovca Melaleuca spp.) u vodu za kupanje. Da biste ublaili ;vrab, pokuajte takoe u kupku da stavite 2 kapi ulja 7ane (Mentha piperita) i 4 kapi ulja kamilice (Matri:aria recutita).
PREVENCIJA
Profesori fizikog vaspitanja, treneri, kolsko medicinsko osoblje ili roditelji bili su na pravom putu kad su vas terali da u svlaionicama i oko bazena nosite papue. Ali mi sada znamo da je osetljivost na gljivice jednako vaan inilac kao i samo dolaenje u dodir s njima. Smanjiete opasnost ako odravate stopala istim, suvim i napraenim fungicidom koji moete nabaviti bez lekarskog recepta. Ostale razumne mere su: Nosite pamune arape i cipele koje proputaju vazduh; cipele koje ne putaju vodu unutra takoe ne proputaju ni znoj napolje. Nikadanedelitesdrugimacipele, arape ili pekire. Ako dobijete atletsko stopalo, perite svoje arape i pekire u to je mogue toplijoj vodi - ili ih iskuvavajte. Budite dvostruko oprezniji u pogledu stopala ako tokom dve nedelje ili due uzimate antibiotik. Lek moe da uniti korisne bakterije koje u normalnim uslovima dre pod nadzorom gljivice koje prouzrokuju atletsko stopalo.
''latapajte stopala pola sata u rastvoru od 5 kaiica 7idrastisa (\-\ydrastis canadensis) na 0,5 I vode; isto ako moete da napraite stopala kanadskom uikom. II svakodnevno utrljavajte ulje melaleuke Melaleuca spp.) u zahvaeni predeo stopala. Isprojajte i druge kupke i masti od lekovitog bilja, sledei jputstva na etiketi: kae se da mira (Commiphora nolmol) suzbija gljivice; lavanda (Lavandula officinais) moe smanjiti upalu; krema od nevena (Calendula )fficinalis) preporuuje se za leenje ispucale koe.
- IOM E O P A T I J A
)a bi se smirila upala, isprobajte preparat koji moete labaviti bez lekarskog recepta i koji sadri neven. rofesionalni homeopata moda e da preporui jraphites za stanje kod kojeg koa vlai.
B A Z E D O V L J EVA
(B A S E D O W L J EV A )
BOLEST
SIMPTOMI
gubitak telesne teine uprkos pojaanom apetitu ubrzano kucanje srca, povien krvni pritisak i pojaana napetost preterano znojenje pojaana osetljivost na toplotu uestalo pranjenje creva, ponekad praeno prolivom slabost miia, drhtanje ruku pojava guavosti (poveanje titne lezde koje dovodi do stvaranja otekline u donjem delu vrata) ispupene one jabuice kod ena, promena mesenog ciklusa ili potpuni izostanak menstruacije
azedovljeva (Basedovvljeva) ili Grejvsova (Gr vesova) bolest jedan je od najeih poreirn aja titne lezde i najei uzrok pojave hipertirt oze pri kojoj titna lezda lui prevelike koliin hormona tiroksina. Jednom kada lekar potvrdi da s zaista radi o Bazedovljevoj bolesti, leenje je prilin jednostavno. U nekim sluajevima, Bazedovljev bolest se povlai ili potpuno nestaje posle nekolik meseci ili godina. Medutim, ako se ne lei, moe d izazove i vrlo ozbiljne posledice, pa ak i smrt. lak simptomi mogu biti vrlo neugodni, Bazedovljev bolest po pravilu ne ostavlja trajne posledice p zdravlje, pod uslovom da oboleli dobije pravovr menu i odgovarajuu lekarsku pomo.
UZROCI
ako imate temperaturu, uzbueni ste ili delirini, a puls vam je ubrzan. Postoji mogunost da oseate simptome tireotoksine krize, poremeaja pri kojem previsok nivo tiroksina izaziva potencijalno smrtonosnu bolest.
Hormoni koje lui titna lezda upravljaju metabc lizmom, odnosno utiu na brzinu kojom organizat pretvara hranu u energiju. Brzina metabolizma d rektno je povezana s koliinom hormonskog gc riva koje krui krvotokom. Ako iz nekog razlo^ titna lezda proizvodi prevelike koliine ovog gor va, metabolizam organizma poinje da radi veot brzinom i time izaziva ubrzani rad srca, znojenj drhtavicu i gubitak telesne teine tipian za Ijude kc ji boluju od hipertireoze. U normalnim okolnostim pojaano ili smanjeno luenje tiroksina zavisi od pc ruka koje titnalezda dobija putem jedne druge hc mijske m aterije- hormonaza podsticanje radatitn lezde koji nazivamo tireotropin ili TSH, a lui g hipofiza smetena u mozgu. U sluaju Bazedovljev bolesti, poremeaj imunolokog sistema organizm dovodi do proizvodnje abnormalnih protivtela, oc brambenih belanevina koje oponaaju hemijsk poruke hipofize (vidi Im unoloki sistem - porem t aji). Podstaknuti ovim lanim signalima, proizvodt kapaciteti titne lezde poinju pojaano da lu hormon tiroksin. Taan razlog zato imunoloki sistem poinje c proizvodi neobina protivtela nije u potpunosti razj< njen. Naslee i ostali inioci zasigurno imaju velik ulogu u eventualnoj poveanoj sklonosti ovom obc Ijenju. Istraivanja su pokazala da, u sluaju kaa jedan blizanac boluje od Bazedovljeve bolesti, verc vatnoa da e i drugi blizanac oboleti od iste boles iznosi gotovo 50 posto. Takode, ene ee obolevaj
32
ad ove bolesti nego mukarci. Ako je uz to obolela asoba pua, veroatnoa da e da oseti tegobe s /idom vee su nego kod obolelih nepuaa. Tegobe s oima - najee u obliku upaljenih i na:eenih onih miia i tkiva - koje potom dovode do spupenosti onih jabuica, jedan su od najvidljivijih Doremeaja povezanih s Bazedovljevom boleu. Vleutim, samo e mali broj obolelih od Bazedovlje/e bolesti da razvije simptome ovog poremeaja, pozlatog pod imenom egzoftalmus. Cak i kada se njegovi iimptomi pojave, teina Bazedovljeve bolesti nije u direktnoj vezi s teinom egzoftalmusa ni sa stepenom spupenosti onih jabuica. U stvari, nije u potpulosti jasno javlja li se ovaj poremeaj kao direktna aosledica Bazedovljeve bolesti ili nekog drugog, Dotpuno odvojenog, iako srodnog oboljenja. Ako jolujete od egzoftalmusa, vae su oi bolne, suve i ladraene. Ispupene one jabuice podlone su jreteranom suzenju i crvenilu, delimino i zato to capci vie ne mogu uspeno da ih titite od razliitih itetnih uticaja. U teim sluajevima egzoftalmusa, koji su Drilino retki, nateeni oni miii vre vrlo jak priti;ak na oni ivac, to moe da izazove deliminu ilepou za boje ili smanjenje otrine vida. Oni mii:i, oslabljeni dugotrajnom upalom, mogu da izgube ;posobnost kontrole pokreta onih jabuica, a krajlji ishod je dvostruki vid. D IJ A G N O S T I K I PO STU PC I ako se Bazedovljeva bolest moe dijagnostikovati uz 3omo jednog ili dva testa, va e lekar verovatno jrimeniti nekoliko razliitih testova kako bi proverio ezultate prvog pregleda i otklonio sumnju u eventuilne druge poremeaje vida. Analiza krvne slike pocazae jesu li nivoi tiroksina i trijodtironina, dve vrste lormona koje lui ili nadzire titna lezda, vei od jobiajenih. Ako jesu i ako je nivo tireotropina, lormona koji podstie rad titne lezde, nii od sredvienog, oboleli ste od hipertireoze, a BazeJovljeva bolest verovatno je uzronik. Analiza krvi akode moe da otkrije prisustvo abnormalnih proivtela povezanih s Bazedovljevom boleu, ali takav e test prilino skup i po pravilu retko potreban. Kako bi potvrdio dijagnozu, va lekar moe da provede i testakumulacije radiojoda u titnoj lezdi :ojim se otkriva nakupljanje prevelike koliine joda
EG ZO FTA LM U S Ispupene one jabuice ponekad su simptom Bazedovljeve (Basedowljeve) bolesti. Kad se tkivo koje pokriva onu upljinu upali i natekne, one jabuice se pomeraju prema napred i postaju ispupene. Ovaj poremeaj nazivamo egzoftalmus. Ako kapci ne mogu da pokriju celu jabuicu, oko postaje suvo i nadraeno. Dugotrajna upala moe da oslabi one miie, da oslabi pokretljivost oka i da dovede do poremeaja vida.
u vaoj titnoj lezdi. titnoj lezdi je jod preko potreban za proizvodnju hormona, pa ako utvrdite da apsorbuje neuobiajeno velike koliine joda, lezda verovatno lui prevelike koliine hormona. Ako je egzoftalmus jedini simptom, va e lekar verovatno da sprovede analize krvi kako bi proverio eventualno postojanje hipertireoze jer se ovo oboIjenje oka moe pojaviti i nezavisno od Bazedovljeve bolesti. Lekar takoe moe da testira one miie uz pomo ultrazvuka, CT ureaja (ureaja za kompjuterizovanu tomografiju) ili magnetne rezonance (MRI testa). Znakovi nateenosti prilikom ispitivanja potvrdie dijagnozu Bazedovljeve bolesti.
LEEN JE
Ako ste oboleli od Bazedovljeve bolesti ili samo sumnjate na nju, morali biste da potraite strunu lekarsku pomo, a ako je to potrebno, i poseban plan leenja koji e biti prilagoen vaem stanju. lako je ova bolest posledica poremeaja rada imunolokog sistema, cilj svih pristupa leenju, i konvencionalnih i alternativnih, jeste regulacija visine hormona titne lezde i otklanjanje neugodnosti.
BAZEDOVLJEVA BOLEST
NASTAVAK
K O N V E N C IO N A L N O L E E N JE Ako imate blai oblik Bazedovljeve bolesti, posle savetovanja s lekarom moete da odluite da priekate daljnji razvoj oboljenja pre nego to se odluite za odreeni oblik terapije. Ako je lekarska intervencija nuna, dva najea konvencionalna pristupa leenju ukljuuju onesposobljavanje titne lezde za proizvodnju hormona. Jedan od uobiajenih naina leenja primenjuje visoke doze radiojoda koji unitava odreene elije titne lezde. Ovim postupkom pokuava se zaustaviti prekomerno luenje hormona proreivanjem redova elija odgovornih za proizvodnju hemijskih materija. Koliina radiojoda koju e lekar propisati zavisi od veliine vae titne lezde, koja se utvruje fizikalnim pregledom ili ultrazvukom i od intenziteta njene aktivnosti, koji se utvruje testom akumulacije radiojoda u titnoj lezdi. Usprkos razornom delovanju na elije titne lezde, radiojod koji se koristi pri ovom postupku potpuno je bezopasan za okolno tkivo i organe. Lekar e najpre da vam da kapsulu ili napitak koji sadri radiojod. Bez obzira na to u kojem ga obliku uzmete, ne biste smeli da osetite nikakve posledice. Najvea koliina unesenog radiojoda koncentrisae se i zadrati u titnoj lezdi, a viak e se ukloniti iz vaeg organizma putem mokrae. Dobro je da pijete nekoliko aa vode vie tokom nedelje posle ovog postupka, kako biste ubrzali izluivanje radiojoda iz organizma. Za svaki sluaj, takoe bi trebalo da ograniite svoje kontakte s novoroenadi, decom i trudnicama tokom najmanje sedam dana posle uzimanja radiojoda. Tokom prvih nekoliko dana verovatno neete da primetite nikakve promene u svom organizmu, ali ako vaa titna lezda deluje bolno i upaljeno, paracetamol, ibuprofen ili acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) mogu donekle da ublae neugodnost. Tokom sledeih nekoliko meseci intenzitet luenja hormona titne lezde postepeno e se smanjivati. Za to vreme morate da odlazite na redovne lekarske preglede kako bi se terapija odvijala pod redovnim nadzorom lekara. Jedna doza radiojoda verovatno e biti dovoljna za ispravljanje vae hipertireoze. Meutim, ako ne doe ni do kakvog napretka u razdoblju od tri meseca nakon primene ovog leenja, lekar moe da vam da jo jednu dozu radiojoda.
Jednom kada se va lekar uveri da je Bazedo Ijeva bolest pod kontrolom, moraete da nastavite redovnim lekarskim pregledima kako biste se uver da nivo tiroksina u vaem organizmu ostaje unut predvienih vrednosti. lako je leenje radiojodom po pravilu bezopasni ono ne moe da se primeni kod trudnica jer radiojc moe da uniti titnu lezdu ploda. Dakle, pre ne^ to se podvrgnete takvom leenju, uverite se c zaista niste trudni. Za svaki sluaj, priekajte s plan ranom trudnoom najmanje nekoliko meseci pos terapije. Savetujte se s lekarom koliko bi meseci tr< balo da ekate pre nego to pokuate da zanel dete. Radiojod ne predstavlja nikakvu opasnost 2 ene koje ele zatrudneti i nee imati nikakve poslf dice na reproduktivnu sposobnostene ili mukarc Antitireoidni lekovi poput propiltiouracila i met mazola, koji deluju na proizvodnju hormona tiroks na, esto se koriste prilikom leenja Bazedovljev bolesti. Nakon tozaponetes leenjem, potrebnoj odreeno razdoblje, katkad i nekoliko meseci, pi nego to se simptomi bolesti ponu povlaiti. Uzrc tome je injenica da je titna lezda do poetka le( nja ve uspela proizvesti i sauvati dovoljne koliin hormona kako bi on mogao nastaviti da krui vair organizmom u vrlo velikim koliinama. Jednom kad se skladita isprazne, koliina hormona trebalo I da se vrati na normalan nivo. iako se ini da se bole potpuno povukla, verovatno vam je i nadalje potrc bna terapija lekovima kako bi vaa titna lezda pr; vilno funkcionisala. Cak i kada se Bazedovljeva bole povue i va lekar kae da moete da prestanete d uzimate prepisane lekove, svakako nastavite obavlj; ti godinje lekarske preglede kako biste spreili pc novnu pojavu hipertireoze. Beta adrenergike blokatore poput atenolola propranolola, koji se esto koriste u leenju srani oboljenja i povienog krvnog pritiska, neki pacijen koriste za ublaavanje treperenja srca i drhtanja m ia karakteristinog za Bazedovljevu boiest. Pre ne go to vam prepie beta adrenergike blokatore za t svrhu, va lekar mora da zna da li ste astmatiar imate li kakvih tegoba sa srcem. iako je leenje radiojodom i antitireoidnim le kovima po pravilu vrlo delotvorno, usporava ra titne lezde i luenje njenog hormona, nekad j hirurki zahvat najbolji nain leenja Bazedovljev bolesti.
134
_____
Ako obolite od ovog poremeaja pre ili tokom rudnoe, ako oklevate da se podvrgnete leenju adiojodom ili ste alergini na antitireoidne lekove, a lekar moe da preporui suptotalnu tireoidekamiju, relativno bezopasan i jednostavan zahvat kom se uklanja vei deo titne lezde. Budui da veina konvencionalnih naina leeija drastino ograniava sposobnost titne lezde da ji hormon tiroksin, postoji velika mogunost da e ;rajnji ishod biti hipotireoza, potencijalno opasan loremeaj koji nastaje zbog manjka tiroksina (vidi titna lezda - tegobe). Stoga, ako ste bili podvrgluti bilo kojoj od gore navedenih terapijaza leenje Sazedovljeve bolesti, obavezno nastavite s redovlim lekarskim pregledima kako biste spreili da leeije postigne preterani, a time i neeljeni, uinak, idnosno da izazove nedovoljno luenje hormona titne lezde. Samo pet posto obolelih od Bazedovljeve bolesti isetie takoe tegobe s oima koje zahtevaju strui u lekarsku pomo. Stavie, polovina Ijudi koji zaista bole od egzoftalmusa, iji je simptom preterana ^pupenost onih jabuica, moi e da izlei taj poemeaj uz pomo jednostavnog leenja (vidi Leey'e kod kue u nastavku ovog poglavlja). Osobe koje obole od Bazedovljeve bolesti, a uz o oseaju i tegobe s oima, mogu privremeno da iblae crvenilo, nateenost i bol uz pomo lekova oputprednizona, metilprednizona i deksametazo1a. Ovi lekovi, meutim, ne bi smeli da se uzimaju okom dueg vremenskog perioda, jer prouzrokuju tezanje kotanog tkiva, slabost miia i poveanje elesne teine. Tegobe s vidom i tei sluajevi isupenosti onih jabuica mogu esto da se isprave adioterapijom ili hirurkim zahvatom. U svakom luaju, savetujte se s lekarom o moguim komlikacijama pre nego to se podvrgnete hirurkom ahvatu. U _ T E R N A T IV N I M A IN I L E E N J A vlternativni naini leenja po pravilu slue kao do>una konvencionalnim nainima leenja koji nasoje direktno da ogranie proizvodnju tiroksina. vieki od alternativnih oblika leenja olakavaju nerijatnost povezanu sa simptomima Bazedovljeve olesti, dok ostali pokuavaju da uopte pospee ravilan rad titne lezde.
LEENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Za ublaavanje simptoma Bazedovljeve bolesti, pokuajte s tinkturom koja sadri 4 dela vuje noge (Lycopus spp.), 2 dela obine sranice (Leonorus cardiaca), 2 dela grozninice (Scutellaria lateriflora) i 1 deo crvenog gloga (Crataegus laevigata). Uzimajte ovu tinkturu tri puta na dan.
NAIN IVOTA
Nakon to se ritam otkucaja srca vrati u uobiajene vrednosti, aerobne vebe u trajanju od 15 do 20 minuta na dan esto se preporuuju za odravanje pravilnog rada titne lezde.
ISHRANA
Ako bolujete od hipertireoze, potronja hrane koja utie na rad titne lezde moe da smanji luenje hormona. Meu te namirnice ubrajamo kupus, kruke, rotkvice, kikiriki, vedsku repu, soju i spana. Injekcije vitamina grupe B takoe mogu biti vrlo korisne.
JOGA
Poloaj Svea, ako ga vebate najmanje jednom na dan u trajanju od 20 minuta, u nekim sluajevima Bazedovljeve bolesti moe povoljno da deluje na rad titne lezde. Lezite na lea i podignite uvis noge i bokove. Poduprite bokove rukama i ispruite noge u uspravan poloaj. Pomerite dlanove blie ramenima, s palevima poloenim s prednje, a ostalim prstima sa zadnje strane tela. Teina tela mora da bude na ramenima, a ne na glavi ili vratu (vidi Dodatak za blie podatke o joga poloajima). L E E N JE KO D K U E Ako kapci ne pokrivaju sasvim vae one jabuice, tokom noi koristite poveze za oi. To e da sprei preterano isuivanje ronjae oka. Razliite vrste vetakih suza dostupne su vam i bez lekarskog recepta; navlaite oi kad god osetite dasu suve. Ako su vam ujutro oi crvene i nateene, spavajte tako da vam glava bude u uzdignutom poloaju. Nosite naoare s tamnim staklima kako biste zatitili oi od prejake svetlosti, sunca i vetra.
B ES N ILO
SIMPTOMI
Nakon razdoblja inkubacije, koje obino traje od jednog do tri meseca: bol praena bockanjem na mestu ivotinjskog ugriza osetljivost koe Do deset dana nakon gore opisanih simptoma javlja se: slinjenje ne moe da se guta tenost bes koji se smenjuje s razdobljima mirnoe konvulzije oduzetost
ako vas ugrize divlja ili nevakcinisana ivotinja ili ivotinja za koju niste sigurni da li je vakcinisana. Odmah se javite lekaru ili idite u bolnicu; neodloan poetak leenja izuzetno je vaan. ako ste bili ugrieni i imate neki od gore navedenih simptoma. Odmah se javite lekaru ili idite u bolnicu. ako nameravate da otputujete u zemlju gde je besnilo raireno; zatraite od lekara da vas vakcinie protiv besnila.
esnilo ili rabijesje virusna modana bolest ko je, ako se ne sprei neodlonim leenjem, f se dopusti da se razvije, gotovo uvek smrtonosn, Moete da obolite ako vas ugrize zaraena ivotinj Zivotinje koje mogu da budu prenosioci besnila s psi, make, imii, tvorovi, rakuni i lisice. Glodari 5 izuzetno retko zaraeni. Bolest se u oko 70 posl sluajeva dobije posle ugriza zaraenih ivotinja kc su probili kou. Bolest se naziva i hidrofobija (strah od vode), j< izaziva bolne miine spazme u grlu koji spreavaj gutanje. Upravo to izaziva smrt neleenih bolesnil -rtve dehidriraju i umru. Razdoblje inkubacije za simptome moe da tra od deset dana do dve nedelje, ali obino izmeu u; riza i pojave prvih simptoma prou tri meseca. Pr simptomi su bockanje, svrab ili oseaj hladnoe r mestu ugriza, lagana temperatura i opti oseaj b < lesti. Nakon toga mogu da uslede groznica, otean gutanje tenosti, nemir, napadi besa, izuzetna ra: draljivost, miini spazmi i slinjenje. Ako vas ugrize besna ivotinja, to ne mora sigu no da znai da ete i vi da dobijete besnilo. Samo s kod oko 50 posto Ijudi koji su ugrieni, a nisu leei razvije ova bolest. Ne izlaite se opasnosti. Ako vas ugrizla besna ivotinja ili ste na bilo koji nain bili dodiru s takvom ivotinjom, odmah idite u bolnici Leenje osigurava da ne obolite od ove bolesti i sv, ko odlaganje moe da smanji njegovu delotvornos
UZROCI
Besnilo prouzrokuje virus koji ulazi u centralni nen ni sistem, mozak i kimenu modinu. Virus prodii kroz kou ili sluzokoe, zatim putuje u mozak, gd se umnoava i ivcima iri u druga tkiva.
D IJ A GN O S TI K I P O S T U P C I
Ako ste ugrieni, va lekar e trebati da zna kakva v; je ivotinja ugrizla i pod kojim okolnostim. Ako s pokae da je ivotinja zdrava, vlasnik moe da dc kae da je bila vakcinisana protiv besnila, verovatn vam nee biti potrebno leenje, ve samo ienj rane. Ako niste sigurni u pogledu ivotinjinog zdr< vlja, lekar treba da vam da injekcije za spreavanj besnila ne ekajui potvrdu da je ivotinja bila z t raena.
KINESKO LEKOVITO Ako vas je ugrizla ivotinja koja moda ima besnilo, odmah idite lekaru. Sto due ekate s leenjem, to je vea verovatnoa da e se razviti bolest. BILJE
LECEN JE
Posle ugriza treba ranu to pre temeljno oprati sapunom i vodom. Posle toga je jo jednom operite antiseptikim sredstvom, kao to je vodonik-peroksid. Ako je rana povrinska, a vi ste sigurni da je ivotinja bila vakcinisana, to je sve to treba da uradite. Meutim, ako niste sigurni, najavite se najblioj bolnici i odmah iditetamo.
Vekovima su lekari kineske medicine koristili koren azijskog ika (Scutellaria baicalensis) za leenje konvulzija izazvanih besnilom. Danas bi vas strunjak za kinesku medicinu uputio na odeljenje za hitnu pomo najblie bolnice. Poto ste primili vakcinu, isti bi vam strunjak mogao preporuiti preparat napravljen od lekovitog bilja za jaanje celog organizma.
Oblog od lavande (Lavandula officinalis) moe da ubrza zarastanje rane.

HOM EOPATIJA
KONVENCIONALNO LEENJE
Pre je trebalo da rtve ivotinjskih ujeda prime u stomak i do 25 bolnih injekcija vakcine protiv besnila. Novo leenje se sastoji od jedne doze imunoglobulina besnila i pet injekcija humanih diploidnih elija vakcine rabijes koje se daju tokom 28 dana. Moda e trebati da primite i injekciju za spreavanje tetanusa.
Homeopat moe da vam da sredstvo za ubrzavanje zarastanja rane. Smatra se da Echinacea jaa imunoloki sistem potpomaui oporavak.
KUNA NEGA
Operite ranu sapunom i vodom, azatim vodonik-peroksidom. Ubrzajte zarastanje primenom biljnih obloga i eterinih ulja. Oistite organizam unosom velikih koliina sokova od voa i povra.
Ako vas je ugrizla ivotinja koja bi mogla da ima besnilo, morate da primite vakcinu protiv besnila. Moete da isprobate i alternativne naine leenja kao dopunu konvencionalnoj medicini kako biste ubrzali zarastanje rane i smanjili neugodnost.
AROMATERAPIJA
PREVEN CIJA
uvajte se nepoznatih ivotinja. Insistirajte da se komije pridravaju zakona o voenju pasa na uzici. Ako planirate da putujete u krajeve gde je besnilo raireno meu domaim ivotinjama (Indija, delovi june Amerike), treba da razvijete imunitet na virus primanjem vakcine protiv besnila od humanih diploidnih elija. Pitajte svog lekara o pojedinostima.
Ulje m/'re (Commiphora molmol) ima antiseptiko i adstringentno delovanje. Strunjaci za aromaterapiju preporuuju da se nanosi direktno na ranu kako bi pomoglo da se oisti.
BEIKA - INFEKCIJE
SIMPTOMI
peckanje tokom mokrenja; ovo je najei znak infekcije beike, ali bilo kakav bol ili tekoa pri mokrenju takoe mogu da ukazuju na ovo oboljenje est nagon za mokrenjem mokraa jakog, neugodnog mirisa kod starijih osoba: letargija, inkontinencija, mentalna smuenost Kod teih sluajeva, ovi simptomi mogu da budu praeni temperaturom i groznicom, bolovima u trbuhu ili krvlju u mokrai.
OBRATITE S E LEKA R U :
ako peckanje traje due od 24 sata nakon to pokuate da se leite sami. Ako se ne lei, infekcija beike moe da dovede do ozbiljnijih bolesti. ako je bolno mokrenje praeno povraanjem, temperaturom, groznicom, krvavom mokraom ili bolovima u trbuhu ili leima; to moe da ukazuje na moguu, po ivot opasnu, bubrenu bolest, tumor beike ili bubrega ili infekciju prostate. Odmah zatraite medicinsku pomo. ako je peckanje praeno iscetkom iz vagine ili polnog organa, to je znak
nfekcije beike - koje se obino nazivaju cist som, to znai zapaljenje beike - este su kod; na i vrlo retke kod mukaraca. Zapravo, oko polovi svih ena dobiju najmanje jednu infekciju beike t jednom u svom ivotu. lako lekari nisu sigumi za* ba ene imaju mnogo vie infekcija beike od m karaca, nagaaju da je to moda zbog toga to e imaju krau uretru, mokrani kanal kojim mokra izlazi iz beike. Ovaj relativno kratak prolaz - du ak samo oko 4 cm - olakava bakterijama da pre< u beiku. Isto tako, otvor eninog mokranog kana nalazi se blizu vagine i mara, to bakterijama iz I podruja omoguava pristup do mokranog trakl Infekcije beike nisu ozbiljne ako se pravovrem no lee. Ali njihovo ponavljanje je esto kod osetljiv osoba i moe da dovede do bubrenih infekcij koje su ozbiljnije i mogu da budu uzrok trajnog ot enja bubrega. Dakle, vrlo je vano leiti stvarr uzroke infekcija beike i preduzeti preventivne me kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje. Kod starijih osoba infekcije beike esto je tel dijagnostikovati zato to su simptomi manje odree i esto se objanjavaju starenjem. Starije osobe ko iznenada pone da mui inkontinencija, nesposol nost kontrolisanja nude, ili koje ponu da se pon, aju letargino ili smeteno, morao bi da preglec lekarzbog mogue infekcije beike.
UZROCI
Veinu infekcija beike izazivaju razliite vrste Escht richie coli (E. coli), bakterije koja se esto nalazi crevima. Zene nekad dobiju infekcije beike kao d rektnu posledicu polnog odnosa, kojim se bakterij mogu gurnuti do beike kroz uretru. Neke ene dc biju infekciju - kojoj je dat naziv cistitis medeno meseca - gotovo svaki put kad imaju polni odno: Zene koje koriste dijafragmu kao primarnu kontre ceptivnu metodu takoe su naroito podlone ir, fekcijama beike, moda zato to to sredstvo pritisk beiku i spreava njeno potpuno pranjenje. Bakte rije se zatim brzo razmnoavaju u mokrai koja sto zaostala u beici. Trudnice, kod kojih fetus dok rasti pritiska beiku, naginju infekcijama iz istoga razloga
polno prenosive bolesti, zapaljenja karlice ili neke druge ozbiljne infekcije.
Idite kod lekara bez odlaganja. ako imate uporne bolove ili tekoe pri mokrenju; to moe da bude i znak polno prenosive bolesti, infekcije vagine, kamena u bubregu, poveanja prostate (vidi Prostata - tegobe), ili tumora beike ili prostate. Idite kod lekara bez odlaganja.
138
\e k e osobe dobiju simptome infekcije beike kad zapravo nema nikakve infekcije. Ti su poremeaji obino bezazleni, ali ih je teko izleiti. lako mogu da budu prilino neugodne i mogue ozbiljne ako se razviju komplikacije, infekcije beike koje veinaenadobije, prou brzo i relativno bezazleno. Ali kod mukaraca je infekcija beike skoro uvek simptom nekog drugog poremeaja i uglavnom se smatra razlogom za veu zabrinutost. Cesto je infekcija prenesena iz prostate ili nekog drugog dela tela, ukazujui na probleme na tim mestima. Ili moe da ukazuje na postojanje tumora ili neke druge smetnje koja ometa funkcionisanje mokranog trakta. Neka su ispitivanja pokazala da kod neobrezanih deaka postoji neto vea opasnost dobijanja infekcije beike tokom prve godine ivota zato to bakterije mogu da se skupe ispod prepucijuma. Poslednjih godina sve vei broj infekcija beike i kod mukaraca i kod ena povezuje se s dve polno prenosive bakterije, hlamidijom i mikoplazmom. A i kuna i bolnika upotreba katetera - cevi koje se uvode u beiku radi pranjenja - takoe mogu da dovedu do infekcije.
leenje organizmaod infekcije, moete da izazovete ozbiljnije probleme.
Infekcije beike lee se irokim spektrom antibiotika kako bi se organizam izleio od infekcije; fenazopiridinom, koji se esto daje za ublaavanje bolova i peckanja, i poveanim unosom tenosti kako bi se mokrani trakt isprao. Antibiotik koji e vam propisati va lekar i broj dana koliko ete morati da ga uzimate zavisie od vrste bakterija koje su uzrok infekcije. lako neka ispitivanja ukazuju na to da nekomplikovane infekcije zahtevaju tek jedan do tri dana leenja, va e vas lekar moda leiti due kako bi bio siguran da su sve bakterije iskorenjene. Starijim osobama i onima s nekom hroninom boleu, kao to je dijabetes ili infekcija HlV-om, esto se propisuje dui tretman antibioticima - nekad i do 14 dana. Posle isteka leenja moda e vam rei da doete radi kontrolne analize mokrae kako biste bili sigurni da vaa beika ne pokazuje nikakve znakove infekcije. Osobama s infekcijama beike koje se esto ponavljaju mogu da se propiu niske dnevne doze antibiotika jo dodatnih est meseci ili due. Pacijentima ije su infekcije vezane za polnu aktivnost moe se dati mala doza antibiotika svaki put kad imaju polni odnos. Neki lekari propisuju estrogen kao kremu lokalne primene ili u obliku pilula, da bi se spreilo ponavljanje infekcija kod ena u postmenopauzi. Za sluajeve gde je infekcija posledica zaepIjenja ili opstrukcije, kao to je kamen u bubregu ili uveana prostata, moda e biti potrebna operacija.
DIJ A GN O STI K I P O S T U P C I
Infekcije beike obino mogu odmah da se dijagnostikuju analizom mokrae. Ako imate uporne ili este infekcije, ili se sumnja na anatomsku manu kao uzrok tegobe, va e lekar moda eleti da se podvrgnete cistoskopiji, dijagnostikom postupku kod kojeg se osvetljena cevica uvedena kroz mokrani kanal koristi za pregledanje unutranjosti beike. Kako biste bili sigurni da nisu zahvaeni bubrezi, lekar e vas moda uputiti na intravensku pijelografiju (IVP), posebnu rendgensku tehniku za pregledanje bubrega, ili ultrazvuni pregled koji e dati sliku celog mokranog sistema.
Ako se s njima pone odmah - na prvi znak peckanja tokom mokrenja, alternativni naini leenja mogu da budu uspeni u reavanju infekcije beike. Ali ako ove metode ne donesu olakanje u roku od 24 sata, morali biste da se obratite lekaru radi antibiotikog leenja. Savetujte se s lekarom ako elite da nastavite s alternativnim metodama dok uzimate antibiotike kako biste ubrzali proces oporavka.
LEEN JE
Blage infekcije beike esto brzo prou reagujui na jednostavno leenje kod kue. Ali ako olakanja nema u roku od 24 sata, trebalo bi da se posavetujete s lekarom oko agresivnijeg oblika leenja. Ako odlaete
BEIKA - INFEKCIJE
NASTAVAK
L
F B
AKUPUNKTURA
HOM EOPATIJA
Leenje akupunkturom moe da pomogne u spreavanju ponovljenih infekcija beike. Savetujte se s osobom koja se profesionalno bavi akupunkturom.
KIROPRAKTIKA
Nametanje kostiju i zglobova oko karlice moe da deluje u smislu jaanja miia beike, pomaui da se sprei ponavljanje infekcije. Strunjak osteopata takoe moe da vam prui ovaj nain leenja.
Otkriveno je da je neko lekovito bilje korisno u leenju infekcija beike i ublaavanju peckanja koje ih prati. Moda je najpoznatija brusnica, koja, kako to pokazuju novija nauna ispitivanja, ima izuzetnu sposobnostsuzbijanja infekcija beike i drugih infekcija mokranog trakta (okvit; suprotna strana). Jo jedna lekovita biljka korisna u leenju infekcija beike je kopriva (Urtica dioica), za koju je dokazano da ima osobine koje deluju protivupalno. Pomeajte 1 kaiicu osuenih, usitnjenih listova ili korena koprive sa 1 oljom kljuale vode. Pustite da se aj ohladi, a zatim pijte 1 kaiku svakih sat ili dva - najvie 1 olju na dan. Zimzeleni grm uve (Arctostaphylos uva-ursi), koja deluje kao diuretik i lek protiv zapaljenja, ima dugu istoriju kao narodni lek protiv infekcija beike. Drite svee listove u rakiji ili drugoj alkoholnoj tenosti nekoliko sati, a zatim dodajte u kljualu vodu - oko 1 kaiicu listova na olju vode. Ako imate osuene listove, moete ih direktno prokuvati u vodi bez prethodnog dranja u alkoholu. Zene sklone infekcijama beike posle polne aktivnosti mogu da pomognu da se ponavljanje infekcija sprei ako peru predeo meice (izmeu polnog organa i mara) medicinskim rastvorom lekovite biljke kanadskauf/7ra (Hydrastis canadensis) pre i posle seksualnog odnosa. Izmeajte 2 kaiice te trave na olju vode, pustite da prokuva, azatim pustite da kuva na slaboj vatri 15 minuta. Pre upotrebe ohladite na sobnu temperaturu.
Zavisno od simptoma, homeopate preporuuju a niz raznih lekova da bi se ublaili bolovi zbog infekci beike. Evo tri sredstva koja se najee propisuj Ako je nagon za mokrenjem vrlo jak, a peckanj' intenzivno, Cantharis. Ako pri mokrenju doivljavate bolno grenje ili vam je mokraa vrlo tamna ili krvava, Mercurius corrosivus. Za ene ije su infekcije izazvane polnim dodirom, Staphysagria. Uzimajte ove lekove svaki sat sve dok simptomi r nestanu. Ako u roku od 24 sata ne uoite pobolj nje, potraite strunu pomo.
HIDROTERAPIJA I AROMATERAPIJA
Vruim sedeim kupkama mogu da se ublae sim tomi infekcije beike. Dodatak odreenih jakih bi nih ulja vodi za kupanje stvara umirujuu, mirisr paru za koju strunjaci za aromaterapiju smatraju c ini leenje naroito delotvornim. Pokuajte da stavi unutra nekoliko kapi eterinih ulja ploda borovnic eukaliptusa, sandalovine, bora, peruna, kedrovin m elaleuke ili kamilice.
Za ublaavanje bolova povezanih s mokrenjem, upotrebite levi palac da biste obradili podruja na svom desnom stopalu koja odgovaraju nadbubrenim lezdama, bubrezima, mokraovodima, beici i krstima. Ponovite na levom stopalu.

S O K O D BRUSNICE: DO KAZAN NARODNI LEK
Indijanci su vekovima upotrebljavali zdrobljene brusnice kao lel< protiv infekcija beike i drugih delova mokranog trakta. Kontrolisana ispitivanja sada pruaju nauno potkrepljenje tom drevnom leku. Istraivanja daju da se nasluti da je delotvornost ovih bobica u suzbijanju infekcije posledica toga to sadre visok nivo materije koja ometa rast bakterija E. coli i onemoguava im prianjanje za sluzokou beike. Za leenje ve postojee infekcije beike i za spreavanje buduih, pijte 350 do 500 g soka od brusnica svaki dan. Ili, ako vam je drae, uzimajte brusnicu u kapsulama; pridravajte se uputstva na kutiji. Isto tako moete da pokuate da menjate sok od brusnica sa sokom od borovnica, za koji se ini da ima slina dejstva suzbijanja infekcija.
agruma. Ako niste izleili infekciju, trebalo bi da izbegavate i mogue nadraujue vrste hrane kao to su agrumi, paradajz, sire, eer, okolada, vetaki zaslaivai i jakozainjenajela. ekajte 10 dana poto je peckanje prestalo pre nego to u ishranu ponovo uvedete ove vrste hrane i pia - jednu po jednu. Dodatne koliine vitamina C (500 mg svaka dva sata) i vitamina A (25 000 MJ svaki dan) mogu takoe da ubrzaju oporavak. Ali proverite kod svog lekara pre nego to ponete da uzimate dodatne koliine vitamina. Vitamin C poveava kiselost mokrae, to ometa rast bakterija ali isto tako smeta delovanju nekih antibiotika, inei ih manje delotvornim.
LEENJE KOD K U E
Uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili ibuprofen da biste smanjili upalu i peckanje. Svakodnevno pijte sok od brusnice.
PREVEN CIJA
Pazite na redovnu higijenu posle obavljanja nude. Temeljno oistite analnu oblast tj. oblast oko mara posle pranjenja creva. ene bi morale da se briu od napred prema nazad kako bi izbegle irenje fekalnih bakterija do mokranog kanala. Mokrite to pre kad osetite nagon i pazite da svaki put u potpunosti ispraznite beiku. Nosite pamuni donji ve i nestegnutu, iru odeu koja ne zadrava toplotu i vlagu u preponama. Pijte mnogotenosti.
Moete isto tako da probate ulje za masau najravljeno od 30 g biljnog ulja i po 5 kapi od bilo koje combinacije spomenutih trava. Svakodnevno masiajte utrljavajui ulje po krstima, trbuhu, elucu i cukovima.
SHRANA
ene:
Ispraznite beiku to bre posle polnog odnosa da biste isprali bilo kakve bakterije koje su moda potisnute u mokrani kanal. Izbegavajte upotrebu mirisnih sapuna, pena za kupanje i dezodoransa za vaginu. Oni sadre materije koje mogu da nadrae mokrani kanal i uine ga podlonijim infekciji. Ako radi spreavanja zaea upotrebljavate dijafragmu, pazite da propisno prianja i ne ostavljajte je predugo u vagini.
3raktiari konvencionalne i praktiari alternativne nedicine slau se da se jedan od najdelotvornijih laina suzbijanja infekcije beike - bez obzira na jzrok - sastoji u tome da pijete mnogo tenosti kako 3iste esto mokrili i tako temeljno ispirali mokrani rakt. Morali biste da izbegavate pia koja bi mogla da nadrae mokrani trakt i pogoraju peckanje. vleu nepoeljne napitke ubrajaju se alkohol, kafa, :rni aj, okoladno mleko, gazirana pia i sokovi od
BEIKA - RAK
SIMPTOMI
U ranim stadijum im a rak beike moda nee imati oigledne sim ptom e; u kasnijim stadijum im a sim ptom i mogu da ukljuuju: krvavu m okrau, ija se boja kree od svetlije boje re do tam nocrvene, koja nekad sadri krvne ugruke; tragovi krvi, nevidljivi golim okom , mogu se videti tokom analiza uzoraka m okrae este infekcije m okranog sistem a, bolno m okrenje i potrebu za estim m okrenjem gubitak teine ili apetita bolove u trbuhu ili leima; upornu nisku tem peraturu, s la b o k r v n o s t
OBRATITE SE L E K A R U :
ako imate bilo koji od gore navedenih sim ptom a; iako m oda nisu vezani za rak, trebalo bi da se pregledate zbog mogunosti raka beike.
eika je kesa u mokranom traktu u koju skuplja mokraa poto je proizvedu bubre Beika je obloena specijalizovanim prelaznim e jama i kad je nadraena stvaraju se dodatni sloje prelaznih elija. Ovaj proces poveava verovatno< da prelazna elija postane kancerozna, a zatim razmnoava da bi stvorila zloudni tumor. Zloud tumori ponu kao male povrinske kvrice na un tranjem zidu beike. Rak se iri prodiranjem u mis beike, uvlaei se u okolno salo i tkivo i - ako se i lei - konano e napasti i krvotok i limfni sistem. Sto se ranije otkrije rak, bie ogranieniji, a tin e i njegovo leenje biti delotvornije. Zahvaljujui s vrenijim postupcima ranog otkrivanja, petogodin stope preivljavanja ove bolesti popravile su se od posto 60-ih godina na vie od 70 posto 90-ih godii prolog veka. lako se tumori beike esto ponavljaj blagovremeno otkrivanje znai da mogu da se zaust ve dok su jo povrinski. Prosek godina za dobijan raka beike je 68 godina. Mukarci su mu podlon od ena, a belci pak podloniji od crnaca. Na rak b ike otpada oko 5 posto ukupnih sluajeva raka.
UZROCI
Hronina nadraenost beike poveava opasnost c raka. Osobe s uroenim oboljenjem beike, hroni nom infekcijom beike ili upornim cistitisom - z paljenjem beike-jesu podlonije, kao i osobe ko u istoriji bolesti imaju dobroudne tumore beik Vie od veine drugih oblika raka, rak beil povezuje se s izloenou kancerogenim hemijski materijama ili materijama koje izazivaju pojavu rak Na primer, puai su izloeni tri puta veoj opasno; od dobijanja raka beike nego nepuai zbog spec finih kancerogenih materija koje sadri duvans dim. Slikari, vozai kamiona, koari, mainci i met lurki radnici, radnici u gumarskoj i tekstilnoj indi striji i osobe izloene industrijskim bojama u veo j; opasnosti. Osobe koje su leene zraenjem ili alki rajuim hemoterapijskim materijama takoe su veoj opasnosti. Korienje nitrata u dimljenim i pri raenim mesnim proizvodima moe takoe da :
142
Dovee sa rakom beike, kao i korienje kofeina i .aharina, ali povezanost je tako slaba da neki istrai/ai sumnjaju da ona uopte postoji.
DIJAGNOSTIKI POSTUPCI
3eika moe da se vidi kroz fibrooptiku cev poznatu cao cistoskop. Ako lekar otkrije tumor, uzima se .iuan uzorak tkiva kroz cev i ispituje se u laboratorii. Ako je tumor sluajno zloudan, leenje e zavisiti )d toga u kojoj se meri, i je li se uopte, rak proirio. spitivanje krvi i mokrae i rendgen beike, mokrao/oda, bubrega i drugih organa pruaju informacije o /eliini tumora, mestu i stepenu rairenosti.
LEEN JE
slema drugog prihvatljivog primarnog naina leenja aka osim medicinske pomoi koju prua specijalista snkolog. Alternativni naini leenja izvan tradiciolalne medicine mogu pomoi da se ublae bolovi coji se javljaju u toj bolesti i propratne pojave konven;ionalnog naina leenja, ali nijedan nije dokazani ek za rak. Vidi Rak radi vie informacija o leenju.
da nose spoljne mokrane kesice, ali novim tehnikama prave se unutranje kesice od crevnog tkiva. Vaenje beike moe da znai i uklanjanje reproduktivnih organa kod ena, a prostate i semenih kesica kod mukaraca. lako ovim postupkom mukarci postaju impotentni, a ene neplodne, mukarcima se mogu ugraditi implantati za polni organ da bi prevladali impotenciju, a ene mogu da ostanu polno aktivne. Posle operacije moda e biti neophodna kombinacija zraenja i hemoterapije da bi se spreilo ponavljanje bolesti. Svako ko je imao rak beike morao bi da ide na kontrolne analize budui da se tumori esto vraaju. Ako je rak metastazirao ili se proirio i izvan mokranog trakta, operacija se obino ne razmatra kao jedna od mogunosti. Primarni oblik leenjaza ponovljeni i metastazirani rak je hemoterapija.
DOPUNSKI NAINI L E E N J A
Nekoliko naunih ispitivanja upuuju na to da odreeni vitamini i minerali deluju blagotvorno i u leenju i u spreavanju raka beike. Pacijenti koji primaju BCG imunoterapiju moda e ostvariti bolje rezultate s velikim koliinama vitamina A, Be, C i E, kao i cinka. Istraivanja takoe potvruju smanjen broj sluajeva raka beike meu osobama s primerenom koliinom vitamina B6 beta karotina i selena u ishrani. ,
KONVENCIONALNA MEDICIN A
\ko se otkriju rano, povrinski zloudni izrataji obi10 mogu uspeno da se izlee transuretralnom resek;ijom (TUR). U ovom postupku hirurg uvodi cevicu j beiku i hirurki odstranjuje tumor ili ga spaljuje oplotom ili laserskim zrakom. U kombinaciji s henoterapijom ili terapijom zraenja, ovaj postupak noe da bude uspean i u borbi protiv invazivnijeg aka beike. Imunoterapija vakcinom s bacilom Kalnet-Geren (Calmette-Guerin) (BCG) blagotvorno Jeluje u 60 posto sluajeva. Ubrizgavanje BCG-a u )eiku posle uklanjanja tumora znatno smanjuje nogunost ponovnogjavljanja raka. Invazivni oblici raka mogu dazahtevaju radikalnu :istektomiju ili uklanjanje beike. Hirurgzatim preu-merava mokrani put i pravi otvor, ili stomu, kroz coji se isputa mokraa. Pacijenti su nekada morali
P REV EN C IJA
Da bi se spreila pojava raka beike, najbolje vam je da se klonite moguih kancerogenih materija. Za poetak, nemojte puiti. Jedite dimljene ili preraene mesne proizvode tek povremeno i pripremajte sveu, a ne preraenu hranu. Ako radite u blizini kancerogenih hemikalija, sledite bezbednosna uputstva da biste izbegli nepotrebno izlaganje. A ako oseate da ste moda u opasnosti od raka beike, dogovarajte redovne analize sa svojim lekarom da biste osigurali njegovo rano otkrivanje.
BOGINJE
SIMPTOMI
A ko je vae dete dobilo boginje, bie teko bolesno. Pogledajte da li ima sledee sim ptom e: I -3. dan: blaga do visoka tem peratura, otar kaalj, curenje nosa, crvene oi 1 kijanje; sitne bele takice na desnim a blizu kutnjaka ili na sluzokoi obraza 4-8. dan: visoka tem peratura; karakteristian osip koji se iri s lica na trup, zatim na ruke i noge. Posle 2 do 3 dana koa pone da se Ijuti. D o trenu tka kad se proiri na ruke i noge osip lica izbledi Kod deteta m oe da se razvije i zapaljenje oiju ( konjunktivitis ) zbog kojeg e oi biti osetljive na svetlo. (P ogledajte
oginje su jedna od najzaraznijih dejih vii snih infekcija i jedna od najteih s rasponc komplikacija od zapaljenja uha do zapaljenja plu encefalitisa (zapaljenje mozga koje se javlja kod je nog od hiljadu bolesnika). Boginje u kolama mo lako da se pretvore u epidemiju. Obino se prepoi uje preventivno vakcinisanje, a u mnogim zemljar je i obavezno (vidi str. 27). Odrasli mogu da se zaraze boginjama ako n pre bili izloeni izazivau i ako nisu vakcinisa Osobe koje su prebolele boginje razviju prirodnu < pornost i ne mogu se ponovo zaraziti.
UZROCI
Virus morbila prenosi se direktnim dodirom ili kaplj nim putem (kijanjem, kaljanjem). Period inkubacije, tokom kojeg se virus razmr ava u organizmu i dete nije zarazno, traje od 8 12 dana. Dete je najzaraznije 2 dana pre pojave sirr toma, iako je zarazno jo 4 dana poto izbije os
llustrovani dijagnostiki vodi.)
OBRATITE S E LEKA RU:
LEEN JE
ako m islite da dete ima boginje; va je lekar m oda dobio obavetenje o postojanju epidem ije, pa e m oi da vam potvrdi dijagnozu preko telefona. ako dete ima boginje, a kaalj postaje sve otriji i produktivniji (iskaljava), je r to m oe da ukazuje na zapaljenje
Ako sumnjate da vae dete boluje od boginja, tre da ga odvedete na pregled pedijatru koji e verov, noeleti da prati razvoj bolesti deteta kako bi mog da intervenie ako doe do komplikacija. Zarae dete ne bi smelo da krene u kolu nedelju dana p sle izbijanja osipa.
plua.
ako dete ima boginje i teko mu uspeva da ostane potpuno budno; izuzetno je bezvoljno; ili pati od razdraljivosti, gubitka orijentacije ili konvulzija u okviru nedelju dana od izbijanja osipa. O vi bi sim ptom i mogli da ukazuju na encefalitis. ako dete ima boginje i doe do slabljenja sluha ili bolova u uima, to m oe da ukazuje na infekciju uha ( vidi Uho - zapaljenje). Detetu nemojte nikad davati acetilsalicilnu kiselinu - ak ni deji Aspirin - ili druge proizvode koji sadre so koja se zove salicilat za sniavanje temperature i ublaavanje bolova. Acetilsalicilna kiselina dovedena je u vezu s Rejevim (Reyevim) sindromom, retkom ali opasnom boleu koja izaziva zapaljenje jetre i mozga.
HOMEOPATIJA P R E P O Z N A V A N J E O S IP A
U prva 24 sata male, svetlocrvene pege izbijaju iza uha i na elu, pa se ire po licu, trupu ( desno) i zatim po rukama i nogama. Pegice se tipino ire u nepravilne mrlje. Do treeg dana osip postane gui i izraeniji. Kako bledi, osip moe da postane Ijuskav ili da promeni boju u bledosmeu. Osip se obino povue za nedelju dana.
Uvek se posavetujte s homeopatom o odgovarajuim dozama za decu. U homeopatskoj medicini se smatra da Aconite pomae detetu kome je naglo poraslatemperatura, ima crvene oi, nemirnoje, anksiozno ili plaljivo i osetljivo na svetlo. Belladonna se preporuuje kad dete ima crvenu, vruu kou, vrue lice i glavu, ali hladne udove i visoku temperaturu. Pulsatilla moe da pomogne ako dete ima blagu temperaturu, ako je plaljivo, nije edno i ima gust, ut iscedak iz oiju ili nosa.
OSTEOPATIJA
Blag, ritmiki pritisak u podruju iznad slezine - postupak poznat kao "pumpanje" slezine - moe da pojaa oslobaanje belih krvnih zrnaca u krv. Zatraite pomo osteopate.
KUNA NEGA
Dok su zarazna, deca treba da budu izolovana. Soba s priguenim svetlom moe da pomogne ako su oi osetljive na svetlo; u tom sluaju ograniite gledanje televizije i itanje. Teni puder, kupka sa sodom bikarbonom ili kukuruznim skrobom ublaavaju svrab. Paracetamol moe da snizi temperaturu. Aparat za vlaenje vazduha moe da olaka teak kaalj. Koristite aparats humidistatom (meraem vlage) da bi se dobila odgovarajua koliina vlage u vazduhu. Pre i posle upotrebe aparatza vlaenje vazduha uvek treba temeljno oistiti.
<ONVENCIONALNA VIEDICINA
edijatare detetu propisati mirovanje u krevetu, isuanu tenom hranom i poveani unos tenosti. Le:ar moe ostalim lanovima porodice koji pre nisu )ili u dodiru s boleu niti su vakcinisani da da injek:iju gama-globulina. lako se time nee spreiti irenje joginja, moe se ublaiti tok bolesti za osobe koje su zloene opasnosti od obolevanja.
\ LT E RN ATIVN I SIAINI L E E N J A
PREVEN CIJ A
Mnogi strunjaci za alternativnu medicinu smatraju da je za inae zdravo dete bolje da se zarazi boginjama nego da bude vakcinisano, jer borba s boleu ojaava imunoloki sistem. Meutim, vakcinisanje je obino zakonski obavezno, jer boginje mogu da izazovu kolske epidemije. Danas se MMR vakcina (morbili, mumps i rubeola) daje deci staroj 12 do 15 meseci, s revakcinisanjem u uzrastu od 4 do 6 ili 10 do 12 godina. Homeopatska verzija vakcinisanja nije prihvaena kao ravnopravna i nee obezbediti odgovarajuu zatitu, ali neke homeopate e propisati lekovita sredstva za ublaavanje potencijalnih neeIjenih dejstava MMR-a.
'Jemojte se osloniti samo na leenje kod kue. Zaraite miljenje svog lekara opte prakse.
LEKOVITIM BILJEM
-EEN JE
vlema biljke koja lei ba boginje. Meutim, brojni Keparati mogu da pomognu u ublaavanju simptona te bolesti. aj od hajduke trave (Achillea milleolium), macine trave (Nepeta cataria), lipe (Tilia ;pp.), moe pomoi da se snizi temperatura. Sredtvo za ispiranje oiju od vidove trave (Euphrasia ifficinalis) ili obloge od kam ilice (Matricaria recutita) nogu da pomognu osetljivim oima. Moete da zaraite pomo iskusnog travara.
BOLOVI
SIMPTOMI
bol i oticanje m iia i zglobova kod aktivne osobe; mogua i glavobolja
BOLEST/TEGOBA
Prenaprezanje
bolno celo telo s curenjem nosa, kijanjem i kaljem mogu bol u grlu, glavobolja ;
Prehlada
bolno celo telo s curenjem nosa, kijanjem , kaljem glavoboljom, bolom u grlu, , slabou, groznicom i temperaturom; moda povraanje i/ proliv ili
Crip
bolno celo telo s temperaturom, groznicom i bolovima u grudima; kaalj s iskaljavanjem (sputumom)
Upala plua
zglobovi bolni, crveni, topli, ukoeni, i/ nateeni; bolovi jai ujutro ili
Upalni artritis
hronini, raireni bolovi i ukoenost um iiim naroito ujutro; oteano a, spavanje i hronini umor
Fibrom ialgija
bolovi u m iiima ili zglobovima, glavobolja, um slabost i temperatura; mesecima or, pre, na koi se mogao pojaviti okrugli ili ovalni crveni osip veliine do 20 cm ili vie s belim sreditem, od ugriza krpelja koji je moda primeen, a moda i nije
Artritis kao kasniji stadijum borelioze
146
TA DA U R A D IT E
lazm islite o uzim anju protivupalnih lekova, nasai, kremi koja sadri acetilsalicilnu kiselinu i homeopatskom leku Arnici. Takoe, ograniite elesnu aktivnost; obratite panju na rane znakove iremorenosti koje vam alje organizam.
O S T A LE 1NFORMACIJE
Bolove po celom telu moda neete da osetite ak dva do tri dana posle preteranog naprezanja. Ljudi koji vebaju da b poboljali raspoloenje i moraju da budu naroito oprezni.
fidi Prehlada. Odmarajte se, pijte mnogo enosti i, ako je potrebno, uzmite dekongestiv.
Raireno je verovanje da vitamin C ublaava simptome prehlade. I lekovita biljka ehinacea (Echinacea spp.) moe biti korisna. Vakcina protiv gripe esto se preporuuje osobama preko 65 godina i onima koji pate od hroninih bolesti. Deca mlaa od 1 godina koja moda 8 im virusnu infekciju ne b smela da uzim aju i aju proizvode koji sadre acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), jer su ovi proizvodi kod m ladih Iju i d povezani s neurolokim poremeajem Rejovog sindroma. Deca mlaa od 1 godina ne b sm 2 i ela da uzim aju acetilsalicilnu kiselinu kad se razbole. Vea je verovatnoa da su bolovi u m iiim a izazvani atipinom" upalom plua, koja se sporije razvija i iji je uzrok virus ili neki drugi mikroorganizam, a ne bakterija.
/idi Gripa. Odmarajte se, pijte puno tenosti

ako je potrebno, uzmite lek protiv upale kako liste sm anjili temperaturu i bolove po celom telu. !a spreavanje gripe, jedite zdravu hranu kako liste ojaali odbrambeni sistem organizma.
)dmah pozovite lekara. Lekarska procena 2 nuna radi odreivanje dijagnoze i leenja, oje moe da ukijuuje antibiotike. Ako ste tariji i im ate neku drugu teu bolest ili vam se prkos leenju stanje ne popravlja, moda e biti iotrebna hospitalizacija. Vidi plua - zapaljenje.
'idi Artritis. Uzmite lek koji deluje protivupalno

adi ublaavanja bolova.
U leenju ove bolesti moe pomoi akupunktura, homeopatija, biljne meavine i promene u nainu ishrane. Bolovi u zglobovima mogu da budu i posledica neupalnog artritisa, poput osteoartritisa, kod kojeg ne dolazi do crvenila, toplote i oticanja. Nekad se verovalo da je fibrom ialgija psihogenog porekla, a sad se priznaje kao sindrom li s podjednakim pokazateljima i simptomima. Mogu da budu korisne vebe aerobika, kontrolisanje stresa, masae i akupunkture. Artritis prouzrokovan boreliozom, koju karakteriu bolovi u leima i zglobovima, moe se razviti mesecima, ili akgodinama, nakon ugriza odreene vrste krpelja, uzronika borelioze.
eenje esto ukljuuje analgetike, mtidepresive u niskim dozama i/ injekciju ili nkalnog anestetika, mogue s kortikoteroidom, u bolne take na telu.
)dmah pozovite lekara. Uobiajeno je leenje intibioticima. Vidi Borelioza.
BO LO VI , HR O NI N I
SIMPTOMI
Prema definiciji, hronian je svaki bol koji traje due od est meseci. Ovo stanje moe ukljuivati slabost, otupelost, trnce ili druge oseaje, kao i tekoe sa spavanjem nedostatak energije , i depresiju. Neki od uobiajenih hroninih bolova su stalni bol u miiima praen grevima, napetou, oteklinama, miinim spazmima ili ukoenou trajni bol u leim otar ili tup, stalan a, ili povremen, ogranien, moe da se iri ili da bude difuzan. trajan bol u zglobovima, s preosetljivou i oseajem toplote u zahvaenom podruju, bolovima koji se ire i ogranienim pokretima.
ako im ate bolove koji traju nekoliko nedelja i ne reaguju na odmor i analgetike dostupne bez recepta; pravovremeno leenje moe da sprei da akutni bolovi preu u hronine. ako im ate bolove koji ne poputaju i ne reaguju na lekove koji se dobijaju na recept; lekar moe da preporui ispitivanja kako bi iskljuio rak ili neke druge uzroke. ako simptomi hroninih bolova ponu naglo da se m enjaju. Moe da postoji opasnost od komplikacija ili nastanka neke druge tegobe koja nije u vezi s dotadanjim tegobama.
ronini bolovi su medicinski termin koji opi; je svaki bol koji, uprkos leenju, traje due < est meseci. Hronini bol moe da bude blag ili m an, povremen ili stalan, blago neugodan ili potpui onesposobljavajui. Najee vrste su glavobolt artritis, bol u zglobovim a, bol od povreda i bolc u leim a. Druge vrste hroninih bolova ukljui upalu Ahilove tetive (tendinitis), sinusitis, dru oblike degenerativnih bolesti zglobova osim artriti: sindrom karpalnog tunela i bolove koji zahvata odreene delove tela, na primer ramena, karlicu vrat. Opti bol u miiima iii ivcima takoe moe se pretvori u hronino stanje. (Vidi pojedinane n slove radi detaljnih informacija o ovim bolestima.) U nekim sluajevima hronini bol sam sel odrava. Na primer, iako trljanje osetljivog podru moe da donese privremeno olakanje, ono mo na isti nain i da zaustavi ozdravljenje. Poteda p vreenog uda moe da izazove stres miia i kostu koji izaziva nove tegobe. Emocionalna cena hronj nog bola takoe moe da postane deo zaaram kruga. Anksioznost, stres, potitenost, bes i iscrplj nost u sloenim su odnosima s hroninim bolovim mogu da izazovu smanjenu proizvodnju prirodn analgetika. tavie, takvi negativni oseaji mogu < povise nivo materija koje pojaavaju oseaj bo pogoravajui ovu spiralu. Mogu biti narueni al osnovni telesni odbrambeni mehanizmi. Postoje d kazi da nepopustljivi bolovi mogu da oslabe imun loki sistem. S obzirom na psihosomatske veze koje su prisi ne kod hroninih bolova, za uspeno leenje mo; da bude potrebna obrada psiholokih uzroka ov< stanja jednako kao i telesnih.
UZROCI
Uzroci hroninih bolova raznovrsni su. Jedan od stih inilaca je razvoj nekog od brojnih stanja ko prate starenje i utiu na kosti i zglobove izazivaju hronine bolove. Drugi esti uzroci dugotrajnih b lova su oteenja ivaca i povrede koje potpuno r zarastu. Neki hronini bolovi imaju mnogo mogu uzroka; na primer, bol u leima moe da bude p sledica dugogodinjeg nepravilnog dranja, nepr vilnog podizanja i noenja tekih predmeta, preterar telesne teine koja dodatno optereuje lea i kolen
148
jroene mane kao to su iskrivljenost kime, traunatske povrede, noenje obue s visokom petom, ipavanje na loem madracu ili moe da se pojavi bez lekog vidljivog telesnog razloga. Uzrok hroninih bolova moe da bude i prikri/ena osnovna bolest. Reumatoidni artritis i osteoarritis dobro su poznati krivci, ali uporan bol moe sto tako da bude posledica drugih bolesti kao to su m ultipla skleroza, ir eluca, SIDA te bolesti ak, :une kese. Ipak, u mnogim sluajevima otkrivanje izvora ironinih bolova predstavlja vrlo sloen, a ponekad i ajanstven zadatak. lako moe da pone s povredom li boleu, dugotrajan bol moe da izazove psihooke tegobe koje ostaju i posle izleenja telesne teôbe. Ova injenica oteava precizno odreivanje edinstvenog naina leenja, pa lekari i druge osobe koje se bave leenjem esto moraju da probaju vei broj razliitih naina leenja.
hipnoterapiju, meditaciju i druge vrste alternativnih leenja. Jedna sofisticirana metoda sastoji se od minijaturne naprave kojom upravlja bolesnik ili usaenog elektronskog ivanog stimulatora koji odailje sitne elektrine impulse koji bi trebalo da onemogue prenos bolnih signala. Razliita istraivanja pokazala su da je kod bolesnika s hroninim bolovima posle leenja u klinici za bol dolo do pedeset posto poboljanja u smanjivanju bolova, a veina obolelih naui bolje da podnosi svoje bolove i moe ponovo da ivi normalnim ivotom.
Sredstva protiv bolova dostupna bez racepta, poput acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) i ibuprofena, mogu da kontroliu blae oblike miinih i kotanih bolova i da smanje upalu. Lekar moe da vam prepie jae lekove, kao to su m iini relaksansi, lekovi p ro tiv anksioznosti (na primer diazepam), antidepresivi, nesteroidni protivupalni lekovi koji se izdaju na recept ili kratkotrajno leenje jakim sredstvima protiv bolova (na primer opioidni analgetici). Ogranien broj kortikosteroidnih injekcija u mesto ozlede moe da smanji otok i upalu. Pokazalo se da oralne doze aminokiseline D-fenilalanina podstiu oslobaanje endorfina, prirodnih modanih analgetika koji mogu da ublae sve vrste bolova. Za povrede kod kojih je z a leenje potrebna imobilizacija, lekar e da preporui kratkotrajno noenje okovratnika, udlage ili hirurkog korseta koji stee trup. U izuzetnim sluajevima povreda kod kojih je potrebna imobilizacija moe da bude potrebno izvlaenje (trakcija) ili hirurki zahvat
LEEN JE
Mnogi Ijudi koji trpe hronine bolove mogu da 5teknu odredenu kontrolu nad svojim stanjem samostalnim vebanjem psihosomatskih tehnika (vidi Psihosomatsko leenje, strana 152). Nekima je potrebna struna pomo. Za njih reenje esto predstavljaju klinikeza bol, specijalni centri koji se iskljuivo bave borbom protiv nepopustljivih bolova. Neke klinike za bol nalaze se u sklopu bolnica, dok su druge privatne. U oba sluaja obino je na raspolaganju ambulantno i bolniko leenje. Program leenja moe da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Klinike za bol uglavnom imaju multidisciplinarni pristup, a u leenju uestvuju lekari, psiholozi, fizioterapeuti i osobe koje se bave alternativnim nainima leenja. I sam bolesnik igra aktivnu ulogu u svom leenju. U mnogim sluajevima cilj nije iskljuivo uklanjanje bolova, nego i uvebavanje hroninih bolesnika u suoavanju s njihovim bolovima kako bi uprkos njima mogli to normalnije da ive. Cesto je prvi korak odvikavanje pacijenata od zavisnosti od iekova protiv bolova. Druge metode koje primjenjuju specijalisti za bol ukljuuju biofidbek (biofeedback) i tehnike oputanja radi kontrole aktivnosti modanih talasa, terapiju promene ponaanja kojom se menja nain doivljavanja bola, akupunkturu,
Za leenje hroninih bolova na raspolaganju je niz alternativnih mogunosti. Neke se usredsreuju na telesne inioce, druge na psihike inioce, a neke se bave podjednako i telesnim i psihikim iniocima.
A K U P R E S U RA
Leenje akupresurom zasniva se na uverenju da odreene take na rukama i nogama odgovaraju razliitim delovima tela u kojima moete da oseate hronian bol. Primenjuje se samostalno, a uglavnom se sastoji od vertikalnog pritiska pomou savijenog palca ili prsta (ne noktiju) na odreenu taku tokom
BO LO VI , H RO NI NI
NASTAVAK
AKUPRESURA GORN JEG D ELA TELA
AK U PR ESU R A DON JEG D ELA TELA
Pritiskom na taku Debelo crevo 4 u konom naboru izmeu palca 1kaiprsta moete ublaiti bol u licu. Palcem i kaiprstom leve ruke pritisnite nabor na desnoj i drite jedan minut. Ponovite isto na drugoj ruci. Nemojte koristiti ovu taku ako ste trudni. Da biste smanjili optereenost vratnih miia koja moe da izazove glavobolju i bolove u leima pritisnite mesto Zuna kesa 20. Postavite vrhove srednjih prstiju u udubljenja na bazi lobanje koja se nalaze na udaljenosti od oko pet centimetara, smetena s obe strane kime. Cvrsto pritiskajte jedan minut. Pritisak na taku una kesa 2 1 moe da pomogne u oslobaanju od napetosti u ramenima. Postavite desni srednji prst na najviu taku svog levog ramenog miia, pet do sedam centimetara od donjeg dela vrata. Pritisnite dva do tri puta, pa ponovite isto na drugoj strani. Pritisak na taku Osrnica 6 pomoi e u ublaavanju bolova u grudima i gornjem delu stomaka. Postavite palac na unutranju stranu podlaktice dve irine prsta iznad izboine runog zgloba, izmeu kostiju podlaktice. Cvrsto pritiskajte jedan minut, ponovite tri do pet puta, a zatim isto uinite na drugoj ruci. Pritisak na Trostruki greja 5 moe da ublai bolna podruja gornjeg dela tela. Postavite palac u sredini spoljne strane podlaktice, dve irine prsta iznad runog zgloba. Cvrsto pritiskajte jedan minut, pa ponovite isto na drugoj ruci. Tako uradite dva do tri puta.
I Bol u stomaku moe d; se ublai postojanim pritiskom prstima na taku Zeludac 36 etiri irine prst ispod aice kolena, odmah uz goleninu kost. Pritiskajte jedan minut, a zatim zamenite noge. Mesto moete da proverite podizanjem stopala, pri err se na mestu pritiska pojavi miina izboina.
Pritisak na taku Slezina 6 moe da oslobod od abdominalnih greva. Postavite palac etiri irine prsta iznad izboine skono, zgloba s unutranje strane desne noge uz rub golenin kosti. Pritiskajte jedan minut pa preite na drugu nogu. Sve ponovite dva do tri put Nemojte koristiti ovu taku ako ste trudni.
j Taka Bubreg 3 koja se nalazi s unutranje strane skonog zgloba izmeu zgloba i Ahilove tetive moe da olaka bolove u leima. vrsto pritisnite kaiprstom i drite jedan do dva minuts pa ponovite isto na drugoj nozi. Nemojte koristiti ovu taku posle treeg meseca trudnoe.
Bol u skonom zglobu i stopalu moe da se ublai pritiskom na taku Zeludac 44, koja se nalazi s gornje strane stopala u konom naboru izmeu drugog i treeg prsta. Lagano pritiskajte kaiprstima na ob noge tokom jednog minuta, Ponovite dva do tri puta.
150
ednog minuta, nakon ega se pritisak prekida, a zaim se ponovo duboko pritisne. O tehnikama leenja pecifinih vrsta hroninih bolova vidi ilustraje na evoj strani.
\KUPUNKTURA
KIROPRAKTIKA
Kiropraktika manipulacija eli da obnovi pokretljivost zglobova u sluajevima burzitisa i teniskog lakta. Takoe se koristi i za smanjivanje bolova u lectima ili vratu ili kod miinogspazma.
\kupunktura moe da se koristi za smanjivanje otoca i upala povezanih s hroninim bolovima. Leenje noe da se sastoji od postavljanja igala uzdu neridijana za debelo crevo, koji se smatra najdelovornijim kanalom za ublaavanje bolova. Prema ednoj teoriji, akupunktura deluje tako da podstie jslobaanje endorfina, prirodnih telesnih analgeika. Budui da se smatra kako ova terapija ima kunulativno dejstvo, najveu korist prua ako se izvodi edovno. Da biste postigli najbolje rezultate, posaveujte se sa strunjakom za akupunkturu koji ima isku;tva u leenju raznih vrsta hroninih bolova.
\ROMATERAPIJA
ômeajte sledea aromatina ulja s veznim uljem Doput bademovog ili jojobinog ulja ili ulja od semenci kajsije i smesu umasirajte u kou na bolnom meitu: lavandino (Lavandula officinalis), za smanjivanje jpale i oputanje miia; eukaliptusovo (Eucalyptus lobulus) za smanjivanje otoka i ubrzavanje ozdravjenja; umbirovo (Zingiber officinale) za uklanjanje Dolova i ukoenosti koje prate artritis i druge degenerativne bolesti zglobova.
RAD N A T E L U
Smatra se da kapsikum (capsicum), sastavni deo paprike (Capsicum frutescens) poveava protok krvi u zglobnom tkivu i takosmanjuje upalu. Mastdostupna bez recepta koja sadri papriku moe privremeno da ublai osteoartritis i reumatoidni artritis, ali sme se upotrebljavati samo kratko vreme, jer jako pee. Infuz crne cimifuge (Cimicifuga racemosa) ili est 500 miligramskih tableta ulja pupoljke (Oenothera biennis) nadan takoe moedasmanji upalu. I utrljavanje rastvora ulja nane (Mentha piperita) u zahvaeno podruje moe da ima ublaavajue dejstvo. Lokalna primena rastvora ulja gaulterije (Gaultheria procumbens), koje sadri metilni salicilat, sastojak slian onima koji se nalaze u Aspirinu (acetilsalicilna kiselina), moe da ima analgetiko dejstvo. Kora mirisne pelargonije (Pelargonium odoratissimum) i bele vrbe (Sa//x alba) prirodni su analgetici. Prava kamilica (Matricaria recutita) ima antispastiko i protivupalno dejstvo. Posavetujte se s travarom o najprikladnijem leenju vae bolesti. Morate biti posebno oprezni ako ste trudni.
HOMEOPATIJA
Meksanderova (Alexanderova) tehnika nanovo vas ji pravilnim pokretima kako biste izbegli nepotrebno pojaavanje napetosti miia koji podupiru kos:ur, spreavajui tegobe s vratom i leima. Pokazalo ;e da je ovaj nain leenja izuzetno koristan za ispra/Ijanje pogrenog dranja koje moe da izazove boove u leima. Leenje masaom moe da prui privremeno ubaavanje miine napetosti, ukoenosti i spazma. Obaivanje miia tokom masae moe da prekine krul bol-spazam-bol kod mnogih vrsta hroninih bolova smanjivanjem miine napetosti, koja moe da izazo/e iznenadne, nevoljne kontrakcije i pojaa bolove. Masaa s kesicama leda moe da prekine bolne soruke koje putujuivanim putevima, zamenjujui h porukama o temperaturi i na taj nain doneti Dlakanje.
Probajte Rhus toxicodendron za tegobe sa zglobovima, leima i artritisom koje se pogoravaju ujutro, odmah posle ustajanja, a ublaavaju se utopljavanjem. Nepopustljiv bol moe da ublai Kali bichromicum. Ako konzumirate mnogo soli i imate jake bolove u donjem delu lea koji se smiruju posle vrstog pritiska, probajte Natrum muriaticum. Za gorei bol u donjem delu lea koji se smiruje kretanjem i pogorava posle mirovanja uzmite preparat Calcarea fluorica. Sepia moe da deluje na bolove u donjem delu lea koji se pogoravaju sedenjem. Posavetujte se s homeopatom o prikladnim sredstvima i dozama. Homeopatske kreme za lokalnu primenu iji je glavni sastojak Arnica mogu da pomognu kod miinih bolova i drugih bolova koji nisu vezani sa zglobovima.
BO LO VI , HRONICNI
NASTAVAK
N ACIN ZIVOTA
lako kratkotrajno odmaranje moe da ublai bolove, previe mirovanja moe da dovede do skraivanja, zatezanja i slabljenja miia, to pojaava bolove i moe da izazovea povrede kad ponovo pokuate da ponete s telesnim aktivnostima. Ako vas je hronini bol onesposobio due vreme, probajte tehniku vebi oblikovanja: odredite vremensko razdoblje tokom kojeg moete bezbolno da izvodite neku aktivnost i napravite redovan raspored te aktivnosti. Ako vam je prag bola 10 minuta istezanja ili hodanja, prepolovite to vreme, ali umesto da se isteete samo pet minuta na dan, isteite se dva puta na dan po 5 minuta. Na taj nain ete postii jednaku korist bez oseaja bola. Postepeno ete moi da produite vreme vebanja, jer e se prag bola poviavati. Istraivanja su pokazala da redovno vebanje moe dugorono da smanji bolove poboljavajui miini tonus, snagu i rastegljivost. Vebanje moe pomoi i u oslobaanju endorfina, prirodnih telesnih analgetika. Neke vebe lake se izvode nego druge, zavisno od toga od kakvih hroninih bolova patite. Pokuajte da plivate, vozite bicikl, hodate ili veslate.
R EFLEK SO LO G IJA
........ ..
m o z a k
..............
H IPO FIZ A .............- V R A T ... D IJ A F R A G M A .... SO LARN I PLEKS .............. K I M A
Simptomi hroninog bola mogu da se ublae prelaenjem palca preko solarnog pleksusa i podruja dijafragme, pomerajui se iznutra prema napolje. Zatim palcem obradite podruja za vrat i hipofizu na nonom palcu i podruje za mozak na vrhovima nonih prstiju. Stimuliite kimu pomiui palac uzdu unutranje strane stopala.
Neki zdravstveni strunjaci smatraju da umesto opiranja hroninim bolovima, treba da pronaete naine da ih prihvatite i priviknete se na njih. Oni smatraju da njihovo gledite nije defetistiko, nego da omoguava izbegavanje mentaliteta rtve. Kao rezultat toga bol se moe raspriti, budui da psiholoki inioci mogu da imaju vanu ulogu u nainu doivljavanja bolova. Psihoterapeutska metoda nazvana kognitivno restrukturiranje ui osobu kako e da zameni negativna, samounitavajua uverenja pozitivnim odnosom prema reavanju tegoba s bolovima. Unutranji-monolog osobe menja se od: Ja to ne mogu. Nee mi biti bolje u: Ne znam ta nosi budunost, ali znam da ovo sad mogu da uinim. Vizualizacija takoe moe da bude vredna tehnika za obuzdavanje bolova. Probajte ovu vebu: zatvorite oi i pokuajte sebi da predoite sliku bola, dajui joj oblik, boju, veliinu i pokrete. Zatim pokuajte polako da promenite tu sliku, menjajui je u skladniju, ugodnu i manju sliku. Nemojte oekivati
da e ova tehnika vizualizacije odmah da da rezul te: potrebnoje vebati. Jedna druga tehnika sastoji se u voenju dnev ka o bolnim razdobljima i uzronim i korektivnim niocima koji ih okruuju. Redovno ga itajte ka biste uoili mogue promene. Trudite se da bol pi matrate kao deo ivota, umesto da ivot svodite mo na bol. Elektromiografski biofidbek (EMC biofeedbai moe da vas upozori na naine na koje mii napetost doprinosi bolovima i da vam pomogne nauite da je kontroliete. Hipnoterapija i samohipnoza mogu da vam f mognu u zaustavljanju ili preoblikovanju bola teh kama fokusiranja. Jedna od metoda samohipno; poznata kao anestezija u rukavicama zasniva se ulasku u trans, postavljanju dlana na bolno podru zamiljanju da je ruka oputena, teka i neosetljiv zamiljanja kako ti oseaji zamenjuju druge, bol oseaje u zahvaenom podruju. Pokazalo se da tehnike oputanja kao to meditacija ili joga, kada se redovno primjenju smanjuju bolove povezane sa stresom. Blago rasi zanje kod joge posebno je dobro za jaanje mii
152
bez izlaganja tela dodatnim optereenjima. Probajte sledei, takozvani poloaj stablo, za 10 minuta oputanja. Pronadite mirno mesto gde niko nee da vas ometa i lezite na leda s malim jastukom ispod vrata i gornjeg dela lea. Svesno pokuajte da opustite svaki deo tela, poevi od prstiju na nogama i pomerajui se telom prema gore, sve do lica. Usporite disanje i obratite panju na telesne oseaje. Ako ne moete prestati da mislite na svoje brige, zamislite dva spiska. U jednoj koloni navedite brige prema njihovoj vanosti, a u drugoj zamislite mogua reenja. U mislima kukicom oznaite svaku brigu za koju ste nali reenje, zatim oba popisa sklonite iz misli i pokuajte vebu oputanja ponovo.
ISHRANA
Verovatno e vam savetovati da pokuate da odstranite odreene vrste hrane iz ishrane kako biste ustanovili jesu li one izvor tegoba.
D RU GI NAINI L E E N J A
Za ublaavanje upale pokuajte da uzimate sledee dodatke hranljivih materija (koje se uzimaju vie puta tokom dana): 2000 miligrama kalcijum ovog pantotenata ili pantotenske kiseline (vitamin B 5 ); 800 do 1000 miligrama kalcijumovog citrat-malata na dan; 600 miligrama enzima bromelaina na dan. Za hronini bol u ledima koristila bi primena 500 miliarama vitamina C tri puta na dan uz obrok, 1200 miigrama kalcijuma na dan i 400 MJ (meunarodnih jedinica) vitamina E na dan. PANJA: Svakako se posavetujte s lekarom ili nutricionistom pre uzimanja veih koliina vitaminskih dodataka. Hrana bogata kalcijumom i magnezijumom oputa miie i moe da pomogne u smanjivanju miino-kotanih bolova. Kod reumatoidnog artritisa i drugih miino-kotanih bolova poeljno je da izbegavate mlene proizvode, meso i druge namirnice bogate zasienim mastima. One podstiu telesnu proizvodnju prostaglandina, masnih kiselina nalik na hormone koji Tiogu da pojaaju upalu. Povremeno se ukazivalo na hranu kao uzrok nekih bolesti koje rezultiraju hroninim bolovima. Ovaj oblik nepodnoenja hrane ogleda se u simptomima nekih bolesti. Na primer, alergije na penicu, kukuruz, agrume, paradajz ili krompir mogu da izgledaju kao 'eumatoidni artritis. Posavetujte se s lekarom ili odgo.arajuim specijalistom o leenju ovakvih tegoba.
Transkutani elektrini nervni stimulator ili skraeno TENS, mala je sprava na baterije koja se elektrodama privruje na bolno podruje. Ona stimulie ivce spreavajui prenos bolnih impulsa prema mozgu. Posle obuke, ovu tehniku moete sami da primenjujete. Leenje vruom i hladnom vodom moe da ublai bolove. U jednu posudu ulijte vruu vodu, a u drugu ledeno hladnu. Umoite smotani pekir u posudu s vruom vodom, ocedite ga i drite na bolnom podruju tri minuta. Zatim drugi smotani pekir umoite u ledenu vodu i drite ga jedan minut. Ponavljajte ovo naizmenino stavljanje pekira dvadeset minuta, tri puta na dan.
LEENJE KOD K U E
Akutni bol izazvan povredom miia, ligamenta ili hrskavice leite neodlonim mirovanjem, ledom, oblozima i dranjem povreenog podruja na povienom mestu. Odmarajte ozleeni deo tela, naizmenino stavljajte ledeni oblog (paket smrznutog povra ili leda) tako da ga 20 minuta drite na bolnom podruju, pa ga 20 minuta pomerite, stegnite podruje elastinim zavojem i drite povreeno mesto podignuto kako biste smanjili oticanje. Kad se oticanje zaustavi, primenite toplotu (boca vrue vode ili termofor). Na kraju, kreme koje sadre acetilsalicilnu kiselinu mogu da pomognu da smanje bol i upalu. Vano je da leite akutni bol pre nego to postane hronian. Uzimajte redovno ili prema preporuci travara tablete ili parne obloge jednog od gore navedenih lekovitih sredstava. Kursevi joge ili biciklistiki klub pruaju aktivnosti koje podstiu luenje endorfina, prirodnih telesnih analgetika.
BORELIOZA
SIMPTOMI
kruni osip esto s jasnim sreditem , koji se iri do veliine od 20 cm ili vie i traje dve do etiri nedelje m oe da bude praen glavoboljom , slabou, tem peraturo m , groznicom , bolom u grlu i bolovim a u m iiim a i zglobovim a ako se ne lei, nakon nekoliko nedelja razvija se opti i bolni oblik a r t r it is a s naticanjem jednog ili ponekad oba kolena oduzetost (najee lica), slabljenje pam enja, podruja obam rlosti ili trnaca osetljivost koe ukoen vrat osetljivost na svetlo nepravilni otkucaji srca, bol u grudim a, vrtoglavica psiholoke prom ene, ukljuujui d e p r e s iju

ako m islite da im ate boreliozu lajmsku bolest, posebno ako prim etite kruni osip ili ako se odjednom pojavi bol i naticanje kolena bez prethodne povrede ili artritisa. Odgaanje leenja m oe da izazove jo ozbiljnije neuroloke sim ptom e koji mogu da budu teki i ponekad neizleivi.
orelioza ili lajmska bolest prenosi se sitnin krpeljima iz porodice iksodida (lxodidae) i na pada oko 10 000 Ijudi godinje. Ova bolest prvo ji utvrena kod grupe dece u Lajmu (Lymeu), Konekti kat (Connecticut), a kasnijeje pronaena u skorosvin amerikim saveznim dravama i u jo 18 zemalja. Obino je prvi znak irenje krunog osipa ko otie do prenika desetak centimetara pre nego t< nestane posle nekoliko nedelja. Kod nekih sluajev, osip moe da bude razliitog oblika ili moe potpuni da izostane. Ostali rani simptomi - sa ili bez osipa jesu simptomi gripa poput umora, glavobolje, tempe rature, bola u grlu, groznice i bolova po celom telu Takoe moete da imate i neodreene bolove i zglobovima bez oticanja. Kod oko polovine bolesni ka koji se ne lee, ovaj bol u zglobovima vraa se z, oko est meseci kao bolni artritis s oticanjem, po sebno u jednom kolenu. Kod oko 10 posto tih slua jeva, lajmski artritis postaje hronian. Neki bolesnic takoe doivljavaju sloeni niz drugih simptoma ka< to su ukoenost u vratu, glavobolje, osetljivost n, svetlost, gubitak pamenja, promene raspoloenja hronina slabost, osipi koji se ponavljaju, oduzetos jednog ili oba dela lica, poremeaj sranog ritma obamrlost ili trnci. Budui dasu simptomi sluajni i neodreeni (osin krunog osipa) boreliozu je teko dijagnostikovati Na nesreu, ako se ova bolest ne lei odmah, izlee nje moe da bude teko. Ovo je jedan od razlog. zbog kojih ova bolest izaziva strah kod stanovnik, podruja gde je uestala, kao i verovatan razlogzbo; kog se tako esto dijagnostikuje. Dobre vesti su da se proverava vakcina za koju s < smatra da spreava ovu bolest. Ipak, sve dok se vak cina ne potvrdi, najbolja zatita je panja. Budui d, do upale ne dolazi sve dok nije prolo 36 do 48 sal otkad se krpelj zakaio za vas, svakodnevno pregle danje imate li krpelja moe da bude delotvorna od brana na licu mesta. Ipak, budite svesni da su krpel vrlo mali; vrlo esto su veliine semenki maka, iak< se poveaju kada se napiju krvi.
:
UZROCI
Borelioza se iri putem bakterije spirohete koje obino prenosi krpelj. Ove sitne tetoine koje se teko uklanjaju uzimaju samo tri obroka tokom svogivotnogciklusa koji traje nekoliko dana: na kraju stadijuma larve, stadijuma lutke i odraslogstadijuma. Lutka se najee hrani Ijudskom krvlju, ponekad izmeu letnjih meseci i oktobra. U organizmu bakterija spirohete moe da prouzrokuje simptome sline gripi, napadne mnoga tkiva - ukljuujui srce i nervni sistem - i izazove imunoloku reakciju koja dovodi do lajmskog artritisa.
------------------ -----------------
P reesto DIJAGNOSTIKOVANJ E
N e k i strunjaci upozoravaju da je za b rin uto st ja vn osd zb o g opasnosti o d b o re iio ze dovela do p retera n o g prijavljivanja bolesti. D r A len S tir (Allen S te e re ) sa U niverziteta Tufts, ko ji je p rvi o tk rio b o le st 1975. godine, obavestio je da je o d 788 bolesnika poslatih u njegovu kliniku za lajmsku bolest, sam o 18 0 zaista i bilo obolelo. O boljenja koja se e sto zam enjuju s b o relio zo m su s in d r o m h r o n i n o g u m o ra , fibromijalgija, nelajm ski artritis i drugi porem eaji.
DIJA GNO STI K I P O S T U PCI

Kruni osip je specifian; bez njega je teko dijagnostikovati boreliozu. Ona lii na druge bolesti, kao to su gripe i artritis, i esto postoji dugotrajna pauza izmeu simptoma. Va e lekar proveriti simptome gripe i uzeti uzorak krvi radi provere reakcije protivtela na bolest. Ipak, analiza krvi nije ni potpuno pouzdana ni korisna u prvim nedeljamazaraze, kada bi zapravo leenje trebalo dazapone. Osim toga, bolesnici koji su se mnogo leili imaju esto godinama pozitivan test krvi, to poveava opasnost od pogrene dijagnoze.
PREV EN CIJA
Ako provodite vreme napolju u podrujima gde ima krpelja, nosite cipele, dugake pantalone uvuene u arape i duge rukave. Namaite predeo oko lanaka sredstvom za odbijanje insekata. Ako radite ili hodate po grmovitim podrujima ili umi, redovno pregledajte imate li krpelja; lake ih je videti na svetloj odei. U zatvorenom prostoru potraite krpelje, posebno oko laktova, na preponama, na kosmatom delu glave i oko pojasa (deci pregledajte jo i vrat i glavu). Pregledajte esto i svoje kune Ijubimce. Ako pronaete krpelja na koi, odmah ga odstranite. Pomou pincete ili rukavice dohvatite ga to blie koi, izvlaei ga neno i postepeno. Budite strpljivi; krpelji izluuju posebnu materiju koja ih cementira za kou. Sauvajte krpelja ako je to mogue, radi provere. Operite mesto ugriza sapunom i vodom. ak i ako delovi usta krpelja ostanu u vaoj koi, otklanjanje tela smanjuje rizik zaraze; pljuvane lezde koje sadre bakterije su u crevima, daleko od usta. Ako se pojavi crvenilo oko ugriza, idite kod lekara.
LEEN JE
Najbolje leenje borelioze u ranom stadijumu je desetodnevna kura oralnih antibiotika, kojima se obino unitavaju zarazni organizmi i spreavaju kasniji simptomi. Sto se ranije pone s leenjem, hronini simptomi su slabiji. Ako bolest napreduje, i dalje moe da se izlei proirenim leenjem antibioticima, ili oralnim ili intravenskim putem. Ipak, u nekim sluajevima lajmski artritis ne reaguje na antibiotike. Postoji neslaganje oko upotrebe antibiotika kao preventivnog leenja kod Ijudi koji imaju nejasne simptome ili kod kojih postoji strah da ih je ugrizao krpelj. Zbog propratnih dejstava antibiotika, nedostatka dokaza o delotvornosti takve prevencije i zbog male verovatnoe dobijanja simptoma posle ugriza krpelja (oko 1 posto) ova se strategija ne preporuuje esto.
B R A D A V IC E
SIMPTOMI
Obine bradavice su m ale, tvrde, hrapave izrasline, zaobljenog oblika i uzdignute povrine. Obino se pojavljuju na akam a i prstima, a mogu da budu boje m esa, bele, ruiaste ili proarane. Prstolike bradavice su ronate izrasline u obliku prsta s bazom (na mestu rasta) nalik na graak. Izbijaju na kosmatom delu glave ili oko njega. Siljaste bradavice su tanke i izduene. Obino se pojavljuju na licu i vratu. Ravne bradavice izbijaju u grupama i do nekoliko stotina bradavica, obino na licu, vratu, grudima, kolenima, akam a, zglobovima ili podlakticama. Malo su uzdignute iznad nivoa koe i im aju glatku, ravnu i zaobljenu povrinu. Bradavice koje se pojavljuju oko noktiju su hrapave, nepravilnog oblika i uzdignute iznad povrine koe. Pojavljuju se na rubovima noktiju ruku i nogu, a mogu da izbiju i ispod nokta i da budu vrlo bolne. Vidi i Bradavice, genitalne; Bradavice
osle akni, bradavice su najraireniji dermatolc ki poremeaj. Od etiri osobe, tri e dobi bradavice (verruca vulgaris) u nekom razdoblju ivc ta. Bradavice su zarazne i moete da ih prenesete r druge delove tela dodirom ili brijanjem oko zara nih podruja. Deca i mladi skloniji su izbijanju br< davica jer nemaju potpuno razvijene odbramber mehanizme, iako bradavice moete dobiti bez obz ra na godine.
UZROCI
Nastanak bradavica uzrokuje virus papiloma (HPV koji ulazi u kou kroz posekotinu ili ogrebotinu izaziva ubrzano razmnoavanje elija. Obino : bradavice prenose direktnim dodirom, ali mogue da se zarazite virusom u vlanom okruenju, kao t su zajedniki tuevi ili garderobe.
DIJ A GN O STI K I POSTUPCI
tabana, Dijagnostiki vodi u slikama.
Kad uoite bradavicu, uglavnom nije potrebno ob; vljati ispitivanja za neke druge bolesti. Ipak, ukolik imate vie od 45 godina, lekar e moda eleti c pregleda izraslinu, obino nakon to je ukloni, kak bi se uverio da se radi o dobroudnoj izraslini.
ako lekovi koje ste kupili u apoteci bez recepta ne deluju. ako ste enskog pola i imate bradavice na podruju polnog organa (Bradavice, genitalne) koje u retkim sluajevima mogu da upuuju na rak grlia
| g
Jg
materice.
ako ste stariji od 45 godina i otkrijete izraslinu koja izgleda kao bradavica. Postoji mogunost da se radi o mnogo teem konom oboljenju, poput
Cotovo svaki lekar rei e da je najbolje leiti br, davice tako da ih uopte ne leimo. Veina Ijudi ra; vije vlastitu imunoloku reakciju na bradavice, tak da se one posle nekog vremena povuku same od s( be. Jedna petina svih bradavica nestane u roku c est meseci, dve petine u roku od dve godine. M < utim, ako bradavica ne nestane, ili ako runo izgl< da i izaziva neugodnost, moete da pokuate da sami odstranite ili potraite lekarsku pomo.
raka koe.
ako se bradavice umnoavaju i ire, izazivajui neugnost. ako primetite da je bradavica promenila boju ili veliinu. Ove promene mogu da budu znak raka koe.
Ukoliko odluite sami da leite bradavice, prvo tr< ba da izaberete odgovarajui lek u apoteci, u oblik tenosti, gela, obloga ili masti. Veina lekova sadr salicilnu kiselinu, glavni sastojak Aspirina, koja omel ava bolesne elije koe i razgrauje ih.
Prvo bradavicu pet minuta drite u toploj vodi ka<o biste poboljali prodiranje leka u kou. Zatim neno ;astruite odumrle elije koe rukavicom za kupanje li kamenom za struganje peta. Pre primene leka nanaite predeooko bradavicevazelinom kakobistezajtitili zdravu ili osetljivu kou od delovanja leka. Ukoliko primena lekova dostupnih u apoteci ne donese eljene rezultate, obratite se lekaru koji e da odstrani bradavicu na jedan od sledeih naina: smrzavanje bradavice pomou tenog kiseonika; paljenje bradavice strujom ili laserom; izrezivanje bradavice (manji hirurki zahvat); odstranjivanje bradavicazamotavanjem u obloge natopljene salicilnom kiselinom. jvaki od ovih naina leenja moe da ostavi oiljke, itoga ete moda da poelite da porazgovarate s le<arom o primeni gotovih obloga koje moete da doDijete na recept, a koji odstranjuju bradavice stalnim Dtputanjem odreene koliine leka.
sum por. Dodaci vitamina i hranljivih materija koji mogu da pomognu protiv bradavica su beta karotin, L-cistein, cink i vitamini B grupe, vitamin C i vitamin E.
LEENJE KOD K U E
Postoji bezbroj narodnih lekova protiv bradavica. Trljanje bradavice komadiem sirovog krompira ili unutranjom stranom bananine kore moe biti delotvorno, jer obe namirnice sadre materije koje mogu da razgrade bradavicu. Isto tako, moete da pokuate da primenite neke od sledeih lekova: vitam ineA i E koji uopte povoljno deluju na kou smesu zdrobljenih tableta vitamina C i vode lek protiv bradavica koji moete da dobijete u apotekama bez recepta ili smesu zdrobljenih tableta acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina); oba sadre salicilnu kiselinu koja razgrauje bradavice sokove od aloje (Aloe barbadensis), maslaka ili pelena. vatu namoenu u svei sok od ananasa jer sadri enzim koji razgrauje bradavice.
^LTERNATIVNl NAINI L E E N J A
trunjakza kinesku medicinu moe da stavi komadi um birovog (Zingiber officinale) korena na bradavicu i pokrije je tinjajuim pelenom ( Artemisia 3rgyi). Tinjajua biljka omoguuje delovanje umbiovih antivirusnih sastojaka. Taj se postupak naziva ndirektna moksibustija.
LEKOVITIM BILJEM
PREVENCIJA
Vodite rauna o higijeni i jedite uravnoteene obroke bogate vitaminima A, C i E koji e da ojaaju imunoloki sistem. Izbegavajte stres jer moe da oslabi imunitet i nauite da se opustite.
LEENJE
Neke biljke sadre hemijske materije koje mogu da jnite viruse i da pomognu u leenju konih bolesti. trunjaci za biljke preporuuju primenu sokova od 7aslaka ( 7 Taraxacum officinale ) svilenice (Asclepias , ;yriaca) i zmijinog mleka (Chelidonium majus). Mast jd tuje (Thuja occidentalis) nanosi se etiri do pet Duta na dan i takoe moe da pomogne.
HOMEOPATIJA
-lomeopatski lekovi za leenje bradavica su Causti:um, Antimonum crudum i azotna kiselina.
Treba da budete sigurni da je izraslina na vaoj koi doista bradavica. Bradavice je lako zameniti s nekim dobroudnim konim izraslinama kao to su mlade, kurje oko ili kalus, ali isto tako postoji mogunost da se radi o nekoj vrsti raka koe. Bradavice su obino izrasline boje koe hrapave povrine. Ako izraslina na vaoj koi ne izgleda tako, nita ne preputajte sluaju i idite na lekarski pregled. Isto tako, idite na lekarski pregled ako se izgled bradavice promeni.
ISHRANA
3a biste ojaali imunoloki sistem, jedite tamnoêleno i uto povre, koje sadri vitamin A, zatim uk, b eli luk, kelj pupar, zelje i brokolu jer sadre
BRADAVICE, G E N I T A L N E
SIMPTOMI
bezbolne izrasline boje mesa ili zelenkastobele boje na vulvi, m aru ili m ukom polnom organu, koje mogu imati izgled karfiola izrasline koje svrbe ili blago bole
OBRATITE SE LEKARU:
ako dobijete bilo koji od gore navedenih sim ptom a; iako su genitalne bradavice bezopasne, one su zarazne i zahtevaju m edicinsko leenje
enitalne bradavice (Condylomata acuminat pogadaju velik broj Ijudi; trudnice i osobe s I im imunolokim sistemom sklonije su toj infekc od ostalog stanovnitva. Katkad su pojave koje lie na genitalne bradavii samo skup normalne koe koji nema nikakvo mec cinsko znaenje; ima ih oko 1 od 100 mukarac Ipak, budui da su genitalne bradavice zarazne, tr ba da posetite lekara ako otkrijete takve izrasline. lako same po sebi bradavice nisu tetne, izglec da postoji veza izmeu genitalnih bradavica i rai grlia materice. Neka istraivanja pokazuju da je S posto ena koje imaju rak grlia materice imalo genitalne bradavice. To ne znai da je rak neizbea ali ako imate genitalne bradavice, trebalo bi da rac te PAPAtestsvakih est meseci.
UZROCI
Cenitalne bradavice izaziva humani papiloma viri (HPV), isti virus koji izaziva bradavice na rukam nogama i licu. Virus ivi unutar elija vaeg organi. ma gde se obnavlja; na kraju izae iz svoje prvobitr elije domaina kako bi zarazio druge elije.
D IJA GN O STI K I P O S T U P C I
Lekar e moda uraditi kulturu kako bi odredio jes li bradavice zarazne. Ako ste ena i imate genitalr bradavice, obavezno se podvrgnite PAPA testu 2 vreme vaih redovnih ginekolokih pregleda. Lek; moe da uzme razmaz ili uloi kolposkop, naprav kojom se mikroskopski pregledaju zidovi vagine i g li materice kako bi se otkrile mogue bolesne eliji
LEEN JE
lako ne postoji ni lek ni vakcina protivgenitalnih br; davica, one se lako kontroliu i ne bi smele da vat smetaju. Oko jedna petina svih bradavica nestane spont; no unutarest meseci, dok dve treine nestanu posl dve godine. Ipak, za razliku od bradavica na drugir delovima tela, genitalne bradavice treba da se le jer su mnogo zaraznije. Cak i ako se konvencionalnir nainima leenja bradavice otklone, virus se zadrav u organizmu i moe da izazove naknadno izbijanjt
158
Ne pokuavajte da se oslobodite genitalnih bradavica pomou lekova koje moete da kupite bez lekarskog recepta. Predeo polnog organa je preosetljivza te proizvode i mogli biste da otetite kou. Umesto toga, dopustite lekaru da vam odstrani bradavice hemijskim sredstvom zvanim podofilin. Leenje podofilinom obino je delotvorno u roku od nekoliko nedelja. Ako ste trudni, lekar e da vas lei na drugi nain budui da podofilin moe da ue u krvotok i izazove anomalije fetusa. Bradavice takoe mogu da se zamrznu tenim nitrogenom ili vrstim ugljen-dioksidom (suvi led), spale laserom ili hirurki odstrane. Drugi postupci leenja ukljuuju injekcije alfa interferona ili A introna. Neka istraivanja pokazuju da se bradavice uklanjaju lekom u 50 posto sluajeva.
HOM EOPATIJA
Homeopata e da odredi odbrambeni sistem vaeg opati mogu da preporue occidentalis na bradavice. no,je drugi uobiajeni lek.
leenje koje e da ojaa organizma. Neki homenanoenje tinkture Thuje Sabina, primenjena oral-
Neka istraivanja pokazala su da hipnoterapija moe da bude delotvorna pri smanjivanju broja bradavica ili njihovom uklanjanju. Pitajte lekara moe li da vam pomogne hipnoterapija. Stres takoe moe da doprinese izbijanju bradavica, pa pronaite metodu oputanja koja vam odgovara. Mnogi oblici meditacije i samohipnoze mogu da se izvode kod kue.
ISHRANA
Budui da su genitalne bradavice zarazne, treba da odete kod lekara pre nego to ponete istraivati alternativne metode koje e da ublae simptome i spree ponovno izbijanje bradavica.
KINESKO LEKOVITO
Da biste spreili ponavljanje infekcija izazvanih humanim papiloma virusom, jedite mnogo hrane koja sadri vitam ineA i C koji pomau organizmu da suzbije infekcije i folnu kiselinu koja jaa odbrambeni sistem organizma. Brokola i spana su izvori ovih hranljivih materija.
B ILJE Lekar kineske medicine dae vam jedinstven biljni recept za proiavanje jetre i jaanje imunolokog sistema organizma. Sastojci mogu da ukljuuju koren kineskog naprska (Rehmannia glutinosa) i siritare ['C entiana scabra).
LEENJE KOD K U E
Nanesite ulje Melaleuka (Melaleuca spp.) na bradavice kako biste ih izleili. Uvedite raznovrsnu ishranu s puno voa i povra. Redovno meditirajte. Pokuajte da sluate kasetevoene meditacije.
Da biste izleili bradavice, primenite heli luk (Allium iativum) ili sok kisele jabuke, stabljike maslaka, sveeg ananasa ili sveih zelenih smokava. Sok nevena [Calendula officinalis) i biljni sok stabljike nevena naneseni nazahvaeni predeo takoe mogu da budu delotvorni. Svi sadre sastojke koji ublaavaju i lee tegobe koe.
PREVEN CIJA
Najbolji nain za spreavanje genitalnih bradavica je upotreba kondoma. Ako va partner otkrije bradavicu, budite uporni da ode kod lekara, pa ako se pokae da su bradavice venerine, i sami se podvrgnite analizi - a k i ako nemate simptome.
B R A D A V IC E TABAN A
SIMPTOMI
male, kvrgave izrasline na tabanima, veliine od 5 m ilim etara do 5 centim etara, katkad prekrivene sitnim , crnim takicam a takasta krvarenja iz bradavica kad se zagrebu bolovi u tabanim a pri stajanju ili hodanju Vidi takoe Dijagnostiki vodi
radavice tabana su tvrde, ronate izrasline k je se razvijaju na povrini tabana, tj. na donj strani stopala. Stajanje i hodanje obino ih potisku u kou, a pritisakini stopalavrlo bolnim. Poputsv bradavica, i ove su dobroudne i s vremenom e povui i bez leenja, ali najee su previe bolne ( bi se ignorisale. Bradavice tabana, koje rastu u gro dovima poznate su kao mozaine bradavice.
UZROCI
u slikama.
ako predeo postane crven, topao, bolan i osetljiv posle leenja; m oda je dolo do in fe k c ije ako niste sigurni radi li se o bradavici tabana ili neem drugom , na prim er kurjem oku, otvrdnutoj koi (kalusu), m ladeu ili oteenju koe. Veina ovih izraslina je bezopasna, ali neke mogu biti kancerogene.
Bradavice natabanima izaziva virus koji ulazi u ko; kroz sitne posekotine i ogrebotine. Bradavice t moraju da se pojave nedeljama ili mesecima pos prvog izlaganja virusu. Poput drugih virusnih infekc ja, bradavice tabana su zarazne i obino se preno na javnim bazenima ili tuevima. Meu sportistin koji dele gimnastike ili atletske objekte ili mec osobama koje se bave grupnim aktivnostima kod k jih noge moraju da budu bose ponekad izbijaju pra' epidemije bradavica tabana. Budui da veina Ijud vremenom razvije imunitet na virus, bradavice tab na ee se javljaju kod dece nego kod odraslih.
LEEN JE
Biranje naina leenja bradavica zavisie od toga k ko podnosite bolove koje izazivaju pojedini naini I enja. Postoji mnogo narodnih preparata za leen bradavica, ali ni jedno leenje nije uvek uspen Konvencionalno leenje usredsreuje se na odstran vanje bradavice, dok alternativni pristupi naglaava postepeno povlaenje. Sta god odabrali, nemojte c pokuavate sami da odseete bradavicu na tabanu dopustite da se za nju pobrine ili lekar ili priroda.
Lekar moe prvo da pokua da odstrani bradavk pomou flastera sa salicilnom kiselinom. Ovakvo l' enje pokazuje rezultate nakon nekoliko nedelj Spaljivanje, smrzavanje tenim azot-dioksidom i f rurko odstranjivanje su agresivnije metode koje i primenjuju u teim sluajevima.
160
____________________________________________________________
A L T E R N A T IV N I NAINI L E E N J A
Mternativni naini leenja uopteno naglaavaju vaiost pravilne ishrane, jer zdrava hrana, osim to poaava otpornost na virus, pomae u borbi organizma orotiv virusa. Razne materije mogu da se primenjuju direktno na bradavice kao pomo u njihovom odstraijivanju.
^ROMATERAPIJA
su brokole, kupus, tikvice, argarepe - pomoi e jaanje imunolokog sistema, jednako kao jogurt i drugi fermentirani mleni proizvodi. Moete da se posavetujete sa strunjakom za ishranu o moguim koristima dodataka vitamina A, vitamina B grupe, C, E i L-cisteina i cinka.
LEENJE KOD K U E
Probajte sredstva za lokalnu primenu koja se nalaze u slobodnoj prodaji i sadre salicilnu kiselinu, koju koa najbolje apsorbuje posle kupanja, tuiranja ili kvaenja u toploj vodi. Zdravu kou oko bradavica zatitite vazelinom. Pomeajte ricinusovo ulje s prakom za pecivo u gustu smesu i svake veeri je nanesite na bradavice i prekrijte zavojem. Postupak ponavljajte dok se bradavice ne povuku. Odreite ili oljutite neto bele materije s unutranje strane kore od banane, po mogunosti sa zelene banane, jer sadri vie enzima koji pomau u borbi protiv virusa koji prouzrokuje bradavice. Nanesite malo ove materije na bradavicu pre odlaska na spavanje i prekrijte flasterom. Postupak ponavljajte svake veeri sve dok se bradavice ne povuku. Nanesite vitamin E dva puta na dan ili vitamin A svake noi - otvorite vitaminsku kapsulu, ulje nanesite na bradavicu i prekrijtejezavojem. Ponavljajte taj postupak sve dok se bradavice ne povuku. Za ublaavanje bolova u vreme dok se bradavice ne povuku, nosite u cipeli sunerasti uloak. Na mestu gde imate bradavicu izreite rupu u uloku da biste spreili pritisak na nju dok stojite ili hodate.
3ve kapi eterinog limunovog ulja u deset kapi jabu<ovog sireta moe da pomogne da se odstrane braJavice: svakodnevno primenjujte, danju bradavice Dokrivajte flasterom, a nou ih ostavite otkrivene. Ta<oe moete svakodnevno da stavljate kap ulja me'aleuke ( . Melaleuca spp.) na sredite bradavica i omo:ate ih zavojem. Leenje sprovodite dok se bradavice le povuku, a to moe trajati nekoliko nedelja. Moete da pokuate da ojaate svoj imunoloki sistem masiranjem nogu eterinim uljem ruzmarina Rosmarinus officinalis), pelargonije (Pelargonium idoratissimum) ili kleke (Juniperus communis) ili neavinom dva od navedenih ulja dugim potezima :> lanaka do bedara. d
la uklanjanje bradavica preporuuju se razni biljni jreparati. Bez obzira na to koji biljni preparat koristi:e, prethodno okolnu kou zatitite vazelinom, a jradavicu koju leite prekrijte istim zavojem. Ovaj Dostupak ponavljajte svaki dan, sve dok se bradavice ie povuku. * Na bradavicu nanesite sok stabljike maslaka (Taraxacum officinale) ujutro i uvee. Dva puta na dan stavljajte sirovi beli luk (Allium sativum) ili jednu do dve kapi ulja belog luka na bradavice. Dva puta na dan nanesite na bradavice nekoliko kapi tuje (Thuja occidentalis), koje se mogu nabaviti kao ulje ili tinktura.
ISHRANA
PREVENCIJA
Od izlaganja virusu koji je uzrok bradavice tabana zatitite se noenjem obue za tuiranje, papua ili gumenih cipela za kupanje kad god odete na javni bazen ili koristite javni tu. Stopala temeljno operite dezinfikujuim sapunom poto ste boravili na mestim agdeje moguazaraza virusom.
êzdrava ishrana moe da bude jedan od uzroka italnog prisustva bradavica ili njihovog povremenog 3ojavljivanja. Namirnice bogate vitaminom A - jaja, ibe, luk, beli luk i tamnozeleno i uto povre kao to
BRONHITIS
SIMPTOMI Akutni bronhitis:

jak, suv kaalj uti, beli ili zeleni ispljuvak, koji se obino pojavljuje 24 do 48 sati nakon kalja tem peratura, groznica peenje i stezanje u grudim a neto bolova ispod grudne kosti za vre m e dubokog disanja
Hronini bronhitis:
uporan kaalj koji stvara uti, beli ili zeleni ispljuvak (najm anje tri m eseca u godini i vie od dve godine za redom ) ujno oteano disanje
ako vam je kaalj tako uporan ili jak da vas om eta u snu ili dnevnim aktivnostim a; m oda oteujete osetljive vazdune kesice u pluima. ako vam sim ptom i traju vie od nedelju dana, a sluz postane tam nija, gua i povea zaprem ina; najverovatnije im ate infekciju koja zahteva prim enu a n tib io tik a . ako ispoljavate sim ptom e akutnog bronhitisa, a im ate hroninih problem a s pluim a ili srcem ili ste zaraeni virusom koji u zrokuje S ID U : od infekcija disajnih puteva m oete da postanete osetljiviji na ozbiljnije bolesti plua, poput u p a le p lu a . ako im ate velikih teko a pri disanju. O vaj sim ptom , koji se nekad pogreno povezuje s bronhitisom , m oe da ukazuje na a s tm u , e m fiz e m , t u b e r k u lo z u , s r a n e b o le s ti. ozbiljnu a le r g ijs k u reakciju ili r a k .
ronhitis je bolest gornjeg dela sistema za dis; nje kod koje se upali sluzokoa gornjih bronh jalnih puteva u pluima. Kad nadraena sluzoko otekne i postane zadebljana, ona suzi ili zatvori sitn disajne puteve u pluima, to dovodi do napada ka Ija praenih iskaljavanjem guste sluzi, ispljuvkom tekim disanjem. Bolest se javlja u dva oblika: aku nom i hroninom. Akutni bronhitis za posledicu ima jak, suv kas i stvaranje ispljuvka koji nekad prate infekciju go njih disajnih puteva; u veini sluajeva infekcija virusnog porekla, ali ponekad je izazivaju bakteriji Ako ste inae dobrog zdravlja, nateena sluzokoi e da splasne poto ste se oporavili od poetr infekcije plua, koja obino traje nekoliko dana. Hronini bronhitis, kao i pluna bolest emf zem, teki su dugoroni poremeaji koji zahteva redovnu medicinsku obradu. Osobe s hroninii bronhitisom obino su gojazne i vei deo ivota pr< tie im u sedeem poloaju, a veinom su i teki pi ai; oni po pravilu imaju i emfizem, to objanja\ neka preklapanja simptoma. Ako ste pua i obolite od akutnog bronhitis bie vam mnogo tee da se oporavite od njega. G samo jedan udisaj cigarete dovoljan je da izazo\ privremenu oduzetost siunih elija nalik na vlas je zadatak da isteraju napolje nadraujue materij prekomernu sluz. Ako nastavite da puite, moc tetite ovim elijama, poznatim kao cilije, u tolik meri da spreite njihovo pravilno funkcionisanj poveavajui tako verovatnou dobijanja hroninc bronhitisa. Kod nekih tekih puaa sluzokoa osta upaljena i cilije konano potpuno prestanu da fun cioniu. Plua, zaepljena sluzi tada su osetljiva r virusne i bakterijske infekcije, koje s vremenom iski vljuju i trajno oteuju plune disajne puteve. Akutni bronhitis vrlo je est meu decom i odra lim osobama. lako se ovaj poremeaj moe es delotvorno leiti bez strune medicinske pomo< moraete otii kod lekarazbog recepta za antibiotii ukoliko je stvarni uzrok bakterijska pluna infekcij Ako bolujete od hroninog bronhitisa, u opasn< sti ste od tegoba srca i krvnih sudova kao i ozbiljnij plunih bolesti i infekcija, pa bi vae stanje trebalo c prati lekar.
IZ R O C I
kutni bronhitis uopteno je posledica plunih fekcija; priblino 90 posto tih infekcija virusnog je ^rekla, a 10 posto bakterijskog. Hronini bronhitis oe da bude posledica jednog od nekolicine ilaca. Ponovljeni napadi akutnog bronhitisa, koji abe i nadrauju bronhijalne disajne puteve s vreenom mogu da dovedu do hroninog bronhitisa. dustrijsko zagaenje jo je jedan krivac. Hronini onhitis susree se u stopama viim od normalne eu rudarima, osobama koje dolaze u dodir sa iricama, livcima metala i ostalim osobama koje su sprestano izloene praini. Ali glavni uzrokje intenvno, dugotrajno puenje cigareta, koje nadrauje onhijalne cevice i navodi ih na stvaranje prekoerne sluzi. Simptomi hroninog bronhitisa takoe pogoravaju visokim koncentracijama sumporoksida i drugih zagaujuih materija u atmosferi. M J A G N O S T I K I O S T U P C I pitivanja su obino nepotrebna u sluaju akutnog ronhitisa, budui da je tu bolest lako otkriti pregleDm. Lekar e verovatno jednostavno da upotrebi etoskop da bi posluao ima li u gornjim disajnim jtevima u vaim pluima umova (pucketanja) koji j pravilu prate ovu bolest. Ako simptomi potraju sdelju dana ili vie, lekar e moda da uzme i kulru ispljuvka koji se javlja dok kaljete, da bi se itanovilo imate li bakterijsku ili virusnu infekciju. U jajevim a hroninog bronhitisa, lekar e gotovo gurno da proiri ove postupke rendgenskim snimaem grudi da bi proverio stepen oteenja plua, i o i proverom funkcije plua da bi izmerio kapacit vaih plua.
B R O N H IJA L N E C E V IC E
ZDRAVA B R O N H IJA L N A C E V IC A SLU ZO KO A ZA EPLJEN A B R O N H IJA L N A C E V IC A PREKO M ERN A SLU Z
Vazduh prolazi niz dunik do plua kroz razgranate kanale zvane bronhijalne cevice, ili bronhiole, koje su obino obloene tek tankom sluzokoom. Kod bronhitisa se ova sluzokoa upali, to dovodi do pojaanog stvaranja sluzi. Vremenom viak sluzi moe da zaepi bronhiole, prekidajui dovod vazduha u plua. Kaalj je nain na koji organizam oslobaa plua nagomilane sluzi.
.E E N JE
onvencionalno leenje i kod akutnog i kod hronog bronhitisa moe da se sastoji od antibiotika i rupaza kaalj koji dobijate na lekarski recept. U tem sluajevima hroninog bronhitisa moda e da jd e nuan dodatni kiseonik. Alternativnim nainiia leenja uopte se ublaava propratna nelagodost, ali se ne lee infekcije.
K O N V E N C IO N A L N A M ED ICIN A Ako je va akutni bronhitis posledica bakterijske infekcije, lekar e verovatno da vam prepie antibiotike, pomou kojih bi trebalo da se simptomi povuku za nekoliko dana. Cak i ako je uzrok virusni, va lekar e moda da prepie antibiotike kao preventivnu meru zato to su vam plua u ovako oslabIjenom stanju podlona bakterijskim infekcijama. Produktivan kaalj (tj. kaalj kojim iskaljavate sluz) koji se javlja s akutnim bronhitisom treba da oekujete, a u veini sluajeva i podstiete; kaalj je nain na koji se va organizam oslobaa suvine sluzi. Ako vas kaalj razdire, tj. ne doputa vam da spavate, ili je tako snaan da postaje bolan, ili je neproduktivan (suv i hrapavog zvuka), lekar moe da vam prepie sredstvo za potiskivanje kalja (supresor). U veini sluajeva, morali biste jednostavno da uinite sve ono to biste uinili u sluaju prehlade: uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) za temperaturu i pijte puno tenosti. Ako imate hronini bronhitis, vaa su plua osetljiva na infekcije. U sluaju da vam lekar ne savetuje suprotno, svake se godine vakciniite i protiv
163
BRONHITIS
NASTAVAK
gripe i protiv upale plua. Vakcinisanje protiv upale plua obino je postupak koji se sastoji od jedne injekcije: jedna vakcina bi morala da vas titi ceo ivot od svih estih vrsta ove bolesti. Samo u vrlo retkim sluajevima potrebno je dovakcinisanje. Ne uzimajte sredstvo za potiskivanje kalja (sup resor) u toku leenja hroninog bronhitisa ako vam lekar ne kae suprotno. Kao i kod akutnog bronhitisa, produktivno kaljanje povezano s hroninim bronhitisom korisno je zbog oslobaanja plua prekomerne sluzi. Zapravo, va lekar e vam moda ak prepisati sredstvo za iskaljavanje (ekspektorans) ako vam je kaalj relativno suv. Ako primetite bilo kakve promene u boji, volumenu ili gustini sluzi, moda ste oboleli od neke infekcije. U tom sluaju va lekar e moda da vam prepie kuru od nedelju ili 10 dana antibiotika irokog spektra, koji suzbija itav niz bakterija. Ako imate viak kilograma, lekar e moda da ustraje na tome da ponete s dijetom kako biste izbegli prekomerno optereivanje srca. Mnogi lekari takoe prepisuju bronhodilatatore, lekove pomou kojih se proiruju sueni disajni putevi u pluima. Kod osoba s hroninim bronhitisom bronhodilatatorima za inhaliranje, koji mogu da se nabave u spreju ili badarenim inhalatorima, obino se daje prednost pred oralnim lekovima. U veini sluajeva, jedan ili dva udisaja ublaie oteano disanje koje prati hronini bronhitis. Posebne okolnosti moda zahtevaju veu dozu, ali ne biste nikada smeli da poveate unos ako vam lekar nije rekao da to uinite. Bronhodilatatori su jaki lekovi; njihova prekomerna upotreba moe da izazove opasne propratne efekte, poput visokog krvnog pritiska. Ako je u vaem organizmu znatno oteen prenos kiseonika iz plua u krvotok, va e lekar moda da vam prepie leenje kiseonikom, stalno ili prema potrebi. Sprave za davanje kiseonika mogu da se nabave bez tekoa. Ako kod kue upotrebljavate bocu kiseonika, svakakoposebno pripazite da aparat ne izlaete zapaljivim materijama (alkohol i sprejovi, na primer) ili direktno izvorima toplote, poput fena za kosu ili radijatora. Ako puite, lekar e istai vanost prestanka puenja. Ispitivanja pokazuju da osobe koje odbace tu naviku ak i u uznapredovalim stadijumima hroninog bronhitisa ne samo da mogu da smanje teinu svojih simptoma, nego mogu i da produe oekivano trajanje ivota.
Niz alternativnih naina leenja moe da se kori; kao dodatak - ali nikada zamena - konvencionaln lekarskoj pomoi. Pomou ovih lekova mogu da : ublae neki simptomi akutnog i hroninog bronh tisa, ali njima se ne lee infekcije.
AKUPUNKTURA
Ispitivanja nasluuju da akupunkturom mogu da : ublaesimptomi vezani uz bronhitis. Postupak bi m < rao izvoditi samo ovlaeni strunjak za akupunktur
AROM ATERAPIJA
Eterina ulja poput onoga eukaliptusovog (Eucali) tus globulus), m iloduha (Hyssopus officinalis), anis< vog semena (Pimpinella anisum), lavande (Lavandu officinalis), bora (Pinus sylvestris) i ruzmarina (Ro marinus officinalis) mogu da olakaju disanje i ( ublae zaepljenost nosa. Duboko udiui kroz nc udiite miris nekoliko kapi jednog ili vie ovih ul nakapanih na maramicu, ili udiite direktno iz bo( ce. Pokuajte da umeate nekoliko kapi eterin ulja u umivaonik pun vrue vode; prekrijte glavu pe kirom i udiite mirisnu paru.
Kineska biIjka kositernica (Ephedra sinica) snaan bronhodilatator. PAZNJA: Velike koliine ove tra' imaju isto dejstvo kao i velike koliine hormoi adrenalina; ne upotrebljavajte kositernicu ako im te visok krvni pritisak ili srane bolesti. Napravi aj kombinujui 5 grama kositernice, 4 grama taf a cimeta (Cinnamomum cassia), 1,5 gram slad i (Glycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsi (Prunus armeniaca). Pokvasite meavinu u hladn vodi, a zatim pustite da provri. Pijte vrue.
Citav niz razliitih trava deluje kao umirujui ekspe toransi, to ih ini primerenima u leenju bronhiti; Slede primeri leenja; za opirnije informacije p traite savetstrunjaka za lekovito bilje ili homeopal U sluaju akutnog ili hroninog bronhitisa lek vita biljka p od b el (Tussilago farfara) moe da opu suene, stisnute ili zgrene bronhijalne cevi i bla; ubrza oslobaanje sluzi. Za pripremanje aja, prel te 1 ili 2 kaiice podbela oljicom kipue vod
164
nustite da aj odstoji 10 minuta. Pijte ga to je mogu;e toplijeg, tri puta na dan. Sitnocvetna divizma \ erbascum thapsus), za koju se veruje da ima protivjpalno delovanje na sluzokou, moe da se pripreni i kao aj sledei gore navedena uputstva. Za leenje akutnog bronhitisa, sledite ista uputitva da biste pripremili aj od biljke m iloduh (Hysopus officinalis), koja moe da pospei znojenje sniavajui tako temperaturu) i smanji upalu. Biljni ?kspektoransi primereni hroninom bronhitisu jkljuuju anisovo seme (Pimpinella anisum), pravi )man (Inula helenium) i b eli luk (Allium sativum).
HOM EOPATIJA
Za akutni i hronini bronhitis, uzimajte dole navedeno tri puta na dan tokom najvie etiri dana: za leenje temperature, kalja i stezanja u prsima, uzmite Aconite (6c). Za retku belu sluz, kaalj i nadraljivost, upotrebite Kalium bichrom icum (6c). Za gubitak glasa, kaalj, e i bol u grlu, uzmite Phosphorus (6c).
ISHRANA
-------------------- -------------------P
arom
Da biste ojaali imunoloki sistem i zatitili se od infekcije, nutricionisti e esto da vam preporue vitamine A, C, E i grupe B, zajedno s mineralima selenom i cinkom . Neki strunjaci predlau da isto tako izbegavate hranu koja podstie stvaranje sluzi, a to se uglavnom odnosi na grupu mlenih proizvoda (iako kozje mleko obino manje podstie stvaranje sluzi nego kravlje), kao i rafinirani skrob (proizvode na bazi belog brana) i preraenu hranu.
DO OZDRAVLJENJA
Vlaga p om ae i p ri leenju akutnog i hronin og bronhitisa je r vlaga u vazduhu m o e da ra zred i sluz u pluim a i olaka n jeno iskaljavanje. Da bi bile d elo to vorn e, sprave za ovlaivanje m oraju pravilno da s e upotrebljavaju. Topla para koju ire rasprivai d o b ro funkcionie kad se upotrebljava u relativno malom p ro sto ru , p o p u t kupatila; u so b i p ro se n e veliine, veina rasprivaa nije d ovo ljno jaka da stv o ri paru one gustine koja je nuna da bi zaista bila o d koristi. Svakako re d o vn o istite vaporizator tokom vae infekcije, da biste sp reili iren je klica. N e k e sp rave zapravo m ogu da budu opasne za vae zdravlje. Hladni ovlaivai, ko ji se e sto k o riste u kuama sa suvim vazduhom , m oraju svakodn evn o da se dezinfikuju; inae m ogu da ire klice i p ospeu ju ra st plesni, poveavajui verovatnou plunih infekcija.
LEENJE KOD K U E
Za akutni bronhitis: U toku trajanja infekcije ostanite kod kue i utoplite se. Ne treba obavezno da boravite u krevetu, ali nemojte da se napreete. Razmislite o upotrebi rasprivaa ili pokuajte da udiete paru iznad umivaonika punog vrue vode. Za hronini bronhitis: Izbegavajte izlaganje boji ili isparenjima, praini i kontakt s prehlaenim osobama. Razmislite o upotrebi rasprivaa ili udisanju pare iznad umivaonika punog vrue vode. Oblaite se toplo po hladnom, suvom vremenu.
BUBREZI - RAK
>
SIMPTOMI
C rven kasta ili m utna m okraa, mada m ikroskopski tragovi krvi mogu da budu vidljivi u rutinskim analizama m okrae pre nego to m okraa prom eni boju. lako je k rv u m okrai obino znak upale bubrega, ona m oe da bude povezana i s rakom . Tup bol u stom aku, u donjem delu lea ili sa strane. T vo re vin a koja m oe da se o tkrije u donjem delu lea i koja je na dodir glatka i vrsta, ali ne osobito osetljiva. Kod raka bubrega koji je napredovao, m unina, povrem ena malo poviena tem peratura, povraanje, gubitak apetita i telesne teine i opti oseaj bolesti.
OBRATITE S E LEKARU:
ako osetite bilo koji od sim potom a raka bubrega. N ajei simptom i bie prom enjena boja m okrae, bol u leim a ili sa strane i ponekad tvorevina u podruju bubrega.
ubrezi su par organa u obliku zrna pasulja su smeteni tano iznad struka sa svake str kime. Spoljni deo svakog bubregajezapravo mr nefrona (kapilara i cevica) koji proiavaju k proizvode mokrau. Dobroudne ciste koje lie kesice napunjene tenou obino se razvijaj mrei nefrona; mnogo ree stvara se zloudni tur Rak bubrenih elija, najea vrsta raka bul ga kod odraslih, zapoinje u spoljnjem delu bul ga. Odmah sledei po uestalosti je rak prelaz elija, koji zapoinje u unutranjosti bubrega, gd skuplja mokraa. Celije raka mogu da se raire krvnim sudovima, masnom tkivu, limfnim vor ma, oblinjim organima kao to su jetra ili nadbul ne lezde ili, konano, po pluima ili kostima. Na rak bubrega kod odraslih otpada oko 2 p( ukupnih sluajeva raka, ali njegova uestalost st raste. Dva puta je ei kod mukaraca nego ena i obino zapoinje posle 40. godine. Ako se jagnostikuje rano, verovatnoa da e bolesnici | iveti najmanje pet godina iznosi 60 do 80 po stepen preivljavanja od pet godina za uznapre vale sluajeve znatno opada zavisno od toga ko se rak razvio izvan bubrega. Kod dece obolele oc ka bubrega u 95 posto sluajeva se pojavljuje Vi sov tumor koji je, ako rano pone da se lei, u s l< svim sluajevima izleiv.
UZROCI
Rak bubrega povezan je s mnogim drugim zd stvenim problemima: uroenim oteenjima brega ili creva, estim mokranim upalama, obc njima bubrega koja zahtevaju dugotrajnu dijali fon Hipel-Lindauovom (von Hippel-Lindauov boleu - retkom boleu koja pogaa kapilare n ga. Ustanovljeno je da je uzrok Vilmsovog tum specifina uroena mana. Puai su dva putaskloniji dobijanju raka bubi nego nepuai. Bolest je povezana i s izloenc industrijskim materijama kao to su azbest, naftal anilinske boje i benzidini, kao i fenacetin, sred protiv bolova. Ishrana s mnogo masti i belane' kao i gojaznost mogu da poveaju opasnost. Pl aflaktosini koje se nalaze u mleku, itaricama, oras i semenkama takoe su povezani s rakom bubr
166
iI|;S fl|;
DIJAG NOS TIK I POSTUPCI

Ako va lekar utvrdi postojanje tvorevina u stomanom i bubrenom predelu ili stetoskopom uje neobian um iznad bubrene arterije, proverie da li imate rak bubrega. (Manje uobiajeno, visoki krvni pritisak, nenormalno funkcionisanje jetre, velik broj crvenih krvnih elija ili visok stepen kalcijuma u krvi mogu da pojaaju sumnju.) Lekar e dase poslui ultrazvukom, CT-om ili posebnim rendgenskim testom koji se naziva intravenska pijelografija (IVP) kako bi utvrdio postojanje i mesto tumora bubrega. Ako se utvrdi da je tumor zloudan, ostali testovi pomau pri odreivanju da li se rak proirio.
RAKBUBREGA
LEEN JE
Ako se rano utvrdi, tumor bubrega otklonie se hirurkim putem. Hirurg e pokuati da otkloni rakom zahvaeno podruje i ponekad e morati da odstrani itav bubreg zajedno s masnoom koja ga okruuje, limfnim vorovima i ponekad nadbubrenom lezdom. Zraenje i hemoterapija mogu da smanje veliinu tumora, ali nisu jednako delotvorni u spreavanju irenja raka bubrega. Hemoterapija posle operacije moe da izlei 9 od 10 sluajeva Vilmsovog tumora. Ni zraenje ni hemoterapija nisu naroito uspeni u leenju uznapredovalog raka bubrega. Ponekad se preporuuje hormonsko leenje, stalno se testiraju i novi oblici leenja da bi se poboljao stepen izleenja. Takoe obeava i imunoterapija koja koristi ili interferon ili interleukin 2, ime se pojaava prirodna snaga organizma u borbi protiv raka. Posle remisije, bolesnik mora redovno da se kontrolie zbog mogueg ponovnog pojavljivanja ili naknadnih komplikacija. (Vidi Rak radi vie informacija o nainima leenja.)
Bubrezi su par organa veliine ake koji proiavaju otpadne materije iz krvi sa zauujuom brzinom od 1,5 I u minutu. Rano otkrivanje raka bubrega je teko, budui da se mali bubreni tumori odlikuju s vrlo malo simptoma. Rak se pojavljuje blizu vrha organa (uveana slika). Delotvornost bubrega u preradi otpadnih materija naruena je tek u kasnijim stadijumima bolesti.
B I L J E 1 L E E N J E R A KA
Istraivai amerikog Nacionalnog instituta za rak proveravali su hiljade uzoraka biljaka u nadi da e da izdvoje specifinu hemijsku materiju koja moe da pomogne u leenju ili spreavanju raka. Tako je sluajno utvrena materija koja obeava. Npr. testovi pokazuju da materija zvana kumarin, koja se nalazi u odreenim neotrovnim travama, moe da povea dejstva hemoterapijskog sredstva cim etidina; leenje kombinovanjem kumarina i cimetidinaznaajno je usporilo bolest kod vie obolelih od raka bubrega. Ipak, aktivni biljni sastojci deluju jedan na drugi na sloene naine koji nisu ni predvidivi ni sasvim razumljivi. Strunjaci za lekovito bilje upozoravaju na tetnost uzimanja trava, ali se nadaju da e neki njihov sastojak da bude koristan; bolesnici koji boluju od raka ne bi trebalo nikada da uzimaju biljna sredstva bez izriitog doputenja onkologa. Uzimanje otrovnih trava opasno je pod bilo kojim okolnostima. Lekar koji zna dovoljno o tome moe da preporui trave koje poboljavaju opte zdravstveno stanje tako da podstiu imunoloki sistem, ali nije pronaen biljni lek za koji je utvreno da lei rak.
P R E V E NCIJ A
Ako puite, odmah prestanite. Budite u kondiciji, smanjite potronju masne hrane, i to govedine i svinjetine. Odbacite svu hranu koja je postala plesniva ili uegla, kao to su orasi, semenke ili pirina.
BUBRENAOBOLJENJA
SIMPTOMI
esta e i potreba za m okrenjem prolazak vrlo malih koliina m okrae oticanje, posebno ruku i stopala, nateenost oko oiju neugodan ukus u ustim a i zadah nalik na m okrau stalna slabost i zadihanost gubitak apetita postepeno poviavanje krvnog pritiska bledilo koe izrazito suva koa koja stalno svrbi kod dece - poveana slabost i pospanost; smanjen apetit; i povrem eno usporen rast
ubrezi, dva organa veliine ake, nalaze se s svake strane kime tano iznad struka i imaj vanu ulogu u odravanju ivota. Oni proiavaj krv odstranjujui otpadne materije i izluuju suvin tenost, odravaju zdravu ravnoteu razliitih hemi skih materija u organizmu i pomau u regulisanj krvnog pritiska. Kada bubrezi obole ili doe do oteenja, mog odjednom ili postepeno da izgube sposobnostobav Ijanja ovih vitalnih funkcija. Otpadne materije i via tenosti tada se nakupljaju u telu, izazivajui razli te simptome, posebno oticanje ruku i nogu, zadihj nost i estu potrebu za mokrenjem. Ako se ne le( oboleli bubrezi mogu da prestanu da funkcionii Prestanak funkcionisanja bubrega vrlo je ozbiljna mogue smrtonosna pojava.

ako im ate neki od gore navedenih sim ptom a. lako svaki od njih m oe da upuuje na neki drugi porem eaj, u isto vrem e predstavlja znak upozorenja za postojanje po ivot opasnog oboljenja bubrega. Posavetujte se sa svojim lekarom bez odlaganja.
UZROCI
Oboljenje bubrega moe da bude akutno (kada s gubitak funkcije javlja odjednom) ili hronino (kad dolazi do postepenog pogoranja, ponekad tokor vie godina). Hronini oblik moe da bude posebn. podmukao: simptomi ne moraju da se pokau sv dok se ne razvije znatno, esto neizleivo, oteenje Uzroke hroninog oboljenja bubrega esto j teko odrediti. Veina je rezultat drugih bolesti i tegoba, kao to su dijabetes, visok krvni pritisak i ateroskleroza - odnosno, svih onih bolesti koje us poravaju dotok krvi u bubrege. Lupus i druge boles imunolokog sistema koje utiu na krvne sudov mogu takoe da podstaknu bolest bubrega izazi vajui upalu bubrega. Neka hronina bubrena oboljenja, najee po licistina bolest bubrega (kod koje se stvaraju cist na bubrezima), nasledne su. Druge su uroene posledica odreenogzaepljenja mokranog puta i mane s kojom je osoba roena, a koja predodreuj osobu za bubrene upale i bolesti. Hronino oboljenje bubrega moe da bude po sledica dugotrajne izloenosti otrovnim hemikalija ma ili lekovima, ukljuujui odreene nezakonit droge kao to je heroin. Istraivai takoe sumnjaji da velika koliina vitamina D i belanevina, poseb no u ishrani starijih ili vrlo bolesnih osoba, moe d, oteti bubrege. Ipak, kod mnogih hroninih slua jeva, tani uzroci ostaju nepoznati.
168
Akutno oboljenje bubrega moe da se pojavi u lekoliko dana pratei pojavu bilo koje zdravstvene egobe koja odjednom i dramatino smanjuje pro:ok krvi kroz bubrege. Primeri su srani udar, traunatska povreda kao kod saobraajne nesree, ozailjna upala ili toksina reakcija na lek/drogu. Udisanje ili gutanje odreenih otrovnih materija - kao to su metil-alkohol, alkohol; ugljen-tetrahlo'id ili antifriz; otrovne gljive - takoe mogu da izai o v u iznenadan prestanak funkcionisanja bubrega. vlaratonci i drugi atletiari na duge staze koji ne piju dovoljno tenosti tokom sportskih takmienja mogu da doive akutni poremeaj bubrega zbog iznenadlog gubitka miinog tkiva, koje oslobaa hemijsku nateriju koja se naziva mioglobin, a koja moe da Dteti bubrege.
Ako vam je dijagnostikovano jedno od vie ozbiljnih oblika oboljenja bubrega, lekar moe da vam prepie nekoliko lekova. Budui da je visok krvni pritisak i uzrok i simptom ovoga stanja, verovatno ete dobiti recept za inhibitore enzima pretvaranja angiotenzina (ACE inhibitori) koji e da uspore stepen oteenja bubrega ili diuretik, koji e sniziti krvni pritisak. Da biste odrali ravnoteu hemijskih materija u organizmu, koja moe da bude opasno poremeena otkazivanjem bubrega, moete takoe da dobijete lekove kao to su natrijum-polistiren sulfonat, koji smanjuje koliinu kalijuma, i kalcijum ov citrat, koji zaustavlja apsorpciju fosfora u stomaku. Ako analizom krvi utvrdi da je broj vaih crvenih krvnih zrnaca nizak, lekar moe da prepie lek sa sastojkom gvoa da bi se ponovo izgradile telesne zalihe eritroproteina, prirodne materije koja izgrauje krv. Lekar takoe moe da vam preporui da uzimate kalcijum da biste zatitili kosti od slabljenja, to je est propratni efekat hroninog oboljenja bubrega. Budui da se mnogi lekovi izluuju kroz bubrege, trebae takoe da se savetujete sa svojim lekarom pre nego to ponete da uzimate bilo kakve lekove koje moete da nabavite bez recepta. Moda e vam rei da izbegavate ibuprofen i paracetam ol, za koje se smatra da moda doprinose bolesti bubrega. lako ovaj pristup ostaje sporan u konvencionalnim medicinskim krugovima, sve vei broj lekara podstie promene u ishrani pri leenju hroninog oboljenja bubrega (vidi Ishrana na stranici 170). Neka istraivanja su pokazala da strogo pridravanje naina ishrane koje izriito zabranjuje belanevine moe da uspori ili ak sprei dalje propadanje bubrega. Ovo je naroito tano kod osoba kod kojih je bolest bubrega posledica dijabetesa. Istraivanja su pokazala da dijabetiari koji se dre dijete koja spreava prevelike promene u nivou glukoze u krvi, mogu da uspore napredovanje oboljenja bubrega. Leenje dijalizom slui se vetakim pomagalima koja preuzimaju funkciju bubrega, a potrebna je kod uznapredovalih sluajeva oboljenja bubrega. Danas se koriste dve vrste dijalize. Hemodijaliza ukljuuje mehaniki filter koji proiava krv. Hirurg ugrauje prikljuak, malu cevicu koja povezuje arteriju i venu

3a bi postavio dijagnozu, lekar mora da vas podvrgie analizama krvi i mokrae i - ukoliko to vai bubred mogu podneti, posebnom rendgenu, poznatom <ao intravenozna pijelografija (IVP). Ako dijagnoza Dstane nejasna, lekar moe da napravi biopsiju iglom, <oristei se posebnim pomagalom u obliku igle kojim ;e uzeti mali uzorak bubrenog tkiva radi mikro;kopskog ispitivanja.
LECEN JE
Oboljenje bubrega je po ivot opasno oboljenje koje âhteva medicinsko leenje. Alternativni naini leienja mogu da se koriste kao dopuna tom leenju, ili pre nego to ih isprobate, trebalo bi da o njima 'azgovarate sa svojim lekarom. Pomou lekova, posebno onih koji kontroliu diiabetes i visok krvni pritisak moe ponekad da se uspori napredovanje hroninog oboljenja bubrega. Neki lekari su utvrdili da odreene restriktivne dijete nogu biti korisne, posebno ako se stanje utvrdi dovoIjno rano. Ukoliko ove mere ne pomognu i oboljenje oubrega se pogora do stepena na kojem ne mogu dalje uopte da funkcioniu, postoje samo dva naina leenja: dijaliza, kod koje vetaka pomagala i;te krv od otpadnih materija i presaivanje bubrega.
BUBREZNAOBOLJENJA
NASTAVAK
u bolesnikovoj ruci ili nozi. Nekoliko puta tokom nedelje, po tri ili etiri sata, druga cevica se povezuje s prikljukom i bolesnikova krv se ispumpava iz tela u aparatza hemodijalizu i zatim se pumpa natrag. Drugi metod, nazvan peritonealna dijaliza, slui se unutranjim slojem trbuha, ili peritonealnom opnom - koja ima mnoge filtrirajue karakteristike bubrega - da bi se ubrzalo proiavanje krvi. Plastina cev hiruki se ugrauje u bolesnikov trbuh. Zatim setokom svakogleenjatenostzvanadijalizit ubrizgava kroz cev u trbuh. Otpadne materije koje se prenose krvlju koja krui sitnim krvnim sudovima peritonealne opne filtriraju se u dijalizat, koji se isputa posle nekoliko sati. Ovaj postupak ponavlja se tri do pet puta na dan. Dok je tenost u trbuhu, bolesnik moe da obavlja normalne dnevne aktivnosti. Oba tipa dijalize nose sa sobom mogue komplikacije i opasnosti, najvie od upala. Optereenje koje predstavlja stalna obaveza ponavljanja postupka takoe se odraava na bolesnikovo stanje. Zbog tih razloga oboleli od uznapredovalog oboljenja bubrega esto se odluuju za presaivanje bubrega. Novi lekovi protiv odbacivanja i za poboljanje staranja posle presaivanja znatno su poveali stopu uspenosti takve operacije. Dananja stopa preivljavanja od tri godine za bolesnike koji dobiju bubreg davaoca koji je ivi roak iznosi oko 75 posto; za one kod kojih presaeni bubreg potie od mrtvog davaoca koji im nije roak, ta stopa iznosi 60 posto. Nije svaki bubreni bolesnik kandidat za presaivanje; kod bolesnika moraju da budu ispunjeni odreeni preduslovi ili neki drugi medicinski inilac mora da odredi takvu operaciju.
HOMEOPATIJA
Homeopatski lekovi uopte su nekodljivi kod le nja hroninih bubrenih oboljenja. Ipak, lek mora c prepie lekar koji je dovoljno struan i u podru konvencionalne i alternativne medicine, a lek ne srr da bude zamena za konvencionalnu medicinu.
ISHRANA
Posebna restriktivna dijeta moe da smanji opter enje obolelih bubrega, da odri ravnoteu telesn tenosti i hemijskih materija i otkloni nakupljene c padne materije u telu. lako takve dijete treba da bi du specifino oblikovane s obzirom na individualr potrebe svakog bolesnika, sve one po pravilu sadr; sledee opte zabrane: belanevine: ne vie od 1 grama po kilogramu telesne teine na dan kalijum : ne vie od 2 grama na dan fosfor: ne vie od 1 grama na dan (obino se postie pridravanjem zabrane 0 belanevinama). natrijum : u uznapredovalim sluajevima bolesti bubrega ne vie od 2 grama na dan. Preporuuje se dodatna koliina kalcijuma 1500 mg na dan da bi se zaustavilo slabljenje kosti koje esto prati bolest bubrega.
H EM IJSK E MATERIJE T E T N E ZA B U B R E G E
Nekoliko hemijskih materija koje se esto nalaze proizvodima u domainstvu povezane su s akutnirr hroninim oboljenjem bubrega. Paljivim itanje etiketa na proizvodima i s nekoliko jednostavn mera opreza, moete da ograniite svoju izloenc tetnim otrovnim materijama. Kadm ijum Ovaj redak metal koji se pojavljuje . prirodi koristi se u proizvodnji pesticida, automob skih guma, plastike, boja i ostalih proizvoda. Zb( industrijske upotrebe, danas se esto nalazi u vod hrani. Neke mere opreza: Ograniite uzimanje hrane s velikom koliinom kadmijuma, najvie iznutrice, list, koljke 1povre koje se gaji u blizini kanalizacije i uz upotrebu vetakih ubriva. Pobrinite se da boje, lakovi i keramike glazure koje upotrebljavate u umetnosti i zanatstvu ne sadre kadmijum.
Budui da je oboljenje bubrega ozbiljna bolest, moete da probate alternativne naine leenja tek poto ste prethodno razgovorali o njima sa svojim lekarom.
Praktiari tradicionalne kineske medicine slue se razliitim biljem u leenju bubrenih poremeaja. Ipak, budui da mnoge biljke mogu biti tetne za bubrege, uvek treba da se savetujete sa svojim lekarom pre primene nekog saveta travara ili uzimanja bilo kakvog lekovitog bilja.
170
Ne sluite se glinenim posuem koje moe da sadri pigmente na osnovi kadmijuma. Izbegavajte duvanski dim. Ugljen-tetrahlorid (metan-tetrahlorid, tetrahlorometan; perklormetan) - bistra, bezbojna tenost s mirisom slinim etru - bio je nekada meu uobiajenim rastvorima u domainstvu, sve dok se nisu postavila pitanja o njegovoj otrovnosti. Da biste ga izbegli: Uklonite sve proizvode za ienje u starim limenkama ili bocama do sledee akcije prikupljanja opasnog otpada u vaem delu grada. Upotrebljavajte ugljeni filter na slavinama kako biste odstranili tu hemijsku materiju iz vode koju pijete i upotrebljavate za kuvanje. Hloroform (trihlorometan; metil-hlorid, metenil -trihlorid; metil-trihlorid; formil-trihlorid). Ova hemikalija slatkog mirisa i ukusa nalazi se u pijaoj vodi kao nusproizvod hlorisanja i u vazduhu kao posledica automobilskog i industrijskog zagaenja. Hloroform se jo uvek koristi kao sastojak nekih sirupa protiv kalja, pastazazube, uljaza masau, lepila, pesticida i drugih potroakih proizvoda. Da biste ga izbegli: Dobro provetrite kabinu za tuiranje. Hloroform isparava iz hlorisane vrue vode i nivo moe naglo da mu poraste u zatvorenoj kabini za tuiranje. Da biste smanjili svoju izloenost hloroformu tokom tuiranja, postavite filter od aktivnog uglja na cev s hladnom vodom koja vodi do bojlera. Citajte paljivo etikete na proizvodima i budite izuzetno oprezni kada upotrebljavate bilo koji proizvod koji sadri hloroform. Etilenglikol (1,2-dihidroksietan; 1,2-etanediol; etil-alkohol; etil-dihidrat). Ova bistra hemikalija slatkastog ukusa nalazi se prvenstveno u antifrizu za
automobile i tenosti za konice, u kozmetici, posebno kremama. Da biste ga izbegli: Paljivo itajte etikete na kozmetikim proizvodima; izbegavajte one proizvode koji sadre ovu hemikaliju. Ne dopustite deci, koju ponekad privue slatkasti ukus proizvoda koji sadri etilenglikol, da se igraju u garaama ili na drugim mestima gde se uvaju automobili i sredstvaza njihovo odravanje. Odmah oistite svu tenost koja istie iz vaeg automobila. Oksalna kiselina (dihidrat oksalne kiseline; etanska dioina kiselina). Oksalna kiselina, koja se koristi i u obliku praha i tenosti, nalazi se u jakim proizvodima za ienje u domainstvu. Nekoliko kozmetikih sredstavaza izbeljivanje pega i izbeljivanje koe sadre ovu hemikaliju. Takoe moe se nai i u liu nekih biljaka. Da biste je izbegli: itajte paljivo etikete svih jakih sredstava za ienje domainstva i masti za cipele; izbegavajte one koje sadre oksalnu kiselinu. Ne upotrebljavajte sredstva za izbeljivanje koe koja sadre ovu hemikaliju. Nikada nemojte jesti lie rabarbare, jer sadri visoke koncentracije oksalne kiseline. Tetrahloretilen (PCE; ugljeni dihlorid; perhloroetilen; PERC; 1,1,2,2-tetrahloroetilen). Ova bezbojna, teka tenost najrairenija je hemikalija za hemijsko ienje u SAD. Neke mere opreza: Drite prozore automobila otvorene kada vozite odeu iz hemijske istionice. Vetritete odeu koja je bila na hemijskom ienju napolju bar est sati pre nego to je unesete unutra. Izbegavajte sredstva za uklanjanje mrlja, ienje prekrivaa i tapaciranog nametaja i sredstva za skidanje boje koja sadre tetrahloretilen.
B U B R E N E INFEKCIJE
SIMPTOMI
stalan bol koji obino zapoinje u gornjem delu lea, iznad struka i iri se prem a dole do prepona tem peratura koja brzo raste - esto do 4 0 C uestala potreba za m okrenjem , ak i kada je beika prazna m utna ili krvava m okraa jaka m unina ili povraanje

ako im ate sim ptom e koji upuuju na to da im ate upalu bubrega, to je ozbiljna bolest koja zahteva hitnu m edicinsku pom o. ako prim etite k rv u m okrai; to takoe m oe da upuuje na bubrenu bolest,
o bubrenih infekcija dolazi kada upalni organizmi, obino bakterije, uu u telo i putuju dc bubrega, gde izazivaju otok i upalu. Upala bubreg moe da bude akutna (koja dolazi odjednom) i hronina (koja se pojavljuje povremeno i traje mnogc godina). Bubrene infekcije su vrlo ozbiljne. Kada se nc lee, mogu da dovedu do trajnog oteenja bubregi koje moe da dovede do bubrene bolesti. Infek cija takoe moe da se proiri na krv, izazivajui tro vanje krvi. Svako moe da dobije upalu bubrega, al su ene u trudnoi pod veim rizikom, deliminc zbog toga to pritisak fetusa na beiku oteava pot puno pranjenje beike (mokraa koja ostaje u bei ci mogue je sredstvo za razvoj bakterija).
UZROCI
bubreni kamen, tu m o r beike ili bubrega, infekciju beike

ili prostate ( vidi Prostata - tegobe). Idite lekaru bez odlaganja. ako oseate bilo kakav bol ili tekou pri m okrenju; ovo takoe m oe da bude znak neke polno prenosive
bolesti, tegoba s vaginom

ili bubrenog kamena, ili tum ora beike ili prostate. Idite kod lekara bez odlaganja.
Isto kao infekcije beike, i bubrene infekcije naje e su izazvane bakterijom eerihija koli (Echerich'u coli) i drugim bakterijama koje se inae normaln( nalaze u crevima. Upala po pravilu poinje u beici uavi kroz mokraovod - i zatim se iri do bubrega Dalje, upotreba katetera - cevica koja se uvod u beiku radi njenog pranjenja - moe da pokrem upalu bubrega. Kateteri mogu da se uvode tokon razdoblja oporavka posle nekog hirukog postupka ponekad se koriste kod starijih Ijudi u domovim penzionera ili kod Ijudi s odreenim vrstama neu rolokih stanja kojasu povezanas kontrolom beike
DIJA GN O STI K I POSTUPCI

Bie potrebno da se preduzmu kompletna medicin ska ispitivanja da bi se utvrdilo da li imate bubren infekciju i da bi se odredilo koja je upalna materij izaziva. Ova e ispitivanja da ukljue analize krvi mokrae. Ako ste preesto imali upale, ili va lek sumnja da je uzrok u uroenim abnormalnostim grae, bie potrebno vie ispitivanja. Va lekar mo da zatrai intravensku pijelografiju ili rendgensk snimanje bubrega, cistoskopiju - postupak kojim s osvetljena cev uvlai kroz mokraovod da bi se prc gledala beika; ili ultrazvuno snimanje, koje daj detaljnu sliku bubrega.
172
LEEN JE
Upale bubrega zahtevaju hitno medicinsko leenje; svako odlaganje leenja organizma od upale moe da dovede do ozbiljnih komplikacija. Pristalice alternativne medicine istiu da to leenje moe da koristi samo kao dodatak konvencionalnom medicinskom leenju.
Pobrinite se da naete strunjaka koji je upoznat s tim lekovima. Sastojci jedne od kombinacija koja se katkad propisuje su A pis, Phosphorus i Teribinthina.
ISHRANA
Cesto su antibiotici i mirovanje u krevetu sve to je potrebno da bi se akutna upala bubrega dovela pod kontrolu za 48 sati. Lekar e vas takoe uputiti da pijete velike koliine vode - barem 3 i po litre na dan - to pomae ispiranju bakterija iz mokranog kanala. Mala deca, starije osobe ili osobe koje su vrlo slabe zbog neke bolesti, ponekad se smetaju u bolnicu da bi im se osiguralo dovoljno tenosti i antibiotici. Hronine upale bubrega lee se antibioticima i velikim koliinama tenosti. Budui da je hronina upala ponekad izazvana time to se mokraa vraa iz beike u bubrege, bie potrebna operacija da bi se reio ovaj problem grae. Upale bubrega ponekad se vraaju bez ispoljavanja bilo kakvih spoljnih simptoma, tako da lekar moe da zatrai da dolazite na kontrole i kontrolne analize krvi.
Sve dok ne izleite upalu, izbegavajte hranu koja moe da nadrauje mokrani kanal i neprimereno pritiska bubrege. Alkohol, kafa, so, crni aj, okolada, gazirana pia, agrumi, paradajz, zainjena hrana, sire, vetaki zaslaivai i eer mogu da nadrauju mokrani kanal.
PREVEN CIJA
Budui da veina bubrenih infekcija zapoinje u beici, prevencija poinje uklanjanjem bakterija iz celog mokranog puta. Pazite na higijenu nakon stolice. Zene bi trebalo da se briu odnapred prema natrag da bi izbegle irenje fekalnih bakterija prema otvoru mokrane cevi. Mokrite to je mogue pre kad osetite potrebu za mokrenjem i potpuno ispraznite beiku. Nosite pamuni donji ve i udobnu odeu koja ne zadrava toplotu i vlagu u preponama. Pijte mnogo tenosti. Pijte najmanje 3 i po dl soka od brusnice na dan. Istraivanja upuuju na to da brusnice imaju karakteristike koje tite od upala mokranih puteva. (Vidi Beika - infekcije.) Zene: Ispraznite beiku posle polnog odnosa da biste isprali bakterije koje su mogle ui. Ako koristite dijafragmu, pobrinite se da vam dobro prianja i nemojte da je ostavite predugo u vagini. Izbegavajte korienje mirisnih sapuna, pena za kupanje i dezodoransa za intimnu negu budui da svi sadre hemikalije koje mogu da nadrae mokrane puteve i ine ih podlonijim upalama.
Budui da su upale bubrega tako ozbiljne, veina praktiara alternativne medicine bie uporna da zatraite konvencionalno medicinsko leenje. Ako odluite da se podvrgnete alternativnom leenju kao dopuni konvencionalnom leenju, omoguite meusobnu komunikaciju onih koji vam pruaju pomo. Kada je upala bubrega jednom izleena, alternativni naini leenja mogu da pomognu u prevenciji ponovnog pojavljivanja.
HOMEOPATIJA
Homeopate se slue oblikom leenja poznatim pod nazivom lekovi drenae ili lekovi evropske kombinacije da bi pomogli telu da se rei bubrene infekcije.
BUBRENI KAMEN
SIMPTOMI
navale otrih bolova koji se javljaju bono i ire se prem a preponam a m unina i povraanje obilno znojenje k rv u m okrai Katkad je prisutna upala koja m oe da stvara dodatne sim ptom e: tem peraturu i groznicu estu potrebu za m okrenjem bolno ili oteano m okrenje mutnu m okrau ili m okrau neugodnog m irisa
ako mislite da im ate kamen u bubregu; m edicinske analize bitne su za dijagnozu i leenje. ako oseate talase otrog bola sa strane ili u stom aku; takav bol m oe takoe da bude znak drugih ozbiljnih bolesti kao to su uni kamen, upala karlice ili neko unutranje zaepljenje.
amen u bubregu obino se stvara u srediti bubrega, gde se mokraa skuplja pre odlaska i mokrani kanal, cev koja vodi do beike. On se stvar, kad se odreene materije u mokrai - ukljuuju kalcijum i mokranu kiselinu - kristalizuju i ti se kri stali taloe. Sitan kamen moe da izae iz tela puten mokrae, esto gotovo neprimetno. Naprotiv, ve kamen nadrauje i pritiska mokrani kanal kako si kree prema beici, izazivajui izuzetno jak bol spreavajui prolaz mokrae. Ponekad kamen moi da bude velik kao loptica za golf i ostaje smeten i bubregu dovodei do jo teeg poremeaja. Kamen u bubregu ei je kod mlaih i Ijuc srednjih godina nego kod starijih i mnogo ee s < javlja kod mukaraca nego kod ena. Ljudi koji iv u toplijim klimatskim uslovima skloniji su kamenu bubregu zbog ee dehidracije, kojom se koncen triu minerali u mokrai. Ako ste jednom oboleli od kamena u bubregi postoji verovatnoa da opet obolite. Zato je vam to je mogue bolje da odredite ta je izazvalo poja vu kamena kako biste preduzeli korake za spreava nje ponovnogoboljenja.
UZROCI
Zato se kod nekih osoba stvara kamen u bubregu, kod drugih ne, nije uvek sasvim jasno. U 90 post sluajeva uzrok ostaje nepoznat. Ovaj se poremej ponavlja u porodicama, a takoe izgleda da su prec odreene i osobe koje boluju od gihta (uloga upalne bolesti beike i hroninih upala mokrani puteva. Medicinska istraivanja upuuju na to da uz manje premalih koliina tenosti moe da izazov pojavu kam ena, kao i dugotrajno leanje u krevetL Hronina upotreba antacida koji sadre kalcijur takoe je povezana s kamenom u bubregu. Nedc staci u ishrani, posebno vitamina Be i magnezijum i velike ko liine vitamina D mogu da budu inioc koji utiu na nastanak kamena. Neravnotea tih v tamina i minerala moe da povea koliinu kalc jum-oksilata u mokrai; kad nivo postane previsol' kalcijum-oksilat ne otie i mogu da ponu da se stvE raju kristali. Kod Ijudi koji imaju uroene predispc zicije hrana bogata kalcijum-oksilatom - kao to j okolada, groe, spana i jagode - moe takoe d podstie nastanak kamena.
Odmah zatraite medicinsku pomo.

ako oseate bilo kakav bol ili tekou pri m okrenju, to m oe da bude znak
infekcije beike, polno prenosive bolesti, tegoba s vaginom kao to

je vaginitis, poveane prostate (pog led ajte Prostata - tegobe) ili tum ora beike ili prostate. Idite lekaru bez odlaganja. ako prim etite k rv u m o krai; to m oe da upuuje i na bubreno oboljenje, tu m o r beike ili bubrega, ili na upalu m okranog sistem a ili prostate ( vidi Prostata - tegobe). Odm ah idite lekaru.
: ::
5 JAGNOSTIKI 1 OSTUPCI
udui da mnogi simptomi kamena u bubregu mou da upuuju i na druge poremeaje, lekar mora da otvrdi postojanje kamena. Ispitivanja e se sastojati 'd analize krvi i mokrae i verovatno intravenske pijlografije, posebne tehnike rendgenskog snimanja ubrega, ili ultrazvunog snimanja kako bi se utvrila veliina i poloaj kamena.
Osim dole opisanog leenja kineskim travama, moda ete se odluiti za akupunkturu ili homeopatiju ; oba naina leenja mogu da pomognu pri ublaavanju bola, a akupunktura moe da ubrza prolazak kamena. U oba sluaja, pristalice naglaavaju da morate da budete pod kontrolom lekara.
.E E N JE (ONVENCIONALNA vlEDIClNA
ludui da 90 posto kamena u bubregu iz tela izae amo, bez ikakvog leenja, tokom tri do est nedelja, skar e najverovatnije da vam prepie samo mnogo ode - najmanje 3 i po litre na dan - i lekove protiv iolova, kao to su acetilsalicilna kiselina (npr. Aspiin) ili paracetamol s oksikodonom . Termofor takoe noe da vam pomogne u ublaavanju neprijatnosti. 4oda e od vas da trai da mokrite kroz sito tako da amen moe da se uhvati i poalje na analizu. JeInom kad je poznat sastav kamena, lekar moe da am prepie lekove ili odredi promene u ishrani da liste spreili razvoj novog kamena. Obino je kanen u bubregu sastavljen od kalcijum-oksilata, tako la lekari esto prepisuju tijazidni diuretik da bi spreili njegovo ponovno pojavljivanje. Ako se razviju komplikacije, kao to su upala ili otpuno zaepljenje mokranih kanala, kamen moa da se ukloni hirukim putem. Zavisno od veliine i metaja, kamen se otklanja ili konvencionalnom iperacijom ili, ee, pomou tankog teleskopskog nstrumenta koji se naziva endoskop. Hirurg kroz nokraovod uvlai endoskop u beiku i mokrani ;anal i zatim gura kamen napolje ili ga gaa zvunim alasima ili laserskim zracima, razbijajui ga u sitne ;omadie. Ukoliko je kamen smeten u bubregu, intrument se uvlai u bubreg kroz rez na bolesni;ovom boku. Nova metoda, poznata kao vantelesno iltrazvuno mrvljenje kamena (engl. ESVVL - extra:orporal shock wave lithotripsy) slui se visokoener;etskim ultrazvunim talasima koji razbijaju kamen >ez operacije.
Strunjaci kineske medicine ponekad prepisuju karambolu (Averrhoa carambola) da bi olakali bol i podstakli mokrenje. Stavite tri svea ploda u tiganj sa 2 kaiice meda. Dinstajte voe dok ne postane meko i tada pojedite voe i njegov sok. Ponavljajte svaki dan sve dok kamen ne proe i dok se ne oslobodite bola.
PREVENCIJA
Da biste spreili ponovo stvaranje kamena, moete da preduzmete vie razliitih mera, uglavnom vezanih za ishranu. Sve uvek prvo proverite sa svojim lekarom; sastav kamena odredie ta tano treba da preduzmete u spreavanju bolesti. Pijte najmanje 3 i po litra tenosti svaki dan, a jo vie kad je toplo vreme. Izbegavajte ili jedite u malim koliinama hranu koja sadri kalcijum -oksilat (okoladu, celer, groe, slatke crvene paprike, graak, jagode, spana, pargle, repu, crni aj). Moda ete morati da ograniite ukupno uzimanje kalcijuma, ali ne inite to bez saveta lekara. Uzmite dnevne dodatne koliine vitamina Bf, (10 mg) i magnezijuma (300 mg) koji smanjuju stvaranje oksilata. Izbegavajte hranu koja poveava nivo mokrane kiseline; inune, sardine, iznutrice, pivski kvasac. Smanjite mokranu kiselinu ishranom s malo belanevina. Izbegavajte antacide - oni obino imaju mnogo kalcijuma. Smanjite potronju soli tako da ne prelazi 3 grama na dan; vee koliine mogu da poveaju nivo kalcijum-oksilata u mokrai. Izbegavajte dodatne koliine vitamina D, koje mogu da poveaju nivo kalcijum-oksilata.
BULIMIJA
SIMPTOMI
ponavljane epizode prejedanja i ienja nerealan strah od gojenja kolebanje teine (iako m oe da se odrava i relativno norm alna teina) elja za hranom preterana upotreba laksativa
depresija
ero zija zubne glei, infekcije desni, karijesi i prom ena boje zuba (izazvana eludanim kiselinam a usled estog povraanja) eludano-crevne sm etnje
ako se potajno prejedate, a zatim povraate ili upotrebljavate laksative. ako izbegavate da jedete pred drugima. ako vam dete ispoljava nerazum an strah od debljine i misli da je debelo, iako zapravo nije. ako vam dete izbegava da jede s drugima ili esto odlazi u toalet odmah posle jela.
ulimija je poremeaj vezan za uzimanje hrar koji je, kao i anoreksija nervoza, psiholokc porekla, a moe da ima strane telesne posledic Dok se anoreksiari jednostavno izgladnjuju, bulirr ari se prejedaju, a zatim iste povraanjem ko sami izazivaju. Oboleli od bulimije takoe esto k riste pilule za mravljenje, laksative i diuretike da smanjili teinu. Cienje moe da ima dve svrh spreavanje dobijanja na teini, a i privremeno ubl avanje depresije i ostalih negativnih oseanja. Bulimija, kao i anoreksija, pogaa uglavnom ml de ene. Budui da se prejedanje i ienje odvijaju tajnosti, broj obolelih od ovog poremeaja nije pr cizan, ali procenjuje se da ak jedna petina sv amerikih devojaka u srednjoj koli i koledu bare privremeno ispoljava znakove bulimije. Prosenast rost u kojoj se oni prvi put javljaju je 18 godina. Bulimija moe da se javi sama za sebe ili naizm nino s anoreksijom. U tom naizmeninom uzorku koji se javlja otprilike u svakom petom sluaju - d vojka neko vreme ne eli da jede, pripremajui se ; prejedanje: moda u fazi nejedenja upotrebljavE sredstvaza potiskivanje apetita. Uprkos preklapanj ova dva poremeaja povezuju se s nekim razliiti crtama linosti: anoreksiari su skloni potiskivan svih poriva, ukljuujui polne; oboleli od bulimije druge strane, obino udovoljavaju svojim eljam prenagljuju, upadajui u nevolje sa drogom, prorr skuitetnim ponaanjem, kractom po radnjama ili n kontrolisanim kupovanjem. Opte zdravstveno stanje osobe obolele od b limije zavisi od toga koliko se esto prejeda i isti. T kva osoba moe da povraa povremeno (jedno meseno) ili jako esto (mnogo puta na dan). Telesr posledice ukljuuju oticanje eluca ili gutera upalu jednjaka, poveane pljuvane lezde, kvar nje zuba i bolest desni zbog povraanja eludan kiselina. Cestim povraanjem takoe se troe vod; kalijum u telesnim tkivima, to izaziva poremeei ritmove srca, grenje miia, ak i oduzetost. U t im sluajevima, neki od ovih telesnih problen mogu da dovedu do smrti. Jo jedna opasnost je s moubilaka depresija. Bulimija je prava bolest i osobe obolele od n obino ne mogu svesno da je kontroliu bez strui pomoi. Opomene porodice i prijatelja da prestar s takvim ponaanjem u najboljem su sluaju besk risne, a u najgorem imaju upravo suprotan efek<
176
JZROCI
jmatra se da su pritisci i sukobi unutar porodice 3itan uzrok bulimije. Bulimiarka je obino osoba <oja eli previe da postigne i tei savrenstvu, a ose;a da ne moe da zadovolji oekivanja svojih rodielja. Njeno samopotovanje na niskom je nivou i ana pati od depresije. Moda je kao dete bila fiziki li polno zlostavljana: oko polovine svih obolelih od Dulimije ima u prolosti iskustvo zlostavljanja.
A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Veina alternativnih oblika leenja bulimije ne zahvata uzroke koji se nalaze u korenu poremeaja, ali moe da pomogne u ublaavanju nekih telesnih tegoba koje su posledica poremeaja. Vano je da se savetujete sa strunjacima koji su iskusni u reavanju poremeaja vezanih za uzimanje hrane.
LEEN JE BILJEM LEKOVITIM
LEEN JE
Psihoterapija - esto kombinovana s antidepresivima - poetni je nain leenja, zajedno sa savetovanjem o ishrani. Svakako naite psihologa ili psihijatra koji ima iskustva u reavanju poremeaja vezanih za ishranu. Isto vredi i za savetovanje u pogledu ishrane, bilo da pacijent ode porodinom lekaru ili drugom zdravstvenom strunjaku. Klinike specijalizovane za poremeaje u ishrani esto mogu da osiguraju usluge psihijatara, psihoterapeuta i nutricionista. Svi ukljueni terapeuti trebalo bi da deluju u uskoj meusobnoj saradnji. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Psiholoko leenje bulimije moe da ukljuuje pojedinanu, porodinu ili grupnu psihoterapiju. Isto tako, esto se prepisuju bihevioristika ili kognitivna terapija. Bihevioristika terapija usredsreuje se na menjanje navika (prejedanja i ienja u ovom sluaju); seanse se obino posveuju analiziranju ponaanja i smiljanju naina da se to promeni, a izmeu seansi pacijentkinja sledi tano odreena uputstva. Kognitivna terapija takoe se usredsreuje na uobiajeno ponaanje; njoj je cilj da istrai i suprotstavi se negativnim mislima koje se nalaze u pozadini destruktivnih navika. Pojedinana ili grupna psihoterapija usredsreuje se na emocionalna iskustva i odnose koji su stvarni uzrok bulimije. Antidepresivi, u kombinaciji s psiholokim oblicima leenja, sada su jedno od uporita leenja bulimije. ini se da selektivni inhibitori ponovnog uvanja serotonina, poput sertralina i fluoksetina, pomau vie od triciklikih antidepresiva kao to su amitriptilin i imipramin.
Upotrebite bilo koji nain leenja lekovitim biljem koji smanjuje anksioznost ili depresiju. Za umirivanje bolova u elucu ili upale usne upljine, probajte koren belog sleza (Althaea officinalis) ili prah bresta (Ulmus fulva). (Vidi takoeAfte i Gastritis.)
HOM EOPATIJA
Homeopatska medicina prua mogue korisne recepte za poremeaje vezane za uzimanje hrane. U tekim sluajevima, gde konvencionalna medicina nije bila uspena, razmislite o mogunosti da potraite homeopatu koji je imao iskustva s leenjem bulimije.
P S I H O S O M A T S KO LEENJE
Telesne vebe poput joge, taj ija, kigonga i plesa moe da pomogne osobama obolelim od bulimije u pogledu problematine slike koju imaju o svom telu. Ponovo programiranje mentalnih procesa da bi se stekao nadzor nad ciklusima prejedanja i ienja drugi je pristup. Mogu da pomognu ili hipnoterapija ili EEC biofidbek (biofeedback). Svakako razgovarajte sa strunjakom za hipnoterapiju ili biofidbek o njihovom iskustvu u leenju poremeaja vezanih za uzimanje hrane.
ISHRANA
Ishrana bez eera i vrlo bogata hranljivim materijama moe da pomogne da smanji prejedanje. Takoe izbacite alkohol, kofein, sredstva za pojaavanje ukusa, glavninu soli i cigarete. Jedite raznoliko, uzimajui svakodnevno dodatne koliine vitamina C (1000 mg), vitamina grupe B (50 mg) i multivitaminske/ multimineralne dodatke ishrani.
BURZITIS
SIMPTOMl
bolovi, upala i o tok u ram enim a, laktovim a, kukovim a, kolenim a ili zglobovim a aka ili stopala, naroito za vre m e istezanja dok vebate, diete te re t ili na bilo koji nain napreete zglob preko njegovih uobiajenih mogunosti. ogranien raspon kretanja u zglobu, sa trenutnim bolom ili bez njega.

ako bol u zglobu potraje due od nekoliko dana; m oda imate t e n d in it is (u p a la t e t iv e ) , istegnuti ligament ili tetivu, ili je to m oda poetak a r tr it is a . ako o tok potraje i posle uzimanja sredstva protiv bolova ili protivupalnog sredstva kako vam je propisano; m oda lekar m ora da vam izvue tenost iz zahvaenog zgloba ili m orate da se podvrgnete leenju k o r t ik o s t e r o id im a .
de god vam se kosti, tetive i ligamenti pom< raju jedni uz druge, naroito u blizini zglobc va, dodirne take zatiene su kesama ispunjenii tenou koje se zovu burze. Svaka od preko 15 burzi u organizmu smanjivanjem trenja pomai zglobovima da funkcioniu bez tekoa kroz ceo r, spon prirodnih pokreta. Kad se zglob previe upotrebljava, ili ostaje pc pritiskom ili napetou tokom duih vremenskih p < rioda, oblinja burza moe da se upali. Kesa se ispi ni dodatnom tenou, izazivajui pritisak na okolr tkivo. Trenutni znakovi su bol, esto praena up, lom, oticanjem i osetljivou tog predela. Jedno od najeih mesta koje burzitis poga jeste rame, koje ima najvei raspon pokreta od sv vanih zglobova na telu. Bol se obino osea di spoljne gornje strane ramena. Neprijatnost izazvar burzitisom obino je najjaa posle nonogspavanj; po pravilu e malo da oslabi s uobiajenim aktivni stima. Ostala mesta na kojima se burzitis obino j, vljasu laktovi, kukovi i kolena. Burzitis se povezuje s aktivnostima pri kojima : napreete, naroito kod fizikih radnika i sportist kao i kod osoba koje inae sede, pa napreu orgar zam preko razumnih granica. lako ste moda u iski enju da nastavite s aktivnostima zanemaruju bolove, to nije dobra zamisao. Hronini burzitis kc se ne lei moe da dovede do stvaranja naslaga ke cijuma u inae mekim tkivima, to nekad izazi\ trajno ogranienje pokretljivosti zahvaenog zglob
UZROCI
Neposredan uzrok burzitisa je po pravilu povreda pritisak koji je zglob pretrpeo, to dovodi do upa burzalne kesice. Profesionalni i amaterski sporti; podjednako prepoznaju burzitis u obliku bolnog r, mena koje se javlja zbog tranja, bacanja i skakan ili preteranih zamaha rukom koji su esti u tenis koarci i kuglanju. Dizanje tekih tereta, ponavljan odreenog pokreta ili rad tokom duih vremensk razdoblja u neuobiajenim poloajima takoe mo[ da dovedu do napada burzitisa.
LE EN JE
lako burzitis obino nestaje za nekoliko dana ili nedelja, morate da preduzmete mere da biste izbegli dalje naprezanje ili povredu.
KIROPRAKTIKA
Sledei konvencionalne metode ublaavanja bolova, kiropraktiar moe da upotrebi tehnike mobilizacije da bi ponovo uspostavio aktivni raspon pokreta nekog zgloba.
LEENJE LEKOVITIM
Poetno leenje po pravilu se sastoji od acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) ili nesteroidnih protivupalnih lekova. Ta sredstva protiv bolova obino i smanjuju upalu. Pomou toplote i ultrazvuka moe da se opusti zglob i ubrza obnavljanje tkiva. Dijatermija (leenje dubinskim grejanjem) pod vostvom sportskog lekara ili ovlaenog fizioterapeuta ne samo da moe da ublai neprijatnost i upalu izazvanu burzitisom, nego moe i da umiri napetost miia, ivaca i tetiva. Burzitis moe da se ponovi, naroito ako se redovno uputate u naporno vebanje ili fiziki rad. U takvim sluajevima lekar e moda da prepie leenje kortikosteroidim a, u obliku oralnog leka, kreme povrinske primene ili injekcija u obolele zglobove. U teim sluajevima moda e biti nuno da se izvue tenost iz upaljenih i oteenih burzi hipodermikim pricom kako bi se ublaio pritisak. U sluaju upornih simptoma burze mogu da se uklone hirurkim putem.
B IL JE M
Da bi se ubrzao krvotok, smanjila upala i ublaila napetost miia, strunjak za lekovito bilje mogao bi da preporui tinkturu od 5 ml koja se uzima tri puta na dan i koja se sastoji od sledeih trava: po 2 dela vrbine (Sa//x spp.) kore, kore bekovine (Viburnum opulus) i celerovog (Apium graveolens) semena, zajedno s jednim delom biljke Zanthoxylum americanum. Izmeajte jednake koliine lobelije (Lobelia inflata) i kore bekovine da dobijete tinkturu koju moete da utrljate u miie prema potrebi da biste ublaili napetost povezanu s bolovima od burzitisa.
HOMEOPATIJA
Nakon procenjivanja prirode bola izazvane burzitisom, homeopata moe da vam prepie kure Belladonne, Bryonie ili Rhus toxicodendrona.
ISHRANA
Burzitis obino prolazi sam od sebe uz mirovanje, ali u meuvremenu bolovi i upala mogu da se ublae nizom razliitih metoda.
AKUPUNKTURA
Osposobljeni strunjak za akupunkturu moe tretmanom da postigne brzo smirivanje bolova izazvanih burzitisom.
RAD NA T E LU
Preporuuje se vitamin C (askorbinska kiselina), vitamin A i cink radi stvaranja kolagena koji izgrauje tkiva i radi obnavljanja ozleenih tetiva i tkiva burze. Dobri izvori vitamina C u ishrani su agrumi i krompir; ulje iz jetre bakalara dobar je izvor vitamina A. Osim toga, smatra se da vitamin E delotvorno ubrzava zaceljivanje oteenog tkiva. Sledite preporuke osposobljenog strunjaka za ishranu u pogledu koliina i trajanja tokom uzimanja dodatnih koliina vitamina. Jo jedan pristup za koji se tvrdi da pomae kod ponovljenih sluajeva burzitisa ukljuuje injekcije vitamina B u , koje e vam dati osoba osposobljena za pruanje zdravstvene zatite i pomoi.
Povreenom ili istegnutom zglobu treba mirovanje i imobilizacija da bi moglo da doe do prirodnog zaceljivanja. Kratkorono, masaom zahvaenog predela podstie se rad krvotoka i oputaju okolni miii. Nakon poetnog leenja, telesna veba - kao to je joga - praktina je dugorona metoda oputanja i jaanja obolelih zglobova.
PREVEN CIJA
Zagrevanje pre naporne telesne vebe i hlaenje posle vebanja najdelotvorniji je nain da se izbegne burzitis i druga istegnua koja pogaaju kosti, miie i ligamente.
C ELIJA K IJA
SIMPTOMI
bolovi i naticanje stom aka vetro vi i oseaj nadutosti p r o liv blede stolice vrlo neugodnog m irisa koje mogu da plutaju u vodi, nekad sa utim kuglicama koje ostaju na povrini vode u toaletnoj olji umor, gubitak apetita i, konano, gubitak teine m ehurii koji svrbe na koi laktova i kolena kod osoba s derm atitisom herpetiform isom kod dece, zakasneli rast i slabost miia kod odojadi, znakovi hitnog stanja vezanog za eludano-crevni sistem u roku od nekoliko nedelja poto zaponu s uzim anjem itarica
OBRATITE SE LEKARU:
ako im ate celijakiju i ponete da oseate nove bolove u trbuhu, dobijete proliv ili gubite na teini; moglo bi da se radi o ranim znakovim a r a k a creva. ako vam se ini da se stanje vaeg odojeta ne popravlja u roku od nekoliko dana poto ste iz njegove ishrane izbacili itarice.
lijakija je osetljivost tankog creva na gluter elanevinu koja se nalazi u veini itarica, a ne i u kukuruzu i pirinu. Nepodnoenje glu drauje tanko crevo i za posledicu ima propadanj siunih prstolikih resica na sluzokoi (bitnih za af sorpciju hrane). Izraz celijakija (od grkog koiliakos) jednostavn znai bol u stomanoj duplji, ali bolest moe da irr komplikacije i izvan eluca i creva. ene s nelef nom celijakijom esto ne uspevaju da zatrudne, ako i uspeju, kod njih ee dolazi do spontanog p( baaja nego u zdravoj populaciji. Cak i posle le< nja, do zaea moda nee doi 18 meseci ili du< Bolest kod mukaraca moe da izazove im potencij i moe da im treba i dve godine od poetka leen da ponovo steknu potpunu polnu mo. Celijakija se esto javlja u uzrastu odojeta ili r, nom detinjstvu, ali do nje moe da doe u bilo koi uzrastu. ini se da ima jaku genetsku komponenti pogaa dvostruko vie ena nego mukaraca, nar< ito ena severnoevropskog porekla. Na Islandu, r primer, gde je praktino sve stanovnitvo skand navskog porekla, svako tristoto dete ima ovu bole; ali onaje relativno retka meu raznolikim stanovni tvom Sjedinjenih Amerikih Drava. Veina Ijudi s celijakijom prihvati zabranu pea nih proizvoda, testenina i ostalih vrsta hrane napra Ijene od integralnog ili preraenog peninog bran Kod pacijenata s celijakijom koji ne uspeju da izbac gluten iz ishrane 10 do 15 posto vea je verovatno< da e dobiti rak tankog creva.
UZROCI
ini se da je osetljivost na gluten nasledna i es pogaa brau i sestre, no njen taan uzrok je nepi znat. Neka istraivanja daju da se nasluti da poti< od nedostatka enzima koji razgrauje gluten. Drug pak, istraivanja ukazuju na manu u imunoloko sistemu zbog koje odreene elije napadaju crevr sluzokou kad je gluten u ishrani.
DI JA GN OS TI K I POSTUPCI
Da bi se dijagnostikovala celijakija, lekar e mot prvo da napravi analizu krvi da bi se ustanovilo jesu prisutna protivtela, koja e da budu prisutna ukolil
ste osetljivi na gluten. Moe da zatrai rendgensko snimanje s barijumovim kontrastom da bi se otkrile nepravilnosti na crevnoj sluzokoi. Konana dijagnoza zahteva biopsiju tako da siuni uzorak crevne sluzokoe moe da se pregleda pod mikroskopom.
odralo zdravlje eludanocrevnog sistema. Papain, enzim koji razgrauje belanevine, moe da vam pomogne da svarite bilo koju koliinu glutena koja vam promakne u ishrani; uzimajte 500 do 1000 mg na dan s obrocima.
REFLEKSOLOGIJA
LECEN JE
Korektivno leenje celijakije gotovo se u potpunosti zasniva na ishrani i u veini sluajeva pacijent reaguje bez potrebe za dodatnim merama.
Za proliv vezan uz celijakiju, refleksolog e da masira predele na tabanima povezane s uzlaznim debelim crevom, poprenim debelim crevom, dijafragmom, jetrom i nadbubrenim lezdama (Vidi str. 19 radi poloaja pojedinih predela).
JOGA
Primarno leenje sastoji se u menjanju ishrane. Lekar e da vas uputi da izbacite iz jelovnika vrste hrane koje sadre penicu, ra, jeam i zob. Verovatno moete da jedete hranu napravljenu s kukuruzom, pirinem i prosom i s penicom bez glutena, koju neki pacijenti dobro podnose. Dijetetiar moe da prepozna proizvode koji sadre gluten u malo verovatnim oblicima, kao to su sojin sos i izmenjen jestivi skrob, koji se dodaje celom nizu pakovanih vrsta hrane. U porodicama u kojima su poznati sluajevi celijakije, dojenje dece tokom najmanje etiri meseca i nedavanje peninih proizvoda do navrene jedne godine smanjuje verovatnou da e oboleti od ove boiesti. Dok creva ne budu ve gotovo sasvim zdrava, lekari e esto da savetuju obolelima od celijakije da izbegavaju masnu hranu i mlene proizvode, koje je relativno teko svariti. Ako patite od zatvora zato to ne dobijate dovoljno vlakana ishranom bez glutena, lekar e moda da vam preporui da pokuate da pojedete kaiku pirinanih mekinja pomeanu sa sokom ili voem. Ako ste omravili i delujete vrlo bolesno, lekar moe da vam prepie steroide, kao to je prednizon, kako bi se ubrzao oporavak creva.
Da bi se osnaio crevni trakt, praktiari preporuuju sledeu vebu: sedite na pod ispruenih nogu. Stavite desni taban s unutranje strane na levo bedro, s desnim kolenom na podu. Stavite levo stopalo na desno bedro. Izravnajte kimu, vrat i glavu. Zadrite taj poloaj 60 sekundi, zatim promenite strane. inite to to je mogue ee, i do 15 puta na dan.
Kora glatkog bresta (Ulmus fulva) dugo se ve upotrebljava za umirenje creva. Pomeajte !A kaiice praka u olji tople vode i odmah popijte, pa tako etiri puta na dan. Kaiica prave konare (Filipendula ulmaria) potopljena u olji tople vode moe da umiri creva i smanji verovatnou proliva.
LEENJE KOD K U E
Celijakija se retko preraste. Kljuni inilac u dranju bolesti pod nadzorom jeste prestanak uzimanja onih vrsta hrane koje su napravljene od glutena ili ga sadre, to znai da izbacite iz ishrane svu penicu, ra i jeam, a obino i zob. Neki pacijenti treba uz ishranu da uzimaju dodatne koliine odreenih hranljivih materija da bi se nadoknadio nedostatak gvoda i folne kiseline izazvan boleu. Ako se strogo dre dijete bez glutena, Ijudi obino ve nakon samo nekoliko dana ponu da se oseaju bolje. Potpun oporavak moe da potraje nekoliko meseci, dok creva ponovo ne dobiju svoju normalnu sluzokou. Nakon toga veina Ijudi moe da svari bilo koju vrstu hrane doputenu u ishrani bez glutena.
Informacije koje slede ukljuuju predloge za ublaavanje neprijatnih simptoma i dopunjavanje ishrane bez glutena.
ISHRANA
Moda su vam potrebne dodatne koliine folne kiseline, vitamina A i cinka da bi se ubrzao oporavak i
CIROZA
SIMPTOMI
e sto se ne javljaju nikakvi sim ptom i sve dok bolest ve nije ula u kasne stadijum e. Kad se pojave, sim ptom i ukljuuju: muninu, povraanje i gubitak apetita neuobiajeno dobijanje ili smanjivanje telesne teine utu boju koe i oiju (Vidi Zutica) tamnu m okrau krvave, crne stolice ili stolice neobino svetle boje povraanje krvi oticanje stom aka dugotrajan opti svrab oteena stopala ili noge crvene dlanove sm etnje pri spavanju i sm uenost um or ili slabljenje izdrljivosti poveane grudi kod m ukaraca gubitak polne elje m enstrualni porem eaji kod ena krvni sudovi nalik na pauka na grudima i ram enim a

ako prim etite bilo koji od gore navedenih sim ptom a; ako se pravilno ne lei, ciro za m oe da bude sm rtonosna.
iroza je ozbiljna degenerativna bolest koja s javlja kad se zdrave elije u jetri otete, obin kao posledica alkoholizma ili hepatitisa, i zamen oiljkastim tkivom. Kako elije jetre ustupaju mest tvrdom oiljkastom tkivu, ovaj organ prestaje pravi no da funkcionie. Teko oteenje moe da doved do otkazivanja jetre, a mogue i do smrti. Ciro 2 predstavlja i drugu opasnost: gusto oiljkasto tkiv usporava normalan protok krvi kroz jetru, dovode' do poveanja pritiska u krvnim sudovima koji snal devaju ovo podruje. U nekim sluajevima ovaj pr tisak toliko poraste da sudovi u jednjaku prsnu. Svake godine oko 26 000 Ijudi u SAD umire o ciroze. Bolest ne moe da se izlei osim, u nekim sk ajevima, presaivanjem jetre. Cesto moe da s uspori ili zaustavi, naroito ako se otkrije u ranim st< dijumima razvoja. Pacijenti koji misle da bi mogli c imaju cirozu morali bi bez odgaanja da odu lekari Ciroza je ozbiljna zbog vanosti organa koji p( gaa. Jetra, koja je teka oko 1,5 kg i velika otprilik kao rukometna lopta, najvei je unutranji organ telu. Meu mnogim funkcijama, jetra slui kao bita deo sistema za varenje stvaranjem ui, koja se u\ u unoj kesi, zatim isputa u tanko crevo, gd pomae da se razgradi masna hrana. Jetra tako pomae da se odri pravilan sastav krvi regulisanjei koliine masti, belanevina i eera koji ulaze krvotok. Kao primarni proiiva krvi u organizmi jetra radi na detoksikaciji alkohola, lekova i ostali mogue kodljivih hemijskih materija. Uz slezini jetra zadrava i odstranjuje istroena crvena krvr zrnca. A budui da pomae u uklanjanju bakterija virusa iz krvi, jetra je ivotno vaan deo imunolokc sistema. Ako vam jetra ne funkcionie na zadov( Ijavajui nain, podloniji ste infekciji. Jetra je izvanredno izdrljiva na bolesti i povredi Cak i poto je 70 posto njegove mase uniteno odstranjeno, organ jo uvek moe da funkcionie, i; ko sa smanjenom delotvornou. Ako su tegobe ko; su izazvale oteenje uklonjene ili ispravljene, jeti obino moe da se brzo oporavi. lako nikako ne mc e da se ponovo uspostavi funkcija u delovima jeti koji su pretvoreni u oiljkasto tkivo, moete daivil zdravim ivotom s preostalim delom ako se bole zaustavi na vreme. Kod ciroze postoji taka s ko nema povratka. Kako oiljkasto tkivo zamenjuje sv vie elija, ostaje sve manje i manje zdravih elija k( je bi trebalo da obavljaju mnoge zadatke koje jeti
182
ma. Konano se pojavljuju problemi u funkcionisaiju , a mogu i da se zadre. Zbog toga je vano to 3re da odredite uzroke koji se nalaze u pozadini aroblema i preduzmete mere za njihovo uklanjanje.
UZROCI
Ziroza se javlja kao posledica dugotrajnog oteivanja etre. Mogui uzroci ukljuuju viruse, genetske mane, due razdoblje oteanog protokaui i dugotrajnu izoenost lekovima i drugim otrovnim materijama. U i/eini sluajeva krivac je prekomerna potronja alkonola (vidi Alkoholizam ). Veza izmeu alkohola i ciroze potkrepljena je brojnim dokazima. Ispitivanja pokazuju da iako umerena koliina alkohola moe da pomogne u ^preavanju m odanih udara, potpuno je jasno da t'elike koliine alkohola imaju tetno dejstvo na jetru. Na primer, Francuzi -u ven i po potronji v in a imaju relativno nisku stopu sranih oboljenja, no stopa obolelih od ciroze u Francuskoj je vrlo visoka. Mnogi lekari veruju da vie osoba koje piju umire od ciroze nego to ih se zatiti od sranih bolesti. Jednostavno reeno, to vie alkohola pijete - i ;to ee - vea je verovatnoa da ete dobiti cirozu. Budui da organizam mukaraca i ena prerauje alkohol na razliite naine, koliina koju moete da popijete bez opasnosti uveliko zavisi od vaeg pola. Uopteno govorei, mukarci mogu da piju dva ili tri alkoholna pia na dan ne pretrpevi oteenje jetre. Zene, s druge strane, mogu bez opasnosti da uzmu samo jedno ili dva pia na dan. Uprkos ovim smernicama vano je napomenuti da podnoenje alkohola moe da se razlikuje od osobe do osobe. Kod nekih osoba jedno pie na dan dovoljno je da ostavi trajne oiljke na jetri. Ako pijete - naroito ako pijete mnogo i esto - neka vas lekar pregledada vidi ima li znakovaciroze. To je nuno ak i ako se oseate zdravi, budui da se simptomi ciroze ne pojavljuju sve dok nije ve prekasno za zaustavljanje razvoja bolesti ili usporavanje njenog napredovanja. Prekomerna potronja alkohola gotovo neizbeno vodi do ciroze. Neke osobe koje mnogo piju dobiju alkoholni hepatitis, upalu jetre koja moe da potraje nedelju ili dve, stvarajui simptome munine, temperature, gubitka apetita, utice i smuenosti. S
vremenom ova bolest moe da dovede i do ciroze. ak i osobe koje malo piju, pa sebi priute pijanenje od nekoliko dana, mogu da obole od poremeaja poznatog pod imenom masna jetra, koji se javlja kad se elije jetre poveaju usled nakupljanja masti i vode. Ova tegoba moe da urodi bolovima ili osetljivou jetre, privremenom uticom i poremeajima drugih funkcija jetre. (Masna jetra moe da se javi i kao posledica dijabetesa, gojaznosti ili tekog oblika neuhranjenosti.) Nakon alkoholizma, najei uzrok ciroze je hepatitis, opti naziv koji podrazumeva upalu jetre. Od raznih oblika ove bolesti, samo d v a - hepatitis B i hepatitis C - verovatno e da dovede do ciroze. Oiljkasto tkivo obino se pojavljuje poto hepatitis postane hronian (tj. poto je trajao est meseci ili due). Simptomi isprva mogu da budu tako blagi da pacijenti s hroninim hepatitisom ak ni ne uviaju da im se u jetri stvaraoiljkastotkivo. U meuvremenu, oteivanje se nastavlja i moda e kasnije u ivotu za posledicu imati teku cirozu. Stoga je vano da osobe s hepatitisom redovno obavljaju lekarske preglede. A budui da je hepatitis zarazan, analize bi morali da obave i lanovi porodice zaraene osobe. Ciroza se ponekad, iako retko, javlja zbog nasleenog poremeaja jetre. Kod Vilsonove bolesti, na primer, genetska mana koi metabolizam bakra u organizmu. Kao posledica prekomerne koliine taj metal se gomila u raznim telesnim organima, naroitojetri, gde unitava tkivo. Naslian nain, kod hemohromatoze organizam apsorbuje suvinu koliinu gvoa, koja oteuje jetru i izaziva stvaranje oiljkastog tkiva. Ovaj poremeaj uglavnom pogaa mukarce uzrasta izmeu 40 i 60 godina; ene obino ne pogaa zato to njihov organizam gubi gvoe tokom menstruacije. Deci koja se rode s galaktozemijom nedostaje enzim potreban za varenje mlenogeera. Uobiajeno je da mleni eer bez ikakve tete i opasnosti proe kroz sistem za varenje i izae iz tela. Kod osoba s galaktozemijom, ova se materija gomila u jetri u nivoima koji postaju otrovni i mogue smrtonosni ako se primereno ne lee. Maloj deci s ovim poremeajem moralo bi da prestane da se daje mleko i da pone da se daje vetako adaptirano mleko. Neka deca se raaju bez unih kanalia ili s izoblienim kanaliima. Budui da u ne moe da istekne iz tela, nakuplja se u jetri i konano je zatruje.
CIROZA
NASTAVAK
lako ovaj problem ponekad moe da se ispravi operacijom, veina dece s ovim poremeajem umire od ciroze pre nego to navri drugu godinu. Ciroza moe da se javi i kao posledica stanja, kad kamen u u i blokira protok ui i izazove njeno zadravanje u jetri tokom dueg vremenskog razdoblja. Bolest isto tako moe da se pojavi kao posledica dugorone izloenosti nekim lekovima, ukljuujui metotreksat i izoniazid i otrovnim materijama u okolini, kao to su pesticidi i jedinjenja na bazi arsena.
DIJAGN O STI KI POSTUPCI

Bolesnikova istorija bolesti i simptomi, zajedno s nalazom lekarskog pregleda, obino su dovoljni da se utvrdi da li se radi o cirozi. Kad se dijagnoza jednom postavi, lekar e moda zatraiti jednu ili vie analiza funkcije jetre, kojima se na osnovu uzoraka krvi prepoznaju specifine bolesti jetre i procenjuje opte zdravstveno stanje toga organa. Lekar e moda da zahteva i biopsiju ili uzorak tkiva jetre da bi utvrdio uzrok ciroze. Tokom togzahvata u jetru se uvlai igla da bi se izvukao komadi tkiva, koji se zatim alje u laboratoriju na analizu.
LECEN JE
Najbolji nain leenja ciroze je otklanjanje uzroka koji se nalazi u pozadini svega. To bi moglo da znai prestanak uzimanja alkohola, traenje leka za hepatitis ili nasleenu bolest, ili uklanjanje odreenih materija iz ishrane ili okoline.
Zaepiti bocu najbolji je lek i za alkoholni hep titis i za masnu jetru izazvanu alkoholom. Obe I gobe obino prou kad pacijent dovoljno dugo pije da mu se jetra oporavi. U konvencionalnc leenju ciroze izazvane hroninim hepatitisom , r glaava se vanost odmaranja, pravilne ishrane, mogue i upotrebe leka interferona. Neke vrste \ patitisa ne mogu da se izlee. Kod Vilsonove bolesti lekari obino prepisi lekove koji oslobaaju organizam od nakupljen bakra. Moda e biti nuno da se nastavi s uzinr njem tih lekova ceo ivot. U sluaju hemohromal ze, najbolji nain da se reite vika gvoa je vaer krvi jednom ili dvaput nedeljno. U tome bi treb; da budete upornii ak dve godine ili dok nivo gvc a ne dosegne zdrave granice. Leenje se tada r stavlja svaka dva do etiri meseca. Teki oblik ciroze moe da zahteva presaivai jetre - ozbiljan zahvat na koji se obino gleda kao poslednje utoite. Presaivanje nije prikladno re: nje za svakoga: neki pacijenti su prestari, premlad prebolesni za taj zahvat. A osobe ija je ciroza pos dica zloupotrebe alkohola moraju da pokau da n gu da se suzdre od alkohola tokom dugog vrem< skog razdoblja pre operacije. Lekari su po pra\ neodluni u pogledu presaivanja jetre ako e je | cijent samo zloupotrebiti. Kao to je sluaj sa svakom veom operacijc presaivanje jetre moe biti riskantno. Nova jetra n e da ne funkcionie na zadovoljavajui nain ili je ganizam moe odbaciti. Isto tako postoji opasnost e nakon operacije uslediti infekcija. Ipak, opta stc
Specifini lekovi za cirozu zavise od njenog stvarnog uzroka i stepena razvoja. Osim zaustavljanja napredovanja bolesti, konvencionalno leenje za cilj ima da ispravi i bilo kakve komplikacije, kao to je unutranje krvarenje, koje same po sebi mogu da izazovu invalidnost ili ak da ugroze ivot. Ako je u vaem sluaju uzrok ciroze alkoholizam, jednostavno morate da prestanete da pijete - odmah i potpuno. Ako nastavite da pijete poto vam je postavIjena dijagnoza ciroze, verovatnoa da ivite due od pet godina manja je od 40 posto. Ako prestanete da pijete, verovatnoa se poveava na 60 do 70 posto.
Budui da jetra ima kljunu ulogu u preradi lekova, alkohola i otrovnih materija u organizmu, oboleli od ciroze moraju da izbegavaju sve to moe da nanese dalja oteenja organu. Ako imate cirozu, vaa jetra moda ne moe da prerauje lekove na zadovoljavajui nain. Svakako se posavetujte s lekarom pre uzimanja bilo kakvog leka, ukljuujui pilule za kontracepciju, antibiotike i lekove koje moete da kupite bez lekarskog recepta, kao na primer paracetamol.
184
uspenosti ovoga zahvata je obeavajui. U SAD, na primer, 60 do 75 posto odraslih pacijenata i 90 posto dece preivi operaciju. Pacijenti s presaenom jetrom nakon operacije ive proseno petgodina.
Alternativni naini leenja ciroze uglavnom nastoje da ubrzaju funkcionisanje zdravih elija jetre kao i da ublae neugodnost i oslabljenost organizma povezane s boleu.
KIN ESKA MEDICINA
Budui da jetra mora da proiava materije koje uu u organizam, pacijentima s cirozom esto se savetuje da razgovaraju s lekarom pre nego to ponu da uzimaju velike koliine vitamina ili dodatne koliine drugih hranljivih materija. Oboleli od ciroze morali bi da izbegavaju nekuvane koljke, koje se ponekad vade sazagaenih mesta i moda nose organizme koji mogu biti uzrok hepatitisa ili drugih bolesti.
PREVENCIJA
Ako pijete, znajte svoje granice i nemojte ih prelaziti. Uopteno govorei, mukarci mogu da popiju dva ili tri pia na dan, a da pritom ne pretrpe oteenje jetre. Bezopasna granica za e n e je jedno ili dva pia nadan. Ipak, imajte na umu da se podnoenje alkohola moe mnogo da se razlikuje od osobe do osobe. Lekari esto savetuju Ijudima da sebi postave dnevno ogranienje od jednog ili dva pia i da izbegavaju da piju svaki dan. Izbegavajte nekuvane koljke. Nikada ne meajte alkohol i lekove. Neki lekovi, ukljuujuiparacetam ol, reagujusalkoholom i mogu daotetejetru. Izbegavajte izlaganje industrijskim hemijskim materijama, koje mogu da uu u krvotok i izazovu oteenje jetre. Pobrinite se da vam ishrana bude zdrava i raznovrsna. Preduzmite mere opreza da izbegnete zarazu hepatitisom . Praktikujte siguran seks i - ako upotrebljavate intravenske droge - naroito se pobrinite da izbegavate prljave igle. Pre putovanja u zemlje gde ova bolest vlada, raspitajte se kod svojega lekara za vakcinu protiv hepatitisa i injekcije imunolokog seruma globulina. (Injekcije imunolokog seruma globulina osiguravaju gotove odbrambene belanevine zvane protivtela, dok vakcinisanje podstie organizam da stvara svoja vlastita.)
Razliito kinesko bilje, koje se upotrebljava u kombinacijama, moe da ubrza zdravo funkcionisanje jetre. Samoleenje moe da bude opasno; lekove bi iskljuivo smeo da propie strunjak.
Veruje se da kalj (Silybum marianum) ubrzava zdravo funkcionisanje jetre. Posavetujte se s osposobljenim strunjakom pre upotrebe ovog leka.
HOM EOPATIJA
Odreeni homeopatski lekovi, ukljuujui Taraxacum officinale i Chelidonium majus, mogu da poveaju delotvornostzdravih elija u jetri u sluajevima ciroze. Savetujte se s osposobljenim homeopatom u pogledu njihove pravilne upotrebe.
ISHRANA
Pravilna ishrana esto ima vrlo vanu ulogu u leenju ciroze. lako delovi jetre koje je zamenilo oiljkasto tkivo ne mogu da se obnove, raznolikom ishranom koja sadri dovoljno voa, povra, itarica, mleka i belanevina - moete da ubrzate obnavljanje elija u netaknutom delu jetre. Odrasle osobe obolele od ove bolesti treba da prate unos belanevina u organizam. Premalo belanevina moe da uspori obnavljanje elija, a previe moe da povea koliinu amonijaka u vaem krvotoku, to moe da dovede do mentalnih oteenja. Proverite kod lekara ili nutricioniste koja je koliina belanevina dobra za vas.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim s/ovima.
J I P
J E
J A
SIMPTOMI
tvrda i/ili ne ba esta stolica ili naprezanje pri pranjenju creva vodenasta i/ili uestala stolica
Zatvor
BOLEST/TEGOBA
Proliv
gliste u stolici, koje moda izgledaju kao
Infekcija iglastim, okruglim ili trakastim glistar
konii svetle boje; mogu svrab u predelu mara
smena tvrde/ne ba este i vodenaste/uestale stolice
Sindrom iritabilnog creva-, tumor debelog
creva; dijabetes, naizmenina upotreba laksativa i sredstava protiv proliva
velika stolica izuzetno neugodnog mirisa; gubitak teine uprkos dobrom apetitu; bolovi u stomaku bilo kakvi vidljivi tragovi krvi u stolici
Tegobe s guteraom, mogue povezane
s celijakijom
Brojne mogunosti, ukljuujui uljeve, analnu fisuru i rak debelog creva Mogu rak debelog creva
uporna retka trakasta stolica; mogue krvarenje iz mara tamnosmea ili crna, katranasta stolica metalnoga mirisa; mogui bolovi u stomaku
Krvarenje iz gornjeg ili sredinjeg dela gastroi stinalnog trakta, izazvano bilo kojom u celom nizu tegoba ili upotrebom odreenih lekova
Upala slepog creva
stolica koja je ili pretvrda ili prevodenasta; bolovi u stomaku; nadutost; munina; povraanje; temperatura crna ili tamnocrvena stolica; povraanje s krvlju; modrice; krvni sudovi na koi u obliku pauka; umor; ukasta koa i oi; gubitak ili dobijanje na teini; nadut stomak bleda ili kredasta stolica; mokraa tamnonarandaste boje do boje aja; ukasta koa i oi; tup bol u stomaku, temperatura, drhtanje, jeza
Ciroza
Zuni kanal zaepljen kamenom; poremeaj une kese; poremeaj jetre
186
T A DA U R A D IT E
romenite ishranu tako da bude bogata vlaknima pijte najm anje osam aa vode na dan. Dbilno uzimajte tenost da nadoknadite zgubljenu. Ako proliv ustraje vie od 1 sati, potraite lekarsku pomo. 8 dite lekaru; lek koji ete nabaviti la lekarski recept moe da izlei infekciju.
O STA LE INFORM ACIJE

Vie od 30 moguih uzroka: iritabilno crevo, analna fisura, depresija i neaktivnost. Vie od desetak uzroka, ukljuujui grip i trovanje hranom.
Govori se da se uzimanjem pelena (Artemisia absinthium) tri puta na dan u obliku pilule ili aja (prelijte 1olju kipue vode preko 7- l kaiice pelena; neka odstoji 1 m 0 inuta) lee brojna zagaenja glistam a Laksativi mogu da oponaaju bolove u stomaku izazvane sindromom iritabilnog creva ili tumorom debelog creva. Vidi Rak debelog creva.
\ko esto upotrebljavate laksative i lekove protiv > roliva, postepeno sm anjujte njihovu upotrebu ive dok ne budete m ogli sasvim da prekinete; > toga, bez odlaganja se obratite lekaru radi sim > raviln dijagnoze. e dite kod lekara. Moda morate da iskljuite z ishrane svu hranu koja sadri gluten.
Ako celijakija spreava apsorpciju gvoa, vitamina B 12 ili folne kiseline, uzimajte dodatne koliine tih hranljivih m aterija. Nikada ne zanemarujte analno krvarenje; ono moe da ukazuje na rak debelog creva. Ako se lei rano, rak debelog creva je izleiv; ako se ne lei, moe da bude smrtonosan. Kunim priborom za testiranje moete da utvrdite im li krvi u stolici; crvenkastosmea boja moe a da bude i posledica crvene hrane poput cvekle.
dite kod lekara jo danas - odmah ako je pacijent Jete ili ako je krvarenje obilno. dite kod lekara jo danas; rana i tana dijagnoza e bitna. dite kod lekara jo danas radi pravilne dijagnoze; zvestite ga o svim sredstvima koja uzimate, ia lekarski recept ili bez njega.
Ddmah se obratite svom lekaru li potraite hitnu pomo.
Ddmah se obratite svom lekaru ili potraite -litnu medicinsku pomo; ciroza moe da bude
D pasna po ivot.
Izbegavajte alkohol, jako m asnu hranu i sve lekove (osim onih koje vam je prepisao va lekar) da biste poboljali funkciju jetre.
Jsvojite ishranu s malo m asti. Ako su bolovi j stomaku jaki ili je prisutna temperatura, Ddmah posetite lekara. Vidi Zuno kamenje
Simptomi mogu da se ublae dodatnim koliinama
vitamina K.
Hepatitis.
IREVI
V
SIMPTOMI
Prvi stepen ira je upaljen, bolan, ponekad pulsirajui vori ispod koe, koji se najee pojavljuje na licu, vratu, stranjici, ispod pazuha ili - retko na enskoj bradavici. Posle nekoliko dana ir se razvije u ispupenu, crvenkastu ranicu s belim ili utim sreditem; moe da bude izuzetno bolan zbog nakupljanja gnoja ispod koe. Grupa ireva naziva se karbunkul; ir na onom kapku je miak.
ir ili furunkul moe da izgleda kao ruan ir aii je zapravo posledica infekcije stafilokokoi koja je zahvatila zaepljeni folikul dlake ili, poneka lojnu lezdu. (Vidi Akne.) U poetku ir je crven osetljiv; posle nedelju do 10 dana ispod koe se sk pi gnoj, zbog ega sredite ira dobije beliastu boj Cnoj je zapravo tvorevina belih krvnih zrnaca - ko je odbrambeni sistem organizma poslao da se bore infekcijom - pomeanih s bakterijama i odumrli eiijama koe. Cir moe prilino da natekne i post ne bolan pre nego to pukne koa, gnoj istee, a rai zaceli. Karbunkul je skup ireva. Pre pojave antil otika poetkom ovoga veka, karbunkul se smatr, oboljenjem koje moe da bude opasno po ivot.
UZROCI
OBRATITE SE LEKARU:
ako ir izaziva preterane bolove; moda ete da poelite da vam ga lekar zasee i istisne. ako je upala praena temperaturom, ili vam se ir pojavi na usnici, nosu, obrazima, elu ili kim bilo kakva i; infekcija na tim mestima dovodi vas u opasnost od sekundarne infekcije zbog unutranjeg irenja bakterija krvotokom do kime ili mozga. ako m islite da imate karbunkul. Radi se o ozbiljnoj tegobi koja b i se morala leiti antibioticima. ako imate ir koji je vrlo osetljiv, naroito ako se iz njega ire crvene crte ili imate temperaturu i trese vas groznica; moda se infekcija proirila.
Bakterije stafilokoka koje prouzrokuju pojavu ire obino ulaze u organizam kroz posekotine, ogreb tine i druga oteenja koe. Razliiti inioci mogu i deluju na sklonost nekih osoba irevima, ukljuuji poremeaje imunolokog sistema; dijabetes, izl enost odreenim industrijskim hemikalijama; pi teranu upotrebu kortikosteroida; obradu lezija oteenja na koi proizvodima na bazi petrolej. uopte slabo zdravstveno stanje, higijenu ili ishrar
LEEN JE
Veina ireva moe jednostavno da se lei kod ku pranjem inficiranog podruja antibakterijskim sap nom i stavljanjem vruih obloga, koji pomau da do kraja sazri. Antibiotici povrinske primene k mogu da se kupe bez lekarskog recepta takoe delotvorni u ograniavanju irenja bakterijske inft cije. Ne istiskajte i ne zasecajte ir sami; veina ii va pukne sama posle otprilike dve nedelje. Kad se dogodi, perite lagano taj predeo sve dok gnoj potp no ne prestane da se pojavljuje, a zatim prekrijte f sterom da biste izbegli ponovno inficiranje i spre< da istisnuti gnoj doe do drugih delova koe i pro infekciju. Svakako dobro operite ruke i dezinfiku pekire.
KO N VEN CIO N ALN A M ED IC IN A
\ko je bol jak ili ako ir nikako ne puca, lekar moe ia ga zasee i drenira pazei da sve bude sterilno. 3a bi se izleio tei oblik izbijanja ireva, lekar e noda da prepie oralni antibiotik kao to je eritronicin ili dikloksacilin.
zaustavi infekciju. Za vrlo bolne ireve probajte Hepar sulphuris, a za one koji sporo zarastaju probajte Silicu, iste jaine i uestalosti.
ISHRANA
\LTER N A TIV N 1 NAINI L E E N J A
Zirevi mue Ijude ve vekovima i Ijudi se koriste ;vim vrstama lekova. Budite oprezni kad isprobavate alternativne lekove na svojoj koi jer pogrenim leenjem moete zapravo da pogorate infekciju.
(AYURVEDSKA)
Slaba ishrana i odreeni nedostaci hranljivih materija mogu da oslabe imunoloki sistem organizma. Osim to e preporuiti ishranu bogatu voem i povrem, nutricionista moe da predloi da jedete vie belog luka (Allium sativum) zbog njegovih antiseptikih svojstava i hranu bogatu cinkom da bi se ojaao odbrambeni sistem organizma. To moete da postignete ishranom ili moete da uzimate do tri kapsule belog luka i dodatnih 45 mg cinka na dan.
UURVEDSKA
MEDICINA
LEEN JE KOD K U E
Pomou toplih obloga ili tople kupke s dodatkom Epsomove soli iz ira e se izvui gnoj. Mukarci koji dobiju ir na licu trebalo bi da se pre brijanja operu antibakterijskim sapunom i da nanesu antibakterijsku kremu kad zavre. Oduprite se elji da zaseete ili istisnete ir sami; posledica bi mogla da bude teka sekundarna infekcija. Veina ireva pukne sama od sebe; u nekim sluajevima ir proe bez pucanja i nestane ispod koe.
<uvani luk - zamotan u tkaninu radi zatite koe lavodno pomae iru da sazri.
BILJE
KINESKO LEKOVITO
<inesko travarstvo usredsreuje se na smanjenje /ruine u telu, za koju se smatra da je uzrok ireva. 3okuajte da pijete aj od maslaka (Taraxacum vonolicum), hrizanteminog cveta (Chrysanthemum ndicum) ili Ijubiice (Viola yedoensis).
LEKOVITIM BILJEM
LEENJE
3ostoji veliki broj biljnih lekova za ireve. Za suzbijaije upale moete da birate izmeu masti napravljene ; belim slezom (Althaea officinalis), biljnog obloga od bresta (Ulmus fulva) i tinkture od perunike (Iris versi:olor) ili m (Commiphora molmol). ire Za suzbijanje infekcije nanesite ulje melaleuke [Melaleuca spp.) na ir etiri do est puta na dan. Eterina ulja bergamote (Citrus bergamia), lavande [Lavandula officinalis), kamilice (Matricaria recutita) i kadulje (Salvia officinalis) takoe se preporuuju zbol svojih antibakterijskih svojstava. Hidrastis (Hydrastis canadensis) sadrii alkaloid poznat kao berberin, za koji se tvrdi da ima svojstva suzbijanja bakterija; zmeajte s destilovanim hamamelisom (Hamamelis t'irginiana) i upotrebljavajte kao sredstvo za ispiranje.
PREVENCIJA
Oteenja koe ine osobu podlonu infekcijama koje izazivaju ireve. Mogu da ih izazovu posekotine od brijanja; isto tako i kontaktni sportovi, fiziki rad, ugrizi insekata i niz drugih svakodnevnih aktivnosti. Evo nekoliko saveta: Redovno se perite i pravovremeno zbrinite manje ozlede na koi. Nikada ne delite pekire, posteljinu, odeu ili sportsku opremu s nekim ko ima ir ili neku drugu infekciju. Odea, posteljina i pekiri takve osobe trebalo bi da se peru svakodnevno u vrlo vruoj vodi s prakom za pranje ili izbeljivaem. Nikada ne istiskujte ir. Gnoj moe da proiri infekciju i izazove komplikacije, poput sekundarne infekcije ili karbunkula.
HOM EOPATIJA
<\ko ir izae iznenada i vrlo je crven i vru, Belladonna (12x) tri do etiri puta na dan moe da uspori ili
M IAK
V
SIMPTOMI
miak (hordeolum): crven, topao, osetljiv na dodir i ponekad bolan otok uz ivicu kapka. (Vidi takoe llustrovani dijagnostiki vodi.) Halazion: relativno bezbolna, glatka,
okrugla izboina unutar lojne lezde kapka.
ako se otok ne povue nekoliko nedelja. ako otok utie na vid. ako oseate bol u oku. ako se mici ponovo pojavljuju. Cmiak moe da bude simptom drugih bolesti kao to su dijabetes i hronine kone tegobe.
ci onog kapka koji ukazuje na infekciju om lezde. lako se mici obino nalaze sa spoljne stra ne kapka, mogu da se pojave i s unutranje strane Spoljni miak poinje kao iri uz trepavicu, zatim se pretvara u crven, bolan otok koji obino, pr nego to prsne i zaceli, traje nekoliko dana. Vein spoljnih miaka kratko traju. Unutranji miak (s unutranje strane kapka), tc koe izaziva crven, bolan otok, ali njegov poloj spreava izlazak gnoja na kapku. Poto infekcija prc e, miak moe potpuno da se povue ili moe d ostane mala, tenou ispunjena cista ili kvrica koj moe da bude prisutna due vreme, pa e morati d se otvori hirurkim zahvatom. H alazion je takoe znak inficirane lezde na kaf ku, ali, za razliku od mika, to je vrsta, okrugl; glatka izboina koja je obino malo udaljena od ivic kapka. Cm ici i halazioni uglavnom su bezopasni i re ko kode oku ili vidu. Mogu da se pojave u bilo kor dobu i obino se opet pojave, na nekom drugom de lu kapka.
m iak je iri ili apsces na gornjoj ili donjoj ivi
UZROCI
Cm ike najee prouzrokuju stafilokokne bakterij
koje esto ive u nozdrvama. Bakteriju moete c prenesete na kapak tako da dodimete nos i zatii protrljate oi. Halazion prouzrokuje zaepljenje izvodnog k; nalia lezde koja pomae podmazivanje kapka. zaepljenoj lezdi moe da doe do razmnoavan bakterija, a upala koju izazovu dovodi do stvaran tvrde izboine.
LEEN JE
lako su bolni i runi, m ici veinom prou za nek< liko dana, sami od sebe ili uz jednostavno leenj Halazioni se, takoe, esto povuku sami od seb e,; moe da bude potrebno mesec dana ili due.
190
Cmiak se obino lei stavljanjem toplih obloga na obolelo oko, etiri puta na dan po 10 do 20 minuta, nekoliko dana za redom. Na taj nain se smiruje bol i upala, pa se ubrzava sazrevanje mika. Kad stavljate oblog, oko treba da bude zatvoreno. Kad miak formira gnojnu glavicu, nastavite da primenjujete obloge kako biste smanjili pritisak i ubrzali prskanje. Nemojte istiskivati miak, ve ga ostavite da prsne sam od sebe. Ako se mici esto pojavljuju, lekar moe da preple antibiotiku kremu ili rastvor. Nanositeje na kapak (oko treba da bude zatvoreno) prema uputstvima. Ponekad, ako negde drugde u organizmu postoji stafilokokna upala, lekar moe da prepie sistemske antibiotike za uzimanje na usta, na primer eritromicin. Ako ovakvo leenje ne uspe, verovatno e biti potrebno operativno odstranjivanje mika. Manji operativni zahvat moe da bude potreban i za odstranjivanje ciste koja moe da nastane kao posledica unutranjeg mika. Posle primene lokalnog anestetika, oftalmolog e da otvori cistu i odstrani njen sadraj. Kapakobino brzozaraste. Mada se halazion esto povue sam od sebe, primena toplih obloga i kortikosteroidne masti moe da ubrza proces. Halazion takoe moe da se odstrani jednostavnim hirurkim zahvatom uz lokalnu anesteziju. Posle zahvata lekar e zatitnom gazom i flasterom pokriti oko na 8 do 24 sata kako bi se spreilo krvarenje i oticanje.
Za ublaavanje bolova i upale kod mika, strunjaci za biljnu medicinu preporuuju struno pripremljene kapi za oi od lekovite oanice (Euphrasia officinalis). Mogu da prepiu i preparatza uzimanje na usta od ika (Arctium lappa).
ISHRANA
Ako se mici i halazioni esto pojavljuju, nutricionista moe da vam preporui uzimanje dodataka vitaminaA i C ko ji, ini se, uvaju zdravlje koe. Moete da probate i ishranu za sistematsko proiavanje organizma koja se sastoji samo od sveeg voa i povra, jogurta, vonih ajeva, sokova i mineralne vode i primenjuje se do nedelju dana. Naturopati veruju da ova dijeta, ako se ponavlja u pravilnim razmacima, moe da sprei nastanak mika.
LEEN JE KO D K U E
I na mike i na halazione stavljajte tople obloge etiri puta na dan po 10 do 15 minuta, nekoliko dana za redom. Kad miak sazri, sam e prsnuti. Oblog moete da napravite i tako da ajnu vreicu navlaite toplom vodom i stavljate tri do etiri puta na dan po 5 minuta na zatvoreno oko.
lako neki alternativni naini leenja mogu da pomognu u ublaavanju infekcija onog kapka, nikad nemojte na oko nanositi preparate ne posavetovavi se s lekarom. Neka antiseptika sredstva i lekovi mogu lako da povrede povrinu oka. Kad na kapak stavljate losion ili oblog, oko treba da bude zatvoreno.
AKUPUNKTURA
PREVENCIJA
Ako se mici ponavljaju, treba svakodnevno da istite spoljni deo onih kapaka. Stavite nekoliko kapi vrlo blagog dejeg ampona u olju tople vode i promeajte. Koristei pamuni tapi (za ienje uiju), jednom na dan smesom neno prebriite kapke, drei oi zatvorenima. Vrlo je vano izbegavati dodir onih kapaka s kozmetikim preparatima, prljavim pekirima ili zaraenim rukama. Cesta primena toplih obloga na prvi znak infekcije spreie dalje zatvaranje lezda u onim kapcima. Da biste spreili irenje infekcije na druge lanove vaeg domainstva, kao oblog koristite istu tkaninu za jednokratnu upotrebu i nemojte koristiti zajednike rukavice za kupanje ili pekire.
U tradicionalnoj kineskoj medicini veruje se da su sve vrste ireva, ukljuujui mike, izazvane navalom toplote. Kako bi rasprio toplotu, strunjak za akupunkturu moe zabosti igle u take Beika 54, Slezina 10 i Jetra 11 (vidi Dodatakza poloaj taaka).
V O R I I
itajte ovu kolonu kako biste nali svoje sim ptom e. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
Proverite kod lekara svaki nov ili neobian vori koji ne znate da objasnite; takvi vorii mogu da budu znak raka. jedan ili vie crvenih voria napunjenih gnojem prenika od pola do dva i po centimetra , na licu, butinama, vratu, laktovim mogu a; da traju dve nedelje ili ponekad due. vori koji moe a ne mora da bude li bolan i koja se nalazi obino s gornje, spoljne strane dojki ir
BOLEST/TEGOBA
Dobroudna cista (moe da nastane i nestane hormonskim promenama kao kod menstrualr ciklusa); mogue, kancerozni tumor (moe nam rekati ili nabrati kou koja se nalazi iznac ili moe izazvati uvlaenje bradavice i svrab). Kila (hernija)
otok ispod koe, posebno u podruju prepona i trbuha; moe da bude m ekan; moete osetiti bol i teinu kad sedate
jedan ili vie bezbolnih voria ili otoka, najee na vratu, laktovima i preponama
Moda nateeni lim vorovi izazvani prisust fni infekcije negde u telu; mogu da budu znak H < kinove (Hodgkinove) bolesti ili drugih limfom Mononukleoza
oticanje, naroito na vratu, laktovima ili preponama, praeno slabou, povienom temperaturom i bolom u grlu bolno poveanje pljuvanih lezda (koje su smetene izmeu uha i vilice) praeno groznicom, glavoboljom, umorom i povienom temperaturom
Mumps (zauke)
m vori boje mesa ili belkaste boje s ali poveanim krvnim sudovima, ili vrst vori kao to je bradavica koja postepeno raste, posebno na delovima tela izloenim suncu bezbolni vori na testisu; najee kod m laih i mukaraca srednjih godina
Moda samo bradavica, ali mogue i rak bazalnih elija ili rak elija pljosnatog epitela.
Moda dobroudna cista, a moe biti li i kancerozni tumor.
192
TA DA U RADITE
O S T A L E IN FO R M A C IJE
itavljajte tople obloge da bi ir to pre sazreo. I stite i prekrivajte puknuti ir sve dok to jodruje ne zaraste. Nemojte istiskivati li probijati ir sam i.
irevi su posledica stafilokokne infekcije. Lekovitim biljem kao to su ehinacea (Echinacea spp.) i kanadska utika (Hydrastis canadensi) moe da se ubrza suzbijanje infekcije. Mleni kanalii mogu da nateknu tokom nekih faza menstrualnog ciklusa, izazivajui ciste; kofein moe da pogora ovo stanje.
3 ogledajte Dojke - rak i Dojke - tegobe. Jvek proverite kod lekara svaki novi ii neobian vori.
Dbratite se lekaru. Verovatno e vam biti X3trebna operacija da biste zaleili oteenje.
Nemojte se zavarati veliinom. Sto je sitniji otvor malog oteenja, to je verovatnije da e doi do prekida dotoka krvi u ispupeno tkivo - to je ozbiljan poremeaj. Pratei simptomi u sluaju limfoma mogu da budu poviena temperatura, gubitak apetita, znojenje, opti oseaj slabog zdravlja i ponekad svrab. Odreeni vitam i neki biljni i homeopatski ini naini leenja mogu da ubrzaju oporavak, posebno jaanjem imunolokog sistem a. Testisi mogu da nateknu kod deaka u pubertetu ili odraslog muaraca i kad se ne radi o zaukam a.
Ddmah se obratite lekaru radi dijagnoze. ^ apaljenje moe da zahteva leenje

3ntibioticima.
Dbratite se lekaru da biste potvrdili dijagnozu. Ddmarajte se u krevetu i postepeno se vratite lormalnim aktivnostima. lauke kod dece zahtevaju mirovanje u krevetu paracetamoi protiv bolova. Kod deaka j pubertetu i odraslih mukaraca potrebna e lekarska pomo zbog m anje opasnosti x steriliteta. J
/idi Koa - rak i llustrovani dijagnostiki /odi.
Gotovo svi oblici raka koe povezani su sa izloenou suncu, pa ograniite izlaganje suncu i zatitite se od njegovog delovanja.
Zidi Testisi - rak i Testisi - tegobe.
Mukarci bi trebalo redovno da pregledaju testise neno opipavajui kou izmeu prstiju i nastojei da provere im li voria. Rak testisa je izleiv a u velikom broju sluajeva ako se rano utvrdi. Dobroudna cista moe da se stvori ako je cev kroz koju prolazi seme - epididimis (pasem enik) zaepljen.
D EB ELO C R E V O - RAK
SIMPTOMI
U ranijim stadijumima karcinom kolorektuma ili rak debelog creva obino ne stvara nikakve simptome. Najverovatniji znakovi upozorenja jesu: promene u pranjenju creva, ukljuujui uporan zatvor ili proliv, oseaj nemoi da se u celosti isprazne creva ili krvarenje iz izlaznog dela debelog creva stolica s krvlju obojenim tamnim delovima ili duge tanke stolice nalik na olovku eludane smetnje, povremeni grevi, uestali bolovi od gasova, goruica, munina, povraanje, nadim anje ili oteano gutanje neobjanjiv umor ili gubitak apetita ili teine
ako primetite promenu u pranjenju creva, krvarenje iz izlaznog dela debelog creva ili vidite krv u ili na stolici. Nemojte pretpostavljati da im ate uljeve, dogovorite pregled zadnjeg creva, a moda i sigmoidoskopiju. ako imate uporne bolove u trbuhu, neobian gubitak teine ili ste umorni. Ti simptomi mogu da budu posledica drugih uzroka, ali isto tako m ogli bi da budu povezani s rakom. ako vam je dijagnostikovana slabokrvnost. U odreivanju uzroka, va bi lekar morao da proveri im a li krvarenja iz probavnog trakta zbog raka debelog creva.
avijen u trbunoj upljini, nalazi se dugaa cevast probavni trakt. Miiasta druga polovir ove cevi - debelo crevo - sastoji se od debelog cre' (kolona), koje je dugako vie metara i zadnjegcre (rektuma), koje se meri centimetrima. Debelo i z dnje crevo zajedno deluju kao preraiva otpad svarena hrana odlazi u debelo crevo, organiza apsorbuje svu preostalu vodu, a vrsti otpad istisku se kroz zadnje crevo i izbacuje kroz mar u oblil stolice. Unutranja sluzokoa kolorektalne cevi moe ( bude plodno tlo za rast malih tumora zvanih p o lif Oko polovine svih odraslih osoba starijih od 40 goc na dobiju barem jedan kolorektalni polip. Veii polipa je dobroudna, ali najmanje jecina vrsta p znata je kao prekancerozna. Devet od deset zl udnih kolorektalnih tumora razvije se od polipa lezdanom tkivu crevne sluzokoe, iako nekoliko re kih vrsta kolorektalnog karcinoma, odnosno raka d belog i zadnjeg creva, nastaje iz nelezdanog tkiv Ako se rak debelog i zadnjeg creva dijagnostiku i lei dok je tumor jo lokaliziran, bolest je u velik meri izleiva, s petogodinjom stopom preivljav nja od oko 90 posto. Ako tumor nastavi da raste, r, moe da se proiri pravo kroz crevne zidove na okc no tkivo i organe, kao i na krvotok ili limfni sister Kad se rak jednom proiri na limfne vorove ili druj organe, uspeno leenje postaje tee. Zavisno o t me koliko je bolest uznapredovala, petogodinja st pa preivljavanja kree se od 70 posto do 5 post Na rak debelog i zadnjeg creva zajedno otpa( oko 10 posto sluajeva raka u Srbiji i Crnoj Cori, i f uestalosti je na treem mestu meu malignim t morima. Poput mnogih oblika raka, karcinom kol rektuma osobito je rairen meu starijim osobam lako je otkrivanje esto mogue u ranom stadijum mnoge osobe odgaaju da potrae medicinsku p > mo zato to im je neugodno ili se plae simpton vezanih za creva. Opasnost se znatno poveava p > sle 50. godine, a raste i dalje s godinama. Karakte stino je da je rak debelog i zadnjeg creva gradsl bolest i ee pogaa stanovnike grada nego sela i \ e belce nego crnce.
:
CREVNI TUMORI
D EBELO C R EV O PO PR E N O D EB ELO CREVO . U ZLA ZN O D EB ELO CREVO . S IL A Z N O D EB ELO CREVO . TU M O R U PO PRECN O M D EBELO M CREVU
IZ L A Z N I D E O D EBELO G CREVA (R E K T U M )
T U M O R U IZ L A Z N O M D E L U ________ D E B E L O G C R E V A _________
Donji deo probavnog trakta, ili debelo crevo (.sasvim levo) obuhvata debelo crevo i zadnje crevo. Debelo crevo ima tri glavna dela: uzlazno, popreno i silazno debelo crevo. Tumor u poprenom debelom crevu (uveana slika, gore) moe da dovede do bolova u stomaku, poremeaja u pranjenju creva i krvi u stolici. Kod tumora zadnjeg creva (uveana slika, dole) krv moe da se vidi pri pranjenju creva.
UZROCI
Karcinom kolorektuma ili debelog i zadnjeg creva dovodi se u usku vezu s nekim drugim bolestima. Smatra se da su u velikoj opasnosti od raka svi oni koji u linoj ili porodinoj istoriji bolesti imaju polipe debelog creva, upalne bolesti debelog creva kao to su kolitis ili Kronova bolest i rak guterae, dojke, jajnika, debelog crijeva ili zadnjeg creva - naroito kod roditelja ili brata/sestre. Ako dobijete ulcerozni kolitis, opasnost da ete dobiti rak kolorektuma 20 puta je vea od proseka. Kao i s bilo kojom vrstom raka, mogua sklonost ka raku debelog i zadnjeg creva barem je delimino odreena genetskim predispozicijama. Nekolicina Ijudi nasledi tegobu zvanu porodina polipoza, kod koje se polipi debelog creva pojave ve u ranom dobu; ako se ne lee, kod tih e se osoba gotovo sigurno razviti karcinom kolorektuma. (Vidi uokviren tekst na sledeoj strani.) Cini se da i pogrena ishrana doprinosi opasnosti ako je uzrono-posledina veza jo nejasna. Pozna:o je da su pojaano ugroene osobe ija je ishrana iiromana vlaknimajer nejedu dovoljno voa, povra itarica. Mnoga ispitivanja navode masti i belane/ine ivotinjskog porekla kao materije koje ubrzavau rak debelog creva, iako su istraivai oprezni u sogledu donoenja bilo kakvih konanih zakljuaka. sleka ispitivanja pokazuju da redovnim jedenjem
crvenog mesa, koje je bogato zasienim mastima i belanevinama, poveavamo opasnost, dok nekim drugim ispitivanjima nije ustanovljena nikakva povezanost. Neki naunici veruju daje mastglavni krivac, dok drugi sumnjaju na belanevine. Neki pak tvrde da se ne radi o samim mastima ili belanevinama, ve nainu na koji se pripremaju. Oni napominju da masti i belanevine kuvane na visokim temperaturama - naroito kod peenja na aru - mogu da proizvedu mnotvo mogue kancerogenih materija povezanih s karcinomom kolorektuma. Jako izlaganje odreenim hemijskim materijama, ukljuujui h lo r- koji se u malim koliinama esto upotrebljava za proiavanje vode za pie - moe da povea opasnost od raka debelog i zadnjeg creva. Smatra se da izlaganje azbestu moe da bude tetno, zato to se navodi kao uzronik u stvaranju polipa u debelom crevu.
D IJA G N O S T I K I POSTUPCI
Poevi od 50. godine, svako bi trebalo redovno da se pregleda zbog mogunosti karcinoma kolorektuma. Jednom godinje lekar bi trebalo da obavi digitorektalni pregled i proveri stomak i limfne vorove radi znakova moguegoticanja ili tvorevina. Kao sastavni deo vaeg godinjeg sistematskog pregleda, trebalo bi da date na analizu uzorak stolice da se vidi
D E B E L O C R E V O - RAK
------------------T ------------------
NASTAVAK
G en etska v eza
Istraivai su otkrili da su mnogim osobam a oboielim o d karcinoma kolorektum a zajednike o dre en e g en etske mane. A k o im ate neku o d tih mana, znai da ste p red o d re e n i na to da obolite - ali ne i da e te svakako oboleti. Na prim er, naunici su prepoznali specifini gen za nasledni nepolipozni karcinom kolorektum a ili Lin o v (Lyn ch o v) sindrom . Prisustvo tog gena - koji je izuzetno redak p red o d re u je osobu na rak debelog i zadnjeg creva, eluca, m aterice i nekih drugih trbunih organa. N aunici sada m ogu da testiraju o so b e koje imaju o ve oblike raka u p o ro d ici da bi ustanovili nosi li neki pojedinac o teen i gen. T i se p ojedin ci zatim mogu redo vn o pregledati da bi se osiguralo rano otkrivanje raka.
se videle mogue tvorevine, kao i na analize krvi mokrae da bi se proverilo postoje li karakteristir hemijski poremeaji. Kad bi se biopsijom potvrdi' rak, izvrili bi se drugi pregledi da se ustanovi da li s proirio na uobiajena mesta kao to je jetra, kao n primer rendgensko, ultrazvuno ili CT-snimanje Mogli bi da vas upute i na dalje analize krvi da bi s ustanovilo kako funkcionie jetra i da bi se izmeri nivo materije u krvi, koja se zove karcinoembrionsl antigen, koji se esto nalazi u koncentraciji veoj o normalne u prisustvu raka debelog i zadnjeg crev; naroito ako se proirio.
LEEN JE
Leenje raka ukljuuje ne samo specifine nair leenja za izleenje ili kontrolisanje bolesti nego strategije za zadovoljavanje bolesnikovih emocic nalnih i telesnih potreba. Ponovno uspostavljanje odravanje kvalitete ivota, glavno je pitanje za lek; re kao to bi trebalo da bude i za lanove porodice prijatelje. Mnogi dopunski naini leenja raka mo^ da budu vredna dopuna kad se koriste uz standardr medicinsko leenje da bi se stres povezan s rakorr njegovim leenjem uinio to podnoljivijim. Di punski naini leenja ne bi nikada smeli da zamer standardnu pomo.
ima li tragova krvarenja- mikroskopskih tragova koji bi mogli da ukazuju na krvarenje u probavnom traktu. Svakih tri do pet godina morali biste da obavite sigmoidoskopiju, pregled zadnjeg creva i donjeg ili zavijenogdebelogcreva pomou rastegljive osvetljene cevi koja se zove sigmoidoskop. lako ova tehnika moda nije ba prijatna, izuzetno je vredna za otkrivanje ranih stadijuma raka i drugih gastrointestinalnih poremeaja. (Vidi takoe Kolitis i Kronova bolest.) Neinvazivni pregled zvani virtualna kolonoskopija ne slui se vie tom cevi, ve umesto nje upotrebljava spiralnu kompjuterizovanu tomografiju, kojom se stvara trodimenzionalna slika debelog creva poto se ispraznilo i delimino napunilo vazduhom. Svi sumnjivi simptomi ili poremeaji upozorie vaeg lekara da treba da izvri kolonoskopiju, postupak vrlo slian sigmoidoskopiji, koji omoguava jasniji pogled na unutranju sluzokou creva. Ako va lekar pronae polip ili tumor, biopsijom e se odrediti da li je zloudan ili nije. Moda e vas uputiti i na rendgensko snimanje debelog i zadnjeg creva da bi
KON VENCION ALN A M ED IC IN A

Operacija je najdelotvornije leenje za lokalne tum re kolorektuma. Vrlo mali tumori mogu da se uklor kroz kolonoskop, ali ak i kod malih tumora hiru obino vie voli da izvri laparotomiju - odstranjen znatnog dela creva i okolnih limfnih vorova. Ces hirurg moe ponovo da spoji zdrave delove debeli creva i zadnjeg creva; kad to nije mogue, hiru napravi otvor u stomaku - koji se zove stoma i pr usmeri odrezano debelo crevo na nju. Otpadne m terije, tj. izmet skuplja se u kesicu koja se nosi prel stome. Ovaj zahvat, poznat kao kolostomija, esto samo privremen; poto je crevu ostavljeno dovolji vremena da zaraste, drugom operacijom ponovo povezuju debelo i zadnje crevo. Potreba za trajno kolostomijom ea je kod raka zadnjeg cre budui da moe da bude teko da se sauva zadr crevo. (Vidi Kronova bolest.)
196
U leenju raka zadnjeg creva moda e da vam savetuju zraenje ili hemoterapiju pre operacije da bi se tumor smanjio. Zraenje i hemoterapija mogu da se preporue i da bi se spreilo ponavljanje lokalnih tumora i produio ivot. Zraenje se retko preporuuje posle raka debelog creva. Umestotoga, lekari su ustanovili da hemoterapija u kombinaciji s imunoterapijom moe da pobolja razdoblje ivota koje sledi kod pacijenata kod kojih se rak proirio s debelog creva na okolne limfne vorove. Hemoterapija moe da pomogne kod obolelih od raka zadnjeg ili debelog creva koji je metastazirao na organe u drugim delovima organizma, iako je malo verovatno da e ona da dovede i do izleenja. (Vidi Rak radi vie informacija o nainima leenja.) Odmah u postoperacijskom razdoblju, pacijent moe da oekuje da e da primi sredstva protiv bolova i druge lekoveza ublaavanje privremenog proliva ili zatvora. Pacijente e nakon operacije podsticati dajedu hranljive vrste hrane, bogate kalorijama i belanevinama da bi se ubrzalo jaanje i oporavak. Kad se jednom kod raka debelog ili zadnjeg creva postigne remisija, kontrolni pregledi kojima se proverava da nema znakova vraanja bolesti neizrecivo su bitni. Stotine hiljada Ijudi ive udobnim normaInim ivotom ak i posle operacije debelog i zadnjeg creva i kolostomije. lako prilagoavanje ivotu posle kolostomije zahteva vreme, podrku i razumevanje, osobe sa stomama ustanovile su da veinom mogu da ive ivotom kakvim su ivele i pre.
Dok neka ispitivanja ukazuju na to da folna kiselina, kalcijum , vitamin D i vitamini C, E i A (beta karotin) koji imaju antioksidirajue dejstvo, pruaju zatitu od dobijanja raka debelog i zadnjeg creva, druga ispitivanja nisu uspela da potvrde ova otkria, a u nekim sluajevima odluno su im se suprotstavila. Zasada, najbolji savet u pogledu raka debelog i zadnjeg creva i ishrane jeste da ukljuite u svakodnevnu ishranu integralne itarice i barem pet vrsta sveeg voa i povra - naroito krstaice poput karfiola ili brokole - kako biste svakako dobijali obiIje vlakana i mnogih hranljivih materija koje mogu da deluju zatitno.
PREVENCIJA
Jedite mnogo sveeg voa, povra i integralnih itarica; smanjite potronju crvenog mesa i drugih visoko-masnih vrsta hrane poput jaja i veine mlenih proizvoda. Moete da dobijete potrebne belanevine iz mlenih proizvoda s malom koliinom masti, kotunjavih plodova, pasulja, soiva i sojinih proizvoda. Nastojte da ne prepeete meso i ribu i ne peete ih na aru. Da biste dobili vie vlakana, svojim itaricama za doruak moete da dodate mekinje ili penine klice. Porazgovarajte s lekarom o najnovijim dokazima u pogledu acetilsalicilne kiseline i raka debelog i zadnjeg creva. Neka ispitivanja pokazuju da osobe koje redovno uzimaju acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) znatno umanjuju opasnostod dobijanja raka debelog i zadnjeg creva, iako druga ispitivanja ne nalaze tu nikakvu meusobnu vezu. U svakom sluaju, ne poinjite da uzimate acetilsalicilnu kiselinu na svoju ruku; to je lek i moe da izazove zdravstvene tegobe ako se uzima bez lekarskog saveta. Ako ste stariji od 50 godina, pobrinite se da vas savesno pregledaju radi znakova raka debelog i zadnjeg creva, naroito ako ste u velikoj opasnosti od bolesti. Kuni priborza testiranje kojim se proverava ima li krvi u stolici moe da se nabavi u mnogim apotekama. Ako vam test bude pozitivan, idite kod lekara. Ako vam lekar otkrije polip, dajte da se odstrani.
Ispitivanja objavljena od 1970-ih godina u sutini potvrdila su da ishrana bogata vlaknima znatno smanjuje opasnost od raka debelog i zadnjeg creva. Cini se da vlakna dobijena hranom tite creva od dugotrajne izloenosti kancerogenim materijama tako da se brzo reavaju otpada i zaustavljaju stvaranje nekih kancerogenih materija. Znaajna ispitivanja takoe pokazuju da ishrana bogata voem i povrem smanjuje opasnost od raka debelog i zadnjeg creva, uglavnom zbog vlakana i drugih hranljivih materija kojima snabdeva organizam.
DE PRESIJ A
SIMPTOMI
Kod teke depresije moda ete da iskusite etiri ili vie sledeih simptoma: uporna tuga, pesimizam oseaj krivice, bezvrednosti, bespomonosti i beznaa gubitak zanimanja za uobiajene aktivnosti, ukljuujui polni ivot, ili nemogunost nalaenja zadovoljstva u njima oteana koncentracija nesanica ili preterano spavanje dobijanje ili gubljenje na teini umor, nedostatak energije anksioznost, uznemirenost, razdraljivost razmiljanja o samoubistvu ili smrti usporen govor; usporeni pokreti Kod dece i adolescenata: nesanica, umor, glavobolja, bolovi u elucu, vrtoglavica bezvoljnost, povlaenje iz drutva, gubitak teine zlouptreba droga ili alkohola, slabljenje uspeha u koli, oteana koncentracija osamljivanje od porodice i prijatelja Kod distimije (slabije ali hronine depresije), simptomi e biti slabije izraeni, bie ih manje, ali e trajati due.
ako vas ili vae dete obuzimaju misli o samoubistvu ili ispoljavate druge znake te k e d e p resije ili d istim ije; m oe da vam se pomogne. N apom ena: Postoji jasna razlika izmeu deprimiranosti (tj. trenutnog depresivnog raspoloenja ili potitenosti) i bolesti depresije. A k o se neko vre m e oseate potiteni, nem ojte se zabrinjavati. Ali ako oseate da ne m oete da se izdignete iz svoga jada, potraite pom o.
otovo svi se ponekad oseamo potiteni, obic no zbog nekog uznemiravajueg dogaaja naem ivotu. Depresija koja traje- razdoblje nja od poremeaja poznatog kao teka depresija druga je stvar. Depresija u nekom svom obliku poga 25 posto svih ena, 10 posto mukaraca i 5 post adolescenata irom sveta. Radi se o najuestalijer psiholokom problemu koji, na primer, u SAD z; hvata oko 17,6 miliona Ijudi svake godine. Depresivna reakcija (blaa i esto privremen depresija) obuhvata normalna oseanja deprimir; nosti ili potitenosti koji se javljaju kao posledica sp cifine ivotne situacije. Simptomi mogu da bud teki, ali leenje obino nije potrebno i oni se s vr< menom smiruju - posle dve nedelje do est mesec Distimija (blaa, hronina depresija), nalik d( presivnoj reakciji po svojim simptomima i stepen patnje, traje due - najmanje dve godine. Teka depresija, ili depresivna bolest, ozbiljan j poremeaj koji moe da dovede do nemogunos funkcionisanja ili ak samoubistva. Bolesnici ne s; mo da prolaze kroz razdoblje potitenosti i loeg ra poloenja, nego ispoljavaju i tetnije simptomi ukljuujui nezanimanje za svoje uobiajene akti' nosti, krajnji umor, tegobe sa spavanjem ili oseanj krivice i bespomonosti. Kod njih je vea verovatnc a da e izgubiti dodir sa stvarnou, ponekad doi' Ijavajui i halucinacije. Depresivna bolest moe da s lei, ali esto izmakne dijagnostikovanju zato to s mea s depresivnom reakcijom. Radi se o ciklinoi oboljenju, tako da iako se veina pacijenata opora od prvog napada depresije, stopa njenog ponavljan je visoka - moda ak 60 posto unutar 2 godine i 7 posto unutar 10 godina. Teka depresija obino s javlja spontano, naizgled niim izazvana, i esto ne taje takoe sama od sebe, obino za 6 do 12 mesec Zbog njenog onesposobljavajueg delovanja ili m( gunosti samoubistva, teka depresija treba da se lec Depresija moe da se pojavi u bilo kom dobi ukljuujui detinjstvo. Ispitivanja u SAD pokazuju c 1,8 posto dece u pretpubertetu i 4,7 posto mladi izmeu 14 i 17 godina ima neki oblik depresije. Ra; doblje ivota u kom bolest esto nastupa jesu ran srednje godine, a depresija je naroito rairena me starijim osobama, kao reakcija na injenice vezan uz starenje - smrt suprunika ili prijatelja, telesr ogranienja vezana za godine i suoavanje sa smri Stariji udovci naroito su skloni samoubistvu.
UZROCI
Depresija je bolest za koju se ini da ima razliite uzroke. Depresivna reakcija, ili normalna depresija, javlja se kao posledica odreenog dogaaja. Depresivna raspoloenja mogu da budu i propratna pojava lekova, hormonskih promena (npr. pre menstruacije ili posle poroaja) ili telesnih oboljenja, kao sto su gripe ili virusna infekcija. lako tani uzroci teke depresije i distimije nisu poznati, istraivai trenutno smatraju da su oba oblika posledica poremeaja ivanih prenosnika (ili neurotransmitera) u mozgu, hemijskih materija (naroito serotonina) koje usklauju raspoloenja. Cini se da ovaj poremeaj ima snanu genetsku komponentu: u jednom ispitivanju 27 posto dece s depresijom imalo je bliske srodnike koji su bolovali od poremeaja raspoloenja.
razvoju dogaaja jer je depresija, za razliku od demencije, reverzibilna i moe uspeno da se lei. Zbog svih ovih razloga morali biste da se posavetujete s psihijatrom ili psihofarmakologom (psihijatrom specijalizovanim za leenje mentalnih bolesti lekovima) radi dijagnoze i leenja.
LECEN JE
Mnogi oblici leenja-konvencionalni i alternativni dostupni su u sluaju depresije. Oblici leenja mogu da se razlikuju s obzirom na uzrok depresije i njenu teinu. Konvencionalne metode ukljuuju psihoterapiju, sredstva protiv depresije i elektrokonvulzivno leenje (ECT).
KO N VENCIO N ALN A M EDICINA

Teka depresija i distimija obino se lee kombinacijom psihoterapije i antidepresiva. Psihoterapija tei tome da naui pacijente kako da nadvladaju negativne stavove i oseanja i da ih podstakne da se vrate uobiajenim aktivnostima. Svrha leenja lekovima je da ublai ili ispravi neurohemijsku neravnoteu koja deluje na raspoloenja. Crupa antidepresiva koji se danas najee prepisuju, lekovi su koji reguliu neurohemijsku materiju serotonin. Poznati kao selektivni inhibitori ponovnog uvanja serotonina (SSRI), grupa ukljuuje fluoksetin, paroksetin i sertralin. Bupropion, lek drugog izbora, takoe se upotrebljava za regulaciju ivanih
D IJA G N O S T I K I POSTUPCl
lako je vrlo esta, depresija se esto zanemaruje ili loe dijagnostikuje i nikako ne lei. Takva nepanja moe da bude opasna po ivot; kod teke depresije stopa samoubistava je izutetno visoka. Ispitivanja pokazuju da 74 posto osoba koje zatrae pomo zbog depresije odlazi kod lekara primarne zdravstvene zatite, a u 50 posto ovih sluajeva postavlja se pogrena dijagnoza. Od onih sluajeva koje lekar opte prakse ispravno dijagnostikuje, 80 posto ih dobija premalo lekova tokom prekratkog vremenskog razdoblja. Do nekih pogreaka u postupku moe da doe zato to pacijenti trae lekarsku pomo s telesnim simptomima i lekari prepisuju lekove za njih, npr. tegobe sa spavanjem, umor ili gubitak teine, ne razmiljajui o depresiji kao moguem stvarnom uzroku. Trebalo bi i da se sprovedu ispitivanja da bi se iskljuili svi organski inioci - kao to su nedostatak hranljivih materija, hipotireoza (vidi Stitna lezda - tegobe), reakcija na lekove (prepisane ili stimulanse) - koji mogu da izazovu sline simptome. Starije osobe su u najveoj opasnosti od toga da se kod njih depresija previdi ili se postavi pogrena dijagnoza. Lekari primarne zdravstvene zatite, a i sami stariji pacijenti, simptome depresije jednostavno pripiu starenju ili ih kategoriu kao senilnu demenciju - ireverzibilni poremeaj koji izaziva gubitak pamenja i koncentracije. Radi se o nesrenom
Depresija nije znak emocionalne siabosti. To je bolest s fiziolokim uzrocima, isto kao i psiholokim. Veina sluajeva depresije prolazi nedijagnostikovano i neleeno esto stoga to se Ijudi ale samo na neke simptome pa lekari primarne zdravstvene zatite ne razmotre mogunost depresije kao uzroka. Ako due vreme patite od tegoba opisanih kao simptomi depresije, nemojte da se dvoumite - potraite pomo psihijatra ili psihofarmakologa, koji mogu vau bolest da dijagnostikuju i lee ispravno.
199
DEPRESIJA
NASTAVAK
prenosnika. Za decu i adolescente lek koji je prvi izbor je paroksetin. Triciklika sredstva, koja se upotrebljavaju u leenju depresije od 1950-ih godina, druga su mogunost, iako e verovatno imati vie neprijatnih propratnih efekata od SSRI. Budui da adolescenti ne podnose dobro njihova propratna dejstva i obino prestanu da uzimaju svoje lekove, tricikliki lekovi se u njihovom sluaju ne preporuuju. Triciklika sredstva ukljuuju imipramin i am itriptilin, kao i nortriptilin, doksepin i dezipramin. Trea grupa antidepresiva, inhibitori monoamino-oksidaze (M AO ), takoe se pokazala delotvornom. MAO inhibitori deluju bre od triciklikih lekova, ali imaju tea propratna dejstva i zahtevaju promenu u ishrani; moe da doe do teke hipertenzije ako pacijenti koji uzimaju MAO inhibitore jedu hranu koja sadri tiramin - kao to su sir, mnoge vrste pasulja, graka i razna alkoholna pia. MAO inhibitori obino se prepisuju samo ako SSRI i tricikliki lekovi ne uspeju da donesu poboljanje. Litijum-karbonat, lek koji se esto upotrebljava kod manine depresije, takoe se koristi i u leenju depresije. Elektrokonvulzivno leenje (ECT) ukljuuje primenu elektrinog udara od oko 80 volti kroz elektrode na glavi. Pacijent, koji je pod anestezijom, ne osea udar. lako su lekari jo nesigurni u pogledu toga kako tano deluje ECT, njegove sporne tehnike usavrenesu u poslednjih 20godina, pasesmatrajednako sigurnim kao i lekovi - a u nekim sluajevima i delotvornijim. Ipak, ECT bi trebalo da se upotrebIjava tek poto su se razmotrile sve druge mogunosti -za to to zahteva hospitalizaciju i optu anesteziju ili kad su od kljune vanosti brzi rezultati, kao kod pacijenata koji naginju samoubistvu ili onih koji odbijajudajedu ili piju. Postupci kojise obino primenjuju tri puta nedeljno tokom dve nedelje, uglavnom ne prelaze brojeve od 6 do 10.
A KU PRESU RA Pritiskom take Jetra 8 moete da ublaite dejstva depresije. Savijte desnu nogu u kolenu, stavite palac iznad unutranjeg pregiba kolena, (zamahnite nogom nekoliko puta da ga pronaete). Pritiskajte jedan minut dva ili tri puta, zatim ponovite na levoj nozi.
Osim dole spomenutih naina leenja, mogli bi te da razmislite o akupresuri ili akupunkturi, ko mogu da pomognu pri ublaavanju nekih simptom idite kod iskusnog strunjaka. Masaa, koja umiru i daje energiju, osnauje i okrepljuje organizam, m < e takoe da pomogne. Probajte je jednom nede no ako je mogue.
AROMATERAPIJA
Aromaterapija moe da ublai mentalni umor i c pomogne kod spavanja. Eterina ulja koja mogu c pomognu kod depresije jesu bosiljak, muskatna kadi Ija, jasmin, rua i kamilica (Matricaria recutita). Ul moe da se stavi u posudu kipue vode (2 ili 3 kapi), vodu za kupanje (5 ili 6 kapi) ili na rub jastuka (1 ili kapi).
BIOFIDBEK (BIOFEEDBACK)
Mnogi alternativni oblici leenja delotvorni su, naroito kod blaeg oblika depresije. Kod teih oblika depresije morali bi da se smatraju dopunskim oblicima leenja, a ne zamenom za konvencionalne metode; teku ili hroninu depresiju morao bi da lei psihijatar.
Dokazi koji se zasnivaju na pojedinanim tvrdnjan daju da se nasluti da je EEC biofidbek (biofidbe modanih talasa, takoe poznat i kao neuroterapij delotvoran u smanjivanju intenziteta svih oblika d' presije. Neuroterapija pokuavada promeni obele ja modanih talasa uvebavanjem - postiui or to lekovi ine hemijskim putem. Broj seansi uveb vanja zavisi od teine depresije. Depresivna reakci moe da trai samo 6 seansi, kod distimije moe c bude potrebno u proseku 20, a teka depresi moe da zahteva 30 do 60. Budui da se, zaprav radi o samouvebavanju, biofidbek ima tu predno to stavlja depresivnu osobu u poloaj da upravl svojim leenjem; moe njime da se poslui kad gc je potrebno.
Aspiracija (engl. Aspiration) kombinacija je nekoliko kineskih i zapadnih trava za koje se veruje da pomau da se suzbije depresija. Meavina je usmerena i na telesne i na psiholoke simptome, ukljuujui gubitak apetita, stezanje u grudima i zatvor. Najdelotvornija je kad se uzima uz redovno vebanje aerobika, svakodnevnu primenu tehnike oputanja i pravilnu ishranu (vidi Ishrana, desno). Jo jedna kineska biljna meavina, Prikupljanje vitalnosti (engl. Gather Vitality) moe da pomogne kod nesanice ili preteranog spavanja, bolnih udova i umora.
TELESNE VEBE
stimuliu i oputaju. U ostale oblike ubrajaju se transcendentalna meditacija i azijske tehnike vebanja kao to su joga, taj i i kigong. Odaberite jedan ili dva koji vam odgovaraju i primenjujte ih svakodnevno.
ISHRANA
Telesne vebe bi morale da budu sastavni deo svakog leenja depresije; njima se poboljava protok krvi prema mozgu, podie raspoloenje i ublaava stres. Cak i kad se primenjuju same, njima esto mogu da se ostvare iznenaujui rezultati. Ispitivanja pokazuju da 30-minutno tranje tri puta nedeljno moe da bude isto delotvorno u leenju depresije kao psihoterapija. Odaberite vebu koja vam se svia i primenjujte je svaki dan ako je mogue. Sve vebe su dobre; to energinije i aerobnije, to bolje.
Iskusan travar preporuie vam odreenu kombinaciju lekovitog bilja prilagoenu vaim specifinim simptomima. Kao opti recept protiv depresije, jedan predlog glasi: 2 dela gospine trave (Hypericum perforatum), 1 deo zobene slame (Avena sativa), 1 deo lavande (Lavandula officinalis) i 1 deo divljeg pelena (Artemisia vulgaris). Uzimajte 5 ml tinkture tri puta na dan tokom najmanje mesec dana. Gospina trava u bilo kojem obliku tradicionalan je lek protiv depresije u Evropi. Neki strunjaci za lekovito bilje izjavljuju da je njeno delovanje nepredvidivo: nekad ta biljka postie izvanredne rezultate, a nekad ne postie ba nikakav efekat.
Budui da se depresivni simptomi pogoravaju zbog nedostatka nekih hranljivih materija, pravilna ishrana je vana. Poveajte unoenje zdravih vrsta hrane, kao to su integralne itarice, nemasno meso, voe i povre, riba i mleni proizvodi s malo masti. Vrlo je vano da se izbegava alkohol, ali i da se klonite gotovih jela, jela za brzu pripremu, eera i kofeina, koji izazivaju nagli porast energije ili oseaj euforinosti, a zatim dolazi do sasvim obrnutog efekta. Novija klinika ispitivanja snano sugeriu da su vitamini grupe B, folna kiselina (400 mcg na dan) i S-adenozilmetionin (dve doze od 800 mg na dan) korisni u leenju depresije. Pokazalo se da antioksidans selen (100 mcg na dan) deluje kao sredstvo za podizanje raspoloenja u krajevima gde u hrani nedostaje selen. Mnoga evropska ispitivanja ukazuju na vrednost dodatnih koliina aminokiseline L-triptofan, poznate po tome da pojaava sintezu serotonina, u ublaavanju depresije. Zbog tragova zagaenja u jednom od proizvoda, triptofan u svom sintetikom obliku vie ne moe da se nabavi u SAD. Triptofan moete da naete u odreenim vrstama hrane, kao to su uretina, piletina, riba, kuvani pasulj i graak, pivski kvasac, puter od kikirikija, orasi i soja. Jedite mnogo ove hrane, zajedno s ugljenim hidratima (krompir, testenina, pirina) koji e da olakaju ulazak triptofana u mozak.
PREVENCIJA
Neki oblici depresije moda ne mogu da se spree budui da novija teorija tvrdi da ih moda pokree neurohemijski poremeaj u mozgu. Postoje snani dokazi da depresija esto moe da se ublai ili sprei navikama zdravoga ivljenja. Pravilna ishrana, telesne vebe, odmor, izbegavanje prekovremenog rada i odvajanje vremena za stvari koje uivate da radite, smanjuju izglede za pojavu depresije.
Mnogi psihosomatski oblici leenja pomau kod depresije. Muzika i ples mogu da podignu raspoloenje i daju telu energiju. Meditacija i tehnike oputanja, kao to je progresivno oputanje miia istovremeno
D EP R ESlJA , SEZ O N SK A
SIMPTOMI
Svi ovi sim ptom i, ili neki od njih, javljaju se tokom jeseni i zim e. Ponekad do afektivnog porem eaja povezanog sa godinjim dobima dolazi i u leto, ali sim ptom i su drugaiji - smanjena, um esto pojaana ishrana i spavanje. d e p r e s ija , nedostatak ivotne radosti, pesim izam prem a budunosti gubitak energije, tro m o st, tupost produeno spavanje, oteano jutarnje ustajanje oteano obavljanje svakodnevnih poslova; tekoe sa pravovrem enim dolaskom na posao, zadaci koji se inae lako obavljaju sada izgledaju nemogui pojaan apetit, dobijanje na teini neodoljiva potreba za ugljenim hidratim a elja za izbegavanjem Ijudi nervoza, napadi plaa sm anjenje polne elje sam oubilake misii ili oseanja D e c a i m ladi: um or i razdraljivost napadi besa oteana koncentracija nejasne albe da se oseaju loe izraena neodoljiva potreba za nezdravom hranom
fektivni poremeaj povezan sa godinjim dobi ma je krajnji oblik sezonske depresije (zimski depresije") koji donosi mrtvilo, bolesnu ravnodu nost i ograniava normalno funkcionisanje. Tek ne davno je odreen kao odvojen poremeaj, ali o < 1982. godine mnogo se nauilo o samom poreme aju i nainima njegovog leenja. Osobe koje boluji od ovog poremeaja prolaze kroz velike promem raspoloenja, kao da su podeljene na letnju linost i zimsku linost". lako se slina vrsta poremeaja moe javiti let najraireniji oblik poinje postepeno, krajem avgust ili poetkom septembra i traje do marta ili poetk aprila, kada se simptomi polako povlae. Poznato j' da bolesnici spavaju i po etiri sata due svake noi da se ugoje vie od 10 kilograma u nastojanju d prespavaju zimski san". Od ovog afektivnog poremeaja ene oboljevaj etiri puta ee nego mukarci, a obino se javlja odreenim porodicama. Geografski poloaj, naravno, ima najveu ulog u podlonosti ovom poremeaju. toseivi blie ne kom od polova, to je uestalost vea. Tako, na pr mer, kod Ijudi koji ive u Kanadi i severnom del SAD verovatnoa pojave afektivnog poremeaja pc vezanog sa godinjim dobima je osam puta ve nego kod onih koji ive u sunanim, junim kraje vima kao to je Florida ili Meksiko.
UZ R O C I
Miljenja istraivaa o tanom uzroku afektivog pc remeaja povezanog sa godinjim dobima su pod( Ijena, ali smatra se da postoji vie uzroka. Trenutn najverovatnije objanjenje se odnosi na neurotran: miter serotonin, koji tokom kratkih zimskih dar dostie najniu koncentraciju u kljunim delovirr mozga, izazivajui depresiju. Bez obzira na hemijsk faktore, ovaj poremeaj pokree nedovoljna kol ina prirodne svetlosti, a pogorava ga stres. Kod dece se jesenji poremeaj javlja poetkoi kole, pa se teko razlikuje od drugih moguih uzr( ka promene raspoloenja. lako ga lekari i rodite esto previde, afektivni poremeaj povezan sa g( dinjim dobimatreba uzeti u obzir kao mogu uzrc tegoba.
ako se poetkom jesni i zime kod vas ili vaeg deteta pojave neki od ovih simptoma, a izgleda da se ublaavaju ili povlae s pribliavanjem prolea i leta.
DIJAGNOSTIKI 3O S T U PCI
'oto ne postoje laboratorijske analize za postavljaije dijagnoze ovog poremeaja, dijagnoza se postaIja na osnovu istorije bolesti pacijenta. Treba da je lostavi psihijatar koji ima iskustva sa ovim poremeajem. Bolesti sa slinim simptomima koje treba isIjuiti su smanjena aktivnost titne lezde, hronine irusne infekcije i sindrom hroninog umora. Kod lece treba misliti i na zlostavljanje i anksioznost bog odvajanja (od roditelja), a kod mladih na zlopotrebu alkohola i droga, kao i na anksioznost.
Kod ovog poremeaja moe da pomogne fiziko vebanje, kao i mnogi drugi psihosomatski oblici leenja depresije. Isto tako, masaa moe biti korisna dopuna drugim nainima leenja. Da biste videli hoe li vam masaa pomoi, pokuajte sa tri ili etiri masae, jer jedna nije dovoljnaza procenu. Iscelitelji su vekovima smatrali da odreene elektrine pojave u atmosferi - negativni joni - poboljavaju raspoloenje i zdravlje Ijudi. Poslednjih 30 godina naunici su razvili male aparate koje emituju negativne jone u atmosferu prostorije. Izgleda da je negativni jonizator naroito koristan osobama obolelim od afektivnog poremeaja povezanog sa godinjim dobom (jedno istraivanje je pokazalo smanjenje depresije za 58 posto), pa moe predstavljati korisnu dopunu leenju svetlom i lekovima.
ISHRANA
-EEN JE
Jajefikasniji nain leenja ovog poremeaja je leeije svetlom, ponekad u kombinaciji sa antidepreivnim lekovima ili psihoterapijom, ili oboje.
( O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A
eenje svetlom moe se primenjivati na razliite laine, pa se mogu koristiti razliite vrste kutija za vetlo, izvorasvetlosti sa titnicima i svetiljki, sa ciljem la se u oi unosi dodatno svetlo. Pazite da filteri kutia za svetlo zaustavljaju tetne ultraljubiaste zrake. Kod najrairenijeg leenja svetlom, osoba sedi is>red snanog izvora fluorescentne svetlosti (10.000 jksa - oko 10 do 20 puta jae od obinog kunog vetla) u periodima od 15 minuta do sat i po dnevno. Cutija se postavlja na sto ili klupu gde osoba moe leto da radi - da ita ili telefonira. Drugi izvori svetlosti ukljuuju vee kutije koje toje na podu, titnike na koje su privreni izvori vetla i simulatori zore - svetla koja su tako progranirana da se u zimska jutra ukljuuju kraj kreveta >re svitanja. Strunjaci upozoravaju da kuna izrada kutija za vetlo moe biti opasna zbog oteenja koja moe la izazove ultraljubiasta svetlost. Poto afektivni poremeaj izazvan godinjim do)ima predstavlja oblik depresije, primenjuju se razne 'rste antidepresiva. Lekovi koji se trenutno smatraju lajboljim su selektivni inhibitori ponovnog skladitenja serotonina, jer reguliu nivo serotonina u nozgu, a pri tom izazivaju manje nuspojava nego nnogi drugi antidepresivi.
Ljudi koji boluju od ovog poremeaja su skloni dazimi previe jedu, a naroito je jaka potreba za slatkiima. Jedan strunjak za ovaj afektivni poremeaj preporuuje pacijentima izbegavanje hrane bogate ugljenim hidratima izmeu obroka i umesto toga uravnoteavanje unosa ugljenih hidrata i belanevina ili ograniavanje unosa hrane bogate ugljenim hidratima na samo jedan uravnoteen obrok dnevno.
LEEN JE KOD K U E
Proetajte u vreme ruka, kad je sunce visoko na nebu. Provodite to vie vremena napolju. Vebajte to vie. Provodite zimski odmor u krajevima gde su dani dugi. Poveajte koliinu prirodne svetlosti u kui time to ete potkresati niske grane drvea oko kue i ivu ogradu ispred prozora. Odaberite svetlu boju za zidove. Utoplite se i uivajte u dobrim stranama zime kao tosu kamin, knjige, muzika. Ako nita drugo ne pomae, a imate mogunosti, preselite se u krajeve sa sunanijom klimom.
Nazivi pod kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim slovima.
DERMATITIS
SIMPTOMI
Suva, crvenkasta koa sa svrabom, ukazuje na neki oblik dermatitisa, ili upale koe, ijih je oblika puno. Crveni osip koji je ogranien na predeo koe izloen nadraujuem sredstvu verovatno je kontaktni dermatitis, alergijska reakcija. Crveni, okrugli delii koe koja vlai, Ijuskava je ili skorena i svrbi ukazuju na numularni dermatitis, est kod starijih osoba koje im aju suvu kou ili ive u suvom okruenju. Masne, ukaste Ijuske na temenu i obrvama, iza uiju i oko nosa ukazuju na seboreini dermatitis; kod m ale dece naziva se temenjaa Koa koja se Iju deluje masno ti, i ponekad je ulcerozna i pojavljuje se s unutranje strane donjeg dela nogu i oko lanaka moe da ukazuje na hipostaziki dermatitis. Izuzetno uporan svrab moe da ukazuje na atopiki dermatitis ili ekcem.
ermatitis znai jednostavno upala koe, obuhvata itav spektar tegoba. U veini slu; jeva rani stadijumi odlikuju se suvoom, crvenilorr svrabom koe, iako akutni napadi mogu da dovec do krastastih Ijuski ili balona iz kojih izlazi tenos Budui da mnoga sredstva nadrauju kou, lekar c pokuati da suzi dijagnozu na specifinu kategori dermatitisa, iako je leenje slino kod veine vrs nadraaja i konih upala.
UZROCI
Vidi i Dijagnostiki vodi u slikama.
OBRATITE SE LEKARU:
ako na koi imate ranice koje vlae ili druge znakove infekcije. Moda vam je potrebno leenje antibioticima ili drugim lekovima. ako zahvaena koa ne reaguje na leenje kremama ili medicinskim amponima koji se nabavljaju bez lekarskog recepta. Potrebna vam je lekarska dijagnoza i leenje. ako ste tokom izbijanja ekcema u kontaktu sa osobom koja im a virusno kono oboljenje (herpes ili bradavice), u poveanoj ste opasnosti od zaraze virusom.
Ovo su najei opti tipovi dermatitisa i njiho tipini uzroci: Kontaktni dermatitis po pravilu izaziva poja\ ruiastog ili crvenog osipa na koi, koji moe, a r mora da bude praen svrabom. Moda e biti tet da se odredi taan uzrok kontaktnog dermatitis Meu biljkama, glavni krivci su otrovni brljan, otn vni hrast i otrovni ruj, iako na neke osobe nadrai jue deluje dodir s odreenim cveem, travam voem i povrem. Cesta hemijska nadraujua srei stva ukljuuju deterdente, sapune, hlor, neka sint tika vlakna, skida laka za nokte, antiperspirant formaldehid (koji se nalazi u tkaninama koje nije p < trebno peglati, imalinima, lepilu za vetake nokt iverici i dr.). Noenje gumenih rukavica, neoprar nove odee ili pozlaenog/posrebrenog nakita tak e moe da izazove kontaktni dermatitis. Upalu es izazivaju i kozmetiki proizvodi i proizvodi za nej koe. Numularni dermatitis sastoji se od naroitih c venih delia koe u obliku novia, koji naje mogu da se vide na nogama, stranjici, akama i r kama osoba starijih od 55 godina. Ovo oboljen moe da bude posledica ivota u suvom okruen ili tuiranja jako vruom vodom, kao i stresa i drug konih poremeaja. Seboreini dermatitis sastoji se od masnih, u kastih Ijuskica na kosmatom delu glave i drugim pr delima pokrivenim dlakama, kao i na licu ili polno organu i u naborima koe du nosa, ispod dojk drugde. Ova bolest moe da se povee s nedosts kom biotina kod male dece - kad je poznata kc temenjaa - ili s prekomernim luenjem ili zaeplj njem lojnih lezda kod odraslih. Moe da se pogor stresom i esta je kod obolelih od SID E.
204
Hipostaziki dermatitis posledica je slabog protoka krvi. Vene u donjem delu nogu ne uspevaju uspeno da vraaju krv, to izaziva usporavanje protoka krvi i nakupljanje tenosti. To dovodi do nezdravog rasta uzronika dermatitisa i nadraivanja koe, naroito oko lanaka. Od atopikog dermatitisa ili ekcema koa svrbi, Ijuti se, otie i ponekad se stvaraju mehurii. Ekcem obino spada u porodina oboljenja i esto se povezuje s alergijama, astmom i stresom . Za informacije o drugim tipovima konih poremeaja, vidi takoe: Osip od pelena, Koprivnjaa, Impetigo, Psorijaza, O sipi, Svrab i Herpes, pojasni.
KO N VEN CIO N ALN A M E D IC IN A

Da biste smanjili upalu i izleili nadraenost veine vrsta dermatitisa, lekar obino preporuuje kortikosteroidnu kremu koja moe da se nabavi na lekarski recept ili bez njega, a moda e da propie i oralni antihistam inik za ublaavanje jakog svraba i antibiotik ako se javi sekundarna infekcija. Tei sluajevi seboreinog dermatitisa mogu dazahtevaju i kortikosteroidne injekcije. Hipostaziki dermatitis moe da ukljui leenje katranskom ili cinkovom smesom, koja mora da ostane na ranicama do dve nedelje; ova metoda zahteva previjanje koje e da obavi osposobljena struna osoba.
D IJA G N O S TI K I POSTUPCI
Veina tipova dermatitisa moe da se dijagnostikuje lekarovim posmatranjem nadraaja i mesta gde se nalazi na telu. Moe da se uzme uzorak koe radi mikroskopske analize. Da bi se odredili uzroci kontaktnog dermatitisa, lekar e moda da isproba test s flasterima, primenu materija za koje se sumnja da nadrauju kou, na predele koe na leima. Ako ne doe do upale posle dva do etiri dana, lekar primenjuje druge mogue nadraujue materije sve dok uzrok ne bude jasan.
ALTERN ATIVN I NAINI L E E N J A

Budui da su mnogi oblici dermatitisa hronini, veina alternativnih naina leenjatei samo ublaavanju simptoma-svraba, peenja i oticanja.
V E Z A S KOZM ETIKOM Ako vam se osip javi na licu, vratu, usnicama, temenu ili rubu kose, mogli biste prvo da posumnjate na kozmetiku ili druga sredstva za negu koe, ukljuujui parfeme, dezodoranse, antiperspirante, ampone, paste za zube, sredstva za ispiranje usta i losione posle brijanja. Nadraujui sastojak u proizvodima za minkanje i negu koe obino je miris ili konzervans, ali uvajte se i nenamirisanih proizvoda; oni mogu da sadre hemijske materije koje neutraliu prirodne mirise, a i one mogu da vam nadrae kou. Tvrdnja da je neki kozmetiki proizvod ili proizvod za negu koe hipoalergenski, organski ili nealergijski moe isto tako da vas navede na pogrene zakljuke budui da nijedan proizvod ne moe da bude potpuno neopasan za svakoga. Ako imate osetljivu kou, upotrebljavajte jednostavnu kozmetiku i sredstva za negu koe i oslanjajte se na nenamirisane proizvode.
LECEN JE
Prvi korak u leenju dermatitisa je odreivanje i uklanjanje uzroka. Veina blagih konih upala dobro reaguje na tople kupke posle koje se na kou nanesu vazelin ili hidrokortizon krema koja se nabavlja bez lekarskog recepta. Seboreini dermatitis moe da reaguje na ampon na bazi katrana kamenog uglja; izbegavajte sunanu svetlost prvih nekoliko sati posle njegove upotrebe budui da poveava opasnost od sunanih opekotina temena glave. Kad se jednom odrede nadraujue materije, koje izazivaju kontaktni dermatitis, leenje e se zasnivati na njihovom izbegavanju, ublaavanju alergije ili drugim mehanizmima. Da biste ubrzali suenje ranica od numularnog dermatitisa, kvasite bolestan predeo u slanoj vodi, zatim nanesite kortikosteroidnu kremu. Ako vas mui hipostaziki derm atitis, nosite arape za podupiranje vena i esto se odmarajte podignutih nogu da biste poboljali protok krvi.
DERMATITIS
N ASTAVAK
LEENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Vekovima se nebrojeno mnogo biljaka upotrebljava u leenju tegobas koom. Odabir pravestvari za vae oboljenje moe da bude teak, ali zatraite pomo osposobljenog strunjaka. Evo materija koje strunjaci za lekovito bilje dosledno preporuuju: Ciak (Arctium lappa) jaa imunoloki sistem i pomae da umiri upalu. Skuvajte aj uzevi 1 do 3 kaiice suenog korena na oljicu kipue vode, ili uzimajte do 1 i po kaiicu tinkture svaki dan. Neki praktiari veruju da pupoljica (Oenothera biennis) deluje isto kao i kortikosteroidi kod svraba koe i ima manje moguih propratnih dejstava, ali preporuena doza od 500 mg tri puta na dan moe da bude skupa. Osobe s boleu jetre ili visokim holesterolom morale bi da je upotrebljavaju pod lekarskim nadzorom; trudnice ne bi smele daje primenjuju jer deluje na nivo estrogena i progesterona. Lekovite masti s nevenom ( Calendula officinalis) ili kamilicom (Matricaria recutita) delotvorne su kod leenja mnogih vrsta dermatitisa. Moete da napravite i drugi biljni lek meanjem tinktura od koprive (Urtica dioica), broike (Galium spp.) i ili hidrastisa (Hydrastis canadensis) ili m ire (Commiphora molmol) u jednakim delovima; uzimajte 1 i po kaiicu na dan. Moete isto tako da napravite aj od svee koprive ili svee broike - 1 kaika trave prelivena oIjicom kipue vode - i pijte tri ili etiri oljice na dan. UPOZORENJE: U nekim sluajevima, alergija na koprivu pogorae atopiki dermatitis (ekcem ).
HOM EOPATIJA
M u k a r c i JEDNOSTAVNO NE DOBIJAJU N EKE O BLIKE OSIPA

Paradoksalno, pravac uniseks m o d e o tk rio je nesluenu razliku m eu polovim a. K o d mukaraca ko ji nose m inue ili druge oblike nakita daleko je manja verovatnoa nego k o d ena da e dob iti kontaktni derm atitis o d nikla u p o sre b re n o m ili pozlaenom nakitu. Tim strunjaka je ustanovio da je 12 p o sto 15-godinjakinja u njihovom ispitivanju bilo osetljivo na nikal, d o k je m anje o d 2 p o sto mladih mukaraca u kasnijem ispitivanju imalo slian prob lem . Razlike u vrsti nakita koju o ve d ve g ru p e n o se m ogu da razjasne n eke neujednaenosti, ali istraivai sumnjaju da m uki i en ski ho rm on i m ogu da igraju znaajnu, ali zasada nejasnu ulogu.
Za bezopasne kratkorone tegobe s koom, krema Calendula, koju moete da nabavite bez recepta, moe da umiri upalu. Uzimanjem Rhus toxicodendrona (12x) tri ili etiri puta na dan moete da ublaite svrab izazvan kontaktnim dermatitisom. Ako imate hronini oblik dermatitisa, homeopata e da ispita sve, od obeleja spavanja do porodine istorije bolesti, pre nego to vam preporui lek.
LEENJE SVETLOM
Kad odreene hronine vrste dermatitisa ne reaguju na konvencionalno leenje kortikosteroidima ili katranom kamenog uglja, mnogi lekari preporuuju upotrebu ultraljubiastih zraka iz vetakog izvora svetla. Kod leenja svetlom, pacijenti izlau predele zahvaene dermatitisom vetakom sunanom svetlu, koje
isputa ultraljubiasto zraenje tokom propisanc perioda. U gotovo svim sluajevima koa se znatr oisti za nekoliko nedelja. Uprkos svojoj delotvornosti, leenje svetlom iir nedostatke. S etiri do osam izlaganja svetlu mesem leenje moe da oduzima mnogo vremena pacijei tu i da bude relativno skupo. Moe da dovede i c preuranjenog starenja koe i da povea kod osoh opasnost od raka koe. U nekim sluajevima de matitis moe da se vrati u roku od godinu dana. U teim ili upornim sluajevima leenje moe c se upotpuni lekovima. Leenje svetlom koje se poj, a oralnim lekom po imenu psoralen ima dobre di gorone rezultate, ali nosi i dodatne rizike. Leen psoralenom moe da izazove jetrene tegobe kc nekih pacijenata; potrebno je pomno praenje c strane lekara. Trudnice bi morale u potpunosti da i. begavaju leenje svetlom uz podrku lekova budu da psoralen moe da izazove oteenja fetusa. er koje se podvrgnu ovakvom leenju morale bi da pr ekaju nekoliko meseci posle prestanka leenja pi nego to pokuaju da zanu.
206
Neke osobe nastoje da izbegnu lekarsku ordinaciju ili bolnicu sluei se solarijumom kao izvorom ultraljubiastogzraenja. Ali nee nai isceljujuezrake koje trae. Zbog zabrinutosti oko opasnosti od raka koe, solarijumi moraju dafiltriraju onu vrstu ultraljubiastih zraka koji se koriste u leenju svetlom. Cak i pacijenti koji poseduju svetiljke za sunanje ili su im dostupni drugi izvori ultraljubiastog zraenja morali bi da se oslone na lekarsku pomo. Samo strunjak lekar moe da vam kae koliko uItraljubiastog zraenja moete da podnesete, a da se ne izlaete opasnosti od dugoronih oteenja koe.
PSIHOSOM ATSKO L E E N J E
Budui da neki sluajevi dermatitisa mogu da budu u vezi sa stresom, tehnike oputanja poput joge mogu da budu delotvorne, naroito kod atopinog i seboreinog dermatitisa. Vizualizacija takoe moe da pomogne: stvorite i kontroliite sliku suprotnu telesnom izgledu bolesti. Na primer, ako imate crven, suv osip, zamislite kako nanosite umirujuu plavu mast na zahvaeni predeo. Ova tehnika najbolje deluje ako zatvorite oi i ui za spoljne nadraaje i usredsredite sva svoja ula na sliku u mislima; treba da osetite miris masti, viditezaceljivanje i osetite olakanje.
ISHRANA
zato to dugim kvaenjima kou moete da liite esencijalnih ulja. Za suvou, utrljajte vazelin ili biljnu mast za kuvanje nazahvaene predele posle kupanja ili upotrebite lekovitu mast koja sadri aloju (Aloe barbadensis) ili cink. Izbegavajte da jedete alergene, kao to su mleko, jaja i penica. Mogu da vam pomognu dodatne koliine vitamina A, grupe B i E, kao i cinka. Ako sumnjate da ste alergini na hemijsko sredstvo ili kozmetiku, upotrebite kuni tests flasterima. Stavljajte malu koliinu nadraujueg sredstva, na koje sumnjate, na jedno mesto na ruci ili leima tokom sedam dana. Ako vam se pojavi reakcija, znate da se radi o moguem nadraujuem sredstvu.
PREVENCIJA
Najbolji nain spreavanja osipa izazvanog dodirom s otrovnim biljkama, poput otrovnog brljana, jeste da isperete izloenu kou sapunom i vodom to je mogue pre, posle dodira. Veina drugih sluajeva dermatitisa javlja se kod osoba osetljive koe i moe da se sprei jedino izbegavanjem nadraujuih materija. Ako imate atopini ili seboreini dermatitis, na primer, imate nadprosene izglede da budete alergini na nikl u nakitu ili isuivanje koe tokom zime. ini se da su osobe svetle puti naroito sklone konim tegobama. Ako oseate da ste u opasnosti, razmislite oovim preventivnim merama: Kod kue i na poslu upotrebljavajte ovlaiva da biste spreili preterano isuivanje vazduha. Nosite iroku odeu od prirodnih vlakana; sirovi pamuk je idealan. Izbegavajte posrebren i pozlaen nakit, naroito u uima, da biste spreili osipe vezane za nikl. Sigurnije je da odaberete minue iji je deo koji prolazi kroz uho napravljen od hirurkog elikaili 14-karatnogzlata. Ne nosite kai za sat koji vam je tokom dugih vremenskih perioda pritisnut na kou; trenje i nakupljanjeznoja mogu da izazovu osip. Upotpunite ishranu dodatnim koliinama vitamina A, E i grupe B i cinka. Namaite kou posle kupanja nenamirisanim losionom ili kremom bez konzervansa.
Budui da se smatra kako neki pacijenti sa seboreinim dermatitisom imaju tekoa pri metabolizmu masnih kiselina nunih za podsticanje protivupalnih reakcija u organizmu, lekar e moda da preporui 50 mg vitamina grupe B dva puta na dan. Vitamin A (25 000 MJ na dan) i cink (50 do 100 mg na dan) mogu da pomognu pri zaceljivanju koe, dok vitamin E u obliku masti ili kapsula (200 do 400 MJ na dan) moe da pomogne pri ublaavanju svraba i suvoe. Da biste izbegli opasnost od predoziranja, naroito vitaminima topivim u masti, nekavam lekar paljivo proveri doze i prati vae napredovanje; pedijatar mora da odredi sve dodatne koliine vitamina koje se daju detetu.
Preparatsazobenim ili kukuruznim branom, koji moete da nabavite bez lekarskog recepta i koji se umea u toplu vodu za kupanje, moe da umiri kou i ublai svrab. Pazite da ne ostanete u toj vodi predugo,
DESNI - B O L E S T I
SIMPTOMI
nateene, crvene desni podlone estom krvarenju lokalizovan bol, klimavi zubi i zadah iz usta koji ukazuju na parodontitis, rendgenski snim ci mogu da otkriju delim ino stezanje kotanog tkiva u predelu vilice izuzetno bolne, upaljene desni, prekrivene sivobelom sluzi; ovi su sim ptom i nekad praeni blagom tem peraturo m , oseajem potitenosti, zadahom iz usta, pojaanim luenjem pljuvake i bolovim a pri gutanju. To su sim ptom i Vinsentovog (Vincentovog) ili ulceroznog stomatitisa. iznenadno i neobjanjivo stezanje kotanog tkiva oko kutnjaka i sekutia, posebno kod mladih afroam erikih ena; ovi sim ptom i ukazuju na
olesti desni, odnosno potpornog tkiva zub, gotovo su najei oblik hroninih oboljen uopte; otprilike 98 posto Ijudi u dobu iznad dina boluje od nekog oblika tih bolesti. Ishrana b < gata rafiniranim eerom svakako je najvei krivac^ takvo stanje, iako je moderna stomatologija, l pomo kvalitetnih etkica i pasta za zube, u veliki meri neutralizovala negativno dejstvo naih pri hrambenih navika. Zahvaljujui tome, svega 8 posl odraslog stanovnitva oboli od teih oblika bole^ desni. Ova statistika bi bila jo povoljnija kad bi Ijui uloili vie svesnog napora da izbegnu visokoprer, ene namirnice, ozloglaene zbog velike koliir rafinisanih eera koje sadre, i kad bi vie vremer posveivali higijeni zuba. Cinjenice, medutim, gov< re da vrlo malo Ijudi odlazi na stomatoloki pregle najmanje jednom godinje.
UZROCI
mladalaki parodontitis.
izuzetno bolne i nateene desni koje esto krvare ; u nekim sluajevim a povrem en bol u uima, infekcija koja lii na sinusnu, krvarenje iz nosa, tem peratura, gubitak telesne teine i m alodunost. M oda ste oboleli od Vegenerove (VVegenerove)
granulomatoze, bolesti koja je vrlo retka, ali katkad sm rtonosna.
OBRATITE S E STOMATOLOGU:
ako ste zapazili bilo koju grupu gore navedenih sim ptom a. Pravovrem eno leenje spreie irenje infekcije i mogui gubitak zuba.
Bolest desni je upala zubnog mesa i ostalog tkiva ko podravazube. Nevolje poinju taloenjem komac a hrane, pljuvake i bakterija uz ivicu desni i zub to ubrzava stvaranje meke bakterijske mase ko nazivamozubne naslage. Depii takvih naslaga st no se poveavaju kako nove koliine komadia hr ne i bakterija dospevaju u prostor izmectu zuba okolnogtkiva. Ovi depii i otpadne materije koje sainjavaju stvaraju izuzetno plodno tlo za mnoen otpre prisutnih bakterija. Preterane koliine eera hrani smanjuju luenje pljuvake (najvanijeg pn tivbakterijskog oruja u ustima) i ometaju odbrar bena krvnazrnca. U najranijoj fazi infekcije, poznat kao gingivitis, javljaju se bezbolna upala, nateeno; crvenilo, a katkad i krvarenje. Neki oblici nedostatl vitamina, lekovi, poremeaji radalezda i poreme; krvi, mogu da vas uine podlonijima gingivitisu. I ipak, najei uzrok tog oboljenja ostaje nepraviln; nedovoljna higijenazuba. Ako se depii oko vaih zuba produbljuju, a zu no meso je dobilo izrazito crvenu boju, poremeaj verovatno prerastao u parodontitis, upalu ligam nata koji uvruju zube u njihovim kotanim aic ma. Ako se upalni proces nastavi, moe da dovec do povlaenja kotanog tkiva i ispadanja zuba. Par dontitis napreduje polako i esto neprimetno. lako: stomatolozi svojevremeno verovali kako je krvaren
B O L E S T D ES N I Ako se ne uklanja redovnim ienjem, sloj bakterija koji nazivamo zubne naslage taloi se uz ivice zuba i desni. Naslage se kalcifikuju u zubni kamenac koji nadrauje desnii dovodi do njihovog povlaenja. Depii koji se ire izmeu desni i zuba pune se novim koliinama naslaga i kamenca i dovode do oteenja kotanog i vezivnog tkiva kojim je zub uvren u aici. Naposletku dolazi do ispadanja zuba.
POVLAENJE DESNI ZUBNI KAMENAC KOREN ZUBA KRUNA ZUBA j j j
zubnog mesa pouzdan znak parodontitisa, novija istraivanja pokazala su da to nije sluaj. Rizik oboljenja od parodontitisa jednako je veliki bez obzira na to krvare li desni usled rutinskog etkanja zuba ili uopte nikada ne krvare. U retkim sluajevima iznenadne pojave parodontitisa, verovatno je re o jednom od druga dva oblika oboljenja; mladalakog parodontitisa ili Vinsentovog stomatitisa. Mladalaki parodontitis koji moe da izazove intenzivnije povlaenje kotanog tkiva oko trajnih kutnjaka i katkad sekutia, najee se javIja kod mladih amerikih crnkinja, iako istraivanja ukazuju na postojanje genetske komponente, njegovi uzroci nisu u potpunosti objanjeni. Kao i kod drugih bolesti zubnog mesa, neodgovarajua higijena zuba verovatno je najvaniji inilac. Vinsentov stomatitis (koji se u engleskom jeziku naziva rovovska usta zbog uestalosti tog oboljenja kod mukaraca izloenih dugom boravku u rovovima tokom Prvog svetskog rata) posledica je inilaca koji ukljuuju nepravilnu ishranu, stres i, naravno, bakterije. Vinsentov stomatitis posebno je rairen meu tinejderima koji nemaju pravilne dentalne higijenske navike, a konzumiraju velike koliine eera. On izaziva izuzetno snaan bol, krvarenje i luenje karakteri-
stine sivobele sluzi koja prekriva desni. Katkad je praen blagom temperaturom, potitenou, zadahom iz usta, pojaanim luenjem pljuvake i oteanim gutanjem. Poremeaj nazvan jagodni gingivitis, kada su desni do te mere upaljene da lie na prezrele jagode, esto je prvi simptom jednog retkog, a mogue i smrtonosnog oboljenja koji se naziva Vegenerova (VVegenerova) granulomatoza. Zubno meso izrazito je bolno i nateeno, a krvarenje je izuzetno esto. Ostali simptomi ukljuuju uhobolju, upalu nalik na upalu sinusa, krvarenje iz nosa, povienu temperaturu, gubitak telesne teine, kaalj i potitenost. lako stvarni uzrok bolesti ostaje nepoznat, ona se razvija poput bakterijske upale. Napada Ijude svih starosnih i polnih grupa, iako je ea kod mukaraca. Ako se ne lei, moe da izazove oteenja srca, plua i bubrega, pa ak i potpuno zaustavljanje rada bubrega. Po pravilu, puai imaju vie nego dvostruko vee izglede da obole od nekog oblika bolesti zubnog mesa nego nepuai. Ostale rizine grupe ukljuuju dijabetiare, obolele od leukoze i Kronove bolesti i trudnice. Istraivanja su pokazala kako odreenim vrstama bakterija pogoduje visok nivo hormona, to trudnicama i enama koje uzimaju oralna sredstva protivzaea nalae pojaani oprez. Hemoterapija i radioterapija takoe mogu da poveaju rizik od oboljenja zubnog mesa, kao i izlaganje otrovnim tekim metalima poputive.
LECEN JE
Najbolji pristup leenju bolesti desni jeste prevencija. Ako ve imate neki oblik bolesti zubnog mesa, potraite profesionalni savet i pomo.

Pravilna i svakodnevna higijena zuba koju ine temeljno ienje zuba etkicom i zubnim koncem i redovni odlasci stomatologu koji e da oisti ona podruja koja su vam nedostupna, najbolji su nain prevencije bolesti desni. Katkad je gingivitis dodatno otean spoljnim iniocima koje stomatolog ili ortodont verovatno moe da ispravi; nepravilnim zagrizom, estim krgutanjem zuba ili loe ugraenom krunom, odnosno zubnim mostom.
209
DESNI - B O L E S T I
NASTAVAK
Kod agresivnijih oblika gingivitisa, stomatolog e najpre da ukloni zubne naslage i kamenac, to jest kalcifikovane zubne naslage, a zatim e verovatno da propie upotrebu sredstva za ispiranje usta koje sadri hlorheksidin. Delotvornije je nego komercijalne vrste koje moete da naete u prodavnicama, ali ovo sredstvo za ispiranje moe da izazove i neke nepoeljne propratne pojave, ukljuujui stvaranje tamnih mrlja na zubima i alergijske reakcije. Stomatolozi po pravilu primenjuju isti oblik leenja u sluaju parodontitisa, iako je nekad potreban hirurki zahvat, kako bi se oistili upalni depii i uklonilo oteeno kotano tkivo. U svakom sluaju, posle takvog zahvata potrebno je da se nastavi s redovnim ienjem zuba etkicom i zubnim koncem i ispiranjem usne upljine sredstvom za ispiranje. U sluaju Vinsentovog stomatitisa, stomatolog e da oisti oteeno ili mrtvo tkivo i po pravilu da prepie sredstvo protiv bolova, a katkad i antibiotike. U veini sluajeva, meutim, pravilna ishrana, uzimanje velikih koliina tenosti, odmaranje i pravilna oralna higijena (ukljuujui nepuenje) morali bi da budu dovoljni. U retkim sluajevima pojave Vegenerove granulomatoze, pravovremeno leenje od najvee je vanosti. Citotoksina sredstva poput ciklofosfamida u kombinaciji s kortikosteroidim a smanjila su broj smrtnih sluajeva meu obolelima, koji, kad se bolest ne lei, iznosi gotovo 90 posto. Poslednja dostignua tehnologije utedela su nam mnogo bola i buke koje inae povezujemo s posetom stomatologu. Ultrazvuni laseri jo nisu u potpunosti zamenili strugalice, burgije i ostale zubarske instrumente, ali sve ee postaju preferirano orue za uklanjanje zubnog kamenca i ostalih tetnih naslaga. Stomatolozi su u prolosti vrlo teko uspevali sa sigurnou da prepoznaju bakterije odgovorne za pojedinane oblike periodontitisa. Danas, meutim, usavrene metode pregleda uinile su preciznu dijagnozu, ali i delotvorno leenje, mnogo uspenijim.
SR A N A OBOLJENJA I PA RO D O N TITIS ini se da loe higijenske navike vezane uz negu zuba kod mladih mukaraca poveavaju opasnost od njihovog obolevanja od nekog oblika sranih oboljenja. Istraivanje iz 1993. godine, sprovedeno na uzorku od preko 10 000 ispitanika (mukaraca i ena), pokazalo je kako su srane tegobe 25 posto ee kod Ijudi koji boluju od parodontitisa. Ova je veza najjasnija kod mukaraca mlaih od 50 godina koji boluju od parodontitisa. Pokazalo se da je verovatnoa njihovog obolevanja od koronarnih sranih tegoba gotovo 50 posto vea nego kod Ijudi koji nisu bolovali od parodontitisa ili su imali blagi oblik te bolesti.
ienju podruja ispod ivica desni, koje su upra' najvanijeza razvoj parodontitisa. U svakom sluaj moraete da obavljate redovne stomatoloke pregl de kako biste smanjili opasnost od teih oboljer zubnog mesa i gubitka zuba.
Strunjak akupunkture usredsredie se na meridij ne eluca i meridijane debelog creva kako bi stimu sao energiju u podruju zubnog mesa.
AJURVEDSKA MEDICINA (AYURVEDSKA)
U sluaju krvarenja, masirajte desni meavinom munovog soka (od polovine limuna) i oljice vod kiselina e da smanji prisustvo bakterija.
Postoje mnogi alternativni naini leenja bolesti zubnog mesa, ukljuujui primenu sredstavaza ispiranje usta i zubne paste koje e da smanje zubne naslage, ublae upalu i krvarenje. Ovasredstva, meutim, nisu nita delotvornija od konvencionalnih kada se radi o
Masirajte desni hidrastisom ( Hydrastis canadensis) somalijskom mirom ( Commiphora molmol) kako t ste ublaili infekciju. Za ispiranje usne duplje uzmi miriku (Myrica spp.) ili zantoksilum (Zanthoxylu americanum) kako biste podstakli protok krvi, pose no u sluaju krvarenja zubnog mesa. Meavina k dulje ( Salvia officinalis) i kamilice (Matricaria recutit izvrsno je sredstvo za ispiranje usne duplje. Uzmi
210
udbekiju (Echinacea spp.) za suzbijanje upale; najravite aj stavivi 1 do 2 kaiice korena da uzavri u I oljici vode i ostavite na laganoj vatri otprilike 10 ninuta. Napitak pijte tri puta na dan. Od istog sastojca moete takoe da napravite 1 do 4 ml tinkture. 3lemeniti jarmen (Anthemis nobilis) i somalijska mira Commiphora molmol) takoe su korisne za suzbianje upale zubnog mesa. PAZNJA: Upotreba somaijske mire ne preporuuje se trudnicama.
H O M E O P A T IJA
ete masirati zubno meso kako biste ubrzali proces ozdravljenja i spreili razvoj upale.
PREVENCIJA
Prevencija infekcije potpornog tkiva zuba zapoinje kod kue, pravilnom i redovnom higijenom zuba. Naalost, veina Ijudi ne ide dalje od brzinskog ienja zuba dva puta na dan i povremene upotrebe zubnog konca. Za zaista pravilnu higijenu, svakodnevno i temeljno ienje uz pomo zubnog konca, dugotrajnije pranje zuba etkicom, ispiranje sredstvom za ispiranje zuba i masaa zubnog mesa, ne smeju da izostanu. Uvek prvo oistite zube koncem kako biste sklonili komadie hrane i zubnih naslaga, potom krunim pokretima perite zube mekanom etkicom, neno ali temeljno. Snano pranje vodoravnim pokretima etkice s tvrdim vlaknima pospeuje povlaenje zubnog mesa. Sredstva za ispiranje usta delotvorno uklanjaju bakterije, ali ne mogu sasvim da zamene ienje zuba etkicom dva do tri puta na dan. Preporuuje se odlazak kod stomatologa najmanje jednom do dva puta godinje kako biste uklonili zubne naslage i kamenac. Neki stomatolozi veruju da odlina higijena zuba kod kue moe u potpunosti da sprei stvaranje naslaga i njihovu kalcifikaciju. Za postizanje ovogsavrenstva, moraete da posvetite svakoga dana najmanje 15 minuta ienju zuba koncem i etkicom i dodatnih 15 minuta masiranju zubnog mesa. Ako mislite da niste dorasli ovom strogom reimu, redovno odlazite stomatologu. Ako planirate trudnou, posetite stomatologa kako biste temeljno oistili zube pre poetka trudnoe. ene koje imaju malo ili nimalo zubnih naslaga pre poetka trudnoe, gotovo nikada ne obole od bolesti parodonta, kojajeesto povezanasvisokim nivoima odreenih hormona. Dijabetiari i Ijudi koji su podvrgnuti leenju hemoterapijom ili leenju zraenjem, morali bi da odlaze na stomatoloke preglede najmanje nekoliko putagodinje. Ljudi koji ve boluju od gingivitisa ili parodontitisa, morali bi da odlaze kod stomatologa najmanje jednom u tri meseca ili ee ako je to potrebno, kako bi se leenje odvijalo pod strunim nadzorom i spreila ponovna pojava infekcije.
7 osetljive desni koje esto krvare i preterano lue ja )ljuvaku, isprobajte M ercurius vivus, uzimajte oral10 dva puta na dan tokom tri dana. Ako se tegobe naitave, potraite savet strunjaka homeopatije.
MASAA
vlasiranje zubnog mesa moe da ubrza protok krvi i 'arastanje. Jagodicama prstiju malim krunim pocretima kreite se du crte desni ili spolja po eljusti. Elektrina etkica koja ima samo dva reda vlakana, a jpotrebljava se bez zubne paste, takoe moe da ma terapeutski efekat.
ISHRANA
la zdravlje zubnog mesa presudna je pravilna ishraia , odnosno ishrana siromana rafinisanim eerima, i bogata vlaknima. (Vlakna deluju poput psee kosti 1 kolaia-poboljavaju ienjezuba). Ostale hran1 jive materije ukljuuju vitamine A (beta karotin), C i E kao i cink, flavonoide (koje nalazimo u luku) i folnu kiselinu (posebno vanu za trudnice i ene koje kori;te oralna sredstva protiv zaea). Cingivitis se esto javlja kod obolelih od skorbuta, to jasno ukazuje na i/anost vitamina C za zdravlje usne upljine.
Kod kue moete da napravite velik broj razliitih v^ sredstava za ispiranje usne upljine kao i zubnih rsta pasta. Evo nekoliko najdelotvornijih: meavina sode bikarbone i vodonikovog peroksidaza ienje zuba ili ispiranje usne upljine; meavina m irike (Myrica spp.) i amerikog jasenaza grgljanje; ulje indijskog oraia i vitamin E ili melem od kanadske utike i somalijske m ire kojima
I F T E R
I J A
SIMPTOMI
otar kaalj nalik na lave, obino praen oteanim udisanjem i katkad prom uklou izazvanom zapaljenjem glasnih ica teko disanje uz oigledno napinjanje m iia vrata, rebara ili grudne kosti, od ega se ova podruja prim etno steu pri svakom udisaju
ako vam dete im a difteriju praenu visokom tem peraturom (3 9,5 C ili vie). ako leenje kod kue ne deluje i sim ptom i difterije se pogoravaju; m oda e biti potrebna hospitalizacija. ako vam dete ima difteriju i njegova respirato rna stopa pree 50, izuzetno teko die, ne m oe da govori ili pobledi, odnosno poplavi. To su sve sim ptom i teke respirato rne krize.
ifterija, virusna infekcija larinksa ili grkljan^ povezana sa znakovima infekcije disajnih pi teva, kao to je curenje nosa ili kaalj, srazmerno j esta deja bolest. Prvi pokazatelj je obino kaa koji zvui kao oglaavanje foka. Dete vam mod ima tekoa s disanjem zato to mu je tkivo oko grl upaljeno, ime se stiska dunik, i zato to su bronh jalni putevi zaepljeni sluzi. Zvuk vazduha koji se s lom probija kroz suene disajne puteve moe p svakome udisaju da stvara upalj hripavzvuk, koji s naziva stridor. Difterija traje pet ili est dana i vrlo je zarazm Od nje obino obolevaju deca stara izmeu tri me seca i est godina (prosean uzrast je dve godine), i su mali dunici i bronhijalne cevi podloni zaeplje nju. Veina sluajeva blagog je oblika i moe da s rei kod kue. U teim sluajevima ili u sluaju ep glotitisa - nevezane bakterijske infekcije epiglotis (poklopca koji pokriva dunik), iji simptomi lie n difteriju - dete e moda morati u bolnicu.
UZROCI
Veinu sluajeva difterije izaziva virus parainfluence Bolestse prenosi vazduhom putem kapljica iz kalj zaraenog deteta.
Pozovite hitnu pomo (94).

ako vam je dete m lae od pet godina i die glasno i ubrzano; m oda mu je u grlu zapelo strano telo. ako dete iznenada pone da slini ili ne m oe da guta, ima visoku tem peraturu, ali bez kalja i naginje se napred, ali ne m oe da savije vrat niti govori. D ete vam m oda ima opasnu bakterijsku infekciju po imenu epiglotitis, koja izaziva zaepljenje disajnih puteva. N e otvarajte usta da biste pogledali unutranjost grla; tako ga m oete potpuno zatvoriti i zaustaviti detetu disanje. Pozovite hitnu pomo (94).
Ako dete ne moe da die, kalje ili govori i isturenoga vrata naginje se napred, ne otvarajte mu usta i ne naginjite mu glavu natrag da biste mu pogledali unutra. Grlo bi mu se moglo potpuno zatvoriti, izazivajui prekid disanja. Nazovite 94. Ako vam dete prestane disati, odmah ponite s reanimacijom
(vidi str. 56-59).
A KU PR ESU R A
AKUPRESURA
Strunjaci za akupresuru predlau da pritiskate redom najmanje sledee etiri take: Debelo crevo 4; Trostruki greja 5; Beika 12, 13; Plua 1, 2; Zilazaea 17; i Glavna ila 24. (Vidi Dodatak radi podataka o smetaju taaka.)
Lagani pritisak na ilu zaea 17 moe da pomogne pri umirivanju deteta koje boluje od difterije. Stavite prst na sredinu detetovih grudi, na pola puta izmeu bradavica i lagano pritisnite. Zadrite pritisak jedan minut, a zatim pustite.
Spazam izazvan kaljem moe da se ublai pritiskom na Plua I. Stavite po jedan prst svake ruke oko 1,5 cm ispod velikog udubljenja ispod kljune kosti, na spoljnom delu grudi blizu ramena, Lagano pritiskajte jedan minut.
Da biste ublaili uporan kaalj, travari preporuuju seme anisa (Pimpinella anisum), rosulju (Drosera rotundifolia), majinu duicu (Thymus vulgaris) ili koru divlje trenje (Prunus serotina), za koje se govori da deluju kao blagi supresori ili sredstava za potiskivanje kalja.
HOMEOPATIJA
LEEN JE
Vas i vae dete moda e uhvatiti panika od naizgled iznenadnog poetka napada difterije. Pokuajte da umirite dete; pla e samo oteati disanje. Difterija se obino moe leiti parom, pomou koje se otapa lepljiva ili osuena sluz u detetovim disajnim putevima. Budui dase bolestesto pogorava nou, mnogi lekari preporuuju da spavate u istoj sobi s detetom ili da se sluite aparatom za praenje zvukova u dejoj sobi da biste uli svaku promenu detetovog stanja. Budite spremni da zatraite lekarsku pomo ako detetu ne bude bolje.
Aconite, kojem neki homeopati daju prednost pri leenju difterije, moe se davati u dozama 12x ili 30c na poetku napada i zatim svakih 30 minuta sve dok dete ne uspe da zaspi. Ako Aconite ne deluje ili zvuk detetovog disanja pone da lii na testerisanje drva, probajte Spongia iste doze i u jednakim vremenskim razmacima. Kod bronhijalnog kalja koji je vie ispunjen sluzi, Hepar sulphuris trea ]e mogunost za leenje akutne difterije.
LEEN JE KOD K U E
Hladni ovlaiva vazduha moe da pomogne detetu da normalno die. Odvratite mu paru od lica i ne stavljajte lekove u vodu; oni mogu da nadrae detetu grlo. Pomou pare sluz se moe razrediti, a grlo opustiti. Otvorite tu i pustite da se kupatilo napuni parom. Nosite dete po kupatilu (ne pod tu) sve dok ne pone lake da die. Hladan vazduh katkad ublaava difteriju. Ako je no prohladna, provozajte dete u automobilu otvorenih prozora. Paracetamol e spustiti temperaturu i detetu sniziti respiratornu stopu. Nudite puno napitaka, ali ne od agruma da bi se nadoknadila izgubljena tenost i razredila sluz. Drite dete podalje od duvanskog dima.
Lekari preporuuju kunu negu za sve sluajeve difterije osim onih najteih. Ako su simptomi dosta teki, va pedijatar e vas moda uputiti na rendgen da bi proverio radi li se o epiglotitisu - koji bi se leio antibioticima tokom kratkog boravka u bolnici. Teki sluajevi difterije mogu takoe dazahtevaju hospitalizaciju; detetu e se dati da inhalira lekove kao to je racemiki adrenalin ili oralni kortikosteroidi da bi se suzbilo oticanje.
Dl J A B E T E S
SIMPTOMI
prekomerna e i elja za jelom uestalo mokrenje (katkad ak svaki sat) gubitak teine umor munina, moda povraanje zamagljen vid kod ena: este infekcije vagine, moda prestanak menstruacije kod mukaraca: impotencija kod mukaraca i ena: gljivine infekcije
OBRATITE SE LEKARU:
ako oseate muninu, slabost i preteranu e; jako esto mokrite; imate bolove u stomaku; diete dublje i bre nego to je normalno - moda uz dah slatkastog mirisa koji podsea na skida laka za nokte. Moda vam je potrebna trenutna medinska pomo zbog ketoacidoze. ako se oseate slabo ili se onesvestite; imate ubrzane otkucaje srca, tresete se i prekomerno znojite; i oseate se razdraljivo, gladno ili iznenada pospano. Moda ulazite u hipoglikemiju i moda morate brzo da pojedete ili popijete neto da biste izbegli ozbiljnije komplikacije.
ijabetes ili eerna bolest, najei poremea endokrinog sistema, pogaa 1 osobu od 70 Bolest se javlja kao posledica poremeaja nivoa insu lina u krvi, hormona guterae koji pomae telesnon sistemu da pretvara glukozu ili krvni eer u energiju Dijabetes tip 1 - koji se naziva i insulin-zavisnin dijabetesom, ili mladalakim dijabetesom, ili eer nom boleu koja se javlja u mladalakom dobu posledicaje nedostatka insulina. Dijabetes tip 2 - takoe poznat i kao insulin nezavisan dijabetes, ili dijabetes koji se javlja u odra slom dobu, ili stabilna eerna bolest - posledica ji nesposobnosti organizma da delotvorno preradi ta hormon. Oko 90 posto svih dijabetiara ima ova oblikte bolesti. Bez obzira na to koju vrstu eerne bolesti imate morate delovati u uskoj saradnji s lekarom uprav Ijajui svojom ishranom, lekovima i aktivnostima i: dana u dan. Vaa sposobnost da brinete o sebi, odlu uje o tome hoete li moi da kontroliete bolest i iz begnete njena mogua ozbiljna dejstva. Mnoge kratkorone i dugorone komplikaciji dijabetesa mogu da zahtevaju jednako mnogo brigi kao i sama bolest. Najvanije je da upamtite da mo rate paziti na nivo eera u krvi svaki dan da bist* spreili napad hipoglikem ije, kod kojeg je nivo ee ra u krvi prenizak da bi se zadovoljile potrebe vaej organizma za energijom. Hipoglikemiji moe lako d < se doskoi kad jednom prepoznate njene simptome Hiperglikemija ili visok eer u krvi moe da iza zove teak dijabetiki poremeaj poznat kao keto acidoza, kod koje krv postaje sve kiselija zbog naku pljanja otrovnih nusproizvoda, zvanih ketoni, koji s < stvaraju dok organizam razgrauje masti proceson za dobijanje energije. Ketoacidoza se javlja kod obo lelih od dijabetesa tipa 1 ako ne primaju odgovara jue dodatne koliine insulina, a u organizmu im s( razvila velika glad za izvorima energije. Ketoacidoz; moe da se javi kod dijabetiara ako nivoi glukoze insulina nisu u odgovarajuoj ravnotei ili ako je or ganizam podvrgnut naglom telesnom optereenju moda zbog nesree ili bolesti. (Bilo kakva vrsta bo lesti poveava potrebu organizmaza insulinom da b glukoza u krvi mogla da se preradi u energiju potreb nu za suzbijanje bolesti ili infekcije.) Ako ste dijabetiar, naroito pazite na znakove koji upozoravaju na ketoacidozu: muninu, prekomernu e, esto mokrenje, krajnju malaksalost, bolove i
itomaku i ubrzano duboko disanje. Nemogunost trenutnog reagovanja injekcijama insulina i intraven,kim davanjem slanih rastvora (da bi se nadoknadilo gubljenje telesne tenosti) moe da dovede do kome ili smrti. Dugorone komplikacije dijabetesa mogu da otete oi, nervni sistem, bubrege, srce i krvne sudove, a i da oslabe ukupnu otpornost organizma na infekcije. Posekotine i ranice zaceljuju sporije kod osoba sa eernom bolesti, a dijabetiari su takoe skloni bolestima desni, infekcijama mokranog sistema i infekcijama usne upljine iji je uzrok kandida, poputsoora ili mleca, izazvanih prekomernim irenjem gljivica. (Vidi takoe M okrane tegobe i Gljivine infekcije.) Komplikacije eerne bolesti primarni su uzrok slepila kod odraslih. U roku 10 godina poto im se bolest dijagnostikovala, kod otprilike polovine svih dijabetiara razvije se oni poremeaj koji se zove dijabetina retinopatija, koja moe da oslabi kapilare koji snabdevaju mrenjau krvlju i konano deluju na vid. Cotovo svi oni koji imaju bolest najmanje 30 godina doivljavaju odreen nivo dijabetine retinopatije. Kod dijabetiara isto tako postoji vea verovatnoa dobijanja m rene i glaukoma. Osobe s dijabetesom imaju vee izglede da obole od sranih bolesti i tegoba s krvotokom poput visokog krvnogpritiska, otvrdnua arterija (vidiA teroskleroza), sranih i modanih udara. Slab protok krvi takoe ini dijabetiare podlonijima ulkusima na koi, grevima i gangrenoznim infekcijama (koje unitavaju tkivo). Oteenja krvnih sudova u bubrezima zbog eerne bolesti mogu da dovedu do otkazivanja bubrega. Niz Ijudi s dijabetesom ima poremeaj poznat kao dijabetina neuropatija, koja izaziva postepeno propadanje nervnog sistema. Cini se da ovaj poremeaj zapoinje rano kod oba tipa eerne bolesti i pogaa motorne kao i senzitivne nerve. Kao posledicatoga, dijabetiari esto imaju niz razliitih bolova. Kod nekih se pojave usporeni refleksi, gubitak oseaja, obamrlost i trnci u nogama, im potencija i tegobe s krvotokom .
K
OPASNOSTI VREBAJU Neki lekovi koje moete da nabavite bez lekarskog recepta i koji su bezopasni za nedijabetiare sadre sastojke koji mogu da izazovu tekoe kod dijabetiara. Na primer, velike koliine acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin) mogu da izmene nivo glukoze u krvi. Dijabetiari kojima su potrebna sredstva za ublaavanje tegoba s disajnim putevima moraju da budu oprezni pri upotrebi fenilefrina, adrenalina ili efedrina, jer svi mogu da povise nivo eera u krvi. Oboleli od dijabetesa tipa 2 koji su u iskuenju da upotrebe sredstva za potiskivanje elje za jelom kako bi kontrolisali telesnu teinu moraju da znaju da ovi lekovi sadre kofein, koji poveava eer u krvi. Riblje ulje, koje se esto uzima kao sredstvo mogueg poboljanja nivoa holesterola, takoe poviava eer u krvi. Da biste saznali vie o moguim opasnostima koje vrebaju u lekovima koje nabavljate bez lekarskog recepta, razgovarajte s lekarom ili apotekarom i paljivo itajte uputstva.
UZROCI
Kod dijabetesa tipa 1 guteraa izluuje malo ili nimalo insulina. Organizam, nesposoban da upotrebi glukozu u krvi, pokuava da proizvede energiju razgraivanjem masnoe i miia. Dijabetes tipa 1 razvija se prilino brzo, obino pogaajui osobe mlae od 30 godina. Novija istraivanja daju da se nasluti da su mnogi oboleli od dijabetesa tipa 1 moda bili genetski predodreeni za bolest koju je aktivirala virusna infekcija. Dijabetes tipa 2 obino se razvija kod osoba starijih od 40 godina, i ini se da postoji snana veza izmeu gojaznosti i razvoja eerne bolesti tipa 2. lako upravo ova grupa dijabetiara moe da ima dovoljne ili ak suvine koliine insulina u svom sistemu, njihov organizam nije u stanju delotvorno da upotrebi taj hormon. Suvino unoenje hrane poveava nivo glukoze u krvi, a guteraa ne moe da stvori dovoljno insulina da bi se suvini eer pretvorio u energiju.
Dl J A B E T E S
NASTAVAK
Katkad se slian oblik ove bolesti, nazvan gestacijski dijabetes, javlja kao privremeni poremeaj kod ena koje su trudne.
D IJA G N O S T IC K I P O S T U P C I
rva
POMO Z A DIJABETIARE
Vi moete da preduzmete odreene mere da biste pomogli nekome ko prolazi kroz dijabetiku krizu. Kao prvo, proverite da li bolesnik nosi znak upozorenja ili informacije 0 svom zdravlju. Ako osoba ima eernu bolest, negde bi to trebalo i da pie, a mogue i tip dijabetesa. Hiperglikemija (visok eer u krvi) moe da se javi i kod dijabetesa tipa I i tipa 2. Hipoglikemija (nizak eer u krvi) moe da pogodi sve dijabetiare, a u nekim sluajevima 1osobe koje nemaju eernu bolest. Simptomi hiperglikemije ukljuuju ubrzano, teko disanje; bolove u stomaku; dah slatkastog mirisa; esto mokrenje; povraanje; pospanost i mogue nesvesticu. Sta bi trebalo da uinite? Ako je osoba pri svesti i moe da guta, dajte joj da popije neto bez eera (da biste spreili dehidraciju), a zatim je odvedite u bolnicu. Ako je bolesnik bez svesti, odmah zovite hitnu pomo (94). Simptomi hipoglikemije ukljuuju bledu, hladnu i lepljivu kou; prekomernu glad; gubitak orijentacije; agresivno ponaanje i mogue nesvesticu. Sta bi trebalo da uinite? Ako je bolesnik pri svesti i moe da guta, dajte mu da pojede ili popije neto to sadri eer, poput vonog soka, bombona, bezalkoholnog pia ili ak obinog eera - a zatim ga odvedite u bolnicu. Ako je bolesnik bez svesti, odmah pozovite hitnu pomo (94). Ako je bolesnik pri svesti, a vi niste sigurni radi li se o hiperglikemiji ili hipoglikemiji, dajte mu da pojede ili popije neto to sadri eer, poput vonog soka, bombona, bezalkoholnog pia ili ak obinog eera, a zatim ga odvedite u bolnicu. (Cak i ako dotina osoba ima hiperglikemiju, dodatni eer nee mu nakoditi.) Ako je bolesnik bez svesti, pozovite 94.
Lekar moe da posumnja da imate eernu bolest ak rutinski telesni pregled pokae da se viak eera vaem organizmu ispira u mokrau. Prava dijagno^ zapoinje proverom nivoa glukoze, to lekar obavlj uzimajui uzorak krvi ujutro pre nego to ste bilo l pojeli; ako vaa guteraa stvara malo ili nimalo insul na (tip 1) ili ako vam organizam ne stvara dovoljno ir sulina za preradu eera u krvi (tip 2), nivo glukoze vaem organizmu bie povien. Dodatne analize i ustanovljavanje dijabetesa ukljuuju test podnoen: glukoze, kojim se meri sposobnost organizma da gk kozu pretvori u energiju. Nakon nekog vremena gl; dovanja, popijte vrlo slatko pie koje sadri glukozu, zatim dajte da se proveri nivo glukoze u krvi.
LECEN JE
Leenje oba oblika eerne bolesti zahteva podeav; nje nivoa insulina u organizmu i strogo upravljanj ishranom kao i telesne vebe. Poklanjanjem dun panje sadraju i vremenu vaih obroka, moete n najmanju meru da svedete ili izbegnete uticaj klackt lice kod kojeg se brzo menjaju nivoi eera u krvi, t moe da zahteva brze promene u doziranju insulin,
Ako imate dijabetes tipa 1, bitno je da svakodnevn primate dodatni insulin, najmanje dva puta, da poc staknete u organizmu upotrebu glukoze iz krvi. Budi i da je insulin belanevina i da ga unitavaju enzin za varenje, ne moe se uzimati oralno. Umesto tog mora da se ubrizga direktno u organizam u odrec nim razmacima. Dok neki dijabetiari upotrebljavaj kompjuterizovanu spravicu kojom se odreene doz insulina daju u odreeno vreme, veina lekara prc poruuje direktne injekcije. Nauiti davati injekcij sebi ili svom odojetu ili detetu moeza vas u poetk da bude deo kontrole dijabetesatipa 1 od kojeg najv ezazirete, ali taj postupak brzo prelazi u rutinu. Veina insulina koji se danas koristi prerauje se dobija sintetiki iako se odreena koliina jo uve dobija izivotinjskih hormona. Insulin se pojavljuje tri oblika: kratkodelujuem (koji pone da deluje roku od 30 do 40 minuta i traje 6 sati); srednjedeluji em (koji pone da deluje za 2 do 4 sata i traje do 2 sata); i dugodelujuem (koji pone da deluje za 6 d
216
8 sati i traje do 32 sata). Svaki plan ubrizgavanja prilaôava se pojedincu dijabetiaru i zbivanjima poput perioda stresa, adolescentskog rasta i predmenstrualnog perioda u eninom mesenom ciklusu. Praenjem sopstvenog nivoa glukoze u krvi moete da uete u trag kolebajuim potrebama za insuinom u vaem organizmu i da pomognete lekaru da proceni najprimereniju dozu insulina. Jedna od tehnika za samopraenje ukljuuje upotrebu posebnog meraa koji oitava nivo glukoze u uzorku vae krvi, koja se razmae po traci prethodno hemijski obraenog papira. Druga metoda za pokazivanje nivoa glukoze slui se papirnim trakama koje menjaju boju kad na njih nanesete kapljicu krvi. Kod nekih dijabetiara tipa 2 ishrana i telesne vebe dovoljne su da bi se bolest drala pod kontrolom; ostalima je potrebno leenje lekovima, koje moe da ukljuuje insulin ili oralni lek za hipoglikemiju poput tolbutamida, acetoheksamida, glipizida, gliburida ili hlorpropamida. Ako uzmete bilo koji od ovih lekova za dijabetes tipa 2, pitajte lekara za mogue meudelovanje s drugim lekovima koji se kupuju preko recepta, ukljuujui hloramfenikol, fenilbutazon, oksifenbutazon i klofibrat. Odravanje raznovrsne ishrane od ivotne je vanosti kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2, pa se posvetujte s lekarom o sastavljanju jelovnika. Bolujete li od dijabetesa tipa 1, a vreme davanja insulina odreeno je aktivnou i ishranom, kad jedete i koliko jedete jednako je vano kao i ta jedete. Lekari obino preporuuju tri manja obroka i tri do etiri lagana meuobroka svaki dan da bi se odrala prava ravnotea izmeu glukoze i insulina u krvi. Ugljeni hidrati - naroito neki skrobovi i drugi sloeni ugljeni hidrati, koji razmerno sporo oslobaaju glukozu u krvotok morali bi da sainjavaju 50 do 60 posto vaeg ukupnog unoenja kalorija; belanevine bi trebalo da ine od 20 do 25 posto; masti od 20 do 30 posto. Preporueni odnosi ugljenih hidrata, belanevina i masti kod dijabetiaratipa 2 u sutini su isti, iako se pacijenti prekomerne telesne teine podstiu da smanje unoenja masti i jedu vie sloenih ugljenih hidrata i vlakana. Budui da oboleli od dijabetesa tipa 2 obino ne moraju da brinu o rasporedu insulinskih doza, ne moraju da paze toliko ni na tano vreme svojih obroka. Jo jedan kljuni element u dnevnom programu dijabetiara jesu telesne vebe, koje mogu naroito
da pomognu dijabetiarima tipa 2 da izgube viak kilograma. Kod osoba s bilo kojim tipom bolesti telesne vebe isto tako mogu da pomognu da se olakaju kardiovaskularne komplikacije bolesti, a mogu da ublae i stres. Oboleli od dijabetesa tipa 1 moraju da upamte da se telesnim vebanjem sputa nivo glukoze u krvi. Da biste spreili napad hipoglikemije, planirajte da pojedete zalogaj ugljenih hidrata priblino pola sata pre nego to ponete da vebate i pobrinite se da imate neto da pojedete ili popijete ukoliko ponete da oseate simptome hipoglikemije. Ma o kojem se tipu bolesti radi, konsultujte se s lekarom pre nego to zaponete s programom telesnih vebi. Takoe je dobra zamisao da nosite narukvicu ili privezak na kojem se vidi da imate eernu bolest; na taj nain ete da uinite druge svesnim vae bolesti u sluaju da imate teak napad hipoglikemije i niste u stanju da postignete da vas Ijudi razumeju, ili ako ste doiveli nesreu ili ste u nekoj drugoj situaciji i treba vam hitna medicinska pomo. Identifikacija samih sebe kao dijabetiara vana je zato to napadi hipoglikemije mogu da se zamene za pijanstvo, a oboleli obino nisu u stanju da se pobrinu za sebe. Bez pravovremenog leenja, hipoglikemija moe da dovede do kome. A budui da je va organizam pod poveanim optereenjem kad ste bolesni ili povreeni, nivo glukoze treba da prati neko od zdravstvenih radnika koji vam pruaju hitnu pomo.

Poto eerna bolest koja se neispravno lei moe da bude opasna poivot, nikada ne biste smeli da pokuavate leenje bolesti bez lekarske pomoi i uvek biste morali temeljno da raspravite sve mogue naine leenja. Neki alternativni lekovi predstavljaju varijacije dijabetiarskih dijeta. Drugi pak naglaavaju vanost dodatnih vitamina i minerala, prepisuju lekovito bilje za regulisanje nivoa eera u krvi ili lee sekundarna dejstva. Tehnike za smanjenje stresa mogu takoe da pomognu pri sniavanju nivoaglukoze u krvi.
AKUPUNKTURA
Stimulacijom odreenih taaka moete da ublaite bolove povezane s dijabetinom neuropatijom, ojaate imunoloki sistem i na najmanju meru svedete komplikacije sistema krvnih sudova. Posavetujte se sa osposobljenim strunjakom.
Dl J A B E T E S
NASTAVAK
KINESKO
LEKOVITO BILJE
Kinesko lekovito bilje, ukljuujui koren enena (Panaxginseng), esto se upotrebljava za ublaavanje nekih simptoma eerne bolesti; savetujte se sa strunjakom u pogledu opsenog plana leenja.
LEENJE LEKOVITI M B ILJEM
Proverite kod strunjaka da biste bili sigurni da trave odgovaraju vaoj bolesti. Upamtite: ako vam je potreban insulin da biste kontrolisali dijabetes, ne postoji biljnazam enaza ovaj hormon. Listovi borovnice (Vaccinium myrtillus) u uvarku (dekoktu) mogu da snize nivo glukoze u krvi i da pomognu da se odri sistem krvnih sudova. Ovaj lek moe isto tako da pomogne pri spreavanju krvarenja iz krvnih sudova oka ako dobijete dijabetinu retinopatiju. U jednom ispitivanju dijabetiara koji su nakon skrobnog obroka jeli krekere napravljene od praha ika (Arcitum lappa), javio se manji broj sluajeva hiperglikemije. Krema napravljena s paprikom (Capsicum frutescens) moe da ublai bolove povezane s perifernom neuropatijom, vrstom dijabetine neuropatije. U klinikim i eksperimentalnim ispitivanjima pokazalo se da dodavanjem semenki grke piskavice (Trigonella foenum-graecum) ishrani moete da smanjite glukozu u krvi i nivo insulina dok smanjujete holesterol u krvi. Beli luk (Allium sativum) moe da snizi krvni pritisak kao i nivo eera i holesterola u krvi. Ekstrakti ginka (Cinkgo biloba) upotrebljavaju se za zaustavljanje pogoravanja vida kod pacijenata jer obezbeuju dovoljan dotok krvi u mrenjau. Meu druga navodna korisna dejstva ginka ubrajaju se smanjenje opasnosti od sranih bolesti, hipertenzije i povienih nivoa holesterola. Luk (Allium cepa) moe da oslobodi insulin koji ubrzava metabolizam glukoze u krvi, sniavajui tako njen nivo u krvi. Ustanovljeno je da ekstrakti iz sirovog i kuvanog luka imaju takvo dejstvo. Smatra se da je luk koristan za odravanje zdravlja srca i krvnih sudova.
N AIN IVOTA
insulinom pa je potrebno manje injekcija insulina. PANJA: Ako imate dijabetes tipa 1, imajte na umu da telesne vebe smanjuju glukozu u krvi; pojedite lagani obrok s ugljenim hidratima pre telesnih vebi i ponovo jedite ili pijte ako osetite simptome koji vas upozoravaju na napad hipoglikemije. Dijabetiari tipa 2 koji moraju da omrave mogu da imaju koristi od umerenih telesnih vebi. Ako imate dijabetes tipa 2, morali biste da izbegavati dizanje tegova ili druge oblike napora koji ukljuuju guranje ili povlaenje tekih predmeta; ove aktivnosti poviavaju krvni pritisak i mogu da pogoraju one tegobe koje potiu od dijabetesa. Ako ste dijabetiar, svakako se dobro brinite za zube i redovno ih istite zubnim koncem; eerna bolest moe da pogora bolest desni.
P S I H O S O M A T S KO L E E N J E
Bilo kakva tehnika koja e da smanji nivo stresa, poput biofidbeka (biofeedbacka), meditacije, hipnoterapije ili drugih tehnika oputanja, moe da ubrza smanjivanje potrebe za inzulinom.
ISHRANA
U laboratorijskim testovima, pokazalo se da telesne vebe poveavaju u tkivima nivo hrom a, koji organizam upotrebljava za regulisanje nivoa glukoze i holesterola u krvi. Kod obolelih od dijabetesatipa 1 ustanovljeno je takoe da telesne vebe poveavaju sposobnost organizma da se slui raspoloivim
Neki strunjaci tvrde da je eerna bolest poremea zapadnog nainaivota, istiui injenicu da kad osobe u drugim kulturama napuste izvornu hranu i usvoje ishranu rafinisanih i preraenih jela, stopa dijabetess poinje da raste. Dijeta bogata ugljenim hidratima biljnim vlaknima (high-carbohydrate high-plant-fibei d ie t- HCFdijeta) predstavlja alternativu za konvencionalnu dijetalnu ishranu dijabetiara. HCF dijeta trai da dijabetiari slede ova dnevn^ uputstva pri planiranju svojih obroka: jedite 70 dc 75 posto sloenih ugljenih hidrata, 15 do 20 postc belanevina i samo 5 do 10 posto masti. Smatra se da HCF dijeta poveava svojstvo insulina da podstr e glukozu u krvi kao izvor energije, da popravlj; nivo holesterola, smanjuje rairenost hiperglikemije hipoglikemije i pomae pri mravljenju kod obolelif od dijabetesa tipa 2. Izmenjena verzija HCF dijete jo vie ograniav; vrste hrane, ali poveava dopustivu koliinu sloenif ugljenih hidrata. Jedno univerzitetsko ispitivanje pokazalo je da dijeta bogata ugljenim hidratima vlaknima moe da smanji potrebu za insulinom koc obolelih od dijabetesa tipa 1 ak 30 do 40 posto,; obolelih od dijabetesa tipa 2 izmeu 75 i 100 posto
218
-------------------- T B
it n a
--------------------
NEGA STO PALA
A k o b olujete o d e e rn e bolesti, stopalo vam je Ahilova peta, slikovito reen o . Razlog za to je to to o tee n je ivaca zb o g dijabetine neuropatije m o e da um rtvi vae opaanje bola i om ogui da se o d p o vre d a p o p u t uljeva razviju teke in fekcije p re nego to i p rim etite da n eto nije u redu . D ijabetiari m oraju paljivo da pregledaju stopala svaki dan, traei crv e n e takice, m odrice, p o sek o tin e, m ehurie, tj. uljeve, o to k e ili bilo kakve zn akove infekcije. Pazite na p re d e le su ve ko e, koja m o e da ispuca i om ogui najezdu bakterija i gljivica. S e cite n o kte na nogama ravno da biste izbegli urastanje noktiju. N o site udobne cip ele i nem ojte da se iziaete opasnosti o d p o v re d e stopala hodajui b o si ili n o sei sandale.
Dijabetiari bi morali da izbegavaju eer budui da on moe da smanji podnoenje glukoze u organizmu i da pogora tegobe krvotoka. Nutricionisti takoe naglaavaju vanost odreenih vrsta hrane, vitamina i minerala, ukljuujui sledee. Dodatne koliine hroma mogu da budu vrlo korisne kod obolelih od eerne bolesti. Hrom ne samo da smanjuje nivo glukoze u krvi i poboljava podnoenje glukoze nego i smanjuje nivo insulina i pomae da se odri nizak nivo holesterola u krvi. Pokazalo se da inozitol, vitamin grupe B, prua odreenu zatitu dijabetiarima od periferne neuropatije ublaavanjem oseaja obamrlosti i trnaca u akama i stopalima. Budui da bi inozitol mogao da izmeni nivo eera u krvi, svakako proverite kod strunjaka pre nego to ponete da uzimati dodatne koliine vitamina. Biotin, koji se takoe zove vitamin H, moe da pobolja metabolizam glukoze kod dijabetiara. Vitamin Bf, moe da umanji teinu dijabetine neuropatije i smanji potrebe za insulinom.
Kod dijabetiara tipa 2 vitamin B n moe da pomogne u leenju dijabetine neuropatije; injekcije mogu da se pokau korisnijima od oralnih doza vitamina. Dijabetiari mogu da imaju potrebu za dodatnim koliinama vitamina C da bi nadoknadili nizak nivo insulina u krvi, koji po pravilu deluje na elije da bi apsorbovale vitamin. Prave koliine vitamina C pomau organizmu da odri dobar nivo holesterola, suzbije infekciju jaanjem imunolokog sistema i sprei pojavu mrene. lako neki strunjaci preporuuju dopunjavanje ishrane s najvie 1 gramom vitamina C na dan, morali biste da se posavetujete sa strunjakom kako biste bili sigurni da se radi o nekodljivoj koliini za vas. Pomou vitamina E moe da se ogranii oteenje sistema krvnih sudova i pobolja nivo holesterola u krvi. Mangan pomae organizmu da metabolie glukozu; dijabetiari esto imaju ozbiljan nedostatak mangana. Dodatne koliine magnezijuma mogu da pomognu pri kontroli dijabetine retinopatije i smanjivanju mogunosti oteenja srca i krvnih sudova. Cink pomae da se povea podnoenje glukoze, a kalijum moe da pobolja dijabetiarevu sposobnostda iskoristi insulin. Dodatne koliinebakra mogu da doprinesu zdravlju srca i krvnih sudova. Okra i graak mogu da ubrzaju stabilizaciju nivoa eera u krvi i osiguraju snabdevanje vlaknima u ishrani bogatoj sloenim ugljenim hidratima. Istraivanja daju da se nasluti da cimet moe da smanji potrebe za insulinom kod obolelih od dijabetesa tipa 2; zainjavanje hrane s ak 1j kaiice pri svakom obro/ ku moe da ubrza regulaciju nivoaeera u krvi.
PREVENCIJA
Zbog oigledne veze izmeu gojaznosti i dijabetesa tipa 2, moete bitno da smanjite izglede dobijanja bolesti tako to ete da smravite ako imate viak kilograma. Naroito ako vam se eerna bolest ponavIja u porodici. Program telesnih vebi i raznovrsna ishrana koja sadri razliite hranljive materije mogu mnogo da ogranie delovanje dijabetesa tipa 1 i tipa 2. Ako puite, prestanite; puenje moe bitno da povea opasnost od srane bolesti, naroito kod dijabetiara.
DISAJNI S IS T E M - T E G O B E
SIMPTOMI
hripanje i disanje uz napor kaalj s iskaljavanjem sluzi groznica i temperatura umor
Disajne tegobe mogu da prate: ubrzano disanje i ubrzani otkucaji srca gubitak daha bolovi u grudima lagana glavobolja opta slabost simptomi p reh la de: curenje nosa, upala grla i kijanje
ekoe u disanju mogu da se podele u tri kategorije: infekcije gornjih i donjih disajnih puteva poput prehlade, upale sinusa, upale plua i tuberkuloze, hronine opstruktivne bolesti plua poput astme, bronhitisa i emfizema i plune bolesti povezane s odreenim zanimanjima kao to su azbestoze i bolesti od kojih obolevaju rudari u rudnicima uglja.
UZROCI
Disajne infekcije, od blagih do izuzetno tekih, uglavnom prouzrokuju virusi ili bakterije koje nastanjuji disajne puteve. Vaa sposobnostodupiranja ovim in fekcijama zavisi od vie inilaca: godina starosti, pri sustva ili odsustva neke druge, osnovne bolesti i da I jeste ili niste pua. Hronine opstruktivne bolesti imaju brojne uzro ke. Hroninu upalu plunogtkiva kojaje, na primer karakteristina za astmu, moe da pokrene polen nadraujua sredstva ili telesne vebe. Razaranjt plunog tkiva koje je posledica emfizema izaziv; preterano puenje ili nasledni manjak enzima. Plune bolesti koje su povezane s odreenim za nimanjima mogu da budu posledica preosetljivost osobe na materije s kojima je u dodiru na radnon mestu ili udisanja odreene strane materije, popu azbestnih vlakana, ugljene praine i kamene praim (koje prouzrokuju silikozu).
ako im ate prehladu ili kaljete due od 7 do 10 dana i bolest se ne ublaava posle prim ene lekova dostupnih u slobodnoj prodaji. ako imate oseaj punoe u licu, pritiska iza oiju, ako je prisutno ceenje sluzi iz nosa u grlo ( vidi Sluz - ceenje u grlo) i neprijatan m iris iz nosa. To su simptom i upale sinusa. ako dugo kaljete, iskaljavate neprozirnu sluz ili ostajete bez daha. O vo mogu da budu znaci hroninog bronhitisa, emfizema ili raka plua. ako im ate visoku tem peraturu (4 0 C ili vie), groznicu, bol u grudim a i kaalj kojim se iskaljava krvavi iskaljaj. O vo mogu da budu znakovi upale plua ili neke druge ozbiljne bolesti. ako vam je disanje toliko oteano da se zbog toga brinete; mnoge bolesti mogu da prouzrokuju oteano disanje.
Lekari koriste razliite dijagnostike analize i tehnik za ocenjivanje tegobe u vaem disajnom traktu, uklju ujui rendgensko snimanje grudi, ultrazvuno sn1 manje plua, CT snimanje, analizu uzorka pljuvake testove rada plua. Kad je potrebna tano odreena informacija, mc e da se primeni invazivna analiza. Na primer, ABi test (test gasova u arterijskoj krvi) meri nivo kiseonik i ugljen-dioksida u krvi, a biopsijom plua dobijaju s uzorci koji se mogu mikroskopski pregledati.
220
G D E SE T E G O B E JA V L JA JU
piti mnogo tenosti i poveati vlanost vazduha u prostoriji u kojoj boravite i uzimati lekove protiv temperature ili bolova. Ako puite, lekar e vam preporuiti da prestanete. Lekovi za udisanje mogu da pomognu kod hroninih opstruktivnih bolesti poput astme i emfizema. Za plune bolesti koje su povezane s odreenim zanimanjima, kao to su azbestoza i silikoza, ne postoji delotvorno leenje, osim izbegavanja daljeg izlaganja nadraivaima disajnih puteva, ukljuujui i sekundarno udisanje dima a ako puite, prestanak puenja.
Alternativni naini leenja mogu da pomognu da ublaite simptome disajnih tegoba. Posavetujte se s aromaterapeutom ili strunjakom za lekovito bilje o primeni eterinih ulja i bilja za masau i inhalaciju para koji mogu da smanje kongestiju i ublae upalu. Strunjak za kinesku medicinu verovatno e preporuiti akupunkturu, akupresuru i razne vrste kineskog lekovitog b . H eopati propisuju irok spektar ilja om lekova za disajne tegobe. Veina praktiara slae se da imunoloki sistem moe da se ojaa i odrava snanim pomou zdrave ishrane i zdravih navika u ishrani. Pokuajte da primenite preporuene dnevne doze vitamina A, vitamina grupe B, C i E i minerala cinka i selena (vidi Dodatak).
Gornji disajni putevi - sinusi, nos, usta i grlo - mogu biti poprite bolesti poput sinusitisa i prehlade. Obino tee ili upornije bolesti zahvataju donje disajne puteve. Astma i bronhitis zahvataju dunik i velike bronhe u pluima dok upala plua i emfizem oteuju mikroskopske vazdune kesice u pluima.
LEEN JE KOD K U E LECEN JE

Mnoge infekcije disajnih puteva prou same od sebe za nedelju do deset dana. Konvencionalni i alternativni naini leenja nude niz jednostavnih terapija za ublaavanje neprijatnosti. Tokom uobiajenog sedmodnevnog do desetodnevnog trajanja disajne infekcije, za ublaavanje simptoma najbolje je da mirujete u krevetu, pijete velike koliine tenosti, poveate vlanost vazduha u prostoriji u kojoj boravite i da uzimate lekove protiv temperature i bolova.

Ako bolujete od bakterijske infekcije disajnih puteva, lekar e verovatno da vam prepie odgovarajui antibiotik. U sluaju da bolujete od prehlade, upale sinusa i akutnog bronhitisa (upala bronhija), moete sebi pomoi tako to ete mirovati u krevetu,
DISANJE - T E G O B E
SIMPTOMI
Tegobe s disanjem mogu da ukazuju na ceo niz razliitih oboljenja. Sim ptomi iz donjeg popisa imaju svrhu opteg vodia kroz nekoliko irokih kategorija. Z a vie inform acija o specifinim grupam a sim ptom a, pogledajte popis naziva u susednom redu. zadihanost, teko disanje, hiperventilacija ili kaljanje posle blage ili nikakve telesne vebe
Stres; alergije: astma, emfizem;
upala plua; srani udar, rak plua
kaalj praen ukastim ili zelenkastim ispljuvkom
Akutni ili hronini bronhitis
kaalj praen penastim belim, ruiastim , krvavim ispljuvkom ili ispljuvkom boje re
Srane bolesti: upala plua; tuberkuloza;
rak plua; apsces plua; edem plua
suv kaalj s bolovim a u grudima
Srane bolesti; rak plua; pleuritis

(upala p o reb rice); zapaljenje plua; reakcija na lek za srce
222
TA DA U RADITE
O S T A L E IN FO R M A CIJE
Odmah pozovite hitnu pomo ako sum njate n srani udar. Vidi takoe Hitna stanja - prva a
pomo: Srani udar.
Ako pretpostavljate da je zadihanost izazvana optereenjem kao posledica slabog fizikog stanja ili teskobe, moete da reite problem redovnim vebanjem i primenom psihosomatskih tehnika leenja poput joge ili meditacije. Ako je kaalj praen temperaturom i traje samo nekoliko dana, verovatno imate akutni bronhitis. Ako kaalj potraje nekoliko nedelja, a vi puite, moda imate hronini bronhitis. Penasti beli ili ruiasti ispljuvak (sputum ) gotovo je uvek znak srane bolesti, dok ispljuvak boje re ukazuje na upalu plua. Od kaljanja uz naprezanje krvni sudovi u zadnjem delu grla mogu da puknu i izazovu krvarenje.Trebalo b odmah da odete kod lekara ako iskaljavate i krvav ispljuvak. Ako suv kaalj nastupi kod deteta jako naglo, to moe da znai da m je u grlu zapeo m u ali predmet. Vidi Hitna stanja - prva pomo: Guenje stranim telom. Isto tako, grupa lekova za srce poznatih kao inhibitori enzima
Vidi Bronhitis. Va e vam lekar prepisati antibiotike ako je uzrok bakterijska infekcija.
Odmah se obratite lekaru. Kaalj praen ovakvom vrstom ispljuvka sm atrajte hitnim medicinskim sluajem .
Obratite se lekaru radi prave dijagnoze.
pretvaranja angiotenzina (A C E inhibitori)

mogu da proizvedu propratno dejstvo suvog kalja kod nekih osoba.
DISKOVI - T E G O B E
SIMPTOMI
Mnogi sluajevi oteenih diskova ili m eukim enih jastuia nemaju telesnih sim ptom a. A ko vaa tegoba s diskom direktno deluje na nerve kim e, moda ete imati jedan ili vie sledeih sim ptom a: otar bol u leima, koji se katkad iri nadole zadnjim delom jedne ili obe noge, odmah ili ubrzo nakon naprezanja ili povrede nem ogunost da savijete ili ispravite lea, praena jakim bolovim a postepeno javljanje bolova u vratu ili donjem delu lea, naroito jako pri ustajanju, kijanju ili kaljanju obam rlost ili trnci u ruci ili nozi i m oda sve izrazitiji gubitak snage u jednoj ili obe noge
ako oseate uporan bol u gornjem ili donjem delu lea; m oda imate ankilozni spondilitis ili oblik a r t r it is a . ako su bolovi u leim a praeni tem peraturo m ; m oda im ate virusnu ili bakterijsku in fe k c iju . ako iznenada izgubite oseaj ili osetite slabost u udovim a; m oda ste doiveli povredu lene m odine.
amo osoba koja je to iskusila razume agoniju bespomonost koje se javljaju zbog oteenj, meukimenih jastuia. Bol je razoran i svakin pokretom postaje sve jai. Kao i veina vrsta bolova on je zapravo vredan znak upozorenja. Ako obratiti panju nato upozorenje i preduzmete odgovarajuo radnje - ili, primerenije reeno, ne preduzimate vii neke radnje - nelagodnost obino prestaje i problen moe da se rei. Ako zanemarite upozorenje, mog biste da pretrpite trajno telesno i neuroloko ote enje. Kao deca, sigurno ste uli roditelje ili roak kako se ale na bolove izazvane ukljetenjem diska Moda ste i zamiljali klimavu hrpu kolutova iz koj' jedan tri napolje dovoljno da bi se ostali izvrnul Kao to je to sluaj s ostalim deijim zabludama i ne shvatljivim pojavama, u slici ima neto istine, ali n < mnogo. Meukimeni diskovi su zapravo rasteglji\ jastuii koji su uvreni izmeu prljenova - zase bnih kostiju koje ine kimeni stub (vidi Lea - te gobe). Svaki od jastuia je pljosnata ovalna kapsul veliine otprilike 2,5 centimetra i debljine oko pol centimetra, a sastoji se od tvrdog, fibroznog prsten (annulus fibrosus), koji okruuje rastegljivo meki jezgro zvano nucleus pulposus. Diskovi su vrsto ugraeni meu prljenovima, na mestu ih dre ligamenti koji spajaju kosti kime okolni miii. Zaista ima malo, ako i imalo, mesta d bi oni mogli da iskliznu ili se pomere. Mesta na koj ma se prljenovi zapravo okreu zovu se zglobne pc vrine, tre napolje poputzavijenih krilasobe stran prljenova i spreavaju savijanje i iskretanje kojima t se mogla otetiti kimena modina, vitalna mre nerava koja prolazi kroz sredite svake kosti. Disk se katkad opisuje kao ublaiva udaraca deo kime koji doprinosi boljem podnoenju opte reenja, to zvui kao da je rastegljiviji ili savitljivi nego to zaista jeste. lako diskovi razdvajaju prlje nove i spreavaju njihovo meusobno trenje, nis pneumatski (ispunjeni vazduhom) ili nalik opruz Kod dece oni su zapravo kesice ispunjene gelom i tenou, ali poinju da otvrdnjavaju kao deo pr rodnog procesa starenja. Do ranog odraslog dob; dotok krvi u disk prestaje, meka unutranja materij poinje da otvrdnjava i disk postaje manje rasteglji Kod odraslih osoba srednjih godina diskovi su tvrdi prilino neelastini, gustinom lie na komad tvrd gume.
Mogue je da pod optereenjem unutranja mairija otekne i protisne se u tvrd spoljni omota disa. Ceo disk postaje iskrivljen i sva materija ili deo laterije iz jezgra viri kroz spoljni omota na mestu de je slab, izazivajui pritisak na okolne ivce. Ako aljnja aktivnost ili povreda izazove prsnue ili kidaje omotaa, sadraj diska moe da povredi kimeu modinu ili nerve koji iz nje izlaze, to dovodi do izornih, onesposobljavajuih bolova - nepogreiogznaka da odmah treba da prekinete svako kretaje. Takva oteenja mogu da budu ireverzibilna. Velika veina povreda diskova javlja se u lumbalom podruju donjeg dela lea, a manje od 10 po:o zahvata vrat i ramena. Ne pritiskaju svi ukljeteni iskovi ivce i sasvim je mogue da osoba ima izobliene diskove bez ikakvogoseaja bola ili nelagodno:i. Iz tog razloga pregled magnetnom rezonancom i rendgenom koji pokazuje iskrivljeni disk moe atkad dovesti do pogrene dijagnoze bola, koji, meutim, ima sasvim drugi uzrok. Ukljetenje diska najee se javlja kod mukaraca llaih od 50 godina, iako moe da se dogodi i kod ktivne dece i mlaih odraslih osoba. Kod starijih
osoba, iji prljenovi nemaju vie teno jezgro, znatno je manja verovatnoa da e se sresti s ovim tekoama. Kod osoba koje redovno i umereno vebaju mnogo je manja verovatnoa da e imati tegoba s diskovima nego kod onih koji uglavnom sede. Osobe koje vebaju obino due ostaju pokretljive bez ukoenosti, koju mnogi smatraju neizbenim delom starenja.
UZROCI
lako jaka povreda moe da oteti disk, tegobe s diskovima esto su izazvane svakodnevnim aktivnostima - dizanjem tekih predmeta na pogrean nain, prejakim istezanjem za vreme teniskog voleja ili ako se okliznete na zaleenom ploniku. Svaki takav dogaaj moe da dovede do toga da vlaknasti spoljni omota diska pukne ili se iskrivi do te mere da pone da pritiska kimeni ivac. Ponekad disk natekne, pukne ili se izoblii bez oiglednog razloga. Tegobe s diskovima katkad se posmatraju sve zajedno pod nazivom degenerativne bolesti diska. Promena u stanju diska prirodna je posledica starenja i doprinosi postupnom gubitku rastegljivosti. Degeneracija diska je daleko ozbiljnija kod nekih osoba. Teki sluajevi mogu da budu posledica nedostatka kolagena, materije koja sainjava hrskavicu. Slab miini tonus i gojaznost takode dodatno optereuju kimu i ligamente koji dre diskove na mestu.
DISK
L E N A M O D IN A
ZD RAVI D IS K U K L JE T E N I D IS K K I M E N I IV A C P R LJE N
Zdrav disk deluje kao jastui meu kostima u kimenom stubu. Kae se da je meukimeni disk iskliznuo kada meko unutranje jezgro proviri kroz oslabljeni ili puknuti spoljni sloj. Ako dodirne ivac, posledica je trenutan, razoran bol.
Klasian postupak za prepoznavanje ukljetenja diska je test podizanja ispruene noge. Pacijent legne na lea dok mu lekar pridrava lanak i polako podie nogu; bol u zadnjem delu noge esto - iako ne uvek ukazuje na ukljetenje diska u donjem delu lea. Lekar e takoe da trai slabost i gubitak refleksa u nogama i stopalima. Odreivanje mesta bola moe da bude dovoljno za prepoznavanje ukljetenja diska. Rendgensko snimanje kime moe da iskljui druge mogue uzroke, ali budui da rendgenski snimci ne pokazuju jasno meko tkivo, moda e za prepoznavanje i odreivanje opsega ukljetenja diska morati da se upotrebi magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (CT) ili mijelografija - radioloka tehnika za snimanje kimene modine.
225
DISKOVI - T E G O B E
NASTAVAK
LECEN JE
I konvencionalna medicina i altemativni oblici leenja trae nain da ublae bolove, osiguraju odmor, preduzmu mere za smirivanje upale i za vraanje snage i uobiajenih aktivnosti. Osim u tekim sluajevima kada degeneracija diska zahvata ivce koji kontroliu pokrete miia, ukljetenja diska obino zaceljuju sama i retko je potrebna operacija.

Lekari obino propisuju mirovanje u krevetu i sredstva protiv bolova poput acetilsalicilno kiseline (npr. Aspirina), ibuprofena ili druga nesteroidna protivupalna sredstva, a u nekim sluajevima i kortikosteroide i sredstva za oputanje miia. Kod ukljetenja diska bilo kakav pokret lea moe da pojaa bol, a moda i pogora povredu, tako da je potpuno mirovanje u krevetu bezuslovno nuno, barem prvih nekoliko dana posle pojave simptoma. Kad pacijentu bude dovoljno dobro da moe da se kree, lekar e moda da zahteva noenje pojasa za lea ili okovratnika da bi se ograniilo kretanje i smanjio pritisak na osetljive ivce dok disk zarasta. U teim sluajevima moda e biti potrebno potpuno ili delimino istezanje. Ako je disk tek privremeno iskrivljen, izgledi za potpun oporavak su izvrsni. Ako spoljni omota zapravo pukne ili naprsne i izgubi neto svogelatinastog sredita, oteenje moe da bude trajno dok se ne preduzmu agresivnije mere. Kad ukljetenje diska izazove slabost ili oduzetost ivaca koji kontroliu miie lea i udova, lekar e moda da preporui epiduralne injekcije ili operaciju. Epiduralna injekcija sastoji se od kombinacije anestetika i kortikosteroida ubrizganih kroz dugaku iglu u prostor izmeu zahvaenog diska i nervnog omota i kimene modine. Moe da se izvri i operacija iglom za epiduralnu anesteziju da bi se odstranilo neto jezgra nateenog diska, tako da disk ne pritiska vie ivac. Drugim mikrohirurkim postupcima mogu da se uklone komadii materije iz jezgra koji su probili vlaknasti spoljni zid. Diskektomija je hirurko odstranjivanje dela ukljetenog diska i izvodi se da bi se ublaio pritisak
na ivac. Ovim postupkom uklanja se jezgro diska ostavljajui tvrdi spoljnji omota na mestu meu pr ljenovima. Poput epiduralne injekcije, diskektomij; katkad donosi dugorono olakanje, ali nema garan cijezatrajnoozdravljenje. Budui dajesvaki invazio ni oblik leenja u blizini kimene modine mogue opasan, operaciju bi trebalo da preduzmete tek i krajnjim sluajevima, kad ukljetenje diska izaziv; slabost ili oduzetost ivaca koji idu prema miiima Injekcije leka kolhicina mogu da pomognu pr ublaavanju akutnog bola i upale izazvane prsnu em diska. Pomalo sporan oblik leenja, sada uglav nom ve u nemilosti, jeste hemonukleoliza, za koji se kae da topi materiju u iskliznulom disku pomoi injekcije enzima kimopapaina. Isto kao to se vetake zamene za oteene ili is troene delove hirurki ugrauju u druge delove tela, zamena za meukimeni jastui prola je eksperi mentalni stadijum i izvodi se u nekim zemljama. Preo staje da se tek uverimo u sigurnost i dugoroan uspel zamenediska, ali poputkukovaod nerajuegelika plastinih sranih zalistaka, sintetike verzije meuki menihih jastuia predstavljaju medicinsku mogu nost u vie ne tako dalekoj budunosti.
ALTERN ATIVN 1 NAINI L E E N J A

Pored ublaavanja bolova i mirovanja koji slede od mah po ukljetenju diska, alternativni naini leenj. obino se usredsreuju na oputanje i lake telesm vebe da bi se ponovo uspostavio potpun raspoi kretanja.
AKUPRESURA
Dok akupresura moe da bude vrlo delotvorna u le enju bolova u donjem delu lea, terapeuti akupre sure vrlo su oprezni kada se susretnu s bolovim izazvanim diskovima u kimi. Radije nego da prime njuje pritisak na kimu ili na take na meridijanim pored kimenogstuba, strunjakza akupresuru mo e da preporui preventivno leenje da bi se opusti miii kime pre nego to se pojavi problem. Jedn takva preporuka je spavanje u poloaju raia, leec na boku sklupanih lea i upotreba toplih obloga i vlanog zagrevanja da bi se poboljao protok krv
226
JO G A
AKUPUNKTURA
Strunjak za akupunkturu odredie precizno mesto ivca ili ivaca zahvaenih iskliznutim diskom i verovatno e da obrauje take du meridijana glavne ile. (Vidi str. 76/ 77/ Dodatakradi vie informacija o poloaju taaka.)
RAD NA T E LU
1 Zakretanjem tela u loloaju Sputeno savijeno :oleno isteete miie lonjeg dela lea. Lezite na ;a ispruenih ruku, udahlite i stavite desno stopalo na
levo koleno. Izdahnite, okrenite glavu nadesno i pomaknite desno koleno ka podu s leve strane. Zadrite poloaj 15 do 20 sekundi, Ponovite na drugoj strani.
Z. Krpena lutka vraa vaem telu rastegljivost. Iz stojeeg poloaja polako se savijte prema napred u kukovima, glave obeene prema dole, to dalje moete bez istezanja lea ili savijanja nogu. Zadrite poloaj 15 do 20 sekundi dok polako diete. Udahnite i vratite se u uspravan poloaj.
Alternativni terapeuti usredsreuju se na telesnu mehaniku koja je dovela do optereenja diska. Refleksologija manipulie odreenim zonama na rukama i stopalima. Za ublaavanje bola i napetosti u donjem delu lea, zagovornici refleksologije navode pozitivne rezultate primene vrstog pritiska iza kosti lanka i spoljne ivice risa. Poto se uspostavi kontrola nad poetnim simptomima, strunjak osposobljen za Aleksandrovu (Alexanderovu) tehniku ili Feldenkrajsovu (Feldenkraisovu) metodu, moe da pomogne osobama s hroninim tegobama da ponovo steknu dobro dranje i kontrolu nad telom, to pak moe da pomogne pri spreavanju ponovne pojave tegoba s diskovima.
KIROPRAKTIKA
Dananje kiropraktiarsko leenje hroninih problema s diskovima verovatno e da ukljui postavljanje dijagnoze pomou manuelnog pregleda ili rendgena da bi se odredilo mesto zahvaenih prljenova. Iza manipulativnih zahvata za ispravljanje poremeaja miia i zglobova - s dunim oprezom da se ne bi pogoralo istegnue diska - verovatno e uslediti program masae i telesne vebe koji e da umire i ojaaju okolne miie.
PREVEN CIJA
Joga je uvreen, dugoroan pristup ka oputanju tela i uma i unapreivanju njihovog zdravlja. Vebe s leve strane preporuuju se za jaanje lea i vrata kao i za smanjenje opteg telesnog optereenja.
priljubljenih uz bokove i dlanova okrenutih prema gore. Primaknite elo ka podu. Diite polagano, zadrite 15 do 20 sekundi, zatim opet sedite.
3 Poloaj Dete razgibava niie donjeg dela lea. edite na pete, skupljenih olena. Izdahnite i savijte e u kukovima. Pruite gornji leo tela preko kolena ruku
DIVERTIKULITIS
SIMPTOMI
jaki greviti bolovi u stom aku, koji su obino jai s leve strane munina tem peratura zatvor, retka stolica, proliv bolovi u donjoj levoj etvrtini stom aka koji se pojaavaju pri dodiru osetljivog mesta
OBRATITE SE LEKARU:
ako im ate tem peraturu, groznicu i stom ak pone da vam otie, ili povraate; m oda im ate peritonitis ili upalu trbune m aram ice, infekciju sluzokoe koja oblae trbunu upljinu.
Odmah potraite lekarsku pomo.

ako se u stolici pojavi krv; ovo ukazuje na u n u tr a n je k r v a r e n je . ( Vidi takoe str. 68 p o d H itn a s ta n ja - p r v a p o m o .) ako im ate tem peraturu; m oda se radi o infekciji koja zahteva uzimanje leka. ako jaki bolovi potraju uprkos leenju; m oda imate neki drugi porem eaj u trbunoj upljini.
ivertikulitis je upala ili infekcija malih de pova, zvanih divertikuli, koji se javljaju du zi dova creva. Stvaranje samih depia relativno j' bezopasna pojava poznata kao divertikuloza. Depi i mogu da se razviju bilo gde u probavnom trakti ali najee se stvaraju na kraju silaznog i zavijeno debelog creva, a isto tako se esto javljaju na prvor delu tankog creva (iako tamo retko izazivaju tekc e). Ako imate divertikulozu, moda toga neete bi ni svesni, zato to su divertikuli obino bezbolni praeni su s malo ili nimalo simptoma. Moda et osetiti grenje s leve strane koje nestaje s putanjer vetra ili vrenjem nude. A budui da divertikuli kal kad krvare, u stolici moe da vam se pojavi jarkc crvena krv. Ozbiljnija bolest, divertikulitis, moe da obuhv ta razliite pojave od malog apscesa u jednom ili vi depia do teke infekcije ili perforacije creva. Sirr ptomi lie na simptome zapaljenja slepog crevi osim to je mesto na kojem se javlja bol vie s lev strane donjeg dela trbuha nego s desne. Divertikulitis moe da bude akutan ili hroniar Akutni oblik moe da se ispoljava kroz jedan ili vi tekih napada infekcije i upale. Kod hroninogdivei tikulitisa upala i infekcija mogu da se povuku, a moda nikada nee sasvim nestati. Upala izazvan divertikulitisom moe konano da dovede do zae pljenja creva, na ta e da vam ukae zatvor, retk stolice, proliv, nadimanje stomaka i bol u stomaki Ako zaepljenje potraje, bolovi i osetljivost u stom; ku e se poveati, pa ete moda osetiti muninu povraati. Ako se ne lei, divertikulitis moe da dovede d tekih komplikacija, to zahteva opsean hirurki z; hvat. Apscesi mogu da se stvaraju oko zahvaenc divertikula, a ako prodru kroz crevni zid, moe da s razvije upala trbune maramice, mogue smrtonc sna infekcija koja zahteva trenutno leenje. Zahv; eni divertikul moe takoe da dopre do susednc organa i stvori vezu izmeu njih ili fistulu. To se na ee dogaa izmeu debelog creva i beike, a mc e da dovede do infekcije susednih bubrega. Dru^ mogua komplikacija je jako unutranje krvarenje krvarenje debelog creva.
UZROCI
Starenje i naslednost primarni su inioci kod pojave divertikuloze i divertikulitisa, no ishrana takode igra znaajnu ulogu; opasnostse uveliko poveava potronjom rafinisane hrane siromane vlaknima. Zaista, u japadnim zemljama procenjuje se da izmedu 20 i 50 posto Ijudi starijih od 50 godina konano oboli od divertikuloznih poremeaja; taj broj u SAD moda arelazi i 50 posto. Ako vas esto mui zatvor i obino se napinjete pri pranjenju creva, moete da izazovete dovoljan pritisak na zid creva da bi zapoelo stvaranje divertikuloznih depia. Ako se divertikuli zatim ispune fekalnim sadrajem ili nesvarenom hranom, postaju Dsetljivi na bakterijske infekcije, to dovodi do upalne bolesti - divertikulitisa.
D IJA GN O STI K I POSTUPCI

Ako mislite da imate divertikulozu ili divertikulitis, lekar e verovatno da vas uputi na analize krvi i stolice kako bi lake dijagnostikovao moguu infekciju. Budui da rak, sindrom iritabilnog creva i divertikulitis mogu da imaju iste simptome, lekar e morati temeljno da vam pregleda creva. Barijumova kaa, koja napuni debelo crevo barijumom i omoguuje da se na rendgenu vidi unutranjost creva moe da pomogne da se potvrdi dijagnoza divertikulitisa. Moda e vam pregledti unutranjostcreva i pomou rastegljive osvetljene cevi, postupkom koji se zove sigmoidoskopija. Katkad moe da se uzme i malo tkiva za biopsiju, da bi se proverilo da li ima kanceroznih izraslina. Ako imate akutni sluaj divertikulitisa, i barijumova kaa i biopsija mogu da vam ozlede creva, pa e lekar umesto njih moda da se poslui CT-pregledom, kojim se vidi zid creva i debelo crevo spolja, pa isto moe dase potvrdi dijagnoza.
DIVERTIKULI
LEEN JE
Divertikuloza moe da se lei kod kue, ali ako imate divertikulitis, morate da odete kod lekara da biste se svakako u potpunosti oporavili i izbegli komplikacije opasne po ivot. Konvencionalna medicina lei divertikulitis sluei se promenom ishrane, antibioticima i ponekad operacijom. Alternativni oblici leenja divertikulitisa mogu da se primenjuju zajedno s konvencionalnim oblicima da bi se ublaili simptomi i ojaao sistem za varenje.
D IV E R T IK U L APSCES

Ako imate blag sluaj divertikuloze, lekar e moda da vas uputi da jedete hranu bogatu vlaknima kako bi vam se creva redovno praznila i kako biste smanjili izglede da ete oboleti od divertikulitisa. Ako vam se ipak razvije divertikulitis, ali dobijete samo blagu infekciju, moda ete morati samo da leite i uzimate sredstva za omekavanje stolice, hranu u tenom obliku, antibiotike za suzbijanje infekcije i moda antispazmodike.
Ako sluzokoa debelog creva iz nekog razloga oslabi( unutranji pritisak moe da istisne depie sluzokoe i stvori izboinu u miinom zidu. Nesvarena hrana ili fekalni sadraj smeteni u tim izboinama - i divertikulima - mogu da postanu izvor infekcije. Ako se poremeaj ne lei, upala koja e uslediti - zvana divertikulitis - moe da izazove pojavu apscesa koji mogu da se probiju kroz zid creva u trbunu duplju.
DIVERTIKULITIS
NASTAVAK
ID
Ali ako ste imali perforaciju ili vam se razvije tea infekcija, verovatno e da vas smeste u bolnicu radi intravenskog leenja antibioticima. Moda e vas i hraniti intravenski kako bi vaem debelom crevu ostalo vremena da se oporavi. U nekim sluajevima lekar e moda morati da drenira inficirani apsces i smanji optereenje kojem je izloen crevni trakt izvodei privremenu kolostomiju. Kolostomijom se napravi otvor tako da creva mogu da se prazne u kesicu koja je privrena za stomak. Zavisno od uspeha oporavka, ovaj zahvat moe da se poniti sledeom operacijom. (Vidi takoe R akdebelogcreva.) Ako imate nekoliko napada akutnog divertikulitisa, lekar e moda morati da vam odstrani zahvaeni deo creva kad vie ne budete ispoljavali nikakve simptome. Moda e vam biti potrebna operacija ako se intravenskim leenjem ne bude delotvorno leio akutni napad divertikulitisa. Ma kakvo bilo vae leenje, izgledi za potpuno ozdravljenje vrlo su dobri ako brzo dobijete lekarsku pomo.
LECENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Glatki brest (Ulmus fulva) moe da deluje umiruju na zahvaene divertikule: stavite 1 kaiicu praha 1 oljice vode, pustite da provri i kuvajte na lagant /2 vatri 15 minuta. Pijte tri puta na dan. Uvek prvo proverite kod strunjaka da biste s uverili da li je upotreba te trave primerena upravo z vau bolest.
HOM EOPATIJA
Mnogi homeopatski lekovi, kao to su beladona ( < B lladonna), brionija (Bryonia) i Colocynthis mogu d se koriste za leenje divertikulitisa. Proverite s lek; rom homeopatom da biste saznali koji lekovi i koj doze bi mogle da odgovaraju upravo vama.
MASAA
Strunjaci za alternativnu medicinu mogu da lee neke blae sluajeve divertikulitisa, ali ozbiljniji sluajevi zahtevaju leenje konvencionalnom medicinom da bi se spreile ozbiljne zdravstvene komplikacije.
AKUPUNKTURA
Sluite se laganim biljnim uljem da biste svako jutr leei izmasirali donji deo stomaka krunim pokret ma u smeru kazaljke na satu. Posle masae popijt aj od lekovitog bilja poput kamilice (Matricaria n cutita), koja moe da ubrza oputanje.
Tehnike oputanja mogu da vam pomognu da se nc site sa stresom i bolovima izazvanim divertikulitison
ISHRANA
Da bi leio divertikulitis, strunjak za akupunkturu uvodie igle u take za ublaavanje bolova i nadutosti, smanjivanje upale, regulisanje peristaltike creva i poboljavanje tonusa zidova creva. Leenje se izvodi jednom ili dvaput nedeljno zavisno od teine poremeaja, s potpunom kurom leenja od oko 10 poseta. Vrlo je vano da odravate dobre navike u ishrani dok se podvrgavate leenju akupunkturom.
AROMATERAPIJA
Dve kapi m iloduha (Hyssopus officinalis) koje ete udisati tri puta na dan mogu da poslue kao sredstvo za oputanje stomaka.
Neke kineske trave koje se koriste za leenje sistemskih poremeaja mogu da se pokau korisnim kod divertikulitisa. Posetite strunjakaza kinesku medicinu radi preporuka i leenja.
Pijte najmanje est aa vode svakoga dana da bist spreili zatvor. Ako ipak budete imali zatvor, suv ljive, sok od suvih ljiva ili ajevi od lekovitog bil namenjeni upravo zatvoru mogu da poslue kao pr rodni laksativi. Budite uporni u ishrani s malo mast masnoa usporava prolaz hrane kroz creva. Testira te se na alergije na hranu da biste odredili vrste hr; ne koje nadrauju va sistem i koje biste morali c izbegavate. Tokom akutnih napada divertikulitisa probajte c gladujete jedan do tri dana uz vodu ili biljne sokovi Jedite one vrste hrane koje ne poveavaju obim st< lice (supe i hleb siromaan vlaknima) dok su dive tikuli jo upaljeni i osetljivi. Tokom napada akutnc divertikulitisa uinite sledee vrste hrane znaajnii sastojkom svoje ishrane: kuvano povre, kuvano v< e i jabuke - koji e da deluju umirujue na upaljer creva. Izbegavajte mleko i mlene proizvode (jogu i sireve), koji mogu da pogoraju bolest, naroito ak imate proliv.
230
R EFLEK S O LO G IJA
Da bi podstakao izluivanje norepinefrina i hidrokortizona (koji pomau vaem organizmu da se nosi sa stresom i ublauju infekciju) i poboljao odravanje tonusa crevnih miia, strunjak e da masira zone nadbubrenih lezda na stopalu. Nadraivanjem zona creva postie se redovno stezanje creva i izlazak izmeta, kao to se isto postie i nadraivanjem zona koje odgovaraju mestu upaljenih divertikula u crevima (zona silaznog debelog creva). Nadraivanje zone dijafragme/solarnog pleksusa moe da pomogne kod stresa i napetosti.
LEEN JE KO D K U E
Za suzbijanje blagih bolova i grenja u stomaku upotrebljavajte elektrini jastui. Nemojte da ga upotrebljavate tokom predugog vremenskog perioda i nikada nemojte da spavate na elektrinom jastuiu; mogli biste da se opeete. Da bi vam pranjenje creva postalo redovnije, nastojte da vrite nudu u isto vreme svakoga dana (obino je lake posle jela). Ostanite u krevetu ako imate temperaturu ili jake bolove i ubrzo potraite lekarsku pomo.
PREVEN CIJA
Najbolja preventivna mera koju moete da preduzmete protiv divertikulitisa jeste, naravno, da se uvate da ne dobijete male vreaste izboine u crevima koje se nazivaju divertikuli. Imate dobre izglede za to ako jednostavno promenite svoju ishranu i nain ivota. Jedite hleb od integralnih itarica, zobenu kau,
itne pahuljice s mekinjama, svee voe i povre koje sadri vlakna, ili probajte preparat koji moete da nabavite bez recepta i koji sadri afriku bokvicu (Plantago psyllium) za poveavanje uloge vlakana u ishrani. Moete isto tako da probate mleveno seme psilijuma. Sipajte 1 kaiicu u bilo koji hladan napitak i pijte jednom na dan - u roku od nekoliko minuta poto ste ga napravili. pre nego to se smesa zgusne. Pobrinite se da pijete mnogo tenosti ako poveavate unoenje vlakana i pripazite da vlakna dodajete postepeno; iznenadan prelazak na ishranu bogatu vlaknima moe da izazove nadimanje stomaka i stvori neugodnu koliinu gasova u crevima. Prilagodite svoju ishranu bolesti i tako to ete ukinuti onu hranu koju vam je teka za varenje. Izbegavajte rafinisanu hranu poput belog brana, belog pirina i drugih preraenih vrsta hrane. Suprotno narodnoj mudrosti nije obavezno izbegavati jezgraste plodove i semenke; verovatnoa da e oni zapeti u divertikulima nije nita vea nego kod drugih vrsta hrane. Kod suzbijanja zatvora probajte sredstva za omekavanje stolice. Ako osetite elju za pranjenjem creva, nemojte da je odgaate niti zanemarujete. Redovnim telesnim vebama moete da odrite tonus crevnih miia, ime se podstie redovno pranjenje creva. Nemojte da upotrebljavate epie protiv zatvora jer va sistem moe da postane zavisan od njih. Suve ljive, sok od suvih ljiva i seme biljke afrike bokvice dobri su prirodni laksativi. Posebne kombinacije ajeva za suzbijanje zatvora mogu da se nabave u biljnim apotekama, ali neke mogu da budu vrlo jake, pa ih koristite samo kako vam je reeno; izbegavajte proizvode koji sadre senu - majino lie (Cassia senna), koja je izuzetno jak biljni laksativ.
DOJKE - RAK
SIMPTOMI
U ranim stadijum im a rak dojke obino nem a nikakvih sim ptom a. Kako tum or napreduje, m oda ete prim etiti sledee znakove: otok ispod pazuha bol ili osetljivost u dojci vo ri u dojci; esto prvi oigledan sim ptom raka dojke, vorii u dojkam a obino su bezbolni, iako neki mogu da izazovu oseaj bockanja. C vo rii su obino vidljive na mamogramu mnogo pre nego to ih vi m oete videti ili napipati uoljiva ravnina ili udubina na dojci, koja m oe da ukazuje na tum or koji ne m oe da se vidi niti opipa svaka prom ena u obrisu, sastavu ili tem peraturi dojke; crvenkasta, izbrazdana povrina poput narandine kore sim ptom atina je za uznapredovali rak dojke prom ena na bradavici, poput uvuenog ili nam rekanog izgleda, svraba ili peenja, ili gnojenja; Ijuenje bradavice sim ptom atino je za Pedetovu (Pagetovu) bolest, lokalizovan oblik raka neobian iscedak iz bradavice koji moe da bude bistar, krvav ili druge boje obino izazvan bezazlenim tegobama, ali mogu i kao posledica raka.
ako se na jednoj ili obe dojke pojavi abnormalan vori ili uporan bol, ili pak dojke izgledom ili dodirom otkrivaju da neto nije u redu. U zro k bi mogao da bude neto drugo osim raka, ali trebalo bi da se odredi. ako im ate nateene limfne lezde ispod pazuha. Svaki takav o tok mogao bi da se dovede u vezu s rakom .
vaki mesec enine dojke prolaze kroz privremene promene povezane s menstruacijom i na njima moe da se stvori vori, iako njih 90 posto nije kancerozno, svaki bi vori trebalo odmah pregledati. Cvorii su najee u lobulama - malim kesicama koje stvaraju mleko - ili kanaliima kojims mleko putuje do bradavice, ali povremeno se javljaju i u nelezdanom tkivu. Dva glavna tipa raka dojke su lobularni i duktalni karcinom Svaki od njih ima . brojne podvrste. Rak dojke obino poinje stvaranjem malog, lokalizovanog tumora. Neki tumori su dobroudni, tc znai da ne napadaju drugo tkivo; drugi su zloudni il kancerogeni. Mogunost da zloudni tumor metastazira ili se proiri zajednika je svim oblicima raka. Kac jednom takav tumor naraste do odreene veliine verovatnije je da e se od njega odvajati elije koje se zatim ire u druge delove tela krvotokom i limfnirr sistemom. Razliite vrste raka dojke rastu i ire se razliitom brzinom; nekima su potrebne godine & c se proire dalje iz dojke, dok se druge kreu bre. Mukarci takoe mogu da dobiju rak dojki, ali na njih otpada manje od pola posto svih sluajeva. To jc najei oblik raka kod ena, koji ugroava svaku devetu enu i ini jednu estinu svih sluajeva raka, gotovo jednu treinu svih sluajeva raka kod ena. Pc broju smrtnih sluajeva od raka ispred ovog oblike nalaze se rak debelog creva i rak plua. Dve od tr pacijentkinje obolele od raka dojke starije su od 5C godina, a veina ostalih ima izmeu 39 i 49 godina Sreom, rak dojke se vrlo dobro lei ako se otkrije rano. Lokalizovani tumori obino mogu uspeno di se izlee pre nego to se rak proiri; 9 sluajeva od 1( ima stopu preivljavanja od 5 godina. Kad rak jednom pone da se iri, reiti ga se u potpunosti mnogc je tee, iako leenjem bolest esto moe da se kon trolie godinama. Savrenija ispitivanja i mogunost leenja znae da e najmanje 7 od 10 ena s rakorr dojke preiveti due od 5 godina nakon poetne dijagnoze, a punih pola preivee vie od 10 godina
UZROCI
lako su precizni uzroci raka dojke nejasni, znamo koj su glavni faktori rizika. Ipak, veina ena za koje s< smatra da su u velikoj opasnosti od raka dojke ne obo li, a obole mnoge kod kojih nema poznatih faktor;
___________________________
__
rizika. Meu najznaajnije inioce ubrajaju se starije doba i rak dojke u porodici. Opasnost je neto vea kod ene koja je imala dobroudan vori u dojci i znatno vea kod ene koja je prethodno imala rak dojke ili jajnika. Kod ene ija je majka, sestra ili ki imala rak dojke postoji vea verovatnoa da e se javiti bolest, naroito ako je u uoj porodici bilo obolelih. Istraivai su sad identifikovali gen koji smatraju odgovornim za porodini rak dojke: nosi ga otprilike svaka 200. ena. Ako ena ima taj gen, predodreena je da dobije rak dojke, ali to ne garantuje da e ga i dobiti. Uopte, kod ena u postmenopauzi - to obino znai onih koje su navrile 50 godina - postoji vea verovatnoa da e da dobiju rak dojke nego kod ena u premenopauzi, a statistike daju da se nasluti da je kod crnkinja vea verovatnoa nego kod belkinja da e dobiti rak dojke pre menopauze. Veza izmeu raka dojke i hormona postepeno postaje sve jasnija. Istraivai misle da to je vea enina izloenost enskom hormonu estrogenu, to je 3na podlonija raku dojke. U osnovi, estrogen nalaze elijama da se dele; to se elije vie dele, verovatnije je da e na neki nain biti abnormalne - moda oostajui kancerogene. Zenina izloenostestrogenu progesteronu raste i pada tokom ivota, a na to uti:e uzrast kad pone i prestane da dobija menstruaciu, prosena duina njenog mesenogciklusa i njene ôdine kod prvog poroaja. Opasnost od dobijanja aka dojke poveava se ako menstruaciju dobije prie 12. godine, rodi prvo dete nakon 30, prestane doDijati menstruaciju nakon 55. ili ima meseni ciklus crai ili dui od prosenih 26 do 29 dana. Uzimanje lormona u obliku kontraceptivnih pilula ili hormon;ke dopunske terapije moe isto tako da povea :>pasnost, iakozato nema konanih dokaza. Leenje /elikim dozama zraenja moe takoe da igra odrelenu ulogu, ali mamogrami, koji imaju nisku dozu 'raenja, ne predstavljaju gotovo nikakvu opasnost. O vezi izmeu ishrane i raka dojke jo se uvek aspravlja. G ojaznost je faktor rizika vredan spomela, a i redovna potronja alkohola moe da ubrza )olest. Brojna ispitivanja pokazala su da je kod ena :ija je ishrana bogata mastima vea verovatnoa da :e da dobiju ovu bolest. Istraivai pretpostavljaju da iko masti budu sainjavale manje od 20 posto enilih dnevnih kalorija, takva e ishrana moda da je titi od dobijanja raka dojke.
JO G A N AKO N O P E R A C IJE D O JK E
1 Oiljkasto tkivo kao posiedica operacije raka dojke moe da ogranii raspon vaih pokreta ruke. Da biste oiljkasto tkivo i miie odrali istegnutim, razgibanim i jakim, probajte Penjanje po zidu. Ponite stojei tridesetak centimetara od zida, malo razmaknutih stopala i s obe ruke na zidu.
Polako klizite s obe ruke zidom prema gore. Sto dalje moete, ali odmah prestanite ako osetite bilo kakav bol. Ponavljajte pet puta na dan, s ciljem dizanja obe ruke iznad glave. Kao i sa svakom postoperacionom vebom, uvek to inite uz odobrenje i pod vostvom svoga lekara.
D IJA G N O S T IC K I P O S T U P C I
Rak dojke najbolje reaguje na leenje kad se otkrije rano. Osim godinjeg medicinskog pregleda, sve bi ene morale da sprovode mesene samopreglede dojki (vidi D ojke - tegobe). Osnovna mamografija rendgensko snimanje dojke s niskom dozom zraenja - preporuuje se enama u dobu od 35 do 40 godina. Veina ena takoe bi trebalo da obavi mamografiju svake druge godine poevi oko 40, a svake godine nakon 50. godine ivota. Zene koje su u opasnosti od raka dojke trebalo bi da se savetuju s lekarom radi najboljeg rasporeda. Nad svakom opasnou od izazivanja raka dojke mamografijom jasno preovlauju njene dobre strane: vorii u dojkama mogu mamogramom da se identifikuju i do dve godine pre nego to se mogu opipati. Pomou nekoliko provera moe da se razlikuje dobroudn voriod zloudnogtumora. Opipavanje kvrice moedavam pomogne pri zakljuku: dobroudna cista moe na dodir da bude nalik zaobljenom, klizavom zrnu pasulja ili graka, dok tumor na dodir moe da bude deblji i moe da izazove jamicu na koi iznad njega. Budui da zloudni i dobroudni vorii obino imaju razliita fizika obeleja,
DOJKE - RAK
NASTAVAK
snimanja poput mamografije i ultrazvuka mogu esto da iskljue rak. Jedini nain da se potvrdi rak jeste izvoenje aspiracije iglom ili biopsije i provera uzorka tkiva i postojanja elija raka. U sluaju zloudne izrasline, vi i va lekar morate da znate koliko je rak uznapredovao. Razliite analize koriste se da bi se proverilo prisustvo i verovatna mesta metastaza. Moe da se ustanovi prisustvo hormonskih receptora na elijama raka da bi se ustanovilo da li je verovatno da e rak dobro da reaguje na hormonsko leenje. Pomou ostalih analiza moe da se prognozira verovatnoa metastaza i mogunost vraanja bolesti nakon leenja.
ek o n str u k tiv n a
OPERACIJA DOJKE
Lum pektom ija ne izobliuje na nain na ko ji je to nekad inila operacija dojke, ali ak ni m astektom ija ne m ora trajno da izoblii. D o k se n eke en e odluuju da n ose p ro te zu nakon m astektom ije, druge pak biraju re ko n stru kcijski h iru rki zahvat. T ri d ecen ije najea rekonstruktivna operacija podrazum evala je ugradnju p ro te z e p unjene silikonom isp o d ko e ili miia grudi. N e k e e n e tvrd e da im je kao posledica silikonskih implantata ko ji cu re p o re m e e n im unoloki sistem ko ji ih onesposobljava, pa su 1992. takvi implantati uklonjeni s trita. Otada u n ekoliko naunih ispitivanja nije uspostavljena nikakva veza izm eu im unolokih p orem eaja i silikonskih implantata d ojke, iako su p o tv r e n e m anje ozbiljne, ali ipak neeljene, p ro p ra tn e pojave. Sada su u rairen oj u p o tre b i im plantati punjeni slanim vodenim ra stvorom . H iru rzi takode m ogu da p resa d e tkivo sa stom aka, lea ili nekog drugog mesta da bi konstruisali vetake zam ene za dojku. E ste tsk i rezultati su zadivljujui, ali je ta operacija skupa i sloena, stvara dodatn e oiljke i m o e da izazove slabost u p o d ru ju s kojega je u zeto tkivo.
LECEN JE
Ako imate rak dojke, uinite sve to moete to je pre mogue da biste ga se reili. Ali pre nego to donesete odluku o leenju, istraite mogunosti. Postavljajte pitanja lekaru, specijalistima i osobama koje su imale ovu bolest i zatraite drugo miljenje u nekom veem centru za leenje raka. Pronaite lekara kom verujete i ne prenagljujte s odlukom. Kratko odlaganje izmeu dijagnoze i leenja nee ugroziti uspeh leenja.
KO N VENCIO N ALN A M E D IC IN A
Mogunosti leenja raka dojke zavise od toga koliko je rak uznapredovao, koliko je stara pacijentkinja i kakvog je inae zdravlja. Ako je mogue, rak dojke lei se hirurkim putem, iza ega obino sledi neka kombinacija leenja zraenjem, hemoterapijom ili hormonskim leenjem. Standardni hirurki postupak u sluaju raka dojke nekad je bio radikalna mastektomija - potpuno odstranjivanje dojke i okolne masnoe, miia i limfnih vorova. Kod mnogih ena iji se rak dojke rano otkrije i jo uvek je ogranien, nain leenja koji se sada preferira jest lumpektomija - uklanjanje kanceroznog voria i limfnih vorova ispod pazuha. Praena primerenim leenjem zraenjem, hemoterapijom i hormonima, lumpektomija se pokazala isto tako delotvornom kao i radikalna mastektomija kod ranog raka dojke, a daleko je manje naruujua. Kad se suoe s operacijom, neke ene radije odabiru modifikovanu radikalnu mastektomiju nego lumpektomiju i leenje zraenjem. Ovim zahvatom
odstranjuju se tumor i okolno tkivo dojke, ali vein miia grudi ostaje netaknuta - to naruuje manj od radikalne mastektomije. U sluaju raka dojke koji je ve metastazirao i pc novljenog rakadojke, primarni naini leenjasu lee nje zraenjem i hemoterapija. Hormonsko leenj takoe moe da bude korisno u sluajevima rak koji reaguju na hormone; od lekova u upotrebi, ko potiskuju estrogen, najraireniji je tamoksifen. I meuvremenu, istraivai istrauju leenje raka do ke razliitim oblicima imunoterapije; nadaju se d
234
e manipulacijom imunolokog sistema organizma da poboljaju njegovu prirodnu otpornost na rak. Za vie informacija o zraenju, hemoterapiji i drugim oblicima leenja, vidi Rak.
D O P U N S K l NAINI L E E N J A
Kao i sa svakim oblikom raka, nema prihvatljive alternative za konvencionalno medicinsko leenje. Naini leenja nabrojani ovde trebalo bi da se smatraju preventivnim merama ili dodatnim mogunostima koje treba da primenjujete zajedno sa standardnom medicinskom pomoi.
NAIN IVOTA
Redovno vebanje aerobika moe donekle da zatiti enu od dobijanja raka dojke. Ispitivanja su otkrila da je kod ena koje vebaju energino i esto barem upola smanjena verovatnoa da e dobiti rak dojke u odnosu na one koje ne vebaju. Telesne vebe isto tako mogu da pomognu enama obolelim od raka dojke da bolje podnose propratna dejstva zraenja ili hemoterapije.
svakako ete dobijati mnogo vlakana koja proiavaju organizam, zajedno s vitaminima i mineralima za koje se smatra da tite od raka dojke, posebno vitaminom A , C , D i E, pa kalcijum om , selenom i jodom. Neki lekari preporuuju obolelima i osobama koje su prebolele rak dojke da uzimaju dodatne koliine antioksidansa. Odreena biljna hrana sadri fitoestrogene, slabe biljne estrogene koji mogu biti naroito korisni u borbi protiv oblika raka dojke osetljivih na hormone. Teoretski, fitoestrogeni zaustavljaju ulaz telesnog estrogena u tkivo dojke. Zadravanje estrogena izvan dojke moe da smanji verovatnou raka i, ako zloudna bolest postoji, moe da smanji brzinu kojom se elije raka umnoavaju. Penica, soja, masline, ljive, argarepa, jabuke, jam (slatki krompir) i kokosov orah ubrajaju se u vrste hrane koje sadre fitoestrogene.
KUNA NEGA
Posle operacije dojke, pomou redovnih jednostavnih vebi (str. 229) ponovo ete uspostaviti pokretljivost i smanjiti ukoenost miia. Da biste na najmanju meru sveli moguu neugodnost od leenja zraenjem, izbegavajte da nosite grudnjak ili odeu koja moe da nadrauje to podruje, odravajte kou istom i dobro je vetrite i upotrebljavajte samo one losione za kou, kreme i dezodoranse koje vam je preporuio lekar.
Oputanje uma moe zasigurno da pomogne pri ublaavanju mentalnih i telesnih optereenja izazvanih rakom. Osim primene takvih individualnih psihosomatskih pristupa poput meditacije ili joge, mnogim osobama koristi strukturisana terapija u grupi za pruanje podrke. Jedno retrospektivno ispitivanje 86 ena s metastaziranim rakom dojke tokom 10 godina pokazalo je da su se one koje su uestvovale u terapiji grupe za pruanje podrke i samohipnozi dok su primale konvencionalnu terapiju oseale bolje i ivele u proseku 18 meseci due od onih koje su primale samo konvencionalnu pomo.
ISHRANA
PREVEN CIJA
Pregledajte dojke jednom meseno, idite na detaljan lekarski pregled jednom godinje i obavite mamografiju jednom godinje ako imate 50 godina ili vie. Ponite s mamogramima i ranije ako imate rak dojke u porodinoj istoriji bolesti. Uinite voe, povre, itarice i ribu osloncima svoje ishrane. Ako upotrebljavate sredstva protiv zaea, zamolite svoga lekara da vam izloi sve razloge za i protiv kontraceptivnih pilula na bazi estrogena. Ako ste u velikoj opasnosti od dobijanja raka dojke, razgovarajte s lekarom ili ginekologom o reavanju simptoma menopauze bez pilula estrogena.
Vaa ishrana moe da igra vanu ulogu u spreavanju raka dojke. U naelu, masti iz ishrane mogu da poveaju opasnostod raka dojke, a voe, povre i itarice mogu da doprinesu smanjivanju te opasnosti. Dobra je zamisao punomasne mlene proizvode, meso i hranu prenu na visokim temperaturama uiniti povremenom poslasticom, a ne osloncima svoje ishrane. Moete da oivite jelovnik probajui razne vrste sveeg voa i povra i zasnivajui nova jela na integralnim itaricama i mahunarkama. N ataj nain
D O JK E - TEGOBE
V
SIMPTOMl
bolovi ili oseaj punoe u jednoj ili obem a dojkam a, najverovatnije izazvani predm enstrualnim oticanjem bolovi praeni crvenilom i toplotom ili iscetkom iz bradavice; ovo m oe da ukazuje na infekciju. Iscedak isto tako m oe da ukazuje na dobroudnu izraslinu ili r a k d o jk e . vo ri koji je pokretan i pod dodirom deluje kao da se ne dri za grudi; m oda imate c is t u ili fib r o a d e n o m . vo ri koji je tvrd , nije pokretan i pod dodirom deluje kao da se dri za grudi, s bolovim a ili bez, m oda naboran ili sm euran izgled dojke; to m oe da bude znak ra k a d o jk e .
OBRATITE SE LEKARU:
ako prim etite bilo novi ili neobian vo ri u dojkam a, naroito ako on ostane prisutan tokom celog m esenog ciklusa. lako je veina voria bezopasna, u retkim sluajevim a oni mogu da ukazuju na infekciju ili rak. N eka vam svaki vori proveri lekar.
enska dojka je organ koji se menja s pubertetom, svaki mesec s menstrualnim ciklusom i s trudnoom; takode nastavlja da se menja s godinama. Veina promena u dojci savreno je prirodna i nije razlog za zabrinutost. Moete da doivite bilc koju od nekoliko tegoba kpje zahtevaju lekarsku pomo. Glavne meu njima su bolovi u dojci i tvorevine ili vorii (vidi dole i str. 192). Poevi od puberteta, trebalo bi da pregledate dojke svaki mesec, tako da budete upoznati s njihovom graom i da moete da otkrijete sve nove tvorevine ili vorie. Predmenstrualne promene mogu d izazovu privremeno zadebljanje koje nestaje posk menstruacije tako da je najbolje pregledati dojke oko nedelju dana posle menstruacije. Ako vie nemate menstruacije, pregledajte dojke svaki mesec onoga dana koji ete lako pamtiti, na primer onog datuma koji odgovara vaem roendanu. Mamogrami - detaljni rendgenski snimci dojki mogu da otkriju tumore presitne da bi se opipali ru kom. Postoji neslaganje i prilian spor oko toga kad; bi ena trebalo da pone s rutinskim mamografi jama: neki lekari kau u dobu izmeu 35 i 40 godi na; drugi pak kau da ne bi trebalo pre 50. Tipiar model ponaanja nalae je svake druge godine posk doba od oko 40 godina, a zatim poveanu uestalos na jednom godinje iza 50. godine. Ako u porodic imate obolelih od raka dojke, naroito ako se radi c vaoj majci ili sestri, lekar e moda da savetuj drukiji raspored.
B O LO V I U DOJKAM A
Bolovi u dojkama mogu da imaju brojne uzroke ukljuujui normalno oticanje tkiva dojke tokon menstrualnog ciklusa. Ostali uzroci ukljuuju infek ciju ili povredu; izrasline, ukljuujui rak; i mod. ishranu. Opte oticanje tkiva dojke koje se javlja s men struacijom moe da bude bolno, ali nije opasno nije potrebno nikakvo leenje ako moete da pod nosite tu nelagodnost. Svaki meseni ciklus dono; sa sobom hormonske promene, ukljuujui poras estrogena i progesterona, koji dovode vie tenosti dojke, irei tkivo, rasteui nervna vlakna i izazi vajui bolove. Neke ene iskuse ovo bolno oticanj neposredno pre menstruacije, sa simptomima koji s
povuku pred prestanak menstruacije. Druge ga pak iskuse kao propratno dejstvo kontraceptivnih pilula. Drugi mogui razlog bolova u dojkama je smanjen nivo progesterona tokom menstrualnogciklusa. Nekoliko ispitivanja pokazalo je meusobnu povezanost ciklinih bolova u dojkama i niskog nivoa progesterona. Povreda i infekcija u dojkama stvaraju iste simptome koje biste videli i drugde na telu, osim to se u dojkama infekcije obino ograuju od okolnogtkiva i ;tvaraju male apscese. To moe da im da izgled cisti. infekcije se obino javljaju gotovo iskljuivo kod dojilja. Ako mislite da imate infekciju, idite kod lekara. Ciste mogu da izazovu bolove (vidi vorii u dojkama, str. 238), a rak dojke retko izaziva bolove ako bolovi ne iskljuuju mogunostdase radi o raku.
LECEN JE
>trunjaci za konvencionalnu i alternativnu medicinu ;lue se ishranom da bi spreili i leili meseno oticaije dojki. Jedni i drugi bi vas kao dobru preventivnu netodu podsticali da zadrite zdravu teinu i jedete aznoliku hranu. Budui da so moe da doprinese âdravanju tenosti i tako pogorasimptome, trebalo D da ograniite unoenje soli oko vremena menstruai ;ije. Neke ene mogu da ublae bolove u dojkama iko izbace iz ishrane kofein i srodne materije, poput netilksantina (koji se nalaze u okoladi i aju). Strutjaci za konvencionalnu i alternativnu medicinu mou da vam predloe da nosite grudnjak ak 24 sata na jan da biste ograniili pomeranje dojki i smanjili neagodnost dok ne proe osetljivost.
steron, budui da neka ispitivanja daju da se nasluti da nedostatak progesterona moe da podstakne bolove u dojkama. Propisuje se takoe i lek protiv raka tamoksifen. Ako jedan od ovih lekova ne deluje ili od njega imate mune propratne efekte, va lekar moe da vas prebaci na neki drugi. Ne upotrebljavajte ove lekove ako pokuavate da zatrudnite. Svi gore navedeni oblici hormonskog leenja imaju propratne efekte; propratni efekti danazola, mukog hormona, ukljuuju glavobolju, muninu, menstrualne nepravilnosti i debljanje, kao i maskulinizaciju (povean rast dlaka i, retko, dublji glas) koji mogu da budu ireverzibilni. Va lekarse moda nee odluiti za upotrebu tamoksifena zbog nesigurnosti u pogledu njegovog dugoronog delovanja (opasnost od raka), na gustou kostiju, ginekoloke izrasline i krvne ugruke. Zapravo, veina pacijentkinja moe da ublai simptome bez jakih lekova; najvie pomae iskljuivanje kofeina iz ishrane. Infekcije dojki lee se antibioticima. Ako postoji apsces, lekar e moda napraviti mali rez da bi ga drenirao. Ako to ne deluje, sledei korak je manja operacija.

Osim promena u ishrani i gore navedenih dodatnih koliina hranljivih materija, strunjaci za alternativnu medicinu esto iee bolove u dojkama veim dodatnim koliinama hranljivih materija i lekovitim biljem.
KO N VEN CIO N ALN A M ED IC IN A

ôslednjih godina neki lekari konvencionalne medi;ine predlau dodatne koliine vitamina E u dnevlim dozama od 800 MJ za leenje bolova u dojkama ;oji nisu posledica raka. Osim toga, lekar konvenciolalne medicine moda e predloiti ublaavanje boova analgetikom poput acetilsalicilne kiseline (npr. Kspirina) ili ibuprofena. Ako ovi naini leenja ne pomognu, va e lekar noda da vam prepie leenje hormonom poput Janazola, za koji se pokazalo da pomae pri ublaa'anju bolova u dojkama. Moda e vam dati i proge-
Ulje pupoljke (Oenothera biennis), iako u SAD nije odobrenoza leenje bolova u dojkama, upotrebljava se u Evropi i pokazalo se delotvornim. Moete da uzmete kapsulu od 500 mg tri puta na dan, svaki dan ako je nuno. Ovaj nain leenja izaziva manje neeIjenih propratnih dejstava od hormonskog leenja, koje se esto prepisuje u konvencionalnoj medicini.
ISHRANA
Vitamin E delotvorno ublaava bolove u dojkama. Nije ba jasno kako to postie, ali istraivai ipak znaju daovaj vitamin utie nazgruavanje krvi; ako uzimate sredstvo za razreivanje krvi, savetujte se s lekarom pre nego to ponete da uzimate vitamin E. Alternativni praktiari katkad preporuuju doze do 1200 MJ, ali mnogim enama pomae ve i 400 MJ na dan.
D O JK E - TEGOBE
NASTAVAK
K A K O P R E G L E D A T I D O JK E Pregledajte dojke svaki mesec, 7 do 1 dana po zavretku 0 menstruacije. (Najlake je dok se tuirate, sluei se sapunom da biste kou uinili glatkom.) Traite nabrani deo, zatim probajte spiralnu metodu ili metodu mree prikazanu dole, sluei se laganim pritiskom da biste proverili da li ima voria blizu povrine, a vrim pritiskom da biste istraili dublja tkiva. Lagano stisnite svaku bradavicu; ako ima iscetka - naroito ako je krvav - savetujte se s lekarom. Bilo da se sluite spiralnom bilo metodom mree, zaponite dizanjem ruke i uvek se sluite ravnom povrinom prstiju. Primenite lagani pritisak jedva udubljujui povrinu koe (/evo); tako ete moi da napipate sitan vori blizu povrine koe.
Budui da se masti u ishrani povezuju s proizvod' njom estrogena, moete da smanjite nivo estrogen; u organizmu jedui hranu s malo masti.
L E E N J E KO D K U E
Za ublaavanje bolova pokuajte na dojku da nane sete topli oblog od ricinusovog ulja. Natopite flanel sku krpu kvalitetnim ricinusovim uljem, stavite je n; dojku i prekrijte plastinim omotom i pekirom; grej te oblog 20 do 30 minuta elektrinim jastuiem il termoforom.
V O R I I U DOJKAM A
Kod vrstog pritiska, pritisnite duboko u tkivo opet se sluei ravnom povrinom prstiju. Obratite panju na sva osetljiva podruja, neobine vorie ili zadebljanja tkiva.
Kod sluenja spiralnom metodom, ponite na vrhu dojke u blizini pazuha i sledite uzorak prikazan na slici sleva. Prvo lagano pritiskajui prelazite dojkom krunim pokretima kreui se prema bradavici, Ponovite ceo postupak sluei se pritiskom.
Kod metode mree, zamislite uzorak kockica prikazan na slici sleva i pratite smer prikazan strelicama. Napravite u svakom polju malu spiralu sluei se prvo laganim, azatim vrstim pritiskom.
Kvrice u dojkama pojavljuju se u brojnim oblicima ukljuujui ciste, adenome i papilome. Oni se razli kuju veliinom, oblikom i mestom gde se nalaze kao i uzrocima i nainom leenja. Oko polovine svil ena ima voriaste dojke, ili fibroadenozu, koja st katkad povezuje s hormonskim promenama vezanin uz menstrualni ciklus. Veinavoria je dobroudna ne ukazuje na rak; ali kad god naete nove ili neobi an vori, neka vam ga lekar pregleda kako biste s < uverili da nije kancerogen ili prekancerogen. Za vi< informacija, vidi R akdojke. Istraivai prouavaju uestalost sluajev; voria u dojkama kod ena koje uzimaju pilule z; kontrolu raanja ili hormonsku dopunsku terapiju Kod dopunskog hormonskog leenja, ene uzimaji razliite koliine hormona estrogena i progesta gena da bi olakale simptome menopauze i smanjil opasnost od bolesti srca i krvnih sudova. lako ne po stoje konani dokazi, va lekar moda osea zabrin utost u pogledu dopunskog hormonskog leenja kvrica u dojkama. Dodatan razlogzazabrinutostjf to se upotrebom dopunskog hormonskog leenj menja graa dojke: poveava se njihova gustoa, tc oteava itanje i evaluaciju mamograma. Ciste, koje mogu biti velike ili male, dobroudnc su kesice ispunjene tenou. One se nekad javljaji ciklino i mogu da budu bolne. Najbolji instrumen za razlikovanje ciste od tumora solidnih elija je ul trazvuk; moe takoe da se izvri i biopsija iglom. S prestankom menstruacije u menopauzi, mnogf cistine kvrice smanjuju se i nestaju; zato bi leka odmah trebalo da vam pregleda bilo kakve voric koji se oblikuju posle menopauze.
238
Fibroadenom su najei dobroudni tumori na i lojci koji se susreu kod ena mlaih od 40 godina, a jovremeno se sreu i kod adolescentkinja. Fibroadeiomi su obino okrugli, veliine nekoliko centimeara i pokretni. Mogu sa sigurnou da se prepoznaju amo biopsijom, koja se preporuuje svakoj pacijenkinji starijoj od 20 godina. Adenomi bradavice su tumori u predelu bradavi:e. Razlikuju se izgledom, nekad se vraaju posle hiurkog uklanjanja, asamose retko povezuju s rakom. Intraduktalni papilom je mala izraslina koja se >ojavljuje relativno retko u sluzokoi mlenih kanaia u blizini bradavice. Radi se o oboljenju koje se )bino susree kod ena starijih od 40 godina i pri :ojem se stvara iscedak, koji moe da bude krvav.
zahvatom koji se obavlja u istome danu, smatra se jedinim oblikom leenja. Adenomi bradavice uklanjaju se hirurki zato to se katkad povezuju s rakom dojke. Intraduktalni papilom hirurki se uklanjaju pre nego to postanu i tako veliki da zaepe mlene kanalie. Neki lekari konvencionalne medicine preporuuju izbacivanje kofeina iz ishrane da bi se smanjile ciste u dojkama, ali jedinim dovrenim ispitivanjem 0 dejstvu kofeina nije ustanovljena nikakva veza. Neka ispitivanja daju da se nasluti (iako nijedno nije dokazano) vezu izmeu masti u ishrani - naroito zasienih masti - i dobroudnih voria, kao i raka dojke. Ograniavanje masti moe da doprinese smanjivanju ili nestajanju voria.
LECENJE
<ONVENCIO N ALN A VIEDICINA
Cod voria u dojci, leenje i dijagnoza esto su po'ezani. Na primer, va lekar moe da uvede iglu u :istu i izvue tenost da bi ispitao tenost i ujedno iklonio cistu. Ako je tenost bistra i cista nestane, ekar e je verovatno dijagnostikovati kao dobroudi u cistu i nee preduzimati nikakvo dalje leenje. v4nogi lekari pribegavaju dodatnoj meri opreza i dau tenost na citoloku proveru - pregled elija koji :e da izvri patolog. Ako vori ne nestane i jo je jvek prisutan posle vae sledee menstruacije, lekar )i trebalo ponovo da vas pregleda. Ako je tenost izvuena iz sumnjive ciste krvava li moe da se izvue tek malo ili nimalo tenosti, to e razlog za zabrinutost i moe da vas uputi na biopiju da se proveri radi li se o raku. Fibroadenom mogu da se dijagnostikuju samo i )iopsijom. Hirurko odstranjenje, obino hirukim
Alternativna medicina naglaava prevenciju kao delotvoran nain reavanja tegoba s dojkama. Ishrana i dodatne koliine hranljivih materija prva su linija odbrane.
Ulje nourka (Oenothera biennis) - 500 mg dva ili tri puta na dan - moe da bude korisno za smanjivanje voria u dojkama.
ISHRANA
lako nijednim ispitivanjem nije dokazano da ishrana izaziva tumore dojke, neka ispitivanja daju da se nasluti meusobna povezanost. Mnogi strunjaci za alternativnu medicinu zagovaraju izbegavanje kofeina 1preporuuju uzimanje 400 do 1200 Mj vitamina E, zajecino s ne vie od 150 mcg (mikrograma) selena na dan. Panja: selen moe da bude otrovan u veim dozama i trebalo bi da ga upotrebljavate samo pod nadzorom strunogzdravstvenog radnika.
R O
E K O
V I
L O
T R
E B
SIMPTOMI
prom ene u izgledu i ponaanju koje utiu na odnose i poslovne rezultate kod dece, nagle prom ene raspoloenja ili stava, slab uspeh u koli, izlivi besa ili izraena tajanstvenost
Specifini simptomi zavise od vrste droge, odnosno leka:

Izuzetna energija, gubitak teine, rairene zen ice, nesanica i drhtanje mogu da ukazuju na zloupotrebu stimulansa ili sredstava za podizanje raspoloenja. Letargija, nerazgovetan ili sm uen govor, gubitak ravnotee, suene zenice ili previe spavanja mogu da ukazuju na zloupotrebu sedativa. Prom ene raspoloenja, crvenilo oiju, rairene zenice, usporen oseaj proticanja vrem en a i usporeni refleksi, vrtoglavica i letargija mogu da ukazuju na upotrebu marihuane. U lcero zn e nosnice tipina su pojava kod um rkavanja kokaina, a curenje nosa i li m rcanje kod puenja k re k (crack) kokaina; tragovi uboda iglom na rukam a mogu da ukazuju na intravensku zloupotrebu kokaina. G ubitak teine, letargija, prom ene raspoloenja, p reko m erno znojenje, nerazgovetan govor, suene zenice i slab apetit ukazuju na zloupotrebu opijata. H alucinacije, p roirene zenice, drhtanje i znojenje ukazuju na upotrebu psihodelinih droga.
ako o tkrijete bilo koji od gore navedenih sim ptom a kod lana porodice - naroito deteta ili tinejdera - i sum njate na zloupotrebu droga. O sob a koja ih uzima esto e to da porie; trebae vam struno vostvo da biste se suoili sa situacijom .
loupotreba droga ili lekova je upotreba psiho aktivne droge ili leka u dovoljnoj koliini d, onome koji ih koristi nakode telesno, mentalnc emocionalno ili drutveno. Zavisnost je prisilna, ne prestana upotreba droge ili leka. (Vidi takoe Alkoho lizam i Nikotinska apstinencija.) Dok nam izraz "zloupotreba droga" doarava na silne slike nezakonite trgovine drogom, zloupotreb, zakonom doputenih droga, odnosno lekova, jo ji vei zdravstveni problem. Mnogo Ijudi zavisno je o < propisanih lekova, a bolnice navode isti broj hitnih slu ajeva nastalih zloupotrebom lekova kao i droga Poput osoba koje zloupotrebljavaju alkohol, osobi koje zloupotrebljavaju droge/lekove esto poriu pro blem umanjujui duinu vremenskog razdoblja upo trebe leka ili krivei spoljne inioce, poputsituacije n poslu ili porodinog stresa. Porodice mogu da se pri drue negiranju problema u loe usmerenom napori da odbrane osobu koja zloupotrebljava drogu, stvara jui snanu prepreku leenju i ozdravljenju. Lekovi i droge koji se esto zloupotrebljavaju svr stavaju se u nekoliko irokih kategorija: Depresori centralnog nervnog sistema. Pilule z spavanje i sredstva protiv anksioznosti ubrajaju s > medu najpropisivanije lekove; na primer, oko sedan miliona osoba u SAD uzima neki oblik depresora cen tralnog nervnog sistema bar jednom nedeljno. Barbi turati deluju poput alkohola: male koliine imaju opu tajue dejstvo, ali velike koliine mogu da otete um telo. Ako se uzimaju zajedno s alkoholom, barbitura' mogu da budu i smrtonosni. Opasnosti od zavisnosti predoziranja su tako dobro poznate da lekari propisu ju barbiturate s krajnjim oprezom. Benzodiazepini su manje opasni od barbiturata ali mogu da izazovu zavisnost kako pacijenti ponu d ih podnose posle nekoliko nedelja upotrebe. U ov kategoriju ubrajaju se i popularna sredstva protiv anl< soznosti diazepam, alprazolam i triazolam. Njihov zloupotreba izaziva pospanost, nerazgovetan govor nedostatak koordinacije, koji mogu da prerastu u ote enje pamenja, drhtavicu i paranoju. Osoba koj zloupotrebljava droge, a lei se benzodiazepinom o < anksoznosti, tokom apstinencijalne krize vrlo veroval no e poeti dazloupotrebljava benzodiazepin. Stimulansi koji izazivaju zavisnost dovode do ubi zanog govora, uznemirenosti i onesposobljavaju izmene oseanja euforije posle kogsledi nagli pad ra; poloenja. Osobe zavisne od amfetamina ili sredstav
za podizanje raspoloenja, esto pokuavaju da se 5mire depresorima centralnog nervnog sistema ili sredstvima za smirenje i nau se uhvaeni u ciklus uspona i padova raspoloenja. Snanije stimulativno ^redstvo koje stvara jau zavisnost je kokain; verzija namenjena puenju, koja se naziva "krek" ("crack"), stvara izrazito jaku zavisnost. Procenjuje se da u SAD ima oko dva miliona zavisnika od kokaina. Opijati. Oko pola miliona Ijudi u SAD zavisno je od opijuma, morfijuma ili heroina. Zavisnost, po pravilu, izaziva depresiju, anksoznost, nizak nivo samopotovanja i smanjenu sposobnost reavanja problema. Intravensko uzimanje ovih droga nosi dodatni rizik od bepatitisa , SID E i drugih zaraznih bolesti. Kanabis. Puenjem marihuane moe kratkorono da se oslabi pamenje, motivacija i nivo energije. Hronina upotreba izaziva povean broj otkucaja srca, ooremeaje vida, slabljenje funkcije plua, promene j polnim hormonima i poveanu opasnost od raka olua. Marihuana i drugi oblici kanabisa, poput hai> ne izazivaju tako snanu zavisnost, ali se smatraju a, Doetnim drogama: znatno je vea verovatnoa da e cokain da upotrebljavaju oni koji koriste marihuanu, lego oni koji to ne rade. Ostala sredstva koja se esto zloupotrebljavaju kre:u se od duvana i alkohola do psihodelinih droga aoput LSD-a. Sportisti koji koriste anabolike steroide da bi poveali miie suoavaju se s mogunou nasilnikog ponaanja, sranih bolesti i tekih oteenja etre i hormona. Deca trudnica koje zloupotrebljavaju droge ili lekove suoavaju se s naroitom opasnou, <oja se kree od preuranjenog poroaja i neuhranjenosti do uroenih mana opasnih po ivot. Mnogi adoescenti u iskuenju su da isprobaju droge i jako su oodloni pritisku vrnjaka- naroito oni koji ive u sironatvu ili nemaju podrku u porodici.
-------------------- -------------------P o G R E N A U PO TREBA LEKOVA

M nogi ijudi zloupotrebljavaju lekove ko ji m ogu da se nabave na lekarski re c e p t ili b e z njega. C a k i blagi "svakodnevni" lekovi kao to su lekovi za kaalj i dijetalne pilule, m ogu da se zio u p o treb e u to j m eri da dovedu do zavisnosti i neeljenih telesnih dejstava. Acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) i ibuprofen m ogu da izazovu ireve na elucu ko ji krvare, dugorona upotreba laksativa m o e da o teti creva, a nazalni sp re jo vi m ogu da izazovu zavisnost koja pojaava kongestiju. L e k o v e bi trebalo uzimati sam o prem a uputstvim a; ako se lekom ne p o stie eljen o dejstvo, p osavetujte se s lekarom p re nego to uzm ete veu koliinu.
UZROCI
od kljune vanosti: ne moe da se postane zavistan od droga ako ih pre toga niste poeli da upotrebljavate. Mnogi Ijudi smatraju da zavisnost od droge proizlazi iz prirodne elje da se promeni svest neke osobe ili napora da se postigne celovitost. Jedan od razloga zbog kojih su droge koje izazivaju zavisnost tako opasne jeste da veina osoba koja ih uzima veruje da su otporne na zavisnost. Kad se jednom uspostavi zavisnost od droge, model ponaanja se teko prekida - bio korisnik svestan problema ili ne. Podnoenje opijata i stimulansa s upotrebom se poveava, tako da hronini zavisnici moraju da uzmu vie da bi postigli isto dejstvo. Kod droga koje izazivaju najveu zavisnost, poput heroina i kokaina, neprekidna upotreba esto je pojaana eIjom da se izbegne bol apstinencijalne krize.
ôtovo da i nema slaganja oko skrivenog uzroka zlouootrebe droga i lekova, ali strunjaci e zavisnost vero/atnije da posmatraju kao bolest nego kao nedostatak ;nage volje. Osobe koje hronino zloupotrebljavaju al<ohol i droge mogu da imaju genetsku predispoziciju âzavisnost, ali znaajni su i okolina i drutveni inioci <ao to su siromatvo, problemi u porodici i pritisak vrinjaka. Sigurno je da drutveni kontekst moe da bude
LE EN JE
Leenje se sastoji od dva koraka. Apstinencija ili prestanak uzimanja droge moe da traje svega nekoliko dana ili nedelja, ali moe da bude neprijatna i ak opasna bez strunog nadzora. Oporavak je dugaka faza u kojoj organizam zavisnika ostaje bez droge.
R O
L E K O
L O
T R
E B
NASTAV/
KONVENCIO N A L N A M E D IC IN A
Prvi korak u leenju zloupotrebe droge je svest. Neki zavisnici moda ne znaju da su zavisni od droge, drugi to poriu. U ovoj fazi porodica, prijatelj ili pouzdan i poverljiv strunjak mora da zna da odbrani apstinenciju i leenje. Ne postoji ni jedno leenje koje odgovara svim zavisnicima; primereno leenje zavisi od tipa i teine zavisnosti. Pristupi se kreu od ambulantnih (spoljnih) odravajuih programa, psihoterapije i grupazasamopomo, do programa u ustanovama zatvorenog tipa koji traju nedeljama ili mesecima. Zavisniku moe da bude potrebno ne samo leenje od droge nego i lekarska panja, socijalna pomo i psihijatrijsko i socijalno savetovanje. Uspeni programi oporavka nastoje da uspostave drutvenu podrku, poveaju samopotovanje i oseanje duhovnosti i da pomognu zavisniku da izbegne situacije koje mogu da pokrenu povratak na staro. Za mnoge zavisnike klju uspeha ukljuuje pronalaenje redovnog posla, smetaja u kojem se ne uzima droga i prijateljstva s osobama koje ne uzimaju drogu. Apstinencija od depresora centralnog nervnog sistema ili sredstava za smirenje moe da bude bolna, pa ak i opasna po ivot. Prekid hronine upotrebe barbiturata i nekih benzodiazepina moe da dovede do delirijum tremensa, ubrzanog pulsa, slabosti, konvulzija i halucinacija. Zbog opasnosti od napada, apstinencija treba da se zapone pod lekarskim nadzorom, ako su se lekovi koristili due od etiri do est nedelja. Oslobaanje od stimulansa, ili sredstava za podizanje raspoloenja, moe da dovede do letargije, teskobe, umora, halucinacija i depresije. Budui da veina stimulansa ne stvara tako jaku telesnu zavisnost kao barbiturati ili heroin, simptomi apstinencijalne krize moda nee biti tako teki. Izuzetak je kokain, koji je vrlo teko ostaviti. Leenje hronine zloupotrebe kokaina nakon apstinencijalne krize esto zahteva obimno savetovanje, zajedno sa grupom i porodinom podrkom. Terapija i grupna podrka jednako su bitne i zavisnicima od amfetamina; pacijenti mogu da postanu potiteni, pa i da imaju samoubilake misli posle prestanka uzimanja droge. Apstinencijalna kriza posle prekida zavisnosti od opijata-s drhtanjem, znojenjem, tremorom i akutnom eljom za drogom - uveliko je izdramatizovana. Ma koliko neprijatni bili simptomi, nisu toliko opasni po zavisnika koliko simptomi apstinencijalne krize posle
-------- T-------L
e KOVI
I STARIJE O SO B E
Starije o sob e e sto pate o d neeljenih propratnih dejstava iekova ili nehotice postaju zavisnici iz nekoliko razioga. Kako starim o sv e sp o rije m etaboliem o i izluujem o lekove, pa je lake uzeti preveliku dozu. M nogi Ijudi ak i ne uviaju da su lekovi p ro tiv kalja, sredstva za spavanje, dijetalne pilule i laksativi neka vrsta droge. K o d starijih osoba poveana je m ogunost opasnih meudelovanja i propratnih dejstava uzimajui istovrem eno nekoliko prepisanih lekova za razliite tegobe ili kom binujui lekove nabavljene na lekarski re c e p t i lekove nabavljene b e z lekarskog recep ta i znanja lekara. K o d starijih osoba sim ptom i trovanja lekovim a lako se zam ene s m entalnom boleu ili drugom tegobom . Kom plikacije zlo u p o treb e lekova e e su k o d starijih osoba, a detoksikacija sloenija. O dred en i lekovi naroito brinu. Diuretici, koji se esto koriste za sniavanje krvnog pritiska, m ogu da iscrpe zalihe kalijuma i drugih minerala u organizmu, d o v o d e i d o slabosti i gubitka apetita. N e k i antihipertenzivi m ogu da izazovu potiten ost, um or ili nesvesticu. Lekovi protiv anksioznosti mogu da izazovu pospanost, drhtanje, sm e te n o st i am neziju ako se uzm u u p re k o m e rn o j koliini, iako bi svi ko ji uzimaju lek o ve m orali pom n o da prate dozu. N a roito je vano da to ine starije o so b e i da kau svom lekaru za sve lekove ko je uzimaju. Nadgledanje ili pom aganje starijoj o so b i o ko lekova nije sam o Ijubaznost - m o e da jo j spase i ivot.
prestanka uzimanja alkohola ili barbiturata. lako ; nekada smatralo da je zavisnost od opijata gotovo n < mogue prekinuti, iskustvo mnogih veterana vijetnarr skog rata koji su dobrovoljno prestali da uzimaju drog po povratku kui pokazalo je da je samoinicijativr
âpoeto izleenje mogue. Posle prestanka uzimanja leroina ili morfijuma, neki korisnici se "dre" pod le<arskim nadzorom na propisanim dozama metadona, larkotika koji izaziva slabiju zavisnost. lako sporno, dranje na metadonu jo uvek je uobiajeno zato to stres ili potitenost mogu lako da izazovu povratak na itetnije droge ak i nakon godina neuzimanja. Oporavak je faza posle prestanka uzimanja droge, j. nakon apstinencijalne krize kad pojedinac mora da jokua da ne uzima drogu. Ova faza je esto jako te;ka zato to zahteva od zavisnika da menja navike i na:in ivota i da kontrolie upotrebu materija koje mogu Ja izazovu zavisnost kroz ceo ivot. Podrka porodice, Drijatelja, poslodavaca i grupa za pruanje podrke )ivim zavisnicima moe da bude moan - esto ivot10 vaan - deo zavisnikovog oporavka. Kod adolescelata, grupno leenje esto je uspenije od pojedinane erapije. Budui da je zavisnost deteta esto deo rodinog problema, leenje bi trebalo da ukljuuje ve lanove porodice. Zbog snage pritiska od strane 'rnjaka, adolescentu moda treba vie podrke nego )drasloj osobi da izdri u programu oporavka.
H ID R O T E R A P I J A
Neki terapeuti veruju da su za ma od droge potrebni meseci. trajanju od 10 do 20 minuta sode bikarbone ili morsku so pomo pri detoksikaciji.
PSIHOSOM ATSKO
proiavanje organizSvakodnevna kupka u koja sadri pola olje moe da bude velika
LEENJE
Tehnike biofidbeka, meditacije, reakcije oputanja i vizualizacije mogu da ublae stres i dovedu do promena u ponaanju koje e ubrzati oporavak. Za specifine tehnike, vidi Stres.
ISHRANA
\LTERNATIVN I MAINI L E E N J A
^nogi alternativni naini leenja mogu da ublae stres ;oji prati ili se nalazi u pozadini zloupotrebe droge, aaju organizam i umanjuju neodoljivu potrebu za Irogom.
k K U P U N K T U RA
Osobe kojezloupotrebljavaju drogu obino slabojedu i moda prekomerno koriste eer. Za trajni oporavak jedite najmanje tri redovna obroka na dan u kojima postoji ravnotea belanevina, povra i sloenih ugljenih hidrata. Ako oseate neodoljivu potrebu za slatkiima, uzmite jemeni slad ili sirup od pirina umesto eera i kapsulu hrom pikolinata od 250 mcg na dan da biste stabilizovali kolebajui nivo eera u krvi. Raspitajte se kod svoga lekara o moguim korisnim dejstvima dodatnih koliina vitamina C i E, pantotenske kiseline Ivitamin Bs), ekstrakta nadbubrene lezde, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, kolina i folne kiseline.
PREVENCIJA
lako naporima da se droge iskorene nije postignut gotovo nikakav uspeh, leenje i pouavanje javnosti ipak neto znae. Grupe roditelja, napori drutvene zajednice, programi javne edukacije i prevencije, radna mesta bez droge i snano nacionalno vostvo - sve to moe da odigra vanu ulogu u odvraanju od upotrebe droga. Roditelji moda nisu u stanju da spree da njihova deca probaju droge, ali mogu da im prue tane informacije o zloupotrebi droga - naroito o genetskom riziku za njihovu sopstvenu neroenu decu. Predavanja i taktika zastraivanja retko su uspeni, ali adolescenti bi morali da shvate unutranje i spoljne pritiske koji navode Ijude da ponu da uzimaju drogu, da uju pobijanje argumenata za uzimanje droge i da naue tehnike za odupiranje pritisku vrnjaka. Ako ne elite da vaa deca koriste drogu - ukljuujui alkohol i duvan - najbolji prvi korak je da pruite pravi primer.
trunjaci za akupunkturu navode uspeh u leenju zaisnikaod heroina, kokaina i ostalih droga. U akupunkuri se naroito nekoliko taaka na uhu navodi kao nesto za ublaavanje simptoma apstinencijalne krize i elje, spreavanje povratka drogi i poveanje stope izdravljenja.
-EEN JE LEKOVITIM BILJEM
lienje organizma od otrovnih materija vaan je koak u ozdravljenju. Silimarin, koji se nalazi u gospinom rnu (Silybum marianum), uzima se za jaanje jetre. ôvori se da ekstrakt divlje zobi, koren ika (Arctium ippa), ehinacea (Echinacea spp.) i sladi (Glycyrrhiza labra) proiavaju krv, dok iak - grozniica (Scuteliria lateriflora), valerijana (Valeriana officinalis) i obina ajduka trava smanjuju anksioznost. Posavetujte se s buenim travarom zbog doziranja.
EKCEM
SIMPTOMI
delii hronino suve, zadebljale koe sa svrabom , obino na runim zglobovim a, licu i unutranjim pregibima kolena i lakata lezije na koi, crveni delii koe, Ijutenje koe i - kod tam noputih Ijudi - prom ene u boji koe; katkad mala ispupenja ili mehuri iz kojih pomalo curi tenost Vidi tako e Dijagnostiki vodi
u slikama.
ako vam se pojavi neobjanjiv osip, a u porodici im ate sluajeve ekcem a ili astme. Morali biste da zatraite m edicinsku dijagnozu ove pojave. ako upala ne reaguje u roku od nedelju dana na leenje preparatim a od katrana kamenog uglja ili krem am a na bazi steroida. Le k ar e m oda da predloi agresivnije oblike leenja. ako vam se preko postojeih predela ekcem a stvori ukasta krasta ili gnojem ispunjeni m ehurii. O vo m oe da ukazuje na stafilokoknu ili drugu bakterijsku infekciju koju bi trebalo da leite antibiotikom. ako ste tokom razbuktavanja ekcem a u kontaktu sa bilo kim ko im a virusno kono oboljenje poput herpesa sim plexa, genitalnih bradavica ili genitalnog herpesa. Ekcem vas dovodi u veu opasnost od zaraze virusnim porem eajem . ako vam se pojave brojni mali m ehurii ispunjeni gnojem. M oda imate
trogo gledano, ekcem je oblik dermatitisa koj se odlikuje hronino upaljenom koom i svra bom. Zahvaeni predeo po pravilu postaje suv, ko; se Ijuti, a nekad se stvaraju i m ehuri. Kad se ekcen pojavi kod osoba svetle puti, zahvaeni predeli p( pravilu dobijaju smeastosivu boju; kod tamnoputil osoba on obino menja prirodnu pigmentaciju, ine i zahvaeni predeo svetlijim ili tamnijim. Ekcem s < najee pojavljuje na licu, runim zglobovima kolenima, ali nije ogranien na ta podruja. Ekcem -takoe poznat kao atopiki dermatitis pogaa u odreenoj meri izmeu 3 i 7 posto popula cije, a kod vie od 70 posto pacijenata on predstavlj, naslednu bolest. Najei je meu malom decom, o < koje ga mnoga prerastu pre navrene druge godine Ako je uporan, dete e verovatno hronino da boluji od njega i moe da mu se razvije jasno izraena zade bljala, smeastosiva koa u predelima na kojima naj ee izbija. Ekcem se esto povezuje s astmom, tak< da deca s tim poremeajem mogu da budu u vec opasnosti od konih tegoba. Budui da ekcem mo< delimino da bude i unutranja reakcija na neku vrsti spoljnog stresa, poetno leenje usredsreuje se n, prepoznavanje i ublaavanje mogueg uzroka.
UZROCI
herpesni ekcem, retku ali mogue teku kom plikaciju izazvanu virusom herpes sim plex II.
Mnogi sluajevi ekcema povezani su s alergijama Kod osetljivih osoba izbijanje ekcema moe da budi posledica uzimanja odreenih vrsta hrane; kravlje mleka, jaja, penice i oraha- kao i udisanja nadrau juih materija noenih vazduhom poputgrinja iz pra ine ili polena. Ekcem je takoe posledica dodira nadraujuim materijama u obinim materijalimc poput vunenih i sintetikih tkanina, lateks gume, ne kih deterdenata, proizvoda na bazi hlora, mineral, nikla u pozlaenim/posrebrenim minuama i dru gom nakitu i hemikalija poput formaldehida, koji si nalazi u tkaninama koje nije potrebno peglati, masti m azaobuu, tepisima, penastoj izolaciji i iverici. Kod osoba sklonih ekcemu, lekari smatraju da iz bijanje ekcema moe da bude izazvano promenon u nainu na koji imunoloki sistem osobe reaguje n odreene vrste fiziki, hemijski ili emocionalno iza zvanog stresa. Osim dodira s moguim alergenima svaki dogaaj s emotivnim nabojem - od seljenja di novog posla - moe da pokrene rasplamsavanje ovo
244
)oremeaja. (Vidi Im unoloki sistem -porem eaji i itres.)
D IJA G N O S TI K I = O S TU P C I
3a bi se odredilo da li je alergija stvarni uzrok upale, raite od lekara da vas uputi na radioalergosorbentni est (RAST).
Za krajnje sluajeve ekcema, naroito kod dece, mokri omota za telo moe da bude delotvoran u vraanju vlage koi. Pacijentspava u mokroj pidami prekrivenoj suvom odeom ili nepropusnim najlonskim ukavcem; neki lekari predlau prekrivanje lica mokrom gazom omotanom rastegljivim zavojem i prekrivanje ruku i stopala mokrim, a zatim suvim arapama odseenih prstiju. Pacijentovu sobu treba daodravatetoplom.
LEEN JE
Na raspolaganju su vam alternativni naini leenja koji su usmereni na simptome ekcema kao i na neke prikrivene uzroke. Pacijenti bi morali da budu svesni da neki oblici leenja lekovitim biljem mogu da izazovu alergijske reakcije i da neke kineske trave mogu da budu otrovne za jetru i imunoloki sistem. Dugorono leenje travama moralo bi da se preduzima samo uz razumevanje svih moguih dejstava i pod vostvom strunjaka. Budite krajnje oprezni kad lekovito bilje dajete deci, trudnicama i starijim osobama.
A K U P R E S U RA
5udui da je ekcem, uopte govorei, bezazlen poreneaj i budui da se stvarni uzroci razlikuju od osobe 10 osobe, leenje je prvenstveno usmereno na ubla:avanje simptoma. Kuno leenje i sredstva koja mogu Ja se nabave bez lekarskog recepta obino su dovoljli. Kod hroninog ekcema lekar e se usredsrediti na )repoznavanje alergena, jaanje imunolokogsistema 1 oputanje pacijenta. Za informacije o leenju svet1 om kod ekcema, vidi Dermatitis.
KO N VENCION ALN A VIEDICINA
)a bi se ublaio svrab, veina lekara e za poetak )acijentima da preporui takve osnovne oblike leelja kao to je topla kupka radi uklanjanja krasta s coe, posle ega treba da usledi nanoenje vazelina li biljne masti za kuvanje koji pomau koi da ouva )rirodnu vlagu. Preparati od katrana kamenog uglja :a povrinsku primenu takoe deluju, ali prljaju i leugodnog su mirisa; ne bi trebalo da ih koriste trudlice, a dugotrajna upotreba moe da povea rizik Jobijanja raka koe. Ako simptomi potraju, lekar e moda preporuiti )rimenu hidrokortizonske kreme na bazi steroida, coju moete da nabavite bez lekarskog recepta. Dokepinska krema takoe moe da bude delotvorna u jblaavanju svraba povezanog s ekcemom. Nanesite nast u tankom premazu etiri puta na dan tokom naj/ie osam dana. Veina pacijenata ne navodi nikakve )ropratne efekte, ali u nekim sluajevima krema moe Ja izazove oseaj peenja. Ako je ekcem povezan s alergijom, moe da ponogne uzimanje oralnih antihistaminika. U teim iluajevima, lekar moe da prepie kortikosteroidni ek; steroide bi uvek trebalo da uzimate oprezno i nicada bez medicinskog nadzora.
Akupresura nije namenjena izleenju ekcema, ali vrenje dubinskog pritiska nekoliko puta nedeljno na Jetra 3, na vrhu stopala, i eludac 36, ispod kolena,
lako steroidne kreme ili oralni steroidi mogu da budu primereni kod akutnih izbijanja ili teih napada ekcema, dugorona upotreba nije preporuljiva zbog znatnog rizika od propratnih dejstava. Steroidne kreme za povrinsku primenu mogu da izazovu stanjivanje koe, izbijanje pega, akne i trajne strije. Ako se koriste za podruje oko oiju, steroidni lekovi za povrinsku primenu mogu, u retkim sluajevima, da dovedu do glaukoma. Pacijenti s ekcemom koji uzimaju oralne steroide due od uobiajenog dvonedeljnog ciklusa i zatim prestanu da upotrebljavaju lek suoavaju se s dodatnim rizikom vraanja bolesti u tekom obliku. Iz ovih razloga, leenje steroidima preporuuje se samo pod lekarskim nadzorom.
245
EKCEM
NASTAVAK
moe da ublai napetost koja moda izaziva periode upale. (Vidi Dodatak radi vie informacija o smetaju taaka.)
A R O M A T E RAPIJ A
Eterina ulja lavande (Lavandula officinalis), majine duice (Thymus vulgaris), jasmina (Jasminum officinalis) i kamilice (Matricaria recutita) mogu da budu delotvorna u smirivanju ekcema povezanog s alergijom. Stavite nekoliko kapi jednog od ovih ulja u iniju sa vruom vodom da bi soba zamirisala.
RAD NA T E LU
tenog ekstrakta na dan. Isto tako moete da kuvate ajeve od bilo kog od ovih korena: stavite 1 kaiku suenog korena u olju kipue vode i kuvajte na laganoj vatri 10 minuta, procedite i popijte do tri oIjice na dan. Mast od kamilice (Matricaria recutita ) umiruje suvu, perutavu kou i pomae pri suzbijanju upale i svraba. Ne uzimajte nijednu od ovih trava due od mesec dana bez nadzora medicinskog strunjaka za lekovito bilje ili drugog obuenog strunjaka.
HOMEOPATIJA
Meu mnogim oblicima alternativnog leenja koji ublaavaju napetost, ijacu (shiatsu) i refleksologija su najrairenije tehnike rada na telu. Posavetujte se sa strunjakom u pogledu leenja vaegsluaja.
Ispitivanja daju da se nasluti da odreena tradicionalna meavina ajeva od lekovitog bilja moe da deluje blagotvorno kod odreenih pacijenata s ekcemom. Meu te trave ubrajaju se Ledebouriella divaricata (koren), koren kineskog naprstka (Rehmannia gutinosa) i sladi (Clycyrrhiza uralensis), za koje se kae da deluju protivupalno i bour (Paeonia lactiflora), za koji se kae da deluje na imunoloki sistem. Istraivai upozoravaju da se ne bi smele dugorono upotrebljavati takve meavine zbog mogue toksinosti za jetru i zato to kono oboljenje moe da se vrati nakon to pacijenti prestanu da piju aj. Zbog irokog spektra kineskih biljnih proizvoda, provereni strunjak bi trebalo da prati vae dugorono leenje.
Homeopatski lek za umirivanje upaljene koe koji pacijenti mogu bez straha da upotrebljavaju kod kue je mast za povrinsku primenu Calendula. Ne pokuavajte da leite ekcem drugim homeopatskim lekovima ne posavetovavi se prethodno s pouzdanim homeopatom. Budui da je ekcem hronian, organski problem, homeopata e da izvri detaljan pregled i ispita sve vae simptome - ukljuujui obeleja spavanja, neodoljivu potrebu za hranom, telesnu temperaturu, raspoloenja i porodinu istoriju bolesti - pre nego to se odlui ta e preduzeti. Tokom homeopatskog leenja ekcem zapravo moe da se pogora pre nego to se pobolja, pa je vaan struni nadzor.
ISHRANA
Dokazi daju da se nasluti da ulje pupoljice (Oenothera biennis) moe delotvorno da lei svrab povezan s ekcemom. Neki strunjaci smatraju ga jednako delotvornim kao i kortikosteroide bez njihovih moguih propratnih dejstava. Osobe s boleu jetre ili visokim holesterolom morale bi da koriste ovaj oblik leenjasamo pod lekarskim nadzorom, atrudnice ne bi smele uopte da ga koriste zbog njegovog delovanja na nivo estrogena i progesterona. Koren ika (Arctium lappa) i koren maslaka (Taraxacum officinale) mogu takoe da budu delotvorni u leenju nekih oblika ekcema. Uzmite do 1 1 kaiicu /2
Budui da mnogi pacijenti s ekcemom imaju tegoba s alergijama, morali biste da obratite naroitu panju na ishranu. Osim izbegavanja tradicionalno osumnjienih vrsta hrane - kravljeg mleka, jaja, peninog brana i oraha - pacijenti bi morali da se uvaju prevelike koliine crvenog mesa zato to masti ivotinjskog porekla sadre masne kiseline koje ubrzavaju upalnu reakciju organizma. Ulja iz skue, haringe i lososa bogata su eikosapentaenoikom kiselinom (EPA), za koju se pokazalo da smanjuje upalu i svrab koe. Budui da biste morali da jedete ak kilogram svee ribe na dan da biste dobili potrebnu koliinu EPA kiseline, zgodnije je uzeti 1 kaiku ulja iz bakalarove jetre ili etiri 1000-miligramske kapsule ribljeg ulja na dan. Pacijenti mogu da imaju koristi od dodatnih 5C mg cinka na dan; mnogi pacijenti s ekcemom pate od nedostatka cinka, a cink pomae organizmu da metabolie masne kiseline. Lekar e moda da vam preporui da uzimate vitam inA, koji se takoe nalazi u ulju od bakalarove jetre, toje bitnozazaceljenje i obnovu koe. Moete da uzimate doze do 25 00C
>
CUVAJTE SE SEK U N D A R N IH INFEKCIJA Ranice od ekcema mogu da stvore male otvore u koi kroz koje se gubi vlaga i kroz koje bakterije i virusi mogu da uu u organizam. Ceanjem koe zahvaene ekcemom stvara se jo otvora. Ovo je naroito problem kod odojadi, kod koje se ekcem obino javlja na obrazima i elu. Ako vae odoje ima ekcem, pazite da mu nokti budu odseeni i - ako obino ee ranice - navucite mu na ruke izvrnute rukavice, naroito kad odlazi na spavanje. Otvorene rane od ekcema ine osobu osetljivijom nego to bi bilo uobiajeno za jako zarazne virusne kone bolesti. Svako ko ima ekcem mora da pazi na to da izbegava kontakt s osobama koje imaju herpes simpleks, bradavice i druge bolesti izazvane virusima. Poimence, virus herpes simpleks II izaziva herpesni ekcem, retku ali mogue ozbiljnu komplikaciju ekcema kod odraslih ili odojcadi. Prepoznatljiv je po brojnim mehuriima ispunjenim gnojem, koji zahtevaju trenutnu medicinsku panju.
nemedicinske lekovite masti poput vazelina ili biljne masti za kuvanje, ili pak masti napravljene sa cinkovim oksidom, kamilicom ili nevenom i bez aditiva, konzervansa, ulja ili parfema. Opustite se. Da biste ublaili stres i poboljali protok krvi, brzo etajte ili redovno vebajte. Kod kue napravite toplu kupku s nekoliko kapi eterinog ulja lavande. Umirite kou i poveajte joj vlanostspavajui preko noi u mokroj pidami, prekrivenoj nepropusnim najlonskim ukavcem. Svakako odravajte sobu toplom. Jedite malo ili nimalo crvenog mesa. Klonite se hrane koja sadri mnogo alergena, poput kravljeg mleka, penice i jaja. Uzimajte svakodnevno dodatne koliine ribljeg ulja, vitam inaA i cinka. Ako vam odoje ima ekcem, spreite da se ee stavljajui mu rukavice na ruke kad odlazi na spavanje. Da biste izbegli mogunostda se izvueni ili nezategnuti konci omotaju detetu oko runogzgloba ili prstiju i prekinu protok krvi, uvek izvrnite rukavice naopako tako da unutranjastrana ostane napolju.
PREVENCIJA
Budui da se ekcem esto ponavlja u porodicama, pacijenti moda imaju dobru predstavu o tome jesu li moda njihova sopstvena deca ugroena. Cak i ako je vae dete nasledno predodreeno, moda ete moi da umanjite izglede da postane hronini bolesnik. Jedno ispitivanje pokazuje da je kod dece koja se prestanu hraniti majinim mlekom pre doba od etiri meseca gotovo tri puta vea verovatnoa da e im se vraati ekcem nego kod dece koja su odbijena od grudi kasnije. Ako je mogue, deca bi morala da budu iskljuivo na majinom mleku prva tri meseca ivota, a lekari savetuju nastavljanje dojenja najmanje est meseci dok u odojetovu ishranu uvodite vrstu hranu. Da biste izbegli aktiviranje alergija na hranu koje bi mogle da izazovu ekcem, nemojte detetu da dajete jaja ili ribu dok dete ne navri bar godinu dana. Odojad bi takoe trebalo zatititi od moguih alergena poputduvanskog dima i dlaka kunih Ijubimaca i od nadraujuih materija noenih vazduhom poputgrinja i plesni.
MJ na dan. Da biste izbegli opasnost od predoziranja, naroito vitaminima topivim u masti, zamolite lekara da prati va napredak.
PSIH O S O M A TS K O LEEN JE
Uz sve mogue uzroke ekcema, mnogi pacijenti previde kljuni element emocionalnog ili fizikog stresa. Svedska ispitivanja odraslih pacijenata s ekcemom ustanovila su da se onima koji su se sluili tehnikama oputanja uz redovnu upotrebu preparataza povrinsku primenu, stanje poboljalo mnogo bre nego onima koji su primali samo lek za povrinsku primenu.
Da biste ublaili svrab i pomogli koi da zadri vlagu kod blagih oblika ekcema, probajte toplu kupku, posle ega nanesite mastza povrinsku primenu. Upotrebljavajte jednostavne,
EM FIZEM
SIM PTO M I
Emfizem s vremenom polako napreduje i esto se zameni za neku drugu bolest, od astme do sranih bolesti. Tipini simptomi emfizema ukljuuju: ostajanje bez daha, koje se tokom godina pogorava hronian, blag kaalj, katkad praen malom koliinom sluzi (ispljuvka) naduvene grudi valjkastog oblika
ako va kaalj stvara neobine koliine sekreta, naroito ako je taman i gust. To je simptom bronhitisa i pratee infekcije gornjih disajnih puteva koji mogu da zahtevaju uzim anje
antibiotika
ako imate dugotrajan blag kaalj (koji se nekad zanemaruje kao puaki kaalj koji ne nestaje ) posle nekoliko meseci. Ovaj simptom ukazuje na emfizem, ali isto tako moe da znai rani stadijum raka plua. ako ponete neobjanjivo da gubite na teini. Ovaj se simptom povezuje s emfizemom, ali isto je tako karakteristian za rak. ako redovno ostajete bez daha posle jednostavnih aktivnosti, poput penjanja stepenicama. Opet, ostajanje bez daha povezuje se s emfizemom, ali isto tako moglo bi da bude znak raka ili sranih
bolesti.
mfizem, mogue smrtonosna pluna bolest koja se odlikuje sve veim gubitkom elastinosti u pluima, po pravilu izaziva hronino, kaljanje i zadihanost. lako celi niz inilaca - ukljuujui naslednost, zagaenje i odranije prisutnu hroninu plunu bolest poput astme - moe da odigra znaajnu ulogu u njegovom razvoju, emfizem je uglavnom posledica dugoronog preteranog puenja. U mnogim sluajevima, oboleli od emfizema takoe pate od hroninog bronhitisa, koji objanjava neke istovetne simptome. Vie osoba u SAD umire od emfizema nego od bilo koje bolesti disajnih puteva. Do danas nije pronaen lek i nikakvo leenje ne moe da poniti uinak emfizema. Potraite li strunu lekarsku pomo u poetnim stadijumima bolesti, moete bitno da usporite njeno napredovanje. Emfizem se javlja kad se alveole - malene, vazdune kesice tankih zidova koje se u grupama nalaze na krajevima disajnih puteva duboko u pluim aotete ili poveaju. Zdrava plua sadre oko 300 miliona ovih sunerastih kesica, iji je zadatak isporuivanje kiseonika u krvotok i izvlaenje otpadnog ugljen-dioksida. Kad se disajni putevi u pluima stisnu ili otete, obino od puenja, disanje postaje tee i iziskuje napor. Duga razdoblja tekog disanja optereuju plua tako da se alveole konano rastegnu preko svojih prirodnih granica. S vremenom izgube svoju prirodnu elastinost i nekad prsnu. Takvo oteenje ne samo da spreava delotvorno funkcionisanje alveola; ono takoe znatno smanjuje povrinu i optu elastinost plua. Kako se emfizem razvija, oboleli esto nisu u stanju da izvedu ak ni najjednostavnije oblike vebanja, na primer da se popnu svega desetak stepenika, a da se ne zadiu. Emfizem je najei kod mukaraca starih izmeu 50 i 70 godina koji su godinama jako mnogo puili, ali bolest postaje sve ea i kod ena kako se one pridruuju redovima tekih puaa. Osobe s emfizemom naroito su podlone upali plua, bronhitisu i drugim plunim infekcijama, kao i tegobama sa sistemom srca i krvnih sudova poputzaustavljanja srca. lako pacijente s emfizemom treba da prati medicinski strunjak, oni mogu da unesu promene u svoj nain ivota, naue tehnike disanja i upotpune lekarsku brigu nizom drugih oblika leenja kako bi sebi olakali ivot.
248
JZROCI
)aleko najei uzrok emfizema je preterano du;otrajno puenje. Smatra se da dim iz cigareta raz;rauje rastegljiva vlakna u zidovima alveola, inei azdune kesice podlonijima prsnuu. Puenje takote slabi zidove razgranatih disajnih puteva u pluima, zazivajui njihov kolaps posle izdisaja, ime se zadrava ustajali vazduh. Osim njegove uloge u nastajanju mfizema, puenje takoe ini osobe s ovom boleu lodlonijim infekcijama plua i drugim ozbiljnim poemeajima, poput hroninog hronhitisa. Cak i jedan udisaj cigarete dovoljan je da izazove irivremenu oduzetost u sitnim elijama nalik na dlae poznatim kao cilije, iji je zadatak isterivanje koladia stranih materija i vika sluzi iz plua. Cilije 'teene neprestanim puenjem funkcioniu slabo i onano mogu sasvim da prestanu da funkcioniu. âepljena sluzi, plua su tada podlona virusnim i akterijskim infekcijama, koje s vremenom iskrive i ajno otete disajne puteve u pluima. Bilo koja bolest plua koja izaziva suenje disajih puteva - poput hroninog bronhitisa ili astme ioe da doprinese razvoju emfizema, budui da ritisak na plua moe da iscrpi i konano otetiti Iveole. U retkim sluajevima emfizem takoe moe
da bude izazvan nedostatkom elijskog enzima koji pomae da se odri elastinost vlakana u zidovima alveola. Osobe koje su nasledile ovaj nedostatak enzima imaju vee izglede da obole od emfizema u tridesetim ili etrdesetim godinama, ak i ako ne pue.
D IJA G N O ST I K I POSTUPCI
Lekar moe da dijagnostikuje emfizem jednostavno lupkajui vas po prsima i sluajui stetoskopom. Ako lupkanje proizvede uplji zvuk, vie je nego verovatno da su vazduni mehurii u pluima poveani ili prsnuti - to ukazuju na nastanak emfizema. Posle postavljanja dijagnoze, lekar e verovatno da vas uputi na rendgensko snimanje plua pomou kojeg e ustanoviti razmere oteenja plua.
LECEN JE
Nikakvo leenje nee povratiti vaa plua u zdravo stanje, ali ima stvari koje moete da uinite da biste spreili pogoravanje emfizema. Prvi vaan korak je da odete lekaru ako se pojavi bilo koji simptom naveden na prethodnoj stranici. Nikada ne odbacujte "puaki kaalj" kao bezazlen ili jednostavno dosadan; ako puite, i ako kaljete uporno vie od mesec dana ili patite od hronine zadihanosti, verovatno je da su vam plua ve oteena. Morate odmah da prestanete da puite. Ako to ne uinite, bolest e vam se gotovo sigurno pogorati. Tehnike disanja, aromaterapija i leenje kiseonikom (obino nuno kod uznapredovalogemfizema) mogu da vam pomognu da se lake nosite s boleu.
ALVEOLE
K O N V EN C IO N A LN A M ED ICIN A
Vano je redovno odlaziti kod lekara, ako imate emfizem. Lekar moe da vas poui kako ispravno da izvodite vebe disanja i kako da primenjujete kontrolisano kaljanje kao nain odstranjivanja sluzi iz plua. Blaga telesna veba takoe se preporuuje osobama s emfizemom. Lekar takoe moe da prepie bronhodilatatore radi lakegdisanja. U teim sluajevima emfizema moda e da bude nuna terapija kiseonikom kod kue; sprave za davanje kiseonikaza kunu upotrebu mogu vrlo lako da se nabave u nepokretnim i pokretnim bocama.
PLUCA
Duboko u pluima, posao dopremanja kiseonika u krvotok i uklanjanja ugljen-dioksida izvode male vazdune kesice tankih zidova zvane alveole. Kad se disajni putevi stegnu, obino zbog puenja, plua su prisiljena vie da rade i to silno optereuje krhke alveole. S vremenom kesice mogu da nateknu ili ak prsnu, ometajui ivotno vanu razmenu gasova.
249
EM FIZEM
NASTAVAK
U nekim sluajevimajednaod mogunosti izbora moe da bude i operacija. Pokazalo se da zahvat kojim se odstranjuju oteeni delovi plua ublaava neke simptome emfizema.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A
Ako bolujete od emfizema, morali biste da razmiljate o alternativnim nainima leenja samo kao o dopuni konvencionalne lekarske pomoi. Sledei naini leenja mogu donekle da ublae nelagodnost povezanu sovom boleu.
AROMATERAPIJA
aj od sitnocvetne divizm e (Verbascum thapsus) preporuuje se za smirivanje sluzokoe, naroito tokom napada oteanog disanja nou. Ostale biljke koje mogu da ublae simptom ostajanja bez daha ukljuuju grindeliju (Crindelia spp), euforbiju (Euphorbia pilulifera), lobeliju (Lobelia inflata), koru divlje crne trenje (Prunus serotina), glatki sladi (C lycyrrhiza glabra), obinu srenicu (Leonurus cardaca) i anisovo seme (Pimpinella anisum).
HOMEOPATIJA
Pomou eterinih ulja kao to su ulja od eukaliptusa
( Eucalyptus globulus), miloduha - izopa ( Hyssopus

officinalis), semena anisa (Pimpinella anisum), lavande (Lavandula officinalis), bora (Pinus sylvestris) i ruzmarina (Rosmarinus officinalis) moe da se olaka disanje i ublai nazalna kongestija. Udahnite kroz nos direktno iz flaice ili iz maramice na koju ste prethodno nakapali nekoliko kapi jednog ili vie eterinih ulja. Mogli biste isto tako da pokuate da masirate grudi s 2 kaiice laganog biljnog ulja pomeanog s 2 kapi eterinog ulja.
Za leenje emfizema homeopata bi mogao da preporui sledee materije, koje bi trebalo da se uzimaju nedelju dana dva puta na dan ili prema potrebi. Za hripanje i kongestiju Antimonium tartaricum (6c). Za simptome koji se pogoravaju kad su dani vlani, u zaguljivim prostorima ili rano izjutra, Ammonium carbonicum (6c). Za simptome koji se pogoravaju nou ili na hladnom vazduhu i promaji, H epar sulp huris (6c).
ISHRANA
Neki nutricionisti preporuuju da se izbegava hrans koja izaziva prekomerno stvaranje sluzi, poput mlenih proizvoda, preraenih prehrambenih proizvoda i proizvoda od belog brana.
REFLEKSOLOGIJA
Kineska trava kositernica (Ephedra sinica), zvana jo i ma huang, snaan je bronhodilatator. Upamtite, meutim, da velike koliine kositernice imaju isto dejstvo kao i velike koliine adrenalina; ne upotrebljavajte ovu biljku ako imate visok krvni pritisak ili srane bolesti. Napravite aj kombinujui 5 grama kositernice, 4 grama tapia cimeta ( Cinnamomum cassia), 1,5 gram sladia (Clycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsije (Prunus armeniaca). Ostavite da meavinastoji u hladnoj vodi, azatim jestavite na vatru da se skuva. Pijte vrue.
Ispruenih prstiju, masirajte gornju povrinu oba stopala, odmah ispod drugog i etvrtog prsta; ova zonz odgovara pluima i grudnom kou.
JOGA
Ceo niz lekovitog bilja deluje poput umirujueg ekspektoransa i moe da bude primeren leenju emfizema. Smatra se, na primer, da pravi oman (Inula helenium) ubrzava proiavanje plua od prekomerne sluzi. Da biste pripremili aj, iseckajte koren da biste dobili 1 kaiicu i dodajte punu olju hladne vode. Pustite da aj odstoji 10 sati, zatim ga procedite i pijte vrutri puta na dan.
Sledee joga vebe mogu da vam pomognu da boljc diete. Vrhova prstiju poloenih na ramena, udahnite i spojite laktove ispred sebe. Podignite laktove to vie moete, zatim ih spustite, rukama ocrtavajui krugdok izdiete. Ponovite. Dok sedite na stolici ili stojite, inite rukama pokrete kao da plivate prsnim stilom; polagano ih isteite iza sebe. Sklopite ake sputajui ruke ispod zadnjice i povucite ramena prema natrag. Zatim, jo uvek sklopljenih dlanova iza sebe, udahnite i podignite ruke to vie moete. Izdahnite, spustite ruke i razdvojite dlanove. Ponovite.
250
:
_ E E N J E KOD K U E
omou udisanja pare moe da se pobolja razreianje sluzi u pluima. Prvo napunite lavabo kipuom vodom. Zatvorite oi, prekrijte glavu pekirom i idiite paru dva do pet minuta. Da biste jo vie olaali disanje i ublaili nazalnu kongestiju, pokuajte vruu vodu da dodate nekoliko kapi jednog ili vie terinih ulja. (Za popis predloenih ulja, vidi Aronaterapija na prethodnoj strani.) Topla para koja izlazi iz rasprivaa takoe moe a pobolja proiavanje plua. U sobi prosene eliine, veina rasprivaa nije dovoljno jaka da bi rvorila gustou pare koja je nuna da bi bila istinski orisna. Ako elite da se sluite rasprivaem, stavite a u manji prostor, poput kupatila. Ne upotrebljavaj; hladne ovlaivae: oni se moraju svakodnevno smeljno istiti izbeljivaem; inae mogu da proire lice i ubrzaju rast plesni, poveavajui tako vae izlede da dobijete plune infekcije.
REVENCIJA
,ko puite, najbolji nain da spreite emfizem je da dmah prestanete. Postoje razliite organizacije koje ude programe koji e da vam pomognu da se reite ? loe navike. Na raspolaganju vam je takoe i ceo iz alternativnih tehnika za prestanak puenja (vidi likotinska apstinencija).
4A U IT E KAKO .A K E DA D I E T E
iko nema leka za emfizem, moete da uvebate eke jednostavne vebe i tehnike disanja koje e da am pomognu da se nosite s boleu. (Vidi Joga radi > vebi disanja.)
Proetajte. Telesna kondicija vrlo je vana kod osoba s emfizemom, a svakodnevna etnja jedno je od najboljih sredstava za postizanje cilja. Ponite s kratkom etnjom i svaki dan poveavajte udaljenost koju prelazite. Pokuajte da izbegnete jako zagaena podruja ili obavite svoju etnju u zatvorenom prostoru, moda u mesnom trgovakom kompleksu. Podizanje ruku. Iz stojeeg poloaja, podignite obe ruke visoko iznad glave duboko diui. Kad vam se plua potpuno ispune, polako spustite ruke i izdahnite. U poetku ponovite vebu tri puta, a zatim svaki dan poveavajte broj ponavljanja. Podizanje nogu. Udobno lezite na lea savijenih kolena i stopala na podu. Duboko udahnite. Polako podignite jedno koleno prema prsima dok izdiete; spustite nogu dok udiete. Ponovite tri puta istom nogom, azatim promenite. Sedee istezanje. Dok sedite u stolici, nagnite se natrag, duboko udahnite i podignite ruke visoko iznad glave. Brade priljubljene uz grudi, izdahnite dok se polako svom teinom naginjete prema napred; primaknite glavu kolenima i pustite da vam ruke slobodno vise sa strane. Ponovite tri puta. Disanje dijafragmom. (Ova veba moe da povea delotvornost vaih plua i ojaa miie koji kontroliu disanje.) Dok leite na leima, stavite vrhove prstiju jedne ruke preko dijafragme, koja se nalazi odmah ispod rebara na sredini trbuha. Duboko udahnite kroz nos i usredsredite se na pritiskanje dijafragme o prste dok grudi ostaju nepomine. Polako brojte do tri, zatim izdiite dok ne izbrojite do est. Kad budete mogli da udahnete desetak puta na ovaj nain, a da se ne umorite, isprobajte disanje dijafragmom dok sedite, zatim dok hodate i, konano, dok se penjete stepenicama.
E N DOM E T R I O Z A
SIMPTOMI
otar bol u stom aku pre, tokom ili odmah posle m enstruacije otar bol u stom aku tokom snoaja m enstruacije koje su neprirodno obilne, naroito ako stvaraju velike ugruke i traju due od sedam dana
neplodnost
OBRATITE SE LEKARU:
ako sum njate da bolujete od endo m etrio ze; ispravna dijagnoza presudna je za leenje.
od prirodnog stanja stvari, tkivo kojim je obloena enina materica, poznato kao endometrijum, nalazi se samo u materici. Kod ene koja boluje od endometrioze, mikroskopski komadii tkiva izau iz materice, ugnezde se u druge organe tkiva i tamo rastu. Ove lezije, ili mesta neprirodno^ rasta tkiva, obino se stvaraju unutar trbune upljine - esto zahvatajui druge delove reproduktivnog sistema, poput jajnika ili miinog zida materice - l retkim sluajevima mogu da deluju i na druge organe, poput plua. Poput samogendometrijuma, tkivo koje se proi rilo izvan materice reaguje na hormone estrogen progesteron zadebljanjem i krvarenjem svaki mesec Budui da se tkivo zalutalo izvan materice ukopa i drugo tkivo, krv koju stvara ne moe da izae i n; kraju pone da nadrauje okolno tkivo, to izaziv. stvaranje cisti, oiljaka i priraslica. Tako reproduktiv ni organi mogu zajedno da se slepe da lekar moe d; ih pomera kao jednu tvorevinu. Sluajevi endometrioze dele se na minimalne blage, umerene ili teke, zavisno od veliine lezija dubine organa domaina do koje dopiru. Simptorr
EN D O METRIJSK O TKIVO
. . . JA J N IK M A T E R IC A
D E LIC I E N D O M E T R IJU M A IZV A N M A T E R IC E
(.zeleno)
Posebno tkivo zvano endometrijum ispira se iz materice u sklopu prirodnog menstrualnog procesa. Ako se delii endometrijumskog tkiva ugnezde u druge organe u karlinoj duplji, oni mogu da rastu, nadrauju se, izazivaju bolove i konano izrastu u ciste koje ometaju rad reproduktivnih organa.
252
e razlikuju i oko 10 posto pacijentkinja nema nikakve loljive simptome. Druge pacijentkinje imaju nepriodno jake i bolne menstruacije i otar, dubok bol u tomaku tokom snoaja. Endometrioza je razlog koim moe da se objasni 30 do 40 posto neplodnosti :ena. Kod ena koje mogu da zanu, simptomi mogu la se smanje ili nestanu tokom trudnoe, ali mogu la se vrate godinu ili dve kasnije. Najvea je verovatnoa da e ene dobiti endonetriozu u tridesetim i etrdesetim godinama; ona )bino prestaje s menopauzom kada dolazi do na;laenog pada u stvaranju estrogena.
UZ R O C I
straivai ne znaju pouzdano kako endometrijumiko tkivo dopire do drugih delova tela. Jedna nogunost ukljuuje poremeaj poznat kao retro;;radna menstruacija. U prirodnim uslovima, tokom menstruacije delii oljutene sluzokoe materice zlaze iz materice kroz vrat materice i vaginu. Kod etrogradne menstruacije, delii endometrijuma Dtiu u jajovode i mogu zatim da odu u stomanu duplju, dovodei do endometrioze. Lekari su ustanovili da do endometrioze ee dolazi kod ena s :elesnim simptomima koji poveavaju verovatnou retrogradne menstruacije, poput prepreka u vagini i t/ratu materice. Postoji spor oko toga moe li tampon da izazove retrogradno isticanje krvi. ini se da dokazi govore da ne moe, ali neke ene koje imaju endometriozu izbegavaju tampone, za svaki sluaj. (Vidi takoe Sindrom toksinog oka radi uputstva za upotrebu tampona.) U retkim sluajevima kada endometrioza zahvati plua ili druga tkiva daleko od materice, istraivai nagaaju da zalutali komadii endometrijuma putuju kroz krvotok ili limfni sistem iako niko ne zna tano kako se to odvija. Druga teorija kae da endometrijsko tkivo izlazi van materice prilino esto, ali se razvije u endometriozu samo kod ena koje imaju tegoba s imunolokim sistemom, koje spreavaju organizam da uniti zalutale komadie tkiva. Uprkos nesigurnosti u pogledu specifinih mehanizama koji se kriju iza endometrioze, istraivai
mogu da ukau na meuzavisnosti. injenica da se ovo oboljenje ponavlja u porodicama ukazuje na to da bi genetski uticaji mogli da imaju znaajnu ulogu. Ispitivanja su takoe pokazala da do endometrioze dolazi ee kod ena koje imaju krae menstrualne cikluse nego to je to uobiajeno: kod ena kojima je razmak izmeu menstruacija krai od 25 dana ili im menstruacija traje due od 7 dana, dva puta je vea verovatnoa razvoja endometrioze. Najnoviji dokazi takoe upuuju na izloenost dioksinu, industrijskoj hemikaliji, kao moguem uzroku. ini se da nema direktnog odnosa izmeu veliine lezija i jaine bola u karlici. Neke ene s malim lezijama navode onesposobljavajue bolove, dok neke druge s obimnim lezijama nemaju nikakve simptome. Bol verovatno potie od oiljaka i nadraenosti izazvane krvarenjem ili od endometrijumskog tkiva koje prodire do ivca ili raste na njemu. Kako ova bolest izaziva neplodnost takoe je nejasno, ali se ini da nije povezano s teinom sluaja; neplodne su mnoge ene sa sasvim malim lezijama. Neki istraivai smatraju da delii endometrijuma izvan materice ometaju proces ovulacije. Oni takoe mogu da ometaju prolaz jajaca kroz jajovod smetajui cilijama, iji je zadatak pomeranje jajaca. Druga istraivanja sugeriu da delii endometrijuma izluuju hemijske materije koje stvaraju sredinu koja nije pogodna za oplodnju.
LECEN JE
Endometrioza moe da reaguje na konvencionalne i alternativne oblike leenja koji se kreu od hormonskih lekova i operacije do biljnih lekova. Poremeaj moe da se dri pod kontrolom, ali ne i da se izlei; simptomi se esto vrate kad leenje prestane. S menopauzom simptomi obino nestanu, ali kod ena koje uzimaju estrogen tokom ili posle menopauze, simptomi mogu da potraju. Budui da se endometrioza esto vraa i esto dovodi do neplodnosti, moda biste eleli da se pridruite grupi za pruanje podrke osobama obolelim od endometrioze kako bi vam pomogla da se suoite s neizvesnostima koje nosi ovaj poremeaj. Neke bolnice mogu da vas upute na grupu za pruanje podrke.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljartim kosim slovima.
ENDOMETRIOZA
NASTAVAK
K O N V E N C IO N A LN A M ED ICIN A
Lekar obino obavi pregled karlice da bi iskljuio druge mogue uzroke vaih simptoma. Dijagnoza moe da se postavi samo pomou laparoskopije vizuelnog pregleda tankim osvetljenim instrumentom koji lekar uvede u stomanu duplju kroz maleni rez. Ovaj zahvat obino se izvodi pod optom anestezijom; mnogi lekari takoe izvode biopsiju da bi potvrdili dijagnozu. Za ene koje mogu zaeti i ele dete, mnogi lekari smatraju trudnou dobrim nainom leenja. Trudnoa ublaava simptome, verovatno zbog toga to privremeno prekida menstrualne cikluse. Kod nekih ena endometrioza se vie ne vraa posle poroaja. Druga mogunost je da vam lekar prepie da uzimate kontraceptivne pilule neprestano tokom devet meseci ili due, ime se stvara pseudotrudnoa koja zaustavlja menstrualni ciklus i krvarenje endometrijumskih lezija. Ovaj oblik leenja je delotvoran, ali ne deluje tako dobro kao prava trudnoa; simptomi se esto vrate. Ako neprekinuta kura kontraceptivnih pilula ne donese olakanje, lekar moe da vam savetuje leenje androgenima - mukim hormonima. Lekovi hormonskog dejstva poput danazola i nafarelina deluju zaustavljanjem menstrualnog ciklusa, ime se spreava krvarenje iz tkiva materice. Ali danazol ima propratne efekte maskulinizacije koji moda nisu reverzibilni, poput pojaanog rasta dlaka i - retko produbljivanja glasa; ne moe da se uzima tokom dugog vremenskog perioda. Kod svih takvih leenja lekovima, retko dolazi do potpunog izleenja, budui da delii endometrijuma izvan materice ostaju privreni za organe i mogu ponovo da ponu da krvare svaki mesec po zavretku terapije. Analgetici poput ibuprofena i naproksena mogu da ublae greve, ali nee uticati na cikline promene delova endometrijuma izvan materice, tako da su i oni opet usmereni na simptome, ne delujui na stvarni uzrok. Ako je rast tkiva bujan i ne moe da se obuzda, a leenje lekovima nedelotvorno, lekar e moda da vam savetuje operaciju. Ako se odstrani sve neprirodno tkivo, vai simptomi bi morali da nestanu. Neki delii tkiva mogu da ostanu i ponovo izrastu, a simptomi mogu da se vrate ak i posle histerektomije. Va lekar bi stoga mogao da kombinuje operaciju sa stalnom terapijom lekovima.
JO G A
amac jaa kimu i predeo karlice, Leei na stomaku, udahnite i podignite glavu, grudi, ruke i noge od poda. Ispruite ruke iza sebe
i zadrite poloaj 15 do 20 sekundi, zatim izdahnite i opustite se ponovo na podu. Uradite jednom ili dvaput na dan.
Luk poveava rastegljivost kime. Lezite na stomak i uhvatite oba lanka. Dok udiete, stiskajte zadnjicu i polako podiite glavu, grudi
i bedra s poda. Zadrite poloaj 15 sekundi, polaganc diui. Izdahnite i zatim se opustite. Uradite jednom ili dvaput na dan.
Skakavac jaa i napinje miie u predelu karlice. Lezite na stomak ruku poloenih uz bokove. Stisnite zadnjicu dok rukama pritiskate tlo. Dok udiete,
podignite glavu, grudi i bedra s poda. Zadrite poloaj 15 sekundi, polagano diui. Izdahnite i zatim se opustite. Uradite jednom ili dvaput na dan.
254
Osim uzimanjaanalgetika radi ublaavanja bolova, upotrebite elektrini jastui, primenite vlano zagrevanje i pijte tople napitke da biste ubrzali oputanje miia koji se gre. Umereno vebajte da biste poveali koliinu endorfina, prirodnih materija u organizmu za ublaavanje bolova. Da biste ublaili napetost, pijte umirujue biljne ajeve nainjene od trava kao to su hm elj (Humulus lupulus) i valerijana (Valeriana officinalis).
Veina alternativnih naina leenja ima za cilj ublaavanje simptoma; ali budui da oni obino ne deluju direktno na lezije, esto su manje delotvorni od uporedivih konvencionalnih oblika leenja.
AKUPRESURA
Moda ete moi da ublaite greve pritiskom na taku Slezina 6, smetenu s unutranje strane noge oko 5 cm iznad lanka. Ne sluite se ovom takom ako ste trudni. (Vidi D odatak radi vie informacija o poloaju taaka.)
PREVEN CIJA
Izbegavajte izlaganje dioksinu, za koji poslednji dokazi govore da moe da imaznaajnu ulogu u izazivanju nekih sluajeva endometrioze. Ako upotrebljavate tampone, menjajte ih esto, naroito kad je krvarenje jako, i razmislite o tome da zamenite tampone higijenskim ulocima; ove mere mogu da pomognu pri spreavanju zadravanja menstrualne krvi to je jedna od teorija o uzroku endometrioze.
Neke biljne meavine mogu da ublae bolove. S ia k ^rozniica ( Scutellaria lateriflora), cimifuga ( Cimicifuga racemosa ) i divlji jam ( Dioscorea villosa) mogu da deluju na hormonske probleme koji su uzrok simptoma. Valerijana ( Valeriana officinalis) moe da vam pomogne da se opustite, ali ne uzimajte je due od mesec dana ako vam va lekar ne da drugo uputstvo. Biljke Senecio aureus i cimifuga deluju blagotvorno na zdravlje organa karlice. Posavetujte se sa strunjakom u pogledu specifinih meavina.
FAK TOR I RIZIKA

Nekoliko inilaca je u uzrono-posledinoj vezi s poveanom opasnou od endometrioze. Budite svesni vee verovatnoe da ete dobiti ovu bolest: ako ste u bliskom srodstvu s osobom koja ima endometriozu, naroito ako se radi o majci ili sestri; ako vam je menstrualni ciklus uvek kratak krai od 25 dana; ako dugo krvarite tokom svake menstruacije due od nedelju dana; ako imate obilne menstruacije; ako upotrebljavate tampone i menjate ih ree od svakih osam sati; ako imate unutarmaterini uloak ili spiralu; ako imate zdravstveni poremeaj koji vam zaepljuje ili stee vrat materice ili vaginu; ako imate uroenu manu materice, poput dvostruke materice ili dvostrukog vrata materice; ako ste bili izloeni dioksinu.
ISHRANA
Organizam sadri materije nalik na hormone koje se zovu prostaglandini i koji, izmeu ostalog, igraju znaajnu ulogu u stezanju miia i tako doprinose menstrualnim grevima. Potronja hrane bogate prirodnim antiprostaglandinima - ukljuujui skuu, sardine, losos i tunjevinu - moe zato da pobolja ublaavanje simptoma. Moete da odaberete i uzimanje ovih hranljivih materija u obliku dodatnih koliina ribljeg ulja i ulja iz bakalarove jetre. Dnevni dodatak ishrani - multivitaminski-multimineralni preparat koji sadri vitamin grupe B (50 do 100 mg), vitamin E (400 do 600 MJ), kalcijum (1000 mg) i magnezijum (400 do 600 mg) moe da pomogne da se uspostavi ravnotea nivoa estrogena i prostaglandina i da se ublae menstrualni grevi.
EPILEPSIJA
SIMPTOMI
Napadi - razdoblja nepravilne aktivnosti ivaca i m iia - osnovni su pokazatelji epilepsije. Oni se uveliko razlikuju: Zurenje ravno napred i nekoliko sekundi potpune nepokretnosti obeleja su petit mal napada. Gubitak svesti, ritmiki trzaji i inkontinencija znakovi su grand mal napada koji moe da traje do 30 m inuta. Neprestano m ljackanje usnam a, beskorisni titravi pokreti i oseanje odvojenosti od okoline mogu da ukazuju na epileptini napad
temporalnog renja.
Ritmino trzanje ake, stopala ili lica, iza kojeg esto sledi razdoblje slabosti ili oduzetosti ukazuju na Deksonov (Jacksonov) napad. Konvulzije kod ve bolesnog deteta starog tri meseca do tri godine, koje su posledica naglog porasta temperature nazivaju se febrilne konvulzije.
Pogledajte str. 48 Hitna stanja - prva pom o: Napadi radi uputstva za pomo
osobi koja im napad. a
pilepsija ili padavica je teko objanjiv neuroloki poremeaj s mnogo simptoma, vrlo razliitim stepenima teine i nejasnim uzrocima. Ipak, u svim sluajevima epilepsija je posledica nepravilnih izbijanja elektrinih impulsa u mozgu - nepravilnog oslobaanja elektrinih impulsa u neuronima. Nepravilna elektrina aktivnost u modanim elijama izaziva karakteristine epileptine napade koji mogu da se javljaju retko ili ubrzano uzastopce. lako je svaki sluaj epilepsije razliit, napravljena je standardizovana podela kako bi se opisali napadi. Napadi se dele u dva osnovna tipa: generalizovani (ukljuuju ceo mozak) i parcijalni (zatajenja izazivajedan predeo mozga). Unutar ovih tipova napadi se dalje dele prema svojim obelejima. Dva najea oblika napada ubrajaju se u opti tip: napad petit mal koji moe da ukljuuje simptome poput pokreta gutanja ili zurenja i moe da se ponovi vie puta na dan; i napad grand mal koji moe da zapone plaem gubitkom svesti i padom, iza ega sledi ukoenost trzanje, razdoblje smetenosti i katkad dubokog sna Meu parcijalnetipove ubrajaju se epileptini napad temporalnog renja kojima moe da prethodi neo dreen oseaj neugodnosti u stomaku, ulna haluci nacija i iskrivljena zapaanja poput "dea vi" (deja vu) i Deksonovi napadi (Jacksonovi) s lokalizovanim tr zanjem miia koje se nekad iri na celo telo. Prvi znakovi epilepsije obino se vide u de tinjstvu ili zrelom dobu. Vrlo mala deca mogu u; visoke temperature da imaju i konvulzije, ali to nij< prava epilepsija, pa takvi napadi uglavnom nestani posle tree godine.

ako vi ili osoba koja nikada nije im ala epilepsiju prvi put dobijete napad. Potrebna vam je lekarska dijagnoza; uzrok moe biti i trovanje, modani udar iU prevelika doza leka. Kod odojadi s groznicom, konvulzije mogu da budu znak meningitisa; odmah
UZROCI
Veina sluajeva epilepsije nepoznatog je porekle Katkad se ipak izdvaja genetska osnova, dok se ko ostalih sluajeva moe nai trag poroajne traume trovanja olovom, uroene infekcije mozga, ozled glave, zavisnosti od alkohola ili droge ili posledic organske bolesti. Uzroci napada takoe se jako ra2 likuju. Meu inioce koji mogu da izazovu napad ubrajaju se odreena hemijska sredstva ili hrana, ne dostatak sna, stres, bletava svetlost, menstruacij; neki lekovi koji se izdaju na recept i bez njega i mc da oralna kontraceptivna sredstva.
zatraite medicinsku pomo.

ako napadi slede jedan za drugim, a bolesniku se ne vraa svest; mozak je moda ostao bez kiseonika -
odmah nazovite 94.
256
D IJA G N O ST I K I PO STU PCI ôdvrgavanje osobe kojoj nedostaje sna elektroencealografiji (EEG) moe da otkrije nepravilne modane :alase karakteristine za epilepsiju dok se tehnikama ;nimanja poput magnetne rezonance (MRI) ili CT-a noe da otkrije telesna povreda koja je moda uz'ok napada.
onalnim lekovima, ali ne oekujte rezultate preko noi; homeopata e vam rei koliko e vremena proi pre nego to leenje pone da deluje.
Elektroencefalogramski biofidbek (biofeedback) moe da bude delotvoran u promeni modanih talasa kod epileptiara radi spreavanja napada. Uz vostvo, epileptiari ue da nadziru vlastite modane talase pratei ih na ekranu aparata.
OSTEOPATIJA
L E E NJ E
Epilepsija esto moe dobro da se kontrolie pomo:u lekova. Kao mera opreza epileptiaru se preooruuje noenje oznake da boluje od epilepsije :ako da drugi Ijudi mogu za vreme napada brzo da orepoznaju ta se dogaa i prue mu odgovarajuu oomo. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A J velikoj veini sluajeva uestalost i teina napada nogu da se smanje ili potpuno uklone redovnim uzinanjem lekova: propratne pojave se razlikuju, ali /eina ih je blaga. Antikonvulzivi koji se obino prooisuju ukljuuju fenitoin, fenobarbital, valproinu kiselinu, karbamazepin i gabapentin. ^ LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Mikada ne biste smeli samostalno da odluujete o jpotrebi lekova, a lekar bi trebalo da bude upoznat ;a svim drugim nainima leenja koje preduzimate <ako bi se izbegle posledice izazvane nespojivou 'azliitih lekova. Ne postoji zamena za prednosti orepisane konvencionalne terapije lekovima.
HOM EOPATIJA
Kada je epilepsija verovatna posledica telesne povrede, kranijalna osteopatija ili kraniosakralna terapija mogu da pomognu; posavetujte se s osteopatom. L E E N J E KOD K U E Redovno primenjujte metode biofidbeka nauene od strunjaka kako biste suzbili epileptine napade. Dosta spavajte; premalo sna moe da povea verovatnou napada.
PREVENCIJA
Obratite panju na hranu i otkrijte okolinu ili telesne i emocionalne znakove koji prethode napadima. Uobiajeno je, na primer, da se oseate uznemireno ili oduevljeno nekoliko sati pre grand mal napada pa treba neposredno pre napada da postanete svesni upozoravajue aure - moda ukusa ili mirisa; to upozorenje omoguie vam da na vreme legnete kako biste izbegli pad. U sluajevima u kojima se napadi predoseaju mirisom, neke osobe mogu da ih suzbiju udisanjem jakog mirisa poput mirisa belog luka ili rua. Kada znakovi koji prethode napadu ukljuuju potitenost, razdraljivost ili glavobolju, dodatna doza leka (uz lekarsko odobrenje) moe da sprei napad. U sluaju Deksonovog napada, vrsto stiskanje miia delova tela koji se trzaju moe nekad da zaustavi napad.
J sluaju da prepisani konvencionalni lekovi ne <ontroliu u potpunosti napade, modaete hteti da ;e posavetujete s homeopatom. Homeopatski lekovi nogu da poslue kao delotvoran dodatak konvenci-
FOBIJE
SIMPTOMI
Fobije su teskobni (anksiozni) poremeaji. Postoje tri osnovna oblika fobija: Ako trajno oseate iracionalan strah od odreenih pojava, predmeta ili stanja kao to su zmije, pauci, visina, krv, letenje ili liftovi, patite od
specifine fobije.
Ako trajno oseate iracionalan strah od situacija u kojima bi drugi Iju i m d ogli pomno da vas preispitaju ili kritikuju ili osramote, patite od drutvene fobije. Ako se bojite da napustite kuu, da budete sam ili van kue u situaciji i u kojoj se oseate kao u zamci ili bespomono, patite od agorafobije.
ako bolujete od fobije koja ometa normalan drutveni ili poslovni ivot. Leenje esto moe da um anji teskobu i ublai ili ak iskoreni fobiju.
obije (od grke rei phobos, to znai strah il beg) iracionalni su i onesposobljavajui straho' vi koji izazivaju snanu potrebu za izbegavanjerr objekta ili situacije koja je izvor straha. Fobina OSO' ba razume da je taj strah preteran ili neosnovan, al pokuaji odupiranja samo izazivaju jo jau teskobu Od fobija boluje oko 7 posto Ijudi, a esto poinju i detinjstvu. Najee se javljaju specifine fobije, a obuhvataju strah od kole, zubara, vonje, vode, balona, zmija, debljine, starosti, visokih mesta (akrofobija) zatvorenog prostora (klaustrofobija). Osoba se obino ne boji samog objekta, nego neke strane posledice, na primer, ispadanja iz aviona. lako osobe : fobijama priznaju daje njihov strah preteran, to saznanje ne umanjuje njihov strah. Zrtva agorafobije trpi viestruke strahove koji se vrte oko tri osnovne teme: straha od odlaska iz kue od samoe i od situacija u kojima ne moe naglo d'c ode ili dobije pomo. Ako se agorafobija pojaava osoba moe da doe do toga da e sve uiniti kakc bi izbegla odlazak iz kue. Kod drutvene fobije, koja esto zahvata mlad Ijude, glavni strah je strah od javnog ponienja. Oboleli od ove fobije mogu da izbegavaju ak i obroke i restoranu. Izbegavaju razgovore u javnosti, zabave javne toalete. Ovakve situacije i mesta mogu da izazovu crvenilo obraza, snano lupanje srca, znojenje drhtanje, zamuckivanje ili nesvesticu. Cak dvadeset pet posto osoba koje se profesionalno bave zanima njima koja ukljuuju javne nastupe bori se s tekim trajnim strahom izazvanim javnim nastupom, obli kom drutvene fobije. Ako se fobija ne lei, osob; moe da se povue u sebe, postane depresivna il drutveno nesposobna.
UZROCI
Neke specifine fobije mogu da se objasne ranirr traumatskim dogaajima, kao to je ujed velikog psa ali veina nema jasnih uzroka. Smatra se da do vei ne fobija dolazi kad se strah ili sukob koji je u poza dini fobije premesti na neki objekat koji s njim nem; nikakve veze. Agorafobija moe da se razvije kac odgovor na ponavljane panine napade. Prvi simp tomi drutvene fobije mogu da se primete u ranon detinjstvu, ali pravi razlog i dalje je nepoznat.
258
LEEN JE
Jspeh leenja delimino zavisi od teine fobije. Dok ;e neke fobije nikad u potpunosti ne izlee, mnogi judi mogu da naue delotvorno da funkcioniu, posebno posle leenja u klinikama za leenje fobija i u ^rupamaza podrku u kojima uestvuju i osobe koje ;u se izleile od fobija.
AROMATERAPIJA
Istraivanja su pokazala da eterino ulje lavande (Lavandula officinalis) moe da smanji strah. Nosite flaicu ulja sa sobom, pa u stresnim situacijama uljem poprskajte maramicu i udiite ga.
LEENJE LEKOVITI M B ILJEM
aj od valerijane (Valeriana officinalis) moe da ublai strah. oljicu vrele vode prelijte preko 1 do 2 kaiice korena i pustite da odstoji 15 minuta.
HIPNOTERAPIJA
specifine fobije uspeno se lee sistematskom desenzibilizacijom. Na primer, osoba sa strahom od etenja moe da se vodi kroz niz etapa, poevi od ^ledanja fotografija aviona u oputenoj atmosferi teâpeutove ordinacije. Nakon ovog sledi zamiljeno outovanje avionom, zatim poseta aerodromu i kolano pravi let. Svaku etapu treba da prate tehnike aputanja. Vrlo je vana i podrka osobe od poverenja. Leenje drutvene fobije obino obuhvata poitepno izlaganje raznim drutvenim situacijama, uz ^lumljenje razliitih uloga i ponaanja. Oboleli se je kako da smanje strah i podstiu da budu manje iamokritini i naue da se prikladno ponaaju. Mogu ,e koristiti i lekovi. Mnogi muziari, glumci i predarai smanjuju simptome koristei beta adrenergike blokatore (na primer pro pra n olol). Agorafobije se najbolje lee postepenim odlaenjem na mesta i u situacije koje izazivaju strah. Svakodnevnim preduzimanjem malih koraka u drutvu osobe od poverenja, bolesnik s vremenom naui da se nosi sa situacijama koje su nekad izazivale strah. Ovaj postupak moe da se potpomogne antidepresivima (na primer imipraminom), koji smanjuju strah od panike. Mogu da se uzimaju i anksiolitici, ali opreznozbogopasnosti od razvijanjazavisnosti. Treba primenjivati tehnike oputanja koje olakavaju leenje.
Hipnoza, ako je primenjuje iskusan strunjak, moe da ublai simptome, smanji strah, a nekad i otkrije uzrokfobije.
Brojne tehnike oputanja, ukljuujui jogu, meditaciju i vebe biofidbeka, mogu da pomognu da se smanji teskobu koja prati fobije.
LEENJE KOD K U E
Potpunim leenjem veina obolelih smanjuje strahove, pa u mnogim sluajevima uspe i da ih savlada. Vebajte s bliskim prijateljem ili terapeutom. Evo nekih smernica: Slobodno traite povratnu informaciju ili proveru realnosti vezanu uz objekat ili situaciju koja izaziva strah: Jesam li siguran/na? Hoe li me povrediti? Vebajte usmeravanje misli u pozitivnom smeru - od ,,taj pas e me ujesti" do ,,pas je vezan i ne moe da me povredi".
PREVENCIJA
Redovno radite vebe dubokog disanja i oputanja, posebno kad teskoba pone da raste. Redovno vebanje pomae troenje adrenalina koji prati panine napade. Izbegavajte alkohol, barbiturate i anksiolitike kad god je mogue. Lekovi samo prikrivaju simptome. Takoe izbegavajte kofein koji moe da imitira neke simptome paninih napada.
Fobije teko moete samostalno leiti. Mnoge terapije za samopomo mogu da olakaju leenje, ali moraju da ukljuuju strune osobe.
GASTRITIS
SIMPTOMI
Bilo koji od blaih do teih eludanih simptoma mogu da ukazuju na gastritis. Najei su : nelagodnost ili bolovi u gornjem delu trbuha munina povraanje proliv gubitak apetita
OBRATITE SE LEKARU:
ako povraate krv ili imate krvavu, crnu ili katranastu stolicu; imate unutranje krvarenje i potrebna vam je hitna medicinska pomo (vid i stranicu 68). ako eludani bolovi postanu jaki; moda imate ir na elucu ili dvanaestopalanom crevu
(vidi C ir na elucu).
astritis je opti medicinski pojam za upalu eludane sluzokoe. Napadi akutnog gastritisa, obeleeni bolovima, muninom, povraanjem ili prolivom, obino traju samo jedan ili dva dana, Pojam akutan" znai da su napadi kratki i da su simptomi po pravilu jaki. Osobe s hroninim gastritisom ne moraju da imaju bolove, ali mogu da izgube apetit ili oseaju muninu. Hronini gastritis moe de izazove opasnu slabokrvnost, nedostatak crvenih krvnih zrnaca izazvan nedostatkom vitamina B u Gastritis se najee javlja kod starijih osoba, al moe da napadne i osobe bilo koje starosne grupe Briga o samom sebi esto je najbolji nain leenja i sluaju blagog gastritisa. Leenje koje e lekarda predloi za tee sluajeve, zavisie od uzroka upale.
UZROCI
Mnoga oboljenja mogu da nadrae eludac i izazovi akutni ili hronini gastritis. Acetilsalicilna kiselim (npr. Aspirin) i ostali lekovi koji mogu da se kupe n; recept ili bez njega, mogu da izazovu nagrizanje e ludane sluzokoe. Virusne ili bakterijske infekcijc kao i svarene materije mogu da izazovu upalu eluca
ako ste jako edni, sue vam se usta ili m anje mokrite; verovatno ste dehidrirali i treba da nadoknadite tenost.
DI JA GNO STI KI POSTUPCI

Lekar e moda na osnovu simptoma da posumnj; na akutni gastritis i da vas uputi na ispitivanja kako b potvrdio dijagnozu. Pomou rendgenskog snimanja poto ste popili barijumovu kau, na primer, mogi da se ustanove oteenja eluca. Drugi mogui pos tupak je gastroskopija, vizuelni pregled unutranjost eluca. Hronini gastritis potvruje se biopsijom.
LEEN JE
Konvencionalno i alternativno leenje gastritisa zavi sie od tipa gastritisa koji imate. U konvencionalnc medicini za leenje gastritisa koriste se antacidi koj se kupuju bez lekarskog recepta, propisani lekovi antibiotici i, u retkim sluajevima, operativni zahvati I strunjaci konvencionalne i alternativne medicini predlau promene u nainu ivota - poput prestank, puenja - koje smanjuju rizik da obolite od gastritisa
260
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Za blai oblik gastritisa preporuuju se antacidi koji se kupuju bez lekarskog recepta. Ako oni nisu delotvorni, lekar moe da vam propie cim etidin, ranitidin ili famotidin koji smanjuju stvaranje eludane kiseline. Gastritis izazvan bakterijama moe da se lei antibioticima i preparatima koji mogu da se kupe bez lekarskog recepta, a sadre bizmut-subsalicilat. Hronini gastritis takoe moe da se lei antacidima koji se kupuju bez recepta. Ako je sluzokoa eluca jako nagriena suvinom eludanom kiselinom i imate unutranje krvarenje, verovatno e vam trebati transfuzije krvi i druge intravenske tenosti. Ako drugi naini leenja ne pomau ili ako imate ireve ili perforacije na eludanom zidu, moda morate da se podvrgnete operaciji kako biste zaustavili krvarenje.
AKUPRESURAIAKUPUNKTURA
Strunjak moe da lei gastritis delovanjem na mnoge take, zavisno od vaih simptoma, ili vi moete da pritisnete take koje su povezane s tegobama sistema za varenje, poput taaka Zila zaea 6 i 12, Osrnica 6, Slezina 34 i eludac 36. (Vidi Dodatak radi poloaja taaka.)
Da biste ublaili eludane tegobe, popijte aj napravljen od jedne kaiice kamilice (Matricaria recutita) koju ste 10 minuta drali u jednoj olji vrue vode. Ekstraktg/affog sladia (Glycyrrhiza glabra) u obliku kapsule ili tenosti takoe moe da pomogne.
HOMEOPATIJA
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja usredsreeni su na leenje gastritisa fizikalnim i psiholokim metodama. Neke zahtevaju prisustvo strunjaka, ali neke moete da probate i sami kod kue.
------------------ -----------------L
e KOVI
Za akutni gastritis, isprobajte jedan od sledeih lekova svaki sat, najvie etiri doze; ako lek koji ste izabrali ne deluje, probajte neki drugi, a ako vas gastritis i dalje mui, posavetujte se s homeopatom o drugim mogunostima leenja. Zarei bol i povraanje koji se ublaavaju uzimanjem hladne hrane i pia: Phosphorus (12x) Munina, osetljiv eludac i oseaj teine u elucu: Bryonia (12x) Oseaj kao da imate vor u elucu, vraanje kiseline, tucanje i poveana neugodnost posle jela i pia: Nux vomica (12x) Bolovi u elucu koji jenjavaju posle jela, ali se vraaju dva sata kasnije: Anacardium (12x)
ISHRANA
I GASTRITIS
Le k o v i p ro tiv upaia ko ji se esto upotrebljavaju k o d artritisa i drugih porem eaja m ogu da nadrae eiudanu sluzokou do te m ere da se razvije gastritis i druge eiudane tegobe.
Acetilsalicilna kiselina (Aspirin, A n d oi) i m nogi nesteroidni lekovi protiv zapaljenja p o p u t ibuprofena, naproksena, indom etacina i tolmetina
lekovi su koji m ogu da izazovu oseaj teine u elucu. Izbegavajte ih ako se k o d vas ustanovi gastritis.
Ograniite ili iskljuite uzimanje alkohola, kofeina i gaziranih pia iz ishrane; suprotno optem miljenju, ipak ne treba posebno izbegavati pikantnu hranu. Jedite vie voa koje ne spada u agrume, kuvanog povra i lagane hrane i jedite manje rafinisanih ugljenih hidrata poput belog hleba i belog pirina. Dodatne koliine cinka i vitam inaA mogu da pomognu u leenju eluca. L E E N JE KOD K U E Antacidi i paracetam ol koji mogu da se kupe bez recepta mogu da olakaju tegobe. Ne jedite teku hranu prvoga dana kad se gastritis pojavi; pijte mnogo vode i druge tenosti - ali ne mleko, koje ubrzava izluivanje kiseline - kako ne biste dehidrirali.
GASTROENTERITIS
SIMPTOMI
G astro en teritis se takoe esto zove eluana viro za ili crevna viroza. Sim ptomi obino ne traju due od 48 sati. O ni ukljuuju: muninu i povraanje proliv greve i bolove u tbuhu tem peraturu slabost
astroenteritis je opti medicinski pojam koji se odnosi na mnoge tipove nadraenosti i infekciju probavnog puta. Ako se ne radi o teem sluaju ili komplikacijama, verovatno vam ne treba struna dijagnoza ili leenje. Ipak, deca, starije osobe i osobe s hroninim zdravstvenim tegobama treba da budu pod kontrolom zbog komplikacija poput dehidracije.
UZROCI
Gastroenteritis moe da bude posledica mnogih stvari. Najei uzrok je virus koji moe brzo da se proiri u kancelariji, koli ili domovima i vrtiima. Trovanje hranom, bakterije i paraziti takoe mogu da izazovu gastroenteritis. Bakterijska infekcija probavnog trakta esto je uzrok proliva za vreme putovanja. Katkad upotreba odreenih lekova i prekomerne koliine alkohola mogu dovoljno da nadrae probavni traktda izazovu gastroenteritis.

ako sim ptom i traju due od dva dana, im ate tem peraturu 38 C ili viu ili vam se sim ptom i ponovo pojave posle leenja; m oda se radi o teem gastrointestinalnom porem eaju. ako im ate sluz ili k rv u stolici ili povraate krv; to ukazuje na unutranje krvarenje ( takoe vidi H itn a s ta n ja p r v a p o m o : U n u t r a n je k r v a r e n je ). ako preko m erno oseate e, m okrite manje nego inae, sue vam se usta i oseate se sm eteno; m oda ste dehidrirali i m orate da nadoknadite tenost. ako im ate jake bolove i nadima vam se trbuh; m oda im ate zapaljenje

Lekar obino moe da ustanovi gastroenteritis samo pomou simptoma. Laboratorijska analiza stolice moe da pokae da li se radi o parazitskoj ili bakterijskoj infekciji.
LEEN JE
Osim u sluaju bakterijskog oblika gastroenteritisa ili razvoja komplikacija, uglavnom vam ne treba struna pomo. Alternativnim postupcima lei se munina, povraanje, proliv i drugi simptomi.
slepog creva ili drugi porem eaj u trbunoj duplji.
KONVE NCIONALN A MEDICINA
U jednostavnom sluaju gastroenteritisa, lekar e vam verovatno preporuiti odmor, mnogo tenosti i laganu hranu, akoje podnosite. Lekovi koji se kupuju bez lekarskog recepta i sadre bizmut-subsalicilat ili kaolin mogu da zaustave proliv. Drugi lekovi mogu da se propiu da bi se leio jak proliv. Ako jako povraate, lekar moe da propie prohlorperazin ili trimetobenzamid. Ako je gastroenteritis izazvan bakterijama, mogu takoe da se propiu antibiotici; njima moe da se pogora proliv, ali
262
nuni su da bi se unitila tetna bakterija. Ako od povraanja i proliva dehidrirate, moda ete morati u bolnicu radi intravenske nadoknade tenosti. To se najee dogaa odojadi, starijim osobama i osobama s hroninim bolestima poput dijabetesa.
A K U PR ES U R A Akupresura na takama Osrnica 6 i eludac 36 moe da ublai muninu, eludane tegobe i tegobe s varenjem. Osrnica 6 nalazi se izmeu dve kosti podlaktice dve irine prsta od sredita pregiba runog zgloba s unutranje strane (gore). Zeludac 36 nalazi se etiri irine prsta ispod kraja aice kolena na spoljnoj strani bedrene kosti (dole). Palcem vrsto pritisnite svaku taku i drite jedan minut. Ponovite na drugoj ruci i nozi; pritisnite svaku taku tri do pet puta.
Kao i veina konvencionalnih medicinskih postupaka, alternativni naini leenja za simptome gastroenteritisa uglavnom podrazumevaju samostalno leenje.
AKUPRESURA IAKUPUNKTURA
Uz upotrebu metoda akupresure prikazanih desno, pritisnite taku Osrnica 5 za povraanje i muninu (vidi Dodatak radi poloaja taaka). Idite kod strunjaka za akupunkturu kako biste uskladili rad organa za varenje.
Prava konara (Filipendula ulmaria) moe da smanji muninu i kiselost u elucu: 2 kaiice osuene prave konare prelijte oljom kipue vode i priekajte 15 minuta; pijte tri puta na dan. Glatki brest (Ulmus fulva) takoe moe da pomogne pri smirivanju sistema za varenje poto najgori simptomi prou: pomeajte 1 deo bresta u prahu s 8 delova vode i kuvajte; lagano kuvajte 15 minuta i pijte pola olje tri puta na dan.
HOM EOPATIJA
Ako su simptomi teki, uzmite dozu 12x jednog od sledeih homeopatskih preparata svaka dva sata dok ne doe do poboljanja. Ako se ne oseate nita boIje posle dve ili tri doze, probajte drugi preparat. Arsenicum album za nemir, iscrpljenost, groznicu, e, povraanje, proliv i arei bol. Ipecacza neizdrivu muninu i povraanje. Nux vomica za simptome izazvane iscrpljenou, prekomernim jelom ili prevelikom koliinom alkohola ili kafe.
ISHRANA
eludac i obnavljaju odbrambene bakterije u sistemu za varenje. Izbegavajte mlene proizvode dve nedelje poto se proliv povue; oni mogu da izazovu ponovni proliv dok se va organizam ponovo prilagoava apsorpciji mleka.
R E F L E K S O L O G l JA
Podstaknite zonu nadbubrenih lezda da pobedi infekciju i eludane zone da obnove normalnu funkciju. Pogledajte 19. stranicu kako biste saznali gde se te zone nalaze.
PREVEN CIJA
Cesto perite ruke da ne pokupite ili ne prenesete klice koje izazivaju gastroenteritis. Pogledajte Trovanje hranom radi zatitnih mera kod pripremanja i uvanja hrane.
Pijte puno tenosti. Poto simptomi nestanu, jedite bioloki jogurt s bakterijom Lactobacillus acidophilus, banane, hranu s mekinjama i povre. Time se smiruje
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim slovima
GIHT
SIMPTOMl
iznenadan, snaan bol u zglobu, najee nonom palcu ili lanku, a ponekad i u kolenu nateenost, upala i oseaj vreline u zglobu u krajnjim sluajevim a, naizm enini oseaj hladnoe i toplote najee se javlja ili vraa potpuno neoekivano, iako sim ptom i u proseku ne traju due od nedelju dana.
ako se snaan bol u zglobovim a ponovo javi ili ako potraje due od nekoliko dana, a posebno ako je praen groznicom ili tem peraturo m . O vi sim ptom i mogu da ukau na poetak reum atoidnog a r t r it is a ili, u retkim sluajevim a, na tro vanje olovom . ako se sim ptom i gihta pojaaju ili se pojave druge pratee tegobe tokom uzimanja alopurinola, ija je svrha sm anjenje proizvodnje m okrane kiseline ili kolhicina i ublaavanje bola. Postoji m ogunost da je dolo do negativnog m eudelovanja ovih lekova s drugim lekovim a koje upotrebljavate.
ez ikakvog upozorenja i bez poznatog razlogj giht napada u gluvo doba noi. Javlja se intenzivan bol u zglobu, najee nonom palcu, a ponekac i drugim zglobovima, ukljuujui kolena, laktove palce ili prste. Napadi gihta mogu da budu iznenadni i nepodnoljivo bolni. Uz pravovremeno leenje bol i upala nestae u roku od nekoliko dana, iakc mogu s vremena na vreme ponovo da se jave. Devetod deset obolelih su sredoveni mukarci a otprilike polovina tog broja ima nasledne sklonost ka ovoj bolesti. Giht je redak kod ena, a izuzetnc redak kod dece. Mukarci preterane telesne teine koji osim toga imaju i povien krvn ip ritisa k, posebno su skloni gihtu, a ovaj se rizik jo vie poveava i sluaju uzimanja tijazidnih diuretika koji ubrzavaji oslobaanje vode iz organizma. Giht je zapravo jedan od oblika artritisa. Re je c reakciji organizma na nadraenost izazvanu naslagama kristala u podruju izmeu kosti i zgloba. Uprkoj snanom bolu koji se javlja u ranoj fazi oboljenja, giht vrlo dobro reaguje na leenje. tavie, blai sluajevi mogu da se ree odgovarajuom dijetom. Nasuprot tome, hronini napadi gihta najee zahtevaju dugotrajno leenje kako bi se spreilo oteenje kostiju i hrskavice, kao i oteenje bubrega usled pojaane proizvodnje mokrane kiseline. Hronini bolesnici ponekad mogu da osete dodirom male, tvrde kvrice koje se vremenom skupljaju u mekom mesu ruku, stopala ili unih resica. Ove bezazlene nakupine zovu se tofi, a nastaju koncentracijom kristala mokrane kiseline. S vremenom poinju da izazivaju bol, ukoenost i pojavu sitnih kvrica. Ako se sline naslage ponu stvarati u bubrezima, mogu da dovedu do nastanka bolnog i potencijalno opasnog kamena u bubregu.
UZROCI
Giht se javlja kao posledica izrazito visokog nivoa mokrane kiseline u krvi. Mokrana kiselina je nuna za normalno odvijanje procesa varenja hrane, a njen viak odvodi se kroz bubrege u obliku mokrae. Ako telo proizvodi previe mokrane kiseline ili ne moe da je se rei na uobiajen nain, to jest mokrenjem, u zglobovima i tetivama poinju da se koncentriu kristalii mononatrijum-urata, to dovodi do upalnog procesa, pritiska i pojave snanog bola.
lako su pojedinosti mehanizma razvoja gihta jo uvek nepoznate, ovaj poremeaj esto se povezuje sa povredom ili hirurkim zahvatom, dugotrajnom izloenou snanom stresu, reakcijom na alkohol i odreene lekove, kao to su, na primer, antibiotici. Gihttakoe moe dase pojavi u sluaju nekih oblika tumora ili raka. Istraivanja su takoe potvrdila postojanje veze izmeu gihta i bubrenih oboljenja, pomanjkanja enzima i trovanja olovom. Giht takoe moe da prati psorijazu ili slabokrvnost. Sklonost ka ovom oboljenju moe da bude nasledna, a recidivi su vrlo esti ako se nivo mokrane kiseline u organizmu ne kontrolie redovno. Pseudogiht ili lani giht vrlo je slian, ali uglavno manje bolan poremeaj koji nastaje zbog nakupljanja kalcijumovih kristala u zglobovima. Ovaj oblik se ee javlja kod Ijudi oba pola posle 60 godina, a lei se protivupalnim sredstvima ili, u tekim sluajevima, hirurkim zahvatom posle kog slede injekcije kortizona.
B O L U Z G L O B O V IM A
Giht nastaje kada organizam ne moe da se rei vika mokrane kiseline u krvi. Kristalii ove hemijske materije taloe se izmeu kosti i odredenih zglobova, a najee u nonom palcu. Posledice ukljuuju iznenadan i snaan bol, zapaljenje, a u najteim sluajevima i izoblienost zgloba.
D IJA GN OS TI K I P O S T U P C I
Budui da mnogi drugi poremeaji mogu uspeno da se prerue" u giht, vrlo je vano da se obratite lekaru u sluaju bilo kakvog bola u zglobovima kako bi on mogao da postavi tanu dijagnozu. Analiza mokrae i krvi takoe moe da bude koristan dijagnostiki postupak budui da poveana koliina mokrane kiseline u krvi moe istovremeno da bude simptom i nekih drugih tegoba. U suprotnom, analizom mokrae ili krvi potvrdie se da se nivo mokrane kiseline vratio u normalne vrednosti vrlo brzo posle napada. U nekim sluajevima specijalista moe da pribegne snimanju rendgenom ili izvlaenju tenosti iz sinovijalnog omotaa koji obavija zglobove kako bi se utvrdilo prisustvo kristala mokrane kiseline. Posle ublaavanja prvobitnog bola, sledei korak je nadzor nivoa mokrane kiseline. Cak i kada se bol i upala ne lee, bilo konvencionalnim ili alternativnim nainima leenja, prvobitni simptomi gihta nestae u roku od nekoliko dana ili nedelja. Ipak, uvek kad posumnjate na giht, obratite se lekaru kako bi potvrdio dijagnozu i preporuio odreeni nain leenja. Ako leenje izostane, naslage kristala mokrane kiseline mogu s vremenom da izazovu trajno oteenje bubrega i ostalog tkiva.
Mnogi lekari preporuuju oralno uzimanje ibuprofena, koji je dostupan na lekarski recept iii ponekad bez njega, i druga protivupalna sredstva. Ako vam je lekar zbog nekih drugih tegoba propisao niske doze acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin), prestanite da je uzimate, jer usporava uklanjanje mokrane kiseline iz organizma. Kortikosteroidne injekcije koje se daju direktno u zapaljeni zglob mogu da ublae bol i upalni proces kod teih ili hroninih sluajeva gihta. Meutim, kortikosteroidi, kao to je hidrokortizon, izazivaju kod nekih bolesnika neeljene propratne pojave i zato njihovu primenu uvek mora da nadgleda ovlaeni lekar (vidi takoe Burzitis).
LEEN JE
Svako ko je ikada iskusio napad gihta zna da je prvi zadatak ublaavanje bola. Odea ili bilo kakav drugi prekriva samo pojaava oseaj bola i nelagodnosti u nateenim, osetljivim zglobovima pa se preporuuje da bolno stopalo ili udove drite nepokrivenim, ak i dok spavate. Sledea faza leenja odnosi se na oralno uzimanje lekova protiv bolova, najee nesteroidnih lekova p ro tiv zapaljenja.
265
GIHT
NASTAVAK
N A P A D I G IH T A lako giht najee napada noni palac, esto su ugroeni i drugi zglobovi, kao to su laktovi, runi zglobovi i kolena, Ponovljeni napadi gihta mogu da ugroze nekoliko podruja istovremeno.
Za dugorono podsticanje uklanjanja vika mokrane kiseline najdelotvorniji lekovi su probenecid i sulfinpriazon. Meutim, ba kao i drugi lekovi kojima se lei giht, u meudelovanju s drugim lekovima mogu da izazovu nepoeljne propratne pojave ili oteaju postojee tegobe s krvlju, irom i bubrezima. U mnogim sluajevima pravovremena primena odgovarajuih lekova trajno e da rei problem. Budui da je povratak bolesti mogu, hronini bolesnici mogu da primenjuju leenje vrlo niskim dozama lekova tokom dueg vremenskog perioda, a po potrebi i tokom ostatka ivota.
ALTERNATIVNl NAINI L E E N J A
Nekonvencionalni pristupi leenju gihta poinju ublaavanjem bola i upalnog procesa, a potom nastoje da uravnotee nivo mokrane kiseline u krvi.
AKUPRESURA
Standardni nain leenja koji veina lekara preporuuje u sluaju akutnog ili hroninog napada gihta, sastoji se od primene protivupalnog sredstva pod nazivom kolhicin, leka koji je u upotrebi ve vekovima. PAZNJA: Kolhicin moe da izazove neeljene propratne pojave, posebno kada se uzima istovremeno s razliitim vrstama lekova protiv potitenosti, lekovaza smirenje ili antihistaminika. U svakom sluaju, trudnice ne bi smele da ga uzimaju jer moe da izazove deformacije ploda. Lekar e verovatno da preporui da izbacite iz ishrane neke namirnice bogate belanevinama, pre svega one koje obiluju purinima, hemijskim materijama potrebnim za proizvodnju mokrane kiseline u organizmu. Ove namirnice ukljuuju ivotinjske iznutrice, koljke, masnu ribu, pargle, spana i veinu suenih mahunarki. Pijte mnogo tenosti, ali izbegavajte alkohol jer usporava uklanjanje mokrane kiseline iz organizma. Ljudi koji pate od gojaznosti morali bi da se podvrgnu strogoj dijeti. Odravanje potrebnog nivoa mokrane kiseline u organizmu moe da se postigne pravilnom ishranom i ako je to potrebno, uzimanjem alopurinola, koji moe da izazove nadraenost koe, pospanost i smuenost, a u kombinaciji s drugim lekovima, posebno sredstvim a za m okrenje i lekovima p rotiv zgruavanja krvi, i neke druge neeljene pojave.
Meu takama akupresure koje se preporuuju za ublaavanje bola u gihtom zahvaenom palcu nalazi se nekoliko taaka smetenih na samom stopalu; Slezina 3, na strani metatarzalnogzgloba, odmah iza nonog palca; Zeludac 42, u sredini vrha svoda stopala: Jetra 2, odmah iza prostora izmeu nonog palca i susednog prsta. Cvrsto pritiskajte svaku od navedenih taaka 60 sekundi. Ako vam bol to dopusti, moete takoe da obradite i druge dve take smetene na zadnjoj strani nonog palca (vidi Dodatakradi tanog poloaja ovih taaka).
AKUPUNKTURA
Budui da akupunktura moe da se primeni i na druga podruja tela, a ne samo na upaljeni zglob, ovaj je postupak verovatno prihvatljiviji u ranoj fazi gihta nego neki drugi, direktniji naini leenja, kao na primer, masae. Obratite se strunjaku akupunkture zbog dogovora o odgovarajuem obliku terapije.
ISHRANA
Uopteno govorei, giht se ee javlja kod Ijudi ija ishrana ukljuuje meso i ivotinjske masti, a vrlo se retko javlja kod onih koji se hrane uglavnom vegetarijanski. Dijetalni programi za prevenciju gihta kod Ijudi koji su nasledno skloni toj bolesti najee odmah iskljuuju crveno meso, mesne supe i sosove, kvasac i druge namirnice koje proizvode enzime;
266
iznutrice poput digerice, telee guterae ili titne lezde i bubrega; koljke i neke vrste konzervisane ribe, ukljuujui sardine, haringe i inune. Namirnice koje, ini se, ublaavaju prvobitne simptome gihta ukljuuju sloene ugljene hidrate, posebno one sadrane u itaricama, vou i lisnatom zelenom povru. Jednostavni ugljeni hidrati, na primer rafinisani eer, dodatno e da podstaknu proizvodnju mokrane kiseline, pa ih zato treba izbegavati. Neke zdravstvene slube upozoravaju na povoljne rezultate u ublaavanju bola izazvanog hroninim gihtom, svakodnevnim uzimanjem do 250 grama sveih ili konzervisanih vianja ili soka od vianja. Slino dejstvo navodno imaju i jagode, borovnice i druge crvenoplave bobice. Neki lekari preporuuju uzimanje jedne kaiice aktivnog uglja tri puta na dan kako bi se podstaklo uklanjanje mokrane kiseline iz krvi. Uzimanje vee koliine bistrih, bezalkoholnih napitaka, na primer sokova, biljnih ajeva i vode, pospeuje razreivanje mokrae i uklanjanje mokrane kiseline pojaanim ispiranjem bubrega.
dan kako biste podstakli uklanjanje mokrane kiseline. Ako vam je lekar propisao upotrebu kolhicina, nemojte da pijete biljne ajeve.
HOMEOPATIJA
Specijalista homeopatije moe da posumnja na sklonost obolevanju od gihta tokom celokupnog tretmana organizma. Colchicum, odnosno mrazovac, biljka od koje se dobija kolhicin, vrlo je uspean lekza ublaavanje bola koji prati napad gihta. Ostali meani homeopatski lekovi sadre razreene doze sledeih sastojaka: Arnica, Ledum, Urtica urens, Benzoicum acidum, Lycopodium i Pulsatilla.
REFLEKSOLOGIJA
Kako bi povratio ravnoteu u bubrezima i slezini, dakle organima odgovornim za proizvodnju mokrane kiseline, refleksolog e primeniti masau odgovarajuih zona u sredinjem delu tabana. Neki zagovornici refleksologije tvrde da ovom tehnikom mogu da se razbiju nakupine kristalia mokrane kiseline koji su se nataloili u stopalima.
Napravite aj od 2 kaiice semenki celera (Apium araveolens) ili grimizne konopljue (Eupatorium puroureum) u jednoj olji vode i uzimajte ga tri puta na
LEENJE KOD K U E
Prva briga prilikom napadagihtaje ublaavanje bola i upalnog procesa. Stavite nazglob plastinu kesicu s nekoliko kocki leda ili kesicu smrznutog povra. Oblog e smanjiti bolni otok. Umotajte ledenu kesicu u mekanu krpu ili pekir i drite je na bolnom podruju najvie pet minuta, ali postupak ponavljajte u redovnim razmacima sve dok to bude potrebno. Budui da ak i lagani pritisak pokrivaa ili ebeta moe da izazove dodatni bol u zglobu zahvaenom gihtom, kad krenete na spavanje poloite bolno stopalo u kartonsku kutiju ili u bono poloenu plastinu korpu za ve.
-------------------- --------------------
C e n a IVOTA NA VISOKOJ NOZI

Tradicionaina slika m ukarca pogoen o g g ih to m kao punakog, postarijeg aristokrate, o kru en o g p een jem i kriglama svetlo g piva, nateenog stopala uzdignutog na jastuku nije tako daleko o d istine. lako g iht nije jed n o stavn o sim b ol ivota na visokoj n ozi i m o e da se pojavi u bilo kom tren u tku zrelo g doba, danas znam o da bogata ishrana i pojaana potronja alkohola m ogu da dop rin esu izvornim uzrocim a gihta i da dodatno oteaju b o le st p o sle p rvo b itn o g napada.
PREVENCIJA
Ako u porodici imate sluajeve kostoboljnog artritisa, a posebno ako ste mukarac, morali biste da smanjite potronju alkohola, masnoa, namirnica bogatih purinima i da odravate telesnu teinu u okviru preporuenih vrednosti. Analizom krvi i mokrae prilikom redovnih lekarskih pregleda utvrdie se mogua sklonost obolevanju od gihta.
GLAUKOM
SIMPTOMI
Suzne i bolne oi, zamagljen vid, povrem ene glavobolje i postepeni gubitak perifernog vida, sim ptom i su
hroninog glaukoma.
Iznenadna pojava snanog, pulsirajueg bola, glavobolja, zamagljen vid, pojava koluta duginih boja oko izvora svetlosti, nadraenost i crvenilo oiju, proirene zenice i ponekad m unina i povraanje, sim ptom i su akutnog glaukoma. Zamagljen vid, glavobolja i pojava koluta duginih boja oko izvora svetlosti posle pretrpljene povrede oka, znakovi su sekundarnog glaukoma. Kod dece, suzne i zamagljene oi, neuobiajena osetljivost na svetlost i poveane ronjae, sim ptom i su
uroenog glaukoma.
OBRATITE SE LEKARU:
ako im ate sim ptom e akutnog glaukoma. O dm ah zatraite pomo lekara kako biste spreili mogue trajno oteenje oka ili slepilo. ako oseate pospanost i umor, ostajete bez daha nakon upotrebe kapi za oi koje sadre beta a d ren erg ike b lo ka to re kao to su tim olol, betaksolol ili bunolol. O vi lekovi mogu dodatno da oteaju bolesti srca ili plua. ako istovrem eno koristite lekove za druge zdravstvene tegobe. Mnogi lekovi, posebno oni koji se koriste za eludane i crevne tegobe, mogu da ubrzaju nastanak glaukoma.
elik broj Ijudi boluje od glaukoma, odnosno zelene mrene pa je taj poremeaj jedan od vodeih uzroka slepila. Hronini glaukom ini vie od 90 posto svih sluajeva glaukoma. Najee se javlja u srednjem ivotnom dobu, a ini se da je barem delom i genetski uslovljen. Naime, svaki peti oboleli ima najmanje jednog bliskog roaka koji boluje od istog poremeaja. Lekari esto nazivaju hronini glaukom tihim kradljivcem" jer se razvija vrlo sporo i postepeno, ali s vremenom oduzima vid. Bolest esto uznapreduje pre nego to opazite ikakve znakove upozorenja; boli vas glava, potrebne su vam nove naoare, va periferni vid slabi, a s vremenom ete uoiti i pojavu slepih taaka, odnosno mesta unutar vidnog polja gde uopte ne vidite. Ostali oblici glaukoma manje su esti, ali ne i manje opasni. Ako osetite iznenadan, ali snaan bol u oima praen zamagljenim vidom i proirenim zenicama, a nekad muninom i povraanjem, imate razloga da posumnjate na napad akutnog ili glaukoma zatvorenog ugla. lako ini manje od 10 posto svih registrovanih sluajeva glaukoma, akutni glaukom pojavljuje se iznenada i zahteva hitnu lekarsku pomo. Ako se ne lei, u svega nekoliko dana moe da izazove nepopravljiva oteenja nerva koji prenosi vizuelne informacije iz oka u mozak, a zatim i slepilo. Sekundarni glaukom najee se javlja u sprezi s drugim poremeajima ili bolestima oka, na primer sivom mrenom (kataraktom), uveitisom (upala srednjeg onog omotaa), tumorom ili povredom oka. Dijabetiari su podloni pojavi izuzetno tekog oblika bolesti, neovaskularnog glaukoma. Uroeni (kongenitalni) glaukom vrlo je redak uroen poremeaj od kojeg oboleva novoroenad: 80 posto sluajeva javlja se tokom prve godine ivota.
UZROCI
Ono soivo, duica i ronjaa stalno se vlae i hrane vodenastom tenou koju nazivamo ona vodica. Kako elije u unutranjosti oka bez prestanka lue novu tenost, viak se normalno odvodi sloenom mreom tkiva koja slui kao drenani kanal, na mestu gde se sastaju ronjaa i duica. Nesklad izmedu brzine luenja i brzine drenae ove tenosti izaziva nastanak hroninog ili glaukoma otvorenog ugla,
268
N A K U P L JA N JE T E N O S T I
NORMALNO OKO HRONINI AKUTNI (otvorenog ugla) (zatvorenog ugla)
SO IVO ..........J i DUICA .................J RONJAA...............................J LEMOV K A N A L............................................... - J DRENANI KA N A L........................................................... J
U normalnim okolnostima tenost se odvodi iz unutranjosti oka kroz drenani kanal smeten izmeu ronjae i duice, a zatim izlazi iz oka sitnim Slemovim (Schlemmovim) kanalom. Hronini ili glaukom otvorenog ugla (uveana slika levo) javlja se kad se tenost lui veom brzinom nego to drenani kanal moe da je odvede. Akutni ili glaukom zatvorenog ugla (uveana slika desno) nastaje kad duica ometa rad drenanog kanala.
objekte koji se nalaze u ivinim delovima vidnog polja. Ukoliko se oteenje ivca nastavi, poremeaj e zahvatiti i sredinje vidno polje, a krajnji ishod je potpuno slepilo. lako medinska istraivanja jo uvek nisu uspela da objasne uzroke ovih poremeaja, poznato je da postojee stanje moe dodatno da se otea odreenim postupcima ili upotrebom nekih lekova. Tako, na primer, dugotrajna upotreba odreenih lekova p ro tiv potitenosti, lekova p ro tiv povienog krvnog pritiska i steroida moe da dovede do porasta intraokularnog pritiska, a promene u metabolizmu kolagena mogu da ubrzaju nastanak glaukoma. Kolagen je, naime, jedna vrsta belanevina koje u naem organizmu ima u vrlo velikim koliinama, a izuzetno je vana za odravanje snage i delotvornosti onog tkiva. Veruje se takoe da kortikosteroidne kapi za oi, koje lekari ponekad propisuju za leenje drugih tegoba s vidom, mogu u odreenim okolnostima da poremete metabolizam kolagena (vidi Oko - tegobe i Vid - porem eaji). Stres i alergije mogu dodatno da oteaju simptome hroninog glaukoma.
ujedno i najeeg oblika tog oboljenja koje se po pravilu javlja u starijem ivotnom dobu. Kod odreenog broja Ijudi postoji nasledni oblik poremeaja u unutranjem delu oka, zbog kog arenica ometa normalan rad drenanog kanala. Kad se to dogodi, ona vodica nakupljena u unutranjosti oka stvara pojaani intraokularni pritisak, a on zauzvrat dovodi do pojave akutnog glaukoma. Kod novoroenadi uroene mane drenanog kanala dovode do pojave uroenog glaukoma. I akutni i kongenitalni glaukom zahtevaju hitnu lekarsku pomo kako bi se spreio mogui gubitak vida. Uzroci pojave glaukoma mogu da budu vezani za razliite poremeaje; postepenu promenu tkiva drenanog sistema, pojaano luenje tenosti ili uroene nepravilnosti. Bez obzira na uzrok, posledice su uvek iste: zbog nakupljanja tenosti u unutranjosti oka, povien intraokularni pritisak izaziva oteenje onogivca koji prenosi vizuelne informacije u mozak. Kako se oteenje onog ivca pogorava, vae se vidno polje suava i vi sve tee raspoznajete Postupak dijagnostikovanja glaukoma vrlo je kratak i bezbolan. Va oni lekar e izmeriti unutranji oni pritisak uz pomo tonometrijske metode. Pojava povienog intraokularnog pritiska sama po sebi ne znai da ste oboleli od glaukoma; neznatno povien oni pritisak bez znakova oteenja onog ivca naziva se onom hipertenzijom. U najveem broju sluajeva redovni lekarski pregledi bie dovoljna mera prevencije oteenja onogivca. Ako sumnjate na pojavu glaukoma, va oftalmolog moe da pregleda oni ivac runim oftalmoskopom. Takoe zamolite svog onog lekara da sprovede testiranje irine vidnog polja, kako biste proverili svoj sredinji i periferni vid. Uroeni glaukom je mnogo tee dijagnostikovati jer deca mlaa od jedne godine ne mogu da opiu svoje simptome. Ako vam se ronjaa detetovog oka ini zamagljenom ili mutnom, mogua je pojava kongenitalnog glaukoma. lako sva novoroenad prolaze rutinski pregled vida neposredno posle roenja, ako sumnjate na kongenitalni glaukom, odmah potraite pomo pedijatra oftalmologa.
GLAUKOM
NASTAVAK
LECEN JE
Leenje glaukoma obuhvata razliite postupke kojima se kontrolie protok i drenaa tenosti u unutranjosti oka, a intraokularni pritisak sputa na normalan nivo. lako se hronini glaukom teko uoava u ranoj fazi oboljenja, jednom kad se dijagnostikuje, moe uspeno da se kontrolie. I medicinski i hirurki pristup imaju vrlo visoku stopu uspeha u leenju hroninog glaukoma, a i vi sami moete da ubrzate leenje tako to ete ublaiti stres i kontrolisati normalnu proizvodnju kolagena. Akutni glaukom donekle je razliit; ako se povien intraokularni pritisak izazvan nakupljanjem tenosti u unutranjosti oka ne regulie u vrlo kratkom roku, mogu je potpun gubitak vida.
u tkivu drenanog sistema, u taki gde se sastaju duica i ronjaa, to omoguava bolju drenau tenosti iz unutranjosti oka. To je relativno kratkotrajan zahvat. U sluaju vrlo visokog intraokularnog pritiska i progresivnogoteenja onogivca, primenjuje se zahvat poznat pod imenom trabekulektomija, ija je svrha stvaranje vetakog kanala za drenau tenosti. Rezultati se razlikuju, ali stopa uspenosti ovogzahvata u proseku je vrlo visoka. U sluaju da glaukom ne reaguje na hirurki zahvat ili je rizik vezan uz primenu hirurkog zahvata previsok, postoje druge metode unitavanja elija odgovornih za prekomerno luenje tenosti; ultrazvuno leenje slui se visokofrekventnim zvunim talasima, dijatermija unitava eljene elije vrlo visokim, a kriohirurugija vrlo niskim temperaturama. Mnogi lekovi, posebno oni kojima se lee eludani ili crevni poremeaji, mogu dodatno da pogoraju glaukom jer, izmeu ostalog, dovode do porasta onog pritiska. Svakako proverite da li znaju va lekar i oftalmolog koje lekove upotrebljavate.
Nain i oblik leenja zavisi od prirode i napredovanjaglaukoma. U sluaju pojave neznatno povienog intraokularnog pritiska, va oftalmolog najverovatnije nee propisati nikakvo leenje. Redovno merenje intraokularnog pritiska, provere perifernog vida i pregled onogivca bie dovoljni. Hronini glaukom najee se lei kapima za oi. Kapi koje sadre adrenalin ili pilokarpin ubrzavaju drenau one vodice iz unutranjosti oka, iako ponekad mogu da izazovu neeljene propratne pojave; pilokarpin moe da izazove glavobolju i zamagljen vid; epinefrin moe da dovede do jakog crvenila i suzenja oiju, a u retkim sluajevima i dodatno da otea postojee srane tegobe. Kapi za oi koje sadre beta adrenergike blokatore kao to su tim olol, betaksolol i bunolol mogu da imaju neeljeno dejstvo na rad srca ili plua. Oralni inhibitori karboanhidraze dovode do smanjenog luenja tenosti, ali istovremeno mogu da izazovu eludane tegobe i trnce u rukama i nogama. Pre nego to vam prepie upotrebu odreenih kapi za oi, oftalmolog mora da zna koje lekove upotrebljavate kako bi se izbeglo mogue meudelovanje lekova. Ako va hronini glaukom ne reaguje na prepisane lekove ili su propratne pojave koje ti lekovi izazivaju suvie neugodne, va lekar moe da preporui odreene hirurke zahvate: Trabekuloplastika je postupak pri kojem se laserom napravi 50 do 100 siunih rezova
Alternativni naini leenja glaukoma naglaavaju prevenciju i pravilnu higijenu oka. Prirodne terapije mogu da spree nastanak glaukoma ili, ako ste ve pod kontrolom lekara, dopune konvencionalnu terapiju. Neki oblici leenja utiu na smanjenje stresa, a time i na odravanje normalnog intraokularnog pritiska. Leenje lekovitim biljem ili ishranom nastoji da odri ravnoteu kolagena i da nadoknadi mogui nedostatak hranljivih materija.
AKUPUNKTURA
Kad se sprovodi u kombinaciji s leenjem lekovitim biljem i dijetom, akupunktura moe da smanji napetost i regulie intraokularni pritisak. Profesionalni akupunkturista usredsredie se na take smetene uz meridijane beike, une kese, jetre i bubrega (vidi Dodak radi tanog poloaja taaka).
RAD NA T E L U
Prema tumaenju refleksologa, nervni zavreci smeteni u takama gde se noni prsti sastaju s ostatkom stopala utiu na nerve koji prenose vizuelne
270
signale. Terapija masaom i manipulacija stopala jmanjuju stres i napetost, to ubrzava sniavanje in:raokularnog pritiska.
-------------------F aktori
rizika
Vlnotvo razliitog lekovitog bilja poseduje svojstva <oja mogu da utiu na uzroke pojave glaukoma. Borovnica (Vaccinium myrtillus) poboljava pravilnu Droizvodnju kolagena i spreava razgradnju vitanina C. Tri puta na dan pojedite 60 do 125 grama sveih borovnica. Indijska konoplja (Cannabis sativa) sadri hemijsku materiju tetrahidrokanabinol (THC). Klinika ispitivanja pokazala su da tetrahidrokanabinol sniava intraokularni pritisak koji prouzrokuje pojavu glaukoma. lako se radi o kontrolisanoj supstanci, ovlaeni lekar moe da prepie konoplju kao lek protiv glaukoma.
S le d ei faktori poveavaju rizik nastanka glaukoma. A k o se jedan ili vie iniiaca o d n o se na vas, obavezn o obavljajte p reg ied oiju najmanje jed n o m godinje. H ro n in i giaukom n ajee se javlja u dobu iznad 40 godina. D ijabetiari imaju tri puta veu m ogun ost oboievanja o d giaukoma nego ostaii. N eovaskularni giaukom , vrlo teak o biik oboljenja, povezan je s dijabetesom . Visok krvn i pritisak, m igrene i kratkovidost, usko su vezani sa pojavom giaukoma. Giaukom je p o n e k a d nasledno oboljenje, aii iako m nogi ijudi imaju naslednu sk io n o st to j bolesti, ne m oraju nuno i da obo le o d giaukoma.
Vebe onih miia mogu da smanje nivo stresa i napetosti izazvane zamorom oiju i da poboljaju leenje mnogih onih oboljenja, ukljuujui glaukom (vidi Vid - poremeaji). Hidroterapija moe da stimulie cirkulaciju krvi u unutranjosti oka. Na oi staviti topao vlaan oblog. Drite oblog najvie tri minuta. Ponovite postupak s hladnim oblogom, a potom tri puta naizmenino stavljajte tople i hladne obloge.
ISHRANA
Istraivanja pokazuju da vitamin C sniava intraokularni pritisak i regulie nivo kolagena, to je posebno korisno kada glaukom ne reaguje na terapiju oralnim lekovima i kapima za oi. Namirnice bogate vitaminom C ukljuuju karfiol, brokulu, lie repe, jagode, grejpfrut i narande. U suprotnom uzimajte svakodnevno dodatnih 3000 mg vitamina C. Veruje se da hrom, cink i tiamin (vitamin 87 ) takoe pospeuju leenje glaukoma jer je kod veine obolelih primeen nedostatak ovih minerala i vitamina. Kad se upotrebljava zajedno s klasinim lekovima, rutin moe da snizi unutranji pritisak i povrati ravnoteu kolagena. Prodavnice zdrave hrane nude mnoge oblike rutina razliite jaine. Proitajte uputstvo ili se posavetujte s lekarom radi pravilne doze. Utvrivanje i izbegavanje hrane i materija na koje ste alergini vrlo je vano jer alergijska reakcija pojaava unutranji pritisak oka.
L E E N JE KOD K U E Rano otkrivanje glaukoma od presudne je vanosti. lako samo oftalmolog moe sa sigurnou dijagnostikovati pojavu glaukoma, obratite panju naznakove upozorenja. Ako vam se ini da imate tegobe s vidom, posebno ako imate vie od 40 godina, neophodan je potpun i detaljan pregled vida. Ako ste kratkovidi ili dalekovidi, uravnoteena dijeta i vebe onih miia mogu da budu vrlo uspene mere prevencije protiv nastanka glaukoma. Ako bolujete od dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, morate se disciplinovano pridravati propisane terapije kako biste smanjili opasnost od nastanka glaukoma. Jednom kad specijalista dijagnostikuje pojavu glaukoma, moraete da ostanete pod stalnim i redovnim nadzorom svog lekara i oftalmologa. lako ete verovatno morati da koristite kapi za oi do krajaivota, neki od alternativnih naina leenja koje smo naveli mogu vrlo uspeno da dopune profesionalnu lekarsku pomo.
G U A VO BO U JA
SIMPTOMI Ako je glavobolja koju oseate:

tup, ravnom eran bol koji podsea na stezanje obrua oko vae glave, patite od glavobolje izazvane napetou. pulsirajui bol koji prvo oseate samo na jednoj strani glave, a izaziva m uninu; verovatno je re o migreni. pulsirajui bol koji se javlja oko nateenog, suznog oka i nazalna zaepljenost na istoj strani lica; patite od tzv.
klaster (cluster) glavobolje.

dugotrajan i stalan bol koji oseate u podruju iza lica, a koji se pojaava kad se naginjete prem a napred i praen je kongestijom nosa; re je o sinusnoj
glavobolji.
ako je glavobolja vrlo snana i praena povraanjem , slabou udova, dvostrukim vidom , nerazgovetnim govorom ili oteanim gutanjem . Mogue je m odano krvarenje ili a n e u r iz a m .

ako oseate glavobolju kakvu nikada pre niste osetili; u poetku se javlja ujutro , ne posustaje, izaziva povraanje, a prem a kraju dana se sm iruje. Verovatno imate p o v i e n k r v n i p r it is a k , a u reim sluajevim a, mogu je m odani tum or. O b ratite se lekaru bez odgaanja. ako im ate visoku tem peraturu, svetlost vam nadrauje oi, a bol je otar i praen m uninom i ukoenou vrata. M oda je re o m e n in g itis u - odmah
potraite lekarsku pomo.

ako posle povrede glave oseate pospanost, vrtoglavicu, muninu ili povraate. Mogu je potres mozga.
Obratite se lekaru bez odgaanja.
ako bolne i neprijatne, giavobolje su uglavnom blai poremeaj koji se jednostavno reava acetilsalicilnom kiselinom (npr. Aspirinom) ili nekim drugim sredstvom za ublaavanje bola. Pa ipak, ako je glavobolja snana i esta ili praena drugim simptomima, potrebno je preduzeti odreene mere, a pre svega posavetovati se s lekarom. Glavobolje se dele prema pojavi koja im je uzrok. Glavobolje izazvane napetou, odnosno grenjem miia, predstavljaju jedan od eih oblika. Glavobolje izazvane stezanjem krvnih sudova, druga su najea grupa, a ukljuuju migrenu i ,,klaster" glavobolje. Treu grupu ine glavobolje izazvane tegobama sa sinusima (vidi Sinusi - upala). Glavobolje izazvane napetou pre ili kasnije u ivotu oseti svaki ovek. Praene su tupim, upornim i ravnomernim bolom koji izaziva oseaj stezanja glave obruem. Cesto ih prati napetost vratnih miia, a odreena podruja glave i vrata osetljiva su na dodir. Nervni zavreci smeteni u glavi i vratu, nadraeni napetou miia, glavno su izvorite bola. Glavobolje izazvane napetou mogu biti este, ali kratkotrajne ili stalne i hronine. Migrene su najtei oblik glavobolje i mogu gotovo u potpunosti da vas onesposobe. lako je broj takvih sluajeva mali, ponekad napadima migrene prethodeznaci upozorenja koje nazivamo aura. Oni ukljuuju poremeaje vida kao to su treperenje svetlosnih taaka, pojava slepih taaka i cik-cak krivulja ili, ree, obamrlost udova i pojavu udnih mirisa. Bez obzira na to, pojave li se znakovi upozorenja ili ne, migrena najee zapoinje snanim, pulsirajuim bolom na jednoj strani glave. Bol moe da se proiri, a neretko ga prate munina i povraanje. Migrena traje od nekoliko sati do nekoliko dana i pc pravilu izaziva preteranu osetljivost na svetlost, mirise i zvukove. Svi su ovi, naizgled razliiti, simptomi povezani s promenama prenika modanih krvnih sudova, Upravo stezanje u poetnom stadijumu, a potom irenje krvnih sudova prati pojavu bola. Jedan od uzroka promene prenika modanih krvnih sudova je poremeena ravnotea hemijske materije koju nalazimo u mozgu, a ime joj je serotonin. Cini se da hormoni takoe imaju svoju ulogu u nastanku migrene; promena nivoa estrogena i pojava migrene vrsto si povezane.
Klaster" (Cluster) glavobolje (engl. grupa; roj) dobile su naziv po tome to se javljaju u uestalim napadima. Po pravilu poinju nekoliko sati posle odlaska na spavanje, a ponekad im prethodi blagi Dseaj bola na jednoj strani glave. Bol je snaan i atar, a obino se javlja oko crvenog, suznog oka. Po oravilu praen je kongestijom nosa i crvenilom lica. Najee traje izmeu 30 minuta i dva sata, a potom ;e ublaava ili potpuno nestaje da bi se ponovo poja/io ve sledeeg dana. Pre nego to dode do dugih 'azdoblja povlaenja, serija od 4 ili vie napada u jed"lom danu moe da se ponavlja svakodnevno tokom oerioda od nekoliko nedelja ili meseci. Najvei broj obolelih su mukarci. Sinusne glavobolje prepoznaju se po bolu u podruju ela, nosa, oiju i ponekad temena. U nekim iluajevima takoe izazivaju oseaj pritiska iza lica. Zest uzrok sinusnih glavobolja je upala ili infekcija iluzokoe sinusa, a ponekad i stvaranje deliminog Dotpritiska u sinusnim upljinama usled zaepljeno;ti nosa.
N A JC E S C I U Z R O C I G L A V O B O L JE
P O D R U C JE BO LA
N ER V I
KLA STER" G LA VO BO LJA
lako je njihov pravi uzrok nepoznat, klaster glavobolje mogu da nastanu zbog pritiska na nerve koji okruuju oi. Nateeno tkivo sinusa verovatno pritiska delove ivaca, to dovodi do kratkog spoja u tim provodnicima elektrinih impulsa i oni emituju signal bola.
UZROCI
Jzro ci glavobolja su brojni. Sinusne glavobolje Dosledica su polenske kijavice i drugih sezonskih ilergija, a takode i prehlade ili gripe. Kod glavobolja izazvanih napetou, najei uzronik je stres. feskoba vezana za posao i porodini ivot ili neki ;poljni uticaj kao to je stalna buka, vrlo su esto u <orenu problema. Zamor oiju, nepravilno dranje, Drevelike koliine kofeina ili krgutanje i stiskanje ?uba tokom sna, takoe mogu da izazovu ovakav ablik glavobolje. Migrene su neto tajanstvenije prirode. lako nnoge injenice ukazuju na povezanost s pojavom ;tezanja i irenja modanih krvnih sudova, neki istraîvai veruju da su glavobolje pre svega neurolokog Dorekla. Budui da je pojava migrene kod lanova ste porodice esta, mogua je takoe i genetska vela. U svakom sluaju, inioci koji dovode do napada nigrene vrlo su brojni. Izmeu ostalog to mogu biti Dreterano uzimanje kofeina, razliitih namirnica i nirisa, promena nadmorske visine ili godinjeg dooa, promena nivoa hormona, upotreba oralnih sred;tava protivzaea, preskakanje obroka ili boravak u
G L A V O B O L J A IZ A Z V A N A N A P E T O U
Od razliitih oblika ove glavobolje, najmanje je jedan vezan uz tegobe s odreenim miiima glave i vrata. Bol moe da se ogranii na podruje oko ovih miia ili proiri na ire podruje kosmatog dela glave.
S IN U S N E . U P L J IN E
SIN U SN A G LA V O B O LJA
U sluaju sinusne glavobolje, zaepljenost sinusnih upljina dovodi do oticanja zidova koji tada pritiskaju okolno tkivo i nerve, to zatim izaziva oseaj bola koji se iri celim licem.
273
GLAVOBOLJA
NASTAVAK
A KU PRESU RA Sinusne glavobolje mogu da se ublae pritiskom nataku Zeludac 3. Stanite ispred ogledala i poloite oba kaiprsta pri dnu jagodica, tako da se vrhovi prstiju nalaze direktno ispod zenica. Pritiskajte vrsto jedan minut. Ponovite postupak 3 puta.
zaguijivoj prostoriji. Migrene se takoe mogu javiti nakon snanih emocionalnih reakcija kao to su uzbuenje ili bes. Fizike aktivnosti, polni odnos ili uzimanje vrlo hladne hrane takode mogu da pokrenu napad migrene. Klaster" glavobolje su najslabije razjanjen oblik glavobolja. ee se javljaju kod okorelih puaa nego kod nepuaa, a u nekim sluajevima uzimanje alkohola i nekih vrsta hrane takoe igra odreenu ulogu, iako pravi uzrok ove tegobe ostaje nepoznat.
Pritiskom na taku Glavne krvne ile 24.5 takoe moete da ublaite glavobolju. Poloite vrh srednjeg prsta izmeu obrva, na vrh korena nosa. Pritiskajte lagano dva minuta duboko diui. Ponovite postupak tri do pet puta, najmanje dva puta na dan. Kako biste ublaili napetost vratnih miia koja moe da izazove pojavu glavobolje, pritisnite taku una kesa 20. Poloite vrhove srednjih prstiju u udubljenja u podnoju lobanje s obe strane kime, razmaknute otprilike 5 cm. Pritisnite vrsto u trajanju od jednog minuta. Pritiskom na taku Debelo crevo 4 moete da ublaite sinusnu glavobolju. Kaiprstom i palcem desne ruke pritiskajte icu izmeu palca i kaiprsta leve ruke jedan minut. Ako ste trudni, ne biste smeli da se sluite takom Debelo crevo 4.

Kako bi uklonio organske uzroke glavobolje, na primer aneurizma, tumora ili strukturnog poremeaja, lekar moe da pribegne pregledu vida, rendgenskom ili CT (kompjuterska tomografija) snimanju, lumbalnoj punkciji ili elektroencefalografiji (EEG).
LEEN JE
I konvencionalna i alternativna medicina mogu da budu vrlo delotvorne u leenju glavobolje, a mogua je i kombinacija ova dva pristupa. Cotovo svi lekari veruju da je oputanje klju reenja kod nekih oblika glavobolja, na primer glavobolje izazvane napetou i migrene.
U najvie sluajeva, glavobolje izazvane napetoi mogu da se ublae upotrebom sredstava za ublaavanje bola, kao to je acetilsalicilna kiselina (npr Aspirina), paracetamola i ibuprofena, dok su sredstva za leenje potitenosti delotvorna kod hroni nih oblika glavobolje. Sinusne glavobolje mogu d; se ublae upotrebom antibiotika i dekongestiva. Za leenje migrene koristi se irok raspon le kova. Ako imate vie od tri jaka i dugotrajna napad; migrene meseno, lekar moe da vam preporu redovnu upotrebu profilaktikih lekova, odnosnc lekova prevencije. Meu njih se ubrajaju propra nolol, beta-adrenergikiblokator koji ublaava ste zanje krvnih sudova mozga, i blokatore kalciju m ovih kanala kao to su verapamil ili antidepresivi Ako imate blai oblik migrene koji se javlja najvie tr puta meseno, lekar moe da prepie lekove koj
Pritiskom na taku Jetra 3 moete da olakate glavobolju. Poloite kaiprste na gornju stranu stopala tako da se vrhovi prstiju nalaze odmah do velikog lanka nonog palca, izmeu palca i drugog prsta. Pritiskajte jedan minut. Ponovite postupak dva do tri puta, dva puta na dan.
274
sadre izometepten ili ergotamin (koji moe da se upotrebi kao epi ako povraanje izazvano migrenom spreava zadravanje tableta u organizmu). Sumatriptan, koji postoji u obliku pilule i injekcije, imazadatak da ublai migrenu i izazove brzo olakanje. Terapeutski nazalni sprej na bazi dihidroergotamina (D .H.E. 45) neutralie serotonin i tako izaziva trenutno stezanje krvnih sudova mozga i ublaava upalu. ak i Aspirin moe da bude delotvoran, ako ga uzmete u obliku umee tablete na prvi znak napada migrene. Popijte ga 10 minuta posle uzimanja metoklopramida koji ublaava muninu i ubrzava apsorpciju, kako biste skratili napad. Jednostavna sredstva za ublaavanje bola nisu previe delotvorna u sluaju klaster" glavobolja jer nemaju trenutno delovanje. Lekari su, meutim, utvrdili kako udisanje istog kiseonika moe da bude vrlo delotvorno i da izazove trenutno olakanje. (Vidi Leenje ko d kue, str. 275.) Kratka terapija kortikosteroidim a, metisergid-maleatom i litijum-karbonatom moe da ublai ovaj oblik glavobolje, kao i neki blokatori kalcijum ovih kanala i vazokonstriktori koje koristimo u leenju migrene.
sinusne glavobolje pokuajte da primenite istu tehniku, ali uz upotrebu eukaliptusa (Eucalyptus globulus) ili gaulterije (Gaultheria procumbens). Udisanje meavine lavande, ruzmarina (Rosmarinus officinalis) i nane (Mentha piperita) pomae kod svih oblika glavobolje. Oblog stavljen na bolno podruje ili kupka uz dodatak ulja gore navedenog bilja, opustie miie i ublaiti bol.
HI R O P R A K T IK A
Neke glavobolje izazvane napetou posledica su nepravilnogdranja koje izlae miie nepotrebnom optereenju. Hiropraktiar moe da ukloni napetost miia manipulacijom i nametanjem kime ili vrata. Neka istraivanja utvrdila su da manipulacija kime izaziva manje propratnih pojava i da ima dugotrajniji efekat nego konvencionalna terapija lekovima.
LE EN JE L E K O V IT IM B IL J E M
Najei biljni lek koji slui leenju i prevenciji migrene je kaloper (Chrysanthemum parthenium) jer izaziva smanjenje luenja serotonina, prenosioca nervnih signala u mozgu. Kad se krvni sudovi ponu stezati u poetnoj fazi migrene, dolazi do oslobaanja
A L T E R N ATIVNI NAINI L E E N J A
Najvei broj alternativnih naina leenja pokuava da lei skrivene uzroke glavobolja. Budui da napetost i stres esto imaju vanu ulogu u pojavi glavoboIje, tehnike oputanja nalaze se u osnovi veine alternativnih naina leenja.
A KU PRESU RA
lako njihova pravilna primena moe vrlo delotvorno da ublai glavobolju, sredstva za ublaavanje bola, posebno ona koja sadre kodein ili kofein, ne bi smela da se uzimaju tokom dueg vremenskog perioda. Istraivanja su pokazala da stalna upotreba sredstava protiv bolova moe da ima suprotan uinak, to jest da prouzrokuje pojavu glavobolje ili neutralie dejstvo drugih lekova, na primer profilaktikih lekova koje morate redovno da uzimate kako biste spreili pojavu migrene. Zavisnost od sredstava protiv bolova takoe moe da umanji efikasnost endorfina, prirodnih sredstava za ublaavanje bola koje proizvodi organizam. tavie, veruje se da zavisnost od sredstava protiv bolova moe da izazove trajne promene nervnih puteva, smetenih u mozgu i kimenoj modini, koji kontroliu oseaj bola.
Uz pomo ilustracija u ovom poglavlju utvrdite taan poloaj taaka akupresure koje mogu uticati na ublaavanje glavobolje. Ove tehnike esto se koriste u kombinaciji s jednom od tehnika aromaterapije opisanih u nastavku ovog poglavlja.
A R O M A T E R A P IJ A
Odreene vrste biljnih ulja poboljavaju oputanje tela i ublaavanje bola prilikom glavobolja izazvanih napetou ili migrene. Navlaite vrhove prstiju kapIjicom eterinog ulja lavande (Lavandula officinalis) pomeanog s takozvanim osnovnim uljem, kao to je suncokretovo, i krunim pokretima neno masirajte slepoonice. Ponovite postupak na udubljenjima smetenim pored oiju, iza uiju i na vratu. U sluaju
GLAVOBOLJA
NASTAVAK
serotonina. Majinski vrati (Chrysanthemum parthenium) moe da sprei takvu pojavu jer izaziva irenje krvnih sudova. vakanje jednog do dva listia na dan jedan je od moguih naina upotrebe, iako ponekad dovodi do stvaranja ira usne duplje. Umesto listia moete da koristite kapsule od 125 mg. U sluaju akutnog napada odmah uzmite 3 do 4 kapsule i nastavite da ih uzimate u razmacima od 4 sata. Nikako ne uzimajte vie od 12 kapsula na dan. Migrene izazvane stresom mogu da se lee meavinom koju ine jednaki delovi crvenog gloga (Crataegus oxyacantha), lipe (Tilia spp.), uljivca (Pedicularis canadensis), grozninice (Scutellaria lateriflora) i udike (Viburnum opulus). Pijte meavinu tri puta na dan u obliku aja ili tinkture. Ako je migrena praena muninom i povraanjem, pokuajte s 500 mg suenog umbira (Zingiber officinale) pomeanog s vodom. Popijte napitak na prvi znak pojave glavoboIje, a posebno ako joj prethodi aura. Ako je to potrebno, ponovite postupak svaka dva sata. Tri dnevne doze hidrastisa ( Hydrastis canadensis) u obliku tinkture, aja ili praka mogu da ublae bol izazvan sinusnom glavoboljom. Glavobolje izazvane napetou mogu da se ublae ajem od valerijane (Valeriana officinalis) pomeanog s grozninicom i pasiflorom (Passiflora incarnata). Klaster" glavobolje mogu brzo da se ublae uz pomo masti od paprike (Capsicum frutenscens) koja se nekoliko dana nanosi u unutranjost nozdrva. Ista mast nanesena na kou takoe moe da ima povoljno dejstvo u prevenciji migrene. Budui da je kajenska paprika Ijuta i moe da izazove bolne opekotine na koi, preporuuje se da je upotrebljavate uz kontrolu lekara.
HOMEOPATIJA
O dolevanje
bolu
U m m o e biti vrio d eio tvo rn o o ru je p ro tiv giavoboije. Pokuajte da prim en ite tehniku koja se zasniva na sp o so b n o sti vaeg uma da odagna boi. A k o im ate partnera ko ji e vam p o m o i verbainim vodenjem tokom postupka, tim boije. U svakom siuaju, uz maio veb e u sp e e te i sami. Z a tvo rite o i i zam isiite da je vaa giavoboija te n o st koja ispunjava kutiju o d re d e n e veliine. S to je ja i boi, to je kutija vea. P otom zam islite kako p reiiva te b ol iz vee u n eto manju kutiju, aii ne prelivajui p re k o njene ivice. N astavite prelivati b o l u sve manju i manju kutiju. M alo p o malo, b oi e p o e ti da jenjava.
NACIN ZIVOTA
Za leenje razliitih vrsta glavobolja na raspolaganju vam je itav niz homeopatskih preparata. U sluaju pojave pulsirajueg bola koji se naizgled pojaava na desnoj strani glave kada legnete, pokuajte s beladonom. Za izrazito jake glavobolje koje se pogoravaju pri pokretu, buci, svetlu ili na dodir, uzmite brioniju. U sluaju bolnih sinusa i gustog, zelenkastog iscetka iz nosa, probajte Kali bichrom icum . U sluaju migrene ili drugog oblika hronine glavobolje obratite se strunjaku za homeopatiju.
Redovne fizike vebe mogu podstai oslobaanje endorfina, prirodnih sredstava za ublaavanje bola koje proizvodi organizam. Fizike vebe takoe mogu da poboljaju irenje kapilara, to podstie protok krvi i smanjuje mogunost stezanja koje najee prethodi pojavi migrene. Da biste u zaetku spreili pojavu glavobolje izazvane napetou, pokuajte da primenite sledeu vebu. Vano je daduboko diete i mislite na lepe stvari. Zauzmite sedei poloaj, udahnite i lagano podiite glavu sve dok vam se pogled ne zaustavi na plafonu (nemojte zabacivati glavu predaleko jer se time stvara pritisak na vratne prljenove). Izdahnite i polako ponite da vraate glavu u uspravan poloaj sve dok bradom ne dotaknete grudi. Ponovite celu vebu dva puta. Voenje dnevnika s podacima o napadima glavobolje takoe je dobra zamisao jer ete tako lake uoiti odreene pravilnosti u njihovoj pojavi. Va dnevnik morao bi da odgovori na sledea pitanja:
276
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Kad su glavobolje poele da se pojavljuju? Koliko esto imate napade glavobolje? Prethode li ikakvi simptomi pojavi glavobolje? Gde tano oseate bol? Koliko dugo traje napad? U koje doba dana se javljaju glavobolje? Javlja li se glavobolja posle uzimanja odreene vrste hrane? 8. Ako ste ena, u kom trenutku vaeg mesenog ciklusa se javljaju glavobolje? 9. Jesu li glavobolje izazvane pojavama u vaoj okolini, na primer mirisom, bukom ili odreenim tipom vremenskih prilika? 10-Koje rei najbolje opisuju bol; pulsirajui, otar, zaslepljujui, probadajui...?
MASAA
ublaava njihovo neuobiajeno stezanje, a time i uestalost, jainu i trajanje migrene.

ISHRANA
Terapija masaom moe da ublai napetost miia glave, vrata, ramena i lica koja inae izaziva glavoboIju. Pokuajte s masaom kosmatog dela glave u trajanju od 10 minuta. Poloite oba srednja prsta na elo uz rub kose. Neno pritiskajui, postepeno povlaite prste prematemenu. Sledei rub kose, ponavljajte ove pokrete opisujui sve vee i vee krugove, sve dok ne dohvatite slepoonice. Kruite prstima nekoliko minuta po slepoonicama. Potom poloite paleve obe ruke u podnoje lobanje uz rub kose i masirajte obe strane lobanje u smeru temena, kako biste ublaili napetost.
P S I H O S O M A T S KO LEENJE
Neke vrste hrane koje delimino utiu na nastanak migrene ukljuuju okoladu, zrele vrste sireva, agrume, mesne preraevine koje sadre natrijum-nitrit ili prehrambeni aditiv mononatrijum-glutamat (MSG) i crno vino. Voenje dnevnika o prehrambenim navikama moe da vam pomogne da uoite namirnice koje morate da izbegavate. Magnezijum oputa stegnute krvne sudove pa njegov nedostatak moe da podstakne napad migrene ili klaster" glavobolje. Uzimanje dodatnih 200 mg magnezijuma tri puta na dan korisna je preventivna mera. Ako na prvi znak bola uzmete 50 do 200 mg niacina (vitamin B3), on moe da pomogne u zaustavljanju stezanja krvnih sudova, a time i da smanji mogunost nastanka migrene.
OSTEOPATIJA
Osteopati veruju da glavobolja izazvana pritiskom na ivce ili krvne sudove moe da bude ublaena neuromuskularnom manipulacijom i masaom glave, vrata i gornjeg dela lea uz pomo mekane tkanine.
LEENJE KOD K U E
Dranje ledenog obloga ili kesice smrznutog povra na elu dok su vam noge umoene u toplu vodu, moe da zaustavi migrenu, ako to odmah uinite. Na prvi znak pojave glavobolje popijte tri ae vrlo hladne vode, zatim se povucite u tamnu, tihu prostoriju na spavanje (bez jastuka), drei hladan oblog na elu. Udisanje istog kiseonika iz malog rezervoara smetenog uz va krevet moe da sprei napad klaster" glavobolje. U svakom sluaju obratite se lekaru radi blieg uputstva o upotrebi kiseonika.
Meditacija i progresivno oputanje su dva oblika leenja koja mogu vrlo uspeno da ublae stres, odnosno glavobolju izazvanu napetou koju izaziva stres. Biofidbek metode takoe su vrlo uspene u ublaavanju stresa. Migrene moemo da leimo metodom termalnog biofidbeka, to je jedan od oblika biofidbek metode. Tokom ovog oblika leenja nauiete da povisite temperaturu svojih ruku i stopala. Zagrevanje udova izaziva irenje krvnih sudova,
L I S
T L J I
SIMPTOMI
Snaan svrab oko m ara, naroito nou, nem ir i teko e sa spavanjem mogu da ukazuju na deje gliste. Svrab na tabanim a ukazuje na ankilostomu (rudarsku glistu), u zronika ankilostom ijaze; u nekim sluajevim a m oe da bude praen osipom , iskaljavanjem krvavog ispljuvka i tem p eraturo m , a posle toga m oe da sledi gubitak apetita, proliv, snano lupanje srca, anem ija i umor. M unina, proliv, bolovi u trbuhu, vrtoglavica, prom ene apetita i um or ukazuju na veliku pantljiaru koja potie iz govedine, svinjetine ili ribe. G ubitak apetita i teine, razdraljivost, proliv, bolovi u trbuhu i povraanje su sim ptom i malih pantljiara, koje potiu od glodara ili psa. Proliv i grevi koji traju do nedelju dana, zatim sledi tem peratura, bolovi u m iiim a, konjunktivitis i oticanje lica, naroito oko oiju, znakovi su
ele gliste i pantljiare su paraziti kojima se Ijudi zaraze zbog nehigijenskih uslovaivota i loe pripreme hrane. Mogu da budu razliite veliine, od centimetar dugih dejih glista do pantljiara duih od 10 metara. Bele gliste, odnosno deje gliste i askaride (gliste koje izazivaju askarijazu) paraziti su koji najee napadaju decu. Trihineloza je bolest koju prouzrokuju larve trihine, a ako se ne lei, moe da doe do oteenja miia i sranih i neurolokih komplikacija. Ankilostome, rudarske gliste" su bele gliste koje ive od krvi, glukoze i kiseonika koji isisavaju iz crevnog zida i uzrok su ankilostomijaze, koja esto dovodi do teke anemije. Poput ankilostoma, i uzronik strongiloidoze, (Strongyloides stercoralis) strongiloides sterkoralis moe da se iri u plua i da izazove hronian kaalj; obema glistama esto se zaraze osobe koje zajedno ive u malom prostoru, npr. zatvorenici u zatvorima i bolesnici u psihijatrijskim ustanovama. Nekoliko tipova pantljiara koje napadaju Ijude obino nije opasno, osim u sluajevima kad prodru kroz crevni zid i uu u drugi deo tela. Svaka zaraza glistama ili pantljiarama moe da izazove disajne i kardiovaskularne komplikacije, ali veina bolesti lako se lei i ne izazivatrajna oteenja.
trihineloze.
H ripanje, kaljanje i druge disajne tegobe, zatim sledi povraanje, bolovi u trbuhu i nadimanje ukazuju na askariazu. Male, crvene lezije koje mogu da svrbe, zatim sledi kaljanje, hripanje ili bronhitis; proliv, bolovi u trbuhu i vetro vi, znakovi su strongiloidoze.
UZROCI
Veina belih glista ima u organizmu slian ivotni ciklus, ali se razlikuju po putevima ulaska u organizam. Deje gliste ive u donjem delu ovekovog probavnog trakta. enka naputa mar kako bi tokom noi odloila jajaca u podruju mara. To izaziva razdraujui svrab koji, kad se ee, dovodi do prenosa jajaca na domainove prste, pa se na taj nain, dodirom, gliste mogu preneti na sve lanove domainstva. Ako se nehotice progutaju, jajaca se zaustavljaju u crevima i ciklus se nastavlja. Bela glista koja uzrokuje askarijazu moe da ude u organizam putem neoprane ili sirove hrane koja sadri jajaca. ovek moe da se zarazi i dodirom sa zemljom u kojoj se nalaze jajaca. Ankilostome i strongiloides sterkoralis ulaze u organizam zaraenom vodom za pie i kroz bose noge. Larve dou do tankog creva i tu mogu daive nekoliko godina, uzimajui hranljive materije iz crevnih zidova. Njihova se jajaca izluuju stolicom, a ako zaraena stolica dospe u zemlju,
ako se pojavi bilo koja kom binacija navedenih sim ptom a, treba da odete na lekarski pregled, je r m oda imate gliste.
278
ciklus se ponavlja. Glistu koja uzrokuje trihinelozu moete da dobijete ako jedete sirovu ili nedovoljno kuvanu ili peenu svinjetinu ili divlja, koja moe da sadri ive larve smetene u cistama. Poto sokovi za varenje razgrade cistu, larve prvo ulaze u sistem krvnih sudova i limfni sistem, a zatim se ukopaju u mii i formiraju cistu s novom larvom. Pantljiare takoe ulaze u organizam putem sirove i nedovoljno kuvane govedine, svinjetine ili ribe. U retkim sluajevima deca mogu da progutaju zaraene buve ili ui kojeive natetoinama ili kunim Ijubimcima. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Lekar moe da dijagnostikuje deje gliste pomou lepljive trake kojom moe da pokupi jajaca koja se nalaze oko mara. Posle toga se traka pregleda pod mikroskopom. Ponekad, u uzorcima stolice ili oko mara moe da se vidi i sama glista. Bele gliste, ankilostome, gliste koje su uzrok strongiloidoze i pantljiare takoe mogu da se otkriju u uzorcima stolice, a ponekad pantljiare mogu da se nau u posteljini ili odei. Da bi dijagnostikovao trihinelozu, lekare analizirati uzorke krvi ili miinogtkiva.
jedan tretman lekovima. Moe da se dogodi da pantljiare ne izau iz organizma i do pet meseci.
ALTERNATIVN1 NAINI L E E N J A
Poto je lekar postavio tanu dijagnozu, za odstranjivanje glista iz organizma moete da primenite alternativne naine leenja.
Posavetujte se sa strunjakom za lekovito bilje o primeni ovog bilja, jer moe da bude otrovno: Za deje gliste i bele gliste, potopite 1 do 2 kaiice pravog pelena (Artemisia absinthium) u olju vrele vode i ostavite da stoji 10 do 15 minuta; popijte tri puta na dan. Preporuuje se i tinktura pravog pelena i crnogoraha (Juglans nigra) dostupna u slobodnoj prodaji. Pridravajte se doza na uputstvu leka. Za bele gliste i uzronike strongiloidoze, potopite 1 kaiicu suvog obinog vratia (Tanacetum vulgare) u olji vrele vode 10 do 15 minuta. Popijte tri puta na dan. Ako ste trudni, izbegavajte vrati.
ISHRANA LE EN JE
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Veina glista reaguje na lekove koji su namenjeni odreenoj vrsti glista. Lekovi za ankilostome i uzronike strongiloidoze su pirantel ili mebendazol. Deje gliste lekari obino lee sa tri oralne doze mebendazola s razmakom od dve nedelje. Budui da jajacima mogu da se zaraze druge osobe, moraju da se lee svi lanovi domainstva. Za odstranjivanje svih jajaaca dejih glista kljuno je pranje sve posteljine i odee. Svrab u podruju mara moete da ublaite vazelinom. U veini sluajeva trihineloza je blaga bolest i nije je potrebno leiti. Ako su simptomi teki, lek izbora je mebendazol. irenje trihineloze na disajni sistem, srce i krvne sudove ili sredinji nervni sistem dogada se retko i tada se lei kortikosteroidim a koji imaju protivupalno delovanje. Poto ste zavrili s leenjem, ponovite dijagnostike analize kako biste bili sigurni da ste se reili parazita. Ako niste, moda e trebati da se primeni jo Navodno ananas, sok od papaje i semenke bundeve deluju protiv glista. Pokuajte za ispiranje glista iz creva da primenite ekstrakt semenki grejpfruta dostupan u slobodnoj prodaji. Pridravajte se doza navedenih na uputstvu za upotrebu leka.
PREVEN CIJA
Pobrinite se da deca uvekoperu ruke posle obavljanja nude i pre jela. Secite nokte tako da budu kratki kako biste izbegli skupljanje jajaca dejih glista ispod njih. U prolee i jesen pregledajte imaju li vai kuni Ijubimci gliste, pa ih leite. Da biste izbegli trihinelozu, pripremajte meso uz odgovarajuu termiku obradu. Pribor za jelo koji dolazi u dodir sa sirovim mesom temeljno operite u toploj vodi i sredstvu za pranje sudova. Uvek nosite cipele u podrujima gde ankilostome i uzronici strongiloidoze ive u zemlji.
GLJIVINE INFEKCIJE
SIMPTOMI
bezbolne, bele naslage u ustim i grlu a koje mogu da se skinu pri jelu ili pranju zuba ukazuju na gljivinu infekciju usne upljine (mleac, soor) koja je izuzetno esta kod odojadi, starih Iju i d i obolelih od S ID E bele naslage u ustim i grlu, ponekad a praene bolnim oticanjem; ovo su simptomi gljivine infekcije jednjaka, potencijalne komplikacije S ID E Ijutenje koe na akam naroito a, izmeu prstiju i oticanje konih nabora oko noktiju, iznad pokoice; moe da bude bolno, crveno i gnojno sjajan, ruiast osip s Ijuskastim ili mehuriima prekrivenom ivicom u konim pregibima praen svrabom ili peckanjem. Simptomi ukazuju na dermatomikozu. kod ena, svrab i nadraenost vagine; crvenilo i oticanje stidnice; obino gust sekret bele boje i bolni polni odnosi. Ovo su znakovi gljivine infekcije vagine koja se naziva i monilijaza. kod mukaraca, crvenilo i mehurii na vrhu polnog organa i oko prepucijuma, mogu biti praeni jakim svrabom i bolovima. Ovo su simptomi balanitisa.
ljivina infekcija, ponekad nazivana kandidijaza, javlja se u mnogo oblika. Najee se javlja na delovima tela gde vlano okruenje podstie rast gljivica, naroito na konim naborima oko noktiju na rukama i nogama, polnom organu i konim pregibima. (Vidi Atletsko stopalo.) Mleac ili soor je bezbolna infekcija koja se ponovljeno pojavIjuje u ustima i grlu, esto se pojavljuje kod novorodenadi i odojadi, kao i kod starijih osoba, ali moe dazahvati i druge starosne grupe. Monilijaza je bezbolna gljivina infekcija vagine od koje boluju mnoge ene, najee tokom trudnoe i tokom ili posle leenja antibioticim a. (Vidi Vagina - tegobe.) Balanitis je rea, ali isto neugodna infekcija polnogorgana. (Vidi Penis - bolovi.) Sistemska gljivina infekcija (sistemska kandidijaza) moe da se javi kod osoba koje boluju od dijabetesa, SID E i drugih bolesti, kao i kod primene lekova koji slabe imunoloki sistem.
UZROCI

ako prvi put primetite neki od navedenih simptoma; pre leenja lekar treba da postavi dijagnozu. ako infekcija ne reaguje na leenje ili se stalno vraa; moda bolujete od tee bolesti poput dijabetesa ili HIV infekcije.
Kandida albikans (Candida albicans) je gljivini organizam koji ivi i raste u ustima, sistemu za varenje ili na koi. Va organ'rzam stvara bakterijsku floru koja je dri pod kontrolom. Kad rast gljivica nadvlada sposobnost organizma da ih dri pod nadzorom, nastupa gljivina infekcija, kandidijaza. To moe da se dogodi kada je va organizam oslabljen boleu ili uznemiren stresom . Moderni antibiotici kojima se lee mnoge bolesti mogu da ubiju i bakterije koje organizam tite od izbijanja gljivinih infekcija. Gljivine infekcije esto se pojavljuju meu osobama koje esto dre ruke u vodi, kod dece koja sisaju palac ili prste i kod osoba koje nose odeu koja zadrava vlagu. Pelenski osip ili konu kandidijazu prouzrokuje rast kandide albikans u detetovim konim pregibima. Dijabetiari su naroito podloni gljivinim infekcijama jer imaju visoke nivoe eera u krvi i mokrai, pa prema tome smanjenu otpornost na infekcije, a to sve odgovara rastu gljivica. U retkim sluajevima kandida moe da prodre u krvotok kroz intravensku cevicu ili urinarni kateter. Ako se infekcija proiri na bubrege, plua, mozak i druge organe, moe da izazove teke komplikacije, ali one se javljaju samo kod teko bolesnih osoba ili kod osoba koje imaju neke druge zdravstvene tegobe koje slabe njihov imunoloki sistem, kao to su zavisnostod droge ili dijabetes.
280
Da bi dijagnostikovao gljivinu infekciju usne duplje, lekar e da pregleda bele naslage i moda da uzme uzorak za analizu. Da bi ustanovio da li se radi o gljivinoj infekciji vagine, lekar e uzeti vlani bris vagine. Ako lekar misli da bolujete od sistematske gljivine infekcije, morae da napravi analize uzoraka krvi, stolice ili tkiva.
------------------ -----------------H ronina GLJIVINA INFEKCIJA

lako ova dijagnoza nije opteprihvaena, n eki lekari k o riste term in hronina kandidijaza ili hronina gljivina infekcija za b o le st koja zahvata sistem za varenje, nervni, en d okrin i i imunoloki sistem . Le e n je se u sred sre u je na uklanjanje predisponirajuih inilaca, kao to su lekovi ko ji se dobijaju na re c e p t i b e z recepta, hrana koja sadri visoko rafinisani e e r ili gljivice, p o v r e ko je sa d ri m nogo ugljenih hidrata i m leni p ro izvo d i. L e k a r m o e da uradi ispitivanja kako bi ustanovio da li b olujete o d n eke druge, osnovne b olesti kao to su dijabetes ili tegobe
LE EN JE
Leenje e zavisiti od pojedinog sluaja, ali svakako e da se usredsredi na spreavanje rasta gljivica koje su uzrok infekcije.
Lekar e gljivinu infekciju usne duplje verovatno da lei nekim antimikotikom poput klotrim azola ili ketokonazola. Odojad koja boluju od mleca (soora) obino se lee nistatinom koji se primenjuje pomou kapaljke. Infekcija koe ili noktiju moe da se lei lokalnom primenom klotrimazola. Za gljivinu infekciju vagine obino se preporuuje lokalna krema dostupna u slobodnoj prodaji koja sadri mikonazol ili klotrimazol. Ako lekovi dostupni bez recepta nisu delotvorni, lekar moe da vam propie terkonazol ili neki drugi antimikotikza uzimanje na usta koji sadri flukonazol. Ako lekar ustanovi da bolujete od sistematske gljivine infekcije, verovatno ete morati da primate intravenske doze amfotericina ili flucitozina.
sa titnom lezdom.
Biljni lek za hroninu gljivinu infekciju je aj napravljen o d I d o 2 grama suvog korena utike (B e rb e ris vulgaris) i hidrastisa (H yd ra stis canadensis) u olji vrele vode, ko ji se pije tri puta na dan. U z d ozvo lu lekara pokuajte s p rim en o m dnevnih dodataka gvoa (45 mg), cinka (45 mg) i selena (200 m cg), ali izbegavajte visoke d o z e selena.
HOMEOPATIJA
Alternativni lekovi mogu da ojaaju imunoloki sistem i osiguraju otpornost na gljivine infekcije, mogu da izlee odreene gljivine infekcije i spree ponoi/no obolevanje.
Brojni homeopatski lekovi koriste seza leenje gljivinih infekcija. Raspitajte se kod homeopate o tome koji najbolje odgovara vaim simptomima.
PREVENCIJA
Ako zbog posla treba ruke dugo da drite u vodi, nosite gumene rukavice. Kad zavrite, operite ruke i na njih nanesite blagu protivgljivinu kremu na recept ili dostupnu u slobodnoj prodaji. Nosite pamuni ili svileni donji ve koji, za razliku od najlona i drugih sintetikih materijala, doputa da viak vlage ispari. Temeljno perite i suite donji ve. Cesto ga menjajte.
Za leenje gljivinih infekcija koe primenite punosnano ulje m elaleuke (Malaleuca spp.) dva do tri outa na dan. Obino se javlja blago peckanje, ali u sluaju bolova prekinite primenu. Sve masti dostupne u slobodnoj prodaji koje sadre neven (Calendula ifficinalis) dobre su za leenje osipa kod dece starije od dve godine.
J A
Z N
S T
SIMPTOMI
procenat telesne m asnoe vei od trideset posto kod ena i dvadeset i pet posto kod m ukaraca (M erenje m oe da izvri lekar.) telesna teina dvadeset posto vea od idealne. Idealna telesna teina odreuje se prem a polu, starosti i uobiajenom nivou aktivnosti. Posavetujte se s lekarom ili strunjakom za ishranu o tanom odreivanju vae idealne teine.
ako sum njate da teite dvadeset posto vie od svoje idealne telesne teine. G ojaznost vas izlae mnogo veoj opasnosti od visokog krvnog
pritiska, srane bolesti, dijabetesa, tegoba sa unom kesom , disajnih tegoba i razliitih vrsta raka, ukljuujui rak dojke i rak debelog creva.
vie puta ste izgubili na teini, ali uvek ste se ponovno ugojili. M oda vam je potrebno struno vostvo u osmiljavanju dugoronog, trajnog program a m ravljenja. preteki ste i oseate sm anjivanje polnog nagona, im ate problem a s m enstruacijom ili postajete dlakaviji; m ogue je da bolujete od horm onskog porem eaja ili im ate tu m o r na nekoj lezdi koja lui horm one.
ko uzimate vie kalorija nego to ih potroite, dobijaete na teini. Neugodni deo ove jednaine je to da Ijudi razliito brzo metaboliu hranu. Zato se to deava sloeno je pitanje i potpun odgovor nije poznat istraivaima. Na primer, jedno novije istraivanje pokazalo je da teke osobe u stvari bre izgaraju kalorije od osoba preniske telesne teine, jer se njihov metabolizam, kako nabacuju kilograme, ubrzava, a kako pokuavaju da ih skinu, usporava. Gojazne osobe, uglavnom definisane kao osobe koje su tee dvadeset posto vie od svoje idealne telesne teine, ne moe da zasiti obrok prosene veliine. Ne samo da ove osobe imaju vie masnih elija koje odailju signale o potrebi za hranom, nego njihov bri metabolizam isto tako troi vie kalorija. Ako ste gojazni, uprkos preprekama treba da se potrudite da izgubite na teini. Gojaznost vas izlae mnogo veoj opasnosti od razvijanja raznih izuzetno ozbiljnih bolesti, esto i opasnih poivot, od raka do srane bolesti. Naroito treba da se zabrinete ako je vae telo sklono taloenju masnoa oko struka (vrlo esto kod mukaraca). Za razliku od taloenja masti na bedrima, to je uobiajenije kod ena i verovatno e posluiti kao izvor energije, trbune naslage oslobaaju masne kiseline ravno u krvotok za trenutno, kratkotrajno dobijanje energije. Lekari jo uvek nisu sigurni zato ovo moe da teti zdravlju. Naalost, mnogi Ijudi nikad ne uspeju da skinu viak kilograma niti da zadre eljenu teinu. Prema tablicama (vidi stranicu 37) koje je pre vie od 50 godina pripremilo udruenje Metropolitan Life Insurance Company, a koje mnogi dananji lekari dre preblagima, po svoj prilici jedna etvrtina do jedna treina odraslih osoba u SAD pati od prevelike telesne teine. Pouzdaniji nain merenja jeste indeks telesne teine, koji odreuje gojaznost na osnovu sadraja telesnih masti, a ne na osnovu teine. Odreivanje nivoa telesnih masnoa (merenje moe da obavi lekar ili medicinska sestra) najbolji je nain odreivanja telesne teine. Na primer, moete da budete iste visine i teine kao neko koga smatraju gojaznim, ali akc imate relativno teke kosti i mnogo miia - a time j manje telesnih masti - nee vam biti postavljena ista dijagnoza. Ukoliko ste preterano teki, morate da shvatite da je to doivotno stanje koje, da bi se stavilo pod
:ontrolu, zahteva ne samo posebnu ishranu i vebaije, nego moda i savetovanje i lekove. Dranje goja:nosti pod kontrolom zahteva stalnu budnost, a to nije ak zadatak, posebno u zemljama gde je prehram>ena ponuda obimna i bogata mastima i eerima.
V IS O K N IV O T E L E S N IH M A S T I
PLU A SRCE JE T R A G U TERAA D EBELO CREVO Z A D N JE C R E V O
JZROCI
ostoje brojni uzroci gojaznosti - dijabetes, tegobe a titnom lezdom , nezdrava ishrana, nedovoljno ebanje i naslede. Osobe sklone dobijanju na teini esto svoje stanje pogoravaju puenjem, konzumianjem alkohola i nedostatkom kretanja. Gledanje elevizije jedan je od glavnih elemenata u predvitanju gojaznosti. Ako ste gojazni, od kljune je valosti prepoznati da ste bolesni i izbegavati navike oje vau bolest pogoravaju. Dok je u veini sluajeva gojaznost povezana s lorodiom anamnezom, drutvenim okruenjem, ;hranom i drugim ivotnim navikama, postoje retki luajevi kad je uzrok neto specifino, kao tegobe a titnom lezdom. Odreeni lekovi, posebno es'ogeni i progestageni, insulin i steroidi mogu takoe da budu odgovorni za dobijanje na teini. Jedno novije istraivanje pokazalo je da, osim naedenih faktora, i miii imaju odreenu ulogu u ojaznosti, kao i masne elije. Lekari su odavno utvrili da kad dobijate nateini, masne elije u telu rastu eliinom i masom. Tek nedavno se otkrilo da miii ostaju delotvorniji i troe manje kalorija kad pouate da izgubite na teini, to objanjava pojavu sporavanja metabolizma.
Znaajan viak telesnih masti moe da izazove ozbiljne zdravstvene tegobe. Viak kilograma predstavlja veliko optereenje za sistem srca i krvnih sudova, doprinosei visokom krvnom pritisku i sranoj bolesti, dok visoka koncentracija masti moe da izazove poveanje jetre. Cak i umereno dobijanje na teini moe da pokrene dijabetes tipa II, kod kojeg tkiva u telu postanu otporna na insulin koji proizvodi guteraa. Gojaznost poveava i opasnost od raka debelog i zadnjeg creva.
Kako se menja znanje o uzrocima gojaznosti, tako se menjaju i naini leenja. Za sada se veina konvencionalnih i alternativnih naina leenja zasniva na ishrani, vebanju i reavanju moguih psiholokih komplikacija.
K O N V E N C IO N A L N A MEDICINA .E E N JE
ê vie osoba preterane teine ukljuuje se u prorame za gubitak suvinih kilograma. Naalost, uvre^no je miljenje da je gojaznost posledica neke moilne nepodobnosti i da bi gojazni Ijudi mogli izgubiti a teini samo ako bi malo uvebali snagu volje. leutim, istraivanja pokazuju da odgovor nije tako dnostavan. Svaki put kad neko od nas prie tanjiru hranom, u igri su snane biohemijske i genetske sile. edostatak snage volje ima malo veze s tim kako e 'lo obraditi ono to pojedete ili reagovati kad ste siti. Kad se radi o gojaznosti, jedino oko ega se svi mogu sloiti jeste da je vebanje kljuno u svakom programu gubitka teine. Jedno istraivanje otkrilo je da je devedeset i pet posto bolesnika koji su bili na dijeti kako bi izgubili na teini vratilo kilograme koje su izgubili ako nisu u program ukljuili vebanje. Drugi faktori, kao to su sadraj masti i vlakana u ishrani, takoe su igrali vanu ulogu, ali nita nije toliko vano kao vebanje. Uistinu, moete savesno da izbegavate kalorije, a nikad ne izgubite masti. Glavni uzrok ove borbe s vetrenjaama je injenaca da kako vi smanjujete broj kalorija koje unosite u organizam, tako telo reaguje
GOJAZNOST
NASTAVAK
na nain koji se razvio pre nekoliko stotina hiljada godina kao odbrambeni mehanizam. Ono pretpostavlja da gladujete i zbog toga postavlja razliite prepreke da bi se zatitilo od gubitka teine, ukljuujui usporavanje metabolizma i delotvornije skladitenje energije. Zbogtoga, ako pokuate da gubite na teini, vae telo ini sve to moe da tu teinu zadri. Ako ste gojazni, morate da razmiljate o trajnoj promeni, a ne o kratkotrajnoj dijeti, jer problem koji imate je trajan. Posavetujte se s lekarom o odreivanju ukupnog unosa kalorija i zatim taj unos odravajte. Ishrana s malo masti, malo eera i mnogo vlakana pomoi e vam u postizanju cilja. U svoj nedeljni raspored ubacite i program vebanja. Neto jednostavno kao to je polusatna etnja posle obroka moe da bude vrlo delotvorno. Postoje dokazi da dugotrajni, strogi raspored redovnog vebanja i umerena ishrana s malo masti moe trajno da snizi teinu. U nekim sluajevima lekar moe da preporui da promene naina ivota i ishrane dopunite lekom koji smanjuje apetit. Najpopularnije mogunosti ukljuuju efedrin, koji deluje na metabolizam stimulisanjem nervnog sistema, fenfluramin, koji inhibira uzimanje kalorija i daje oseaj sitosti te fluoksetin, antidepresiv kod kojegje takode uoeno da smanjuje apetit. Ljudi koji oajniki ele da omrave lake su mete za proizvoae koji nude itavu gomilu beskorisnih preparata, od amfetamina i tiroidnih preparata do krema za lokalnu primenu kojima je cilj otapanje masti. Da biste bili sigurni, uvekse, pre probanja bilo kog leka za gubljenje teine koji je u slobodnoj prodaji ili se naruuje potom, posavetujte s lekarom. U retkim sluajevima lekar moe da preporui hirurki postupak koji u osnovi smanjuje eludac. Samo motivisane zdrave osobe imaju koristi od ove terapije koju mnogi kritikuju. Ovaj zahvat otklanja potrebu za potiskivaima apetita, ali istraivanja tek moraju da pokau da li mogu bolesnici dugorono da odravaju smanjenu teinu. Dve mnogo jednostavnije tehnike, liposukcija i vezivanje donje vilice imaju takoe mnogo nedostataka i treba ih uzeti u obzir retko, ili uopte ne. Kod izvoenja liposukcije hirurg napravi mali rez blizu masnih naslaga i zatim isisava mast. Na ovaj nain moe da se odstrani vrlo malo masti zbog mogue opasnosti za krvne sudove i ivce.
Vezivanje donje vilice moe da oteti desni i zube i izazove miini spazam u vilinom zglobu. Tena hrana koju takvi bolesnici moraju da koriste dovod do gubitka teine, no im se ice odstrane bolesnic gotovo uvek vrate kilograme koje su izgubili. Najbolje leenje zaobilazi te ekstremne pristupe i napada gojaznost na nekoliko nivoa, ukljuujui psiholoki. Ako nauite kontrolisati ono to jedete svoje reakcije na hranu i svoje slobodno vreme (gledanje televizije ili etnja), to e vam pomoi vie oc hirurkog noa. Ako mislite da imate nezdrav odno; prema hrani, razmislite o kontaktu s iskusnim nutri cionistom, fizioterapeutom i po mogunosti psihoterapeutom.
Veina alternativnih naina leenja najbolje deluje kad se primenjuju kao dopuna postojeeg program; pravilne ishrane i vebanja.
AKUPRESURA
Neki zavisnici od hrane otkrili su da upotreba igle z; pritiskanje ili plastine spravice na odreenim aku presurnim takama na uhu pomae u ublaavanji elje za hranom. Posavetujte se sa strunjakom koj se razume u leenje poremeaja ishrane.
Kineska biljka kositernica (Ephedra sinica) sadr efedrin, koji ubrzava metabolizam u masnom tkivu Treba da se zna da ovo leenje moe da ima snan, neeljena dejstva, ukljuujui nesanicu, teskobu, sr anu aritmiju i visok krvni pritisak. Nemojte je koristil ako bolujete od eerne bolesti, tegoba sa titnon lezdom ili sranih bolesti. Da biste postigli najbolji rezultate, obratite se strunjaku za kinesku medicim koji e pokuati da radi na svim organima, posebrn slezini.
Pokuajte da ubrzate metabolizam pomou algi (Fu cus spp.) u obliku tableta tri do etiri puta na dar Smatraju se posebno prikladnimaza gojaznost pove zanu s poremeajem titne lezde. Maslaak (Tara xacum officinale) moe da ispere bubrege, poja metabolizam i odstrani elju za slatkiima. Jedit
284
irovo lie kao salatu ili pripremite aj prokuvavaijem 2 do 3 kaiice korena u olji vode 10 do 15 ninuta. Pijte tri puta na dan.
HOMEOPATIJA
Homeopatija nudi leenje za razne oblike gojaznoti. Na primer, mnoge meavine koje su u slobodnoj )rodaji sadre srebro-nitrit koji moe da izlei snai u elju za eerom. Ako vam se teina ne smanji edan do dva meseca nakon poetka primene kulog homeopatskog leenja, obratite se strunjaku.
MAIN I V O T A
Zamenite konzumiranje bezalkoholnih pia, vonih sokova i mleka tokom dana sa est do osam aa vode. Izbegavajte dijete s brojanjem kalorija. Takve dijete poveavaju opasnost od razvijanja poremeaja kao to su anoreksija, nervoza i bulimija. Uvek valja imati na umu da ne moete da gubite kilograme ako potronja energije ne nadmauje unos energije.
LEENJE KOD K U E
Kod nekih neeljenih dejstava gojaznosti, kao to je zatvor, mogu da pomognu odreeni domai lekovi. 1 do 2 kaiice pivskog kvasca ili malo maslaka smanjie elju za slatkiima. Propolis ili malo paprike (Capsicum frutescens) moe da ubrza metabolizam. aj napravljen od korena rabarbare moe da ublai zatvor.
uenje nam prua odlian primer kako sklonostgoaznosti moe osobu da privue nezdravom nainu :ivota. Istraivanja pokazuju da su tinejderke preveike telesne teine sklonije puenju i slabije prihvataju )rograme osmiljene da im pomognu da prekinu puienje, jer smatraju da cigarete smanjuju teinu. lako 3uenje smanjuje apetit, ono takoe ima suprotno Jejstvo na odlaganje masti, to vodi veim naslagama nasti u podruju struka. Osobe prekomerne teine akoe su sklone poveanom konzumiranju alkohoa, ime poveavaju unos kalorija, a alkohol se u orgalizmu prerauje slino masnoj hrani.
PREVENCIJA
Ako se nekoliko godina drite umerene ishrane s malo masti i rasporedom vebanja, moete da snizite svoju nultu taku". Jednom kad telo prihvati manju teinu kao prirodno stanje, bie vam mnogo lake da je odravate bez dijete. Evo nekoliko korisnih saveta za izbegavanje gojaznosti: Jedite tri do etiri umerena obroka na dan, s glavnim obrokom sredinom dana. Jedite hranu bogatu vlaknima i s malo masti. Izbegavajte aktivnosti" poput gledanja televizije i redovno se bavite telesnim vebanjem. Ne poinjite s dijetama kod kojih se broje kalorije ili koje zahtevaju da postite ili da sebi uskratite normalno uivanje u hrani tokom duih vremenskih perioda. Nemojte se nagraivati hranom.
Hipnoterapija, voena vizualizacija i joga mogu da 3omognu u smanjivanju teine menjanjem odnosa Drema hrani. Raspitajte se kod strunjaka o ovim :ehnikama.
ISHRANA
Dijeta sa sloenim ugljenim hidratima koji se nalaze j krompiru i testu, kao i u piletini, ribi i mnogim vrs:ama povra trebalo bi da vas zasiti bez debljanja. 3okuajte da glavni obrok jedete sredinom dana, jer :ete tako imati priliku da potroite vei deo kalorija <oje unosite hranom. Ako imate obilan obrok uvee, <ad se ne kreete, tee ete ga svariti i apsorbovati.
R E J A
SIMPTOMI
gnojan m okrani iscedak koji m oe da bude ukast, m utan, zelenkast, beo ili krvav esta potreba za m okrenjem jae ili slabije peckanje prilikom m okrenja snaan bol u predelu karlice ili donjem delu trbuha stalna potreba za pranjenjem creva
(analna gonoreja)
m unina, povraanje, poviena tem peratura i groznica bol tokom polnog odnosa crvenilo i nadraenost vrh a polnog uda nadraenost ili jaka bol u grlu, oteano gutanje (gonoreina upala drela)
ako imate bilo koji od gore navedenih sim ptom a. G o no reja je vrlo ozbiljna zarazna bolest koja m oe da izazove izuzetno teke posledice.
roj sluajeva gonoreje ili kapavca, to jest, bakterijske infekcije mokranih i polnih organa, ponekad i rektuma, grkljana ili oiju, u stalnom je porastu, posebno meu tinejderima i mladim Ijudima uopte. Ako ste ena i imate gonoreju, postoji vrlo velike verovatnoa da toga niste ni svesni; ene esto ne pokazuju nikakve simptome sve do kasnije faze bolesti, kad je ozbiljna teta ve uinjena. Nasuprol tome, 90 posto obolelih mukaraca zapazie simptome u roku od nekoliko dana ili nedelja. Budui cte se radi o vrlo zaraznoj bolesti, lekari su duni da obaveste lokalne zdravstvene slube; moraete da odgovorite na pitanja vezana za vae polne aktivnosti i razdoblju koje je prethodilo pojavi simptoma. Ako se ne lei, gonoreja moe da se proiri i da dovede do oteenja srca ili pojave gonoreinog artritisa. Kod mukaraca moe da dovede do upale prostate, mokrane cevi (vidi Prostata - tegobe i Mokrane tegobe) ili pasemenika. Kod ena upala moe da se proiri na matericu i jajovode i da izazove upalu karlice, to esto dovodi do oteenja jajovoda neplodnosti. Cak i kad ne uoite gore navedene simptome, zamolite svog lekara da jednom godinje obavi tesl na gonoreju. Ovo je izuzetno vano za trudnice i ene koje to ubrzo nameravaju da postanu; novoroenad moe trajno da izgubi vid zbog izloenosti bakterijama tokom prolaza kroz poroajni kanal.
UZROCI
Gonoreju izaziva bakterija gonokok (Neisseria gonorrhoeae), a prenosi se polnim putem.
DIJ AG NOS TI K I POSTUPCI
Ginekolog moe da otkrije gonoreju tokom rutinskog pregleda karlice ako uoi crvenilo grlia materice ili sekret koji izlazi iz njenog sredinjeg dela. Lekar mora da proveri svaki sekret iz upaljenog podruja; grlia materice, mokraovoda, grkljana ili rektuma i razmaz da pregleda mikroskopski.
LEEN JE
Budui da je gonoreja zarazna bolest s potencijalno vrlo opasnim posiedicama, morate najpre dazatraite konvencionalnu lekarsku pomo.
LEENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Va lekar moe najpre da propie terapiju analgeticima kako bi ublaio bol koji oseate, a potom antibioticima kao to su ceftriakson, doksiciklin, ampicilin ili eritrom icin koji e unititi bakterije. Zbog pojave novih oblika bolesti otpornih na klasine lekove, lekar takoe moe da vam prepie probenecid, lek koji omoguava dugotrajnije delovanje antibiotika u vaem organizmu. U sluaju da se bolest proirila na druge organe, verovatno ete morati da uzimate i am oksicilin.
Neven (Calendula officinalis), somalijska mira (Commiphora molmol) i tuja (Thuja occidentalis) mogu da ublae upalu i sekret koji prati gonoreju. Upotrebljavajte ovo bilje u obliku aja ili kupke. Chimaphila umbellata, divlji umski cvet koji se nekada upotrebIjavao kao aromatini dodatak bezalkoholnim piima, takoe moe da pomogne, ba kao i medvetka (Arctostaphylos uvaursi), kanadska utika (Hydrastis canadensis) i iak (Arctium lappa).
HOMEOPATIJA
Specijalista homeopatije moe da se odlui za unitavanje bakterija gonokoka uz pomo antibiotika, a zatim da prepie terapiju za jaanje vaeg imunolokog sistema i prevenciju povratka bolesti.
ISHRANA
Postoje razliiti oblici alternativnog leenja koji mogu da dopune konvencionalnu terapiju i tako ubrzaju leenje gonoreje.
A K U P R E S U RA
U kineskoj medicini beli sekret ukazuje na nedostatak ija" (chija") tj. energije. Kako biste proistili svoj organizam i omoguili stvaranje energije, pritisnite take akupresure oznaene pod Jetra 3, na vrhu stopala izmeu nonog palca i susednog prsta; Jetra 8, s unutranje strane noge iznad kolena. Takoe pokuajte da masirate taku Bubrezi 3, s unutranje strane noge, izmeu kosti lanka i Ahilove tetive (vidi Dodatak radi tanog poloaja ovih taaka).
Ako je va lekar saglasan s tim, pokuajte da se suzdrite od uzimanja hrane tokom tri dana kako biste proistili organizam. Pijte sokove od ipka i brusnice ili meavinu celera, peruna i krastavca kako biste isprali otrovne materije iz svog mokranog sistema. Budui da antibiotici unitavaju korisne crevne bakterije jednako kao i patogene, jedite jogurt obogaen ivim kulturama ili acidofilnost.
LEENJE KOD K U E
Oputanje u vruoj kupki ublaie bol i upalni proces. Jedite raznovrsnu hranu i jogurtobogaen ivim kulturama. Dopunite terapiju antibioticima primenom gore navedenih biljnih preparata. Upotrebljavajte ledene obloge kako biste ublaili bol u trbuhu. Upaljene zglobove zagrejte ili utoplite kako biste ublaili bol izazvan gonorojinim artritisom.
Kako biste proistili organizam, lekar kineske medicine moeda vam prepie biljnu meavinu prilagoenu vaem organizmu. Ova meavina moe izmedu ostalog da sadri siritaru (Centiana scabra), koren kineskog naprstka (Rehmannia glutinosa), kinesku angeliku (Angelica sinensis), proraljika (Bupleurum chinense) i sladi (Clycyrrhiza uralensis). Lekovito bilje poput Coptis chinensis smatra se takoe vrlo korisnim za jaanje mokranog i reproduktivnog sistema, posebno u sluaju upalne bolesti karlice.
PREVENCIJA
Uvek koristite kondom. Ako se kod vaeg partnera pojave simptomi gonoreje, i vi i va partner morate otii na lekarski pregled.
S I C
SIMPTOMI
arenje u grudim a, odmah iza grudne kosti (sternum a) koje se javlja posle obroka i traje nekoliko minuta ili nekoliko sati bol u grudima, posebno posle saginjanja ili kad legnete peenje ili arenje u grlu, pojava vre le, gorke ili slane tenosti u grlu podrigivanje
ako oseate goruicu praenu nekim od sledeih sim ptom a: oteano gutanje, zadihanost, znojenje, vrtoglavica, povraanje, proliv, izuzetno snaan bol u trbuhu, tem peratura ili crna, odnosno krvava stolica. Mogue je da se radi o ukljetenju hijatusne kile,
prkos svom engleskom nazivu (engl. heartburn - arenje srca), goruica nema nikakve veze sa srcem (iako su neki simptomi vrlo slini simptomima sranog udara ili sranih bolesti). Re je o nadraenosti jednjaka eludanom kiselinom. Pomou sile tee kruni mii po imenu donj sfinkter jednjaka zadrava eludanu kiselinu u elucu. Donji sfinkter jednjaka nalazi se na mestu gde se jednjak sastaje sa elucem, ispod i malo ulevo oc grudnog koa. U normalnim okolnostima on se otvara kako bi propustio hranu u eludac ili omoguic podrigivanje, a zatim se ponovo zatvara. Ako se sfin kter otvara preesto ili previe, eludana kiselin; moe da dospe u jednjak i izazove goruicu. Povremena goruica nije opasna, a hronina mo e da bude simptom ozbiljnih tegoba. Goruica jc svakodnevna pojava kod 10 posto amerike popula cije i 50 postotrudnica. Dodatnih 30 posto stanovni tva ima povremene neprijatnosti s goruicom.
UZROCI
tegobama s guteraom, gastritisu, eludanom iru ili raku, a nije iskljuen ni sran i udar.
Zatraite hitnu lekarsku pomo.

ako uzm ete antacid za ublaavanje goruice i ne osetite nikakvo olakanje u roku od 15 minuta. O vo takoe m oe da bude znak sranog udara:
potraite hitnu lekarsku pomo.

ako se goruica pogorava pri telesnim vebam a, a ublaava pri m irovanju. Moda je re o sranoj bolesti. ako im ate hroninu garavicu (svakodnevno ili gotovo svakodnevno). eludana kiselina neprekidno nagriza va jednjak, to m oe da dovede do ezofagitisa, oteenja tkiva jednjaka, eludanog ira ili raka.
Osnovni uzrok goruice je nepravilan rad donjej sfinktera jednjaka, koji se ne zatvara onoliko vrstc koliko bi trebao. Neumerenost je esto oteavaju; okolnost; prekomerna koliina hrane u elucu (pre jedanje) ili prevelik pritisak na eludac (est slua kod gojaznosti ili trudnoe). Neke namirnice imaji oputajue dejstvo na donji sfinkter jednjaka: para dajz, agrumi, beli luk, crni luk, okolada, kafa, alko hol i pepermint. jela bogata masnoom i uljim; (ivotinjskog ili biljnog porekla) esto dovode do go ruice, kao i neki lekovi, posebno antibiotici
Antacidi mogu da prikriju ili oteaju ve postojee tegobe. Ne uzimajte antacide bez savetovanja s lekarom ako imate povien krvni pritisak, sranu aritmiju, tegobe s bubrezima, hronini zatvor, proliv, kolitis, bilo koji oblik crevnog krvarenja ili bilo koji od simptoma zapaljenja slepog creva. Trudnice i dojilje morale bi da se posavetuju s lekarom pre uzimanja bilo kakvih lekova, a posebno antacida.
288
------------- :
icetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin). Stres optere;uje nerve koji upravljaju donjim sfinkterom jednja<a, pa moe da izazove goruicu, a puenje, kojim se jputa sfinkter i podstie luenje eludane kiseline, edan je od faktora koji najvie podstiu pojavu joruice.
Z
ab l u d e o mleku Mlelco nije tek za goruicu. O lakanje k o je o sea te d o k ga p ije te je varljivo. Jed n o m kad m leko stigne u eludac, m len e m asnoe, kalcijum i belanevine izazivaju pojaano luenje kiseline i tim e pojaavaju goruicu. M nogi Ijudi veruju da m en tol b om bo n e ublaavaju g oruicu iako to nije sluaj. M etvica ima oputajue d ejstvo na donji sfin kte r jednjaka i tako poveava opa sn o st o d g oruice.
DIJAG NOS TIK I P O S T U P C I
Dpis simptoma moe da bude dovoljan za postavljaije dijagnoze, iako su nekad potrebne i dodatne inalize. Jednjak moe da se pregleda uz pomo enJoskopa, duge tanke elastine cevi koja se uvodi <roz usta, ili pomou rendgenskih snimaka. Kako bi;te proverili da li je srce uzrok vaih tegoba, podvrglite se elektrokardiografskom pregledu.
LEEN JE
Je ina lekara zagovara upotrebu antacida kod po/remene goruice. Lekari alternativne medicine osanjaju se na biljne lekove kako bi smanjili kiselinu, i azne tehnike oputanja kako bi umanjili stres.
grama azijskog sladia (Glycyrrhiza uralensis). Ovaj aj moe da ublai goruicu, a ako ne pomogne, javite se lekaru. Ne smete ga piti esto.
KONVENCIONALNO L E E N J E
3rvi zadatak je utvrdivanje uzroka goruice kako bi u Dudunosti mogao da se izbegne. Antacidi koji se <upuju bez lekarskog recepta i bizmut supsalicilat :esto se koriste za neutralizaciju eludane kiseline. \ko antacidi ne uklone simptome, lekar vam moe jropisati cim etidin, ranitidin ili om eprazol za smaijenje proizvodnje eludane kiseline, ili cisaprid i netoklopramid kako bi se eludac to pre ispraznio. \ko nita drugo ne uspe, to nije est sluaj, rad doijeg sfinktera jednjaka mora se regulisati hirurkim 'ahvatom.
aj od dumbira (Zingiber officinale) moe brzo da ublai goruicu, a umirujue dejstvo aja od kamilice (Matricaria recutita) moe da bude vrlo efikasno u sluaju goruice izazvane stresom.
HOM EOPATIJA
Odreeni simptomi goruice dobro reaguju na homeopatske lekove. Potrebna koliina je 6c, a lek se uzima svakih 15 minuta. Uzmite ga najvie tri puta, a zatim, ako je to potrebno, ponovite jo jednom ceo niz. Posle zainjene hrane uzmite Nuxvomicw, posle konzumacije bogatih jela uzmite Carbo vegetabilis, a u sluaju areeg bola, uzmite Arsenicum album.
^LTERN ATIV NI NAINI L E E N J A
la razne oblike dodatnog leenja, pogledajte pogla/Ije Hijatusna kila jer je taj poremeaj esto praen joruicom.
BILJE
PREVENCIJA
Goruica se po pravilu moe spreiti. Kljuno je odravati razumnu telesnu teinu, izbegavati materije koje izazivaju dotokeludane kiseline u jednjak (vidi U zroci, gore), dovoljno se odmarati, ali i vebati i smanjiti stres. Ako morate da se ispruite posle obroka, lezite na levi bok. U ovom poloaju eludac e vam biti nie od jednjaka.
KINESKO LEKOVITO
ednom ili dva puta popijte aj napravljen od sledeih ;astojaka: 10 grama narandine kore, 4 krike sveeg fum bira (Zingiber officinale), 10 grama fulinga (Poria :ocos), 10 grama agastahea (Agastacherugosa) i 3
I P
SIMPTOMI
temperatura - obino izmeu 38 i 39 C, povremeno dosee 4 1C - ponekad se sm enjuje s groznicom bol u grlu suv isprekidan kaalj bolovi u miiima opti umor i slabost zaepljen nos, kijanje glavobolja
ako dobijete bilo koji od ovih simptoma, a va imunoloki sistem je ve oslabljen rakom, dijabetesom, SID O M i drugim bolestima; ili ako im ate teku bolest poput hronine srane ili bubrene bolesti, tekog disanja, fibrozu ciste ili hroninu slabokrvnost. Postoji opasnost od razvijanja tekih sekundarnih komplikacija pa treba da budete pod kontrolom sve dok simptomi traju. ako temperatura traje due od tri ili etiri dana, ako ste zadihani dok se odmarate ili imate bolove u grudima. Moda ste dobili zapaljenje plua.
rip je veoma zarazna virusna bolest koja se najee javlja zimi ili u rano prolee. Infekcijase iri gornjim disajnim putevima i ponekad ue u plua. Virus se po pravilu iri u velikim grupama Ijudi koji se nalaze u istom zatvorenom prostoru kao to je kola, kancelarija i staraki domovi. Velikaepidemija gripa iz 1918. godine - koja je poela u kampu za vojnu obuku u Kanzasu - usmrtila je oko 500 000 Ijudi irom Sjedinjenih Amerikih Drava. lako su i prehlada i grip posledice virusa koji inficiraju gornje disajne puteve, simptomi gripe su jai, a komplikacije tee. Grip se najee javlja kod kolske dece, ali najtee posledice oseaju odojad, starije osobe i osobe s hroninim bolestima. Uprkos napretku postignutom u njegovom spreavanju i leenju, grip i njegove komplikacije jo uvek su smrtonosne za veliki broj Ijudi. Specifini napadi gripa mogu da se spree injekcijama protivtela u vakcini protivgripa, ali poto grip - ili neka druga slina virusna infekcija zapone, jedini lek je pustiti je da ide svojim tokom.
UZROCI
Virus gripa prenosi se udisanjem kapljica u vazduhu koje sadre virus ili dodirivanjem predmeta koje je dirala zaraena osoba. Simptomi se poinju razvijati jedan do etiri dana posle zaraze virusom. Istraivai dele viruse gripa u tri opte kategorije: tipove A, B i C. Sva tri tipa mogu da mutiraju ili se pretvore u nove vrste, gripa tipa Astalno mutira stvarajui nove oblike virusa svakih nekoliko godina. To znai da nikada ne moete da razvijete trajan imunitet na grip. Cak i ako jedne godine razvijete protivtela za virus gripa, ta protivtela vas verovatno nee zatititi od novog oblika gripa sledee godine. Mutacije tipa A izazivaju velike epidemije svakih nekoliko godina. Tipovi B i C nisu toliko uobiajeni i izazivaju lokalne napade virusa i blae sluajeve. Tip B se takoe vezuje uz razvoj Rejovog (Reyeovog) sindroma, mogue smrtonosne komplikacije gripa i drugih virusnih infekcija - kao to su ovije boginje - koje obino pogaaju decu. Cini se da je veina virusa gripa koji zaraze Ijude poreklom iz nekih delova Azije gde blizak dodir izmeu stoke i Ijudi stvara odgovarajue okruenje za mutaciju i prenos virusa. Svinja ili prase mogu da se zaraze i ptiijim (od ptica ili ivine) i Ijudskim oblicima
290
virusa i da se ponaaju kao domaini tim razliitim virusnim osobinama kako bi se one srele i pretvorile u nove oblike. Svinjazatim zarazi Ijude novim oblikom virusa na isti nain na koji Ijudi zaraze jedni druge prenoenjem virusa vazduhom putem kapljica.
D IJA GN O ST I K I P O S T U P C I
Ako ovi lekovi ne pomognu u sluaju tekog napada gripa, lekar moe da vam da amantadin ili rimantadin, oralneprotivvirusne lekove koji su delotvorni kod gripa tipa A. Treba da budete strpljivi kako biste se potpuno oporavili od gripa i spreili razvoj sekundarnih infekcija koje mogu da izazovu bronhitis, zapaljenje sinusa ili zapaljenje plua.
Sva tri tipa gripa imaju osnovne simptome prehlade kao to su kaalj i glavobolja. Lekar e moda da zatrai bris grla ili analizu krvi kako bi iskljuio druge bolesti poput streptokoknog zapaljenja grla ili ako slubenici u javnom zdravstvu skupljaju statistike podatke o odreenoj vrsti gripa, kako bi otkrili specifino svojstvo virusa.
Alternativni naini leenja mogu da ojaaju organizam tako da pobedi virus, oporavi se od bolesti i da ublai privremene simptome gripa.
L E C E N JE
Crip e ii svojim tokom bez obzira na to kako ga leite. Budui da je to virusna bolest, ne reaguje na antibiotike. Ako ste dobrog zdravlja, grip e verovatno proi bez komplikacija za otprilike nedelju dana leanja u krevetu i kune nege. Ako imate vie od 65 godina, dijabetiar ste ili imate drugu hroninu bolest, posavetujte se s lekarom o vakcinisanju pre nego to doe zima (vidi Prevencija, stranica 293). Ako i tada dobijete grip, neka lekar obavezno prati razvoj bolesti tako da moe da uoi bilo kakvu komplikaciju i lei je na odgovarajui nain.
I m a t e l i PREHLADU ILI GRIP?

Prehlada i g rip su zarazne virusne infekcije disajnih puteva. lako sim ptom i m ogu da budu slini, g rip je g ori: prehlada vas m o e malo uzdrmati, ali k o d gripa e te se zg ro ziti i na sam u pom isao da izaete iz kreveta. Kongestija, upala grla i kijanje uobiajeni su k o d prehlade, a obe bolesti izazivaju kaalj, glavobolju i neugodnost u grudim a. U sluaju gripa, im aete n ekoliko dana visoku tem peraturu i b o le e vas glava i telo. Kom plikacije izazvane prehladom obino su sra zm ern o blage, ali teki g rip m o e da izazove p o iv o t opasnu b o le st kao to je zapaljenje plua. Poznato je vie o d sto tipova virusa p rehlade, a n o ve v rste gripa razvijaju se svakih n ekoliko godina. Budui da su o b e b olesti virusne, nijedna n e m o e da se suzbije antibioticim a: ti lekovi upotrebljavaju se sam o p ro tiv sekundarne bakterijske infekcije koja m o e da izazove zapaljenje sinusa ili zapaljenje plua.
Ne postoji jedinstven nain leenja koji moe da se primeni u svim sluajevima gripa. Lekar e verovatno da vam kae da leite, jedete hranu bogatu hranljivim materijama i pijete puno tenosti. Tenost je naroito vana kako bi se izbegla dehidracija zbog temperature i da bi se smekala sluz disajnih puteva. Moete da upotrebite lekove koji se kupuju bez recepta kako biste ublaili nelagodnost izazvanu kaIjem , zaepljenost nosa i zapaljenje grla. Sobni raspriva pare vlai vazduh i moe da olaka disanje. Ako imate temperaturu i bolove u miiima, analgetici kao to su acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin), ibuprofen ili paracetam ol mogu da pomognu da se oseate bolje. Ne biste smeli da dajete acetilsalicilnu kiselinu deci budui da se ona povezuje s Rejovim sindromom.
291
G R IP
NASTAVAK
AKUPRESURA
Pritisak na odreen broj taaka moe da se preporui za razne simptome gripa; pogledajte Dodatak kako biste saznali gde se nalaze akupresurne take. Mehur 36 preporuuje se za podsticanje prirodnog odbrambenog mehanizmaza prehladu i grip. Mehur 2, Zeludac 3, Debelo crevo 20, Zuna kesa 20 i Glavna ila 16 i 24 mogu da pomognu pri ublaavanju zaepljenosti nosa, glavobolja i pritiska u oima. Debelo crevo 11 moe da pomogne pri suzbijanju temperature i jaanju imunolokog sistema. Debelo crevo 4 moe da ublai sve simptome gripa, ali ne pritiskajte tu taku ako ste trudni. ila zaea 22 i Bubreg 27 mogu da otklone kongestiju u grudima i kaalj. Na kraju pritisnite taku Mehur 38 kako biste ublaili kaalj, tekoe pri disanju i komplikacije disajnih puteva.
AROMATERAPIJA
ove trave 10 do 15 minuta; popijte punu olju to toplijeg aja svaki sat. Kako biste suzbili groznicu, uzmite 30 kapi stolisnika (Achillea millefolium) ili tinkturu cveta crne zove (Sambucus nigra) svaka etiri sata dok groznica ne proe.
HOMEOPATIJA
Tokom perioda gripa, kad osobe u vaoj blizini imaju virus, zatitite se ispiranjem grla jednom dnevno s po jednom kapljicom istog ulja m elaleuke ( Melaleuca spp.) i limuna u ai tople vode; promeajte dobro pre svakog ispiranja. Ako dobijete grip uprkos najboijim merama spreavanja koje ste preduzeli, dve kapIjice ulja melaleuke u vruoj kupki mogu da pomognu u suzbijanju infekcije i ublaavanju simptoma. Ulje melaleuke moe da nadrai kou, zato nemojte da upotrebite vie od dve kapljice za jednu kupku. Ako imate kongestiju u nosu ili grudima, dodajte nekoliko kapi istog eukaliptusovog ulja (Eucalyptus globulus) ili ulja nane (Mentha piperita) u raspriva pare. Ako bolujete od astme, ne sluite se parom; umesto nje nakapajte na maramicu nekoliko kapi ovih ulja i udiite.
Akoelite dase leite na homeopatski nain, probajte jedan od sledeih lekova u dozama 12c svakih est do osam sati tokom dana ili dva. Ako ne primetite poboljanje stanja posle 24 sata, probajte neki drugi homeopatski lek. Ako se oseate umorno, slabo, teko" i grozniavo, imate glavobolju i zaepljen nos, probajte Galsemium . Ako oseate opti bol u miiima s glavoboljom i nadraenou koje su jae dok se kreete i ako ste edni hladne tenosti i imate suv isprekidan kaalj, probajte Brioniju (Bryoniu). Ako ste nemirni, tresete se i edni ste i imate suva usta, hrapav glas i bole vas zglobovi, probajte Rhus toxicodendron. Ako suvo kaljete i pritom oseate bol ili ako se oseate isprebijano i hvata vas groznica i edni ste hladnih pia iako ona nadrauju eludac, probajte Eupatorium perfoliatum.
ISHRANA
Jedite svee voe i povre bogato vitaminom C kao to su agrumi, brokula i jagode; ili uzmite 1000 mg vitamina C svaka dva do tri sata kad ste budni. Jedite vie nemasnog mesa, ribe i hleba s mekinjama i itnih pahuljica kako biste dobili vie cinka.
REFLEKSOLOGIJA
Ako elite da ojaate imunoloki sistem lekovitim biljkama, probajte da uzmete pola kaiice tinkture hidrastisa ( Hydrastis candensis) i ehinacee ( Echinacea spp.) dva puta na dan. Ako se pojave simptomi gripa, provaite en sirovog belog luka (Allium sativum) zbog njegovih protivvirusnih osobina, ali ne jedite sirov beli luk na prazan eludac. Caj od konopljue (Eupatorium perfoliatum) moe da smanji bolove i temperaturu i da suzbije kongestiju: lagano kuvajte jednu olju vode s 2 kaiice
Kako biste ubrzali funkcionisanje disajnog sistema, pritiskajte palcem taku solarnog pleksusa/dijafragme nekoliko sekundi ili masirajte taku palcem. (Vidi stranicu 79 radi informacije o mestu na kojem se taka nalazi.)
LEENJE KOD K U E
Uzm ite dve tablete acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina), paracetam ol ili ibuprofen svaka etiri sata kako biste smanjili temperaturu, glavobolju i telesne bolove: ovi simptomi obino su jai poslepodne i uvee. Nemojte davati
292
acetilsalicilnu kiselinu nikome ispod 21 godine jer neke osobe u toj starosnoj grupi mogu da budu u opasnosti od Rejovog sindroma. Ako vam je grlo bolno i hrapavo, ispirajte ga slanom vodom. Rastopite 1 kaiicu soli u pola litre tople vode. Grgljajte kad god osetite neugodnost u grlu, ali nemojte gutati rastvor. Upotrebite elektrini jastui za telesne bolove. Kad osetite glad, uzmite laku hranu bogatu skrobom, kao to su dvopek, banane, kuvane jabuke, kravlji sir, kuvani pirina, kuvane penine pahuljice i peeni krompir. Ova hrana omoguava lak prelaz vaeg sistema za varenje na normalnu ishranu u sluaju kad niste redovno jeli. Ne pijte alkoholna pia; moete da dehidrirate i oslabite telesne mehanizme za suzbijanje bolesti i sekundarne infekcije. Izbegavajte lekove protiv gripa koji se kupuju bez lekarskog recepta, a sadre alkohol. Ako uzimate sredstva za ublaavanje bolova koja mogu da se kupe bez lekarskog recepta, pre nego to prekinete mirovanje, morate da budete sigurni da su simptomi stvarno nestali, odnosno da nisu samo privremeno potisnuti. Ako se potpuno ne oporavite, moete da produite trajanje bolesti ili da izazovete komplikacije.
PREVEN CIJA
Najdelotvornija mera za spreavanje gripa je vakcinisanje svake jeseni, protiv vrsta koje su se razvile od poslednjeg izbijanja gripa. Ako ste vakcinisani protiv jedne ili vie vrsta A i B tipa, jo uvek moete da dobijete grip, ali simptomi e verovatno biti blai nego dase niste vakcinisali. Vakcinu protiv gripa moete da dobijete kod lekara i u javnim zdravstvenim ustanovama. Budui da je grip ozbiljna pretnja, obino se preporuuje vakcinisanje
svakom iznad 65. godine, stanarima i zaposlenima u starakim domovima, osobama iji je imunoloki sistem ugroen SIDOM , rakom ili drugim hroninim bolestima i osobama koje rade u zdravstvenim ustanovama. Obino se daje jedna injekcija vakcine, iako deca mogu da dobiju dve. Ako ste trudni, priekajte do drugog tromeseja i posavetujte se s lekarom da vidite da li odobrava vakcinisanje. Kod nekih osoba kao propratna dejstva vakcinisanja javljaju se blago poviena temperatura i bolovi u miiima. Budui da se vakcina razvija u embrionima pilia, ne preporuuje se Ijudima koji su alergini na jaja. Amantadin i rimantadin su oralni protivvirusni lekovi koji mogu da smanje opasnost od gripa tipa A, ali najdelotvorniji su ako ponete da ih uzimate nekoliko nedelja pre perioda gripa ili u roku dva dana nakon to se simptomi pojave. Ovi lekovi obino se propisuju osobama koje su u velikoj opasnosti od komplikacija izazvanih gripom, kao to su oni s hroninom boleu plua ili starije osoba. Ako je virus ve poeo da se iri u vaoj okolini, lekar takoe moe da propie amantadin dok ekate vakcinisanje. U tom sluaju nastavite da ga uzimate dve nedelje posle vakcinisanja kako biste bili sigurni da ste dobro zatieni dok organizam stvara odbrambenu reakciju na vakcinu. Ostale preventivne mere koje moete da primenite tokom perioda gripe su: Odustanite od puenja - koje teti disajnom sistemu - i alkohola budui da obe materije po pravilu smanjuju otpornost na infekciju. Izbegavajte spavanje u istoj sobi s osobom koja ima grip; virus se lako iri vazduhom. Cesto perite ruke da unitite viruse koje ste moda pokupili dodirujui zaraene predmete kao to su kvake ili telefonske slualice. Izbegavajte guvu i osobe koje kalju i kijaju. U avionimasu Ijudi posebno izloeni virusima gripa jer nema dotoka sveeg vazduha. Ne izlaite se prejakoj hladnoi i vlazi tako da organizam moe da suzbije infekciju gripom i drugim virusima.
G R LI M ATERICE - RAK
SIMPTOMI
U ranim stadijum im a rak grlia m aterice ne izaziva bol ni druge sim ptom e. Prvi prepoznatljivi sim ptom i bolesti verovatno e ukljuivati: vodenast ili sukrvav se kret iz vagine, katkad obilan i vrlo neugodnog m irisa krvarenje iz vagine posle polnog odnosa, izmeu m enstruacija ili posle m enopauze; m enstruacije mogu da budu obilnije i traju due nego obino A ko se rak proirio na okolna tkiva, sim ptom i mogu ukljuivati: oteano m okrenje i mogue otkazivanje bubrega bolno m okrenje, ponekad s krvlju u m okrai tup bol u leim a ili oticanje nogu proliv, bol ili krvarenje iz zadnjeg creva posle vrenja nude umor, gubitak teine i apetita i opti oseaj slabosti
ako neuobiajeno krvarenje, sekret iz vagine ili bilo koji drugi simptomi koje ne znate da objasnite potraju due od dve nedelje. Morali biste da obavite potpun ginekoloki pregled koji ukljuuje P A PA -test. N A P O M E N A : O svakom krvarenju iz vagine posle m enopauze trebalo bi odmah da obavestite lekara. U zro k m oe da bude jednostavno suvoa vagine ili dobroudni polip u m aterici, ali krvarenje iz m aterice je najei sim ptom r a k a m a t e r ic e i grlia m aterice. ( Vidi takoe G r li m a t e r ic e - t e g o b e .)
rli materice ili cerviks je uzan vratenine materice, neposredno iznad vagine. Od 10 sluajeva raka na grliu materice, vie od 9 ih nastaje u povrinskim elijama koje oblau grli materice. Kod nekih ena zdrave elije uu u bolestan stadijum koji se naziva displazija; iako ove elije nisu kancerozne, mogu da postanu takve. Kad displastine elije postanu zloudne, prvi stadijum koji je mogue otkriti je carcinoma in situ. Kako se elije raka umnoavaju, neke mogu da napadnu i sluzokou samog grlia materice, proire se na okolno tkivo i uu u krvotok ili limfni sistem. Upravo kao to je obino potrebno mnogo godina da bi displazija postala carcinoma in situ, esto su potrebni meseci ili ak godine da bi rak grlia materice postao invazivan. Iz tog razloga, i zbog PAPA-testa - iroko upotrebljavane, dostupne analize visoke efikasnosti - rak grlia materice je jedna od najmanje ugroavajuih vrsta raka. Kad se otkrije rano, izleiv je; ak i kod uznapredovalih sluajeva izgledi da e pacijentkinja preiveti jo najmanje petgodina, s verovatnoom potpunog izleenja, jo uvek prelaze 60 posto. Tek kad se rak proiri na udaljene organe, izgledi da e pacijentkinja preiveti pet godina pada ispod 20 posto. Displazija e se najverovatnije javiti kod ena starih izmeu 25 i 35 godina, carcinoma in situ (nuIti stadijum) kod ena izmeu 30 i 40, a invazivni rak izmeu 40 i 60 godina. Rak grlia materice nije esta bolest - od njega se lei oko jedna ena na osamdeset.
UZROCI
etiri od petsluajeva raka grlia materice povezano je s polno prenosivim virusnim infekcijama, kao to su genitalni herpes i nekolicina od oko 60 humanih papiloma virusa (HPV), koji esto dovode do pojave genitalnih bradavica. Ali kod mnogih ena koje imaju polno prenosivu virusnu infekciju ne razvije se rak grlia materice, dok druge pak koje dobiju rak nikada nisu imale takve infekcije. Kod ena koje su s polnim odnosima poele pre osamnaeste godine, imale vie polnih partnera, iznele vie trudnoa ili u istoriji bolesti imaju polno prenosivu bolest postoji najvea verovatnoa da e dobiti displaziju ili rak
294
grlia materice. Oigledno je da su genetski sastav i drugi faktori takoe deo sloenih meudelovanja koja izazivaju rak grlia materice. Rak grlia materice je takoe uestaliji kod ena koje pue. Mnogi istraivai se dvoume da li samo puenje izaziva rak grlia materice, ali veruju da bi ono moglo da povea osetljivost na druge bolesti, kao to su virusne infekcije. Zene iji je imunoloki sistem jako oslabljen drugim bolestima, leenjem ili presaivanjem organa podlonije su raku grlia materice. Zene koje su gojazne ili upotrebljavaju kontraceptivne pilule moda su u neto veoj opasnosti.
ene s genitalnim bradavicama i blagom displazijom trebalo bi paljivo pratiti radi moguih znakova raka, ali obino nije nuno nikakvo trenutno leenje. Carcinom a in situ, teka displazija i blago invazivni oblici raka po pravilu se lee hirurkim putem. Povrinski tumori mogu da se lee zraenjem, ali ee se uklanjaju skalpelom, laserskim zracima, kontrolisanim zamrzavanjem ili kauterizacijom. Ako je rak uznapredovao duboko u unutranjost grlia materice ili se proirio na okolne organe, histerektomija - odstranjivanje grlia materice, materice, a mogue i drugih organa - je preko potrebna. Ako se rak proiri izvan predela karlice, zraenjem i moda hemoterapijom mogu da se ublae simptomi i suzbije irenje, ali se retko kad izlee. Svaka ena koja je imala displaziju ili rak grlia materice morala bi redovno da odlazi kod lekara najmanje petgodina posle leenja radi provere da se rak ne bi ponovio.
Svaka ena bi jednom godinje morala da obavi pregled karlice i Papa-test, kojim se pregleda uzorakelija iz grlia materice da bi se videlo da li ima nekih poremeaja. Svim ovim postupcima zajedno otkriva se rak grlia materice u 95 posto sluajeva, esto i mnogo pre nego to se uopte pojave simptomi bolesti. Ako vam nalaz Papa-testa nije u redu, lekar vam moe prepisati antibiotike i ponoviti analizu, budui da i manja infekcija moe uticati na nalaz. Ako ni druga analiza nije u redu, lekar e vam pregledati grli materice i uzeti za biopsiju uzorak svakog tkiva koje mu se uini sumnjivim. Ako se biopsijom potvrdi rak, daljim analizama utvrdie se da li se bolest proirila. Analize bi mogle da ukljuuju rendgensko snimanje beike, zadnjeg creva, ostalih creva i trbune duplje; analize krvi i mokrae; i ispitivanje funkcije jetre i bubrega. Ako ste ikada imali polno prenosivu virusnu infekciju, lekar e morati da zna kojom vrstom bolesti ste bili zaraeni da bi odredio najprimereniji oblik leenja raka grlia materice.
D O P U N S K I NAINI L E E N J A
Obeavajue podruje istraivanja u prevenciji raka svakako je ishrana. Neki dokazi upuuju na to da folna kiselina i beta karotin (vidi vitam inA) pomau pri suzbijanju prekanceroznih i kanceroznih stanja grlia materice. Pacijentkinjama podvrgnutim leenju zraenjem mogu da pomognu dodatne koliine vitamina Bh.
PREVENCIJA
Ako ste ena starija od 18 godina ili mlaa od 18 i polno aktivna, idite jednom godinje na pregled karlice i Papa-test. Ako vam je Papa-test uredan nekoliko godina za redom, lekar e vam moda preporuiti da analizu obavljate ree. Ako upotrebljavate kontracepciju, razmislite o pregradnim ili spermicidnim sredstvima protiv zaea, koja - prema nekom ispitivanju - mogu da smanje opasnost od raka grlia materice u poreenju s hormonskim kontraceptivnim sredstvima. Ako imate vie od jednog polnog partnera, svakako upotrebljavajte prezervative da biste se zatitili od p olno prenosivih bolesti. a
LECEN JE
Veina sluajeva raka grlia materice izlei se ili dri pod kontrolom kombinacijom hirurkogzahvata, hemoterapije i leenjazraenjem. Ceo niz razliitih alternativnih naina leenja mogao bi da se pokae korisnim u ublaavanju propratnih efekata i poboljanju opteg zdravstvenog stanja. (Vidi pod Rak radi podrobnijih obavetenja o nainima leenja.)
G R LI M ATERICE - T E G O B E
SIMPTOMI
se kret iz vagine zelene, sive, bele ili ute boje bol tokom polnog odnosa krvarenje iz vagine, nekad tokom ili posle polnog odnosa neuobiajeno obilne m enstruacije bolni grevi ili oseaj teine u predelu karlice Kod mnogih tegoba s grliem m aterice ne javljaju se nikakvi sim ptom i.

ako im ate obojeni se kret ili sekret neugodnog m irisa; m oda imate in fe k c iju . ako krvarite izm eu m enstruacija ili posle m enopauze; m oda imate infekciju, horm onske tegobe, polipe grlia materice, eroziju grlia materice, materine fibroide ili r a k m a t e r ic e ( vidi M a te r ic a - te g o b e ). Morali bi vam to je mogue pre postaviti m edicinsku dijagnozu.
rli materice je donji deo materice koji je spaja s vaginom. Na sredini se nalazi mali otvor, poznat kao usne grlia materice, koje osiguravaju izlaz za tkivo i krv iz materice tokom menstruacije i omoguavaju ulaz spermatozoidima. Od usana prema materici vodi cervikalni kanal, uzak, oko 2,5 cm dug prolaz. Tokom poroaja grli materice postepeno se otvara, ili iri, omoguavajui raanje deteta. Deo grlia materice koji tri u vaginu prekriven je ruiastim tkivom, koje se naziva ploasti epitel. Deo koji se protee u cervikalni kanal prekriven je crvenim tkivom koje stvara sluz i koje se naziva cilindrini epitel. Mesto gde se ova dva dela susreu mestoje prelaska ploastog epitela u cilindrini. Zapaljenja grlia materice, akutne i hronine, poznate su pod optim nazivom cervicitis. Glavni simptom cervicitisa je obilan sekret iz vagine, sivkaste, zelene, bele ili ute boje, zavisno od vrste infekcije. Ostali simptomi mogu da ukljuuju bolove tokom polnog odnosa. Neke ene s cervicitisom imaju bolove u leima ili oseaj teine u predelu karlice koji su izazvani poveanjem limfnih vorova du ligamenata materice u leima. Druge dve este tegobe s grliem materice su cervikalnaeverzija i cervikalnaerozija. Do cervikalne everzije dolazi kad crveni cilindrini epitel koji oblae unutranjost cervikalnog kanala pone da se stvara na spoljnom vaginalnom deiu grlia materice. Ovaj problem je est kod tinejderki i ena koje su trudne ili uzimaju pilule protivzaea. Cervikalnaerozijajavlja se kad se ruiasti ploasti epitel grlia materice istroi, ostavljajui na povrini crvene otvorene ranice. Mnogeene s cervikalnom everzijom ili erozijom nemaju nikakve simptome, iako ova stanja mogu povremeno da izazovu belkast ili sukrvav sekret iz vagine. Meu ostale tegobe vezane za grli materice ubrajaju se cervikalna stenoza - delimino ili potpuno suenje grlia materice, koje moe da dovede do zaepljenja - i cervikalna inkompetencija, preuranjeno otvaranje grlia materice tokom trudnoe, to predstavlja veliku opasnost od spontanog pobaaja. Na grliu materice mogu da se stvore ciste i polipi. Cervikalne ciste javljaju se bez simptoma i ne zahtevaju nikakvo leenje. Cervikalni polipi obino su isto bezopasni, iako mogu da izazivaju nepravilno krvarenje i sekret. Zbog tih neugodnosti i zbog toga
296
to ponekad utiu na plodnost, cervikalni polipi se esto odstranjuju operativnim putem. Genitalne bradavice mogu takoe da inficiraju grli materice, stvarajui ravna, bezopasna oteenja. Ove bradavice izaziva virus humane papillome, a postoji mnogo podvrsta od kojih se nekolicina povezuje s poveanim rizikom od rakagrlia materice. Jo jedna mogue ozbiljna tegoba s grliem materice je displazija, poremeen rastelija grlia materice. Displazija se smatra prekanceroznim stanjem jer, ako se ne lei, dovodi do raka grlia materice u 30 do 50 posto sluajeva. lako cervikalna displazija pogaa ene svih godina, najee pogaa ene izmeu 25. i 35. godine starosti. ene obolele od displazije nemaju nikakvih oitih simptoma. Jedini nain da bolest otkrijete jeste analizom poznatom pod imenom PAPA-test (vidi Dijagnostiki postupci, str. 298).
C E R V IK A L N I P O LIP I
E N D O C E R V IK A L N I P O L IP
E K T O C E R V IK A L N I P O L IP
UZROCl
Uzroci cervikalnih problema su razliiti. Cervicitis se obino povezuje s drugim infekcijama vaginalnog kanala izazvanim p olno prenosivim bolestim a, kao to su genitalni herpes, hlam idija, trihom onijaza i gonoreja (kapavac). U nekim primerima kidanje ili razdiranje grlia materice tokom poroaja takoe moe da dovede do infekcije. Nije uvek najjasnije ta izaziva cervikalnu everziju i eroziju; ali oko 20 posto ena raa se s everzijom, a ini se da je trenje pri polnom odnosu faktor koji igraznaajnu ulogu kod erozija. Neki lekari smatraju da hormoni sadrani u pilulama za spreavanje zaea i odreene vrste spirale mogu da izazovu cervikalnu everziju i eroziju, kao i cervicitis. Procenjuje se da 95 posto ena ima eroziju grlia materice u nekom trenutku tokom svogivota. Cervikalna stenoza ima ceo niz razliitih uzroka. Neke se ene rode sa zaepljenjem; kod drugih, pak, ono se razvije kao posledica infekcija ili abnormalnih izrataja, kao to su polipi ili materini fibroidi (vidi Materica - tegobe). Hirurki zahvati na grliu materice, kao to su biopsije i kiretae (ili struganja) cervikalnog kanala, takoe mogu da dovedu do zaepljenja. Uzrok cervikalne inkompetencije, koja moe da dovede do prekida trudnoe, nepoznat je, iako se povezivao s hirurkim zahvatima, kao to su pobaaj
Cervikalni polipi su dobroudni izrataji na grliu materice, donjem delu materice koji vodi u vaginu. Dve uestale vrste polipa su endocervikalni polipi (gore, levo), koji se nalaze u samom grliu materice i ektocetvikalni polipi (gore, desno), koji se mogu nai sa spoljanje strane ua grlia materice. Polipi su obino bezopasni, ali u nekim sluajevima mogu se odstraniti manjim hirurkim zahvatom.
u terapeutske svrhe i kiretaa. Abnormalni razvoj grlia materice takoe moe da dovede do cervikalne inkompetencije. One ene ije su majke uzimale sintetiki estrogenski hormon dietilstilbestrol (DES), koji se nekada davao u pokuaju da se tokom trudnoe sprei spontani pobaaj, u veoj su opasnosti od abnormalnosti grlia materice i vagine. Nabotianova (Nabothianova) cista, najea vrsta ciste koja se stvara na grliu materice, javlja se kad se sluznalezda nagrliu materice zaepi. Endometrioza, rastendometrijskogtkiva izvan materine duplje, takoe moe da izazove stvaranje cista na grliu materice, poznatih kao endometriomi. Cervikalni polipi esto nastaju posle infekcije dok organizam pokuava da se oporavi rastom novih elija koje bi trebale da prekriju stare, upaljene elije. Polipi se takoe stvaraju tokom trudnoe i kod ena koje uzimaju pilule protiv zaea, kao posledica hormonskih promena koje podstiu preterani rast tkiva. Cervikalne bradavice prouzrokuje humani papiloma virus (HPV), koji se prenosi polnim dodirom.
G R LI M ATERICE - T E G O B E
NASTAVAK
Cervikalnu displaziju prouzrokuje podvrsta humanog papilloma virusa, koji takoe izaziva i pojavu rakagrlia materice, ali ne razvije se displazija ili rak kod svakoga ko je izloen virusu, to ukazuje na to da isto tako utiu i neki drugi faktori.
AKU PRESU RA Pritiskanjem Tankog creva 3 moete da ublaite ukoenost lea koja nekad prati tegobe s grliem materice. Stavite palac sa strane dlana, neposredno ispod zgloba maloga prsta, izmeu kosti i miia. Pritiskajte jedan minut.
DIJ A GN OS TI K I P O S T U P C I
Prva analiza koja se upotrebljava pri dijagnostikovanju cervikalnih problema je PAPA-test, jednostavan postupak kojim se s grlia materice tapiem ili drvenom patulom pokupe elije i pregledaju pod mikroskopom. Ako PAPA-test ukazuje na prekancerozno ili kancerozno stanje, napravie se i cervikalna biopsija- uzimanje tkiva iz grlia materice radi pregleda. Biopsija se izvodi kolposkopom, posebnim instrumentom za uveavanje. U sluajevima gde se predeo abnormalnog tkiva protee u cervikalni kanal, moda e biti potreban i zahvat poznat kao konizacija, kojim se iz sredita grlia materice uzima komadi tkiva u obliku kupe radi analize. Konizacijase izvodi u bolnici pod optom anestezijom.
Z. Da biste smanjili optereenje na vratni mii koje moe da bude povezano s cervikalnim tegobama, pritisnite Zunu kesu 20. Poloite vrhove oba srednja prsta u udubljenja na korenu lobanje, na udaljenosti od oko 5 cm, s obe strane kime. Cvrsto pritiskajte jedan minut. J Pritiskanjem take Beika 10 moete da
LE EN JE
Neke tegobe s grliem materice koje su bezopasne i bez simptoma, kao to su erozije i Nabotianove (Nabothianove) ciste, esto nezahtevaju nikakvo leenje. Druga oboljenja i tegobe mogu da se lee i alternativnim i konvencionalnim metodama. Ali u sluaju ozbiljnih tegoba s grliem materice, kao to je displazija ili rak, uvek biste morali da traite konvencionalno leenje.
ublaite stres i napetost povezane s cervikalnim tegobama. Pritiskajte jedan minut vlaknaste miie I cm ispod korena lobanje.
Naini leenja tegoba s grliem materice konvencionalnom medicinom zavise od tegobe. Cervicitis se obino lei antibiotikom ili sulfonamidnim lekom. Lekar e vam verovatno preporuiti da se uzdrite od polnih odnosa dok infekcija ne proe kako biste spreili njeno irenje. Kod hroninih sluajeva cervicitisa antibiotici nisu uvek efikasni. Lekar e moda preporuiti da se inficirano tkivo uniti elektrinom kauterizacijom ili kriohirurgijom, kojom se tkivo odstranjuje tako da se zamrzne tenim azotom. Ovi zahvati, koji izazivaju tek slabe greve i ne
Da biste ublaili nen/ozu i razdraenost, pokuajte da pritiskate unu kesu 2 1. Jedan minut pritiskajte srednjim prstom najviu taku na ramenima 2,5 do 5 cm udaljenu od korena vrata. Trudnice bi ovu taku trebalo da pritiskaju lagano.
zahtevaju anestetik, obino mogu da se obave u lekarskoj ordinaciji. Ako je neophodno, cervikalne ciste i polipi mogu hirurki da se odstrane u lekarskoj ordinaciji pod lokalnom anestezijom. Operacija za otklanjanje zaepljenja izazvanog cervikalnom stenozom obino
298
_______
,v. ___________ _
se izvodi u bolnici. Ako vam se grli materice pone zatvarati posle operacije, moda e biti neophodan sledei zahvat da bi se odrao otvorenim. Trudnice s inkompetentnim grliem materice nekada su bile osuene na leanje tokom cele trudnoe. Danas se ovaj problem ee lei zahvatom nazvanim serklaa, koji se sastoji od zatvaranja grlia materice avovima, obino tokom 12. do 16. nedelje trudnoe. Savovi se obino vade u devetom mesecu trudnoe. Veina ena na kojima se izvodi ovaj zahvat moe da rodi decu kroz vaginu. Blai sluajevi cervikalne displazije lee se kauterizacijom, kriohirurgijom ili laserskom hirurgijom, koja se slui zrakom svetla velike snage da bi spalila zahvaeno tkivo. Kod uznapredovalih sluajeva primenjuje se konizacija. Neki lekari preporuuju histerektomiju kod ena s tekom cervikalnom displazijom; ali, to je gotovo uvek nepotrebno. Ako vam se displazija vraa i ne reaguje na leenje, morali biste da obavite analize da se vidi da li moda imate HIV virus (vidi SIDA (AIDS)).
ega 1 minutsedite u hladnoj. Ponovite 3 puta, zavravajui s hladnom kupkom, azatim odmah obucite toplu odeu. Praktikujte sedee kupke svaki drugi dan sve dok vam cervikalna erozija ne zaraste.
Da biste ubrzali leenje cervikalne everzije, ispirajte se rastvorom vode i sireta. Menjajui pH u vagini, tenostza ispiranje moe da pomogne dasezaustavi stvaranje elija crvenog cilindrinog epitela, koje se inae nalaze u materici, na vaginalnoj strani usana grlia materice. Da biste napravili tenostza ispiranje, izmeajte 2 kaike belog sireta s 1 I tople vode. Upotrebljavajte svaki dan dok simptomi ne nestanu.
PREVENCIJA
Uzdravajte se od polnih odnosa ili upotrebljavajte kondome. Ispitivanja su pokazala da to je ena izloenija semenu, nalazi se u veoj opasnosti od displazije i drugih tegoba s grliem materice. Za vreme polnih odnosa upotrebljavajte pregradne metode spreavanja zaea kondome, dijafragmu ili cervikalne kapice. Takve metode pruaju nekakvu zatitu od poln o prenosivih bolesti, koje mogu da dovedu do tegoba s grliem materice. Da biste pomogli da se sprei cervicitis, jedite mnogo sveeg povra i voa. Ove vrste hrane bogate su vitaminom C, beta karotinom (vitamin A i, folnom kiselinom i drugim hranljivim materijama koje jaaju imunoloki sistem i pomau pri suzbijanju nekih infekcija. Ako puite, prestanite. Kod ena koje pue rairenija je pojava displazije i raka grlia materice. Zene s erozijom ili zapaljenjem grlia materice morale bi da obave analize zbog mogue pojave bolesti koje mogu da izazovu neplodnost.
Alternativni naini leenja mogu da pomognu pri reavanju blaih tegoba s grliem materice.
Tenost za ispiranje od kanadske utike (Hydrastis canadensis) preporuuje se za cervicitis i cervikalnu eroziju. Prelijte 1 kaiku ove biljke oljom kljuale vode. Neka preparat odstoji 15 minuta, zatim ga procedite i upotrebite dok je topao. Izlijte u posudu za ispiranje i upotrebljavajte kako pie na pakovanju. Ponavljajte svakodnevno dok simptomi ne nestanu.
HIDROTERAPIJA
Da biste podstakli dotok krvi u grli materice i ubrzali zarastanje cervikalnih erozija, pokuajte naizmenino da primenjujete vrue i hladne sedee kupke. Napunite kadu ili veliku posudu vruom vodom, a drugu hladnom. Sedite 3 minuta u vruoj vodi, posle
G R L O - B O LO VI
SIMPTOMI
Klasini sim ptom i bola u grlu su oseaj peenja ili grebanja u zadnjem delu grla; bol, naroito kod gutanja; i, moda, osetljivost u podruju vrata. Te sim ptom e m oe da prati: kijanje i kaljanje prom uklost curenje iz nosa blaga tem peratura opti um or
vi znamo ta je bol u grlu ili zapaljenje grla. To je jedna od najrairenijih zdravstvenih tegoba, naroito tokom hladnijih meseci u godini, kad su disajne bolesti na vrhuncu. U veini sluajeva grebanje i peenje u grlu prvi su znakovi dadobijate prehladu ili grip. Bol u grlu moe da ukazuje i na tee bolesti. Zato treba da obratite panju na to kako se razvija i da se obratite lekaru ako postoje bilo kakvi znaci da imate neto vie od obinog bola u grlu.
UZROCI
Najmanje devedeset posto bolova u grlu prouzrokuje upala tkiva grla, koju esto pokreu virusne infekcije, ukljuujui prehladu, grip, boginje, ovije boginje, herpes i zaraznu m ononukleozu. Bakterijske infekcije, kao to je veliki kaalj, takoe mogu da dovedu do bola u grlu. Za bol u grlu je najee odgovorna bakterija koja izaziva streptokokno zapaljenje grla, ali bakterija koja je uzrok gonoreje takoe moe da izazove bolove u grlu oralnogenitalnim polnim odnosima. Zivot u pranjavom ili vrlo suvom okruenju moe da bude uzrok upale, grebanja i bola u grlu, a isto tako i prekomerna upotreba ili zloupotreba glasa i stalno puenje i pijenje alkohola. Osobe koje boluju od alergija, upornog kalja ili hroninog zapaljenja sinusa takoe su sklone bolu u grlu. U retkim sluajevima, stalan bol u grlu moe da bude znak mogue kancerozne izrasline u grlu ili usnoj duplji.
OBRATITE SE LEKARU:
ako bol u grlu prati tem peratura via od 38,5 C bez sim ptom a prehlade; to m oe da ukazuje na streptokokno zapaljenje grla koje treba leiti. ako imate i sim ptom e sline gripu koji se ne poboljavaju posle nekoliko dana; to m oe da ukazuje na zaraznu
mononukleozu.
ako prom uklost traje due od dve nedelje; to m oe da bude znak
raka grla ili raka usne duplje.

ako bol u grlu traje due od nedelju dana i praen je slivanjem sluzi iz nosa u drelo; to m oe da bude znak alergije koju treba leiti. ako bol u grlu prati slinjenje i oteano gutanje ili disanje; to m oe da ukazuje na upalu grkljanskog poklopca, koji lei iznad otvora grkljana ili apsces u zadnjem delu grla; kod ove dve retke bolesti potrebna je lekarska pom o.
DIJAGNOSTIKl POSTUPCl
Ako se ini da je va bol u grlu posledica bakterijske, a ne virusne infekcije, lekar moe da vam preporui da se napravi bris grla i kultura uzorka. Ovaj bezbolni postupak sastoji se od uzimanja uzorka sluzi grla za laboratorijsku analizu. Ordinacija vaeg lekara moe da bude opremljena za analizu kulture kroz nekoliko minuta ili ete morati da priekate na rezultate nekoliko dana dok se uzorak poalje u drugu laboratoriju. U sluaju upornog bola u grlu ili prisustva drugih simptoma lekar moe da zatrai dodatne analize kako bi proverio da li se radi o nekoj drugoj bolesti.
300
------------------ ----------------L
e e n je ju t a r n jeg
Za bakterijsku infekciju grla, kao to je streptokokno zapaljenje grla, lekar e najverovatnije da vam propie primenu penicilina ili, ako ste alergini na penicilin, nekog drugog antihiotika, kaotojeeritrom icin, na 7 do 10 dana. Da bi se izbeglo ponavljanjezapaljenja, vrlo je vano primeniti celu propisanu koliinu antibiotika, ak i ako su se simptomi povukli. Antibiotici nemaju dejstvo na bolove u grlu izazvane virusnim infekcijama. Lekarevam najverovatnije preporuiti da se odmarate, pijete mnogo tenosti, grgljate slanu vodu i, ako je potrebno ublaavanje bolova, uzimate acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili paracetam ol. U slobodnoj prodaji dostupne tablete za grlo koje sadre blagi anestetik takoe mogu da olakaju vae tegobe. PAZNJA: Detetu ili mladoj osobi s bolom u grlu nemojte da dajete acetilsalicilnu kiselinu, jer moe da dovede do Rejovog sindroma, retke ali vrlo ozbiljne bolesti.
BO LA U GRLU
N e k e o so b e se b ud e s bolom u grlu, ko ji se zatim, kako dan prolazi, povlai. O vaj iskljuivo ju ta rn ji" bol u grlu esto p ro u z ro k u je spavanje s o tvo ren im ustima, ali m o e da b ude i posledica skupljanja eludane kiseline u grlu tokom noi. A k o m islite da je b o l u grlu posledica spavanja s o tvo ren im ustima, pokuajte u spavaoj so b i da postavite ovlaiva ili ispariva (vaporizator) vazduha (paljivo se pridravajte uputstva o ienju ovlaivaa vazduha). A k o sm atrate da je b o l u grlu posledica skupljanja eludane kiseline, p okua jte da spavate na nagnutom kreve tu . P o lo ite cigle ili daske ispod kreveta , tako da je uzglavlje 10-15 cm vie o d nonog dela kreveta. Slaganje vie jastuka ispo d glave n e e p om oi, je r e vam se telo saviti i tako izazvati jo vei p rid sa k na eludac pogoravajui tegobu. Isto tako, izbegavajte je lo sat ili dva p re odlaska u krevet.
Pogledajte ilustracije na sledeoj strani za tehnike akupresure koje mogu da pomognu da se ublai bol u grlu. Uopteno govorei, alternativni naini leenja usmereni su na oslobaanje od simptoma, iako su u nekim sluajevima usmereni i na leenje stvarnog uzroka bola u grlu.
AKUPUNKTURA
Akupunktura moe da bude vrlo korisna u oslobaanju od bola i smanjivanju zapaljenja grla. Strunjak za akupunkturu e stimulisati take du meridijana bubrega, debelog creva i eluca. (Vidi stranu 76 /77/ Dodatakza informacije o poloaju taaka.)
AROMATERAPIJA
LEEN JE
Bolovi u grlu veinom prolaze sami od sebe, bez ikakvog leenja. Zato biste, u odsutnosti drugih simptoma, mogli najpre da probate alternativne naine leenja bola u grlu. Meutim, ako bol traje due ili posle nekoliko dana pone da se pogorava, trebalo bi da odete na lekarski pregled. Ako se dugo ne lei, streptokoknog zapaljenja grla moe da dovede do reumatske groznice koja moe da oteti srce ili do akutnog zapaljenja bubrega, akutnog nefritisa, koji moe da oteti bubrege.
Masirajte vrat (grlo) i grudi losionom napravljenim od po 2 kapi eukaliptusa (Eucalyptus globulus) i nane (Mentha peperita) pomeane u 2 kaike osnovnog ulja, kao to je biljno ili bademovo.
LEEN JE LEKOVITI M B ILJEM
Za pomo u borbi s infekcijom koja uzrokuje bol u grlu, travari preporuuju nekoliko lekovitih biljaka s antimikrobnim delovanjem. Na prvi znak bola u grlu, pojedite tri svea ena belog luka (Allium
G R L O - B O LO V I
NASTAVAK
sativum) na dan. (Beli luk je prirodni antibiotik i antiseptik.) Ako elite da izbegnete miris belog luka, uzimajte etiri uljne kapsule belog luka na dan. ajevi spravljeni od hidrastisa (Hydrastis canadensis) ili ehinacee (Echinacea spp.) takoe imaju efekta. Da biste pripremili aj od hidrastisa, prelijte olju vrele vode preko 1 kaiice biljke u prahu. Ostavite da stoji 10 do 15 minuta, procedite i popijte. Ponovite postupak tri puta na dan. Za aj od rudbekije stavite 1 do 2 kaiice korena u 1 olju vode i, polako grejui, pustite da provri, smanjite toplotu i ostavite aj da lagano kljua 10 do 15 minuta. Ohladite aj i popijte. Postupak ponovite tri puta na dan. Moete da probate i aj od glatkog sladia (Clycyrrhiza glabra) koji pomae jaanje odbrambenih sposobnosti imunolokog sistema protiv bakterija. Stavite jednu kaiku korena u tri olje vode i lagano kuvajte 10 do 15 minuta. Pijte tri puta na dan. PANJA: Neki oblici sladia deluju na povienje krvnogpritiska. Nemojte da uzimate sladi due od nedelju dana ukoliko niste pod kontrolom lekara. Da biste ublaili neugodnost koju izaziva bol u grlu, pijte ajeve napravljene od kadulje (Salvia officinalis) ili kam ilice (Matricaria recutita). Topla limunada takoe moe da deluje ublaujue. Iscedite sok jednog limuna u 2,5 dl tople vode, dodajte meda premaelji i popijte. Tradicionalni lek amerikih Indijanaca je aj od brestove (Ulmus fulva) unutranje kore. Stavite 2 kaiice aja u prahu u oljicu vode, zagrejte do kljuanja i ostavite da kuva na laganoj vatri 10 do 15 minuta.
HOM EOPATIJ A
AKU PRESU RA Za bol u grlu kod prehlade ili gripe, pokuajte da pritisnete palcem desne ruke Debelo crevo 4, izmeu palca i kaiprsta leve ruke. Cvrsto pritiskajte na kost iznad kaiprsta jedan minut, zatim isto ponovite i na drugoj ruci. Nemojte to da radite tokom trudnoe.
Z. Akupresura moe da pomogne da ublai simptome temperature koja je posledica prehlade. Palcem pritiskajte taku Debelo crevo I I , smetenu na spoljnom kraju lakatnog pregiba leve ruke. Pritiskajte jedan minut, a zatim isto ponovite i na desnoj ruci.
j Za ublaavanje neprijatnosti koju izazivaju bol u grlu i oticanje grla, probajte pritisak na Plua 10. Levim palcem pritiskajte sredinj deo jastuia dlana, na bazi desnog palca. Pritiskajte jedan minut, a zatim isto ponovite i na drugoj ruci.
Homeopati prepisuju nekoliko lekova za bol u grlu. Posavetujte se sa strunjakom za homeopatiju ili probajte ovde navedene lekove. Ako bol nastupi iznenada i prati ga jaka e i promuklost, primenite/4con/fe (6c) tri puta na dan. Ako bol nastupi iznenada i prati ga temperatura, glavobolja i nemir, primenite Belladonnu (6c) tri puta na dan. Ako je bol u grlu poeo postupno i prati ga umor, primenite Ferrum phosphoricum (6c) tri puta na dan. Ako vam je drelo crveno i oteeno, a hladna voda ili led smanjuju bol, primenite Apis (6c) tri puta na dan.
Da biste ublaili nadraenost grla, poloite kaiprste na Tanko crevo 17, u usecima uglova viline kosti, neposredno ispod unih resica. Duboko diite i lako pritiskajte obe strane jedan minut. Ove take su izuzetno osetljive, pa pritisak primenjujte polako i oprezno.
Ako bol u grlu prate simptomi slini gripu, velika slabost i tromost, primenite Gelsem ium (6c) tri puta na dan.
3,02
1 SH R A N A
Na prvi znak bola u grlu uzmite 500 do 6000 mg vitamina C na dan kako biste organizmu pomogli da se bori protiv prehlade i druge virusne infekcije. PAZNJA: ako va organizam nije navikao na velike koliine vitamina C, on ne moe da apsorbuje vie od oko 1000 mg svaka dva sata. Viak e izii iz tela mokraom ili e u nekim sluajevima prouzrokovati pro liv. Isto tako, ako uzimate koliine oko najvie take ovog raspona, pijte mnogo vode kako biste spreili koncentrisanje vitamina C u bubrezima. Neki strunjaci za naturopatsku m edicinu ponovljene bolove u grlu pripisuju nedostatku cinka. Probajte primenu 20 do 40 mg cinka na dan. Ako esto patite od bolova u grlu, posebno ako su povezani s upalama uha, moda ste alergini na neke vrste hrane. Posavetujte se sa specijalistom za alergije.
zadrali paru, nagnite se preko umivaonika dok voda tee. Tokom 5 do 10 minuta duboko diite na nos i usta. Postupak ponovite nekoliko puta nadan.
DOMAI P R E P A R A T I Z A G R G I _I A N J E
LEENJE KOD K U E
Mnogo se odmarajte i pijte mnogo tenosti. Uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili neki drugi lek protiv bolova koji moete da kupite bez recepta. Rastopite u ustima pastile cinka - oko 20 mg cinka svaka etiri sata. Cink moe da ublai bol u grlu i druge simptome prehlade. Da biste ublaili bolove, stavite na grlo topli oblog ili kompresu. Moete da probate i tople meleme od kam ilice: pomeajte 1 kaiku osuenih cvetova kamilice u 1 ili 2 olje vrele vode. Ostavite potopljeno pet minuta, pa ocedite. Umoite istu krpu ili pekir u aj, iscedite i stavite na vrat (grlo). Odstranite kad se ohladi. Postupak ponovite onoliko esto koliko je potrebno. Melem od soli takoe moe da prui olakanje. Pomeajte 2 olje morske soli sa 6 do 7 kaika mlake vode. So treba da bude vlana, ali ne mokra. Poloite so u sredinu kuhinjske krpe, zatim je zamotajte du due strane. Omotajte je oko vrata i preko nje stavite suv pekir. Drite na vratu koliko elite. Za ublaavanje bolova probajte i inhaliranje parom. Pustite da u umivaonik tee vrua voda. S pekirom prebaenim preko glave, kako biste
Da biste isprali sluz i nadraujue materije i ublaili bol u grlu, probajte bilo koje od sledeih sredstavaza grgljanje. Slana voda: Umeajte pola kaiice soli u 2,5 dl tople vode. Kadulja: Stavite 1 do 2 kaiice osuenog lia u 1 olju vrele vode. Ostavite potopljeno 10 minuta, zatim ocedite i hladite dok ne postane mlako. Kam ilica: Potopite 1 kaiicu osuene biljke u 1 olji vode. Jabukovo sire: Umeajte 2 kaiice sireta u 1 olju tople vode. Limun: Dodajte sok jednog limuna u 2,5 dl tople vode. Ren: Pomeajte 1 kaiku rena, 1 kaiicu meda i jednu kaiicu samlevenih klinia u 2,5 dl tople vode. Kupina: Stavite 1 do 2 kaiice lia kupine u 1 olju vrele vode. Ostavite da stoji 10 minuta, zatim ocedite i hladite dok ne postane mlako. Kajenska paprika: Pomeajte sok polovine limuna, 1 kaiku soli i jednu etvrtinu kaiice kajenske paprike (ili vie ako moete da podnesete) u pola olje tople vode. Paprika privremeno smanjuje koliinu hemijskih spojeva odgovornih za nastanak bola koji proizvode nervni zavreci u grlu. Acetilsalicilna kiselina: Rastopite dve smrvljene tablete acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) u olji tople vode. Vodonik-peroksid: Napravite smesu od pola merice vodonik-peroksida i pola merice vode.
PREVENCIJA
Ako esto obolevate od bolova u grlu, menjajte etkicu za zube svaki mesec, jer bakterije mogu da se skupljaju u etkici. Isto tako, svakako bacite staru etkicu za zube kad se izleite od bola u grlu kako se ne biste ponovo zarazili.
GRLO - STREPTOKOKNO ZAPALJENJE
SIMPTOMI
nagla pojava b o la u g r lu tem peratura, ponekad via od 39 C zadnji deo grla je crven i ranjav beli gnoj na krajnicim a osetljivi, izboeni limfni vorovi vrata
izostanak kalja, zaepljenja nosa ili drugih sim ptom a gornjih disajnih puteva
ako istovrem eno dobijete tem peraturu i bol u grlu - to su karakteristini sim ptom i streptokoknog zapaljenja grla koje, ako se ne lei, u tekim sluajevim a m oe da dovede do r e u m a t s k e g r o z n ic e .
ko se u jednom trenutku oseate dobro, azatim iznenada pone jako da vas boli grlo, imate visoku temperaturu i od napada bolesti ste izgubili svu energiju, verovatno imate streptokokno zapaljenje grla. Kad se kae streptokokno zapaljenje podrazumeva se da je uzronik upale streptokokos piogenes (Streptococus pyogenes), uobiajena vrsta bakterija koje mogu mesecima da budu u grlu i nosu ne stvarajui nikakvu tetu. Ispitivanja pokazuju da u oko 18 posto zdravih Ijudi streptokokna bakterija bez ikakvih simptoma ivi u njihovim ustima ili grlu. Meutim, povremeno se ove bakterije okreu protiv vas. Moda ste bili izloeni prevelikom stresu ili je va imunoloki sistem bio suvie optereen borbom protiv virusa koji je uzrokprehlade iligripa. Ili ste bakteriju pokupili" od zaraene osobe. Sta god da je razlog, bakterija koja inae mirno ivi u vaem organizmu moe naglo da pone da oslobaa otrove i upalne materije koje izazivaju bol u grlu i druge simptome. lako se oboleli od streptokoknog zapaljenja grla oseaju izrazito loe, danas se ova bolest lako lei antibioticima kao to su penicilin ili eritrom icin. U stvari, jedan od najveih problema povezan s ovom boleu je da se Ijudi navedu da potrae leenje. Budui da su temperatura i bol u grlu takoe simptomi prehlade i gripa, streptokokno zapaljenje grla esto se zameni sa ovim bolestima. Prehlada ili grip razvijaju se nekoliko dana i obino ih prati kaalj, zaepljenje nosa ili curenje iz nosa i glavobolja. Suprotno tome, streptokokno zapaljenje grla obino nastupi naglo i bez ikakvih drugih simptoma gripe ili prehlade. Streptokokno zapaljenje grla ne sme olako da se shvati. Ako se ne lei, moe vrlo brzo da dovede do nastanka ozbiljnijih bolesti kao to su akutni nefritis (moe da oteti bubrege), meningitis ili reumatska groznica, a sve ove bolesti mogu da budu smrtonosne.
UZROCI
lako po definiciji streptokokno zapaljenje grla izaziva bakterija streptokokus piogenes, i druge bakterije mogu povremeno da prodru u grlo i izazovu sline simptome. Drugi mogui uzroci su stafilokoka, najserija (Neisseria) i hemofilus influence (Hemopbilus influenzae).
Streptokokno zapaljenje grla obino se dobije kad je imunoloki sistem oslabljen. Stres, preoptereenost, iscrpljenost i borbe s virusnim infekcijama mogu da oslabe telesne odbrambene mehanizme i omogue napadstreptokoknogzapaljenjagrla. Poputdrugih infekcija grla, i streptokokno zapaljenje grla obino se pojavljuje tokom hladnijih meseci.
U prolosti, kad su pacijeni imali karakteristino crveno, bolno grlo, visoku temperaturu i bele takice najeziku i krajnicima, oprezan lekar bi uzeo brisgrla i ekao 24 do 48 sati na rezultat (dobijanje kulture). Tada, ako je analiza pokazala da se radi o streptokoki, pacijent je mogao da pone da uzima antibiotike. Kako bi se izbeglo ovo odlaganje - tokom kojeg se infekcija obino pogora - veina lekara odmah je zapoinjala s leenjem antibioticima, ne ekajui nalaze brisa grla. Danas je postavljanje dijagnoze mnogo jednostavnije zahvaljujui brzom streptokoknom testu". Istraivanja pokazuju da je ovaj test, koji traje 20 minuta, jednako precizan kao i daleko sporija analiza kulture (ako brza analiza nije jasno negativna, a vai simptomi ukazuju na upalu grla, lekar moe da uzme i bris grla). Dobra strana brzog testa je da ne treba da uzimate antibiotike ako niste sigurni da je glavni krivac streptokokna bakterija.
Kad uzimaju antibiotike, pacijenti esto brzo primete poboljanje, pa prestanu da uzimaju antibiotike pre nego to popiju celu propisanu koliinu. To moe da ima teke posledice. Prevremeni prestanak uzimanja propisane koliine leka doputa najotpornijim streptokoknim bakterijama, onima kojesu preivele prve koliine antibiotika, da razviju otpornost na lek i da uzvrate udarac u jaem obliku. Stoga, iako moda ponete odmah da se oseate bolje, vano je da uzmete svu propisanu koliinu leka.
Zapaljenje grla je bolest kod koje je konvencionalna medicina izuzetno uspena. Meutim, razliiti homeopatski lekovi mogu da ublae neugodnost bola u grlu i srodnih simptoma.
H O M E O P A T I JA
LEEN JE
Zapaljenje grla najbolje lei konvencionalna medicina - antibiotici su siguran lek koji brzo deluje. Ali ako se ne lei, bolest moe da izazve teke komplikacije.
Za bol u grlu obeleen visokom temperaturom i staklastim oima, uzimajte Belladonnu 12x (tri puta na dan). UPOZORENJE: Budite naroito oprezni kad koristite Belladonnu jer je to preparat od otrovnog lana porodice velebilja. Za bol u grlu koji se pogorava nou, praen obloenim jezikom i zadahom iz usta, primenite M ercurius vivus 12x (tri puta na dan). Kad je bol u grlu jai na levoj strani, posebno nou, pa su vam natekle lezde i teko gutate, primenite Lachesis 12x (tri puta na dan). Ako oseate neobinu osetljivost na hladnou i jake, probadajue bolove i iskaljavate sluz, pokuajte da primenite H epar sulphuris 12x (tri puta na dan). Ako posle jednog dana ne ponete da se oseate bolje, potraite savet strunog homeopate.
K O N V E N C I O N A L N A M ED IC IN A
U veini sluajeva, uobiajena doza penicilina, uzimana 10 dana, izleie infekciju bez ikakvih problema. Veina Ijudi koji su alergini na penicilin mogu da uzimaju razne vrste cefalosporina. Za pacijente koji su alergini i na penicilin i na cefalosporin, lek izbora obino je eritrom icin. Ublaavanje bola u grlu trebalo bi da nastupi za 24 do 36 sati posle poetka uzimanja antibiotika. Za ublaavanje bolova tokom prvih nekoliko sati lekari preporuuju tablete i sprejove za grlo.
PREVEN CIJA
Najbolji nain da se izbegne streptokokno zapaljenje grla je izbegavanje stresa, odmor i jaanje prirodnih odbrana vaeg organizma. Smatra se da prehrambeni dodaci poput vitamina C, beta karotina (vitamin A), i cinka, pa bilje kao to je ehinacea (Echinacea spp.), hidrastis (Hydrastis canadensis) i b eli luk (Allium sativum) jaaju imunoloki sistem.
R U
B O
L O
V I
itajte ovaj stubac da naete svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
bolovi u grudim a koji se mogu iriti prem a vilici, vratu, levoj ruci ili drugim delovim a tela; mogue znojenje, zadihanost, munina, povraanje, strepnja iznenadni bolovi u grudim a uz zadihanost; pogoranje bolova pri dubokom disanju ili kalju, koji m oe stvarati ispljuvak proaran krvlju; znojenje; nesvestica iznenadni bolovi u grudim a uz sve izraeniju zadihanost; pogoravanje bolova pri disanju; moda nedavna povreda grudnog koa jaki bolovi u grudim a koji poinju tokom fizikog vebanja i povuku se posle kratkog odm ora; mogue irenje bolova prem a drugim delovim a tela bolovi u grudim a uz zadihanost i hroptanje; tem peratura i iskaljavanje sluzi; bol koji se pogorava pri dubokom disanju ili kalju bolovi i osetljivost na jednoj strani grudi posle nedavnog teeg kalja, povrede ili operacije grudnog koa
BOLEST/TEGOBA
Srani udar (oteenje sranog m iia)
Krvni ugruaku pluim a (pluna em bolija)
Kolaps plunog krila (pneum otoraks)
Angina pektoris
Zapaljenje plua
Povreen m ii ili rebro
bolovi i stezanje u grudim a; mogui uestali duboki udisaji; ubrzano kucanje srca; trnci i obam rlost na usnama, rukam a ili nogama arei bol, obino u donjem delu grudi, koji se pogorava u leeem poloaju; oseaj kiselosti u ustim a; bol se ublaava podrigivanjem ili antacidim a
Stres\ anksioznost, napad panike
Coruica (gastrointestinalna tegoba)
306
T A UINITI
Ddmah pozovite hitnu pomo. Vidi Srani udar.

O labavite odeu; trud ite se da ostanete sm ireni. A k o neko pred vam a doivi srani udar i prestane da die, prim enite reanim aciju ( vidi Hitna stanja - prva pomo; Prestanak rada srca i disanja).
Ddmah pozovite hitnu pomo radi ukianjanja

jgruka.
O bino se zahteva hospitalizacija radi detaljnih dijagnotikih analiza, ukljuujui i pregled plua.
Ddmah pozovite hitnu pomo. Moda e

norati da vam uvedu cevicu u grudi da bi ;e pluno krilo ponovo naduvalo.
U zro k m oe biti povreda, ali pluno krilo moe da kolabira i samo od sebe, iz nepoznatih razloga.
Ddmah se obratite lekaru ako ve niste pod ekarskom kontrolom zbog angine pektoris. /idi takoe Srana oboljenja.
O stavite puenje, sm anjite koliinu masti u ishrani i pojaajte fizike aktivnosti, ali izbegavajte preterane napore.
Dbratite se lekaru, koji e vam verovatno >repisati antibiotike (ako je izaziva bakterija), iz m irovanje, mnogo tenosti i analgetike. lirujte; stavljajte tople obloge. P ro tiv bolova im otajte grudi elastinim zavojem i/ili uzm ite
Kod upale plua m orate otii kod lekara da vam postavi strunu dijagnozu i odredi program leenja. Pom eranje grudnog koa obino pogorva bolove usled povrede, ali m orate disati dovoljno duboko da o drite normalan oblik plua.
inalgetike. A ko su bolovi uporni, obratite se

skaru da proveri da nije m oda slom ljeno reb ro .
/idi pod navedenim nazivim a.
Stalan stres (koji se m oe povezati i sa sranim oboljenjima) m oe se ublaiti tehnikam a oputanja.
okuajte sa antacidom ili se posavetujte sa skarom u vezi uzimanja drugog ili jaeg leka, i ako se pojave dodatni sim ptom i. /idi Goruica, Vetrovi, Hijatusna kila,
/arenje - problemi.
S T
SIMPTOMI
O ticanje donjeg dela vrata. O toci mogu da budu razliite veliine; od malog voria do opteg poveanja ( vidi iiustraciju na sie d e o j strani). A k o bolujete od hipertireoze (pojaanog luenja horm ona titne lezd e), verovatno ete prim etiti gubitak telesne teine uprkos pojaanom apetitu, ubrzano kucanje srca, povien krvni pritisak, razdraljivost, proliv, slabost miia i drhtanje ruku. A k o bolujete od hipotireoze (nedovoljnog luenja horm ona titne lezd e), osetiete letargiju, usporene telesne i m entalne funkcije, potitenost, usporeno kucanje srca, preosetljivost na hladnou, zatvor, nekontrolisano poveanje telesne teine i obam rlost ili trnce u rukam a.
ua je naziv za bilo koju od nekoliko vrsta izraslina u titnoj lezdi smetenoj u donjem delu vrata. U sluaju Bazedovljeve (Basedovvljeve) bolesti dolazi do opteg poveanja cele titne lezde. Drugi oblik oboljenja je vorasta guavost, a nastaje kada, usled pojave jedne ili vie kvrica ili adenoma, titna lezda postane hiperaktivna. Guavost moe da bude privremeni poremeaj koji e se povui samostalno i bez leenja, ali i simptom nekog potencijalno opasnog oboljenja titne lezde koje zahteva lekarsku pomo (vidi Stitna lezda - tegobe).
UZROCI
Guavost nastaje kad titnalezda lui previe (hipertireoza) ili premalo (hipotireoza) hormona tiroksina. Ovaj poremeaj moe da se javi kad hipofiza izazove poveanje titne lezde kako bi podstakla pojaano luenje tiroksina. Pa ipak, najei uzrok guavosti je nedostatak joda, kljunog sastojka, nunog za proizvodnju tiroksina. Kako bi nadoknadila podbaaj u proizvodnji tiroksina, titna lezda poinje da raste. Nekad je lagano poveanje lezde dovoljno kako bi se ispravio poremeaj, ali ako gua oteava normalno disanje, mora se leiti ili ukloniti. Drugi oblik poveanja titne lezde je povremena ili endemska guavost, a nastaje kad ishrana sadri prevelike koliine namirnica kao to su soja, vedska repa, kupus, kruke, kikiriki i spana. Ove namirnice oteavaju proizvodnju tiroksina time to slabe sposobnost titne lezde da apsorbuje jod. Lekovi kao to su propiltiouracil i fenolbutazon i lekovi na bazi joda mogu da imaju isto dejstvo.
ako im ate poveanu guu i pri tom e oseate vrtoglavicu, im ate prom ukao glas ili teko gutate; gua verovatno pritiska vratnu ilu, dunik, jednjak ili ivac koji vodi do grkljana. Izraslina se m ora leiti, a po potrebi i ukloniti hirurkim zahvatom .
D IJA GN O STI K I P O S T U P C I
Gua moe da bude dovoljno velika da je vidite ili osetite dodirom, a moe da ostane i neotkrivena sve do rutinskog lekarskog pregleda. U svakom sluaju, prvi je zadatak lekara da utvrdi da li je gua simptom nekog teeg poremeaja titne lezde. Test akumulacije radio-joda u titnoj lezdi utvrdie koliinu radio-joda koju titna lezda moe da apsorbuje u odreenom vremenskom periodu. Pojaana apsorpcija joda moe da ukazuje na hipertireozu; sniene vrednosti verovatno ukazuju na hipotireozu. Analize krvi takoe mogu da ukau na nepravilnosti u radu titnelezde.
308
T IT N A L E Z D A \ l
Alternativni naini leenja guavosti pokuavaju da podstaknu proizvodnju tiroksina i povrate izgubljenu hemijsku ravnoteu organizma.
U VEAN A T IT N A ..... LEZD A
N O RM ALN A T IT N A LEZD A ...
KINESKO
LEKOVITO
BILJE
* jtfg*
Koren notoginsenga (Panax notoginseng) i meavina tang-kuei mogu da poboljaju smanjenje gue. Obratite se strunjaku kako bi vas savetovao o potrebnim koliinama ovih biljnih preparata.
titnoj lezdi, smetenoj u donjem delu vrata ispred dunika, trebajod kako bi proizvela potrebne koliine izuzetno vanog hormona. Ako hranom ne unosite dovoljne koliine joda u svoj organizam, lezda jednostavno poinje da raste u pokuaju da ispuni svoje proizvodne norme, Poveana titna lezda koju nazivamo gua ponekad moe da bude vrlo neprijatna ili preterano aktivna, pa u tom sluaju moramo da je uklonimo hirurkim putem.
Kako biste ublaili poremeaj izazvan nedovoljno aktivnom titnom lezdom, pokuajte tri puta na dan da uzimate preparat od morskih trava (npr. Fucus vesiculosus). Uzimajte ga u obliku tablete ili aja koji se priprema 10 minutnim kuvanjem 2 do 3 kaiice suene morske trave u jednoj olji kipue vode.
-------------------- -------------------P
rsto h vat
PREVENCIJE
LEEN JE
Ponekad guavost nezahteva nikakvo leenje, posebno kad je gua mala i kad uspeno podstie proizvodnju tiroksina. Meutim, ako je pojava gue posledica pojaanog rada titne lezde, pri emu se ne stvara dovoljna koliina tiroksina, ili ako vam gua smeta, obratite se lekaru.
Razni prehram beni oblici dodatnih koliina joda koje organizam upotrebljava za proizvodn ju tiroksina pokazaii su se izuzetno korisnim oru jem u b o rb i p ro tiv guavosti. Ljudi ko ji ive u priobalnim podrujim a obino dobijaju dovoljne koliine joda iz hrane, pijae vod e pa ak i iz m o rske maglice. M eutim , Ijudi ko ji ive u planinskim predelim a ili unutranjosti kontinenta, ne nalaze dovoljne koliine joda u p rirod i. U S A D je b ro j obolelih drastino smanjen kad su 1924. godine proizvod a i p o e li jo d ira ti kuhinjsku so. Stavie, o d 1970. godine u S A D nije zabeleen ni jedan sluaj nedostatka joda, nasuprot zemljama u razvoju kao to je Indija, ko je nisu uvele praksu jodiranja kuhinjske soli. U tim zemljama guavost ostaje i dalje vrlo e st porem eaj. m
Ako morate da se podvrgnete leenju, uzimanje dodatnih koliina joda ili sintetikog hormona kao to je levotiroksin moe da sprei prekomerno luenje hormona hipofize koje dovodi do poveanja titne lezde. Kad lekovi ponu da deluju, titnalezda e poeti postepeno da se vraa na svoju normalnu veliinu. Meutim, izrazito velika vorasta gua praena oteenjem unutranjeg tkiva, ne moe da se smanji hormonskim leenjem. Ako vam gua izaziva neugodnost, ako je uzrok prekomernog luenja tiroksina ili postane kancerozna, verovatno e biti neophodno hirurko uklanjanje cele titne lezde.
SIMPTOMI
Rak guterae obino nem a sim ptom a dok ne doe u uznapredovali stadijum . Sim ptom i koji mogu da se pojave, prem a tipinom redu pojavljivanja, ukljuuju: znaajan gubitak teine praen bolovim a u trbuhu - najverovatniji su znakovi upozorenja nejasno, ali postepeno pogoravanje bolova u trbuhu, esto vrlo jakih nou, koji mogu da se ire u donji deo lea tegobe sa varenjem kao to je proliv, zatvor, bolovi izazvani vetrovim a, nadutost ili podrigivanje munina, povraanje, gubitak apetita, sm anjivanje telesne teine
utica, oznaena ukastom

bojom koe ili beonjaa nagla pojava dijabetesa crna ili krvava stolica, koja ukazuje na krvarenje iz sistem a za varenje N e k e retke vrste raka guterae prouzrokuju horm onsku neravnoteu koju prate posebni sim ptom i: periodi slabosti, znojenja, ubrzanih otkucaja srca, razdraljivosti ili rum enilo koe zbog niskog nivoa eera u krvi sim ptom i uznapredovalog ira na elucu, poput bolova u elucu i vodenastog proliva, otporni na antiulkusne lekove
uteraa, mala lezda smetena duboko u trbunoj duplji, ima dve osnovne uloge: snabdeva creva sokovima za varenje i izluuje hormone, ukljuujui insulin, koji reguliu korienje eera i skroba u organizmu. Endokrine elije guterae zaduene su za hormonsku regulaciju i oblikuju ostrvca koja se uglavnom nalaze u repu i telu lezde. Egzokrine elije, koje se prema endokrinim nalaze u odnosu 99:1, rasprene su po celoj lezdi i vane su za varenje. Bar 90 posto raka guterae otpada na rak egzokrinih elija, a obino se javlja u glavi lezde. Rak endokrinih elija ili rak ostrvastih elija, raste sporije, uglavnom ga je lake leiti i javlja se dosta retko. U ranoj fazi rak guterae izaziva malo simptoma, a veina simptoma raka guterae moe pogreno da se pripie dobroudnijim poremeajima varenja. Zbog toga se ova bolest retko otkrije pre nego to se krvotokom ili limfnim sistemom proiri na okolna tkiva i udaljene organe. Samo nekoliko vrsta raka endokrinih elija verovatno e biti rano otkriveno, i to zato to proizvode nenormalno velike koliine hormona koje dovode do razotkrivajue hormonske neravnotee. Kao i veina drugih vrsta raka, rak guterae je bolest starijeg doba. Obino nastupa posle ezdesete godine. ee se javlja kod mukaraca nego kod ena i veinom je neizleiv. Uestalost raka guterae porasla je zajedno s poveanjem prosenog ivotnog doba. Rak guterae jedan je od najsmrtonosnijih oblika raka.
UZROCI
Osim poodmaklog doba, glavni rizini inilacza rak guterae je puenje. Puai su izloeni tri puta veoj opasnosti od ove bolesti nego nepuai. Osobe koje su esto izloene odreenim naftnim proizvodima takoe su izloene veoj opasnosti. Preterane koliine masti i belanevina u ishrani isto tako mogu da podstaknu razvoj bolesti. Dijabetes je takoe povezan s rakom guterae: deset do dvadeset posto bolesnika s dijagnostikovanim rakom guterae ima i dijabetes. Druge bolesti povezane s rakom guterae ukljuuju nasledni pankreatitis, upalu guterae (vidi
ako bilo koji od gore navedenih sim ptom a traje due od dve nedelje. Le kar treba tem eljno da vas pregleda.
TUMORI GUTERAE
LEENJE
Pogledajte Rak radi dodatnih informacija o dole opisanom konvencionalnom leenju. KO N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Budui da je veina tumora guterae u trenutku postavljanja dijagnoze u uznapredovalom stadijumu, izleenje je retko ostvarljivo. Umesto toga, leenje obino ima za cilj produenje preivljavanja i uklanjanje neprijatnih simptoma. Hirurki zahvat moe da izlei rak samo ako se nije proirio izvan guterae. Hirurg, ako je mogue, uklanjazloudni tumor i ostavlja to je mogue vei deo guterae kako bi bio mogu dalji rad organa. Ipak, ee mora da se odstrani itava guteraa. Tada bolesnik mora do kraja ivota da uzima vetake enzime i hormone, ukljuujui insulin. U nastojanju da im se produi ivot ili da se ublae simptomi, bolesnici posle operativnogzahvata mogu dase leezraenjem ili hemoterapijom-zavisno od vrste raka. Rak egzokrinih elija najbolje reaguje na zraenje, ponekad u kombinaciji s hemoterapijom, dok rak endokrinih elija najbolje reaguje na hemoterapiju. Kod uznapredovalog raka guterae propisuju se i lekovi, obino narkotici, kao sredstva protiv bolova. DODATNl N A IN I L E E N J A Mnogi oboleli s uznapredovalim rakom guterae trpe jake bolove. Osim uzimanja analgetika koji se izdaju na recept, bolesnici mogu da pokuaju da smanje bolove masaom, akupunkturom i biofidbekom kao i tehnikama oputanja kao to su voena vizualizacija i samohipnoza.
Rak se najee javlja u glavi guterae, gde moe da utie na procese varenja. Ako kancerozna tvorevina zatvori uni put koji povezuje jetru i unu kesu s guteraom ( UVEANA SLIKA G O R E), u ne moe da otie u tanko crevo, a to onemoguava varenje. Sekundarni rezultat je utica, est simptom raka guterae.
Guteraa - tegobe), Gardnerov sindrom oznaen stvaranjem tvorevina s unutranje i spoljne strane debelog creva, neurofibromatozu ili elefantijazu i multiplu endokrinu neoplaziju, stanje koje podstie rast dobroudnih tumora ostrvastih elija. Sve ove bolesti su nasledne. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI U otkrivanju raka guterae lekar se oslanja na slike lezde. Najee analize su ultrazvuk i CT-ispitivanja trbuha. Ako je preko potrebno, mogu da se dobiju tane slike uvoenjem endoskopa kroz usta do guterae, injiciranjem kontrasta i zatim rendgenskim snimanjem. Endoskopski moe da se uzme i uzorak tkiva za biopsiju. Ako biopsija potvrdi dijagnozu raka, izvode se dalje analize kako bi se ustanovio stepen rairenosti bolesti. Nekad je nuan istraivaki hirurki zahvat, kako bi hirurg direktno analizirao tumor, odredio jesu li zahvaeni limfni vorovi i uzeo uzorke tkiva za mikroskopsku analizu.
P REV EN C IJA
Rak guterae nije lako spreiti, ali mogu da se preduzmu mere za smanjivanje rizika. Ako radite s naftnim proizvodima, izbegavajte nepotrebna izlaganja takvim materijama i isparavanjima. Ako puite, odmah prekinite.
GUTERAA - TEGOBE
SIMPTOMI Akutni pankreatitis:

nagli, intenzivni bol u sredini trbuha, koji esto poinje dvanaest do dvadeset etiri sata posle obilnog obroka ili p reko m erne konzum acije pia. Bol m oe da se iri u lea. tem peratura m unina ili povraanje hladna i lepljiva koa naduven i osetljiv eludac ubrzan puls
Hronini pankreatitis:
intenzivni, dugotrajni bolovi u trbuhu, koji mogu da se ire u lea i grudni ko; bolovi mogu da budu postojani ili povrem eni obilne stolice izrazito neprijatnog m irisa m unina i povraanje gubitak teine nadutost trbuha
ronini pankreatitis i akutni pankreatitis su upale guterae, lezde koja proizvodi enzime za varenje i hormon insulin, uz iju pomo telo prerauje eere i masti. Simptomi akutnog pankreatitisa obino su teki i treba ih leiti. Ako se pankreatitis ne lei, mogu da se razviju ciste, apscesi i moe da doe do isticanja soka guterae u trbunu dupIju, to moe da izazove druge dugotrajne tegobe. Sok je jedna od komplikacija akutnog pankreatitisa koja moe da bude smrtonosna. Hronini pankreatitis razvija se tokom vie godina, obino posle dueg perioda ponovljenih napada akutnog pankreatitisa. Hronini pankreatitis moe da onemogui luenje enzima za varenje hrane. Stanje koje nastaje kao posledica ovog poremeaja, poznato kao egzokrina insuficijencija, glavna je osobina hroninog pankreatitisa, a ogleda se u postepenom ili naglom gubitku teine i stolicama izrazito neprijatnog mirisa. Hronini pankreatitis moe da dovede i do dijabetesa i kalcifikacije guterae, stvaranja malih i tvrdih taloga u guterai.
UZROCI
Akutni pankreatitis povezan je s preteranim konzumiranjem alkohola, kamenom u u i, virusnim i bakterijskim infekcijama, primenom odreenih lekova i blokadom izvodnog kanala guterae. Izgleda da ovi faktori podstiu enzime za varenje guterae na delovanje protiv same guterae izazivajui oticanje, krvarenje i oteenje krvnih sudova guterae. Vie od polovine obolelih od hroninog pankreatitisa pije previe alkohola. Preterano konzumiranje alkohola najei je uzrok egzokrine insuficijencije kod odraslih. (Vodei uzrok egzokrine insuficijencije kod dece je cistina fibroza.)

ako m islite da imate zapaljenje guterae. Bolesnicima s akutnim zapaljenjem guterae treba lekarska pomo kako bi se izbegle ozbiljne, moda po ivot opasne komplikacije. Hronini pankreatitis isto treba da se lei na takav nain. ako nastavite da gubite teinu posle leenja pankreatitisa; moda se radi 0 komplikaciji koja spreava normalno varenje hrane. ako ste bledi, imate hladnu i lepljivu kou, srce vam ubrzano kuca ili ubrzano diete; moda ste uli u ok 1potrebna vam je hitna medicinska pomo. (Vidi takoe Hitna stanja -

Lekar e kod pregleda verovatno da palpira trbuh ispitujui osetljivost. Proverie da li imate snien krvni pritisak, blago povienu temperaturu i ubrzan puls. Napravie analize krvi kako bi ustanovio da li postoje abnormalni nivoi enzima guterae, belih krvnih zrnaca, eera i kalcijuma u krvi. Rendgenski snimak stomaka pokazae da li se guteraa kalcifikovala. Ultrazvuk i CT otkrie mogue probleme saunim putem.
prva pom o: Sok, str. 64.)
Za dijagnostikovanje hroninog pankreatitisa lekare uzeti uzorke krvi i stolice i analizirati mogu viak masnoa, znak da guteraa vie ne proizvodi dovoljno enzima za varenje masti. Moda ete morati da uinite test stimulacije kako bi se ocenilo koliko enzima za varenje guteraa otputa u dvanaestopalano crevo. Moda e da urade i ispitivanja za eernu bolest.
K IN ESKA MEDICINA
Strunjakza kinesku medicinu leie upalu guterae u kontekstu potpune neravnotee telesnih sistema.
Kombinacija jednakih delova glicerata iz biljaka Chionanthus virginicus, Chelone glabra i Silybum marianum moe da pobolja varenje masti. Uzmite jednu kaiicu smese tri puta na dan.
ISHRANA
LEEN JE
Konvencionalna medicina lei rak guterae lekovima, dijetom i hirurkim zahvatom. Alternativni naini leenja usredsreuju se na ublaavanje simptoma upale guterae i ouvanje sveukupnogzdravlja.
Ako ste doiveli napad akutnog pankreatitisa, lekar e pokuati da zaustavi oticanje enzima guterae intravenskim hranjenjem. Za bolove moete da dobijete jak analgetik meperidin. Moda e morati da vam ispumpaju eludac pomou cevice koja se uvodi kroz nos. Ako je pankreatitis izazvan kamenom u ui ili zaepljenjem kanala guterae, moda e, kad se simptomi smire, biti potreban hirurki zahvat. Ako bolujete od hroninog pankreatitisa, lekar e da se usredsredi na ublaavanje bolova, pazei da ne postanete zavisni od analgetika. Leie i komplikacije koje utiu na kvalitet varenja. Moda ete prmati vetako enzimsko leenje za obnavljanje sposobnosti probavnog trakta da razgrauje hranljive materije. Na ovaj nain e se smanjiti i uestalost novih napada. Moraete da izbegavate masnu hranu i uzdravate se od alkohola. Ako bolovi ne reaguju na lekove, moda e trebati operativnim zahvatom da se odstrani oteeno tkivo guterae, ali to je poslednja mera.
Uzmite dodatke hroma, 300 miligrama na dan, to e da pomogne odravanju normalnog nivoa eera u krvi. Dodatne koliine vitamina C, kao i vitamina B grupe s dodatnim nijacinom (B3) i pantotenskom kiselinom (B5) mogu da pomognu u smanjivanju stresa i borbi protiv infekcije. Nemojte piti alkohol.
REFLEKSOLOGIJA
Pritiskajte podruje nadbubrene lezde kako biste telu pomogli u borbi protiv infekcije, podrujazaeludac i guterau kako biste poboljali varenje i podruje solarnog pleksusa za ublaavanje stresa. (Vidi 19. stranicu za pojedina podruja.)
PREVEN CIJA
Ograniavanje konzumiranja alkoholnih pia na jedno do dva na dan, znaajno e smanjiti opasnost od upale guterae. Ali ako ste oboleli od pankreatitisa, treba potpuno da prestanete da pijete. Svako konzumiranje alkohola poveava opasnostod novih napada. Kontrolisanjem telesne teine, zdravom ishranom i nainom ivota moete da spreite nastanak kamena u ui.
Alternativna leenja mogu se koristiti u kombinaciji s konvencionalnom medicinom kako bi se poboljala sveukupna reakcija na medicinsko leenje. Budui da i akutni i hronini pankreatitis treba konvencionalno leiti, pre primene drugih naina leenja posavetujte se o njima sa svojim lekarom.
T A
J E ,
T E A
SIMPTOMI
imate oseaj da hrana koju gutate ne prolazi do kraja; mogu bol u grudima kad legnete ili se nagnete prema napred; mogue je da vam ponestaje daha
BOLEST/TEGOBA
Hijatusna kila; goru ica ; neeljena dejstva anksiozn osti
oteano gutanje, moe da bude praeno bolom u grlu
Niz bolesti i tegoba, ukljuujui upalu krajnikz disajne a lergije; stre p to k o k n o zapaljenje g r laringitis; ranice na glasnicam divertikule a; (m uplje kesice tkiva koje se stvaraju u zidu ale jednjaka i mogu s vremenom da pregrade sam jednjak) ili apsces grla
dok jedete, hrana vam zapne u grlu, a moete takoe da oseate otar bol
Neki predmet vam je zapeo u grlu
oteano gutanje koje se postepeno, tokom vremena pogorava; gubitak teine od 5 ili vie kilograma tokom proteklih 6 meseci iznenadno, izuzetno oteano gutanje; oseaj davljenja ili guenja; ubrzan puls; topla i rumena koa; moete da oseate smetenost
Moe da se radi o raku drela
A le rg ije ; moe da se radi o anafilaktikom

oku (snana alergijska reakcija koja izaziva oticanje tkiva, spreavajui naravno protok krvi, u tkivima se javlja glad za kiseonikom
314
TA DA URADITE
J om < islite da im ate hijatus herniju, idite a lekarski pregled. Za goruicu uzmite ntacide koji su u slobodnoj prodaji i izbegavajte adraivae kao to su m asna i zainjena rana, alkohol, duvan i kofein. Za ublaavanje nksioznosti (teskobe), odaberite tehnike putanja kao to su joga ili m editacija, koje su am bliske i koje ete redovno prim enjivati. osavetujte se s lekarom. Neke od moguih zroka vaih simptoma potrebno je struno leiti.
Ako bolujete od hijatus hernije, jedite etiri ili pet m alih obroka na dan umesto tri velika i jedite polako.
Ako imate bakterijsku infekciju, antibiotici mogu da je izlee. Tegobe s glasnicam ukljuuju polipe a (otoci na glasnikim membranama) i pevake vorie (zadebljanja) koji su obino posledica ponovljenog napinjanja glasa. Najbolji postupak je odmaranje glasa tokom nekoliko nedelja.
J o se guite i ne moete da diete, primenite < lajmlihov (Heimlichov) zahvat (Vidi Hitna tanja - prva p om o: Cuenje). Ako predmet e moete u potpunosti da odstranite iz grla i ako je gutanje i poto je predmet naizgled dstranjen jo teko ili su prisutni bolovi,
Ako pri pokuaju gutanja oseate otar bol, ne pokuavajte da ispirate predmet tenou, jer na taj nain moete da izazovete oteenja jednjaka i drugih tkiva.
dmah potraite lekarsku pomo.

)dm se javite lekaru. Rano postavljanje ah ijagnoze poveava verovatnou uspenog ienja. J o sumnjate na anafilaktiki ok, potraite < ledicinsku pomo (Vidi Hitna stanja 'omo: Sok). Dok ekate na hitnu pomo, ratite pacijentovo disanje i puls i nemojte a dopustite da ita jede ili pije. Rak grla najee pogaa osobe starije od 40 godina, naroito osobe koje dugo pue ili konzumiraju preterane koliine alkohola. Najei uzrok anafilaktikog oka je osetljivost na antibiotik penicilin. Ako znate da imate jaku, specifinu alergiju (kao to je alergija na ubod pele) zamolite lekara da vam nabavi pribor za hitne situacije koji e vam pomoi da spreite anafilaktiki ok.
315
HEPATITIS
SIMPTOMI
Mnogi sluajevi hepatitisa nikada se ne dijagnostikuju je r se sim ptom i hepatitisa tum ae kao sim ptom i g r ip a , a ponekad ih ni nema. Uobiajeni sim ptom i hepatitisa su; gubitak apetita um or neznatno poviena tem peratura bol u m iiim a ili zglobovim a m unina i povraanje bol u stomaku
Manje uobiajeni simptomi su:

tam na m okraa svetla stolica u tic a opti svrab neobino m entalno stanje, otupelost ili kom a
ako se ovi simptomi nalik simptomima gripa ne povuku ili se, tavie, pojaaju. Hronini hepatitis moe da dovede do ciroze je tre pa ak i sm rti. ako prijatelj I lan porodice oboli li od hepatitisa. Uzronici ovog oboljenja ve b se m i ogli nalaziti i u vaem organizmu. ako se vai simptomi pojave posle boravka u zem u kojoj je rairen lji hepatitis. Nije iskljueno da ste se zarazili ovom boleu tokom boravka u toj zem lji.
epatitis je opti naziv za zapaljenje jetre, a koristi se za grupu virusnih oboljenja koja poznajemo pod nazivom hepatitis A, B, C, D ili E. jo jedan oblik hepatitisa, a najee je posledica zloupotrebe alkohola ili lekova i trovanja otrovnim materijama iz okoline. Hepatitis je najea od svih zaraznih bolesti. Svake godine ameriki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti zabelei gotovo 70 000 novih sluajeva, astrunjaci procenjuju daje u SAD broj Ijudi koji boluju od hepatitisa blii brojci od 500 000. Mnogi sluajevi hepatitisa prou potpuno nezapaeno jer se hepatitis pogreno dijagnostikuje kaogrip. Hepatitis je ozbiljna bolest jer naruava mnogobrojne funkcije jetre. Izmeu ostalog, jetra proizvodi u kako bi poboljala varenje hrane, regulie hemijski sastav krvi i nadgleda mogue tetne materije u krvotoku. lako petvrsta virusa koji izazivaju hepatitis mogu da se prenose na razliite naine, njihovo dejstvo na jetru je uvek isto; izazivaju infekciju i zapaljenje. Akutna faza oboljenja po pravilu traje dve do tri nedelje. Potpuni oporavak traje otprilike devet nedelja. lako se veina pacijenata oporavi od hepatitisa i stekne doivotni imunitet, manji broj (otprilike jedan posto) umire tokom akutne faze bolesti. Kod nekih se pacijenata razvije hronini oblik oboljenja, gde upala jetre traje gotovo est meseci ili due. Hronini hepatitis moe da izazove cirozu je tre , a nekad i smrt.
UZROCI
lako je njihovo dejstvo na jetru jednako i imaju iste ili sline simptome, razliiti oblici hepatitisa ire se na razliite naine. U sluaju virusnog hepatitisa, teina i trajanje bolesti znatno zavise o vrsti organizma - uzronika. Hepatitis A, koji se najee iri oralnim putem kao posledica izmetom zagaene hrane ili vode, smatra se najmanje opasnim oblikom bolesti jer ne dovodi do hronine upale jetre. Virus hepatitisa A najee se iri nepravilnim, nehigijenskim rukovanjem hranom, dolaskom u dodir sa zaraenim lanovima domainstva, putem zajednikih igraaka u dejim vrtiima ili uzimanjem sirovih koljki izzagaenih voda.
Hepatitis B, najraireniji je od svih virusa hepati: sa, a samo u SAD svake se godine njime zarazi 300000 Ijudi. Virus moe da se prenese s majke na dete pri poroaju ili neposredno posle njega, a prenoenjem virusa s odraslih na decu i obrnuto mogu da se zaraze cele porodice. Hepatitis B prenosi se i polnim putem, transfuzijom krvi ili upotrebom ve korienih igala meu zavisnicima. U otprilike treini sluajeva hepatitisa B, uzrok ne moe da se utvrdi. Veina obolelih u potpunosti se oporavi, a manjem procentu to ne uspe, jer bolest prelazi u hronini hepatitis, a nekad i cirozu je tre . Ljudi koji boluju od hroninog hepatitisa postaju prenosnici virusa, to znai da mogu da zaraze druge Ijude ak i kad se njihovi simptomi povuku. Samo jedan do dva posto sluajeva hepatitisa B zavrava smru. Hepatitis C najee se prenosi krvlju ili zaraenim iglama. lako se usluaju hepatitisa C javljaju vrlo blagi simptomi ili ih uopte nema, 20 do 30 posto hroninih nosilaca virusa obolee od ciroze je tre u roku od najvie 10 godina. U treini sluajeva hepatitisa C, uzrok bolesti nije poznat. Hepatitis D javlja se uglavnom kod Ijudi ve zaraenih hepatitisom B i tako dodatno pogorava bolest. Moe da se prenosi s majke na dete ili polnim putem. lako je najmanje rairen od svih virusa hepatitisa, hepatitis D je skoro najopasniji jer se radi o dva razliita oblika bolesti koji deluju istovremeno. Hepatitis E javlja se uglavnom u Aziji, Meksiku i Africi. U SAD je zabeleeno samo nekoliko sluajeva, i to uglavnom kod Ijudi koji su se vratili iz zemlje u kojoj je bolest rairena. Kao i hepatitis A, i ovaj oblik bolesti iri se putem zagaenja izmetom i ne razvija se u hronini oblik. Ipak, veruje se da je hepatitis E neto opasniji nego hepatitis A, pre svega za trudnice. Hepatitis izazvan zloupotrebom alkohola, otrovnih materija ili lekova moe da dovede do upale jetre i pojave simptoma jednakih onima koje izazivaju virusni oblici hepatitisa. Ovaj oblik hepatitisa ne izazivaju mikroorganizmi, ve preterana i hronina potronja alkohola (vidi Alkoholizam ), trovanje otrovnim materijma iz okoline ili zloupotreba nekih lekova koji se dobijaju na recept, ali i odreenih lekova koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, poput paracetamola.

Kad simptomi ukazuju na pojavu hepatitisa, lekar uzima uzorke krvi i proverava prisustvo mikroorganizama - uzroka bolesti. Kasnije moe da napravi jo neka testiranja krvi, ak i posle povlaenja simptoma, kako bi proverio postojanje eventualnih komplikacija i utvrdio da li je pacijent nosilac zaraze. Lekar takoe moe da napravi biopsiju jetre, odnosno da uzme uzorak tkiva kako bi utvrdio stepen njegove oteenosti. Biopsija se izvodi uvoenjem igle u jetru i izvlaenjem uzorka tkiva, koje se zatim alje na laboratorijsku analizu.
LEEN JE
U leenju veine oblika hepatitisa koristi se svega nekoliko specifinih lekova. Konvencionalni pristup leenju za sve oblike hepatitisa predvia mirovanje i leenje propisanom dijetom i nastojanje da se zaustavi napredovanje bolesti. Neki alternativni oblici leenja, kad ih primenjuje strunjak, mogu uspeno da dopune konvencionalno leenje i ublae simptome hepatitisa.
UVAJTE SE SKRIVEN IH O PASN O STI Budui da jetra ima kljunu ulogu u preradi lekova, alkohola i otrovnih materija u krvi, oboleli od hepatitisa verovatno e primetiti da odreeni lekovi, alkoholna pia i biljni preparati koji su inae potpuno bezopasni za organizam, dodatno oteavaju bolest. Ako bolujete od hepatitisa, ne pokuavajte da se leite sami. Obratite se lekaru ili strunjaku alternativne medicine. Izbegavajte alkohol i proverite s lekarom da li smete da upotrebljavate pilule protiv zaea, antibiotike i lekove koje moete da nabavite bez lekarskog recepta. Svakako obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate, ukljuujui i naoko bezopasne lekove poput acetilsalicilne kiseline (Aspirina) i paracetamola.
HEPATITIS
NASTAVAK
lako e vam lekar preporuiti mirovanje u krevetu, jednostavno ograniavanje telesne aktivnosti ponekad e biti dovoljno da se oseate bolje. Osnovno pravilo je sledee: ako se dobro oseate, ustanite iz kreveta; ako se ne oseate dobro, odmarajte se ili lezite. Izbegavajte dodir s drugim Ijudima kako se virus ne bi irio. Pravilna ishrana vrlo je vaan inilac u leenju svih oblika hepatitisa. U veini sluajeva, pravilna ishrana znai jednostavan reim hranljivih, raznovrsnih obroka s odgovarajuim brojem kalorija. Mnogi Ijudi oboleli od hepatitisa rado jedu pojaani doruak jer tokom dana gube apetit zbog sve jaeg oseaja munine. Pacijenti koji teko podnose vee obroke mogu da ih podele na vie manjih obroka tokom dana. Leenje hepatitisa izazvanog alkoholom, otrovnim materijama ili lekovima po pravilu je isto kao i kod virusnih oblika, iako je hospitalizacija ee potrebna jer tei sluajevi vie ugroavaju ivot obolelog. Prekid upotrebe alkohola, otrovnih materija ili lekova koji su izazvali bolest, prvi je korak prema ozdravljenju. Bez obzira na to da li je re o virusnom ili nevirusnom obliku, ako je va hepatitis u akutnoj fazi, izbegavajte alkoholna pia - pokuaj organizma da apsorbuje alkohol je dodatan izazov za jetru. Lekar opte prakse uglavnom moe da prui odgovarajuu pomo za sve oblike hepatitisa. Tei sluajevi, meutim, mogu da zahtevaju pregled kod hepatologa ili gastroenterologa, strunjaka za bolesti jetre. Hospitalizacija uglavnom nije neophodna, osim ako pacijent ne moe da jede, pije ili povraa. Veina Ijudi u potpunosti se oporavi od hepatitisa. Recidivi u blaem obliku mogui su tokom razdoblja od nekoliko meseci, za vreme povlaenja bolesti. Ponovne pojave bolesti najee progresivno slabe i ni u kom sluaju ne znae da se oboleli nee potpuno oporaviti. Hepatitis tokom trudnoe uglavnom ne poveava opasnost od pojave uroenih poremeaja kod deteta, niti izaziva vee tegobe sa samom trudnoom. Sirenje zaraze na dete u materici takoe je vrlo retka pojava, osim u sluaju hepatitisa B. Ako trudnica boluje od hepatitisa B, dete e verovatno i samo oboleti tokom poroaja. Vakcina protiv hepatitisa B
S t a DAJEDETE?
Pravilna ishrana vrlo je vana za odbranu organizma o d hepatitisa. A k o b olujete o d akutnog ili hroninog hepatitisa, m orali b iste da p oveate unos vlakana pojaanom p otron jo m integralnih itarica, voa, p ovra i kuvanih suvih mahunarki. Ovakva ishrana p o sp e u je odstranjivanje unih kiselina i otrovn ih materija k o je se taloe u je t r i i u n o j kesi. N e k i nutricionisti tvrd e da velike koliine vitamina C, a m o e se p o p o tre b i uzeti i intravenskim putem , e sto imaju p ovo ljn o d ejstvo na virusne oblike hepatitisa je r vitamin C suzbija upalu je tre . Istraivanja takoe pokazuju da velike koliine vitamina B 12 i folne kiseline m ogu da skrate vrem e p o tre b n o za oporavak pacijenta. Savetujte se s lekarom ili nutricionistom o vrstama i koliinama vitamina ko ji e najvie odgovarati vaem organizmu.
koja se danas koristi znatno smanjuje rizik od obolevanja deteta ako dete primi vakcinu odmah po roenju. Ako ste trudni, va lekar moe da napravi test na hepatitis B. Ako ste zaraeni virusom hepatitisa B, vaem detetu e verovatno dati injekcije imunih serumskih globulina i vakcinu protiv hepatitisa. Za pacijente s odreenim tipom hepatitisa lekari nekad preporuuju terapiju lekovima. Interferon se esto koristi u leenju hroninih sluajeva hepatitisa B i C. Potvreno je da interferon pomae organizmu da uniti virus i suzbije upalu jetre u 15 do 20 posto sluajeva ovih oblika bolesti, ime je istovremeno smanjena i mogunost pojave ciroze jetre. U nekim sluajevima hepatitisa lekari propisuju upotrebu kortikosteroida kako bi se suzbila upala.
318
Meutim, upotreba ovih lekova u leenju hepatitisa ostaje predmet nesuglasica jer esto izazivaju propratne pojave tetne za imunoloki sistem obolelog. Gotovo svaki poznati lek bio je pre ili kasnije optuen za izazivanje odreenog stepena oteenja jetre. Ako bolujete od hepatitisa ili drugih problema s jetrom, posavetujte se s lekarom pre uzimanja lekova. Bez obzira na oblik hepatitisa od kojega bolujete i naina leenja kojem ste podvrgnuti, morate nastaviti s redovnim lekarskim pregledima sve dok testovi krvi ne pokau da je virus uniten. Cak i nakon potpunog oporavka i povlaenja svih simptoma, pacijent ostaje nosilac uzronika hepatitisa B ili C toliko dugo koliko je virus prisutan u krvi.
od bolesnikovih simptoma. Posavetujte se sa strunjakom homeopatije kako biste dobili uputstva o pravilnoj primeni i potrebnim koliinama ovih preparata.
PREVEN CIJA
Kljuni faktori u prevenciji hepatitisa su vakcinisanje, pravilna higijena i zdrav razum. Uobiajene mere zdravstvene zatite i pravilna lina higijena smanjie mogunost irenja hepatitisa A i E. Tamo gde su sanitarni uslovi nesigurni, prokuvavajte vodu, hranu uvek kuvajte, a koru voa uvek ogulite. Zdravstveni radnici ukljueni u lijeenje pacijenta s hepatitisom B, C ili E moraju prati ruke, upotrebne predmete, posteljinu i odeu sapunom i toplom vodom, posebno tokom prve dve nedelje bolesti kad je mogunostzaraze najvea. Osobama koje planiraju putovanje u zemlje u kojimaje hepatitis rairen preporuuje se imunizacija serumskim globulinima i vakcinom protiv hepatitisa pre polaska na put. Injekcije serumskih globulina mogu spreiti zarazu ak i naknadno, posle izlaganja nekim oblicima hepatitisa, ako se prime do 48 sati posle izlaganjazarazi. Kako biste spreili irenje hepatitisa B, izbegavajte dodir sa zaraenom krvlju i telesnim tenostima. Ne delite ilete, makazice, turpijice, etkice za zube ili igle s nekim ko boluje od hepatitisa. Ako sumnjate da ste bili izloeni zarazi, to pre zatraite injekcije serumskih imunoglobulina i vakcinu protiv hepatitis a A iB .
Ako se pravilno primenjuje, nekonvencionalno leenje suzbija upale jetre i ublaava neke od simptoma hepatitisa. Nepravilnom primenom, meutim, neki oblici leenja mogu izazvati dodatna oteenja jetre ili druge komplikacije. Hepatitis po pravilu teko moete samostalno leiti pa se preporuuje da ga ne shvatite olako. Ako elite da dopunite lekarsku pomo alternativnim oblicima leenja, obratite se strunjaku kako bi vam pomogao da izaberete odgovarajue lekove.
H O M E O P A T IJ A
Homeopati nekad propisuju Phosphorus za suzbijanje upale jetre i ublaavanje simptoma hepatitisa. Ostali homeopatski lekovi ukljuuju Taraxacum officinale, Lycopodium i Chelidonium majus, zavisno
319
SIMPTOMI
m ehurii ispunjeni tenou ili crvene bolne ranice na ustim a ili pored njih, ili na prstim a nateene, osetljive desni tam nocrvene boje tem peratura, sim ptom i gripa i nateeni limfni vorovi na vratu koji esto prate prvi napad; kod ponovljenog herpesa obino se ne javljaju ovi simptom i
OBRATITE SE LEKARU:
ako dobijete visoku tem peraturu i/ili groznicu; visoka tem peratura m oe da bude opasna. ako vas ranice jako bole; m oda ete moi da dobijete recep t za sredstvo koje e vam ublaiti sim ptom e.
olnu infekciju izazvanu prehladom koju izaziva virus herpes simpleks esto nazivamo groznica". Moe da se pojavi bilo gde na telu, ali najv vatnije e vam se pojaviti na desnima, sa spoljne strane usta i usana, na nosu, obrazima ili prstima ruke. Pojave se mehurii, koji zatim puknu i vlae; stvori se uta krasta i konano otpadne, otkrivajui ispod novu kou. Ranice obino traju 7 do 10 dana. Devedeset posto svih Ijudi dobije za ivota najmanje jednom herpes izazvan prehladom. Prva pojava je esto i najgora. Neka deca koja je dobiju mogu ozbiljno da se razbole. Posle prve infekcije, kod mnogih osoba razviju se protivtela pa nikada vie ne dobiju groznicu". Oko 40 posto odraslih ponovo je dobiju zbog prehlade. lako herpes simpleks, uopteno govorei, nije ozbiljna bolest, infekcija moe da bude opasna po ivot za onoga ko ima SID U ili iji je imunoloki sistem oslabljen drugim poremeajima ili lekovima. Kod male dece koja se obino zaraze virusom pri poroaju, infekcija moe da se proiri na druge organe, izazivajui teke komplikacije ili aksmrt. Infekcija izazvana herpes simpleksom moe da dovede do slepila ako se proiri na oko; herpes je est uzrok slepila izazvanog infekcijom.
UZROCI
Uzronik ove bolesti je virus herpes simpleks, koji se prenosi oblicima kontakta kao to je Ijubljenje zaraene osobe ili upotreba zajednikog pribora i posuda za jelo, pekira ili pribora za brijanje. Osoba s groznicom" koja ima oralni seks s drugom osobom moe kod te osobe da izazove genitalni herpes. Ranice mogu da se razviju ak 20 dana posle izlaganja virusu. Kad virus jednom ue u organizam, moe da izbije godinama kasnije na mestu izvornog ulaska ili blizu njega. Pre napada moete na tom mestu da osetite svrab ili osetljivost. Virus mogu da aktiviraju i odreene vrste hrane, stres, temperatura, prehlade, alergije, sunane opekotine i menstruacija.

Lekar moe da vam uzme bris s podruja zahvaenog herpesom ili da ga jednostavno pregleda da vidi da li imate taj virus.
320
LECEN JE
Herpes ne moete da izleite, ali moete da ublaite bolove koje izaziva ako izbegavate zainjenu ili kiselu hranu, stavljate na njega led i upotrebljavate lekove koje moete da nabavite i bez lekarskog recepta. Potraite lekove koji sadre materije za umrtvljavanje kao to je fenol i sredstvo za smekavanje da bi 5e ublailo pucanje koe i smekale kraste. Da biste ubrzali zarastanje, nanesite cinkovu mast na bazi vode :im osetite bockanje koje prethodi pojavi groznice".
takoe preporuuju upotrebu ekstrakata rudbekije (Echinacea spp.), koprive (Urtica dioica), hidrastisa (Hydrastis canadensis) i m ire (Commiphora molmol) za bre zarastanje.
P SIH O SO M A TSK O LE EN JE
Pojavu groznice" esto podstie stres. Probajte dubinsko oputanje miia, biofidbek, vizualizaciju i meditaciju. Ne zaboravite da vebate; aktivnost pomae imunolokom sistemu da se odbrani od virusa.
ISH R A N A
^ko je groznica" naroito bolna lekar moe da vam prepie anestetiki gel za ublaavanje bolova.
3omou vie alternativnih naina leenja moe dase jbrza zarastanje i sprei ponavljanje groznice".
^ R O M A T E R A P IJ A
Virus herpesa buja od aminokiseline arginina. Klonite se oraha, okolade i semenki. Umesto njih, jedite hranu bogatu lizinom, kao to je pasulj, graak i kukuruz. Ako groznicu" dobijete vie od tri puta godinje, uzimajte svakodnevno dodatnu koliinu od 500 mg lizina. Udvostruite dozu kad osetite kako vam se javlja nova ranica.
LEENJE KOD K U E
Drite led na groznici" 15 minuta da ublaite bolove. Stavljajte ulje vitamina E da bi ranica zarasla. Upotrebljavajte sredstvo za zatitu usana od sunca sa zatitnim faktorom 15. Namaite groznicu" vazelinom.
Sanoenjem ulja mirisne pelargonije (Pelargonium idoratissimum) koja mirisom lii najabuku ili euka'iptusa (Eucalyptus globulus) na groznicu" svakoga ;ata moete da umirite bol i ubrzate zarastanje rani:a. Strunjaci za aromaterapiju veruju da ulje melaeuke (Melaleuca spp.) ima antiseptika dejstva.
LE EN JE LEK O V ITIM B ILJEM
Da bi se groznica" osuila, travari preporuuju naloenje hamamelisa (Hamamelis virginiana). Travari
PREVEN CIJA
Ne Ijubite onoga ko ima groznicu" i ne upotrebljavajte iste sudove, pekire ili priborza brijanje. Perite ruke posle doticanja groznice". Ne trljajte oi poto ste dirali groznicu"; mogli biste da dobijete herpes ronjae, koji moe da dovede do slepila ako se ne lei. Ne dodirujte polni organ poto ste doticali groznicu"; mogli biste da dobijetegenitalni herpes. Promenite etkicu zazube. Izbegavajte vrste hrane koje sadre arginin. Jedite hranu bogatu lizinom ili uzimajte dodatne koliine lizina.
Infekcije herpesa simpleksa mogu kod dece da se proire na druge organe i izazovu teke bolesti. Ako se kod vaeg malog deteta pojavi herpes simpleks, pozovite lekara. Ako imate SID U ili oslabljen imunoloki sistem ili ste pod lekovima posle presaivanja organa, uvajte se da ne dobijete herpes simpleks. Ako dotaknete groznicu i zatim oko, mogli biste da dobijete ulkus ronjae, jednu od manifestacija herpesa.
H ER PES, GENITALNl
SIMPTOMI
ukoenost, bockanje ili arenje u polnim organima oseaj peckanja za vrem e m okrenja ili polnog odnosa bolno ili uestalo m okrenje vodenasti m ehurii u predelu polnog organa sim ptom i kao kod gripa
OBRATITE SE LEKARU:
ako im ate bilo koji od gore navedenih sim ptom a; vae tegobe treba tem eljno proceniti i ustanoviti o em u se radi.
erpes je jedna od najeih virusnih polno prenosivih bolesti. Bolestjevrlozaraznaiesto neizleiva, ali nije smrtonosna i moete da na da ivite s njom. Herpes je obino zarazan samo ako zaraenoj osobi izbiju mehurii. Ipak, zaraeni virusom nekad mogu da proire bolest iako nemaju simptome; takoe moe da se prenese oralnim polnim odnosom ako jedan partner ima ranu izazvanu herpesom na ustima ili polnom organu. Prvo izbijanje mehura obino je obimno i bolno i moe da traje od pet dana do tri nedelje. Trideset posto osoba koje imaju jedan napad nikada nemaju drugi. Nekoliko sati pre izbijanja mehuria mnoge osobe osete znakove upozorenja: bolove koji se sputaju niz stranjicu ili u kolenima i/ili svrab u predelu polnogorgana.
UZROCI
Genitalni herpesje posledica virusa koji napadaorganizam putem sitnih oteenja na koi. Poto simptomi nestanu, virus putuje do dubokih nervnih sredita u osnovi kime blizu stranjice. Kad se ponovo aktivira, virus izlazi du nerava i izaziva novo izbijanje mehuria. ini se da osobe koje su hronino bolesne ili pod tekim stresom imaju najvie napada, a mnoge vrste nadraaja ili stres, ukljuujui i sunane opekotine, polni odnos i menstruaciju, mogu ponovo da aktiviraju virus. Napadi takoe mogu da se pojave kao reakcija na odreenu hranu ili lekove.
LEEN JE
Za herpes nema leka, ali postoje naini da se smanji neugodnost i ubrza leenje.
Lekar e moda da prepie aciklovir u obliku pilule koja se uzima oralno ili kreme. Lek moe da sprei ponovna pojavljivanja ili da ih smanji ak kod 90 posto osoba koje imaju herpes. Meutim, ako ste trudni, lekar e vam preporuiti drugi lek jer aciklovir moe da izazove oteenje fetusa. Analgetici poput
acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin) mogu da smanje bolove, a sredstva za isuivanje mogu da pomognu zarastanju rane.
ISH R A N A
Postoji nekoliko stvari koje moete da uinite sami da biste olakali simptome herpesa i spreili njihovo ponovno pojavljivanje. Na primer, budui da do napada herpesa obino dolazi zbog stresa, bolest dobro reaguje na metode oputanja. Promene u ishrani i dodatne koliine vitamina takoe mogu da pomognu.
AKU PRESURA
Virusu herpesa potrebna je aminokiselina arginin da bi napredovao; suprotno tome, aminokiselina lizin spreava njegovo napredovanje. Izbegavajte hranu bogatu argininom kao to je kikiriki, indijski orai i okolada. Hrana bogata lizinom ukljuuje govedinu, jagnjetinu, ribu, mleko i sir. Moete takode da uzimate kapsulu od 500 mg lizina na dan kako biste spreili herpes; im primetite simptome, uzmite 1000 mg svaka etiri sata. Osim navedenog, vitamin E moe da ublai bolove i ubrza zarastanje rana.
LEENJE KOD K U E
Nanosite na ranice razreen limunov sok, vitamin E ili ulje melaleuke (Melaleuca spp.) kako bi se osuile. Drite led 10 minuta, a zatim ga uklonite na 5 minuta, pa ponovite. Tako ete ublaiti bolove. Upotrebite cinkovu mast za leenje rana. Ublaite rane oblozima od sode bikarbone. Okupajte se u toploj vodi kojoj ste dodali 3 kaiice soli; zatim se okupajte u hladnoj vodi. Natapajte se oko 15 minuta u svakoj od njih.
Kae se da akupresurna masaa ublaava umor i napetost koji mogu da izazovu napade. Pritisnite najviu taku miia ramena na pola puta izmedu spoljnog vrha ramena i kime. Uinite to nekoliko puta na dan.
K IN ESK O LEK O V ITO B ILJE
Lekar kineske medicine propisae lek koji odgovara vaim potrebama. On moe da sadri lekovite biljke kao to je siritara (Gentiana scabra) i kineska angelika (Angelica sinensis).
LE EN JE LEK O V ITIM
B ILJEM
PREVENCIJA
Ako zaraenom partneru izbiju mehurii izazvani herpesom, nemojte da imate polni odnos ak ni ako koristite kondom. Ako zaraena osoba nema simptome, svejedno upotrebite kondom; on ili ona moe jo uvek da prenese zarazu. Nemojte imati oralni polni odnos ako jedno od vas ima herpes simpleks, groznicu".
Smatra se da ehinacea (Echinacea spp.) i b eli luk (Allium sativum) jaaju mehanizme odbrane organizma protiv virusne infekcije. Istraivanja su takoe pokazala da glicirizinske kiseline, element glatkog sladia (Glycyrrhiza glabra), zaustavljaju virus herpesa. Pijte lekovite biljne ajeve ili kapsule kako odredi lekar ili travar.
HOM EO PA TIJ A
Homeopate da prepie specifinu kombinaciju lekova koja moe da ukljui Rhus toxicodendron, Sepiu, Natrum muriaticum, Hepar sulphuris i Thuju occidentalis.
PSI HOSOM ATSKO LE EN JE
Smanjujui stres, moete da spreite izbijanja herpesa ili umanjite njegovu teinu. Pogledajte 21. stranicu radi opisa razliitih metoda kao to je meditacija koji pomau pri ublaavanju stresa.
Ako ste trudni i imate herpes, paljivo se pridravajte saveta lekara. Ako rodite dete dok imate simptome, moete da ga zarazite. U takvim sluajevima lekar e verovatno da predloi da rodite carskim rezom.
H E R P E S POJASN I
ojasni herpes posledica je ponovnog aktiviranja virusa herpesa zostera, pri emu na koi jedne strane lica ili tela izbijaju bolni mehurii infekciju herpesom tipino je da poinje optim oseajem slabosti praenim blagom temperaturom i peenjem i bolovima na jednoj strani tela. U roku od nekoliko dana, na istom delu tela, uzdu zahvaenogivca, pojavljuje se osip i izbijaju mali, tenou ispunjeni mehurii. Obino se javljaju na grudima, stomaku, leima ili licu, ali osip moe da zahvati i vrat, udove ili donji deo lea. Zahvaeno podruje moe da bude jako bolno, osetljivo i moe da svrbi. Posle jedne do dve nedelje mehurii prolaze i stvaraju se kraste, ali bolovi su i dalje prisutni. Dubok bol koji sledi poto je int'ekcija prola, naziva se postherpetina neuralgija. Moe da traje mesecima, ak i godinama, posebno kod starijih Ijudi. Pojasni herpes obino se javlja samo jednom, iako su poznati sluajevi ponovnog pojavljivanja kod istih Ijudi.
SIMPTOMI
blago poviena tem peratura, slabost, groznica, munina oseaj oteenosti, obino na jednoj strani lica ili tela bolovi (esto u grudim a) koje nekoliko dana kasnije prati peckanje, svrab i bockanje koe i upaljeni, crveni koni osip m ehurii ispunjeni tenou rasporeeni u grupe ili duge pruge dubok palei, arei ili probadajui bol koji m oe biti stalan ili povrem en Vidi U u s tr o v a n i d ija g n o s ti k i v o d i .
ako sum njate da poinje bolest. A k o se antivirusni lekovi prim ene u ranim fazam a bolesti, mogu da skrate trajanje infekcije. ako se herpes zo ste r na licu iri blizu oka, treba odmah da zapoenete s leenjem kako bi se izbegla mogua oteenja ronjae. ako doe do sekundarne bakterijske infekcije zahvaenog podruja (to se m anifestuje kao irenje crvenila, oticanje, visoka tem p eratura i gnoj). A n t ib io t ic i mogu da pomognu da se zaustavi njeno irenje. ako osip traje due od deset dana bez ikakvih poboljanja. Treba da ponete da se leite kako bi se izbeglo mogue oteenje ivaca. ako bolovi postanu nepodnoljivi, lekar m oe da vam prepie jae a n a lg e t ik e ili blokadu ivca.
U Z RO C I
Infekciju herpesom izaziva virus herpes zoster koji izaziva i ovije boginje. Poto je osoba prebolela ovije boginje, virus postaje latentan u elijama spinalnih ivaca, ali moe da se ponovo aktivira u sluaju slabljenja imunolokog sistema - kod telesne ili emocionalne traume ili teke bolesti. Medicinska nauka ne zna zato se kod nekih Ijudi virus ponovo aktivira, a kod nekih ne.
LEEN JE
Jo nije otkriveno leenje koje bi moglo da sprei ili zaustavi herpesnu infekciju i, iako postoje naini za skraivanje njenog trajanja, esto bolestjednostavno mora da se razvija svojim tokom. Budui da posle herpesne infekcije mogu vrlo dugo da se zadre snani bolovi - mesecima ili, u retkim sluajevima, godinama - najbolje je odmah zapoeti s leenjem. Isto tako, pravovremeni poetak leenja moe da sprei ili smanji stvaranje oiljaka koje herpesna infekcija moe da izazove.
KONVENCIONALNA M ED IC IN A
Lekar moe da vam preporui lekove za smanjivanje jpale i lake podnoenje bolova. Analgetici kao to je acetilsalicilna kiselina (Aspirin) ili paracetam ol mogu da ublae srednje jake bolove. Oralna, lokalna iii intravenska primena antivirusnog leka aciklovira moe da pomogne da se sprei irenje osipa. Kratkotrajna primena kortikosteroida, bilo da se primenjuju na usta ili u obliku kreme, moe da smanji upalu. Vidarabin monohidrat jo je jedan lek koji se dobija na lekarski recept, a spreava irenje mehuria, ublaava bolove i ubrzava izleenje. Benzoin, dostupan u slobodnoj prodaji, titi nadraenu kou ako se nanosi na mehurie koji nisu prsli. Ako na zahvaenoj koi doe do bakterijske infekcije, moe da se dri pod nadzorom antibioticim a. Za bolove koji se zadre i poto se mehurii povuku i koa ozdravi, lekar moe da vam prepie tricikline antidepresive koji, u malim dozama, ublaavaju bolove.
tri puta na dan uzimajte 500 mg aminokiseline L-lizina, ali samo nedelju dana. Istraivanja su pokazala da se najbolje dejstvo postie ako se izbegava hrana koja sadri aminokiselinu arginin, npr. okolada, itarice, orasi i semenke.
Pazite da zahvaena koa, koliko god je to mogue, bude ista, suva i izloena vazduhu (nepokrivena odeom). Nemojte grebati ili otvarati mehurie. Ako od bolova ne moete da spavate, omotajte to podruje elastinim sportskim zavojem, tako da vas ne stee. Tokom prva tri ili etiri dana, svakih nekoliko sati nazahvaenom podruju prvo deset minuta drite led, a zatim ga pet minuta sklonite. Kasnije na kou nanesite hladne, vlane obloge natopljene aluminijum-acetatom koji moete da kupite u apoteci u obliku adstringentnog rastvora, praka ili umeih tableta. Da biste nervne zavretke uinili manje osetljivim, zdrobite dve tablete acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina), pomeajte ih s dve kaiice alkohola i dobijenu smesu tri puta na dan nanosite na zahvaeni deo koe. Za ublaavanja svraba, zatraite od svog lekara da pomea 78 posto rastvora losiona cinka s 20 posto alkohola, 1 posto fenola i 1 posto mentola. Ovu smesu moete da nanosite sve dok se mehurii ne pretvore u kraste. Osim toga, svrab moete da ublaite estim nanoenjem ulja s vitaminom E, alojinoggela ili usitnjenog sveeg praziluka. Mesta gde se odea tare o kou moe, radi ublaavanja bolova, dase naprai koloidnim prakom od zobenog brana.
Osim nie navedenih lekova, moda bi bilo dobro posavetovati se sa strunjakom za akupunkturu ili homeopatom kako bi vam preporuili naine leenja koji ubrzavaju zarastanje ili skrauju trajanje bolesti.
Nanoenje rastvora matinjaka (Melissa officinalis) ili nevena (Calendula officinalis) pomou sunera moe da ublai upalu. Napravite smesu tinkture i prokuvane ohlaene vode u odnosu 50:50. Isto tako, moete da pokuate tri puta na dan da nanosite gel, koji moe da se kupi u prodavnici, napravljen od korena glatkog sladia (Glycyrrrhiza glabra) koji, ini se, deluje na rastvirusa. Krema koju moete da kupite u apoteci napravljena od paprike (Capsicum frutescens) moe da ublai bolove izazvane pojasnim herpesom, ali ona je izuzetno otra, pa treba da se nanosi samo poto su mehurii zacelili, nikad na povreenu kou.
ISH R A N A
P REV EN C IJA
Budui da se pojasni herpes javlja iznenada, gotovo bez ikakvog upozorenja, malo toga moe da se uini da se sprei, ali lekar e moda moi da vam pomogne da spreite bolove. Neki strunjaci za bolove imali su uspeha u primeni blokade ivca tokom akutnefaze bolesti. Postupakse izvodi u bolnici, ambulatnim leenjem umrtvljuju se bolovi i smanjuje upala kod korena ivca. Blokada ivca moe da sprei kasniji razvoj postherpetinih neuralgija.
Za ublaavanje postherpetinih bolova, ako nemate visok krvni pritisak i iskljuivo pod lekarskim nadzorom, moete svaki dan da uzmete 1200 do 1600 MJ vitamina E, ali ne due od dve nedelje. Za ublaavanje simptoma poto je bolest poela, jednom do
H IJA T U SN A K IL A
SIMPTOMI
Veina Ijudi koji boluju od hijatusne kile nisu toga ni svesni. O ni koji jesu, verovatno su to saznali prilikom posete lekaru zbog hronine g o r u ic e . Sim ptom i su sledei: goruica i vraanje eludane tenosti oteano gutanje b o l u g r u d im a koji izvire ispod grudne kosti (sternum a) oseaj nadutosti posle jela oteano disanje
ako bol koji se javlja ispod grudne kosti ne popusti posle uzimanja antacida. Moda imate a n g in u p e k t o r i s ili je ak re o s r a n o m u d a r u . Odmah
potraite lekarsku pom o.

ako se leite od goruice ili hijatusne kile i iznenada osetite bol u grudima ili elucu, teko gutate i povraate. Mogue je ukletenje kile, to zahteva hitnu lekarsku i hirurku intervenciju.
ijatus je otvor u dijafragmi (miinoj pregradi izmedu trbune i grudne duplje) kroz koji prolazi jednjak i spaja se sa elucem. Ako hijatus o ili se preterano napregne, deo eluca i/ili jednjaka moe da se progura u grudnu upljinu i tako izazove pojavu hijatusne kile ili kile dijafragme. Postoje tri osnovna oblika hijatusne kile. U sluaju klizee kile donji deo jednjaka i eludac pomere se uvis pa gornji deo eluca zavri jednim svojim delom u grudnoj upljini. Kod paraezofagusne kile, eludac se progura kroz hijatus i zaustavi kraj jednjaka. Trei oblik hijatusne kile je takozvana meovita kila, a re je o kombinaciji karakteristika prva dva oblika. lakosu po pravilu male, neke hijatusne kile mogu da rastu takodugodokse vei deoeluca ne progura kroz hijatus. Lagano krvarenje zbog stiskanja eluca ili ezofagitisa moe s vremenom da dovede do anem ije. Ponekad dolazi do ukletenja kile, odnosno prekidasnabdevanja krvlju togdelaeluca i oblinjeg jednjaka. To nije estsluaj kod meovite i klizee kile, ali je zato vrlo esta pojava kod paraezofagusne kile. Uopte govorei, klizea i meovita hijatusna kila ne izazivaju pojavu nikakvih simptoma i ne predstavIjaju opasnost po zdravlje.
UZROCI
Kila moe da se pojavi u bilo kom ivotnom dobu, iako se verovatnoa njene pojave poveava s godinama. Vie od polovine Ijudi u dobu iznad 50 godina ima hijatusnu kilu, a klizea kila je njen najei oblik. Kao i ostali oblici kile, hijatusna kila takoe je posledica preteranog pritiska i optereenja u stomaku usled trudnoe, gojaznosti, povrede ili naprezanja prilikom pranjenja creva. Faktori rizika ukljuuju zatvor, dizanje tekog tereta i uporan i dugotrajan kaalj i povraanje. Hijatusna kila najee ne izaziva pojavu simptoma, ali kad se pojave, mogu da se pogoraju uskom odeom, hranom koja pospeuje goruicu, saginjanjem ili leganjem posle obroka.
Zatraite lekarsku pom bez o odlaganja.

ako je hijatusna kila praena hroninom goruicom . eludana kiselina neprekidno nagriza jednjak, to m oe da izazove ezofagitis (upala i ir jednjaka), oteenje tkiva jednjaka, / r ili r a k e lu c a . O b ra tite se lekaru.
DIJ A GN O S TI K I P O S T U P C I
Fizikalni pregled hijatusne kile slian je pregledu u sluaju goruice, uz dva dodatka: lekar moe da zatrai rendgensko snimanje i, ako sumnja na pojavu anemije, analize krvi kako bi se proverila krvnazrnca.
LE EN JE
Goruica i drugi simptomi koji nekad prate klizeu ili m eovitu kilu, mogu da se lee i konvencionalnim i alternativnim oblicima leenja. Paraezofagusna k ila, meutim, mora da se ukloni konvencionalnim hirurkim zahvatom zbog opasnosti od prekida dotoka krvi u taj deo organa.
Alternativno leenje simptoma hijatusne kile slino je leenju goruice.
AKUPRESURA
Ublaavanje goruice vrlo esto bie dovoljno. Hirurki zahvat je potreban u sluaju paraezofagusne kile ili u sluaju krvarenja, ukletenja ili upale klizee i meovite hijatusne kile. Tokom hirurkog zahvata obnavlja se hijatus, a eludac vraa na svoje mesto. Danas se u tu svrhu najvie koristi laparoskop, tanak instrument nalik na teleskop koji nam omoguava pregled unutranjosti eluca. U najveem broju sluajeva pacijent ostaje u bolnici jo 48 sati posle zahvata, a za povratak svakodnevnim aktivnostima bie potrebne jo dve nedelje.
Za ublaavanje goruice, koristite pojaani pritisak palcem za masiranje sledeih taaka u trajanju od najmanje jednog minuta: Zeludac 36, Slezina 6, Osrnica 6 i Jetra 14. (Vidi Dodatakradi tanogpoloaja ovih taaka.)
G la tkib rest (Ulmus fulva) ima umirujue, a veruje se, i protivupalno dejstvo. Pomeajte 1 deo kore u prahu s 8 delova vode i kuvajte na laganoj vatri 10 minuta. Popijte pola olje tri puta na dan.
N AIN IVOTA
Ne jedite preobilne obroke. Umesto toga, uzimajte etiri do pet manjih obroka na dan i jedite polako. Ovaj nain uzimanja obroka, u kombinaciji s odravanjem primerene telesne teine, smanjie pritisak u trbunoj duplji i goruicu. Smanjenje koliine masnoa u ishrani takoe moe znaajno da ublai simptome. Puenje izuzetno snano podstie goruicu. Prestanite da puite.
D V A O B L IK A HIJATUSNE KILE
Jednjak prolazi kroz hijatus, mali otvor u dijafragmi, odnosno pregradi koja odvaja grudnu duplju od trbune (levo). Klizea hijatusna kila (dole, levo) nastaje kad se donji deo jednjaka i manji deo eluca proguraju kroz hijatus u grudnu duplju. U sluaju paraezofagusne kile ( dole, desno), deo eluca pomakne se uvis i zaustavi pored jednjaka.
PREVENCIJA
Za spreavanje pojave simptoma: Ne nosite pripijenu ili tesnu odeu jer sve to pritiska eludac moe da otea simptome kile. Nemojte dase saginjete ili leete punogeluca jertakve kretnje pojaavaju pritisak u trbunoj duplji i, uz pomosile tee, pospeuju goruicu. Za prevenciju hijatusne kile: Odravajte razumnu telesnu teinu. Prestanite da puite.
KUZECA H IJA T U S N A K ILA
PARAEZOFAGUSN A H IJA T U S N A KILA
H IP O G LIK EM IJA
SIMPTOMI
slabost glad razdraljivost vrtoglavica
drhtavica pojaano znojenje ili hladan znoj bleda ili pepeljasta boja koe trnci u rukam a i nogama
najveem broju sluajeva hipoglikemija, to doslovnoznai nizaknivo eera", moejednostavno da se lei i bez strune pomoi lekara ako se njeni simptomi prepoznaju na vreme. lako se ovaj poremeaj najee javlja kod osoba obolelih od dijabetesa, u retkim sluajevima moe dazadesi i druge Ijude. Bez obzira na to da li bolujete od dijabetesa ili ne, ako napadi hipoglikemije postanu esti, zamolite lekara da vas poui kako ete da odravate potreban nivo eera u krvi.
Kod dijabetiara simptomi takoe ukljuuju:

glavobolju muninu ubrzano kucanje srca besciljnu pojaanu aktivnost nalik na sm uenost ili pijanstvo besvesno stanje, kom u ili grenje
UZROCI
Za proizvodnju energije vaem telu potrebna je glukoza, eer koji nalazimo u krvi. Kad nivo glukoze padne ispod uobiajenog, telo ne moe da stvori dovoljne koliine energije. Simptomi hipoglikemije posledica su napora organizma da stvori energiju iz telesnih masnoa i miia. U pretvaranju glukoze u energiju organizam se slui hormonom guterae, to jest insulinom, iji nivo koji se die i pada zajedno s potrebama organizma za energijom. Kad nivo insulina u krvotoku poraste, raspoloive zalihe glukoze prebrzo izgore, a posledica je hipoglikemija. Posle jela luenje insulina naglo se pojaa, jer porast nivoa eera u krvi dovodi do pojaanog rada guterae. Na isti nain, nivo glukoze naglo pada posle preskoenog obroka ili velikih telesnih napora. Hipoglikemija takoe moe da bude posledica operacije trbune cluplje, nekih vrsta raka, bolesti jetre, zloupotrebe alkohola, visoke temperature ili reakcije organizma na hranu ili lekove. Kod nekih osoba pojaano luenje insulina je posledica malih tumora guterae. Odreene hranljive materije, kao to su jednostavni eeri, takoe mogu da podstaknu luenje insulina. Kako bi spreili napad hipoglikemije, dijabetiari koji sami reguliu svoj insulin moraju vrlo pomno da nadgledaju uzimanje eera i ishranu.
ako ste dijabetiar i simptom i hipoglikem ije se ponove nekoliko puta u svega dva do tri dana. Va lekar m ora da proveri propisane doze insulina i oralnih lekova protiv hipoglikem ije koje uzim ate. ako oseate slabost i m islite da ete izgubiti svest. A k o bolujete od d ija b e te s a , m orate hitno da podignete nivo eera u krvi. A k o niste dijabetiar, potreban vam je lekarski pregled i procena ukupnog stanja organizm a kako bi se utvrdio skriveni uzrok porem eaja nivoa eera u krvi. Dijabetiari koji primaju in su lin m oraju da lee hipoglikemiju je r ona u suprotnom dovodi do kom e ili trajnog oteenja mozga.

U sluaju ponovljenih napada hipoglikemije morate da obavite ispitivanja kako bi se utvrdilo da li je dijabetes skriveni uzrok vaih tegoba. Lekar to moe da utvrdi primenom testa podnoenjaglukoze, kojim se
328
meri sposobnost organizma da preradi glukozu, ili primenom analiza krvi dva sata posle jela. Ako bolujete od dijabetesa, lekar moe vetakim putem da izazove napad hipoglikemije kako biste u kontrolisanim uslovima nauili da prepoznate simptome napada i kako na njega da odgovorite.
Nekonvencionalni pristupi leenju hipoglikemije naglaavaju pravilnu ishranu i uzimanje dodatnih koliina vitamina, minerala i biljnih preparata.
LEEN JE
Uobiajen nain leenja hipoglikemije je strogo nadgledanje ishrane i rasporeda obroka, a time i nivoa glukoze i insulina potrebnih vaem organizmu.
aj od lincure (Centiana lutea) poboljava rad endokrinih lezda, odnosno luenje njihovih hormona. Kuvajte 5 minuta 1/2 kaiice naribanog korena ute gencijane u jednoj olji vode. aj pijte dok je topao, najbolje 15 do 30 minuta pre obroka. Da bi delovao, napitak mora da ima gorak ukus.
ISHRANA
KONVENCIONALNO L E E N J E
Ako ste dijabetiar i izgubite svest prilikom napada hipoglikemije, potrebna vam je hitna lekarska pomo. Lekar moe da vam da injekciju glukoze pravo u krvotok, a ako to nije mogue, prijatelj ili lan porodice koji poznaje postupak moe da vam da injekciju glukagona, hormona koji pomae organizmu pri regulaciji nivoa eera u krvi. Preporuuje se da dijabetiari uvek nose sa sobom legitimaciju koja ih identifikuje kao dijabetiare tako da medicinsko osoblje moe da im prui odgovarajuu pomo kad su dezorijentisani ili bez svesti zbog napada hipoglikemije. Takoe se preporuuje da uvek imaju pri ruci komadi okolade koji mogu da pojedu im osete simptome napada. Dugoronim konvencionalnim leenjem hipoglikemije kod dijabetiara pokuava se regulisati nivo, odnosno ravnotea glukoze i insulina u krvi. U mnogim sluajevima ova ravnotea moe da se postigne jednostavnim prilagoavanjem ishrane. Preporuuje se ee uzimanje malih obroka (najmanje 6 puta na dan) sastavljenih od namirnica bogatih sloenim ugIjenim hidratima (kao to su mahunarke, testenina, hleb i krompir), vlaknima (povre) i masnoama. Istovremeno, preporuuje se da ograniite upotrebu jednostavnih eera (slatkia i kolaa), alkohola i vonih sokova. Ako je to potrebno, lekar moe da vam preporui odreene lekove. Streptozocin ili dijazoksid ograniie proizvodnju insulina i povisiti nivo glukoze u krvi. Ako je vaa hipoglikemija posledica sitnih tumora guterae kojazbogtoga lui prevelike koliine insulina, lekar moe da vam preporui hirurko uklanjanje tumora. Manji ali esti obroci zdrave hrane uz obilje integralnih itarica, fermentiranih mlenih proizvoda (kao to je sir) i nemasnog mesa i ribe, podii e nivo eera u krvi. Voni sok takoe moe da pomogne tokom napada hipoglikemije. Dodatne koliine hroma, minerala koji nalazimo u pivskom kvascu, hlebu i drugim namirnicama od integralnih itarica, melasi, siru i nemasnom mesu, dovee do porasta nivoa eera u krvi. Ako ste dijabetiar, posavetujte se sa svojim lekarom pre nego to ponete da uzimate dodatne koliine pivskog kvasca. Izbegavajte alkohol (jednostavan eer), kofein i duvanski dim jer oni dovode do nagle promene nivoa eera u krvi.
LEENJE KOD K U E
Bez obzira na to da li bolujete od dijabetesa ili ne, ako reagujete pravilno u sluaju napada hipoglikemije, spreiete tei napad i izbei mnoge njegove dugotrajne posledice. Leenje je jednostavno jer podrazumeva upotrebu hrane ili tenosti kojasadri jednostavne eere, na primer slatkii, bezalkoholni nedijetetski napitci ili ak kocka eera. eer u kombinaciji s izvorom belanevina kao to je komadi sira ili aa mleka moe da uspori apsorpciju glukoze u krvi i time sprei pojavu dezorijentisanosti zbog nagle promene nivoa eera u krvi. (Vidi Dijabetes.) m
HLAM IDIJA
SIMPTOMI: Kod m ukaraca:

beliastout sekret iz polnog organa est nagon za m okrenjem ili oseaj peenja tokom m okrenja crvenilo na vrhu polnog organa
Kod ena:
bez sim ptom a, ili blaga neprijatnost koju m oete pogreno protum aiti i kao vaginitis ili m enstrualne greve
OBRATITE SE LEKARU:
ako vam se javi bilo koji od gore navedenih sim ptom a; hlamidija zahteva trenutno m edicinsko leenje da bi se izbegle ozbiljne kom plikacije koje mogu da dovedu do neplodnosti i kod m ukaraca i kod ena. ako ste ena i im ate visoku tem peraturu i druge sim ptom e gripa, kao to je groznica, bolovi u leima, gubitak teine i proliv, zajedno s jakim bolovim a u predelu karlice, krvarenjem posle polnog odnosa, jakom m uninom ili bolovim a u leim a koji se ponavljaju; m oda ste dobili z a p a lje n je k a r lic e , ozbiljnu kom plikaciju hlamidije koja za posledicu m oe imati neplodnost.
lamidijaje najea bakterijska polno prenosiva bolest u svetu. Epidemiolozi smatraju da je dva puta ea od gonoreje, est puta ea od g talnog herpesa i trideset puta ea od sifilisa. Dobra vest je da hlamidija moe lako da se izlei antibioticima. Loa vest je da 80 posto ena koje se zaraze ovom boleu, ne znaju da su zaraene dok im se ne jave ozbiljne komplikacije kao to je zapaljenje karlice, ija posledica moe da bude neplodnost. Kod mukaraca s hlamidijom moe takoe da se razvije epididimitis, upala epididimisa (pasemenika) - kanala u monicama, koja moe da izazove neplodnost. Ako ste polno aktivna ena koja nije u monogamnoj vezi, dogovorite se s lekarom da se testirate na hlamidiju jednom godinje, u sklopu vaeg sistematskog pregleda. Ovo je naroito vano ako ste trudni ili planirate da imate dete. Utvrena je veza izmeu hlamidije i vanmaterninih trudnoa kao i preranog poroaja. Svake godine u SAD-u 180000 dece koju rode zaraene majke pate od konjunktivitisa - upale one venjae - ili zapaljenja plua.
UZROCI
Uzrok hlamidije je Chlamydia trachomatis, mikroskopski organizam koji ima i osobine virusa i osobine bakterije. Bolest se iri vaginalnim ili analnim polnim odnosima, a ako dotaknete oi zaraenom rukom, moete dobiti i konjunktivitis.
Ako sumnjate da imate hlamidiju, lekar e vam moda testirati cervikalnu tenost ili sekret iz polnog organa pomou posebne hranljive podloge, mikroskopski pregledajui tenosti pomou materije od koje bakterije svetle. Moda e vas uputiti i na vaenje krvi da bi proverio antitela za ovu bolest.
Ako ste trudnica ili planirate da imate dete, testirajte se na hlamidiju, ak i ako nemate simptome. Kod zaraene dece moe da se pojavi konjunktivitis, ozbiljna ona bolest koja moe da dovede do slepila.
LECEN JE
U nekomplikovanim sluajevima hlamidije stopa izleenja je 95 posto. Ali budui da veina ena ne zna da je ima dok ne izazove ozbiljne komplikacije kao to je upalna bolest karlice, polno aktivne ene trebale bi da se testiraju na hlamidiju jednom godinje.
lekovitog bilja, kao to je koren rehm anije (Rehmannia glutinosa) i kinesku angeliku (Angelica sinensis).
Ako vam je dijagnostikovana hlamidija, lekar e vam propisati antibiotike kao to su tetraciklin, doksiciklin, eritromicin, ili sulfatne lekove kaotojesulfametoksazol. Ako imate upalu karlice, trebae vam jae doze derivata doksiciklina, cefoksitina ili penicilina.
Serenoa (Serenoa repens), koja sadri berberin i jaa imunoloki sistem, korisna je u leenju genitalnih infekcija, naroito kod mukaraca. Moete je uzimati u obliku aja ili kapsula.
ISHRANA
A L T E R N ATIVN I NAINI L E E N J A
Nikada ne pokuavajte sami da leite hlamidiju. Morate uzimati antibiotike koje vam lekar propie. Nekoliko alternativnih lekova moe da ubrza smirivanje iimptoma i oporavak.
AKUPRESURA
êkari kineske medicine veruju da su polno prenosi/e bolesti posledica gomilanja otrovnih materija. Dni mogu da savetuju manipulaciju i (chi) ili pro:oka energije, jetrenog meridijana masaom akupreiurnih taaka Jetra 3, na vrhu stopala izmeu palca i drugog prsta, i Jetra 8, s unutranje strane noge iznad <olena. Moda ete eleti da probate i masau take 3ubreg 3, s unutranje strane noge izmeu kosti laika i Ahilove tetive. (Vidi Dodatak radi detaljnijih jodataka o poloaju taaka.)
Kod bilo koje zarazne genitalne bolesti, korisno je proistiti organizam i ojaati njegovu sposobnost da suzbija infekcije. Osim uzimanja antibiotika koje vam je propisao lekar, mogli biste da razmislite o gladovanju tokom jednog do tri dana. Svakako se posavetujte s lekarom pre nego to ponete s gladovanjem. U sokove koji mogu da pomognu da oslobodite organizam otrovnih materija podsticanjem isticanja mokrae, ubrajaju se sok od nara i brusnice i sok od celera, peruna i krastavca. Da biste poveali otpornost organizma na infekcije izazvane Chlamydijom, svoju ishranu upotpunite dodatnim koliinama vitamina E (200 MJ) i cinka (15 mg). Da biste poboljali obnavljanje crevne flore posle uzimanja antibiotika, trudite se da pijete jogurt sa ivim kulturama Lactobacillusa acidophilusa ili uzimajte 1 kaiice Lactobacillusa acidophilusa u prahu, 1 /2 kaiicu Bifidobacteriuma u prahu i 1 kaiice Lacto/2 bacillusa bulgaricusa u ai vode, tri puta na dan. Ovi preparati takoe mogu da se nabave u kapsulama i tabletama u prodavnicamazdrave hrane.
PREVENCIJA
Upotrebljavajte prezervativ da biste spreili prenoenje hlamidije. ene iji partneri imaju simptome hlamidije takoe bi morale da se testiraju.
.ekar kineske medicine propisae lek koji jedinstve10 odgovara vaim simptomima i hemiji organizma. Jobiajen recept moe da ukljuuje 10 do 20 vrsta
HOLESTEROL - TEGOBE
SIMPTOMI
V iso k nivo holesterola u krvi nema oigledne sim ptom e, ali m oe da predstavlja fakto r rizika za druge bolesti koje imaju prepoznatljive sim ptom e, ukljuujui anginu pektoris,
aterosklerozu, srane bolesti, visok pritisak, modani udar

i druge tegobe s krvo to ko m . M eki, ukasti koni izrataji ili oteenja po imenu ksantomi mogu da ukazuju na genetski predodreenu nesposobnost organizm a da norm alno prerauje holesterol i trigiiceride. Cojaznost i dijabetes mogu da budu povezani s visokim nivoom holesterola. Kod m ukaraca, impotencija m oe da bude posledica toga to su arterije zahvaene prevelikom koliinom holesterola.

ako o tkrijete m eke, ukaste izrataje na sebi ili deci. Morali biste da se raspitate za analize kojim a se ustanovljava predodreenost za visoki holesterol. ako vam se pojave simptom i
ateroskleroze, angine pektoris

ili sranih bolesti, kao to su bolovi u donjem delu nogu, otkazivanje bubrega, vrtoglavica, nestabilan hod ili nejasan govor. Bilo koja od ovih tegoba m oe da bude u vezi sa visokim nivoom holesterola u krvi, a svaka od njih zahteva m edicinsku intervenciju.
olesterol je paradoksalan: svima je potreban, ali neke Ijude moe da usmrti. Holesterol mast koja nastaje prirodnim putem, daje svoj d nos ivotno vanim funkcijama organizma kao to su stvaranje novih elija, izolacija nerava i proizvodnja hormona. Jetra stvara sav holesterol koji je organizmu u uobiajenim uslovima potreban, ali budui da se ova materija nalazi u svim proizvodima ivotinjskog porekla, unosite je u organizam kad god jedete meso ili mlene proizvode. Kod osoba koje su genetski predodreene za tegobe s holesterolom, ishrana bogata zasienim mastima glavni je uzrok visokog nivoa holesterola. U krvotoku holesterol se vee s molekulima belanevina da bi se dobile razne vrste takozvanih lipoproteina. Lipoprotein visoke gustine (HDL) je gusta, kompaktna mikroestica koja prenosi suvini holesterol u jetru, gde se on menja i izbacuje kroz u. Lipoprotein niske gustine (LDL) je vea, manje zgusnuta estica koja obino ostaje u organizmu. Lipoproteini vrlo niske gustine (VLDL) molekuli su koji prenose trigliceride - hemijska jedinjenja koja uvaju masne kiseline, bitan izvor energije za organizam. Koliina holesterola u krvotoku ne bi bila tako znaajna da nema njene povezanosti s razliitim bolestima srca i krvnih sudova. Opasnost od dobijanja tih bolesti sloena je i ne zavisi samo od toga koliko holesterola, nego i koju vrstu holesterola imate u krvi. Uoptenogovorei, L D L -tzv . ,,lo holesterol"povezuje se s veom opasnou od umiranja zbog koronarnih sranih bolesti; HDL - ili dobar holesterol" povezuje se sa smanjenom opasnou. Ali opasnostod tegoba sasrcem i krvnim sudovima koju predstavlja visok nivo LDL holesterola uveliko se razlikuje od osobe do osobe. Tanije, LDL holesterol je ona vrsta koja se uvlai u zidove arterija, pokreui upalnu bolest poznatiju kao ateroskleroza; osobe s aterosklerozom su opet podlonije sranim bolestim a, modanom udaru i ostalim poremeajima srca i krvnih sudova. Uprkos tome, veina Ijudi s visokim holesterolom nikada zapravo ne oboli od sranih bolesti, a veina pacijenata koji dobiju srani udar nema neprirodno visok nivo holesterola. Budui da niko ne moe sa sigurnou da predvidi kod kojih osoba s visokim holesterolom e se pojaviti srane bolesti, igrajte na sigurno i drite nivo holesterola pod kontrolom.
332
_
UZROCI
Problem visokog holesterola uveliko je odreen faktorom sree genetske lutrije. Neke porodice genetski obdarene niskim ukupnim nivoom holesterola ili \isokim nivoom HDL holesterola bez obzira na ishranu ili nain ivota. Druge porodice boluju od raznih naslednih poremeaja koji znatno poveavaju opasnostod visokog holesterola; meu ovim poremeajima preovlauju oni koji su isto tako povezani s gojaznou i dijabetesom . Osobe s takvom genetskom predispozicijom koje jedu hranu bogatu zasienim mastima, vrlo verovatno e imati visok nivo holesterola u krvi. S pozitivne strane gledano, osobe koje energino vebaju, kao to su trkai na duge staze, obino imaju visok nivo HDL holesterola. Pre menopauze ene obino imaju vii nivo HDL holesterola od mukaraca istih godina. Budui da neki istraivai zakljuuju da estrogen moe da podigne nivo HDL ili dobrog" i VLDL holesterola istovremeno smanjujui LDL holesterol, lekari mogu odmeriti mogua blagotvorna dejstva kad budu razmatrali mogunost vetakog hormonskog leenja ena u postmenopauzi. (Vidi M enopauzne tegobe.) odnos izmeu ukupnog i HDL kolesterola nii, to je rezultat bolji. Kod mukaraca prosek je 4,2 do 7,3; kod ena je prosek 3,9 do 5,7. Uopte, dobar je bilo koji odnos ispod 4 (to znai da imate vie HDL-a u poreenju s ukupnom koliinom holesterola).
LECEN JE
Saveti vaeg lekara u pogledu smanjenja holesterola verovatno e biti ponavljanje rei nutricioniste i veine praktiara alternativne medicine: usvojite zdrav nain ishrane s malo masti i holesterola, smanjite telesnu teinu, redovno vebajte i ako puite, prestanite.
Osobe iji je nivo serumskog holesterola u rasponu izmeu visokog i graninog-oko40 posto mukaraca i ak vei procenat ena - promenama u ishrani i nainu ivota mogu da smanje nivo holesterola ili da ga dre u eljenim okvirima. Ako vam je nivo holesterola blizu 240 ili iznad, moda nee biti dovoljno prilagoditi ishranu i nain ivota. Umestotoga, lekar e vam moda propisati prirodni program za sniavanje holesterola koji sezasniva na poveanom unoenju hrane bogate vlaknima, kao to su mekinje ili afrika bokvica, ili na vetaki proizvedenim sredstvima za sniavanje holesterola. Od mnogih raspoloivih lekovazasniavanje holesterola, lanovi grupe statina - lovastatin, simvastatin i pravastatin - ubrajaju se meu rairenije i ee propisivane lekove. Oni deluju tako da blokiraju enzim koji jetra koristi da bi proizvela holesterol. Veina pacijenata ih dobro podnosi iako su skupi i katkad mogu da izazovu neeljene propratne efekte kao to je upala jetre. Za neke Ijude druga mogunost je niacin (vitamin B 3), ali da bi bio delotvoran mora da se uzima u velikim koliinama. On je esto i lek koji se slabo podnosi, pa moe da izazove propratne efekte kao to su crvenilo koe i nadraenost eluca. Proizvodi niacina s odgoenim oslobaanjem mogu da svedu propratna dejstva na najmanju moguu meru, ali uvek moraju da se uzimaju pod lekarskim nadzorom.
Dl J A G N O S T I K I POSTUPCI
Laboratorijski testza odreivanje nivoa holesterola u krvi sada je rutinski deo veine sistematskih pregleda. Kad vam analiziraju krv, po pravilu ete dobiti tri nalaza izraena u miligramima po decilitru: jedan za ukupni ili serumski holesterol, jedan za HDL holesterol i jedan za trigliceride. Cesto e biti ukljuen i nalaz LDL holesterola, kao i brojka koja ukazuje na odnos ukupnog holesterola i HDL holesterola. Prvi faktor koji treba razmotriti je nivo vaeg serumskog holesterola. Ukupni holesterol ispod 200 smatra se zdravim i bezopasnim. Nivo holesterola izmeu 200 i 240 smatra se graninim, a nivo od 240 ili vie definitivno je visok. HDL holesterol kod mukarca trebalo bi da bude vie od 35, a kod ene vie od 45. to se tie LDL holesterola - opasne vrste idealan nivo bio bi ispod 130; granini je izmeu 130 i 160, a iznad 160 je visok. Va nivo triglicerida morao bi da bude ispod 200. Sto je broj koji pokazuje
HOLESTEROL - TEGOBE
NASTAVAK
Postupak proiavanja krvi nazvan LDL afereza moe da pomogne osobama s tekim genetskim poremeajima holesterola. Na nekoliko sati krvse izvadi iztela, hemijskim putem proisti od LDL holesterola i zatim vrati u telo. Tretmanima svake dve do tri nedelje moe da se smanji prosean nivo LDL holesterola 50 do 80 posto, ali oni kotaju mnogo vremena i novca.
JOGA
Alternativni terapeuti nude ceo spektar prirodnih naina kontrole nivoa holesterola. Svi mogu da se primenjuju posebno, a mnogi uporedo s leenjem iekovima. Sledei spisak oblika leenja pomoi e vam da izmenite i poboljate svoj sopstveni program. Da biste bili mirni, obavestite lekara ako upotrebljavate bilo koje sredstvo ili metodu alternativnog leenja i neka to bude pre nego to ih ponete meati s lekovima koji su vam propisani.
AJ U R V E D S K A MEDICINA
Probajte poloaj Le da biste podstakli oputanje. Lezite na lea stopala razmaknutih oko pola metra i malo okrenutih
napolje. Stavite ruke oko 15 cm od kukova, dlanova okrenutih prema gore. Zatvorite oi i duboko diite 8 do 1 minuta. 0
Ajurvedski terapeuti ili iscelitelji tradicionalno upotrebljavaju malabarski tamarind (kiselu urmu), ukasti plod iz Indije koji se mnogo koristi u karijima (curryjima), radi leenja gojaznosti. Neka ispitivanja ukazuju da to voe moe isto tako da pobolja smanjivanje nivoa ukupnog holesterola kao i nivoa triglicerida.
K IN ES KA MEDICINA
Drugo lekovito bilje na glasu zbog svojih svojstava sniavanja holesterola ukljuuje lucerku ili alfalfu (Medicago sativa), kurkum u (Curcuma longa), azijski enen (Panax ginseng) i grku piskavicu (Trigonella foenum-graecum). Mogli biste takoe da se posavetujete s lekarom koji ishranu smatra vanom u pogledu blagotvornih dejstava tableta fitosterola. Fitosteroli su biljna jedinjenja sline grae kao i holesterol koji delotvorno blokiraju ulazak holesterola u jetru.
NAIN IVOTA
Tradicionalni kineski iscelitelji lee razne oblike hroninih sranih bolesti, zajedno s faktorima kao to je visok holesterol, akupunkturom i lekovitim biljem meu kojima mnogo koriste troskot (Polygonum multiflorum). Budui da kinesko lekovito bilje gotovo uvek deluje kombinovano, a ne posebno, trebalo bi da se posavetujete s osposobljenim travarom radi odgovarajueg recepta.
Dokazi govore da iako telesne vebe same ne mogu da snize ukupan holesterol, umereno vebanje nekoliko puta nedeljno moe da pobolja podizanje nivoa HDL holesterola kod mnogih Ijudi. Energinim vebanjem moete podii nivo HDL-a jo i vie iako u nekom trenutku sportisti oigledno dosegnu ,,HDL plato".
Vrlo traen lek za suzbijanje visokog holesterola je gugulipid (Commiphora mukul), ekstrakt drveta mukul mire iz june Indije. Sposobnost gugulipida da kontrolie nivo holesterola i triglicerida uporeuje se sa sposobnou nekih sintetikih lekova, uz tvrdnje da sniava nivo LDL holesterola i podie nivo HDL holesterola bez propratnih efekata.
Smatra se da stres doprinosi povienom holesterolu, pa tehnike oputanja koje suzbijaju stres mogu da pomognu pri sniavanju nivoa holesterola. Progresivno oputanje s vizuelizacijom je neto to moete da probate bilo gde, bilo kad. Mogli biste isto tako da probate leenje masaom, jogu (gore), meditaciju ili biofidbek.
334
ISHRANA
Osnovna pravila ishrane kod sniavanja holesterola su jednostavna: izbegavajte zasiene masti i holesterol u hrani. Strunjaci preporuuju ishranu u kojoj na masti ne otpada vie od 30 posto vaih dnevnih kalorija; neki kau i 20 posto. Zasiene masti proizale iz proizvoda ivotinjskog porekla i tropskih ulja trebalo bi da budu svedene na najmanju moguu meru, pa izbegavajte da jedete hranu prenu u mnogo ulja i paIjivo proverite etikete s podacima na pakovanoj hrani. Jedite vie povra, voa i itarica, koji ne sadre holesterol, gotovo ni masti, a bogati su vlaknima. Veruje se da beli luk (Allium sativum) i crni luk (Allium cepa) sniavaju holesterol, ali razlikuju se miljenja o tome koliko bi trebalo da ih jedete da biste imali koristi. Nema opasnosti ako kaemo da to ih vie jedete, po mogunosti sirove, bolje je i dejstvo. Za ostale korisne savete o ishrani, vidi Uinite zdravu hranu svojim saveznikom , dole.
PREVEN CIJA
Drite telesnu teinu pod kontrolom. Jedite mudro svaki dan - ne vie od 300 mg holesterola i neka udeo masti u vaim dnevnim kalorijama ne prelazi 30 posto. Vebajte nekoliko puta nedeljno - energino ako moete, ali i umerene telesne vebe su bolje od nikakvih. Ako puite, prestanite. Pratite svoj napredak. Povremeno dajte da vam va lekar ili dobra laboratorija izmere nivo holesterola u krvi. Kuni priborza testiranje, kao i mnogi zdravstveni aparati za iroku potronju uopte su nepouzdani.
U I N IT E Z D R A V U H R A N U S VOJI M S A V E Z N I K O M
Osobe koje su genetski predodreene za tegobe sa holesterolom morale bi da prate preporuke svog lekara u vezi sa ishranom. Mi ostali trebalo bi da budemo u stanju da pratimo nivo holesterola pomou cilja koji smo sami sebi postavili, a to je da udeo masti u dnevnim kalorijama ne premauje 30 posto.
Ako dobro poznajete hranu koju jedete, moete da razlikujete prijatelja od neprijatelja. Kao prvo, smanjite potronju crvenog mesa, naroito iznutrica, zbogtoga to sadri veliku koliinu zasienih masti i holesterola. Ne jedite previe ivinskog mesa i izbegavajte koicu; u piletini ima manje zasienih masti nego u crvenom mesu, ali ipak sadri znatnu koliinu holesterola. Veina ribe sadri manje masti i holesterola od crvenog mesa. Veina koljki takoe sadri malo masti, pa premdasadre mnogo holesterola, veina Ijudi ih pretpostavlja crvenom i ivinskom mesu. Kad god je mogue, manje koristite proizvode od punomasnog mleka, majonez, okoladu, tropska ulja i hidrogenizovana ili delimino hidrogenizovana ulja ili masti kao toje margarin. Kod kuvanja, zamenite zasiene masti koje su vrste pri sobnoj temperaturi, kao to su maslac i margarin, tenim jednostruko nezasienim mastima kao tosu maslinovo, repiino ili laneno ulje. Postoje dokazi da korienjem umerenih koliina jednostruko nezasienih masti - koje se nalaze u orasima, semenkama i avokadu - moete zapravo da snizite LDL holesterol. Izbegavajte tropska ulja kao to su palmino ili kokosovo; ona ne sadre nimalo holesterola, ali su bogata zasienom masti. Ako jedete groe, moete poboljati sniavanje holesterola u krvi, zahvaljujui flavonoidnim jedinjenjima u njegovim koicama. Za kuvanje i zainjavanje salate potraite ulje od semenki groa - koje se dobija ceenjem semenki groa posle presovanja groa za vino. Ograniite se na tri jajeta nedeljno: jedno umance sadri gotovo celokupnu preporuenu dnevnu dozu holesterola. U vitamine, minerale i hranljive materije koje su poznate po svojim svojstvima sniavanja holesterola ubrajaju se vitamini E , C i A (beta karotin), L-karnitin, pantetin, hrom , kalcijum , bakar i cink. Da bi vam jelovnik ostao raznovrsan pokuajte da ukljuite pirinane mekinje, artioke, gljive itake i feferone-zasve njih se veruje da pomau pri sniavanju holesterola. Konano, birajte onu hranu kojasadri vlaknatopljiva u vodi, koja pruaju izvrsnu zatitu od visokog holesterola u krvi. Na spisku vrsta hrane bogate vlaknima nalaze se grejpfrut, jabuke, pasulj, sueni graak i sl; jeam, argarepa, kupus i zobeno brano.
HRIPANJE
SIMPTOMI
zvidanje i teko, umno disanje, naroito pri izdisanju vazduha, ponekad praeno blagim oseajem stezanja u grudim a.
OBRATITE SE LEKARU:
ako je hripanje praeno tem peraturom viom od 38,5 C . M oda im ate upalu gornjih disajnih puteva, na prim er akutni b r o n h itis . ako jedva diete i im ate oseaj da ete se uguiti. To m oe da bude znak tekog astmatinog napada ili alergijska reakcija ( vidi A l e r g ije ) .
nogi Ijudi koji boluju od disajnih alergija znaju da su napadi hripanja gotovo uvek povezani s pojavom polena. Blago hripanje moe da prati infekcije disajnih puteva kao to su akutni bronhitis ili emfizem . Istotako, prepoznatljiv zvuk zvidukanja koji prati hripanje najvaniji je simptom astme, hronine bolesti disajnih puteva. Postoji velik izbor konvencionalnih i alternativnih lekova koji mogu da ublae hripanje. Ako bolujete od astme, hroninog brohitisa, emfizema ili tekih alergija, moraete redovno da odlazite na lekarske preglede.
UZROCI
Zvidukavi zvuk karakteristian za hripanje javlja se kad, zbogdubokogdisanja, vazduh prolazi kroz bronhije koje su suene ili izluuju vie sluzi zbog alergije, infekcije ili drugog nadraaja. Budui da su disajni putevi delimino zakreni, moe doi do napinjanja bronhijalnih miia zbog poveane teskobe. Hripanje postaje izraenije zbogsve veih tegoba prilikom izdisanja vazduha. Kod nekih osoba hripanje je posledica astme ili alergijske reakcije na polen, hemijske materije, ivotinjsku dlaku, prainu, hranu ili ujed insekta. Osobe koje boluju od akutnog bronhitisatakoe stvaraju viak sluzi u sistemu za disanje, to moe da prouzrokuje zaepljenje disajnih puteva. Osobe koje boluju od bolesti disajnih puteva obino su sklonije razvoju alergija. Osim navedenog, hripanje mogu da izazovu cistinafibroza ili prisustvo stranogtela.
Odmah potraite hitnu lekarsku pomo.

ako ceo dan hripate i iskaljavate zelenkastu ili sivu sluz. M oda bolujete od hroninog b r o n h itis a ili e m fiz e m a . ako iznenada ponete da hripate i iskaljavate penastu ruiastu ili belu sluz. To m oe da bude znak s r a n e b o le s t i. Odmah potraite hitnu
lekarsku pomo.
D IJA G N O S T I K I
POSTUPCI
Da bi utvrdio uzroke hripanja, lekar e vam postaviti nekoliko pitanja i proveriti da li bolujete od alergija. Na primer, ako niste nikada bolovali od plunih bolesti i uvek hripate posle uzimanja odreene hrane ili se hripanje uvekjavlja u odreeno dobagodine, lekai e opravdano da posumnja da bolujete od disajne alergije ili da ste alergini na odreenu vrstu hrane Postoje razliiti testovi koje lekar moe da upotreb
336
JOGA
LEEN JE
Morate se obratiti lekaru koji e da odredi uzroke hripanja i prepie odgovarajue lekove. Isto tako, alternativni naini leenja mogu da pomognu da ublae neugodnost.
Ako je hripanje izazvano astmom, lekar e verovatno da vam propie bronhodilatatore, lekove koji e da pomognu proirenje suenih disajnih puteva. Ako bolujete od alergija, lekar e skoro sigurno da vam propie antihistam inike, lekove koji neutraliu delovanje hemijskih materija koje izazivaju alergije u organizmu. Ako bolujete od akutnog bronhitisa, lekar e verovatno da vam propie antibiotik, koji e smiriti infekciju disajnih puteva. Uopte, bilo koji oblik blagog hripanja koji prati akutni bronhitis prolazi zajedno s infekcijom. U sluajevima hroninog bronhitisa ili emfizema, lekar e moda da vam propie ekspektorans koji e ukloniti viak sluzi ili bronhodilatator. U hitnim sluajevima, kad hripanje postane tako jako da oteava ili spreava disanje, medicinska ekipa moe da primeni injekciju adrenalina za otvaranjezakrenih disajnih puteva.
Poloaj Golub moe da pomogne da se pobolja disanje. Iz kleeeg poloaja ispruite levu nogu iza sebe. Duboko udahnite i istegnite trup lagano izvijajui lea.
Ostanite u ovom poloaju od 20 do 30 sekundi, duboko diui. Izdahnite i opustite se. Ponovite postupak s drugom nogom.
Da biste ublaili napade hripanja, probajte poloaj Kobra. Oslonite se s obe ruke na pod, tako da laktovi budu tano ispod ramena. Udahnite i diite grudi, drei
ruke ispruene i pritiskajui karlicom prema podu. Ostanite u ovom poloaju 15 sekundi duboko diui, a zatim se polako opustite.
Mnogi alternativni naini leenja koji se koriste u leenju astme mogu da budu delotvorni i kod hripanja. Za pojedinosti, vidi Astma, ukljuujui Kinesko lekovito bilje, Refleksologija i Leenje lekovitim biljem . Ipak, zapamtite: ako bolujete od astme, tekih alergija, hroninog bronhitisa ili emfizema, morate redovno odlaziti na lekarske preglede.
JO G A
kako bi utvrdio pravu prirodu alergije, ukljuujui kone testove i krvne analize. Lekar moe da primeni i test rada plua kako bi odredio koliinu vazduha koja prolazi kroz bronhije. Ako je hripanje povezano s hroninim bronhitisom ili emfizemom, lekar e moda eleti da napravi rendgenski snimak plua.
Nekoliko poloaja moe da pomogne da ublai hripanje pouavajui vas kako da kontroliete disanje i smanjite stres. Naroito delotvorni poloaji su Golub, Kobra, Sfinga i Most. Pogledajte slike levo. (Vidi i Dodatak za vie informacija o poloajima joge.) m
HRKANJE
SIMPTOMI
G ru b , prom ukao, podrhtavajui zvuk koji prati disanje tokom spavanja; razlikuje se po uestalosti, visini i intenzitetu.
OBRATITE SE LEKARU:
ako ivite s osobom koja hre i prim eujete da je njegovo ili njeno hrkanje vrlo glasno ili oznaeno periodim a u kojim a uopte ne die. O soba m oe da ima opstruktivnu apneju u spavanju, teak porem eaj disanja. ako ste tokom dana esto vrlo pospani i um orni. Moda bolujete od opstruktivne apneje u spavanju, tekog porem eaja disanja koji tokom spavanja onem oguuje dovoljno snabdevanje kiseonikom . ako esto zaspite u neuobiajenim trenucim a, na prim er u kancelariji ili tokom jela. Moda bolujete od opstruktivne apneje u spavanju ili narkolepsije, porem eaja kod kojeg oboleli padaju u san tokom sati budnosti.
rkanje obino nije teka tegoba. Kod mukaraca je verovatnoa da e hrkati 50 posto vea nego kod ena, ali veina Ijudi hre povrem Hronini hrkai obino imaju preveliku telesnu teinu i srednjih su godina. Ponekad hrkanje moe da ukazuje na neku teku bolest. Izuzetno teka bolest je opstruktivna apneja u spavanju. Osoba koja hre prestaje da die u vremenskom periodu od nekoliko sekundi do dva minuta. To dovodi do smanjenja koncentracije kiseonika u krvi, to, u najboljem sluaju, imaza posledicu umor, a u najgorem smrt. Ako mislite da imate ovaj poremeaj, potrebno vam je konvencionalno leenje. Druge, potencijalno zabrinjavajue tegobe takoe su oznaene redovnim, esto glasnim, hrkanjem koje moe da se javi u dva oblika: umereno (hrkanje svaki put kad osoba spava, ali moe da bude povremeno ili da se javlja samo kad osoba spava na leima) i teko (glasno hrkanje tokom celog spavanja, bez obzira na poloaj prilikom spavanja). Sreom, postoje razni lekovi koji mogu da smanje intenzitet hrkanja ili da ga ak potpuno eliminiu.
UZROCI
Uzrok hrkanja je vibriranje mekog nepca (deo svoda usne duplje) dok se plua napinju da udahnu vazduh kroz zatvorene disajne puteve. To se, po pravilu, dogaa kad se miii koji dre ove puteve otvorenim previe opuste. Bilo koja bolest ili materija koja izaziva oputanje miia - ukljuujui alkohol, lekove kao to su lekovi za spavanje, lekovi protiv prehlade ili antihistam inici, premekan ili prevelik jastuk, spavanje na leima, slab miini tonus ili gojaznost moe da izazove hrkanje. Zatvaranje disajnih puteva moe da bude i posledica deformacija nosa, kao to su predugako meko nepce ili resica i devijacija nosnih pregrada. Kod dece je est uzrok hrkanja poveanje adenoida ili krajnika. Bilo koje oboljenje koje izaziva stezanje bronhijalnih puteva, kao to je astma, moe da dovede do zatvaranja disajnih puteva i hrkanja. Puenje moe takoe da pogora hrkanje, zbog nadraavajueg dejstva na disajne puteve.
DIJA GN O STI K I P O S T U P C I
Lekar e prvo da vas pita o moguim alergijama, zatim o ishrani, lekovima koje uzimate i da li pijete alkohol ili
338
________
____________
puite. Ako nita od navedenog nije uzrok hrkanja, lekar moe da pregleda grlo i nosne upljine kako bi ustanovio da li postoje znakovi nosnih deformacija. Ako lekar sumnja da bolujete od opstruktivne apneje u spavanju, moe da zatrai od vaeg partnera/ partnerke da vodi beleke o vaim nainima spavanja ili moe da vas ukljui u istraivanje o praenju spavanja, koje e analizirati kada i koliko esto tokom spavanja prestajete da diete.
O p s t r u k t iv n a APNEJA U SPAVANJU
Izm eu I i 5 p o sto odrasiih osoba b oluje o d teko g p orem eaja hrkanja: opstru ktivn e apneje u spavanju. O va b o le st uglavnom pogaa m u karce (9 o d 10 obolelih su m ukarci) i pojavljuje se kad tokom sedm osatnog spavanja, disanje p resta n e 30 ili vie puta p o 10 ili vie seku n di u svakom p rekid u . O so b e ko je boluju o d teko g p orem eaja m ogu uopte da n e diu i do tri etvrtin e vrem ena ko je p ro v e d u u spavanju. Posledica opisanog nije sam o nedostatak kiseonika, nego i visok krvn i p ritisak. U najteim sluajevima ova b o ie st m o e da bude sm rtonosna. A k o glasno i ja ko h rete, m oda imate apneju u spavanja i trebalo bi da ra zm o trite m ogunost da se upiete u program istraivanja spavanja tokom ko g e se pratiti o bra sci vaeg spavanja i p o m o i da o d a b e re te odgovarajue ieenje.
LECEN JE
U veini sluajeva hrkanje nije potrebno leiti. Smanjenje teine, prestanak puenja i konzumiranja alkohola obino reava problem. Alternativni oblici leenja mogu takoe da pomognu. Ali u teim sluajevima moe da bude neophodna operacija.
Ako osoba blae hre, verovatno nee biti potrebno nikakvo leenje. Ako su uzrok hrkanja alergije, lekar e, najverovatnije, da prepie antihistaminike ili dekongestive (lekove za otepljivanje" nosa). Kod hrkanja prouzrokovanog nosnim deformacijama moda e trebati korektivna operacija kojom e se otvoriti disajni putevi. Ako je utvreno da imate opstruktivnu apneju u spavanju, lekareagresivnijesprovoditi leenje, zbog moguih posledica ove bolesti.
Ako hrete zbogalergija, astme, bronhitisa ili emfizema, postoji niz alternativnih sredstava koja mogu da vam pomognu da otvorite disajne puteve i mirnije spavate. Za savete o leenju navedenih bolesti vidi dotina poglavlja.
PREVEN CIJA
Pokuajte da smanjite teinu: veina osoba koje hru su gojazne, a pokazalo se da gubitak vika teine znatno smanjuje hrkanje, ako ga i u potpunosti ne eliminie. Izbegavajte none obroke i alkoholna pia: alkohol i teak obrok pre odlaska na spavanje izazivaju oputanje miia.
Izbegavajte tablete za spavanje i druge sedative: iako vas uspavaju, oni izazivaju oputanje vratnih miia, pogoravajui hrkanje. Prestanite da puite: puenje izaziva kongestiju (oticanje) nosa i bronhija, glavni uzrok hrkanja. Spavajte na boku: dok e osobe koje jako" hru da hru u bilo kom poloaju, osobe koje hru srednje jako" najee e hrkati samo kad spavaju na leima. Jedan od naina za izbegavanje ovog hrkanja je da na leima pidame ili spavaice naijete dep i da u njega stavite tenisku lopticu. Ona e spavanje na leima da uini toliko neudobnim da e osoba koja hre morati u snu da se okrene na bok. Spavajte bez jastuka: jastuk moe da se smota ispod vrata i vri pritisak, doprinosei zatvorenosti disajnih puteva.
I M
P E T I G
SIMPTOMI
Podruja koe pokrivena su m ehuriim a koji pucaju i pretvaraju se u crveno , vlano podruje iz kojeg tee ili curi tenost. Uglavnom se javljaju na licu, ali i na izloenim podrujim a ruku i nogu. Z a svega nekoliko dana stvaraju se zlatnoute ili tam noute kraste, nalik na zrn ca smeeg eera. Infekcija m oe da se iri po ivicam a zahvaenog podruja. Vidi takoe llu s t r o v a n i d ija g n o s ti k i v o d i .
ako se m ehurii pojave na licu i ne nestanu u roku od 48 sati posle poetka leenja. O va kona in fe k c ija , koju nazivam o im petigo, zahteva pravovrem enu lekarsku pom o. ako se stvore mali gnojni irevi s tam nosm eom krasticom , praeni jakim svrabom . O vo ukazuje na ektim ulcerozni oblik impetiga u, koji prodire duboko pod kou. A k o se ne lei, posledice su trajni oiljci i prom ena pigm entacije koe. ako se sim ptom i impetiga pojave kod deteta. Svaki trajniji problem koe kod deteta zahteva pom o lekara. ako dete obolelo od impetiga oseti m uninu, glavobolju, retko m okri i pojavi se podbulost lica i udova. O vo su znakovi glom erulonefritisa, bubrene bolesti koju izazivaju bakterijski toksini.
mpetigo je vrlo zarazna bakterijska infekcija koe. Moe da se pojavi na bilo kom delu tela, iako najee nastaje na izloenim delovima koe. Kod dece se najee pojavljuje na licu, posebno oko nosa i usana, a nekad i na nogama i rukama. Inficirana podruja su razliite veliine, od veliine novia do veliine kovanice od pet dinara, a u poetku su pokrivena sitnim mehuriima koji pucaju i otkrivaju vlanu, crvenu kou. Posle nekoliko dana inficirano podruje prekriva se zrnastim, zlatnoutim krasticama koje se od ivica postepeno ire dalje. U teim sluajevima, infekcija zahvata unutranje slojeve koe i nastaje ektima, ulcerozni oblik impetiga. Re je o malim, gnojnim irevima s krastom koja je mnogo tamnija i deblja nego kod obinog impetiga. Ektima moe da bude praena izuzetno jakim svrabom, a eanje nadraenog podruja najbri je nain irenja ove infekcije. Ako se ne lee, irevi mogu da prouzrokuju trajna oteenja i promene pigmentacije koe. Najtea mogua komplikacija impetiga je glom erulonefritis, vrlo ozbiljna bubrena bolest koja se javlja u otprilike jedan posto sluajeva, a najee kod dece. Uz pomo terapije antibioticima i odgovarajueg naina ishrane, veina obolelih oporavlja se bez trajnih posledica.
UZROCI
Impetigo je infekcija koju izazivaju bakterije streptokoke ili stafilokoke (Staphylococcus aureus). Ovih bakterija ima svuda: u prljavim kupatilima, pokvarenoj hrani pa ak i u naem telu. Ako se, na primer, dete koje ima otvorenu ranu ili sveu ogrebotinu okupa u prljavoj kadi, moe da oboli od impetiga. Upotreba pekira ili ak sapuna kojim se prethodno posluio oboleli od impetiga, takoe prenosi zarazu. Ostale tegobe s koom kao to su ui, gljivina ili streptokokna infekcija, gnojni irevi ili razliiti oblici dermatitisa mogu da ubrzaju pojavu impetiga. Ova izuzetno zarazna bolest najee se iri telesnim dodirom ili dodirom sa zaraenom odeom, posteljinom, pekirima i ostalim upotrebnim stvarima. Sama priroda dejih aktivnosti podrazumeva stalan i est meusobni telesni dodir dece, to ih ini najeim rtvama, ali i nosiocima zaraze. Jako znojenje, neuhranjenost i slaba lina higijena mogu znatno da oteaju stanje obolelog.
Vano: Ranice
impetiga lako mogu da se zam ene za sim ptom e herpesa, to jest virusne in fe k c ije . Impetigo se iri bre, nikada se ne pojavljuje u usnoj duplji i retko se ograniava samo na jedno podruje tela. A ko niste sigurni, neka lekar potvrdi dijagnozu.
340
LEENJE
\lju leenja, ali i prevencije impetiga je pravilna lina higijena i ista okolina. Kad se zaraza pojavi, pravovremena reakcija ublaie teinu oboljenja, ali i spreiti njegovo irenje.
Kad jedan lan porodice oboli od impetiga, ostatak porodice morao bi da se pridrava istog sanitarnog reima. Redovno pranje vodom i sapunom moe da izlei blagi oblik zaraze. Ako se ranice ne oiste u roku od 48 sati ili ako je re o malom detetu, obratite se lekaru. Da bi prekinuo lanac zaraze, lekar moe da preporui antibakterijske kupke za obolelog, ali i za ostale lanove domainstva. Mast m upirocin, koju moete da nabavite iskljuivo na lekarski recept, vrlo je delotvorna u leenju klasinih sluajeva impetiga. Nemojte da upotrebljavate masti koje se nabavljaju bez recepta; one nisu dovoljno jake za suzbijanje streptokoknih i stafilokoknih infekcija, a njihovom nepravilnom primenom infekcija moe da se proiri i na druge delove tela. Ako mupirocin ne postigne eljeno dejstvo u roku od 48 sati, zamolite lekara da vam prepie oralni antibiotik kao to je penicilin ili eritrom icin. Injekcije penicilina spreie razvoj tee infekcije, skratiti vreme leenja i smanjiti mogunost ponovne pojave bolesti.
belanca koliko vam je potrebno da napravite smesu i nanesite je na ranice. Ranice bi morale da nestanu u roku od dva do tri dana. Imajte na umu da hidrastis moe privremeno da ostavi mrlje na koi, to e naizgled pogorati izgled inficiranog podruja. Jo jedna vrsta lekovitog bilja koja se esto preporuuje jeste mira (Commiphora molmol). Tri puta na dan nanesite direktno na ranice 5 do 10 kapi tinkture. Ulje melaleuke (Melaleuca spp.) korisno je zbog svojih jakih antibakterijskih osobina. Njegova primena direktno na ranice impetiga ublaava svrab i ubrzava proces leenja.
HOMEOPATIJA
Za leenje debelih krastica pod kojima se krije gnoj, probajte Mezereum. Graphites moe da pomogne u sluaju kad iz ranica curi tenost nalik na med. Rhus toxicodendron ublaava svrab, aArsenicum album pomae kad ranice are ili su otvorene. Preporuena jaina ovih preparata je 12x, a uzimaju se svakih 4 do 6 sati sve dok ne primetite poboljanje. Ako ranice ne nestanu posle 48 sati ili se, tavie, infekcija proiri, svakako se obratite lekaru.
ISH RA N A I DIJETA
A L T E RNATIVNI NAINI L E E N J A
Budui da je re o povrinskoj bakterijskoj infekciji, u leenju impetiga mogu da se primene razliiti oblici leenja, a pre svega leenje biljnim mastima. Pazite da primenom neproverenih ili nepoznatih preparata dodatno ne nadraite kou. U svakom sluaju, ako ne primetite znatno poboljanje u roku od 12 do 24 sata posle primene preparata, obratite se lekaru.
Budui daje vitamin A od presudne vanosti za rast i odravanje zdravlja koe, oboleli od impetiga bi trebalo da jedu vee koliine utog i lisnatog zelenog povra ili da uzimaju svakodnevno dodatnih 50 000 MJ beta karotena (vidi Vitamin A). Veruje se da cink jaa imunoloki sistem organizma, pa se preporuuje uzimanje 45 mg cinka na dan. Ne uzimajte izrazito velike dodatne koliine ovih materija due od nekoliko nedelja bez lekarskog nadzora. Ovo upozorenje posebno vai za decu.
LEENJE KOD K U E
U sluaju pojave nekolicine impetigo ranica, njihovim redovnim pranjem toplom vodom i sapunom, uz primenu ranije navedenih preparata i izlaganje ranica vazduhu, ublaiese svrab i oistiti koa. Ako je infekcija tee prirode, perite inficirano podruje koe antibakterijskim sapunom i primenjujte odgovarajue leenje. Oboleli od impetiga mora prilikom svakog pranja da koristi isti pekir. Ove pekire perite odvojeno od ostalog prljavog vea.
Kanadska utika (Hydrastits canadensis) esto se preporuuje za leenje stafilokoknih infekcija. Pomeajte 1 kaiicu praha hidrastisa s onoliko vode ili
I M
P O
T E N
I J A
SIMPTOMl
N em ogunost postizanja ili odravanja e re kcije osnovna je karakteristika im potencije. O ve sm etnje mogu da se jave u nekoliko razliitih oblika. A ko je im potencija kratkotrajne ili povrem ene prirode, vero vatno nije re 0 ozbiljnom porem eaju. Povrem ene sm etnje mogu da se jave u svakom ivotnom dobu, a pre ili kasnije doive ih gotovo svi m ukarci. A k o se im potencija razvija postepeno 1uporno, verovatno postoji uzrok organske prirode i im potencija je u tom sluaju hronina. A ko se im potencija javi iznenada, a istovrem eno jo uvek m oete da postignete erekciju rano ujutro ili prilikom sam ozadovoljavanja, u zro k im potencije je verovatno psiholoke prirode.
mpotencija, odnosno nemogunost postizanja ili odravanja erekcije penisa potrebne za polni uitak oba partnera, moe da ima razorno dejstvo na samopotovanje mukarca i njegove partnerke. Gotovo svaki odrastao mukarac ima povremene tegobe s postizanjem ili odravanjem erekcije. Bez obzira na teinu i prirodu poremeaja, leenje uvek donosi odreeni stepen olakanja.
UZROCI
Jo pre samo dvadesetak godina, lekari su pojavu impotencije esto objanjavali psiholokim tegobama ili, kad bi se javila kod starijih mukaraca, prirodnim procesom starenja. Danas se prevlaujue medicinsko miljenje udaljilo od oba navedena uzroka. lako je u starijem ivotnom dobu mukarcu potrebno vie vremenaza postizanje polne uzbuenosti, hronina impotencija zahteva leenje. Stavie, uzroci poremeaja najee su organskog porekla. Urolozi danas veruju da su u gotovo 90 posto sluajeva trajne impotencije mukaraca starijih od 50 godina uzroci organske prirode. Budui da je erekcija pre svega reakcija sistema krvnih sudova, ne iznenauje da je impotencija u ovoj starosnoj grupi posledica razliitih poremeaja koji spreavaju normalan dotok krvi u polni organ, na primer ateroskleroze ili dijabetesa. Jojedan oblik poremeaja krvnih sudova je oteenje vene, to dovodi do prebrzog povlaenja krvi iz penisa. Ostali organski poremeaji, kao toje hormonska neravnotea i odreeni hirurki zahvati, takoe mogu da izazovu impotenciju. Procesi krvnih sudova koji dovode do erekcije pod nadzorom su nervnog sistema tako da odreeni lekovi koji se upotrebljavaju na lekarski recept mogu da poremete normalan sistem prenosa nervnih signala. Potencijalni krivci ukljuuju brojna stimulativna sredstva, sedative, sredstva za podsticanje mokrenja, antihistaminike i lekove koji se koriste za leenje visokog krvnog pritiska, raka ili depresije. Alkohol, duvan i droge, kao to je marihuana, takoe mogu dadoprinesu pojavi impotencije. Kod mlaih mukaraca impotencija je uglavnom poremeaj psiholoke prirode. Napetost i strah esta su posledica nedovoljne komunikacije s partnerkom ili razlike u seksualnim sklonostima. Polne tegobe takoe mogu da budu povezane s oseanjem potitenosti, nedoraslosti situaciji, linim strahom, porodinim ili
ako je im potencija povezana s oseajem s t r a h a ili ugroava va polni ivo t. Pruanjem potrebnih inform acija, lekar m oe da otkloni neke zablude koje esto dodatno oteavaju tegobe polne prirode. ako im potencija potraje due vrem e. O rganski uzroci im potencije mogu da nagoveste ire, mogue opasne porem eaje. Suavanje arterije polnog uda m oe, na prim er, da ukae na koronarno srano oboljenje ( vidi A t e r o s k le r o z a i S r a n e b o le s t i). Sto se sam e im potencije tie, lekar m oe da preporui m ere za ublaavanje sm etnji ili upotrebu mehanikih pomagala kad leenje nije mogue.
__
drutvenim odbacivanjem i seksualnim zlostavljaijem u detinjstvu.
LEEN JE
îko imate povremene tegobe s postizanjem ili odrâvanjem erekcije, imajte na umu da s godinama aolno uzbudenje zahteva sve vie vremena i da pol10 zadovoljstvo ne treba izjednaavati sa samim pollim odnosom. Ako su smetnje stalne ili dugotrajne, Dbratitese lekaru. Poslednjih godinaseznaajno po/eao izbor moguih naina leenja.
gne kod ovakvih tegoba i otkrije probleme kao to su nepotreban oseaj krivice, strah od nezadovoljavajueg polnog odnosa ili raznih negativnih stavova i zabluda o polnom odnosu koje ste usvojili tokom detinjstva.
Mnogi od njih naglaavaju vanost dobrog zdravlja i oputenosti za zadovoljavajui polni ivot. Zadopunu nie navedenih oblika leenja moete da se obratite strunjaku akupunkture ili homeopatije.
AROMATERAPIJA
J svrhu postizanja bezopasnog i delotvornog reenja, orvi izbor mnogih urologa u sluajevima hroninih i :eih oblika impotencije je jedna vrsta vakuum-pumDice, pre svega kod starijih mukaraca. Ovaj ureaj zaziva pojaani dotok krvi u polni organ stvaranjem negativnog pritiska u okolnom podruju. Potom se na koren polnog organa navlai elastini prsten kako ai se odrala erekcija. Prsten mora da se ukloni posle najvie 30 minuta kako bi se omoguio normalan arotok krvi. Erekciju takoe moete da izazovete injekcijom oapaverina ili prostaglandina neposredno pre polnog jdnosa. Ovi lekovi mogu i dugorono da poboljaju Dolnu mo i protok krvi u polnom organu. Uzimanjem pentoksifilina ili johimbina jedan do dva sata pre polnog odnosa takoe moe da se oobolja protok krvi. Ostali polni stimulansi mogu da 3udu od pomoi uglavnom iz psiholokih razloga. U sluaju tegoba s krvnim sudovima, hirurki zanvat kojim se otvaraju dovodne arterije polnog organa uspean je u otprilike 50 posto sluajeva. Kad se Dvaj zahvat tek poeo primenjivati 1970-ih godina ijegova je delotvornost prvo bila precenjena, ali danas su tehnike zahvata znatno usavrene. U sluaju neuspeha navedenih naina leenja, Ddreden broj mukaraca odluuje se za umetke za oolni organ. Najjeftiniji oblikje polukruti tip umetka <ojim se postie trajna erekcija. Sofisticiraniji, ali i skuplji umeci naduvavaju se uz pomo sprave sline oumpici, skrivene ispod koe monica. Ako lekar proceni da je uzrok impotencije psihooke prirode, preporuuje se da razmislite o svom odnosu s partnerkom i proverite mogue izvore stresa 1 napetosti. Osposobljeni terapeut moe da pomo1
Eterina ulja kadulje, sandalovine i ylangylanga poboljavaju oputanje i oseaj senzualnosti. Dodajte po dve kapi ovih ulja u 4 kaiice ulja za masau ili u vodu za kupanje.
Lekari kineske medicine veruju da preterana anksioznost moe da izazove pad energije u jetri. Cesto se preporuuje Zlatna komora", kombinacija lekovitog bilja, ponekad uz dodatak korena Ijutike.
Ginko, damijana (sueno lie meksike biljke Turnera aphrodisiaca) i a zijskienen nalaze se u mnogim preparatima koji se prodaju kao polni stimulansi. Imajte na umu da su tvrdnje o njihovim afrodizijakim svojstvima u najmanju ruku preterane.
LEENJE KOD K U E
Primenjujte razliite oblike intimnog dodirivanja. Nemojte usmeravati misli na erekciju. Strpljivosttokom polnogodnosa i poznavanje razliitih naina meusobnog ugaanja esto mogu da dovedu do povratka pune polne moi. (Vidi Vebe oseajnog usredsreivanja u poglavlju Polne sm etnje.) Umerene (ali ne i preterane) telesne vebe poboljavaju oputanje tela, podstiu telesnu energiju, svest i seksualnost. Stres i teskoba onemoguavaju dotok krvi u polne organe. Probajte razliite tehnike oputanja, ukljuujui jogu, meditaciju i masau. Uzajamna masaa usporava tok polnog odnosa i otvara meusobnu komunikaciju.
IM U N O L O K I S I S T E M - P O R E M E A J I
SIMPTOMI
Porem eaji im unolokog sistem a po pravilu se pojavljuju u obliku natprosene podlonosti prehladam a, gripu i raznim drugim infekcijam a ili u obliku estih alergijskih reakcija. Z a specifine sim ptom e pojedinih oboljenja vidi S ID A , A le r g ije , A s t m a , S in d r o m h r o n i n o g u m o ra , D ija b e t e s , P o le n s k a g r o z n ic a , L u p u s i M u ltip la s k le r o z a .
ako sum njate da bolujete od porem eaja imunolokog sistem a. Z a pravilno leenje potrebna je struna dijagnoza.
adatak imunolokogsistemaje uoavanje, prepoznavanje i unitavanje patogena, materija ili organizama kao to su bakterije i virusi koji su uzroci bolesti. Tokom borbe protiv ovih uljeza vae telo stvara simptome bolesti, temperature ili opte slabosti. Kad patogeni udu u krvotok, prvo stiu odbrambena bela zrnca makrofagi i poinju da unitavaju napadae, a potom pozivaju u pomo druge dve vrste belih zrnaca koje zovemo limfociti B i limfociti T. Limfociti B proizvode protivtela koja se direktno bore s napadaima. Limfociti T deluju na vie naina. Takozvani pomagaki limfociti T aktiviraju imunoloku reakciju tako to upozoravaju ostale odbrambene elije na prisustvo napadaa. Citotoksini limfociti T, koje jo nazivamo elije ubice, unitavaju napadae, a potiskivaki limfociti T nadziru odbrambene aktivnosti i, jednom kad je posao zavren, zaustavljaju rad imunolokog sistema. Imunoloki sistem pamti hemijski beleg tog odreenog patogena tako da u sluaju ponovljenog napada istog patogena, organizam moe vrlo brzo da reaguje odbrambenim protivtelima. Kod veine Ijudi imunoloki sistem obavlja svoj zadatak besprekorno, iako su danas odreene tegobe u odgovoru imunolokog sistema na okolinu prilino esta pojava. Preterano aktivan imunoloki sistem dovodi do autoimunih poremeaja. U takvim sluajevima, izzasada neobjanjivih razloga, imunoloki sistem pogreno prepozna normalno, zdravo tkivo sopstvenog organizma kao nepoznatog uljeza i napada ga. Primeri autoimunog poremeaja ukljuuju reumatoidni artritis, m ultiplu sklerozu, lupus, dijabetes tipa 1, sklerodermiju (otvrdnjavanje koe) i mijasteniju gravis (unitavanje miinih belanevina). Istraivai sumnjaju da su sindrom hroninog umora i amiotrofina lateralna skleroza takoe primeri autoimunih poremeaja. Drugi primer poremeaja imunolokog sistema je preterana reakcija organizma na bezopasne materije, odnosno alergija. Polenska groznica se javlja kad imunoloki sistem zameni bezopasna zrnca polena sa opasnim napadaem i pokrene niz snanih i mogue smrtonosnih reakcija. Nasuprot tome, izostanak primerenog odgovora imunolokog sistema dovodi do pojave imunodeficijencije. SIDA je verovatno najpoznatiji primer. Ostale bolesti imunodeficijencije vrlo su retke, ali po pravilu nasledne i nekad smrtonosne.
344

Kod osoba koje su uglavnom dobroga zdravlja moe da se pojavi privremeni poremeaj imunolokog sistema. Kad se to dogodi, borba protiv patogena je oteana pa organizam postaje podloniji infekcijama, a same infekcije su tee i dugotrajnije nego to bi to bio sluaj u normalnim okolnostima. antigenskom stimulacijom ispitujemosposobnostorganizmada proizvodi odredena protivtela. Testovima i analizma takode mogu da se ispitaju posledice slabIjenja imunolokog sistema. Testiranje rada titne lezde, na primer, otkrie nedovoljno aktivnu titnu lezdu, a rendgenski snimci zapaljenje plua ili zapaljenje sinusa.
UZROCI
Privremeno slabljenje imunolokog sistema najee je posledica delovanja otrovnih materija iz okoline, stresa, slabe ishrane, nedostatkatelesnih vebi ili sna i zloupotrebe alkohola i duvana. S vremenom, ovi inioci mogu da izazovu dugotrajnije negativno dejstvo na prirodnu otpornost organizma. Istraivanja su takoe pokazala kako emocionalni stres, u rasponu od svakodnevnih dogaaja, kao to je neslaganje s drugom osobom, pa sve do dramatinih reakcija povodom, na primer, smrti branogdruga, moeznatno da oslabi delovanje imunolokog sistema. Odreeni lekovi (posebno kortikosteroidi i lekovi protivraka), leenje zraenjem, a po miljenju nekih naunika ak i preterana zavisnost od antibiotika, takoe mogu negativno da utiu na otpornost organizma. Naunici veruju kako su autoimuni poremeaji posledica kombinacije faktora; genetskih, molekularnih i elijskih faktora i uticaja ovekove okoline. Svaka dugotrajna bolest, posebno rak, dijabetes ili bubrena bolest, moe da oslabi odbrambeni sistem organizma. Ljudi s uroenim manama imunolokog sistema, kao to je smanjen broj limfocita (vrsta belih zrnaca koja proizvode protivtela), boluju od tekog oblika imunodeficijencije koja ih ini izuzetno osetljivim u sluaju napada bilo kakve infekcije. Oslabljeno delovanje imunolokog sistema takoe moe da bude posledica hirurkog uklanjanja slezine ili leenja imunosupresorima posle presaivanja organa.
LEEN JE
Za jaanje imuniteta e biti neophodno promeniti nain ishrane i telesne vebe. Lekar e vas zbog toga moda uputiti nutricionisti ili terapeutu.
Lekar e prvo da razmotri stresne dogaaje koji su mogli negativno da utiu na vae zdravlje i da vam predloi odgovarajue promeneivotnih navika. Prvi korak u leenju je jaanje otpornosti vaeg organizma vakcinom. Ako se vakcinisanjem ne postigne eljeno dejstvo, pokuae s gamaglobulinima, belanevinama prisutnim u plazmi, koji podstiu rad odbrambenog sistema organizma. Osobama s teim, naslednim imunodeficijencijama bie verovatno potrebne injekcije protivtela, presaivanje tkiva ili kotane sri i dugotrajna upotreba antibiotika. Naunici jo uvek nisu sigurni kako deluje autoimuni poremeaj. Ako bolujete od takvog poremeaja, lekar moe da vam preporui leenje nesteroidnim protivupalnim lekovima (NSPL), kortikosteroidima ili drugim, snanijim imunosupresorima, zavisno od prirode i teine oboljenja. Ako vas mue alergije, lekar e vam predloiti odreene mere opreza vezane za okruenje u kojem ivite, kako biste smanjili mogunost dodira s materijama koje izazivaju preterane reakcije vaeg organizma. Ako to nije mogue ili dovoljno, uzimanje antihistaminika, dekongestiva ili inhalacijskih kortikosteroida moe da bude od pomoi. Trei korak u spreavanju preterane aktivnosti imunolokog sistema su injekcije, odnosno imunoterapija koja e desenzibilisati va organizam i omoguiti mu normalan rad.
Kako bi utvrdio eventualni poremeaj imunolokog sistema, va lekar ima na raspolaganju razliite vrste analiza. Imunoelektroforeza je analiza kojom se ispituje broj razliitih protivtela prisutnih u organizmu, a
IMUNOLOKI SISTEM - PO REM EAJI

NASTAVAK
JOGA
Poloaj Dete moe da ojaa imunoloki sistem. Skupljenih bedara sedite na pete. Polako izdahnite i nagnite se prema napred sve dok vam elo ne dodirne
pod. Diite duboko 20 sekundi, zatim se polako vraajte u uspravan poloaj, istovremeno izdiite. Ovu vebu je dovoljno jednom uraditi.
Na raspolaganju vam je vei broj razliitih alternativnih naina leenja kojima moete da leite poremeaj imunolokog sistema. Proitajte poglavlja o m ultiploj sklerozi, artritisu, lupusu i dijabetesu, odnosno oblike leenja koje smo preporuili za te bolesti. Oblici leenja opisani u poglavljima o alergijama i polensko jgro zn ici takoe mogu da vam pomognu. U svakom sluaju, posavetujte se sa lekarom pre primene bilo kakvog alternativnog naina leenja. Za dopunu oblika leenja opisanih u ovom poglavlju, razmislite o primeni akupunkture, masae ili homeopatije koje su vrlo delotvorne u leenju pojedinih simptoma. Savetujte se sa strunjakom za svako od navedenih podruja alternativne medicine.
Za vitalnost, izvedite vebu Most. Lezite na lea. Kolena su savijena, a dlanovi poloeni na pod, Duboko udahnite i zategnite stranjicu, a potom polako
diite karlicu. Sastavite dlanove i isprepletite prste ispod tela, pa se polako izvijte uvis, oslanjajui se ramenima o tlo. Zadrite se u tom poloaju 15 do 20 sekundi duboko diui. Zatim razdvojite ruke i izdiite polako sputajui karlicu natrag na pod. I ovu vebu je dovoljno jednom uraditi.
aj od suenih listia jedne vrste gljive poznate pod imenom Polyporus umbellatus poboljava rad imunolokog sistema. aj ili tinktura od kozinca (Astragalus membranaceus) pomae organizmu u borbi protiv virusnih infekcija i jaa delovanje imunolokih tela. Tradicionalna kineska kombinacija malog zvinaca" u obliku aja ili tablete, takoe jaa otpornost organizma. enen (Panax ginseng) moe da pobolja delovanje imunolokog sistema time to suzbija delovanje mogue tetnih slobodnih radikala.
Za jaanje izdrljivosti, pokuajte s poloajem koji nazivamo Polumesec. Ispruite ruke uvis dok udiete. Sklopite dlanove i izdiite i istovremeno gurajte desni bok u stranu isteui se ulevo. Diite duboko 20 sekundi u tom poloaju, drei ramena i bokove u ravni. Udiite i istovremeno se vraajte u uspravan poloaj. Vebu je dovoljno uraditi jednom za svaku stranu tela.
Za ehinaceu (Echinacea spp.) se odavno veruje da je vrlo snaan stimulator imunolokog sistema i da ima antivirusne i antibakterijske osobine. B e lilu k (Allium sativum) moe da ima protivupalno i stimulativno dejstvo. Sitake (Lentinus edodes), enokidake (Flammulina velutipes) i reii (Canoderma lucidum) razliite su vrste gljiva koje mogu da podstaknu proizvodnju protivtela.
Istraivanja u podruju delovanja Ijudskog uma na imunoloki sistem, odnosno psihoneuroimunologije, otkrilasu postojanje uzrono-posledinih veza izmeu oseanja zadovoljstva i zdravlja. Jedno je istraivanje potvrdilo ranije navode da stres slabi otpornost organizma, dok ga oseanje zadovoljstva jaa.
346
tavie, prikupljeni podaci pokazali su netosasvim neoekivano; ini se da dejstvo pozitivnog iskustva, kao to je izraavanje Ijubavi ili zadovoljstva postignutim rezultatima, traje skoro puna dva dana. Nasuprot tome, dejstvo negativnog dogadaja kao to je kritika ili svaa nestaje ve sledeeg dana. Drugim reima, posledice pozitivnih oseanja kao to je srea mnogo su snanije i dugotrajnije nego negativno dejstvo tuge, i to u gotovo dvostrukoj meri. Tehnike progresivnog oputanja kao to je meditacija, joga i kigong (quigong) mogu da pospee oputanje i umanje stres. Redovne fizike vebe smatraju se takoe vrlo delotvornim nainom ublaavanja stresa. Naunici istrauju nain na koji tehnike vizuelizacije mogu da ojaaju imunoloki sistem koji je oslabiozbogdugotrajne bolesti ili napetosti. Sportisti se ve godinama slue tehnikama voene ili samostalne vizuelizacije, zamiljajui kako pobeduju u trkama ili izvode teku vebu. Jedna veba vizuelizacije, na primer, navodi vas da stvorite odreenu mentalnu sliku kako biste smanjili stres i ojaali sposobnost koncentracije vaeg uma. Ako elite da probate ovu vebu, zatvorite oi i pokrijte ih dlanovima. Usredsredite se na ispunjavanje vidnog polja crnom bojom, a kad to postignete, zamislite boju koju ste navikli da povezujete s oseanjem stresa. Zatim u mislima zamenite boju stresa onom bojom koja za vas ima umirujui uinak: zamenite na primer crvenu boju plavom. Varijacija ove tehnike moe da bude zamiljanje napete situacije, na primer saobraajne guve, i njenozamenjivanjesmirenijom slikom, recimo prizorom jezera ili livade.
ISH R A N A
Neki strunjaci veruju da privremeno uzdravanje od uzimanja sokova ili vode oslobaa hormon koji podstie rad imunolokog sistema. Privremeno uzdravanje od hrane takoe smanjuje optereenje organizma jer se troi manje energije na obradu prehrambenih alergena. U svakom sluaju, uzdravanje od hrane ili tenosti najbolje je sprovesti uz nadzor lekara ili nutricioniste koji e znati kako i koliko dugo to moete da inite bez opasnosti po zdravlje. Ne uzdravajte se od hrane ili tenosti ako ste trudni ili bolujete od eerne bolesti, srane bolesti ili ira.
L E E N JE KOD K U E Bilo koji od biljnih ajeva opisanih u odeljcima Kinesko lekovito bilje i Leenje lekovitim biljem mogu jednostavno da se pripreme kod kue. Prepoznajte uzroke stresa u svom ivotu i pokuajte da ih uklonite ili smanjite njihov uticaj primenom jedne od tehnika oputanja koje smo spomenuli u odeljku Psihosom atsko leenje.
PREVENCIJA
Promenite svoje navike, odnosno usvojite nove koje aktivno jaaju vae zdravlje. Izbegavajte prejedanje i preterano uivanje alkohola, kofeina i duvana. Odmarajte se koliko je to potrebno, vebajte redovno i jedite zdravu hranu. Ne napadajte odmah infekcije antibioticima, osim ako to va lekar smatra potrebnim. Imunoloki sistem jaa sa svakom dobijenom bitkom pa se preporuuje da mu pomognete preparatima manje snage, na primer analgeticima, vitaminima i biljnim preparatima. Kad god je to mogue, izbegavajte izlaganje zraenju i tetnim hemijskim materijama i dugotrajnu upotrebu imunosupresora kao to je kortikosteroid, jer mogu da budu tetni za imunoloki sistem organizma.
Nutricionisti preporuuju ishranu bogatu sveim voem i povrem, integralnim itaricama, smeim pirinem, mlenim proizvodima s malom koliinom masnoa, ribom i ivinom i izbegavanje rafinisanih eera, belog brana, prene hrane, crvenog mesa i zasienih masnoa. Svakodnevno uzimanje antioksidansnih preparata koji sadre preporuene dnevne koliine vitamina A, grupe B, C i f s cinkom , selenom i primesama drugih minerala, poboljae jaanje otpornosti organizma. (Vidi Ateroskleroza radi dodatnih podataka o antioksidansima.)
INFEKCIJE
SIMPTOMI
Poviena tem peratura, groznica, znojenje, glavobolje, bolovi u m iiim a i um or zajedniki su sim ptom i mnogih infekcija. Proliv, povraanje, oseaj m unine, grevi u stom aku, bolovi pri isputanju gasova i dehidracija mogu da budu posledice crevne infekcije. Kaalj, kijanje, bolovi u grudim a, upala grla, kongestija i vodenaste oi znak su infekcije disajnih puteva. Bolno i uestalo m okrenje, krvava m okraa ili m okraa neugodnog m irisa, ili vaginalni svrab mogu da se pojave kod infekcije beike. C rve n i osip, bolovi, upale, svrab, crvenilo, m ehuri ili bubuljice mogu da se razviju zbog kone infekcije. Lokalizovan bol, nadraenost ili osetljivost mogu da se pojave zbog infekcija uiju, oiju, usta, zuba ili vilice. Jak analni svrab m oe da proprati
infekciju izazvanu glistama

u donjem delu creva. A rtritin i bol i upala, obino lokalizovana, m oe da upozorava na infekciju
zglobova
ako vi ili vae dete im ate tem peraturu veu od 38 C ili koja traje vie od 24 sata. A k o vam je sposobnost disanja, gutanja, vida, govora ili pokreta oslabljena, odmah potraite hitnu m edicinsku pom o. ako proliv, povraanje, zapaljenje grla ili drugi sim ptom i ne nestaju ili se pogoravaju posle nekoliko dana. Potrebna vam je lekarska dijagnoza i leenje. ako ujed ili druga povreda probije kou. Ujedi i o tvorene rane zahtevaju trenutnu m edicinsku pom o.
. udsko telo je u neprestanom ratu protiv patogena koji su uzrok bolesti ili klica koje mogu da uu u telo putem vazduha koji udiemo, hrane i vode, oteene koe, ujeda insekata i ivotinja i polnim dodirom. Jednom kad se nau na telu ili unutar njega, patogeni pokuavaju da preive i da se umnoe. Veina ne uspe. Mnogi podlegnu telesnoj unutranjoj temperaturi, hemijskoj sredini ili prijateljskim" bakterijama; druge izbacujemo putem sluzi, mokrae, znoja i stolice. Oni koji preive oslanjaju se na zdrave elije i tkivo. Neki patogeni mogu da ive samo u odreenim tipovima tkiva, drugi mogu da se ire kroz telo. Trodelni proces napada, razvoja i telesne reakcije ini infekciju i, iako je veina infekcija blaa i kratkogveka, neke se razviju u ozbiljnije i ak po ivot opasne bolesti. Jednom kad patogen napadne organizam, telesni imunoloki sistem uzvraa napad. Belanevine nazvane protivtela sastaju se s posebnim belim krvnim zrncima kako bi neutralisali i unitili patogene. Imunoloki sistem je takoe sposoban da ,,se seti" susreta s odreenim patogenom, tako da moe da suzbije ponovne napade. Ova elijska memorija, ponekad potpomognuta vakcinama, daje telu imunitet protiv bezbroj patogena koji izazivaju bolesti. Brz odgovor imunolokog sistema zaustavlja ili slabi veinu, ali ne i sve infekcije. Nekad imunoloke elije ne uspeju da prepoznaju i napadnu patogene, naroito ne one nepoznate. U drugim sluajevima telesni protivudar nije dovoljan. Ljudi iji su imunoloki sistemi oslabljeni umorom, loim varenjem, odreenim medicinskim postupcima ili bolestima kao toje SIDA podloniji su infekciji od Ijudi dobrogopteg zdravstvenog stanja.
Imm
UZROCI
Patogeni koji prouuzrokuju infekcije su bakterije, gljivice, ivotinjski paraziti i virusi. Bakterije, gljivice i paraziti obino napadaju telesno tkivo, oduzimaju hranljive materije iz zdravih elija i isputaju otrove; neki paraziti, koji mogu da se svrstaju po veliini od jednoelijske protozoe do vidljivih glista, zapravo ubijaju zdrave elije. Virusi su zapravo podoblici ivota koji preivljavaju samo napadajui ive elije i umnoavajui se unutar njih.
348
Razumljivo, delovi tela koji su najpristupaniji patogenima su oni koji su najpodloniji infekciji. Patogeni spremno inficiraju oi, ui, usta, polne organe i samu kou. Kone infekcije sasvim su uobiajene i mogu da budu izazvane bilo kojim tipom patogena. Une infekcije obino su bakterijske; one infekcije mogu da budu virusne ili bakterijske. Ostali patogeni mogu da uu u telo kroz oteenu kou i zaraze krvotok. Bilo koji tip patogena moe da napadne gastrointestinalni trakt, naroito krozzatrovanu hranu i vodu. Veina sluajeva trovanja hranom izazvana je bakterijama, dok giardiaza, crevna bolestod koje strahuju izletnici, dolazi zbog pijenja vode zagaene parazitskom protozoom. Veina infekcija disajnih puteva, ukljuujui prehlad e,grip i blae ob\\ke zapaljenja plua, izazvana je udisanjem ili unoenjem virusa probavnim putem. Teki sluajevi zapaljenja plua kod velikog kalja i streptokoknog zapaljenja grla obino su bakterijski. Ceste manje poznate tegobe disajnih puteva su gljivine infekcije. Mokrani trakt obino izbacuje patogene, ali i podlee infekciji kad je nateen, nadraen ili zaepIjen. Bolesti mokranog sistema - od uobiajenih infekcija beike do ozbiljnih bubrenih infekcija obino su bakterijske. lako su mnoge infekcije vezane za jedan deo tela ili sistem, neke zarazne bolesti ire se celim organizmom. Malariju, na primer, izaziva parazit kog prenosi komarac; tuberkuloza je bakterijska. SIDA, najsmrtonosnija zarazna bolest naeg vremena, virusni je poremeaj. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Mnoge obine infekcije su prepoznatljive po simptoTiima, ali da bi leio infekciju koja traje ili iji je stepen ozbiljnosti nepoznat, lekar treba da odredi specifian jzrok. Dijagnoza se obino uspostavlja pomou laboratorijskih nalaza krvi, mokrae, stolice ili inficiranog jzorka tkiva.
K O N V EN C IO N A LN O L E E N JE Bakterijske infekcije lee se antibioticima koji ubijaju bakterije, kao to je p enicilin i njegovi derivati. Mnoge gljivine i parazitske infekcije takoe reaguju na antibiotike ili antimikrobske lekove. Jedina loa strana je to to prekomerna ili pogrena upotreba antibiotika moe da potisne prirodne odbrambene reakcije organizma. Antibiotici su neupotrebljivi kod virusnih infekcija. lako neki protivvirusni lekovi mogu da ublae simptome, teko je ili nemogue razviti neko delotvornije leenje jer virusi jako esto mutiraju ili menjaju oblik. Standardno leenje kod veine virusnih infekcija jednostavno je ublaavanje simptoma, spreavanje sekundarne bakterijske infekcije i doputanje organizmu da se sam oporavi. Leenje lekovima na recept ili onima koji mogu da se kupe i bez lekarskog recepta moe da ublai tipine simptome i ubrza oporavak kod manjih infekcija. Preventivna vakcinisanja su daleko najbolji lek protiv virusne infekcije i mogu da se dobiju za veinu zaraznih bolesti. A LT E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Zdravom ishranom, odmorom i aktivnostima koje umanjuju stres moe da se sprei ili pobedi infekcija. Razliiti biljni, kineski i drugi alternativni naini leenja mogu da ublae simptome i ubrzaju ozdravljenje. Vidi delove o specifinim bolestima za vie informacija.
PREVENCIJA
Budite sigurni da ste vi i vae dete vakcinisani protivzaraznih bolesti, posebno pre polaska u kolu ili putovanja u inostranstvo. Kako biste spreili poetak infekcije, meso, morsku hranu i mlene proizvode drite u friideru; dobro operite sirovo povre i voe; odravajte kuhinju urednom; perite ruke pre i posle diranja hrane. Odravajte linu higijenu: kupajte se redovno; perite ruke posle upotrebe toaleta; steriliite posekotine i rane antiseptikim sapunom.
LEEN JE
Vlanje infekcije kratko traju i obino prou same, doktee infekcijezahtevaju medicinsko leenje.
I N
K O
T I N
E N
I J A
K R A
SIMPTOMI
nekontrolisano m okrenje nehotino m okrenje prilikom kaljanja, sm eha, kijanja, tranja ili neke druge fizike aktivnosti
ako ste poeli nekontrolisano da m okrite posle bolesti kao to je in fe k c ija b e ik e . Iznenadan gubitak kontrole nad m okrenjem m oe da bude posledica neurolokog porem eaja. ako sam ostalno ne uspete da reite problem nekontrolisanog m okrenja.
ako se najee vezuje za godine ivota, inkontinencija mokrae, odnosno nesposobnost njenog zadravanja, nije uvek neizbena posledica procesa starenja, kao to se verovalo. Ovaj poremeaj esto skriva tegobe druge prirode, a moe da se lei ak i kod starijih Ijudi. Uz odgovarajue leenje inkontinencija mokrae moe da se izlei ili ublai u otprilike 70 postosluajeva. Ako se ne lei, vrlo esto dolazi do pogoranja jer moe da izazove infekcije beike ili mokranog sistema. Osim toga, mokraa u dodiru s koom moe da izazove neugodan osip ili druge kone poremeaje. Ako leenje inkontinencije ne uspe, pacijenti mogu da spree pojavu konih poremeaja upotrebom raznih pomagala, kao to su higijenski uloci, pelene i slino. Velik je broj sluajeva inkontinencije mokrae meu odraslom populacijom, a poremeaj se ee javlja kod ena nego kod mukaraca, delimino zahvaljujui razliitoj grai tela. Kod ena, naime, karlino dno (grupa miia i tkiva) slabi i istee se s godinama ili zbog poroaja, pa zadravanje mokrae postaje oteano.
UZROCI
Normalan nadzor nad mokrenjem ukljuuje rad celokupnog mokranog sistema; bubrega, mokraovoda, beike, mokranog kanala i karlinih miia, ali i centralnog nervnog sistema. Kad se napuni, beika alje signal nervima smetenim u kimenoj modini, a ona tada zapoinje refleks pranjenja, odnosno stezanje miia beike, to tera mokrau u mokrani kanal, a odatle izvan tela. Svaki poremeaj ovog procesa moe da dovede do nehotinog mokrenja. Strunjaci svrstavaju razne oblike inkontinencije mokrae u tri glavne grupe, iako se kod mnogih Ijudi, a posebno ena, esto javljaju simptomi vie od jednog oblika inkontinencije. U sluaju stresne inkontinencije mokrae, miii mokranog kanala su toliko oslabljeni da vie ne mogu da izdre pojaani pritisak beike. Kaljanje, kijanje, smejanje, telesne vebe i slini pokreti tela koji iznenada pojaavaju pritisak na beiku, ponekad izazivaju proputanje mokrae, najee svega nekoliko kapi.
350
KEG ELO V E VEBE
V
MIII KARLINOG DNA -J VAGINA.......... .........- BESIKA MOKRANI KANAL
ene koje imaju tegobe sa stresnom inkontinencijom mokrae mogu uz pomo Kegelovih vebi da ojaaju miie karlinog dna koji dre matericu i beiku i kontroliu stezanje vagine i mokranog kanala. Prilikom mokrenja lagano stegnite miie karlinog dna, zaustavljajui mlaz mokrae. Zadrite ih stegnute 1 sekundi i ponovite 0 vebu nekoliko puta. Ovu vebu moete da izvodite u stojeem, sedeem ili leeem poloaju.
Hirurki zahvat na mokranim organima ili u njihovoj blizini nekad izaziva oteenja koja dovode do inkontinencije mokrae. Pomeranje meukimenog diska takoe moe da izazove nehotino mokrenje, pritiskom na ivce koji alju signale u beiku i iz nje. Kod ena, trudnoa i raanje dovode do istezanja i slabljenja mnogih miia koji uestvuju u sistemu kontrole mokrenja, pa je zato nehotino mokrenje verovatnije nego pre poroaja. Istraivanja su pokazala da nesposobnostzadravanja mokrae prilikom telesnih vebi raste zajedno s brojem vaginalnih poroaja koje je ena imala. Posle m enopauze pad nivoa hormona estrogena izaziva tanjenje tkiva mokranog sistema, a time i karlinog dna, to predstavljajo jedan mogui uzrok inkontinencije mokrae. Nesposobnost zadravanja mokrae moe da se javi kao posledica uzimanja nekih lekova, kao to su sredstva za mokrenje, sedativi, antidepresivi, antihistaminici i drugi. Ponekad problem moe da se rei jednostavnom promenom leka. Razgovarajte sa svojim lekarom.
U sluaju imperativne ili refleksne inkontinencije mokrae, ba kao i kod malog deteta, miii oeike ponu da se steu im se beika napuni. Pacijent ne moe da savlada iznenadan nagon za mokreijem . Ovaj oblik inkontinencije mokrae ei je <od zdravih Ijudi, iako moe da se pojavi i kod Ijudi Dbolelih od bolesti centralnog nervnog sistema kao ;to je m odani udar, Alchajm erova bolest, Parkinfonova bolest i multipla skleroza. To proputanje nokrae je obino obilno, jer se beika prazni. Neurogena inkontinencija mokrae javlja se kad oacijent izgubi oseaj koji ukazuje na potrebu za oranjenjem beike. Beika se ne isprazni u potpuiosti kao to je to inae sluaj i ostaje barem delimiio puna; viak mokrae jednostavno curi, najee j manjim koliinama. Ovaj oblik inkontinencije mo(rae povezan je sa dijabetesom ili, kod mukaraca, s Doveanom prostatom koja blokira normalan odvod rtokrae (vidi Prostata - tegobe). Kod ena, uzrok je lajee tumor miia materice (fibroidni) ili jajnika. sleurogena inkontinencija mokrae takoe moe da )ude posledica uzimanja pojedinih lekova ili neuolokih poremeaja koji utiu na rad beike.

Kako bi utvrdio uzrok poremeaja, lekar e paljivo ispitati vau istoriju bolesti i simptome, pre svega koliko esto i obilno mokrite. Zatim e uzeti uzorak vae mokrae i poslati ga na ispitivanje kako bi se utvrdilo da li se radi o infekciji. Lekar e takoe da pregleda zadnje crevo, polni organ i stomak kako bi iskljuio tegobe kao to su tumor ili poveana prostata. Zamolie vas da kaljete kako bi proverio hoe li kaalj da izazove proputanje mokrae, odnosno znakove stresne inkontinencije mokrae. Simptome neurogene inkontinencije mokrae lekar moe da proveri uvoenjem katetera u vau beiku posle mokrenja kako bi proverio da li je beika u potpunosti ispranjena. Ako uobiajene metode leenja nisu uspele da reite vae tegobe s mokrenjem ili ako lekar misli da moe da vam pomogne hirurki zahvat, poslae vas specijalisti urologu koji e da sprovede dodatne analize. Najee se koristi mikciometrija; napuniete beiku ispijanjem tenosti, azatim ete mokriti u poseban ureaj koji belei jainu mokrenja. Drugi oblik testiranja je cistoskopija, pomalo neugodan
INKONTINENCIJA M O K R A CE
NASTAVAK
postupak pri kom specijalista uvodi usku cev u beiku i zadnje crevo kako bi pregledao unutranjost beike i izmerio pritisak miia.
LECEN JE
U veini sluajeva inkontinencija mokrae moe da se izlei ili ublai. Konvencionalna, a isto tako i alternativna medicina, raspolau vrlo delotvornim sredstvima za leenje ovog poremeaja. Stavie, mnogi lekari tradicionalne medicine esto preporuuju dva alternativna pristupa leenju stresne inkontinencije: Kegelove vebe i biofidbek. Ako elite, moete prvo da probate alternativne oblike leenja. Ako se inkontinencija ne izlei ili se, tavie, pogora, obratite se lekaru radi potpunog pregleda i dijagnoze.
Mnogi lekari konvencionalne medicine preporuuju svojim pacijentima da prvo probaju neke nemedicinske oblike leenja. Takvi oblici leenja sigurniji su i esto jednako delotvorni kao i konvencionalno leenje. Najee se preporuuju dve metode jaanja miia koje nazivamo Kegelove vebe (.str. 351) i biofidbek. Metoda kontrolisanog mokrenja je jo jedna korisna tehnika. Tokom perioda od sedam dana beleiete podatke o koliini tenosti koju pijete i koliko esto i obilno mokrite. Posle toga poeete da mokrite u tano odreenim razmacima, po pravilu svakih 30 do 60 minuta. Zatim, nekoliko nedelja kasnije, postepeno ete produiti vreme izmeu mokrenja. Ako lekar proceni da vam je potrebna terapija lekovima, izbor leka zavisie od uzroka inkontinencije. Kad analiza mokrae otkrije postojanje infekcije, lekar e da vam prepie terapiju antibioticim a. Ako ste u menopauzi, hormonsko leenje moe da povea nivo estrogena (iako rezultati ovakvog leenja nisu potvreni). Stresna inkontinencija mokrae takoe moe da se Iei pseudoefedrinom , efedrinom ili fenilpropanolam inom , lekovima koji jaaju sfinkter, kruni mii koji okruuje mokrani kanal i pomae pri kontroli mokrenja. Za ublaavanje nehotinog stezanja miia beike, karakteristinog za imperativnu inkontinenciju, lekar moe da prepie
propantelinski bromid ili oksibutininski hlorid, lekove koji takoe pospeuju rad miia koji uestvuju u procesu izbacivanja mokrae iz organizma. enama koje imaju tegobe sa stresnom inkontinencijom mokrae moe da pomogne posebno pomagalo koje se uvodi u vaginu kako bi ojaalo karline miie, a zove se materini prsten ili pesar. Upotrebu materinog prstena mora da odobri lekar i da vam pomogne da naete prsten po meri. U novije vreme poela je da se primenjuje nova metoda leenja stresne inkontinencije mokrae kod ena, uz pomo malih, vaginalnih tegova u obliku unjia. Ovi tegovi deluju na isti nain kao i tegovi za vebanje ostalih miia. Uvedite najmanji teg u vaginu, s vrhom okrenutim nadole, azatim stegnite miie u trajanju od nekoliko minuta kako teg ne bi ispao. Jednom kad uspete da zadrite teg u vagini 20 do 30 minuta, preite na tei teg. Radei sa sve teim tegovima, posle nekoliko nedelja vaim karlinim miiima trebalo bi da se vrati puna snaga. U sluaju da nijedan od tih naina leenja ne pomogne, lekar moe da vam preporui hirurki zahvat. Kod ena ije su tegobe s inkontinencijom posledica slabljenja karlinih miia zbog trudnoe, odnosno vaginalnih poroaja, popravka oteenih miia i ligamenata ili nametanje beike hirurkim putem moe da bude vrlo delotvorno, a posebno u sluajevima stresne inkontinencije. Jedan drugi zahvat podrazumeva ugraivanje vetakog sfinktera; runom manipulacijom ovog vetakogsfinktera moete uspeno da kontroliete proces mokrenja. Ako inkontinenciju ne moete da izleite ili ublaite, moraete da nauite da ublaite neugodnost koju ona izaziva uz pomo pomagala koja se proizvode posebnoza tu svrhu, na primerve sa poveanom sposobnou upijanja i neutralizacije neugodnih mirisa ili pomagala koja skupljaju mokrau i odvode je u skrivenu plastinu kesicu. Razgovarajte s lekarom i upoznajte se sa svim mogunostima koje vam stoje na raspolaganju.
Veina alternativnih naina leenja inkontinencije mokrae se trudi da ojaa miie karlinog dna i omogui beici bolju podrku, atime i bolju kontrolu nad mokrenjem.
352
AKUPUNKTURA
Akupunkturisti veruju da je inkontinencija mokrae posledica nedostatka ija (chija) u bubrezima i slezini. Kako bi povratili izgubljenu ravnoteu, specijalisti akupunkture mogu da stimuliu odreene take koje su povezane s tim organima i njihovim kanalima. Obratite se profesionalnom akupunkturisti.
BIOFIDBEK
Posavetujte se sa strunjakom homeopatije koji moe da vas upozna s ostalim preparatima.

ISHRANA
Istraivanja su pokazala da tehnike biofidbeka mogu potpuno da povrate kontrolu beike u najvie 25 posto sluajeva inkontinencije mokrae, dok u dodatnih 30 do 50 posto sluajeva dolazi do znatnog poboljanja. Leenje ukljuuje uvoenje katetera u beiku putem mokranog kanala i potom postepeno punjenje beike tenou, dok pacijent istovremeno koristi tehnike biofidbeka kako bi savladao potrebu za mokrenjem.
Nastojte da odravate pravilnu telesnu teinu. Viak kilograma pojaava pritisak na miie beike i slabi ih. Naprezanje koje prati zatvor takoe slabi miie beike. Izbegnite pojavu zatvora tako to ete jesti hranu koja sadri vie vlakana. Jedite vie integralnih itarica, voa i povra. Izbegavajte alkohol, kofein, eer, zainjenu hranu i kiselkasto voe i sokove jer nadrauju beiku, pa mogu da pojaaju nehotino mokrenje.
REFLEKSOLOGIJA
Refleksolozi manipuliu onim zonama stopala za koje se veruje da podstiu rad mokraovoda, beike, bubrega, nadbubrenih lezda i donjeg dela kime. (Vidi Beika - infekcije.)
Caj zlatna brava", meavina nekoliko vrsta lekovitog bilja koje se u tradicionalnoj kineskoj medicini upotrebljava za zadravanje tenosti u organizmu, esto se preporuuje za leenje inkontinencije mokrae.
H IR O P R A K T I K A
LEENJE KOD K U E
Izbegavajte zatvor; jedite mnogo integralnih itarica, voa i povra. Svakodnevno primenjujte Kegelove vebe (vidi poseban odeljak ranije u ovom poglavlju). Pokuajte da produite razmake izmeu mokrenja. Ako moete, odrite razmak od tri do est sati izmeu svakog mokrenja. Nemojte da puite; nikotin nadrauje beiku. Dvostruko pranjenje; posle mokrenja, priekajte nekoliko sekundi pa pokuajte ponovo. Ako ste ena i imate tegobe sa stresnom inkontinencijom, pokuajte da prekrstite noge prilikom kijanja ili kaljanja. Najnovija istraivanja pokazala su kako je ovaj postupak nekad vrlo delotvoran u spreavanju nehotinog mokrenja. Ako nita drugo ne uspe, kupite posebna pomagala. Na raspolaganju vam je razni ve vrlo visoke moi upijanja i zadravanja neugodnih mirisa, uloci i slino. Probajte razliite vrste koje se nude dok ne naete ono to najbolje odgovara vaim potrebama.
Manipulacija kostiju i zglobova oko karlice moe da pobolja jaanje miia mokranog sistema i tako pobolja kontrolu nad radom beike. Osteopata takoe moe da vam prui slian oblik leenja.
HOMEOPATIJA
Zavisno od uzroka poremeaja, postoji vrlo velik broj preparata koje homeopati mogu da preporue za leenje inkontinencije mokrae. Najee se preporuuju sledei preparati: U sluaju stresne inkontinencije, posebno kod starijih Ijudi, veruje se da Causticum vraa elastinost ostarelom tkivu. U sluaju stresne, ali i imperativne inkontinencije, posebno kad se osoba nagne prema napred, a potom vraa natrag u uspravan poloaj, preporuuje se Pulsatilla, koja ublaava nadraenost zidova mokranog sistema i poboljava njegov pravilan rad.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija objanjenja oznaeni su podebljanim kosim slovima.
I I J A
SIMPTOMI
bolovi koji se ire k ro z zadnjicu, zadnju stranu bedra i potkolenice, esto zavravajui u stopalu. Bol m oe da bude otar ili tup, razdirui ili are i, povrem en ili neprekidan. O bin o zahvata samo jednu stranu tela. Kaljanje, kijanje, saginjanje ili dizanje mogu da ga pogoraju. u nekim sluajevim a neosetljivost i slabost zahvaenog podruja
ijas obeleava bol koji se iri u jednu ili obe strane zadnjice i sputa se po zadnjoj strani noge. Posledica je pritiska na sedalni ivac nervus iijadiku (nervus ischiadicus), na korenu kime. Ovaj ivac (po jedan na svakoj strani donjeg dela tela) najdui je ivac perifernog nervnog sistema, a protee se od zadnjice niz nogu sve do stopala. Bolovi mogu da se jave celom njegovom duinom.
UZROCI
Pritisak na sedalni ivac moe da bude posledica loegdranja, istezanja miia, trudnoe, preterane teine, noenja visokih potpetica ili spavanja na suvie mekom leaju. Isto tako, moe da bude posledica iskliznua diskusa (vidi Ukletenje ivca, Lea - tegobe i D isko v i- tegobe) ili upale sedalnogivca koju u nekim sluajevima izaziva osteoartritis (vidi Artritis).
OBRATITE SE LEKARU:
ako je bol jak i ne reaguje na prim enu a n a lg e tik a koji mogu da se kupe bez lekarskog recepta, lekar m oe da vam prepie snanije sredstvo protiv bolova i druge lekove, ako bolovi traju due od tri ili etiri dana i prati ih slabost noge ili stopala, to m oe da ukazuje na ozbiljniju neuroloku tegobu.
DI J A GN O S TI K I P O S T U P C I
Lekar moe da odredi mesto najjaeg bola testom ispruene noge - podizanjem noge do ugla od 45 stepeni. Ostali testovi ukljuuju rendgensko snimanje, NMR ili CT.
LECEN JE K O N V E N C I O N A L N A MEDICINA
Lekar moe da vam prepie sredstva za oputanje miia, nesteroidne protivupalne lekove, sistemska sredstva protiv bolova, narkotike ili ko rtikosteroide. Cesto se, posle stiavanja akutne upale i bolova, preporuuje fizikalna terapija. Nutricionista moe da preporui dnevne doze aminokiseline DL-fenilalanina koje se svake druge nedelje uzimaju za ublaavanje bolova.
RAD NA TE LU
Aleksanderova (Alexanderova) tehnika moe da vam pomogne da nauite pravilne naine sedenja, stajanja i pomeranja kojima se spreavaju budue tegobe.
354
Manipulacija mekim tkivom i prljenovima moe da smanji pritisak na sedalni ivac.

P R E T E R A N O N A D R A IV A N JE
ajevi napravljeni od kore bele vrbe (Salix alba) ili prave konare (Filipendula ulmaria) mogu da ublae bol u zglobovima. Za spazam miia probajte crnu cimifugu (Cimicifuga racemosa).
HOMEOPATIJA
.. S E D A L N I IV C I
Za ukoenost koja je jaa ujutro i nou, a smanjuje se utopljavanjem, pokuajte da primenite Rhus toxicodendron. Za snane razdirue bolove koji se ire iz donjeg dela lea u lanke, a pojaavaju se kretanjem, primenite Bryoniu. O odgovarajuim dozama i nainu leenja posavetujte se s homeopatom.
ISHRANA
Moe da pomogne uzimanje velikih doza kalcijuma (1000 mg) i magnezijuma (400 mg) pre spavanja, zajedno s vitaminom C (500 mg). Isto tako, moe da pomogne uzimanje 50 mg vitamina /?6 tri puta na dan tokom nedelju dana. Posavetujte se sa strunjakom o daljem uzimanju vitaminskih dodataka.
OSTEOPATIJA
Proteui se od trtine kosti do nonih palaca, dve grane sedalnog ivca registruju oseaj, ukljuujui bol, svaki put kad se nadrauje noga. Stalan pritisak na nogu, od pomerenog prljena ili neroenog deteta u materici, moe da alje bujicu bolnih poruka celom duinom ivca. Intenzitet bola moe da bude u rasponu od blagog do onesposobljavajueg.
Kod iskliznua prljena moe da pomogne masaa mekog tkiva i nametanje prljenova koje osteopati koriste za smanjivanje pritiska na sedalni ivac. Zatraite miljenje osteopate o tome da li je va iijas povezan s istezanjem ili povredom miia, pa se poboljava vebom, a mirovanje ga ne smiruje.
krsta. Pustite da vam se teina tela spusti na pod, preko loptica. Maknite loptice i oputajte se jo nekoliko minuta. Ponovite isti postupak sa zadnjicom. Ako patite od tegoba s prljenovima, pre nego to probate ovu tehniku, posavetujte se s lekarom. Tokom perioda akutnih bolova ne podiite nita tee od pet kilograma i teinu predmeta koje diete prenosite na savijena kolena i ruke, a ne na lea. Teke predmete ne vucite, ve ih gurajte.
LEENJE KOD K U E
Bolovi mogu da se ublae sledeim postupcima i lekovitim sredstvima. im se bolovi jave, stavite na zahvaeno podruje led i drite ga 30 do 60 minuta. To uinite nekoliku puta na dan tokom dva ili tri dana. Posle toga u istim razmacima primenite bocu s vruom vodom. Pokuajte da primenite ovu tehniku samomasiranja: lezite na lea savijenih kolena, oputajte se nekoliko minuta, uzmite arapu u koju ste stavili dve meke gumene loptice, pa ih poloite tako da vam svaka lei najednoj strani kime, u predelu
PREVENCIJA
Spavajte na tvrdom madracu, na leima ili boku, savijenih kolena. Izbegavajte spavanje na stomaku. Samo tokom akutnih napada spavajte s jastukom ispod ili izmeu kolena. Prilagodite visinu svoje stolice tako da punim stopalom dodirujete pod, pri emu kolena treba da budu neto vie od bokova. Treba da vam pree u naviku sedenje tako da vam oba stopaladodirujutlo, umesto prekrtenih nogu. Pobrinite se da stolica ima vrst naslon za lea i sedite oslanjajui se ispravljenim leima na njega.
JAJNICI - R A K
SIMPTOMI
lako rak jajnika u ranim fazam a bolesti retko pokazuje sim ptom e, mogua je pojava sledeih upozoravajuih znakova: neodreeni porem eaji varenja, kao to su blage sm etnje varenja, nadutost, oseaj punoe ili gubitak apetita proliv, zatvo r ili uestalo m okrenje bol ili oticanje stom aka ili bol u donjem delu lea krvarenje iz vagine izmeu m enstruacija ili posle m enopauze Sim ptomi povezani s uznapredovalim rakom jajnika ukljuuju jake m unine, povraanje, bol i gubitak teine.
obe strane materice nalazi se po jedan jajnik veliine badema, koji proizvodi jajaca i enske hormone. Tokom ivota na jajnicima mogu da se razviju abnormalne, ali nekancerozne tvorevine, na primer tenou ispunjene ciste jajnika uvek su dobroudne, nekancerozne, jednako kao i tri etvrtine tumorajajnika. Rakjajnika moedase javi u bilo kom dobu, ak i u detinjstvu, ali posle menopauze gotovo je uobiajen. Kad bi se rak jajnika mogao redovno otkrivati u najranijoj fazi, moglo bi da se izlei vie ena. Meutim, kao i mnoge druge vrste raka, u trenutku kad je dijagnostikovan rak jajnika obino se ve proirio po itavom telu. Vanost ranog otkrivanja je oigledna: stopa petogodinjeg preivljavanja kod rano otkrivenog raka jajnika iznosi 88 posto, a ukupna stopa preivljavanja samo oko 40 posto.
UZROCI OBRATITE S E LEKA RU:

ako oseate neobjanjive bolove u stom aku ili krvarite iz vagine, posebno ako ova stanja prate gore navedene opte sim ptom e. N em o jte da dopustite da ovi simptom i traju due od dve nedelje, a da lekar ne postavi dijagnozu.
Veina obolelih ena nema ovu bolest u porodinoj anamnezi. Meutim, vea je verovatnoa da e ena oboleti ako su njena majka ili sestra imale rak jajnika, dojke ili materice. Sto je vie krvnih roaka bolovalo od ovih bolesti, to je opasnost vea. ene koje su imale malo dece ili ih uopte nisu imale, koje odgaaju raanje do tridesetih godina ili koje imaju tekoe sa zaeem, takoe su izloene veem riziku od raka jajnika. ene koje imaju vie dece, koje doje ili koriste kontraceptivne pilule izloene su manjoj opasnosti. Mogue je da je ova razlika povezana s reim ovulacijama. Dokazi pokazuju da se opasnost od raka jajnika poveava s koliinom zasienih masti kojeena konzumira. Mnoge namirnice bogate mastima sadre estrogen, a sve stimuliu prirodnu proizvodnju estrogena. Budui da veina karcinoma jajnika bre raste u prisustvu estrogena, neki strunjaci veruju da abnormalno povieni estrogen pogoduje nastanku raka jajnika. Izlaganje azbestu takoe se smatra iniocem nastanka u nekim sluajevima.

Godinji pregledi karlice pomau u ranom otkrivanju raka jajnika. Istraivai razvijaju posebne analize krvi koje mogu da pomognu u ranom dijagnostikovanju, ali trenutno ovi testovi jo nisu dovoljno pouzdani za
356
R A K JA J N IK A
"fbkom godina enine polne zrelosti iz jajnika jajovodom putuju jajaca u matericu. Na jajnicima mogu da se razviju abnormalne tvorevine, koje su najee benigne (dobroudne), ali ponekad mogu da budu i kancerozne. Rak jajnika je vrlo teko otkriti u poetnim stadijumima. Naime, jajnici se nalaze duboko u trbunoj duplji pa se eventualna oteklina esto ne primeuje dok bolest nije uznapredovala.
bolesnice zavisi od koliine zaostalog tumora posle operacije i kako taj ostatak reaguje na leenje koje sledi posle operacije. Veina bolesnica dobija hemoterapiju koja moe da produi preivljavanje i dovede do izleenja. Leenje zraenjem moe da se sprovede posle hirurkogzahvata za spreavanje recidiva ili za ieenje uznapredovalih ili recidivirajuih sluajeva raka. Jednom kad dode do izleenja, izuzetno su vani redovni kontrolni pregledi. ene koje su imale ovu bolest izloene su veoj opasnosti od raka dojke ili raka debelogcreva. Trenutno se ispituju nove hemoterapijske veze, nove bioloke veze osmiljene za stimulisanje imunolokog sistema i nove metode primene leenja koje e imati manje neeljenih dejstava. Jedna od veza koja mnogo obeava u leenju uznapredovalog i recidivirajueg oblika raka jajnika je taksol, prvo izdvojen iz stabla pacifike tise, koji se danas proizvodi laboratorijski.
DODATNI NAINI L E E N J A
Kod osoba koje boluju od raka vano je odravanje imunolokog sistema zdravim. Treba redovno da vebate, dovoljno spavate i jedete svee voe i povre radi neophodnih vitamina i minerala. Izbegavajte mlene proizvode, meso i drugu hranu bogatu masnoama u ishrani. Razno lekovito bilje koje jaa imunoloki sistem moe da dopuni standardno leenje, ali posavetujte se s lekarom pre nego to ponete da ga primenjujete.
masovno ispitivanje. Ako postoji sumnja na tvorevinu u jajniku, treba da uradite ultrazvuk jajnika. Svaka vidljiva abnormalnost opravdava dalja bolnika ispitivanja. Mogu da se urade i analizu krvi i druge vrste snimanja, a na kraju je neophodna i biopsija radi potvrivanja ili odbacivanja dijagnoze.
LE EN JE
Vidi R radi dodatnih informacija o nekim ovde naak vedenim konvencionalnim metodama leenja.
PREVEN CIJA
Trebalo bi, zavisno od svog doba, da razgovarate s lekarom o razlozima za i protiv primene kontraceptivnih pilula ili vetakog hormonskog leenja. Smatra se da kontraceptivne pilule imaju zatitnu ulogu, ali vetako hormonsko leenje moe da povea opasnost od raka jajnika. Ni jedno nije prihvatljivo kod ena s rakom jajnika u porodinoj anamnezi. Ako pripadate grupi izloenoj velikoj opasnosti od raka jajnika, pitajte lekara koje su trenutno preporuke za rutinsko ispitivanje pomou analiza krvi. enama koje su izloene jako velikoj opasnosti lekar moe da preporui preventivno odstranjivanje jajnika.
Hirurki zahvat predstavlja standardni nain leenja raka jajnika. Obino se odstranjuju oba jajnika i drugi reproduktivni organi. Mladim enama s malim tumorom jednogjajnika koje joele da imaju decu, moe da se odstrani samo bolesni jajnik. Drugi moe da se odstrani naknadno, kako bi se izbegao povratak bolesti. Kod veine bolesnica deo tumora zaostane i posle hirurkog zahvata. Prognoza za pojedinane
Nazivi o kojima ete nai detaljnija objanjenja oznaeni su podebljanim kosim slovima.
JAJN IC I - T E G O B E
SIMPTOMI
oseaj punoe ili pritiska na jednoj strani trbuha bol u trbuhu tokom polnog odnosa otar bol u trbuhu nepravilna krvarenja iz vagine ili izostanak m enstruacije poveana dlakavost lica ili tela porem eeno obavljanje velike i male nude Mnoge m ale, dobroudne ciste i tum ori jajnika ne izazivaju sim ptom e.
ako osetite nagli, otar ili snaan bol u trbuhu, praen povienom tem peraturom ili bez nje; m oda se radi o prsnuu ili zaplitanju (peteljke) c is te ja jn ik a ili nekoj drugoj tegobi, poput z a p a lje n ja s le p o g c r e v a (apendicitisa), koju treba hitno leiti. ako prim etite znaajan porast dlakavosti lica ili tela; m oda imate bolest jajnika koja m enja horm onsku ravnoteu. Sto pre se obratite lekaru kako bi vam odredio odgovarajue leenje. ako su vam m enstruacije postale neredovne ili su potpuno prestale; m oda im ate bolest jajnika koja je prom enila telesnu proizvodnju horm ona ili koju treb a leiti, kao to je d ija b e t e s . Sto pre se obratite lekaru.
ajnici su parni organi veliine badema smeteni duboko u karlici s obe strane materice. Svaki jajnik sadri hiljade jajaaca. Tokom godina dok ena ima menstruaciju, jednom meseno jedno jajace (ponekad i vie) pone da raste u maloj cistolikoj tvorevini koja se zove folikul. Kad jajace sazri, folikul prsne i izbaci ga. To se zove ovulacija. Zatim jajace ulazi u jajovod kroz koji ga dlakolike resice koje se tu nalaze pomeraju prema materici. Put od jajnika do materice traje oko tri dana. Jajnici isto tako proizvode hormone estrogen i progesteron. Dok jajace sazreva, folikul oslobaa estrogen koji zadebljava sluzokou materice za sluaj da doe do oplodnje jajaca i razvoja embriona. Posle prsnua folikul se pretvara u tvorevinu koja se zove uto telo, koje proizvodi progesteron koji matericu pripremaza oploeno jajace. Ako ne doe do trudnoe, nivo progesterona pada, dolazi do menstruacije i ciklus se ponavlja. U jajniku moe da se javi nekoliko problema. Moe da doe do infekcije, ponekad posebno, ali ee kao deo infekcije koja zahvata druge karline organe (vidi K arlica-zapaljenje). Na jajnicima mogu da se razviju i ciste i tumori koji su najee dobroudni, nekancerozni i ne izazivaju nikakve simptome. Otkrivaju se samo redovnim pregledima karlice. Ponekad se na jajniku stvori mnogo malih cista, to je bolest poznata kao policistini sindrom jajnika.
------------------ ----------------B
a p s k e prie
Z A B L U D A : N o e n je cipela s visokim petam a d op rin o si razvoju cista jajnika je r spreava d o to k k rv i u karlino p o d ru je . IN J E N IC A : A p so lu tn o nikakvi dokazi n e p otkrep lju ju tvrdnju da obua ima ikakav uticaj na k rv o to k karlinog podruja, ukljuujui i jajnike.
358
lako veina benignih cista jajnika i tumora nestane posle nekoliko menstrualnih ciklusa, neki narastu do problematine veliine. Nekad izrasline ometaju proizvodnju hormona jajnika, izazivajui nepravilna krvarenja ili porast dlakavosti ili pritiskaju beiku izazivajui uestalo mokrenje. Prsnue ciste ili tumora ili zaplitanje (peteljke) na mestu oslanjanja za jajnik mogu da izazovu jake bolove u trbuhu i dovedu do infekcije.
UZROCI
Najei uzrok infekcije jajnika su poln o prenosive bolesti. Neke ciste jajnika nastaju iz folikula ili utog tela koje nastavi da raste i da se puni tenou dugo poto je jajace osloboeno. Policistini sindrom jajnika javlja se kad folikuli s jajacima ostanu zarobljeni ispod povrine jajnika i ne mogu da izbace jajaca oblikujui tako mnogo malih cista.
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Ako dijagnostiki postupci otkriju infekciju jajnika, lekar e vam prepisati antibiotik. Ako se dijagnostikuje cista jajnika ili tumor, moda e vam preporuiti neodlono hirurko odstranjivanje kako bi se iskljuila mogunost raka. Ako ste mlai od etrdeset godina i vaa cista je mekana i promera manjeg od pet centimetara, lekar moe da preporui da priekate nekoliko menstrualnih ciklusa kako bi se videlo hoe li se cista spontano povui. Neki lekari propisuju kontraceptivne piluleenama kod kojih sumnjaju na cistu jajnika verujui da e hormoni iz pilule podstai povlaenje ciste i tako hirurki zahvat uiniti nepotrebnim. Za leenje policistinog sindroma jajnika lekari propisuju hormonsko leenje za ponovno uspostavljanje redovnih menstrualnih ciklusa. Koristi se progesteron ili kontraceptivne pilule koje sadre i progesteron i estrogen. Ponekad se enama s policistinim jajnicima propisuju i lekovi za plodnost radi podsticanja ovulacije. A L T E R N A TIV N I N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja kod tegoba s jajnicima moraju da budu samo dopuna konvencionalnim nainima leenja.
D IJA G N O S T IC K I PO STU PCI Lekar e temeljno da vas pregleda, ukljuujui i pregled karlice. Ukoliko posumnja na cistu ili tumorjajnika, verovatno ete morati na pregled ultrazvukom, pri kom se pomou ultrazvunih talasa stvara detaljna slika organa karlice. Organi mogu da se vide i direktno laparoskopijom, hirurkom metodom kod koje se posebna kamera uvodi u trbunu duplju u optoj anesteziji.
Travari preporuuju biljke Caulophyllum thalictroides i Chamaelirium luteum kao tonike za enske reproduktivne organe. Moete ih uzimati u obliku aja ili tinkture.
ISHRANA
LE EN JE
Leenje tegoba jajnika zavisi od prirode poremeaja. Leenje cista jajnika nije uvek neophodno. One esto nestanu same od sebe. Budui da postoji mogunost da je tvorevina na jajniku kancerozna, uvek se javite lekaru radi postavljanja tane dijagnoze bolesti jajnika. Alternativne naine leenja treba da koristite samo kao pomo u olakavanju neugodnosti povezane s oboljenjem.
Neki poznavaoci alternativnih naina leenja preporuuju kao pomo u prevenciji i leenju cista jajnika vegetarijansku ishranu bogatu namirnicama koje jaaju jetru, posebno preporuuju repu, argarepu, tamnozeleno lisnato povre i limun. Drugi propisuju dodatne koliine cinka i vitamina A, E i C. Dodatne koliine ulja crne ribizle, borainog ulja i ulja pupoljke (Oenothera biennis) takoe mogu da se preporue, jer pomau regulisanje telesnih nivoa hormona. O tanim dozama posavetujte se sa strunjakom.
JE T R A - RAK
SIMPTOMI
Rak jetre obino nema poetnih sim ptom a, ali ponekad m oe izazvati: bol, oticanje ili m ekou u gornjem desnom delu trbuha poutelu kou i beonjae, kao kod u t ic e svrab svuda po telu nateene noge U uznapredovalom stadijumu simptom i mogu da budu poviena tem peratura, gubitak apetita i telesne tein e, munina, povraanje, opta slabost i gubitak polne elje.
ako im ate sim ptom e koji upuuju na rak je tre . lako ovi sim ptom i mogu da budu povezani i s drugim porem eajim a je tre ili s drugim bolestim a, najbolje je da ne dopustite da prou nedijagnostikovani vie od nekoliko nedelja. Rano otkrivanje raka osigurava bolje reagovanje na leenje.
etra stalno filtrira krv koja krui telom, pretvarajui hranljive sastojke i lekove koji se apsorbuju u probavnom traktu u hemijske materije spremne za upotrebu. Ona takoe otklanja otrove i ostale hemijske otpadne proizvode iz krvi i priprema ih za izluivanje. Budui da sva krv u telu mora da proe kroz jetru, ona je vrlo pristupana za elije raka koje putuju krvotokom. Ironino, dok jetra moe da oisti telo od spoljnih ili unutra proizvedenih otrova, ne moe da oisti samu sebe od raka. Veina sluajeva raka jetre je sekundarna, to znai da su zloudne elije nastale drugde u telu, obino debelom crevu, pluima ili dojci. Na primarni rak jetre koji se prvo javlja ba u jetri otpada oko dva posto sluajeva raka, a ak do polovine svih sluajeva raka u nekim nerazvijenim zemljama, prvenstveno zbog postojanja hepatitisa, tetnog virusa koji predodreuje osobu za rak jetre. irom sveta primarni rak jetre javlja se dva puta ee kod mukaraca nego kod ena i najee pogaa Ijude starije od 50 godina.
UZROCI
Primarni rak jetre javlja se na jetri koja je oteena zbog uroenih oteenja ili bolesti kao to su hepatitis B ili C i ciroza. Vie od polovine Ijudi kod kojih je dijagnostikovan rak jetre ima cirozu, a kod onih koji pate od hemokronatoze ili previe gvoa jo je vea verovatnoa da e oboleti. Mnogo je kancerogenih materija povezano s rakom jetre, kao to su lekovi koji smanjuju holesterol, neki herbicidi i hemikalije kao vinilhlorid i arsen. Muki hormoni-androgeni i steroidi - koje uzimaju neki sportisti mogu da izazovu dobroudni tumor jetre i mogu da podstaknu rak jetre. Aflatoksini, vrsta biljnih plesni, takoe mogu da budu umeani (okvir desno).
Snimanje radi ranog otkrivanja primarnog raka jetre ne izvodi se rutinski, iako bi ga trebalo sprovesti kod Ijudi kod kojih postoji verovatnoa pojavljivanja ove bolesti. Da bi se dijagnostikovao rak jetre, lekar mora da iskljui ostale razloge pojave simptoma. Analize krvi kojima se analiziraju pokazatelji tumora - materije koje su prisutne kod odreene vrste raka - mogu
360

O lS T I T E ORM ARIE
Istraivanja pokazuju jasnu vezu izm eu aflatoksina u hrani i pojavljivanja prim arnog raka je tre . Hrana koja se uzgaja u nekim trop skim delovim a A frik e sadri aflatoksine, potencijalne kan cerogene m aterije k o je p ro izv o d i gljiva u tlu. A flatoksini se ne pojavljuju sam o u A fric i - m ogu da se skrivaju u maslacu o d kikirikija ko ji je stajao na p o lici p e tg o d in a . Aflatoksini se razvijaju u m nogim vrstama hrane sem enkam a, itaricam a, pirinu i orasima - starenjem , p o seb n o u vlanim usbvim a. Da biste izbegli kvarenje, uvajte suvu hranu u herm etikim posudam a, na hladnom m estu. Bacite svu hranu koja p ostan e plesniva, om ekala, uegla ili uvela, ili one p aketie hrane iji je ro k trajanja proao.
to je rak ve uznapredovao ili zato to je jetra prebolesna da bi podnela operaciju. Kod nekih bolesnika zraenjem i hemoterapijom tumori se smanjuju do veliine koju je mogue operisati. Posle operacije, hemoterapija i niske doze zraenja mogu da pomognu da se unite preostale elije raka. Bolesnike u remisiji treba budno pratiti zbog mogueg ponovnog pojavljivanja bolesti. Kod malog broja bolesnika moe da se sprovede presaivanje jetre; iako je postupak opasan, daje nade za izleenje. Kod uznapredovalog raka jetre ne postoji standardni postupak leenja. Hemoterapija i niske doze zraenja mogu da obuzdaju irenje raka i olakaju bolove. Veina bolesnika dobija jaka sredstva protiv bolova zajedno s lekovima koji smanjuju muninu i oticanje ili koji poboljavaju apetit. Ljudi s razvijenim rakom jetre mogu da odlue da pristanu na klinike pokuaje testiranja novih pristupa u leenju. Takva ispitivanja ukljuuju smrzavanje elija tumora da bi se unitile; upotrebu biolokih sredstava kao to su interferon ili inerleukin 2 da bi se podstakao rad imunolokih elija da snanije napadaju rak; ubrizgavanje smrtonosnih sredstava direktno u elije raka putem sintetikih belanevina, napravljenih tako da ciljaju specifine tumore. (Vidi Rakradi vie informacija o leenjima.)
da pomognu kod dijagnoze. Ultrazvuno i CT snimanje mogu da otkriju postojanje tumora, ali samo biopsijom moe da se utvrdi razlika izmeu dobroudnog i zloudnog tumora.
Bol je esta, ali reiva posledica uznapredovalog raka jetre. Dopunski naini leenja koji mogu da budu korisni su masaa, tehnike oputanja, rad na telu, biofidbek, hipnoterapija i akupunktura.
LEEN JE
Svaki rak jetre teko je izleiti. Primarni rak jetre retko moe da se otkrije rano, kad ga je najlake leiti. Sekundarni rak jetre teko je leiti jerse ve proirio. Takoe, sloena mrea krvnih sudova u jetri ini operaciju tekom. Veina oblika leenja usmerava se na to da se bolesnici bolje oseaju i moda due ive.
p pj g y E N C I J A
Ako ste izloeni hepatitisu, vakciniite se protiv hepatitisa B. Pijte alkohol samo umereno. Ako radite s hemikalijama koje su povezane s rakom jetre, pridravajte se bezbednosnih uputstava da izbegnete nepotreban dodir s njima. Pre uzimanja dodatnih koliina gvoa, proverite sa svojim lekarom da li vam je to zaista potrebno. Ne koristite anabolike steroide ako nisu medicinski nuni.
Bolesnici s tumorima u ranim stadijumima, koje je mogue ukloniti hirukim putem, imaju najbolje izglede za izleenje. Na nesreu, veinu vrsta raka jetre nije mogue operisati kad se dijagnostikuje zato
KARLICA - Z A P A L JE N JE
SIMPTOMI Kod akutnog zapaljenja karlice:

snaan bol i osetljivost donjeg dela trbuha praena sekretom iz vagine, esto i tem peraturo m .
Kod hroninog zapaljenja karlice:

blag bol u donjem trbuhu koji se vraa, katkad praen bolovim a u leima ili nepravilnim m enstrualnim ciklusim a bol tokom polnog odnosa neplodnost nepravilni m enstrualni ciklusi obilan vaginalni se kret neugodnog m irisa
apaljenje karlice pojam je koji opisuje infekciju bilo kog organa enske karlice, ukljuujui matericu, jajnike i jajovode. Bolest postaje sve rairenija. Ako se odmah ne lei, zapaljenje karlice moe da dovede do ozbiljnih komplikacija, ukljuujui neplodnost, a u retkim sluajevima i smrt. Zapaljenje karlice moe da bude akutno ili hronino. Akutni oblik nastupa naglo i obino je tei. Hronini oblikje infekcija niskog stepena koja esto prouzrokuje samo povremen, blag bol, a katkad i bol u leima. Neke ene s zapaljenjem karlice nemaju primetnih simptoma i otkriju da su imale infekciju tek kad pokuaju da ostanu trudne, pa otkriju da to ne mogu.
UZROCI OBRATITE S E LEKARU:

ako iznenada osetite bolove u trbuhu s tem peraturom ili bez nje; to m oe da ukazuje na akutno zapaljenje karlice ili drugu ozbiljnu bolest koju treba odmah leiti kao to je zapaljenje
slepog creva, endometrioza, prsnue ciste jajnika (vid i Jajnici tegobe)

ili vanm aterina trudnoa. ako doe do nenorm alnog m enstrualnog krvarenja; m oda imate zapaljenje karlice ili drugu teku bolest kao to je endometrioza ili rak griia
Zapaljenje karlice prouzrokuju bakterije iz zaraene semene tenosti, koje izvagine uu u matericu u kojoj inae nema nikakvih bakterija. U veini sluajeva izazivai ove bolesti su gonokoka, bakterija odgovorna za polno prenosivu bolest gonoreju ili hlamidija. Nedavno su istraivai povezali i neke druge izazivae s zapaljenjem karlice, ukljuujui i one koji se i inae nalaze u vagini i drugde u telu. Opasnost od zapaljenja karlice poveava se posle poroaja, spontanog ili izazvanog pobaaja, stavIjanja unutarmaterine spirale ili nekih operativnih zahvata, kao to su irenje grlia materice (dilatacija) i struganje sluzokoe materice (kiretaa). Svi ovi postupci ukljuuju privremeno irenje grlia materice. Opasnost poveava i ispiranje vagine raznim higijenskim preparatima.
materice.
ako prim etite se kre t iz vagine neprijatnog m irisa ili neuobiajeno obilan; m oda im ate zapaljenje karlice ili drugu bolest koju treb a odmah leiti, kao to su tegobe s vaginom,
D IJ A GN O S TI K I P O S T U P C I
Lekar e pregledati karlicu. Ako se pokae da postoji infekcija, uzee iz vagine uzorak sekreta pomou tapia s vatom. Uzorak e se analizirati kako bi se otkrio izaziva jnfekcije. Katkad je za tano postavIjanje dijagnoze potrebna laparoskopska analiza - hirurki postupak pri kojem se u trbunu duplju uvodi poseban optiki instrument. U postavljanju dijagnoze lekar moe da se poslui i ultrazvukom.
matericom ili grliem materice ili polno prenosive bolesti.
LEENJE
3udui da upalna bolest karlice moe da izazove ozbi |ne komplikacije, na primer neplodnost, treba ga eiti antibioticima. Kao dopuna antibioticima i kao pomo pri oporavku i prevenciji mogu da se primene i alternativni naini leenja. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Lekar e vam za suzbijanje infekcije prepisati jedan ili vie antibiotika koje ete uzimati oralno, na primer tetraciklin, eritrom icin ili doksiciklin. Moete se leiti ambulantno, ali ako ste trudni ili imate teke simptome ili doe do pojave drugih komplikacija, biete hospitalizovani i antibiotike ete primati intravenskim putem. Ako kao kontraceptivno sredstvo koristite unutarmaterinu spiralu, lekar e je izvaditi. Dok se zapaljenje karlice ne izlei treba da izbegavate polne odnose, koji mogu da izazovu pomeranje karlinih organa i irenje zaraenog sekreta. Ako je infekcija hronina ili ponovljena i ne reaguje na oralne antibiotike, lekar e prepisati intravensku primenu antibiotika. Ako se razviju karlini apscesi, mogu da zakau i intravenski antibiotici, tada je potrebna operacija s dreniranjem apscesa. Ako je bol uporan i ne reaguje na leenje, lekar moe da preporui operativni zahvat na karlici kako bi se inficirano tkivo odstranilo ili se pomoglo njegovoj obnovi. Katkad je mogue sauvati jedan jajnik, da ne bi dolo do prerane menopauze, a ipak ukloniti bolove. Razgovarajte s lekarom o mogunostima koje vam stoje na raspolaganju. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativne metode primenjujte tokom i posle konvencionalnog antibiotikog leenja kako biste ubrzali oporavak i spreili povratak bolesti. Na primer, za ublaavanje bolova izazvanih zapaljenjem karlice, koristite obloge od ricinusovog ulja ili potraite pomo iskusnog strunjaka za akupresuru ili akupunkturu.
LEENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Za leenje zapaljenja karlice preporuuju se ehinacea (Echinacea spp.) ili neven (Calendula officinalis). Smatra se da obe biljke imaju antimikrobne osobine. Preporuuju se i biljke Caulophyllum thalictroides i koren Chamaelirium luteuma, koji se prepisuju kao tonici za enske reproduktivne organe. Ove biljke moete uzimati u obliku aja ili tinkture.
ISHRANA
Kako biste ojaali imunoloki sistem i ubrzali oporavak, jedite mnogo integralne hrane, posebno svee voe i povre. Dodatne koliine vitamina takoe mogu da ojaaju imunoloki sistem. Uzimajte vitamin A (10 000 MJ na dan), vitamin C (500 do 2000 mg na dan) i vitamine grupe B (50 mg tri puta na dan).
PREVENCIJA
Koristite pregradna kontraceptivna sredstva (prezervativ, dijafragmu ili cervikalnu kapu sa spermicidima). Izbegavajte stavljanje bilo ega u vaginu dve do tri nedelje posle spontanog ili izazvanog pobaaja ili posle dilatacije i kiretae i est nedelja posle poroaja. Ovo ukljuuje polne odnose, ispiranje vagine i tampone. U ovom periodu treba da izbegavate kupanje i plivanje. Umesto toga, tuirajte se ili perite sunerom. Nemojte koristiti unutarmaterinu spiralu. ene koje koriste spiralu obolevaju od zapaljenja karlice tri do pet puta ee nego ostale ene, naroito ako menjaju partnere. Ako ste bolovali od nekih infekcija karlinih organa ili ako menjate partnere, koristite pregradna kontraceptivna sredstva i izbegavajte polne odnose tokom menstruacije. Grli materice iri se tokom menstruacije kako bi se omoguilo isticanje krvi i tkiva. Ako bolujete od neke poln o prenosive b olesti, odmah ponite da se leite.
KAALJ
SIMPTOMI
Vaniji od samog kalja su njegovi aspekti koji doprinose otkrivanju njegovog uzroka: uestalost i trajanje kalja duina napada kalja vrsta m aterije koja se iskaljava (sluz ili ispljuvak, krv) boja ispljuvka (bela, bistra, zelena, uta, ruiasta, s kapljicam a krvi) gustina ispljuvka (gust, redak, penast) prisustvo ili odsustvo propratnih bolova.
ako vam kaalj traje due od 7 do 10 dana; m oe da bude znak ozbiljne bolesti, ako vam se kaljem stvara ut, zelen, ruiast ispljuvak ili ispljuvak boje re. ako vas kaalj iscrpljuje, uporan je i praen bilo kojim od sledeih znakova: prom uklost, zapaljeno grlo, zadihanost, hripanje, bolovi ili stezanje u grudim a, tem peratura 38,5 C ili via, glavobolja, bolovi u leim a i nogama, umor, osipi i gubitak teine. Kaalj kom binovan s jednim ili vie ovih sim ptom a ukazuje na neku drugu osnovnu bolest.
ako je obino nedobrodoao i nehotian in, kaalj sam po sebi nije bolest ve, tanije, zatitni refleks. Uopte uzevi, refleks se ukljuuje kad sluzokoa koja oblae disajne puteve pone da lui prekomernu koliinu sluzi. Pomou ovih izluevina disajni putevi zatieni su od infekcija i nadraujuih materijazato to onezadravaju i ispiraju viruse, bakterije i strane estice. Kaljanje je nain kojim se organizam reava ovih nataloenih izluevina. Iznenadna provala vazduha u kalju ne pomae samo da odri disajne puteve otvorenim nego moe i da sprei sputanje zaraene sluzi u plua i bronhijalne puteve, gde bi mogla da izazove teke infekcije kao to je zapaljenje plua ili bronhitis. (Vidi takoe Disajni sistem - tegobe.) lako kaalj ima mnogo razliitih obeleja, moe dase razlikuje premadva osnovnaobeleja-trajanju i produktivnosti. Trajanje se odnosi na to koliko dugo osoba mora da kalje. Kaalj moe da se pojavi naglo, kao kad iskaljavate neto to vam je zapelo u grlu; moe da traje nekoliko dana ako ste prehlaeni; ili da bude uporan i hronian, kao kad imate hronini bronhitis. Produktivan kaalj je onaj koji stvara neto sputuma, sluzi ili ispljuvka koji titi plua i druge delove donjeg disajnog trakta. Neproduktivan ili suv kaalj esto je posledica nadraenosti izazvane slivanjem u grlo sluzi iz disajnih prolaza u nosu. lako je kaalj obino nehotimian in, moe da bude i hotimian - posledica svesne odluke. Osim toga, neke osobe kalju ee od drugih zato to se pojedinci razlikuju koliinom nadraenosti koju mogu da podnesu.
UZROCI
Kaalj moe da bude reakcija na sve to nadrauje disajne puteve u dovoljnoj meri da izazove zatitni refleks kaljanja. Najei uzrok je akutna infekcija disajnog sistema, kao to je prehlada, grip i upala sinusa. U tim sluajevima viak sluzi koji se stvara kao reakcija na infekciju izaziva kaalj. Kaalj moe da izazove i to kad sluajno udahnete maleno strano telo, kao to su komadii hrane ili nadraujua sredstva kao to je praina, dim cigarete i tetna isparenja.
364
Otar ili snaan kaalj moe i sam da bude sredstvo koje izaziva nadraenost. Od kalja se disajni putevi steu; ponovljeno stezanje dovodi do nadraenosti gornjih disajnih puteva, ato produava kaalj u nekoj vrsti zaaranog kruga". Suv, neproduktivan kaalj moe da bude propratna pojava lekova propisanih za druge tegobe. Postoji, na primer, pet vrsta inhibitora enzima pretvaranja angiotenzina (ACE inhibitori), koji se koriste u leenju visokog krvnog pritiska i sranih bolesti i koji ponekad izazivaju suv kaalj. Ako uzimate jedan od ovih lekova i ustanovite da kaljete, traite od lekara da vam propie drugi. Uporan neproduktivan kaalj koji vam ometa san moe da ukazuje na tegobu po imenu ezofagealni refluks, kod koje vam se kiseli sadraj eluca nekontrolisano die natrag u jednjak i zatim taj sadraj udiete. Hronian uporan kaalj uvek bi morao da se smatra poremeajem. Kaalj moe da bude izazvan puenjem, alergijama, astmom ili hroninim bronhitisom , ali isto tako moe da bude i pokazatelj emfizema, tuberkuloze ili raka plua.
boje re, praen bolovima u grudima, glavoboljom, povienom temperaturom i oteanim disanjem, moda e biti dijagnostikovan kao zapaljenje plua. A ako imate jak, suv kaalj uz ruiastosip, bolove u miiima, povienu temperaturu i crvene oi, moda e da vam postavi dijagnozu boginja ili rubeole.
LECENJE
Veina vrsta kalja nije opasna. Zato ako imate neproduktivan (suv) kaalj, uz curenje ili zaepljenost nosa, upalu grla i kijanje, imate sve klasine simptome prehlade i trebalo bi daje pustite da idesvojim tokom. Budui da je kaljanjezatitna reakcija organizma, njegovo potiskivanje lekom protiv kalja, naroito ako se radi o produktivnom kalju, ne samo da smanjuje to zatitno proiavajue delovanje nego moe isto tako da prikrije ozbiljniji problem koji stoji u pozadini kalja. Nemojte da upotrebljavate konvencionalne ni alternativne lekove protiv kalja due od 7 do 10 dana i neka po mogunosti to bude samo za privremeno smirivanje kalja nou.
DI JA GN OS TI K I P O S T U P C I
Svaki uporan kaalj moe da bude simptom neke prikrivene bolesti. Lekar e postaviti dijagnozu koja se zasniva na uestalosti, trajanju i jaini kalja; tekoama s disanjem; vrsti sadraja koji se iskaljava (boja i gustoa sluzi ili pojava krvi); prisustvu i mestu propratnih bolova, otoka ili osipa. Lekare modada zatrai rendgensko snimanje grudnog koa i uzorak ispljuvka da bi proverio da li se radi o infekciji. lako su neka hronina opstrukcijska oboljenja plua iji simptom moe da bude kaalj neizleive (na primer, em fizem , neke vrste raka plua i plune bolesti povezane sodreenim zanimanjima), veinu je mogue leiti. Ako imate suv kaalj zajedno s bolovima u nogama i leima, temperaturu iznad 38,5C, glavobolju i upaljeno grlo, moda e vam dijagnostikovati grip. Produktivan kaalj kod kojeg se boja sputuma ili ispljuvka menja od bele (koja je normalna) do ute ili zelene moe da ukazuje na infekciju, mogui bronhitis ili zapaljenje sinusa. Ako vam je kaalj praen oteanim disanjem, hripanjem i stezanjem u grudima, moda e vam dijagnostikovati bronhijalnu astmu. Kaalj koji stvara krv ili sluz ruiaste, ute ili
ISKASLJAVANJE KRVI Svaki kaalj koji stvara krv valjalo bi odmah proceniti. Stvarni uzrok toga moe i ne mora biti ozbiljan, ali vi biste to morali da proverite. Ali pripazite - ne brkajte iskaljavanje krvi s krvlju iz usta kao posledicom krvarenja desni ili krvarenja iz nosa. Hemoptiza (medicinski izraz za iskaljavanje krvi) izazvana je prsnuem krvnog suda u nosu, grlu, disajnim putevima ili pluima. Najei uzrok prsnua je infekcija kao to je bronhitis, tuberkuloza ili upala plua. Drugi uzroci ukljuuju tegobe koje izazivaju uporno kaljanje; krvne ugruke u pluima; rak plua; i poremeaje krvi kao to je hemofilija, nasledna bolest koja se odlikuje prekomernim krvarenjem koje se javlja samo od sebe.
365
KAALJ
NASTAVAK
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Za leenje bakterijske infekcije koja je stvarni uzrok kalja mogli bi da vam prepiu antibiotik. Antibiotike vam nee prepisati za virusnu infekciju kao to je prehlada. U tom sluaju lekar bi vam preporuio samo leanje, acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili paracetam ol, mnogotenosti i vlaan vazduh (iz ovlaivaa vazduha ili ajnika). Ako vaa prehlada il i gripa stvara gust lepljiv ispljuvak, ekspektoransom il i sredstvom za iskaljavanje moe da se pobolja proiavanje plua.
------------------ ------------------L
eko v i
PRO TIV KALJA
Neproduktivan kaalj moe da se lei pomou jedne ili vie uobiajenih terapija: sredstvima za smirenje grla i sredstvim a za potiskivanje kalja (supresorim a) ili antihistaminicima ako je va kaalj posledica alergija. Za ublaavanje nadraenosti kaIjem probajte bombone protiv kalja, pastile i sirupe. Lekar bi mogao da vam preporui sredstvo protiv kalja koje sadri narkotik kodein i za koje je potreban lekarski recept ili kapi protiv kalja koje sadre dekstrom etorfan. Mnogi proizvodi koji mogu da se nabave bez lekarskog recepta sadre lokalne anestetike koji e malo da umrtve vae nadraeno grlo i mogu da vam prue privremeno olakanje. Konano, za svaki kaalj koji traje due od 7 do 10 dana posavetujte se s lekarom. Na osnovu dijagnoze va lekar e da vam prepie odgovarajue leenje za bolest ili tegobu koja je stvarni uzrok kalja.
B ud ui da je kaljanje prirodan, zatitni p okua j da se disajni p u te vi p ro iste o d izluevina, nadraujuih materija, stranih tela i p rep re ka , re tk o bi ga trebalo zaustavljati. Z a pravo, d e ci m laoj o d d ve g od in e nikada se n e bi smela davati nikakva vrsta leka p ro tiv kalja ako lekar ne zatrai su pro tn o . Kaljanjem se zatiuju njihova osetljiva plua (vidi D ifterija i Veliki kaalj). A k o vam je kaalj produktivan, upotrebljavajte sre d stv o za potiskivanje kalja sam o kao p rivrem en u p om o. L e k za iskaljavanje m o e da pobolja razreivanje sluzi i p ro isti vam grlo, ali uzimanje velikih koliina vode im ae jed n a ko d ejstvo. Suv, nadraujui kaalj m o e da se ko n trolie propisanim antitusicima ili sredstvim a p ro tiv kalja i nekim proizvodim a k o je m o e te da nabavite b e z lekarskog recep ta . A k o vam je g rlo su vo i bolno o d kaljanja, m o e te da p ro b a te razna sredstva za sm irenje grla kao to su m ed, pastile i b om bo n e p ro tiv kalja.
A LT E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Sledei alternativni oblici leenja mogu da ublae nelagodnost akutnih ili hroninih infekcija disajnih organa. Oni ne lee samu infekciju, ve mogu da upotpune konvencionalnu pomo.
A K U P R E S U RA
Ponekad se od napada kalja miii u gornjem delu lea mogu da stegnu ili ih moe zahvatiti grenje. Da biste ublaili bol izazvan grenjem, vrite pritisak na taku Plua 5 (gore, desno).
Sang ju yin, uvarak ili dekoktod dudovog lista (Folium mori albae) i hrizanteme (F/os chrysanthemi morifolii) klasini je lekza kaalj. Sadri i niz drugih sastojaka, a moe da se kupi u ve pripremljenom obliku. Pijte prema uputstvima dva do tri dana. Ako vam se kaalj ne smiri, obratite se strujnaku za kinesko bilje.
Ceo niz raznih lekovitih biljaka deluje kao sredstva za iskaljavanje koja podstiu ili oputaju organizam pomaui mu da ukloni viak sluzi iz disajnih puteva. Stimuliui ekspektoransi poveavaju koliinu, azatim
A K U P R E S UR A Pritiskom nataku Plua 5 moete da ublaite grenje izazvano kaljem. Savijte levi lakat i stisnite aku; stavite desni palac na spoljni pregib lakta uz napetu tetivu. Pritiskajte vrsto jedan minut, pa ponovite na drugoj ruci. Uradite to tri puta.
promuklou, oteanim disanjem i znatnim umovima u grudima, uzmite Antimonium tartaricum (12c). Ako vas golica u grlu i dobijate silovite napade kalja kad god legnete, probajte Droseru (12c). Ako i najmanjastruja hladnog vazduha podstakne kaalj izazvan golicanjem, uzmite Rumex crispus (12c). Ako se sluajno prehladite, dobijete temperaturu i uhvati vas kaalj nalik na lave, probajte Acon/fe (12c).
ISHRANA
ine viskozni sputum tenim tako da moe da se proisti kaljanjem. Oputajui ekspektoransi razreuju ispljuvak i deluju umirujue ako imate suv, nadraujui kaalj. Budui da veina biljnih tradicija ima lekove za tano odreene vrste kalja, moda bi s iskusnim trava-rom trebalo da proverite te mnogobrojne mogunosti. Osnovni biljni aj protiv kalja koji moe da se pije tokom tri dana po nekoliko puta sastoji se od 2 dela podbela (Tussilago farfara), 2 dela belog sleza (.Althaea officinalis), 2 dela m iloduha (Hyssopus officinalis), 1 dela anisovog semena (Pimpinella anisum) i 1 dela sladia (Clycyrrhizaglabra). Stavite ih u olju kipue vode, pustite da odstoji 20 minuta i pijte dok je vrue.
HOMEOPATIJA
Najbolje to moete da uinite kod kalja jeste da pijete puno tenosti, etiri do est velikih aa na dan. Unoenje velikih koliina tenosti razredie sluz i olakati iskaljavanje. Tople tenosti ili samo obina voda, najbolje su u tu svrhu. Nastojte da izbegavate pias kofeinom i alkoholom - to su diuretici od kojih gubite vie tenosti nego to unosite. Konvencionalni i alternativni lekari se slau da moete da ubrzate oporavak pijui sokove od sveeg voa i povra. Neki lekari preporuuju dodatne koliine vitamina C, drugi smatraju da je raznovrsna ishrana jednako delotvorna.
LEENJE KOD K U E
Veina naina leenja na koje smo se gore osvrnuli moe da se primenjuje kod kue. Osim uzimanja mnogo tenosti, ukljuujui biljne ajeve, moete da osetite olakanje ako trljate vrat i grudi eterinim uljem eukaliptusa (Eucalyptus globulus) ili m ire (Commiphora molmol). Jednostavno utrljavanje moglo bi da vam pomogne da lake diete, manje kaljete i dobro se naspavate. Jo jedan nain za smirivanje upornog nonog kaljanja je spavanje s uzglavljem kreveta podignutim 15 do 20 cm. Time se spreava sakupljanje izluevina i vraanje iz eluca u jednjak nadraujuih kiselih sastojaka koje moda udiete (vidi G rlo - bolovi). Pokuajte da izbegavate kofein i nanu. Moete i sami da pripremite delotvorno sredstvo za iskaljavanje scrnim lukom i organskim medom. Nareite luk na krugove, stavite u duboku posudu, prekrijte medom i pustite da odstoji 10 do 12 sati. Procedite i uzimajte kaiku ove smese etiri ili pet putanadan.
Homeopati preporuuju razliite lekove i raspored doziranja za poetak i kasnije stadijume razliitih vrsta kalja. Za ublaavanje ranih simptoma uzmite jednu dozu etiri puta na dan; za ublaavanje upornih simptoma uzimajte dve doze na dan tokom etiri dana. Ako ste esto edni i imate bolne napade suvog kalja koji se pojaava i kod najmanjeg pokreta, probajte Bryoniu (12c). Ako vam je kaalj praen
KIJANJE
SIMPTOMI
Kijanje obino p okree nadraaj ili golicanje duboko u nosnim upljinama koje ublaava eksplozivno, nevoljno izbacivanje vazduha. Kijanje m oe da bude i sim ptom , zajedno s drugim sim ptom im a kao to su svrab, curenje iz nosa, zaepljenost nosa ili svrab, suzenje oiju i disanje na usta, bilo prehlade glave (vidi P re h la d a ) bilo a le r g ije .
ako ponete kijati ili se pojave drugi sim ptom i alergije kao to su a s tm a ili e k c e m ; m oda ste postali osetljivi na odreene nadraivae koje ste u prolosti dobro podnosili.
ijanje je mehanizam kojim organizam odstranjuje nadraujue materije ili strane estice iz nosnih upljina. Ljudi kijaju iz etiri osnovna razloga. Kad su prehlaeni, kijaju da bi proistili nos. Isto tako, kijaju kad boluju od alergijskog rinitisa ili polenske kijavice kako bi alergene odstranili iz nosnih upljina. Osobe koje boluju od vazomotornog rinitisa, bolesti koju oznaava hronino curenje nosa, takoe povremeno kijaju. (Kijanje se javlja kao posledica razvijanja preosetljivosti krvnih sudova nosa na vlagu i temperaturu, pa ak i na zainjenu hranu.) etvrti esti uzrok kijanja je sindrom nealergijskog rinitisa praenog eozinofilijom. Osobe koje boluju od ove bolesti imaju simptome hroninog rinitisa, ali alergijske analize nisu pozitivne na alergene. Cini se da, iz nekog nepoznatog razloga, njihovo telo oslobaa histamin, hemijsku materiju koja izaziva alergijske simptome poput kijavice. Povremeno kijanje ne treba da bude uzrok zabrinutosti. Kijanje koje je deo prehlade povui e se s prehladom, obino za oko nedelju dana. Meutim, akoje kijanje uporno ili je praeno drugim alergijskim simptomima - curenjem iz nosa ili zaepljenou nosa, bolom u grlu ili svrabom i suzenjem oiju - moda bi bilo dobro otii na lekarski pregled.
UZROCI
Kijanje izaziva nadraujua materija ili estica u nosnim upljinama: moe da se radi o bilo emu, od zrnca mlevenog bibera i sitnih stranih estica do polena, plesni i drugih alergena.
LEEN JE
Kijanje povezano s alergijama moe uspeno da se lei antihistaminicima, koji su dostupni u slobodnoj prodaji, i kunom negom s ciljem smanjivanja alergena kao to su praina, plesan i dlaka kunih Ijubimaca. Ako imate polensku kijavicu, neugodnost koju ona izaziva moete da smanjite preduzimanjem odgovarajuih koraka pre nego to izaete napolje. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Va lekar e vas pregledati, pa ete porazgovarati o simptomima. Moe da vas uputi specijalisti za alergije
ia kone testove. Moda e vam preporuiti alergijske injekcije, koje treba da vas uine manje osetlji/im/om na odreeni alergen. Prva linija odbrane od jpornog kijanja je pravilno odravanje domainstva upotreba antihistaminika, dostupnih u slobodnoj Drodaji ili onih na recept koji nemaju umirujue dejitvo, protiv isuivanja sluzokoe ili dekongestiva koji ;manjuju oteenost krvnih sudova i zaepljenost no;a. Osobama koje pate od alergije obino se u obliku asprivaa za nos propisuje hromolin natrijum (narijum-hromoglikat) koji spreava oslobaanje histanina u telu. Sprejovi za nos koji sadre kortizon, imanjuju upalu i isto tako mogu da ublae simptome da budu delotvorni kod bolesnih od sindroma neaergijskog rinitisa praenog eozinofilijom. \LT ER N A T IV N 1 N A IN I L E E N J A
\KUPRESURA
AKUPRESURA I Da biste zaustavili napad kijanja, pritisnite taku Debelo crevo 4, koja se nalazi na konom naboru izmeu palca i kaiprsta. Tokom jednog minuta stiskajte ovaj nabor jedne ruke palcem i kaiprstom druge ruke. Isto ponovite i s drugom rukom. Ako ste u drugom stanju, nemojte primenjivati pritisak na ovu taku. Pritisak na taku Trostruki greja 5 moe da pomogne smanjenju alergijske osetljivosti. Poloite palac na vrh podlaktice, dve irine palca iznad runog zgloba. Cvrsto pritiskajte jedan minut, a zatim isto ponovite na drugoj ruci. Ovaj postupak ponovite dva ili tri puta.
Ivrst pritisak na sledee take moe da pomogne da cijanje bude pod nadzorom: Trostruki greja 5, uia kesa 20, Debelo crevo 20 i Debelo crevo 4. Isto ako, pritisak prstom preko gornje usne, taka Upra/Ija 26, moe da vam pomogne da prestanete kijati. Vidi sliku gore desno a za podrobnije informacije o mloaju taaka vidi Dodatak.)
HOM EOPATIJA
\KUPUNKTURA
\ko bolujete od hroninog kijanja, moda ete elei da se posavetujete sa strunjakom za akupunkturu coji e vas pregledati i na osnovu pregleda odrediti :iljne take.
LEKOVITIM BILJEM
U zavisnosti od prirode simptoma, homeopata moe da vam propie jedan od sledeih homeopatskih lekova: Nux vomica, Pulsatilla ili Natrum muriaticum. Preparati dobijeni od polena ili drugih alergena mogu isto tako da budu delotvorni. Za akutne nastupe kijanja moe se propisati Arsenicum album, Sabadilla, Euphrasia,Allium cepa ili Dulcamara.
ISHRANA
.E E N JE
imatra se da topli ajevi od crvene deteline (Trifoliim pratense) ili koprive (Urtica dioica) ublaavaju ilergijske simptome i olakavaju disanje, smanjujui jpalu.
Za leenje alergije moraete da potraite strunu pomo. Alergije na hranu mogu pogorati simptome polenske kijavice. Pokuajte da izbacite iz ishrane mlene proizvode, prehrambene dodatke i hranu koja sadri tragove hemijskih proizvoda kao to su pesticidi ili steroidni hormoni (esto se nalaze u mesu). Neki nutricionisti preporuuju velike koliine vitamina C (od 3000 do 6000 mg, ravnomerno rasporeenih tokom dana), kao prirodnog antihistaminika. L E E N J E KOD K U E Jedan od najsigurnijih naina ublaavanja hroninog kijanja je odstranjivanje alergena iz vaeg doma. Pridravajte se uputstava navedenih u poglavlju Polenskakijavica. m
Nikad ne pokuavajte da spreite kijanje mogli biste sluz da potisnete u srednje uho ili sinuse i izazovete infekciju. U krajnjem sluaju, zbog naglog porasta pritiska vazduha mogla bi da vam prsne bubna opna.
KILA
SIMPTOMI
vidljiv potkoni o tok na trbuhu ili preponam a; kad legnete, naizgled nestane; m oe, ali ne m ora da bude m ekana na dodir oseaj teine u trbuhu katkad praen zatvorom neugodan oseaj u trbuhu ili preponama kad diete te re t ili se saginjete.
ako sum njate da im ate kilu. Kila katkad zahteva pravovrem enu lekarsku pom o, a vrlo je vana pravilna dijagnoza. * ako znate da im ate kilu, a oseate muninu i povraa vam se, ne m oete da ispraznite creva ili ispustite vetar. M oda je re o ukletenoj kili (ukletenje prekida dotok krvi u unutranji organ ili jedan njegov deo) ili opstrukciji creva, a oba ova porem eaja zahtevaju hitnu lekarsku pom o. Odmah se obratite lekaru.
ila, hemija ili bruh nastaje kad unutranji organ ili jedan njegov deo prodre kroz otvor ili oslabljeni deo miia koji ga okruuje. Najei kile su preponska (ingvinalna), hirurka, bedrena (femoralna) i pupana (umbilikalna) kila. U sluaju preponske kile, trbuni organi ili beika prodru kroz trbuni zid ili se spusti u preponski kanal. Cotovo 80 posto svih sluajeva kile otpada na preponsku kilu, a najee se javlja kod mukaraca zbog prirodne osetljivosti ovog dela tela. Hirurka kila nastaje kad trbuni organi prodru kroz trbuni zid na mestu gde je ranije izvren hirurki zahvat. Ovaj oblik kile je najei kod starijih ili gojaznih Ijudi koji posle hirurkogzahvata u trbunoj duplji, postanu nedovoljno telesno aktivni. Bedrena kila nastaje kad se beika ili trbuni organi spuste u gornji deo bedra, u kanal u kom se nalazi femoralna arterija. Ove su kile esta pojava kod ena, posebno kod trudnica i gojaznih ena. U sluaju pupane kile, deli tankog creva prodre kroz trbuni zid u blizinu pupka. Vrlo je esta kod novoroenadi, ali moe da se pojavi i kod vrlo gojaznih ena ili ena koje su raale vie puta.
UZROCI
Svi oblici kila imaju zajedniku osnovu - kombinaciju slabosti miia i njihovog preteranog naprezanja. Pod pritiskom ili zbog naprezanja, miino tkivo se rastee ili puca i dolazi do prodiranja (prolapsa) unutranjeg organa ili jednog njegovog dela kroz pukotinu u miiu. Katkad je slabost miia uroena, a ee sejavlja u kasnijemivotnom periodu. Slaba ishrana, puenje i preterani napori mogu da oslabe miie i poveaju rizik od nastanka kile. Drugim reima, sve to izaziva naprezanje miia moe da izazove kilu, ukljuujui gojaznost, dizanje tekih tereta, proliv ili zatvor i dugotrajni i uporni kaalj. D IJA G N O ST I K I PO STU PCI Lekar moe da dijagnostikuje kilu jednostavnim fizikalnim pregledom. Nekad je otok kile vidljiv im stanete uspravno ili je moete napipati rukom. Ultrazvuk se koristi u dijagnostikovanju bedrene kile, a rendgenski snimak trbuha pomoi e da se uoi mogua opstrukcija creva.
370
P R E P O N S K A K IL A Preponska kila nastaje u tankom pojasu miia u preponskom kanalu kojim semenovod vodi do testisa i pri tome prolazi kroz trbuni zid. Ako je miino tkivo zida oslabilo, deo tankog creva prodire kroz mii i tako stvara izboinu u preponama (dole). Preponska kila moe da otea protok krvi ili da izazove opstrukciju creva pa stoga njena pojava zahteva hitnu lekarsku pomo.
TANKO CREVO
KILA
deo organa koji je ostao bez kiseonika. Na kraju takoe se popravlja oteeni zid miia. Preponska herniotomija sve se ee izvodi laparoskopom, tankim instrumentom nalik na teleskop koji zahteva vrlo mali rez i time mnogo bri oporavak pacijenta. Pacijenti esto mogu da ustanu iz kreveta ve sledei dan nakon operacije. Ogranienja u ishrani uglavnom nema, a pacijent moe da se vrati poslu i svakodnevnim aktivnostima u roku od nedelju dana. Potpuni oporavak traje etiri do est nedelja, s tim da pacijent ne sme da podie teke terete najmanje tri meseca. Kila posle herniotomije esto zna ponovo da se javi, pa su mere prevencije vrlo vane da bi se to spreilo. A LT E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Ako imate ili sumnjate da imate kilu, morate biti pod lekarskim nadzorom. lako mogu da ublae neugodnost, alternativni oblici leenja ne mogu da izlee kilu.
SEM ENOVOD
T EST IS
L E E NJ E
Pupana kila koja se javlja kod novoroenadi najee zarasta sama od sebe u roku od 4 godine, pa hirurka intervencija uglavnom nije potrebna. Zasve druge oblike standardno je uklanjanje kile ili hernije hirurkim putem, odnosno herniotomija. Ako se ne lei, izboeni deo organa moe da ostane bez snabdevanja krvlju i dolazi do infekcije i odumiranja tkiva. U sluaju kad doe do crevne kile i dotok krvi se prekine, posledice mogu da budu vrlo teke; dolazi do opstrukcije creva, a ona moe da izazove infekciju, gangrenu, perforaciju creva, ok pa ak i smrt. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Lekar moe rukom da gurne kilu natrag na mesto i preporui vam noenje specijalnog pojasa koji e je pridravati sve dok ne budete spremni za hirurki zahvat. U meuvremenu, neugodnost moete da olakate uz pomo analgetika koje moete da nabavite i bez lekarskog recepta. Hirurko uklanjanje kile izvodi se uz primenu lokalne ili opte anestezije. Hirurg vraa istegnuto tkivo na mesto, a u sluaju prekinutog dotoka krvi uklanja
Da biste napravili oblogza ublaavanje bola izazvanog pupanom kilom, zdrobite 1 kaiice biljke /3 Oxalis corniculata i V* kaiice Hydrocotyle rotundifolia, pa ih dodajte u 1 olje vrueg, kuvanog pirin/2 a. Stavite oblog na pupak i drite ga tri do etiri sata. Ponovite postupak dva do tri puta.
N AIN IVOTA
Umereno, ali redovno vebanje razgibava ijaatrbune miie. Evo dobre vebe za svakodnevno razgibavanje: lezite na lea s nogama savijenim u kolenu i stopalima poloenim na pod. Drei ramena na podu, podignite stranjicu i donji deo lea, pa se polako sputajte natrag na pod. Ponovite vebu 10 puta.
PREVENCIJA
Izbegavajte suvine kilograme i preterane fizike napore. Pazite na ishranu (kako biste izbegli zatvor, ali i radi jaanja miia) i odravajte napetosttrbunih miia. Kad podiete teke terete, savijajte se u kolenima, a ne u struku. Ako je teret preteak, nemojte ga uopte dizati.
I N
E T O
Z A
L E S
E T A
J A
SIMPTOMl
znojenje, vrtoglavica, bledilo i munina, katkad i povraanje, tokom putovanja autom obilom , autobusom , vozom , brodom ili avionom

ako planirate da putujete, a zabrinuti ste zbog mogunosti da dobijete bolest kretanja; lekar m oe da vam prepie le k o v e p r o t i v m u n in e .
igurno je da munina i vrtoglavica koje se kod nekih Ijudi javljaju kad putuju automobilom prouzrokuju neugodnost, posebno ako dovedu do povraanja, ali ne predstavljaju ozbiljnu bolest. Simptomi bolesti kretanja obino se povuku kad se telo navikne na dotini nain putovanja ili brzo posle zavretka putovanja. Cotovo osamdeset posto Ijudi najmanje je jednom doivelo simptome bolesti kretanja. Sreom, postoji mnogo nainaza njeno spreavanje.
UZROCl
Bolest kretanja moe da se javi zato to mozak prima protivrene podatke iz ulnih organa: oi ne moraju da uoavaju isti nivo pokreta kao mehanizmi za ravnoteu u unutranjem uhu koji registruju pokretevozila. Centralni nervni sistem reaguje na ovu pojavu koja izaziva stres aktiviranjem centra za muninu u mozgu.
LEEN JE
Najsigurniji nain za spreavanje bolesti kretanja je prekid aktivnosti koja je uzrok neugodnosti, ali to nije uvek izvodljivo. Ukoliko ste skloni ovoj bolesti, pripreme za svako putovanje treba da ukljuuju mere za spreavanje ili mehanizmeza borbu protivovog poremeaja. KO N V E N C IO N A LN A M ED IC IN A Lekar moe da vam preporui tablete protiv munine koje moete da kupite bez recepta, na primerdimenhidrinat, koji deluje protiv munine smanjivanjem osetljivosti nerava u unutranjem uhu koji otkrivaju pokrete. Ako vam je potrebno neto jae, lekar moe da prepie isti lek u veim dozama. Da bi bili delotvorni, lekovi p ro tiv munine moraju se uzeti mnogo pre nego to krenete na put (ak i do jedan dan ranije). Ukoliko odlazite na due putovanje, lekar moe da vam prepie skopolamin u obliku flastera s produenim otputanjem za smanjenje miinog spazma i kontrakcija koje pokreu povraanje. Kada se zalepi iza uha, flasteroslobaaskopolamin u krvotoktokom
372
tri dana. Ukoliko ste izrazito skloni bolesti kretanja, lekar moe da vam preporui da uz noenje flastera uzmete i tablete protiv munine.
Mnoge alternativne metode leenja oslanjaju se na slina sredstva za spreavanje ili ublaavanje bolesti kretanja. umbir (Zingiber officinale) omiljeno je sredstvo naturopata protiv bolesti kretanja. Ne prouzrokuje nuspojave koje se javljaju kod primene lekova protiv munine, a moe da se pije kao aj, jede kandiran ili uzima u kapsulama (dve kapsule svaka etiri sata dan pre i, prema potrebi, tokom putovanja). Treba da se uzima na prazan eludac.
AKUPRESURA
i lekari i osobe koje se bave alternativnim leenjem, pa su u prodaji i u nekim apotekama. Akupresura primenjena na bazi grudnog koa (Slezina 16) isto je tako vrlo delotvorna u ublaavanju munine. Vidi slike (dole, levo), Dodatak i strane 16 - 1 7 za dodatne podatke o poloaju taaka.
H O M EO PATIJA
Homeopatska lekovita sredstva katkad mogu da se nabave u pakovanju koje sadri sredstva za bolest kretanja koja se uzimaju pre i tokom putovanja. Homeopata moe da vam prepie sredstva kao to su Cocculus, Petroleum, Ipecac ili Nux vomica za uzimanje pre ili tokom putovanjaza ublaavanje munine.
Mnoga nauna istraivanja potvruju primenu take Osrnica 6 na runom zglobu za ublaavanje munine. Ako elite, moete da kupite akupresurnu narukvicu i stavite je preko te take dok putujete. Kada se nosi kako je propisano, izboine na narukvici pritiskaju take za koje zagovornici akupresure tvrde da smanjuju muninu. Ove narukvice esto preporuuju
PREVENCIJA
Postoje mnogi naini za smanjivanje osetljivosti na bolest kretanja. Osim gore navedenih predloga, moe vam pomoi i sledee: Udiite mnogo sveeg vazduha. Otvorite prozor u automobilu, popnite se na gornju brodsku palubu ili otvorite vazduni ventil iznad glave u avionu. Drite glavu to mirnije, zatvorite oi ili ih usredsredite na vidik ili neki nepokretni predmet. Sedite gde se pokreti najmanje oseaju - na prednje sedite u automobilu, u sredinji deo broda ili u prednju kabinu na brodu ili iznad avionskih krila. Izbegavajte da sedite u smeru suprotnom od smera kretanja u autobusu, vozu ili avionu. Nemojte itati dok se kreete. Jedite lake obroke s malo masnoe, hranu bogatu skrobom i izbegavajte hranu intenzivnog mirisa ili ukusa. Nemojte piti ili puiti, jer to moe da pojaa muninu. Ukoliko se munina ne smiruje, pokuajte dajedete masline ili dasisate lim un-ove namirnice isuuju usta i pomau u smanjivanju munine. Krekeri mogu da pomognu da se upije viak pljuvake i eludane kiseline. Ako se oseate suvie loe da biste jeli, pokuajte da popijete sok od umbira (napravljen od pravog umbira) ili neki gazirani napitak od kole.
AKUPRESURA
Pritisak na taku
Tanko crevo 17 pomae
mehanizam za ravnoteu u uhu. Postavite kaiprste tano ispod unih resica, u udubljenje iza donje vilice. Duboko diui, lagano pritiskajte jedan minut. Ponovite jednom do dva puta.
Da biste smirili ivce i ublaili muninu, pritisnite taku Osrnica 6. Postavite palac na sredinu unutranje strane runog zgloba izmeu kostiju podlaktice, dve irine prsta od zglobnih nabora. Cvrsto pritiskajte jedan minut, tri do pet puta; zatim isto ponovite i na drugoj ruci.
itajte ovu kolonu kako biste nali svoje sim ptom e. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
bol u k o le n u p o s le p o v r e d e ; k o le n o n ije iz o b li e n o P o v r e d a m e k o g t k iv a
b o l u k o le n u p o s le p o v r e d e ; m o g u e is k a k a n je k o le n a i n e m o g u n o s t n o e n ja t e in e ili p o k r e t a n ja k o le n a ; k o le n o m o e d a b u d e iz b o e n o ili iz o b li e n o
O t e e n je lig a m e n a t a ili h r s k a v ic e
b o l u k o le n u s p o r t is t a ili a k t iv n ih Iju d i, ili p o t o s e u d a r it e ili i a it e k o le n o ; m o g u e o t ic a n je
P o v re d a z b o g p re te ra n e u p o tre b e ka o ko d t r k a a ili b ic ik lis t a ; v o d a u k o le n u ( s in o v it is ) ili s k a k a k o k o le n o ( p a t e la r n i
tendinitis)
b o l i o t ic a n je is p o d a ic e k o d a k t iv n o g a d o le s c e n t a k o ji p r o la z i k r o z n a g li r a s t
B o l iz a z v a n r a s t o m - O z g u d - S la t e r o v a ( O s g o o d -S c h la t t e r o v a ) b o le s t
b o l, o t ic a n je , c r v e n ilo , t o p lo t a i u k o e n o s t k o le n a i o s t a lih z g lo b o v a
R e u m a t o id n i
artritis
b o l, t o p lo t a i u k o e n o s t u k o le n u , p o s e b n o a k o e s t o k le it e n a t v r d o j p o v r in i; b o l s e n a jv i e o s e a p o s le p r it is k a n ja k o le n a .
K o le n o s o b a r ic e ( burzitis)
h r o n i a n b o l i u k o e n o s t u k o le n u ; o g r a n i e n i p o k r e t i; m o e d a s e p o b o lj a s m ir o v a n je m , e e k o d Iju d i s t a r ijih o d 5 0 g o d in a i o n ih k o ji p r e n a p r e u s v o je te lo
O s t e o a r t r it is
b o l u k o le n u u z c r v e n ilo , t o p lo t u i o t ic a n je ; p o v i e n a t e m p e r a t u r a , o p ti o s e a j s la b o s t i; m o g u e n e d a v n a b o le s t
Infekcija
k o s t i ili z g lo b a
374
TA DA URADITE
okuajte sledee: m irovanje, led (ko ckice :amotane u tanku krpu), zam otavanje ne previe stegnuti zavoj), dranje na povienom s jastucim a). ( Vidi Uganua i istegnua.) Jzm ite protivupalno sredstvo protiv bolova ;ao to je ibuprofen. 3bratite se lekaru. Prim enite led i uzm ite irotivupalno sredstvo protiv bolova kao to =ibuprofen, ukoliko je potrebno. D rite logu na povienom kako biste smanjili oticanje.
O S T A L E IN FO R M A CI JE
Kad otok splasne, okupajte se u vruoj vodi s Epsom ovom soli i prim enite veb e koje jaaju m iie nedaleko od povreenog podruja bez pritiska na povredu.
Preporuuje se operacija, posebno kod mlaih Ijudi; obino je potrebna fizikalna terapija. Jak bol u kolenu posle povrede m oe takoe da upuuje na iaenje ili prelom . (V id i Hitna stanja - prva
pomo: Prelomi i iaenja.)

Masaa m oe da pomogne posebno kod upale tetive. Trkai bi trebalo da tr e po mekanoj podlozi i nose kvalitetne cipele za tranje da bi spreili povrede zbog preoptereenja. Svaki program vebanja poinjite postepeno. M oda ete napipati m ekanu kvrgu ispod aica vaeg deteta. A k o je bol jak, lekar m oe da vam preporui zam otavanje i imobilizaciju kolena.
fidi Sportske povrede. Probajte sledee: nirovanje, led (kockice zam otane u tanku krpu), amotavanje (ne previe stegnuti zavoj), dranje 1a povienom (s jastucim a). O bratite se lekaru. 'loda e biti potrebno uvrivanje i zam otavanje.
om ozite obolelom da izbegava vebanje i napiijanje kolena, kao kod skakanja i uanja, sve lok sim ptom i ne prou (6 do 12 m eseci). Mogu da lomognu vebe za jaanje m iia, led i protivupalia sredstva protiv bolova kao to je ibuprofen.
ogledajte Artritis. U zm ite protivupalno redstvo protiv bolova kao to je ibuprofen. Bol se m oe ublaiti akupunkturom ; hiropraktiari mogu da pomognu da se ponovo uspostavi raspon aktivnih pokreta.
Jzm ite protivupalno sredstvo protiv bolova ;ao to je ibuprofen. Le kar m oe da vam ibrizga u koleno protivupalno ili lokalno
redstvo protiv bolova.

U z ro k mogu biti tro enje i razaranje zglobnog tkiva zbog starenja, preterana telesna teina ili m oda preterana upotreba pri radu ili sportskim aktivnostim a.
ogledajte Artritis. Le kar m oe da vam irepie analgetike i vebe.
>bratite se odmah lekaru.
U obiajeno je senje antibioticima. (Pog led a jte Zapaljenja.)
I upalni artritis i upala kostiju mogu da dovedu do trajnih oteenja ako se ne lee.
KOLIKE
SIMPTOMI
Kolike nisu bolest, ve obeleje upornog i dugotrajnog plakanja. Lekari smatraju da se radi o kolikam a ako inae zdravo odoje do tri m eseca starosti pokazuje sledee sim ptom e: glasan pla koji traje tri sata ili vie, tri dana nedeljno ili ee, tokom vrem enskog perioda dueg od tri nedelje dugotrajan pla izm eu 6 sati posle podne i ponoi kod odojeta koje je nahranjeno dok plae, odoje povlai noge prem a trbuhu i stiska ake i savija none prste; lice mu naizm enino crveni i bledi od napora izazvanog plakanjem napadi plaa koji katkad poinju ili se zavravaju pranjenjem creva ili putanjem vetro va
ko dvadeset posto odojadi pati od kolika - bujice suza i plaa koji traju satima bez oiglednog razloga. lako je muna za dete i telesno i emocionalno iscrpljujuaza roditelje, samategobaje bezazlena i obino nestane do detetovog etvrtog meseca.
UZROCI
Uzrok kolika nije poznat. Strunjaci ih pripisuju nizu stvari, ukljuujui odojetov nezreli sistem za varenje, alergije, hormone u majinom mleku i unoenje hrane u prekomernim koliinama.
LEEN JE
Ne postoji lekza kolike iako su se mnogi naini leenja kod kue pokazali korisnim u umirivanju odojadi s kolikama. Neki od naina sa spiska na sledeoj strani moe da deluje na vae dete. Vano je ostati smiren; prenoenje vaeg sopstvenog straha ili frustracije na dete s kolikama verovatno e za posledicu imati samo vie plakanja. Iznad svega, nikada ne kanjavajte dete s kolikama. Ako oseate da ste blizu take sloma, zamolite nekoga da bude s detetom dok se vi odmorite ili izaete da biste se smirili.
ako vam dete nije pre imalo kolike, a vi sum njate da ih im a; lekar bi trebalo da iskljui druge uzroke. ako su napadi kolika praeni povienom tem peraturo m , prolivom , povraanjem ili zatvoro m - moguim znakovim a bolesti. ako pla vaeg odojeta zvui kao da ga neto boli, a ne kao da die preteranu galamu - to ukazuje na to da je uzrok plaa povreda ili bolest. ako vam je dete starije od tri m eseca, a jo uvek deluje kao da ima kolike; u zro k mogu da budu problem i u ponaanju ili bolest. ako vae dete s kolikam a ne uspeva da dobije na teini i nije gladno, to ukazuje na bolest. ako ste iscrpljeni ili se plaite da bi vas stres mogao dovesti do toga da naudite svom detetu.
Ako sumnjate da vam dete ima kolike, obratite se svom pedijatru. Nakon iskljuivanja moguih medicinskih uzroka dugotrajnog plaa, kao to su zapa-
------- T------B
rzo
POM OZITE TEENJEM
U strahu da e skakanjem o k o deteta s kolikama razm aziti d ete, lekari su nekada savetovali roditeljim a da zanem are d e te to v pla ili da o d lo e reakciju na njega. Leka ri sada p o d stiu rano i saoseajno reagovanje na kolike.
376
:
Ijenje srednjeg uha ili tegoba s disajnim putevim a, veina lekara preporuuje jednostavne tehnike koje moete da primenite kod kue. Neki podstiu roditeIje da razgovaraju s drugim roditeljima radi podrke. Ako ste proli kroz kolike sa starijim detetom, moda ete odluiti da se obratite lekaru tek ako mislite da je vae odoje s kolikama bolesno.
SMIRIVANJE DETETA S KOLIKAM A
AKUPRESURA
Manipulacijom odreenih akupresurnih taaka moe da se umiri dete koje plae. Vidi Dodatak radi pomoi u pronalaenju mesta gde se take nalaze. Vrite pritisak na koicu izmeu detetovog palca i kaiprsta (Debelo crevo 4) na bilo kojoj ruci. Lagano masirajte ilu zaea 12, iznad detetovog pupka i odgovarajue take uz kimu (Beika 20, 21). Pritiskanjem take eludac 36 takoe moete da umirite dete.
LEEN JE LEKO VITIM B IL JE M
Dranje deteta s kolikama u sigurnom, odmarajuem poloaju moe da deluje umirujue. Drite odoje poloeno du vae podlaktice trbuhom nadole, lica okrenutog napolje na vaem dlanu i nogu prebaenih s obe strane vaega lakta. Moete ga neno lupkati po leima slobodnom rukom. Ova tehnika moe da bude jo delotvornija ako se Ijuljate u stolici za Ijuljanje ili tiho hodate dok dete ne zaspi.
ajevi napravljeni od bilja u ijem su sastavu ulja koja ublaavaju naduvenost, upalu u crevima i smanjuju vetrove, mogu da pomognu detetu koje ima kolike. Probajte ajeve od kam ilice (Matricaria recutita), matinjaka (Melissa officinalis), nane (Mentha piperita) ili miroije (Anethum graveolens).
HOM EOPATIJA
Homeopatska medicina nudi nekoliko lekovaza kolike koji mogu da se nabave bez lekarskog recepta i koji se smatraju bezopasnim za upotrebu bez prethodnog savetovanja s homeopatom. Zatraite pomo strunjaka ako vam dete ne reaguje na lek u roku 24 sata.
Blagi um moe da umiri dete. Pokuajte da ukljuite usisava ili fen tamo gde odoje moe da ga uje. Dete dobro zamotajte u ebe da mu pruite oseaj sigurnosti i utehe. Poloite odoje trbuhom nadole na topli termofor u svom krilu. Probajte temperaturu termofora unutranjom stranom svog runog zgloba. Zamolite nekoga od rodbine ili prijatelja da preuzme dete kad osetite da postajete frustrirani ili isrcpljeni.
PREVENCIJA
Kolike ne moete spreiti, ali ako je ta tegoba povezana sa ishranom, moete da smanjite uestalost napada pokuavajui sledee: drite dete u uspravnom poloaju dok ga hranite; neka ee podrigne. Dajte mu ee manje koliine hrane. Da biste spreili gutanje vazduha, dete hranite polako. Ako dojite, pokuajte da iskljuite iz svoje ishrane kravlje mleko, pia s kofeinom i brokolu i drugo povre iz porodice kupusa, koji pospeuju stvaranje gasova. Ako ne dojite, probajte da mu u flaici date adaptirano mleko bez kravljeg mleka.
Pri teenju i umirivanju deteta budite dosledni. Doslednost e vam pomoi da kasnije izbegnete probleme u ponaanju deteta. Ako jedna od tih metoda donese detetu olakanje, drite se nje. Dajte detetu cuclu. Kretanjem se mogu ublaiti kolike. etajte s odojetom; njiite ga na rukama ili u kolevci; provozajte se automobilom; ili ga stavite u deju stolicu pored suilice za ve, gde se osete vibracije.
K O L IT IS
SIMPTOMI
uporan ili ponovljen p r o l iv s krvlju ili gnojem u stolici b o l u trb u h u pranjenje creva ili proliv tokom noi tem peratura, umor, slabost, gubitak tein e, bolovi ili osetljivost u zglobovim a
ako im ate teak uporan proliv; m oete biti u opasnosti od dehidracije. ako krvarite iz zadnjeg creva, s ugrucim a krvi u stolici; va kolitis je m oda uao u uznapredovali stadijum . ako im ate neprestane bolove i visoku tem peraturu; mogli biste imati toksini
megakolon, jako proireno i upaljeno debelo crevo . Odmah potraite medicinsku pomo.
olitisje opti izrazza upalne bolesti donjegdela creva, koje ukljuuju Kronovu (Crohnovu) bolest i hronini ulcerozni proktitis. Ishemini kolitisjecrevni poremeaj, hronina bolest kojazahteva paljivu medicinsku pomo. Kod ulceroznog kolitisa u debelom crevu stvaraju se siuni ulkusi i druge upale koje se s vremena na vreme rasplamsaju i izazovu pojavu krvavih stolica ili proliva koji mogu biti bolni. Obino se dijagnostikuje kod mlaih odraslih osoba, ali moe da se pojavi u bilo kom dobu i vee uz razliite druge poremeaje koji se kreu od onih tegoba do artritisa u zglobovima ruku i nogu. Napadi ulceroznog kolitisa obino se ponavljaju, a opasnost od raka debelog creva ubrzano se poveava 8 do 10 godina posle pojave bolesti. Ali uz redovno medicinsko leenje bolest je retko smrtonosna, a veina obolelih moe da ivi prilino obinim ivotom. Lekari premateini razlikuju nekoliko nivoa bolesti: Kod blagog sluaja imaete do etiri ree, mogue krvave stolice na dan, ime se moe privremeno ublaiti bol u trbuhu. Kod srednjeg ili umereno tekog sluaja, imaete bolove u trbuhu i etiri do osam krvavih stolica na dan, kao i blago povienu temperaturu i gubitak teine. Kod teeg sluaja imaete est ili vie krvavih stolica ili proliva na dan i tokom noi, s temperaturom od 38 C ili vie, kao i simptomima anemije.
UZROCI
lako je izneto vie teorija o uzrocima kolitisa, nijedna nije konano dokazana. Simptomi slini kolitisu mogu da se jave i zajedno s bakterijskim i parazitskim infekcijama, kao to je trovanje salmonelom. Privremeni simptomi slini kolitisu pogaaju neke osobe posle uzimanja odreenih antibiotika, kao to su amoksicilin, ampicilin, cefalosporin, hloramfenikol, klindamicin, lincomicin, penicilin, tetraciklin ili trimetoprim. Kad prestanete da uzimate lekove, simptomi obino nestanu.
___
DIJA GNO STI CK I POSTUPCI

Lekari trae znakove ulceroznog kolitisa pregledom unutranjosti debelog creva pomou sigmoidoskopa, rastegljive cevi koja se uvodi kroz zadnje crevo. Dijagnoza se esto postavlja biopsijom, uzimanjem siunog uzorka sluzokoe debelog creva radi provere pod mikroskopom.
na prvi znak proliva s krvavim stolicama. Ali ako medicinska dijagnoza iskljui ulcerozni ili druge infektivne oblike kolitisa, moda ete ustanoviti da alternativni naini leenja pomau pri ublaavanju simptoma.
AKUPUNKTURA
LEENJE
Ulcerozni kolitis pripada najozbiljnijim sistemskim
oboljenjima. Ako se ne lei, moe da dovede do komplikacija u drugim sistemima organizma i moe da bude smrtonosan. Brza i tana dijagnoza i odgovarajue medicinsko leenje vrlo su bitni. Proliv kod odojadi i male dece uvek je ozbiljan problem i mora se dijagnostikovati i leiti to je pre mogue.
Da bi smirio proliv i simptome kolitisa, strunjak za akupunkturu postavie vam tano odreena pitanja o vaoj tegobi da bi odredio koje take treba stimulisati. Take se verovatno nalaze du meridijana stopalo-eludac i meridijana zaea, u blizini pupka i levog kolena. [Vidi Dodatak radi poloaja taaka.)
Lekari se prvo usredsrede na kontrolisanje upale i zaustavljanje proliva i, konano, na poboljanje ishrane. Ako imate jak proliv i krvarenje, lekar e vam verovatno preporuiti trenutnu hospitalizaciju, infuziju i leenje odgovarajuim lekovima - verovatno intravenskim metilprednizolonom ili hidrokortizonom. Azatioprin, imunosupresor, jedna je od mogunosti za one koji ne podnose dobro steroide. Kad se bolest stabilizuje, a proliv vam jo stvara tekoe, moda vam je potrebno sredstvo protivproliva kao jto je jedinjenje loperamida i kodeina. Budui da od proliva organizam obino dehidrira, morate nadoknaditi vodu koju gubite. U teim sluajevima, moe biti neophodna operacija odstranjivanja debelog creva. Poto se direktni simptomi kolitisa stave pod kontrolu, lekar e vam verovatno preporuiti ishranu bogatu vlaknima i bez laktoze te e pokuati da vas podstakne da ponete redovno da vebate i orestanete da puite.
Za umirivanje nadraenih creva i podsticanje antibakterijskog delovanja, mnogi travari preporuuju dodatne koliine belog luka, po pravilu jednu kapsulu suenog belog luka od 300 mg uz jelo tri puta na dan. (Vidi takode Celijakija.)
HO M EO PATIJA
Homeopatija se smatra primerenom za ublaavanje kolitisa i njegovih simptoma, ne samo kod odraslih nego i kod odojadi i dece. Savetujte se s homeopatom u pogledu specifinih tretmana; meu esto propisivane homeopatske lekove protiv kolitisa ubrajaju seArsenicum album i Nux vomica.
ISHRANA
Masne kiseline omega 3, koje su prirodni sastojak ribljeg ulja i ulja od lanenog semena, a mogu da se kupe i u obliku kapsula u prodavnicama zdrave hrane, mogu poboljati smirivanje crevne upale. Posavetujte se s upuenim strunjakom u vezi sa dozom primerenom vaoj tegobi.
REFLEKSO LO G IJA
A L T E R N A T IV N I NAINI L E E N J A
3udui da je ulcerozni kolitis teka, mogue po i/ot opasna bolest, morali biste da odete kod lekara
Da biste ublaili nelagodnost izazvanu crevnim tegobama, masirajte na tabanu zone koje odgovaraju debelom crevu, jetri, nadbubrenim lezdama, donjem delu kime, dijafragmi i unoj kesi (vidi str. 79 za poloaj zona). m
379
K O N G ESTIJA
Citajte ovu kolonu kako biste naii svoje sim ptom e. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
nos koji curi ili je zaepljen; izgrebano ili bolno grlo; kijanje; bolovi u glavi, m iiim a i kostim a; redak i bistar sekret iz nosa koji prelazi u gust i zelenkastout zaepljen nos; glavobolja, sve jai pritisak i bol na licu iza i iznad obrva, izmeu oiju i iznad njih, na grebenu nosa ili obrazim a, gornjoj vilici ili zubim a; mogu se kret iz nosa slian gnoju
BOLEST/TEGOBA
Prehlada
Infekcija sinusa
visoka tem peratura; katkad iznenadna groznica, glavobolja, bolovi u miiim a i zglobovim a i iscrpljenost; mogu uslediti curenje ili zaepljenost nosa, krvarenje iz nosa, prom uklost, suv kaalj i suzne oi zaepljen nos s vodenastim sekretom ; esto kijanje; svrab u predelu oiju i nepca; glavobolja, razdraljivost, iscrpljenost, mogua nesanica
Crip
Polenska kijavica
dubok, jak i suv kaalj koji dan ili dva kasnije stvara ispljuvak; stezanje ili osetljivost u grudim a; mogui bolovi ispod grudne kosti pri dubokom disanju; malo poviena tem peratura, groznica i um or oteano disanje izazvano vikom sluzi u pluim a; uporan dugotrajan kaalj s belim, utim ili zelenim ispljuvkom ; neto hripanja teko disanje izazvano upalom plunog tkiva; poviena tem peratura, groznica, bol u grudim a, bolovi u m iiim a, bol u grlu, kaalj i poveane limfne lezde na vratu kaalj s ak 'A olje gustog, gnojnog, zelenkastog ili krvlju proaranog ispljuvka neugodnog m irisa; tem peratura od 38,5 C ili vie; znojenje, groznica, zadah iz usta i gubitak apetita
Akutni bronhitis
H ronini bronhitis
Zapaljenje plua
A psces plua
TA DA URADITE
O S T A L E IN FO R MA CI JE
Katkad su prvi znakovi prehlade razdraljivost i uznem irenost.
'idi Prehlada. Kod nekih osoba sim ptom i nogu da se ublae vitaminom C. Prehlade 'bino traju oko nedelju dana; obratite se jkaru ako su sim ptom i uporni. 'idi Zapaljenje sinusa.
Bol u sinusim a m oe da se pogora savijanjem napred. Bolee vas lupkanje, drm anje ili uznem iravanje osetljivog podruja. O stali sim ptom i ukljuuju zadah iz usta, visoku tem peraturu i oseaj potitenosti. Infekcija sinusa m oe katkad da bude izazvana zubnim apscesom ili jako pokvarenim zubom .
/idi Crip. O b ra tite se lekaru ako se im ptomi pogoraju ili se jave novi.
Razne vrste gripa stvaraju razne sim ptom e, ukljuujui proliv, povraanje i sm etnje u elucu. Kod dece mogu da se jave nateene vratne lezde i tegobe s disanjem kao to je guenje ili hrapavo disanje.
'idi Polenska groznica. Pokuajte izbegavati,

kloniti i sebe zatititi od vazduhom noenih naterija kao to su polen, praina, plesan alergeni ivotinjskog porekla, koje bi mogle la izazovu alergijsku reakciju. fidi Bronhitis, naroito one delove koji se idnose na akutni oblik. O b ratite se lekaru ako am je ispljuvak proaran krvlju, ako simptomi raju due od nedelju dana ili vam kaalj om eta lorm alne aktivnosti i san. /idi Bronhitis. O dm ah se obratite lekaru ako
Mnogi lekovi mogu da ublae sim ptom e polenske kijavice. Budite svesni moguih propratnih pojava, kao to je pospanost.
Vae okruen je m oe da izaziva napade akutnog bronhitisa. Kom binacija zagaenog vazduha i hladnoe i vlage m oe da povea vau osetljivost. Ponovljeni napadi akutnog bronhitisa mogu da dovedu do hroninog bronhitisa. H ronini bronhitis je ozbiljan oblik hronine opstruktivne bolesti plua.
ria te sim ptom e hroninog bronhitisa. Prestanite la puite i izbegavajte m aterije koje vas nadrauju.
/idi Plua - zapaljenje. Ima nekoliko vrsta :apaljenja plua i svaka od njih je ozbiljna >olest. O dm ah se obratite lekaru radi pravilne lijagnoze i leenja. kpsces plua posledica je zubne bolesti,
lako veina osoba potpuno ozdravi, zapaljenje plua kod male dece i vrlo starih osoba m oe da se zavri sm ru.
'.apaljenja plua ili druge infekcije i m oe la se lei antibiodcima. O b ratite se lekaru

adi odgovarajue dijagnoze i leenja.
Kad se prim ereno lei, akutni apsces plua m oe u potpunosti da se izlei bez operacije. A k o se ne lei ispravno, akutni pluni apsces m oe da preraste u hronini.
K O N JU N K T IV IT IS
SIMPTOMI
O i koje peku i svrbe s jakim iscetkom lepljive sluzi mogu da ukazuju na
bakterijski konjunktivitis.
O bilne suze, nateen limfni vor i lagan iscedak sluzi iz jednog oka znakovi su virusnog konjunktivitisa. C rve n ilo , jak svrab i suzne oi mogu da ukazuju na alergijski konjunktivitis. Vidi takoe pod Oko - tegobe i llustrovani dijagnostiki vodi.

ako m ehaniki povredite oko. Povrede oka mogu da se inficiraju i dovedu do pojave ulkusa na ronjai, koji vam mogu ugroziti vid. ako vam se oi zacrvene dok nosite soiva. O dm ah ih uklonite i idite kod oftalmologa; m oda imate infekciju ronjae. ako vam crvenilo oka utie na vid i praeno je jakim bolovim a ili preko m ernim utim ili zelenim iscetkom . M oda im ate streptokoknu infekciju ( vidi Grlo - streptokokno zapaljenje) ili stafilokoknu infekciju. ako vam se konjunktivitis esto vraa ili vam se nakon nedelju dana kunog leenja ini da se pogorao; m oda im ate bakterijsku ili virusnu infekciju. ako su oi vaeg novoroeneta upaljene i ne stvaraju suze; ovo m oe da ukazuje na oboljenje ophthalmia neonatorum, koje se m ora odmah leiti da bi se spreilo trajno oteenje oka.
enjaa - prozirna opna kojom je obloena ona jabuica i kapak - moe se iz razliitih razloga upaliti. Veina sluajeva konjunktivitisa kree se predvidljivim tokom, a upala obino proe za nekoliko dana. lako konjunktivitis moe da bude jako zarazan, retko je ozbiljan i nee otetiti vid ako se otkrije i odmah primereno lei. Bakterijski konjunktivitis obino zahvata oba oka i stvara jak iscedak sluzi. Virusni konjunktivitis obino je ogranien na jedno oko i izaziva obilne suze i lagani iscedak. Alergijski konjunktivitis stvara suze, svrab i crvenilo u oima, a katkad i curenje nosa sa svrabom. Ophthalmia neonatorum je akutni oblik inkluzivnog konjunktivitisa kod novoroenadi. Lekar mora odmah da ga lei da bi se spreilo trajno oteenje oka ili slepilo.
UZROCI
Konjunktivitis je posledica bakterijske ili virusne infekcije ili alergijske reakcije na polen, dim ili neku drugu materiju koja vam nadrauje oi. Deca ponekad dobiju konjunktivitis posle prehlade ili upale grla. Crvenilo i upala venjae mogu biti i posledica naprezanja oka, stresa i male koliine hranljivih materija. Ophthalmia neonatorum moe da se javi ako se suzni kanali kod malogdeteta ne otvore u potpunosti ili je odoje izloeno bakterijama dok prolazi kroz poroajni kanal majke zaraene hlam idijom ili gonorejom .
LECENJE
Leenje kod kue obino je dovoljno za umirivanje konjunktivitisa povezanog s nekomplikovanim prehladama, blaim infekcijama ili alergijama. Leenje se prvenstveno sastoji od ienja oiju i spreavanja irenja oboljenja. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Ako se ini da vai simptomi konjunktivitisa nisu povezani s prehladom ili alergijom, moda treba da se
HO M EO PATIJA
Zavisno od vaih simptoma, uzimajte sledee lekove etiri puta na dan tokom jednog ili dva dana. Za oi koje vas peku i crvene, nadute kapke, A pis 12x. Za krvlju podlivene oi i oseaj kao da imate pesak u oima, Argentum nitricum 12x. Za svrab u oima s lepljivim utim iscetkom, Pulsatilla 12x. L E E N JE KOD K U E Moete da istite i umirujete nadraene oi pripremljenom tenou za ispiranje oiju na bazi borne kiseline ili probajte gore navedene tenosti za ispiranje oiju od lekovitog bilja. Da biste ublaili nelagodnost izazvanu bakterijskim ili virusnim konjunktivitisom, stavljajte topao oblog po 5 do 10 minuta tri do etiri puta na dan. Kod alergijskog konjunktivitisa stavljajte hladan oblog ili hladnu mokru kesicu aja na zatvoreno oko. Ako se stanje ne popravi za pet dana, savetujte se s oftalmologom.
Venjaa je tanka zatitna opna koja prekriva izloenu beonjau oka i unutranjost onog kapka. Bakterijski konjunktivitis - katkad opisivan kao crveno oko - posledica je infekcije koja ini venjau crvenom i suznom i izaziva svrab uz gust, zelenkastout iscedak. Kad je konjunktivitis izazvan alergijom, iscedak je bistar i vodenast.
obratite lekaru ili oftalmologu radi lekarske dijagnoze. Kod bakterijskog konjunktivitisa leenje e verovatno zahtevati antibiotike kapi za oi ili mast. Alergijski konjunktivitis moe da reaguje na antihistaminske ili steroidne kapi za oi, ali ne biste smeli da upotrebljavate steroidne kapi za oi kod bakterijskog ili virusnog konjunktivitisa. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja oslanjaju se na prirodne lekove za smirivanje nadraenih oiju i ublaavanje svraba i upale.
PREVEN CIJA Bakterijski i virusni konjunktivitis jako su zarazni. Ako ne preduzmete preventivne mere, oboljenje moe da se proiri na drugo oko ili druge Ijude. Perite ruke esto i dobro. Drite ruke dalje od zaraenog oka. Ne delite rukavice za pranje, pekire, jastunice ili maramice s ostalim lanovima porodice. Menjajte rukavicu za pranje, pekir i jastunicu posle svake upotrebe i temeljno ih perite. Ne upotrebljavajte tuu kozmetiku za oi, naroito olovke za oi i maskaru. Ako vae dete ima crveno oko, nemojte ga putati u kolu nekoliko dana. Kad dete kolskog uzrasta jednom dobije konjunktivitis, nije retkost da se on proiri na ceo razred.
Pomou kapaljke isperite oko nekoliko puta na dan jednim od sledeih rastvora. U svakom sluaju, tenost za ispiranje oka pre upotrebe ohladite i procedite. 1 kaiica suene vidove trave (Euphrasia officinalis) prelivena sa 12 1kljuale vode. / 2 do 3 kaiice kam ilice (Matricaria recutita) u 12 1kljuale vode. /
K O
P R I V
J A
SIMPTOMI
ispupene, beliaste, kone m rlje razliite veliine o kruene osipom i esto praene svrabom (vid i
llustrovani dijagnostiki vodi)

potkoni otoci koji vie peckaju nego to svrbe, uglavnom oko oiju i usana, ree na rukam a i stopalim a, a vrlo retko u unutranjosti grla, na sluzokoi ili polnom organu; ti sim ptom i ukazuju na alergijsku reakciju koju nazivam o
angioedem
oprivnjaa ili urtikarija je est oblik alergijske reakcije koji se odlikuje pojavom osipa ili mrlja na koi. Po pravilu izaziva snaan svrab, a traje od nekoliko minuta do nekoliko dana. Ponekad je ova neugodna pojava samo simptom ozbiljnijeg poremeaja, posebno kada je praena oteanim disanjem. U sluaju pojave angioedema, koprivnjaa se razvija ispod koe i esto izaziva neugodno oticanje unutranjih organa, za ivot opasan zatvor disajnih puteva ili teko, nekontrolisano grenje creva. Ako se otok pojavi u grlu, moe da izazove guenje. Hronina koprivnjaa koja ne izaziva svrab, ali je praena bolom u stomaku ili prolivom, estaje posledica
naslednog angioedema.
Kad je koprivnjaa praena simptomima kao to su poviena temperatura, munina, grevi u elucu i oteano disanje neposredno posle uboda pele, ujeda insekta ili injekcije nekog leka, vrlo je verovatno re o anafilaksi, vrlo tekom oku imunolokog sistema koji zahteva hitnu lekarsku pomo. Ako pomo ne stigne na vreme, ova reakcija moe da zavri smru.
ako se m rlje koje peckaju ili svrbe pojave u grlu. M oda ste u opasnosti od guenja. ako dobijete koprivnjau praenu isuenim grlom , kaljanjem , hladnim znojem , m uninom , vrtoglavicom , oteanim disanjem ili naglim padom krvnog pritiska posle uboda pele ili uboda insekta. O vo su simptom i vrlo snane alergijske reakcije koju nazivam o anafilaksa. ( Vidi Hitna
UZROCI
Kad alergen napadne ili nadrai va organizam, dolazi do oslobaanja velikih koliina hemijske materije koju nazivamo histamin. (Vidi Alergije.) Kod nekih Ijudi velika koncentracija histamina izaziva pojavu konog osipa koji nazivamo koprivnjaa ili urtikarija. Alergeni koji najee izazivaju pojavu urtikarije ukljuuju odreene mlene proizvode, ribu i kotuniave plodove, lekove kao to su penicilin i acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin), razne prehrambene dodatke, emulgatore, aromatike i konzervanse. Izuzetna hladnoa ili vruina, stres i pritisak na kou mogu da izazovu napad koprivnjae, ba kao i ubodin sekta, infekcije kao to je strepnokokno zap aljen jegrla kod dece ili hepatitis B kod odraslih, a u vrlo retkim sluajevima i transfuzija krvi.
stanja - prva pom o: Sok.)

A k o im ate ponovljene napade koprivnjae koji traju m esec dana ili due. Porem eaj je verovatno prerastao u hronini, pa vam je potrebna struna pom o. ako uoite sim ptom e angioedema, posebno na glavi i vratu. O vaj porem eaj zahteva lekarsku pom o je r m oe da se proiri na grlo ili jezik i zatvori disajne puteve prem a pluima. ako dobijete koprivnjau posle prim ljene transfuzije krvi. Mogua je alergijska reakcija vaeg organizma na k rv davaoca.
LEENJE
Prvi korak u leenju koprivnjae je utvrivanje uzroka, naravno kad je to mogue. Jednom kad otkrijete izvor tegoba, pokuajte ga u budunosti izbegavati.
384
Za ublaavanje svraba primenite teni puder ili hladan oblog. Blagi oblik koprivnjae esto nestane posle svega nekoliko sati. Dugotrajnije pojave koprivnjae morale bi se povui posle primene oralnih antihistaminika koje moete da nabavite i bez lekarskog recepta. Ako se koprivnjaa ne povue posle nekoliko dana, obratite se lekaru. Ako uoite simptome angioedema ili anafilakse, zatraite lekarsku pomo bez odlaganja. (Vidi Hitna stanja - prva p om o: Sok.) K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Za leenje hronine ili izuzetno neugodne koprivnjae lekar e vam prepisati antihistam inike. Leenje oralnim kortikosteroidim a smanjie otoke bre nego antihistaminici, ali kortikosteroidi se uglavnom koriste u teim sluajevima gde su mogue razne komplikacije ili guenje. Leenje uItraljubiastim svetlom vrlo je delotvorno u leenju koprivnjae izazvane izloenou izuzetnoj hladnoi. Pojava potkonih otoka tkiva ili angioedema uglavnom zahteva hospitalizaciju. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Leenje lekovitim biljem i homeopatskim lekovima i ostali oblici alternativne medicine nude razliite naine ublaavanja svraba i koprivnjae. Tehnike oputanja i poseban nain ishrane mogu da budu od velike pomoi u leenju hronine koprivnjae povezane sa stresom ili alergijama.
AKUPRESURA
od valerijane (Valeriana officinalis), pasiflore (Passiflora incarnata) ili nane (Mentha piperita) mogu da ublae koprivnjau izazvanu stresom. Valerijana je najdelotvomija ako je upotrebite u dozi do 10 ml.
HO M EO PATIJA
Ako vas koprivnjaa svrbi i pee, pokuajte da primenite preparat Urtica urens (12x). A pis (12x), koji se dobija iz pelinjeg meda, posebno je delotvoran u sluajevima izrazitog crvenila i nateenosti. Oba ova preparata mogu da se nabave i bez lekarskog recepta. Uzimajte ih svaka dva do tri sata, ali ne vie od ukupno etiri doze ako se simptomi do tada ne povuku.
PSI H O S O M A T S K O L E E N J E
Kod nekih Ijudi stres, isto kao i ubod pele, moe da izazove porast koncentracije histamina, pa su tehnike oputanja kao to su hipnoterapija, vizuelizacija ili kigong (quigong) vrlo delotvorne u ublaavanju hroninih oblika urtikarije.
ISH R A N A
Take pritiska koje mogu da ublae napad koprivnjae oznaene su kao Zuna kesa 20, na zadnjoj strani glave i s obe strane kime i Debelo crevo 4, na koici izmeu palca i kaiprsta. Nekoliko puta na dan vrsto masirajte ove take ezdesetak sekundi. PAZNJA: Ako ste trudni, nemojte primenjivati pritisak na taku Debelo crevo 4. (Vidi Dodatak radi tanogpoloaja ovih taaka.)
LEEN JE LEKOVITIM B IL JE M
Razni aditivi za hranu i prirodno prisutne otrovne materije, toksini u nekim namirnicama najverovatniji su uzrok blage ili umerene koprivnjae. Nalazimo ih u mlenim proizvodima, orasima, ribi, jajima, branu, mahunarkama, okoladi, jagodama i paradajzu. Ako elite sa sigurnou da utvrdite uzrok vae koprivnjae, pokuajte da primenite metodu eliminacije. Prvih nekoliko dana jedite iskljuivo hranu za koju verujete da ne izaziva reakciju vaeg organizma. Posle toga postepeno dodajite sumnjive" namirnice svom jelovniku. Vodite taan dnevnik o svim obrocima kako biste posle izbijanja koprivnjae mogli sa sigurnou da prepoznate krivca. Ako se koprivnjaa ne povue due vreme, obratite se strunjaku za bolesti koe koji e izvriti potrebne testove. L E E N JE KOD K U E Jedan od najboljih naina leenja koprivnjae je oputajua kupka. Dodajte vodi za kupanje 5 ili 6 kaika zobi, 3 kaike kukuruznog skroba ili sode bikarbone ili jak oparak (infuzum) mijakinje. Ako ste alergini na ubod p ele ili insekta, lekar moe da vam da pribor za prvu pomo koji, izmeu ostalog, sadri vrlo delotvoran bronhodilatator adrenalin. m
Za ublaavanje svraba primenite melem od mijakinje (Stellaria media) ili dodajte nekoliko kaiica suene mijakinje u vodu za kupanje. Tinktura ili aj
K O
S A
L A
I C
I S P A
J E
( A
L O
P E C
I J /
SIMPTOMI
Kod m ukaraca: proreivanje kose na tem enu, povlaenje kose s ivlce ela ili potpuno opadanje kose s tem ena tako da na kraju ostaje sam o veni u obliku potkovice. Kod ena: opte proreivanje kose, ali najvie na vrhu tem ena; potpuna elavost je retka. Kod dece i mladih: iznenadan gubitak kose na odreenim podrujim a glave; porem eaj se naziva alopecija areata. Potpuni gubitak telesnih dlaica; vrlo redak porem eaj koji nazivam o
univerzalna alopecija.
N ajee kod dece: pram enovi izlom ljene kose i m estim ina elavost, uglavnom na tem enu, a ponekad i ispadanje obrva; dete v rlo verovatno lomi ili upa kosu, odnosno dlaice. O vaj porem eaj nazivam o
trihotilomanijom.
Pojaano ispadanje kose, ali ne i potpuna elavost, zbog razliitih bolesti, terapije lekovim a ili trudnoe, naglog gubitka telesne tein e, anemije ili s t r e s a . O vaj porem eaj je poznat pod im enom telogen effluvium.
ako sum njate da vae dete boluje od alopecije areate ili trihotilomanije. O b a porem eaja zasluuju panju lekara. ako prim etite neobjanjiv gubitak kose ili telesnih dlaica na bilo kom delu tela. Va lekar e vero vatno potraiti pravi u zro k u nekom drugom porem eaju.
azliiti tipovi Ijudske kose izrazito se razlikuju po boji i izgledu, a sami Ijudi po koliini dlaica na licu i telu, zavisno od doba, pola, rase i genetskog naslea. Uprkos razlikama, dlakavost temena i potiljka svima nam je zajednika. Kad kosa pone da nestaje s tih podruja, smatramo da je dolo do alopecije, odnosno elavljenja. Kosa i dlaice rastu po svim delovima Ijudskogtela, osim na dlanovima i tabanima. Kosa se sastoji od belanevine zvane keratin, koju proizvode folikuli dlake smeteni u spoljnom sloju koe. Kako folikuli proizvode nove elije dlaica, stare elije izbijaju na povrinu koe brzinom od otprilike 15 cm godinje. Drugim reima, vlasi koje vidimo nisu nita drugo nego vlakna mrtvih elija keratina. Odrastao ovek u proseku ima 100 000 vlasi, a gubi otprilike 100 vlasi svaki dan. Poneka vlas zaostala na etki posle jutarnjeg eljanja, dakle, ni u kom sluaju nije znak za uzbunu. Postepeno proreivanje kose koje nastupa s godinama prirodan je proces poznat pod nazivom involuciona alopecija. Sve vei broj folikula prelazi u stanje mirovanja, a preostali postaju krai i malobrojniji. Androgena alopecija genetiki je uslovljen poremeaj koji pogaa i ene i mukarce. Mukarci neretko poinju da gube kosu ve u tinejderskom dobu, a nasuprot tome, veina ena nee primetiti znaajnije ispadanje kose sve do sredine etrdesetih godina ili kasnije. Kod mukaraca, povlaenje kose sa ela i postupno ispadanje kose s temena, nazivamo mukim obrascem elavljenja. Kod ena, enski obrazac elavljenja podrazumeva srazmerno ravnomerno ispadanje kose s cele glave, s tim da je ono ipak najjae na vrhu temena. Mestimino ispadanje kose kod dece i mladih esto se javlja bez ikakve najave, a poznato je pod nazivom alopecija areata. Ovaj poremeaj moe da dovede do potpune elavosti, iako u skoro 90 posto sluajeva kosa ponovo naraste u roku od nekoliko godina. Ako je u pitanju univerzalna alopecija, dolazi do potpunog gubitka kose i telesnih dlaica, a verovatnoa ponovnog rasta vrlo je mala, posebno ako se poremeaj javi u dejem dobu. upanje vlastite kose, poremeaj poznat kao trihotilomanija, najee se javlja kod dece.
386
__ _______ i
UZROCI
Lekari ne mogu da objasne zato su neki folikuli programirani za krae razdoblje rasta nego drugi. lako individualni nivo androgena, mukih hormona koji se stvaraju i u enskom i u mukom organizmu, sigurno ima vrlo vanu ulogu, elavljenje nije povezano s muevnou. Stavie, ni prisustvo ili odsustvo peruti nema nikakav uticaj na elavljenje. Genetsko naslee pojedinca, meutim, kako po mukom tako i po enskom roditelju, nesumnjivo uveliko izaziva skionost prema mukom ili enskom obrascu elavljenja. Privremeno ispadanje vlasi moe da se pojavi u kombinaciji s visokom temperaturom, teim oboljenjima, poremeajem rada titne lezde, nedostatkom gvoa, optom anestezijom, terapijom lekovima, hormonskom neravnoteom ili izrazito visokim nivoom stresa, a esto se javlja kod ena posle poroaja. U tim uslovima koje zajedniki nazivamo telogen effluvium, velik broj folikula iznenada prelazi u stanje mirovanja, to dovodi do osetnog proreivanja kose. Lekovi koji mogu da izazovu privremeni gubitak kose ukljuuju hemoterapijska sredstva kojima se lee zloudni tumori, zatim sredstva protivgruanja krvi, retinoide kojima se lee akne i problemi s koom, beta adrenergike blokatore kojima se regulie krvni pritisak i oralna sredstva protiv zaea. Ispadanje kose takoe moe da bude izazvano opekotinama, rendgenskim zracima, povredama temena i izlaganjem odreenim hemijskim materijama, ukljuujui one koje se koriste za ienje bazena i izbeljivanje, bojenje i onduliranje kose. U takvim sluajevima, kosa nastavlja normalno da raste im se ukloni uzrok njenog ispadanja. Uzroci alopecije areate, poremeaja koji pogaa decu i tinejdere, jo uvek nisu poznati. U velikoj veini sluajeva kosa ponovo naraste, iako je prvo vrlo tanka, a ponekad i bela, pre nego to se uobiajena boja i gustina sasvim vrate. lako preesto pranje, onduliranje, izbeljivanje i bojenje kose nije uzrok elavljenja, moe da ubrza opte proreivanje kose time to je ine osetljivom i lomljivom. Cvrstim uplitanjem kose, upotrebom vikleraza kosu i energinim eljanjem zamrene kose mogu da se otete folikuli. Najee kosa ponovo poinje da raste kad se ukloni izvor takvog stresa, iako teka oteenja kose ili kosmatog dela glave ponekad mogu da izazovu mestimian, ali trajan gubitak kose.
TRI O B R A S C A E L A V L J E N J A
Muki obrazac elavljenja vrlo je esto posledica porodinog naslea, a neke mukarce pogaa ve u tinejderskom dobu, Kosa poinje da se povlai sa ela i slepoonica (levo), a s vremenom i s vrha temena tako da naposletku ostaje samo veni kose iznad uiju i du zadnjeg dela glave (desno).
enski obrazac elavljenja pogaa vrlo mali procenat ena, najee posle menopauze. Kosa moe da se proredi du ela, slepoonica i vrha temena (levo), a s vremenom moe da doe i do potpunog gubitka kose na vrhu temena (desno). Alopecija areata je iznenadno, mestimino ispadanje kose kod dece i odraslih oba pola, Uzrok ovog poremeaja je nepoznat. Celava podruja razliite povrine mogu da se pojave na kosmatom delu glave, obrvama ili bradi. U najveem broju sluajeva kosa ponovo naraste bez ikakvog leenja.
LEENJE
lako navodni lekovi protiv elavosti i sredstvaza podsticanje rasta kose postoje otkako je sveta i veka, veinaena i mukaraca ne moe dazaustavi ispadanje kose. iz estetskih razloga ili posle izvrenog hirurkog zahvata i terapije lekovima, mnogi Ijudi pribegavaju perikama, umecima, pa ak i tetovai koja nadoknauje ispale obrve ili trepavice. lako primenom odreenih lekova moe da se uspori ispadanje kose, a
KOSA I D LA ICE - ISPADANJE
NASTAVAK
nekim alternativnim nainima leenja ublai stres i ojaazdravlje preostalih vlasi, ne postoji nain da podstaknete rast kose na podrujima gde je vie nema. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Cini se da preparat koji sadri minoksidil u odreenim okolnostima moe da izazove umeren rast kose na elavim delovima glave. Uinak je najbolji kod mladih Ijudi koji tek pokazuju prve znakove elavosti ili imaju tek nekoliko malih, elavih povrina. Preparat se primenjuje na ogolelim mestima dva puta na dan, i to redovno. Ispadanje kose nastavie se onog trenutka kad prestanete da primenjujete ovaj oblik leenja. Vie od 50 posto korisnika minoksidila tvrdi kako on moe da podstakne rast kose i uspori njeno ispadanje, ali se ipak ne smatra delotvornim kod mukaraca kod kojih je ispadanje kose uznapredovalo prema mukom obrascu elavljenja. Propratne pojave ine se minimalnim, iako se kod jednog broja korisnika pojavila nadraenost koe. Oralno uzimanje minoksidila navodno utie na brzinu otkucaja srca, pa se zato Ijudima sa sranim tegobama i tegobama sa krvnim sudovima preporuuje iskljuivo spoljna primena ovog preparata. Kod nekih oblika ispadanja vlasi moe da se primeni hormonsko leenje, ali treba imati na umu da ono nosi sa sobom odreene rizike. lako je alopecija areata poremeaj koji se vrlo esto izlei prirodnim putem, neki lekari pokuavaju da ubrzaju proces ozdravljenja nanoenjem kortikosteroida na vrh temena ili injekcijom kortikosteroida u kosmati deo glave. Ovaj nain leenja moe da bude vrlo bolan, a esto stvara trajne oiljke na kosmatom delu glave zbog atrofije koe. Oralna upotreba kortizona moe da podstakne nov rast kose, iako je dejstvo takvog leenja najee samo privremene prirode. Prednizon, jojedan steroid koji se uzimaoralno, pokazao se vrlo delotvornim kod obolelih od alopecije areate, ali treba da imate na umu da izaziva odreene propratne pojave kao to je porast telesne teine, poremeaj metabolizma, pojava akni i menstrualne tegobe. Hormonsko leenje uz pomo tableta protiv zaea moe da preokrene proces elavljenja kad je gubitak vlasi posledica poremeaja hormonske ravnotee kod ena. Presaivanje kose je postupak pri kojem se komadii koe kosmatog dela glave s aktivnim folikulima kose premetaju na ona podruja gde je kosa otpala. Broj potrebnih presadaka moe da iznosi ak neko-
M u n it e GLAVOM, SAUVAJTE KOSU

am poni i regen era to ri n e m ogu da zaustave ispadanje ko se. N aprotiv, njihova p reterana upotreba m o e da isui kosu koju jo im ate. G o to v o sv e v rste ampona, pa ak i oni ko ji se rekiam iraju kao prirod n i, biljni, hipoalergenski ili pojaani vitaminima, nisu nita drugo nego m irisni d e te rd e n ti s penuavim agensom. N ajvei b ro j am pona izuzetn o su ja ki koncentrati, pa bolje deluju kad ih ra zredite. A k o je vaa kosa vrlo masna, verovatno je p e re te svakog dana. U pam tite da e sto am poniranje m o e da lii vau ko su p rirod n ih ulja, to e s vrem enom d o v e sti do isuivanja i pucanja vlasi. Tvrd n je kako n e ki regen era to ri hrane i obnavljaju ko su nisu tane. Vlasi, pa ak i kad su najgue i najsjajnije, nisu nita drugo nego m rtvi keratin. R eg en era tori za kosu sadre razliite vrste voska ko ji e vau kosu uiniti glatkom , ali ni u kom sluaju n e m ogu uticati na njeno zdravlje. Zakljuak: k o ristite am pon kako biste odrali isto u k o se i kosm atog dela glave, ali ne o e k u jte nita vie o d toga. Pravilno etkanje imae, d ug oro no gledano, m nogo povoljnije d e jstvo na zdravlje vae ko se, nego tro en je novca na skup e, kom ercijalne v rste am pona i regeneratora, boje i ostala sred stva za negu kose.
liko stotina, a presauju se brzinom od 10 do 60 presadaka po zahvatu. Presaena kosa moe takoe da ispadne, ali novi rast kose najee se pojavljuje u roku od nekoliko meseci posle zahvata. Poseban oblik estetske hirurgije koji nazivamo redukcija kose je zahvat zatezanja kose pri kom se
388
delovi koe s normalnim rastom kose zateu prema temenu. Preostala elava podruja na vrhu temena mogu da se pokriju presaivanjem. Kao i presaivanje, redukcija kose je vrlo bolan i skup oblik leenja, a nema apsolutno nikakvog dejstva na ispadanje kose uslovljeno nasleem ili starenjem. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Uprkos suprotnim tvrdnjama, ne postoje alternativni naini leenja koji mogu dazaustave ili ak preokrenu prirodan proces elavljenja, iako neki mogu da zaustave privremeno ispadanje kose i da ubrzaju ozdravljenje oteene kose. Odreene tehnike oputanja mogu da ublae ispadanje vlasi izazvano stresom .
K IN E S K A M EDICINA
glave. Nekoliko kapi ulja vitamina E koje ete umasirati u teme, ojaae oteene vlasi i spreiti isuivanje i Ijutenje koe.
P S I H O S O M A T S KO LEEN JE
Emocionalni ili telesni stres moe da bude vrlo vaan inilac u nekim sluajevima ispadanja vlasi. Redovne telesne vebe i razne tehnike oputanja, kao to je joga, voena vizuelizacija ili meditacija pomoi e da se ublai stres.
ISH RAN A
U kineskoj medicini veruje se kako kosu hrani krv, a na nju zauzvrat utiu jetra i bubrezi. Tradicionalni tonici podstiu rad ovih organa kako bi stimulisali novi rast kose. Lekovito bilje koje se upotrebljava u tu svrhu ukljuuje: dvornik (Polygonum multiflorum ) , obini vuac (Lydum barbarum), koren kineskog naprstka (Rehmannia glutinosa), d ivlji jam (Dioscorea opposita) i dren (Cornus officinalis).
L E E N J E LEKOVITIM B IL JE M
Ispadanje vlasi moe da bude posledica loe ishrane ili prebrzog gubitka telesne teine. U takvim sluajevima morali biste odmah da se vratite uravnoteenoj ishrani i da potraite savet lekara ili nutricioniste koji e da preporui uzimanje dodatnih koliina vitamina A, vitamina grupe B i C i gvoa i cinka.
PREVENCIJA
lako ne moete da zaustavite prirodno ispadanje vlasi, kosu moete da zatitite od oteenja koja s vremenom dovode do njenog proreivanja. Neki Ijudi, a posebno ene, u ime estetskih razloga esto izlau svoju kosu velikom stresu. Fen za kosu, elektrini uvijai, boje, izbeljivai, ravnanje i ondulacija kose i kozmetika sredstva bogata raznim hemikalijama, s vremenom e izazvati isuivanje, pucanje i proreivanje vlasi. Ljudi koji zadre prirodnu boju i prirodu kose, sigurno e lake sauvati zdravlje svoje kose. Zato preporuujemo upotrebu jednostavnog ampona predvienog za va tip kose. Ako je ba morate kovrdati, koristite suneraste viklere i izbegavajte fen kad god je to mogue. Pravilno etkanje kose jednako je vano za odravanje zdravlja kose kao i bilo koji komercijalni proizvod za njenu negu. Odaberite umereno vrstu etku s prirodnim vlaknima koja nee upati vlasi. etkajte je dugim, ravnomernim pokretima od vrha kosmatog dela glave prema krajevima, kako biste poboljali ravnomernu distribuciju njenih prirodnih ulja. Ponite s 10 do 20 poteza etkom svakoga dana kako biste s vremenom dostigli stotinak. etkajte neno i izbegavajte eljanje kose dok je vlana; tada su vlasi posebno osetljive. I upamtite, vlasi nisu ivo tkivo, pa ne mogu samostalno da se oporave.
U sluaju privremenog ili mestiminog ispadanja vlasi zbog bolesti, terapije lekovima ili drugih poznatih uzroka, strunjaci biljne medicine preporuuju podsticanje folikula i protoka krvi u kosmatom delu glave kako bi se poboljao novi rastvlasi. Pokuajte da masirate teme eterinim uljem ruzmarina (Rosmarinus officinalis) ili isperite kosu ajem od kadulje (,Salvia officinalis).
HOM EO PATIJA
Postoji vie od 20 homeopatskih lekova koji se smatraju delotvornim orujem u borbi protiv ispadanja kose, posebno kad je ono povezano s trudnoom, stresom ili emocionalnom traumom. U oblinjoj trgovini proverite izbor homeopatskih preparata za koje vam nije potreban recept ili se obratite specijalisti homeopatije za dodatna uputstva.
MASAA
Videlo se to ili ne, vaem je temenu potrebno redovno snabdevanje krvlju. Masaa podstie protok krvi koji zatim poboljava zdravlje kose i kosmatog dela
K O STI - R A K
SIMPTOMI
tvrd a kvrica koju m oete osetiti na povrini kosti, a koja m oe i ne m ora da bude bolna bol ili oticanje u predelu kostiju i zglobova koji su esto jai nou i nisu nem inovno povezani s kretanjem ; bol m oe da bude tup i neprekidan ili ga m oete oseati sam o na pritisak prelom i kostiju koji se pojavljuju sami od sebe tem peratura, gubitak teine, um or i ograniena pokretljivost koji se ponekad javljaju u kasnim stadijum im a raka kostiju D obroudni tum ori kostiju obino su bezbolni.
ako im ate bilo koji od gore opisanih sim ptom a, naroito neobjanjivu kvricu na kosti ili hronian bol u kostim a ili zglobovim a. Morali biste da obavite ispitivanja radi mogueg raka kostiju. ako im ate uporne, neobjanjive bolove u leim a. M oda jednostavno imate t e g o b e s le im a (pogledajte takoe L e a - b olovi)\ ali ako sim ptom i ne reaguju na leenje, m oda bi bilo dobro da vas lekar pregleda radi mogueg tum ora na kim i, ako ste imali jedan ili vie prelom a kostiju bez oiglednog razloga. M oda bi posle leenja prelom a trebalo da traite od svog lekara da vas uputi na ispitivanja zbog o ste o sa rk o m a ili o s t e o p o r o z e .
eina primarnih tumora kostiju - onih koji se prvi put pojave u kostima, hrskavici ili drugom kotanom tkivu - dobroudna je, a ne kancerozna. Primarni rak kostiju je redak i na njega otpada manje od jedan posto svih dijagnostikovanih oblika raka. Daleko ei su sekundarni oblici raka koji se proire na kosti kao posledica raka u drugim delovima tela. Od primarnog raka kostiju obolevaju uglavnom mladi Ijudi, naroito oni koji su neobino visoki za svoje godine. Od glavnih vrsta raka, na osteosarkom otpada gotovo 60 posto svih primarnih oblika raka kostiju; od njega obino obolevaju tinejderi, ije su kosti u stadijumu brzog rasta. Juingov (Evvingov) sarkom izvire u kotanoj sri i najee se javlja kod dece u uzrastu od 5 do 9 godina i mladih odraslih osoba od 20 do 30 godina. Hondrosarkom izvire u hrskavici i obino napada osobe srednjih godina; ostali, manje uestali tipovi raka kostiju koji se javljaju kod odraslih ukljuuju fibrosarkom, zloudni tumor velikih elija i kordom. Primarni rak kostiju moe da bude smrtonosna bolest, ali uznapredovale metode otkrivanja i leenja povisile su petogodinju stopu preivljavanja na vie od 70 posto. Verovatnoa izleenja zavisi uveliko od toga koliko rano se tumor otkrije i koliko brzo se odreeni oblik raka obino iri. Stopa preivljavanja kod sekundarnog raka se razlikuje. Dobroudni tumori obino ne predstavljaju dugoronu opasnost za zdravlje.
UZROCI
U veini sluajeva primarnog raka kostiju ne mogu da se prepoznaju tano odreeni uzroci, ali neki sluajevi mogu da imaju genetsku vezu. Odreene mane hromozoma i nekoliko retkih, genetski povezanih bolesti povezane su s rakom kostiju. Rak e se verovatnije javiti u kostima kojesu u prolosti bile puknute ili zaraene. Izloenost tano odreenim kancerogenim materijama, kao to je hemikalija u nekim vrstama boja, mogu malo da poveaju opasnostod raka kostiju. Velike doze zraenja i odreena hemoterapijska sredstva- naroito tzv. alkilirajua sredstva - takoe mogu da se poveu s nekim vrstama raka kostiju.
390
TU M O R U KO STI Kotani tumor je neprirodan izrataj koji moe da se pojavi u bilo kom delu kosti - sri, sunerastoj kosti ili tvrdoj kosti; on koristi krv koja bi inae hranila zdravo kotano tkivo, Kod primarnog raka kostiju (doie) zloudne elije su zamenile zdrave u tvrdom kotanom tkivu. Tim procesom kost slabi, to izaziva bolove i oticanje esto prve znakove raka kostiju.
KRVNI SUDOVI
SR
TUMOR TVRDA KOST SUNERASTA KOST
da se ukloni bez amputacije u oko 90 posto sluajeva; hirurg zatim ponovo izgrauje kost sluei se metalnom protezom. Ako je amputacija neizbena, pacijentu se obino stavlja vetaki ud. Pacijenti kod kojih je operisan rak kostiju podstiu se da ponu s fizikalnom terapijom to je ranije mogue da bi prevladali ukoenost, poboljali pokretljivost i - ako je neophodno - nauili kako da se slue novim, vetakim udom. Leenje zraenjem i hemoterapija mogu da se obave pre operacije da bi se smanjila veliina tumora, a zraenje moe da se obavi i posle operacije da bi se unitile zaostale elije raka. I zraenje i hemoterapija takoe se koriste u leenju onih oblika raka kostiju koje je nemogue operisati. Oni zajedno mogu da spree irenje raka, ali retko dovode do potpunog izleenja. Neki lekari prave eksperimente s dopunskom imunoterapijom tako to daju nie doze zraenja i hemoterapije, a da se ne ugrozi celokupna delotvornost leenja. Za dalje informacije o ovim eksperimentalnim oblicima leenja, vidi Rak.
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Kad se na osnovu simptoma moe posumnjati na rak kostiju, lekar e sprovesti analize krvi da bi iskljuio druge mogue uzroke. Rendgenska i druga snimanja koriste se da bi se prepoznali kotani tumori, a biopsija se uzima za sasvim sigurnu dijagnozu. Ako je tumor kancerozan, obavljaju se ispitivanja da bi se proverilo da li postoji metastaza-irenje elija raka s jednog dela tela na drugi.
DOPUN SKI N A IN I L E E N J A Pokazalo se da mnogi alternativni naini leenja ublaavaju optereenja povezana s rakom i njegovim leenjem. Neki oblici leenja radom natelu, kao to su Feldenkrajsova (Feldenkraisova) i Aston-Peterningova (Aston-Patterningova) metoda, mogu da budu naroito blagotvorni za osobe koje se mentalno i telesno prilagoavaju upotrebi vetakog uda. Za dalje informacije o svim dopunskim oblicima leenja raka, vidi Rak.
LE EN JE
Kad se dijagnostikuje rak, nema prihvatljive zamene za konvencionalno medicinsko leenje. Alternativni naini leenja mogu da upotpune, ali ne i zamene konvencionalnu zdravstvenu pomo. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Kad je to mogue, kotani tumori se hirurki odstranjuju. Ako se rak nalazi u ruci ili nozi, tumor moe
PREVEN CIJA
Uvek budite oprezni i pridravajte se bezbednosnih upozorenja kad upotrebljavate boju, rastvarae, pesticide, sredstva za ienje u domainstvu i druge proizvode koji mogu da sadre kancerogene hemijske materije. Ako su vas ikada u prolosti leili zraenjem, budno motrite na simptome raka kostiju i odmah idite kod lekara ukoliko se pojave.
K O
T A N
T R N
V I
SIMPTOMI
u k o e n o s t ili b o l u v r a t u ili le im a b o c k a n je i t r n c i u v r a t u , r u k a m a ili a k a m a v r t o g la v ic a , g la v o b o lja , o t e a n o o d r a v a n je r a v n o t e e o t a r b o l p r i p r e n o e n ju t e in e n a je d n o ili o b a s to p a la
otovo svi smo se nekad probudili ukoenog vrata ili s bolovima u leima, naroito posle povrede ili naporne telesne aktivnosti. Ponekad moete da osetite razdirui bol koji ne moete da poveete ni sa kakvim odreenim dogaajem. Takve tegobe esto nestanu same od sebe, ali nekad su znak ozbiljnije bolesti, kao to je artritis. Mogui uzrok takvih bolova mogu biti trnovi, koji su posledica neprirodnog rasta na krajevima kostiju, posebno na kimi ili udovima. Kotani trnovi mogu da izazivaju razorne bolove kad pritiskaju ivce ili miie tokom uobiajenih aktivnosti.
a k o b o lo v i u le im a p o t r a ju v i e o d d v a ili t r i d a n a p o t o s t e u z e li s r e d s t v o p r o t iv b o lo v a i o d m a r a li le a ; m o d a im a t e iz o b li e n d is k ili m e u k i m e n u p lo ic u . a k o im a t e ja k e b o lo v e k o ji v a m s e v a ju k r o z v r a t i le a a k i p ri n a jm a n je m p o k r e t u ; m o d a v a m je k o t a n i tr n u k lje t io iv a c .
UZROCI
Kotani trnovi posledicasu promena koje se s vremenom dogaaju na krajevima kostiju koji se sastaju u zglobovima, naroito prljenovima, koji ine kimeni stub. Fibrozni jastuii, meukimene ploice ili diskovi obino otvrdnjavaju i smanjuju se kako ovek stari (vidi D iskovi - tegobe). U meuvremenu otporna, rastegljiva hrskavica na krajevima kostiju postaje sve tvrda. Kako prostor izmeu prljenova postaje sve ui, kotana masa obino nadoknauje gubitak stvaranjem izrataja koji se nazivaju kotani trnovi. Ovi izrataji esto se sreu kod starijih osoba koje imaju tegoba s diskovima, ali mogu da se jave i kod mlaih odraslih osoba- naroito sportista, plesaa ili fizikih radnika - koji izlau svoje miie, ligamente i tetive neuobiajenom optereenju. Za razliku od zaobljenih krajeva kostiju u zdravim zglobovima, na trnovima se ne stvara sloj zatitne hrskavice. U nekim sluajevima nove kotane povrine konano se izglade prirodnim kretanjem. Ali kad se to ne dogodi, kotani trnovi mogu da se trljaju o druge kotane povrine, nerve ili krvne sudove, izazivajui bolove i upalu. Kad se takvi kotani izrataji pojave u gornjim vratnim prljenovima, oboljenje se naziva cervikalni osteoartritis. Kotani trnovi mogu biti i uzrokiijasa. Naroito neugodnategobaje pojava kotanog trna u stopalu (desno), to izaziva bolove pri stajanju i hodanju.
D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Budui da bolovi u leima mogu da imaju razliite uzroke, rendgen ili CT zahvaenog predela kime uobiajen je pregled zbog komplikacija koji mogu biti posledica kotanih trnova kime. Magnetna rezonanca (MRI) ili elektromiografija (EMG) esto se koriste da bi se proverilo da li je dolo do oteenja nerava ili miia.
Ako se trn razvije na kosti stopala koja nosi teinu tela, lekar e moda da preporui jastui od suneraste gume za vau cipelu, s rupom izrezanom tano ispod trna da bi se ublaio pritisak. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja usredsreuju se na ublaavanje bolova i rad na telu da bi se poboljao raspon kretanja.
H IR O PR A K TIKA
LE EN JE
Nelagodnost izazvana kotanim trnovima moe da se ublai mirovanjem, podupiranjem lea i lekovima. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Va e vam lekar verovatno prepisati acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), ibuprofen ili neko drugo protivupalno sredstvo protiv bolova. Da bi se ograniilo pokretanje i smanjio pritisak na ukleteni nerv, moda ete morati da nosite ortopedski okovratnik ili kajieve za kimu. Samo je u teim sluajevima neophodno hirurko uklanjanje kotanih trnova, ali ak i pomo kakvu prua operacija moe da bude privremena jer trnovi mogu ponovo da izrastu.
Hiropraktika manipulacija moe da pomogne da ublai bolove prouzrokovane degenerativnim problemom u prljenovima. Hiropraktiar takoe moe da se poslui fizikalnom terapijom da bi ublaio nelagodnost koju prouzrokuje trn u peti.
HOM EO PATIJA
Za lokalizovane tegobe u vratu i leima, homeopata e po pravilu da prepie lek ija e osnova zavisiti od toga jesu li bolovi posledica vremenskih uslova, emocionalnogstresa ili mehanikogistezanja. Pre leenja dugotrajnih tegoba lekar homeopata moe kod pacijenta da sprovede analizu njegovog genetskog i psiholokogsklopa.
JOGA
Osposobljeni uitelj moe da prepie delotvorne joga poloaje da bi se ublailo optereenje na bolna podruja i podstaklo opte oputanje i jaanje. L E E N J E KOD K U E Kad vas pogode manje ozbiljni bolovi u leima, uzmite sredstvo protiv bolova koje moete da dobijete i bez lekarskog recepta. Poto je upala oslabila, stavite jastui za grejanje ili termofor umotan u pekir. Spavajte na tvrdom leaju ili na podu s jastucima ispod glave i listova.
PREVENCIJA
Kotani trnovi esto se pojavljuju na bazi pete, gdje mogu nadraivati ivce ili tkivo i izazivati bolove pri svakom koraku. Trnovi u stopalu obino su posledica neuobiajenog optereenja od kojega na inae glatkoj kosti pete izae trnasta izraslina.
Sluite se zglobovima na ispravan nain. Ponite da se bavite umerenim vebama za celo telo kao to su hodanje, vonja bicikla, plivanje i tenis. Reite se suvine teine.
KOA - RAK
SIMPTOMI
Opti upozoravajui znakovi su:
s v a k a p r o m e n a v e li in e , b o je , o b lik a ili g r a e m la d e a ili n e k o g d r u g o g iz r a t a ja na ko i o t v o r e n a ili u p a lje n a r a n a n a k o i k o ja ne zara sta
Melanom, najopasnija vrsta raka koe, moe se pojaviti kao:

n e k a p r o m e n a n a p o s t o je e m m la d e u m a la , ta m n a , r a z n o b o jn a t a k a n e p r a v iln ih iv ic a , u z d ig n u t a ili r a v n a , k o ja m o e d a k rv a ri i s tv o ri k ra stu s k u p s ja jn ih , v r s t ih , t a m n ih v o r i a
Bazocelularni karcinom (bazaliom), karcinom bazalnih elija, moe da se pojavi na delovima koe izloenim suncu kao:
o v a ln i v o r i b o je b is e r a ili k o e k o ji s e m o e p r e t v o r it i u k r v a r e i u lk u s , r a n i m e k a , c r v e n a t a k a u d u b lje n o g s r e d i n je g d e la c r v e n k a s t o , s m e e ili p la v k a s t o c r n o u z d ig n u e k o e n a g r u d im a ili le im a
Planocelularni karcinom (spinaliom), karcinom ploastih elija, moe da se pojavi na delovima koe izloenim suncu kao:
v r s t , c r v e n k a s t , b r a d a v ic i s li a n v o r i k o ji p o s t e p e n o r a s t e t a k a u r a v n i k o e k o ja s e p r e t v a r a u r a n ic u k o ja k r v a r i i n e z a r a s t a .
(takoe vidi llustrovani dijagnostiki vodi.)
ako se prom eni veliina, oblik, boja ili graa m ladea ili se na odrasloj osobi pojavi jako upadijiv novi m lade. ako nov koni izrataj ili otvorena ranica ne zaraste ili nestane u roku od nekoliko nedelja.
ve vrste raka koe potiu iz spoljnog sloja koe koji se naziva epiderm. U prirodnom ciklusu obnavljanja koe, bazalne elije smetene na bazi epiderma pomeraju se prema gore kako bi zamenile mrtve elije koje stalno otpadaju s povrine koe. Na tom putu okrugle bazalne elije preobraze se u ravne ploaste elije. Po celom epidermu nalaze se melanociti, elije koje proizvode zatitni pigment nazvan melanin. Karcinomi koe mogu da se podele u dve osnovne grupe: melanomi i nemelanomi. Melanom je karcinom melanocita i ima ga 1 od 10 pacijenata koji boluju od raka koe. Moe da pone u jako pigmentisanom tkivu, kao to su mlade ili mongolske pege, kao i u normalno pigmentisanoj koi. Melanom se obino prvo javlja na telu, iako moe da se pojavi na dlanu, tabanu, ispod nokta na ruci ili nozi, u sluzokoi usta, vagini ili maru, pa ak i u oku. Melanom se izrazito brzo iri i jako je opasan za ivot. Lako se otkrije i uvek je izleiv ako se s leenjem pone rano, ali raste bre od drugih vrsta raka koe i sklon je irenju u druge organe. Kad jednom doe do metastaziranja, teko se moe izleiti. Dve najee vrste raka koe, bazocelularni i planocelularni karcinom, ubrajaju se u nemelanome, koji su retko opasni po ivot. Oni sporo rastu, retko se ire izvan koe, lako se otkriju i obino su izleivi. Bazaliom, koji imaju tri od etiri pacijenta obolela od karcinoma koe, raste najsporije. Planocelularni karcinom je neto agresivniji i skloniji metastaziranju. Osim ovih, postoji nekoliko retkih vrsta nemelanoma, kao to je Kapoijev (Kaposijev) sarkom. On moe da bude opasan po ivot, a oznaen je grimiznim izratajima i esto povezan sa SIDOM . Neki nekarcinomski koni izrataji mogu da se pretvore u karcinom. Najea je aktinika ili solarna keratoza - Ijuskave crvenkaste lezije koje se mogu grebanjem otkinuti, ali ponovo izrastu na delovima koe izloenim suncu. Drugi prekancerozni koni izrataj - koni rog (cornu cutaneum), pojavljuje se kao rogolik ili cevast izrataj koji se izdie iz crvenkaste podloge na koi. Svaki zloudni koni tumor vremenom postaje vidljiv na konoj povrini, pa je rak koe jedina vrsta raka koja gotovo uvek moe da se otkrije u ranoj, izleivoj fazi bolesti. Brzo otkrivanje i leenje raka koe znai izleenje.
394
Karcinom koe je najrasprostranjenija vrsta raka na svetu. U veini sluajeva se izlei, ali ova bolest je veliki zdravstveni problem, jer pogaa mnogo Ijudi. Uzrok veine smrti zbog raka koe je zapravo maligni melanom. Od raka koe skloni su da obole Ijudi svetle puti, dok Ijudi tamne koe retko obole, i to samo na svetlim delovima tela, na primer tabanima ili ispod noktiju ruku ili nogu. Procenjuje se da e etrdeset do pedeset posto Ijudi svetle koe koji e doiveti ezdeset i petu godinu razviti najmanje jednu vrstu raka koe. Uestalost raka koe predvidljivo je vea u krajevima s mnogo sunca, kao to su Arizona i Havaji. To je uobiajeno i u Australiji koja je uglavnom naseljena Ijudima svetle koe poreklom iz Engleske i Irske.
DVE VRSTE RAKA KOE

B A Z A LIO M M ELA N O C IT BAZALNA ELIJA M ELAN O M
EPID ER M
DERM
UZROCI
Glavni uzrok raka koe je preterano izlaganje sunevoj svetlosti. Ona sadri ultraljubiaste zrake koji mogu da menjaju genetski materijal u elijama koe, dovodei do mutacija. Svetiljke i kabine za sunanje i rendgenski zraci takoe su izvor u Itralj ubiasti h zraka koji mogu da otete kou i izazovu zloudne elijske mutacije. Bazocelulami i planocelularni karcinomi dovedeni su u vezu s hroninim izlaganjem suncu, obino kod Ijudi svetle koe koji rade napolju. Melanom je doveden u vezu s retkim, ali neumerenim sunanjem koje izaziva opekotine od sunca. Cini se da jedna opekotina od sunca tokom detinjstva, praena izbijanjem mehuria, udvostruuje verovatnou da e osoba kasnije u ivotu oboleti od melanoma. (Vidi Sunane opekotine.) Ljudi svetle koe najpodloniji su raku koe, jersu roeni s najmanjom koliinom zatitnog melanina. Najveoj opasnosti izloene su crvenokose osobe, svetlokose osobe plavih oiju i one s pigmentnim poremeajima kao to je albinizam. Melanomu mogu da budu podloni i Ijudi s mnogo mladea i pega, posebno neobinog izgleda. Radnici koji su stalno izloeni katranu, radijumu, neorganskim jedinjenjima arsena koja se nalaze u insekticidima i nekim drugim karcinogenim sredstvima u opasnosti su neto veoj od prosene, od obolevanja od nemelanomskog raka koe.
Bazocelularni kardnom vidi se kao ruiasti vori na povrini koe, a nastaje u elijskom sloju dna ili baze epiderma, gornjeg sloja koe (gore, levo). Melanomi, koji nastaju iz elija koje proizvode tamni pigment melanin, melanocita, takoe poinju da rastu u epidermu (gore, desno). Budui da se esto ire kroz sloj derma u druge delove tela, melanomi se smatraju izuzetno opasnim.
Uestalost raka koe je u porastu, iako bi veina sluajeva mogla da bude spreena ograniavanjem izlaganja ultraljubiastom zraenju. Karcinom koe je oko tri puta ei kod mukaraca nego kod ena, a rizik se poveava s godinama. Veina osoba kojima je dijagnostikovan rak koe su izmeu 40 i 60 godina, iako se svi oblici bolesti sve ee pojavljuju kod mladih Ijudi. Ako ste vi ili neko od bliih roaka preboleli rak koe, verovatno je da ete ga (ponovo) dobiti. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Ako se nalazite u visokorizinoj grupi za dobijanje raka koe ili ste ikad bili leeni od nekog oblika ove bolesti, trebalo bi dobro da se upoznate s tim kako rak koe izgleda (vidi llustrovani dijagnostiki vodi). Svakih nekoliko meseci pregledajte svoju kou od glave do nonog palca. Posluite se ogledalom u prirodnoj veliini i runim ogledalom za pregled usta, nosa, koe glave, dlanova, tabana, koe iza uiju, polnog organa i zadnjice. Pregledajte svaki centimetar koe i obratite posebnu panju na mladee i mesta gde ste eventualno pre imali rak koe. Ako naete sumnjiv izrataj, idite na pregled kod lekara opte prakse ili dermatologa.
395
KOA - RAK
NASTAVAK
Na svim potencijalno karcinomskim izratajima na koi mora se napraviti biopsija kako bi se potvrdilo da se radi o karcinomu. Zavisno od toga na koju se vrstu raka koe sumnja, biopsijske tehnike malo se, ali bitno razlikuju. Ako se sumnja na melanom, potrebno je izvriti operativnu biopsiju, pri kojoj se pomou skalpela odstranjuje ceo izrataj. Posle toga patolog pregleda dobijeni uzorak pod mikroskopom kako bi ustanovio postoje li elije raka. Ako se radi o raku, melanomu, zrnca melanina bie vidljiva u elijama raka. Izrataji na koi koji bi mogli predstavljati melanomske tumore nikad ne smeju da se odstranjuju brijanjem, paljenjem ili zamrzavanjem jer ovi postupci ne doputaju patoloki pregled izrataja. Na melanomima oka obino se ne vri biopsija, jer ih iskusni oftalmolog ne moe zameniti ni sa im drugim. Ako je melanom dijagnostikovan, mogu da se zatrae i druge analize za ocenjivanje stepena proirenosti karcinoma. Na konim izratajima koji su vrlo verovatno bazaiiom ili bazocelularni karcinom ili neki drugi oblik nemelanoma biopsija moe da se izvri na nekoliko razliitih naina. Deo ili itava tvorevina mogu da se izvade pomou skalpela ili se moe ,,skinuti" tanak sloj tvorevine kako bi se pregledao pod mikroskopom.
A PRASE
IH NEMA!
Svakog o d nas brani mala vojska elija im unolokog sistem a koja titi telo o d napada. N ekim elijama im unolokog sistem a m eta su napadai kao to su b akterije i virusi, d o k druge, ukljuujui T elije-ubice, imaju za cilj elije raka. T elije-ubice lako otkrivaju i neutraliu pojedinane elije raka k o je se p o vre m en o pojave u telu. Ponu li elije raka da se umnoavaju b re nego to T elije m ogu da ih ubiju, ini se da se T elije predaju, pa odbegle elije raka nastavIjaju da se m n o e i tako nastaje tum or. A li m ogu li T elije p o n o v o da ojaaju za protivn apad p o d paljbom zloudnih elija? U sluaju melanoma Sin klero ve (Sin d a ireo ve) svinje, rase m inijaturne prasadi, ini se da je o d g o vo r p otvrda n . O k o o sa m d eset i p e t p o sto Sinklerovih (Sinclairovih) svinja razvije m elanom ske tum ore u p rvih e st nedelja ivota, ali tokom sledeih n eko liko m e se ci tum ori nestanu. Istraivai o vo pripisuju naizgled ud esn om oporavku p o seb n e v rste T elija koja je otkrivena k o d ovih svinja. Izolovanjem i prouavanjem ovih jed in stven o obdarenih T elija, istraivai se nadaju da e razviti naine leenja melanoma ko ji e biti d e lo tvo rn i i k o d Ijudi.
LECEN JE
Veina karcinoma koe otkrije se i izlei pre nego to se proire. Melanom koji se proirio u druge organe najvei je izazovza leenje. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Standarni naini leenjaza lokalizovani bazocelularni i planocelularni karcinom sigurni su i delotvorni i izazivaju malobrojne nuspojave. Mali tumori mogu da se odstrane pomou elektrine struje, zamrznu pomou tenog azota ili ubiju niskim dozama zraenja. Kao uspeno moe da se pokae i nekoliko nedeIja primene ulja koje sadri hemoterapijsko sredstvo, 5-fluoruracil, na povrinski tumor. Vei lokalizovani tumori odstranjuju se hirurki. U retkim sluajevima kad bazaliom ili planocelularni karcinom ponu da se ire izvan koe, tumori se odstranjuju operativnim zahvatom, a bolesnik se lei hemoterapijom,zraenjem ili imunoterapijom. Neki bolesnici s uznapredovalim planocelularnim karci-
nomom dobro reaguju na kombinaciju retinske kiseline (derivat vitamina A) i interferona (vrsta belanevine za borbu protiv bolesti proizvedena u laboratorijama za imunoterapiju karcinoma). ini se da retinska kiselina spreava i ponovno pojavljivanje karcinoma kod bolesnika kod kojih je tumor odstranjen. Melanomski tumori moraju da se odstrane hirurkim putem, ako je ikako mogue pre nego to se proire u druge organe i lezde. Hirurg odstrani itav tumor, zajednosasigurnosnom ivicom okolnogtkiva,
396
a mogue i oblinje limfne vorove. Ni zraenje ni hemoterapija nee izleiti uznapredovali melanom, ali zajedno mogu da uspore napredovanje bolesti i ublaesimptome. Naelnose prednostdaje hemoterapiji, katkad u kombinaciji s imunoterapijom, odnosno primenom interferona. Ako se melanom proiri u mozak, za usporavanje rasta i kontrolu simptoma primenjuje se zraenje. Imunoterapija je relativno novo podruje leenja raka koje nastoji da ciljano ubija elije raka uticanjem na imunoloki sistem organizma. Neki od pomaka u imunoterapiji koji najvie obeavaju proistekli su iz nastojanja da se izlei uznapredovali melanom. Neki lekari bolesnike s takvim melanomom lee vakcinama, dokdrugi primenjuju lekove kaotoje interferon i interleukin 2 nastojei da podstaknu elije imunolokog sistema da agresivnije napadnu melanomske elije. Genetske manipulacije melanomskim tumorima mogu da ih uine slabijima na napade imunolokog sistema. Svi ovi eksperimentalni naini leenja usmereni su ka imunizaciji bolesnikovog organizma protiv njegovog karcinoma, to telo samo ne moe da uini. (Vidi okvir s leve strane.) Ljudi koji su jednom preboleli rak koe, u opasnosti su da ga ponovo dobiju. Svako ko je bio leen od raka koe bilo koje vrste treba da ode na pregled najmanje jednom godinje. Kod oko 20 posto obolelih od raka koe karcinom se ponovo javlja, obino u toku dve godine posle postavljanja dijagnoze. Vidi Rak za detaljnije informacije o nainima leenja kao to su hemoterapija i zraenje. KO M PLEM EN TARN I N A IN I L E E N J A lednom kad je postavljena dijagnoza raka koe, jedini prihvatljiv nain leenja je konvencionalna medicina. Alternativni pristupi mogu da budu korisni u prevenciji raka i borbi protiv munine, povraanja, umora i glavobolja izazvanih hemoterapijom kojase primenjuje za leenje uznapredovalog raka koe.
ISH RAN A
LE EN JE
LEK O V ITIM
B ILJEM
Prema uputstvimatravara, neki Zimbabveanci svetle koe za leenje raka koe koristili su sirovu mast iz korena i kore afrikog drveta Kigelia pinnata. lako poetna istraivanja ukazuju na to da ekstrakt kigelije moe da ubije melanomske elije, potrebna su dalja istraivanja kako bi se utvrdilo hoe li lek koji sadri kigeliju leiti melanom kod svih Ijudi.
PREVENCIJA
Ako ste podloni raku koe, pridravajte se sledeih mera opreza kad god je to mogue. Izbegavajte intenzivno izlaganje suncu od kasnog jutra do ranog popodneva. Kada ste napolju, nosite eir, duge rukave, pantalone i sunane naoare koje zaustavljaju ultraljubiasto zraenje. Kad god ste napolju, primenjujte kremu za zatitu od sunca sazatitnim faktorom 15 ili veim. Razmislite o uzimanju vitamina grupe B , koji sadre jedinjenje koje se zove PABA, aktivni sastojak u mnogim kremamazazatitu od sunca. Odmah obavestite lekara o sumnjivim oteenjima koe, posebno ako imate mladee neobinog izgleda ili je neko u porodici bolovao od melanoma. Raspitajte se kod dermatologa o lekovima za kou koje uzimate, jer oni mogu da izazovu poveanu osetljivost na sunce.
D EC A I RAK KO E Decu zatitite od direktnog sunevog svetla u svim prilikama. Rano ponite da ih uite o potencijalnim opasnostima od letnjeg sunca i vanosti zatite od sunca. Dejstvo sunca na kou skuplja se tokom ivota i jedna jaka opekotina od sunca u detinjstvu znaajno poveava opasnost od melanoma. Zene kojima je dijagnostikovan melanom ne bi trebalo da ostanu u drugom stanju sve dok se potpuno ne izlee, jer je u nekoliko sluajeva dolo do irenja melanomskih elija s majke na neroeno dete.
Strunjaci za kou znaju da mineral cink i antioksidansi, vitam iniA (beta karotin), C i E mogu da pomognu u obnavljanju oteenog telesnog tkiva i zatiti zdrave koe. Sada istraivai pokuavaju da otkriju mogu li ove i druge hranljive materije da zatite kou ad tetnih dejstava sunevog svetla.
K R A JN IC I - Z A P A L J E N J E
SIMPTOMI Zapaljenje krajnika:

B o l u g r lu s c r v e n im , o t e e n im k r a jn ic im a ; m o e d a p o s t o ji b e o is c e d a k ili m r lje n a k r a jn ic im a o t e e n i i o s e t ljiv i lim f n i v o r o v i v r a t a is p o d v ilic e b la g o p o v i e n a t e m p e r a t u r a i g la v o b o lja p r a t e o s t a le s im p t o m e
Apsces krajnika:
o s im z a p a lje n ih k r a jn ik a , ja k i b o lo v i i o s e t ljiv o s t u p o d r u ju m e k o g n e p c a , n a s v o d u u s n e d u p lje i o t e a n o g u t a n je iz r a z it o p r ig u e n g o v o r , k a o k a d d e t e g o v o r i s u s t im a p u n im h r a n e ; p o s le d ic a a p s c e s n o g o t ic a n ja
rajnici (tonzile) su skupovi limfnog tkiva smeteni na zadnjem zidu drela. Proizvode protivtela koja imaju zadatak da pomognu suprotstavljanju disajnim infekcijama kod dece. Kad se ovo tkivo inficira, nastaje bolest koja se naziva zapaljenje krajnika (tonzilitis). Zapaljenje krajnika najee pogaa decu u uzrastu od tri do sedam godina, kad krajnici imaju najaktivniju ulogu u borbi protiv infekcija. Kako dete raste, krajnici se smanjuju i infekcije se proreuju. Zapaljenje krajnika uglavnom nije opasno, osim ako se razvije apsces krajnika. Kad se to dogodi, oticanje moe da bude toliko jako da onemogui disanje. Druge komplikacije su sekundarne infekcije uha (vidi Uho - upala) i adenoidne tegobe.
UZROCI
Veinu infekcija i apscesa krajnika kod dece osnovnokolskog uzrasta izaziva streptokokna bakterija, isti mikroorganizam koji izazivastreptokoknozapaIjenje grla. Virusi prehlade ili gripe katkad takoe izazivaju zapaljenje krajnika.
a k o d e t e im a s im p t o m e z a p a lje n ja k r a jn ik a . a k o d e t e im a z a p a lje n je k r a jn ik a i ja v lja s e p o v e a n o lu e n je s iu z i i o t e a n o d is a n je , to m o e d a u k a z u je n a
LEEN JE
Da biste pregledali detetove krajnike, postavite drku kaike na jezik i zamolite dete da kae aaaa" dok usmeravate svetlost na zadnji deo drela. Ako krajnici izgledaju svetlocrveni i oteeni, javite se pedijatru.
apsces krajnika.
a k o d e t e o t e a n o d i e n o u ili g la s n o d i e ili im a e p iz o d e a p n e je u s n u i n a k r a t k o p r e s t a je d a d i e d o k s p a v a ; o v i s im p t o m i m o g u d a u p u u ju n a
adenoidne tegobe
k r a jn ik e .
ili p r e v e lik e
a k o d e t e im a p o n o v lje n a z a p a lje n ja k r a jn ik a ; m o e b it i p o t r e b a n o p e r a t iv n i z ah v at. a k o d e t e t o v o s t a n je n e r e a g u je n a
antibiotike
i im a p o v i e n u t e m p e -
r a t u r u ili b o lo v e i b e le m r lje ili s e k r e t n a k r a jn ic im a ; t o m o e d a u k a z u je na
mononukleozu
ili d r u g u in f e k c iju .
K O N V E N C IO N A L N O LE E N JE Pedijatar e detetu pregledati krajnike i uzeti bris grla kako bi proverio da li se radi o streptokoknom zapaljenju. Za utvrivanje tonzilarnog apscesa lekar e pregledati krajnike i meko nepce. Ako otkrije apsces, moe ga drenirati. Lekar e propisati antibiotik, na primer penicilin ili eritrom icin i za streptokoknu infekciju i za apsces. Detetu treba dati celu dozu. Ako nije pod nadzorom, streptokokna bakterija moe da izazove teke autoimune poremeaje kao nefritis ili reumatsku groznicu. Za ublaavanje bolova, lekar moe da preporui i paracetamol. (Detetu se ne sme davati acetilsalicilna kiselina, npr. Aspirin, jer moe
398
KRAJNICI
Krajnici (tonzile) su limfni vorovi smeteni u zadnjem delu usne duplje sa svake strane resice, odnosno mekog nepca. Ta mala, ruiasta tkiva zacrvene se i otiu ako su inficirana, i na njima nastaju sive ili ukaste mrlje. Za vreme napada (akutnog) tonzilitisa vratne lezde ispod vilice mogu da budu oteene i meke (bolne) na dodir
(Calium spp.): stavite 1 kaiicu suve biljke u 1 olju kljuale vode. Smatra se da sredstvo za grgljanje napravljeno od kadulje (Salvia officinalis) pomae u borbi protiv infekcije: dodajte 2 kaiice u kljualu vodu i ostavite da odstoji 10 minuta. Dajte detetu da nekoliko puta na dan grglja aj (koliko god je mogue topliji) po 5 minuta.
H O M EO PATIJ A
Kad se utvrdi da li dete ima akutno iii hronino zapaIjenje krajnika, homeopata moe da preporui neki od sledeih lekova: za upaljene krajnike Belladonna, Hepar sulphuris ili M ercurius vivus; kod hronino poveanih krajnika Baryta carbonica ili Calcarea carbonica.
O STEO PA TIJA
SV O D U SN E D U PLJE T O N Z IL E (K R A JN IC I) R ES IC A JEZ IK
Osteopata lei upalu krajnika i tonzilarne apscese istim operativnim metodama i lekovima koje nude lekari konvencionalne medicine, ali mogu da pokuaju i s tehnikom nenih postupaka s mekim tkivom za pospeenje limfne drenae. L E E N JE KOD K U E Grgljanje slanom vodom moe da ublai bolnu osetljivost. Otopite V2 kaiice soli u ai tople vode i dajte detetu da grglja prema potrebi za ublaavanje bolova. Sladoled ili zamrznuti jogurt, naroito posle tonzilektomije, ublaavaju bolnu osetljivost i smiruju dete. Ovlaiva vazduha s hlaenjem i maglicom poveae vlanost u prostoriji i ublaiti detetov bol u grlu. Maglicu treba usmeriti od deteta tako da mu ne prska pravo u lice i presvui odeu ako se navlai.
da izazove Rejov sindrom.) U tekim sluajevima moe biti potrebne tonzilektomija (vidi Prevencija, dole). A L T E R N A T IV N O L E E N JE Neka alternativna leenja delotvorna su u ublaavanju simptoma zapaljenja krajnika. Svakako treba napraviti bris grla kako bi se iskljuila streptokokna infekcija koja se mora leiti antibioticima. Apsces krajnika (tonzilarni apsces) treba da lei lekar, pre nego to se pone s nekom alternativnom metodom.
K IN ES K A M ED ICIN A
Strunjakza kinesku medicinu moe da savetuje akupresuru za ublaavanje bola u grlu ili akupunkturu za prevladavanje hroninog tonzilitisa. Travari mogu da preporue lekove bez recepta kozja krv i forzicija u prahu, za koje se smatra da pomau kod ublaavanja bola u grlu u ranim fazama zapaljenja krajnika.
LEEN JE LEKOVITIM B IL JE M
PREVENCIJA
Tonzilektomija, operativno odstranjivanje krajnika, danasse izvodi rede nego nekada. Danas lekari uglavnom preporuuju operativni zahvat jedino u tekim sluajevima, na primer kad je apsces krajnika ponovljena tegoba. Ako se radi operativni zahvat, dete treba ostaviti u bolnici dan-dva, a grlo e biti bolno jo etiri ili pet dana. a
Za smanjivanje zapaljenja medicinski herbalisti savetuju da se popije aj napravljen od ivanjskog cvea
K R O N O V A (C R O H N O V A ) B O L E S T
SIMPTOMI
ja k i
bolovi u trbuhu i proliv
g r e v i ili b o lo v i p o s le je la , n a r o it o n a d e s n o j s t r a n i d o n je g d e la s t o m a k a h r o n i n a t e m p e r a t u r a d o 3 8 C , g u b it a k a p e t it a , u m o r ili g u b it a k t e in e , n a r o it o a k o su p r a e n i u p o r n o m m u n in o m
i p o v r a a n je m
artritis, s g o r e n a v e d e n im s im p t o m im a
k o d m a le d e c e , b ilo k o ji o d g o r e n a v e d e n ih s im p t o m a , p lu s u s p o r e n i r a s t i r a z v o j; k o d s t a r ije d e c e , u s p o r a v a n je p r ir o d n o g r a s ta

a k o im a t e iz n e n a d a n n a p a d b o lo v a u sto m a k u , te m p e ra tu ru i p o tre b u d a p u t a t e v e t r o v e ili o b a v it e v e lik u n u d u ; m o d a s t e u p o e t n o j fa zi
upale slepog creva
ili
kolitisa
a k o im a t e d u g o t r a ja n p r o liv , n a r o it o a k o v a m je n a p r a v lje n a ile o s t o m ija ; m o d a s te d e h id r ir a li, to m o e d a b u d e o p asn o .
a k o im a t e b ilo k o ji o d g o r n jih s im p t o m a p r a e n p o v r a a n je m ; t o m o e d a u k a z u je n a d e lim i n o ili p o t p u n o z a e p lje n je c r e v a .
od Kronove (Crohnove) bolesti, hroninog poremeaja creva, gastrointestinalni trakt postaje upaljen i slab, oteavajui varenje i izazivajui optu telesnu slabost. Simptomi su slini ulceroznom kolitisu; da bi se ustanovila razlika izmeu njih, lekar e moda morati da pregleda uzorak crevnog tkiva. Upala izazvana Kronovom boleu moe da se javi bilo gde u crevnom traktu iako obino pogaa zavretak tankog ili debelog creva. Kronova bolest po pravilu se dijagnostikuje medu Ijudima u dvadesetim i tridesetim godinama, ali moe da se pojavi i kod odojadi i dece. Cea je kod ena nego kod mukaraca i retko se javlja kod osoba azijskog ili afrikog porekla. Bolest traje ceo ivot i moe da se dri pod nadzorom, ali ne moe da se izlei: oboleli od Kronove bolesti obino proive razdoblja iscrpljujuih napada bolova u stomaku i proliva posle kojih slede nedelje ili meseci u kojima bolest miruje. Cesta komplikacija Kronove bolesti je razvoj fistula koje prodiru u tkivo creva ili samu kou, esto u blizini mara. Moda e da bude potrebna operacija da bi se fistulezatvorile. Neki oboleli od Kronove bolesti pokazuju sklonost prema necrevnim poremeajima, poput upale oka, ireva na koi, bubrenog kamena ili artritisa u kolenima, lancima i runim zglobovima. Osobe koje imaju Kronovu bolest 20 godina ili due u opasnosti su od dobijanja raka debelog creva, pa ako imate Kronovu bolest i stariji ste od 30 godina, morali biste da odlazite na redovne preglede.
UZROCI
Pravi uzrok Kronove bolesti je nepoznat, ali moda se radi o autoimunom poremeaju. Cini se da do upale dolazi kad vlastiti imunoloki sistem organizma - iz jo neshvaenih razloga - napada deo creva. (Vidi Im unoloki sistem - porem eaji.) Neki naunici ispituju da li virus izaziva Kronovu bolest, ali nije prepoznat nikakav odreen virusni uzronik. Meu manje verovatne uzronike na koje se sumnja ubrajaju se aditivi koji se stavljaju u hranu, poput silike, kredaste materije koja se dodaje pasti za zube i nekim dodacima jelu, i derivata karagina (irske mahovine), koji je u rairenoj upotrebi kao sredstvo za zgunjavanje koje se dodaje sladoledu i mnogim
400
drugim mlenim proizvodima. Jasno je da su puai j veoj opasnosti od dobijanja Kronove bolesti nego lepuai i da su im izgledi slabiji ako nastave da pue joto se razbole. Neki antibiotici mogu da izazovu temperaturu, jolove u stomaku i proliv-simptome koji lie na Kroi o v u bolest. Parazitske bolesti poput gijardijaze, koju noete da dobijete ako pijete vodu s vrela i potoka, akode izazivaju simptome nalik Kronovoj bolesti. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI (ronova bolest moe obino da se dijagnostikuje na )snovu rendgenskog snimka debelog i tankog creva. .ekar e moda da obavi i sigmoidoskopiju da bi jregledao creva i moda uzeti mali uzorak tkiva sa :revne sluzokoe radi pregleda pod mikroskopom.
LEEN JE
frenutno, Kronova bolest nije izleiva. Medicinsko eenje po pravilu ukljuuje tri faze kontrolisanja jolesti - zavisno od jaine simptoma - poevi od erapije lekovima i ograniene ishrane, do bolnikog eenja i operacije ako je nuno. < O N V E N C IO N A L N A V 1 E D IC IN A /i i va lekarzajedniki ete delovati da napade smaijite na najmanju moguu meru pronalaenjem :ombinacije lekova i doza koje kod vas deluju najbo|e. Neki lekari veruju da oboleli od Kronove bolesti staju due potedeni napada ako uzimaju odra'ajue doze lekova ak i kad simptomi nisu prisutni; Irugi ekaju da kod pacijenta izbiju prepoznatljivi imptomi pre nego to mu ita prepiu. Deci s Krolovom boleu modaje potrebna visokokalorina i jelanevinama bogata nadoknada tenosti da bi im e omoguio normalan rast. Sulfasalazin, intestinalno protivupalno sredstvo, igaoni je kamen konvencionalnog medicinskog le:enja. Moe se propisivati godinama u neprekidnom lizu i daje se u razliitim dozama zavisno od jaine imptoma. Steroidi kao to je prednizon esto se >ropisuju sa sulfasalazinom da bi se ublaila crevna ipala. Veina lekara je oprezna u pogledu propisivaija steroida due od nekoliko meseci zbog moguih
tekih propratnih efekata. Da bi se smanjila potreba za steroidima, umesto njih moe da se propie imunosupresor poput azatioprina. Lekar e moda da vam prepie i sredstvo p ro tivp ro liva koje sadri kodein za blage napade proliva. Verovatno e vam preporuiti nezainjenu raznovrsnu hranu. Ako vam postane jako loe uz proliv i gubitak teine, lekar e moda hteti da vas hospitalizuje dok intravenski dobijate steroide. Lekar e moda da preporui i infuziju, koja omoguava mirovanje creva. Posle stabilizacije bolesti neki oboleli moda e i kod kue imati potrebu za infuzijom uz pomo patronane sestre. Ako bolest ne reaguje na lekove i ishranu, lekar e moda preporuiti operaciju. Deliminom kolektomijom uklanja se oteeni deo debelog creva, ali ako je ikako mogue, sauva se ostatak creva. Kod potpune kolektomije uklanja se itavo debelo crevo, a zavretak tankog creva dovede se na povrinu s ostomijskom kesicomi za odstranjivanje izmeta. (Ovaj deo zahvata poznat je kao ileostomija.) lako bolest posle operacije moe da se ponovi, simptomi e verovatno da budu slabiji i u manjoj meri e vas onesposobiti nego pre.
V IT O C R E V O I D E B E L O C R E V O
U P A L JE N I D IO V IT O C R E V O
DEBELO CREVO TANKO CREVO
Kronova bolest moe da napadne ileum ili vito crevo (donji deo tankog creva) ili obodno crevo (debelo crevo). Na unutranjoj crevnoj sluzokoi stvaraju se ulkusi i konano prodiru kroz crevni zid. Kako zahvaeni deo creva postaje oiljkast i zadebljao, prolaz se suava, prekida se apsorpcija hranljivih materija kao i zdravo funkcionisanje creva.
K R O N O V A (CROHNOVA) B O L E S T
NASTAVAK
Da bi vam pomogao da se nosite s optereenjima koja se javljaju s Kronovom boleu, lekar e moda da vam predloi grupnu terapiju. Ako vam je napravIjena ileostomija, moete da dobijete podrku i savete od osoba koje su to proivele. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A lako Kronova bolest nije izleiva, mnoge osobe s blagim oblicima bolesti ili simptomima nalik na Kronovu bolest pronale su naine ublaavanja crevnih tegoba bez lekova ili operacije.
AKUPUNKTURA
ISH RAN A
Osposobljeni strunjak za akupunkturu postavie vam detaljna pitanja o vama i simptomima bolova i proliva. Take uz pupak du meridijana stopalo-eludac koriste se u leenju akutnog proliva. Za leenje hronine crevne nelagodnosti, praktiar e moda da odabere take du meridijana jetre, slezine ili bubrega. (Vidi str. 16-17 i D odatakradi vie informacija.) L E E N JE L E K O V IT IM B IL J E M Kora bresta (Ulmus fulva) u prahu deluje umirujue na creva. Rastopite V2 kaiice u ai tople vode i pijte etiri puta na dan. aj napravljen od kamilice (Matricaria recutita), belog sleza (Althaea officinalis) ili m irike (Myrica cerifera) takoe deluje umirujue. Zamoite 1 kaiicu lekovitog bilja u olju kipue vode i pijte tri puta na dan.
H O M EO PATIJA
Kad je bolest aktivna, moete da ubrzate proces ozdravijenja ako pijete sok isceen iz zelenog lisnato^ povra kao to je kupus, koje je prepuno hlorofila il ako uzimate tablete klorele, slatkovodne alge. Sup napravljena od morskih algi kao to je Fucus spp. takoe moe da pomogne. Neki lekari za ubrzavanje oporavka preporuuji ishranu bogatu belanevinama, vlaknima i siromanu mastima s dodatnim vitaminima B, vitaminorri A, magnezijumom, kalcijum om , cinkom i bakrom Svakako proverite kod svog lekara ili strunjaka z ishranu pre nego to ponete da uzimate dodatne koliine vitamina i minerala zato to neki deluju kac laksativ, dok drugi pak izazivaju zatvor. Covori se da masne kiseline omega 3 iz ribe i lanenog semena smiruju upalu. Flavonoidi takoe mogu da smire upalu. Dodatne koliine ulja omege 3 i flavonoida moete da naete u prodavnicamj zdrave hrane ili biljnim apotekama. Sledite uputstv na etiketi ili se posavetujte s lekarom oko doziranja Lekar e moda da vam preporui i seme bokvice (Plantago psylloum) u prahu, topljivo vlakno koje e da povea obim stolice. Umeajte psilijum u prahu i hladnu vodu, brzo ga popijte i popijte jo jednu ai vode da biste mu poveali delotvornost.
R EFLEKSO LO G IJA
Da biste umirili izmueni sistem za varenje, masirajte na stopalu zone debelog creva, jetre, nadbubrenih lezdi, donjeg dela kime, dijafragme i beike (Vidi str. 18-19 radi informacija i poloaja podruja.]
JO G A
Homeopata e pokuati da odredi poreklo bolesti i moda bi trebalo da oceni vau konstituciju pre nego to vam prepie lekove. Za simptomatsko ublaavanje proliva, probajte sledee lekove svakih 30 minuta, do etiri doze na dan: Mercurius corrosivus 6c ako vam stolica sadri krv i sluz i imate oseaj da se creva nisu ispraznila. A rsenicum album 6c ako imate obilan proliv s peenjem ili kolikama u elucu, teskobom i groznicom. Podophyllum 6c ako imate zelenkast bezbolan proliv s glasnim zvukovima rada creva (nalik na klokotanje) i grevima u elucu koji su najjai ujutro.
Poloaj Kobre smatra se jednim od najboljih za jaanje miiaeluca i creva. Lezite potrbuke, glave polegnute na zemlju i okrenute postrance i skupljenih nogu. Stavite ruke odmah ispod ramena, dlanove okrenutih nadole i drei laktove blizu tela. Udahnite i podignite glavu i grudi s poda. Licem okrenutim prema napred pogledajte to moete vie i zadrite poloaj tri do estsekundi. Izdahnite i polagano spustite glavu i grudi. Uradite to do etiri puta na dan. Poloaj Kolenom do grudi ima za cilj da aktivirs trbune organe i ublai gasove. Stanite uspravno s rukama uz bokove. Podignite koleno desne noge prema grudima. Uhvatite lanak desne noge desnom rukom, a koleno levom rukom i privucite nogu to blie
402
noete grudima, i dalje stojte uspravno i zadrite joloaj est do osam sekundi. Ponovite s drugom logom. Uinite to do tri puta na dan. -E E N JE <OD K U E 3 omou sokovnika iscedite sok iz kupusa i drugog :elenog lisnatog povra i pijte najmanje jednu au vaki dan. Grickanje tapia celera jo je jedan brz lain da se doe do dodatne koliine vlakana. Kad 'as povremeno pogodi napad proliva, odvojte vrene da sednete uz oljicu aja od kamilice ili slezovog ;orena.
PREVENCIJA
Nema dokaza da alergije na hranu izazivaju Kronovu bolest, ali osetljivosti na hranu mogu da doprinesu nadraivanju debelog creva. Da biste proverili da li se radi o osetljivosti na hranu, izbegavajte 10 do 30 dana vrstu hrane na koju sumnjate, zatim je probajte. Ako se javi reakcija, uklonite tu vrstu hrane iz svoje ishrane. esti alergeni su mleni proizvodi, jaja i penica.
h V 0 T NAKON L E O S T O M IJ E 'Jakon operacije odstranjivanja bolesnog dela debeog creva odseeni deo tankog creva - ileum - izvede e kroz otvor u donjem delu stomaka i hirurki rekontruie da stvori stomu - novi otvor za odstranjivanje )tpadnih materija, tj. izmeta. Mala plastina kesica )rivrsti se na otvor da prima otpad iz preostalih :reva. Poto je otpad samo delimino svaren, tenog e oblika i blago kiselkastog mirisa. Bolniarka e vas lauiti kako da nosite ileostomsku kesicu i da brilete o njoj. Neke osobe menjaju kesicu svaki dan; Jruge mogu da izdre s jednom i oko nedelju dana. Organizam e brzo da se navikne da ima krae :revo i otpadne materije e konano poeti da lie la normalan izmet. Kao sredstvo protiv neugodnih nirisa, moete u svaku novu kesicu dastavite tabletu \spirina ili malo sode bikarbone. Stoma se konano kupi na veliinu novia, ali koa oko nje moe da )stane osetljiva i zahteva naroitu panju kako bi se preilo nadraivanje. Osobe kojima je uraena ileostomija iznenaele su da kesica skoro ne ometa njihov normalan i'ot. Nakon oporavka od ileostomije, verovatno ete noi da radite sve to ste radili pre, ak i plivate i mate uobiajene polne odnose. Isto tako moete da jivate u uobiajenoj ishrani, iako ete iz nje moda norati da uklonite odreene vrste hrane poput koki:a i povra koje sadri puno vlakana, to moe da :aepi stomu.
O P A S N O ST O D DEH IDRACIJE Ako ikada budete imali ponovljene napade proliva, budite jako oprezni i nemojte da dopustite da doe do dehidracije. Uzimanje tenosti moda nee delovati razumno posle tene stolice, ali to je upravo ono to vam treba. Brz lek protiv dehidracije sastoji se u tome da popijete nekoliko aa vode pomeanih s Vi kaiice soli ili sode bikarbone. Odojad i malu decu s prolivom morao bi posle vie od jednog tenog pranjenja creva to pre da pregleda lekar. Mala deca obino brzo dehidriraju i mogu da pretrpe ozbiljna oteenja sistema za varenje, a u krajnjim sluajevima moe da doe i do smrti. Kod starijih Ijudi teka dehidracija poznata je kao uzrok privremene demencije.
K R V N
P R
I T I S A
V I S O
K I
SIMPTOMI
U v e in i s lu a je v a n e m a v id ljiv ih z n a k o v a k o ji bi u k a z iv a li n a v is o k k r v n i p r it is a k ( h ip e r t e n z iju ) . A k o s e s im p t o m i p o ja v e , n a j e e u k lju u ju : g la v o b o lje , b o l ili s t e z a n je u g r u d im a , k r v a r e n je iz n o s a i o b a m r lo s t i t r n je n je t o su z n a k o v i iz u z e t n o v is o k o g k r v n o g p r it is k a
4
p r e t e r a n o z n o je n je , g r e v e m i i a , s la b o s t , p a lp it a c ije s r c a i u e s t a lo m o k r e n je . M o g u a je s e k u n d a r n a h ip e r t e n z ija , k a o p o s le d ic a t u m o r a ili p o r e m e a ja r a d a n a d b u b r e n e le z d e .

a k o p r ilik o m u p o t r e b e
lekova protiv povienog krvnog pritiska o s e t it e

z a b r in ja v a ju e p r o p r a t n e p o ja v e k a o t o su p o s p a n o s t , z a t v o r , v r t o g la v ic a ili g u b it a k p o ln e m o i. L e k a r e v a m
v e r o v a t n o p r o p is a t i u p o t r e b u d r u g o g le k a . a k o v a m to k o m tru d n o e p o ra ste k rv n i p r it is a k . P o v i e n k r v n i p r it is a k m o e d a u t i e n e s a m o n a v a e z d r a v lje , v e i n a z d r a v lje n e r o e n o g d e te ta . a k o im a t e s n a n e g la v o b o lje p r a e n e m u n in o m , z a m a g lje n im v id o m i z b u n je n o u ili g u b it k o m p a m e n ja . M o g u a je
maligna hipertenzija,
ili
k o ja , a k o s e n e le i, e s t o d o v o d i d o
modanog
sranog udara.
a k o v a d ija s t o ln i p r it is a k , a t o je d r u g i b r o j k o ji s e o it a v a m e r e n je m k r v n o g p r it is k a , iz n e n a d a p o r a s t e iz n a d 1 3 0 . M o g u a je
maligna hipertenzija.
ko izmerite svoj pritisak neposredno poto ste odrali govor ili pretrali est, sedam kilometara, sigurno e biti vrlo visok. Ali razloga za zabrinutosl verovatno nema. Porast i pad krvnog pritiska usled promene aktivnosti ili emocionalnogstanja, prirodna su pojava. Visina pritiska takoe se razlikuje od jedne osobe do druge pa ak i od jednog dela organizma do drugog. Meutim, ako je krvni pritisak stalno povien, moraju se primeniti odreene mere radi ispravljanja takvog stanja. Visok krvni pritisak ili hipertenzija najea je kardiovaskularna tegoba industrijalizovanog sveta. Ona je najei uzrok modanog udara i jedan od najeih uzroka sranog udara. Samo u SAD vie od 40 miliona Ijudi pati od povienog krvnog pritiska. Ovaj broj ukljuuje vie od polovine svih Amerikanaca starijih od 60 godina i otprilike 64 posto Amerikanaca starijih od 70 godina. Krvni pritisak je zapravo snaga kojom krv prilikom prolaska kroz arterije pritiska njihove zidove. Kao i vazduh u automobilskoj gumi, krv ispunjava arterije odreenim kapacitetom. Kao to previsok pritisak vazduha moe da oteti gume, tako i previsok krvni pritisak moe da ugrozi arterije. Merenjem krvnog pritiska dobijaju se dve vrednosti. Prva je via, a zove se sistolni pritisak. Re je o vrhuncu pritiska koji krv stvara prilikom stezanja srca. Druga vrednost odnosi se na dijastolni pritisak, odnosno pritisak krvi na zidove arterija kad se srce pripremaza novi otkucaj. Primeren krvni pritisak raste postepeno sa 90/60 prilikom roenja do otprilike 120/80 kod zdravog, odraslog oveka. Ljudi kojima je najmanje dva puta izmeren pritisak od 140/90 imaju povien krvni pritisak. Ako pritisak ostane povien, lekar e verovatno poeti leenje. Pacijenti iji je pritisak izuzetno visok, na primer 200/120, moraju se odmah podvrgnuti leenju. Stalno povien krvni pritisak tera srce na rad daleko iznad njegovih mogunosti. Osim to oteuje krvne sudove, takoe moe da oteti mozak, oi ili bubrege. Mnogi Ijudi nisu svesni injenice da boluju od povienog krvnog pritiska. tavie, hipertenzija se esto naziva tihim ubicom" jer retko izaziva pojavu simptoma, ak i kada dovodi do opasnih oteenja u organizmu. Ako se ne lei, povien krvni pritisak moe da dovede do porem eaja vida kao to je oticanje onog ivca ili krvarenje u ronjai ili srani udar, m odani udar, otkazivanje bubrega i ostalih opasnih
404
bolesti (vidi Bubrene bolesti). Povien pritisak moe da dovede i do kongestivne dekompenzacije srca, uobiajene tegobe starijih Ijudi, koja dovodi do oteanog disanja. Sreom, visok s krvni pritisak moe uspeno da se kontrolie. Ali pre svega valja ga otkriti i redovno proveravati.
osetljiva na so, to znai da svaka potronja soli iznad osnovnog minimuma koji zahteva organizam, dovodi do porasta krvnog pritiska. Postojanje neke vrste veze s primarnom hipertenzijom utvreno je i kod drugih faktora kao to su gojaznost, dijabetes, stres, nedostatak kalijuma, kalcijuma ili magnezijuma, nedovoljna telesna aktivnost i hronino korienje alkohola.
UZROCI
U vie od 95 posto zabeleenih sluajeva povienog krvnog pritiska uzrok nije poznat. Ovaj oblik povienog krvnog pritiska nazivamo esencijalnom ili primarnom hipertenzijom. Pacijenti kod kojih je usled povienog krvnog pritiska dolo do oteenja organa oluju od maligne hipertenzije. U takvinrsluajevima dijastolni pritisak raste iznad 130. Maligna hiper:enzijavrlo jeopasan poremeaj koji brzo napreduje zahteva pravovremenu lekarsku pomo. Kad je uzrok povienog pritiska poznat, nazivamo sekundarnom hipertenzijom. Meu poznatim uz'ocima sekundarne hipertenzije najei je bubrena bolest. Ostali uzroci ukljuuju tumore i druge poreneaje koji izazivaju pojaano luenje hormona ladbubrene lezde koje dovodi do porasta krvnog aritiska. Pilule protivzaea (posebno one koje sadrte estrogen) i trudnoa mogu povisiti krvni pritisak, <ao i lekovi koji podstiu stezanje krvnih sudova. lako o primarnoj hipertenziji mnogo toga zasada )staje nepoznato, utvreni su odreeni faktori rizika. Zini se da se hipertenzija esto javlja meu pripadlicima iste porodice i da je ea meu mukarcima lego meu enama. Godine i pol takoe su vani aktori kod ovog poremeaja. U SAD hipertenzija je jvostruko ea kod crnaca nego kod belaca, iako se azlika poinje gubiti u dobu iznad 45 godina. to se ie osoba starijih od 65 godina, uestalost povieiog krvnog pritiska najvea je kod crnkinja. Primarna hipertenzija je pod znaajnim uticajem laina ishrane i ivotnih navika. Veza izmeu soli i X)vienog krvnog pritiska posebno je zanimljiva. itanovnici grupe ostrva na severu Japana jedu vie ;oli po glavi stanovnika nego bilo koja druga grupa judi na svetu, a takoe imaju i proseno najvei broj )bolelih od primarne hipertenzije. Nasuprot tome, neu Ijudima koji nemaju naviku uzimanja velikih coliina soli, primarne hipertenzije gotovo da i nena. Veina Ijudi s povienim krvnim pritiskom vrlo je
LEEN JE
lako primarna hipertenzija ne moe trajno da se izlei, moe vrlo delotvorno da se kontrolie. Nasuprot tome, sekundarna hipertenzija esto moe u potpunosti da se izlei uklanjanjem uzroka koji su doveli do njene pojave. Povien krvni pritisak moete da reguliete na razliite naine, ali se preporuuje u dogovoru s lekarom. Zajedno s njim odluite koji vam oblik leenja najvie odgovara. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Povien krvni pritisak uglavnom se otkrije tokom rutinskog lekarskog pregleda. (Moda ste ga i sami uoili prilikom merenja krvnog pritiska kod kue, ali lekar mora da potvrdi dijagnozu.) Iskoristite priliku i proverite ta sve moete sami da uinite kako biste uspeno kontrolisali svoj krvni pritisak. Veina lekara preporuie promenu odreenih ivotnih navika pre nego to se odlui za terapiju lekovima. Sveobuhvatni program leenja ukljuie promene u nainu ishrane kako biste pospeili unos hranljivih materija, a smanjili unos soli u organizam, zatim redovne aerobne vebe, smanjenje telesne teine i prestanak puenja. Danas mnogi lekari preporuuju jogu, meditaciju i druge tehnike oputanja koje smanjuju nivo stresa kojem ste izloeni. Neki sluajevi hipertenzije zahtevaju terapiju lekovima zbog teine poremeaja ili zato to se mere samopomoi nisu pokazale delotvornim. Mnogi su se lekovi pokazali vrlo uspenim u regulisanju povienog krvnog pritiska, na primer sredstva za podsticanje m okrenja, koja oslobaaju organizam vika tenosti i soli i beta adrenergiki blokatori koji usporavaju i ublaavaju rad srca. Ostali lekovi, ukljuujui blokatore kalcijum ovih kanala, inhibitore enzima pretvaranja angiotenzina, alfa-1 adrenergine
K R V N
P R
I T I S A
I S O
K I
N ASTAVAK
blokatore i lekove centralnog delovanja, sniavaju krvni pritisak oputanjem i irenjem arterija. Upozorenje: nemojte prestati da uzimate propisane lekove pre nego to se posavetujete s lekarom. Nagli prekid terapije lekovima moe biti tetan. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Mnogi alternativni naini leenja povienog krvnog pritiska zasnivaju se na tehnikama oputanja. Ostali nastoje da deluju na fizioloke uzroke poremeaja, bilo promenom ivotnih navika pacijenta, bilo delovanjem na rad srca i krvnih sudova.
AKUPRESURA
AKU PRESU RA
Primena blagog pritiska na nekoliko kljunih taaka tela (desno) moe poboljati protok krvi i sniziti krvni pritisak.
RAD NA TE LU
Redovna masaa i ijacu (shiatsu) mogu da snize krvni pritisak jer poboljavaju oputanje. Obe terapije slue se dodirom i manipulacijom kako bi smanjile napetost. Meutim, dok masaa obrauje celo telo, ijacu se usredsreuje na izabrane take pritiska, kao to je taka nazadnjoj strani nogeili unutranjoj strani runogzgloba.
K IN ES KA MEDICINA
1 Pritiskom na taku Osrnica 3 pospeuje se oputanje nervnog sistema. Potraite taku na tetivi bicepsa u pregibu lakta, a uporedo s vaim prstenjakom. Palcem primenite vrst pritisak jedan minut, a zatim ponovite postupak na drugoj ruci.
Pritiskom na taku Slezin: 6 moe da se pobolja regula cija povienog krvnog pritiska. Zeljena taka nalazi se etiri irine prsta iznad unutranje strane ianka, blizu ruba cevanice. Lagano pritisnite palcem i drite jedan minut, a zatim ponovite na drugoj nozi. Trudnice ne bi smeie da se slue ovom takom.
Kineski lekari tradicionalne medicine sniavaju povien krvni pritisak kombinacijom akupunkture, leenja lekovitim biljem i masaom. Akupunktura moe da bude vrlo delotvorna kod Ijudi s umerenom hipertenzijom, ali se ne preporuuje Ijudima koji imaju izuzetno povien krvni pritisak. Cvet hrizantem e (Chrysanthemum indicum), koren boura (Paeonia lactiflora), eukomijina kora (Eucommia ulmoides) i crnjevac (Prunella vulgaris), samo su neki biljni preparati koje kineska medicina koristi u leenju povienog krvnog pritiska.
takoe pokazala da pojaana potronja belog luka (Allium sativum) i crnog luka (Allium cepa) moe delotvorno da regulie povien krvni pritisak. U sluaju potrebe, valerijana (Valeriana officinalis) moe da se primeni za oputanje i ublaavanje prekomerno^ stresa. (Vidi takoe Anksioznost.)
Brojne metode kao to su biofidbek, meditacija i hipnoterapija nastoje da podstaknu um da opusti telo,
a primenjene uz pomo osposobljenih profesionalaca, takoe mogu da poboljaju sniavanje povienog krvnog pritiska. Primenom metode pozitivne vizuelizacije (na primer, zamiljate kako plutate na mirnoj povrini vode) takoe mogu da se postignu dobri rezultati.
ISHRANA
Crveni glog (Crataegus laevigata), koji se koristi u leenju razliitih tegoba s krvotokom, moe da snizi povien krvni pritisak. S vremenom glogtakoe moe da pobolja irenje krvnih sudova i istovremeno regulie ritam rada srca. aj od crvenog gloga moete da pripremite kod kue natapanjem suvih cvetova i bobica u vruoj vodi 10 do 15 minuta. Istraivanja su
Prilagoen nain ishrane pomoi e vam da uspenc kontroliete povien krvni pritisak. Jedite hranu bogatu vlaknima, a siromanu masnoama i soli. Imajui to na umu, poveajte koliinu voa, povra i integralnih itarica. Upotrebljavajte zaine umesto soli kad god je to mogue i izbegavajte visokopreraene
406
----------------S
a v la d a jt e
STRES
K un i Ijubim ci m ogu biti vrlo dobra p rotivtea hipertenziji. P o stoje brojni dokazi da d ruen je sa ivotinjam a k o d mnogih Ijudi ublaava anksioznost i stres. Va so p stve n i gias takoe m o e da ima um irujue d ejstvo na um. Istraivanja su pokazala kako um ereno tih i sp o r g o vo r, ak i kad su u pitanju tem e ko je vas najvie uzrujavaju, odrava normalan nivo krvn og pritiska. N a su p ro t tom e, e sto k i glasan nain govora, b e z obzira na tem u razgovora, m o e da izazove p o ra st krvnog pritiska.
Ako ne uoite znakove poboljanja, pokuajte s magnezijumom. Kalcijum ete takoe nai u prirodnim izvorima kao to su mleko, s malo masnoe ili bez nje, jogurt i sir. Mnoge vrste semenki, oraha, pasulja, mahunarki i tamnozelenog lisnatog povra, sadre i magnezijum i kalcijum.
JO G A
Joga je vrlo dobra metoda leenja za Ijude s povienim krvnim pritiskom, pre svegazbogsvogoputajueg dejstva.
namirnice koje sadre mnogo natrijuma. Pazite ta pijete. Istraivanja su pokazala da kofein utie na porast krvnog pritiska, bar nakratko, dok umereno korienje alkohola pomae u odravanju normalnog krvnog pritiska. Smanjite broj koktela; vie od 60 ml alkohola na dan moe dodatno da povisi krvni pritisak. Kad govorimo o vitaminima i mineralima koji mogu da snize pritisak, kalijum ima najbolje dejstvo. Da biste uneli u organizam 3000 do 4000 mg kalijuma na dan, kako strunjaci preporuuju, jedite vie sveeg povra i voa, posebno banana. (Posavetujte se s lekarom pre uzimanja dodatnih koliina kalijuma jer prevelika koliina moe da bude opasna). Riba je dobar izvor masnih kiselina koje pospeuju oputanje arterija i razreivanje krvi. lako sadri i natrijum, celer ima posebno blagotvoran uticaj jer sadri materije za koje se veruje da oputaju zidove krvnih sudova. Neka istraivanja pokazala su kako su Ijudima s povienim krvnim pritiskom svakodnevnedozeâ/c/juma (800 mg) ili magnezijuma (300 mg) izuzetno korisne. Takoe je vano istai da neki Ijudi bolje reaguju na kalcijum nego na magnezijum, a drugi obrnuto. Posle savetovanja s lekarom, pokuajte da uzimate dodatne koliine kalcijuma tokom jednog meseca.
L E E N J E KOD K U E Usvojite zdrav nain ishrane. Jedite mnogo voa, povra i integralnih itarica. Izbegavajte slanu hranu i, kad god je to mogue, so zamenite zainima. Alkohol i kofein uzimajte u umerenim koliinama. Vebajte redovno kako biste se reili vika kilograma i pospeili protok krvi. Aktivnosti kao to su hodanje, tranje, vonja biciklom i plivanje dugorono sniavaju krvni pritisak. Stres ne moete uvek izbei. Naunici veruju kako stres nije iskljuivo posledica preteranog rada, ve je uglavnom posledica oseanja bespomonosti, odnosno oseanja da ne vladate situacijom. Sledei put kad osetite da ste pod stresom, pokuajte najpre da utvrdite, azatim i uklonite uzrok. Prestanite da puite.
PREVEN CIJA
Odreene promene ivotnih navika pomoi e vam da odrite umeren krvni pritisak i smanjite opasnost od sranih oboljenja. Pazite na ishranu. Izbegavajte so i masnou i trudite se da uzimate vie vlakana, kalcijuma i magnezijuma. Vebajte. Redovna primena aerobnih vebi poboljava rad srca i podstie irenje i rad krvnih sudova. Ako imate viak kilograma, pokuajte da ga se reite. I najmanji korak u tom smeru moe mnogo daznai. Ako ste pua, vreme je da se odreknete puenja.
K R V N
R U
SIMPTOMI
Krvni ugruci obino ne stvaraju nikakve oigledne sim ptom e. Kom plikacije od abnorm alnih ugruaka mogu da izazovu razliita oboljenja i porem eaje. Iznenadan i izolovan bol u ruci ili nozi posle kog nekad sledi prom ena boje koe, trn ci, obam rlost ili oseaj hladnoe neposredno ispod m esta bola - upuuje na prisustvo velikog ugruka koji spreava protok krvi. A ko se ne lei, mogao bi da dovede do gangrene (odum iranja tkiva). T v rd , plavkast vori u veni m oe da bude posledica velikog krvnog ugruka. Iznenadno delim ino ili potpuno slepilo jednog oka m oe da bude posledica krvnog ugruka koji zaepljuje arteriju m renjae. Jaka v r to g la v ic a koja oteuje tj. umanjuje vau sposobnost stajanja ili hodanja m oe da bude izazvana malim krvnim ugrukom koji zaepljuje cerebralnu arteriju.
rv slobodno tee arterijama debelim kao palac i kapilarima tankim kao vlas kose. Na prvi znak povrede ili traume, krv se zgunjava ili zgruava stavlja svoj tok na mestu rane. Zgruavanje je poeljno, akivotno vano, kad je krvni sud povreden, ali stvaranje ugruaka unutar zdravih krvnih sudova neprirodnoje i mogue opasno poivot. Takvi ugruci este su komplikacije sranih oboljenja ili oboIjenja vena kao to je zapaljenje vena. Ugruak koji se stvara u srcu ili krvnom sudu i tamo ostaje naziva se tromb. Sitni trombi razvijaju se na zidovima krvnih sudova da bi zacelili sitne povrede, a zatim se normalno rastope. Ako se ne rastope, ne samo da mogu da uspore krvotok, nego isto tako mogu da se oslobode ili otrgnu i krenu krvotokom. Ugruak koji putuje i zatim se smesti na nekoj taki u krvnom sudu zove se embolus. Embolusi su rei od tromba, ali potencijalno opasniji. Opasnost koju predstavlja abnormalan krvni ugruak zavisi i od njegove veliine i od mesta na kojem se nalazi. Opstrukcioni ugruak u cerebralnoj arteriji, na primer, moe da izazove m odani udar. Krvni ugruci u arterijama koje snabdevaju srce - koronarnim arterijama - glavni su uzrok sranog udara. Sitni krvni ugruci u arterijama oka mogu da dovedu do gubitka vida. Embolus u pluima koji zaepi plunu arteriju moe da dovede do vrlo tekog disanja, pa ak i smrti.
ako patite od a n g in e p e k t o r i s ili imate bilo kakve sim ptom e koji su u vezi sa m o d a n im u d a ro m . U zro k m oe da bude neprirodno zgruavanje krvi. ako doivite iznenadno ili uporno senzorno oteenje. Meu mogue uzroke koje bi trebalo istraiti ubraja se zaepljenje krvnog suda.
UZROCI
Krv e se zgruavati unutar krvnih sudova ako su zidovi krvnih sudova oteeni ili ako krvotok postane neobino usporen, kao kod ateroskleroze. (Vidi takoe Krvotok - tegobe.) Od bolesti kao to je zapaljenje vena upale se zidovi krvnih sudova i podstie se stvaranje abnormalnih ugruaka. Zgruavanje zbog usporenog protoka krvi uestala je komplikacija mirovanja u leeem poloaju, a moe ak biti izazvana uestalim letenjem ili vonjom na daleke udaljenosti. Tromboza karline vene povremena je poroajna komplikacija i obino se povezuje sa infekcijama materice ili karlice. Nenormalno stvaranje ugruaka nekad se povezuje s kongestivnom boleu sranog miia koja spreava srce da delotvorno pumpa krv. Osim toga, krv moe da se zgruava ako je bolesna ili izmenjena
408
odreenim oboljenjima. Poremeaj krvi zvan trombocitemija, na primer, uzrok je poveane proizvodnje krvnih ploica, siunih krvnih elija koje poboljavaju zgruavanje, to dovodi do prekomernogzgruavanja. Faktori koji mogu da doprinesu stvaranju ugruka ukljuuju puenje, upotrebu oralnih kontraceptivnih sredstava, slabu ishranu, gojaznost, proirene vene i mnoge druge bolesti.
------------------ ----------------U jE D I KOJI LEE

U pljuvaki imia vampira, pijuvaki pijavice i o tro vu zm ije A n cistro do n c o n to rtrix naunici su pronali enzim e koji spreavaju zgruavanje krvi. Ti enzim i pruaju pijavici i vam piru dovoljno vrem ena da se nahrane krvlju svojih rtava; a to se tie zm ije, pom au da se o tro v b re iri k ro z k rv o to k rtv e. S to se nas ostalih tie, sintetisane verzije istih enzima m ogle bi da znae n o ve p ro tiv o tro v e za potencijalno kodljive krvn e ugruke.
LEEN JE
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A U nekim okolnostima propisuje se terapija lekovima da bi se smanjila opasnost od neprirodnog stvaranja ugruaka. Lekar moe da propie acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin) pacijentima koji su u opasnosti od embolije ili tromboze. Tokom kritine faze pomoi moe da se upotrebi streptokinaza da bi se rastopili postojei ugruci u predelima kao to su srce i plua. Posle operacije moe da se upotrebljava intravenski heparin da bi se spreilo stvaranje ugruaka ili zaustavila tromboza dubokih vena. Krvni ugruci mogu da se uklone tokom hirurkog zahvata na srcu i krvnim sudovima, ali operacija iskljuivo radi uklanjanja ugruaka opravdana je samo u akutnim sluajevima, kao to je pretee odumiranje tkiva. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Ako uzimate antikoagulativna sredstva (lekove protiv zgruavanja), pitajte svog lekara za mogue kontraindikacije pre negoto ponete s bilo kojom vrstom leenja lekovitim biljem ili vitaminima.
RAD NA T E L U
um bir (Zingiber officinale), ekstrakt iz koice groa i gugulipid, ekstrakt izmirne (Commiphora molmol) veruje se da smanjuju lepljivost krvnih ploica. Beli luk (Allium sativum) i crni luk (Allium cepa) navodno postiu oboje, kao i bromelin, enzim iz ananasa.
ISH R AN A
Akoelite prirodno da kondicioniete krv, neki strunjaci preporuuju vie ribe, verujui da neka riblja ulja ine krvne ploice manje lepljivim. Odreeni vitamini i minerali mogu takoe da deluju kao prirodni antikoagulansi. Pitajte svog lekara ili nutricionistu za dodatne koliine vitamina E i magnezijuma da bi se spreilo stvaranje abnormalnih ugruaka.
Ako se izvor zgruavanja nalazi u nogama, a uzrok je slab krvotok, terapija masaom moe da bude blagotvorna. Ako imate zapaljenje vena, masau bi uvek trebao da izvodi osposobljeni tarapeut kako bi se izbeglo pomeranje ugruka u krvnom sudu.
L E E N J E LEKO VITIM B IL JE M
PREVENCIJA
Jedite raznovrsnu hranu sa to manje zasienih masti, a to vie voa, povra i prirodnih vlakana. Redovno vebajte da biste podsticali rad krvotoka i klonili se dodatnih kilograma. Neki lekari preporuuju svakodnevne doze acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) pacijentima kojima preti opasnost od abnormalnogzgruavanja. Ali budui da je to snaan lek, ne uzimajte ga trajno ako vam to lekar nije propisao.
Smatra se da kajenska paprika (Capsicum frutescens) i ginko (Ginkgo biloba) rastapaju fibrin, belanevinu aktivnu u stvaranju ugruaka. Za kurkum u (Curcuma longa), borovnicu (Vaccinium myrtillus),
409
KRVOTOK - TEGO BE
SIMPTOMI
bol nalik na grenje, um or miia i bolne noge; krvni sudovi u listovim a, butinama, stopalim a ili bokovim a m oda su zaepljene, verovatno usled otvrdnua arterija ( vidi Ateroskleroza) ispupene, plavkaste ile u bolnoj nozi; m oda im ate proirene vene bolna vena; m oda imate zapaljenje
vena
prst na ruci, nozi ili drugi deo tela koji je neosetljiv i obam ro posle izloenosti hladnoi, pocrveni i postane bolan im se ugreje; m oda im ate promrzline ( vidi str. 46 p o d Hitna stanja prva
pomo)
ako osetite iznenadan i jak lokalizovan bol, a tkivo u zahvaenom podruju postane bledo i hladno; m oda imate potpuno zaepljen krvni sud, to m oe da dovede do odum iranja tkiva. ako vam se na koi pojave ulkusi, ogranien gubitak boje ili ranice koje ne zarastaju; to mogu da budu znakovi zaepljenja u krvo to ku. ako im ate bolove u m iiim a noge dok hodate ili se odm arate; protok krvi mogao bi vam biti opasno smanjen.
eina nas povremeno iskusi nelagodnost koju stvaraju umome, ukoene, bolne noge. Ali mnogi Ijudi morajusvakodnevnodase suoavaju stim oseajem. Ova tegoba, po imenu intermitentna klaudikacija, izazvana je zaepljenim arterijama u karlici, butinama ili listovima, a najee je posledica ateroskleroze, esto poznate kao otvrdnjavanje arterija. Tegobe s krvotokom javljaju se i u mnogim drugim oblicima. Veina moe uspeno da se lei kod kue i u dogovoru s lekarom. Ali u tekim sluajevima moda e ipaktrebati korektivni hirurki zahvat. Krv krui organizmom sloenim sistemom sudova. Arterije odnose krv bogatu kiseonikom iz srca u ostale delove tela; vene vraaju krv siromanu kiseonikom iz udaljenih delova organizma u srce. Tegobe s krvotokom nastaju kad se ovi sudovi zaepe ili previe suze. Takve prekide u uobiajenom protoku krvi moe da izazove niz razliitih problema. Oslabljeni zidovi arterija, na primer, mogu da se ispupe i stvore depie koji zadravaju krv. Vene mogu da se rastegnu, od ega njihovi unutranji zalisci ne obavljaju svoju funkciju na zadovoljavajui nain, a bolest krvnih sudova moe da izazove suenje sudova. Nelagodnost izazvana poremeajima u protoku krvi uglavnom je ograniena na zadnjicu i noge, ali moete je oseati i u drugim delovimatela.
UZROCI
Tegobe s krvotokom retko se vezuju za samo jedan uzrok. Umesto toga, one se obino javljaju kao posledica viestrukih faktora rizika. Uestalost sluajeva slabog protoka krvi raste s godinama ivota, kako otvrdnjavanje arterija postaje ee. Cini se da i pol ima svoju ulogu u odreivanju koga e pogoditi odreeni problemi s krvotokom. Kod ena je, na primer, vea verovatnoa od dobijanjaproirenih vena nego kod mukaraca. Mnogi poremeaji krvotoka su porodini. Nain ivota takoe ima znaajan uticaj. Meu faktore rizika vezane za slab protok krvi ubrajaju se puenje, gojaznost i dui periodi sedenja ili stajanja. Tegobe s krvotokom ee se javljaju kod ena koje uzimaju kontraceptivne pilule, kao i kod osoba koje boluju od dijabetesa.
LEEN JE
Put do boljeg protoka krvi obino poinje kod kue. Osim mera samopomoi, mnoge mogunosti leenja na raspolaganju su onima koji pate od tegoba s krvotokom. Odvojite vreme da saznate to vie o tim mogunostima, azatim odluite koji e program leenja biti najdelotvorniji upravoza vas. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Pre nego to predloi leenje, lekar treba da dijagnostikuje stvarni uzrok poremeaja krvotoka. Vi moete da pomognete u tom procesu ako obezbedite podatke o svom nainu ivota, porodinoj istoriji bolesti i svojoj linoj istoriji bolesti. Ako imate dijabetes, na primer, izloeni ste veoj opasnosti od nevoljas krvotokom. U veini sluajeva, lekar e savetovati program redovnog vebanja aerobika i pravilne ishrane. Moda e vam rei da smanjite telesnu teinu i napustite stare navike koje na bilo koji nain kode protoku krvi. Ako vas mui oticanje ili upala, lekar e vam moda savetovati i svakodnevnu dozu acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina), koja spreava preterano stvaranje krvnih ugruaka (vidi Krvni ugruci). Kod teih sluajeva, mogunosti leenja kreu se od leenja lekovima do operacije. Mnogi lekari prepisuju pentoksifilin da bi poboljali dotok krvi u udove. Tokom zahvata koji sezove angioplastika, lekari uvuku mali kateter u zaepljen krvni sud i naduvaju siuni balon da bi proirili kanal. Druga tehnika je rotaciona aterektomija, u kojoj se upotrebljava siuna dijamantska builica da bi se razbile naslage u perifernim krvnim sudovima. Drugi, invazivniji hirurki zahvati ukljuuju revaskularizaciju - premoavanjezaepljenih krvnih sudovazdravim, uzetim s drugog mesta u telu - i endarterektomiju, kojom se otvaraju delovi bolesnih sudova da bi se uklonile naslage koje spreavaju protok krvi. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Mnogi nekonvencionalni naini leenja slabog protoka krvi pokuaji su da se ojaaju slabi krvni sudovi ili proire njihovi otvori, ime se doputa vei dotok krvi u udaljene delove tela. Neki alternativni naini leenja tako ujedno pomau da se olaka nelagod-
nost ili smanji upala i oticanje povezane s tegobama krvotoka.

RAD NA T E L U
Pomou manipulativnih tehnika kao to su masaa i joga moe da se pobolja cirkulacija krvi i ublai nelagodnost koju izaziva slab protok.
HELACIJSKO L E E N JE
Mnoge osobe trae pomo putem helacijskog leenja, koje se sastoji u ubrizgavanju hemijske materije EDTA u krvotok. Ali ovaj oblik leenja je sporan i daleko od opteprihvaenog. (Za vie podataka, vidi Ateroskleroza.)
K IN E S K A M ED ICIN A
Tradicionalni iscelitelj moe da savetuje kombinovani program akupunkture, leenja lekovitim biljem i masae. Kinesko lekovito bilje takoe se koristi u specifinim kombinacijama za leenje tegoba s krvotokom. Posavetujte se sa specijalistom radi kombinacije koja je najprimerenija vaim tegobama.
Ekstrakt malog trnovitog glogovog stabla (Crataegus oxyacantha) poboljava protok krvi irei krvne sudove, naroito koronarne arterije. I ginko (Ginkgo biloba) ima izvetaj potkrepljen obilnim dokazima o medicinskoj uspenosti (vidi Medicinska istorija ginka", na sledeoj strani). Ispitivanja pokazuju da koncentrisani ekstrakti iz lia ginkovog stabla mogu da poboljaju protok krvi irei arterije. Ako imate poremeaj zgruavanja krvi, savetujte se s lekarom pre upotrebe ginka jer biljka sadri materiju za koju se smatra da slabi sposobnostzgruavanja krvi. Isto tako se pokazalo da ginko izaziva blage propratne efekte, ukljuujui razdraljivost i tegobe s varenjem. Ako se uzima oralno, ini se da azijska lekovita biljka gotu kola (Centella asiatica) koristi krvotoku, tako to jaa i tonira zidove krvnih sudova. Kajenska paprika (Capsicum frutescens) i dum bir (Zingiber officinale) mogu da podstiu protok krvi irenjem arteriola i kapilara uz povrinu koe. Veruje se da kostrika (Ruscus aculeatus) ublaava oticanje i upale izazvane mnogim poremeajima krvotoka. Kostrika se moe pripremati i jesti gotovo isto kao i pargla koja joj je srodna, ili se od nje moe kuvati aj.
KRVOTOK - TEGO BE
NASTAVAK
HID RO TERAPIJA
Dugim natapanjem u toploj kupki, nakon kojeg sledi energ'ino trljanje pekirom namoenim u hladnoj vodi, moe da se ublai opta nelagodnost izazvana slabim protokom krvi. Mogli biste da dodate i uvarak (dekokt) od lia majine duice ili iglica aria (vrsta bora) vodi za kupanje radi stimulativnog delovanja. Natapajte hladna stopala u toploj kupki za stopala 15 minuta. Da biste poboljali protok krvi u nogama, naizmenino kvasite stopala u vruoj i hladnoj vodi (1 do 2 minuta u vruoj vodi, 30 sekundi u hladnoj) tokom 15 minuta.
TER A P IJA M AGNETN IM PO LJEM
------------------ -----------------M e d ic in s k a ISTORIJA GINKA

G inko, koji je p rv i p u t p ustio ko ren je u se v e rn o j Kini p re nekih 200 miliona godina, najstarija je vrsta stabla na Z em lji. G o to v o sve o ve biljke zbrisane su sa lica Z e m lje tokom p oslednjeg ledenog doba. Malo onih preivelih postale su p re te e drevn og m edicinskog nasleda. P re priblino 4000 godina azijski travari p oeli su da ispituju lekovita svojstva ginka. Najranije pom injanje o ve biljke pojavljuje se u znaajnom kineskom tekstu o travarstvu iz 1436, vrem ena dinastije Ming. Sve otada ginko se ceni irom Kine zb o g svojih m edicinskih svojstava, naroito u leenju astm e. G odine 1730. ginko je izvezen u Evro p u , g d e je postao om iljen ne sam o zb o g svojih m edicinskih svojstava nego i zb o g svo je vred n osti kao ukrasno drvo. T e k nedavno je ova biljka, takoe poznata i kao stablo gospine ili viline kose, poela da budi radoznalost naunika na Zapadu. To ko m p ro te k le dve decenije objavljene su stotin e naunih ispitivanja ko je veliaju biagotvorne uinke ginka. U N em a koj se pojavio standardizovani ekstra kt ginka koji se ko risti za leen je niza zdravstvenih tegoba, o d porem eaja krvo to ka do slabog pam enja. Danas se ginko uzgaja na plantaama u SA D , Evro p i, Japanu i Ju n o j K oreji. Posle suenja i mlevenja, lie se pretvara u koncentrisani ekstra kt koji m o e da se kupi u vrsto m i tenom obliku.
Ova sporna tehnika zasniva se na postavci da magnetna polja imaju uticaj nafunkcionisanje organizma. Strunjaci se slue magnetima i elektromagnetnom opremom - ukljuujui magnetne pokrivae i krevete - u seansama leenja koje mogu da traju od samo nekoliko minuta do cele noi. Terapija magnetnim poljem, koja se najee koristi za poboljavanje zarastanja kostiju, moe da bude korisna i u leenju tegobaskrvotokom. UPOZORENJE: Ne sluite se ovom tehnikom ako ste trudni.
NEURALNO LEEN JE
Namenjeno ponovnom uspostavljanju elektrine provodljivosti u organizmu kroz injekcije anestetika, neuralno leenje naroito je popularno u Nemakoj za ceo spektar bolesti i tegoba, ukljuujui neke tegobe s krvotokom. UPOZORENJE: Neuralno leenje trebalo bi da se koristi samo kao dopuna ustaljenom medicinskom leenju, a ne kao zamena. Ovatehnika ne preporuuje se pacijentima koji boluju od raka, dijabetesa ili otkazivanja bubrega, ili osobama koje su alergine na lokalne anestetike.
ISHRANA
Kao opte pravilo, vaa bi ishrana morala da sadri malo masti, a puno vlakana. Naglasak neka bude na integralnim itaricama i sveem vou i povru. Izbegavajte pia s kofeinom - kofein izaziva stezanje krvnih sudova. A akovas mue hladne ruke i stopala, ne dajte se zavesti zagrevajuim" svojstvima vrueg puna, groga ili kuvanog vina. Od alkohola moete oseati da vam je toplije, ali on konano oteuje vau sposobnost da toplotu zadrite. Alkohol vam
412
oteava odravanje telesne temperature po hladnoi, a moe ak da podstakne i hipotermiju. Ako imate otvrdle arterije, jedite vie ribe. Ne samo da riba sadri malo masti, a visoke je hranljive vrednosti, nego isto tako poveava nivo lipoproteina visoke gustine (HDL), dobrog" holesterola koji proiava krvne sudove od masnih naslaga. Za desert probajte ananas. Ispitivanja daju da se nasluti da enzim u ananasu po imenu bromelin poboljava protok krvi, istovremenosmirujui upalu. Zdrave doze odreenih vitamina i minerala takoe mogu da poboljaju protok krvi. Vitamin C, vitamin E i nijacin, za koje se veruje da proiruju krvne sudove, mogu da poboljaju protok krvi i uine hodanje manje bolnim. Posavetujte se s lekarom ili nutricionistom pre upotrebe nijacina budui da moe da izazove neprijatno crvenilo koe. Dodatne koliine magnezijuma takoe mogu da pomognu da se proire sudovi i ublai spazam arterija. Napomena: gazirana pia obino sadre velike koliine fosfata, koji liava organizam magnezijuma.
REFLEKSO LO G IJA
Osim stimulisanja refleksolokih zona koje odgovaraju ogranienoj problematinoj zoni, protok krvi moete poboljati i stimulisanjem refleksolokih zona nastopalima koje odgovaraju nadbubrenim lezdama (vidi sliku dole levo). L E E N J E KOD K U E Redovno etajte ili vozite bicikl da biste pojaali protok krvi u nogama. Radite jednostavne vebe, kao to je okretanje ruku kao vetrenjaa, da biste i drugde poboljali protok krvi. Ako uzimate kontraceptivne pilule, preite na drugi oblik kontracepcije. Klonite se dekongestiva koje nabavljate bez lekarskog recepta; veina ovih lekova izaziva skupljanje krvnih sudova, a uz to moe da povea broj otkucaja srca i krvni pritisak. Ako puite, prestanite. Oblaite se primereno hladnom vremenu. Obucite nekoliko slojeva odee i nosite topao eir, vunene rukavice sa zasebnim mestom samo za palac (bolje nego rukavice s pet odvojenih prstiju) i arape napravljene od meavine polipropilena ili poliestera, bolje nego sasvim pamune. Posebnu panju posvetite svojim stopalima, pazei da budu topla, suva i udobno smetena, budui da u sluajevima slabog protoka krvi ak i male tegobe mogu da prerastu u tee infekcije.
R E F L E K S O L O G IJA
NADBUBREZNE .......... L E Z D E .......... . . . . P O D R U J E ........ STRUKA
PREVENCIJA
Pobrinite se da hrana koju jedete sadri mnogo vlakana, a malo masti i da ukljuuje mnogo integralnih itarica, sveeg voa, povra i ribe. A koje neophodno, upotpunite svoju ishranu dodatnim koliinama vitamina C, vitamina E, nijacina i magnezijuma. Ako va posao zahteva duge sate sedenja, u dnevni raspored uvedite redovne pauze; ustanite i hodajte okolo otprilike nekoliko minuta svakoga sata da podstaknete protok krvi u nogama i stopalima. Ako puite, sada je vreme da prestanete. A ako imate viak kilograma, probajte da ga smanjite.
Poboljajte slab protok krvi u nekom predelu obradom odgovarajue refleksoloke zone. Da biste poboljali opti protok krvi, takoe obradite zonu nadbubrenih lezda: gurnite noni palac natrag i prelazite palcem druge ruke du rastegnute tetive od struka do nadbubrenih lezda.
J E
O I
K A
L U
S I
SIMPTOMI
tvrdo kurje oko je zbijeni kom adi
tvrd e koe s gustim jezgrom , sm eten na gornjoj strani nonog prsta, spoljnoj strani malog prsta ili tabanu meko kurje oko je pocrveneli predeo koe veliine do 1,5 cm s tankim glatkim sredinjim delom s bone strane nonog prsta semenoliko kurje oko je krug m rtve koe na peti ili gornjem delu tabana nalik na ep
kalus ili zadebljanje koe je kom adi

zbijene m rtve koe iro ke do 2,5 cm na tabanima, dlanovim a ili bilo kom drugom delu izloenom trenju kalus na tabanu je zbijena m rtva koa iroka do 2,5 cm na tabanu, s izraenim belim sredinjim delom nasledni kalus je deo m rtve koe iro k do 2,5 cm koji se javlja tam o gde nem a oiglednog trenja ili pritiska, kao na prim er na tabanu ili dlanu. O va tegoba ponavlja se u porodicam a i obino se vidi kod dece. Vidi tako e Dijagnostiki ilustrovani
a kako vam mogu smetati kurje oi i zadebljanja koe, razlog zbog kojeg ih telo stvara je da zatiti osetljivu kou izloenu pritisku ili trenju o kost ispod nje. Kurje oi se uopte javljaju na nonim prstima i stopalu, dok kalusi ili zadebljanja koe mogu da se razviju na rukama, stopalima ili na drugim mestimagdese ponavljatrenje-ak i na bradi violinista. Tvrdo kurje oko je komadizadebljale mrtve koe s nabijenim, tvrdim jezgrom; meko kurje oko ima mnogo tanju povrinu i obino se javlja meu nonim prstima. Semenoliko kurje oko, najmanje est oblik, komadijetvrde koeoko malogepa holesterola; javlja se samo na tabanu i esto prati anhidrozu, ili nemogunost pravilnog izluivanjaznoja. Poput kurjih oiju, kalusi ili zadebljanja koe imaju nekoliko oblika. Pored obinog kalusa, po pravilu izazvanog trenjem ruku ili stopala, postoji i kalus na tabanu i nasledni kalus, koji moe da se javi na tabanima ili dlanovima. Svi su oni vei od kurjih oiju - prenika do 2,5 cm - i nedostaje im izdajniki sredinji deo.
UZROCI
Neke se kurje oi i zadebljanja na stopalima razviju zbog nepravilnih pokreta pri hodu, ali veina ih se javlja kao posledica noenja neodgovarajuih cipela. Najei krivci su cipele s visokom potpeticom: pritiskaju prste i ine ene etiri puta podlonijima tegobama sa stopalima od mukaraca. Meke kurje oi i kalusi na tabanima mogu da budu izazvani trenjem ili pritiskom. Ako se kod vaeg deteta javi zadebljanje koe koje ne ukazuje ni na kakav jasan uzrok, verovatno se radi o naslednom kalusu. Stopala su vei deo vremena zatvorena u vlanom okruenju idealnom za mnoenje bakterija; stafilokokne infekcije mogu da se razviju kad bakterije uu u kurje oi kroz oteenja na koi. Izazivaju iscedak tenosti ili gnoja iz inficiranog kurjeg oka. Da biste ustanovili da li je tvrdi komadi koe kalus ili bradavica, lekar e ostrugati malo koe s problematinog podruja. Bradavice krvare, dok zadebljanja samo otkrivaju jo slojeva mrtve koe. Razliku je korisno znati jer su bradavice virusne i odolevaju leenju, dok veina zadebljanja koe ili kalusa (osim onih naslednih) moe lako da se izlei.
vodi.

ako poseete kurje oko ili zadebljanje koe; oteenje koe je pogodno za razvoj infekcije. ako iz kurjeg oka izlazi gnoj ili bistra tenost; inficirano je ili ulcerozno. O b a sluaja zahtevaju lekarski pregled. ako dobijete kurje oko, a patite od
dijabetesa, ateroskleroze ili drugih tegoba s krvotokom. U opasnosti

ste od dobijanja sekundarne infekcije.
414
____________
________
LEEN JE
Veina kurjih oiju i zadebljanja postepeno nestaju kad se ukloni trenje ili pritisak: nosite cipele koje zaista odgovaraju vaoj nozi. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Veina strunjaka odvraa pacijente od upotrebe sredstava za kurje oi na bazi salicilne kiseline koja mogu da se nabave bez lekarskog recepta; ako se nepravilno upotrebljavaju, flasteri za kurje oi mogu da unite zdravo tkivo oko kurjeg oka. Pomou pravilno postavljenih moleskinskih jastuia (jastuia napravljenih od posebne jake pamune tkanine) moe da se ublai pritisak na kurje oko. Oralni antibiotici uopte iste inficirane kurje oi, ali katkad mora da se napravi rez da bi istekao gnoj; antibakterijske masti koje mogu da se nabave bez lekarskog recepta nisu delotvorne kod inficiranih kurjih oiju jer je veina stafilokoknih bakterija otporna na njih. Hidrokortizonskim kremama moe da se olaka odstranjivanje ispucalih kalusa. Nanesite kremu i prekrijte taj predeo plastinom kesicom ili arapom preko noi. Ujutro istrljajte zadebljanje grubim pekirom ili etkom. Upotreba kamena (plavuca) za struganje mrtve koe kalusa posle tuiranja i zatim nanoenje kreme na bazi ureje takoe moe da bude delotvorno. Ne pokuavajte to da radite s kurjim oima; trljanjem ete ih samo uiniti osetljivijima i bolnijima. Moete da razmotrite mogunost operacije da biste uklonili kalus s tabana, ali on e se verovatno vratiti. Bolji pristup je paziti da stopala budu suva i poteena trenja. Nosite cipele koje zaista odgovaraju vaoj nozi i pamune arape, a ne vunu ili sintetika vlakna koja bi mogla da nadrauju kou. Ako ortoped misli da je vae kurje oko ili kalus izazvano neprirodnim poloajem stopala ili rotacijom kuka, problem moe da se rei pomou ortopedskih uloaka zacipele. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A
RAD NA T E LU
kalusa ubrajaju se metode Rolfing, Aston-Peterning (Aston-Patterning) i Feldenkrajs (Feldenkrais).

Nanesite mast od nevena (Calendula officinalis) dva do tri puta na dan na kurje oi ili kaluse da biste smekali tkivo i spreili upalu.
H ID RO TERAPIJA
Smanjite nadraenost stopala duim dranjem u toploj vodi s Epsomovom soli. Da biste omekali osetljive kurje oi, trljajte ih limunovim sokom. L E E N J E KOD K U E Najbolji lek za kurje oi i zadebljanja koe je pronai uzrok trenja i ukloniti ga. U meuvremenu postupajte paljivo sa stopalima: Napravite kupku za stopala s Epsomovom soli i drite u njoj stopala svaki dan da biste umirili i smekali kou. Nanesite hidrokortizonsku kremu ili mast na bazi nevena na ispucali kalus. Aloja (Aloe barbadensis) krema je isto tako dobra za umirivanje i obnavljanje koe. Podignite stopala i izloite ih sveem vazduhu kad god je mogue. Upotrebljavajte kamen plavuac ili turpiju za zadebljanja koe ili kaluse da biste skinuli mrtvu kou, ali nikada ne trljajte kurje oko. Nemojte sami sei ili guliti mrtvu kou. Seenje kurjegoka ili kalusa moe da dovede do infekcije.
PREVENCIJA
Kupujte samo cipele koje zaista odgovaraju vaoj nozi. Svakako pripazite da vam odgovara irina i raunajte da izmeu vaeg najdueg prsta i prednjegdela cipele treba da bude oko 1 cm mesta. Izbegavajte zailjene cipele i visoke potpetice. Redovno nosite obuu na popravku. istroeni onovi pruaju slabu zatitu od udaraca izazvanih hodanjem po tvrdim povrinama, a istroena postava moe da oguli kou, to pogoduje razvoju bakterija. Istroene pete poveavaju nejednak pritisak na petnu kost, koja nosi 25 posto vae teine. Ako se onovi ili pete vaih cipela obino nejednako troe, idite kod ortopeda radi korektivnih cipela ili uloaka.
Neki praktiari alternativne medicine rade na ispravIjanju telesne neravnotee pri stajanju i hodanju. Meu tehnike rada na telu koje bi mogle da pomognu Ijudima koji pate od hroninih kurjih oiju i
LA K T O Z N A IN T O LER A N C lJA
SIMPTOMI
M oda ne podnosite laktozu ako oseate neke od sledeih sim ptom a posle uzimanja mlenih proizvoda: grevi u stomaku nadutost penuavi proliv povraanje vetrovi
ako im ate gore navedene sim ptom e kao reakciju na ak i najmanje koliine hrane bogate m lekom , kao to su samo m leko, sladoled, m eki sir. To m oe da upuuje na prim arno nepodnoenje
laktoze.
ako se sim ptom i pojave posle neke bolesti ili uzimanja lekova. O vo je vero vatno znak sekundarnog
nepodnoenja laktoze.
ako vae novoroene ima sim ptom e ubrzo posle roenja. O vo je verovatno znak uroenog nepodnoenja
laktoze.
U sva tri sluaja treb a da odete na pregled i zatraite savet o leenju od lekara.
aktoza je primarni eer koji se nalazi u mleku sisara. Za varenje laktoze potreban je enzim laktaza, koji se proizvodi u tankom crevu, u kojem se laktoza razgrauje na dva jednostavnija eera. Kad crevo proizvede malo laktaze ili je uopte ne proizvede, mleni eer se ne vari. Pomera se u debelo crevo, gde ga bakterije fermentiu, proizvodei vodonik, ugljen-dioksid i organske kiseline. Posledice ove fermentacije su proliv, gasovi i nelagodnost u trbuhu. Novoroenoj deci potreban je visok nivo laktaze za preivljavanje. Kasnije u ivotu, ipak, oko dve treine Ijudi izgubi sposobnost proizvodnje laktaze. Veina Ijudi koji nastave da je proizvode tokom odraslog doba severnog su i srednjoevropskog porekla, iz grupe stanovnitva koje gaji ivotinje koje proizvode mleko hiljadama godina. Kod drugih naroda - mediteranskih, afrikih, azijskih i indijanskih - od 75 do 100 posto odraslih Ijudi ne podnosi laktozu. Pretpostavlja se da vie od 30 miliona Amerikanaca u odreenoj meri ne podnosi laktozu. Primarno nepodnoenje laktoze moe da pone u bilo koje doba ali se obino javlja u uzrastu izmeu 3 i 13 godina i nastavlja se tokom ivota. Sekundarno nepodnoenje laktoze moe da se pojavi kad su creva privremeno oteena prolivom ili lekovima kao to su nesteroidni protivupalni lekovi (NSPL), acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) ili antibiotici, koji zaustavljaju proizvodnju laktaze i po nekoliko nedelja. Jo ree je uroeno nepodnoenje laktoze, kod kojeg tanko crevo uopte ne proizvodi laktazu. Korienje bilo koje koliine laktoze nepodnoljivo je, pa ak i opasno, posebno kod dece, kod koje proliv brzo moe da dovede do dehidracije. Ovaj poremeaj vidi se u prvim nedeljama ivota; dete mora da se hrani hranom bez laktoze. lako se nepodnoenje laktoze istraivalo kao mogui uzrok kolika kod dece, nema konanih dokaza za to. esto, dete koje ne podnosi laktozu kao odoje moe bez tekoa da uzima mlene proizvode u uzrastu od 10 ili 12 godina.
UZROCI
Kod Ijudi s primarnim nepodnoenjem laktoze, proizvodnja crevne laktaze konstantno opada od ranog detinjstva do adolescencije, kada joj nivo pad-
ne ispod 10 posto vrednosti prisutne po roenju. Ovo vredi u podrujima Azije, Afrike i u suptropskim krajevima gde Ijudi tradicionalno koriste malo ili nimalo mleka posle detinjstva. Sekundarno nepodnoenje laktoze posledica je bolesti, propratnih dejstava lekova ili okolnih promena, i obino je privremeno. Uroeno nepodnoenje laktoze, koje je prisutno pri roenju, posledica je mane gena zaduenog za proizvodnju laktaze. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Nepodnoenje laktoze tradicionalno se dijagnostikuje uporeivanjem istorije bolesti sa simptomima nepodnoenja laktoze. Dijagnoza moe takoe da se utvrdi pomou jednostavnog testa daha. Kad laktoza ue u debelo crevo, bakterije u debelom crevu je napadaju i otputaju velike koliine vodonika, koji se uklanja putem sistema za disanje. Lekar to moe da utvrdi pomonim sredstvom za analizu daha. Ako imate neke od gore pomenutih simptoma, moete da proverite svoj nivo nepodnoenja laktoze uzdravanjem od svih mlenih proizvoda tokom dve nedelje. Ako vai simptomi nestanu i ponovo se pojave kada opet probate mleko, verovatno ne podnosite laktozu. Cak i ako je tako, verovatno ete moi jesti ili piti male koliine hrane koja sadri laktozu bez ikakvih posledica. (Vidi Leenje ko d ku e , desno.)
LEENJE KOD K U E
Ako je vae nepodnoenje laktoze izrazito, paljivo itajte etikete: izbegavajte sve proizvode koji sadre laktozu, posebno mleko (ukljuujui i nemasno mleko), meki sir i sladoled. Umesto toga potraite sireve sasmanjenom koliinom laktoze. Kisela pavlaka uopte ima malo laktoze. Jogurt sa ivim i aktivnim kulturama dobar je izvor kalcijuma i belanevina za one koji ne podnose laktozu. Bakterije koje se nalaze u aktivnim kulturama pomau pri varenju laktoze u jogurtu. Pokuajte polako da poveavate koliinu laktoze koju jedete; simptomi moda ponu da nestaju. Ili pokuajte da pojedete malo jogurta pre uzimanja mleka ili sladoleda. Za veinu Ijudi nepodnoenje nije isto to i alergija. Cak i osoba koja ne podnosi mleko moe da podnese olju mleka, posebno kad je uzima zajedno s hranom koja sadri dosta masti i usporava varenje. Ishranu s malo laktoze mnogoje lake postii nego ishranu bez laktoze, a moda je to dovoljno. Potraite mlene proizvode koji sadre enzim betagalaktozidazu. Takve vrste mleka sasmanjenom laktozom lake je svariti. Moe da se nabavi laktaza koju proizvodi kvasac ili gljivica, pa moe da se doda u mleko ili uzme u obliku kapsule ili pilule pre uzimanja mlenih proizvoda. Proteinski napici od soje delotvorne su zamene za mleko za decu koja ne podnose laktozu, asojini proizvodi (ukljuujui mleko, jogurt, sir i sladoled) mogu da budu zamena za mlene proizvode i u ishrani odraslih. Acidofilno mleko, koje sadri bakteriju koja se nalazi u jogurtu (Lactobacilus acidophilu) pomae u razgradnji laktoze i uopte je korisno za varenje. Ako treba da se odreknete mlenih proizvoda, pobrinite se da uzimate dovoljno kalcijuma iz ostalih izvora, kao to su zeleno lisnato povre, ribe iz konzerve, tofu, pasulj, kajsije i semenke susama.
LEEN JE
Ne postoji leenje uzroka koji su u osnovi mehanizma nepodnoenja laktoze. Kod primarnog nepodnoenja laktoze preporuuje se pristup u kojem se iz ishrane uklanja hrana kojasadri laktozu. Ipak, esto se male koliine laktoze - ili sami simptomi - mogu podneti. Druga mogunost je upotreba mlenih proizvoda sa smanjenom koliinom laktoze ili uzimanje tableta laktaze kod korienja svih mlenih proizvoda. Kod sekundarnog nepodnoenja laktoze odrasli Ijudi trebalo bi da se uzdravaju od konzumiranja mlenih proizvoda, a deci bi trebalo da se daju proizvodi na bazi soje, sve dok bolest koja je uzrok ili ova pojava ne prou.
L A R IN G I T IS
SIMPTOMI
prom uklost i gubitak glasa bol prilikom govora golicanje i osetljivost u grlu stalna potreba za proiavanjem grla gubitak glasa zajedno s gripom , prehladom ili z a p a lje n je m p lu a
poviena tem peratura (povrem eno)
ko ostanete bez glasa ili zvukovi koji vam izlaze iz usta postanu nekoliko tonova vii - ili nii nego to je uobiajeno, moda imate laringitis ili zapaljenje grla. Tanije, ovaj poremeaj je zapaljenje sluznice grla ili dela vaeg dunika u kojem su glasne ice. Glasne ice se otvaraju i zatvaraju tokom normalnog govora (desno). Ako su glasne ice nateene, zvukovi koje proizvodite postaju iskrivljeni. Biete promukli ili ete potpuno ostati bez glasa.

ako prom uklost i neugodnost traju due od nedelju dana; to m oe da bude znak bakterijskog zapaljenja ili ozbiljnijeg porem eaja. ako dobijete zapaljenje grla posle izloenosti o trovim a iz okoline, kao to su otrovne pare ili otrovni m irisi; takva izloenost mogla je da izazove vee oteenje od same upale vaih glasnih ica. ako se zapaljenje grla javlja uz alkohol ili kao rezultat zloupotrebe alkohola (vidi A lk o h o liz a m ) ili hroninog b r o n h itis a , koji zahtevaju lekarsku pom o. ako deja prom uklost preraste u otar kaalj nalik na lave, koji m oe da dovede do jako oteanog disanja ili ponekad d ift e r ije .
Sve to ini glasne ice nateenim izaziva upalu grla. Najvaniji krivacsu virusi, iako su katkad za to odgovorne i bakterije. Alergije i izloenost odreenim jakim hemikalijama ili otrovima mogu takoe da dovedu do oticanja glasnih ica. Preterana upotreba je sledei esti uzrok, koji se javlja kod mnogih rok zvezda i preterano uzbuenih fudbalskih navijaa. U retkim sluajevima upala grla se javlja kao posledica izrataja ili tumora (vorova ili voria) koji se razvijaju na glasnim icama ili oko njih.
LEEN JE
Virusno zapaljenje grla obino prolazi sama od sebe za nekoliko dana bez ikakvog leenja. Zbog toga je trajni laringitis znak upozorenja da je neto drugo, a ne samo neugodan virus, uzrok promuklosti i grebanja u grlu. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Ako je dijagnoza virusno zapaljenje grla, moete da ublaite simptome sve dok se vae telo samo ne rei virusa. Ipak, ako lekar utvrdi da se radi o bakterijskoj upali, najverovatnije e vam dati antibiotike. Uzmite ceo tretman - obino 7 do 10 dana - ak i ako odmah ponete da se oseate bolje. Prerano prekidanje leenja moe da dovede do kasnije upale. Kod veine alergija lekari obino prepisuju antihistaminike, koji smanjuju oticanje i zapaljenje. Za jaku alergijsku reakciju, tokom koje je oteano disanje, lekar e vam prepisati sistemske stereoidne lekove. Ako je zapaljenje grla izazvano jednostavno preteranom upotrebom, nisu potrebni nikakvi lekovi; u tom sluaju je najbolje reenje odmoriti glas.
HOM EO PATIJA G R K L JA N I G U B IT A K G L A S A
Ako je zapaljenje grla posledica preterane upotrebe ili traume glasnih ica, koristite Arnicu (6x ili 12x) svaki dan; ako ne primetite poboljanje posle etiri do pet dana, probajte sledei preparat. Za laringitis koji je praen suvoom grla i oseajem zaepljenosti u grkljanu, koristite Spongia tosta (12x) etiri puta na dan. Za laringitis praen suvim, bolnim kaljem koji se pojavljuje posle iznenadne izloenosti hladnom vremenu ili s prvim znakovima prehlade, koristite Aconite (6x ili 12x) svaka dva sata. Ako ovi lekovi ne pomognu, posavetujte se s lekarom.
ISHRAN A
Glasne ice su dve zategnute niti koje se proteu preko grkljana - komore nalik na kutiju u gornjem delu dunika. Vazduh koji prolazi kroz te niti izaziva vibracije koje proizvode zvukove, koji se zatim oblikuju i menjaju u govor pomou jezika, zuba i usana. Kad su glasne ice upaljene zbog laringitisa ili zapaljenja grla, glas obino postaje promukao ili priguen.
Uzimanje mnogo tenosti, veih koliina sveeg voa i povra i smanjivanje potronje rafinisanih ugljenih hidrata moe da ubrza va oporavak od zapaljenja grla. Da biste ojaali imunoloki sistem, dodajte svojoj ishrani vitamin C, od 20 000 do 80 000 MJ beta karotina (vitaminaA) na dan i beli luk. L E E N JE KOD K U E Potpuno odmorite svoje telo i glas. Ako morate da govorite, apuite; nemojte se uopte sluiti glasnim icama. Pijte puno tenosti, kao to su voda ili aj pomeani s malo meda ili limuna. Udiite paru iz lonca kljuale vode. Stavljajte tople obloge oko vrata.
A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Da biste leili zapaljenje grla, alternativni praktiari esto prepisuju metode koje ublaavaju zapaljenje grla i jaaju imunoloki sistem ili podstiu mirovanje.
AKUPUNKTURA
Novije ispitivanje tradicionalnih kineskih lekova potvrdilo je korisna dejstva akupunkture kod bolesnika sa zapaljenjem grla ili krajnika. Savetujte se sa strunjakom za akupunkturu o odgovarajuem leenju.
PREVENCIJA
Najbolji nain prevencije zapaljenja grla jeste izbegavanje prenaprezanja glasa i dovoljno odmaranje posle preterane upotrebe. Ako ste skloni zapaljenjima grla, pokuajte da izbegavate dim cigareta i druge otrovne materije iz okoline. Ako mislite da je vae zapaljenje grla posledica alergijske reakcije na odreene vrste hrane, proverite to uklanjanjem sumnjivih vrsta iz svoje ishrane, a zatim ponovo uvodite jednu po jednu posmatrajui dejstvo (vidi Alergije).
Da biste povratili glas, pokuajte da ispirate grlo ajem od lekovite kadulje (Salvia officinalis var. rubia), najkvirca (Myrica spp.) ili kore beloga hrasta (Quercus aIba). Tinktura od ehinacee (Echinacea spp.) svakog sata tokom dva dana pomae u jaanju imunolokog sistema. Pomeajte 10 kapi tinkture u ai vode i popijte.
L E
B O
L O
V I
itajte ovu kolonu kako biste nali svoje simptome. Zatim iitajte vodoravno.
S IM P T O M I
bolovi posle prenaprezanja Ili povrede; bol i osetljivost koji se javljaju tokom noi; bolovi koji se ire prem a zadnjici ili butinama bolovi, ukoenost i osetljivost u leima, zadnjici ili butinama; oteano kretanje ili savijanje lea iznenadna pojava bolova; razdirui bolovi u jednoj nozi posle dizanja tekih predm eta, napornog vebanja, iskretanja, kijanja ili kaljanja; bolovi se pojaavaju savijanjem napred u struku; leanjem se ublaavaju hronini bolovi u krstim a koji se javljaju i nestaju m esecim a ili godinama O dstupanje kim e od fiziolokog poloaja Istegnue lenih miia
O steo a rtritis kim e, poznat pod im enom spondiloza
Iskliznue diska
otar bol na tano odreenom mestu du kim e
O steoporoza
bolovi u krstim a kod ene koja je prela etvrti m esec trudnoe
Tegoba u tru d n o i
bolovi u krstim a; tem peratura 38 C ili vie; bolno m okrenje; m unina ili povraanje
Bu bren a infekcija
hronini bolovi i ukoenost koja se ini gorom ujutro; osoba koja pati od takvih bolova je izmeu 20 i 40 godina bolovi u leima, zadnjici, butinama i/ili listovim a pri hodanju ili penjanju stepenicam a; bolovi se ublaavaju pri m irnom stajanju ili sedenju bolovi u leima, naroito nou, koji se ne ublaavaju leanjem
A nkilozni spondilitis
Spinalna stenoza
Mogu tu m or
420
T A DA U R A D IT E
/idi lea - tegobe i Uganua i istegnua. 'liru jte nekoliko dana; ako je neophodno uzm ite redstvo protiv bolova. /idi Artritis. U zm ite sredstvo p rotiv upale radi iblaavanja bolova. M irovanje, zagrevanje, telesne 'ebe i fizikalna terapija mogu da pomognu. Tidi lea - tegobe ili Diskovi - tegobe. .eenje m oe da ukljuuje sredstva protiv >olova, m irovanje u krevetu , fizikalnu terapiju noenje kragne. Fizikalna terapija m oe da ukljuuje prim enu grejanja i hlaenja, nenu masau i vebe kako bi se spreili dalji problem i. O vo stanje m oe da bude posledica naprezanja, povrede ili starenja.
Problem i s diskom mogu da dovedu do drugih problem a, kao to je iijas ili inkontinencija creva ili beike. H iro p raktika i akupunktura mogu da budu od pom oi. A ko deo diska pritiska ivac, m oda je potreban i hirurki zahvat.
Vidi Lea - tegobe.
U z ro k m oe da bude slab miini tonus trbuha ili lea, gojaznost ili o steoartritis.
H orm onsko dopunsko leenje m oe da se ^reporui enam a u postm enopauzi da bi ;e spreio dalji gubitak kotane mase.
O vo je stanje najee kod ena starijih od 60 godina i osoba prikovanih za kre ve t ili invalidska kolica. Pacijenti se podstiu da ne pue i ne piju alkohol, da jedu manje belanevina i masti ivotinjskog porekla, da uzimaju dovoljno kalcijuma, i da rade vebe optereenja. A kup resura, masaa ili h iropraktika mogu da pomognu.
vloe da bude korisno da nauite kako treba da diete predm ete i da nosite ortopedske cipele, Dopravite dranje i spavate na tvrdom m adracu.
Odmah se obratite lekaru. Bubrena infekcija

zahteva trenutno leenje antibioticima.
Svakako uzim ajte antibiotike do kraja perioda koji vam je odredio lekar.
Uobiajeno leenje obuhvata protivupalne lekove, fizikalnu terapiju, masau i propisane vebe.
Leenje je bitno da bi se spreilo napredovanje spajanja zglobova i koenja kim e.
O b ratite se svom lekaru. M oe da vam pomogne i ako sm ravite i izvodite vebe za jaanje trbunih m iia. U nekim sluajevim a bie potrebna operacija.
Bolovi su posledica suenja spinalnog kanala u taki gde prolazi nerv. M oe da pomogne prom ena dranja.
Obratite se lekaru bez odlaganja. M edicinska

procena neophodna je radi dijagnoze i leenja.
Tum or m oe da bude dobroudan ili zloudan. Do vrem en a kad pone da izaziva bolove, verovatno e ve prilino izrasti. Rak kim e verovatniji je kod osobe koja ve ima rak negde drugde.
LEA - TEGOBE
SIMPTOMI
uporni bolovi ili ukoenost u bilo kom delu kim e, od baze vrata do kukova otar, lokalizovan bol u vratu, gornjem delu lea ili krstim a, naroito posle podizanja tekih predm eta ili uestvovanja u nekoj drugoj napornoj aktivnosti hronian bol u srednjem delu lea ili krstim a, naroito posle dueg sedenja ili stajanja

ako oseate obam rlost, trn ce ili gubitak kontrole u rukam a ili nogama; moda ste otetili kim enu m odinu. ako se bolovi iz lea ire nadole du zadnje strane nogu; m oda patite od
iijasa.
ako se bolovi pojaavaju kad kaljete ili se u struku savijate napred; to m oe da bude pokazatelj iskliznua diska ( vidi Diskovi - tegobe). ako su bolovi praeni povienom tem peraturo m ; m oda im ate bakterijsku infekciju. ako oseate tup bol u jednom delu kim e kada leete ili ustajete iz kreveta, naroito ako ste stariji od 50 godina; m oda patite od o steoartritisa ( vidi Artritis).
egobe s leima meu najeim su telesnim tegobama kod odraslih osoba. Neodreeni bolovi u leima predstavljaju glavni uzrok izgubljenog radnog vremena, a da ne govorimo o vremenu i novcu koji se troi u potrazi za lekom. A sve to zbog jedne osobine koja nas ini razliitim od drugih ivotinja naeg uspravnog dranja. Stub kime je izvanredan mehanizam, koji osigurava stabilnost potrebnu da bismo uspravno stajali i rastegljivost potrebnu za aktivno kretanje. Kima je zapravo vertikalan niz 24 pojedinane kosti koje se zovu prljenovi. Zdrava kima ima oblik slova S kad se posmatra bono i savija natrag kod ramena, a prema unutranjoj strani kod vrata i krsta. Osim to je glavni deo strukture organizma, u njoj je smetena i kimena modina - vrlo sloena senzorska mrea koja se protee prljenovima da bi prenosila oseaj i kontrolisala kretnje celogtela. Glavni razlog zbog kojeg Ijudi danas pate od tegoba s leima jeste taj to sve vie prkosimo naem evolucionom nasleu i postajemo stvorenja koja sede. Uspravan poloaj namenjen je hodanju i vei deo Ijudske istorije Ijudi su to i radili. Tek u prolom veku, s pojavom motornih vozila, veina Ijudi se premeta s mesta na mesto sedei. Na uglavnom isti nain menjaju se i nae radne navike. Veina naih predaka radila je stojei - lovei, sakupljajui, radei u polju ili za radnim stolom. Danas veiiki broj Ijudi provodi vei deo svog radnog dana sedei za pisaim stolom, na radnim mestima ili u automobilima i kamionima. Ove novije ali znaajne promene u Ijudskom ponaanju izvrile su veliki - i uglavnom negativan - uticaj na Ijudsku fiziologiju. Ljudi koji mnogo hodaju ili obavljaju fiziki posao razviju dobar miini tonus u leima i nogama. Ljudi koji vei deo dana sede, izgube taj miini tonus i njihova su lea prvo mesto na kojem e se to i videti. Da bi nadoknadili izgubljeno, mnogi od nas okreu se telesnim vebama: na neki instinktivan nain ujemo svoj organizam kako vapi za starim obiajima koji su zahtevali vie aktivnosti. Ako ste zdrava, aktivna odrasla osoba i vae uobiajene aktivnosti dre vas u pokretu, moda vam nee trebati poseban program vebanja; ako na radnom mestu sedite ili niste uklopili nekoliko sati hodanja ili druge telesne aktivnosti u svoj nedeljni raspored, morali biste redovno vebati, s naglaskom na jaanju lenih miia.
422
G D E B O LI Bolovi u leima mogu da imaju mnogo uzroka. Bol izazvan osteoartritisom(I) moe da se javi bilo gde du kime. Vee lene miie moe da zahvati fib zitis ro (2). Bolovi u predelu slabina s bilo koje strane kime mogu da ukazuju na
bubrenu in fekciju(3).
Oteenje diskova, zglobova, ligamenata ili miia kime moe da bude uzrok bolova u krstim (4). a Pad ili neka druga povreda mogu izazvati bolove u trtinoj ko (5). Bol koji se sti iri od zadnjice prema zadnjoj ili spoljnoj strani noge moe da bude iijas (6).
Ako istegnue miia dolazi od podizanja tekih predmeta ili neeg bezazlenog (kao to je kijanje) svejedno je onome koji pati od bolova - jer oni mogu da budu muni. Trudnoaesto donosi bolove u leimajerfetus u razvoju, hormonske promene i pratee dobijanje na teini predstavljaju nove vrste optereenja za kimu i noge trudnice. Povrede u kontaktnim sportovima, nesreama i padovima mogu da izazovu sve vrste tegoba, od blaih istegnua miia do teih oteenja kimenog stuba ili same kimene modine. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Ako niste u potpunosti imobilisani posle povrede kime, lekar e proveriti va raspon kretanja i funkcije nerava, pa e palpacijom odrediti tano mesto na kojem oseate nelagodnost. Analiza krvi i mokrae pruie potrebne dokaze da bolovi nisu posledica infekcije ili nekog drugog organskog problema. Rendgen je koristan u preciznom ukazivanju na slomljene kosti i druge mane skeleta, a moe da pomogne i u otkrivanju problema u vezivnom tkivu. Za analizu oteenja mekogtkiva moda e biti neophodni pregledi kompjutorizovanom tomografijom CT ili snimanje magnetnom rezonancom MRI. U odreivanju moguih abnormalnosti koje deluju na nervne i miine nadraaje moe da se koristi elektromiografija (EMG).
UZROCI
Tegobe s leima nalaze se visoko na popisu tegoba za koje smo sami krivi. Veina naih nevolja s leima javlja se zbog loih navika, obino steenih kroz dug vremenski period: loeg dranja, prenaprezanja u radu i igri, nepravilnogsedenjazastolom ili volanom, nemarnogguranja, povlaenja i podizanja predmeta. Katkad su posledice trenutne, ali u nekim sluajevima tegobe s leima razvijaju se vremenom. Najea vrsta bolova u leima dolazi od istezanja miinih tetiva koje okruuju kimu. lako do takvih istegnua moe da doe na bilo kom delu du kime, najee se javljaju u krivini krsta; sledee najee mestojeste u bazi vrata. Ali katkad do bolova u leima dolazi bez ikakvog oiglednog razloga. Neodreeni bolovi u leima mogu da se razviju zbog oslabljenih miia koji ne mogu da izdre svakodnevno hodanje, savijanje i istezanje. U drugim sluajevima, nelagodnost izgleda dolazi - ili se pogorava - optom napetou, nedostatkom sna ili stresom, vrlo slino kao kod glavobolje izazvane napetou. Tegoba zvana fibrozitis izaziva hronine bolove u leima zbog lokalizovane napetosti miia, koja moe da bude psihosomatskog porekla.
LEEN JE
Budui dategobe s leima proizlaze iz celogniza uzroka, od kojih neki moda nee biti sasvim vidljivi, konvencionalna medicina i alternativni naini leenja dele zajednika obeleja ublaavanja bolova, mirovanja i odgovarajueg ponovnog uspostavljanja kretanja. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Temeljno leenje radi ublaavanja bolova u leima zbog naprezanja ili manje povrede sastoji se u tome da mirujete u krevetu, stavite led i uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili neki drugi nesteroidni p ro tivu p a ln ilek radi smanjivanja bolova i upale. Poto se upala smiri, grejanjem se mogu umiriti i oporaviti miii i vezivno tkivo.
LEA - TEGOBE
NASTAVAK
Kad vas bolovi u leima zaista uine nepokretnim, lekar e vam verovatno propisati odgovarajue sredstvo protiv bolova koje moete da dobijete i bez lekarskog recepta, a mogue i sredstvo za oputanje miia (relaksans). Neka sredstva za oputanje miia kao to je metokarbamol ili ciklobenzaprin mogu da izazovu muninu, gubitak orijentacije i pospanost kao propratne efekte, ali upotrebu takvih lekova preporuljivo je ograniiti na samo nekoliko dana. Da bi se ublaila upala i zaustavio bol kod pacijenta u teim sluajevima, terapija moe da ukljuuje i injekciju lokalnog anestetika kao to je lidokain u kombinaciji s kortikosteroidom u tkivo oko zahvaenog predela ili na ciljna mesta drugde na telu. Za ublaavanje hroninih bolova u leima, katkad se propisuju niske doze antidepresiva. Dugotrajno mirovanje u krevetu ne smatra se vie neophodnim u veini sluajeva bolova u leima. Stavie, nedostatak aktivnosti moe zapravo samo da doprinese ponavljanju tegoba. U veini sluajeva, od vas e se oekivati da ponete uobiajenu, nenapornu aktivnost u roku 24 do 72 sata, nakon ega bi trebalo da ponete s kontrolisanim vebanjem ili fizikalnom terapijom. U tretmanima fizikalne terapije mogu da se koriste masaa, ultrazvuk, hidroterapija, kontrolisana primena grejanja i programi vebanja prilagoeni tano odreenoj osobi da bi se pacijentu pomoglo da se ponovo u potpunosti slui kimom. Osim toga, neki lekari - naroito specijalisti sportske medicine-zagovaraju upotrebu transkutane elektrine stimulacije ivaca TENS-a. Elektrode privrene na telu prenose slabu elektrinu struju pomou koje se ublaavaju bolovi. Posle odgovarajue obuke, pacijenti mogu TENS da primenjuju samostalno da bi ubrzali oporavak istegnutih ili umereno povreenih lea. Operacija kod neodreenih bolova u leima je poslednje reenje kojem se pribegava. U sluajevima upornih bolova zbog krajnjih oteenja nerava, rizotomija - hirurko presecanje nerva - moe da bude neophodna da bi se prekinuo prenos bola u mozak. Rizotomijom mogu da se isprave simptomi prouzrokovani trenjem povrina u zglobovima kime, ali nije primenjiva kod drugih problema, kao to je iskliznue diska.
A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja mogu da se usmere prema ublaavanju trenutne nelagodnosti izazvane tegobom s leima kao i na postizanje kondicije i jaanje organizma da bi se spreilo ponavljanje istih.
AKUPRESURA
Da bi se ublaili bolovi u krstima, 60 sekundi pritiskajte palcem s obe strane kime odmah iznad vrha karline kosti, a zatim masirajte na tom mestu, kao i oko zglobova kuka i kolena.
AKUPUNKTURA
Neke osobe koje imaju tegobe s leima hvale akupunkturu zbog ublaavanja bola. Veruje se da u rukama strune i osposobljene osobe koja se bavi akupunkturom leenje iglama ne samo da ublaava trenutan ili hronian bol u leima, ve preusmerava proticanje energije i ravnoteu po celom telu. Leenje se sastoji u ubadanju iglica u take tano odreenih miia i po uhu da bi se ublailo zaepljenje u energetskim kanalima povezanim s bolovima u leima. Akutni problemi mogu se ublaiti u 1 do 4 tretmana, dok problemi s hroninim bolovima obino zahtevaju 12 ili vie tretmana.
RAD NA T E L U
Pomou masae miia du obe strane kime ublaava se napetost i vraa pokretljivost. Da bi se izbeglo mogue oteenje kimene modine, osposobljeni fizioterapeut ili maser paljivo postupa da ne bi izvrio direktni pritisak nasame prljenove. Aleksandrova (Alexanderova) tehnika i Feldenkrajsova (Feldenkraisova) metoda korisne su radi korektivnog pozicioniranja celog tela, ne samo da bi ispravile dranje ve i da bi ublaile hroninu napetost i stres.
Ublaavanje problema s leima je upravo ono radi ega se hiropraktiari najvie trae: procenjuje se da vie Ijudi odlazi hiropraktiarima zbog problema s leima nego zbog svih drugih tegoba zajedno. Hiropraktiku manipulaciju - nametanje kime - priznalo je Ameriko ministarstvo za zdravstvenu politiku i istraivanja kao delotvoran nain leenja akutnih bolova u krstima.
424
__________ I _I _
Tradicionalna hiropraktika teorija oslanja se na lanipulaciju kime da bi se ispravile subluksacije ili irljenovi koji odstupaju od ravni kime i koji mogu la budu uzrok problema na bilo kom mestu du kine. Pomaganjem da se ponovo uspostavi kretanje u irljenovima koji slabo funkcioniu, hiropraktika arapija smanjuje pratei bol i grenje miia. Hiropraktiari koji se slue meovitim terapijama nogu da se oslone na rendgensko snimanje i druge onvencionalne dijagnostike metode u leenju bojva u leima, kombinujui manipulaciju kime s lasaom miia, ultrazvunom stimulacijom duboog tkiva, preporukama u pogledu ishrane i vebaijem. Budui da su Ijudi na oprezu da ne bi postali avisni od sredstava protiv bolova i sredstava za oputanje miia kod hroninih problema s leima, molerno hiropraktiko leenje nudi izbor ublaavanja iolova bez lekova.
O STEO PATIJA
Osteopatsko leenje verovatno e kombinovati terapiju lekovima i manipulaciju ili istezanje kime, iza ega e slediti fizikalna terapija i vebanje. Sve vie lekara i fizioterapeuta slui se tehnikama manipulacije kime u sklopu leenja bolova u leima. Amerika vlada priznala je manipulaciju kime koju sprovode osteopate i hiropraktiari kao vrlo delotvornu pri leenju mnogih tegoba s leima.
PREVEN CIJA
Najvanija preventivna mera za bolove u krstimaje usvajanje i zadravanje pravilnogdranja pri stajanju i sedenju. Kao prvo, analizirajte svoje dranje tako da stanete petama prislonjenim uzazid. Vai listovi, zadnjica, ramena i zadnji deo glave morali bi da dodiruju zid, a vi biste morali biti u stanju da provuete ruku iza krsta. Zatim zakoraite napred i stanite kao obino: ako vam se dranje promeni, smesta ga ispravite. Ako na poslu stojite tokom duih vremenskih perioda, nosite ravne cipele koje dobro podupiru luk stopala i nabavite kutiju ili stepenicu visoku oko 15 cm na kojoj ete s vremena na vreme odmarati jedno stopalo. Vasedei stavm odajejovaniji. Dobrastolica udobno dri vae kukove, ali ne dodiruje vam zadnju stranu kolena. Naslon vae stolice trebalo bi da bude nameten pod uglom od oko 10 stepeni i trebalo bi da vam udobno pridrava krsta; ako je neophodno, upotrebljavajte jastui u obliku klina ili podmeta, odnosno jastui za podupiranje krsta. Stopala bi morala da vam budu ispruena na podu. Podlaktice bi trebalo da se nalaze na stolu ili radnoj povrini pod gotovo pravim uglom u laktovima. Kad morate dapodiete teke predmete, ne savijajte se u struku. Cunite drei lea uspravno dok hvatate predmet i tako uspravni ustanite. Neka vam noge podiu teret, a ne lea. Kajievi za lea koji se dobijaju bez lekarskog recepta takoe mogu da budu oslonac i da spree istezanje lea; glavna im je prednost da vam ne doputaju da se savijate u struku. Upotrebljavajte ih tek povremeno: dugorona upotreba moe da vas uini zavisnim od njih i konano moe da dovede do slabljenja - a ne jaanja lenih miia.
-EEN JE .EK O V ITIM B I L J E M
'.a opte smirivanje bolova, pijte aj od bele vrbe Salix alba) ili obine vrbene (Verbena officinalis). Za ipalu, probajte ajeve od lobelije (Lobelia inflata), \ajduke trave (Achillea millefolium), bekovine (Viiurnum opulus) ili bele vrbe. Valerijana (Valeriana ifficinalis), koju moete da kupite kao tinkturu i u apsulama, naroito se preporuuje kao sredstvo za iputanje miia i smirenje.
HOM E O P A T I J A
/teu lekove koji mogu da se nabave bez lekarskog ecepta i za koje se govori da pomau kod neodrelenih problema s leima ubrajaju seArnica za bolne i nagnjeene miie, Bryonia i Rhus toxicodendron a otre bolove koji se pogoravaju kad se kreete i 4ux vomica za uporne bolove u leima.
SIH O SO M ATSKO -E EN JE
âe se da biofidbek, leenje koje se slui pomno iraenim slabim elektrinim impulsima, pomae isobama koje pate od bolova u leima. Posebna iprema prevodi napetost miia u ujne signale. Paijenti naue da usporavaju signale i oputaju miie. retmani vizuelizacije mogu da imaju sline rezultae bez upotrebe elektronske opreme.
LEUKOZA
SIMPTOMI
Mnoge v rste leukoze ne stvaraju oigledne sim ptom e u ranim stadijum im a. Povrem eno sim ptom i mogu da ukljuuju neke od sledeih: s la b o k r v n o s t ili anem ija i s njom povezani sim ptom i, kao to su slabost, bledilo i opti oseaj bolesti sklonost lakom dobijanju m odrica ili krvarenju, ukljuujui krvarenje iz desni ili nosa, ili k rv u stolici ili m okrai sum nja na upale kao to su b o l u g r lu ili bronhijalno z a p a lje n je p lu a , koje mogu da budu praene glavoboljom , malo povienom tem peraturo m , ranicam a u ustim a ili osipom na koi nateeni limfni voro vi, po pravilu na vratu, pazuhu ili preponam a gubitak apetita i telesne teine nelagodnost ispod rebara s leve strane (izazvana oticanjem slezine) Kod uznapredovalih stadijum a, simptom i mogu da ukljuuju iznenadne visoke tem p erature, sm etenost, epileptine napade, nem ogunost govora ili pokretanja udova i porem eeno stanje svesti.
ako osetite bilo koji od gore opisanih sim ptom a i ne m oete odmah da objasnite njihovu pojavu. Potrebna je analiza broja vaih krvnih elija. ako im ate neobjanjivo krvarenje, visoku tem peraturu ili greve. M oda e vam biti potrebno hitno leenje akutne leukoze. ako je leukoza u m irovanju i prim etite znakove ponovnog pojavljivanja, kao to su upala ili blago krvarenje. Potreban vam je kontrolni pregled.
eukoza je rak krvi. Za razliku od ostalih vrsta raka, leukoza ne stvara tumore, ve za posledicu ima bujnu proizvodnju kanceroznih belih krvnih zrnaca. Leukoza - re potie od grkih rei za belo" i ,,krv" - esto se smatra dejom boleu, iako zapravo vie napada odrasle. Cea je kod mukaraca nego kod ena, vie se javlja kod belaca nego kod crnaca; gotovo 30 000 sluajeva dijagnostikuje se svake godine u SAD. Pojam davanje ivota" koji se esto primenjuje za krv nije preterivanje. Zadrana u svojoj tenoj plazmi, nalazese belazrnca koja se bore protiv bolesti, ploice koje zaustavljaju krvarenje i crvena zrnca koja prenose kiseonik do svih delova tela. Svakog dana proizvodi se stotine milijardi novih krvnih elija u kotanoj sri - veina njih su crvena zrnca. Kod obolelih od leukoze organizam poinje da proizvodi vie belih krvnih zrnaca nego to je to potrebno. Mnogo tih suvinih belih krvnih zrnaca ne sazreva normalno; ive mnogo due od svog prirodnogivotnog ciklusa. Uprkos velikom broju, ove elije zahvaene leukozom nisu sposobne da se bore protiv upale na nain na koji se bore zdrava bela krvna zrnca. Kako se sakupljaju, meaju se s vitalnim funkcijama organa, ukljuujui i proizvodnju zdravih krvnih elija. Katkad organizam nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca za snabdevanje kiseonikom, dovoljno trombocita da osigura odgovarajue zgruavanje krvi ili dovoljno normalnih belih zrnacaza borbu protiv upala, to ini Ijude s leukozom malokrvnim, sklonim modricama, krvarenju i upalama. Sluajevi leukoze svrstavaju se u akutne i hronine. Celije raka kod akutne leukoze poinju da se umnoavaju pre nego to sazru. Hronini oblici leukoze napreduju sporije, pa se elije raka razvijaju do pune zrelosti. Leukoze se dalje razlikuju s obzirom na vrste belih zrnaca koje su ukljuene. Pod mikroskopom lako mogu da se razlikuju dva osnovna tipa belih elija: mijeloidne elije sadre sitne komadie ili grudvice; limfoidne elije ih ne sadre. Akutna limfocitna ili limfoblastna leukoza (ALL), katkad zvana i deja leukoza, najea je vrsta raka kod dece, dok je akutna mijelogena leukoza (AML) najei oblik leukoze kod odraslih. Bez leenja, akutne leukoze su obino smrtonosne za nekoliko meseci. Delotvornost leenja razlikuje se zavisno od vrste i stadijuma bolesti, ali to je bolesnik mlai,
426
veaje verovatnoa remisije. Kod leukoze mirovanje bolesti znai da nema vie kancerogenih elija i da kotana sr deluje normalno. Odrasli bolesnici koji se lee od ALL-a imaju 80 do 90 posto anse postizanja remisije; oko 40 posto onih koji to postignu ive barem pet godina i imaju verovatnou potpunog izleenja. Bolesnici koji se lee od AML-a imaju 60 do 70 posto verovatnoe mirovanja bolesti; oko 20 posto njih preivi barem tri godine, s mogunou potpunog izleenja. Hronini oblici leukoze najee pogaaju Ijude srednjih godina. Hronina limfocitna leukoza (HLL) je najdobroudnija vrsta koja sporo napreduje. Moe da se delotvorno dri pod kontrolom pomou lekova i ne mora da zahteva leenje u svojim ranijim stadijumima. Hronina mijelogena leukoza (HML) je agresivnija. Budui da je teko spreiti ovu bolest od pogoranja do akutne faze ak i leenjem, proseno vreme preivljavanja je oko etiri godine. Svaka od ove etiri glavne vrste leukoze moe da se podeli u podvrste. Ostali, retki oblici ove bolesti ukljuuju leukozu retikularnih elija, prolimfocitnu, megakariocitnu, bazofilnu i eozinofilnu leukozu.
UZROCI
Niko ne zna ta tano izaziva leukozu, ali izgleda da su neki Ijudi genetski predodreeni za ovu bolest. Hromozomski poremeaji povezani su s leukozom, ali i s predleukoznom boleu koja se zove mijelodisplazija. Devet od deset Ijudi s HML-om, na primer, imaju oteen hromozom, zvan filadelfijski hromozom, u svojim krvnim elijama. Ovaj hromozom je steen poremeaj; on se ne nasleuje niti prenosi na decu. Hromozomski poremeaji povezani s uroenim poremeajima kao to je Daunov (Dovvnov) sindrom u vrstoj su vezi sa odreenim tipovima leukoze, i barem jedan virus iz iste porodice kao to je virus humane imunodeficijencije (HIV) povezan je s retkim oblikom ove bolesti. Faktori okoline utiu na opasnost od razvijanja leukoze. Puai su skloniji nekim vrstama leukoze od nepuaa. Istraivanja ukazuju na to da dua izloenost zraenju, razliitim hemikalijama kod kue i u radnoj sredini i eiektromagnetska polja niske frekvencije mogu da budu povezani s leukozom - ali za to ne postoji konaan dokaz. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Budui da mnoge vrste leukoze u poetku ne pokazuju oigledne simptome, bolest moe da se dijagnostikuje sluajno tokom pregleda ili putem rutinskih analiza krvi. Ako bolesnik ima poveane limfne vorove, nateene desni, poveanu jetru ili slezinu, esto dobija modrice ili sitni takasti osip, lekar bi trebalo da posumnja na leukozu. Analiza krvi koja pokazuje neprirodan broj belih zrnaca obino je dovoljna za poetnu dijagnozu. Da bi se potvrdila dijagnoza i utvrdila specifina vrsta, bolesnik bi trebalo da ide na biopsiju kotane sri iz karline kosti i analizu elija raka. U sluaju HML-a, analizom DNK proverie se filadelfijski hromozom. RAK KOD D EC E Imati leukozu ili bilo koju vrstu raka-strano je, bez obzira na to da li se radi o odrasloj osobi ili detetu. Ali rak neznai obavezno smrtnu presudu i svi oboleli od raka zasluuju da u potpunosti i ispunjeno ive svoj ivot. Ako vae dete dobije rak, najbolje je da ga prvenstveno gledate kao svoje dete, a tek zatim kao bolesnika koji boluje od raka.
B R O J K R V N IH E L IJA
NORM ALAN PATO LO KI
LT R O M B O C IT I - BELA ZRNCA C R V EN A ZRNCA
BELA ZRNCA
i C R V E N A Z R N C A
Zdrava krv (levo gore) sadri uglavnom crvena krvna zrnca i mali procenat belih zrnaca. U krvi bolesnika s hroninom limfocitnom leukozom (desno gore) broj belih zrnaca neprirodno je visok. Te leukozne bele elije ive due od zdravih, tako da se stare elije sakupljaju kako se nove proizvode. Leukozne elije takoe se meaju s proizvodnjom zdravih belih zrnaca koja se bore protiv upala.
LEUKOZA
NASTAVAK
------------------ ------------------
LEEN JE
SuOAVANJE S HEMOTERAPIJOM
B olesnici koji boluju o d raka i prim aju hem oterapiju doivljavaju neugodne p rop ratn e efekte. T o po seb n o vai k o d onih koji pate o d leukoze, budui da je hem oterapija kljuna za njihovo leenje. Na sreu, lekovi mogu u ohrabrujuoj m e ri da ublae p rop ratn e efekte, a to m ogu i razliiti dopunski naini leenja. N ije vano o ko jo j se m etodi radi ako deluje. Akupunktura se ve tradicionalno ko risti u ublaavanju bola i neugodnosti k o d mnogih bolesti, ukljuujui rak. N e k e o d tehnika oputanja - kao to su masaa, joga, kigong (qigong), meditacija ili progresivna miina relaksacija mogu da pom ognu u savladavanju bola i m unine koju e sto oseaju bolesnici p o sle hem oterapije. D rugi nalaze olakanje u hobijima, sluanju m uzike ili jednostavno itanju d o b re knjige. Da bi se munina, koja m oe da se javi u oekivanju hem oterapije, potisnula m nogi Ijudi smatraju korisnim trening biofidbeka, d o k deca esto d o b ro reaguju na razliite vrste odvlaenja panje ili hipnoterapiju.
Dok se prijavljeni broj sluajeva leukoze nije znatnc promenio, od 1950-ih godina mnogo Ijudi preivljavj due uglavnom zahvaljujui napretku u hemioterapiji Deja leukoza (ALL) je primer najveeg uspeha i leenju raka: oko 90 posto dece kod koje se dijagnostikuje ova bolest dostiu stanje mirovanja bolesti, ^ vie od polovine ih se potpuno izlei. Petogodinje stopa preivljavanja kod svih bolesnika od ALL-a naraslaje od 4 posto u ezdesetim godinama na vie oc 50 posto u devedesetim.
Stavovi mogu biti zauujue tetni. Nemojte se pretvarati da bolest ne postoji; to nee prevariti ni vas ni vae dete, i nee vam pomoi da se suoite s pitanjima i oseanjima povezanim s rakom. Pokuajte da ivite sa optimizmom i smislom za humor. Podstiite prijatelje, porodicu i ostale osobe u ivotu vaeg deteta da se ponaaju prirodno i pomozite detetu da ivi obinim ivotom. To znai odgajanje, a da ga ne razmazite i saoseanje bez preteranog zatitnitva ili preterane popustljivosti. Dok se brinete za to dete nemojte dazaboravite na njegovu brau i sestre- njima ste takoe potrebni. Kad vam je teko, setite se da su izgledi da se vae dete oporavi vei od 50 posto.
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Kod akutne leukoze mirovanje bolesti glavni je cilj leenja. Bolesnik tokom nekoliko nedelja prolazi kroz agresivnu hemoterapiju u bolnici, smeten je u sterilnu izolaciju, stalno se isti da bi se smanjila verovatnoa od upale. Budui da bolesnici koji boluju od akutne leukoze imaju izrazito mali broj zdravih krvnih elija, obino im se daju transfuzije krvi i trombociti da bi se ojaale njihove prirodne imunoloke funkcije i da bi se pomoglo u zaustavljanju krvarenja. takoe mogu da dobijaju lekove protiv upale i za smanjenje munine i povraanja koji mogu da se jave kao propratni efekti hemoterapije. Kod obolelih od ALL-a moe da doe do zadovoljavajueg mirovanja bolesti posle nekoliko nedeIja agresivne hemoterapije u bolnici. Da bi se bolest obuzdala, oboleli e nastaviti da prima hemoterapiju i verovatno zraenje tokom mesec dana ili due da bi se uklonili preostali tragovi raka. Kod kue e dobijati terapiju u kojoj se aktivna primena leka naizmenino menja s periodima bez terapije mesecima ili ak godinama. Budui da AML ne reaguje tako dobro na hemoterapiju, izgledi za trajno mirovanje bolesti ili izleenje zavise od presaivanja kotane sri, koja zahteva dobrovoljnog davaoca s odgovarajuim tipom tkiva i genetskim karakteristikama - obino lana porodice. Presaivanje kotanesri imatri stadijuma: pripremu, operaciju i oporavak. Prvo se broj bolesnikovih kanceroznih belih elija stavlja pod kontrolu - obino hemoterapijom ili leukoferezom, mehanikim procesom kojim se kancerozne elije odvajaju od krvi. Tokom operacije kotana sr bolesnika unitava se snanom hemoterapijom da bi se izbeglo odbacivanje nove kotane sri. Bolesnik tada dobija oko
428
jednu kaiicu davaoeve sri. Oporavak je najopasniji stadijum: sve dok elije davaoeve sri ne ponu da proizvode novu krv, bolesnik je praktino bez belih krvnih zrnaca, to ini smrt izazvanu upalom vrlo verovatnom. Jednom kad se davaoeva sr pone umnoavati u dovoljnoj meri - obino u vremenu od dve do est nedelja - dobri su i izgledi za dugotrajnu remisiju i katkad potpuno izleenje. Presaivanje kotane sri jo uvek je vrlo skupo i opasno, ali postoji velika verovatnoa remisije i izleenja kod AML-a i kod ponovljenih sluajeva ALL-a. Budui da HLL uopte ee napada starije Ijude i napreduje sporije, konvencionalno leenje je uglavnom konzervativno. Sve dok nema simptoma, bolest ne zahteva nikakvo leenje. Ako se pojavi oticanje limfnih vorova i ostalih organa, HLL se moe kontrolisati godinama pomou oralne hemoterapije. Mnogi Ijudi s HLL-om imaju normalan ivot i umiru zbog drugih uzroka. Oralna hemoterapija moe delotvorno da kontrolie simptome HML-a nekoliko godina pre nego to bolest postane akutna. Ljudi koji boluju od HML-a mogu daive due ako primaju interferon, belanevinu koja se javlja prirodno i koja moe da zaustavi ili uspori rast kanceroznih elija. Budui da veina sluajeva HML-a napreduje do akutne faze uprkos leenju, neki lekari savetuju presaivanje kotane sri tokom hronine faze. Kao dopunu uobiajenim nainima leenja, neki lekari vre eksperimente s imunolokim oblicima leenja. Nadaju se da e interferon ili drugi, tzv. bioloki modifikatori reakcija unititi leukozne elije ili zameniti njihov normalni oblik i funkciju. Naunici ispituju druge metode unitavanja elija raka bez oteivanja normalnih elija, ukljuujui upotrebu eksperimentalnog leka interleukina i utvrivanje specifinih belanevina iz protivtela koje ciIjaju elije raka tako da se mogu unititi injekcijama radioaktivnih materija. Za vie informacija o hemoterapiji, zraenju i ostalim oblicima leenja, vidi Rak.
DO PUN SKl N A IN I L E E N J A Objektivno gledano, ne postoji prihvatljiva zamena za konvencionalno leenje raka. lako su mnogi alternativni oblici leenja uvedeni u uobiajeno medicinsko leenje, ni za jedan se nije dokazalo da dovodi do izleenja raka. Alternativni oblici leenja mogu da poboljaju kvalitetivota obolelih od raka, ali na njih je najbolje gledati kao na mogue dopune, a ne zamenu za konvencionalno leenje. Najbolji dopunski oblici leenja su oni koji pomau da se kontrolie bol, neugodnost i strah koji se javIjaju uz rak i njegovo leenje. Vebe za ublaavanje stresa - zajedno s odreenim vitaminima, hranljivim materijama i lekovima na bazi bilja koji mogu da poboljaju imunoloku funkciju - mogu da budu delimino od koristi. Za vie informacija o dopunskim nainima leenja proitajte Rak. L E E N JE KOD K U E Da biste smanjili verovatnou munine koja moe da bude posledica hemoterapije, jedite lagane manje obroke tokom dana umesto obilnih obroka. Da biste smanjili verovatnou zapaljenja, izbegavajte Ijude za koje znate da su bolesni; dobro perite ruke pre jela i pre i posle odlaska u klozet, svakodnevno se tuirajte ili kupajte; neno se briite dok se ne osuite, izbegavajte grubo brisanje. Ako se poseete ili ogrebete, primenite antiseptiki postupak. Ako primetite znakove upale - povienu temperaturu, groznicu, bol u grlu, kaalj, nateenu ili pocrvenelu kou - odmah zatraite lekarsku pomo. Bolesnici koji boluju od leukoze, skloni su krvarenju zbog malog broja krvnih ploica, pa ne bi smeli da koriste lekove koji sadre acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin); ona moe da zaustavi zgruavanje.
L I C
B O
L O
V I
S I M P T O M I
B O L E S T / T E G O B A
jak probadajui bol u usni, desnim a, obrazu ili bradi, obino izazvan dodirom , kod osoba starijih od pedeset godina
Neuralgija ivca trigeminusa
tup bol oko oiju i obraza koji se pogorava pri naginjanju napred; mogu gust iscedak iz nosa, privrem en gubitak oseaja mirisa, nazalni govor, glavobolja, malaksalost, zapaljenje grla, poviena tem peratura, zubobolja pulsirajui bol u predelu ela; arterija koja prolazi k ro z slepoonicu m oe da bude nateena i bolna na dodir; mogua blago poviena tem peratura, gubitak vida neprestan pulsirajui bol na jednoj strani lica kad dodirnete zub; ini vam se da je zub klimav; m ogue oticanje vratnih lezda, poviena tem peratura bol ili oseaj pretuenosti na jednoj strani lica; lice, uho ili grlo osuto crvenim plikovima; nesposobnost micanja miia na licu; bockanje, svrab koe; blago poviena tem peratura pulsirajui bol oko jednog oka koji se povue, pa se ponovo pojavi; obino praen nazalnom kongestijom; znojenje; oko suzi i crveni kljocanje oko zgloba vilice i bol pri otvaranju usta; bol u vilici; m ogue este glavobolje i bol koji se iri licem i oko vrata i ram ena
Zapaljenje sinusa
Zapaljnje arterije (tem poralni arteritis, gigantocelularni arteritis)
Zubni apsces
Pojasni herpes (infekcija ivaca herpes

zo sterom )
klaster (clu ster)
glavobolja
Sindrom vilinog zgloba
430
TA DA UR ADITE
Dbratite se lekaru, koji m oe da propie inalgetike kako bi suzbio bol, i m oda niske Joze nekog antikonvulzivnog ili antidepre-
O vo zapaljenje ivca m oe da izazove pritisak krvnog suda na nerv. Dubinska masaa i akupunktura mogu da ublae bol. N ekad je neophodan hirurki zahvat. Alergije i zubni apscesi mogu da vas uine sklonim zapaijenju sinusa. Akupunktura i hom eopatija mogu da pomognu kod akutnog bola ili spree ponovno pojavljivanje bolesti.
iivnog leka kako bi to vie sm anjio bol.
Dbino se lei analgetikom, dekongestivom antibiotikom (ako je u zro k b akterijski); antihistaminicima, im unoterapijom ili inhalacijskim kortikosteroidima (ako je u zro k alergija).
Dbratite se lekaru - m oda e vam propisati kortikosteroide da bi se smanjilo zapaljenje spreio gubitak vida.
Verovatnoa da ete leenjem postii potpuni oporavak iznosi 75 posto.
Ddm se obratite zubaru; leenje ah
je preko
P reko je potrebno hitno leenje zuba kako bi se spreilo oteenje viline kosti zbog irenja
ôtrebno. U zm ite analgetik; ispirajte usta svaki ;at toplom slanom vodom . Vidi Zubobolja.
infekcije.
Dbratite se lekaru radi leenja koje m oe ja ukljuuje propisana sredstva p rotiv bolova, orotivvirusni lek ili retko antibiotik.
Mogu da pomognu velike doze vitamina E (500 MJ, tri puta na dan pod lekarskim nadzorom ). Pojasni herpes posledica je ponovnog pojavljivanja istog virusa koji izaziva ovije boginje.
Dbratite se lekaru ako vam ve nije postavljena iijagnoza. Vidi Clavobolja.
U zro k m oe biti alkohol ili lekovi koji proiruju krvne sudove kao to je nitroglicerin. Mazanjem masti od Ijute kajenske paprike ( Capiscum frutescen s) na unutranji deo nosa mogu se ublaiti bolovi. Leenje m oe da ukljuuje protivupalne lekove, grejanje parom , fizikalnu terapiju i mekanu hranu. A kupunktura, ijacu (shiatsu) i m etode oputanja kao to je biofidbek naroito su delotvorne.
Dbratite se zubaru radi leenja, koje m oe da jkljuu je ispravljanje neravne vilice ili reavanje lekih drugih tegoba sa zubim a.
L I M
F O
SIMPTOMI Hodkinova (H odgkinova) bolest, jedna vrsta limfom a, ne m ora da izazove nikakve sim ptom e, naroito kod mlaih Ijudi. Kad su sim ptom i prisutni, oni mogu da ukljuuju:
bezbolne vorie na vratu, pazuhu ili preponam a izazvane nateenim limfnim vorovim a jak svrab po celom telu povienu tem peraturu, groznicu, nono znojenje, gubitak apetita i telesne teine, stalnu i optu slabost stalno kaljanje, zadihanost i bol u grudim a Sim ptom i
ne-Hodkinovog lim a, fom
osim gore navedenog spiska, ukljuuju: naticanje ili punou u trbuhu zbog poveane slezine poveane limfne vo ro ve u preponam a prom ene u navikam a pranjenja creva ili krvarenje iz zadnjeg creva, ukoliko bolest ukljuuje eludac ili creva zaepljenost nosa, bol u grlu ili tekoe pri gutanju, ukoliko bolest ukljuuje grlo ili sinuse.

ako o tkrijete bilo kakve sim ptom e povezane s lim fom om . N ajverovatniji znaci upozorenja su nateeni limfni vorovi n a v ra tu , u pazuhu ili preponama iako bi trebalo dijagnostikovati svaki sim ptom koji traje vie od dve nedelje.
anke ilice koje prenose bezbojnu tenost, ko^ ju nazivamo limfom, rairene su po celom tek poput mree. U tenosti se nalaze limfociti, bela krvna zrnca ija je svrha borba protiv bolesti i zaraze Ono to povezuje mreu su organi veliine pasulja koji se nazivaju limfni vorovi i koji su koncentrisan u predelu pazuha, vrata, prepona, grudi i trbuha, zadatak im je da filtriraju tenost i ponu odbrambenu reakciju organizma. Limfni sistem - koji obuhvafc slezinu, timus, krajnike i kotanu sr - stalno bran telo od miliona mikroskopskih napadaa. Ipak, u nekim okolnostima limfociti mogu da postanu kancerozni i ponu da se nekontrolisano umnoavaju. esti tipovi limfoma obino poinju kac zloudni tumor na limfnom voru i mogu da se raire na bilo koje mesto na koje putuju zdravi limfociti Ako se ne kontroliu, bolesni limfociti se umnoavaji i ponekad zamenjuju zdrave limfocite, slabei imunoloki sistem. Pojam limfomi odnosi se na raznoliku grupu bolesti od hroninih poremeaja koji se sporo razvijaji do akutnih oboljenja koja brzo napreduju. Hodkinova bolest, nazvana prema engleskom lekaru koj ju je opisao 1832. godine, predstavlja jednu vrstu; sve druge, uprkos svojoj razliitosti, obino se nazivaju ne-Hodkinovi limfomi. Hodkinova bolest razlikuje se od ostalih limfoma po abnormalnim Rid-Sternbergovim (Reed-Sternbergovim) elijama - nazvanim prema patolozima koji su ih prvi otkrili - koje se mogu lako uoiti pod mikroskopom. Hodkinova bolest iri se od jedne grupe limfnih vorova do sledee i predvidivo reaguje na leenje. Obino poinje na limfnim vorovima u vratu ili ispod kljune kosti; iri se na grudi, trbuh i karlicu; katkad moe da napadne organe kao to su slezina i plua, isto kao i kosti i kotanu sr. Limfomi su srazmerno retki: zahvataju samo jednu na 10 000 osoba, od ega je oko 15 posto obolelih od Hodkinove bolesti. Postoji barem 10 tipova neHodkinovih limfoma, koji se svrstavaju u blage, umerene i teke s obzirom na svoje agresivno ponaanje. Blagi oblici obino sporo napreduju i nisu skloni irenju izvan limfnogsistema. Tei oblici mogu da se proire do udaljenih organaza nekoliko meseci. Limfomi se najee susreu kod mukaraca bele rase. Hodkinova bolestobinosejavljaizmeu 15. i 30. godine, ili posle 50; ne-Hodkinovi limfomi retko napadaju Ijude mlae od 45 godina.
432
L I M F N I S IS T E M
UZROCI
Uzrok Hodkinove bolesti je nepoznat. Veina Ijudi kod kojih se ovaj oblik limfoma dijagnostikuje uopteno su dobroga zdravlja. Moda postoji nasledna veza, budui da su braa i sestre obolelih od Hodkinove bolesti u proseku sedam puta skloniji ovoj bolesti nego ostali. Uzroci ne-Hodkinovih limfoma uglavnom su nepoznati. Oblik nazvan Burkitsov (Burkittsov) limfom usko je povezan sa zarazom Eptajn-Barovim (Epstein-Barovim) virusom, virusom herpesa koji se najee nalazi u Africi. Ostali limfomi povezani su sa zarazom HlV-om koji izaziva SID U - ili HTLV virusom, drugim lanom porodice HIV. Od pojavljivanja SIDE ranih osamdesetih godina, pojavljivanje ne-Hodkinovih limfoma poraslo je na 65 posto, dok je pojava Hodkinove bolesti postala manje esta. Ostale problematine pojave koje slabe imunoloko funkcionisanje organizma, kao to su presaivanje organa, leenje zraenjem ili hemoterapija, ili autoimuni poremeaji kao to su lupus i reumatoidni artritis, takoe poveavaju opasnost od pojave ne-Hodkinovog limfoma. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Lekari ne znaju kako da otkriju limfom pre nego to pone da izaziva simptome. Nateeni limfni vorovi u predelu vrata, pazuha i prepona obino su prvi znaci. Bolesnik moe sam da primeti oticanje ili se ono moe otkriti tokom redovnih pregleda. Lekar takoe moe da posumnja na limfom kad je oticanje limfnih vorova ili slezine praeno simptomima kao to su slabost, groznica ili nono preznojavanje. Kombinacijom analize krvi i mokrae sa snimanjem moe da se otkrije poremeaj koji pomae pri dijagnozi limfoma, ali da bi se potvrdila dijagnoza ove bolesti, mora se sprovesti biopsija - obino limfnogvora ali katkad i oteene koe ili plunogtkiva koje se uzima hirurkim putem i daje na pregled patologu. Veliina, oblik i uzorak elija pod mikroskopom mogu da odrede postoji li limfom ili ne, i ako postoji, kojeg je tipa. Ako se utvrdi rak, dalje analize mogu da odrede koliko se on proirio. Lekari mogu da pregledaju limfni sistem sluei se CT-om ili rendgenskim snimanjem zvanim limfangiografija. Kod ovog postupka
Tenost zvana limfa titi organizam od infekcija pomou limfocita, vrste belih krvnih zrnaca koja krue telom i napadaju uzronike zaraze. Glavni organ sistema je slezina, povezana mreom siunih limfnih sudova za limfne vorove po celome telu. Limfociti koji prolaze kroz telesna tkiva unitavaju veinu infekcija pre nego to uu u krvotok.
LIM FN I SUDOVI
S LEZIN A
Hodkinova bolestje danas jedan od najizleivijih oblika raka, sa stopom preivljavanja od gotovo 80 posto; kad se bolest utvrdi i rano lei, ova stopa iznosi i do 90 posto. lako je ne-Hodkinove limfome tee izleiti, petogodinja stopa preivljavanja porasla je poslednjih decenija sa 30 na vie od 50 posto. Blai sluajevi mogu se leenjem drati godinama pod kontrolom, ali ih je teko potpuno iskoreniti. Jako agresivne sluajeve, koji mnogo bre napreduju, mogueje izleiti agresivnim leenjem.
LIM FO M I
NASTAVAK
bolesniku se ubrizgava boja koja istie limfni sistem na rendgenskom snimku. Biopsija kotane sri obino se sprovodi da bi se proverilo postojanje elija raka u kotanoj sri. Katkad se moe zatraiti operacija radi potpunog otkrivanja zahvaenosti limfnih vorova.
LECEN JE
Limfomi se ubrajaju u oblike raka koji najbolje reaguju nazraenje i hemoterapiju. Kako su ti oblici leenja postajali sve sofisticiraniji, tako je postepeno rasla i stopa preivljavanja od limfoma. Veina bolesnika koji boluju od limfoma danasivi najmanje pet godina uz konvencionalno leenje. Uspenost je posebno znaajna kod Hodkinove bolesti. Najmanje 75 posto novodijagnostikovanih sluajeva danas se smatra izleivim. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Specifinost leenja razlikuje se od sluaja do sluaja, zavisno od tipa limfoma o kome se radi, prisutnosti ili odsutnosti simptoma, starosti bolesnika i opteg zdravstvenog stanja. Zbog sloenosti donoenja odluke, bolesnika treba podstai da poslua miljenje specijaliste za limfome u centru za leenje raka pre nego to pone s odreenim nainom leenja. Kad je ograniena na jedan limfni vor ili na jednu grupu limfnih vorova, Hodkinova bolest moe se delotvorno leiti zraenjem. Kod leenja velikih tumora ili Hodkinove bolesti koja se poela iriti, hemoterapija - katkad u kombinaciji sazraenjem - predstavlja najbolji oblik leenja. Takvo leenje, sprovedeno agresivno, moe da izlei do 40 posto uznapredovalih sluajeva Hodkinove bolesti. Budui da uspeh zavisi od visokih doza toksinih lekova i zraenja, leenje esto izaziva neugodne propratne pojave, a moe da izazove i naknadne komplikacije kao toje neplodnost. Lekovima i razliitim dopunskim oblicima leenja mogu da se kontroliu neka propratna dejstva. Muki bolesnici mogu da se odlue za uvanje semena pre nego to ponu s leenjem. Zene u godinama pre klimakterijuma obino izgube menstruaciju tokom leenja, ali menstruacija moe da se javi posle zavretka leenja.
Odluka o leenju ne-Hodkinovog limfomazavisi uglavnom od stepena bolesti. Bolest blagog stepena obino sporo napreduje i - iako reaguje na hemoterapiju -obino se ponovo pojavljuje. Umesto da bolesnik prolazi kroz nepotrebno leenje, lekar moe da se odlui za pomno praenje blagog oblika bolesti i preduzimanje leenjatek kad bolest pone ubrzano da napreduje. Nasuprot tome, tei sluajevi zahtevaju brzo i agresivno leenje zraenjem, hemoterapijom ili oboje. Istraivai nastavljaju da istrauju metode leenja u nadi dae poboljati stopu izleenja kod uznapredovalih i ponovljenih limfoma. Krajnji cilj je - kao to je uvek i bio - unititi elije raka, bez oteivanja drugih elija. Istrauju se razliiti naini kojima bi se to postiglo. Imunoterapeuti eksperimentiu odreenim biolokim materijama, kao to je interferon, da bi podstakli imunoloki sistem da agresivnije napada elije raka. Ostali istraivai sintetiu posebne belanevine, zvane monoklonska antitela, koje specifino ciljaju elije raka. Pomeana s otrovnim hemikalijama ili radioaktivnim materijama, ova protivtela imaju svrhu davanja smrtonosnog udarca elijama raka bez oteivanja okolnih zdravih elija. Ostalo oruje protiv raka obuhvata mnoge druge tehnike koje ine elije raka osetljivijim nazraenje i lekove. U nekim sluajevima primenjuje se presaivanje kotane sri da bi se omoguila upotreba veih doza hemoterapije (vidi okvir desno). Oboleli od limfoma koji postignu remisiju trebalo bi da idu na redovne preglede radi utvrivanja raka, budui da se limfomi u znaajnom procentu ponovo javljaju u vremenu od dve do tri godine kod onih koji su ih preiveli. Kod uspenog leenja Hodkinove bolesti vrlo je retko ponovno obolevanje posle pet godina remisije. (Vidi Rak radi vie informacija o hemoterapiji, zraenju i ostalim oblicima leenja raka.) DOPUN SKI N A IN I L E E N J A Limfomi i njihovo standardno leenje toksinim lekovima i zraenjem doprinose slabljenju imunolokog sistema. Mnogi oblici leenja za koje neki istraivai veruju da jaaju imunoloku funkciju tela mogu sigurno da prate standardno leenje, odravaju opte zdravlje i zapravo pomognu telu u borbi protiv raka.
434
------ T-----P r e s a iv a n j e KOTANE SRI

P re n eko liko decenija o n ko io zi (specijalisd za rak) bili su su oen i s frustrirajuim p ro b lem o m . Znali su da bi se velikim dozam a hem oterapije ili zraenja mogla p o stii remisija k o d nekih uznapredovalih oblika raka. Ta ko e su znali da bi takvo leenje m oglo nepovratno da o te ti kotanu sr, b e z k o je osoba ne m o e da ivi. Sta bi se desilo kad bi se rtvovala kotana s r da bi se izleio rak, a zatim se kotana s r zam enila? Kao m ogue re en je pojavilo se presaivanje kotane sri. Danas je presaivanje kotane sr i prihvaen o kao opasno, ali odgovarajue leen je nekih tipova raka, kojim se lei znatan b ro j inae neizleivih bolesnika. K o d limfoma presaivanje se oslanja na up o treb u bolesn ikove so p stven e kotane sri. Mala koliina sr i uklanja se i lei hemikalijama k o je unitavaju elije raka, zatim se stavlja u hladno skladite. Z a to vrem e b olesn ik katkad prim a hem oterapiju - zajedno sa zraenjem . Uklanjanjem elija raka, uklone se i p reo sta le elije sri. Posle toga sauvana kotana s r b e z elija raka vraa se intravenski u telo bolesnika. P o step e n o se n ezrele krvn e elije u zam en jenoj kotan oj sr i poinju um noavati. D o k se to ne dogodi, im unoloki sistem bolesnika izrazito je oslabljen i m ogunost upale je stalna pretnja. Da bi se smanjila ova opasna faza, lekari m ogu da uvedu fa kto re ra sta " ko ji ubrzavaju p on o vn i razvoj zd ra ve kotane sri. O v o i slina poboljanja obeavaju u budun osti p retvaranje presadivanja kotane sri u sve sigurniji i uspeniji oblik leenja raka.
Odmaranje, oputanje i zdrava ishrana osnova su vraanja dobrog zdravlja. Pridruivanje grupama za pruanje podrke moe da pomogne u ublaavanju oseaja koji doprinose stresu. Vidi Rak radi vie predloga.
KUNA NEGA
Hemoterapija i zraenje mogu da izazovu neugodna propratna dejstva, kao to su munina, povraanje, proliv, slabost i podlonost upalama. Lekar vam moe propisati lekove koji reavaju neke od ovih tegoba, a i sami moete uiniti vie toga da biste olakali simptome: jedite laganu hranu, izbegavajte mlene proizvode i slatka, prena i masna jela, pijte puno tenosti pre i posle obroka. Ako vam miris kuvane hrane izaziva muninu, pokuajte da jedete hladnu hranu ili hranu sobnetemperature. Nositeiroku odeu. Pazite da vam koa bude ista i bez ogrebotina i izbegavajte dodir s bolesnim osobama. Odmorite se im osetite potrebu, a inae se zabavite aktivnostima koje e vam pomoi da ne mislite na trenutnu neugodnost.
PREVENCIJA
Zbogsamoogranienogznanjao uzrocima limfoma, lekari ne mogu da prue detaljna uputstva za prevenciju. Ostati zdrav koliko je to mogue uopte smanjuje rizik od pojavljivanja raka. Standardni saveti ukljuuju raznovrsnu ishranu, kontrolisanje telesne teine, redovno vebanje i dovoljno spavanja. Sve ove mere doprinose zdravom imunolokom funkcionisanju. Ako niste apsolutno sigurni da je va polni partner HIV negativan, upotrebljavajte kondome tokom polnog odnosa da biste izbegli zarazu.
L U
P U
SIMPTOMI
izraena slabost, malo poviena temperatura i jak bol u miiima i zglobovima osip na koi lica ili tela izrazito jaka osetljivost na sunce gubitak teine, duevna smetenost, bol u grudima kod dubokog disanja irevi u nosu, ustim i grlu a poveani lim vorovi fni slab protok krvi u prstima ruku i nogu ogoleli delovi koe promenjena boja mokrae, ili uestalo ili oteano mokrenje
ako im ate neke od gornjih simptoma ili sumnjate na lupus. Ova bolest moe da bude smrtonosna i zahteva strunu lekarsku pomo. Kod ranog otkrivanja i strogog leenja izgledi su bolji. ako imate porodinu istoriju lupusa posebno kod m ajke, oca, tetke, strica ili ujaka - i ako ste vi osetili neke od gornjih simptoma.
upus je hronina autoimuna bolest kod koje imunoloki sistem prepoznaje vlastito vezivnc tkivo kao stranog napadaa, pa ga napada. Jeda diskoidni eritematozni lupus (DEL) napada samc kou koja je izloena sunevoj svetlosti. Druga vrsta sistematski eritematozni lupus (SEL) je ozbiljnija Napada kou i druge vitalne organe, esto izazivajui pojavu Ijuskastog osipa u obliku leptira uz ivici nosa i obraza, koji moe da ostavi oiljke ako se ne lei. Od sistematskog lupusa moe da se upali i otet vezivno tkivo na zglobovima, miiima i koi, kao i n^ opnama koje okruuju plua, srce, bubrege i mozak Upala krvnih sudova, posebno na prstima, moe di dovede do lezija i ireva. Rejnoov (Raynaudov) sindrom javlja se kod 20 posto bolesnika. Sistematsk eritematozni lupus moe takoe da izazove bubrenu bolest. Lupus karakteriu nepredvidljive faze remisije pogoranja koje se razlikuju u intenzitetu i trajanju Bolest nema tipian tok i moe da bude u rasponi od blage nelagodnosti do onesposobljavajueg oboIjenja. Veina obolelih su u dobu izmeu 20 i 35 godina, a 90 posto njih su ene.
UZROCI
Nije utvrena nijedna jednostavna materija koja izaziva lupus, iako neka istraivanja upuuju na to da i osnovi lupusa moe da bude kombinacija genetskih hormonskih i imunolokih faktora. Izgledadajesklonost razvoju ove bolesti nasledna osobina. Elementi iz okruenja, od virusnih i bakterijskil' upala do jakih emocionalnih stresova ili preteranc izloenosti sunevoj svetlosti, mogu da igraju vani ulogu u izazivanju ili ubrzavanju ove bolesti. Odre eni lekovi kao penicilin i antikonvulzivi mogu dc izazovu simptome sline lupusu. Visok nivo estroge na kao posledica trudnoe, dopunskog estrogenskc leenje i upotreba oralnih kontraceptivnih sredstav; mogu da pojaaju lupus. Takoe moda postoji vez; izmedu lupusa i silikonskih umetakaza grudi.
DI J A GN O S TI K I P O S T U P C I
Dijagnostikovanje lupusa moe da bude teko je simptomi esto lie na druge bolesti i razlikuju se oc bolesnika do bolesnika. Lekar e prvo pokuati d;
436
iskljui sindrom hroninog umora, mononukleozu i druge autoimune poremeaje. Neke analize koje e lekarsprovesti ukljuuju potpunu krvnu sliku, analizu trombocita i elektroforezu seruma da bi se utvrdio nivo belih krvnih zrnaca i belanevina plazme. Analiza krvi na anti-DNK antitela - koja pokazuje da li imate antitelaza normalni genetski sadraj u odreenim elijam a-krajnji je nain utvrivanja lupusa.
ISHRANA
LEEN JE
Zbog svoje nepredvidljive prirode, lupus je teko kontrolisati, ali pomno samoposmatranje i odgovarajue leenje mogu da pomognu u veini sluajeva.
Kod blaih sluajeva, nesteroidni protivupalni lekovi (NSPL) kao to je acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) mogu da se koriste za ublaavanje bolova u zglobovima. Trajan osip i jai bol u zglobovima mogu da reaguju na antimalarijske lekove kao to je hidroksihlorokvin. Krai tretman kortikosteroidima smanjuje upalu i temperaturu i preporuuje se kod bujanja bolesti. Imunosupresori takoe smanjuju upalu potiskujui nenormalnu autoimunu aktivnost. Antidepresivi i blagi anksiolitici mogu da pomognu kod problema spavanja koji esto prate ovu bolest. Ciklofosfamidi, koji slabe imuni sistem mogu da se koriste za jake sluajeve lupusa koji ukljuuju bubrena oteenja. Blagi koni osipi mogu da se lee kortikosteroidnim kremama lokalne primene koje mogu dase kupe bez recepta; jae lezije mogu da zahtevaju propisivanje fluoriniranih steroidnih krema ili injekcija tri-
Ljudi oboleli od lupusa esto su alergini na hranu, to moe da otea njihove simptome. Moe da pomogne utvrivanje i izbegavanje problematine hrane. Promena u ishrani moe da smanji upalu i bolove. Nutricionisti mogu da preporue ukidanje svinjetine, govedine i mlenih proizvoda i poveano korienje ribe koja je bogata masnim kiselinama omega-3 - kao to su skue, sardele i losos- koje imaju protivupalna svojstva. Klice lucerke (Medicago sativa) sadre materiju za koju se u testovima pokazalo da pojaava simptome, pa se stoga preporuuje njihovo izbegavanje. Dodatne koliine sledeih hranljivih materija mogu da koriste obolelima od lupusa: vitamin B 5 , C i E, selen i preparati bresta (Ulmus fulva). Beta karotin (vidi Vitamin A) moe da pomogne u reavanju diskoidnog lupusa. Posavetujte se s lekarom ili nutricionistom o preporuenim dozama.
LEENJE KOD K U E
Izbegavajte izloenost suncu noenjem zatitne odee (eira, sunanih naoara, dugih rukava, i dugih pantalona), primenom sredstava za zatitu od sunca s faktorom 15 (ili viim) koji sadri para-aminobenzoinu kiselinu (PABA) Lagano hodajte tokom dana da sauvate energiju i dovoljno se odmarajte ak i ako to znai tokom dana vie puta kratko prilei.
PREVEN CIJA
Budui da niko ne zna ta izaziva lupus, ne postoji nikakav nain prevencije. Na napade se moe delovati izbegavanjem njihovih okidaa" kao to su suneva svetlost, stres, nedostatak sna. Pazite na svoju ishranu i telesne vebe. Nadalje, beleite svoje simptome kad su se pojavili, ta im je prethodilo i koliko su dugo trajali - i prilagodite tome svoj dnevni raspored.
amcinolona.
lako nikada ne bi smeli da budu zamenaza propisane lekove, postoji ceo niz alternativnih naina leenja koji mogu da olakaju simptome. Kao dodatak lekovima koji su ranije spomenuti, moda ete izabrati akupunkturu, kineske trave ili razliite oblike rada na telu. Savetujte se sa specijalistom o primeni tih naina leenja.
MALARIJA
SIMPTOMI
glavobolja, slabost, malo poviena temperatura i munina iznenadna groznica i katkad jako drhtanje temperatura koja moe porasti do 4 1C, katkad praena brzim disanjem jako znojenje
ako osetite simptome m alarije dok ste u delu sveta gde se prenosi m alarija ili do sedam meseci posle povratka. ako ete putovati u podruje u kojem je esta m alarija; va lekar moe da vam propie preventivne protivmalarijske lekove.
alarija je zarazna bolest koju prenose komarci. irom sveta svake godine oko 300 do 500 miliona Ijudi oboleva od malarije. Gotovo sve tropske i suptropske zemlje imaju komarce koji prenose malariju. Prvi simptomi malarije ukljuuju glavobolju, slabost, malo povienu temperaturu i muninu. Za oko 24 sata bolest brzo napreduje u tri razliita stadijuma. Prvo dolazi do hladnogstadijuma, koji se odlikuje iznenadnom groznicom i katkad snanim drhtanjem, koje traje od jedan do dva sata. Drugi, vrui stadijum javlja se s temperaturom koja moe da poraste do 41 C i koja je povremeno praena brzim disanjem; ovo traje tri do etiri sata. Posle toga sledi mokri stadijum; dva do etiri sata jakogznojenja.
UZROCI
Malariju izaziva ujed enke komarca anofeles (Anophe/es), kojim se u krv ubrizgavaju malarijski paraziti. Cetiri vrste parazita poznatog kao Plazmodijum (P/asmodium) izazivaju malariju kod Ijudi: P vivax, R . ovale, R malariae i R falciparum. Kad uu u krvotok, plazmodijumi putuju dojetre, gdese mnoe neverovatnom brzinom. U roku od nedelju dana do 40 000 plazmodijuma vraa se u krvotok gde nastavljaju da se mnoe i poinju da unitavaju crvena krvnazrnca. Ovo unitavanje izaziva karakteristine simptome malarije. lako sve etiri vrste mogu da budu smrtonosne, vrsta P falciparum je posebno opasna - i ee smrto. nosna - budui da se mnoi mnogo bre nego ostale, unitavajui mnogo vie krvnih elija. Ova vrsta je takoe mnogo otpornija na protivmalarijske lekove. Oblici parazita P vivax i R ovale mogu da ostanu . da miruju u jetri bez izazivanja ikakvih oiglednih simptoma malarije mesecima, pa ak, u retkim sluajevima, i godinama. Jednoga dana, iz naunicima nepoznatog razloga, oni naputaju jetru i vraaju se u krvotok, izazivajui napad malarije. Dakle, ako ste ikada putovali u deo sveta gde ima malarije, svakako to spomenite svom lekaru ako se kod vas pojavi neobjanjiva bolests povienom temperaturom.
438
Ako lekar sumnja da imate malariju, ispitae uzorak krvi da bi se dokazalo postojanje parazita. Ako je prvi uzorak negativan, a jako se sumnja na malariju, uzorke bi trebalo uzimati svakih 12 do 24 sata uzastopno tokom tri dana.
Konopljuu (Eupatorium perfoliatum), katkad zvanu travom temperature koristili su Indijanci i prvi kolonizatori Amerike da bi leili bolesti praene povienom temperaturom, ukljuujui malariju. Napravite aj s 1 do 2 kaiice ove osuene trave; pijte to je mogue toplije, i to svakih pola sata.
HOM EOPATIJA
LEEN JE
Ako se ne lei, malarija tipa P falciparum moe da . bude smrtonosna. Brzo i odgovarajue konvencionalno leenje moe, s druge strane, da dovede do brzog i potpunog oporavka. Ostali oblici malarije retko izazivaju smrt, ali svi zahtevaju leenje kako bi se izbegle komplikacije i olakao oporavak.
Lekovi koji se propisuju za malariju ukljuuju Arsenicum album i Sulphur. Savetujte se s homeopatom o koliini i duini leenja.
PREVEN CIJA
Ako putujete u podruje gde postoji malarija, recite to svome lekaru nekoliko nedelja pre nego to krenete. Lekar e vas staviti na tretman meflokina, doksiciklin hiklata ili hlorokina. Ako planirate da putujete tamo gde malarija predstavlja problem, drite se sledeih meraopreza. Uzmite preventivne protivmalarijske lekove pre, tokom i posle puta. Spavajte ispod mree protiv komaraca, koristei insekticide, kao tosu permetrin ili deltametrin. Boravite u zgradama koje imaju rashladne ureaje ili zatiena vrata i prozore. Ostanite u zatvorenom od sumraka do zore, u vreme kad se komarci hrane. Ako uvee izlazite, nosite duge pantalone i koulje dugih rukava. Koristite sredstva za odbijanje komaraca; permetrin sprej za odeu i losion s 35 do 40 posto dietiltoluamidaza izloenu kou.
K O N V E N C I O N A L N A M ED ICINA
Ako ste zaraeni R vivax, R ovale ili R malariae, oralno ete primati hlorokin tokom tri dana. Da bi se izbeglo ponovno javljanje izazvano latentno prisutnim parazitima P vivax ili R ova/e, takoe e vam dati . oralne doze primakina tokom daljih 14 dana. Budui da primakin moe da uniti crvene krvne elije i na taj nain bude pretnja fetusu, ne daje se trudnicama; ako ste trudni, zadrae vas na hlorokinu. Ako ste zaraeni P falciparum u delu sveta u kom . on nije otporan na hlorokin, leie vas tim lekom. Inae, dae vam oralne doze kinina ili tetraciklina, ili kinin i kombinaciju proizvoda pirimetamina i sulfadoksina tokom nekoliko dana. Ako povraate ili imate ozbiljne medicinske komplikacije, primaete kinidin intravenski sve dok ne budete dovoljno dobro da uzimate druge lekove.
ALTERNATIVNI NA I N l L E E N J A
Alternativnim nainima leenja mogu da se lee simptomi malarije i pomogne organizmu da se oporavi od protivmalarijskih lekova, koji mogu da izazovu neprijatna, iako privremena, propratna dejstva, kao to su munina, vrtoglavica, proliv, um u uima i osip na koi. Svi lekovi treba da se uzimaju zajedno s konvencionalnim lekovima i uz struni nadzor.
U PUTSTVO PUTNICIMA
Pre putovanja raspitajte se o problematinim takama malarije u svetu.
MAMURLUK
SIMPTOMI
glavobolja, munina, vrtoglavica, razdraljivost, e i umor; najee posle buenja, a posle uzim anja prevelike koliine alkohola katkad napetost, bledilo, drhtavica, povraanje, goruica, nesiguran hod i gubitak apetita
osle neumerenog uzimanja alkohola verovatno oseate glavobolju, muninu i ostale neugodne simptome mamurluka. Najsnaniji mamurluk j se otprilike 14 do 15 sati posle poetka uzimanja alkohola, delimino, veruje se, zbog skupljanja proizvoda nastalih metabolizmom alkohola kao to je, na primer, mlena kiselina.
UZROCI OBRATITE S E LEKA R U :

ako sum njate da ste postali ili ste u opasnosti da postanete zavisni od alkohola; zavisnost od alkohola katkad je posledica vaeg nastojanja da ublaite neugodne posledice mamurluka uzimanjem novih koliina alkohola
( vidi A lkoholizam ).
ini se da sekundarni proizvodi fermentacije alkohola pojaavaju posledice mamurluka. Din i votka imaju vrlo male koliine tih proizvoda, pa je zato manje verovatno da e izazvati mamurluk, za razliku od ampanjca ili viskija. Crno vino takoe izaziva mamurluk jer sadri tiramin, materiju koja moe da bude uzrok vrlo teke glavobolje.
LEEN JE
Vreme je jedini lek za povremeni mamurluk, iako se njegovi simptomi mogu ublaiti pomou domaih recepata ili postupaka koje ete nai navedene u nastavku ovog poglavlja. Ako esto patite od mamurluka, gotovo je sigurno re o zloupotrebi alkohola ili alkoholizm u. Potraite strunu pomo.
Veina lekara preporuuje uzimanje acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina), ibuprofena ili paracetamola za glavobolju, velikih koliina tenosti kako bi se izbegla dehidracija i lake hrane bogate ugljenim hidratima i fruktozom (prirodnim eerom koji nalazimo u vonim sokovima i medu) kako bi se ublaila munina.
Nikada ne uzimajtc acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) pre konzumiranja alkohola uz takvu kombinaciju bre ete se napiti. Nikada ne ublaavajte mamurluk uzimanjem novih koliina alkohola. lako ete privremeno ublaiti simptome, izlaete se opasnosti od pojave zavisnosti od alkohola.
440
\LTERNATIVN I SIAINI L E E N J A
.E E N JE LEKOVITIM BILJEM
A K U P R ES U R A
Pritiskom na taku
Debelo crevo 4 na koi
Cora bele vrbe (Salix alba) koja sadri prirodni oblik alicilata, jednog od aktivnih sastojaka Aspirina, iblaie glavobolju. Popijte vru aj od vrbe (olja 'ode u kojoj ste 10 minuta kuvali 2 kaiice kore) ili :vaite njenu koru. Kamilica (Matricaria recutita) noe da ublai oseaj munine.
-IOMEOPATIJA
izmeu palca i kaiprsta, moete da ublaite glavobolju koja prati mamurluk. Palcem i kaiprstom desne ruke pritisnite taku na koi leve ruke. Ponovite postupak na drugoj ruci. Ako ste trudni, nemojte se sluiti ovom takom.
^leki homeopatski lekovi prodaju se u paketu sasredtvima za ublaavanje glavobolje. Za ublaavanje nunine uzimajte Nux vomica (6x do 30c) svakogsaa, ali ne vie od ukupno tri doze.
SHRANA
slutricionisti preporuuju vonesokove, koji navod10 ubrzavaju sagorevanje alkohola u telu, razreene 'odom ili sodu bikarbonu. Popijte dvostruku koliii u soka u odnosu na koliinu ispijenog alkohola.
Z. Za ublaavanje munine i povraanja, pritisnite taku Osrnica 6. Poloite palac na sredite unutranjeg dela runog zgloba, dve irine prsta od pregiba zgloba i izmeu dve kosti podlaktice. Cvrsto pritiskajte jedan minut. Postupak ponovite tri do pet puta na svakoj ruci.
-------------------- -------------------Z
sa a blu d e u
VEZI MAMURLUKOM
Jedite krekere ili med kako biste ublaili muninu i supu u kojoj ima mesa koja e nadoknaditi nedostatak soli i kalijuma. Veruje se da uzimanje vitamina C, pre i posle troenja alkohola, ubrzava uklanjanje alkohola iz organizma.
Popijte nekoliko aa vode kako biste rehidrirali organizam. Pijte to vie vode tokom celog dana. Hladni oblozi na elu i zadnjoj strani vrata takoe mogu da donesu olakanje.
ZA B LU D A : Kafa e vas o tre zn iti ili u p o tp u n o sti sp re iti m am uriuk. IN JEN ICA: Sam o vas vrem e m oe otrezn iti. Kofein ko ji se nalazi u kafi m o e da ublai glavobolju, ali ne m o e da sp re i p ojavu mamurluka. Stim ulativno dejstvo kafe m o e da vas navede na pogrean zakljuak kako vae rasuivanje i m o to rik e sp o so b n o sti nisu p o d uticajem alkohola. Z A B LU D A : A k o ne osea te sim ptom e mamurluka, niste p o d uticajem alkohola. IN JEN ICA: Istraivanja su pokazala da uzimanje alkohola utie sled eeg dana na vae m entalne i telesne sposobnosti, ak i ako su svi tragovi alkohola iz organizma nestali. A k o se prip rem ate za aktivnosti ko je zahtevaju vrhunsku delotvorn ost, ne p ijte alkohol prethodn a 24 sata.
P REV EN CIJA
Umerenost je klju prevencije. Kad pijete sporo, va organizam ima dovoljno vremena da izbaci alkohol pre nego to on dospe u krvotok i mozak. Ne pijte na prazan eludac jer hrana usporava apsorpciju alkohola. Izbegavajte pia kao to su konjak, ampanjac ili viski, koja sadre mnogo sekundarnih proizvoda fermentacije, i meanje alkohola s gaziranim piima jer mehurii ubrzavaju prodor alkohola u krvotok. Koliina alkohola koju smete popiti upravo je srazmerna vaoj telesnoj teini - to je teina manja, manje vam je alkohola potrebno da se napijete.
MANINA D EPR ESIJA
SIMPTOMI
D ram atine i nepredvidljive prom ene raspoloenja prvi su znak manine depresije. Bolest ima dve potpuno suprotne faze.
U maninoj fazi:
euforija ili razdraljivost neprekidno prianje; naviranje misli naduvano sam opotovanje naglost, nerazum na potreba za uivanjem - kupovinom , naglim putovanjima, za vie seksa ili katkad prom iskuitetnim seksom , riskantnim poslovnim ulaganjima, brzom vonjom halucinacije
U depresivnoj fazi:
potitenost i nizak nivo sam opotovanja preplavljenost inercijom i apatijom tuga, osam ljenost, bespom onost, krivica usporen govor, slabost i slaba koordinacija nesanica upotreba psihostim ulatora kao to su am fetam ini koji jaaju energiju i duh

ako prim etite neke od ovih sim ptom a kod lana porodice. Zapam tite: m anino-depresivne osobe esto poriu da neto nije u redu, posebno kad su u maninoj fazi. A ko ste zabrinuti za lana porodice ili bliskog prijatelja, lekar vam m oe savetovati kako da reite tu situaciju. ako prim etite neke od ovih sim ptom a kod sebe.
anina depresija, poznata strunjacima koji se bave psihikim oboljenjima kao bipolarni poremeaj, ozbiljna je duevna bolest koja ima dve krajnosti. Za razliku od stalne tmurnosti opte dep resije (tehniki opisane kao unipolarni poremeaj), manina depresija odlikuje se ciklinim skokovima izmeu oduevljenja i oaja. Obrazac promene raspoloenja dosta se razlikuje kod obolelih. U nekim sluajevima godine normalnog funkcionisanja odvajaju manine od depresivnih epizoda. U drugim sluajevima napadi se izmenjuju esto, tri ili etiri puta godinje, s oporavkom izmeu napada. Kod nekih bolesnika depresija i manija smenjuju se stalno, i katkad brzo. U nekoliko retkih sluajeva, epizoda manine depresije moe da se pojavi samo jednom tokom itavog ivota. (Ako se pojavi dvaput, obino je praena novom epizodom). Uopte, depresivna faza traje due od manine faze, i takoe je ea; ciklus moe da bude nepravilan. Poznato je da se manina depresija javlja u oko 1 posto stanovnitva, iako pojavljivanje moe da bude mnogo ee, budui da oko 75 posto sluajeva prolazi bez leenja. Podjednako esto se javlja kod mukaraca i ena. Mnogo je dokaza koji upuuju na to da bolest ima genetsku osnovu, ali njen uzrok jo uvek nije siguran. Simptomi se pojavljuju kao rezultat hemijske neravnotee u mozgu, i oni su izvan voljne kontrole. Ovaj poremeaj ne razara samo normalan ivot, ve je i opasan: oko 20 posto manino-depresivnih bolesnika oduzimasebi ivot, obino kad prelaze iz jedne faze u drugu i oseaju se izgubljenima. Oko 11 posto obolelih preduzima ovaj drastini koraktokom prvih desetgodina posle postavljanja dijagnoze. Na sreu, leenje ove bolesti u novije vreme znatno je napredovalo; u veini sluajeva simptomi se mogu lekovima i drugim terapijama delotvorno obuzdati. Poremeaj se javlja u dva osnovna oblika, poznata kao bipolar I i bipolar II; oni mogu imati zasebne genetske korene. Kod bipolara I obe faze bolesti jasno su izraene. Kod bipolara II manija je esto blaga (naziva se hipomanijom), a depresija moe da bude blaga ili jaka. Poremeaj bipolar II tee je dijagnostikovati i esto se mea s optom depresijom. Ima manje razdoblja mirovanja bolesti, kojasu kraa, nego kod bipolara I, postoji porodina sklonost i slabije reaguje na leenje. To moe da bude najei oblik manine depresije.
442
Bolest je katkad povezana sa sezonskom potitenou, kod koje se depresija pojavljuje u kasnu jesen ili zimu, remisije u prolee, s napredovanjem manije ili hipomanije u leto. Jedan od pet sluajeva manine depresije poinje u doba detinjstva ili adolescencije; adolescenti ee od odraslih imaju telesne i psihotine simptome kao to su halucinacije i deluzije i kod njih se ee postavlja pogrena dijagnoza. (Vidi Dijagnostiki postupci, dole.) Ipak, bolest napada i mlae odrasle Ijude od 25 do 35 godina. Prva epizoda kod mukaraca je ee manina; prva epizoda kod ena je ee depresivna - i esto, ena prvo doivljava nekoliko epizoda depresije pre pojavljivanja manine epizode. Kako bolesnici stare, ponavljanja poremeaja bipolar I ili bipolar II postaju ea i due traju.
UZROCI
Smatra se da je manina depresija rezultat hemijske neravnotee u mozgu, izazvane oteenim genom ili genima. Od neurotransmitera verovatno su ukljueni serotonin i norepinefrin, ali je neurohemijsko uzajamno delovanje sloeno i do sada nedovoljno shvaeno. Verovatnoa da geni imaju odreenu ulogu potkrepljena je injenicom da obino postoji porodina istorija promena raspoloenja, depresije ili samoubistava. D IJA G N O ST I K I PO STU PCl Zbog postojanja drutvene obeleenosti kod manine depresije (i kod drugih duevnih bolesti), bolesnici esto oklevaju da kau da neto nije u redu, a lekari esto ne uspevaju da prepoznaju poremeaj. Nadalje, simptomi mogu katkad da deluju kao malo naglaeniji oblici normalnog ponaanja. Zbog toga, istraivanja upuuju na to da se gotovo 75 posto svih sluajeva ne lei ili se lei na neodgovarajui nain. Ameriko psihijatrijsko udruenje utvrdilo je dug spisak specifinih kriterijumaza prepoznavanje ovog poremeaja. Procena ukljuuje istraivanje bolesnikove istorije, kao i bilo koje porodine istorije promena raspoloenja ili samoubistava. Ostali poremeaji moraju da budu iskljueni - posebno problemi detinjstva kao to su kolske fobije i p orem eajpanje,
kao i demencija, izofrenija i psihotina stanja izazvana alkoholom ili drogama. Zloupotreba droga esta je kod manino-depresivnih i moe da maskira simptome, to oteava dijagnozu i leenje (vidi Droge i lekovi - zloupotreba). Prepoznavanje i leenje svake zloupotrebe droga mora zauzeti vano mesto budui da je jak indikator samoubistva, posebno kod mukaraca. Pre nego to pone leenje, bolesnik treba da proe temeljan zdravstveni pregled, napravi analize krvi i mokrae da bi se utvrdilo da li postoje neki razlozi koji bi ograniili izbor leenja. Posebno je vana analiza titne lezde zbog toga to hipertiroidizam (vidi titna lezda - tegobe) moe da lii na maniju i budui da litijum -osnovni lekza maninu depresiju - slabi funkciju titne lezde. Tokom leenja neophodne su este analize krvi da se vidi da li je postignut odgovarajui nivo leka i da bi se rano utvrdile neeljene reakcije.
A
Pazite na sklonost ka samoubistvu, posebno kad oboleli prelazi iz jedne faze u drugu - u vreme dezorijentacije. Kao roditelj ili suprunik, budite sigurni da razumete bipolarni poremeaj i njegova specifina ispoljavanja kod lana vae porodice. Ako primetite da lan vae porodice - ili vi sami - dosledno uzima psihostimulatore kao to su amfetamini kako bi ojaao svoj duh i energiju, posumnjajte na manino-depresivni poremeaj. Bipolarni poremeaj koji se ne lei vrlo je ozbiljan, a rano otkrivanje moe da umanji njegova dejstva tokom ivota.
MANICNA D EP R E S IJA
NASTAVAK
LECEN JE
Danas se manina depresija najee lei kombinacijom leenja litijumom i psihoterapijom. lakojefarmakoloka terapija primarna, psihoterapija je vana kako bi bolesnik razumeo i prihvatio line i drutvene tekoe vezane za prole napade i da bi se bolje suoavao s buduim. Nadalje, budui da je poricanje est problem, redovna psihoterapija pomae bolesnicima da budu istrajni u uzimanju lekova. (Pridravanje propisanog leenja je posebno problematino u doba adolescencije). Mogu da se koriste gotovo svi oblici psihoterapije - kognitivna, bihevioristika ili psihodinamika; individualna, porodina ili grupna terapija. Porodica ili suprunik bolesnika trebalo bi da se ukljue u svako leenje. Potpune informacije o bolesti i njenom ispoljavanju vane su i za bolesnika i za njemu bliske osobe. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Litijum-karbonat je osnovni lek koji se koristi u leenju manine depresije; moe da bude izuzetno delotvoran pri uklanjanju manije, iako lekari jo uvek ne znaju zato. Litijum takoe moe da sprei pojavIjivanje depresije, ali se esto daje istovremeno s razliitim kombinacijama antidepresiva. Novi selektivni inhibitori ponovnog uvanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors-SSR I) koji specifino deluju na neurotransmiter serotonin - obino su najbolji antidepresivi zato to imaju manje propratnih dejstava nego ostali lekovi. U ovoj grupi su fluoksetin, sertralin i paroksetin. Ostali antidepresivi sadre triciklina jedinjenja kao to su dezipramin, imipramin i am itriptilin - i bupropion, razliita grupa lekova, ali slina kao SSRI. Haloperidol se katkad daje bolesnicima koji ne reaguju na litijum ili da bi se izleili akutni simptomi manije pre nego to litijum pone da deluje (7 do 10 dana). Kod tekih sluajeva ili kad bolesnik ne reaguje na litijum, mogu dase propiu drugi lekovi kao to su karbamazepin i valproina kiselina, koji se koriste sami ili u kombinaciji s litijumom. Mnogi od ovih lekova mogu da budu tetni, pa ih treba pomno nadzirati analizama krvi kako bi se utvrdilo postojanje odgovarajueg nivoa i da bi se rano otkrile mogue negativne reakcije. Kad poinje s leenjem, psihijatar e morati da eksperimentie s
lekovima. Cotovo je nemogue predvideti koji e bolesnik reagovati na koji lek i kakva bi trebalo da bude koliina leka. Elektrokonvulzivna terapija (ECT) katkad se koristi kod izrazito maninih ili depresivnih bolesnika, Budui dadeluje brzo, moe da pomogne bolesnicima kod kojih postoji izraena sklonostsamoubistvu, ECT nije omiljena metoda od 1960-ih, ali od tada se postupak usavrio. Bolesnik se najpre uspava. Posle toga se kroz temporalni reanj propusti elektrina struja koja proizvodi grand mal udare kratkog trajanja - ne due od nekoliko sekundi. Tokom trajanja ECT leenja - obino dve do tri nedelje, ne daje se litijum da bi se spreile neurotoksine komplikacije. Leenje svetlom pokazalo se delotvornim kod bipolarnog poremeaja koji je povezan sa zimskom depresijom. Kod Ijudi koji obinozimi postaju potiteni, sedenje 20 do 30 minuta dnevno ispred specijalne svetlee kutije, koja proizvodi svetlo punog spektra od oko 10 000 luksa moe delotvorno da lei njihovu potitenost (vidi Sezonska potitenost).
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Kod jake manine depresije (bipolar I) alternativni lekovi i postupci ne moraju da budu korisni tokom samih epizoda. Depresivni bolesnik je esto u pretekom stanju da bi inicirao bilo kakve vebe ili tehnike energizacije; manini je previe aktivan da bi preduzeo tehnike oputanja. Ipak, alternativni pristupi mogu da budu korisni izmeu epizoda i kod blaih sluajeva manine depresije (bipolar II). Jedna istraivaka studija upuuje na to da magnezijum moe da bude mogua zamena u sluajevima kod kojih postoje esti skokovi iz jedne maninodepresivne faze u drugu. Prednost je takoe to je on neotrovan i moe da se nabavi u prodavnicama zdrave hrane i biljnim apotekama. Potrebna su dalja istraivanja, ali istraivai veruju da su izgledi za upotrebu magnezijuma dobri. Kineske trave mogu da ublae promene raspoloenja, donosei neto oputanja u maninoj fazi i ublaavajui potitenost u depresivnoj fazi. Ipak, potraite strunjaka kineske medicine koji ima iskustva s leenjem potitenosti i koji zna kako koristiti trave. (Nisu svi Ijudi koji se bave kineskom medicinom struni za leenje raspoloenja ili za primenu trava u tu svrhu).
444
A K U P R ES U R A U MANICNOJ FAZI Pritiskanje take Jetra 8 moe pomoi u ublaavanju dejstava manine depresije. Drei desno koleno, postavite palac iznad unutranjeg pregiba kolena, tano ispod zgloba kolena (savijte nogu nekoliko puta da biste nali mesto). Pritiskajte jedan minut, dva ili tri puta, pa zatim ponovite na levoj nozi.
BIOFIDBEK
Praktiari smatraju da je EEG biofidbek delotvoran u uvebavanju manino-depresivnih bolesnika da kontroliu neka stanja modanih talasa koja su u osnovi njihove hiperaktivnosti, ubrzane misii, razdraIjivost, nedostatak sna i slabu samokontrolu; ini se da koristi i aktivnosti modanih talasa povezanih sa slabom energijom, niskim samopotovanjem i slabom motornom koordinacijom. Kad je manina depresija blaga, ovaj oblik biofidbeka moe da zameni litijum i ostale lekove, iako moe sigurno da se koristi zajedno s litijumom. Budui da je EEG biofidbek nova tehnika, samo je, na primer, oko hiljadu praktiara u SAD osposobljeno za sprovoenje ove tehnike.
J O G A U D E P R E S I V N O J FAZI
Za Sfingu, smestite obe nadlaktice na pod, s dlanovima prema dole i laktovima tano ispod ramena i udiite i gurajte
grudi od poda koliko god je to mogue. Nekoliko puta duboko udahnite, opustite se i izdahnite.
L E E N JE KOD K U E Pobrinite se da sredina bude smirena, posebno kad je neko u maninoj fazi. Zadrite uobiajen raspored dnevnih aktivnosti - spavanje, jelo i vebanje. Odgovarajui san vaan je za spreavanje napada. Izbegavajte izrazito podsticajne zabave; ivahni razgovor ili dugotrajno gledanje televizije ili videa mogu da pogoraju manine simptome. U maninoj fazi bolesnici mogu da se uputaju u opasne aktivnosti, kao to su brza vonja ili odreeni sportovi; ali treba ih kontrolisati i spreiti u tome, a posebno kad je re o brzoj vonji autom. Pia i hranu koji sadre kofein - a j, kafu, kolu i okoladu -treba ukloniti u maninoj fazi. Uvek izbegavajte alkohol.
Ishrana u kojoj ima malo vanadijuma (minerala koji se nalazi u mesu i drugoj hrani) i mnogo vitamina C moe takoe da bude korisna, ali takvu ishranu treba da kontrolie strunjak nutricionista ili ortomolekularni lekar. Vet homeopata takoe moe da ublai jainu naglih promena raspoloenja. Odreena leenja akupunkturom pomau davanjem energije ili oputanjem tela, zavisno od toga koje se akupunkturne take koriste. Masaa uljem takoe moe da oputa ili daje energiju.
MATERICA - RAK
SIMPTOMI
Rak m aterice u poetku nema nikakvih sim ptom a. Sim ptom i se uglavnom pojavljuju s rastom zloudne tvorevine, ali pet posto ena s rakom m aterice nema nikakvih sim ptom a sve dok se bolest ne proiri na druge organe. N ajei sim ptom i su: abnorm alno krvarenje iz vagine. Pre m enoupauze to znai neobino obilno m eseno krvarenje ili krvarenje izmeu m enstruacija. Kod ena koje ulaze u m enopauzu, to znai bilo koje krvarenje iz vagine, osim ako je ena na dopunskom horm onskom leenju. Z e n e u postm enopauzi koje primaju dopunsko horm onsko leenje mogu imati m esena krvarenja nalik m enstruaciji, to m oe da prikrije sim ptom e raka m aterice. O svakom neobinom ili obilnom krvarenju treba obavestiti lekara. se kret iz vagine, od ruiastog i vodenastog do gustog, smeeg, neugodnog mirisa poveana m aterica, koja se o tkrije ginekolokim pregledom karlice neoekivan gubitak telesne teine; slabost i bolovi u donjem delu trbuha, leim a ili nogama. T i simptom i pojavljuju se kad rak m etastazira ili se proiri na druge organe.
od ena koje su u dobu za raanje, sluzokoa materice - endometrijum - svaki mesec se zadeblja i priprema za prihvatanje oploenog jaj Ako ne doe do oplodnje jajaca, suvini slojevi tkiva i krv Ijute se i izbacuju menstrualnim krvarenjem. Razne bolesti - i dobroudne i zloudne - mogu da utiu na matericu. Fibroidni tumori zida materice su dobroudni i nisu prekancerozni i ene koje ih imaju nisu izloene veoj opasnosti od raka materice. Hiperplazija endometrijuma je najtee dobroudno oboljenje materice, a kod nekih ena razvije se u rak materice. (Vidi takoe Endom etrioza.) Veina karcinoma materice nastaje u endometrijumu i nazivaju se rak sluzokoe materice ili endometrijumski karcinom. Najagresivniji sarkom materice javlja se u miinom zidu materice i uzrok je manje od pet posto svih sluajeva. (To se odnosi samo na rak endometrijuma.) Ako se ne lei, rak endometrijuma moe da prodre kroz zid materice i zahvati beiku ili zadnje crevo, ili moe da se proiri na vaginu, jajovode, jajnike i udaljenije organe. Na sreu, rak endometrijuma raste sporo i uglavnom se otkrije pre nego to se jako proiri.
UZROCI
Osobe koje su izloene velikoj opasnosti od dobijanja raka materice su ene u postmenopauzi koje su rano dobile prvu menstruaciju, koje su kasno ule u menopauzu, koje pate od gojaznosti, dijabetesa, ili visokog krvnog pritiska, nemaju dece ili ih imaju malo, u istoriji bolesti imaju neplodnost, nepravilne menstruacije ili hiperplaziju endometrijuma. ene koje uzimaju lek tamoksifen za leenje raka dojke izloene su neznatno veoj opasnosti od razvoja raka materice, a opasnost od dobijanja raka u menopauzi kod ena koje su uzimale pilule za spreavanje zaea manja je za 50 posto nego kod ena koje ih nisu uzimale. Sklonost razvijanju raka endometrijuma povezuje se s jainom izlaganja endometrijuma estrogenu bez progesterona. Razlog za to je jednostavan: s visokim stepenom deobe elija, poveani su izgledi za mutaciju u elije raka, a dok estrogen podstie deobu elije, progesteron je koi. Savremeno hormonsko dopunsko leenje za ene u postmenopauzi primenjuje formulacije s niskom dozom estrogena
ako im ate abnorm alno krvarenje ili se kret iz vagine. Takvo krvarenje nije sim ptom m enopauze i ne bi trebalo da se tako tum ai. O krvarenju treba odmah obavestiti lekara. Rak m aterice uglavnom se ne javlja pre m enopauze, ali m oe da se razvije u vrem e poetka m enopauze.
446
kombinovanog s progesteronom, ime se opasnost od nastanka raka endometrijuma svodi na najmanju moguu meru. Ipak, ene koje primaju dopunsko hormonsko leenje treba redovno da odlaze na pregled kako bi se otkrili simptomi raka materice. D IJA G N O ST I K I PO STU PCI Papa test koji otkriva rak grlia materice, otkriva i mali broj sluajeva raka materice pre pojave simptoma. Inae se rak materice uglavnom dijagnostikuje kad se pojave simptomi. Ako biopsija tkiva potvrdi dijagnozu, slikanje, analize krvi i konano operativni zahvat mogu da odrede stepen oboljenja.
LEEN JE
Konvencionalna medicina uspeno lei veinu ena s rakom materice. Izbor leenja zavisi o stadijumu raka, godinama obolele i optem zdravstvenom stanju.
G D E NASTAJE RAK
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Operativni zahvat uobiajeno je leenje za rak materice koji nije poeo da metastazira ili se iri. Poeljno leenje za rani rak endometrijuma je totalna histerektomija (potpuno odstranjivanje materice) kojom se odstrane materica, grli materice, jajnici i jajovodi. Tako opsean zahvatdovoljan je za leenje ranog raka i najmanja je verovatnoa ponovne pojave bolesti. Ako je bolest poela da se iri izvan materice, posle operativnogzahvata primenjuje se leenjezraenjem, s namerom da se odstrane preostale elije raka. Neki lekari preporuuju zraenje iako se rak nije proirio, ali je ve velik. Bolesnice s proirenim (metastatskim) rakom materice esto dobijaju hormonsko leenje kako bi se usporio rast karcinoma. Hemoterapija ili zraenje mogu da se primene i za smanjivanje veliine i broja metastatskih tumora. Takvo leenje retko dovodi do izleenja, ali moe da produi ivot i ublai simptome. Operativni zahvat moe da se izvede ako e uspeno odstraniti udaljene tumore i ako je rak ogranien na organe mokrano-genitalnog sistema. Bolesnice u remisiji moraju da se kontroliu svakih nekoliko meseci sledeih nekoliko godina. Ako se ponovo pojavi rak, to se najee dogaa u okviru tri godine. Ako se otkrije na vreme, ponovljeni rak moe se leiti agresivnim zraenjem ili novim operacionim zahvatom. (Za vie obavetenja o leenju vidi Rak.) DODATNI N A IN I L E E N J A Kao pomo u savladavanju emocionalnih tegoba obolelih od raka materice, bolesnice mogu da razmotre mogunost prikljuivanja grupi za pruanje podrke. Savetovanje je naroito korisno za ene pre menopauze koje su posle histerektomije potitene zbog saznanja da vie ne mogu da imaju decu.
Svaki mesec tokom doba za raanje, sluzokoa materice, endometrijum, priprema sloj gustog tkiva za prihvatanje oploenog jajaca. Ako se jajna elija ne oplodi, ovo suvino tkivo izbacuje se tokom menstruacije. Posle menopauze postoji opasnost od nastanka karcinomskih elija od elija endometrijuma (gore , uveana slika). Sreom, u veini sluajeva rak materice raste sporo i ima visoku stopu izleenja.
PREVENCIJA
Jednom godinje obavite Papa test i ginekoloki pregled. Ako ste u dobu za raanje, treba s lekarom razmotriti razloge za i protiv uzimanja pilula za spreavanje zaea. U bilo kom dobu, dobro je drati pod kontrolom telesnu teinu i kondiciju vebanjem i ishranom s malo masnoa.
MATERICA - T E G O B E
SIMPTOMI
o b iln o , d u g o t r a jn o ili n e p r a v iln o k r v a r e n je p r a e n o b o lo v im a u d o n je m d e lu t r b u h a ili le im a , to m o e d a u k a z u je n a
fibroide ( d o b r o u d n e
t u m o r e m a t e r ic e ) o t e a n o o b a v lja n je v e lik e i m a le n u d e , k a d s e n a s m e je t e ili z a k a lje t e is p u t a n je m o k r a e , b o lo v i u le im a ; m o d a se ra d i o
prolapsu m aterice
k r v a r e n je iz m e u d v e m e n s t r u a c ije ili k r v a r e n je p o s le m e n o p a u z e ; k a t k a d u k a z u je n a
rak materice
h r o n i n o , n e z d r a v o k r v a r e n je p re m e n o p a u ze , p o zn ato kao
disfunkcijsko krvarenje iz m aterice
a k o o s e a t e o t r e ili h r o n i n e b o lo v e u d o n je m d e lu t r b u h a . M o d a im a t e f ib r o id e ili n e k i d r u g i o z b ilja n p o r e m e a j u k a r lic i, n a p r im e r , a k u t n o
zapaljenje karlice
ili
endometriozu.
Odmah se javite lekaru.

a k o im a t e iz r a z it o o b iln e m e n s t r u a c ije . To m o e da d o ved e do i d a b u d e s im p t o m
slabokrvnosti
fibroida, disfunkcijskog krvarenja iz m aterice, raka materice

ili d r u g ih t e g o b a s m a t e r ic o m .
atericaje miini, uplji, krukoliki organ smeten u karlici iza beike i ispred zadnjegcreva Donji deo suava se u otvor - grli materice, koji vodi u vaginu. Sa svake strane gornjeg dela materice privreni su jajovodi. Materica je pokrivena sluzokoom, koja se zove endometrijum, koja se menja prema fazama mesenog ciklusa. Ako je dolo dc oplodnje, oploeno jajace usadi se u zid materice Ovde se embrion razvija u fetus, koji raste i hrani se do poroaja. Materica je obino malo nagnuta napred, ali u 2C posto ena materica je retrovertna (zavaljena). Uglavnom je ova normalna varijacija poloaja m ateria uroena, ali mogu je izazvati tumori, zapaljenje karlice ili endom etrioza. Retroverzija materice uglavnom je bezopasna. Abnormalno endometrijsko krvarenje oznaavj se kao disfunkcijsko krvarenje iz materice, krvare nje koje se javlja kao menoragija (obilno menstrualnc krvarenje ili menstruacija koja traje due od 8 dana) metroragija (krvarenje izmeu dve menstruacije) il hronina polimenoreja (ciklus krai od 18 dana), moe da izazove slabokrvnost s nedostatkom gvoa Prolaps, sputanje materice javlja se kad se ma terica spusti iz svog normalnog poloaja u donji dec trbuha. U teim oblicima prolapsa materica je vidljiva kroz vulvu. Sputena materica je poremeaj najei kod ena srednjih godina koje su rodile deci poroajne teine vee od 4,5 kg, ali se moe javiti kod ena koje nisu raale. Poslednjih godina prolap; materice se ree javlja jer ene raaju sve manje dece. Fibroidi (miomi) se javljaju u materici ili na njoj To su dobroudni tumori ili izrataji miinog ili fibroznogtkiva. Mogu biti razliite veliine, uglavnorr rastu sporo i mogu da se jave u unutranjosti materice, unutar zida materice ili na spoljnoj povrini materice. Javljaju se kod vie od 20 posto ena starijif od 35 godina. Iz nepoznatog razloga fibroidi se ee javljaju kod crnkinja. lako uglavnom ne izazivaju tegobe, fibroidi mogi da izazovu poveanje i distorziju materice i oteaji zaee. Katkad se fibroid privren za zid matericc peteljkom izvije, pa tumor vie nee biti snabdever krvlju ili moe poeti da se sui. Ako se to desi, moe te osetiti iznenadne otre bolove u trbuhu. Odmah se javite lekaru kako bi se odstraniofibroidni tumor.
448
1
PR O LA PS M A T E R IC E
Najei uzrok prolapsa materice je istezanje pridravajuih ligamenata koji je dre na njenom mestu. Takvo se istezanje esto deava tokom poroaja. Prekomerna telesna teina takoe moe da doprinese nastanku i pogoranju bolesti. Za vie podataka o uzrocima i leenju raka materice vidi Materica - rak.
GRLIC MATERICE ZADNJE CREVO
Starenje, gojaznost III viestruki poroaji mogu kod ena da oslabe karline miie i ligamente, to omoguava prolaps materice iii pomeranje iz prirodnog poloaja. Kod prolapsa treeg stepena pokazuje se grli materice na otvoru vagine. U gore prikazanom, teem sluaju prolapsa, materica je zajedno s beikom prodrla izvan vagine.
D IJA G N O S T IC K I PO STU PCI esto se fibroidi primete tek kad ih lekar napipa tokom redovnog pregleda karlice. Da bi se potvrdilo njihovo prisustvo, moe da se napravi ultrazvuno snimanje. Moe se izvesti biopsija endometrijuma (ili, u sluaju izrazito obilnog krvarenja, dilatacija i kiretaa), koja zajedno s istorijom bolesti potvruje dijagnozu
disfunkcijskog krvarenja iz materice. Prolaps materice uglavnom se lako prepoznaje

na lekarskom pregledu. Pokazatelj prolapsa je oteen zid vagine. Tokom ginekolokog pregleda karlice, kad se umetne spekulum, lekar vas moe zamoliti da zakaljete, kako bi mogao da vidi prolaps materice.
Fibroidi mogu da izazovu pritisak na beiku ili crevo i prouzrokuju bolan polni odnos. Ako izazivaju preobilno meseno krvarenje, moe da se razvije slabokrvnost. Ali esto nema nikakvih simptoma. Budui da na fibroide utiu hormoni, obino se tokom trudnoe poveaju i, ako ne primate estrogensko dopunsko leenje, posle menopauze se smanjuju.
LECEN JE
Pre su se svi poremeaji materice leili histerektomijom, ali s napretkom medicine i poveanim interesovanjem za zdravlje ene, danas su pristupani i konvencionalni i alternativni naini leenja.
UZROCI
lako uzrok fibroida nije poznat, njihov rast povezan je s hormonima. Zbog toga oralna kontraceptivna sredstva, dopunsko estrogensko leenje i trudnoa mogu da izazovu rast i irenje fibroida. Disfunkcijsko krvarenje iz materice pojavljuje se zbog nekontrolisanog podsticajnog delovanja estrogena na sluzokou materice. Nekoliko poremeaja koji su obeleeni visokim nivoima estrogena, ukljuujui tumore jajnika, gojaznost i izostanak ovulacije (anovulaciju) kod ena u kasnim tridesetim i etrdesetim godinama, mogu da izazovu disfunkcijsko krvarenje iz materice. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Leenje fibroida razlikuje se i treba mu pristupiti u skladu sazdravstvenim stanjem pojedine pacijentkinje. To je vrlo znaajno jer se histerektomija, odstranjivanje materice, uglavnom preporuuje enama s fibroidima, ali to esto nije neophodno. Ako fibroidi ne izazivaju nikakve tegobe, moda je bolje malo priekati. Svi fibroidi ne rastu. ak i veliki fibroidi ne moraju izazivati simptome i veina ih se smanji posle menopauze. Ali treba da pratite njihov rast odlazei na ginekoloki pregled svakih est meseci.
449
MATERICA - T E G O B E
NA S TA V A K
13
Da bi se spreio dalji rast fibroida, lekar moe da preporui prestanak uzimanja oralnih kontraceptivnih sredstava ili primenu dopunskog hormonskog leenja, izvora sintetikog estrogena. Agonisti otputajueg gonadotropnog hormona (GnRH) mogu da se propiu za smanjivanje fibroida kao preoperativno leenje, ali ovi lekovi su skupi i ne bi se smeli uzimati due od est meseci kako bi se izbegla opasnost od osteoporoze. Isto tako, agonisti otputajueg gonadotropnog hormona mogu da izazovu rane simptome menopauze, a kad se prekine primena leka, fibroidi e se verovatno ponovo pojaviti. Fibroidi se operativno odstranjuju postupkom koji se zove miomektomija. Ako izrataj ne izaziva jake bolove u trbuhu ili elite da imate jo dece, obino se ne preporuuje ovaj veliki operativni zahvat. U 10 do 30 posto sluajeva dolo je do ponovne pojave fibroida u roku od pet godina od izvoenja miomektomije. Zenama koje pate od disfunkcijskog krvarenja iz materice u veini sluajeva mogu za regulaciju menstrualnog ciklusa da se prepiu kontraceptivne pilule koje sadre hormone. Takvo leenje ne lei telesni poremeaj, ali je praktian nain uklanjanja simptoma te, ako se lekar slae, mogu da se koriste sve do menopauze. Otputajui hormoni progestagena ili gonadotropina mogu takoe da se propiu za nadzor krvarenja, ali treba im vie od 30 dana da pokau dejstvo i imaju mnogo neeljenih dejstava. Histerektomija moe da se preporui kao leenje za teke materine tegobe, ukljuujui nekontrolisano obilno krvarenje i stalne bolove i esto mokrenje izazvano fibroidima koji pritiskaju beiku. Postupak poznat kao ablacija endometrijuma zaustavlja krvarenje unitavanjem endometrijuma laserom. Ablacija endometrijuma je prihvatljiva alternativa histerektomiji jer je manje invazivna. Ako je prolaps materice toliko jak da je materica vidljiva izvan vulve, potrebna je vaginalna histerektomija kojom se materica odstranjuje kroz vaginu. Ako ne elite da se podvrgnete operativnom zahvatu, lekar moe da umetne u vaginu plastini prsten poznat kao pesar, koji se smeta u vaginu kao dijafragma i spreava ispadanje materice. lako pesar pomae u pridravanju materice, mora se zamenjivati svakih tri do est meseci i zato nije dugorono reenje.
A LT ER N A T IV N l N A IN I L E E N J A Mnogi alternativni naini leenja ublaavaju simp' tome materinih poremeaja, ali ih treba koristit samo kao dopunu konvencionalnom leenju.
AKUPRESURA
Grevi koji katkad prate meseno krvarenje i fibroidt mogu da se lee pomou akupresurne prve pomoi' koja se usredsreuje na specifine take pritiska z privremeno ublaavanje bolova. Blagotvorne take su Slezina 6, Slezina 8, Jetra 3, i ila zaea 4. Za poloaj taaka vidi Dodatak.
RAD NA T E L U
Masaa i taj i (tai chi) mogu da poveaju protol-
energije u karlicu, to moe da pomogne da se smanjefibroidi.

Pomeajte jednake koliine tinktura plavog koho (Caulophyllum thalictroides), vujeg korena (Cimi cifuga racemosa) i konopljike (Vitex agnus-castus) Uzimajte Vi kaiice meavine tri puta na dan kac tonik za koji se smatra da poboljava zdravlje materice. Za greve, smesi dodajte 1 deo divljeg jame (Dioscorea villosa).
HOM EOPATIJA
Obratite se strunom homeopati. Pulsatilla, Bella donna, Sabina i Sepia neka su od lekovitih sredstave koja mogu da pomognu kod poremeaja materice
NAIN IVOTA
Ako je obilno krvarenje simptom fibroida, trebalc bi da smanjite dnevne poslove i da se vie odmarate tokom menstruacije.
ISHRANA
Poveani unos hrane bogate vlaknima i ograniavanje unosa masnoa umanjie proizvodnju estrogens i uspostaviti hormonsku ravnoteu, koja moe delotvorno da se suprotstavi rastu fibroida. Uzimanje dodatnih koliina vitamina C, bioflavonoida - koj se nalaze u agrumima, crvenom luku i lisnatom povru - i vitamina A i E takoe moe delotvorno da
450
I
------------------ -----------------smanji rastfibroida. Ishrana bogata vlaknima u sluaju prolapsa materice ili fibroida ublaava tegobe prilikom obavljanja velike nude. Multivitaminski i mineralni dodaci, zajedno s ishranom koja sadri mnogo vlakana i malo masnoa i koja ukljuuje povre i integralne itarice, mogu da pomognu da se uravnotei nivo hormona, a to doprinosi ublaavanju materinih tegoba. L E E N JE KOD K U E Ako se fibroidi jave sa spoljne strane materice (subserozni fibroidi) moe se uoiti poveanje mase trbuha. Leanje i postavljanje toplog obloga ili termofora na donji deo trbuha ublaava bolove. Topli oblozi primenjuju se tri puta nedeljno po najmanje 60 minuta. Lekari esto preporuuju vebe na podu za karlicu (poznate kao Kegelove vebe) koje jaaju veze koje pridravaju matericu i kontroliu mokrenje kako bi se pomoglo odravanje sputene materice na mestu. Moete da nauite da vebate te miie zaustavljanjem i putanjem mlaza mokrae. Kad nauite da prepoznate ciljne miie, vebajte njihovo stezanje i oputanje. U poetku se preporuuje 5 grupa vebi 10 puta na dan. Prema vaem ritmu moete ih poveati na 10 nizova vebi 10 puta na dan.
A l t e r n a t iv e z a HISTEREKTOMIJU
Bilo je uvreen o m iljenje da je histerektom ija neophodna za leenje tegoba s m atericom , ali taj postupak je obino neophodan sam o u krajnjim sluajevima. S le d e alternativne m ogunosti leenja o kojima bi trebalo da razgovarate s lekarom .
Za fibroide:
leen je agonistima otputajueg horm ona gonadotropina, koje sm anjuje fibroide m iom ektom ija, opera cio n i zahvat kojim se odstranjuju fibroidi; uklanja krva renje i sim p to m i pritiska
Za prolaps materice:
veb e na p o d u za karlicu kojima se jaaju m iii ko ji d re m atericu pesar, plastini p rste n ko ji se um ee u vaginu i d ri m atericu na m estu
Za disfunkcijsko krvarenje iz materice:

leen je otputajuim horm onom gonadotropina i progestagena, k o je m o e da zaustavi krvarenje. ablacija endom etrijum a, postupak u kojem se prim en ju je laser za unitavanje endom etrijum a i zaustavljanje krvarenja.
PREVEN CIJA
Poremeaje materice uglavnom ne izazivaju uzroci koji bi se mogli izbei. Meutim, oni su usko povezani s nivoima estrogena i fazama ili poremeajima menstrualnog ciklusa. lako vas odravanje ishrane s malo masnoa i mnogo vlakana, odmaranje i izbegavanje stresa, nee u potpunosti zatititi od tegoba s matericom, te su mere korak u pravom smeru.
451
M EN IJERO VA (MENIEREOVA) B O L E S T
SIMPTOMI
povrem ena vrtoglavica, katkad praena m uninom , povraanjem , bledilom i iscrpljenou tegobe sa sluhom , ukljuujui sve slabiji sluh,
tinitus (zvonjenje u uima),
osetljivost na buku i utisak da se ne uju isti zvukovi u oba uha oseaj da su ui pune, zaepljene, nekad pre napada vrtoglavice glavobolja

ako sum njate da imate Menijerovu bolest, jer lekar treba da potvrdi dijagnozu. ako imate napade vrtoglavice koji se ponavljaju, imate teko a u odravanju ravno tee - to m oe da ukazuje na bolesti unutranjeg uha koje treba leiti. ako sve slabije ujete; postepen gubitak sluha tokom dueg vrem ena m oe da ukazuje na tegobu u bilo kojem delu uha (unutranjem , srednjem ili spoljnom ) ili u mozgu. ako iste zvukove u svakom uhu ujete drukije; to m oe da ukazuje na postojanje jo nekih porem eaja unutranjeg uha, uz M enijerovu bolest.
enijerova (Menierova) bolest je poremea unutranjeg uha koji se vremenom obim pogorava, a esto onemoguava zadovolja obavljanje posla, dovodi do nezgoda i psiholoki uznemirenosti. Prvi put opisao ju je francuski leka Prosper Menijer (Meniere), pre vie od sto godina Bolest oznaavaju brojni simptomi, svi povezani ste gobama unutranjeg uha, mesta u organizmu gde si smeteni ulni organi za sluh i ravnoteu. Vie od 96 posto obolelih od Menijerove bolest ima napade vrtoglavice ili nesvestice. Ovakvi period nesvestice mogu da traju manje od jednog sata ili d < dva dana, javljajui se retko, na primer jednom godi nje ili esto, na primer nekoliko puta godinje. Posl< napada bolesnik se esto osea potpuno iscrpljeno utone u san, a kad se probudi, osea se dobro. Oboleli od Menijerove bolesti mogu da se al< na razliite tegobe sa sluhom, koje mogu i ne moraji da budu praene vrtoglavicom. Na primer, moe do i do postepenog gubitka sluha, umova, zujanja il zvonjave u uima (tinitusa) ili osoba moe da im, utisak da isti tonovi u svakom uhu zvue drukije, t( je pojava koju nazivamo diplakuzijom. Menijerova bolest obino se javlja kod osoba sta rih izmedu 20 i 60 godina, proseno u dobu od etr deset godina. Ali poremeaj moe da se javi i koc etvorogodinjaka i kod devedesetogodinjaka. Te gobe obino poinju u jednom uhu i, kod mnogil bolesnika, proire se i na drugo uho. Katkad se bo lest, iz nepoznatih razloga, povue sama od sebe Naalost, niko ne zna koji e bolesnici ozdraviti, ; koji nee.
UZROCI
Napade Menijerove bolesti mogu da pokrenu tesko ba, napetost ili prevelik unos soli. lako naunici joi uvek raspravljaju o uzroku poremeaja, sa sigurnoi znaju da ukljuuje prekomernu koliinu endolimfe tenosti koja ispunjava unutranje uho ili lavirin (gore, desno). Unutranje uho u stvari je par ulnih organa smetenih u slepoonoj kosti, u bonom delu lobanje Jedan deo unutranjeg uha, spiralno oblikovan pu pretvara zvune talase u elektrine impulse, koje zatim alje u mozak. Drugi deo sastoji se od niz
452
prstenova koje nazivamo polukrunim kanalima. Te kanale ispunjava tenost koja reaguje na promene poloaja tela (na primer leganje, ustajanje, naginjanje u stranu). Signali iz ovih kanala, zajedno s informacijama koje pristiu iz oiju i nervnih zavretaka koe, pomau mozgu da razazna da li je telo uspravno ili pada. Iz nekog razloga kod Menijerove bolesti unutranje uho puni se s previe tenosti, pa otkae oseaj za ravnoteu. Katkad tenost moe da prodre i u pua, pa utie na sluh. Osobe s nepravilno oblikovanim unutranjim uhom ili slepoonom kosti, bilo uroeno ili kao posledica povrede, izloene su veoj opasnosti od razvijanja Menijerove bolesti. Oblik srednjeg uha i nivo tenosti u njemu mogu da promene i neke bolesti, ukljuujui infekcije srednjeg uha (vidi Uho - upala), sifilis, leukozu, otosklerozu (okotavanje srednjeg uha) i porem eaje im unolokog sistema. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI U veini sluajeva, iskusan otorinolaringolog (specijalista za uho, grlo i nos) moe lako da odredi da li imate Menijerovu bolest pregledom istorije bolesti i izvoenjem nekih jednostavnih testova u ordinaciji. Ipak, s obzirom na injenicu da vrtoglavicu i slune tegobe mogu da izazovu razni poremeaji, potpuno bezopasni ili jako opasni, katkad je prilino teko postaviti tanu dijagnozu. Lekar moe radi iskljuivanja drugih bolesti da sprovede detaljne analize. Neki od dijagnostikih postupaka koje bi mogao da zatrai su audiometrija, kojom se ispituju sluni mehanizmi; rendgensko snimanje radi pregleda kostiju lobanje ili nekih prethodnih povreda; elektrokohleografiju, kod koje se kroz bubnu opnu uvodi sonda radi ispitivanja elektrinih osobina unutranjeg uha, koje bi mogle da ukau na prirodu slunih tegoba.
B O L E S T U N U T R A N JE G U H A
POLUKRUNE CEVI
GRANE SLUNOG NERVA PU
UNI KANAL .. BUBNA OPNA ..
Smatra se da je uzrok Menijerove bolesti poveanje koliine tenosti u delu lavirinta ili unutranjem uhu. U lavirintu su smetene tri prstenaste strukture nazvane polukrune cevi. Ispunjene su tenou, koja je od kljune vanosti za oseaj telesne ravnotee i pokreta. Prekomerna koliina tenosti moe da poremeti orijentaciju i izazove vrtoglavice.
LEEN JE
Budui da naunici jo nisu otkrili lekza Menijerovu bolest, leenje je usredsreeno na ublaavanje simptoma i psiholokih dejstava poremeaja. Operativno leenje koristi se kao poslednja mera kod bolesnika s izrazito tekim oblikom bolesti.
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Leenje Menijerove bolesti esto poinje primenom lekova kojima se pokuava sniziti pritisak i smanjiti koliinu tenosti u unutranjem uhu. Obino se prepisuju d iu retici (poveavaju izbacivanje tenosti mokrenjem) i sedativi (smiruju obolelog i ublaavaju vrtoglavicu). Meklizin i diazepam su lekovi koji se obino prepisuju za smanjenje nesvestice, dok neki lekari koriste i antihistam inike, na primer prometazin i dimenhidrinatza ublaavanje vrtoglavice. Nedavno su lekari poeli da preporuuju i skopolaminske flastere koji se koriste za leenje morske bolesti. Ovi e lekovi pomoi nekim bolesnicima, ali nauna istraivanja ne podravaju jednoglasno njihovu upotrebu jer, na primer, mnogi mogu da izazovu neeljena dejstva, a nijedan nee potpuno izleiti poremeaj. Neki lekari propisuju i leenje u komori za pritisak" za sniavanje pritiska u uhu promenom spoljnog pritiska. Ukoliko oboleli ima jake vrtoglavice, lekar moe da propie lek aminoglikozid u pokuaju da se
MENIJEROV A (MENIEREOVA) B O L E S T
NASTA\
onesposobi deo lavirinta odgovoran za ravnoteu, a ouva sluh bolesnika. Ovaj se lek obino propisuje bolesnicima kod kojih je poremeaj zahvatio oba uha. Razvijeni su i brojni operacioni postupci koji imaju slian cilj - namerno unitavanje lavirinta unutranjeg uha radi smanjivanja teke vrtoglavice. Hirurke tehnike ukljuuju vestibularnu neurektomiju u koju spada presecanje nerava koji vode u deo unutranjeg uhazaduen za ravnoteu i lavirintektomiju, odstranjivanje lavirinta. Ovi drastini postupci, koji ozbiljno remete ravnoteu i potpuno unitavaju sluni aparat, uglavnom se primenjuju kod bolesnika koji pate od tekih vrtoglavica. Primenom jedne druge operacije, endolimfatinog operacionog zahvata, lekar pokuava da sauva i ravnoteu i sluh isuivanjem unutranjeg uha ili ugraivanjem malih zalistaka ili cevica (antova) u lavirint da bi se smanjio pritisak. Posle prve godine rezultati su obino dobri, ali neki bolesnici se kasnije ale na ponovno pojavljivanje vrtoglavice. A LT ER N A T IV N l N A IN I L E E N J A Kao i veina konvencionalnih lekova za Menijerovu bolest, alternativni naini leenja pokuavaju da ublae stres i druge simptome.
AKUPUNKTURA
RAD NA T E LU
Kod hroninih oblika Menijerove bolesti posavetujti se s osteopatom ili hiropraktiarem radi nametanj, glave, vilice, vrata i donjeg dela lea zbog ogranie nosti pokreta koja bi mogla da utie na unutranji uho. Kod akutnih sluajeva vrtoglavice, refleksoloi bi mogao da preporui masiranje podruja uha Ovo, kao i druga podruja koja moe biti korism masirati, prikazano je na donjoj slici.
KINESKO _I E K O V 1 T O B I L J E I
lako neki strunjaci za kinesku medicinu razlikuju vii vrsta vrtoglavica, glavni vienamenski lekovi su ksan tijum (Xanthium sihiricum), cvet magnolije (Magno lia liliflora), sladi (Glycyrrhiza uralensis), orlov nokti (Lonicera japonica) i drugo lekovito bilje. Po sjetite strunjaka za kinesku medicinu kako bisti dobili odgovarajui recept, imajui na umu da sti moda alergini na neko kinesko bilje.
Za ublaavanje vrtoglavice posavetujte se sa strunjakom za akupunkturu o stimulaciji sledeih taaka uha: neuralna vrata, simpatetika, bubrena, potiljana, adrenalna i srana taka. Za leenje hroninih sluajeva, strunjak za akupunkturu moe da obradi telesne take na bubregu, trostrukom grejau i meridijanima slezine. Vidi Dodatak radi poloaja akupunkturnih taaka i 20. stranu za vie podataka o meridijanima.
AROMATERAPIJA
Za ublaavanje stresa u kupku dodajte eterino ulje lavande (Lavandula officinalis), geranijuma i sandalovine ili probajte nenu masau eterinim uljem lavande i kam ilice (Matricaria recutita).
Kako biste ublaili simptome, podstiite podruje uha klizei palcem po bazi drugog, treeg, etvrtog i petog nonog prsta i unutranjosti drugog i treeg nonog prsta. Zatim palcem prelazite gore-dole po gornjem delu podruja kime i obradite podruje kimenog stuba i vratno podruje na nonom palcu. Zatim stimuliite zonu solarnog spleta.
454
HOMEOPATIJA
Oboleli od Menijerove bolesti homeopatski mogu da se lee na nekoliko naina, a svaki ukljuuje primenu doze od 12x svakih etiri do est sati. Za ublaavanje vrtoglavice tokom akutnog napada koja se pogorava osetljivou na kretanje i praena je umovima ili zujanjem u uima, pokuajte primeniti Bryoniju. Za vrtoglavicu i muninu kod akutnog napada, koristite Cocculus. Za vrtoglavicu koja se pogorava u leeem poloaju i pri okretanju i koju prati osetljivost na svetlo, primenite Conium. Ukoliko se ne oseate bolje posle dan ili dva ili bolujete od hroninog oblika Menijerove bolesti, zatraite savet iskusnog homeopate.
PSIHOSOM ATSKOLEENJE
organizmu pomoglo da se zaustavi porast pritiska unutranjeg uha, ali to nije dokazano. Strunjakza ishranu moe da preporui ishranu za specifine tegobe. L E E N JE KOD K U E Tokom napada Menijerove bolesti mirno lezite i pokuajte da se opustite. Pokuajte da smanjite unos tenosti i soli. Neki strunjaci smatraju da sniavanje nivoa tenosti u telu moe da pomogne da se smanji pritisak izazvan porastom tenosti u unutranjem uhu. Izbegavajte kofein, puenje i alkohol jer mogu da poveaju stres i ometaju pravilan odmor. Pokuajte nou da se dobro naspavate. lzbegavajte vonju, plivanje, penjanje po merdevinama i ostale aktivnosti kod kojih bi napad vrtoglavice mogao da dovede do ozbiljne povrede.
Kod Menijerove bolesti pacijenti su zatvoreni u zaaranom krugu napada praenih teskobom i stresom, koji zatim izazivaju ponovne napade. Razni oblici leenja masaom i jogom takoe su odlini naini smanjivanja stresa.
ISHRANA
PREVENCIJA
Najbolji nain spreavanja napada Menijerove bolesti jeste smanjenje stresa u svakodnevnom ivotu. Pokuajte da uivate, moda u hobiju ili sportu. Pronaite vreme za bavljenje stvarima koje vas raduju: sluajte muziku, okupajte se u oputajuoj kupki, proitajte asopis, popijte smirujui aj od kamilice (Matricaria recutita) ili odvojite vreme da samo sedite i nita ne radite. Ukoliko stres i teskoba i dalje predstavljaju problem, moete da potraite pomo psihologa.
Neki nutricionisti preporuuju ishranuza Menijerovu bolest kojom se pokuava poveati unos kalorija, masnoa i belanevina, iako nema dokaza da takva ishrana moe da izlei bolest. Specijalisti takoe preporuuju dnevni unos sledeeg: 2000 mg vitamina C, po 50 mg vitamina B t, B 2 i B, 20 mg cinka i ostalih vitamina i minerala. Ako bolujete od Menijerove bolesti, treba da izbegavate so, koja je uzrok zadravanja tenosti u telu, i ograniite unos tenosti. Neki strunjaci smatraju da bi smanjenje koliine tenosti u
MENINGITIS
SIMPTOMI
poviena tem peratura jaka glavobolja ukoen vrat, ram ena ili lea jak probadajui bol koji se iri niz zadnju stranu vrata, a katkad i niz
kim u pri naginjanju vrata napred nepodnoenje jakog svetla (fotofobija) papulozni, tam nocrven ili Ijubiast, m rljast osip, koji m oe da izbije na bilo kom delu tela pospanost i sm etenost povraanje grenje i kom a kod odojadi, napetost fontanele, m ekog dela lobanje kod odojadi, grevit i prodoran pla
ako se jave gore navedeni sim ptom i posebno kom binacije jake glavobolje, ukoenog vrata i bolne osetljivosti na svetlo; odmah potraite hitnu
eningitis je infekcija nenih ovojnica meningi koje obavijaju kimenu modinu i mozak Ova bolest je gotovo uvek komplikacija neke bakterijske ili virusne infekcije koja je poela drugde u telu, na primer u uima, sinusima ili gornjem disaj nom sistemu. Bakterijski meningitis je izuzetno teka bolesi koju treba neodlono leiti. Ako se ne pone brzo leiti, moe u roku od nekoliko sati da izazove smrt il trajna neuroloka oteenja. Virusni meningitis nije toliko teka bolest i veina obolelih oporavi se potpuno i bez ikakvih posledica Meningitis je relativno retka bolest. Poinje simptomima slinim gripu - poviena temperatura, glavobolja, povraanje - koje prati sve jaa malaksalost esto snani bolovi u vratu, naroito pri naginjanji glave prema napred. Jako mala deca na bol esto reaguju nekontrolisanim savijanjem lea u luk. Kod nekih oblika meningitisa moe da se javi tamnocrven ili Ijubiast osip na bilo kom delu tela. Kod odojadi oticanje modanih opni moe da izazove napinjanje fontanele - mekog deia lobanje na vrhu glave. Meningitis moe da bude zarazan kod Ijudi koji ive zajedno, na primer u studentskim domovima.
UZROCI
Bakterijski meningitis moe da izazove nekoliko vrsta bakterija. Tri tipa - Hemophilus influenzae tipa b, Neisseria meningitidis (meningokokus) i Streptococcus pneumoniae (pneumokokus) - odgovorni su za otprilike 80 posto bakterijskih meningitisa. Ove bakterije esto se nalaze u nosnim upljinama i drugde na telu malobrojnih, zdravih Ijudi te se s osobe na osobu prenose kaljanjem i kijanjem. Neka istraivanja pokazuju da je vea podlonost bakterijskom meningitisu posle preleanog gripa, jer upaljeno nosno tkivo omoguuje bakterijama da lako uu u organizam. Virusni meningitis mogu da izazovu razliiti virusi, ukljuujui i viruse koji prouzrokuju p ro liv i jedan koji se na Ijude prenosi sa zaraenih hraka i drugih glodara. Meningitis mogu da izazovu i gljivice.
lekarsku pomo.
ako se kod vaeg deteta pojave gore navedeni sim ptom i; odmah potraite
hitnu medicinsku pomo.
456
Najei uzrokje kriptokokus koji se nalazi u golubijem izmetu. Meningitis prouzrokovan gljivicama retko se javlja kod zdravih Ijudi, ali uobiajen je kod osoba zaraenih HlV-om, virusom humane imunodeficijencije koji izaziva SID U . DlJ A G N O S T I K I PO STU PCI Za sigurno dijagnostikovanje meningitisa potrebna je lumbalna punkcija ili spinalni uzorak. Ovaj umereno bolan postupak izvodi se u bolnici, uz lokalnu anesteziju. Igla se uvede izmeu dva prljena i izvue se uzorak spinalne tenosti. Ukoliko je tenost, koja treba da bude bistra, mutna i sadri gnojne elije, postoji sumnja da se radi o meningitisu. Dalje analize pokazae o kojim se izazivaima radi. Mogu se uzeti i uzorci krvi, mokrae i sekreta iz nosa ili uiju. Budui da bolest brzo napreduje, leenje mora da pone odmah - ak i pre nego to su poznati nalazi analiza.
zamraena. Primaete mnogo tenosti, a moda i acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) za sniavanje temperature i glavobolje. Moda e lekari, da bi spreili ponovnu infekciju, morati da dreniraju zaraeni sinus ili mastoid (deo kosti iza uha). Ako bolujete od meningokokusnog meningitisa, lekar moe osobama s kojima ste bili u bliskom dodiru da preporui preventivno uzimanje antibiotika. Katkad se veim grupama Ijudi, ako doe do izbijanja ograniene epidemije bolesti, propisuje vakcina za neke vrste meningokokusnog meningitisa, a propisuje se i pojedincima koji putuju u krajeve u kojima postoji opasnost od meningitisa, kao to su podsaharski delovi Afrike. Nadalje, vakcinisanje protiv bakterije Hemophilus influenzae tipa b sada je negde deo rutinske imunizacije u detinjstvu. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Budui da meningitis brzo napreduje i opasan je po ivot, alternativno leenje valja primeniti iskljuivo nakon pruanja hitne lekarske pomoi. Alternativni naini leenja osmiljeni su da pomau oporavak organizma i razvijanje otpornosti na ponovnu pojavu bolesti. Posavetujte se s homeopatom o sredstvima za jaanje zdravlja ili sa strunjakom za kinesku medicinu koji moe da preporui akupunkturu, akupresuru ili kombinaciju kineskog bilja za jaanje imunolokog sistema. Hiropraktiar ili osteopata moe da preporui i leenja koja mogu da pomognu vraanje snage.
ISHRANA
LEEN JE
Bakterijski meningitis je opasan po ivot. Mora se neodlono leiti konvencionalnim lekovima. im se simptomi pojave, potraite lekarsku pomo. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Ako bolujete od meningitisa, biete primljeni u bolnicu i tamo ete ostati sve dok se bolest ne izlei, mogue i do dve nedelje. Ako bolujete od bakterijskog meningitisa, primaete vrlo velike doze antibiotika, u nekim sluajevima intravenskim putem. U leenju ovog oblika meningitisa uobiajeno je da se koristi cefalosporinska grupa lekova. Budui da antibiotici ne deluju na virusni meningitis, leenje uglavnom ukljuuje intravensku nadoknadu tenosti i odmor. Budui da je meningitis zarazan, verovatno ete boraviti u posebnoj bolnikoj sobi najmanje etrdeset i osam sati. Ako je meningitis izazvao preosetljivost oiju na svetlo (fotofobija), soba treba da bude
Da biste sauvali zdrav imunoloki sistem i spreili ponovnu infekciju koja moe da dovede do meningitisa, potrebna vam je ishrana koja sadri malo masnoa i ukljuuje mnogo vlaknima bogatih namirnica i visokovredne hrane. Treba da izbegavate eer i gotovu hranu. Mogu biti korisni i vitaminski dodaci. Uzimajte vitamin A (2500 do 10 000 MJ jednom na dan), vitamin grupe B (500 mg tri puta na dan) i vitamin C (500 do 2000 mgjednom na dan).
MENOPAUZNETEGOBE
SIMPTOMI
Sim ptom i m enopauze ne javljaju se kod svih ena. A k o se sim ptom i pojave, to mogu da budu: nastupi vru in e - iznenadno crvenilo ili vruina u licu, vratu i gornjem delu lea, koji mogu da izazovu znojenje. Napadi vruine obino traju nekoliko minuta. nono znojenje, koje m oe da prekida san i prouzro kuje n e s a n ic u bol tokom polnog odnosa, izazvan stanjivanjem sluzokoe vagine i gubitkom vlanosti poveana nervoza, teskoba i razdraljivost uestalija potreba za m okrenjem , naroito nou
zraz menopauza oznaava prestanak menstruaci je, ali se koristi i za mesece i godineeninogivot pre i posle njene poslednje menstruacije- razdobljt u kojem mogu, ali ne moraju, da se dogode neke te lesne i emocionalne promene. Veinaena poslednju menstruaciju dobije u do bu od oko pedeset godina, neke u dobu od etrde set, a vrlo mali procenat u dobu od ezdeset godina Veinaena primetie i nekolikogodina pre prestan ka menstruacije neke promene - nepravilne cikluse oskudnije krvarenje. Neki simptomi, ukljuujui napade vruine i pro mene raspoloenja, privremeni su i proi e kad s vae telo prilagodi novim nivoima hormona. Ali mo gu da se pojave i trajnije tegobe. Na primer, snier nivo estrogena utie na apsorpciju kalcijuma u kosti ma, a moe da izazove i porast nivoa holesterola i krvi. Zbog toga su ene u postmenopauzi izloent poveanoj opasnosti od osteoporoze i kardiovasku larnih bolesti kao to je ateroskleroza.
UZROCI
ifPfc
ako ponete da k rvarite posle m enopauze; to m oe, uz ostalo, da ukazuje na r a k m a t e r ic e . Potreban je ginekoloki pregled.
Kod ena se oko etrdesete godine obino smanjujt aktivnost jajnika i postepeno potpuno prestaju s ra dom, ukljuujui proizvodnju jajnih elija. isto tako to je jo vanije, jajnici smanjuju proizvodnju estro gena i progesterona. Kakose nivoi ovih hormona, po sebno estrogena, sniavaju, tako nastupaju promen u celom telu, posebno u reproduktivnom sistem u,; prestanak menstruacije je najuoljivija promena. Sni en nivo estrogena moe da bude odgovoran i za raz ne druge simptome koji prate menopauzu.
LE EN JE
Konvencionalna medicina, isto kao i alternativni na ini leenja tegobe menopauze lee nadoknaiva njem estrogena koji organizam vie ne proizvodi i dovoljnoj koliini. U konvencionalnoj medicini pri menjuje se dopunsko hormonsko leenje, iako je ovo leenje delom protivreno zbog nuspojava koj( ga uvek prate. Zbog toga s lekarom treba paljivc razmotriti opasnosti i dobrobiti ovog leenja.
458
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Dopunskim hormonskim leenjem u organizam se unose dodatne koliine estrogena i progestagena, obino na usta ili u obliku flastera. Veina bolesnica na dopunskom hormonskom leenju uzima kombinaciju estrogena i progestagena, jer sam estrogen moe da izazove teke nuspojave kao to je raksluzokoe materice i rak materice. Progestagen moe da izazove nuspojave kao to su nepravilno krvarenje, glavobolje, nadutost i oticanje i bolovi u grudima. Moe da se pojavi i lana menstruacija, zavisno od doze koju uzimate. Ukoliko vam je uinjena histerektomija i nemate matericu, progestagen nije potreban.
Lekar vam moe preporuiti dopunsko hormonsko leenjezaspreavanje bolesti srca i krvnih sudova i osteoporoze, posebno ako su se ove bolesti javljale u porodici. Lekar vam moe propisati vaginalnu estrogensku kremu koja pomae da se zaustavi stanjivanje vaginalne sluzokoe i poboljava podmazivanje vagine. Ako ste imali rak dojke, rak endometrijuma, bolest jetre ili krvne ugruke ne biste smeli da uzimate estrogen, jer poveava opasnost od ponovne pojave tih bolesti. Ali i sam progestagen moe da ublai napade vruine. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A
-------------------- T
v
--------------------
C lN JE N IC E I ZABLU D E U VEZI SA MENOPAUZOM

Z A B L U D A : M enopauza ini en e em ocionalno nestabilnim . IN JE N IC A : Veina ena nema nikakvih em ocionalnih p rob lem a ; tego b e ko je se p oja ve m ogu da se lee. Z A B L U D A : S m enopauzom se gubi polna elja. INJENICA: N edovoljna vlanost vagine m o e polni o dnos da uini bolnim i da smanji polnu elju, ali m o e da se lei vaginalnim ili estrogenskim kremama. M enopauza m o e na libido da utie pozitivno ili negativno; k o d nekih ena se u m enopauzi polna elja poveava. ZABLUDA: Menopauza ometa ivoten e. IN JE N IC A : Veina ena u m enopauzi ima m alo ili nikakvih tegoba, d o k jedna etvrtina ima blage, izleive sim ptom e. U kulturama u kojim a se stariji Ijudi potuju, en e s e najmanje ale na sim p to m e m enopauze.
Neke kineske biljke - ukljuujui kinesku angeliku tj. dong quai, (Angelica sinensis) i azijski en-en (Panax ginseng) - sadre vrstu estrogena poznatu kao fitoestrogen ili biljni estrogen. Vani su precizni odnosi, jer su neke doze otrovne. Posavetujte se sa strunjakom.
Fitoestrogen moe da se nae u raznim biljkama i hrani. Ekstrakti i ajevi od vujeg korena (Cimicifuga racemosa) mogu da obezbede korisne koliine fitoestrogena. Estrogenske biljne kreme mogu da ublae suvou vagine i koe. Kombinacije srenice (Leonurus cardiaca), konopljike (Vitex agnus-castus), divljeg jama (Dioscorea villosa) i drugih biljaka, mogu da smanje ubrzano kucanje srca koje prati napade vruine.
ISHRANA
Konzumiranje hrane koja sadri mnogo biljnih estrogena, kao to su soja i limeta, moe da ublai simptome. Ostali izvori biljnogestrogenasu orasi i semenke, anis, celer, perun i laneno ulje. L E E N J E KOD K U E Poveajte unos kalcijuma i ponite da vebate pod optereenjem kako biste izbegli osteoporozu i ouvali zdravlje. Za leenje napada vruine i smanjivanje opasnosti od bolesti srca i krvnih sudova, uzimajte 400 do 800 MJ vitamina E na dan.
MENSTRUALNE TEGOBE
SIMPTOMI
Izostanak m enstruacije zove se a m e n o re ja , a m oe da nastane zbog trudnoe, izlaganja velikom naporu ili anoreksije. M enstruacija je bolna i m enstrualna krv sadri ugruke. O va se pojava zove d is m e n o re ja . M oe da se javi kod zdrave ene, a mogu da je izazovu endometrioza, polipi, fibroidi (m iom i) ili druge prom ene u m aterici i intrauterini uloak. O bilno m enstrualno krvarenje zove se menoragija i m oe da bude posledica stresa, slabokrvnosti,
endometrioze, povreda ili infekcija karlice i intrauterinog uloka.
ako im ate obilno m enstrualno krvarenje koje zasiti tampon ili uloak za jedan sat; obilno krvarenje m oe da izazove
enstruacija je prirodni deo eninog reproduktivnog ciklusa. Kad jajnik oslobodi jedno jajace, oslobaa i hormon estrogen koji podstie rast i snabdevanje sluzokoe materice krvlju. Ako se jajace ne oplodi, jajnik oslobaa progesteron koji podstie Ijutenje sluzokoe materice, a posledica je menstrualno krvarenje koje se sastoji od relativno male koliine krvi i delia tkiva. Ovaj sled dogadaja ciklino se ponavlja otprilike svakih 28 dana dok ga ne prekine trudnoa ili menopauza. Nivo neugodnosti ili bola koju menstruacija izaziva, isto kao i jaina menstrualnog krvarenja, razlikuje se od ene do ene. I vaa menstruacija moe povremeno da bude obilnija ili bolnija nego to je to uobiajeno. Takve tegobe, iako su neugodne, ne ukazuju na postojanje bolesti. Ipak, morate biti svesni da iste tegobe nekad mogu da ukazuju na ozbiljnu bolest, na primer endom etriozu ili cistu jajnika. Postoje tri osnovne kategorije menstrualnih nepravilnosti - izostanak menstruacije (amenoreja), bolna menstruacija (dismenoreja) i obilna menstruacija (menoragija). Ove tegobe i naini njihovog ublaavanja opisani su u daljem tekstu.
slabokrvnost.
ako vam je izostala jedna m enstruacija i m islite da ste trudni; zakasnelo, neobino obilno krvarenje m oe da bude znak pobaaja. ako pre m enstruacije ili tokom polnog odnosa oseate otar bol u trbuhu, m oda imate endometriozu. ako ponete da krvarite posle m enopauze.
IZ O ST A N A K M EN S T R U A C IJE
lako najee nema razloga za zabrinutost, amenoreja moe da ukazuje na neki prikriveni problem. Moe da ukazuje na nizak nivo estrogena u organizmu i poveanu opasnost od osteoporoze. Moe da ukazuje i na nedostatak progesterona i poveanu opasnost od bolesti sluzokoe materice, ukljuujui rak sluzokoe materice (vidi Materica - tegobe). Naravno da, ako nemate menstruaciju, ne moete ni zatrudneti.
UZROCI
Izostanak menstruacije kod devojke koja jo nije dobila menstruaciju naziva se primarna amenoreja, a kod ene kod koje se radi o privremenoj pojavi zove se sekundarna amenoreja. Primarna amenoreja moe da ima razne uzroke, najverovatnije devojka jo
460
'
__________________________________________________________________
r e ula u pubertet. (Pubertet moe prirodno da nastupi i u sedamnaestoj godini ivota.) Zakasneli Dubertet kod devojke koja je vrlo mrava ili se intenz ;\no bavi nekim sportom zabrinjava, jer moda L>kazuje na anoreksiju. ene s vrlo malo telesnih masnoa ne mogu da imaju menstruaciju. Primarna amenoreja moe da ukazuje i na druge oremeaje. Na primer, u retkim sluajevima devoj-.e ne dobijaju menstruaciju jer im nedostaju jajnici i materica. Tumor, povreda, trauma ili nedostatak ^rae moe da utie na neke delove menstrualnog ciklusa, od proizvodnje hormona do rada organa i tkiva na koje hormoni utiu. Sekundarna amenoreja isto tako moe da bude i posledica povreda ili nedostatka grae, a jedan od estih uzroka su ciste jajnika. Faktori kao to je stres mogu da poremete hormonsku ravnoteu i tako pre-dnu ciklus. Istotako, u adolescenciji krajnja mravost moe da zaustavi menstruacije. Ako izgubite menstruaciju dok ste na dijeti ili intenzivno trenirate neki sport, mogue je da preterujete. Naravno, amenoreja moe da ukazuje i na menopauzu ili trudnou.
iN JE N IC E I ZA BLU D E U VEZI SA MENSTRUACIJOM

Z A B L U D A . Kupanje izaziva ili pogorava m enstrualne g re ve . IN J E N IC A : Topla kupka m o e da sm iri i o pu sti m iie i ublai b olove. Z A B L U D A : Z e n e tokom m enstruacije treba da sm anje aktivnosti ili ak ostanu u kre v e tu i odm araju se. IN J E N IC A : Z e n e m ogu da nastave s norm alnim aktivnostim a tokom m enstruacije. U p ravo su protn o, vebanje ak m o e da pom ogne da ublai b o lo ve podsticanjem miia da o slo b o d e endorfin.
LECEN JE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Leenje primarne amenoreje esto se sastoji samo u ekanju da priroda krene svojim tokom. Devojci koja naporno veba ili je vrlo mrava, lekar moe da preporui laki program treninga ili da pokua da dobije na teini. Moda e biti potrebno leiti anoreksiju. Ako lekar sumnja na hormonske poremeaje, moda e morati da prepie lekove za zamenu hormona koji nedostaju. U retkim sluajevima potreban je hirurki zahvat radi odstranjivanja karcinomske ili nekarcinomske tvorevine. Ako mislite da je stres odgovoran za sekundarnu amenoreju, treba da preduzmete mere za ublaavanje stresa u svakodnevnom ivotu - same ove mere mogu ponovo da uspostave va ciklus. Ako ste mravi, lekar e vam savetovati poveanje teine. Ukoliko je dijagnostikovana neka druga bolest koja moe da izazove amenoreju, kao to je endometrioza ili
cista jajnika, treba je leiti, a svog lekara pitajte hoe li se menstruacija vratiti. Ako nee ili je amenoreja posledica menopauze, lekar moe da vam propie estrogen ili preporui uzimanje kalcijuma kako bi se smanjila opasnost od osteoporoze. (Vidi Menopauzne tegobe ija jn ic i - tegobe.) A L T E RN A TIV N I N A IN I L E E N J A
<
Da biste podstakli menstrualno krvarenje, napravite tinkturu od jednog dela konopljike (Vitex agnus-castus), dva dela plavog kohoa (Caulophyllum thalictroides) i dva dela pelena (Artemisia argyi). Uzimajte 2 ml tri puta na dan do poetka menstruacije.
ISHRANA
Da biste nadoknadili manjak hranljivih materija koje mogu da izazovu amenoreju, uzimajte dodatne koliine vitamina ili jedite hranu bogatu cinkom (riba, ivina, nemasno meso) i vitaminima B grupe (pivski kvasac, penine klice).
461
MENSTRUALNE TEGOBE
NASTAVAK
JO G A
B O LN E M EN S T R U A C IJE
Bolna menstruacija ili dismenoreja javlja se esto i veinom kod zdravih ena. Katkad bolna menstruacija ukazuje na bolest koju je potrebno leiti. Ukoliko bol ometa vae uobiajene aktivnosti, treba da razmotrite neke od ovde navedenih postupaka koji mogu da donesu olakanje.
UZROCI
Ako oduvek imate bolne menstruacije, to je verovatno posledica hormonskih promena tokom menstrualnog ciklusa. Uzrok bola je verovatno preterana proizvodnja prostaglandina, materije sline hormonu koja prouzrokuje stezanja materice tokom menstruacije i poroaja. Tokom menstruacije ove kontrakcije omoguavaju potpuno izbacivanje menstrualne krvi i tkiva iz tela, ali viak prostaglandina moe da izazove uestala stezanja - moda ak i spazam koji osoba osea kao grenje. Uobiajeno je da ovi bolovi traju tokom reproduktivnog perioda, ali mnoge ene su primetile da se menstrualni grevi ublae posle porodaja. Dismenoreju mogu da izazovu i drugi poremeaji, na primer endom etrioza, infekcija ili materine tvorevine (vidi Materica - tegobe i Materica - rak).
Redovno izvoenje poloaja Kamila moe da pomogne kod amenoreje. Prvo kleknite. Nagnite se nazad dok isputate vazduh, spustite dlanove na pod iza sebe i zabacite glavu unatrag. Udahnite dok steete stranjicu, a karlicu potiskujete napred. Zatim poloite dlanove na tabane
igore). Polako diite i ostanite
u tom poloaju dvadeset sekundi. Promenite poloaj polako isputajui vazduh sedite na pete. Zatim udiite podiui telo, glavu podignite poslednju. Polako diite i oputajte se 20 sekundi. Ponovite ovu vebu jednom do dva puta na dan.
LECEN JE
Osim nie navedenih predloga, pogledajte odgovarajua poglavlja sa savetima za leenje bolesti koje su u pozadini menstrualnih bolova. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Analgetici kao to je acetilsalicilna kiseima (npr. Aspirin) i paracetamol mogu da ublae umerenu neugodnost, ali ako oseate jae bolove, pokuajte da primenite analgetike kao tosu ibuprofen, mefenaminska kiselina ili naproksen, jer oni zaustavljaju oslobaanje prostaglandina. Lekar moe da vam propie i kontraceptivne pilule ili progesteron, koji mogu da utiu na hormonsku ravnoteu oslobaajui vas bolova.
Poloaj Nagnuti pas pomae pri oslobaanju napetosti karlice. Spustite se na tlo na ruke i kolena (poloaj Sto). Zatim udahnite i podignite karlicu tako da oblikujete obrnuto slovo V s blago savijenim kolenima. Uprite se dlanovima i petama o pod i duboko
diite, drei ruke i ramena otvorene i lea i noge ispruene (slika gore). Ostanite u tom poloaju 20 do 30 sekundi. Izaite iz ovog poloaja isputajui vazduh i vratite se u poloaj Sto. Sedite na pete, podignite glavu i opustite se pre ponovnog ustajanja.
462
A L T E R N A T IV N 1 N A IN I LE EN JA Aiternativno leenje menstrualnih greva uglavnom e usredsreeno na podsticanje oputanja napetih -iia ili smanjivanje napetosti.
AKUPRESURA
------------------ -----------------ISTO V REM EN O ST M ENSTRUACIJA

Z e n e ko je ive ili rade zajedno m ogu da zapaze da sve isto vrem en o dobijaju m enstruaciju. O va pojava je poznata kao isto v re m e n o st m enstruacija i e sto se javlja u zatvorenim zajednicam a kao to su manastiri, za tvo ri i stud en tski dom ovi. N ije pozn ato ta izaziva ovu pojavu, ali m ogue je da je povezana s ferom onim a - hem ijskim giasnicima ko ji se vazduhom p re n o se o d o so b e do o so b e (ili o d ivotin je do ivotin je), a imaju snana dejstva na telesne funkcije i ponaanje, iako Ijudi toga nisu svesni.
-\kupresurna tehnika koja moe delotvorno da ublai bolove koji prate menstruaciju prikazana je na 1 edeoj strani.
AROMATERAPIJA
Masaadonjegdelatrbuha, leda i nogu uljem ili losijnom koji sadri kam ilicu ( Matricaria recutita).
HIROPRAKTIKA
Hiropraktine tehnike mogu katkad da pomognu u ublaavanju menstrualnih greva. Obratite se kiropraktiaru.
Za ublaavanje greva, popijte topli aj napravljen od 2 kaiice kore bekovine (Viburnum opulus) 15 minuta kuvane na laganoj vatri u 1 olji vode. Pijte tri puta na dan. Miie e opustiti i borovnica (Vaccinium myrtillus) i klasaa. Dongquai tj. kineska angelika (Angelica sinensis) i kaloper (rimska kamilica) (Chrysanthemum parthenium) mogu da opuste miie materice. Kaloper verovatno koi sintezu prostaglandina. Valerijana (Valeriana officinalis) pomae u oputanju zgrenih miia, ali moe da izazove zavisnost i sme se primenjivati samo ogranieno vreme. Posavetujte se sa strunjakom. Stavljanje ulja dvogodinjegnourka (Oenothera biennis) na bolna podruja isto moe da donese olakanje, ali ga nemojte primenjivati ako postoji verovatnoa da ete ostati u drugom stanju. Isto tako, polaganje oblogaod ricinusovog ulja na bolno mesto moe da pomogne. Napetost, anksioznost i bolni spazmi mogu da se ublae primenom biljke Viburnum lentago, azijski iak (Scutellaria baicalensis) i vujeg korena ( Cimicifuga racemosa). Uzmite jednake delove ovih biljaka u dozi od 5 ml prema potrebi.
ISHRANA
Uravnoteena ishrana koju ini vie malih obroka tokom dana umesto tri velika obroka i izbegavanje eera, soli i kofeina moe da ublai ili sprei greve. Bolove mogu da ublae i multivitaminski, multimineralni dodaci koji sadre vitamine B grupe, kalcijum i magnezijum. Moete pokuati da uzimate i pedeset miligrama vitamina Be dva puta na dan. Budui da elite da odravate telo oputenim, izbegavajte kofein i druge stimulanse.
JOGA
Poloaji za oputanje i ublaavanje greva prikazani su na prethodnoj strani.
O B ILN E M EN STRU A CIJE

Obilna menstruacija (menoragija) je menstrualno krvarenje koje traje due od osam dana, zasiuje tampon ili uloak za jedan sat ili sadri velike krvne ugruke.
MENSTRUALNETEGOBE
NASTAVAK
AKU PRESU RA
UZROCI
Obilne menstruacije mogu da izazovu hormonsk poremeaji, endom etrioza, upala karlice, primen< unutarmaterine spirale ili materine tvorevine, n < primer fibroidi (vidi Materica - tegobe). Prejako kr varenje moe da ukazuje na druge poremeaje ci klusa: izostanak ovulacije, nizak nivo progesteron< ili viak prostaglandina. Obilne menstruacije mogi da izazovu slabokrvnost zbog nedostatka gvoa
LECEN JE
Zadravanje vode tokom menstruacije moe da stvara neugodnost. Pronaite Slezina 6 na unutranjoj strani noge, Cetiri irine prsta iznad zgloba, blizu unutranje ivice cevanice, Pritiskajte jedan minut. Isto ponovite na drugoj nozi. Nemojte koristiti ovu taku ako ste trudni.
Da biste poboljali proticanje krvi tokom menstruacije, primenjujte pritisak na Slezina 8, etiri irine prsta ispod kolena, na unutranjoj strani noge, Cvrsto pritisnite izmeu miia lista i cevanice i drite jedan minut. Isto ponovite na drugoj nozi.
Obraivanje Jetra 3 moe da pomogne ublaavanje greva i spazama. Poloite kaiprste na mesta izmeu kostiju nonog palca i drugog nonog prsta, kao to je prikazano na slici. Usmerite pritisak prema kostima drugog nonog prsta i vrsto trljajte. Tako radite jedan minut.
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Leenje menoragije sastoji se u primeni dodatnii koliina gvoa \ folne kiseline za leenje i sprea vanje slabokrvnosti, antiprostaglandinskih analgeti ka kao to su ibuprofen i naproksen i hormon z< ispravljanje moguih hormonskih neravnotea Lekar vam moe preporuiti da smanjite telesne ak tivnosti kako biste proverili ima li to kakvog dejstva Danazol, muki hormon, privremeno zaustavlj; menstrualni ciklus. Neeljena dejstva vezana za njego vu primenu obuhvataju menopauzne simptome kac to su napad vruine i pojava akni, poveanje telesn teine i poveana dlakavost. Lekar vam za uspostavlja nje hormonske ravnotee moe propisati druge hor mone, na primer progesteron i kontraceptivne pilule Manji operativni zahvat irenja grlia materice struganja sluzokoe materice (dilatacija i kiretaa moe da ublai menoragiju. Lekar proiri grli mate rice, a zatim koristi instrument slian kaiici ili ne no usisavanje za odstranjivanje sluzokoe materice U nekim sluajevima, lekar moe da predloi histe rektomiju - odstranjivanje materice i moda nekil drugih reproduktivnih organa. Zatraite miljenjt drugog lekara pre nego to odluite da se podvrgne te takvom zahvatu.
A L T E R N A T I V N I NAINI L E E N J A
Moda uspete da ispravite nepravilne menstrualne cikluse obraivanjem take Zila zaea 4. Cetiri irine prsta
ispod pupka vrsto pritisnite trbuh kaiprstom i tako drite jedan do dva minuta. Isti postupak ponovite dva puta svakog dana.
AKUPRESURAIAKUPUNKTURA
Obe ove discipline koriste tehnike koje se oslanjaji na take slezine za upravljanje krvotokom.
464
Z ; uputstvo o takama i tehnikama za zaustavljanje creteranog menstrualnog krvarenja, obratite se frunjaku za ove tehnike.
AROMATERAPIJA
Strunjaci za aromaterapiju smatraju da utrljavanje _lja geranijuma, kleke (Juniperus communis) i empresa u trbuh moe da ublai tegobe izazvane preobilr\im menstrualnim krvarenjem.
aj napravljen od hajduke trave (Achillea millefoum) moe pomoi smanjenju krvarenja. Uzimanjem rinkture napravljene od jednakih delova zlatnog draguca (Senecio aureus), hou-neu (Capsella bursapastoris) i divlje iglice (Ceranium maculatum) moete ;manjiti krvarenje. Uzimajte dozu od 5 ml dva puta na dan.
L E E N JE KOD K U E Za zaustavljanje greva miia materice i smanjenje krvarenja uzmite dodatne koliine kalcijuma \ magnezijuma. Okupajte se u toploj, smirujuoj kupki. Uzmite antiprostaglandinske analgetike, na primer ibuprofen i naproksen. Pijte biljne ajeve koji sadre hajduku travu i pomau smanjenju krvarenja. Stavite na trbuh oblog s ricinusovim uljem radi oputanja miia i smanjenja krvarenja.
Da biste ublaili neugodnost koju izazivaju menstrualni grevi, palcem obradite podruja stopala za hipofizu, titnu lezdu, dijafragmu, nadbubrene lezde i donji deo kime. Kaiprstom obradite refleks za matericu koji se nalazi s unutranje strane zgloba, zatim podmje jajovoda sve do refleksa za jajnik sa spoljne strane zgloba,
PREVEN CIJA
Odravajte telesnu teinu koja odgovara vaoj grai i visini. Na taj nain se spreava viak masnoe i estrogena u organizmu. ene prekomerne telesne teine sklone su nepravilnim menstrualnim ciklusima, verovatno zbog poveanog broja elija koje lue estrogene. Uzimajte multivitaminske i multimineralne dodatke ukljuujui vitamine A, B grupe, C \ E kao i kalcijum i gvoe. m
I I N
L A
SIMPTOMI
m iina slabost posle preterane ili naporne aktivnosti ili telesnih vebi (nem ogunost stvaranja ili podnoenja velikog pritiska teine ili napora ili hvatanja predm eta ili odupiranja sili; nedostatak vitalnosti; slabost m oe biti stvarna ili ulna) m iina slabost i bolovi; tem peratura, groznica, glavobolja, umor, curenje nosa, kaalj, grlobolja; m oda povraanje i proliv m iina slabost posle znojenja, povraanja ili proliva; m oda m iini grevi
BOLEST/TEGOBA
Prenaprezanje
Grip ili druga infekcija
Dehidracija i/ili porem eaj elektrolita
m iina slabost praena iscrpljenou; plaviaste usne, bleda koa, sluzav jezik, gubitak daha, nesvestica, vrtoglavica
Slabokrvnost
m iina slabost, drhtanje ruku, nervoza; gubitak teine uprkos pojaanom apetitu; ubrzano kucanje srca i povien krvni pritisak; preterano znojenje m iina slabost i bolovi; bolovi u zglobovim a; iscrpljenost; blago poviena tem peratura; koni osip; osetljivost na sunce; gubitak telesne tein e; sm etenost; bol u grudim a kod dubokog disanja; slabost krvo to ka u prstim a ruku i nogu niim izazvana miina slabost koja se iri celim telom ; mogui trn ci, neosetljivost, paraliza slabost m iia kuka i ram ena, oticanje, toplota i crvenilo malih zglobova
H ip ertireo za
Lupus
N eurolo ke bolesti kao to su G ijen-B aro v (G llain-Barreov) sindrom , amiotrofina lateral skleroza, multipla skleroza ili mijastenija gr Polim iozitis ili derm atom iozitis (zapaljenje mi prouzrokovano porem eajem imunolokog sistem a)
sve vea m iina slabost, porem eaji koordinacije i hoda; oboleli su uvek m ukarci, obino mlai od pet godina kod prvog nastupa bolesti
Miina distrofija
466
TA DA URADITE
\ e k o lik o dana usporite ritam , ali nastavite s aganim aktivnostim a.
Prenaprezanje m oe da izazove slabost od iscrpljenosti ili gubitka tenosti.
O dm orite se, pijte mnogo tenosti, a prem a potrebi uzm ite protivupalni analgetik, na prim er ibuprofen. Pijte tenost, posebno elektro litne napitke s ugljenim hidratim a (sportski napici). O bratite se lekaru ako se sim ptom i ne povlae.
V iru s gripa m oe da izazove zapaljenje miinih vlakana, om etajui njihovo stezanje. N ajbolje je postepeno vraanje norm alnim aktivnostim a. N eravn otea grupe m inerala, elektro lita koji m iiim a daju signale za stezanje, m oe da bude posledica gubitka tenosti ili drugih faktora, kao to su lekovi, preterano konzum iranje alkohola ili razne bolesti. Slabost m oe da se javi zbog nedostatka kiseonika u tkivim a, zbog gubitka krvi ili nedostatka crvenih krvnih zrnaca.
A ko je u zrok nedostatak gvoa, folne
kiseline ili vitamina B 12, m oraete da

Dromenite prehram bene navike ili uzimate dodatne koliine m aterije koja vam nedostaje. Vidi Stitna lezda - tegobe. Le kar e vam preporuiti antitireoidne lekove, hirurki zahvat ili neko drugo leenje.
Miinu slabost m oe da izazove i preniska aktivnost titne lezde (hipotireoza) ili porem eaj druge endokrine lezde, nadbubrene lezde.
O bratite se lekaru. Leenje m oe da ukljuuje protivupalne analgetike, kortikosteroide, im unosupresivne lekove i/ili antidepresive ili blage anksiolitike.
Kod ove autoim une bolesti imunoloki sistem napada vezivn o tkivo sopstvenog organizma kao da je strana m aterija.
O b ratite se lekaru. M oda e vas uputiti neurologu radi ispitivanja i leenja; leenje zavisi od specifine bolesti. O b ratite se lekaru. U obiajeno leenje sprovodi se kortiko steroido m prednizonom.
Kod ovih porem aaja koji izazivaju invalidnost, za poboljanje rada telesnih sistem a obino se prim enjuje fizikalna terapija. lako ovi porem eaji mogu da nestanu za nekoliko m eseci, mogu da postanu ozbiljni ako se razviju plune tegobe.
O b ratite se lekaru. Jedini nain leenja je ublaavanje iskrivljenosti pomou fizikalne terapije.
M iiim a obolelim od ove retke, nasledne bolesti nedostaje belanevina neophodna za odgovarajui rad miia.
I I N
B O
Citajte ovu kolonu kako biste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
bol u m iiim a i zglobovim a posle preterane ili naporne aktivnosti
BOLEST/TEGOBA
Prenaprezanje
grevit miini bol, esto u listu, koji vas budi iz sna
Miini grevi
miini bol koji prati estoku aktivnost ili povredu; mogue je i oticanje
Istegnut mii ili miii
bol u vratnim m iiim a posle trzaja
Trzajna povreda vrata
bol u m iiim a i zglobovim a; tem peratura, groznica, glavobolja, slabost, curenje nosa, kaalj, bol u grlu, m oda povraanje ili proliv m iini bol posle uzimanja lekova
Grip
Reakcija na lek
hronian arei bol koji se iri, naroito u ram enim a, vratu i bokovim a; iscrpljenost; esto porem eaj spavanja kao to je nesanica; karakteristino za osobe pedesetih godina ili starije bol i zgrenost miia vrata, ram ena i ruku ili donjeg dela lea, prepona i kukova
Fibrom ijalgija
Reum atska polimijalgija
468
TA DA URADITE
tavite hladne obloge za spreavanje oticanja. <ad oticanje prestane, razm islite o zagrevanju :rljanjem , vru im kupkam a, term o fo rom li o masai. U zm ite protivupalni analgetik, la prim er ibuprofen. vlasirajte m ii, trljajte ga prem a gore i u sm eru ;rca . Kod este pojave greva pri spavanju, zbegavajte teke pokrivae i uske pidam e.
K re m a koja sadri acetilsalicilnu kiselinu ili hom eopatski preparat Arnica mogu da pomognu ublaavanju bolova. Budui da je miiim a potrebno etrd eset osam sati za oporavak od napora, pokuajte da vebate svaki drugi dan. D odatne koliine kalcijuma, magnezijuma ili vitamina E ili velika aa osveavajueg napitka to n ic (koji sadri kinin) uzeta uvee, m oe da smanji uestalost greva.
3rim enite ledeni oblog (om otan platnom ), Dritisak (pom ou elastinog zavoja), odm or zahvaeni deo tela stavite u povieni poloaj. Jz m ite protivupalni analgetik, na prim er ibuprofen. (Vidi Uganua i istegnua.) D dm orite se na tvrdom leaju bez jastuka. Jz m ite protivupalni analgetik, na prim er ibuprofen. A k o vam ne bude bolje posle dvadeset etiri sata, obratite se lekaru. D dm orite se, pijte mnogo tenosti, a prem a sotrebi uzm ite protivupalni analgetik, na prim er Le k ar m oe da vam preporui noenje potpornog okovratnika.
ibuprofen.
Vakcinisanje protiv gripa preporuuje se osobam a starijim od 65 godina i onim a koji boluju od hroninih bolesti.
M<o ste lek dobili na recep t, obratite se lekaru. M<o se radi o leku koji je u slobodnoj prodaji, Drestanite da ga uzim ate i zatraite lekarski savet.
Klofibrat, lek koji sniava nivo lipida, esto izaziva bol u m iiim a. Kortikosteroidi mogu posredno da izazovu takav bol iscrpljivanjem zaliha kalijuma. O va bolest javlja se kod ena deset puta ee nego kod m ukaraca. M oe da pomogne fizikalna terapija, aerob ik, biofidbek (biofeedback), akupunktura i prom ena navika vezanih za noni odmor. O v a bolest obino se javlja kod bolesnika starijih od pedeset godina i ea je kod ena nego kod m ukaraca.
D bratite se lekaru. U zim ajte analgetike koje /am lekar preporui. Z a oslobaanje od bolova poboljavanje spavanja preporuuju se sredstvo oputanje miia ili mala doza antidepresiva.
D bratite se lekaru. U obiajeno leenje ;provodi se kortikosteroidima i, ako je nogue, protivupalnim lekovim a.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetanjima oznaeni su podebljanim kosim slovima.
469
I I N
E V
SIMPTOMI
A k o ste jednom osetili miini gr, verovatno ete prepoznati sve budue prem a bolovim a koje izazivaju. C e sti sim ptom i su: otar, nagao, bolan gr ili zatezanje m iia, posebno u nogama zahvaeni m ii je tvrd na dodir u nekim sluajevim a vidljiva je iskrivljenost ili trzanje miia ispod koe u drugim sluajevim a prim etni su izuzetno jaki grevi u rukam a i nogama koji naglo poinju, a katkad zahvataju i trbune m iie; ovi simptom i karakteristini su za greve izazvane vruinom uporni greviti bolovi u donjim trbunim m iiim a koji mogu da se pojave kod tegoba s leima ili tokom m enstruacije
iini grevi mogu da budu rairen izvor neugodnosti, od probadanja u bonoj strani tela dok trite do gra u listu koji vas budi u gluvo noi. Mii koji radi prirodno se gri, zateui se kako bi iskoristio vunu silu, a zatim se istee kad je pokret zavren ili kad drugi mii vri silu u suprotnom smeru. Ponekad se mii stee s velikim intenzitetom i ostane stegnut. To je miini gr.
UZROCI
Miii se skrauju i produuju kao odgovor na elektrine signale iz nerava. Minerali kao to su natrijum, kalcijum i magnezijum, koji okruuju i proimaju miine elije, igraju kljunu ulogu u prenosu ovih signala. Neravnotea ovih minerala, isto kao i odreeni hormoni, telesne tenosti i hemijske materije ili poremeaji unutar samog nervnog sistema mogu omesti protok elektrinih signala i izazvati miini gr. Preterani telesni napor iscrpljuje tenosti i mineralne materije i moe da dovede do grenja, posebno kod osoba koje vebaju ili rade u uslovima pregrevanja tela. Ukoliko ne pijete mnogo tenosti, aktivnosti kao to je rad u bati po vruem letnjem danu mogu da izazovu toplotne greve. A ukoliko ne preduzmete korake za ublaavanje toplotnih greva, oni mogu da napreduju do mnogo ozbiljnijeg toplotnog udara i iscrpljenosti vruinom {vidi Hitna stanja - prva pom o, strana 65). I hormonska neravnotea iji je uzrok dijabetes i tegobe sa titnom lezdom moe da izazove greve, kao i smanjeno snabdevanje miia kiseonikom iz krvi. Na primer, nivo kiseonika u krvi esto pada
ako esto imate miine greve. ako miini gr traje due od jednog sata. ako se gr javlja u grudim a ili rukam a. O vo m oe da ukazuje na ozbiljne srane ili abdominalne tegobe.

( Vidi tako e Srani udar.)
Grevit bol u miiima grudi i ruke moe da ukazuje na srane tegobe. Odmah se javite lekaru ili potraite medicinsku pomo. Ukoliko patite od tegoba s krvotokom, dijabetesa, srane bolesti ili proirenih vena, preiveli ste srani udariU ste upozoreni da ste mu skloni, izbegavajte masiranje dok se ne posavetujete sa svojim lekarom.
470
kod puaa prouzrokujui grenje miia, posebno kad puai obavljaju teakfiziki posao. Ako se pomaknete u snu, moete da ukljetite nerv, koji e signalizirati miiu da se stegne, a to moe da dovede do gra. Ako ste skloni nonim grevima, radite vebe istezanja pre leganja u krevet.
ISHRANA
Nutricionisti preporuuju uzimanje dodatnih koliina vitamina E (300 MJ na dan) radi spreavanja nonih greva. Olakanje moe da donese i povean unos kalcijum a. Dobri izvori su mleko, sir, jogurt, tamnozeleno lisnato povre i konzervisana riba. L E E N JE KOD K U E Da biste se oslobodili tipinog gra, treba da spreite skraivanje miia fizikalnim istezanjem ili masiranjem ili primenom oba postupka. Miie lista moete da isteete na jednostavan nain, stajanjem na prstima i laganim sputanjem peta. Za bolje istezanje oslonite se dlanovima ili podlakticama nazid, stopala drite priljubljena uz pod i klizite nazad sve dok ne budete naslonjeni na zid s nekoliko desetina centimetara udaljenosti. Za jo jae istezanje, potisnite stopala daleko nazad. Da biste masaom prekinuli gr, iz sedeeg poloaja istegnite pete prema dole, usmeravajui none prste prema glavi, a rukom vrsto stegnite list. Ponite s krajeva gra i nenim pritiscima pomerajte se prema sreditu. Za uporan gr drite nogu u vruoj kupki, ako je mogue uz istezanje i masiranje. Za leenje toplotnih greva pijte mnogo hladne vode. Ovo je i najbolji nain spreavanja pojave toplotnih greva: popijte au hladne vode pre i posle vebanja i svakih 15 minuta tokom vebanja. Ako umesto toga uzimate sportske napitke, pijte one koji sadre malo eera. Seer u pregrejanom telu moe da dovede do trbunih greva. Razreujte sokove tri puta veom koliinom vode.
LEEN JE
Postoje jednostavne tehnike ublaavanja obinih, povremenih miinih greva (vidi desno Leenje kod kue), ali ako imate este ili snane greve, idite kod lekara. Uestali grevi mogu da ukazuju na ozbiljniju bolest. Snani grevi u grudima, ramenima ili rukama mogu da budu simptomi sranog udara. Odmah potraite lekarsku pomo. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Obine miine greve nije potrebno medicinski leiti. Obino je dovoljno masirati miie koji se gre ili uzimati tenost za ublaavanje toplotnih greva. Kod estih ili snanih greva lekar treba da dijagnostikuje i lei osnovni uzrok. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A
AKUPRESURA
Ako se gr javio u listu, osobe koje se bave akupresurom preporuie pritisak na donji deo miine izboine na listu dva ili tri minuta.
Oparak (infuzum) ginka (Cingko biloba) moe da pomogne u poboljavanju krvotoka i ublaavanju greva u nogama. Prelijte olju vrele vode preko dve kaiice osuene biljke i ostavite da stoji 15 do 20 minuta. Pijte tri puta na dan. Neki travari preporuuju japansku dunju (Chaenomeles speciosa) kao spazm olitikza greve u listovima.
HOM EOPATIJA
PREVEN CIJA
Svaki dan pijte 6 do 8 aa vode. Pazite da se postepeno priviknete na uobiajeno vebanje i sport, posebno poetkom leta. Redovno radite vebe istezanja, naroito pre odlaska na spavanje. Ako puite, ukljuite se u program koji e vam pomoi u odvikavanju od puenja.
U slobodnoj prodaji su homeopatski preparati Cuprum metallicuma (6c) u obliku tableta koji, ako se lagano sisaju, oslobaaju od greva i bolova.
K R A
T E G
SIMPTOMI
ruiasta ili crvena (krvava) m okraa
HMHE3EEEE323H
N eka od brojnih bolesti, ukljuujui tegobe
s prostatom, bubreni kamen, rak bubreg bubrenu bolest, reakcija na lek ili hranu
bolno m okrenje
N eka od brojnih bolesti, ukljuujui infekciju beike, bubreni kamen, p rep reke u m okranim putevim a, rak beike ili rak
prostate
nagon na ee m okrenje ili s veom neodlonou nego to je uobiajeno
N eka od brojnih bolesti, ukljuujui gonoreju uretritis (zapaljenje m okranog kanala), cistitis ( infekcija beike), prostatitis (vid i Prostata tegobe), bubreni kamen ili rak beike
zanem arljive koliine m okrae ili potpuni izostanak stvaranja m okrae
Dehidracija; bubrena bolest
preterana
e i isputanje prevelikih koliina m okrae (vie od 3 litre na dan)
N eka
od brojnih bolesti, ukljuujui hemijsku neravnoteu, dijabetes ili psiholoke tegobe;
neeljeno dejstvo dugotrajnog leenja manin depresije litijumom m utna (gnojna) m okraa, mogu neugodan m iris
Infekcija beike
(cistitis)
curenje m okrae, kapanje ili nekontrolisana potreba za m okrenjem
Inkontinencija
nem ogunost ili delim ina sposobnost pranjenja beike
N eka od brojnih bolesti, ukljuujui uzan m okrani kanal, poveanu prostatu ( vidi Prost
- tegobe), kamen u beici ili m okranom kana

psiholoke tegobe ili oteen zalistak m okran kanala kod dece
472
T A DA U R A D I T E
Dcm ah idite na lekarski pregled. lako k rv u ckrai nije uvek razlog za zabrinutost, m oe
M okraa koja dobije ruiastu ili crvenu boju neposredno posle bola u grlu ili infekcije gornjeg dela disajnog sistem a m oe da bude znak ozbiljne bubrene tegobe.
:z jk a zu je na te e osnovno oboljenje. Vie ooavetenja o leenju vidi pod levo navedenim ss v k a m a .

Dbratite se lekaru. Vie obavetenja o leenju
vidi pod levo navedenim bolestim a.
Bol bez peckanja tokom m okrenja ukazuje na neprirodnu prepreku u beici ili uretri, dok bol s peckanjem uglavnom ukazuje na infekciju m okranog sistem a. U estalost dnevnog m okrenja zavisi od nekoliko faktora, izmeu ostalog od linih navika, koliine unete tenosti i snage miia beike.
O bratite se lekaru. V ie obavetenja o leenju .id i pod levo navedenim bolestim a.
Pijte teno st da se nadoknadi njen nedostatak u organizmu, ali izbegavajte unos pia koja sadre alkohol ili kofein. A ko niste dehidrirani, ali vam se koliina m okrae ini nedovoljnom , mogue je da otkazuju bubrezi. M oe se raditi o hitnom stanju;
Da bi se izbegla dehidracija, pijte dosta tenosti tokom vruina, ak i ako niste edni.
odm se javite lekaru. ah

O bratite se lekaru. Zavisno od uzroka, tegoba moe da proe sama od sebe ili m oe da bude potrebno leenje lekovim a. N eki lekovi, naroito d iu r e t ic i, mogu da izazovu poveano stvaranje m okrae.
O bratite se lekaru. C istitis, bakterijska infekcija beike, obino se lei a n tib io tic im a .
G noj nastaje zbog velikog broja belih krvnih zrnaca koja ukazuju na in fe k c iju .
D bratite se lekaru koji e preporuiti lek.
M okrana inkontinencija ima nekoliko uzroka, ukljuujui infekciju, lekove, depresiju, ogranienu pokretljivost i nedostatak horm ona. Veina tegoba m oe da se ispravi lekovim a ili savetovanjem ; katkad je potreban operativni zahvat.
nkontinencija nije ni prirodan ni neizbean Dratilac starenja i esto m oe uspeno da se lei.
Ddm se obratite lekaru. ah
Nem ogunost
n o kre n ja uz prisutan nagon za m okrenjem je litn o stanje.
J E
SIMPTOMI
N ije neobino kod dece m lae od est godina da imaju nevolja pri kontrolisanju beike nou. Morali biste da se zabrinete zbog m okrenja u kre ve t sam o: ako vam je dete starije od est godina i nikada nije ostalo suvo nou ili nastavlja da m okri u krevet dvaput m eseno ili ee. ako vam dete iznenada pone da m okri u kre ve t nou posle vrem enskog perioda u kojem je nou ostajalo suvo.
ajvanije to treba upamtiti o mokrenju u kre vet jeste to da se radi o bezazlenom poreme aju i da to nije voljan in. Kanjavanje nika reenje. Mnogo dece mokri u krevet; uglavnom su tc deaci. Ne budite bezrazlono zabrinuti zbog mokrenj; u krevet ako vam dete nije starije od est godina. Pre tog uzrasta organizam se moda nije dovoljno razvic da bi kontrolisao radnje beike nou. Vreme obinc lei taj problem: veina dece sama rei tekoe pr nego to navre sedam godina.
UZROCI OBRATITE SE LEKA RU:

ako vai napori da nauite dete da nou ostane suvo ne deluju ili vae dete treba dodatnu pom o u reavanju tegobe. ako vam dete m okri u krevet, m okrenje mu je uestalo i bolno, a im a tam nosm eu m okrau (znak krvarenja), bolove u trbuhu ili tem p eraturu; ovi sim ptom i mogu da ukazuju na in fe k c iju b e ik e ili m okranog trakta. ako vae dete preivljava propratna dejstva koja utiu na njegovo ponaanje ili mu om etaju san poto se poelo s tretm anom prepisanog leka za leenje m okrenja u krevet. Mnogi lekovi koji se koriste u leenju prouzrokuju takve propratne efekte.
Zato dolazi do mokrenja u krevet nije u potpunost shvaeno, iako se ini da je veina sluajeva posledi ca neke vrste razvojnog zaostajanja. Neki strunjac smatraju da je mokrenje u krevet u potpunosti pro blem ponaanja, drugi pak veruju da mu je poreklc fizioloko, a ima i onih koji misle da ulogu igraju fizioloki faktori i faktori ponaanja. Samo dva postc sluajeva moe da se pripie neurolokim problemi ma (esto izazvanim strukturalnim abnormalnostim< kime) ili specifinim bolestima kao to su dijabetet ili infekcija beike. Praktiari alternativnih naina leenja veruju d; neusklaenost miia i zglobova oko karlice moe d; utie na aktivnost miia stezaa (sfinktera) koji kon troliu putanje mokrae. Svaka nova, stresna situacija moe kod deteta d; izazove ponovno mokrenje u krevet. Kad se det( prilagodi toj situaciji, problem bi morao sam da st rei. Ako se stanje ne popravlja, ovde navedeni nai ni leenja morali bi da pomognu. Osim toga, trebalc bi da navedete dete da vam pria o svojim strahovi ma i tako ih prebrodi.
LEEN JE
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Da biste iskljuili problem povezan s boleu, pedi jatar e napraviti analize krvi i mokrae. Ako se ana lizom otkrije dijabetes ili infekcija, pedijatar e prvc leiti to oboljenje. Lekar e takoe pregledati det da bi iskljuio probleme nervnogsistema.
Postoje tri primarna naina na koje se lei mokrenje u krevet kod inae zdravog deteta: ekanje da se to rei samo od sebe, primena uslovljenog ponaanja i preduzimanje terapije lekovima. Cekanje, put kojem se najradije pribegava, moe da uini vae dete anksioznim. Ako je dovoljno staro da mu koristi motivaciono savetovanje - da naui o tom stanju i uestvuje u njegovom reavanju - ono i ostatak porodice moi e bolje da se nosi sa tim. ledan oblik motivacije je predloiti detetu da stavi zvezdicu na kalendar kako bi oznailo suve noi. Uslovljavanje ponaanja - pomou aparata sa ienzorom koji otkriva mokro i aktivira alarm - pokazalo se vrlo delotvornim. Dete poinje da povezuje napinjanje beike s buenjem i vremenom naui" da se probudi pre nego to se pomokri. Leenje lekovima smatra se manje delotvornim zato to veina dece pone ponovo da mokri u kreêt poto prestane da uzima lek. Ali ono ima svoje mesto. Za kratkoronu pomo - kad vam dete, na primer, spava kod prijatelja - dezmopresin, antidiuretik, dobro deluje. Lekari odustaju od antidepresiâ imipramina zbog propratnih efekata. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A
AKUPRESURA
mokrau da biste videli poveava li se kapacitet. Neka dete to veba do tri meseca da biste pruili ovoj tehnici priliku da deluje.
HOMEOPATIJA
Budui da je mokrenje u krevet hronini problem, morate da potraite pomo iskusnog homeopate. Cesti lekovi ukljuuju Equisetum, Causticum, Lycop odium i Pulsatillu.
Hipnoterapija moe da bude delotvorna kod dece koja su vrlo motivisana. Uz pomo osposobljenog strunjaka, vae e dete usvojiti niz odluka koje e izgovarati pre odlaska na spavanje, na primer: Kad bude trebalo da pikim, probudiu se sasvim sam i otii u kupatilo."
ISHRANA
Katkad se mokrenje u krevet povezuje s alergijama na hranu. Pokuajte iz detetove ishrane da izbacite mlene proizvode, citrino voe i okoladu - vrste hrane koje se najee povezuju s alergijama.
OSTEOPATIJA
Premazagovornicimaakupresure, moe da pomogne ivakodnevna primena dubinskog pritiska palcem pokretom prema gore na sledee take: ila zaea 4, Bubreg 3, Slezina 6. Vidi Dodatak radi poloaja taaka. Takoe pritiskajte Srce 7, taku u udubljenju detetovog runog zgloba, tano ispod malog prsta, najviejedan minut, azatim promenite stranu.
RAD NA T E L U
Ako vebe ili leenje zasnovano na ponaanju ne deluju, savetujte se sosteopatom radi manipulacije krsta kod vaeg deteta ili podruja karlice da bi se izmenili mogui problemi graetela. KAKO LA K E P O D N O S IT I P R O B L E M ? Nauite starije dete kako da promeni svoju posteljinu. Pripremite istu pidamu i arave u njegovoj sobi svako vee. Pomoi ete mu da izbegne neugodnost i pruiti mu oseaj da ima sve pod kontrolom ako vie ne mora da se oslanja na vas. Ako upotrebljavate aparat s alarmom za uslovljavanje ponaanja, izbegavajte najlonske arave i pidame; najlon izaziva znojenje koje moe da aktivira alarm. Spreiete kvaenje madraca ako upotrebljavate prekrivaza madracs plastinom postavom (od koje dete moe da se znoji) ili, jo bolje, nabavite mu manji gumirani, mekom tkaninom prekriven podmeta koji moe da se stavi preko mokrog dela kreveta posle nezgode.
siacu (shiatsu) i refleksologija mogu da budu korisni <od mokrenja u krevet prouzrokovanog nekim neurolokim problemom. Savetujte se s osposobljenim :erapeutom u pogledu pomoi.
VEBANJE
\/ebe rastezanja beike mogle bi detetu da ponognu da povea kapacitet beike. Jednom na dan dete bi moralo da zadri mokrau to je mogue due od prvog pokazatelja da mu je beika puna. Vi Diste s detetom trebali svaki dan da merite isputenu
K L E O
Z A
SIMPTOMI
Rani sim ptom i m ononukleoze podseaju na sim ptom e gripa: jak um or glavobolja zapaljenje grla, katkad i v rlo teko groznice praene tem peraturom bolovi u m iiim a Posle dan ili dva mogu da se jave sim ptom i: oteeni limfni voro vi, posebno vratni, pazuni i preponski
utica (utilo koe i oiju)

koni osip slian boginjama na licu i telu; katkad se osip naglo pojavi posle uzimanja amoksicilina za leenje tekog zapaljenja grla m rlje u ustim a sline m asnicama bolan gornji levi deo trbuha (od poveane slezine)
ako imate ove sim ptom e, posebno due od 10 dana ili im ate teko zapaljenje grla due od dan ili dva; potreban je lekarski pregled da bi se iskljuile druge bolesti kao to su
streptokokno zapaljenje grla

ili, to je manje vero vatn o, leukoza ili zarazni hepatitis. ako oteknu svi limfni voro vi u telu, to m oe da ukazuje na tuberkulozu, rak ili virus humane im unodeficijencije
(vidi SID A (AIDS)).

ako oseate bolove u trbuhu koji mogu da ukazuju na prsnue slezine. Odmah
potraite hitnu lekarsku pomo.
ononukleoza je esta virusna bolest. Oko de vedeset posto Ijudi starijih od 35 godina im; u krvi antitela za mononukleozu, a to znai da su bil zaraeni ovom boleu, verovatno u ranom detinj stvu. Kad mononukleoza napadne malu decu, obi no je toliko blaga da proe neprimetno, kao obin. prehlada ili grip. Kad se, pak, pojavi kod mladih il odraslih osoba, moe da bude mnogo ozbiljnija. Mononukleoza se razvija postepeno. Poinje simptomima koji lie na grip - temperatura, glavo bolja i opti umor i bezvoljnost. Posle nekoliko dan; ponu da otiu limfni vorovi, naroito vrata, pazuh; i prepona, iako ovaj simptom nije kod svih uoljiv Kod veine Ijudi razvije se zapaljenje grla i moe d; bude vrlo teko i praeno zapaljenjem krajnika Moe da se razvije i temperatura, obino ne via oc 40 C, koja moe da traje do tri nedelje. Kod dese posto obolelih od mononukleoze po celom telu izbi je crveni osip ili se pojave tamna podruja u ustim; koja podseaju na masnice. U otprilike polasluajev; moe da se povea slezina, pa je gornji levi deo trbu ha osetljiv na dodir. Kod 95 posto pacijenata bolest utie i na jetru Ipak, samo kod otprilike 5 posto obolelih razvije s < utica, utilo koe i oiju prouzrokovano poraston koliine unog pigmenta u krvi. U retkim sluaje vima dolazi do prestanka rada jetre. Druge vee komplikacije mogue kod mononukleoze jesu pr snue slezine, meningitis i vrlo retko encefalitis, za paljenje mozga. Veina obolelih od mononukleoze pone bolje da se osea za oko dve do tri nedelje, iako umor slabost mogu da potraju dva meseca ili ak due Katkad se bolest zadri oko godinu dana, izazivaju ponovljene, ali vremenom sve slabije napade. I prolosti su neka istraivanja navodila da je virus koj je uzrok mononukleoze povezan s trajnom i iscrplju juom boleu poznatom kao sindrom hronint iscrpljenosti, koja moe da traje godinama. Meu tim, novija istraivanja nisu potvrdila ovu poveza nost i uzrok sindroma hronine iscrpljenosti ostajf nepoznat.
UZROCI
Uzrok mononukleoze je Eptajn-Barov (Epstein-Bar rov) virus, nazvan prema dvojici britanskih istraiva;
476
koji su ga prvi otkrili 1964. godine, iako je sama bolest poznata mnogo due. Eptajn-Barov (Epstein-Barrov) virus pripada porodici virusa herpesa, a iri se prvenstveno pljuvakom, pa se zbog toga mononu-Jeoza naziva i bolest poljupca". Meutim, i kaalj ili neki drugi dodir sa zaraenom pljuvakom moe da je prenese s jedne osobe na drugu. Virus mononukleoze moe da ostane aktivan u organizmu nedeljama ili mesecima poto se simptomi povuku, tako da bliski dodir s osobom koja ne pokazuje znake bolesti, moe da bude zarazan. S druge strane, bolest ne dobiju svi koji ive u blizini osobe zaraene mononukleozom. Naunici smatraju da zdrav imunoloki sistem moe da se odbrani od infekcije. D IJA G N O ST I K I PO STU PCI irok raspon simptoma koji prate mononukleozu moe da otea postavljanje dijagnoze. Lekar e poeti temeljnim telesnim pregledom. Moda e uzeti bris grla kako bi se iskljuilo streptokokno zapaljenje grla. Moe da uzme i uzorak krvi kako bi se videlo da li u krvi postoje bolesna bela krvna zrnca. Verovatno e uraditi i test za otkrivanje mononukleoze, kojim se ispituje postoje li u krvi specifina antitela za mononukleozu. Rezultati ovih testova nisu uvek tani i mogu da budu potrebne neke dodatne analize.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Lekari i strunjaci za alternativnu medicinu preporuuju odmor, lekove i terapije koji pomau ublaavanje simptoma mononukleoze. Isto tako, nude naine leenja koji mogu da pomognu jaanje imunolokog sistema i tako osiguraju brz i potpun oporavak.
AROMATERAPIJA
Lavanda (Lavandula officinalis), nana (Mentha piperita), bergamota (Citrus bergamia) i eukaliptus (Eucalyptus globulus) katkad se preporuuju kao pomono sredstvoza ublaavanje umora i iscrpljenosti i drugih simptoma mononukleoze. U toplu kupku dodajte nekoliko kapi eterinih ulja jedne ili vie ovih biljaka.
KINESKO BILJE LEKOVITO
Cajevi napravljeni od en-ena - azijskog (Panax ginseng) ili amerikog (Panax quinquefolius) - nekad se preporuuju kao pomo u ublaavanju umora i iscrpljenosti koji su u vezi sa mononukleozom. aj pijtetri puta nadan.
LEEN JE
Napredovanje mononukleoze zaustavlja se samo od sebe. Veina Ijudi se oporavi u roku od dve nedelje bez ikakvog leenja. Osnovna preporuka za leenje mononukleoze i u konvencionalnom i u alternativnom leenju je strogo mirovanje u krevetu s postepenim povratkom uobiajenim aktivnostima. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Uz strogo mirovanje u krevetu, lekar moe da propiie acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili paracetamol za temperaturu, zapaljenje grla i druge tegobe koje prate ovu bolest. Ako je zapaljenje grla toliko teko da imate tekoa s disanjem ili ishranom, lekar moe da vam prepie steroidni lekprednison.
Da biste se bolje borili protiv infekcije, pijte ajeve spravljene od ehinacee (Echinacea spp.) ili nevena (Calendula officinalis). Pijte jedan od ovih ajeva tri puta nadan. Za sniavanje temperature koja prati mononukleozu moete piti aj napravljen od zovinog cveta (Sambucus nigra) ili od hajduke trave (Achillea millefolium). Pijte neki od ovih ajeva tri puta na dan ili, ako vam je drae, tri puta na dan popijte 2 do 4 ml tinkture neke od ovih biljaka. Za proiavanje limfnog sistema, probajte ajeve napravljene od ivanjskog cvea (Calium spp.) ili divIjegivita (Baptisia tinctoria). Popijte neki od tih ajeva
Da biste zatitili slezinu od prsnua (rupture), nemojte se baviti nikakvim napornim aktivnostima sve dok se potpuno ne oporavite.
MONONUKLEOZA
NASTAVAK
tri puta na dan ili uzmite 2 do 4 ml tinkture ivanjskog cvea ili 1 ml divljeg ivita tri puta na dan. Da biste ublaili anksioznost i potitenost koje mogu da prate dugotrajno bolovanje od mononukleoze, probajte kantarion (Hypericum perforatum) ili vrbenu (Verbena officinalis). Obe biljke imaju blago smirujue delovanje. Vrbena se preporuuje i za uticu, koja moe da se pojavi kao jedan od simptoma mononukleoze. Pripremite aj od neke od navedenih biljaka i pijte ga tri puta na dan ili je uzmite u obliku tinkture: 1 do 4 ml kantariona ili 2 do 4 ml vrbene tri puta na dan.
HOM EOPATIJA
AKUPRESURA
Pritiskanje take Plua 7 moe da ojaa imunitet i rad plua. Ta se taka nalazi s unutranje strane podlaktice, na strani na kojoj je palac, dve irine prsta izna< zglobnih nabora. Palcem vrsto i ujednaeno pritiskajte jedan minut, a potom ponovite na drugoj ruci.
Za mononukleozu treba primeniti niz lekova propisanih posebno za vas, uzevi u obzir vae simptome i istoriju bolesti. Za takvo leenje treba da se obratite iskusnom homeopati.
Da biste ublaili miine bolove, primenite pritisak na taku Debelo crevo 4 koja se nalazi na konom naboru izmeu palca i kaiprsta. Palcem i kaiprstom desne ruke pritiskajte koni nabor le ruke jedan minut. Isto ponovi' nadrugoj ruci. Ne pritiskajte ovu taku ako ste trudni.
Stres moe da pogora iscrpljenost prouzrokovanu mononukleozom. Takoe moe da oslabi imunoloki sistem i otea oporavak od bolesti. Razliite tehnike oputanja, na primer meditacija, biofidbek (biofeedback) i voena vizuelizacija mogu da pomognu pri smanjivanju stresa.
ISHRANA
Da biste ojaali imunoloki sistem i ubrzali oporavak, jedite mnogo integralne (neobraene) hrane, posebno svee voe i povre. Izbegavajte hranu bogatu mastima, ivotinjske belanevine i eer, jer se teko vare i izlau vae telo naporu. Radi boljeg odravanja ravnotee eera u krvi, a time i podjednakog nivoa energije, jedite etiri do est manjih obroka tokom dana. Nemojte se prejesti ni kod jednog obroka. Neki su Ijudi otkrili da im uzimanje male koliine belanevina niske masnoe neposredno posle buenja i ponovo uvee, pre odlaska na spavanje, pomae u podizanju nivoa energije. Dobri izvori ovakvih belanevina su nemastan sir, soivo i druge mahunarke. Vitaminski dodaci takoe mogu da ojaaju imunoloki sistem. Uzmite vitamin A (2500 do 10000 MJ na dan), vitamin C (500 do 2000 mg na dan) i vitamine B grupe (50 mg tri puta na dan). Poeljno je svakodnevno uzimati i magnezijum (200 do 700 mg) i dodatne koliine kalijum aspartata (50 do 200 mg
Pritisak na taku Zeludac 36 moe da ojaa imunitet i osnai organizam. Ta se taka nalazi etiri irine prsta ispod aice kolena, odmah uz cevanicu. Mesto moete da proverite savijajui stopalo; na njemu bi trebalo da se pojavi miin, izboina. Pritiskajte palcem jedan minut.
uvanje telesne energije moe da se povea pritiskanjem take Zila zaea 4. Ta se taka nalazi tri irine prsta ispod
pupka, tano na pola puta do stidne kosti. Postepeno sve dublje pritiskajte kaiprstom dok ne osetite otpor. Tada drite tako jedan minut.
478
na dan). Istraivanja su pokazala da posle est nedelja redovnog uzimanja ovi dodaci znaajno poboljavaju nivoenergije.
JO G A
loga moe da smanji umor koji izaziva mononukleola. Vebe su toliko lake da moe da ih izvodi i bole;na osoba. Jedan od preporuljivih poloaja je Luk 'vidi Dodatak radi vie podataka o poloajima joge). L E E N JE KOD K U E Odmarajte se. Nemojte planirati vraanje uobiajenom intenzitetu aktivnosti najmanje mesecdana. Pijte mnogo tenosti kako biste spreili dehidraciju. Pazite ta jedete. Ishranu obogatite integralnom hranom, posebno sveim voem i povrem. Izbegavajte hranu bogatu mastima, eerom, kofeinom i alkoholom, jer ovi sastojci mogu da smanje energetske rezerve i oslabe imunitet. Da biste odravali postojan nivo eera u krvi i energiju - tokom dana jedite vie manjih obroka. Za leenje glavobolje i zapaljenja grla uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin). Kod zapaljenja grla koristite slanu tenostza ispiranje grla - 1 kaiice soli u ai tople vode. /2 Kao pomono sredstvo za smanjenje iscrpljenosti koja prati mononukleozu, svakodnevno masirajte bubrege. Stisnutim akama lagano trljajte donji deo lea tri do pet minuta. Za tu masau je zgodno tuiranje toplom vodom.
SM A N JEN JE STRESA , J A A N J E IM U N IT E T A Poetkom 20. veka naunici su poeli da istrauju kako se Ijudi prilagoavaju na stres. Uskoro su otkrili da kod Ijudi postoji biohemijska reakcija na opasnost, odgovor bori se ili bei". Kad osoba osea strah ili bes, mozak oslobaa niz hormona stresa. Jedan od njih je epinefrin (poznatiji kao adrenalin). Njegovo otputanje izaziva bri rad srca, porast krvnog pritiska i preusmeravanje krvi iz krvnih sudova udova u miie radi vee snage. Nadalje, kako bi obezbedio da sve telesne zalihe budu usmerene na borbu ili beanje od opasnosti, adrenalin koi sistem za varenje i, kako su naunici nedavno saznali, imunoloki sistem. Tanije, stres izaziva smanjenje telesnih zaliha interferona i prirodnih elija ubica, koji su neophodni za borbu protiv bolesti. Reakcija bori se ili bei" omoguila je naim precima da se nose s neposrednim telesnim opasnostima u njihovoj, esto opasnoj, okolini. Meutim, u dananjem svetu uzroci stresa su ee emotivne nego telesne prirode i obino deluju neprestano, tokom dueg vremenskog perioda. Zbogtoga na imunoloki sistem esto trpi hroninu zakoenost, a to mu oteava borbu s boleu i oporavak. Istraivanja pokazuju da nekolikotehnikazasmanjivanje stresa, ukljuujui biofidbek (biofeedback), hipnoterapiju, meditaciju i voenu vizuelizaciju, moe uspeno da smanji odgovor "bori se ili bei" i potpuno obnovi snagu imunolokog sistema. Zato primena tih tehnika moe da vam pomogne da se bre oporavite od mononukleoze. Istraivanje je pokazalo da mogu da vas zatite i od drugih bolesti, kao to su srane bolesti, dijabetes i rak. a
M O Z A K - RAK
SIMPTOMI
Kod veine tum ora na mozgu sim ptom i se ne vide dok tum ori ne dostignu odreenu veliinu. Sim ptom i koji su u vezi sa poveanim pritiskom tum ora na m ozak ukljuuju: uporne glavobolje koje se pogoravaju tokom vrem enskog perioda od vie nedelja i esto su jae dok leite povraanje, katkad praeno m uninom iznenadan poetak napada grenja neobjanjive prom ene linosti ili mentalnih sposobnosti Sim ptom i koji se razlikuju p rem atip u i m estu tum ora ukljuuju: iznenadan gubitak vida, tekoe s govorom ili druge prom ene ula lokalizovanu slabost ili oduzetost, naroito u udovima oslabljeno pam enje gubitak koordinacije ili ravnotee
rimarni rak mozga - rak koji se prvi put javlja i samom mozgu - redak je i na njega otpad, svega 1 posto svih oblika raka i oko 2,5 posto smrtnil sluajeva od raka. Svaki etvrti pacijent koji ima ral negde drugde u telu konano dobije metastatski, il sekundarni, rak mozga. Rak mozga moe da se javi i bilo kojem starosnom dobu, ali najee pogaa ma lu decu i osobe srednjih godina. Tumori na mozgu ije se elije ne ire smatraju s < dobroudnim za razliku od zloudnih tumora ili raka ije se elije nekontrolisano razmnoavaju i mogu d, se proire po celom telu. Nijedan tumor na mozgu ni je bezopasan: sve to zauzima prostor u lobanji, ak nekancerozni izrataj, moe da pritiska osetljivo mo dano tkivo, izaziva jake bolove, nanosi nepopravlji va neuroloka oteenja i ugroava ivot. Simptomi izgledi za ozdravljenje razlikuju se zavisno od mest; gde se tumor nalazi i vrste modanih elija koje su za hvaene.
UZROCI

ako im ate bilo koji od gore opisanih sim ptom a. lako i druge bolesti mogu da izazovu sline sim ptom e, uporne glavobolje koje se javljaju uz povraanje, greve ili sve tei gubitak govora, vida, sluha, dodira ili funkcije udova m oe da ukazuje na tum or na mozgu.
Uzroci primamog raka mozga su nepoznati. Katkac se on ponavlja u porodici, podrazumevajui genetski vezu. Druga istraivanja upuuju na veze s hemijskin materijama, kao to su vinilhlorid, odreeni herbicid i pesticidi, ili prekomernom izloenou elektromag netnim poljima. Nekoliko retkih bolesti, kao to si tuberozne skleroze i multiple intestinalne polipoze takoe se povezuju s rakom mozga (vidi Rakdebelo^ creva).
D IJA G N O S T I K I P O S T U P C l Dijagnostikovanje tumora na mozgu poinje potpu nim sistematskim pregledom i neurolokim analiza ma. Ispitivanjima pomou CT-a (kompjuterizovan; tomografija) i MRI-a (magnetna rezonanca) odredif se mesto i identifikovati tumor. Ako je mogue uzet biopsiju tkiva, ona moe da potvrdi ili iskljui prisut nostelija raka. Rendgenom i drugim analizama utvr uje se da li rak postoji jo negde u organizmu.
LE EN JE
Dok se istraivanja u potrazi za lekom nastavljaju nema prihvatljive zamene za konvencionalno medi
I
TUMORI U MOZGU
jevima leenje je ogranieno na hemoterapiju i preciznije leenje zraenjem, kojim se laserski zraci usmeravaju na tumor. Nijedna od ovih metoda verovatno nee osigurati izleenje, ali mogu da uspore rast elija raka, dre simptome pod kontrolom i tako produe ivot pacijentu. Kad je izleenje nemogue, glavni ciljevi leenja sastoje se od ublaavanja bolova i nelagodnosti i ouvanja neurolokih funkcija. Razliiti lekovi, ukljuujui analgetike, antikonvulzive i kortikosteroide, mogu da se daju za ublaavanje bolova, kontrolisanje napada i smanjenje oticanja mozga. Budui da tumori esto izazivaju rezidualno oteenje mozga, pacijentu e moda trebati fizikalna ili mentalna rehabilitaciona terapija. Za dalje informacije o zraenju, hemoterapiji i drugim oblicima leenja, vidi Rak. DOPUN SKI N A IN I L E E N J A Dok mnogi oboleli od raka mozga mogu da izlaze na kraj sa svakodnevnim aktivnostima, pritisak izazvan boleu i propratni efekti zraenja i hemoterapije mogu konano da onesposobe bolesnika. Niz alternativnih oblika leenja moe da prui olakanje takvih pritisaka, meu njima i hidroterapija, terapeutski dodir, joga, vizuelizacija, meditacija i biofidbek (biofeedback). Mogu da pomognu i razni oblici rada natelu, ukljuujui masau i refleksologiju. L E E N JE GEN A Strani geni - a ne skalpeli ili laserski zraci - mogu da se pokau kao krajnje oruje u borbi protiv raka mozga ako se potvrde obeavajui rezultati provera. Naunici u amerikom Nacionalnom zavodu za zdravlje usavravaju jednu vrstu leenja gena kojim se unitavaju elije raka mozga tako to se genetski menjaju. Ovo genijalno leenje zamiljeno je tako da ini elije raka osetljivim na lek koji unitava elije, dok zdrave modane elije ostavlja netaknute. Kad je ovaj oblik leenja proveravan na pacovima, tumori su gotovo nestali kod 11 od 14 ivotinja. U prvoj proveri na Ijudima tumori su se znatno smanjili kod 5 od 8 pacijenata, od kojih nijedan prethodno nije reagovao na konvencionalno leenje. lako je potrebno dalje proveravanje i usavravanje, ovaj novi oblik leenja gena moda predstavlja veliko obeanje za budunost.
U mozgu moe da se razvije nekoliko vrsta tumora. Meningiomi se javljaju u zatitnoj opni koja prekriva mozak, a ne u samom modanom tkivu, Oni su obino dobroudni i esto mogu da se odstrane hirurkim putem. Multiformni glioblastomi su zloudni tumori koji se stvaraju direktno u cerebralnom tkivu. Obino se ne mogu operisati.
cinsko leenje raka. lako mnogi alternativni naini leenja - oni izvan tradicionalne medicine - mogu da pojaaju dejstvo standardne pomoi, nijedan nije dokazani lek protiv raka. Alternativni naini leenja raka trebalo bi da se smatraju moguom dopunom, a ne zamenom za konvencionalnu pomo.
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Izleenje raka mozga zavisi od toga gde se nalazi tumori koliko sezloudni izrataj proirio. Napredak u hirurgiji koja se slui raunarima sada omoguava hirurzima da hirurki lee oblike raka za koje se nekada smatralo da se ne mogu operisati. Kad god je to mogue, tumor na mozgu se hirurki obrauje. Ako moe da se odstrani, pacijent moe u potpunosti da ozdravi. Posle operacije propisuje se terapija zraenjem, a katkad i hemoterapija da bi se osiguralo unitenje zaostalih elija raka. Neki tumori mozga smeteni su preduboko u mozgu da bi se ak i delimino mogli odstraniti, a da se mozgu ne nanesu teka oteenja. U takvim slua-
MODANI U DAR
SIMPTOMI
nagli gubitak vida, snage, koordinacije, oseaja, govora ili sposobnosti da se razum e govor; vrem enom ovi sim ptom i mogu da se pogoravaju oteenja vezana za jednu stranu tela, kao to je neosetljivost na jednoj strani lica ili slepilo jednog oka nagli gubitak ravnotee, m oe da bude praen povraanjem , m uninom , tucanjem ili oteanim gutanjem nagla i jaka glavobolja koju prati brz gubitak svesti ukazuje na m odani udar izazvan krvarenjem

ako vi ili neko u vaoj okolini pokazuje neki od znakova modanog udara. A k o sim ptom i brzo prou, to m oe da ukazuje na prolazni ishemini napad, kratkotrajnu blokadu dotoka krvi u m ozak, est predznak modanog udara. N em o jte zanem ariti ovo upozorenje, neophodno je potraiti lekarsku pom o.
ad je snabdevanje mozga krvlju iz nekog razlo ga poremeeno, posledice su obino drasti ne: nadzor nad pokretima, percepcijom, govorom il drugim psihikim ili telesnim funkcijama je oteen,; i sama svest moe da se zamrai. Prekid dotoka krvi i mozak, modani udar ili kap, je poremeaj koji s < javlja u dva osnovna oblika, oba potencijalno opasn. po ivot. Oko tri etvrtine svih modanih udara nastaji zbog spreavanja krvi bogate kiseonikom da stigne i mozak. Tosu modani udari izazvani ugrukom krvi bilo trombom (nepomian ugruak koji se formira i krvnom sudu) ili embolusom (ugruak koji putuje krvlju i zaglavi se u krvnom sudu). Ovoj vrsti moda nog udara esto prethodi takozvani prolazni ishe mini napad - nastupi nedovoljnog protoka krvi koj mogu da izazovu iznenadnu telesnu slabost, nespo sobnost govora, stvaranje dvostrukih slika ili vrto glavicu. Ali brzo dolazi do ponovnog uspostavljanj; protoka krvi i vitalnog snabdevanja kiseonikom, p; su trajna neuroloka oteenja izbegnuta. Meutim kod bilo kog modanog udara prekid protoka krv traje dovoljno dugo da izazove umiranje modanif elija, izazivajui nepovratna neuroloka oteenja Druga osnovna vrsta modanog udara je moda ni udar izazvan krvarenjem, odnosno izliv krvi i mozak" ili cerebralna hemoragija. Do ovog moda nog udara dolazi kad prsne modana aneurizma il kad oslabljen ili upaljen krvni sud u mozgu pone d krvari. Kako krv istie u mozak, njenim skupljanjerr poveava se pritisak koji moe na direktan nain d; ubije tkiva ili moe da uniti elije ometajui normalno proticanje krvi kroz zahvaena podruja. U veini sluajeva dolazi do vrlo jake glavobolje, katkac praene gubitkom svesti. Za razliku od modanil' udara izazvanih krvnim ugrukom koje se u naek preive, masivni izlivi krvi u mozak smrtonosni su i 80 postosluajeva. Zbog unapreenog leenja i poveane svesti c opasnostima od visokogkrvnogpritiska, ukupna stopasmrtnostizbogmodanogudarajeu padu. Uprkoi tome, modani udar je i dalje jedan od najeih uzroka smrti, odmah posle srane bolesti i raka. Istc tako je vodei uzrok telesne nesposobnosti, odmah iza Alchajmerove (Alzheimerove) bolesti koja izaziva demenciju. Oporavak od modanog udara zavisi od veliine i mesta oteenja. Neke rtve modanog udara
PRIKAZ UGROENIH KRVNIH SU D O V A

PODRUIE M RTVOG TKIVA PREDNJA M O DA N A ARTERIJA SREDNJA M O DAN A ARTERIJA ZADN JA M O DAN A ARTERIJA VERTEBRALNA ARTERIJA
UNUTRASNJA KAROTIDNA ARTERIJA
Pogled na levu stranu mozga pokazuje pet veih krvnih sudova odgovornih za snabdevanje ovog organa krvlju. Prsnua ili zaepljenja nekog od ovih krvnih sudova ili njihovih ogranaka moe da dovede do modanog udara, pri emu nedovoljno snabdevanje mozga kiseonikom izaziva smrt tkiva i oteenje mozga. Zavisno od dela mozga koji je zahvaen, modani udar moe da izazove paralizu, nemogunost govora, gubitak vida ili druge simptome.
Modani udar izazvan izlivom krvi najee je posledica prskanja slabih modanih arterija ili aneurizmi. Arterije su katkad uroeno slabe, ali ee postaju slabe pod pritiskom visokog krvnog pritiska. Isto tako, modani udari izazvani krvarenjem mogu biti posledica krvarenja iz arteriovenskih malformacija, uroenogspleta previe izraslih krvnih sudova mozga. Modani udari veinom pogaaju Ijude starije od 60 godina. Mukarci su ee rtve od ena, crnci ee od belaca, moda zbog uestalijeg visokog krvnog pritiska. Kod mlaih osoba ee dolazi do izliva krvi u mozak, dok stariji ee imaju modane udare izazvane ugrukom. Glavni faktori rizika za modani udar koji se mogu drati pod kontrolom su visoki krvni pritisak, visok nivo holesterola (posebno visok LDL holesterol), nedovoljno kretanja, gojaznost, zloupotreba stimuliuih lekova kao to je amfetamin, puenje, upotreba kontraceptivnih pilula i stres. Uestalost modanog udara vea je kod Ijudi koji su imali ishemini napad, sranu bolest (posebno nedavni srani udar, atrijsku fibrilaciju ili bolest mitralnogzaliska), preterano zgruavanje krvi ili dijabetes. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Kad pacijent pokazuje simptome sline modanom udaru, neurolog mora potvrditi simptome i odrediti vrstu i mesto modanog udara kao i razmere modanog oteenja. Leenje zavisi od svih ovih faktora. Analize se obino urade vrlo brzo, jer se neodlonim leenjem mogu ograniiti neuroloka oteenja. Lekar prvo pregleda pacijenta i, ako je mogue, uzme istoriju bolesti. Uobiajeni pregled obuhvata pregled krvnih sudova oiju, sluanje neobinih zvukova u srcu i velikim karotidnim arterijama vrata, merenje krvnog pritiska i pulsa i testiranje snage, ula i neurolokih refieksa. Najvaniji dijagnostiki postupci za modani udar su CT ili MR (magnetna rezonanca).
otpuno se oporave, ali kod velike veine postoji ajna telesna ili psihika nesposobnost. Oslabljene rtve modanog udara takoe su osetljivije na zaraz.e bolesti, kao to je npr. zapaljenja plua. Osim :)ga, modani udar esto prati depresija. Ako se deiresija ne lei, moe znaajno da uspori oporavak.
JZROCI
)o modanog udara izazvanog ugrukom dolazi :ad ugruak krvi zaustavi dotok krvi u odreeni deo nozga. Zaepljen krvni sud ve je suen dugogodinjim stvaranjem plakazbog ateroskleroze. Ugruak ;oji e na kraju zaepiti krvni sud moe da bude ne)okretan ugruak koji je nastao na tom mestu ili em)olus od krvi, plaka (aterosklerotskog taloga koji se )dvojio od zida krvnog suda) ili neke druge materije coji je nastao negde drugde u telu i doputovao do nesta zatvaranja krvnog suda. Ugruci krvi koji izazi/aju modani udar mogu da se formiraju kad je pro:ok krvi usporen. Na primer, posle sranog udara, <rvni ugruci mogu nastati na oteenom sranom ddu, jer je tu protok krvi sporiji. (Vidi takode Krvni jgruci.)
LE EN JE
Akutno leenje modanog udara mora da bude preputeno konvencionalnoj medicini, ali mnogi alternativni naini leenja mogu doprineti spreavanju modanog udara i oporavku.
MODANI U D A R
NASTAVAK
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Zrtve modanog udara primaju se hitno u boinicu i u mnogim sluajevima daju im se lekovi za spreavanje daljeg oteenja mozga. Modani udari izazvani ugrucima obino se lee lekom za spreavanje zgruavanja krvi koji se zove heparin. Moe biti potrebna i hitna operacija za odstranjivanje krvi koja se izlila u mozak i zatvaranje prsnute arterije ili aneurizme kako bi se zaustavilo dalje krvarenje. Kad proe kritian period, pacijent koji je doiveo modani udar ostaje u bolnici dok se njegovo stanje ne stabilie. Posle izlaska iz bolnice pacijent i lekar paljivo e razmotriti korake koje treba preduzeti za oporavak i spreavanje buduih modanih udara. Lekarski savet verovatno e se odnositi na promenu ishrane i naina ivota, dalje uzimanje lekova, rehabilitacione postupke i mogu hirurki zahvat u sluaju postojanja opasnih arterijskih suenja. Osobe izloene opasnosti od modanog udara izazvanog krvarenjem treba da odravaju nizak krvni pritisak, akoje mogue promenom ishrane i naina ivota a, kad je potrebno, i lekovima. Isto tako, ovim pacijentima savetuje se da ne koriste acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili ibuprofen. Ako je osoba doivela modani udar izazvan krvarenjem zbog prsnua aneurizme, moda je mogue otkriti druge male aneurizme koje se mogu ili odstraniti ili stegnuti. Na alost, ni na koji nain ne moe se odstraniti uroenaslabostarterija. Da bi se spreili modani udari izazvani ugrucima, nekim se pacijentima prvosavetuje da uzimaju acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin). Ako se ona pokae neefikasnom, lekar e verovatno propisati tiklopidin, drugi lek za razreivanje" krvi ili, kao poslednje utoite, varfarin. Pacijenti koji su izloeni izuzetno velikoj opasnosti od modanog udara izazvanog ugrukom krvi zbog postojee srane bolesti, kod akutnih simptoma bie leeni heparinom , a za dugorono leenje koristie se varfarin. Nekima se moe preporuiti hirurki zahvatzaspreavanje buduih modanih udara izazvanih krvnim ugrukom. Najee se izvodi endarterektomija kojom se iz velikih karotidnih arterija koje vode od vrata u mozak odstranjuje plak (aterosklerotski talog). Eksperimentalna tehnika nazvana modana angioplastika koristi se za irenje zaepljenih modanih arterija. Za leenje modanog udara od kljune je vanosti, osim hitne intervencije i medicinske pomoi koja
sledi posletoga, rehabilitacija. Odmah posle moda nog udara drugi delovi mozga mogu da zamem oteene delove mozga stvaranjem novih nervnil puteva. Osnovni cilj intenzivne rehabilitacije je po jaavanje napora koje sam mozak ulae u oporavak Program rehabilitacije obino ukljuuje govornu, fi zikalnu i radnu terapiju. Psiholoko zdravlje obolelih, njihovih porodica osoba koje o njima vode rauna igra kljunu ulogu i oporavku. Uspean oporavak zavisi i od kvaliteta ne ge i od pozitivnog stava pacijenta.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Osim dole navedenih alternativnih naina leenjj moda ete eleti da se posavetujete sa strunjakor za kinesku medicinu ili lekarom homeopatom leenju komplikacija koje se mogu razviti posle mc danog udara. Na primer, Svetska zdravstvena orga nizacija prihvatila je akupunkturu kao jedan o > moguih naina rehabilitacije kod modanog udar;
RAD NA TE LU
Nekoliko tehnika rada na telu, kao kigong (qigong ijacu (shiatsu) i masaa, mogu da pomognu u ot navljanju pokretljivosti, poboljavanju protoka krvi ublaavanju napetosti i ukoenosti miia koji su pc vezani sa modanim udarom.
KIROPRAKTIKA I OSTEOPATIJA
Kiropraktika i osteopatija, dve srodne manipulativn terapije, mogu da pomognu kod oporavka od mod nog udara na vie naina. Usmeravajui se na name tanje" kotanog sistema tela, mogu da pomognu p smanjenju zgrenosti i ukoenosti miia, poboljaj pokretljivost, ublae stalno prisutne bolove i svedu n najmanju moguu meru dalja neuroloka oteenj;
Brojna nauna istraivanja pokazala su da gink (Cinkgo biloba) poveava protok krvi kroz mozak na taj nain moe da pomogne u ublaavanju mogi ih komplikacija modanog udara kao to su gubita pamenja, poremeaji misaonih procesa, vrtoglav ca i simptomi potitenosti. ini se da ginko tako smanjuje stvaranje krvnih ugruaka. Navodno mnc ge druge biljke pomau u poboljavanju protoka ki vi, smanjivanju stvaranja ugruaka i jaanju krvni
484
BBB
jdova i deluje protiv ateroskleroze. (Vidi Aneuri7ia, Ateroskleroza, Krvni ugruci, H olesterol - teobe i Krvni pritisak, visoki.)
J A IN IV O T A
L ek i z
paukovog O TRO VA?
izikalna rehabilitacija nemogua je bez redovnog, merenog aerobinog vebanja. Plivanje u zagrejaom bazenu je naroito korisno za obnavljanje izguJjene motorike funkcije i oputanje miia. Osobe izloene velikoj opasnosti od modanog idara ne bi trebalo da pue i trebalo bi da jedu hranu iromanu mastima. Zene izloene velikoj opasnosti le bi trebale da koriste kontraceptivne pilule.
3S I H O S O M A T S K O LE EN JE
Istraivai su utvrdili da sastojci pau kovog otrova m ogu da pom ognu p ri ograniavanju oteenja izazvanih m odanim udarom . Pauk paralie sv o j plen ubrizgavajui m aterije ko je k o e delovanje hem ijske m aterije koja se zo v e glutamat i koja kon trolie m iine p o k re te k o d insekata. Glutam at p o sto ji i u Ijudskom m ozgu i, ako je prisutan u dovoljnim koliinama, ima ulogu vanog nervnog prenosnika. M eutim , p o sle m odanog udara o te e n e n ervn e elije oslobaaju glutam at u tako velikim koliinama da on ubija o ko ln e elije. Z b o g toga je p a u ko v o tro v p osta o zanim ljiv: ako m aterije k o je pauk stvara m ogu da zaustave delovanje glutamata k o d insekata, m oda bi naki oblik tih istih jedinjenja m ogao da ogranii dom ino e fe k t odumiranja nervnih elija d o ko g dolazi k o d m odanog udara.
ehnike koje ue telo kako da se opusti i um usredsreJuju na ozdravljenje mogu da pomognu oporavku )olesnika koji su doiveli modani udar. Ove tehnike, zmeu ostalog, poveavaju sposobnost podnoenja )ola i ublaavaju potitenost ili bes koji su uobiajeni leposredno posle modanog udara. Hipnoterapija, neditacija i joga takoe mogu da budu od pomoi. Mekim bolesnicima koji su doiveli modani udar i <oji rade na ponovnom uspostavljanju kontrole nad niiima i obnovi miinog rada moe da pomogne biofidbek (biofeedback).
ISH R A N A
Ispravna ishrana doprinosi spreavanju modanog udara, ali malo moe da pomogne u otklanjanju oteenja izazvanih ovom boleu. Imajui na umu prevenciju, vaa bi ishrana trebalo da bude bogata vitaminima, mineralima i drugim hranljivim materijama koje se bore protiv visokog krvnog pritiska, krvnih ugruaka i ateroskleroze. Panju treba obratiti na hranjive materije koje spreavaju modani udar kao to su kalijum, magnezijum, vitamin E i esencijalna masna kiselina koja se nalazi u ribljem ulju. Istraivanja pokazuju da i selen moe da titi od modanog udara. Ishrana s malo masnoa verovatno je najbolji preventivni korak vezan za ishranu koji moete da preduzmete protivsranih i modanih udara.
PREVENCIJA
Mere kojima se smanjuje verovatnoa modanog udara iste su kao i one koje se preduzimaju protiv
sranog udara. Usvojite navike koje doprinose zdravlju srca i krvnih sudova i odvraaju aterosklerozu. Za zdrav nain ivota osnovno je uzimanje hrane koja sadri malo masti, soli i holesterola, redovno vebanje, kontrolisanje teine, praenje visine krvnog pritiska i nepuenje. Ako ste izloeni velikoj opasnosti od modanog udara zbogteke ateroskleroze, visokog krvnog pritiska ili preboljene srane bolesti, isheminih napada ili prethodnih modanih udara, treba redovno da odlazite na lekarski pregled. Kad lekar zakljui daste izloeni stvarnoj opasnosti od modanog udara izazvanog krvnim ugrukom, moe vam savetovati da uzimate tabletu acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) na dan kako biste spreili zgruavanje krvi.
R E N
( K A
T A
R A
K T A
SIMPTOMI
Budui da se svakom u kasnijem periodu ivota m enja vid i budui da je nastajanje m rene obino postupan proces, va prvi sim ptom m oe biti lo rezultat provere vida pri produavanju vozake dozvole ili redovnom onom pregledu. Telesni sim ptom i ukljuuju: nejasnu sliku koja m oe da bude gora pri jakom svetlu oslabljen vid nou; oteano razaznavanje pokreta, pojedinosti ili predm eta zaslepljujue ili neprijatno svetlo autom obila ili sunca pojava ivice oko svetla neoekivano poboljanje vidnog polja u blizini dvostruko ili tro stru ko bolji vid u samo jednom oku m lenobeli ili mutni izgled inae prozirnog soiva oka (uznapredovali sluaj) bolno zapaljenje i pritisak u oku (vrlo uznapredovali stadijum )
oivo Ijudskoga oka fokusira svetlo tako d. moete jasno da vidite predmete na razliitc udaljenosti. Ono za jasan vid mora ostati prozirnc Zamagljenje soiva zove se siva mrena ili katarakta Kako se mrena bude stvarala, zaustavljae i krivil svetlo koje ulazi u oko, a vi ete doivljavati poste peno, uporno, bezbolno zamuivanje vida, kao d, gledate kroz izmaglicu. Mrene su glavni uzrok slepila, a od nje se svaki godine razboli jedna od 500 osoba. Uprkos ovin brojkama, bolest je zapravo jedan od manje ozbilj nih onih poremeaja zato to se u veini sluajev, operacijom moe povratiti izgubljeni vid. Ali ipal< samo u SAD-u oko 5000 osoba godinje oslepi zbo neznanja, straha ili odbijanja da se podvrgnu rela tivno bezbolnoj operaciji.
UZROCI

ako im ate bilo koji od gore navedenih sim ptom a ili ako vam se vid pogora ili se na bilo koji nain iskrivi. Mrenu ne m oe videti sluajan posm atra ako nije prilino uznapredovala, pa je bitno da odete oftalmologu kako bi on mogao da proceni vae stanje.
Mrena je posledica promena u hemijskoj struktui belanevina u elijama soiva. Inae bistra belane vina postaje mutna, prvenstveno kao posledica sta renja te belanevine tokom ivota; oko 75 posto svil mrena nastane usled prirodnog starenja. Nazvan, jo i staraka mrena, ona preovladava kod osob. starijih od 70 godina. Ceo niz obinih optereenj, moe pridoneti nastanku starake mrene. Jedan o < vanijih faktora je izlaganje suncu; naroito ultralju biastom B zraenju, koje reaguje sa belanevinon iz soiva. Ostali faktori rizika, prema nekim specijali stima, su dim cigarete, zagaenost vazduha, manja vitamina i velika potronja alkohola. Najea vrsta starake mrene, i vrsta s iznenau juim propratnim efektom, poznataje kao nuklearn, skleroza, kod koje mrena nastaje u nukleusu, odno sno jezgru soiva. Tokom ranih stadijuma stvaranj, mrene soivo neznatno otie, ime se poveava nje gova mo fokusiranja i poboljava vid na blizinu u tc meri da Ijudi iznenada shvate kako mogu itati be. naoara. Ali to poboljanje ne traje dugo; kako se za magljenje pojaava, vid se opet pogorava. Mrene se takoer mogu pojaviti kao sekundarr efekat drugih onih tegoba kao to jeglaukom ili si stematske bolesti kao to je dijabetes. Ostali uzroc ukljuuju mehaniku povredu soiva, velike koliim zraenja, otrovnost hemijskih materija i lekova i na sledne poremeaje.
Z A M U E N P O G L E D K R O Z S O IV O
ARENICA ZENICA MRENA
;'K,Y. '\U
U zdravom oku soivo je bistro i u sreditu zenice ini se crno (gore). Kako osoba stari, prirodne promene u vlaknima soiva izazivaju zamagljenje soiva poznato kao siva mrena, koja u teim sluajevima daje zenici mutan izgled (dole). Sve jae zamagljenje dovodi do nejasne, mutne slike. Sreom, operacionim zahvatom moe da se ispravi veina mrena i povrati gotovo normalan vid.
Operacija, koja se obino izvodi ambulantno, pod lokalnom anestezijom, bezopasna je, brza i gotovo bezbolna. Zamagljeno soivo moe da se ukloni kroz mali rez nainjen na spoljnoj ivici ronjae ili ultrazvunom iglom zvanom fakoemulgator, tehnikom koja smanjuje veliinu reza, inei hirurki konac nepotrebnim. Sledei korak esto je ugradnja prozirnog plastinog vetakog soiva. U sluajevima gde iza uklanjanja soiva ne sledi ugradnja vetakog soiva, neophodne su jake ili debele korektivne naoare ili kontaktna soiva. Posle operacije obino ete danju nositi zatitni zavoj ili naoare, a nou zavoj preko oka. Da bi se spreila infekcija i smirilo zapaljenje, lekar e vam moda preporuiti da stavljate antibiotike i steroidne masti ili kapi u oko. Vremenom 20 do 50 posto pacijenata iskusi ponovljeno zamagljenje vida koje izaziva opna tanka kao celofan koja se katkad razvije iza ugraenog vetakogsoiva. Takva opna moe lako da se ukloni laserom.
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Lekar moe da vam otkrije sivu mrenu osvetlivi zenicu baterijskom lampom. Sluei se posebnim instrumentima i tehnikama, oftalmolog e odrediti njen taan karakter, mesto i veliinu.
PREVEN CIJA
Jedina i najvanija stvar koju moete da uinite da spreite nastajanje mrene jeste da napolju izbegavate jako sunce tako to ete nositi sunane naoare koje imaju filter za ultraljubiaste B zrake (UVB). Tamne naoare koje ne zadravaju ultraljubiaste B zrake mogu zapravo samo da poveaju opasnost zato to vam se iza njih zenice ire da bi se prilagodile smanjenoj svetlosti, izlaui tako vae oi veoj koliini opasnog uItraIjubiastog B zraenja. Neki oftalmolozi smatraju da antioksidansi, koji smanjuju slobodne radikale (nestabilna hemijska jedinjenja) koji mogu da otete belanevine u soivu, pruaju zatitu od mrene smanjenjem ili usporavanjem degeneracije belanevine u soivu koje prouzrokuju faktori iz okoline. Naturopate preporuuju ishranu bogatu voem i povrem koje sadri antioksidanse kao to su beta karotin (vitaminA), selen i vitamini C i E, ukljuujui agrume, spana, slatki krompir, argarepu i brokolu.
LE EN JE
Trenutno je jedini korektivni oblik leenja razvijene mrene hirurki zahvat. Ali i konvencionalni i alternativni naini leenja pokuavaju da nau naine da bi spreili stvaranje mrene. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Operacija mrene je meu svim operacijama jedna od najuspenijih. Na primer, priblino 95 posto pacijenata izjavljuje da im se vid poboljao.
U C N
I N
itajte ovu koionu kako biste naii svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
O stale bolesti koje m oe da prati m unina potraite pod Povraanje. oseate muninu posle odreenog dogaaja ili nadraaja, kao to je vonja na toku sm rti , neugodan m iris ili stresan susret
Anksioznost, kinetoza (bolest kretanja),
stres ili samo prirodna reakcija na neugodan nadraaj
uestao, arei bol u gornjem sredinjem delu trbuha, koji obino prolazi posle jela; mogua je i munina
Gastritis: eludani ir
m unina; jaka glavobolja, m oe da bude praena povraanjem ; sim ptom i se mogu pogorati izlaganjem jakom svetlu
M igrenska glavobolja; m oda meningitis
m unina tokom hem oterapije u leenju raka
U obiajeno neeljeno dejstvo leenja raka
iznenadni napadi m unine praeni povraanjem ; jaka vrtoglavica i snaan bol u uima, katkad praen zvonjavom ili zujanjem u uima
Menierova bolest
munina, proliv, povraanje i tem peratura koji traju 48 sati ili krae; m oe se pojaviti posle uzimanja obilnog obroka, zainjene ili m oda pokvarene hrane, posle konzum iranja preko m erne koliine alkohola ili uzimanja leka koji nikad pre niste uzimali m unina koja traje jednu do dve nedelje, glavobolja, slabost i iscrpljenost; katkad i zapaljenje grla, tem peratura i osip
Gastroenteritis (poznat i kao eludani

ili crevni grip)
Mononukleoza, arlah koji m oe da prati
streptokokno zapaljenje grla
jaka m unina praena bolovim a koji poinju u gornjem delu trbuha i ire se u desnu lopaticu
uno kamenje, infekcija une kese
488
TA DA U R A D I T E
ko vam je postalo m uno od pogleda, zvuka m irisa, zatvo rite oi, zaepite nos ili ui jsre d sred ite se na neto ugodno.
Psihosom atsko leenje koje obuhvata m editaciju i biofidbek (biofeedback) m oe da vam pomogne u sniavanju nivoa stresa. umbir (Z in g ib e r officinale) u kapsulama esto ublaava bolest kretanja, kao i akupresurne narukvice. ajevi od kamilice ( M atricaria recutita) ili matinjaka (M eiissa officinaiis) mogu da ublae sim ptom e.
ko se sim ptom i zadre ili se ponavljaju, javite ; lekaru. Izbegavajte nadraujue m aterije
10 to su alkohol, duvan ili kofein;
antacidi
iogu da ublae sim ptom e. Ikoliko sum njate da se radi o meningitisu, itno zatraite lekarsku pomo. Migrene logu da reaguju na razliite analgetike dostupne na recept i bez njega). itajte lekara za naine spreavanja vog neeljenog dejstva. Migrene esto pokreu specifini okidai kao to su crveno vino ili okolada. O tkrivanje i izbegavanje m aterija koje kod vas pokreu glavobolju najbolji je nain kontrole glavobolja. Posavetujte se s lekarom pre probanja bilo kojeg naina alternativnog leenja. Vidi Rakza dodatne savete. )b ratite se lekaru. Reim za smanjivanje im ptom a na najmanju moguu m eru moe a ukljuuje smanjeni unos natrijum a propisivanje svakodnevnog uzimanja lekova irotiv zadravanja tenosti i vrtoglavice. 5dm arajte se, pijte mnogo tenosti i jedite iganu hranu. A k o su vae eludane tegobe losledica bakterijske infekcije, m oda e am trebati antibiotik. Psihosom atsko leenje, joga i leenje masaom mogu vam pomoi da nauite da uspeno podnosite stres koji m oe da izazove napade. Kad M enierova bolest uzm e maha, izbegavajte itanje i jako svetlo kako biste ublaili vrtoglavicu. G astro en teritis m oe da izazove bakterijska ili virusna infekcija, trovanje hranom , preterano uivanje alkohola ili teke hrane ili neki lekovi (ukljuujui antibiotike). A k o sum njate da propisani lek izaziva ovu bolest, javite se svom lekaru.
Dbratite se lekaru. Z a m ononukleozu je preko jotrebno potpuno m irovanje uz postepeno Taanje norm alnim aktivnostim a; arlah e potrebno leiti andbioticima. o danas idite na lekarski pregled; napade camena u ui nekad treba neodlono leiti.
arlah se danas javlja dosta retko , iako je nekad bio rairena deja bolest.
Potrebna je lekarska pom o, ali neki alternativni naini leenja, ukljuujui kinesko lekovito bilje (koje m oe da pomogne u razgradnji kam enja u ui) mogu poveati delotvornost konvencionalnog leenja.
489
M U N IN A
NASTAVAK
SIMPTOMI
uestali napadi m unine, goruica i probavne sm etnje, posebno posle obroka; mogu je i gubitak apetita, kao i sm anjenje teine zavisni ste od alkohola i nedavno ste prestali da pijete, oseate muninu i anksioznost, patite od nesanice ili delirijum trem ensa m unina praena pojaanom ei i m o krenjem ; dehidriranost; pospanost; sm etenost; m oe da bude prisutan i voni zadah iz usta m unina koja se javlja jednom ili dvaput u nekoliko m eseci, praena intenzivnim , neprekidnim bolom u trbuhu i, u nekim sluajevim a, tem p eraturo m , prolivom i povraanjem m unina i povraanje koji se nastavljaju
BOLEST/TEGOBA
Zeludani ir, m oda rak debelog creva
Uobiajena posledica oporavka od alkoholizr
Dijabetes; m oda i dijabetiki ok
Kronova (C ro h n o va) bolest, tegobe
s guteraom
I
D
posle virusne infekcije; izmenjuju se razdoblja hiperaktivnosti i iscrpljenosti
Rejov (Reyov) sindrom (neuroloki porem eaj obino kod dece, koji se m oe pojaviti posle infekcije gornjih disajnih puteva ili ovijih
boginja, posebno ako se tokom leenja uzim ; acetilsalicilna kiselina - npr. A spirin)
m unina praena gubitkom daha, bolom u grudim a i znojenjem
Srani udar
alergini ste na odreenu hranu, lek ili ujed insekta i oseate m uninu, povraanje i oteano disanje posle dodira s alergenom
Alergije; m oda i anafilaktiki ok

(jaka alergijska reakcija koja prouzrokuje oticanje tkiva, spreavajui normalan protok krvi, pa se u tkivim a javlja glad za kiseonikom )
trudni ste ili biste to mogli biti; oseate m uninu, napetost u karlici i dojkam a, a m oda i povraate
Prirodna pojava (katkad se naziva jutarnjom m uninom , iako m oe da se javi u bilo koje dc dana), esta tokom prva tri m eseca trudnoe
490
TA DA U R A D IT E
dmah se javite lekaru radi postavljanja jagnoze.

Rano otkrivanje presudno je za uspeno leenje raka zadnjeg i debelog creva.
ssavetujte se s lekarom ; neki od apstinencijalnih np to m a zahtevaju hitno leenje.
Dostupni su lekovi na recept koji mogu proces odvikavanja da uine mnogo lakim
bratite se lekaru. A ko sum njate na dijabetiki >k, odm ah pozovite hitnu pom na broj 9 . o 4
Kod ketoacidoze, izrazito visok nivo eera u krvi s moguim sm rtnim ishodom , potrebno je hitno prim iti injekciju insuiina.
dmah se javite lekaru; m oda je za obuzdavanje ronove (C ro h n o ve ) bolesti preko potrebna Dmbinacija lekova.
N uno je konvencionalno m edicinsko leenje, ali neugodnost se m oe ublaiti akupunkturom , leenjem lekovitim biijem , hom eopatijom i psihosom atskim leenjem .
m pozovite hitnu pom na broj 9 . d ah o 4

ejev (Reyev) sindrom brzo napreduje, a je presudno neodlono leenje.
Nikad nem ojte davati acetilsalicilnu kiselinu (npr. A sp irin ) detetu s tem peraturom ili infekcijom ; kad je potrebno, prim enite
paracetamol ili neko drugo sredstvo protiv

bolova koje ne sadri acetilsalicilnu kiselinu.
> m h pozovite hitnu pom na broj 9 . d a o 4

'idi takoe pod Hitna stanja - prva pomo:
irani udar.
iko sum njate na anafilaktiki ok, potraite Vidi pod Hitna stanja }rva pomo: Sok. D o k ekate hitnu pom o, iratite bolesnikovo disanje i puls i nem ojte Zam o lite lekara da vam pomogne da prip rem ite prib or za sluaj anafilaktikog oka, posebno ako ste na neto alergini.
litnu lekarsku pom o.
nu dopustiti da ita jede ili pije. zbegavajte jako slanu hranu, mnogo e odm arajte i jedite manje obroke lekoliko puta na dan um esto tri velika ibroka. Vidi Trudnoa - tegobe. aj od umbira (Z in g ib e r officinale) pom ae kod ublaavanja jutarnje m unine, ali posavetujte se s lekarom pre isprobavanja bilo kojeg lekovitog sredstva.
491
MULTIPLA S K LE R O Z A
SIMPTOMI
Prvi napad uglavnom je blag, traje svega nekoliko dana i praen je dugim periodom m irovanja bolesti, koji m oe trajati i godinama, pre sledee epizode. Sim ptom i mogu jako da se razlikuju, a ukljuuju: slabost, kru to st (spastinost) ili ukoenost jednog ili vie udova svrab, oseaj bockanja i teine, stezanje kao stezanje pojasom oko udova ili trupa trem o r, nestabilnost ili nedostatak ravnotee ili koordinacije zam uen ili dvostruki vid ili brzi, nevoljni pokreti oiju nevoljno obavljanje velike i m ale nude slabost: oseaj opteg um ora ili potpune iscrpljenosti
ako vi ili neko koga poznajete ima sim ptom e koji prate m ultiplu sklero zu. Budui da neki od navedenih sim ptom a prate i neke druge bolesti, za vae leenje kljuna je ispravna dijagnoza. ako preivljavate akutni napad; steroidne injekcije mogu da ublae bolove.
ultipla skleroza je bolest centralnog nervno^ sistema oznaena sporim i nepostojanim napredovanjem sa rasponom dejstava od relativ gih telesnih smetnji do visokog stepena invalidnosti Koren problema ine elektrini impulsi. U zdra vom organizmu veina telesnih nerava izolovana je masnom materijom koja se zove mijelin i koja omo' guava delotvoran prenos elektrinih impulsa, nerv^ nih signala. Multipla skleroza nastupa kad ovaj zatitn omota zahvati zapaljenje koje ga na kraju na nekirr mestima razori izazivajui kratakspoj u elektrinorr protoku. Meu moguim posledicama ovog prekid; je i gubitak miine koordinacije, poremeaj vida nevoljno obavljanje velike ili male nude (inkonti nencija). Prvi napad bolesti moe da se javi ve u rano mladosti. Moe da bude kratak i blag i ak ostane nezapaen. Simptomi se, iz nama nepoznatih razloga privremeno smire ili nestanu, ali vrlo verovatno pO' novno e se pojaviti, obino posle dueg perioda la tencije. Prvi potpuno razvijeni napad najee se javlja izmeu 20. i 40. godine i traje nedeljama il mesecima, dok se dalji napadi javljaju u nepravilnirr razmacima. Ponovljena zapaljenja nerava prouzro kuju stvaranje oiljaka (skleroza) i, iako mijelin im osobinu samoobnavljanja, stvaranje oiljaka dogad; se prebrzo da bi moglo doi do zarastanja, pa dejstv; ovih povreda postaju trajna. Zbog ovih trajnih oteenja kod 77 posto obolelih od multiple skleroz dolazi do odrefenog stepena ogranienosti njihovil uobiajenih aktivnosti, dok oko 25 posto ostane vezano za invalidska kolica.
Lekari razlikuju etiri osnovna oblika multiple skleroze: Dobroudna. Ovaj oblik bolesti okarakterisan je jednim napadom, bez trajnogonesposobljavanja. Najei simptomi su ukoenost udova i privremene tegobe sa vidom izazvane zapaljenjem vidnog nerva. Otprilike 20 posto sluajeva multiple skleroze dobroudnogje tipa. Ponovljena s oporavkom. Ovaj i sledei oblik odnose se na ponovljene cikluse napada i razdoblja mirovanja bolesti. Ovaj oblik ukljuuje iznenadne i snane, onesposobljavajue napade praene periodima gotovo potpunog oporavka. Otprilike 25 posto sluajeva multiple skleroze ove je vrste.

Ponovljena s napredovanjem. Kod ovog oblika napadi su manjeg intenziteta, ali i oporavak je nepotpun. Zbirno dejstvo mnogih ciklusa napada polako vodi do odreenog stepena nesposobnosti za rad i obavljanjesvakodnevnih poslova. Ovo je najei oblik multiple skleroze i ini otprilike 40 posto svih sluajeva. * Hronina s napredovanjem. Ovaj oblik multiple skleroze brzo onesposobljava i nema perioda oporavka. On obuhvata oko 15 posto sluajeva. V\ultipla skleroza nije samo nepredvidljiva u svojim nepravilnim, ponovljenim obrascima napada i miroi'anja bolesti i irokom rasponu simptoma, ve na jbunjujue neujednaen nain pogaa Ijude. Zene ;u dvostruko podlonije od mukaraca, a bolest je dvostruko uestalija kod belaca nego kod crnaca. Nadalje, uestalost je vea u severnijim podrujima - uestalost multiple skleroze u Kanadi dvostruko je vea nego u SAD-u.
G U B IT A K M IJ E L IN A
NEDOSTATAK MIJELINA
Mijelin, masna materija koja obavija i titi vlaknaste elijske aksone u centralnom nervnom sistemu, ubrzava i elektrine signale dok putuju nervnim putevima, omoguujui izvoenje pokreta i drugih za ivot vanih procesa. Multipla skleroza prouzrokuje razgradnju mijelina oteavajui protok signala, a moe da dovede i do progresivnog gubitka motorne koordinacije i drugih funkcija.
UZROCl
Nema pouzdanih saznanja o uzrocima multiple skleroze, ali veina istraivaa smatra da imunoloki sistem igra vanu ulogu. Moda se bolest razvija zbog naslednog poremeaja imunolokogsistema. Moda virus izaziva autoimuni odgovor i imunoloki sistem napada sopstvena tkiva pogreno ih prepoznajui kao strana. Postoje miljenja da multiplu sklerozu moe da izazove veliki emotivni ok ili telesna trauma koja bi mogla da utie na imunoloki sistem. Isto tako, kao mogui uzrok spominju se i prehrambeni faktori. Nastojei da objasne veu uestalost multiple skleroze u severnim krajevima, neki istraivai zabeleili su datamo Ijudi jedu vee koliine crvenog mesa, mlenih proizvoda i drugih namirnica bogatih zasienim mastima. Oboleli od multiple skleroze slabije apsorbuju sloene nezasiene masne kiseline, koje su nune za preradu celokupne hrane u organizmu, posebno zasienih masti. Posledica je viakzasienih masti u njihovim organizmima. Osmiljene su mnoge lekovite dijete za ispravljanje ove neravnotee, a neke su u tome imale i dosta uspeha, ali nedovoljno da bi se smatrale lekom (vidi Ishrana na str. 501).
Neki istraivai sumnjaju i na faktore okoline. Popis moguih krivaca ukljuuje olovo, pesticide, dizelske izduvne gasove, hemijske materije u vodovodnoj vodi, rastvore, gasove iz kunih plinskih grejaa vode i zagaenje ugljen-monoksidom. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Uobiajen testza multiplu sklerozu su evocirani modani potencijali. Na zadnji deo glave postave se elektrode koje belee elektrinu aktivnost koja se javlja kao odgovor na vizuelno pretraivanje promenIjivog uzorka ahovske table. Drugi testovi ukljuuju prikaz nuklearnom magnetnom rezonancom (MRI) i iumbalnu punkciju.
LECEN JE
Multiplu sklerozu teko je leiti, a i istraivati, iz dva razloga: njeni raznovrsni simptomi znatno se razlikuju, a ciklino smenjivanje napada i oporavaka ini praenje toka bolesti i odreivanje delotvornosti prepisanog leenja naroito nezgodnim. (Na primer, oporavak moe da bude posledica leenja ili moe da nastupi sam od sebe.)
MULTIPLA S K LE R O Z A
NASTAVAK
Naelno, lekovi su delotvorni samo u leenju simptoma multiple skleroze, a i to samo u odreenoj meri. Zbog toga su oboleli temeljno istraili irok raspon alternativnih naina leenja. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A lako nepredvidiva priroda multiple skleroze oteava vrednovanje leenja, brojni lekovi smatraju se delotvornim. Meu njima su beta interferon, koji moe da smanji uestalost i teinu ponovljenih napada; kortikosteroidi, koji mogu da skrate napade i smanje zapaljenje; baklofen i dantrolen koji smanjuju spastinost; i lekovi za oputanje miia (miini relaksansi) koji smanjuju ukoenost i bolove. Kortikosteroidi se esto preporuuju za leenje zapaljenja onog nerva koje prouzrokuje dvostruki vid ili nevoljne brze pokrete oiju koji katkad prate multiplu sklerozu. Antivirusni lek amantadin moe da povea izdrljivostorganizma. Neki lekovi usmereni su specifino na miinu ukoenost, tegobe s beikom i crevima, tremor i oseaj bockanja. Drugi su usmereni na imunoloki sistem. Neka istraivanja sprovedena 1994. godine s kladribinom, lekom koji se koristi u leenju leukemije, dovela su do stabilizacije ili poboljavanja zdravstvenogstanja bolesnikas multiplom sklerozom. ini se da kladribin unitava limfocite koji mogu da napadnu centralni nervni sistem. Istraivai prouavaju i razne druge naine leenja. Jedno istraivanje pokazalo je da primena zamenskog, kravljeg mijelina znaajno smanjuje broj napada. Pokazalo se da je fizikalna terapija delotvorna u oputanju ukoenih udova, odravanju zglobne pokretljivosti i poboljanju krvotoka. Fizioterapeut moe da osmisii program vebi prilagoen posebnim ogranienjima pojedinog bolesnika. A LT E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Za neke od nie opisanih alternativnih naina leenja trebae vam struna pomo, ali mnoge moete da nauite i sami da primenjujete kod kue.
AKUPUNKTURA
APITERAPIJA
Primena ujeda pela (A p is m eilifica ) vekovima je poznata za leenje artritisa, a odnedavno i oboleli od multiple skleroze mogu da ublae svoje tegobe apiterapijom, nazvanom i leenje pelinjim ujedima. Preporueno leenje sastoji se od tri tretmana bolnim ujedima (ive pele) svake nedelje, tokom esl meseci. Apiterapija stimulie imunoloki sistem. Kad upaljeno podruje ujede pela i nastane otok, prirodne telesne protivupalne materije pokuavaju da smanje otok i usput smanjuju i zapaljenje koje je izazvala osnovna bolest. Pelinji ujed moe da bude blagotvoran i na druge naine. Bogat je viestruko nezasienim masnim kiselinama koje nedostaju bolesnicima s multiplom sklerozom. Leenje pelinjim ujedima izaziva kratkotrajna neeljena dejstva: svrab, oticanje i kono crvenilo. Poznato je da kod nekih Ijudi izaziva smrtonosni ok, a kod drugih teku alergijsku reakciju. Svakako o tome porazgovarajte s lekarom pre nego to ponete s leenjem. Neki lekari propisae sami ujede ili e vas uputiti nekom iskusnijem.
RAD NA T E L U
Kod obolelih od multiple skleroze cilj akupunkture je smanjivanje ukoenosti udova i oputanje miia. Akupunktura moe, stimuliui nervne puteve, da omogui da poruke zaobilaze oteena nervna vlakna.
lako kretanje ili vebanje ne moe da izlei multiplu sklerozu, preporuuje se redovno vebanje miia radi spreavanja atrofije. Feldenkraisova metoda obuhvata niz poduavanja, osmiljenih za ponovno uvebavanje nervno-miinog sistema i poveavanje opsega pokreta. Ovim poduavanjima obuhvaeno je vie od hiljadu razliitih vebi koje moete da radite u grupi ili pojedinano sa struno osposobljenim vodiem vebi. Pokreti se izvode lagano, polako i bez naprezanja. Proprioceptivna neuromuskularna facilitacija ili PNF istezanje jo je jedna tehnika rada na telu koja deluje na naelu ponovnog uvebavanja tela. Proprioceptori su ulni receptori, najvie zastupljeni u miinom tkivu oko zglobova, gde belee telesne pokrete i omoguavaju mozgu da ih usklauje. Kod PNF istezanja terapeut vam namesti telo u istegnuti poloaj i tako ga dri istovremeno vas podstiui da pokuate da se pomaknete. Dok pokuavate da se pomaknete, miii se jo vie isteu. Ponavljanjem postupka poveava se rastegljivost miia, a proprioceptori "ue" kako da postignu to vei opseg pokreta.
494
MAIN I V O T A
febanje je izuzetno preporuljivo za bolesnike s '-riplom sklerozom, iako ga ne treba izvoditi okom napada ni s previe naprezanja u vreme bez 'aoada, jer preterano vebanje moe da izazove naed . Budui da stezanje miia stimuliu nervni npulsi, kad su nervi oteeni vebanje miia moe la oude teko. Plivanje, istezanje i aerobik umereicg intenziteta moe da izvede i veina obolelih od ' ultiple skleroze, a ak i bolesnici vezani za invalidka kolica mogu da vebaju u odreenoj meri. Blago istezanje naroito pomae kod spastinoti ukoenog dranja i povlaenja stopala i nonih jrstiju, koji mogu da prate ovu bolest. Blago isteza u hladnoj vodi, oblik hidroterapije, takoe moe :eda pomogne oputanju spastinih udova. Istraivanja su pokazala da redovna primena joge >D\eava izluivanje hormona nadbubrene lezde, timulatora nervnog sistema, to moe da uspori ropadanje mijelina.
SHRANA
seke namirnice mogu da izazovu napade kod nekih joolelih od multiple skleroze. U problematine nanirnice ubrajaju se mleko i mleni proizvodi, kofein, <vasac i gluten (nalazi se u penici, jemu, zobi i rai\). Keap, sire, vino i kukuruz takoe mogu da se aokau spornim. Najbolji nain odreivanja osetljikosti na pojedinu namirnicu je prestanak njenog konzumiranja tokom mesec dana, a zatim ponovo iivodenje u ishranu kako bi se videlo da li izaziva reakciju. Postoje brojne specijalne dijete koje pokuavaju da isprave neravnoteu masnoa kod bolesnika s multiplom sklerozom. ini se da dve vrste ishrane katkad se koriste zajedno) pokazuju najbolje dejstvo na razvoj i leenje bolesti: jedna poveava unos masnih kiselina, a druga smanjuje unos zasienih masti. Ovaj drugi pristup je uobiajeniji, iako u mnogim preporuenim dijetamazasiene masti nisu jedini cilj smanjivanja ili potpunog iskljuivanja iz ishrane. Na primer, dijete bez alergena zabranjuju unos namirnica za koje se zna da prouzrokuju alergijske
reakcije kao to su osip, polenska kijavica i astmatini napadi. Dijete bez glutena iskljuuju penicu, ra, jeam i zob. Dijete bez pektina i fruktoze zabranjuju voe i vone sokove. Dijeta Evers sastoji se prvenstveno od sirove hrane. Dijeta Mek Dugal (MacDougal) je bez glutena i fruktoze, a ukljuuje jako velike doze vitamina. Tena dijeta Kembrid (Cambridge) je izuzetno niskokalorina, uravnoteena dijeta koja se obino propisuje gojaznim bolesnicima s multiplom sklerozom. Najpoznatija dijeta za obolele od multiple skleroze je dijeta Svank (Svvank) koju je osmislio dr Roj Svank (Roy Swank) s Oregonskog univerziteta za medicinske nauke (Oregon Health Sciences University). U mnogim sluajevima oigledno je usporila tok bolesti i smanjila broj napada. Kod ove dijete s vrlo malo zasienih masti potreban je unos odreenih koliina viestruko nezasienih ulja, na primersuncokretovog, afranikinog, maslinovog i susamovog ulja, kao i ulja iz pasulja, lisnatog zelenog povra kao to su spana i kelj i veine ribljih ulja. Dijeta takoe ukljuuje belanevine, dodatke bakalarovog ulja i velike doze vitamina. Maslac, margarin i masnoe koje testu daju prhkost i hidrirana ulja (kao to je kokosovo i palmino ulje) strogo su zabranjeni. Savetuje se da tokom prve godine u potpunosti izbegavate crveno meso, maslac od kikirikija, sir, kiselu pavlaku, zaine, sosove, kolae, neobrano mleko i gotova jela, jer su bogata zasienim mastima. Dodatne koliine hranljivih materija imaju vano mesto u mnogim dijetama koje se preporuuju obolelima od muitiple skleroze. Linolenska kiselina koja se nalazi u suncokretovom ulju, a poznata je po svojoj ulozi u regulisanju imunolokog sistema, smanjuje teinu napada multiple skleroze i produuje periode mirovanja bolesti. Ulje nourka (Oenothera biennis) blagotvorno je zbog svog specijalizovanog sadraja masnih kiselina. Ovojnice nerava mogu da budu ojaane s 5 grama lecitina na dan (uvanog na hladnom). Koenzim Q ili CoQ10, u dozama od 30 miligrama dva do tri puta na dan, moe da pomogne elijama da iskoriste vie kiseonika. Nijacin moe da pomogne kod trnaca i ukoenosti.
T K O
L E N
I C
P O
E D
I I A
SIMPTOMI
otar bol u zadnjem delu butine, tokom ili odmah posle sportske ili druge naporne telesne aktivnosti nateenost i onem oalost gornjeg dela noge oteano hodanje ili sedanje i nem ogunost savijanja noge
ako kaljanje izazove otar bol koji prolazi duinom noge; mogua je pojava iija sa . ako vas trese groznica ili imate tem peraturu praenu bolovim a u m iiim a; ovo mogu da budu sim ptom i bakterijske ili virusne in fe k c ije . ako oseate bol u nozi dok hodate, a prestaje kad prestanete da hodate; mogue su t e g o b e s k r v o t o k o m .
udui da njeni miii omoguavaju micanj* kolena i noge, kolenska tetiva uestvuje u sko ro svakom pokretu vaeg tela. Re je o pojasu miia koji se proteu zadnjom stranom butine oc stranjice do kolena, gde se spajaju s kostima potko lenice. Oni su zapravo parnjaci snanih etvoroglavil miia s prednje strane butine i esto su izloeni vrk velikom optereenju. Profesionalni sportisti i plesa posebno su skloni istegnuu kolenske tetive, iak( takvu povredu mogu dazarade svi Ijudi, posebno on koji preteraju s rekreativnim aktivnostima. Prilikon povrede kolenske tetive najopasnije je nastaviti s te iesnim naporima bez obzira na bol koji oseate Ovakvo ponaanje nesumnjivo e oteati, a moda zakomplikovati vau povredu. Shvatite da je osea bola znak upozorenja koji vam govori da morate stat i dopustiti telu da se odmori. To je prvi i najvanij korak ka ozdravljenju.
UZROCI
Istegnue kolenske tetive uvek je posledica pretera nog naprezanja ili pucanja miinog tkiva, najei zbog iznenadnog okreta, uspravljanja ili preteranoi istezanja butine. Blagi oblik povrede nastaje prili kom jednostavnog istezanja miia, dok u drugin sluajevima moe da doe do paraliueg gra mii a. Pucanje samog pojasa miia ili odvajanje mii; od tetiva mnogo su ozbiljnije povrede.
D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I lako se ini da su simptomi istegnua kolenske tetivi vrlo oigledni, dobra je zamisao proveriti dijagnozu odnosno ispitati teinu povrede kod porodino; lekara ili specijaliste sportske medicine. Bolni miii zglobovi katkad mogu da ukazuju na mnogo te, oboljenja kao, na primer, virusne infekcije, a takvi dijagnozu moe da potvrdi samo lekar.
LEEN JE
Poput drugih istegnua, povreda kolenske tetive mo e da zaraste i bez posebnog leenja. U roku od neko liko dana ili nedelja, zavisno od vae telesne kondiciji i stepena povrede, verovatno vie neete oseati ni kakve posledice.
RAZGIBAVANJE K O LEN SKE TETIVE
RAD NA T E L U
Ako je vae telo umorno, miii tvrdi ili zgreni, pravilna masaa omoguie oputanje i razgibavanje miia. Tokom uobiajenog tretmana, terapeut koristi zagrejano uljezatelo ili gel za rashlaivanje, posle ega moe da usledi leenje ultrazvukom kako bi se podstakao protok krvi. Tek posle ovih uvodnih radnji sledi oputanje i manipulacija povreenih miia.
HOM EOPATIJA
Sedite na pod i ispruite ge, lagano savijenih kolena. iei lea to uspravnijim, ilako se naginjite napred ivijte se u struku, a ne
leima) i dotaknite prstima noge, toliko nisko koliko je to mogue bez preteranog naprezanja. Zadrite taj poloaj 15 sekundi.
Standardni lek koji se u homeopatiji koristi za pruanje prve pomoi u sluaju povrede miia jeA rnica. Moe da se koristi oralno ili u obliku masti koja se nanosi na povreenu oblast. Rhus toxicodendron i Ruta takoe se koriste za leenje istegnua miia.
ISHRANA
! U istom poloaju ispruite jke prema stopalima Dokuajte da dotaknete one prste, Zadrite se ovom poloaju 15 sekundi,
zatim polako ponite da se oputate i vraate u prvobitni poloaj. Odmorite se 10 sekundi, azatim ponovite vebu 8 do 1 puta. 0
Agrumi i krompir izvrsni su prirodni izvori vitamina C, neophodnog za izgradnju tkiva. Kalijum i kalcijum koji su potrebni kotanom tkivu mogu da se nau u bananama, lisnatom zelenom povru i nemasnim mlenim proizvodima. Kako biste omoguili optimalan rad vaih miia, pijte mnogo vode i vitaminskih napitaka pre nego to se izloite tekim telesnim naporima.
P REVEN CIJA
Najbolji nain prevencije istegnua miia je odravanje dobre telesne kondicije i umerenost u telesnim aktivnostima. Pre nego to se ponete baviti sportskim ili telesnim aktivnostima, posebno onim koje optereuju noge, odvojite nekoliko minuta za postepeno zagrevanje. Najvaniji miii, kao to su oni koji ine kolensku tetivu, najbolje rade kad ih postepeno razgibate i opustite. Kad ponete s telesnom aktivnou, nemojte preterano opteretiti miie. Oni e vam sami dati do znanja kad je vreme za odmor. Nepromiljeno je, pa ak i opasno, opteretiti miie do njihovih krajnjih granica. Kad telesna aktivnost prestane, postepeno oputajte miie kako ne bi dolo do njihovog stezanja i gra. lako kratkotrajniji, gr miia moe da bude isto bolan kao i istegnue. Ovde opisane vebe namenjene su jaanju kolenskih tetiva.
(O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Jvreeni postupak leenja istegnutog miia je podianje uda u uzdignuti poloaj, stezanjezavojem, led i tdmor (vidi Sportske povrede). Lekar vam moe )ropisati uzimanje sredstva protiv bolova kao to je icetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) ili ibuprofen ;oji istovremeno imaju i protivupalno dejstvo. Kao i ivi ostali analgetici, moraju da se koriste iskljuivo za jblaavanje neugodnosti, a nikako za prikrivanje boa kako biste mogli da nastavite s telesnim naporima. Topli oblozi koje ete stavljati i uklanjati u razma;ima od 10 minuta poboljae oputanje miia posle nestanka prvobitnog bola. Umotavanje butine elastiTim zavojem stegnue povreeni mii, a po potrebi moete da koristite i taku kako biste izbegli optereenje povreene noge.
E P L O
S T
SIMPTOMI
N eplodnost se definie kao nemogunost zaea deteta posle godinu dana redovnih polnih odnosa bez zatite. U zro k m oe da bude m ukarac, ena ili oboje. U zro k je oteenje; ono se ne m oe poistovetiti sa sterilnou, koja znai da je reprodukcija fiziki nemogua.
ako elite dete, a niste zaeli poto ste pokuavali godinu dana ( pokuavati znai imati polne odnose bez zatite proseno tri puta nedeljno). Ponite s posetam a ginekologu pre nego to odete u specijalizovanu ustanovu. U z ro k m oe da bude jednostavan, npr. izostanak polnog odnosa neposredno pre ovulacije.
nogim parovima neplodnost donosi krizu ko ja je esto propraena oseanjem krivice oseanjem manje vrednosti. Ipak, dijagnoza neplod nosti nije i osuda na sterilnost. Dok je oko 15 postc parova neplodno (dakle, ne moe zaeti posle je dnogodinjeg pokuaja), samo 1 ili 2 posto je steriln< (zaee je fiziki onemogueno). Oko polovine pa rova koji trae pomo moe da ima dete samostaln< ili uz medicinsku pomo. U sluajevima neplodnosti, oko 40 posto sluaje va prouzrokuje mukarac, a drugih 40 postoena. L preostalih 20 postosluajeva neplodnost prouzroku ju i mukarac i ena.
UZROCI
Kod mukaraca najuobiajeniji razlozi neplodnosti si poremeaji sperme, kao to su mala koliina (koliin, sperme u ejakulaciji), slaba pokretljivost (smanjen, pokretljivost spermatozoida), deformacije spermato zoida iii zaepljeni provodni kanali sperme. Izbaci vanje sperme moe privremeno da bude smanjent zbog visoke temperature u monicama, koje proizvo de spermatozoide - posledica dugotrajnog boravka i vruoj vodi ili noenja uskog vea. Problem tempera ture moe da ima i organsko poreklo: ako se ven; oko monica proiri - prilino esta pojava zvana va rikocela - hlaenje monica krvlju se smanji. Kod ena neplodnost moe da bude izazvan, izostankom ovulacije ili usporenim putovanjem ja jaca od jajnika do materice kroz jajovod. Izostanal ovulacije moe da bude posledica hormonske ne ravnotee ili cista u jajniku. Prekid putovanja jajac; kroz jajovode od jajnika do materice moe da bud< posledica endometrioze, tumora, adhezija (prirasli ca), infekcije ili preanjih hirurkih zahvata. Ras tvorevina materice, endometrioza, tumori, tegobi na grliu materice ili nepravilan oblik materice mogi da spree usaivanje jajaca u materici. Oplodnj, moda nee nastupiti ako cervikalna sluz oteti sper matozoide ili uspori njihovo prodiranje. Znaajan faktor su i godine. Kod ena plodnos se smanjuje posle 35. godine, a zaee posle 45. j< retko. Prekomerna ili premala teina takoe mo< da igra ulogu. Kod mukaraca i ena plodnost moe da se sma nji zbog psiholokih faktora kao to su anksioznost
presija i okolni uticaji kao to su zraenje, pestiii i druge hemikalije (vidi Trovanje). IJ A G N O S T I K I O STUPCI tragu za uzrokom neplodnosti lekar obino poi5 ispitujui partnere o njihovim istorijama bolesti, :enju i polnim bolestima i ponaanju. Mukarac se vi podvrgne fizikom pregledu budui da se muaneplodnostobinodovodi u vezu sazdravljem ili nkcijom spermatozoida, to moe odmah da se tanovi. Testiranje ene obino poinje potpunim fizim pregledom i PAPA-testom. Lekarezatim utvrdida li jajnici normalno stvaraju i isputaju jajaca. lalizama krvi mogu da se izmere nivoi hormona. Jajnici i materica mogu dase ispitaju ultrazvukom, posebnim testom moe da se proveri zaepljenje jovoda ili abnormalnost u materici. Postkoitualni st koji se radi dva do pet sati posle polnog odnosa, oe odrediti jesu li muka sperma i enska cerviilna sluz spojivi.
Mali procenat parova ija neplodnost ne moe da se izlei moe da pokua s vetakim oploavanjem. U postupku poznatom kao oploavanje in vitro (OIV), jajace je oploeno izvan enskog tela i zatim smeteno u matericu ili jajovod. U drugom postupku, koji se zove prenos polne rasplodne elije jajovodom, jajace i spermatozoid spajaju se u jajovodu. Obe metode su komplikovane i retko uspevaju pri prvom pokuaju a uz to su i skupe. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Razliitim alternativnim nainima leenja plodnost moe da se pobolja. Meu profesionalcima s kojima moete da se posavetujete su strunjaci koji se bave akupunkturom i homeopate.
Tehnike oputanja mogu da smanje psiholoki stres koji katkada doprinosi neplodnosti. Bihevioristika terapija kao i masaa, joga ili meditacija mogu da pomognu.
ISHRANA
.E E N JE
Inogi parovi, nekad proglaeni neplodnima, danas logu da imaju svoje dete. Nekima mogu da pomogu neki logini postupci koji poveavaju mogunost aea (vidi Leenje kod kue). Parovima se esto savetuje polni odnos neposreno pre ovulacije, koja se javlja 13 do 15 dana pre lenstruacije i na koju mogu da ukazuju lagan porast slesne temperature ili hemijske promene koje se tkrivaju pomou pribora za testiranje mokrae koji 2 moe kupiti u apoteci bez lekarskog recepta. Potoji i novo sredstvo kojim moe da se otkrije ovui ja pomou jedne kapljice pljuvake. Agresivniji nain je izazivanje ovulacije pomou lormona ili lekovima za plodnost. Takvi lekovi su u nnogim sluajevima uspeni, ali takoe poveavaju nogunost roenja vie od jednog deteta u isto reme. Kod mukaraca poremeaji lezde prostate, senenskih kesica, monica ili mokranog kanala esto nogu da se lee. Varikocela moe da se izlei, a temjeratura u monicama e se tada vratiti u normalu.
Cink je vaan za plodnost kod oba pola; dodatak od 15 mg na dan moe da pomogne (uzmite i 2 mg bakra ako uzimate cink). Vitamin C pokazao se kao dobro pomono sredstvo kod mukaraca iji se spermatozoidi zalepljuju, i moe da povea njihovu koliinu. Aminokiseline arginin i karnitin mogu da pomognu mukarcima s malim brojem i slabom pokretljivou spermatozoida. L E E N J E KOD K U E Zaene: Ne ispirajte vaginu; to je ini manje povoljnim okruenjem za spermatozoide. Posle polnog odnosa ostanite nekoliko minuta da leite na leima; tako organi ostaju u najboljem poloaju za ulazak spermatozoida kroz grli materice. Za mukarce: Izbegavajte alkohol u prekomernim koliinama. Budite zdravi; teka prehlada ili grip mogu da smanje broj spermatozoida ak tri meseca. Izbegavajte zagrevanje monica; ne koristite saune, vrue kupke i uzan ve.
E S A
I C
SIMPTOMI
stalne tekoe pri uspavljivanju nespavanje tokom noi buenje pre uobiajenog vrem ena
ako nem irno spavate vie od m esec dana bez oiglednog razloga. Moda ete m orati da se obratite specijalisti za porem eaje spavanja kako bi pratio obeleja vaeg spavanja i testirao vas na fizike tegobe koje mogu da izazovu porem eaje spavanja. ako je nesanica vezana za odreenu prom enu u ivotu kao to je gubitak posla ili voljene osobe. Moda e vam nakratko trebati lek za spavanje. ako va lek za spavanje vie ne deluje ili uzim ate lek vie od tri noi bez uspeha. M oete postati zavisni od leka. ako vam se ini da nikada ne uspevate dovoljno da se naspavate i ako iznenada zaspite tokom dana. M oda patite od narkolepsije.
osle perioda detinjstva Ijudi funkcioniu na na in na koji se okree svet - po prirodnom ci klusu koji se ponavlja otprilike svaka 24 sata. T togdnevnogciklusa, poznatog kao cirkadijalni ritam veina odraslih spava izmeu 6 i 8 sati, obino noi i bez prekida. Nekoliko noi loeg sna nam ne kod; ali dua nesanica moe da ima ozbiljne posledice Nesanica je jedan od zdravstvenih problema na ko se Ijudi najee ale: otprilike 1 od 3 osobe sretni se s problemima spavanja u jednoj godini, i to en' dva puta ee od mukaraca. Budui da se obelej, spavanja menjaju s godinama, veinom se stariji osobe ale na poremeaje spavanja. Nesanicu moemo da opiemo na osnovu tra janja i teine. Prolazna nesanica vezuje se uz privre menu smetnju u neijem uobiajenom rasporedi spavanja - koja moe da bude izazvana putovanjen ili promenom mesta boravka - i obino ne traje vi' od nekoliko noi. Kratkotrajna nesanica, koja traj dve ili tri nedelje, moe da bude propratna pojav zabrinutosti ili stresa i nestaje kad se stvarni uzro rei. Hronina nesanica je sloeniji poremeaj s mo guim tekim posledicama, ukljuujui i imunolok poremeaje. Kad su Ijudi uskraeni za san dui vre menski period, telesna proizvodnja prirodnih elij ubica, koje su vaan deo imunolokog sistema, sma njuje se i utie na smanjenje otpornosti na bolesti. Redak poremeaj koji se zove narkolepsija karak teristian je po neodoljivim napadima pospanosi tokom dana koji naruavaju raspored uobiajen> aktivnosti osobe. Narkoleptiar nee dobro spavai nou, ali e patiti od napada sna tokom dana do govori, radi ili ak dok upravlja vozilom - to mo' da bude opasno po ivot.
UZROCI
Nesanicu moe da prouzrokuje fizika bolest, naii ivota ispunjen stresom, prekomerno korienje kofe ina, ili hronian bol; nesanica takoe moe da bud' posledica loih navika spavanja kao to su dremanj' tokom dana ili odlazak na spavanje u prekasne sate Ona se obino vezuje za alkoholizam i zloupotre bu droga i zloupotrebu odreenih lekova. Specijali sti koji se bave poremeajima spavanja procenili si da otprilike polovinu nesanica izazivaju iskljuivi psiholoki faktori. Na primer, stres izazvan stanjer
o to je problematian brak, hronino bolesno :te ili nedovoljno plaen posao mogu da poremete avanje. D epresija je jedan od najeih uzroka :sanice, dok Ijudi koji pate od anksioznosti, izo?nije i drugih psihijatrijskih poremeaja, takoe ogu loe da spavaju. Neke telesne bolesti utiu na san, posebno poreeaji srca, plua, bubrega, jetre, guterae i sistea za varenje. Drugi vani telesni uzroci ukljuuju iruicu, hronian bol i poremeaje disajnih puteva 10 to je apnea koja se javlja kod spavanja (vidi rkanje). Nesanica obino prati menopauzu kad n prekidaju nastupi vruine ili nono znojenje. ekomeran eer u krvi moe kod Ijudi koji imaju ja betes ili hipoglikem iju da izazove buenje to)m noi. Vae sopstvene navike i nain ivota mogu ometi vaa obeleja spavanja. Prekomerno sedenje i ûredan ivot mogu da doprinesu nesanici, kao i rekomerno uzimanje kofeina, stimulansa, alkohola drugih umirujuih sredstava. Lekovi koji mogu da : kupe bez lekarskog recepta i oni koji se propisuju a recept, od beta-adrenergikih blokatora do prearata za guterau, mogu da ometaju san kao i sluijna ili namerna zloupotreba tableta za spavanje, a a i ne govorimo o ilegalnim drogama (vidi Droge i 'kovi - zloupotreba). Postoje ak i dokazi da upoeba elektrinih pokrivaa moe da remeti normam san. Mnoge bolesti uznemiruju telo u tolikoj meri da metaju obeleja normalnog spavanja. Meu njima : i tajanstvena bolest po imenu sindrom nemirnih ogu. Ljudi koji pate od te bolesti opisuju neugodan, :zovitoseaj koji sejavljadok mirno lee i koji izazia neodoljiv nagon za pomeranjem udova, ak i za reme spavanja. Skup uzroka poznat pod imenom poremeaji irkadijalnog ritma spavanja ukljuuje poremeaj zvan putovanjem avionom i vremenskom razliom i poremeaj u snu prouzrokovan radom u smeiama. Putovanje avionom kroz nekoliko vremenskih ona prekida funkcionisanje biolokog sata organima koji se moda nee prilagoditi vremenskoj razlici nekoliko dana. Poremeen radni raspored ili prome1a dnevne smene u nonu takoe moe da izazove lesanicu dok se osoba ne prilagodi novom raspoedu spavanja; neki se Ijudi nikada potpuno ne priagode. Uticaji okruenja kao to su buka, svetlo i
ustajali vazduh mogu da izazovu nesanicu ili smanje kvalitetsna, ak i onda kad zapravo spavate. Prolazna nesanica, iako fiziki bezopasna, moe da postane navika i bude teko reiva. Uzrok narkolepsije je nejasan. Ona moe da bude posledica povrede glave ili mozga, ali u veini sluajeva nema dokaza da se radi o medicinskom problemu. Poreklo poremeaja moda lei u looj neurolokoj funkciji mehanizama spavanja i buenja u mozgu.
LEEN JE
Prolazna nesanica, koja moe da se pojavi za vreme putovanja, obino nestane kada se vratite uobiajenom rasporedu spavanja. Kratkotrajna nesanica, koja moe da bude posledica neke porodine bolesti ili stresa na poslu, moe da se lei prirodnim sredstvima za spavanje (vidi Ishrana, strana 511) ili, u nekim sluajevima, lekovima. Hronina nesanica ometa san tokom duih vremenskih perioda i ukazuje na potrebu temeljnog telesnog pregleda, promenu nekih ivotnih navika i moda psihoterapiju kako bi se otkrio skriveni uzrok. Leenje narkolepsije je ogranieno zbog nerazumevanja njenog uzroka. Lekar ili specijalista koji se bavi poremeajima spavanja moe da savetuje deset minuta kratkog sna kad se oseate pospano, pa ete se tako oseati odmorni kad treba da budete budni. Umerena koliina kofeina moe da vam pomogne, a katkad se propisuju lekovi kao to je amfetamin. to se tie poremeaja cirkadijalnog ritma spavanja, veina Ijudi e se privii na nov raspored posle nekoliko dana. Ako morate da spavate tokom dana, neka vam soba bude to je mogue tia i zamraenija. Ako je nesanica posledica telesne bolesti ili tegobe kao to je dijabetes ili menopauza, leenjem stvarnog uzroka trebalo bi da se ublai nesanica. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A O trajnoj i teko podnoljivoj nesanici treba porazgovarati s lekarom kako bi se iskljuila neka druga bolest i isprobao neki prikladan lek. Ako sumnjate da je vae nespavanje prouzrokovano depresijom , neprekidnom anksioznou ili stresom , lekar e vas moda uputiti psihijatru ili psihologu. Moda e vas
N ESAN ICA
NA S TA V A K
uputiti strunjaku za procenu spavanja, koji e vas podvrgnuti telesnim i psiholokim analizama i pratiti vaa obeleja spavanja kako bi dobro procenio vae stanje. Mnogo Ijudi upotrebljava lekove za spavanje, ali lekari ih vie ne propisuju tako jednostavno kao nekad. Barbiturati se posebno moraju izbegavati kad god je to mogue zbog mogue zavisnosti, opasnosti od prekomernog doziranja i njihove toksinosti u sluaju kombinovanja sa alkoholom. Ako uzimate barbiturate, uzimajte ih samo jedan ili dva dana odjednom i samo kako vam je propisano za vau bolest. (Vidi Droge i lekovi - zloupotreba). Benzodiazepini kao to su triazolam i temazepam sigurniji su od barbiturata, ali ak i oni mogu da izazovu zavisnost i mogu da budu smrtonosni ako se uzimaju s alkoholom ili drugim lekovima koji smiruju centralni nervni sistem. Benzodiazepini polako gube svoju delotvornost i mogu ak i da pogoraju nesanicu poto se Ijudi na njih naviknu. Teko je prestati s uzimanjem benzodiazepina jer naglo povlaenje moe da izazove simptome iscrpljenosti ukljuujui i ponovnu nesanicu. Tvrdi se da zolpidem , lek protiv nesanice, izaziva manju zavisnost od benzodiazepina.
aveti z a dobro
SPAVANJE NOU
Idite u krevet samo kad ste pospani. Ustanite otprilike u isto vreme svako
jutro bez obzira na to kad idete da spavate. Koristite metode oputanja pre spavanja: probajte toplu kupku s Epsomovom soli (soli magnezijum sulfata), odlinog sredstva za oputanje miia. Pojedite neto lako - kriku dvopeka ili jabuku - ili itajte desetak minuta pre nego to ugasite svetlo. Drite se redovnog rasporeda telesnih vebi. Ako je mogue, vebajte u vreme koje vam pomae da najbolje spavate. Za veinu Ijudi to znai ujutro ili posle podne, ne pred poinak. Izbegavajte alkohol i kofein nekoliko sati pre odlaska na spavanje. Prisetite se da kofeina nema samo u kafi, ve i u okoladi, aju i mnogim bezalkoholnim piima i lekovima koji mogu da se kupe bez lekarskog recepta. Sto se tie dece, izbegavajte prekomerno podsticanje aktivnosti kao to su glasne igre ili uzbudljive T V emisije neposredno pre odlaska u krevet.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Mnogi Ijudi koji loe spavaju jednostavno treba dodatno da se odmaraju. Ako ste osoba koja esto pati od nesanice i ako vas pokuaji da zaspite ine jo budnijim, neki alternativni postupci mogu vam pomoi da smanjite brigu oko spavanja dok odmarate telo i duu. Ako je glavni uzrok nesanice stres, mora se leiti taj problem.
AROMATERAPIJA
LECEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
Oputajue delovanje moe se postii uljem od kam ilice (Matricaria recutita), lavande (Lavandula officinalis) i nerolije, rue i majorana. Dodajte nekoliko kapljica u vodu za kupanje ili stavite nekoliko kapi na maramicu i udiite.
RAD NA T E LU
Masaa moe da ubrza odmor i pobolja san. lako ona verovatno nije izvodljiva svakodnevno, masaa je dobra dopuna telesnim vebama koje su moda izazvale ukoenost i zgrenost miia.
Pola sata pre odlaska na spavanje popijte umirujui , aj od kamilice ( Matricaria recutita) kantarion (Hypericum perforatum), cveta lipe, pasiflore (Pass flora incarnata) ili hm elja ( Humulus lupulus); za n sanicu izazvanu nervnom napetou uzmite ia Valeriana officim (Scutellaria lateriflora). Valerijana ( lis) je delotvorna i retko izaziva jutarnju pospanos Napravite aj od valerijane ili uzmite oko 20 kapi tinl ture s vodom kad odlazite na poinak; pronait koliinu koja vam najbolje odgovara. Zapamtite d valerijana, kao i svako sredstvo za spavanje, deluj umrtvljujue na centralni nervni sistem i ne bi smel da se uzima svako vee.
502
lOMEOPATIJA
ekar homeopatae propisati: Nuxvomica za nesaniu izazvanu anksioznou i nemirom, Ignatia za nesaicu izazvanu alou ili Muriaticum acidum za nesaicu izazvanu emocionalnim tegobama. Dostupni su i rugi lekovi, ali tozavisi od prirode nesanice.
4AIN I V O T A
fizioloke koristi. Ono stvarno sadri triptofan, aminokiselinu koja izaziva san, ali takoe sadri i mnoge druge aminokiseline koje pokuavaju da uu u mozak. L E E N J E KOD K U E Soba u kojoj spavate mora da bude tiha i tamna. Mogu da pomognu epovi za ui i pokrivai za oi; svetlo ulazi i kroz zatvorene kapke. I deca i roditelji mogu da imaju problema sa spavanjem ako se prekomerno uzbude nekom aktivnou ili gledanjem televizije neposredno pre polaska na spavanje. etvrt sata tihog razgovora, itanja uz nonu lampu ili tihe muzike moe da rei problem. Ako se probudite nou i ne moete ponovo da zaspite, ostanite tihi i oputeni. San je prirodno obeleen vremenskim periodima nemira ili ak buenja. Budite strpljivi; san se obino vraa. Prisetite se: nekoliko noi loeg sna dugorono vam ne kodi. ak i ako se bacakate i okreete pokuavajui da zaspite, verovatno spavate vie nego to mislite.
imereno vebanje 20-30 minuta tri ili etiri puta edeljno pomoi e vam da bolje spavate i dae am vie energije. Prilagodite vebe svom telesnom :anju i vebajte ujutro ili posle podne, ne pred spaanje. Vebe disanja mogu da doprinesu oputanju. vo vebe koju moete da radite bilo gde i u bilo oje vreme: potpuno izdahnite kroz usta; udiite kroz nos dok izbrojite do etiri; zadravajte dah dok izbrojite do sedam; izdiite kroz usta dok izbrojite do osam. 'onovite vebu tri puta.
SIHOSOMATSKO LEENJE
4editacija, joga i biofidbek (biofeedback) mogu da manje napetost i doprinesu boljem snu. Vizuelizaci3 ili voena fantazija delotvoran je put do oputaija: zadrite umirujuu sliku u glavi pre odlaska na pavanje. Ove tehnike moete da nauite od instrukora, iz prirunika ili sa kasete.
SHRANA
P REV EN C IJA
Ako vam je spavaa soba prebuna ili presvetla, uinite ta moete kako biste stvorili tihu i tamnu sredinu s prikladnim zraenjem i vlanou; preterano suv vazduh moe da izazove stezanje nazalnih otvora, to prouzrokuje neugodnost. epovi za ui i pokrivai za oi pomoi e kod razliitih smetnji. Ako radite nou i jednostavno ne moete da spavate tokom dana, zamolite poslodavca da vas prebaci u dnevnu smenu. Reenje koje je delotvorno kod nekih osoba ukljuuje postavljanje rasvete mnogo svetlije od uobiajene za vreme none smene i noenje tamnih naoara dok idu kui i pripremaju se za spavanje. To pomae pri prebacivanju njihovog cirkadijalnog ritma tako da spavaju bolje po danu i ostaju budniji nou. Pokuajte da ne budete strogi u vezi s tim kad i koliko spavate. Briga o kvalitetu spavanja moe samo da vam otea mogunost da zaspite. Ako vie volite da kratko odspavate tokom dana i spavate manje nou, uinite tako. Sveukupna koliina sna koju dobijete u vremenskom periodu od 24 sata vanija je od vaeg dnevnog rasporeda.
âe se da melatonin, hormon koji prirodno izluuje tipofiza, izaziva spavanje bez negativnih propratnih jojava; pokuajte da uzimate po kapsulu od 5 mg u 'reme polaska na spavanje u periodu od dve nedeje. Budui da je iskustvo s ovim hormonom ograni:eno, posavetujte se sa svojim lekarom. Uzimanje kalcijuma i magnezijuma 45 minuta )re spavanja ima umirujue dejstvo. Uzmite ih u odi o s u 2:1, npr. 500 mg kalcijuma i 250 mg magneziuma u tableti ili kapsuli. Visok ili nizak eer u krvi moe da ometa spavaije . Kako biste stabilizovali eer u krvi, izbegavajte slatkie i vone sokove. Za pokretanje sedativnih nejrotransmitera u mozgu, jedite hranu punu skroba, peeni krompir, kriku hleba ili jabuku pola sata pre polaska na spavanje. Toplo mleko, tradicionalno, pomono sredstvo za spavanje, moe da bude vie od psiholoke nego
N ES V E S T IC A
SIMPTOMI
kratak gubitak svesti kojem m oe da prethodi bledilo i oam uenost a obino traje nekoliko minuta
BOLEST/TEGOBA
N esvestica (uopteno)
slabost ili nesvestica posle nekoliko sati provedenih na vru em (obino vlanom ) vazduhu; um or; mogua munina, povraanje, glavobolja, malaksalost, ubrzano kucanje srca slabost ili nesvestica osobe koja povraa krv ili ima krvavu ili crnu katranastu stolicu
Iscrpljenost vruinom ili toplotni udar
Krvarenje probavnog trakta (ir, polipi, upalne ili zarazne bolesti, rak)
slabost ili nesvestica posle naglog ustajanja iz sedeeg poloaja, odnosno leeeg ili naginjanja, naroito kod osoba koje uzimaju antihipertenzivne lekove slabost ili nesvestica osobe koja ima dijabetes ili koja nije dugo jela; mogua malaksalost, trnci u akam a, stopalim a i usnama, drhtanje, m unina, glavobolja, ubrzano kucanje srca slabost ili nesvestica posle emocionalnog oka ili drugog stresnog dogaaja ili kod osobe koja pati od porem eaja s paninim stanjima iznenadna slabost ili nesvestica s ukoenou i m alaksalou; mogue zam uenje vida, rastrojenost, otean govor ili oduzetost iznenadna nesvestica kod osobe s nepravilnim pulsom ili sranim
N izak krvni pritisak (hipotenzija)
N izak e er u krvi ( dijabetes, hipoglikemija
Stres-, anksioznost
Modani udar, prolazni ishemini napad
Srana bolest ; srani udar
oboljenjem
504
je neko u nesvesti e od pet m inuta ili nem a pulsa; ponite oivljavanjem (vid i Hitna stanja - prva omo: Cubitak svesti). Inae se potrudite
O STA LE 1NFORMACIJE
Kratka, retka nesvestica bez drugih sim ptom a obino nije razlog za zabrinutost.
ozovite odmah 94 ako
a osobi bude udobno poto se osvesti. Z rtv a toplotnog udara ne znoji se uprkos telesnoj tem peraturi od 38 C i vie; puls m oe da bude ubrzan i jak.
>dmah pozovite 94.
Sm estite se u hladan rostor; pijte vodu; stavljajte hladne obloge. 'idi Hitna stanja - prva pomo: Toplotni
dar i iscrpljenost vruinom.
bratite se lekaru bez odlaganja; reko je potrebna ispravna dijagnoza.
Le k ar e vas uputiti na analize kako bi se o tkrio u zro k krvarenja.
Dorije se pridiite. A ko esto padate u nesvest ok stojite, obratite se lekaru kako biste proverili
A ko uzim ate antihipertenzivne lekove, lekar m oe da smanji koliinu. A ko se nesvestica ponavlja, potraite drugo m iljenje o uzroku.
a li im ate neku drugu bolest.
Ibratite se lekaru ako se nesvestica ponavlja. Isobe s niskim eerom u krvi treba sa sobom a nose neto lagano za jelo, to sadri e er belanevine da bi pojeli kad osete slabost.
Leenje dijabetesa sastoji se od norm alizovanja nivoa glukoze i insulina u krvi pomou ishrane i katkad lekova.
loe vam koristiti savetovanje ili psihoterapija. akoe vidi Fobije, Panika - napadi,
Mogu vam koristiti veb e oputanja kao to su biofidbek (biofeedback), m editacija ili joga. A kup u nktu ra i m asaa takoe mogu da umanje anksioznost. O p o ravak od modanog udara m oe da ukljuuje govornu i fizikalnu terapiju i lagane aerobike vebe.
indrom posttraumatskog stresa.
tdmah pozovite 94; leenje bez odlaganja loe da sprei dalja oteenja.
>dmah se obratite lekaru ili pozovite 94
N esvesticu m oe da izazove otkazivanje srane pumpe, aritm ija, tegobe sa sranim zaliscim a i drugi faktori koji smanjuju protok krvi. Prestanak puenja, prom ene u ishrani, veb e i manje stresa mogu da spree srane bolesti.
sim ako nem ate hroninu, stabilnu, bezopasnu ranu aritmiju. Takoe vidi Srane bolesti
Srani udar.
NEURALGIJA
SIMPTOMI
Neuralgija ili bol nerva javlja se u vie razliitih oblika: m oe da bude iznenadan, trgajui, otar, arei ili probadajui, a nekad je praen optim oseajem arenja, svraba, bola ili preosetljivosti na dodir. Javlja se u jednom delu tela, obino na jednoj strani. Bol moe da bude povrem en ili stalan; m oe da traje nekoliko sekundi ili nekoliko m inuta i m oe danim a ili nedeljama da se javlja na m ahove.
ako sum njate da su u zrok bolova tegobe s kim om , hernija kimenog diska ili u k lje t e n i n e r v . ako sim ptom i ukljuuju smanjen nadzor m okrenja ili stolice ili povlaenje noge to su znakovi oteenja nerva; odmah
euralgija je, kako i samo ime kae, bol nerv; koji se javlja kad je nerv nadraen ili upaljen Bol koji se iri du nervnih puteva moe da prolazan ili hronian i moe da bude u rasponu oc blagog do nepodnoljivog. Samo nekoliko vrsta neuralgije javlja se estc Jedna od njih, koju nazivamo trigeminalna neural gija prema modanom nervu s vie ogranaka koji y zahvaen, oznaena je bljeskovima bola na licu Ova bolest javlja se najee kod osoba starijih o < pedeset godina i tri puta je ea kod ena nego ko< mukaraca. Nervi stranjice i nogu takoe su sklor povreivanju, na primer, nadraivanje velikog sedal nog nerva izaziva neuralgiju koju nazivamo iijas Jo jedan relativno est oblik jeste postherpetina ne uralgija koja se javlja posle jednog oblika herpesn< infekcije poznatog kao pojasni herpes i obino S ' manifestuje kao neprekidan oseaj arenja.
UZROCI
idite na lekarski pregled.

ako se neuralgija facijalnog nerva, koja se posle pojave herpesa iri na oko ne lei, m oe da izazove slepilo. ako bol postane nepodnoljivo snaan; kao posledica javlja se oteenje nerva.
Najei uzrok neuralgija naelno je nadraivanje i upala nerva ili pritisak kostiju ili vezivnog tkiva n, nerv. Takav pritisak moe da bude posledica povre de miia ili kime, iskliznua diska ili dugogodinje nepravilnog dranja. Trigeminalna neuralgija mo< da potekne od pritiska krvnog suda. Kod postherpe tine neuralgije zapaljenje nerva prouzrokovano ji virusnom infekcijom, ali za mnoge druge neuralgiji uzrok nadraivanja ivca ne moe da se utvrdi.
LEEN JE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Kod blage neuralgije lekari esto propisuju analgeti ke, a u tekim sluajevima opijatne analgetike. Bc koji prati trigeminalne neuralgije moe da se odstra ni pomou antikonvulzivnih lekova karbamazepin, i fenitoina. Kapsaicin (aktivan sastojak u paprici) do stupan je u slobodnoj prodaji i u obliku masti mo< da bude delotvorno sredstvo protiv postherpetin< neuralgije. Kortikosteroidi smanjuju zapaljenje ner va, a sedativi posredno pomau kod bola.
^ LT ER N A T IV N l JA IN I L E E N J A )sim nie navedenih naina leenja, razmislite o oseti kiropraktiaru ili osteopati. Manipulacija kiiom i mekim tkivima pokazala se korisnom u leeju pojedinih oblika neuralgije.
lK
PODRUJA BOLA
UPUNKTURA
,kupunktura se pokazala izuzetno delotvornom u ;enju neuralgije. Ako je bol jak, moe da bude poebno petdo deset tretmana.
?AD N A T E L U
Jitelj Aleksanderove (Alexanderove) tehnike moe vas kroz niz vebi nauiti da telo drite i pokreete na takav nain da izbegnete budue napade. 4asaa dubokih slojeva tkiva smanjuje bol prodiraijem u sve dublje slojeve miia i vezivnog tkiva i isredsreuje se na "ienje" odreenog podruja u elu. Kad zapaljenje dovede do toga da vezivno tki'O , ili fascija, koje obavija miie, prevrsto stee mii, terapija miinofascijalnog oputanja smanjuje aj stisak nenim istezanjem, smanjujui bol.
.E E N JE LEKOVITI M B ILJEM
Neuralgija ili bol izazvan nadraajem ili oteenjem nerva javlja se u raznim oblicima i na raznim delovima tela. Na primer, trigeminalna neuralgija zahvata lice. Meurebarna neuralgija izaziva bolove izmeu rebara, a iijas napada donji deo lea i noge. Ali to nisu jedina mesta; neuralgija moe da se razvije u bilo kojem delu tela gde se nalazi oteen nerv.
)ve kaiice kantariona (Hypericum perforatum) )relijte oljom vrele vode i ostavite da odstoji 10 miluta. Ovaj rastvor uklanja bolove kad se pije tri puta la dan. Najnoviji eksperimenti s vujim korenom Cimicifuga racemosa) pokazuju da ima protivupalne jsobine.
r-IOMEOPATIJA
napravljen od mlevene zobene slame ili zobene trave koja je dva minuta stajala u toploj vodi, a zatim proceena, smatra se vrednim tonikom. Pijte dnevno jedan do etiri grama. Da biste ublaili svrab koe, kupajte se u kupki koju ste napravili tako da je voda kojom ste napunili kadu tekla preko kesice od gaze pune zobi koju ste obesili na slavinu. L E E N J E KOD K U E Mukarac koji boluje od trigeminalne neuralgije moe da pusti bradu da mu titi lice od hladnoe koja katkad moe da izazove napad. Drevno narodno leenje kae da peeni krompir treba prepoloviti i ohlaene polovine prisloniti na zahvaeno podruje kako bi izvukle bol.
<od otrog, razdirueg bola praenog svrabom i aenjem pokuajte da primenite Hypericum (6x) svacog sata, ukupno tri do etiri doze. Posavetujte se s lomeopatom o drugim lekovima za vae simptome.
ISHRANA
<ad pone napad, moe da pomogne maksimalna doza od pedeset miligrama vitamina Be tri puta na dan i vitamina grupe B jednom na dan koja se uzin a samo nedelju dana. Kod postherpetine neuralgije dodajte etiri stotine meunarodnih jedinica 'MJ) vitamina E dva puta na dan. Uvrtavanjem zobi (Avena sativa) u ishranu moe ie poboljati sveukupno zdravlje nerava. Napitak
PREVENCIJA
Najbolji nain za spreavanje nekih oblika neuralgije je pravilno sedenje i podizanje tereta. Nekoliko razliitih naina leenja radom natelu (gore, levo) moe da vas naui kako da se pravilno kreete u cilju izbegavanja napada. Obratite se struno osposobljenom terapeutu.
NIKOTINSKA A P S T IN E N C IJA
SIMPTOMI
Kod aktivnih uivalaca duvana nedostatak nikotina izaziva iro k raspon apstinencijalnih sim ptom a, ukljuujui neke ili sve navedene sim ptom e: glavobolja m unina zatvo r ili proliv smanjen broj sranih otkucaja i snien krvni pritisak umor, pospanost i nesanica razdraljivost oteana koncentracija anksioznost potitenost poveana glad i unos kalorija poveano uivanje u slatkiim a elja za duvanom
pstinencija od nikotina, droge koja izaziva za visnost i nalazi se u duvanu, oznaena je simp^ tomima koji ukljuuju glavobolju, anksioznost muninu i elju za duvanom. Nikotin stvara hemij' sku zavisnost, tako da telo razvija potrebu za odre enim nivoom nikotina u svakom trenutku. im se taj nivo ne odrava, organizam pone da prolaz kroz apstinenciju. Osobama koje pue, aele da prestanu, simptom nikotinske apstinencije su neugodni i izazivaju stres ali privremeno. Veina apstinencijalnih simptoma m vrhuncu je 48 sati nakon prestanka uivanja duvana a potpuno se povuku tokom est meseci. Ali posle toga moda ete otkriti da jedete vie nego to ste jel kao pua, pa ete morati da smrate.
UZROCI
Simptomi nikotinske apstinencije predstavljaju fizioloki odgovor na nedostatak materije od koje je telc postalo zavisno.
ako uivate duvan, a zabrinuti ste za svoje zdravlje iz bilo kog razloga. U ivaoci duvana su podloniji
LE EN JE
tegobama disajnog sistema; tegobama s krvotokom kao to su modani udar, srani udar i okluzivni
vaskularni porem eaj, kao i mnogim vrstam a raka. ako elite da prestanete da puite; lekar vam m oe propisati pom ona sredstva koja sadre nikotin i preporuiti savetovanje ili neke druge program e za prekidanje zavisnosti kako bi vam pomogao da proete period apstinencije.
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Kombinacija lekova za p re k id puenja i promene ponaanja pokazali su se najdelotvornijim nainorr pomaganja uivaocima duvana, posebno puaima da prekinu svoju zavisnost. Lekar vam moe preporuiti program za prekic puenja (ili drugog oblika uivanja duvana) i propisati gumu za vakanje ili nikotinski flaster kao pomoc tokom razdobljaapstinencije. Veina lekara preporuuje prestanak upotrebe gume za vakanje ili flastera posle jednog do dva meseca. Cilj ovih pomonif sredstava je da pomognu u promeni ponaanja, a ne u odravanju nikotinskezavisnosti.
A LT E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja mogu da ponude potpori uivaocima duvana koji pokuavaju da prekinu zavisnost. Tehnike promene ponaanja koje mogu da pomognu su meditacija, vodeno vizuelisanje, biofidbek (biofeedback) i hipnoterapija.
508
A K U PR ES U R A Da biste poboljali rad plua poto ste prestali da puite, primenite pritisak nataku Plua 7. Levi palac postavite dve irine prsta iznad konog nabora runog zgloba uz palanu kost, a u ravni s kaiprstom, Cvrsto pritiskajte jedan minut, a zatim ponovite isto na drugoj ruci, Uinitetotri puta. Pritisak na Debelo crevo 4, na koni nabor izmeu palca i kaiprsta, moe da ublai apstinencijalne simptome. Koristite palac i kaiprst svoje desne ruke za pritiskanje na koni nabor leve ruke jedan minut. Isto ponovite na desnoj ruci. Ako ste trudni, nemojte koristiti ovu taku.
L E E N J E KOD K U E Veina programa za prekid uivanja duvana nudi sledee korake kao pomo pri odvikavanju: Prouavajte svoju naviku tokom nekoliko nedelja. Vodite dnevnik o tome kada, gde i zato puite. Zapiite razloge zbog kojih elite da prekinete. Odredite datum prekida" i pridravajte se togdatuma. Pronaite zamene: gumu za vakanje bez eera ili olovku koju ete drati u ruci i menjajte navike kako biste izbegli pojavu elje za duvanom. Nagradite svoju odlunost. Priutite sebi neto lepo novcem koji biste potroili nasvoju naviku. Uivajte u hrani i tokom apstinencije; jedite niskokalorinu hranu koliko god elite. Nikad nemojte dopustiti da vas ponovni poetak puenja odvrati od nastavka napora da prekinete. Bivi puai su u proseku est puta pokuavali pre nego to su uspeli zauvek da prekinu.
PREVEN CIJA
Najbolji preventivni korak je ne poeti s uivanjem duvana i upoznavanje svoje dece s opasnostima uivanja duvana. Veina uivalaca duvana poinje da pui u ranoj mladosti zbog pritiska vrnjaka, bunta ili elje da oponaa starije. Deca uivalaca imaju vee izglede da i sami postanu uivaoci, jer gledaju na duvan kao na neto prihvatljivo. Ako uivate duvan, a ozbiljno elite da spreite svoju decu da uine isto, najbolji primer moete da im pruite tako da i sami prestanete da puite.
\KUPUNKTURA
3 okazalo se da akupunktura pomae u ublaavanju ipstinencijalnih simptoma. Postupak obino obuwata jedan do tri tretmana uz upotrebu taaka na jhu ili telu. Akupunkturu moete da kombinujete s eenjem lekovitim biljem ili drugim oblicima leeija hranom, ali nije prikladna kad se koristi nikotin;ka guma za vakanje ili flaster. Posavetujte se sa strunjakom za kinesko lekovito Dilje ili akupunkturu o odgovarajuem leenju.
------- T------N lP O T O RADIJE LULA!

N ikotina i kancerogena ima vie u dimu cigare ili lule nego u dim u cigarete. D o k veina puaa lule i cigare ne udiu taj dim, istraivanja pokazuju da puai cigareta ko ji se p reb a ce na cigare i lule zadravaju svo je puake navike i udiu ak i tetniji dim nego p re . m
Lobelija (Lobelia inflata) deluje slino nikotinu, ali blae i dugotrajnije. Travari je esto primenjuju u kombinaciji sa stimulansom efedrom (Ephedra sinica) kako bi pomogli uivaocima duvana da prekinu zavisnost. Obratite se strunjaku, jer mnoge biljke mogu da izazovu teka neeljena dejstva. Travari esto preporuuju i biljke za smirivanje nervnog sistema tokom apstinencije, ukljuujui zobenu slamu (Avena sativa), kamilicu (Matricaria recutita), hm elj (Humulus lupulus) i valerijanu (Valeriana officinalis).
G A
B O
L O
V I
SIMPTOMI
bol u nozi koji prati povredu, ali m oete da p o kreete nogu
BOLEST/TEGOBA
Povreda m ekih tkiva
bol u nozi koji prati povredu, ali ne m oete da p o kreete nogu ili hodate; jak bol ak i kad m irujete bol i oticanje posle jae sportske ili druge telesne aktivnosti bolovi u nogama s oticanjem zgloba ili stopala, posebno posle duih perioda stajanja; mogui uoljivi tamnoplavi krvni sudovi na nogama i stopalima grevit bol u listovim a, butinama, stopalim a ili kukovim a kad hodate ili vebate, a koji prestaje kad m irujete; m iina slabost
Prelom ili iaenje
Povreda izazvana preteranom upotrebom
Proirene vene
Periferna vaskularna bolest (zaepljene arterije i drugi problem i vena i arterija)
probadajui ili arei bol u butinama i u jednoj nozi koji se iri od lea prem a dole; pogorava se kaljanjem , kijanjem , savijanjem i dizanjem oseaj kuckanja ili arenja ispod koe noge; vidljiva crvena, topla, m ekana vena nalik na ue
Iijas
Povrinsko zapaljenje vena
bol i oticanje du noge, posebno kad je stopalo savijeno (u fleksiji)
Dubinsko zapaljenje vena
trajan, jak bol u jednom delu noge; tem peratura iznad 37 C , opti oseaj slabosti; m ekano ili crveno podruje preko kosti noge
Infekcije kosti
510
TA DA URADITE
sajte: m irovanje, led (ko ckice umotane u :u krpu), umotavanje (ne previe stegnut >j) i podizanje noge (na jastuke). li Uganua i istegnua.)
Treba izbegavati stalno sluenje ugroenim m iiim a sve dok bol ne prestane.
:ovite odmah svog lekara. Vidi Sportske rede i Hitna stanja - prva pomo: ilomi i iaenja.
i Sportske povrede. O graniite ili prekinite vnost koja je izazvala povredu. site elastine arape i uzm ite protivupalno Igetsko sredstvo kao to je ibuprofen. Naini dicinskog leenja su laserska terapija, hem ijske ikcije i operacija. ratite se lekaru. Vidi Krvotok - tegobe, Ateskleroza i Srana oboljenja. Leenje zavisi uzroka; m oe da sadri lekove koji poboljau protok lcrvi ili operaciju prem oavanja. te kod lekara. Leenje m oe da ukljuuje ;dstva za oputanje m iia, analgetike fizikalnu terapiju.
Kao dodatak konvencionalnom leenju, na poetku m oe da pomogne hom eopatski lek Arnica koji ublaava oticanje i nastanak m odrica. Povreda zbog preterane upotrebe noge ukljuuje bolove u potkolenici i tendinitis (zapaljenje tetive). U zro k je oteenje zalistaka u venam a, koje dovodi do slabog protoka krvi u nogama. D uboke proirene vene manje su este ali mogu da izazovu ozbiljne tegobe s krvo to ko m . M oe da pomogne prestanak puenja, poboljanje ishrane i redovno vebanje.
Leenje akupunkturom m oe da ublai blag i akutan bol u kuku i butini. K iro p raktiarska manipulacija m oe da smanji pritisak na nerv.
gledajte Flebitis. D a biste olakali bolove, :ite na pod i drite noge 15 do 30 cm iznad ;ine srca. Stavite te rm o fo r ili vlaan topli ilog na oteeno m esto.
Le kar m oe da vam predloi elastine arape,
acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin) koja smanjuje zapaljenje i, ako je utvreno zapaljenje, antibiotike.
dmah pozovite svog lekara. M oda ete

orati u bolnicu radi analiza i antikoagulacionog enja. Vidi Vene - zapaljenje.
O pasnost je u tom e to ugruak u dubokoj veni m oe da se otkine i doe u plua, to m oe da dovede do plune em bolije, mogue sm rtonosne kom plikacije.
dmah zovite lekara. Vidi Zapaljenja.

ien je obino ukljuuje antibiotike.
D o zapaljenja m oe doi posle rane, prelom a i drugih povreda.
N O K A T ,
S L I
SIMPTOMI
bol, o to k i crvenilo oko nokta nonog prsta, obino nonog palca. O tar kraj nokta uvlaie se u meso s jedne ili s obe strane leita nokta.
rasli nokti - kad nokat raste u meso umesto iz nad njega- obinosejavljaju na nogama, po sebno na nonom palcu. Ljudi koji imaju zaobljent ili debele nokte najpodloniji su, mada bilo ko mof da pati od uraslog nokta kao posledice neke povredf ili loe nege nogu. D ijabetiari treba da budu vrk uporni u leenju i spreavanju i manjih tegoba n < nogama jer one mogu da se razviju u teke zdrav stvene tegobe.
ako urasli nokat zahvati infekcija (razvije se jak bol i pojavi se gnoj), ako bol ne prestaje posle leenja ili ako su vai nokti tako tvrdi i debeli da ne m oete da ublaite tegobe. M edicinska intervencija je potrebna, naroito kod dijabetiara, kod kojih mogu da se razviju kom plikacije zbog infekcije noge.
UZROCI
Urasli nokti najee su posledica prekratkog rezanj< nonih noktiju, zaobljavanja ivica noktiju, ili noenj; preuskih cipela ili uskih arapa koje pritiskaju noka u prst. Urasli nokat se takoe moe razviti posk neke povrede npr. udarca nogom u neto.
LE EN JE
Veina tegoba zbog uraslog nokta moe da se spre pravilnim negovanjem nonih prstiju i izbegavanjen preuskih cipela i arapa (vidi Prevencija, suprotni strana). Potraite strunu zdravstvenu pomo akc kune metode ne ublae vae simptome ili ako sc nokat inficira.
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Ako zatraite medicinsku pomo zato to vam se urasli nokat inficirao, lekar e vam verovatno propi sati oralni antibiotik kao to je eritrom icin i mock kortikosteroidnu mastza spoljnu upotrebu ili e varr ubrizgati kortikosteroidni rastvor u podruje oko za^ paljenja. U nekim sluajevima lekar moe da prepO' rui delimino odstranjenje jako uraslog nokta. Trajnc odstranjenje celog nokta savetuje se ako se urasli no' kat stalno ponavlja.
A LT ER N A T IV N I N A IN l L E E N J A Alternativni naini leenja usmereni su na ublaavanje simptoma i leenje bilo koje infekcije.
512
U R A S T A N JE N O K TA
MESTO INFEKCIJE URASLI NOKAT
stopalo u toploj slanoj vodi, a onda nanesite rastvor za spoljnu upotrebu za urasle nokte koji moe da se kupi bez lekarskog recepta ili kremu koja sadri 10 posto ureje. Kae se da limun deluje kao prirodno sredstvo za omekavanje. Ako elite da probate prirodan lek, zaveite sveu kriku limuna oko nonog prsta i ostavite preko noi. Kad nokat bude dovoljno savitljiv da lako izlazi iz mesa, odsecite ga i onda stavite vatu kao to je navedeno.
PREVENCIJA
Oteen ili krivo odseen nokat moe da postane urasli nokat ulazei u kou sa strane leita nokta. To mesto moe da postane bolno i da se inficira i nee zarasti dok se nokat ne odstrani. Ako je nokat urastao, omekajte podruje nokta vodom ili losionom; podignite nokat od koe i odsecite urasli deo. Kako biste izbegli urasle nokte, uvek secite nokte ravno.
EENJE
LEKOVITIM
BILJEM
ivari mogu da preporue umakanje nonog prsta topao rastvor od nevena (Calendula officinalis) dnu kaiicu tinkture na jednu au vode - kako ste omekali i oistili nokat. Osuite stopalo i utiite tanki komad vate ispod nokta kako biste ga odii od koe dok ne izraste. Menjajte vatu svaki dan. nktura nevena (10 kapi) takoe moe da se nanese rektno na noni prst kao antiseptik i da bi ubrzala ,st nove koe.
IOMEOPATIJA
Pravilna nega je prvi korak u spreavanju uraslih noktiju. Starijoj osobi e moda trebati pomo budui da nokti s godinama postaju deblji i iri i zbog toga to starije osobe esto slabije vide i tee im je da dohvate stopala. Roditelji treba da neguju nokte male dece. Prvo namoite noge da omekate nokte. Nokat uvek secite ravno grickalicom za nokte i ostavite dovoljno nokta da pokrije i zatiti noni prst. (Ne upotrebljavajte makazice kojima je teko rukovati na uglovima nokta.) Izgladite otre ivice turpijom. Nosite arape i cipele koje vam potpuno odgovaraju. Posebno ene moraju da budu svesne da uske zailjene cipele s visokom petom i uske arape mogu pritiskanjem nonih prstiju da izazovu pojavu uraslog nokta.
------------------ ------------------
ko kuno leenje ne donese olakanje, posavetujte ? s homeopatom. Kad je prisutan gnoj i kad je noni rst osetljiv, obino se propisuje lek Hepar sulphuris 12c) tri puta na dan jedan do dva dana. Kod manjeg ola i zapaljenja homeopata moe da preporui Siliu (12c) tri puta na dan dva ili tri dana. .E E N J E <OD K U E )dsecite nokat koji vas boli i stavite tanak komad vae ispod ugla nokta da ga odignete od koe dok ne zraste. Svaki dan menjajte vatu. Ako ne moete da azdvojite nokat od koe, pokuajte najpre da drite
POKUAVAJTE!
Nikada n em o jte pokuavati da ispravite urasli nokat na n o zi urezu jui slovo V na g o rn jo j ivici nokta. Ta pria starih ena razvila se iz p o g re n e ideje da je urasli nokat posledica p rev e liko g nokta i da se strane nokta m ogu usm eriti da rastu prem a sred in i odstranjivanjem kom adia p o sto je e g nokta. N o k ti rastu iskljuivo iz korena leita nokta p rem a vrhu n on og prsta.
513
K T I
T E G
SIMPTOMI
rascepljeni, lomljivi i/ili savijeni nokti posle prekom ernog pranja ruku ili odlaska kod m anikira nokti su postali bledi, jajasti ili su se pojavila privrem ena udubljenja
BOLEST/TEGOBA
M oe da se radi o alergijskoj reakciji na sapun lak za nokte ili neku drugu m ateriju
Slabokrvnost, oteen koren nokta

(m esto stvaranja nokta ispod pokoice)
ispucali, zadebljani nokti prom enjene boje, praeni svrabom i Ijuskavim osipom koji se obino prvo javlja izmeu etvrtog i petog nonog prsta zelen o -cm e take ispod noktiju
Atletsko stopalo
Mogua opasna bakterijska infekcija
crne m rlje, posebno na noktim a ruku; plavosive take na podlozi nokta i nokti koji se savijaju preko krajeva prstiju na rukam a i nogama (nokti sa zadebljanim krajem )
Mogui porem eaj sranih zalistaka ili druge srane tegobe
nokat koji urasta u deo sa strane podloge nokta, izazivajui zapaljenje; najee je to noni palac, naroito kod ena koje nose usku, tesnu obuu upaljena, crvena, bolna pokoica ili zanoktica (sa strane nokta); pokoica se m oe odii od baze i kad se pritisne, m oe da izlazi gnoj bele m rlje na noktu, obino prate lagani udarac; slini znakovi na jednom ili vie noktiju zadebljani nokti, koje je teko rezati
Urasli nokat
Paronihija ( infekcija tkiva oko nokta)
Manja telesna traum a; nedostatak vitam ina ili m inerala
Tegobe s krvotokom, m oda povezane s aterosklerozom ili dijabetesom
514
TA DA UINITE
Alergije. Prestanite da koristite lak za nokte, cranjiva laka ili lepilo (za lane nokte) i pratite e li se sim ptom i povui.
avetujte se s lekarom . M oda ete morati
10 da poveate unos
Acetatni odstranjivai laka za nokte manje nadrauju kou od acetonskih.
N eka lekar napravi analize za nedostatak
gvoa, i moda
vitamina B 12 ili gvoa.
siti potrebno neko drugo leenje. nenite antimikotike koji se mogu nabaviti obodnoj prodaji. Posle pranja dobro obriite ;e i redovno m enjajte arape i cipele. Kod stalne ili ponovljene bolesti m oda e biti potreban odlazak na lekarski pregled radi preduzim ljivijeg leenja.
Imah se javite lekaru. Vidi takoe ifilokokne infekcije.

ii Srana oboljenja. A ko sum njate na neku anu bolest, bez odlaganja se javite lekaru. Uzdignuti i zadebljani nokti su kasni, a ne rani znak sranih tegoba.
dsecite predugi deo nokta i stavite tanak ij vate ispod ugaonog dela nokta kako biste odigli od koe dok dovoljno ne naraste.
N am oite zahvaeno stopalo u toploj slanoj vodi ili rastvoru nevena ( Calendula officinalis) kako bi nokat om ekao i lake izaao iz konog nabora.
bratite se lekaru radi antibiotikog antimikotikog leenja.
Povrem enu pojavu paronihije prouzrokuje C andida albicans, pa bi ene trebalo da odu na pregled zbog mogueg zapaljenja vagine ili gljivine infekcije.
ije potrebno leiti manja oteenja nokta. ko zahvaeni nokat ili nokti nisu bili izloeni aum i, uzm ite dodatke vitam ina i m inerala. 'idi pod levo navedenim nazivim a bolesti.
N ajverovatnije se radi 0 nedostatku cinka ili vitamina B6.
S N
P O
L I P I
SIMPTOMI
hronino zaepljenje nosnih upljina oteano disanje na nos oslabljen oseaj m irisa glavobolje krvarenja iz nosa
ada sluzokoa koja oblae unutranjost nos otekne, moe katkad da se proiri u nosnu i pljinu, stvarajui izboine poznate kao nosni Polipi lie na male, perlaste bobice, a mogu da s pojavljuju samostalno ili u grozdovima. lako su be zopasni, esto zatvaraju nosne upljine oteavaju( disanje, a katkad utiu i na ulo mirisa. Ako polif zatvore otvor izmeu nosne upljine i sinusne uplj ne, mogu se javiti glavobolje.
OBRATITE SE LEKA RU: UZROCI

ako sum njate da im ate nosne polipe. (Ponekad m oete da ih vidite gledajui nozdrve pod svetlom u ogledalu; izgledaju kao bisernosive naslage.) ako vam je nos zaepljen vie od dve nedelje; to m oe da bude znak a le r g ije ili zapaljenja sinusa (vidi S in u s i - z a p a lje n je ), m oda e biti potrebno leenje. ako zaepljenje nosa prati i tem peratura; to m oe da bude znak infekcije; m oda e biti potrebno
Uzrok nosnih polipa je preterano stvaranje tenos u sluzokoi koja oblae nos. Najveoj opasnosti oi polipa izloene su osobe koje boluju od hronini alergija i infekcija sinusa. Deca s cistinom fibrozor takoe su sklona razvoju nosnih polipa. Osim toge preterana upotreba acetilsalicilne kiseline (npr. Aspi rina) ili drugih salicilnih lekova, kod osoba koje si tome podlone moe da izazove stvaranje polipe
D IJ A G N O S T I K I P O S T U P C I
leenje. + ako je nosni se kret gust i obojen; to m oe da ukazuje na nosnu infekciju; m oda e biti potrebno leenje.
Ako mislite da imate polipe, lekar e pregledati unu tranjost vaeg nosa posebnim medicinskim instru mentom koji se zove nosno ogledalo. Ako se polip dijagnostikuju kod deteta, mogu se sprovesti dalji te stovi kako bi se iskljuila cistina fibroza.
LEEN JE
Jedini nain da se potpuno reite nosnih polipajest hirurko odstranjivanje. Meutim, polipi se esti ponovno pojave, pa je vano preduzeti preventivm merezazbrinjavanje ili hroninih alergija ili infekcij, sinusa koje obino prouzrokuju njihovo nastajanje
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A
Da bi se polipi privremeno smanjili, lekar ih moe le iti kortikosteroidim a, neposrednim ubrizgavanjen leka u polipe ili rasprivanjem u nozdrve. Moet* dobiti i lekove za leenje osnovnog uzroka polipa antihistaminike za alergije ili antihiotike za infekci je sinusa.
516
Ako polipi prouzrokuju veliku neugodnost ili diijne tegobe, lekar e vam preporuiti operativno dstranjivanje. Ova operacija smatra se manjim hijrkim zahvatom, a izvodi se instrumentom slinim anoj omi kojom se polipi odseku u lokalnoj aneeziji. Budui da se polipi esto ponovo javljaju, peraciju nekad treba ponoviti. U tvrdokornim sluajevima potrebno je odstraniti i sluzokou sinusa iz aje polipi izrastaju. Ova se operacija obavlja u opoj anesteziji.
lL
Za lake proiavanje zaepljenog nosa i spreavanje oticanja sluzokoe i stvaranja polipa, probajte vruu kupku i tuiranje. Ili pokuajte da primenite inhalaciju pare: putajte u umivaonik jako vruu vodu dok se ne stvori dosta pare. Dok voda tee, nagnite se nad umivaonik i prekrijte glavu pekirom kako biste zadrali paru. Duboko diite na usta i nos pet do deset minuta. Ovo ponovite nekoliko puta na dan. Nos moete otepiti i rasprivanjem slanog rastvora koji moete da napravite kod kue: pomeajte jednu kaiicu kuhinjske soli i kaiicu sode bikarbone u litri prokuvane i ohlaene vode. Napunite rastvorom kupljenu boicu za rasprivanje i koristite tokom dana prema potrebi.
T E R N A T IV N I 4 A IN I L E E N J A ilj mnogih alternativnih naina leenja nosnih olipajezbrinjavanje i nadziranje osnovnih uzrokalergija i infekcija koje izazivaju oticanje nosne sluDkoe.
OMATERAPIJA R
M m elaleuke (Melaleuca spp.), eukaliptusa (Eucaje ptus globulus) i nane (Mentha piperita) esto se reporuuju za proiavanje zaepljenog nosa. Doajte po dve kapi od svakog u toplu kupku i kupajte ; oko petnaest minuta. Ili moete, kad god je poebno, staviti po kap svakog na maramicu i duboko disati.
PREVENCIJA
Ako imate alergije, ograniite svoje izlaganje onome to ih izaziva i uzmite antihistamin na prvi znak alergijske reakcije. Izbegavajte acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) jer moe da podstakne stvaranje nosnih polipa. Pijte mnogo tenosti kako bi nosnu sluzokou odravali vlanom i zdravom. Izbegavajte pivo, vino i likere koji sadre tiramin i tanin, sastojke koji mogu da izazovu oticanje nosne sluzokoe.
IOM E O P A T I J A
lomeopate veruju da primereno odabran lek moe a pomogne delimino smanjenje neugodnosti i teabe prouzrokovane polipima. Posavetujte se s holeopatom o receptu koji moe da ukljuuje sledea ikovita sredstva: Calcarea carbonica: ako su polipi praeni gubitkom ula mirisa, otokom oko grebena nosa i utom sluzi. Phosphorus: ako polipi lako krvare. Psorinum ili Thuju: ako sluz klizi niz zadnji zid grla, a oseate se slabo i prehlaeno. Teucrium: ako su polipi praeni kijanjem i trncima u nosu, a sluz stvara velike suve kore". eenje moe biti dugotrajno, do est meseci, i poebno je mnogo kontrolnih pregleda.
P
Pridravajte se uputstva kad za proiavanje zaepljenog nosa primjenjujete kapi ili sprej, koji su dostupni u slobodnoj prodaji. Preterana primena moe da izazove poveano stvaranje tenosti u sluzokoi, a to e dodatno pogorati zaepljenje. Nikad nemojte koristiti neki od ovih proizvoda ee ili due nego to je naznaeno u uputstvima.
L J A
E G
E N
E R
I J A
SIMPTOMI
m utna ili iskrivljena slika, posebno kod itanja postepen, bezbolan gubitak precizne sredinje slike slepe m rlje u sredinjem delu vidnog polja; ravne crte koje se talasasto pojavljuju
egeneracija one mrlje (makule) vodei uzrok gubitka vida. Budui da se simptomi ob no pojavljuju tek iza 55. godine, simptomi ovog p < remeaja esto se pripisuju degeneraciji one mrlj povezanoj s godinama. Ako vam je vie od 65 g( dina, degeneraja one mrlje moe da vam ote sredinji vid, iako veina obolelih tokom vremer uspeva da odri funkcionalnu stranu i periferni vi< Ovaj poremeaj javlja se u dva oblika: suvom i rru krom. Manje est mokri oblik zahteva brzu med cinsku pomo i svako odgaanje leenja moe c rezultira gubitkom sredinjegvida.

ako se pojavi bilo koji od gornjih sim ptom a, a nikad pre niste bili kod onog lekara. Z a traite pregled kod svog lekara. ako se pojavi bilo koji od gornjih sim ptom a, a im ate hipertenziju, d ija b e t e s ili s r a n a o b o lje n ja . Vi se nalazite u visokorizinoj grupi za napredni vlani ili mokri oblik degeneracije one m rlje. Svaka abnorm alnost u vaoj slici znak je da ete m oda dobiti ovaj porem eaj. ako vam je ve dijagnostikovana
UZROCI
degeneracija one mrlje povezana s godinama i tada o tkrijete slepe m rlje

u svom vidnom polju, tampane stvari vam se ine iskrivljenim , ili se ravne crte ine talasastim . M oda e se kod vas razviti uznapredovali mokri oblik degeneracije m rlje.
Degeneracija one mrlje je oteenje makule (ut mrlje), take veliine oko 1,5 mm u sreditu mr njae. Zuta mrlja vam omoguava gledanje televiz je, vonju, ivenje - sve to zahteva usmereno, ravn gledanje. lako preostali deo mrenjae moe n; staviti da provodi slike sa strane vidnog polja, otee nje iskrivljuje ili zamrauje deo sredinje slike koj vae oko alje do mozga. Kod suvog oblika starake degeneracije ute m Ije, sitne ute naslage razvijaju se ispod mrlje, ozni avajui degeneraciju i stanjivanje nervnog tkiva. I malom broju sluajeva razvija se u mokri ili neove skularni oblik, kod kojeg ispod mrlje rastu nenorma ni krvni sudovi. Kako sudovi proputaju krv i teno: na mrenjai, elije mrenjae odumiru, izazivaju mrlje i slepe take na vidnom polju. Kod vas moe da se sumnja na staraku degenera ciju makule ako ste stariji, posebno ako postoji istorij ovog poremeaja u vaoj porodici. Aterosklerozt dijabetes, srana oboljenja, visok krvni pritisak nedostaci u ishrani takoe su faktori rizika. D IJA G N O ST I K I PO STU PCI Va oni lekar pregledae mrlju u sklopu redovno onog pregleda. Bezbolni fotografski postupak, fluc resceinska angiografija, pokazuje uzorak krvnih si dova vaih oiju i moe da otkrije sve abnormalnost
EENJE
;generacija one mrlje je ireverzibilna, tako da di koji dobiju suvi oblik starake degeneracije ikule obino to nadoknauju biranjem krupne impe i soivima koja uveavaju sliku pri svakodnevn aktivnostima. Mokri oblik starake degeneracije rlje moe uspeno da se lei laserskom operacijom. ba oblika reaguju pozitivno na oftalmoloko leee kao i na alternativne lekove. O N V EN C IO N A LN A [ED IC IN A ;a suva degeneracija mrlje ne moe da se izlei, se oftalmolokim leenjem moe paziti da se ne jgora. Kod mokrog oblika, hirurki postupakzvan serska fotokoagulacija unitava krvne sudove koji narasli ispod mrlje, zaustavljajui njihovo razorno jjstvo na vid. Ovaj postupak mora se sprovesti pre ;go to dode do nepovratnih oteenja izazvanih oputanjem iz nenormalnih krvnih elija. T E R N A T IV N I IA 1N I L E E N J A slanjajui se na prirodne sposobnosti i funkcije te, alternativni naini leenja pokuavaju da zamene edostatke u ishrani koji mogu da otete mrlju.
EENJE LEKOVITIM BILJEM
lL
A M S L E R O V A M R E IC A
Proverite da li imate degeneraciju mrlje sluei se Amslerovom mreicom. Smestite ovu stranu na ravnu povrinu pri dobrom svetlu. Nosei naoare za itanje ili kontaktna soiva, prekrijte jedno oko i pogledajte taku koja se nalazi u sreditu sa udaljenosti od 30 do 38 cm; ponovite s drugim okom. Ako ijedna od crta na mreici deluje talasasto iskrivljena ili nedostaje, razgovarajte o tome sa svojim oftalmologom.
olagen, jedna od najobilnijih belanevina u telu, na najpotpuniju ulogu u odravanju snage i funkci1onog tkiva. Kolagenska graa mrenjae moe se jaati i potkrepiti uzimanjem 100 mgekstrakta boovnice (Vaccinium myrtilius) svakog dana. Osueni ginko (Cinkgo biloba) - 40 mg tri puta a dan - moe da titi onu mrlju od oteenja izavanih slobodnim radikalima, nestabilnim molekuliia koji se nalaze u organizmu i mogu da otete elije.
SHRANA
poveali unos antioksidansa, uzmite 1000 mg vitamina C tri puta na dan, 600 MJ (meunarodnih jedinica) vitamina E na dan, 200 mg selena na dan (izbegavajte vee doze) ili 20 mg beta karotina (vidi vitam inA) na dan. L E E N JE KOD K U E Oftalmolog e vam preporuiti krupno tampane materijale za itanje, lupe i ostala pomagala koja poveavaju sliku. Pomou Amslerove mreice moete kod kue posmatrati razlike u vaem vidu. Jedite vie voa i povra koje je bogato vitaminom C, kao to su agrumi, karfiol i brokola. Jedite orahe i semenke, koji sadre vitamin E. Zuto povre koje sadri karotin, kao i vinje, kupine i borovnice, koje sadre antioksidantske flavonoide, takoe pomau da se suzbije degeneracija one mrlje. Prestanite da uzimate alkohol, duvan i kafu, koji mogu da pojaaju probleme s oima.
bd mnogih starijih Ijudi utvren je nedostatak cina, koji se inae pojavljuje u visokim koncentracijma mrenjai, posebno u onoj mrlji. Pitajte svog lekaa o dodatku cinka da biste pomogli da se mrlja zatiti d oteenja i pobolja otrina vida. Antioksidansi iestvuju u borbi protiv negativnih dejstava slobodiih radikala na krvne sudove mrenjae. Da biste
K O
R I C E
SIMPTOMI
m odrica i o tok na onom kapku I m ekom tkivu oko oka, katkad praene napuklim krvnim sudovim a u beonjai. Prom ena boje pone od Ijubiaste ili plave; kako m odrica zarasta, m oe da se m enja u zelenu ili utu pre nego to nestane, obino za oko nedelju dana.
ao i mnoge modrice, ljiva" na oku moda ni je nita zabrinjavajue i proi e sama od seb za nekoliko dana. Ali u nekim sluajevima modric naokuznakjeozbiljnije povredeoka ili lobanje. Bili kakvo oteenje one jabuice od koje ona postaj crvena i nateena mora da proceni oftalmolog i drugi lekar; povreda oka mogla bi da ukljuuj< odvojenu mrenjau ili da dovede do glaukoma Prelom u kotanom prstenu oko oka moe dazahva ti mii ili meko tkivo i moe da oteti vid; moda 6 biti potrebna operacija da bi se ispravio taj problem (Vidi takoe Oko - tegobe, Vid - porem eaji.)
ako se istovrem eno pojave m odrice na oba oka; m orao bi da vas pregleda lekar zbog mogue fraktu re lobanje. Bilo koji od dole navedenih sim ptom a m oe ukazivati na oteenje one jabuice koje bi trebalo da proceni lekar ili oftalmolog: ona jabuica vas boli im ate otvorenu posekotinu u blizini oka zamagljen vam je pogled, vidite viestruku sliku ili takice koje lebde vidite k rv ili drugu teno st ispred arenice oka neobino ste osetljivi na svetlo ili druge prom ene vida
UZROCI
Veina modrica na oku posledica je udarca koji iza zove krvarenje ispod koe, to stvara karakteristini plavo-crnu promenu boje. Prelom kostiju lobanji moe da bude uzrok modrica na oima, u tom sluaji su obino zahvaena oba oka. Osobe s zapaljenjen sinusa od alergija nekad dobiju alergijske podo njake" - zatamnjenje ispod oiju koje je posledic. upaljenih i prepunih krvnih sudova.
LEEN JE
Stavljanje neeg hladnog na modricu na oku delujt dvojako: pomae smanjenju otoka i stiska krvnt sudove, to zatim zaustavlja unutranje krvarenje Stavljanje hladnog odreska na modricu na oku nepo trebno je skupa varijanta; moete utedeti novac upo trebivi led ili paketi zamrznutog povra, koji istc deluje. Osim hlaenja, ne moe se puno toga uiniti z. modricu na oku osim izbegavanja svega to bi moglc izazvati dalju povredu, kao to je pritiskanje natee nog oka ili njegovo otvaranje silom. Ako vam je po trebno sredstvo protiv bolova, uzmite analgetik kac to je acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) ili ibupro fen, od kojih e svako isto tako i ublaiti zapaljenje
520
[O N V EN C IO N A LN A 1 ED IC IN A ;kar e preporuiti stavljanje leda ili tkanine namo;ne u ledenu vodu i isceene. Drite led ili hladan blog na oku do 10 minuta, pazei da ne pritiskate. loete probati da stavite zdrobljeni led u plastinu esicu i zalepite je za elo. Ponavljajte hladni tretlan 5 do 10 minuta svaki sat kroz 24 sata ili dokle od je prisutan otok. Ako je oteena sama ona jabuica ili vid, va lear ili oftalmolog odredie prirodu i opseg povrede i ristupiti primerenom leenju. Ako oko izlazi iz oe duplje, moda e biti neophodan hirurki zahvat. ^LTE RN A TIV N I slA IN I L E E N J A )o poetka ovog veka upotrebljavale su se pijavice la bi isisale krv iz podruja oko modrice na oku. Tim li se postupkom zapravo ublaio pritisak, ali moemo iiti zahvalni da on sada pripada prolosti. Danas mo;u da budu od pomoi druga nemedicinska sredstva.
.E E N JE LEKOVITI M B IL JE M
HOMEOPATIJA
Homeopata moe da preporui razna lekovita sredstva za modricu na oku koja moete da dobijete bez lekarskog recepta; pripazite da svakako paljivo sledite uputstva s etikete. Arnica (12x) moe poboljati reapsorpciju izlivene krvi. Ako je koa neoteena, krema Arnica nanesena oko oka moe da ubrza zarastanje modrice. Ako modrica sporo prolazi, a bol se ublaava samo hladnim, probajte Ledum (12x), tri doze dnevno tokom etiri dana. Ako su vam kosti oko oka jako bolne ili je povreena sama ona jabuica, Symphytum (12x), tri doze dnevno tokom najvie etiri dana, moe da ublai bolove. Za jak, razdirui bol koji se iri od oka, Hypericum (12x) svaki sat tokom najdue etiri dana moe da ubrza smirivanje bolova i zarastanje.
ISHRANA
vloda ete hteti neno da nanesete oblog od kamiice (Matricaria recutita). Kae se za kamilicu da smaljuje krhkost siunih kapilara i deluje kao sredstvo Drotivzapaljenja.
Dobra, raznolika ishrana s mnogo belanevina, vitamina i minerala vana je kod zarastanja bilo koje povrede. Naroito bromelin, enzim koji se nalazi u sirovom ananasu, moe da pomognesmanjenju modrice. Jedite svei ananas iii uzmite kapsule bromelina, koje se mogu nabaviti u prodavnicama zdrave hrane ili biljnim apotekama. L E E N JE KOD K U E Za modricu na oku koje nije jako oteeno, stavljanje leda i uzimanje sredstva protiv bolova verovatno je sve to je potrebno. Oni koji treniraju boks svode otoke lica na najmanju moguu meru upotrebom spravice koja izgleda kao mala metalna pegla ali je hladna. Isto dejstvo moete postii hladnom limenkom pia ili kesicom zamrznutog povra. Svakako pazite da limenka ili kesica budu iste, pa ih lagano drite oslonjene o obraz ili elo, a ne na samom oku. Pazite da ne preterate s tretmanima hlaenja. lako otok moe da bude bolan, to je jedna od reakcija pomou kojih se organizam oporavlja. Vi elite da drite pod kontrolom prekomerno oticanje ne ometajui pri tome proces regeneracije. Va e vam zdrav razum rei koliko je hladnog previe. Veina reakcija oticanja na blage povrede traje tek nekoliko sati, pa led ne bi smeo da vam bude potreban posle prvog dana. Ako bol i otok ne poputaju posle sat ili dva isprekidane primene hlaenja, povreda je znatna i trebalo bi da je pregleda lekar.
NE DUVAJTE N O S Ako imate modricu na oku, od duvanja nosa moe vam popucati jo krvnih sudova oko ve oteenog tkiva lica. Ako je povredom koja je izazvala modricu na oku takoe prelomljena kost one duplje, pritisak od izduvavanja nosa mogao bi da izazove dodatno oteenje ve nestabilne one jabuice. Isto tako nikada ne pokuavajte na silu da otvorite oni kapak koji je zatvoren otokom; inite li to, mogli biste jo vie da otetite kou ili oko.
K O
T E G
itajte ovu kolonu kako blste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
Radi vie inform acija o onim tegobama, posebno onim a povezanim s vidom , pogledajte V id - p o r e m e a ji. oko je crveno i bolno; gornji i donji oni kapci mogu da budu nateeni
BOLEST/TEGOBA
O grebotina ili druga povreda ronjae
oi su vam um orne, mogu pei i suziti; obino se javlja kod starijih Ijudi i osoba koje nose kontaktna soiva; ee se javlja kod ena
Suve oi
zenice su usm erene unutra (gledanje u krst ili kiljavost); zenica jednog oka usm erena je napolje (razro k o st); jedno oko ostaje na pravcu pogleda dok drugo luta
R azrokost (nem ogunost da se oba oka usm er na isti predm et u isto vre m e; obino posledica slabosti ili mane jednog od est m iia koji kontroliu pokrete oiju)
zapaljenje jedne take du ivice kapka, obino u korenu trepavice; podruje crveni i m oe da bude bolno, m oe da nastane m ehuri iz kojeg curi gnoj
C m i a k
522
S T A DA U R A D I T E
)bratite se lekaru koji e m oda propisati ntibiotik i sredstvo protiv bolova, ukloniti :rano telo koje je m oda ulo u oko i staviti atitni zavoj na oko. Odmah se obratite a ako vam je oteen vid; ovi simptom i k ru iogu da ukazuju na razliite one tegobe d kojih neke mogu da budu jako teke. ;probajte vetake suze, tj. kapi za oi koje ojim sastavom lie na suze i koje se izdaju ez lekarskog recepta. Izbegavajte one s azo ko nstriktorim a koje steu krvne sudove tkivu koje pokriva oko. A k o elite da se leite jko vitim biljem, pokuajte da o p erete oi astvorom vidove trave ( Euphrasia officinalis). )b ratite se lekaru ili oftalmologu. C ilj leenja 5 ispravljanje neravnotee onih miia i m oe la ukljuuje kapi ili masti za oi, korektivna oiva ili hirurki zahvat. Vebe za oi mogu la pomognu pri usklaivanju rada miia. J veini sluajeva m iak e nestati sam. dite kod lekara ako se zapaljenje ponovi; noda e vam trebati antibiotik.
Kako biste izbegli ogrebotinu na ronjai, ne trljajte oko ako mislite da je neto u njemu. Vidi Hitna stanja - prva pomo: Oko - hitni sluajevi radi uputa o nainu uklanjanja stranog tela iz oka. U v e k idite kod lekara ako se radi o ozledi oka.
Zim i koristite ovlaiva vazduha kako biste izbegli presuvo grejanje. Zatitite oi od sunca i v etra sunanim naoaram a.
Tegobe s onim m iiim a obino su uroene, ali mogu da budu i posledica gubitka vida u jednom oku iz bilo kojeg uzroka. Leenje je najdelotvornije kod male dece.
Stavljajte vru oblog u odreenim vrem enskim periodim a kako bi m iak sazreo. (V id i llustrovani dijagnostiki vodi.)
P E K O
T I N
SIMPTOMI Ako je opekotina:

crvena, osetljiva i m oda nateena i s m ehuriim a, radi se verovatno o opekotini prvog stepena (koja m oe da ukljuuje i s u n a n e o p e k o t in e ). crvena, bolna i s m ehuriim a, verovatno se radi o opekotini m oe da ukljuuje tee sunane opekotine). bolnija, opeena koa izgleda bela ili pougljenjena, a zahvaeni su krvni sudovi, ili je oteenje nerava tako jako da nem a bolova, verovatno se radi o opekotini treeg stepena. karakteristike kao za opekotinu treeg stepena, a zahvaeni su m ii ili kost; radi se o opekotini etvrtog stepena.
drugoga stepena (koja
ako imate veliku opekotinu prvog stepena. ako imate opekotinu drugog stepena na rukam a, licu, stopalim a, preponam a, stranjici ili nekom veem zglobu ili je opekotina prenika veeg od 8 cm ; ili im ate opekotinu treeg ili etvrtog stepena. M oda ste u oku, im ate nizak krvni pritisak i ubrzan puls, a ta bi oblast mogla da se inficira. Odmah
oa je osetljivo, ivo tkivo sastavljeno od tr primarna sloja: epidermisa (pokoice), dermi sa (koe) i subkutisa (potkonog tkiva ili potkoja) Svako izlaganje toploti vioj od 50 C otetie njen< elije i izazvati odreeni stepen opeenosti. Deca starije osobe podlonije su teim oblicima opekotin; zbog toga to im je koa tanja. U blae opekotine ubrajaju se opekotine prvoj stepena, ograniene opekotine drugog stepena sunane opekotine (koje se mogu podeliti na ope kotine prvog i drugog stepena, zavisno od teine) Opekotine prvog stepena zahvataju najvii sloj ko e, epidermis. Takve opekotine uopteno nisu ozbilj ne i brzo zarastaju. Koa oteena opekotinom prvoj stepena ogulie se za dva dana. Opekotine drugoj stepena zahvataju epidermis i neto dermisa, sloja koe koji se nalazi ispod. Ako opekotina drugog stepena ne pokriva veliku povrinu ili ako se nije razvik sekundarna infekcija (koja se moe izbei pravilnirr leenjem), ona nije ozbiljna i zarae za kratko vreme Tee opekotine ukljuuju rairene opekotine drugog stepena i sve opekotine treeg i etvrtog stepena. Opekotine treeg i etvrtog stepena uvek si ozbiljne i zahvataju sva tri sloja koe. Ta oblast moe da bude bela ili pocrnela i pougljenjena. Takve teke opekotine zahvataju masno tkivo i nerve. Opekotine etvrtog stepena prodiru do miia i kosti. Opekotine izazvane elektrinom strujom mogu da budu varljive. lako opeenost koe moe da bude minimalna, unutranje oteenje moe da bude raireno i moe da ukljuuje oteenje srca. Udat elektrine struje visokog napona moe da izazove prestanak rada srca. (Vidi Hitna stanja - prva pom o: Prestanak rada srca i disanja i Strujni ud a r.)
potraite lekarsku pom o.

ako imate hem ijsku opekotinu. O va vrsta opekotine m oe da izazove ozbiljne sekundarne sim ptom e kao to su napadi grenja i gubitka svesti.
------- T------N
e
Odmah potraite lekarsku pom o.

ako im ate opekotinu od elektrine struje. O va vrsta opekotine m oe takoe da izazove povrede koje m oda nisu oigledne. Sve opekotine od elektrine struje m orao bi da proveri lekar. Vidi takoe H itn a s ta n ja - p r v a p o m o :
MAITE OPEKOTINU MASLACEM
N e pokuavajte da um irite nijednu vrstu o p e k o tin e stavljanjem maslaca ili margarina na nju. Takve masne m aterije m ogu zapravo da zadravaju top lo tu u rani i u spo re zarastanje; isto tako m ogu da d o ved u i do in fe k c ije .
Opekotine
N IV O I O T E E N JA KO E
FOLIKUL DLAKE OPEKOTINE 1. STEPENA OPEKOTINE 2. STEPENA
DLAKA EPIDERM IS DERMIS
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Sve vee opekotine trebalo bi da obradi medicinski strunjak. Osim dole navedenih oblika leenja, i kineske trave, homeopatija, aromaterapija i ajurvedska (ayurvedska) medicina takoe mogu da budu od koristi pri leenju blaih opekotina.
OPEKOTINE 3. STEPENA OPEKOTINE 4. STEPENA
KOST
Opekotine prvog stepena oteuju tanak sloj epidermisa i obino brzo zarastaju. Opekotine drugog stepena oteuju neto derme, ali ne dovoljno da bi unitile folikule dlaka i elije koje stvaraju novu kou. Opekotine treeg stepena prodiru do potkonog tkiva, za novi rast obino zahtevaju presaivanje koe. Opekotine etvrtog stepena, daleko najtee, unitavaju kou i oteuju miie i kosti.
Sok od biljke aloje (Aloe barbadensis) moe da smanji bolove, ubrza zarastanje i sprei infekciju kod blaih opekotina. Travari veruju da je med delotvorna materija za zarastanje. Nanesite ga u tankom sloju na blau opekotinu, lagano prekrijte gazom i to ponavljajte svaki dan dok ne zaraste.
.E E N JE
a bilo koju vrstu opekotine bitno je trenutno, agre/no leenje, bilo konvencionalno bilo alternativno, i bi se ubrzalo zarastanje i oporavak. O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A )to je kod blaih opekotina primenjen kuni pojpak prve pomoi, svaki uporan bol moe da se )lai acetilsalicilnom kiseim om (npr. Aspirinom) paracetam olom . Ako vaa opekotina trai medinsku obradu, lekar e vam prekriti to podruje ;rilisanom gazom ili ga ostaviti otkrivenog kako bi ubrzalo njegovo zarastanje (u ovom sluaju se lekotina mora revnosno odravati istom). Izbegavajte buenje plika; otkrivanje donjeg sloja va poveava opasnost od infekcije. Mogu se propiti i analgetici ili antibiotici ako ima znakova infeke. Svaki ok kao posledica veih opekotina leie intravenskim davanjem tenosti. Teke opekotine je prekrivaju veu povrinu mogu zahtevati presa/anje koe ili plastinu operaciju da bi se tkivo novilo i da bi se izbegli veliki oiljci.
U nekim sluajevima manjih opekotina, koncentrisane isceljujue misli i pozitivan stav prema oporavku na najmanju moguu meru sveli su simptome kao to su bol, zapaljenje i oiljci. Najdramatiniji rezultati postignuti su kad je ova tehnika primenjena u roku od nekoliko sati posle povrede. L E E N J E KOD K U E Isperite manje opekotine tekuom vodom, zatim stavite na njih hladan oblog. Kad opekotina pone da zarasta, probuite kapsulu vitamina E i utrljajte tenost u opeeni deo da biste spreili stvaranje oiIjaka. Ako je opekotina tea, pijte puno tenosti tokom oporavka; takve opekotine uzrok su gubitka tenosti u organizmu.
PREVENCIJA
Opekotine su esto posledica nezgoda u kui koje se mogu spreiti. Na svakom spratu bi morao da postoji ispravan aparat za otkrivanje dima i aparat za gaenje poara koji bi trebalo drati i u kuhinji. Svi detektori i aparati za gaenje trebalo bi da se provere najmanje jednom godinje. Kad kuvate, okrenite ruke posuda za kuvanje prema unutranjoj strani pei, a ako imate u kui malu decu, stavite poklopce preko svih elektrinih utinica koje nisu u upotrebi.
P E K O
T I N
O D
S U
SIMPTOMI
crvenkaste do jarko crvene iii purpurne prom ene boje koe: koa je topla i osetljiva. O p eko tine od sunca se pojavljuju 1-6 asova posle izlaganja suncu i najjae su u prva 24 asa, a kasnije blede do preplanule ili m rke koe p lik o v i ispunjeni tenou, koji mogu da svrbe ili posle nekog vrem ena puknu; koa se Ijuti ili peruta i o tkriva osetljiv, crven donji sloj crvena, plikovim a pokrivena koa praena jezom , tem p eraturo m , m uninom ili dehidracijom ; ove teke opekotine se sm atraju o p e k o tin a m a prvog stepena bol i nadraenost oka povezana sa preteranim izlaganjem ultraljubiastim zracim a sunca ili drugih izvora
ako su belopute osobe izloene najveoj opasnc sti od opekotina od sunca, sunani zraci mogu d otete kou bez obzira koje je boje. Opekotine 01 sunca su kao i sve druge opekotine, osim to se spc rije razvijaju. Crvenkastu, nadodirtoplu kou moet i sami da leite i proi e za nekoliko dana. Ope kotine koje su praene plikovima i oticanjem ko izazivaju bolove i opte oseanje neprijatnosti sma traju se opekotinama prvog stepena. Opekotine koj' dovode do oticanja i stvaranja bolnih plikova mogi da prate temperatura, munina i dehidracija. Kod umerene izloenosti suncu dolazi do tam njenja svetle koe, ali redovno sunanje tokom niz godina moe da ubrza foto-starenje koe, koje S ' odlikuje otvrdnjavanjem koe, tamnim pegama izuzetno jakim boranjem. Dugotrajno izlaganje sun cu, naroito kod belaca starijih od 40 godina, pove zano je sa aktininom keratozom, prekanceroznir konim oboljenjem. Jake sunane opekotine u mla dosti poveavaju opasnost od razvijanja zloudno melanoma, vrste raka koe, mnogo godina kasnije

ako se na opekotinam a od sunca pojave plikovi ili su praene groznicom , tem peraturom ili m uninom . Teke opekotine od sunca treba struno leiti kako bi se smanjila opasnot od in f e k c ije i spreila dehidracija. ako su vam oi veom a bolne i imate oseanje peska u o im a . O i m ora da pregleda oni lekar kako bi utvrdio postoji li oteenje ronjae.
Od sunevih uItraljubiastih (UV) zraka koji prodiri kroz atmosferu, UVA zraenje u principu izaziv samo preplanulost koe, ali moe da uestvuje i i prevremenom starenju i boranju koe. UVB zrac izazivaju opekotine i poveavaju verovatnou dobi janja raka koe. Suneva svetlost koja se odbija oi peska, vode ili snega je jednako jaka kao i direktn suneva svetlost- hladovina, oblaci, odea, sunani naoare i kreme za sunanje ne pruaju potpum zatitu. Neki lekovi mogu da pojaaju tetno delo vanje UV zraenja. Ako vas brine mogua opasnosl raspitajte se kod svog lekara o osetljivosti na svetlc
LEEN JE
Kuna nega moe da ublai simptome koji prate ope kotine od sunca, ali ni jedan nain leenja ne moi da popravi tetu dugotrajnog izlaganja suncu.
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A U nekim sluajevima, opekotinama od sunca je po trebno medicinsko leenje. Ako je opekotina veom. bolna ili velika, lekar moe da za ublaavanje tegob.
?pie kortikosteroide sa oralnom primenom. enje veoma tekih opekotina od sunca praenih kovima, dehidracijom i temperaturom obino ukuje mirovanje u krevetu, pa ak i boravak u bol:i (vidi O pekotine). LT ER N A T IV N I A IN I L E E N J A
EENJE LEKOVITIM BILJEM
a t it a o d
SUNCA
Na tritu p o sto je dve vrste zatitnih sredstava. Fiziki filteri, kao na p rim er cinkova mast, tite stvaranjem p re p re k e izm edu vae koe i sunca. O ni su d ob ri za male delove koe, na p rim e r nos i usne, ali ne i za celo telo. Proizvodi koji sadre para-am inobenzoevu kiselinu (P A B A ) zaustavljaju bukvalno sve U V B zrake, ali pruaju samo minimalnu zatitu o d U V A zraka. P roizvodi za zatitu o d sunca sadre zatitni faktor. Zatitni faktor 15 se p rep o ru u je za veinu Ijudi, ali osobama svetle ko e koje p ro v o d e na suncu p o ce o dan potreban je vii zatitni faktor. Zatitnu krem u nanesite na kou 30 minuta p re izlaska na sunce i pon ovo p osle svakog kupanja. Cak i ako ne plivate, vodootporna zatitna sredstva pruaju trajniju zatitu. A k o prim ena P A B A izaziva osip, isprobajte zatitna sredstva koja sadre cinamate za U V B zatitu i avobenzon za zatitu o d U V A zraka.
palu e ublaiti losioni, kreme i oblozi koji sadre 'ven (Calendula officinalis). Na novu kou, izloenu ncu posle Ijutenja ili plikova, moe da se nanese linacea (Echinacea spp.), kako bi se pomoglo spreivanje infekcije. Preparati dostupni u slobonoj proaji koji sadre aloju (Aloe barbadensis) su odlini za alaavanje isuenosti i nadraenosti koe.
IOMEOPATIJA
antharis (12x) uziman oralno svaka tri do etiri sai, najvie dva dana, preporuuje se za ublaavanje olova i podsticanje zarastanja plikova.
UDROTERAPIJA
lladna kupka u koju je dodato nekoliko kaika sode ikarbone ili jabukovog sireta moe da ublai boloe, svrab i upalu srednje jakih opekotina od sunca. .E E N J E KOD K U E itavite hladne obloge ili teni puderza ublaavanje vraba, uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) jrotiv bolova i pripremite hladnu kupku ili se istuiajte da ublaite tegobe. Pijte mnogo tenosti, ali iz)egavajte alkohol, jer isuuje kou. Nemojte buiti )likove - na taj nain se usporava proces zarastanja i )oveava se opasnost od infekcije. Kada se koa Ijuiti ili plikovi pucaju, polako odstranite osuene deli:e koe i na ta mesta nanesite antiseptiku mast ili bidrokortizonsku kremu. Ako oseate muninu ili :emperaturu, pijte mnogo tenosti i javite se lekaru.
PREVEN CIJA
Najbolji nain spreavanja opekotina od sunca je ograniavanje izloenosti suevom svetlu, naroito izmeu 10 i 15 sati. Pogledajte svoju senku: ako je kraa od vae visine, ostanite u hladovini.
Ako morate da budete napolju na podnevnom suncu, nosite komotnu odeu, eir sa irokim obodom i cipelezazatitu stopala i lanaka. Imajte na umu da je izloenostzraenju vea na veim visinama i junim geografskim irinama. Svaka vodena povrina odbija suneve zrake i moe da udvostrui koliinu zraenja. Kou zatitite vodootpornim losionom za sunanje. Osetljivu kou novoroenadi i male dece zatitite od sunevog svetla, a stariju decu upozorite na opasnosti povezane sa preteranim izlaganjem suncu. Nosite sunane naoare koje pruaju zatitu od ultraljubiastogzraenja. U principu od UV zraka tite siva, smea i zelena stakla, a efikasnost odgovara redosledu kojim su navedena.
P S E S I V
- K O
P U
L S I V
P O
E M
SIMPTOMI
M oete imati opsesivne misli ili prinudno ponaanje ili oboje.
Za opsesiju:
neeljene i stalne misli koje se ine besm islenim a, kao to su neuobiajen strah od prljavtine; neprestana zabrinutost zbog nekog prolog dogaaja pokuaji potiskivanja ovakvih misli prepoznavanje da takve misli dolaze iz sopstvene m ate, a ne spolja (nije tano kod dece)
Z a prinudu:
ponavljanje radnji kao to su pranje ruku, proveravanje brava, posprem anje, ponavljanje rei prepoznavanje da je ponavljanje postupaka preterano ili nerazum no (ne m ora da bude tano kod dece) grozniavo razm iljanje ili aktivnost d epresija i uznem irenost poto se pokuaji oslobaanja od ovih prinuda izjalove
Kod dece:
prigueno ponaanje s potitenou povlaenje u sebe i drutvena izolacija praena razm iljanjem optereenim privienjim a prom ene raspoloenja od anksioznosti do oaja p rim erno ponaanje u sportu ili koli praeno prinudnim ponaanjem
psesivno-kompulsivni poremeaj nije uobi; jena "dvostruka provera" koju svako od n; povremeno ini obezbeujui se da su vrata zaklji ana ili d aje rerna iskljuena. Kod obolelih od ops( sivno-kompulsivnog poremeaja ove misli toliko s uveane da utiu na svakodnevne poslove i odnos Poznati su bolesnici koji su prali ruke po osam sati i svakodnevno razmetali celo domainstvo. Opsesi> no-kompulsivni poremeaj je hronian i ne moe s voljno kontrolisati. ak i posle dugih, relativnozdr; vih perioda, bolesnici mogu da dobiju novi napa bez vidljivog uzroka. Budui da opsesija osobu obuzima postepenc polako se pojaavajui od bezopasnogzanimanja z neto, preko razmiljanja do potpune zaokupljenost Ijudi esto ne znaju da boluju od ovog poremeaj; Kad posle nekog vremena opsesivno-kompulsivr poremeaj pone da izaziva simptome koji utiu n svakodnevni ivot, bolesnici mogu pokuati prinud koju oseaju da sakriju od drugih i da je se oslobod snagom volje. lako poremeaj moe da se pojavi u detinjstvi najee nastupa u adolescenciji. Polovina odrasli bolesnika pokazuje bar neke simptome pre petnae ste godine. Smatra se da izmeu dva i tri posto Ijuc tokom ivotnog veka doivi neki oblik opsesivnc -kompulsivnog poremeaja. Njegove osobine mog da se nau i u Turetovom (Tourettovom) sindrom (vidi Tikovi i trzaji), kod depresije i izofrenije.
UZROCI

ako vi ili vae dete imate neke od gore navedenih sim ptom a. ako je vae dete anksiozno ili depresivno i boji se agresije, polnog ponaanja, prljavtine i zaraze ili neurednosti.
U prolosti se smatralo da je opsesivno ili prinudni ponaanje znak opsednutosti zlim duhovima, a e^ zorcizam je bio jedan od najranijih oblika leenj^ Trenutno postoji dvadesetak razliitih teorija < moguim uzrocima opsesivno-kompulsivnog pore meaja. Prema tradicionalnoj hipotezi frojdovsk kole smatra se da opsesija odraava nesvesne elj' iz rane faze razvoja (analne faze). lako neki strunjac za psihologiju jo uvek podravaju Frojdovu hipotezi danas najrairenija teorija smatra da postoji genetsk sklonost opsesivno-kompulsivnom poremeaju, a d ga pokree nizak nivo serotonina, jednog od nervnil prenosnika u mozgu.
528
IJA G N O S T I K I OSTUPCI sto bolesnikov opis sopstvenog ponaanja prua jbolje podatke. Porodina anamneza je takoe zra radi odreivanja mogue genetske sklonosti. kar uvekeli da iskljui druge duevne poremeanpr. izofreniju, koja moe da izazove slino poanje.
smanjivanje ukoenosti vrata, ramena i lea, koja mui mnoge bolesnike s opsesivno-kompulsivnim poremeajem. Oputajui miie, masaa oslobaa od anksioznosti i smanjuje obavljanje prinudne radnje. Sve vrste vebi, posebno one kao joga koje isteu i razgibavaju mnoge telesne miie, imaju slino dejstvo.
BIOFI D B E K (BIOFEEDBACK)
EEN JE
Ij leenja je smanjivanje anksioznosti, reavanje lutranjih sukoba i pruanje pomoi u usvajanju ?lotvornijeg naina borbe protiv anksioznosti. Konincionalno leenje moe da ukljuuje psihoterapiju bihevioristiku terapiju, lekove protiv depresije i hnike za smanjivanje stresa. Cini se da lekovi u >mbinaciji s bihevioristikom terapijom daju naj)lje rezultate. [O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A ini se da je trenutno najdelotvorniji antiopsesivni k triciklini antidepresiv klomipramin, koji podi5 nivo serotonina u mozgu i dovodi do smanjenja mptoma kod odraslih za 30 do 60 posto i kod dece 0 do 80 posto. Drugi lekovi p ro tiv depresije koji ostiu dobre rezultate su selektivni inhibitori poovnog uvanja serotonina, kao to su fluoksetin, aroksetin i sertralin. Posavetujte se s psihijatrom oji se bavi poremeajima vezanim za anksioznost idi ispravnog izbora leka i odreivanja doze. Bihevioristika terapija usredsreuje se na promee specifinog ponaanja, kao to su prisilno ienje, rekidanje onog to ga je pokretalo ili zamenom s oeljnijom reakcijom. Prema nekim nepotvrenim lokazateljima 60 do 70 posto obolelih od opsesivlo-kompulsivnog poremeaja je "mnogo bolje" pole kratkog leenja bihevioristikom terapijom. Za lecu je vana porodina terapija. \ L T E RN A TIV N I SIA IN I L E E N J A ^lternativni naini leenja pomau i u uklanjanju ankioznosti kod opsesivno-kompulsivnog poremeaja i j ublaavanju samih prinuda. Masaa je korisna za
Budui da su opsesija i prinuda esto nain na koji um kontrolie oseanja kao to su anksioznost, bes ili tuga, to vie mozak uspe da smanji intenzitet ovih oseanja, to se vie smanjuje i opsesivno-kompulsivni poremeaj. Istraivanja su pokazala da je EEC biofidbek (biofeedback) (poznat i kao neuroterapija) uspean u smanjivanju intenziteta neeljenih oseanja. Za delotvorno leenje opsesivno-kompulsivnog poremeaja potrebno je izmeu trideset i ezdeset EEG-biofidbek (biofeedback) vebi, ali vebe mogu da dovedu do trajne promene. Prednost ove tehnike jeste da bolesnicima omoguava da upravljaju svojim leenjem.
HOMEOPATIJA
Homeopate imaju posebne recepte za opsesivno-kompulsivni poremeaj koji se mogu prilagoditi potrebama pojedinca. Lekovita sredstva koja moe da primeni iskusan homeopata su Arsenicum album, Hyoscyamus, Medorrhinum, Nux vomica i Pulsatilla.
Mnoge psihosomatske vebe mogu da pomognu smanjivanju anksioznosti povezane s opsesivno-kompulsivnim poremeajem. Mogu da pomognu meditacija i druge tehnike oputanja, kao to su progresivno oputanje miia, joga, tai i i kigong. Izaberite jednu do dve tehnike koje vam odgovaraju i svakodnevno ih primenjujte. Budui da anksioznost gotovo uvek prati plitko disanje, korisne su vebe dubokog disanja. (Vidi Anksioznost za joga disanje.) Naizmenino disanje kroz nozdrve, za koje se smatra da stimulie razliita podruja mozga, takoe pomae da se smanji anksioznost.
O S IP I
SIMPTOMI
Z a svrab koe koji nije praen osipom vidi Svrab. Takoe vidi llustrovani
BOLEST/TEGOBA
dijagnostiki vodi.
Ijuskav, crveni osip izm eu nonih prstiju praen svrabom ; m oe da izazove i neobino Ijutenje tabana; m oe da utie i na nokte na nogama osip - ogranien ili rasprostranjen kod inae zdrave osobe Kontaktni dermatitis\ alergije ; s tr e s ; nedostatak u ishrani
Atletsko stopalo
osip koji se b rzo od jednostavnog crvenila pretvara u mala ispupenja, a zatim u zapaljenje slino malim plikovim a p rekriveno krastam a; izuzetno jak svrab crveni osip na delu tela koji prekriva pelena
Ovije boginje
Osip od pelena
sitna ruiasta ispupenja, obino
na zadnjoj strani vrata i gornjem delu lea koja svrbe i peku; obino povezana s vruim i vlanim vrem enom
O sip izazvan vruinom
crveni osip koji m oe da lii na bikovo oko i izbija na oko centim etar od m esta uboda; osip nije uvek uoljiv; prati ga tem peratura, glavobolja, bezvoljnost i bolovi u miiim a i zglobovim a crveni osip koji se s lica iri na preostali deo tela, a izbijanju osipa prethode tem peratura, kaalj i zapaljenje nosnih upljina osip slian osipu kod boginja, ali je manje proiren , krae traje (obino samo tri dana) i nije praen kaljem
Borelioza
Boginje
Rubeola
T A DA U R A D IT E
J se kupate, tem eljno operite i osuite stopala inesite praak protiv gljivica. Stopala treba vie da budu izloena vazduhu.
1 mast od melaleuke (M elaleuca spp.) m oe da bude delotvorna.
leenje teih sluajeva obratite se lekaru. jm o trite prim enu psihosomatskih tehnika,
Kod mnogih konih poregneaja stres m oe da igra ulogu katalizatora.
r voenog vizuelisanja, za ublaavanje stresa. .

savetujte se s nutricionistom ; nedostatak ika m oe da izazove osip. :te treb a da ostane kod kue kako bi se oravilo i kako bi se izbeglo irenje bolesti. 'ije boginje kod odraslih su te a bolest traite lekarsku pom o. 'eini sluajeva pomoi e cinkova mast stupna u slobodnoj prodaji; posavetujte se e dijatrom o teem ili dugotrajnijem osipu. Pelenski osip m oe da se lei raznim domaim lekovim a i alternativnim nainim a leenja. Prom ena pelene odmah poto ju je dete uprljalo pomoi e ozdravljenju detetove koe. Isti virus koji je u zrok ovijih boginja p rouzrokuje i pojasni herpes.
lo ohladite u hladnoj kupki; nosite laganu, obnu odeu; izbegavajte prevelike vruine; egavajte aktivnosti koje izazivaju znojenje.
O sip izazvan vruinom posledica je zaepljenja lezda znojnica. Katkad se javlja kod dece koja su pretoplo obuena ili imaju tem peraturu.
:o m islite da vas je ujeo krpelj, obratite se om lekaru. Treba da se testirate na boreliozu ajmsku bolest) i pegavac Stenovitih planina. enje se sastoji u prim eni antibiotika.
A ko se borelioza ne lei antibioticim a u ranoj fazi bolesti, mogu da se razviju kom plikacije srca i nervnog sistem a.
azovite pedijatra svog deteta. D ete treba ostane kod kue kako bi se oporavilo ako bi se izbeglo irenje bolesti.
2te treba da ostane kod kue kako bi se >oravilo i kako bi se izbeglo irenje bolesti. co ste trudni i bili ste izloeni virusu, obratite
Teke kom plikacije boginja su encefalitis i zapaljenje plua.
V iru s rubeole m oe da izazove oteenja neroenog deteta ako ga zaraena majka prenese na dete.
svom lekaru.
531
OSIPI
NASTAVAK
SIMPTOMI
specifini okrugli ili ovalni, crveni, Ijuskavi delovi koe sa zdravom koom u sredini; zahvaeni delovi koe se vrem enom poveavaju ruiast osip koji prvo izbija blizu zglobova ruku i nogu i iri se na lice, trup, dlanove i tabane; esto praen tem peraturo m , groznicom i jakim glavoboljama Liaj
BOLEST/TEGOBA
Pegavac Stenovitih planina
svetloruiast, kratkotrajan osip na trupu, licu i udovim a dece m lae od tri godine; javlja se tri do etiri dana posle tem perature, traje manje od 48 sati i ne svrbi osip, posebno izmeu prstiju i na zglobovim a ruke - crvenkaste takice i sitne, sive c rte - hodnici koje je iskopala grinja da bi mogla da poloi jajaca; izuzetno jak svrab sitnotakaste lezije na trupu i udovim a; uzdignute pege na jeziku ; osip se povlai za pet do sedam dana; katkad ga prati tem peratura, glavobolja, povraanje i groznica
Rozeola
Svrab
Sarlah
bezbolni
ulkusi na polnom organu i katkad
Sifilis
u usnoj duplji, posle kojih se pojavljuju crvene, krune lezije koe koje ne svrbe, posebno na dlanovim a i tabanim a svetlocrveni osip na delu detetove koe koji prekriva pelena a koji ne reaguje na leenje klasinog pelenskog osipa; mogua je pojava belih naslaga u usnoj duplji poto otpadnu, ostaju crvene ranice uzdignua koe koja jako svrbe s belom sredinom i crvenim rubovim a po itavom telu; obino deo alergijske reakcije na penicilin ili hranu; izuzetno velika vruina ili hladnoa takoe mogu da izazovu izbijanje osipa M leac (So o r)
Koprivnjaa
532
TA DA U RADITE
<uajte da prim enite le k p r o t i v g ljiv ic a > to je m ik o n a z o l ili k lo t r im o z o l. // llu s t r o v a n i d ija g n o s ti k i v o d i .
ite se lekaru ako sum njate da vas je ujeo krpelj. pravite analize koje e pokazati da li bolujete p e g a v c a S t e n o v it ih p la n in a ili b o r e lio z e . d odraslih je pegavac opasan po ivot. Skoro sk je potrebno leenje a n tib io tic im a .
U p rko s svom imenu, pegavac Stenovitih planina najraireniji je na jugoistoku S A D -a i u junim i centralnim saveznim dravam a.
stite da se osip razvija svojim tokom z prim ene masti ili lekova.
Rozeolu prouzro kuje virus i najee se javlja u prolee i jesen. O sip obino izbija posle visoke tem p erature (39 do 4 I C ) . U v re m e izbijanja osipa dete je gotovo potpuno ozdravilo.
spitajte se kod lekara o leenju kojim se ubijaju nje koje izazivaju bolest.
Svrab je jako zarazan.
iz odlaganja javite se specijalisti za deje bolesti.
Sarlah m oe da bude u zrok niza ozbiljnih kom plikacija i m oe da bude opasan po ivot.
ite na lekarski pregled. O bino je potrebna imena velikih doza p e n ic ilin a . Suzdrite se i bilo kakvih seksualnih odnosa do izleenja.
Sifilis se obino prenosi polnim odnosom ili oralnim seksom . M oe da se prenese i preko posteljice, s bolesne m ajke na neroeno dete.
'di G ljiv i n e in fe k c ije .
N ovoroenad mogu da dobiju m leac tokom prolaza kro z poroajni kanal. Isto tako, m oe da bude posledica dugotrajnih bolesti kao to su d ija b e t e s i le u k o z a ili m oe da se pojavi posle agresivnog a n t ib io t i k o g leenja.
ralni a n tih is ta m in ic i mogu da donesu akanje; izbegavajte prim enjivanje lokalnih asti je r mogu da zatvo re kone pore.
S I P
O D
E L E N
SIMPTOMI
crvenilo u predelu pelene oko genitalija, zadnjice i butina, ali ne i na trbuhu zategnuta, istanjena koa ili koa koja sija i jarko je crvena jak m iris na am onijak kod deaka upala polnog organa vidi tako e llustrovani dijagnostiki
vodi
koro sve bebe u nekom trenutku dobiju osi od pelena - upalu koe na zadnjici, genitalij; ma i butinama. lako ovaj osip kod odojeta moe d izazove nelagodost, pa ak i odreen bol, retko s moe smatrati ozbiljnim. U veini sluajeva traje kr< tko, tri do etiri dana. No, ponekad je osip uporar to ukazuje da se razvilo sekundarno kono obolje nje ili infekcija. Vae dete moe dobiti osip od pelena bez obzii da li koristite platnene ili jednokratne pelene; kriv nije sama pelena, ve vlaga. Najvanije kod suzbij< nja osipa od pelena je da pazite da dete bude istc da menjate pelenu ubrzo poto se isprlja.
ako ne vidite nikakvo poboljanje posle etiri dana kunog leenja ili prim etite i bele m rljice u unutranjosti usta, koje posle brisanja istom krpicom postaju crvene; dete m oda ima gljivinu infekciju koja se zove kandidijaza, m leac ili sor. ako je osip Ijuspast, ima ukastu boju, pojavljuje se i na m estim a koja inae nisu pokrivena pelenom , negde drugde na telu, na p rim e r iza uiju ili pod pazuhom ; dete m oda ima seboreini
UZROCI
dermatitis.
ako osip ne nestane u roku od nekoliko dana ili se pogora; dete je m oda obolelo od streptokokne ili stafilokokne infekcije, ili se radi 0 lokalnoj reakciji na odreeni losion, sapun ili d eterd ent za pranje rublja. ako je koa ispod pelene pokrivena m ehuriim a koji ostavljaju plitke crvene ranice; dete m oda ima impetigo, koji zahteva leenje antibioticima. ako je polni organ deaka otekao 1crven i ne m oete da povuete prepucijum , ili p rim etite zelenkast se kret iz polnog organa; dete m oda boluje od bolnog porem eaja koji se zo ve balanitis, koji zahteva leenje antibioticim a.
Osip od pelena moe biti posledica bilo ega to n; drauje osetljivu kou bebe. Najei izvor problt ma su mokraa i stolica ostavljeni predugo u dodir sa koom, ali osip moe biti izazvan i nedovoljnii suenjem detetove koe posle kupanja ili alergi skom reakcijom na losione ili sapune koriene r detetovoj koi ili na hemijske materije u deterdent za pranje rublja kojim se sluite prilikom pranja pla nenih pelena. Seboreja, upalna kona bolest ko zahvata lojne lezde, moe izazvati osip od pelen, kao i mleac, vrsta gljivine infekcije izazvane kar didom. Odojad koja prima antibiotike zbog drugi bolesti naroito je podlona osipu od pelena, koji s povezuje sa mlecem, jer ovi lekovi omoguavaj razvoj gljivica. Ekcem , alergijsko kono oboljenji moe se javiti i kao osip od pelena- rekcija na odr< ene vrste hrane ili druge alergene.
Kada deji puder doe u dodir sa ispucalom koom, moe izazvati upalnu reakciju koja se zove granulacija. Ako se udahne, puder moe izazvati oteenje plua. Da bi predeo pokriven pelenom ostao suv, veina pedijatara sada preporuuje zatitne kreme ili kukuruzni skrob, koji je grublji i tei od pudera. No, ne koristite kukuruzni skrob ako dete ima gljivinu infekciju izazvanu kandidom: gljivice bujaju na kukuruznom skrobu.
EENJE
iina osipa od pelena dobro reaguje na leenje d kue i ne zahteva medicinski tretman. Ako se ip kod vaeg deteta ne smiri posle tri ili etiri dana, ite kod pedijatra. Potrebna je dijagnoza osipa kako se iskljuile ozbiljnije infekcije. O N V EN C IO N A LN A IED IC IN A i obian osip lekar moe preporuiti mast koju oete nabaviti bez recepta i koja sadri cink oksid . zatitu koe. Ako se kod deteta razvila bakterijska fekcija, moe se prepisati antibiotik za povrinsku oralnu primenu. Kod mleca, pedijatar e vam episati antim ikotiki krem za osip i moda tenost gljivica za oralnu primenu, kako bi se oistile otiv e mrljice mleca u bebinim ustima. Za osip od pena koji ukljuuje seboreini derm atitis ili ekcem, kari ponekad prepisuju hidrokortizonsku kremu. a raspolaganju su vam i kreme protiv gljivica i hidrojrtizonske kreme koje moete nabaviti i bez lekar;og recepta; ipak, morate proveriti sa pedijatrom e nego to ponete da ih koristite umesto prepisah krema.
lL T E R N A T I V N I JA IN l L E E N J A Iternativni metodi mogu biti izuzetno efikasni kod enja i spreavanja obinog osipa od pelena. Ipak, <o se osip kod deteta ne smiri za nekoliko dana, odsditegakod lekara.
po 1 kaiku suenog lia m ijakinje (Stellaria media), korena b elogsleza (Althaea officinalis) u prahu i korena crnoggaveza (Symphytum officinale) u prahu 1 kaiice korena hidrastisa (Hydrastis /8 canadensis) u prahu 1 olju ulja od slatkog badema 1 olje pelinjeg voska /4 U tiganju od livenog gvoa zagrevajte trave u ulju 5-10 minuta. Pazite da ne izgore. Dodajte pelinji vosak i pustite da se otopi. Procedite smesu kroz gazu u teglu sa poklopcem koji se dobro zatvara. Stavite u friider da se stegne. Nanesite ovu mast kad prepovijate dete. Osip bi morao da pone da se povlai posle tri ili etiri mazanja, nanoenja. Bacite posle dva meseca. L E E N J E KOD K U E Na prvi znak crvenila operite bebinu guzu toplom vodom i dobro je obriite. Zatim nanesite antiseptiku kremu i zatitnu mast, na primer cink oksid, da biste zatitili kou. Promenite pelenu im se isprlja. Pustite dete da to ee bude bez pelene. Koristite pelenske uloke za jednokratnu upotrebu; oni omoguavaju da mokraa proe do pelene, a koa ostaje suva. Dok osip ne proe, izbegavajte plastine gaice koje zadravaju vlagu.
PREVEN CIJA
Ne moete spreiti osip od pelena, ali moete ograniiti njegovo trajanje ili jainu, tako to ete paziti da dete bude suvo i isto i to ete ga prepovijati im se pelena isprlja. Perite platnene pelene u vreloj vodi, koristite izbeljiva ili sire u vodi za ispiranje i isperite nekoliko puta da bi unitili bakterije i uklonili tragove deterdenta. Ako je itava koa ispod pelene crvena i nadraena, dete je moda alergino na deterdent koji koristite. Isprobajte neku drugu vrstu da vidite hoe li osip proi. Najbolja preventivna mera je ostaviti dete to je vie mogue bez pelena.
.R O M A TER A P IJA
omeajte po dve kapi eterinog ulja sandalovine, ane {Mentha piperita) i lavande (Lavandula officialis) u 4 kaike osnovnog losiona ili ulja, na primer Ija slatkog badema; neno nanesite losion na pocrenela mesta na koi.
rem od nevena (Calendula officinalis) moe da ublai osip od pelena. Travari takoe preporuuju ovu ma;, koju moete napraviti i kod kue:
Nazivi pod kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni sti podebljanim kosim slovima.
OSTEOPOROZA
SIMPTOMI
O steo p o ro za obino ne pokazuje nikakve sim ptom e dok ne doe do prelom a. bol u leima postepeni gubitak visine praen pognutim dranjem prelom i kim e, runih zglobova ili kukova gubitak kosti u donjoj vilici (vid i dole)
ako imate bolove u leim a ili iznenada osetite snaan bol u leima, koji m oe biti pokazatelj kom presivnog prelom a kim e izazvanog osteoporozom . ako rendgenski snim ak zuba otkrije gubitak kotanog tkiva u vilici. To m oe da bude rani znak osteoporoze.
steoporoza, toznai upljikave kosti", bole: je koja prouzrokuje postepeno stanjivanje slabljenje nekad snanih kostiju, pa one na taj nai postaju osetljive na prelome. Osteoporoza je relativno retka boiest meu ml; dim Ijudima. Mnogo je ea meu starijima. Smatr se da oko 25 posto ena starijih od 60 godina im klinike znake osteoporoze. lako bolest zahvata sv kosti, najee dolazi do preloma kime, runc zgloba i kuka. Kod starijih osoba prelomi kuka mog da budu naroito opasni, jer duga nepokretnost tc kom leenja esto dovodi do nastanka krvnih ugri aka ili zapaljenja plua. Otprilike jedna treir starijih ena s prelomom kuka umire u roku od e meseci posle preloma. Osamdeset posto obolelih od osteoporoze s ene. Strunjaci veruju da su ene podlonije ostec porozi zato to su njihove kosti obino lake i tanji Osim toga, enski organizam posle menopauze d( ivljava hormonske promene koje, ini se, ubrzavaj gubitak kotane mase. Kod mukaraca je osteopc roza neuobiajena sve do sedamdesetih godina.
UZROCI
lako je taan uzrok osteoporoze nepoznat, dobro j poznat proces kojim kosti postaju upljikave. Obi< no se 6 do 12 posto kostura odrasle osobe svak godine zameni procesom pregradnje kostiju. Pos vrhunca kotane mase, obino u trideset i petoj g < dini, kosti poinju da gube kalcijum, mineral koji i ini vrstim, bre nego to ga mogu nadoknadil Pregradnja se odvija u manjoj meri i kosti se poinj stanjivati. Kod ena smanjenje gustine kostiju ubrza\ se tokom prvih tri do sedam godina posle menopai ze, azatim ponovno usporava. Naunici veruju da ovaj ubrzani postmenopauzalni gubitak kostiju pr( uzrokovan naglim padom telesne proizvodnje estr( gena, koji verovatno pomae zadravanje kalcijurr u kostima. lako je smanjivanje kotane gustine prirodan de starenja, neke ene izloene su veoj opasnosti o poroznih kostiju i preloma izazvanih osteoporozon Na primer, mrave ene s malim kostima i svetloi kosom izloene su veoj opasnosti, kao i one ko pue, piju neumerene koliine alkohola ili se ned(

trideset posto kotane mase, a to ograniava korisnost rendgenskog snimka u ranom otkrivanju ove bolesti. Dijagnostiki metod koji e verovatno otkriti osteoporozu u ranoj fazi je apsorpciometrija, a osmiljena je upravo za merenje gustine kostiju. Relativno nov dijagnostiki metod poznat kao kvantitativna kompjuterizovana tomografija, takoe je precizan metod merenja gustine kostiju bilo gde u telu, ali primenjuje jae zraenje nego drugi metodi. Osim ovih testova merenja (gustine) kostiju, moda ete morati dati uzorak krvi i mokrae na analizu kako bi se mogle iskljuiti bolesti koje prouzrokuju gubitak kostiju.
------------------ ----------------Kuni t e s t APSORPCIJE KALCIJUMA

N apravite ovaj te st kako biste o dredili da li vae telo lako a psorb uje kalcijum iz tableta s kalcijum om k o je uzimate. Stavite tabletu u dva decilitra sireta na so b n o j tem peraturi. Prom eajte svaka dva d o tri minuta. Tableta bi trebalo da se ra stop i za trid eseta k minuta. A k o se to ne dogodi, p ro b a jte neki drugi preparat.
LEEN JE
/oljno kreu. ene s osteoporozom u porodinoj mamnezi i one kojima su odstranjeni jajnici, poseb10 pre etrdesete godine, takoe su sklonije ovoj aolesti. Belkinje i azijatkinje ee obolevaju od crncinja. Istraivanje je takoe pokazalo da je kod ena <ojima vie od pola kose posedi do etrdesete godile , verovatnoa razvijanja osteoporoze etiri puta /ea nego kod onih koje ne posede. Odreene bolesti koje umanjuju sposobnost ap;orpcije kalcijuma, kao to su bubrena oboljenja, Kuingov (Cushingov) sindrom i hipertireoza (vidi Stitna 'lezda - tegobe), mogu da dovedu do osteoporoze, cao i hirurko odstranjivanje delaeluca ili creva i preerana upotreba glukokortikoida, drugih steroida ili mtikonvulzivnih lekova. Dugotrajna nepokretnost ^bog oduzetosti ili bolesti moe da dovede do gubitka <alcijuma, a vremenom i do gubitka kotane mase. D IJA G N O S T I K I POSTUPCI \ko lekar sumnja da bolujete od osteoporoze, moe Ja izmeri koliko ste visoki i proveri da li je dolo do gunitka visine. Obino su prvo zahvaeni prljenovi, a to Jovodi do smanjenja visine od 1,5 centimetar ili vie. Lekar vam moe preporuiti merenje gustine koitiju. lako se osteoporoza nekad dijagnostikovala iluajno, posle rendgenskogsnimanjazbog preloma 1 bolesti, obian rendgenski snimak nee otkriti gu1 ziitak kostiju dok se ne izgubi barem dvadeset do Budui da je osteoporozu teko izleiti, odnosno teko je kosti uiniti ponovo zdravim, prevencija je od presudne vanosti. Konvencionalna i alternativna medicina nude delotvorne preventivne mere za ovu bolest. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Mnogi lekari za spreavanje osteoporoze ili usporavanje njenog napredovanja enama u menopauzi preporuuju hormonsko vetako leenje (HNL), i to samo estrogen ili kombinaciju estrogena i progesterona. Istraivanja su pokazala da ene koje dugorono primaju HNL nekoliko godina posle menopauze, zadravaju istu gustinu kostiju i imaju manje preloma kuka ili runogzgloba od onih koje ne primaju. HNL ne izgrauje nove kosti, ve usporava gubitak postojee kotane mase, a ovo dejstvo nestaje posle sedamdeset i pete godine, kad dolazi do najopasnijih preloma. Kad se prekine s hormonskom terapijom, kost se ponovno pone stanjivati istom brzinom kao u menopauzi. Zato ene koje uzimaju HNL zbog osteoporoze moraju s njim nastaviti itav ivot kako bi spreile stanjivanje kostiju. Budui da je HNL povezan s poveanim rizikom od ozbiljnih bolesti, prvenstveno raka dojke i m aterice, mnogi lekari ovo leenje preporuuju samoenama izloenim velikoj opasnosti od osteoporoze. Istotako, kalcitonin, hormon koji zaustavlja gubitak kotane mase u organizmu, katkad se propisuje
OSTEOPOROZA
NASTAVAK
za osteoporozu. Ali on je vrlo skup i mora se davati injekcijom. (Sprej za nos dostupan je u nekim zemljama.) Budui da primena nije jednostavna i da moe da izazove neeljena dejstva kao to su munina i koni osip, kalcitonin se ne propisuje esto. Lekar moe kao preventivnu meru da preporui poveanje koliine kalcijuma u ishrani ili uzimanje dodatnih koliina kalcijuma u tabletama. Moe da se preporui i dodatna koliina vitamina D , osim ako ivite u sunanim krajevima. Lekar vam moe savetovati i da ponete redovno da vebate kako biste kosti odrali vrstima i sauvali ih od preloma. (Za dodatne informacije vidi Ishrana, desno i Vebe, dole.) A L T E R N A T IV N l N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja, slino konvencionalnim metodama, usredsreuju se na izgraivanje i odravanje kostiju snanim.
Uzimajte ih svakodnevno u obliku aja ili tinkture Raspitajte se kod travara o progesteronskim kremam; od divljeg meksikog jama. One mogu da podstakni stvaranje kostiju.
HOM EOPATIJA
Homeopate kao dodatak ishrani bogatoj kalciju mom i vebanju preporuuju leenje za koje veruji da poboljava apsorpciju kalcijuma. Preparati si Calcarea carbonica, Calcarea phosphorica, Calca rea fluorica i Silica. O preparatima i doziranju posa vetujte se s homeopatom.
ISHRANA
Kineski travari preporuuju nekoliko biljaka za prevenciju gubitka kostiju, najee dong quai tj. kinesku angeliku (Angelica sinensis) i azijski en-en (Panax ginseng), koji u organizmu imaju dejstvo slino estrogenu. Posavetujte se s iskusnim strunjakom za kinesku medicinu o odgovarajuim dozama.
VEBE
Istraivanja su pokazala da vebe pod optereenjem, one koje optereuju kosti kao to je tranje, hodanje, tenis, balet, penjanje uz stepenice, aerobik i dizanje tegova, smanjuju gubitak kotane mase i pomau u spreavanju osteoporoze. Ako elite da vebe budu delotvorne, morate ih raditi najmanjetri puta nedeljno po trideset do etrdeset i pet minuta. Plivanje i vonja biciklom, iako blagotvorno deluju na srce i krvne sudove, ne spreavaju osteoporozu, jer nedovoljno optereuju kosti.
lako priznaju da leenje biljem ne moe da izlei osteoporozu, travari veruju da primena nekih biljaka moe da uspori napredovanje ove bolesti. Biljke koje se tradicionalno koriste za prevenciju osteoporoze su rastavi (Equisetum arvense), lucerka (Medicago sativa), glatki sladi (Glycyrrhiza glabra), beli slez (Althaea officinalis) i konjsko zelje (Rumex crispus).
Da bi se osiguralo da ene unose dovoljno kalcijum; za izgradnju i ouvanje snanih kostiju, alternativno konvencionalno leenje preporuuju unoenje mnogo hrane bogate kalcijumom, kao to je nema sno mleko, nemasni jogurt, brokola, karfiol, losos, to t'u i lisnato zeleno povre. Smatra se da ene koje jo: imaju menstruaciju ili su u postmenopauzi, a uzima ju hormonsko vetako leenje, treba dnevno d; unose u organizam hiljadu miligrama kalcijuma. e ne u postmenopauzi koje ne uzimaju estrogen, trebi da uzimaju hiljadu i pet stotina miligrama na dan (Caa nemasnog mleka sadri samo tri stotine mili grama kalcijuma.) Budui da veinaena hranom unosi samo p o b vinu ili treinu potrebnog kalcijuma, neki strunjac preporuuju za nadoknaivanje razlike dodatne koliine kalcijuma. Dodatne koliine kalcijuma dO' stupne su u mnogo oblika, ali ini se da su kalcijum-ci trat i kalcijum-glukonat najdelotvorniji u smanjivanji gubitka kostiju. (Vidi Kuni test apsorpcije kalciju ma na prethodnoj strani.) Izbegavajte upotrebi kotanog brana kao izvora kalcijuma ili kalcijum -karbonats oznakom Ijutura ostrige, jer mogu da sa dre olovo ili druge otrovne metale. Za poboljanje apsorpcije kalcijuma neki stru njaci preporuuju uzimanje dodatnih koliina vita mina D (400-800 MJ) i magnezijuma (250-350 MJ) Katkad se propisuje i dodatak koji sadri teleu kost minerale u tragovima. PAZNJA: Dodatne koliine kalcijuma mogu da koe apsorpciju salicilata, tetraciklina i drugih lekova Posavetujte se sa svojim lekarom pre nego to po nete da koristite dodatne izvore kalcijuma.
538
Uz konzumiranje hrane bogate kalcijumom, treba la izbegavate namirnice koje sadre mnogo fosfora, er on ubrzava gubitak kostiju. U hranu bogatu fosorom ubrajaju se crveno meso, bezalkoholni napici hrana s dodacima fosfora. Zaista, nekoliko istraivaija pokazalo je da stariji vegetarijanci imaju veu ustinu kostiju od onih koji jedu meso, iako neka Jruga istraivanja to nisu pokazala. Smatra se da preerane koliine alkohola i kofeina takoe smanjuju coliinu apsorbovanog kalcijuma, pa ih treba izbeavati. Za spreavanje naglog smanjivanja nivoa estroena posle menopauze, a time i spreavanje osteoaoroze, neki strunjaci za alternativnu medicinu jreporuuju enama u postmenopauzi konzumiraije vie hrane s biljnim estrogenima, posebno tofua, sojinog mleka i druge hrane od soje. DOM AI LEK O V l Evo dva jednostavna naina za poveanje koliine calcijuma u ishrani: Dodajte nemasno mleko u prahu u svakodnevnu hranu i pie, ukljuujui supe, gulae i sosove. Svaka ajna kaiica mleka u prahu dodaje u ishranu oko dvadeset miligrama kalcijuma. Dodajte malo sireta u vodu koju koristite za kuvanje supe od kostiju. Sire e otopiti deo kalcijuma iz kostiju. Pola litre supe moe da sadri ak do hiljadu miligrama kalcijuma.
izbegavajte antacide koji sadre aluminijum, jer oni mogu da spree apsorpciju kalcijuma vezivanjem za fosfor u crevima.
------------------ -----------------P
rocenite o p a s n o s t
KOJOJ STE
iz l o eni
Da b iste odred ili je s te li izloeni opasnosti o d o ste o p o ro ze , odg o vo rite na sledea pitanja. Sto ima vie p otvrdn ih odgovora, to ste izloeni v e o j opasnosti. Da li je n eko u p o ro d ic i bolovao o d o ste o p o ro ze ili imao p relo m kuka? Je su li vam odstranjeni jajnici, p o seb n o p re e trd e se te godine? Im ate li sitne k o sti ili ste m ravi? Je ste li svetle puti? Da li vam je p e d e se t p o sto ili vie ko se o se d e lo p re e trd e se te godine? K re e te li se prem alo? Puite li? Da li je vaa ishrana sirom ana kalcijum om ? P ijete li dva ili vie alkoholnih pia na dan? P ijete li vie o d e tiri ae gaziranih napitaka na dan? P ijete li vie o d d ve o lje kafe s kofeinom na dan? Je d e te li e sto crve n o m eso i drugu hranu bogatu belanevinama? U zim ate li k o r t ik o s t e r o id e ? Je s te li uzimali ili uzim ate lekove za titnu lezd u ko ji se prim enjuju due vrem e?
PREVEN CIJA
Jedite hranu bogatu kalcijumom, kao to je nemasno mleko, nemasni jogurt, brokole, karfiol, losos, tofu, susamove semenke, badem i lisnatozeleno povre. Jedite hranu koja sadri biljne estrogene, posebno tofu i druge sojine proizvode. Izbegavajte hranu koja ometa apsorpciju kalcijuma u organizmu, kao to je crveno meso, bezalkoholni napici i preterane koliine alkohola i kofeina. Radite vebe pod optereenjem 30 do 45 minuta na dan, najmanje tri puta nedeljno. Nemojte puiti. Neka istraivanja pokazala su daene koje pue poveavaju opasnost od obolevanja od osteoporoze za 50 posto.
I B
L J A
SIMPTOMI
delovi koe su crveni i svrbe, obino posle toga slede sitni m ehurii koji se ispune bistrom tenou i na kraju puknu u teim sluajevim a mogu da se razviju izuzetno bolni otoci ispunjeni tenou osip se retko javlja na tabanim a ili dlanovim a
trovni brljan, otrovni hrast i otrovni ruj prouzrokuju kratkotrajan, ali izuzetno nadrauju alergijski oblik kontaktnog dermatitisa. Osip se obio no razvije za dva dana, vrhunac je posle pet dana, i posle sedam do deset dana pone da se povlai. lako kod nekih osoba dodir s ovim biljkama moe d proe bez neeljenih reakcija, malo je verovatno d postoji potpuni imunitet. Osobe koje su u jednoj pri lici imune, u drugoj mogu da budu izuzetno osetljive
UZROCI OBRATITE S E LEKA RU :

ako osip ostane crven i svrbi due od dve nedelje; m oda bolujete od neke druge vrste kontaktnog d e r m a titis a , e k c e m a ili lu p u sa . ako je osip blizu oiju ili prekriva vei deo tela. Potrebna je lekarska pom o. ako im ate teke alergijske kom plikacije, kao to je oticanje po itavom telu, glavobolja, tem p eratura ili sekundarna in fe k c ija . ako ste bili izloeni ili ste udisali dim paljenog otrovnog brljana, otrovnog hrasta ili otrovnog ruja. O tro v ne m oe da se uniti vatro m i m oe da izazove teke unutranje i spoljne alergijske reakcije.
Lie, stabljike i korenje otrovnog brljana, hrasta ruja sadre otrovnu smolu. I najmanje koliine ov( smole mogu na koi s kojom su bile u dodiru da iza zovu upalnu alergijsku reakciju. Smola moe da se prenosi prstima ili ivotinjskim krznom i moe mesecima da se zadri na odei, cipelama ili alatu Crebanjem osipa otrov se iri na druge delove tela to moe da produi neugodnost i izazove sekundar nu infekciju.
LEEN JE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A U veini sluajeva osip moete sami da leite, pri menom cinkovog losiona ili lokalnih sredstava koj; su u slobodnoj prodaji, a sadre antihistaminike benzokain ili hidrokortizon. Injekcije kortizon; mogu da ublae svrab, posebno u okviru dvadeset etiri sata nakon izlaganja otrovu. Oralni kortikoste ro id i i antihistaminici takoe mogu da ublae simp tome, ali oba leka imaju neeljena dejstva. Ako kori stite antihistaminski losion, nemojte uzimati oralne antihistaminike, jer ova kombinacija moe da pogor a bolest. Ako doe do komplikacija izazvanih jakom aler gijskom reakcijom, potraite lekarsku pomo. Ako j sluaj toliko teak da se razvila generalisana bolest lekar e vam preporuiti injekcije prednizona ili ne kog drugog kortikosteroidnog leka. ('Vidi Dermatitis.
bolnici, pod lokalnom anestezijom, i njomese metatarzalna kost vraa u prvobitan poloaj iza nonog palca, presecanjem ligamenta kod zgloba. Privremeno se mogu ugraditi ice da bi se kosti zadrale u ravni, a suvina kooba moe da se ukloni. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Razliiti naini leenja za smanjenje bolova i zapaIjenja mogu se efikasno upotrebiti i kod uklja.
RAD NA T E LU
Navodi se da u odreenim sluajevima, naroito ako degeneracija kosti nije poodmakla, tehnike rolfing i reiki mogu ublaiti tegobe.
Slabost u grai stopala, pogorana neudobnom obuom ili nekim sportovima, moe silom izbaciti veliki zglob nonog palca napolje, to za posledicu ima vornovatu izboinu koja se naziva ukalj. Bolovi se javljaju kada se burza, vreica iznad zgloba ispunjenatenou, upali i otekne.
KIROPRAKTIKA
Strunom manipulacijom moe da se promeni poloaj izoblienih kostiju. Kiropraktiar moe pomoi i kod smanjenja bolova izazvanih ukljem, na taj nain to kod pacijenta izazove promenu naina hoda.
HOM EOPATIJA
C O N V EN C IO N A LN A /IED 1C IN A ekar e vam moda preporuiti acetilsalicilnu kielinu (npr. Aspirin) ili neko drugo sredstvo protiv olova koje moete da nabavite i bez recepta, ili e am propisati neki specifian lek da bi ublaio otok i apaljenje. Elektrinojastue ili topla kupkazastopa1takoe mogu da ublae trenutan bol i neprijatnost, ao i analgetski krem koji sadri kapsicin, ekstrakt Iju2 paprike. Ako vas ukalj ne boli stalno i rano ga otkrijete, oenje dobro napravljene obue koja vam odgovara loe da bude sve to nam je potrebno za leenje. 'eina lekara ne savetuje jastuie za ukalj, udlage i druge umetke za cipele, koji mogu vriti pritisak na Iruge delove stopala i pogorati tegobe sa stopalima. U nekim sluajevima ortoped e propisati cipele a posebno oblikovanim ulocima i gornjim delom, oji obolele zglobove oslobaaju pritiska i pomau topalu da povrati svoj normalan oblik. Veina lekara je neodluna kod preporuivanja iperacije jer mnogi pacijenti ostanu nezadovoljni ezultatima. Operacija uklanjanja uklja izvodi se u
Posle analize vaeg stanja, homeopata moe da propie lekove koji mogu da ublae bolove od uklja i da stabilizuju deformaciju kosti. KUN O L E E N JE Kad ukalj izazove bolove u stopalima, vreo oblog ili due dranje u toploj vodi ublaie bolove. rtvujte par starih ali udobnih cipela: zasecite lice cipele - ne on - da biste umanjili pritisak na ukalj.
PREVEN CIJA
Poto se ukalj razvija postepeno, preduzimanje mera predostronosti dok stopala rastu u detinjstvu i mladosti moe se isplatiti kasnije u ivotu. Paljivo pratite oblik stopala dok se razvijaju, naroito ako u porodici imate sluajeve problema sa stopalima. Vebanjem moete ojaati stopala, naroito ako nauite da nonim prstimaskupljatesitne predmete. Nositecipele koje su vam sasvim udobne i ne savijaju i ne steu none prste. ene bi morale da izbegavaju cipele sa visokom potpeticom ili zailjenim vrhom.
O V IJE B O G I N J E
SIMPTOMI
osip s jakim svrabom koji se iri od trupa prem a vratu, licu i ekstrem itetim a. O sip, koji traje od 7 do 10 dana, razvija se iz crvenih takica u male plikove (veziku le) ispunjene tenou, koji se isue i pretvaraju u krastice. Piikovi mogu da se pojave i u ustima, oko oiju ili na polnim organim a i mogu da budu vrlo bolni. Vidi tako e llu s t r o v a n i d ija g n o s ti k i v o d i .
vije boginje, virusna infekcija koja se odlikuje crvenim osipom s jakim svrabom, jedna je oc najzaraznijih dejih bolesti. Kod dece je obino blaga, ali kod odraslih postoji opasnostod ozbiljnih komplikacija, kao to je bakterijsko zapaljenje plua. Osobe koje su imale ovije boginje razvijaju imunitet do kraja ivota. Ali virus ostaje uspavan u organizmu i ako ste imali ovije boginje kao dete, kasnije moete da dobijete herpes zoster (pojasni herpes). Budui da se ovije boginje mogu preneti s trudnice na njeno neroeno dete, a posledice mogu da budi uroene mane, lekari esto savetuju enama koje razmiljaju o trudnoi da potvrde imunitet krvnorr analizom.
OBRATITE S E LEKA R U : UZROCI

ako m islite da vam dete ima ovije boginje; lekar m oe da potvrdi dijagnozu. ako su ovije boginje praene jakim bolovim a koe, a osip stvara zelenkast iscedak i deluje upaljeno - znakovi sekundarne bakterijske infekcije koe. ako su ovije boginje praene ukoenou vrata, upornom pospanou ili letargijom - sim ptom im a akutnoga encefalitisa, ozbiljne bolesti. Odmah
Ovije boginje izaziva virus herpes zoster, takoe poznat kao virus varicella zoster. Siri se siunim kapima pri kijanju ili kalju, ili dolaskom u dodir s odeom, posteljinom ili vezikulima koje vlae neke zaraene osobe. Period inkubacije traje od 7 do 21 dan; bolesl
P R E P O Z N A V A N JE O S IP A Male crvene kvriice pojave se na grudima i leima, pa se uskoro stvori osip tenou ispunjenih malih plikova koji svrbe, pucaju i stvaraju kraste. Za nekoliko dana, osip se proiri na lice, ruke i noge (c/esno). Kraste e se osuiti i otpasti oko nedelju dana poto se pojave, a osip bi trebao da proe za dve nedelje. Nemojte se eati po krastama; mogu se inficirati, ak i ostaviti oiljke ako se izgrebu.
potraite medicinsku pomo.

ako vam se dete oporavlja od ovijih boginja i dobije tem p eraturu, pone da povraa, dobije greve ili je pospano; to su znakovi Rejevog (Reyeovog) sindrom a, opasne, m ogue sm rtonosne bolesti, koja ponekad usledi posle virusnih infekcija, naroito ako se u leenju upotrebljavala a c e tils a lic iln a k is e lin a (npr. A sp irin ). Odmah
potraite medicinsku pomo.

ako odrastao lan porodice dobije ovije boginje, ova bolest m oe da dovede do kom plikacija, kao to je z a p a lje n je p lu a . Idite kod lekara bez odlaganja. ako ste trudni, nikada niste imali ovije boginje i izloeni ste bolesti; vae neroeno dete je m oda u opasnosti od uroenih mana. O dm ah idite kod lekara.
542
RAZLIKOVANJE OTROVNIH BILJAKA
Otrovni brljan sjajnih, katkad crvenkasto, uto ili narandasto obojenih listova i otrovni hrast imaju za drvo karakteristian raspored lia. Otrovni ruj ima parno, iljasto lie, katkad sa zelenim bobicama.
1 velika kaika soli u pola olje vode i dovoljno kozmetike gline za dobijanje namaza; dodajte 1 do 2 kapi ulja nane (Mentha piperita); pomeajte jednake delove korena kanadske utike (Hydrastis canadensis) u prahu i zelene gline koje moete da nabavite u prodavnicama zdrave hrane.
HOM EOPATIJA
OTROVNI BRLJAN
Od svih homeopatskih lekovitih sredstava koja su u slobodnoj prodaji, verovatno je najdelotvorniji Rhus toxicodendron, koji se dobija iz otrova samog otrovnog brljana. Pridravajte se priloenih uputstava.
OTROVNIHRAST
L E E N JE KOD K U E Zahvaenu kou operite vodom i sapunom u roku od 15 minuta posle kontakta. Svrab ublaite cinkovim losionom ili drugim sredstvima koja su u slobodnoj prodaji. Otvorene plikove prekrijte sterilnom gazom da biste spreili razvoj infekcije. Napravite pastu od vode i kukuruznog brana, zobenog brana i sode bikarbone ili gorke soli, pa je nanesite na osutu kou. Moete da koristite i pastu napravljenu od sode bikarbone i nekoliko kapi lenikovog ulja. Polivajte osip vruom vodom - onoliko vruom koliko moete da izdrite. Svrab e se nakratko pojaati, azatim se povui na nekoliko sati.
AlL T E R N A T I V N I N A IN I L E E N J A <ao i u konvencionalnoj medicini, alternativni naini eenja pomau u ublaavanju svraba i otoka. Sma:ra se da injekcije vitamina C kao dodatak lokalnim iredstvima donose olakanje.
P R E V E N C IJA
Neeljene reakcije na ove otrovne biljke najbolje ete spreiti tako to ete nauiti dobro da ih prepoznajete, a zatim pazite da ne doete u dodir s njima. Ako posumnjate da ste bili u dodiru s otrovnom biljkom, sapunom odmah temeljno isperite kou, odeu, cipele, alate i sve drugo to je moglo biti u dodiru s otrovnom biljnom smolom. Ako odlazite u podruja gde su ove otrovne biljke rairene, koristite zatitni losion. Narodne prie kako treba jesti lie otrovnog brljana radi sticanja imuniteta predstavljaju zabludu. Nikad nemojte jesti lie ili bobice divljih biljaka, jer mnoge od njih mogu da izazovu opasne reakcije.
j e nedirka (Impatiens), koji esto raste kraj otroviog brljana, moe da neutralie otrovnu smolu ako ;e koa istrlja neposredno posle dodira s otrovom. la ublaavanje svraba, probajte sledea lokalna sredstva: nekoliko kapi soka isceenog iz lia obine bokvice (Plantago major);
P A L A N
L O
E B
L J A
J E
SIMPTOMI
uglasto ispupenje ili zadebljanje na stopalu sa strane iza palca, nekad praeno stvrdnutom koom ili kalusom otok, crvenilo, neobina osetljivost, ili bol u korenu palca ili u jastuiu stopala, naroito ako taj predeo postane sjajan i hladan na dodir
ako im ate uporne bolove dok norm alno hodate u inae udobnim cipelam a ravnih potpetica; m oda dobijate b u r z it is ili k o t a n i t r n na stopalu.
allux valgus ili ukalj je zadebljanje palanoj zgloba. Tanije, radi se o neprirodnoj kvrgi il zadebljanju kosti zbog koje se u korenu nono ca stvara jastui stopala. Posledica toga je za ok< neugodan otok s unutranje strane stopala, koji ne kad gura palac unutratakodase preklapa sjednim il vie nonih prstiju. Slina pojava mogua je i na ma lom nonom prstu. Budui da se zadebljanje javlja na zglobu u ko jem se prst savija pri obinom hodanju, na njega s( oslanja cela teina vaeg tela pri svakom koraku lako veina zadebljanja ne utie na normalno hoda nje, ona mogu da budu izuzetno bolna.
UZROCl
Tegobe sa stopalima po pravilu se javljaju u ranirr godinama zrelosti, a postaju izraenije kako se sto pala starenjem ire. Kod mnogih osoba ukljevi si nasledni i javljaju se zajedno s drugim tegobama po vezanim sa slabom ili loom graom stopala, kao i : kurjim oima i kalusima, kotanim trnovima i burzi tisom. ukljevi se nekad javljaju s artritisom i mogi da se poveu s drugom progresivnom deformacijorr kostiju stopala. Cukalj moe da bude i posledica viegodinje^ noenja uske obue koja ne odgovara nozi - naroitozailjenih cipelasvisokom potpeticom izmiljenif vie radi mode, nego radi udobnosti i dobrogosloncE za nogu. Kako kosti postepeno poprimaju neprirodan oblik, pritisak na ostale kosti stopala moe da dovededo burzitisa. D IJA G N O S T I K ! P O S T U P C I ukalj je uglavnom tako oigledan zbog bolova i neobinog oblika nonog prsta da dalja dijagnoza nije neophodna. Ali uprkos tome, lekar e obino zatraiti rendgensko snimanje da bi se ustanovila veliina izoblienja i da bi video jesu li potrebne ortopedske cipele ili operacija.
LEEN JE
Ublaavanje nelagodnosti izazvane ukljem uopteno se sastoji od smanjivanja bolova i zapaljenja i spreavanja njegove ponovne pojave.
544
e najzaraznija dan pre nego to se pojavi osip i do 7 lana posle njegove pojave, odnosno dok se na metu osipa ne stvore kraste.
LEEN JE
Dvije boginje su izuzetno zarazne. Zadrite dete ;od kue dok se veina vezikula ne osui i dok kraste le otpadnu. C O N V EN C IO N A LN A V 1ED ICIN A fe e vam lekar moda prepisati antihistaminik, ;ao to je difenhidram in, da bi se ublaili bolovi i laticanje. Antibiotici su potrebni ako se pojavi se;undarna bakterijska infekcija koe ili ako odrasla isoba s ovijim boginjama oboli od bakterijskog zalaljenja plua. A cyclovir, antivirusni lek, ponekad e prepisuje kod teih sluajeva iako neki lekari do'ode u pitanje njegovu efikasnost. V LT ER N A T IV N I sJAIN I L E E N J A
Da biste ublaili svrab, dodajte aku zobenog brana ili sode bikarbone u vodu za kupanje; stavljajte hladne, mokre pekire na kou i ostavite da se osue. Natapkajte rane kalaminom ili hamamelisom da biste ublaili svrab. Ne koristite losione s difenhidram inom , koji mogu da senzibiliu vae dete na antihistaminike. Ostavite odoje bez pelene to je mogue due da biste omoguili isuivanje vezikula i stvaranje krasti. Otopite 1 kaiice soli u ai tople vode, /2 paje upotrebite kao tenostza ispiranje usta da biste ublaili ranice.
PREVEN CIJA
Vakcinu za spreavanje ovijih boginja odobrila je F D A 1995., i mnogi lekari sada preporuuju dase deca vakciniu, obino poto dete napuni godinu dana, radi zatite osetljivih osoba kao to su trudnice. Zatraite savet od svoga pedijatra. P IT A N JA U V E Z I SA TRUD N O OM Ako niste imali ovije boginje, a izloeni ste virusu tokom trudnoe, odmah se obratite svom lekaru. Imunoglobulinska injekcija varicelle zoster, ako se primi u roku od 72 sata posle izlaganja virusu, moe da pomogne u smanjivanju jaine bolesti. Virus ipak moe da proe do neroenog deteta kroz pupanu vrpcu, ali moda je manja verovatnoa da e doi do komplikacija kao to su malformacija fetusa ili usporen rast. Ako raate dok imate ovije boginje, dete bi takoe trebalo da primi imunoglobulin.
!a svrab travari preporuuju tenostza ispiranje: staite po 30 g suenog ruzmarina (Rosmarinus officinas) i nevena (Calendula officinalis) u 1 I vode. Pustite la prokuva, a zatim lagano kuva 5 minuta. Procedite, ave bacite, a tenost ostavite da se ohladi. Rukavicu a kupanje navlaite u rastvoru i pritisnite detetu na ou posle kupanja. Tenostza ispiranje moe da se oristi tri dana ako stoji u friideru.
-IOMEPATIJA
osavetujte se s homeopatom oko lekova i doziranja irimerenih deci. Za ublaavanje svraba moda e am prepisati Rhus toxicodendron, naroito ako je ^rab gori nou. Sulphur moe da pomogne kad veikuli peku. .E E N JE (O D K U E Isecite detetu nokte ili mu pokrijte ruke arapicama ili rukavicama spojenih prstiju da biste ga spreili da se ee, to moe da dovede do infekcije kao i moguih oiljaka.
BBHK
Nikada nemojte davati acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin, ak ni deji) ili druge proizvode koji sadre so zvanu salicilat detetu koje ima ovije boginje. Ustanovljena je veza izmeu salicilata i Rejevog (Reyeovog) sindroma, retke, ali vrlo opasne bolesti koja izaziva zapaljenje jetre i mozga.
P A N IKA - NAPADI
SIMPTOMI
A k o im ate etiri ili vie od ovde navedenih sim ptom a, znai da im ate napad panike. lupanje srca znojenje drhtavica oseaj guenja bol ili neprijatnost u grudnom kou m unina vrtoglavica ili gubitak svesti oseanje nestvarnosti strah od ludila strah od umiranja utrnulost ili m arci groznica ili naleti vruine
A ko im ate napade panike koji se ponavljaju i stalno se plaite novih napada, iii vam se ponaanje usled takvih napada znaajno izm enilo, znai da im ate p a n i n i p o re m e a j.
ok se bavite nekom uobiajenom aktivnoi odjednom srce pone da vam jako lupa, po njete ubrzano da diete, znojite se i drhtite. Bojite s sranog udara, da ete poludeti ili ak i umreti. onda posle deset minuta ili malo vie, sve prestam Otkuda takvo oseanje? Na alost, nema jasnog odgovora na to pitanje Preiveli ste napad panike, a kod manjeg broja pac jenata ovi napadi se ponavljaju po sistemu koji j nazvan panini poremeaj. Izmeu dva napada bc lesnici ive u strahu od sledeeg. Mnogi Ijudi sa paninim poremeajem povezuj napad sa onim to su radili kad je do njega dolc Tako pretpostave da je razlog napada restoran, lift i uionica pa odluuju da izbegavaju takva mesta i s tuacije. U tom sluaju panini poremeaj mo dovesti do agorafobije, straha od naputanja kue i boravka najavnim mestima, iakoje veza izmeu ov dve bolesti nejasna. (Vidi Fobije.) Napadi panike su esta pojava: svake godine zz hvate oko trideset pet posto Ijudi. Od njih jedan d' dva posto razvije panini poremeaj. Napadi obin< poinju izmeu petnaeste i dvadeset pete godine
ako m islite da imate p a n i n i p o re m e a j. Izolovani napad panike, koliko god bio neprijatan, nije ni neuobiajen ni opasan po ivot. ako mislite da im ate s r a n i u d a r, je r sim ptom i mogu da budu slini. Ipak, veina osoba koje imaju napad panike imala ga je ve ranije, a pokrenula ga je neka slina situacija ili dogaaj. Isto tako, kod napada panike bol u grudnom kou se zadrava oko sredine grudi (dok se kod sranog udara obino iri ka levoj ruci) i prati ga ubrzano disanje, jako lupanje srca i strah.
UZROCI
Osnovni uzrok paninog poremeaja nije poznal Postoje dokazi o genetskoj i biohemijskoj osno\ bolesti. Postoji i povezanost sa fobijama, kao to \ < fobija od kole ili agorafobija, depresijom , alkoho lizm om , rizikom od samoubistva i afektivnim pore meajima povezanim sa godinjim dobima (vidi Se zonska depresija). Iznenadno oseanje straha i prilbiavanja smrti izaziva hiperventilaciju - nekontro lisano, ubrzano i plitko disanje. Ve same te pojave remeenjem ravnotee kiseonika i ugljen-dioksida i krvi, mogu izazvati mnoge druge fizike simptome Panini poremeaj moe poeti posle ozbiljni bolesti ili nesree, smrti bliske osobe, odvajanja oi porodice ili roenja deteta. Napadi takoe mogi pratiti zloupotrebu droga koje menjaju psihu. Ipak napad panike najee dolazi kao grom iz vedra ne ba, ak moe poeti i tokom sna. Napade panike mogu izazvati neke medicinske te gobe i lekovi, ukljuujui i velike doze antidepresiva Panini poremeaj koji se javi posle etrdesete godim ukazuje na depresiju ili neki drugi osnovni poremeaj
546
.EEN JE
Dto uzrok veine napada panike nije poznat, leeje se zasniva na potrebama pojedinanogsluaja, a loe se sastojati od psihoterapije, kognitivno-biheviralne terapije ili lekova. Alternativni naini leenja ; bore protiv strepnje i oputaju telo.
Mogu se nauiti uz pomo uitelja i zatim samostalno primenjivati kod kue.

vO N V EN C IO N A LN A 4 ED IC 1 N A sihoterapija prua podrku i pomae u smanjivanju :raha od simptoma. To je ponekad dovoljnoza reaanje poremeaja. Ponovljeni napadi zahtevaju doatne mere. Cesto moe da pomogne kognitivno-biheviorala terapija, koja izlae obolele oseanjima paninog apada u bezbednom okruenju. Ovaoseanja mou biti izazvana ubrzanim disanjem, naglim okretajem glave ili tranjem uz stepenice. Oboleli ue etine suoavanja sa napadom, kao to su oputaje miia i tehnika disanja. Ovo leenje pomae bolelima da shvate kako napad panike ne dovodi 0 katastrofalnih dogaaja kojih se boje, kao to je ecimo srani udar. Antidepresivi, na primer impramin, esto pomau u smanjenju strepnje, uestalosti i teine napada lanike. Anksiolitici (na primer alprazolam) deluju ire od antidepresiva, ali postoji opasnost od razvijaija zavisnosti. No, prekidanje uzimanja lekova esto âziva ponovnu pojavu bolesti. Lekovi su najefikasiji 1kombinaciji sa kognitivno-bihevioralnom terapijom. ^ LT ER N A T IV N I M A IN I L E E N J A irojne alternativne tehnike mogu pomoi u smanji'anju strepnje koja prati panini poremeaj.
^ROMATERAPIJA
Mnoge biljke deluju smirujue i oputajue, pa mogu da smanje strepnju. Probajte aj od ika -grozniice (Scutellaria lateriflora), valerijane (Valeriana officinalis), verbene ili matinjaka.
HIPNO TERAPIJA
Hipnoza je efikasna kod mnogih pacijenata sa strepnjama i fobijama, delom zbog toga to se tokom leenja moraju potpuno opustiti. Moe se kombinovati i sa drugim nainima leenja kako bi oboleli otkrili i savladali uzroksvoje panike.
Poto je hiperventilacija glavna odlika napada panike, vebanje usporenog i dubokog disanja moe smanjiti snagu, a moda i uestalost napada. Meditacija i druge vebe oputanja, kao to su dva minuta u svakom satu za usporeno disanje, korisne su za usporavanje ritma disanja i smanjivanje strepnje.
ISHRANA
Magnezijum ima umirujue dejstvo. Pokuajte da uzimate dva puta dnevno po jednu tabletu od 250 miligrama. Izbegavajte kofein i druge stimulanse, kao to su alkohol i eer.
PREVENCIJA
Moete preduzeti mere za smanjivanje verovatnoe napada i nauiti kako da ih ublaite. Nauite da prepoznate napad panike. Kad osetite prve simptome, znaete da mogu doi i drugi. Preiveli ste ih ranije, pa ete i sada. Pokuajte da polako i duboko diete. Nemojte uriti. Vano je da se ne nadate brzom izleenju. Za leenje je potrebno vreme, a poboljanja dolaze malo po malo. Budite strpljivi. Osobe koje doivljavaju napade panike esto su suvie samokritine.
straivanja su pokazala da eterino ulje lavande Lavandula officinalis) moe da ublai strepnju i stres. vôete nositi sa sobom boicu ovog ulja, iz koje ee u stresnim trenucima staviti nekoliko kapi na maamicu i udisati.
RAD N A T E L U
(igong i joga mogu da opuste telo i pomognu kod ;trepnje koju oboleli osea izmeu napada panike.
PARKIN SO N O VA B O L E S T
SIMPTOMI
Bolest se polako razvija. Poinje oseanjem slabosti i lakog podrhtavanja glave ili ruku, a zatim postepeno napreduje u generalizovane sim ptom e. To su: spori, trzavi po kreti; spor i nesiguran hod; pognuto dranje neravnotea; oteano ustajanje iz sedeeg poloaja kontinuiran ,,kru n i p okret palca i kaiprsta nerazgovetan govor; glas oslabljen do jednolinog zvuka u kasnijim fazam a bolesti tekoe sa gutanjem u tekim sluajevim a ukoeno telo i udovi; ukoen izraz lica, oi koje bulje bez treptanja.
arkinsonova bolest uglavnom pogaa starij osobe, a posledica je postepenog odumiranj; nervnih elija u oblasti srednjeg mozga koji up pokretima tela. Prvi znaci su verovatno jedva prime tni - oseanje slabosti ili ukoenosti jednog od udo va ili moda lako podrhtavanje jedne ruke kad j< oputena (aktivnost izaziva nestanak drhtanja). Vre menom se drhtanje pojaava i iri, miii postaji kruti, a ravnotea i koordinacija se pogoravaju. Uo biajena je depresija i druge mentalne ili emotivm tegobe. Bolest obino nastupa izmeu pedesete i ezde set pete godine i zahvata oko jedan posto stanovni tva ove ivotne dobi. Kod mukaraca se javlja net< ee nego kod ena. Lekovi mogu da ublae simp tome, a sam poremeaj nije opasan po ivot. Ok< polovine bolesnika leenih lekovima ne pokazuj< veu invalidnost deset godina posle pojave bolesti
UZROCl OBRATITE S E LEKA R U :

ako sum njate da je za bilo koji od navedenih sim ptom a odgovorna Parkinsonova bolest. U ranim fazam a bolesti lekovi mogu biti od velike koristi.
Telesnim pokretima upravlja deo mozga koji se nazi va bazalne ganglije. Njegovim elijamaje neophodn, precizna ravnotea dve materije, dopamina i acetil holina, koje uestvuju u prenosu nervnih impulsa Kod Parkinsonove bolesti, elije koje proizvodi dopamin poinju da odumiru, remetei ravnotei ova dva neurotransmitera. Istraivai su uvereni da i odumiranju elija izvesnu ulogu igraju nasledni fak tori, dok u retkim sluajevima Parkinsonovu boles mogu da izazovu i virusne infekcije, izloenost otro vima u okruenju, kao to su pesticidi, ugljen-monok sid ili metal mangan. No, u velikoj veini sluajev uzrok Parkinsonove bolesti je nepoznat.
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Simptomi Parkinsonove bolesti obino su dovoljm specifini za postavljanje dijagnoze. Metabolik promene u mozgu mogu se otkriti snimanjem, na pri mer pozitronskom emisionom tomografijom (PET'
EENJE
ina terapija ima za cilj obnavljanje pravilne ravitee izmeu neurotransmitera acetilholina i domina, podizanjem nivoa dopamina. Obino se to ti lekovima, ali neurohirurzi imaju uspeha i sa eksirimentalnim operativnim postupcima. O N V E N C IO N A LN A IED IC IN A ;kovi mogu godinama da efikasno obuzdavaju simome. Lek koji se najee propisuje je levodopa L-dopa- koji se u organizmu pretvara u dopamin. )irektno davanje dopamina je neefikasno; modazatitni mehanizmi spreavaju njegov ulazak.) adi spreavanja munine i drugih potencijalnih ropratnih dejstava, levodopa se esto koristi u kominaciji sa srodnim lekom karbidopom. Meutim, neki bolesnici ne podnose karbidopu, a uzimaju samo levodopu. Ako uzimate samo levoopu, vano je da je ne uzimate zajedno sa hranom i preparatima koji sadre vitamin #6, jer on ometa jenu efikasnost. Lekari veinom pokuavaju da odgode poetak rimene levodope to je due mogue, jer ovi lekovi remenom gube na efikasnosti. Ipak, vode se rasprave odgaanju poetka leenja levodopom zbog njene elike efikasnosti. Zbogtogasu istraivai pokuali da ironau nain da spree gubitak efikasnosti ovog lea. Neka istraivanja su otkrila da antioksidans selegin hidrohlorid, kad se uzimazajedno sa levodopom i ;arbidopom, smanjuje mnoge propratne pojave po'ezane sa dugotrajnim uzimanjem ovih lekova. Nova grupa dopamin-identinih preparata imiira efekat dopamina. Dva takva leka, bromkriptin i jergolid, mnogo obeavaju. Ostali lekovi za Parkinnovu bolest su apomorfin, benztropin, amantadin antiholinergiki lekovi. Svi pomau ublaavanje ra'nih simptoma, u nekim sluajevima oslobaanjem dopamina iz nervnih elija, a u drugim smanjivaijem delovanja acetilholina. Neurohirurzi su istraili razliite naine ugraivanja u mozak elija koje proizvode dopamin, kako bi se izbeglo ispravljanje neurotransmiterske ravnotee pomou lekova. Jedan od postupaka koji najvie obeavasu transplanti embrionalnogtkiva. Primeena su neka poboljanja, meutim ova tehnika je krajnje
kontroverzna zbog embrionalnog porekla elija. Druga eksperimentalna tehnika, stereotaktiki hirurki zahvat, stvara lezije na talamusu, unutranjem delu mozga. Prema nekim istraivanjima, ovaj postupak uklanja drhtavicu u osamedeset posto sluajeva, a ukoenost kod gotovo svih obolelih. Slian hirurki zahvat, koji umesto stvaranja lezija primenjuje elektrinu stimulaciju, takoe mnogo obeava. Naunici ispituju i primenu nervnog faktora rasta, izdvojenog iz elija glije, u leenju Parkinsonove i drugih neurodegenerativnih bolesti. Ovu materiju, inae, proizvode sva tkiva u organizmu. Neki eksperimenti pokazuju da injekcije nervnog faktora rasta mogu pomoi ouvanje, pa ak i obnovu nervnih elija mozga i kimene modine, naroito onih koje proizvode dopamin i podstiu pokret. Neke vrste leenja su usredsreene na posledice ovog poremeaja, a ne na uzroke. Lekar vas moe uputiti kod fizioterapeuta kako biste popravili dranje, poboljali ravnoteu i motorne reakcije i poboljali sposobnost zapoinjanja pokreta. Fizioterapeut moe preporuiti vebe za jaanje miia, to e pomoi kod govora ili gutanja. Kod mnogih obolelih od Parkinsonove bolesti moe doi do depresije zbog slabljenja drutvenih veza usled fizikih tegoba. Tu mogu biti od pomoi antidepresivi. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Konvencionalni lekovi, kao levodopa, su opte priznati kao najbolji nain leenja Parkinsonove bolesti. Ipak, mnogi od alternativnih, ovde navedenih naina leenja mogu biti veoma korisni za ublaavanje simptoma i oputanje zategnutih miia. Neke terapije lekovitim biljem i hranom mogu se primenjivati u kombinaciji sa konvencionalnim lekovima, ali svakako se posavetujte sa lekarom o moguim neeljenim interakcijama.
AKUPUNKTURA
Prema nekim istraivanjima koja su vrili strnjaci za akupunkturu, Parkinsonova bolest moe biti praena neravnoteom du jednog ili vie meridijana (vidi str. 14). Miina ukoenost, bolovi ili poremeaji ravnotee usled Parkinsonove bolesti mogu se ublaiti nizom tretmana.
PARKIN SO N O VA B O L E S T
NASTAVAK
RAD NA T E LU
Duboka masaa miia istee vezivno tkivo oko napetih miia oslobaajui ih od greva i omoguavajui veu slobodu pokreta. Masaa moe poboljati pokretljivostzglobova, omekati otvrdlo miino tkivo i stimulisati limfni sistem. Refleksolozi tvrde da mozak, glava i kima reaguju na indirektnu masau. Na ovde prikazanoj skici vide se refleksoloke tehnike koje mogu pomoi ublaavanje simptoma Parkinsonove bolesti. i ji (Chi Yi), kineska veba dubokog disanja, poveava snabdevenost krvi kiseonikom, to ublaava depresiju. Sedite, leda naslonite na naslon stolice, a stopala drite na tlu. Ispruite obe ruke uvis, istovremeno duboko udiui kroz nos. Zadrite dah dok steete ake u pesnice i zateete miie ruku. Polako izdahnite kroz nos brojei do est, a istovremeno sputajte ruke na grudi i prekrstite ih iznad srca. Spustite bradu na grudi. etiri puta kratko udahnite, punei plua vazduhom, i osetite kako vam se grudni ko iri. Zadrite dah nekoliko sekundi i zatim polako izdahnite. Ponavljajte ovu vebu nekoliko puta dnevno, koncentriui se na ritam i dubinu svakog
udisaja. Ako drhtanje onemoguava pokrete ruke il glave, skoncentriite se na disanje, uvebavajui po stizanje ritma od pet udisaja u minutu. Ograniit vebanje na pet minuta dnevno. Joga je, zbog usporenih pokreta, idealan nair vebanja za Parkinsonovu bolest. Vano je redovnc vebanje, kako bi se izbegla atrofija miia i slablje nje tkiva usled nedovoljne aktivnosti. Pogledajte sli ku na narednoj strani, koja prikazuje jednu korisni vebu.
KINESKO LEKOVITO
B ILJE Ako se uzimaju nekoliko puta na dan, kombinacije rabarbare (Rheum palmatum), boura {Paeonia offici nalis), sladia (Glycyrrhiza uralensis) i kore magnolije (.Magnolia officinalis) zaustavljaju drhtavicu i oputaji ukoene miie. Poto je primena kineskog bilja s b ena, posavetujte se sa strunjakom o ispravnom doziranju.
MOZAK
DIJAFRAGMA SOLARNI PLEKSUS
Pasiflora (Passiflora incarnata) deluje kao spazmolitil kada se pola kaiice tinkture uzima tri puta dnevno lli je uzmite dva puta dnevno kao aj: prelijte dve kaiice osuenog lia oljom vrele vode i ostavite d odstoji 15 minuta. Pokazalo se da pasiflora bolje sma njuje pasivni tremor kada se daje u kombinaciji S levodopom nego kad se svako od ovih sredstava pri menjuje posebno. Meutim, svakako se, ako ve uzr mate levodopu, prvo posavetujte sa lekarom. Dnevna doza od 500 miligrama ulja nourki (Oenothera biennis) moe ublaiti drhtavicu.
HOM EOPATl JA
KIMA
Iskusan homeopata moe propisati jedno, vie il kombinaciju sredstava za razliite simptome Parkinsonove bolesti.
Kod ublavanja drhtavica usled Parkinsonove bolesti moe da pomogne masaa refleksolokih taaka za dijafragmu i solarni pleksus. Obraivanje oblasti za mozak i kimu moe pomoi stabilizaciju nervnog sistema.
Feldenkrajsov metod se sastoji od velikog broja vebi kojese izvode u grupi ili pojedinano, sa uiteljem a cilj im je poboljanje autonomnih motornih reakcija. U leeem poloaju prolazite kroz niz lakih sporih pokreta osmiljenih tako da podstiu nervnomiini sistem i menjaju uobiajen nain kretanja
550
J OGA
Poznato je da jako zainjena hrana izaziva nekontrolisane pokrete kod nekih obolelih od Parkinsonove bolesti. Izbegavajte takvu hranu. KUN A NEGA Postavljanje rukohvata u hodnicima i du zidova moe olakati kretanje obolelima od Parkinsonove bolesti. Stolice i kaui sa visokim naslonima za ruke pojednostavljuju sedanje i ustajanje. Debeli tepisi pruaju zatitu kod padova koji su esti kod obolelih od Parkinsonove bolesti.
/ebajte Sfingu radi miine kontrole. Poloite obe podlaktice la pod, dlanovima nanie, sa laktovima tano ispod ramena, Jdahnite i odmiite grudni ko od poda koliko god dalje noete bez napora. Ostanite u tom poloaju tokom lekoliko dubokih udaha, a zatim se opustite i izdahnite.
ISHRANA
Dboleli od Parkinsonove bolesti moraju obratiti paiju na ishranu. Cubitak teine, moda izazvan stallim nevoljnim pokretima, predstavlja est problem. Dijeta nazvana Program 7:1 - prema odnosu ugjenih hidrata i belanevina - osmiljena je za boleinike koji uzimaju levodopu (belanevine smanjuju ;fikasnost ovog leka). Istraivai se ne slau treba li jzimati belanevine tokom dana ili ih ograniiti na /eernji obrok, kad interakcija sa levodopom preditavlja manji problem. U dogovoru sa lekarom odajerite pristup koji je najbolji za vas. U oba sluaja, shrana sa malo belanevina moe dovesti do nedoitatka kalcijuma, gvoa i vitamina B. Zbog toga se ireporuuju dodatne koliine ovih materija. (Ako uzinate levodopu bez karbidope, izbegavajte uzimanje 'itamina Be, jer moe ometati delovanje levodope.) Bob (Vicia faba) je prirodni izvor levodope. Pola Ije sadri 250 mg, to jest koliinu jednaku jednoj ableti. Ipak, nemojte tablete zamenjivati bobom }ez prethodnog dogovora sa lekarom. Bolesnici pokuavaju da se korienjem mekinja )slobodezatvora koji esto prati Parkinsonovu bolest. vleutim, novija istraivanja pokazuju da su mekinje )ogate vitaminom B6, koji ometa efikasnost levodope cad se lek uzima odvojeno. Kao zamena moe se coristiti sok od ljiva, itarice i vlaknasti laksativi.
P E G
S T E N
I T I H
P L A
I N
SIMPTOMI
blaga do visoka tem peratura praena groznicom iznenadna i jaka glavobolja bolovi u miiim a ruiast osip u vidu sitnih takica, koji prvo izbija oko lanaka na rukam a i nogama, a onda se iri na trup; javlja se oko etvrtog dana tem perature munina povraanje gubitak apetita um or bolovi u trbuhu preosetljivost na svetlo

ako se gore navedeni sim ptom i pojave, a znate ili sum njate da vas je ubo krpelj. Pegavac Stenovitih planina m oe biti sm rtonosan i m ora se odmah leiti a n tib io tic im a . Leenje je mnogo manje efikasno ako se odloi za vie od tri dana.
prkos svom imenu, pegavac Stenovitih plani na ili, kako se ponekad zove, pegava groznic, Stenovitih planina (koje se nalaze na zapadu SAD) bolest koju prenose krpelji, javlja se irom SAD, ; najvie u jugoistonim, junim i centralnim drava ma. lako se uglavnom radi o blagoj bolesti koja s < povlai za dve nedelje, kod oko 20 posto neleenil sluajeva je smrtonosna, a naroito su ugroene sta rije osobe. Kod osoba kod kojih se dijagnoza postav unutar dan ili dva od pojave simptoma, antibiotic predstavljaju efikasan lek. Izaziva bolesti su bakterije koje na istoku prenos smei psei krpelj, na zapadu ikarni krpelj Steno vitih planina, a najugozapadu SAD krpelj usamlje na zvezda". Bolest na Ijude prenose samo odrasl krpelji. U veini populacija krpelja oko 1 do 5 postc su prenosioci bolesti. Krpelj se moe nalaziti u vaoj odei i do 24 as; pre nego to vas ubode, a onda se moe hraniti neko liko dana pre nego to otpadne. Poto krpelj ubriz gava u kou anestetik nalik na lidokain, ubod se retkc oseti. Simptomi poinju da se javljaju 3 do 10 dan; posle uboda. Osip obino poinje u vidu sitnih, rui astih pega koje na pritisak pobele. Kasnije u centri osipa moe da nastane sitna crvena taka koja m pobeli na pritisak. Pegice koje su se javile u poetki mogu da potamne i spoje se u tamnocrvene povri ne na koi. Ako se bolest ne lei, moete dobiti gro znicu, bolove u trbuhu, muninu, jake glavobolje moete oseati zbunjenost, a moe doi i do gangre ne (odumiranjatkiva). Ako leenje kasni vie od tri dana posle pojavf prvih simptoma, stopa smrtnosti je iznad 6 posto, ; ako leenje pone u prva tri danasmrtnostje 1,3 po sto. Kod tamnoputih bolesnika stopa smrtnosti jt vea, jer je osip tee primetan. Najveoj opasnosti si izloeni kamperi, vlasnici pasa, umari, deca koja se igraju u prirodi i druge osobe koje mnogo vremenE provode u prirodi. Skoro svi sluajevi bolesti su zabeleeni u prolee ili u rano leto. Od pegavca Stenovitih planina u SAD godinje oboli oko 1500 osoba Bolest se ne prenosi sa oveka na oveka.
UZROCI
Organizam koji izaziva pegavac Stenovitih planina Rickettsia rickettsii, oslobaa se iz pljuvanih lezda
K R P E L JI - P R E N O S IO C I B O L E S T I U prenosioce pegavca Stenovitih planina, potencijalno smrtonosne bolesti, ubrajaju se ikarski krpelj Cgore), koji se preteno moe nai na zapadu SAD i smei psei krpelj (sredina) koji se preteno moe nai na istoku SAD. Jelenski krpelj, prenosilac borelioze (dole), moe se nai u mnogim krajevima i prepoznatljiv je po svojoj veliini. Caurasti oblik koji prenosi bolest je samo malo vei od take na kraju ove reenice.
SIKARNI KRPEU
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Veina obolelih moe da se lei oralnim tetraciklinima ili doksicilinom . Poto tetraciklini kode zubima u razvoju, trudnice i bolesnici mlai od osam godina trebalo bi da oralno uzimaju hloramfenikol, ali ovaj lek moe da izazove slabokrvnost i oteenja kotane sri. Simptomi obino poinju da se povlae posle 36 do 48 asova.
SMEI PSECI KRPELJ
PREVENCIJA
Izbegavanje ili blagovremeno (rano) odstranjivanje krpelja je najbolji nain spreavanja ove bolesti. Ako kampujete, kositetravu, radite u bati ili etate po livadama i umama gde ive krpelji, morate biti na oprezu. Krpelji veinom ive blizu tla, zato nosite duboke cipele i dugake pantalone koje ete uvui u arape. Odeu poprskajte sredstvom za odbijanje insekata. esto koenje trave moe smanjiti populaciju krpelja. Detaljno pregledajte lanke na rukama, predeo oko pojasa i kosu nekoliko puta na dan, kao i pre odlaska na spavanje. Krpelji se najlake primeuju na svetloj odei, iako ih bela boja, vruina i znoj mogu i privui. Svom psu ili maki nabavite ogrlicu protiv buva.
JELENSKI KRPELJ
crpelja 6 do 10 asova poto krpelj pone da se hrani. âtim bakterija prodire u elije krvnih sudova ove<a, izazivajui zgruavanje krvi u itavom organizmu. Osip, kao i oteenja organa i tkiva, izaziva isticaije krvi iz krvnih sudova. Osetljiva podruja su plu:a, sistem za varenje, srce, mozak, oi i bubrezi. D IJA G N O ST I K I P O S T U P C I \ko se ne zna za ubod krpelja, pegavac Steovitih slanina je teko dijagnostikovati. Oko polovine oboelih ne moe da se seti da ih je ubo krpelj. Osip ponae u prepoznavanju bolesti, ali ne pojavljuje se Ddmah. Analize krvi, kojima se odreuje nivo antitea, daju konanu potvrdu dijagnoze. No, ove analize nisu od pomoi u ranom postavljanju dijagnoze jer ;e antitela retko mogu otkriti pre 10 do 14 dana. Tokom najranije faze bolesti osip se moe pobr<ati sa ospicama, ali za razliku od njih ovaj osip retko zbija na licu.
d st ra n j i v a n j e krpelj a
A k o na ko i o tk rije te krpelja, nem ojte ga trljad ili zgnjeiti, je r to m oe izazvati infekciju. N eki lekari savetuju da se krp elj p rvo namae biljnim ili mineralnim uljem, petro lejo m ili alkoholom , koji mu oteavaju disanje i mogu smanjiti priljubljenost uz kou. D rugi savetuju da se krp e lj uhvati tupom pincetom (ili p rsto m u rukavici) to blie delu g d e su usta, pa da se blago p ovu e uvis i napolje d ok se ne p u sti". N em o jte vui ili buiti krpelja ako je ikako m ogue. Posle uklanjanja, dezinfikujte d eo ko e za koji se krp elj privrstio, a ruke o p erite vodom i sapunom. m
LECEN JE
Od kljune vanosti je rano prepoznavanje bolesti. 5to se dijagnoza kasnije postavi, to je tee savladati nfekciju.
P E N
I S
B O
L O
V I
SIMPTOMI
trakasto zadebljanje na penisu koje m oe biti bolno pri erekciji
BOLEST/TEGOBA
Pejronijeva (Peyroni) bolest - fibrozno zadeblj na telu penisa
stalna, bolna e rekcija koja nije povezana sa polnom eljom
Prijapizam - trajna ere kcija obino povezana sa boleu ili nekim drugim porem eajem
bolno m okrenje i bistar, redak sekret iz penisa bolno m okrenje i mutan, gust sekret iz penisa, nalik na gnoj
Hlamidija - polno prenosiva bolest, izaziva

je m ikroorganizam
Gonoreja - polno prenosiva bolest koju

izazivaju bakterije
bolni plikovi du penisa, koji pucaju i otkrivaju ranjavu kou
Genitalni herpes - polno prenosiva bolest

virusnog porekla
tvrd e bradavice boje koe du penisa, koje svrbe, mogu da krvare i um ereno su bolne
Genitalne bradavice - polno prenosiva bolest virusnog porekla
bol, crvenilo i oticanje prepucijum a ili glavia penisa
Balanitis - infekcija ili upala penisa
bol koji se javlja posle injekcije protiv porem eaja ere kcije ili im potencije
Bol izazvan lekom
bol i oteano navlaenje prepucijum a
Fim oza - preuzak prepucijum
kvrica, o tok ili otvorena rana na penisu
Mogui znaci raka penisa
554
TA DA URADITE
e sta pojava kod m ukaraca u srednjim godinama. O iljn o tkivo od ponavljanih povreda krvnih sudova spreava kou penisa da norm alno klizi tokom snoaja. Prijapizam ima razliite uzroke, ukljuujui slabokrvnost srpastih elija. H itno leenje ove bolesti e obnoviti norm alne erekcije.
bratite se lekaru. lako u mnogim sluajevim a
je potrebno leenje, ponekad je potrebna peracija. M oe pomoi uzim anje 200 IJ itamina E uz svaki obrok. bratite se lekaru. N eleeni prijapizam m oe da azove im potenciju; treb a proveriti da li postoji aki drugi zdravstveni problem . Z a privrem eno alaavanje bolova uzm ite paracetam ol, na penis stavite kesicu sa ledom . 'bratite se lekaru radi analiza krvi. Hlam idija : uspeno lei antibioticima. ibratite se lekaru. Prekinite sa polnim odnosim a o izleenja.
Polni partneri takoe moraju da se lee od infekcije. O va infekcija se m oe prenositi vaginalnim, analnim ili oralnim seksom i m oe se proiriti na druge delove tela. H erpes se obino iri samo tokom aktivne faze bolesti. Aciklovir losion m oe da ublai bolove i smanji trajanje aktivne faze. Polne bradavice mogu da nestanu same od sebe, esto se vraaju, ali vrem enom su sve ree i slabijeg intenziteta.
bratite se lekaru. Redovno perite i suite bolelo m esto. Izbegavajte polne odnose dve edelje po izbijanju plikova. >brate se lekaru. Izbegavajte polne odnose ok se bradavice ne povuku. N ikad nemojte iiti polne bradavice sredstvim a protiv bradavica oja se slobodno kupuju. ri kupanju perite unutranjost prepucijum a. A ko : infekcija hronina, m oda e vam biti potrebno brezivanje - operativno uklanjanje prepucijum a. >bratite se lekaru. U z lek se mogu dodati atrijum bikarbonat ili analgetik prokain.
U z ro k m oe biti neodgovarajua odea ili sekreti koji se nakupljaju ispod neobrezanog prepucijum a.
N atrijum bikarbonat neutralie kiselost danih lekova koji se koriste za leenje porem eaja erekcije.
)bratite se lekaru. A ko su bolovi uporni, lo d a je potrebno obrezivanje.
U z ro k m oe biti upalnog ili genetskog porekla. U p ro ko s estoj zabludi, obrezivanje nem a nikakvo delovanje na polnu funkciju i zadovoljstvo. Rak m oe da pone kao mala tvo revina ispod prepucijum a. O brezani m ukarci retko dobijaju ovu vrstu raka.
)dm ah se javite lekaru, ak i ako nemate olove. Rano postavljanje dijagnoze poveava erovatnou uspenog izleenja.
E R
SIMPTOMI
pahuljice koe - od malih i belih do velikih, masnih i utih Ijutenje sa svrabom koji se javlja na koi glave ili obrvam a ili po ivici kose, oko uiju ili nosa
ako su oljutene Ijuspice masne i ute i ne reaguju na am pone i losione p rotiv peruti koji se kupuju bez recepta; m oda im ate seboreini d e r m a t it is pa vam je potrebno agresivnije leenje da bi se ublaili svrab i Ijutenje. ako vam je perut ograniena na nekoliko m esta na koi i izaziva jak svrab; m oda im ate infekciju izazvanu gljivicam a, koja zahteva leenje lekom na recept.
erut-suve, bele Ijuspice koe koje neprekidn skidate i etkate sa kragne ili ramena - po pre vilu ne predstavlja ba nikakvu opasnost po zd Ipak, moe biti uzrok neprijatnosti, a svrab koji j ponekad prati predstavlja pravu muku. Mnogi Ijuc pogreno pretpostavljaju da ovaj problem ima vez sa higijenom i pranjem kose. lako jeste tano d upotreba ampona ponekad moe da pogora ve postojei sluaj peruti, nee je izazvati. Ono to s zapravo krije iza peruti je jednostavna razlika me Ijudima u prirodnom procesu kroz koji svi svakodne vno prolazimo: Ijutenje, tj. gubitak povrinskih eli ja koe. Razlika je u tome to ih neki Ijudi gube vi od drugih.
UZROCI
Uzrok pojave peruti su elije koe koje rastu i pre brzo umiru, ali lekari ne znaju zato se to dogaa Neke osobe sa tekim oblikom Ijutenja imaju preak tivne lojne lezde (iji zadatak je da podmazuju kc u masnim materijama); druge imaju povien niv gljivice Pityrosporum ova/e, koja postoji kod vein^ Ijudi, a kod onih koji imaju perut ima je previe. Os tali faktori koji izazivaju perut ukljuuju porodin istoriju bolesti, alergije na hranu, prekomerno zno jenje, upotrebu baznih sapuna, gljivine infekcije stres. Cak i godinje doba moe da doprinese pro blemima: hladne, suve zime esto izazivaju perut i pogoravaju postojeu. Ako je perut masna i uta, verovatan uzrok j' kono oboljenje poznato kao seboreini dermatitis suve, debele lezije koje se sastoje od velikih, srebr nastih Ijuspi mogu poticati od manje este psorijazi koe glave. Ovi oblici peruti - kao i obina perut postaju opasni samo ako se eete do te mere da iza zovete pucanje koe, koje moe poveati opasnos od infekcija, naroito izazvanih stafilokoknim i strep tokoknim bakterijama.
LE EN JE
Mnogi amponi koji se kupuju bez lekarskog recept, mogu da obuzdaju perut, ali pitajte lekara za save kod upornih oblika kao to je seboreini dermatitis
556
\leki biljni lekovi mogu da ublae svrab i suvou, ali )bino je za pobedu nad masnim Ijuspama potreDan proizvod na bazi katrana. Ameriko udruenje za hranu i lekove (FDA) Ddobrilo je samo pet aktivnih sastojaka kao sigurne i jfikasne u leenju peruti: preparate na bazi katrana camenog uglja, pirition cink, salicilnu kiselinu, selen iulfid i sum por (FDA takoe priznaje i kombinaciju salicilne kiseline i sumpora kao efikasan preparat). ve druge materije su zabranjene kao aktivni sastojci iampona protiv peruti, pa zato paljivo itajte etikete. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A \ko utvrdite da se i posle preparata kupljenih bez re:epta jo uvek eete i Ijutite, javite se lekaru. Moda >ampon koji koristite ne odgovara vaim problemima. J sluaju zaista uporne peruti moda ete morati da jpotrebite steroidni losion, koji se nabavlja na recept. Veina lekara preporuuje osobama koje mui Derut da svakodnevno koriste medinski ampon, DStavljajui penu da odstoji najmanje 10 minuta. Svakako dobro isperite; ostaci ampona i sapuna nogu da pogoraju kone problme. Poto perut nes:ane, nemojte koristiti medicinski ampon ee od iednom ili dva puta nedeljno, jer je prejak za svakodnevnu upotrebu. Kad god je mogue, pustite da i/am se kosa osui prirodnim putem, umesto da kori;titefenza kosu. etkanje kose etkom od prirodnih ekinja takoe se moe pokazati blagotvornim. etkajte kosu od korena prema vrhovima, ravnomernim i vrstim potezima. Time ete preneti mast iz korena, gde moe izazvati perut, du vlasi kose, kojimaje mast potrebna da bi ostale sjajne i zdrave. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Osim biljnih preparata, ostale alternativne mogunosti - ukljuujui zdravu ishranu, psihosomatske vebe za smanjenje stresa i masau - mogu se pokazati kao korisne u leenju peruti.
efikasno kao i steroidni kremovi koje prepisuju lekari konvencionalne medine. Suena majina duica (Thymus vulgaris), ruzmarin (Rosmarinus officinalis) ili kadulja (Salvia officinalis) mogu biti efikasnosredstvoza ispiranje. Kuvajte 2 prepune kaike jedne od ovih trava u 2 dl vode tokom 10 minuta. Procedite i ohladite. Pospite vlanu, istu kosu ovom tenou i utrljajte je u kou. Ne ispirajte.
PSIHOSOMATSKO LEEN JE
Stres moe pogorati perut. Redovno vebanje je dobro ne samo za opte zdravstveno stanje, nego je i jedan od najefikasnijih nainaza ublaavanje stresa. Moete razmisliti i o redovnom korienju neke tehnike oputanja, kao to je joga.
ISHRANA
Perut je estsimptom alergija na hranu, koje su uglavnom posledica kumulativnog delovanja to malo oteava odreivanje izvora alergijske reakcije. Na primer, pijete mleko svaki dan i nikada vam ne padne na pamet da to poveete sa sve debljim slojem koe koja vam se Ijuti sa glave. Ako izgleda da standardni naini leenja peruti kod vas ne pomau, pokuajte da izbacite iz ishrane masne namirnice (kao to su orasi i okolada), mlene proizvode, preterane koliine eera i plodove mora. Dodatne koliine vitamina, kao to su biotin, tiamin (vitamin B i), nijacin (vitamin B3) i kobolamin (vitamin B n ) mogu ubrzati nestanak peruti, poto podstiu razgradnju masnih kiselina. L E E N JE KOD K U E Energinom masaom korena kose dokamponirate kosu ili koristite biljni preparat kao to je ulje melaleuke - poboljaete protok krvi u koi; bolji protok krvi e spreiti isuivanje i pucanje koe. Pazite na ishranu. Pokazalo se da mleni proizvodi, masna hrana, morska hrana i preterane koliine eera pogoravaju perut. Perite kosu najmanje jednom nedeljno medicinskim amponom protiv peruti da biste spreili njenu ponovnu pojavu.
Da biste spreili Ijutenje i zatitili se od infekcije, pokuajte da u kou glave utrljate ulje melaleuke (Melaleuca spp.). Neki travari veruju d ajeto jednako
P L E U R I T I S - Z A P A L J E N J E P L U N E MARAIVI
SIMPTOMI
Pleuritis:
snaan, prolazan, otar bol u grudima, koji se m oe javiti samo sa jedne strane kod dubokog disanja, kaljanja, kijanja ili naglih pokreta jak bol u grudim a, nestaje kad zadrite dah
Pleuralni izliv:
gubitak daha suv kaalj
ako imate neke od navedenih sim ptom a, naroito ako nemate dijagnozu osnovne bolesti; pleuritis i pleuralni izliv mogu biti simptomi tekih bolesti kao to su z a p a lje n je ili r a k p lu a . ako su gore navedeni sim ptom i praeni tem peraturo m , ma koliko blagom. M oda imate em fizem , infekciju koja se m ora leiti a n tib io tic im a .
leuritis je zapaljenje pleure, plune maramice -vlanog, dvoslojnogomotaa koji obavija plu a i iznutra oblae grudni ko. Ovo moe uin sanje izuzetno bolnim i ako se ne lei odmah mo( dovesti do pleuralnog izliva, punjenja pleuralnoj prostora (izmeu dva sloja omotaa) vikom tenosti Precizno reeno, pleuritis i pleuralni izliv nisu bo lesti - to su komplikacije osnovnog oboljenja plu; ili infekcije kao to su zapaljenje plua, tuberku loza ili sistemski lupus. Brojne druge bolesti - naj ee srana kongestija i povrede grudnog koa virusne infekcije, reumatoidni artritis i r a k -takoe mogu da nadrae plunu maramicu. Pleuritis i voda u plunoj maramici najee si ozbiljni onoliko koliko i osnovna bolest. Ove kom plikacije se mogu javiti kad se ve leite od osnovnt bolesti, a ako nije tako, odmah se javite lekaru.
UZROCI
Dvoslojna pluna maramica titi i vlai povrinu plu; dok se ona pune vazduhom i prazne unutar grudnoj koa. Kad je osoba zdrava, uski i tenou ispunjer pleuralni prostor omoguava da dva sloja plune ma ramice glatko klize jedan kraj drugog. No, kada do< do zapaljenja slojeva zbog infekcije grudnog koa, nji hove ogrubele povrine bolno grebu jedna o drugi pri svakom udisaju, kijanju ili kalju. Ova tegoba s < zove pleuritis. U nekim sluajevima viak tenosti prelazi u ple uralni prostor, stvarajui vodu u maramici. Ovo nago milavanje tenosti obino smanjuje trenje dva sloja umiruje bolove koji prate zapaljenje plune marami ce. No, viak tenosti u isto vreme vri snaan pritisal na plua, ograniavajui njihovo irenje i izazivaju gubitak daha. Ponekad se kod pleuralnog izliva ova viak tenosti inficira, a ta komplikacija se naziva em fizem.
558
} JAGNOSTIKI I 3O S T U PCI
)a bi se postavila dijagnoza pleuritisa, lekar e stetokopom oslunuti plua. Ako otkrije pleuralno trenje âzvano struganjem jednog sloja pleure uz drugi, diignoza je jasna. Trenje usled trljanja proizvodi hrapav vuk struganja, koji se javlja pri kraju udisaja i pri poetku izdisaja, a potie sa podrujatano iznad upale naramice. Blagim lupkanjem po tom delu grudnog oa (perkusija), lekar moe da uje jasno odzvanjaije, toje jojedan pokazatelj pleuritisa. Lekar moe da napravi i rendgenski snimak zaivaenog podruja, ili e uzeti uzorak pleuralne telosti za analizu. Prvo e vam u lea ili grudi ubrizgati okalni anestetik, azatim e pomou igle izvui malo enosti. Lekar moe zatraiti i analize tenosti koje :e pokazati da li je moda rak osnovna bolest koja zaziva skupljanje tenosti.
UPAUENA PLUNA MARAMICA ZDRAVA PLUNA MARAMICA
P LEURITIS
BRONHIOLE
PLUA
Povreda ili infekcija plua moe da izazove upalu plune maramice - tanke, dvoslojne opne koja obavija plua i oblae unutranjost grudnog koa. Izmeu slojeva plune maramice nalazi se prostor ispunjen tenou, koji ublaava trenje slojeva opne tokom disanja. Usled upale, povrine opne mogu da postanu grube i bolne, a pokreti disanja izazivaju njihovo trljanje i pojaavaju bolove.
LEEN JE
(onvencionalna medicina obino lei osnovnu boest koja izaziva pleuritis ili vodu u maramici. Ipak, u lekim sluajevima viak tenosti mora da se odstrali. Alternativne vrste leenja mogu pomoi ublaa/anjem tegoba izazvanih ovim komplikacijama.
Pleuritis i voda u plunoj maramici mogu se izleiti samo konvencionalnim leenjem osnovne bolesti. Ipak, brojne alternativne metode, ukljuujui i akupunkturu, mogu da ublae neke probleme koji prate ove komplikacije.
KONVENCIONALNA M ED IC IN A
Dsim antibiotika i drugih odgovarajuih lekova za eenje osnovne bolesti, lekar e za leenje osnovne oolesti verovatno prepisati lekove protiv zapaljenja li analgetike, kao to je acetilsalicilna kiselina (npr. \spirin). U nekim sluajevima e prepisati i sirup sa kodeinom, za leenje obilnog kalja. Ako je dolo do izliva tenosti u maramicu, lekar moe da prepie diuretik koji pomae oticanje vika tenosti. Za spreavanje emfizema mogu se prepisati antibiotici. Ako se skupi previe pleuralne tenosti, lekar je moe drenirati kroz cevicu koja se uvodi u grudni ko. Ovaj postupak se vri u bolnici.
Kineska efedra (Ephedra sinica) je snaan bronhodilatator koji moe da olaka disanje. PANJA: Velike koliine efedre imaju isti efekat kao i velike doze adrenalina. Nemojte je koristiti ako imate visok krvn ip ritisa k ili srano oboljenje. Pripremite oparak kombinujui 5 grama efedre, 4 grama tapia cimeta (Cinnamomum cassia), 1,5 grama sladia (C\ycyrrhiza uralensis) i 5 grama semenki kajsije (Prunus armeniaca). Ostavite smeu da nekoliko minuta odstoji u hladnoj vodi, a zatim ugrejte do kljuanja. Popijte dok je vrelo.
jedan ill vie plikova na koi ispunjenih bistrom tenou, ija se veliina kree od vrha igle do veliine vee od 1 cm. ,5 Zavisno od uzroka, stvaranje plika moe da bude praeno bolovima, zapaljenjem i svrabom.
'eina plikova na koi stvara se zbog n a cr* sti ili drugih oteenja koe spoljnim uzroc ~ iako neki mogu da budu i posledica bolesti. Jedan dini plik ili ulj obino je posledica trenja ili bls opekotine, najee na rukama, stopalima ili drug izloenim oblastima. Nizovi plikova mogu da bu posledica rairenijih opekotina, kontaktnog dern titisa, ujeda insekata, virusnih infekcija, reakcija lekove ili hemikalije ili autoimunih poremeaja.
OBRATITE S E LEK A RU :
ako je stvaranje plika posledica dodira s hem ikalijam a koa vas i dalje a, pee poto ste isprali predeo vodom ili slanim rastvorom. Treba vam medicinska pomo radi protivdejstva na nadraujue sredstvo. (V id i Hitna
UZROCI
stanja - prva pom o: Opekotine.)

ako je stvaranje plika posledica opekotine koja je prodrla dublje . od povrinskog sloja koe. Neke opekotine drugog stepena i sve opekotine treeg i etvrtog stepena su medicinski gledano hitni sluajevi.
( Vidi Hitna stanja - prva pomo: Opekotine i naslov Opekotine.)
ako vam iz plika izlazi iscedak belog, utog ili zelenog gnoja, a ne bistra tenost. Takav je iscedak sasvim sigurno posledica infekcije.
Trenje: Plikovi na koi odnosnouljevi mogu da bu< posledica prekomernog trljanja izloene koe, kak' izaziva ruka neke alatke ili orua ili nove cipele. 1 razliku od kurjih oiju i ka/usa, koji se razviju zb( dugotrajnog trljanja, plikovi ili uljevi od trenja javlj, ju se posle kratkog, intenzivnog kontakta. Opekotine: Plamen, para ili dodir s vruom pov inom moe da izazove pojavu plika, kao i jake opt kotine odsunca ili izloenostdrugim vrstamazraenjf Kontaktni dermatitis: Kad koa doe u dodir nadraujuim hemijskim materijama, kozmetikir sredstvima i otrovnim materijama biljnog i ivotinj skog porekla mogu da se pojave plikovi. (Vidi Der matitis, O trovni brljan, U bodi i ujedi insekata pauka, U b o d p ele i ose.) Reakcije na lekove: esto se plikovi javljaju ka< reakcija na uzimanje odreenih lekova oralne i povi inske primene. Najee su to penicilini i ACE inh bitor kaptopril. Pre nego to vam propie bilo kaka novi lek, lekar bi morao da vas pita o reakcijama n lekove koje ste moda imali u prolosti. Autoim unoloki porem eaji: Meu raznim ts kvim poremeajima za koje se zna da izazivaju pojav plikova na koi, preovladavaju tri. Obini pemfigus mogue smrtonosan koni poremeaj, izaziva poj vu plikova u ustima koji se nekad proire na glavu druge delove tela; bolni plikovi pretvore se u otvore ne ranice, pa u kraste pre nego to puknu. Bulozr pemfigoid izaziva blae izbijanje plikova koji br zarastaju i nisu opasni po ivot, a sree se uglavnor kod starijih osoba. Dermatitis herpetiformis izaziv pojavu malih plikova koji svrbe; radi se o hroninc bolesti koja obino poinje u ranim zrelim godinam; Infekcija: Plikovi su est simptom mnogih zara znih bolesti, ukljuujui ovije boginje, herpes, pc ja sn i herpes i impetigo.
EEN JE
d veine plikova izazvanih trenjem ili blaim opetinama nije potrebna lekarska pomo. Nova koa ara se ispod zahvaenog dela koe i tenost se jelostavno upije. Namaite obine uljeve od trenja iu sa vitaminom E ili kremom na bazi aloje. Ne obijajte plik ako nije velik, bolan ili ako nije verotno da e se dalje nadraivati. Ako morate da ga obuite, upotrebite sterilisanu iglu ili otricu ileta; ivite vrh igle ili otricu iznad plamena dok se ne ija, ili isperite alkoholom. Temeljno operite taj pre'O koe, azatim napravite rupicu i neno istisnite ;tru tenost. Prebriite komadiem vate nakvaenim /odonik-peroksid kako biste spreili mogunost in<cije. Ako je tenost bela ili uta, plik je inficiran i ?ba vam medicinska pomo. Ne uklanjajte kou lad probuenog plika; donjem sloju nove koe ?ba ovaj zatitni prekriva. Za plikove izazvane dorom s hemikalijom, boleu ili autoimunim poreeajem, idite kod lekara.
HOM EOPATIJA
Mast Calendula (od nevena) umirujui je i antiseptiki melem za plikove. Cantharis (12x) koji se uzimatri ili etiri puta na dan moe da ublai bolove izazvane opekotinama. Rhus toxicodendron (12x) koji se uzima tri ili etiri puta na dan moe da ublai stvaranje plikova zbog kontaktnog dermatitisa i herpesa.
LEENJE KOD K U E
Ako imate plik, tj. ulj od trenja ili blae opekotine, nanesite vazelin da bi koa ostala meka. Flaster e zatititi mali plik; veliki plik prekrijte jastuiem od gaze i zalepite flasterom. Kad plik pukne, operite predeo sapunom i vodom, a zatim nanesite blago antiseptiko sredstvo kao vodonik-peroksid. Prekrijte zavojem preko danada biste mladu kou zatitili od trenja i prljavtine. Nou zavoj moete da sklonite i izloite mladu kou vazduhu tako da to bre otvrdne. Ako su vam na koi izali plikovi zbog dodira s hemikalijom, odmah je isperite s mnogo vode ili slanim vodenim rastvorom. Ako su bolovi ili svrab uporni, ili se pojave veliki plikovi, obratite se lekaru. Zaboravite narodni lek koji kae da se na opekotine stavlja maslac, a na plikove sire; oba mogu da pogoraju stanje koe i izazovu infekciju.
ONVENCIONALNA IEDIC1NA
ok mnogi plikovi zarastaju sami od sebe, nekoliko stazahteva naroitu panju. Stvaranje plika izazva) otrovnim sredstvima ili boleu mora da se lei ne mo da bi se ublaila trenutna nelagodnost, nego i bi se delovalo i na stvarni uzrok. Neki sluajevi ?mfigusa, na primer, mogu da se lee ambulantno alnim kortikosteroidima; drugi sluajevi zahtevaju kortikosteroide i antibiotike pod bolnikim nad)rom.
PREVENCIJA
Poslovi koje obavljate samo povremeno, kao to su ienje snega ili grabuljanje lia, pogodni su za dobijanje uljeva; svakako nosite radne rukavice. Postepeno razgazite nove cipele i stavljajte vazelin ili flaster na podruja gde dolazi do trljanja- pre nego to se pojavi ulj. Nosite arape s oblikovanom petom, a ne one koje nemaju izbaenu petu, jer se naberu i izazovu plikove. arape od sintetikih vlakana dobarsu izborzbog male koliine trenja, ali budui da ne proputaju vazduh tako dobro kao prirodna vlakna, morali biste prati i brisati noge posle njihovog noenja da biste spreili pojavu atletskog stopala.
LTERNATIVN I IAINI L E E N J A
<o je plik ista posledica pritiska ili opekotine, rale masti i sredstva za ispiranje mogu da budu deloorni u ublaavanju manje nelagodnosti. Da biste lali koristi od drugih oblika leenja, morate prvo da vrdite uzrok plika.
EENJE EKOVITIM BILJEM
ve kapi ulja od kamUice (Matricaria recutita) u pola >lje vode ine odlian antiseptik koji treba upotrejavati ispod zatitne gaze. Plikovi izazvani herpesom mplexom reaguju na mastod azijskog sladia (Cly'rrhiza uralensis).
P L U A - RAK
SIMPTOMI
U ranim fazama raka plua najee nema simptoma. Kad se simptomi pojave, obino su posledica zaepljenih disajnih puteva ili irenja raka na ostale delove tela. Simptomi mogu biti: hronino kaljucanje, hrapav kaalj, ponekad uz ispljuvak proaran krvlju tzv. puaki kaalj ponovljene infekcije disajnih puteva, ukljuujui bronhitis ili zapaljenje
plua
zadihanost, teko disanje, stalan bol u grudima promuklost oticanje vrata i lica bol i slabost u ramenima, rukama ili akam a ako se rak proirio van plua: slabost, gubitak teine i apetita, povremena temperatura, jake glavobolje i bolovi u telu
ako vam se jave bilo kakvi simptomi koji upuuju na rak plua, posebno hronian kaalj, krvlju proaran ispljuvak, kaljucanje, promuklost ili ponavljane upale plua. Potreban vam je detaljan pregled plua.
ako je rak plua glavni uzrok smrti od raka, tak e je i jedna od onih vrsta raka koji je najlak spreiti. Najmanje 4 od 5 sluajeva je povezano puenjem cigareta, a uzrono-posledina veza je d kazana. Tokom dvadesetih godina XX veka veliki bt mukaraca je poeo da pui, verovatno usled p veanog reklamiranja. Dvadeset godina kasnije n glo je porasla pojava raka plua. Cetrdesetih godii je vie ena poelo da pui. Dvadeset godina kasn nastao je slian dramatian porast raka plua k < ena. Pluni tumori skoro uvek poinju u sunerastir sivoruiastim zidovima bronhija - cevastih, razgr natih disajnih puteva u pluima. Do sada je utvr no vie od 20 vrsta zloudnih tumora koji zapoin u pluima - prvenstveno rak plua. Glavni tipovi rak plua malih elija i rak plua elija koje ni: male. Cea vrsta, rak elija koje nisu male, deli dalje na rak elija vieslojnog ploastog epitel adenokarcinom i rakvelikih elija. Rak vieslojnog ploastog epitela obino po< nje u elijama centralnih bronhija, najveih ograna bronhijalnog stabla. To je najei oblik raka plu kod mukraca i kod puaa; najlake ga je otkriti r no, poto e se njegove specifine elije verovatr pojaviti kod analiza uzoraka ispljuvka. Najbolje re guje na zraenje zato to se iri relativno sporo. Adenokarcinom - najei tip raka plua kod na i nepuaa - obino se pojavljuje u spoljanji krajevima plua, u malim bronhijama ili jo manji bronhiolama. Adenokarcinom se esto iri na pr store izmeu plua i grudnog koa, a njegov tipi, poloaj oteava rano otkrivanje. Rak velikih elija je grupa vie vrsta raka sa ve kim elijama abnormalnog izgleda, koje se pojavlj ju na spoljanjim ivicama plua. Oni su najrei grupi raka plua elija koje nisu male. Rak plua malih elija je najagresivniji oblik o' bolesti; takoe se naziva i rakzobenih elija, jer pc mikroskopom elije lie na zrna zobi. Kao i rak el vieslojnog ploastog epitela, ovaj oblik raka se obi no javlja u centralnim bronhijama. Siri se brzo, es pre nego to se pojave simptomi, to ga ini posebr opasnim. Veina obolelih je starosti izmeu 40 i 70 godin Samo 1 posto obolelih od raka plua je mlae od ; godina, a samo oko 10 posto je starije od 70. Petog dinjastopa preivljavanja kod raka pluase poprav
sada iznosi oko 15 posto. Individualna prognoza jolelog od raka zavisi od vrste raka plua, opteg iravstvenog stanja i vremena kada je dijagnoza poavljena.
IZROCI
ao i kod svakog oblika raka, genetske odlike svake 5obe utiu na sklonost oboljevanju od raka plua. injenica da se rak plua javlja u nekim porodicama puuje na to da se sklonost moe naslediti. Osim jga, utvreno je da odreene genetske osobine ie neke Ijude osetljivijim na kancerogene materije, ao to su one koje se nalaze u duvanu. Svako ko pui jednu kutiju cigareta dnevno ima 0 puta vie izgleda da oboli od raka plua nego neua. Kod Ijudi koji pue vie od dve kutije dnevno zik je trosturko vei. Prekidanje navike puenja natno smanjuje rizik, iako su bivi puai uvek malo lodloniji raku nego nepuai. Sekundarni duvanski lim moe takoe izazvati rak plua, stavljajui neluae koji ive ili rade sa puaima u veu opasnost )d raka plua nego one koji ive u sredini bez dima. Dstale kancerogene materije osim onih u duvanu ili
duvanskom dimu takoe mogu da izazovu rak plua ako se udiu odreeno vreme. Ipak, strunjaci se ne slau kojaje koliina izloenosti specifinim kancerogenim materijama opasna. Radnici koji su svakodnevno izloeni azbestu, silicijumskoj kiselini, mineralnoj praini, ugljenoj praini, arseniku ili radioaktivnom gasu radonu (pogledajte okvir na str. 579) su skloniji od prosenih Ijudi dobijanju raka plua, naroito ako su puai. Pluno tkivo koje je oteeno boleu ili zapaljenjem, kao to su skleroderma ili tuberkuloza, najpodlonije je rastu tumora. Zbog este pojave raka plua kod Ijudi koji uzimaju velike koliine masti i holesterola u ishrani, neki istraivai smatraju da ishrana takoe ima uticaja na rizik nastanka raka plua.
Ako se pri redovnom pregledu otkriju oteene limfne lezde iznad kljune kosti, masa u trbuhu, teko disanje, neprirodni zvuci u pluima ili mlitavost pri kuckanju po grudima, lekar moe posumnjati na tumor plua. Neki oblici raka plua stvaraju neprirodno visok nivo hormona u krvi ili materija kao to je kalcijum. Ako se kod pacijenta pojave takvi podaci, a nije prisutan ni jedan drugi uzrok, lekar e postaviti dijagnozu raka plua. Kadzloudni tumor jednom pone dastvara simptome, obino je ve vidljiv na rendgenu. Ponekad se tumor koji jo nije poeo da izaziva simptome moe primetiti na snimku plua napravljenom iz drugih razloga. Lekar vas moe uputiti na CT snimanje grudnog koa radi detaljnijeg pregleda. Analize ispljuvka ili plune tenosti mogu otkriti potpuno razvijene elije raka, a dijagnoza se obino potvruje biopsijom. Kod bolesnika koji je pod blagom anestezijom lekar uvodi tanku osvetljenu cevicu kroz nos prema disajnim putevima do mesta tumora, gde e uzeti sitan uzorak tkiva. Ako biopsija potvrdi rak, izvrie se druge analize koje e odrediti vrstu raka i koliko se proirio. Postojanje elija raka moe se analizirati u blizini limfnih lezda, dok tehnike kao CT snimanje i snimanje kostiju mogu utvrditi postojanje tumora na drugim mestima u telu. Poto se ispitivanje ispljuvka i rendgenski snimci plua nisu pokazali naroito efikasnim kod otkrivanja malih tumora, karakteristinih za rane faze raka plua, ne preporuuje se rendgensko snimanje plua svake godine.
TUMORI NA PLUIMA
PLUNO KRILO BRONHIOLE BRONHIJE RAK
Rak plua se obino ne otkriva dok se ne pojave simptomi i dok se ne napravi rendgenski snimak. Najei tipovi ove bolesti su rak vieslojnog ploastog epitela i adenokarcinom. Rak vieslojnog ploastog epitela po pravilu se nalazi na centralnim bronhijama (uveana slika gore). Adenokarcinom se najee nalazi na manjim bronhiolama (uveana slika dole).
----I--- --_______I------ - I---------------_______ P L U A R A K
j ___
__________
NASTAVAK
L E C E NJ E
Ako se rak moe uspeno odstraniti operacijom, bolesnik ima odline izglede preivljavanja barem godinu dana, a izgledi su mu obino i vei od 50 posto za preivljavanje due od pet godina. Izazov predstavlja dovoljno rano otkrivanje raka plua koje omoguava operaciju. Vidi Rak radi vie specifinih informacija o oblicima leenja kao to su hemoterapija i leenje zraenjem.
Odluivanje za operaciju ne zasniva se samo na obliku raka plua i tome koliko se rak proirio, ve i na optem zdravstvenom stanju bolesnika. Mnogi oboleli od raka plua- posebno puai - v e imaju probleme sa pluima ili krvotokom koji iskljuuju operaciju. Nekada se smatralo da rak koji se proirio na limfne lezde izmeu plua nije mogue operisati, ali kombinovanjem operacije sa hemioterapijom i zraenjem pre i posle operacije poveala se i stopa izleenosti. Kad je mogue, najbolji oblik leenja raka plua malih elijaje operacija. Presamogzahvata ulau se napori da se veliina tumorasmanji zraenjem ili hemoterapijom. Tokom operacije hirurg odstranjuje tumorno podruje zajedno sa okolnim plunim tkivom i limfnim lezdama; esto se mora izvaditi celo pluno krilo. Posle operacije bolesnici ostaju u bolnici nekoliko dana i primaju arralgetike koji ublaavaju bolove od operacije. Zraenje moe biti neophodno radi unitavanja zaostalih kanceroznih elija, ali se ono odlae najmanje mesec dana, dok ne zarastu hirurke rane. Rak elija plua koje nisu male, koji se ne moe leiti hirurkim putem, obino se lei zraenjem. Zbog velike sklonosti ka irenju, rak plua malih elijaobinose lei kombinovanom hemioterapijom - korienjem vie od jednog leka - esto zajedno sa zraenjem. Kod nekih bolesnikasa rakom malih elija plua lekari preporuuju presaivanje kotane sri da bi se mogle primeniti vee koliine hemioterapije (vidi Limfomi). Bolesnici kod kojih je rak metastazirao ili se rairio na udaljena mesta mogu se leiti hemioterapijom ili zraenjem. Poto je rak plua koji je metastazirao vrlo teko izleiti, glavni cilj leenja je smanjenje
tegoba i produavanje ivota. Novi oblici leenj mogu da smanje tumore, to moe da ublai bol druge simptome. Bolesnici sa uznapredovalim ra kom plua obino uzimaju lekove koji ublaavaji bolove. Morfijum i njegovi derivati esto se koriste veoma su efikasni u ublaavanju bolova izazvani rakom. Istraivai stalno trae bolje naine leenja rak plua, kako bi ublaili simptome i poboljali kvalite ivota bolesnika. Nove kombinacije hemioterapije novi oblici zraenja i korienje lekova koji elij raka ine osetljivijim nazraenje jo se istrauju. Eks perimentalna laserska operacija uspeno smanjuje i uklanjatumore koji napadaju bronhije, to pobolja va disanje. Sprovode se i pokuaji testiranja razliitil oblika imunoterapije i genetske terapije raka plue Imunoterapijom se deluje na prirodni imuni sisten kako bi se i on agresivnije borio protiv raka, a genel sko leenje predstavlja pokuaj da se ubrizgavanjen stranog genetskog materijala u elije tumora uspoi ili zaustavi njihovo irenje.
D O P U N S K I NAINI L E E N J A
Kad se pone sa konvencionalnim leenjem, mo* se mnogo uiniti u smislu ublaavanja bola, straha neprijatnosti koje donosi rak. Veina dopunskih na ina leenja raka se moe bez opasnosti primenjivat zajedno sa uobiajenim leenjem, ali oni nikada n > smeju da budu zamena za lekarsku pomo. lako s < ishodi kod bolesnika koji se slue dopunskim naini ma leenja razlikuju, mnogim bolesnicima korist grupe za pruanje podrke, leenje poboljanom is hranom i radom na telu, kao i oblici psihosomat skog leenja. Vie o dopunskim nainima leenja raka nai efc pod Rak.
IS H R A N A
Neka nutricionistika istraivanja upuuju na to d odreeni vitamini i minerali tite od raka plua. Sma tra se da razliiti antioksidansi, ukljuujui vitamine ( i E, kao i beta karotin (vitamin A) i neki drugi karoti noidi, tite plua od tetnog delovanja duvansko dima i ostalih kancerogenih materija. Ipak, oduevlje nje u pogledu specifinih hranljivih materijaje pome ano sa rezultatima koji su ili suprotni ili ne potvruji ove ohrabrujue rezultate.
564
\
----------------- -------------------
P r o c e n j iv a n j e OPASNOSTI OD RADONA
Radon je radioaktivan gas, b e z mirisa i boje, ko ji se stalno oslobaa iz zem ljine ko re. Istraivanja na rudarima u rudniku urana, ko ji su radili na platou Kolorado, polovinom X X veka konano su dokazala da dugotrajna, jaka izlo en o st radonu izaziva rak plua. A m erika agencija za zatitu sred in e (E P A ) upozorava da izlo en o st radonu jaine 4 ili vie pikokirija ko d kue m oe izazvati rak plua. (Pikokiri je jedan bilioniti d e o kirija, standardne jed in ice za m eren je radioaktivnosti.) Smatra se da su puai p o seb n o ugroeni radonom , ak i kad mu je nivo nizak. E P A p rep o ru u je da se sve a m erike ku e testiraju i osiguraju p ro tiv radona. K ritia ri kam panje E P A dokazuju da se radi o neopravdanim trokovim a, d o k su pristalice uporne u tom e da dokazi - ma koliko in direktni - p otvrd u ju politiku EP A . Z a pravo, malo je naunih dokaza ko ji p otvr u ju tvrdnje EP A , a neka ispitivanja su pokazala da se savezne d ra ve u kojima dom ainstva imaju najvie nivoe radona odlikuju p o tp ro se n o m ra sprotranjen ou raka plua. O d g o vo r E P A na ovu raspravu glasi: B o lje sp reiti nego le iti.
Sve dok se ne ustanovi u potpunosti delovanje specifinih hranljivih materija, veina istraivaa okleva sa preporuivanjem dodatnih koliina vitamina i minerala kao dodatnih sredstava za prevenciju raka plua. Umesto toga savetuje se raznovrsna ishrana koja e osigurati dovoljno vlakana i hranljivih materija. L E E N JE KOD K U E Ako ste imali operaciju plua, vaa medicinska sestra ili lekar e vam pokazati specifine vebe koje e poboljati disanje i ojaati grudne miie. Noenjem iroke odee i zatitom grudi od izloenosti suncu moete ublaiti nadraenost koe usled zraenja. Izbegavajte korienje losiona za kou sve dok vam \ekartone dozvoU. Za osta\e savete o tome kako se suocrti sa tegobama i o leenju, vidl Rak.
PREVENCIJA
Najbolja zatita od raka plua je da ne puite. OstavIjanje puenja je teko, ali mogue (vidi Nikotinska apstinencija). Dok se spremate da prestanete, smanjite broj cigareta koje popuite na dan. Mnogi Ijudi tvrde da je nagao i potpun prestanak puenja efikasniji od postepenog odvikavanja. Ako se pridruite grupi za pruanje podrke, moda e vam to pomoi da istrajete u odluci da ostavite puenje. Ako ivite ili radite sa puaem, podstaknite ga da ostavi puenje i zatraite da ne pui u vaoj blizini. Ako ste na poslu izloeni hemijskim kancerogenim materijama, sprovedite potrebne zatitne mere da biste ograniili njihovo udisanje.
PLUA - ZA PA LJEN JE
SIMPTOMI
Kom binacija blage temperature i groznice , bolova u m iiim a, umora, uveanih vratnih limfnih lezda, bolova u grudima, bola u grlu i kalja su karakteristini sim ptom i virusnog
zapaljenja plua.
Kom binacija visoke tem perature, kalja sa gustim, utozelenim ispljuvkom , koji m oe sadrati i krv, ostajanja bez daha, ubrzanog disanja, otrih bolova u grudim a koji se pogoravaju dubokim disanjem , bolova u trbuhu i teke iscrpljenosti su sim ptom i bakterijskog
zapaljenja plua.
G ubitak apetita i telesne teine, tem peratura, kaalj sa iskaljavanjem , m oda i nesvetica, mogu ukazivati na aspiraciono zapaljenje plua. Kod dece oteano i ubrzano disanje (vie od etrdeset pet udisaja u minutu), nagli nalet tem p erature, kaalj,
apaljenje plua je reiativno esto zapaljenji koje izazivaju virusi, bakterije i gljivice, kao izloenost hemijskim materijama. Reagujui na t< faktore, plua se pune tenou i elijama koje izla ze iz zahvaenog tkiva. Ako je zapaljenje ogranien< na jedan pluni reanj, radi se o lobarnoj pneumo niji; zapaljenju koje se proirilo iz bronhija u drugi delove jednog ili oba pluna krila zove se bronho pneumonija. Ako je dolo do zapaljenja oba plun, krila, radi se o obostranom zapaljenju plua. Zavis no od optegstanja bolesnika, zapaljenje plua obi no traje oko dve nedelje, iako se oboleli moe ose ati iznureno i mesecdana ili vie posle ozdravljenja Virusno zapaljenje plua je najee blagc Obino se, po postavljanju dijagnoze, moe leii kod kue. Bakterijska zapaljenja plua su sloenij i tea. Pre otkria antibiotika ova bolest se esto za vravala smru, ali i danas je jedan od vodeih uzrc ka smrti. Ne tako davno, 1976. godine, legionarsk bolest je ubila dvadeset devet Ijudi pre nego to j otkrivena i leena kao bakterijsko zapaljenje plua Kod dece i mladih najee se javlja prehodano za
paljenje plua.
hripanje i plaviasta koa predstavljaju opte znakove zapaljenja plua.

PO KAZATELJI ZA PALJEN JA

ako vai sim ptom i ukazuju na bilo koji oblik zapaljenja plua. Potrebno vam je neodlono leenje kako biste se oporavili i izbegli kom plikacije. ako, poto je postavljena dijagnoza, prepisano leenje ne sm anjuje otar bol; ako sve ee ostajete bez daha; ili vam nokti na rukam a i nogama potam ne ili pom odre. To znai da plua ne primaju dovoljno kiseonika, pa vam je potrebna lekarska pom o. ako iskaljavate krv; potrebno vam je dodatno leenje, je r se infekcija pogorava.
Zdrava pluazam enjuju ug ljen-dio iz k kiseonikom ksid rvi pom sitn vazdunih m ou ih ehuria k ji se zovu alveole o ( uveana slika gore). Zapaljenje plua izazvano bakterijam a, virusim ili hem a ijskimm aterijam dovodi do oticanja a alveolarnogtkiva i punjenja alveola tenou (uveana slika dole). Cest sim ptomzapaljenja pluaje p , oteano litko disanje, izazvano nedovoljnimsnabdevanjem kiseonikom .
Zapaljenje plua je esta komplikacija mnogih ilesti, pa se, kao i prehlada i g rip , sve vrste pneuonije mogu preneti sa jedne osobe na drugu. Boleici koji se nalaze na bolnikom leenju zbogdrugih lesti mogu se zaraziti bakterijskim zapaljenjem ua koje je otporna na uobiajeno leenje antibio:ima. Izazivai bakterijskih zapaljenja plua, kojima moemo inficirati izvan bolnice, obino su manje porni i dobro reaguju na antibiotike.
D R EN A A POLOAJEM T ELA Da biste podstakli izbacivanje sluzi iz plua, probajte sa drenaom pomou poloaja tela tokom 5 do 15 minuta, tri puta dnevno. Ova tehnika je fiziki naporna, pa svakako zatraite saglasnost lekara i neka uz vas u svakom trenutku bude osoba koja moe da vam pomogne. Lezite na krevet tako da vam gornja polovina tela visi nanie, a oduprite se podlakticama o pod. Iskaljavajte sluz iz dubine plua i izbacujte je u posudu na podu. Na kraju postupka bacite sluz u slivnik. Ako vam je ova tehnika suvie naporna, neka vas prijatelj ili lan porodice nekoliko minuta neno lupka po leima, dlanovima savijenim u obliku oljice kako bi se oslobodili sekreti iz grudnog koa.
IZROCI
i virusno zapaljenje plua su odgovorni razni evirusi. Izaziva bakterijskog zapaljenja plua je ijee Streptococcus pneumoniae, poznata i kao leumokoka. Bakterija Hemophilus influenzae eo je odgovorna za zapaljenje plua koja se razvija io komplikacija gripe. Zapaljenje plua se javlja i ao posledica infekcije bakterijom tuberkuloze. akterija legionella je odgovorna za legionarsku boist i slina zapaljenja plua, a moe se preneti zarasnom vodom sa mnogih mesta, ukljuujui i javna jpatila i rashladne uredaje. Aspiraciono zapaljenje plua se razvija kad bak;rije iz usta i eluca dospeju u plua, uglavnom toom spavanja, nesvestice ili epileptikog napada. )ve bakterije naseljavaju sistem za varenje zdravih soba. Mala koliina udahnute sluzi veini Ijudi nee akoditi, ali moe izazvati upalu plua kod alkoholiara ili drugih osoba sa oslabljenim imunim sistelom. Bakterije se mogu uneti u plua i nehotinim disanjem povraenogsadraja, obino u nesvesnom tanju. Pneumocistino zapaljenje plua se razvija kad u imuni odbrambeni mehanizmi oslabljeni usled IDE, Hodkinove bolesti ili nekog drugog oboljenja ;oje slabi imuni sistem. Javlja se kao sekundarna nfekcija kod vie od polovine obolelih od SIDE, ali noe dase lei. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I 'apaljenja plua se javljaju u rasponu od blagih stalja koja se mogu leiti kod kue do potencijalno mrtonosnih infekcija koje treba leiti u bolnici, paje :ato neophodno postavljanje tane dijagnoze koja :e garantovati odgovarajue leenje i uspean opoavak. Lekar e prvo oslunuti plua da bi utvrdio
uju li se pucketavi zvukovi i lupkae po grudnom kou da bi otkrio mukle odjeke koji ukazuju na ispunjenost plua tenou. Ako je potrebno, dijagnozu moe potrvditi rendgenski snimak, koji pokazuje koje alveole su ispunjene tenou i otpadom. Uzorci krvi i ispljuvka, koji se uzimaju pomou cevice uvedene u plua, mogu se analizirati da bi se otkrilo eventualno postojanje mikroorganizama, ali rezultati nisu uvek konani.
LEEN JE
Cilj leenja kod svakog zapaljenja plua je podsticanje oporavka, jer ako se bolest odui moe doi do komplikacija. Sve vrste leenja ukljuuju mirovanje u krevetu. Konvencionalna medicina se usredsreuje na leenje infekcije, a alternativni naini leenja mogu pomoi kod ublaavanja neprijatnih simptoma. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Kod veine vrsta zapaljenja plua za oporavak su najvanije dve stvari - mirovanje u krevetu i ,,produktivan kaalj", iskaljavanje sluzi i drugih tenosti iz plua.
PLUCA - ZA PA LJEN JE
NASTAVAK
Ako bolujete od virusnog zapaljenja plua, verovatno se moete leiti i kod kue, primenjujui acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) i paracetam ol za sniavanje temperature i ublaavanje bolova, unosei mnogo tenosti i lake hrane. Ako bolujete od bakterijskog zapaljenja plua, lekar e vam verovatno prepisati antibiotik, na primer p enicilin ili eritrom icin. Moraete da ostanete u krevetu dok vam se temperatura ne spusti i disanje ne postane normalno. Ako je u pluima dolo do jakog otoka, moraete da primate kiseonik ili e vas privremeno prikljuiti na respirator. Aspiraciono zapaljenje plua skoro uvek treba leiti intravenskom primenom antibiotika, pa je potreban dui boravak u bolnici. Pneumocistino zapaljenje plua obino se lei mirovanjem u krevetu, antibioticima kao to su pentamidin, sulfam etoksazol ili trim etoprim , kao i dekongestantima za smanjenje kongestije. Za mnoge poznate vrste bakterijskih zapaljenja plua postoje vakcine, a mnoge su jo u fazi razvoja. Vakcinisanje protiv zapaljenja plua preporuuje se svim osobama starijim od 65 godina, osobama sa hroninim oboljenjima plua, slabokrvnou srpastih elija, sranim oboljenjim a, alkoholizmom i bolestima praenim imunodefijencijom kao to je SID A, kao i osobama sa oteenom ili uklonjenom slezinom. Postoje vakcine i za neke vrste gripa, a preporuuju se starijim osobama. Vakcina protiv gripa moe da vas zatiti od dobijanja bolesti ili od razvijanja tekogoblika kod kojeg bi dolo do komplikacija kao to je zapaljenje plua.
Ako vam je postavljena dijagnoza zapaljenja plu mnoge alternativne terapije e vam pomoi da ubla ite simptome i ubrzate oporavak.
AKUPUNKTURA
Akupunktura plunog meridijana moe pomoi opc ravak od zapaljenja plua ublaavanjem kalja i oti canja, poboljanjem opteg zdravlja i poveanjer energije. Kljune take su Plua 7 za izbacivanje p L nog sadraja. Plua 5 za zaustavljanje kalja i Plu 1 za ublaavanje otoka grudnog koa. Zavisno o ^ opteg zdravstvenog stanja bolesnika, akupunkturc log moe da radi i na jaanju imunog sistema. (v/c Dodatakza podatke o poloaju taaka.)
AROMATERAPIJA
Oporavak od zapaljenja plua moe se ubrzati dc davanjem eterinih ulja eukaliptusa (Eucalyptus glc bulus), lavande (Lavandula officinalis), melaleuk (Melaleuca spp.) ili bora u toplu kupku ili vaporizatc za inhaliranje pare. Nemojte se inhalirati parom ak bolujete od astme, jer to moe da nadrai plua.
RAD NA T E L U
Kad temperatura proe, za ublaavanje kongestij masirajte miie gornjeg dela lea. Nekoliko kaf eterinog eukaliptusovog (Eucalyptus globulus) ulj u losionu za masau moe podstai oslobaanje izbacivanje sluzi.
CUVAJTE SE KA V EZA Z A PTIC E Dugorepi i patuljasti papagaji mogu svojim neopreznim vlasnicima preneti psitakozu retku vrstu zapaljenja plua koja je poznata i kao papagajska bolest. Bolesne ptice mogu da ire zarazne mikroorganizme prainom iz perja, kapljinim putem ili ak ujedom za prst. Simptomi psitakoze su temperatura, groznica, glavobolja, bolovi u miiima, gubitak apetita, munina, povraanje i uveana slezina.
Poto je ienje plua od sluzi vaan deo leenj; upotreba tradicionalnih biljnih sredstava za iskalj; vanje, koja podstiu kaalj, moe ubrzati oporaval Sami moete napraviti sredstvo za iskaljavanje kon binujui 60 grama sladia (Clycyrrhiza glabra), 3 grama kore Prunus serotina, 30 grama podbela (Tl ssilago farfara), 4 grama lobelije (Lobelia inflata) i 3 grama gorike (Marrubium vulgare). Jednu kaik smese meajte pet minuta u olji vode, ostavite da oc stoji 10 minuta pa je procedite u istu posudu. Odrai neka piju jednu olju svaka dva sata. Lobelija moe c bude otrovna, pa nemojte uzimati vie od prepori ene doze. Prestanite sa uzimanjem ove smese ak osetite muninu i nikad je nemojte davati deci i tri dnicama.
568
-------------------- --------------------
L uk kao
lek
Isprobajte ovaj dom ai sirup za iskaljavanje koji kom binuje um irujue delovanje meda sa otrinom sirovog luka. Prelijte m ed p re k o kolutova crnog luka i ostavite da p rek o noi stoji u za tvo ren oj posudi. U jutro sm esu p ro ced ite u istu posudu, a kolutove luka bacite. Progutajte kaiku sm ese svakih p e t d o e st sati, a p re toga je malo zagrejte.
Dodatak cinka, do 60 mg dnevno, takoe moe da pomogne imunom sistemu u borbi protiv infekcije. 600 IJ vitamina E dnevno moe imati blagotvorno delovanje na oteeno plunotkivo. Ako uzimate antibiotike zbog bakterijske upale plua, trebalo bi da u ishranu ukljuite Lactobacillus acidophilus, bilo u obliku acidofilnih kapsula bilo kaoivu kulturu u jogurtu, da biste nadoknadili korisne crevne bakterije. L E E N JE KOD K U E Dranje termofora ili boce vrele vode na grudima i leima nekoliko puta dnevno po deset minuta moe ublaiti bolove u grudima. Da se ne biste opekli, umotajte termofor ili bocu u pekir. Isprobajte tradicionalni melem od slaice za razreivanjesluzi. Pomeajte suvu mlevenu slaicu sa toliko tople vode da dobijete gustu kau. Smesu nanesite na komad pamune tkanine ili gaze, presavijte i nekoliko minuta drite na grudima. Pazite da ne preterate, jer slaica moe da izazove plikove ako predugo ostane na goloj koi. Da razredite plune sekrete i olakate iskaljavanje, pijte mnogo tenosti i sokova od sveeg voa i povra.
Odvarak (dekokcija) od korena ciganskog perja Asclepias tuberosa) preporuuje se kao pomono iredstvo u leenju zapaljenja plua. Kuvajte deset ninuta na tihoj vatri kaiku biljke u olji vode, ostavi:e da odstoji 5 minuta i procedite. Pijte etiri do pet Duta dnevno. Smatraseda uzimanje sirovog belog luka (Allium ;ativum) ili tri kapsule belog luka tri puta dnevno mo;e da pomogne organizmu u borbi protiv infekcije. Ehinacea (Echinacea spp.) moe da pomogne opoavak od infekcije: moe da se kuva kao aj - jedna <aiica na olju vode - i pije tri puta dnevno. Moe ;e uzimati i kao tinktura, 30 kapi etiri puta dnevno, li kapsule koje su u slobodnoj prodaji, prema priloênom uputstvu.
HOM EOPATIJA
PREVENCIJA
Izbegavajte puenje i izlaganje duvanskom dimu, jer on jako oteuje dlaice unutar organa za disanje koje filtriraju nadraujue materije iz plua. Puenje smanjuje sposobnostorganizma dase bori protiv virusnih i bakterijskih izazivaa zapaljenja plua. Nemojte uzimati velike koliine alkohola, jer on slabi sposobnost imunog sistema da se bori protivsvih vrsta infekcija, ukljuujui i zapaljenje plua. Ako ste stariji od 60 godina i imate neko hronino oboljenje koje slabi imuni sistem, posavetujte se sa lekarom o vakcini protiv zapaljenja plua i virusa sezonskog gripa, koji esto dovodi do zapaljenja plua.
Neka od homeopatskih sredstava dostupnih na tri:u koja se preporuuju su Bryonia, Phosphorus i Arsenicum album. Treba se pridravati priloenog uputstva.
ISHRANA
Uzimanje vitamina C u dozi od 1000 mg svakog sata moe biti efikasno u borbi protivzapaljenja plua ako korienje pone najvie dva dana od poetka bolesti. Ako doe do proliva, smanjite dozu. Od 25.000 do 50.000 IJ vitam inaA dnevno, ali ne due od dve nedelje, moe da ojaa imuni sistem i sistem za disanje.
P O L E N S K A G R O Z N IC A
SIMPTOMI
Uglavnom sezonski napadi, praeni sledeim simptomima:
stalno i ponekad vrlo jako kijanje svrab u nosu, grlu i nepcu sekret iz nosa zapuenost i curenje iz nosa slivanje sekreta iz nosa u grlo
(vidi Slu z - slivanje u grlo),

to izaziva kaalj suzenje i nadraenost oiju kongestija glave i nosa pritisak i oseaj punoe u uima letargija
OBRATITE SE LEKA R U :
ako su tegobe takve prirode da om etaju vae svakodnevne aktivnosti i ne m oete da ih ublaite preparatim a koji su vam dostupni bez lekarskog recepta. Le kar e vam verovatno prepisati a n tih is ta m in ik e bez sedativnih odlika. ako se u zaepljenim nosnim upljinama razvije sekundarna infekcija; simptomi su visoka tem peratura, bol, ut ili zelenkast sekret, slivanje sekreta iz nosa u grlo i osetljivost zuba ili sinusa.
olenska groznica ili polenska kijavica je poremeaj imunog sistema koji se odlikuje alergijskom reakcijom na zrna polena i druge materije. Drugi naziv ovog poremeaja je alergijski i initis, a javlja se u dva oblika: sezonska polenska groznica javlja se iskljuivo u doba cvetanja odreenih biljaka, a nesezonska polenska groznica moe se javiti u bilo koje doba godine. (Srodan poremeaj pod nazivom nealergijski rinitis izaziva iste simptome, ali za razliku od polenske groznice nije pcsledica alergije; vidi Kijanje.) Ako vas polenska groznica mui u prolee, verovatno ste alergini na polen drvea. Polenska zrna trave i korova izazivaju alergijske reakcije tokom leta, u jesen vam smeta ablja trava, a gljivine spore u periodu od kraja marta do kraja novembra. Osobe sa nesezonskim oblikom polenske groznice najee su alergine na jednu ili vie materija koje se nalaze u njihovom okruenju, ili na druge materije koje imaju alergenska svojstva. Takve materije, koje nazivamoalergeni, najee ukljuuju grinje koje se nalaze u kunoj praim, perje i sitne estice ivotinjske koe koje se Ijute zajedno sa dlakom, a svi se oni mogu nai u jastucima, posteljini, odei, zavesama tu-kabine, tekim zavesama, meblu i debelim tepisima. Jo jedan est alergen je plesan, koja se uglavnom nalazi na vlanim mestima kao to su kupatilo ili podrum. Napad polenske groznice uglavnom traje izmeu 15 i 20 minuta, a moe se ponavljati nekoliko puta dnevno tokom cele sezone cvetanja. lako su estc iscrpljujui, napadi ne ostavljaju nikakve trajne posledice.
UZROCI
Ako imate poiensku groznicu, to je zato to bezopasna zrna polena ili druge alergene koje ste udahnul va imuni sistem smatra za opasne materije koje napadaju organizam. Drugim reima, va organizarr preteruje i puni krvotok hemijskom materijom kojf se zove histamin, a koja izaziva upalu sluzokoe sinusa i kapaka, pokreui i itav niz drugih simptomj koji se povezuju sa polenskom groznicom, a najvie kijanje. Svi ovi simptomi imaju za cilj zatitu organizma, bilo izbacivanjem alergena bilo spreava^ njem njegovog prodora u organizam preko razliitif
telesnih otvora. Usled kongestije krvnih sudova u sluzokoi sinusa, mogua je pojava tamnih podonjaka koji se nazivaju i alergijski podonjaci. Ako imate nesezonski oblik polenske groznice, tamni podonjaci e verovatno postojati itave godine. Oticanje sluzokoe ponekad dovodi do stvaranja nosnih polipa, a krvarenje iz nosa je prilino esta pojava tokom napada polenske groznice. Niko ne moe pouzdano da objasni zato imuni sistem nekih osoba preterano reaguje na polen i druge alergene. Neki dokazi upuuju na nasledne faktore. Osobe starosti do 40 godina koje boluju od astme ili ekcema imaju veu sklonost od ostalih ka obolevanju od polenske groznice. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Va lekar e verovatno postaviti dijagnozu ve posle fizikog pregleda i posmatranja simptoma. Pozitivni koni testovi se preporuuju za prepoznavanje one vrste alergena koja izaziva najjau reakciju. Prilikom testiranja lekar pravi sitnu ogrebotinu na koi ili ubod iglom u lea ili ruku, pa u ranicu nanosi kapljice test-rastvora koji sadri male koliine materije za koju sumnjamo da ima alergenska svojstva. Ako se u roku od 20 minuta pojave crvenilo i nadraenost koe, krivac je pronaen. Radioalergosorbentnim (RAST) testom moe se utvrditi porast broja antitela koja stvara imuni sistem kako bi odbranio organizam od odreenih alergena. Va porodini lekar moe vas uputiti kod strunjaka za alergije radi daIjeg testiranja i leenja.
LEENJE
Za suzbijanje simptoma polenske groznice koriste se mnogi lekovi, ali izgleda da je najbolji pristup prevencija - izbegavanje poznatih alergena. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Konvencionalno leenje po pravilu poinje izbegavanjem alergena, nastavlja se terapijom lekovima, a potom prelazi na imunoterapiju. Blai sluajevi polenske groznice mogu se leiti antihistaminicima koji se mogu nabaviti i bez lekarskog recepta, na primer hlorfeniram inom koji izaziva vrlo blage propratne reakcije. Da bi se postigaoeljeni efekat, ovi lekovi se
moraju uzimati redovno i tokom dueg perioda. Fenileferin i pseudoefedrin ublaavaju zapuenost nosa pa su vrlo efikasni tokom akutnog napada kijavice. U svakom sluaju, nemojte ih uzimati due od nekoliko dana, jer vremenom mogu izazvati potpuno suprotne efekte, odnosno, poveae zapuenost nosa. Ako uzimate lekove za srane probleme, antibiotik eritrom icin ili lek protiv gljivica ketokonazol, posavetujte se sa lekarom pre uzimanja dekongestiva ili antihistaminika kako biste izbegli meudejstvo lekova. Kod teih sluajeva polenske groznice lekar moe prepisati uzimanje jaih antihistaminika kao to su loratadin, astem izol ili terfenadin. Neki nazalni sprejevi koji se kupuju bez lekarskog recepta sadre antihistaminike, ali i dekongestante. Ovi sprejevi ublaavaju bol i svrab time to otvaraju zapuene nosne kanale i suzbijaju upalu. Redovno korienje sprejakrom olina, koji prepisuje lekar, spreava upalu zidova nosnog kanala izazvanu pojavom alergena. Kod teih sluajeva polenske groznice moe pomoi primena kortikosteroidnog nazalnog spreja, kao to je beklom etazon. Imajte na umu da neki nazalni sprejevi i kapi koji se nabavljaju bez lekarskog recepta mogu izazvati zavisnost, pa se ne preporuuje njihova intenzivna ili dugotrajna upotreba. Lekove koji sadre salicilate, kao to je acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) treba izbegavati, jer mogu pogorati postojee simptome. Postoji jo jedan oblik leenja, a to je leenje alergijskim injekcijama, odnosno imunoterapija. Re je o nizu injekcija koje sadre sve veu koliinu alergena, a pacijent ih prima sve dok organizam ne postane potpuno otporan na alergen. Ako desenzibilizacija uspe, organizam vie nee odgovarati snanom alergijskom reakcijom na svaku pojavu alergena. Imunoterapija je uspena u oko 75 posto sluajeva tee polenske groznice. Leenje po pravilu traje izmeu jedne i tri godine. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Postoji veliki broj razliitih alternativnih naina leenja simptoma polenske groznice i njene prevencije.
AROMATERAPIJA
Inhalacija eukaliptusa (Eucalyptus globalus), nane (Mentha piperita) ili izopa (Hyssopus officinalis) moe ublaiti nadraenostsinusa i bol.
P O LE N S K A GROZNICA
NASTAVAK
KINESKO
LEKOVITO
BILJE
AKU PRESU RA
Kineska efedra (Ephedrasinica) ima dugu istoriju u leenju polenske groznice i raznih vrsta alergija. Kineski travari veruju da posle dugotrajne primene gubi efikasnost i da je zato treba uzimati tokom kraih perioda i u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem. Efedra se moe pomeati sa sladiem ( Clycyrrhiza uralensis) za koji se veruje da ima antialergijska i protivupalnasvojstva. Kod nekih osoba, meutim, efedra izaziva neeljena propratna dejstva kao to su srane palpitacije, nesanice i povien krvni pritisak. Zenen (Panax ginseng) se moe koristiti zajedno sa efedrom, a naroito je efikasan u kombinaciji sa sredstvima za iskaljavanje, koja podstiu izbacivanje sluzi - kao to su pinelija (Pinellia ternata), divlja paprika (Cynanchum stautoni) i krstuac (Polygala tenuifolia). Za dodatne informacije obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
1 Pritiskom na taku Debelc crevo I , na koi izmeu palca i kaiprsta, moete ublaiti simptome polenske groznice. Palcem i kaiprstom desne ruke jedan minut pritiskajte kou na levoj ruci. Ponovite postupak na desnoj ruci. Ako ste trudni, nemojte koristiti ovu taku.
2 Pritiskom na taku Glavni krvni sudovi 24,5 moete ublaiti simptome polenske groznice. Poloite vrh srednjej prsta izmeu obn/a, na vrh korena nosa. Blago pritiskajte dva minuta i duboko diite. Ponovite postupak tri do pet minuta uzastopno i najmanje dva puta dnevno.
Sledee meavine lekovitog bilja mogu da ublae neke simptome polenske groznice. Dodajte sastojke u jednu olju kljuale vode i ostavite 10 minuta na tihoj vatri: 2 dela zove (Sambucus nigra), 1 deo kineske efedre (Ephedra sinica), 1 deo vidove trave ( Euphrasia officinalis) i 1 deo hidrastisa (Hydrastis canadensis). Pijte 1 olju ovog aja tri puta dnevno tokom dva meseca koja prethode sezoni polenske groznice. Imajte na umu da delovanje efedre moe biti prejako za deiji organizam. Redovno uzimanjeperuna (Petroselineum crispum) takoe podstie ublaavanje simptoma polenske groznice, jer smanjuje proizvodnju histamina u organizmu. Zlatnica (Solidago virgaurea), b eli luk (Allium sativum), hajduka trava (Achillea millefolium) ili petrovac (Agrimonia eupatoria) mogu smanjiti stvaranje sluzi. Za ublaavanje nadraenosti oiju, isperite oi ajem od vidove trave (Euphrasia officinalis) ili kamilice (Matricaria recutita). Napravite aj od listia navedenog bilja, a pre upotrebe ga razredite sa 50 posto vode ili slanog rastvora.
HOMEOPATIJA
praeni glavoboljom, pokuaje da upotrebite prepa rat Euphrasia. Pulsatilla moe da pomogne ako s < luenje gustog, zelenkastog sekreta praeno gubit kom ula ukusa i mirisa pogorava pri boravku i zatvorenoj prostoriji, a delimino ublaava na otvo renom. Suze i svrab oiju, kijanje i vodenast sekret i; nosa koji se takoe pojaavaju boravkom u toplo prostoriji moete delimino ublaiti pomou Alliun cepa. Obratite se strunjaku za homeopatiju kako b vas posavetovao o potrebnim koliinama gore nave denih lekova.
ISHRANA
Za suzne, upaljene oi, nadraenu sluzokou nosa, kijavicu i ostale simptome koji se pogoravaju krajem dana, isprobajte Arsenicum album. Ako su vam oi upaljene i suzne, nos zapuen tokom noi, a preko dana imate vodenast sekret i ako su ovi simptomi
Nutricionisti veruju da rafinisani eer i kazein, be lanevina koja se nalazi u mlenim proizvodima izazivaju stvaranje sluzi i da ih zato treba izbegaval tokom sezone polenske groznice. Uzimanjem ko mercijalnih preparata na bazi dolomita, koji sadri kalcijum i magnezijum, moe se regulisati proiz vodnja histamina u organizmu. Neki naunici veruju da med podstie desenzibi lizaciju, odnosno da ima protivalergijska svojstva, p da zato moe da ublai neke simptome polensk groznice. Dva meseca pre poetka sezone cvetanj ponite sa svakodnevnim uzimanjem 2 kaiice nevi canog meda koji potie iz oblinjih konica.
572
------ T-----D omai

d e k o n g e s tiv
N apravite sre d stvo za dekongestiju prokuvavanjem k o re i s r i grejpfruta, p om ora n de i limuna u vodi p om ean o j sa m edom , uz p o v re m e n o m eanje, sve d o k k o re n e postanu su nderaste. Pazite da ne p rekuva te sm esu - kandirano vo e vam n ee p o m o i. Po jed ite p o kom adi ohiaene sm ese u v ee i p re odiaska na spavanje, o dnosno im p rim etite pojavu prvih sim ptom a. M aterije ko je se naiaze u k o ri i sr i o vog voa deluju p ro tiv upaie i p o d stiu suenje slu zo ko e. Veruje se da limun p o d stie iskaljavanje, to m o e p o m o i uklanjanju sluzi iz plua.
Najbolji nain borbe protiv alergena je njihovo izbegavanje. Ne izlazite napolje izmeu 6 i 10 asova ujutro, naroito onih dana kada je koncentracija polena u vazduhu jako visoka. Koncentracija polena u vazduhu je uvek nia tokom kinih dana, a raste po vrelom, sunanom i vetrovitom vremenu. Ako morate da izaete, nosite zatitne naoare i pokrijte usta i nos maramicom. Ni u kom sluaju nemojte trljati oi. Zatvorite prozore u automobilu i kod kue i ukljuite klima ureaj. Jednom meseno promenite filter za vazduh. Uklonite alergene iz vazduha korienjem jonizujuih sprejeva. Uklonite plesan iz okova uz pomo elektrine grejalice ili isuivaa vazduha. Izbegavajte koenje trave i grabuljanje suvog lia u dvoritu, jer ete tako izazvati kovitlanje polena i plesni uvazduhu. Pazite da tokom proleai letatrava u vaem dvoritu ne bude via od 2,5 cm kako biste izbegli cvetanje. Ako batenske poslove ne moete da prepustite drugoj osobi, nosite masku sa filterom za vazduh i zatitne naoare. Perite lice, ruke i kosu i uvek ispirajte oi kad dolazite spolja, kako biste spreili taloenje estica polena na jastuku. Da biste smanjili prisustvo grinja, uklonite sve debele tepihe, teke zavese i presvlake za nametaj, a dueke i jastuke prekrijte plastinim presvlakama. Odravajte istou podova, izbegavajte odeu, posteljinu, vree za spavanje i jastuke punjene perjem i uvek nosite zatitnu masku sa filterom za vazduh kad koristite usisiva.
ikoe moete pokuati sa vakanjem pelinjeg saa, 5-10 minuta, dva puta na dan (nemojte gutati) ili /akodnevnim uzimanjem 5 tableta ekstrakta polea tokom perioda od nekoliko nedelja pre poetka szone polenske groznice. Pre primene ovog naina ;enja posavetujte se sa lekarom kako biste ispitali logue alergijske reakcije. Mnoge osobe koje pate od polenske groznice taoe su alergine i na odreene vrste namirnica, pa u njihovi simptomi esto posledica uzimanja hrane oja izaziva pojavu alergijske reakcije. Takve reakcije lajee izazivaju jaja, orasi, riba, koljke, okolada, nleni proizvodi, proizvodi od ita, agrumi, prirodle boje za hranu ili konzervansi. Da biste utvrdili da i je alergija na odreene namirnice zaista uzrok vae )olenske groznice ili je samo oteava, pokuajte da )rimenite metod eliminacije. Izbacite iz ishrane sve umnjive namirnice, naroito one koje smo naveli, ;ao i polugotova i gotova jela, tokom probnog perioJa od 10 dana. Ako simptomi nestanu ili se ublae, jonite da vraate izbaene namirnice u jelovnik, ali ednu po jednu, kako biste utvrdili taan trenutak jonovne pojave simptoma. Kad utvrdite koja namiriica izaziva alergijske rekacije organizma, izbacite je z ishrane, kao i sve njene preraevine.
PREVEN CIJA
lako sklonostoboljevanju od polenske groznice moe biti genetski uslovljena, pojava simptoma se moe spreiti pojaanom opreznou i preventivnim merama. Ako bolujete od ekcema ili astme, imajte na umu da imate veu verovatnou da obolite od polenske groznice nego ostali Ijudi. Posavetujte se sa strunjakom za alergije ili pokuajte da upotrebite metod eliminacije odreenih namirnica ili leenje nevrcanim medom koje smo opisali u ovom poglavIju. Ojaajte otpornost svog organizma zdravim ivotom, odnosno uzimanjem zdrave hrane, redovnim vebanjem, uzimanjem dodatnih koliina vitamina i biljnih preparata. Pazite da odravate istou i urednost u kui i dvoritu.
POLNE SM ETN JE
SIMPTOMI
Polne sm etnje su, prem a optoj definiciji, nesposobnost potpunog uivanja u polnom odnosu.
Mukarac m oda im polne sm a etnje:

ako ejakulira pre nego to on ili partnerka to ele (prevrem ena ejakulacija) ako do ejakulacije ne dolazi ili je odgoena (zakasnela ejakulacija) ako ne dolazi do ere kcije koja je dovoljna za uivanje u polnom odnosu ( vidi i Im p o te n c ija ) ako tokom snoaja osea bol ako doe do sm anjenja ili gubitka polne elje
Zena m oda im polne sm a etnje:

ako doe do sm anjenja ili gubitka polne elje ako ima tekoa u postizanju orgazm a ako tokom polnog odnosa osea strepnju ako tokom snoaja osea bol ako tokom snoaja osea nevoljno stezanje miia vagine i drugih miia ako ne dolazi do dovoljnog vlaenja
ako ste vi ili va partner(ka):
zabrinuti zbog svog polnog ivota. osetili bolove tokom snoaja. To m oe biti znak infekcije ili bolesti. bili izloeni hem ijskim m aterijam a ili p o ln o p r e n o s iv im b o le s tim a bili seksualno zlostavljani ili silovani. ako m ukarac ima produenu erekciju koja nije praena polnom eljom . U sluaju ove ozbiljne bolesti, prijapizm a, potrebno je odmah potraiti m edicinsku pom o.
a parove bilo koje starosti, polne smetnje - nes posobnost da oba partnera potpuno uivaju i polnom odnosu - ne samo da mogu onemoguil dobijanje potomstva nego i odravanje pozitivno odnosa ispunjenog Ijubavlju. Tegobe ove prirode si este: prema nekim istraivanjima javljaju se k vie od polovine parova u nekom trenutku ivota. la ko polne smetnje retko predstavljaju opasnost pi fiziko zdravlje, mogu da budu opasne po psihiki zdravlje poto izazivaju depresiju, anksioznost oseanje manje vrednosti. Ove tegobe se ponekai teko reavaju bez strune pomoi, naroito zato t je loa informisanost jedan od glavnih uzroka polni smetnji. Jedan primer loe informisanosti je predstava d je polna nemo neizbena posledica starenja. Ze pravo, zdravi mukarci mogu da uivaju u polnc bliskosti do pozne starosti. Meutim, za postizanj erekcije moe biti potrebno 5 do 15 minuta genita ne stimulacije. Drugo pogreno miljenje je da ene nisu zainte resovane za polne odnose posle histerektomij (uklanjanja materice). lako moe doi do oslablje nog vlaenja vagine ukoliko su zajedno sa mater com izvaeni i jajnici, polna elja ostaje neokrnjen - a poto su eventualne brige oko trudnoe nestal moe se ak i poveati. Poto danas Ijudi ive due pa se stavovi menjaji mnogi stariji parovi ele da produe godine zdrav polnosti. Nekada se smatralo da seks u starosti nij prikladan i ak i da je nemoralan, a danas se i fizik i emotivna bliskost smatraju vanim za zdravlje tc kom itavog ivota. lako se polna elja i uestalo: polnih odnosa sa starou smanjuju, to ne vai z uivanje i zadovoljstvo koje prua polnost. Za parov koji su dobrogzdravlja, polna aktivnost koja ukljuuj dodirivanje i milovanje moe trajati i u osamdesetin pa ak i devedesetim godinama. Polne smetnje se kod mukaraca i ena javljaju razliitom vidu. Mukarci. Kod mukog partnera smetnje su est povezane sa anksioznou. Ako mukarac postup voen pogrenim shvatanjem da svaka polna akti' nost mora da dovede do snoaja i orgazma kod par nerke, a ovo oekivanje nije ispunjeno, onda o takav polni akt moe smatrati neuspehom. Taks stav moe dovesti dotle da se zaista dogodi ono o ega mukarac strahuje.
574
Najea fizika smetnja kod mukaraca je pre/remena ejakulacija, kod koje dolazi do orgazma 3re ili neposredno posle prodiranja penisa u vaginu. Dva tegoba, naroito esta meu mladim mukarcina, moe dovesti do anksioznosti, straha od neusjeha, razoarenja partnerke, sumnje u sopstvenu nukost i moda im potencije - koja je sama po sebi :akoe esta smetnja. Rea tegoba je zakasnela ejakulacija, kod koje se jrgazam toliko dugo odlae da ne dolazi do zado/oljenja ni jednog partnera. Kod malog broja mukraca dolazi do retrogradne Bjakulacije, kod koje se tokom orgazma sperma, jmesto kroz vrh penisa, vraa u mokranu beiku. lo je rei prijapizam, produena erekcija koju ne Drati polna elja. Ovo hitno stanje moe da bude Dpasno i potrebno je da se odmah lei. ene. Neposobnost doivljavanja polnog uivanja, poznata kao oteano uzbuivanje, frigidnost, oredstavlja jednu od najeih smetnji kod ena. Tejko se lei i o njoj treba razgovarati sa strunom osobom, kao i sa partnerom. Neke ene mogu da se polno uzbude, ali ne i da dostignu orgazam. injenica je da otprilike samo jedna treina ena redovno dostie vrhunac tokom samog snoaja, bez dodatne stimulacije klitorisa. Oko 10 postoena nikada nedoivi orgazam. Meutim, mogue je, pa i uobiajeno, imati i bez orgazma polni ivot ispunjen uivanjem. Izostanak orgazma moe se smatrati smetnjom samo ako predstavlja promenu ili izazivateskobe. Bol tokom snoaja (dispareunija) moe se javiti iz razliitih razloga, od jednostavnog anatomskog problema ili infekcije vagine do sloenih, duboko ukorenjenih strahova, a moe se pojaati u vreme menopauze, kad se smanjuje vlaenje vagine. Ako se bol javlja due vreme, moe da izazove nevoljno grenje vaginalnih miia pre snoaja, to je poznato kao vaginizam. Kod nekih ena ovo grenje miia nastaje usled saznanja da e poeti polna aktivnost. ene i mukarci koji su homoseksualni takoe su izloeni opasnosti od polnih smetnji. Dananja saznanja o SID I, tekoe vezane za bezbedan seks" i psiholoko delovanje diskriminacije samo su neki od faktora koji mogu da dovedu do pojave anksioznosti koja oteava polnu aktivnost.
UZROCI
Mnogi faktori, i fizike i psihike prirode, mogu da utiu na polne reakcije i uspenost polnog ivota. Povrede, bolesti i lekovi pripadaju fizikim uticajima, a osim toga postoji sve vie dokaza da hemijske materije i drugi zagaivai iz okruenja mogu da kode polnoj aktivnosti. to se tie psiholokih fakora, polna smetnja moe imati korene u traumatskim dogaajima kao to su silovanje ili incest, oseanje krivice, nedostatak samopouzdanja, potitenost, hronini umor, odreena verska uverenja ili brani problemi. Mukarci. Prerana ejakulacija retko ima fizike uzroke - iako je problem ponekad povezan sa neurolokim poremeajem, infekcijom prostate ili mokrane cevi. Mogui psiholoki uzroci su anksioznost, oseanje krivice vezane za polnost i ambivalentan odnos prema enama. Kad mukrac osea bol tokom snoaja, uzrok je obino fizike prirode - infekcija prostate, mokrane cevi ili testisa ili alergijska reakcija na spermicid ili prezervativ. Infekcije mogu da pokrenu polno prenosive bolesti kao to su hlamidija i genitalni herpes. Bolne erekcije mogu biti izazvane Pejronijevom (Peyroni) boleu, fibroznim plakovima na gornjoj strani penisa koji esto izazivaju njegovo savijanje tokom erekcije. Bolove mogu da izazovu i rak penisa i testisa i artritis donjeg dela lea. Retrogradna ejakulacija se javlja kod mukaraca kojima je izvrena operacija prostate ili mokrane cevi, bolesnicima koji uzimaju lekove za odravanje otvorenosti mokrane beike ili boluju od dijabetesa - bolesti koja moe da oteti nerve odgovorne za zatvaranje mokrane beike tokom ejakulacije. ene. Smetnje u postizanju polnog uzbuenja i vrhunca mogu da imaju sline uzroke. Priroda im moe biti fizika (lekovi, bolest, nedostatak hormona, ginekoloki faktori, neodgovarajua stimulacija) ili priholoka (stres, umor, depresija, strah od neuspeha, problemi sa partnerom). Meu najee uzroke spada neslaganje sa partnerom koje traje due vreme, kao i neodgovarajua stimulacija od strane partnera. Konano, polna elja sa godinama moe da oslabi iako postoje velike individualne razlike.
575
POLNE SM ETN JE
NASTAVAK
Bol tokom snoaja moe da se pojavi iz mnogo razloga, a mesto pojave ponekad ukazuje na uzrok. Bol u predelu vagine moe da bude posledica upale, na primer upale mokrane cevi. Isto tako, tkivo vagine moe da se istanji i postane osetljivije tokom dojenja i menopauze. Bolovi koji se javljaju dublje mogu da potiu iz karlice, kao to je sluaj kod endom etrioze, karlinih priraslica ili abnormalnosti materice. Bol takoe moe da ima i psiholoki uzrok, kao to su strah od povrede, oseanje krivice zbogseksualnosti, strah od trudnoe, strah od povrede neroenog deteta ili seanja na prethodno bolno iskustvo. Vaginizam takoe moe biti izazvan ovim psiholokim faktorima, ili moe poeti kao reakcija na bol i zadrati se i poto bol nestane. Oba partnera moraju razumeti da je grenje vagine nevoljna reakcija koju ena ne moe da kontrolie. Slino tome, nedovoljno vlaenje je nevoljna pojava i moe biti deo sloenog kruga: slaba polna reakcija moe da dovede do nedovoljnog vlaenja, koje moe dovesti do oseanja neprijatnosti, a to dovodi do jo slabije polne reakcije, i tako dalje.
LECEN JE
Bez obzira koji partner ima polne smetnje, vano je da oba partnera razumeju o emu se radi. Oba partnera mogu doprineti i problemu i njegovom reavanju. Mukarci. Prerana ejakulacija se esto moe spreiti tehnikom stezanja", vrstom biofidbeka. Ovaj metod ima visoku stopu uspenosti, a esta primena obino dovodi do boljeg prirodnog kontrolisanja ejakulacije. Kad osetite da e doi do orgazma, izvucite penis iz enine vagine ili joj dajte znak da prestane sa stimulacijom. Zatim vi (ili ona) neno palcem i kaiprstom pritisnite glavi, zaustavljajui vrhunac. Posle 20 do 30 sekundi ponovo nastavite sa odnosom. Poto nekoliko puta ponovite isti postupak, nastavite sa snoajem sve do ejakulacije. Imajte na umu da prerana ejakulacija moe biti upozorenje na sloeniji poremeaj ije psiholoke aspekte treba istraiti tokom leenja. Oslanjanje na istu fiziku kontrolu moe da prikrije simptom bez reavanja uzroka.
Zakasnela ejakulacija se esto lei smanjivanjem anksioznosti i straha, kao i uenjem kontrolisanja ejakulacije. Veba usredsreivanja na uzbuenje, opisana na kraju ovog poglavlja, takoe moe da pomogne. Saekajte sa prodiranjem sve dok ne osetite da je ejakulacija neizbena. Retrogradna ejakulacija moe se ispraviti operacijom koja omoguava zatvaranje zaliska na bazi mokrane beike. No, u principu se radi o bezopasnom poremeaju koji uglavnom postaje problem onda kada par eli da ima decu. Tada je mogue izvui iz mokrane beike spermu za vetaku oplodnju (vidi Neplodnost). Uzrok nedostatka polne elje kod mukarca moe biti fiziko oboljenje, hormonski poremeaj ili lekovi koji deluju na libido. Moe da se radi i o psiholokim uzrocima, ukljuujui depresiju ili probleme u odnosima sa drugim Ijudima, gde vam psihoterapeut moe pomoi da ih prepoznate. Zene. Probleme sa polnim uzbuivanjem ponekad je teko reiti ako osoba nikada nije osetila polnc zadovoljstvo. Osmiljene su terapije koje bolesnic pomau da se opusti, postane svesna svojih oseanj prema polnosti i da se oslobodi oseanja krivice straha od odbacivanja. Veba usredsreivanja m uzbuenje, opisana na kraju ovog poglavlja, takoe moe da pomogne. Kod ena u postmenopauzi oskudno vlaenje vagine moe se lako ispraviti sredstvima za vlaenje podmazivanje vagine, koja se kupuju u apoteci il specijalizovanim prodavnicama, belancetom pa al i pljuvakom. (Ipak, imajte na umu da proizvodi m bazi ulja mogu da izazovu infekciju.) Neodgo varajue vlaenje vagine kod zdrave ene, koja nijf u menopauzi, moe biti izraz priguenog polno| odgovora ili neodgovarajue stimulacije od stran( partnera. Istraite svoja oseanja u vezi polnosti pokuajte da se oslobodite krivice i straha od odbaci vanja. Mogu vam pomoi produena predigra, ma sturbacija i tehnike oputanja. Kod nesposobnosti postizanja orgazma, prvi koral ka postizanju zadovoljstva predstavlja iznoenje svojil elja partneru u vezi predigre i polnog odnosa. Iak( leenje eksperimentalnom terapijom, psihoanalizon ili bihejvioralnom modifikacijom moe da pomogne morate shvatiti da orgazam (naroito istovremeni) niji neophodan za kvalitet polnog odnosa.
576
to se tie pojave bolova tokom snoaja, kao rvo, pobrinite se da postoji odgovarajua stimulacii i vlaenje. Lekarski pregled moe da otkrije postoinje potrebe za leenjem upale, odstranjivanjem iljaka oko devinjaka (himena) ili nenim rastezajem bolnih oiljaka oko otvora vagine. Endometriza i karline priraslice se esto mogu leiti laserom idi uklanjanja takozvanih dubokih bolova. Tegobe ovezane sa promenama koje prate menopauzu iogu se ublaiti hormonskom terapijom (vidi Meopauzne tegobe). Ako je bol i dalje prisutan, moda se pomou psihoterapije mogu otkriti skriveni trahovi od polnog odnosa. Pomou vebi usredsre[ivanja na uzbuenje moe se nauiti odgovarajua iredigra i skretanje panje sa snoaja sve dok oba iartnera ne budu spremna na to. Obezbeivanje jnih informacija moe smanjiti strah od trudnoe i povrede fetusa. Vaginizam se teko lei bez strune pomoi. >upa za pruanje podrke enama koje boluju od aginizma preporuuje psihoterapiju ili grupnu teapiju. Ako imate partnera, zajedno izaberite odgoarajuu terapiju u sigurnom okruenju koje vam irua podrku. Terapeut e vam moda predloiti la, kako biste navikli svoje telo na oseaj prodiranja penetracije) u vaginu ulaete niz proirivaa (vagilalnih dilatatora), pri emu je svaki sledei malo iri id prethodnog. Tempo privikavanja odreujete sani sve dok se ne oseate dovoljno oputeno pri ivoenju dilatatora koji po veliini odgovara penisu aeg partnera. Pomou vebi stezanja i oputanja noete nauiti da kontroliete vaginalne miie i da >oboljate svoje reakcije na polne stimulanse. I psiloterapija moe da pomogne u poveanju libida, joboljanju vetine komunikacije i reavanju unuranjih sukoba povezanih sa polnou. Uz psihoteapiju i podrku partnera, stopa uspenosti je rilino dobra. M _T E R N A T I V N I 'JA IN l L E E N J A sleki problemi u polnom ivotu su normalni. Na priner, ene koje poinju novu ili prvu vezu mogu se rosle snoaja oseati bolno i osetljivo. Primenite iredstvo za vlaenje (lubrikans) koje se kupuje u ipoteci ili belance. Za oputanje koristite toplu kupcu sa 5 kapi etarskog ulja lavande.
Joga i meditacija osiguravaju potrebno umno i psihiko oputanje za nekoliko bolesti, na primer vaginizam. Oputanje pomae leenje i ublaava strepnju izazvanu polnom smetnjom. Masaa je izuzetno uspena u smanjivanju stresa, naroito ako je izvodi partner.
V ebe u ln o g USREDSREIVANJA
Sle d ee vebe su ko risn e za uklanjanje polnih sm etnji, kao i za oivljavanje zanimanja za p oln e o dn ose i obnavljanje poln og ivota p osle p eriod a neaktivnosti. O stanite u svakom p o d ru ju usredsreivanja sv e d o k n e b u d ete zadovoljni.
USRED SRE IVAN JE br. 1. P artneri

se sm enjuju, p ri em u je to k o m petnaestak minuta jedan u p otp u n o pasivnoj ulozi, ulozi prim aoca stim ulacije d o k drugi istrauje, stim ulie i m iluje sve d elo ve n jegovog ili n jenog tela osim genitalija i dojki. Stimulcija rukom bi trebalo da b ud e u rasponu o d lakog dodira d o milovanja i trljanja. M ogu se ko ristiti i usne i drugi d elo vi tela.
USRED SRE IVAN JE br. 2.

N astavite sa razliitim oblicim a stim ulacije i p ro irite ih tako da ukljuite i genitalije i d ojke. P a rtn er ko ji je u pasivnoj utozi treba da prua p o vra tn e inform acije o tom e ta m u je pru ilo najvie zadovoljstva. O ralnogenitalni d o d ir je dozvoljen, ali se uzdrite o d prodiranja i orgazma.
U SRED SRE IVAN JE br. 3.

Nastavljajui sa stim ulacijom , p red ite na p rod ira n je i aktivnosti k o je d o vo d e d o orgazma.
P O
L N
P R
E N
S I V
L E S T I
SIMPTOMl
N aroito ako ste ena, m oe se desiti da nem ate nikakve sim ptom e sve do pojave tekih kom plikacija ili dok ne prim etite: se kret iz vagine, m ara ili m okrane cevi; m oe biti beo, ut, zelen ili siv ili obojen krvlju i m oe imati jak m iris svrab ili nadraenost u oblasti genitalija ili m ara osip, plikovi, ranice, ispupenja, kvrice ili bradavice na spoljanjim genitlijama ili oko njih peckanje pri m okrenju o to k limfnih lezda u preponam a bolovi u preponam a ili donjem delu trbuha vaginalno krvarenje o to k te stisa sim ptom i slini gripu bolni snoaji Vidi tako e S ID A (AIDS), Bradavice (genitalne), C onoreja, H ep atitis, H e rp e s (genitalni), Hlamidija, Sifilis, Trihom onijaza.
olno prenosive ili venerine bolesti spadaju najee zarazne bolesti. Kao to im ime govori, prenose se vaginalnin analnim ili oralnim seksom. Ako imate vie od jedno seksualnog partnera i/ili ne koristite prezervativ, izlc eni ste velikoj opasnosti od dobijanja ovih bolest Isto tako, ako delite iglu kod intravenskog ubri; gavanja droge, izloeni ste velikoj opasnosti od ovi bolesti, naroito SID E i hepatitisa B. S izuzetkom SIDE i hepatitisa B, polno prenosiv bolesti su izleive ako se sa leenjem pone na vrc me. No, moe se desiti da ne znate da imate poln prenosivu bolest sve dok ne doe do oteenja rc produktivnog sistema, vida, srca ili drugih organ Osim toga, polno prenosive bolesti slabe imuni si: tem i ine vas podlonijim drugim infekcijam; Zapaljenje karlice je komplikacija mnogih poln prenosivih bolesti koja moe enu uiniti neploc nom, i ak joj ugroziti i ivot. Ako bolest prenesel svom novorodenetu, bolest moe da izazove detc tovu smrt ili slepilo i oteenja nekih organa.
UZROCI

ako im ate bilo koji od ovih simptom a. Polno prenosive bolesti su zarazne, a ako se ne lee mogu izazvati teke kom plikacije ili sm rt.
Bakterijske polno prenosive bolesti su hlam idija, g( noreja i sifilis. Virusne polno prenosive bolesti s SID A, genitalni herpes, genitalne bradavice i h( patitis B. Trihomonijazu izaziva parazit. Mikrol koji izazivaju polno prenosive bolesti naeni su spermi, krvi, sekretima vagine i ponekad pljuvak Veina organizama se iri vaginalnim, analnim oralnim seksom, ali neki, kao oni koji izazivaju gen talni herpes i genitalne bradavice, mogu se iriti dodirom sa koom druge osobe. Hepatitis B moel dobiti ako delite sa obolelom osobom line predmi te, na primer noie za brijanje. D IJA G N O ST I K I PO STU PCI Ako pripadate visoko rizinoj grupi, ak i ako nem; te nikakve simptome, zatraite jednom godinje c lekara da izvri analize kojima e se ustanoviti da ste oboleli od polno prenosivih bolesti. Ako su rezi tati pozitivni, vi i vai polni partneri ete morati d a : leite. Polno prenosive bolesti se mogu otkriti toko pregleda pomou Papanikolau testa, kao i analizarr krvi, mokrae i genitalnih i analnih sekreta.
578
------------------ ------------------
LECEN JE
Ne pokuavajte da sami izleite polnu bolest. Ove bolesti su zarazne i opasne. Morate da zatraite lekarsku pomo. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Ako se leenje pone na vreme, bakterijske polne bolesti izleie se antibioticim a. Virusne polne bolesti se ne mogu izleiti, ali lekovi mogu da deluju na simptome. Postoji vakcina protiv hepatitisa B, ali ona ne deluje ako ste ve oboleli. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Za podatke o alternativnim nalinima leenja pogledajte poglavlja o odreenim polnim bolestima. L E E N JE KOD K U E Vaginu isperite siretom, jogurtom ili limunovim sokom kako biste ublaili tegobe. Uzimajte cink i vitamine A , C \ E kako biste ojaali svoj imuni sistem i pomogli leenje nekih konih infekcija, kao toje herpes. Primenjujte tehnike oputanja kako biste ublaili stres i ubrzali oporavak. Okupajte se u toploj vodi i uzmite analgetike kao to je acetilsalicilna kisleina (npr. Aspirin), ibuprofen ili paracetam ol protiv bolova. Pitajte lekara ili apotekara za druga lekovita sredstva koja se mogu kupiti bez recepta.
o r i e n j e p r e z e r v a t iv a
M uki p reze rva tiv: U vek navucite prezervativ p re nego to penis doe u d od ir sa vaginom, ustima ili marom. U vek koristite gum eni prezervativ: prezervativi o d ivotinjske koe su porozniji i mogu omoguiti proiaz mikroba. Primenjujte lubrikanse koji sadre vodu; iubrikansi koji sadre uija, kao vazeiin, mogu da prou kro z prezervativ. Uhvatite vrh prezerva tiva da istisnete vazduh. O stavite m esta za skupljanje sp erm e. N avucite p rez e rv a tiv na penis u erekciji. A k o se tokom p oln og odnosa p re z e rv a tiv p ocep a ili sklizne sa penisa, p rekin ite o dn os i navucite n o vi p rezerva tiv. Posle p oln og odnosa uhvatite ivicu prezervativa i p oiako ga skinite d o k je p en is jo u erekciji. Z a svaki p oini o d n o s ko ristite novi p rezerva tiv. Z e n sk i p rezerv a tiv : U v e k um etnite kesicu u vaginu p re nego to je pen is dodirn e. U kesicu stavite sre d stv o za podm azivanje ko je sadri vodu. Stegnite unutranji p rsten kesice. Kesicu um etnite u vaginu kao to biste stavijali dijafragmu. Kaiprstom gurn ite unutranji p rste n kesice to dublje u vaginu; spoijanji p rsten ostaje van vagine. U v e d ite penis u vaginu. A k o tokom p oin og odnosa iskiizne iz vagine, uvedite ga pon o vo. Posie p oln og odnosa paijivo izvadite kesicu p r e nego to ustanete. Z a svaki p oini o d n o s ko ristite novu kesicu.
PREVEN CIJA
Uvek izbegavajte seks sa osobom koja ima genitalne ranice, osip, sekret ili druge simptome bolesti. Ako pripadate visoko rizinoj grupi: Koristite gumene prezervative i lubrikanse koji sadre vodu. Imajte na umu da prezervativi nisu 100 posto efikasni u spreavanju bolesti. Izbegavajte pozajmljivanje pekira i odee. Operite se pre i posle polnog odnosa. Vakciniite se protiv hepatitisa B.
P O
S E K
T I N
E ,
E B
T I N
R A
SIMPTOMI
Kod veine posekotina i ogrebotina, najvea opasnost je infekcija, naroito ako je rana nastala Ijudskim ili ivotinjskim ujedom , ili ako je duboka ili nepravilna, ili ako ne m oe da se sasvim oisti. Znaci infekcije su: pojaani bolovi, crvenilo ili oticanje ili vlaenje rane tem epratura, oteene limfne lezde crvene pruge koje se ire od m esta rane prem a srcu

ako se krvarenje ne m oe zaustaviti pritiskom . Ranu bi u roku od nekoliko sati trebalo zaiti ili spojiti ivice flasterom . ako sum njate na u n u tr a n je k r v a r e n je . Sim ptom i su slabost, znojenje i bolovi nesrazm erni povredi. Vidi H itn a s ta n ja - p r v a p o m o , str. 68. ako mislite da je povreenom slom ljena kost ili da je p retrpeo jak udarac u telo, naroito trbuh. ako povreeni ima povredu glave. ako povreda zahvata zglob ili kretanje prstiju na rukam a. ako je povreeno lice ili neki drugi deo tela na kom e bi oiljci predstavljali problem . ako povreeni nije vakcinisan protiv tetanusa u poslednjih petgodina. ako se pojave znaci in f e k c ije (oticanje, pojaani bolovi, pojaano vlaenje ili vlaenje neprijatnog m irisa).
osekotine, ogrebotine i manje rane su neizbe an deoivota. Sreom, oteenja obino brz zarastu, no odmah treba preduzeti dva koraka: mc rate da oistite ranu i zaustavite krvarenje. (Za slua tekog, upornog krvarenja, vidi Hitna stanja - p rv pom o, str. 47.) Povredese mogu pojaviti u nekoliko oblika: Posekotina ili rez, po pravilu potie od noa ima iste ivice rane. Ako je duboka, moe obilno ki variti i zahvatiti miie, tetive i nerve pod koorr Ako je zagaena, moe se inficirati. Ako se rastvor postoji opasnost da ostane oiljak. Razderotina (laceracija), moda izazvana razb jenim staklom ili otrim metalom, ima nazubljenc nepravilne ivice i verovatno podrazumeva vea otc enja dubljih tkiva od posekotine. Opasnost od ir fekcije i oiljaka je takoe vea. Ogrebotina ili abrazija nastaje trenjem koe tvrdu podlogu; krvni sudovi u koi pucaju i krv pol; ko izbija na povrinu. Zbog velike povrine, ogrebc tine se lakozagade prljavtinom i bakterijama. Ubodna rana je uska, duboka rupa napravljen ekserom, zubom ili nekim drugim predmetom kc probija kou. Kod ubodnih rana retko dolazi do j; kog krvarenja, ali tu su este unutranje povrede opasnostod tetanusa i drugih infekcija.
LEEN JE
Pre nego ponete da pomaete sebi ili drugima, op< rite ruke sapunom i toplom vodom; i naizgled is koa nosi bakterije koje mogu da izazovu infekciji Sredstva za bre zarastanje, koja se nude na tri tu, retko su potrebna. Antibiotike masti mogu p < moi kod rana kao to su ogrebotine, ali mnogi leko koji se nabavljaju bez lekarskog recepta - kao jod zapravo usporavaju zarastanje. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Posekotine i razderotine: pustite da rana malo krv. ri; krv koja istie e isprati prljavtinu iz rane. Operi ranu pod tekuom vodom, blagim sapunom i krp com. Zatim upotrebite antiseptike maramice i pn ite kou oko rane, prema spolja, upotrebljavaju ist deo maramice za svaki potez. Poto oistite ranu, tapkajte po njoj sterilnom g zom ili istim paretom tkanine dok se ne osui.
580
V A E N JE U D IC E Udica koja se zabola tik ispod povrine koe ( I) obino se moe izvaditi i bez lekarske pomoi. Provucite kanap iza zakrivljenog dela udice i vrsto ga drite jednom rukom. Drugom rukom blago pritisnite drku udice nanie (2) da biste kukicu oslobodili iz okolnog tkiva. Kad se kukica oslobodi, naglo povucite kanap da izvuete udicu iz rane (3).
ili podignutih nogu, kako bi se smanjila verovatnoa nesvestice. Ako je mogue, podignite mesto krvarenja iznad nivoa srca; time ete usporiti krvarenje. Stavite sterilnu gazu ili ist komad tkanine i pritiskajte dok krvarenje ne prestane. Cilj vam je da stegnete krvne sudove iz kojih tee krv do te mere da omoguite stvaranje ugruka. Kad krvarenje prestane, gazu vrsto stegnite flasterom ili na neki drugi nain. A LT ER N A T IV N l N A IN I L E E N J A Med ili kristal eer, naneseni na manje posekotine, mogu da ubrzaju zarastanje. I med i eerzaustavljaju rast bakterija i tako usporavaju infekciju.
AROMATERAPIJA
Ulje melaleuke (Melaleuca spp.) osigurava povrinsko leenje kao antiseptik, slino hidrogenu. Kad perete ranu, dodajte nekoliko kapi u vodu.
Stavite sterilnu gazu ili tkaninu direktno na ranu i )lago pritisnite. Kad krvarenje prestane, stavite zavoj li flaster da bi gaza ostala na mestu. Osim to titi anu od prljavtine, gaza e svesti suenje na najnanju moguu meru; elije se tako bre obnavljaju i )stavljaju manje oiljaka. Ogrebotine: Preduzmite iste mere, ali poto je nfekcija vrlo esta, obratite vie panje na ienje ane; oribajte je neno, ali detaljno. Antibiotika nast moe da bude od pomoi. Ubodne rane: Detaljno operite ranu sapunom i akim mlazom vode, nanesite antiseptiki rastvor i arekrijte ranu sterilnom kompresom, pa zavijte. Ne âtvarajte ranu flasterom i ne nanosite antibiotiku nast; potpunim zatvaranjem rane moete poveati nogunost infekcije. Kod teih rana najvanije je da prekinete oticaije krvi. Najsigurniji nain je pritisak. Pratite ova jputstva: Operite ruke ako je mogue i uzmite sterilne rukavice; ili stavite nekoliko slojeva gaze ili sloj plastine folije izmeu svojih ruku i rane. Pokuajte da smirite povreenog. Neka lei na leima, sa glavom neto nie od tela
Povrinska upotreba aloje (Aloe barbadensis) smiruje kou i moe da ubrza zarastanje povrinskih ogrebotina i tkiva koje se obnavlja ili je oteeno oiljcima. Biljka Sentilla asiatica moe da ubrza oporavak i zarastanje; nju treba koristiti pod kontrolom lekara.
HOMEOPATIJA
Neven je antiseptik i moe se primenjivati kao losion ili mast. Ledum je efikasan u smanjivanju bolova kod ubodnih rana i moe da ubrza suzbijanje infekcije. Postoje tvrdnje o korisnosti Staphysagria u sluaju razderotina i Hypericum za posekotine na osetljivim delovima tela, kao to su usne. Aconite (30c) u tri do pet doza svakih 30 minuta moe pomoi smirivanje uplaene osobe.
ISHRANA
Kod malih rana ili poto je zarastanje ve poelo, oporavak koe se moe ubrzati vitaminom E (uzimanim oralno ili u obliku ulja za spoljanju upotrebu). Vitamini A, C i vitam ini grupe B, kao i aminokiseline arginin i glicin (izmeu obroka) takoe mogu biti od pomoi; bromelin (iz ananasa) moe da ublai upalu.
P O
T K
L E N
I C
B O
L O
V I
SIMPTOMI
Bol u potkolenici, peckanje i ponekad oticanje donjeg dela noge. Bol se najee javlja na sledeim m estim a: na prednjem delu noge, prem a unutranjoj strani na unutranjoj strani noge, prem a zadnjoj strani

ako se u donjem delu noge pojavi tvrd otok, ukoenost, peckanje i jak bol. M oda je dolo do pucanja tetive, a to se m ora odmah leiti. ako oseate bolove skoncentrisane u maloj oblasti, bilo gde du unutranje strane potkolenine kosti. Zahvaeno podruje je osetljivo na dodir i izgleda kao da se ,,ne zagreva pri sportskim aktivnostim a. M oe se raditi o prelom u usled optereenja; treb a odmah otii na pregled. sim ptom i su uporni ili se pogoravaju i posle tri do sedam dana. Moda se radi o oteenju tetive koje treba leiti.
ol u potkolenici je jedno od najeih obc Ijenja aktivnih osoba. Strunjaci razliit tumae u emu se sastoji ovo oboljenje, ali veina s slae da zahvata dva miia koja se proteu o kolena do lanka i bonih delova stopala, obavijaji i goleninu kost ili tibiju. Ovi miii podiu sputaju stopalo i podupiru svod i gornji deo stopal; spreavajui udaranje o podlogu pri hodanju i tr; nju. Povrede koje dovode do manjeg kidanja vk kana ovih miia izazivaju bol u potkolenici. Bol u potkolenici moe biti povezan i sa sindrt mom odeljka, kod kojeg mii toliko naraste d postane prevelik za svoju spoljanju opnu. Prelon potkolenice usled optereenja i nadraenost potkc leninih neravatakoe su povezani sa bolom u po kolenici.
UZROCI
Bol u potkolenici moe izazvati svako neuobiajen ili ponavljanooptereenjedonjegdela noge. Javljas i kod iskusnih sportista i kod potpunih poetnika, naroito su osetljivi trkai, biciklisti, skijai i osob koje se bave aerobikom. Osobe koje imaju ravna stc pala, ,,X" ili O" noge izlau stopala prevelikom of tereenju i verovatno e oseati bol u potkolenic Cipele sa nekvalitetnim ulocima, vebanje na ne elastinoj podlozi (kao beton) i nepravilno dranje t< kode doprinose nastanku ove tegobe.
LEEN JE
Leenje se najee sastoji od odgovarajueg odmt ra, kako bi se omoguilo zarastanje, i primene pre grama vebi jaanja miia koje su osmiljene c spree ponovno javljanje bolova. Vano je poe
Ako patite od problema sa krvotokom, bolujete od dijabetesa ili sranih oboljenja, izbegavajte masau i primenu toplote i hladnoe pre nego to se posavetujete sa svojim lekarom.
A K U P R E S U RA
IZ V O R B O L A
Posle nene masae zahvaenogpodruja, postepeno pojaavajte pritisak na taku Zeludac 36, etiri irine prsta ispod aice kolena i jednu irinu prsta u stranu od potkolenine kosti. (Mii na koji vrite pritisak je onaj koji se gri kad podiete i sputate nogu.)Pritisak ne bi smeo da izazove bol. Primenite pritisak tri puta dnevno po tri minuta. (Za poloaj take vidi Dodatak.)
Preterano korienje miia ili tetiva koje ih privruju za kost moe izazvati neprijatnost i upalu. esta vrsta povrede je poznata kao bol u potkolenici i moe izazvati jak bol du golenjae sa prednje unutranje strane potkolenice (gore, uokvireno) ili sa zadnje unutranje strane lista (desno).
Strunjak za kinesko bilje moe za ublaavanje otoka i ubrzavanje ozdravljenja preporuiti primenu melema od gardenije (Gardenia jasminoides), brana i vina. Takoe vam moe preporuiti postupak pri kojem se tinjajui komadi lista divljegpelena (Artemisia argyi) dri 2,5 cm iznad bolnog mesta. Smatra se da ovaj postupak pojaava protok krvi i poboljava zarastanje. Isto tako, verovatno e vam pomoi tehnika masae u kojoj se jagodicom palca naizmenino vrsto pritiska i lagano trlja oteklo mesto. L E E N J E KOD K U E Osim fizioterapije, kod kue moete da primenite sve prihvaene konvencionalne i alternativne naine leenja bola u potkolenici. Nemojte dugo stajati - ne umarajte suvie noge. Naizmenino primenjujte led: drite ga 10 minuta na nozi, a 10 minuta ga sklonite. Obmotajte nogu elastinim sportskim zavojem, kako bi se tkivo steglo i tako spreilo oticanje. Noge drite podignute, kako bi smanjili krvni pritisak u upaljenim tkivima.
eenje im se jave prvi bolovi. Zanemarivanje prve jojave bolova ili pokuaj da se na njih ne misli samo :e pogorati bol u potkolenici. <0NVENC10N ALNA M ED IC IN A la poetno leenje bola u potkolenici lekari obino )reporuuju leenje koje se mnogo koristi u sport,koj medicini: mirovanje, led, stezanje i dranje noe u uzdignutom poloaju (vidi okvir na str. 788). lesto se preporuuje i korienje taka kako bi se Dovreenoj nozi olakao" teret koji nosi, kao i aceHsalicilna kiselina (npr. Aspirin) ili ibuprofen, kako 3i se umanjili upala i bolovi. Lekar e vam, moda, sreporuiti pregled kod fizioterapeuta, koji e vam ^drediti program vebi, a moda i leenje ultrazvu<om u cilju oputanja miia, poboljanja cirkulacije zarastanja. A L T E R N A TIV N I N A IN I L E E N J A Postoje brojni alternativni naini leenja koji dopunjuju gore opisanu konvencionalnu terapiju. Mnogi koriste masau.
PREVENCIJA
Najvanije za spreavanje bola u potkolenici je nalaenje to vie naina za smanjenje optereenja koje obino izaziva povredu. Nosite cipele sa ulokom i posavetujte se sa ortopedom da li da nosite umetke za ispravljanje nepravilnog dranja, koje moe da doprinese pojavi bola u potkolenici. Vebe istezanja miia prstiju na nogama, pete, kolena i potkolenice mogu da ojaaju miie i uine ih otpornijim na povrede. Pazite da vebate na elastinoj povrini, drvenoj ili zemljanoj, a ne na tvrdom betonu.
P O
R A
J E
SIMPTOMI
Z a druge bolesti koje mogu ukljuivati povraanje, vidi i Munina. povraanje izazvano odreenim dogaajem, kao to je duga vonja autom obilom ili neprijatan susret
BOLEST/TEGOBA
Kinetoza - bolest kretanja; anksioznost
povraanje malih koliina, peenje u grudim a (goruica), oteano gutanje, hvatanje vazduha
Hijatusna kila
povraanje, glavobolja, m unina, simptom i se mogu pogorati od boravka na dnevnoj svetlosti
M igrenska glavobolja, mogu meningitis
povraanju prethodi jaka vrtoglavica, tolika da se sve oko vas v rti; mogua zvonjava u uima proliv, povraanje, m unina i teperatura koja traje do 48 asova, ponekad se javlja posle ob ro ka kalorine, zainjene ili pokvarene hrane, posle uzimanja velike koliine alkohola ili prvog uzimanja nekog leka povraanje praeno visokom tem peraturo m , bolovim a u donjem delu trbuha i uestalim i/ili bolnim m okrenjem ; m okraa ima neprijatan m iris uestalo povraanje praeno ukastom bojom koe i/ili beonjaa
U pala unutranjeg uha; mogua
Menijerova bolest
Castroenteritis (naziva se jo i stom ani gri|
Bubrena infekcija
Hepatitis
584
TA DA U RADITE
ispitajte se kod lekara o preventivnim kovima protiv munine u vonji, koji se :imaju pre polaska na put. Kod anksioznosti jab e rite neku tehniku oputanja, na prim er gu, i redovno je koristite. Vidi i Stres. bratite se lekaru radi tane dijagnoze. apotekam a se bez recepta mogu dobiti ntacidi, iroko korieni lekovi p rotiv goruice. obro je da izbegavate m aterije koje nadrauju iludac, kao to su alkohol, duvan i kofein. ko sum njate na meningitis, odmah pozovite itnu pomo. Migrena se m oe leiti raznim nalgeticima (neki se dobijaju u apoteci bez cepta, a neki se izdaju sam o uz lekarski recep t).
Kapsule umbira (Z in g ib e r officinale) mogu ublaiti muninu izazvanu vonjom , a i akupunktura ima povoljno delovanje.
Meningitis treb a hitno leiti, a sim ptom i m igrene se mogu ublaiti raznim alternativnim nainima leenja. Travari esto preporuuju uzimanje kapsula kalopera ( C hrysantem u m parthenium ) od 125 mg za spreavanje migrene.
'bratite se lekaru. M oda ete m orati da dm ate antibiotike za leenje upale uha.
dmarajte se, pijte puno tenosti i jedite szainjenu hranu. A ko je bolest posledica akterijske infekcije, m oda ete morati a uzim ate antibiotike.
N e dozvolite da povraanje potraje, jer ete izgubiti mnogo tenosti i dehidriraete. D a spreite dehidraciju, pijte vodu, vone sokove ili negaziranu m ineralnu vodu.
>dmah pozovite lekara, koji e vam moda repisati antibiotike za leenje infekcije.
A k o ste skloni bubrenim infekcijam a, svakodnevno uzim anje soka od brusnice m oe spreiti njihovu uestalu pojavu. M oete nabaviti i kapsule od brusnice.
)bratite se lekaru. Postoji mnogo moguih zro ka utice, a neki izazivaju teke porem eaje.
A k o vam je koa uta, a beonjae bele, verovatno bolujete od karotinem ije, a ne utice. Karotinem iju izaziva bezopasno visoka koliina pigmenata karotina u organizm u, a m oe biti posledica uzimanja veih koliina hrane kao to je zeleno lisnato povre, argarepa i pom orande.
585
FOVRAANJE
NASTAVAK
SIMPTOMI
povraanje praeno jakim bolovim a u jednom oku ili oko njega
BOLEST/TEGOBA
Glaukom
povraanje, groznica, glavobolja, m unina, neuobiajena sanjivost i/ili zbunjenost, ponekad i nesiguran hod
Meningitis, encefalitis (upala mozga, obino

izazvana virusom koji prenose kom arci), Rejov sindrom (neuroloki porem eaj koji se obino javlja kod dece posle uzimanja acetilsalicilne kiseline, na prim er Aspirina, kod leenja infekcije ili boginja)
m unina i povraanje, beliasta stolica, tam na m okraa jaki i uestali bolovi u trbuhu koji ne prestaju posle povraanja, gubitak apetita
Hepatitis
Zapaljenje slepog creva, eludani ir,

mogu rak eluca
povraanje koje se osea na izm et, praeno zatvorom
Zaep ljenje creva (prestanak rada creva), mogu rak debelog creva
glavobolja, povraanje, sanjivost, zbunjenost i/ili udno ponaanje
Mogu ral< mozga ili aneurizam
teke glavobolje koje se pojavljuju nekoliko asova ili nekoliko dana posle povrede glave, m unina i vero vatno povraanje, sanjivost, zbunjenost, irenje jedne ili obe zenice povraeni sadraj sadri k rv ili sastojke nalik na zrna kafe
Potres mozga (neuroloke tegobe izazvane povredom glave), u tekim sluajevim a m oe doi do krvarenja u lobanji
U nutranje krvarenje, mogue usled eludanog ira, raka eluca ili raka drt
u treem ste m esecu trudnoe, ili sum njate na trudnou i povraate poslednjih nekoliko dana ili due
U obiajena pojava (ponekad se naziva jutarn munina, iako se m oe pojaviti bilo kad toko dana), esta u prva tri m eseca trudnoe
586
dmah se javite lekaru. Zavisno od vrste glaukoma, ;ar e vam prepisati beta-adrenergine okatore za sniavanje onog pritiska ili e biti itreban hirurki zahvat kako bi se omoguilo icanje vika one vodice.
O S T A L E 1N F O R M A C I J E
U nekim sluajevim a glaukom a slepilo se m oe pojaviti ve posle tri do pet dana. Pravovrem ena i brza lekarska pom o je od najvee vanosti.
dmah pozovite hitnu pomo. Svaka od ovih

ilesti je teka. Rejov sindrom se razvija naroito zo i m oe biti sm rtonosan.
Da biste izbegli Rejov sindrom , nikad nem ojte detetu sa visokom tem peraturom davati acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin ). um esto toga koristite paracetamol.
dmah pozovite hitnu pomo. M oda e

m biti potrebna hitna m edicinska nega.
H rana bogata vitam inim a i m ineralim a i posebna dijeta mogu ubrzati ozdravljenje. Zapaljenje slepog creva se ee javlja izmeu 10. i 30. godine.
dmah se obratite lekaru. Tana dijagnoza

veom a vana. Apendicitis (zapaljenje slepog eva) zahteva hitnu operaciju.
dmah pozovite hitnu pomo. Zaepljenje

eva m oe izazvati sm rt za nekoliko asova ;o se ne lei. U speno leenje raka debelog eva zavisi od rane i tane dijagnoze.
N ajei u zrok zaepljenja creva je oiljno tkivo (priraslice) nastalo prethodnom operacijom .
'dmah pozovite hitnu pomo. Radi se

ozbiljnim bolestim a koje m oda treba tno leiti operacijom .
idmah pozovite hitnu pomo. lako laki

atres mozga nije potrebno leiti, nem ogue je :vrditi da li je dolo do kravrenja. Kod krvarenja lobanji potreban je hitan hirurki zahvat.
Kad god m oete, spreite povrede glave korienjem sigurnosnih pojaseva tokom vonje i noenjem zatitne kacige kad se bavite sportovim a kao to su biciklizam , klizanje ili vonja rolerim a.
>dm pozovite hitnu pomo. ah

od unutranjeg krvarenja treba brzo pruiti om o i izvriti analize kako bi se ustanovili zroci krvarenja. ^begavajte da vam eludac bude prazan >r izgleda da to pogorava jutarnje m unine. êsto jedite dvopek ili druge vrste hleba ako biste preili ili ublaili muninu. 'idi Trudnoa - tegobe.
Vitamin B m oe pom oi u ublaavanju jutarnje

m unine, ali se posavetujte sa lekarom pre nego to ponete da koristite vitam inske dodatke, lekove ili terapije.
587
P R E D M E N S T R U A L N I SINDROM
SIMPTOMI
Sim ptom i predm enstrualnog sindrom a se uvek javljaju u istom delu m enstruacionog ciklusa, obino sedam do deset dana pre m enstruacije. M oe se raditi o sledeim sim ptom im a: nadutost i zadravanje tenosti natekle i bolne dojke akne, groznica, podlonost izbijanju herpesa poveanje telesne teine za do dva i po kilogram a (usled zadravanja tenosti) glavobolje, bolovi u leima, zglobovim a i miiim a zlovolja, nervoza, potitenost ili razdraljivost neodoljiva potreba za hranom , naroito slatkiim a ili slanim grickalicam a nesanica m alaksalost i iscrpljenost ili, suprotno, viak energije nagli nastupi munine zatvor, proliv ili porem eaji sa m okrenjem Mali deo ena sa predm enstrualnim sindrom om m oe imati i tee sim ptom e: napade plaa napade panike sam oubilake misli agresivno ili nasilno ponaanje
redmenstrualni sindrom, obino poznat kao PMS, predstavlja fiziki poremeaj u vidu razliitih simptoma koji se redovno javljaju u odreenom delu menstrualnog ciklusa. Obino je to osam dc deset dana pred mensturaciju. Skoro svaka ena doivi najmanje jedan simptom PMS tokom ivota, izmeu deset i pedeset posto ena redovno pati oc ovog sindroma. Pojedini simptomi se razlikuju oc ene do ene, ali budu toliko ozbiljni da ene mora ju da se obrate lekaru za pomo. Predmenstrualni sindrom se obino ne javlja koc vrlo mladih devojaka. lako neke devojke imaju sim ptome ovog sindroma, najee se javljaju tek posli dvadesete godine. Predmenstrualni sindrom se najee javlja ko< ena koje su imale velike hormonske promene, n, primer posle poroaja, spontanog ili namernog po baaja ili podvezivanja jajovoda. Kod ena koj< prestanu da uzimaju hormonsku kontracepciju tako e moe doi do pojave simptoma PMS, koji traji dok se ne uspostavi hormonska ravnotea. lako je PMS u medicinskoj literaturi zabelee ve tridesetih godina XX veka, i danas se vatreno ras pravlja o definisanju PMS kao bolesti. Mnogi se boj da bi se to moglo iskoristiti kao dokaz da su en emocionalno i fiziki nepodobne za odreene pc slove i odgovornosti. Ipak, strunjaci naglaavaju d ovaj sindrom, iako je ponekad neprijatan, vrlo retk ometa normalan ivot i rad.
UZROCl
Postoji mnogo teorija koje pokuavaju da objasn simptome PMS. Mnogi istraivai smatraju da PMS posledica hormonske neravnotee, iako je pr roda te neravnotee ostala nepoznata. Ponekad : moe uoiti poveano oslobaanje hormona estr( gena, ali kod veine ena PMS se ne javlja u sredi ciklusa kad su nivoi estrogena najvii. Postoje miljenja da je PMS posledica nedostatl odreenog hormona, estrogena, progesterona, t stosterona ili prolaktina, ali kontrolisana istraivan su odbacila sve teorije vezane za jedan hormon. N davna istraivanja su se usredsredila na meser promene hemijskih materija u mozgu koje se zo' neurotransmiteri, gde spadaju i materije koje uti(
ako su sim ptom i toliko izraeni da om etaju norm alne aktivnosti; lekar e vam ponuditi leenje koje e ublaiti sim ptom e.
588
rehlade se moete zaraziti udiui siune kapljice : vazduha koje nastaju kaljanjem ili kijanjem prelaene osobe, ili doticanjem povrine inficirane irusom - kao to je kvaka ili telefon - i zatim preno3i klice u svoj nos ili usta. 3 IJ A G N O S T I K I P O S T U P C I iko je vaa prehlada dovoljno teka da vas natera da dete kod lekara, on e vam verovatno pregledati rlo i ui i moda e uzeti bris grla (prei e po grlu iugakim tapiem sa vatom na vrhu) da bi ustaiovio imate li bakterijsku infekciju, koja zahteva Benje antibioticima.
LEEN JE
Convencionalna i alternativna medicina imaju isti ;ilj: da olakaju borbu sa virusom prehlade u organi:mu, time to e to vie ublaiti bolove i kongestiju. îrovanje i odmaranje su najvaniji za oporavak od nehlade; moda ete ustanoviti da vam je potrebno ! 2 ili vie sati sna svake noi dok se borite protiv prellade. Takoe je vano da se pije voda. Ako unosite iovoljno tenosti, sluz slobodno tee u organizmu )omaui vam da izbegnete infekciju ili se oporavite )d nje; isto tako, virus tee inficira zdrava, vlana tki/a nego suva. Ako imate temperaturu, va organizam oplotom unitava viruse prehlade. Davanje lekova 1a sputanje temperature moe zapravo osujetiti naDore vaeg odbrambenog sistema. Ipak, temperatua od 39,5 C ili vie zahteva odlazak kod lekara. Trudnice i dojilje bi morale da provere kod lekara smeju li uopte da uzimaju bilo kakve lekove protiv arehlade, ak i sredstva koja se kupuju bez recepta, aa i biljne lekove. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Ne postoji nikakvo posebno leenje kod virusa koji izazivaju prehladu, ali moete da ublaite simptome. Ibuprofen moe da ublai bolove, ali paracetamol i acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) mogu da pogoraju kongestiju. Nikada nemojte davati acetilsalicilnu kiselinu detetu koje ima temperaturu; umesto toga dajte mu paracetamol (vidi okvir Panja, desno). Ako vas boli grlo, ispirajte ga onoliko esto koliko elite slanim rastvorom (pola kaiice soli u olji vode).
Doi ete u iskuenje da poverujete u tvrdnje iz reklama i isprobate neki od mnogih preparata protiv prehlade i gripa koji se kupuju bez lekarskog recepta, ali dobro razmislite. Ovi lekovi, namenjeni leenju vie vrsta simptoma, verovatno sadre i sredstva protiv simptoma koje vi nemate i zato mogu dovesti do nepotrebnog ili prekomernog leenja. Sasvim ih izbegavajte kod dece mlae od 13 godina; izgleda da ak i sredstva protiv prehlade namenjena upravo deci, koja se mogu kupiti u slobodnoj prodaji, ne deluju kod ove starosne grupe, a esto izazivaju sanjivost, to pogorava stanje. Dekongestivi koji se kupuju bez lekarskog recepta (npr. oni koji sadre p seudoefedrin) mogu da ublae zapuenost nosa, ali samo privremeno; ako se redovno uzimaju due od pet dana, mogu imati potpuno suprotno delovanje i podstai stvaranje jo vie sluzi - i jau zapuenost. Pseudoefedrin poveava krvni pritisak i broj otkucaja srca; ne uzimajte ga ako se niste prethodno posavetovali sa lekarom u sluaju da imate srane bolesti, visok krvni pritisak, tekoe sa prostatom , dijabetes ili problem e sa titnom lezdom . Sredstva za sm irivanje kalja koja se mogu kupiti bez lekarskog recepta, na primer ona koja sadre dekstrom etorfan, mogu vam koristiti ako je kaalj toliko jak da prekida san ili govor. Inae, kaljite kad god osetite potrebu (uvek pokrivajui usta), zato to se kaljanjem iz grla i plua odstranjuju sluz i izazivai prehlade. Antihistam inici koji se kupuju bez
Nikada nemojte davati acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) detetu koje ima temperaturu; umesto toga dajte mu paracetamol. Rejov sindrom, neuroloko oboljenje koje moe izazvati komu, oteenje mozga pa i smrt, dovodi se u vezu sa upotrebom acetilsalicilne kiseline kod dece izmeu 4 i 15 godina. Rejov sindrom je redak, ali po pravilu se javlja posle virusne infekcije: jedan do tri dana poto se virus aktivira, dete postaje izuzetno umorno, jako povraa i moe biti uznemireno, upasti u delirijum i/ili biti dezorijentisano. Rejov sindrom je stanje koje zahteva neodlonu infuziju.
P R E D M E N S T R U A L N I SINDROM
NASTAVAK
ISHRANA
JOGA
Kod nekih ena su promene navika u ishrani znaajno smanjile simptome PMS. Pokuajte da smanjite uzimanje kofeina, eera, soli, mlenih proizvoda i belog brana, poto su istraivanja pokazala da ove namirnice mogu da pogoraju simptome PMS. Mnoge ene su primetile da est ili vie malih obroka umesto tri velika obroka dnevno takoe smanjuju simptome, to je moda posledica odravanja stalnog nivoa insulina. Smatra se da su neki simptomi PMS, kao promene ponaanja, zadrvanje tenosti, nadutost, osetljivostdojki, eljaza hranom i iscrpljenost, povezani sa nedostatkom vitamina Bt, ili magnezijuma. Nutricionisti preporuuju dodatak ovih materija: 50 do 100 miligrama vitamina E?6 dnevno i 250 miligrama magnezijuma dnevno. Doza se prema potrebi moe postupno poveavati. Ponekad se prepisuju i dodaci kalcijum a, cinka, bakra, vitamina A i E, kao i razliite aminokiseline i enzimi. Posavetujte se sa iskusnim nutricionistom. Neka istraivanja ukazuju da nedostatak masnih kiselina u ishrani moe doprineti pojavi PMS. Mnoge ene su potvrdile da im pomae uzimanje ulja nourka (Oenothera biennis), koje je bogato esencijalnim masnim kiselinama. Nutricionista vam moe preporuiti uzimanje jedne kapsule (500 miligrama) dnevno tokom mesec dana. Ako ova doza ne ublai simptome, moe se poveati do etiri kapsule dnevno. Moe se uzimati i na druge naine. Posavetujte se sa nutricionistom.
Za obnavljanje hormonske ravnotee, isprobajte poloaj Luk. Lezite natrbuh, savijte noge i uhvatite se za lanke. Dok udiite, stegnite butine
i polako diite glavu, grudi i butine sa poda. Ostanite u tom poloaju oko petnaes' sekundi, polako diui, a onda se opustite. Ovu vebu izvedite samo jednorr
Skakavac zatee miie karlice. Lezite na trbuh i poloite ruke kraj tela. Zategnite butine dok se odupirete rukama o pod. Podignite noge, ispruite
ih i isteite none prste i pete. Zadrite se tako petnaest sekundi, a zatim izdahnite i opustite se. Ponovite jednom ili dva puta dnevno.
Travari preporuuju razliite biljke za ublaavanje simptoma PMS. Na primer, ponekad se prepisuje konopljika (Vitex agnus-castus) zbog navodnog uticaja na hormonsku ravnoteu i ublaavanje nervoze i potitenosti povezanih sa PMS. Maslaak ( Taraxacum officinale), ije lie deluje kao snaan diuretik, ponekad se primenjuje za ublaavanje nadutosti i oticanja dojki usled predmenstrualnog zadravanja tenosti. Siak - grozniica (Scutellaria lateriflora) se ponekad preporuuje zbog umirujueg delovanja na nerve. Obratite se iskusnom travaru radi pripreme biljnih preparata za ublaavanje vaih simptoma.
Moete isprobati i poloaj Kobra. Postavite oba dlana na pod, sa laktovima tano ispod ramena. Udahnite i podignite grudi dok
karlicom i dlanovima upiret o pod. Zadnite se tako petnaest sekundi uz dubokc disanje, a zatim se polako opustite. Ponovite jednom do dva puta dnevno.
590
i raspoloenje, kao endorfeini i monoamini. No, isjivanja nisu ponudila nikakve definitivne dokaze. Moguim uzrocimasesmatraju i nedostaci hranljih materija, ukljuujui nedostatak vitamina 66 i eserijalnih masnih kiselina. Smatra se da je jedan oblik 'AS, koji se odlikuje glavoboljom, vrtoglavicom, luinjem srca, poveanim apetitom i neodoljivom Dtrebom za okoladom, izazvan nedostatkom malezijuma usled stresa. Prema ovoj teoriji, neodoljiva 3treba za okoladom, koja je bogata magnezijuiom, pomae nadoknaivanje manjka i uspostavljaa ravnotee. Meutim, eer iz okolade poveava vo insulina u krvi, a to moe da pojaa simptome. injenica da jednojajane bliznakinje ee obe naju PMS nego dvojajane ukazuje na genetsku imenziju ovog poremeaja.
)IJ A G N O S T I C K I OSTUPCI
ri postavljanju dijagnoze PMS, lekare prvo izvriti zikalni i ginekoloki pregled kako bi iskljuio druge zroke ovih simptoma. Neki lekari trae analizu nioa hormona u krvi, ali mnogi strunjaci koji se bave MS-om sumnjaju u vrednost takvih analiza. Oni natraju da se dijagnoza PMS najbolje postavlja voenjem dnevnika o simptomima koji se javljaju toom dva meseca. Treba zabeleiti poetak i kraj lenstruacije i svakodnevnozapisivati simptome koji e pojave. Lekaru e ovakav dnevnik pomoi u odreiivanju ne samo dijagnoze, nego i odgovarajueg ;enja.
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Neki lekari za ublaavanje simptoma PMS prepisuju razne hormonske preparate, najee estrogen i progesteron. Primenjuju se na razliite naine, ukljuujui injekcije i vaginalne ili analne epie. No, hormonsko leenje moe izazvati nuspojave, od kojih su mnoge ozbiljne, a kontrolisana istraivanja nisu potvrdila efikasnost ovakvog leenja. Neki lekari prepisuju enama sa PMS hormonsku kontracepciju. lako nekim enama ove tablete ublae simptome, istraivanja su pokazala da ovo leenje kod veine ena nije efikasno, a u nekim sluajevima moe i pogorati simptome. Zbog opasnosti u vezi sa hormonskim leenjem, mnogi lekari radije biraju pristup koji ukljuuje pravilnu ishranu, redovno vebanje i druge promene naina ivota koje su opisane u daljem tekstu. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Razni alternativni naini leenja mogu da ublae simptome PMS. Poto se PMS razlikuje od ene do ene, moda ete morati da isprobate nekoliko oblika leenja ili njihovih kombinacija dok ne naete pristup koji vam najvie pomae.
AROMATERAPIJA
.E E N JE
\ko ne elite, ne morate leiti simptome PMS. Metutim, ako postanu toliko jaki da potraite pomo, udite svesni da su efekti nekih oblika leenja sumijivi. Lekovi za PMS u osnovi se mogu podeliti u dve ;rupe: hormonski preparati koje prepisuju neki lekai i promene ishrane i naina ivota koja prepisuju irugi lekari, kao i poznavaoci alternativnih oblika le:enja. Poto hormonsko leenje nosi i neke opaslosti za zdravlje, veina ena eli da prvo pokua sa ilternativnim nainima leenja.
Nervozu i razdraljivostmoete ublaiti pomou ulja lavande (Lavandula officinalis) ili kamilice (Matricaria recutita). Ulje peruna (Petroselinum crispum) i kleke (Juniperus communis) takoe moe biti korisno. Dodajte nekoliko kapi u toplu kupku. Osetljivost grudi moete ublaiti dodavanjem est do osam kapi ulja mukatle (Pelargonium odoratissimum) u toplu kupku.
KINESKO LEKOVITO
B ILJE Travari kineskog lekovitog bilja esto za PMS preporuuju kinesku angeliku (Angelica sinensis), za koju se smatra da deluje na hormonsku ravnoteu, a ima i uticaj na tonus materice i drugih enskih polnih organa. Uzimajte je kao aj ili u obliku tinkture (etiri do et mililitara) tri puta dnevno.
F R
E H
L A
SIMPTOMI
kongestija glave i grudi, m oda sa curenjem nosa i oteanim disanjem bol u grlu kijanje suv kaalj koji se m oe javiti samo nou groznica suve oi i peckanje u oim a nejasno oseanje bola u celom telu glavobolja stalni um or

ako vae novoroene (do dva m eseca) ima sim ptom e prehlade. Kod odojadi obina prehlada m oe biti ozbiljna bolest. ako vam kongestija oteava disanje ili pri disanju ujete zvidavi zvuk u grudim a. M oda imate a s tm u . ako vas boli grlo, a tem p eratura vam je 38,5 C ili vie; ili vam se simptom i prehlade pogoraju posle treeg dana. M oda imate bakterijsku in fe k c iju (npr. s t r e p t o k o k n o z a p a lje n je g r la ),
zapaljenje sinusa ili b r o n h itis . ako vam je tem p eratura 39,5 C ili vie. Moda im ate zapaljenje plua. Odmah potraite lekarsku pom o.
ako vam se sim ptom i prehlade jave iznenada uz izloenost odreenim p o kre taim a - kao to su polen, m aija dlaka ili parfem i - i/ili potraju nedeljam a. Verovatno im ate a le rg iju .
rehlada je najea infekcija u svim starosnirr grupama. Simptomi prehlade izbijaju kada vi rus prodre u sluzokou disajnih puteva u nosu ili gr lu. Va imuni sistem reaguje napadajui izaziva; belim krvnim zrncima, koja se zovu neutrofili. Akc organizam ne moe da prepozna virus, reakcija j( nespecifina, toznai da organizam proizvodi to jt vie mogue neutrofila (obino vie nego to treba) upuuje ih na zaraena mesta. Ovim optim napa dom se uniti mogo virusa, ali to ne deluje na okc dve stotine vrsta virusa koji izazivaju prehladu. Do datne koliine neutrofila koji se skupljaju na mesti ma infekcije dovode do oseanja bola po celom teli i upale izazvane prehladom, to je upotpunjeno veli kim koliinama sluzi u nosu i grlu. Simptomi prehlade izbijaju tokom jednog d( etiri dana poto se zarazite virusom prehlade i p( pravilu traju oko tri dana. Tog asa najgore je prolo ali moete se oseati zaepljeno" jo nedelju dan; ili due. Tokom prva tri dana trajanja simptoma st( zarazni (to znai da moete preneti prehladu n; druge), pa preduzmite preventivne mere (vidi Pre vencija, str. 595). lako se svi ponekad prehladimo, deca se prehla de ee od odraslih. Infekcije prehladom su naje e tokom hladnogvremena", poinju u kasnu jeser i proteu se do kasnog prolea. U ovom delu godint je vea verovatnoa da e se Ijudi okupljati u zatvo renim prostorijama, gde je ukljuen neki oblik greja nja. Blizak kontakt sa drugim osobama, kojim s < poveava verovatnoa izlaganja zaraznim virusima vreo, suv vazduh, koji isuuje tkiva u nosu i grlu podstiu stvaranje savrenog okruenja za razvoj vi rusne infekcije. Osim kod novoroenadi, same prehlade nisi opasne. Obino nestaju za oko nedelju dana bez ne kog naroitog leenja. Na alost, prehlade ipak iscr pljuju organizam i slabe vau otpornost, inei va podlonijim bakterijskim infekcijama.
UZROCI
Postoji vie od 200 vrsta virusa koji mogu da van prodru u nos i grlo, izazivajui prehladu. Na alost ne postoji pravi lek ni za jednog od njih, pa van odreivanje virusa koji je izazvao vau prehladi nee ni malo pomoi da bre ozdravite. Viruson
IOMEOPATIJA
A K U P R ES U R A Simptomi PMS se mogu ublaiti pritiskom na taku Slezina 6. Postavite palac etiri irine prsta iznad unutranje strane skonog zgloba, uz rub potkolenine kosti. Pritiskajte jedan minut, a zatim uinite isto na drugoj nozi. Ponovite dva do tri puta. Ne koristite ovu taku ako ste trudni.
bratite se iskusnom homeopati radi odreivanja reparata i dozaza ublaavanje vaih simptoma PMS.
IAIN I V O T A
traivanja su pokazala da redovno vebanje umajuje simptome, verovatno oslobaanjem endorfina drugih hemijskih materija u mozgu koje ublaavaju res i popravljaju raspoloenje. Za uspeno leenje MS odmaranje je veoma vano. Nedostatak sna loe da pojaa iscrpljenost, nervozu i druge emocioalne simptome. Strunjaci preporuuju osobama je ne spavaju dovoljno da naprave strog raspored )avanja i da ga se pridravaju. Odlazak u krevet i uenje svakog dana u isto vreme, ak i vikendom, loe vam osigurati dovoljno sna.
S I H O S O M A T S K O L E E N J E
azliite tehnike oputanja, kao joga i meditacija, logu da pomognu ublaavanjem nervoze, strepnje drugih emocionalnih simptoma koji se mogu javiti od predmenstrualnog sindroma. Joga poloaji Kora i Luk (levo) se posebno preporuuju kod PMS.
.E E N J E KOD K U E Jedite hranu bogatu vlaknima, a sa malo masti. Neposredno pre menstruacije izbegavajte so, eer, kofein i mlene proizvode. Redovno vebajte. Pokuajte da smanjite stres i vie spavajte nedelju dana pred menstruaciju.
Uzimajte preporuene dodatke vitamina. Pokuajte da savladate elju za hranom, naroito okoladom. Poputanje ovim eljama moe da pogora simptome. Umesto slatkia jedite voe. Kad vam se pribliava menstruacija, opustite se i oslobodite stresa u toploj kupki. Stavljajte termofor ili oblog od ricinusovog ulja, kako biste ublaili bolove u leima i miiima povezane sa PMS. Nemojte uzimati alkohol pred menstruaciju, jer alkohol moe da pogora potitenost, glavobolju i malaksalost, a moe da podstakne i neodoljivu elju za hranom.
PREHLADA
NASTAVAK
lekarskog recepta mogu da privremeno olakaju disanje, ali uz odreenu cenu: oni proiavaju nos isuivanjem, pa sluz u nosu postaje gua i tee istie. A LT ER N A T IV N 1 N A IN I L E E N J A Vreme je veoma vano: ponite sa leenjem prehlade im osetite prve simptome. Naroito kod lekovitog bilja, rana reakcija esto dovodi do breg i bezbolnijeg oporavka.
AROMATERAPIJA
uzimajte po 3 kapsule tri puta dnevno sve dok pre hlada ne proe.
HOMEOPATIJA
Para od lekovitog bilja moe da ublai kongestiju, a ako je temperatura pare 45 C ili via, dodir sa njom e unititi i izazivae prehlade. Odaberite eukaliptus (Eucalyptus globulus), gaulteriju (Gaultheria procumbens) ili nanu (Mentha piperita). Stavite svee lie ili nekoliko kapi lekovite biljke u iniju i prelijte kljualom vodom. Pokrijte glavu pekirom, nagnite se nad iniju da stvorite zatvoren prostor ispunjen parom, a zatim tu paru udiite.
LEEN JE LEKOVITI M B ILJEM
Simptomi prehlade esto dobro reaguju na homec patske preparate. Doza je 12c, a uzima se svaka dv sata, najvie etiri doze. Gelsem ium moe da pc mogne kod groznice, bolova u rukama i nogam; umora ili bola u grlu. Ako vas nos od curenja pec oi vam stalno suze i esto kijate, isprobajte Alliur cepa. Ako ste nervozni i curi vam nos, a nou se zi pui, uzmite Nux vomica. Za kaalj nalik na lave; zapaljeno grlo koje vas pee i gorak ukus u ustim; isprobajte/4con/fe.
NAIN IVOTA
Uzdrite se od puenja, naroito kad ste prehlaen Puenje napadasluzokou i plua, poveavajui poc lonost svim vrstama infekcija disajnih puteva, uklji ujui i prehlade. Kad ste prehlaeni, dim dodatn nadrauje ve zapaljena tkiva i oteava ozdravljenjc
ISHRANA
Ako uzmete ehinaceu (Echinacea spp.) ve pri prvoj pojavi simptoma, moete umanjiti jainu i trajanje prehlade, esto ak spreavajui da se infekcija potpuno razvije. Ehinacea oigledno podstie imunoloke rekcije, jaajui otpornost na sve infekcije. Moe se nabaviti u kapsulama ili u obliku aja; stavite 2 kaiice korena ehinacee u 1 olju vode; kuvajte na tihoj vatri 15 minuta i pijte tri olje dnevno. Hidrastis (Hydrastis canadensis) podstie iiavanje sluzi iz grla. Osim toga sadri i prirodni antibiotik berberin, koji moe spreiti bakterijske infekcije koje se esto javljaju posle prehlade. Potopite pola ili jednu kaiicu hidrastisa u olji kljuale vode 10 do 15 minuta; pijte tri olje dnevno. Za dobar hladni aj" pomeajte jednake delove zove (Sambucus nigra), nane (Mentha piperita) i hajduke trave (Achillea millefolium) i potopite 1-2 kaiice meavine u 1 olji kljuale vode. Pomou ove meavine organizam se moe osloboditi temperature, bolova, kongestije i zapaljenja. Izgleda da beli luk (Allium sativum) skrauje trajanje prehlade i smanjuje njenu snagu. Deluje u bilo kojem obliku: kapsulama ili tabletama, ulju koje se utrljava u kou ili u prirodnom obliku - ispeen ili skuvan u drugim jelima. Ako odaberete kapsule,
Pravilna ishrana je bitna za odupiranje prehladi oporavljanje od nje. Jedite raznovrsnu hranu. Prem potrebi uzimajte dodatne koliine vitamina A, vita mina grupe B (vitamini B j, B2, 85, B6, folna kiselim i vitamina C, kao i minerala cinka i bakra kako bist bili sigurni da dobijate preporuene dnevne dozc Ako vam je ishrana siromana cinkom, u organizm imate premalu koliinu neutrofila i predstavljate la plen za sve vrste infekcija, ukljuujui i prehlade Cink se moe nabaviti u tabletama ili pastilama z grlo. Dokste prehlaeni, izbegavajte mlene proizvc de, jer sluz od njih obino postaje gua. U poslednjih 20 godina smo svedoci brojnih is traivanja o tome hoe li uzimanje velikih koliin vitamina C (1 gram dnevno ili vie) spreiti prehlade Presuda nije doneta. Rezultati su se razlikovali, ali iz gleda da se velikim koliinama vitamina C prehlad ne mogu spreiti. No, ova doza moe smanjiti tra janje i teinu simptoma prehlade, moda zbog tog to je vitamin C vaan za zdrave neutrofile. Pileasupaje poznata kao lek protiv prehlade jo od 12. veka. Nedavni nauni dokazi potkrepljuj tezu da pilea supa ublaava simptome prehlade naroito kongestiju. Neki sastojak pilee supe (koje
594

Z
ablu d e o
PREHLADI
0 prehladam a p o sto ji m oda isto toliko zabluda koliko i vrsta virusa ko ji ih izazivaju. Da bism o tano rekli kako stvari sto je, treba naglasiti da nije m u dro izgladnjivati - a ni hraniti - prehladu. N eka vas vodi zd ra v razum 1elja za je lo m : ako ste gladni, je d ite ; ako niste, nem ojte. N iske tem p era ture i vlaga ne izazivaju prehlade. Na p rim e r, n eete se prehladiti ako p otp u n o p o k isn ete i sm rzn ete se za vrem e p rova ie oblaka, ako zim i izaete napolje sa m o kro m ko so m ili ako spavate kra j o tvo ren o g p ro zo ra . A n tib io tici ne m ogu da izlee prehladu, je r oni deluju sam o p ro tiv bakterija, a p reh la de izazivaju virusi.
Utapkajte vazelin u nozdrve i oko njih da vam koa ne bi ispucala. Unosite dovoljno tenosti u organizam pijte najmanje 10 aa vode dnevno. Time ete nadoknaditi tenost izgubljenu znojenjem i curenjem nosa, a kongestiju u nosu i grudima ete svesti na najmanju meru. Drite au vode pored kreveta da moete pomalo da pijete i tokom noi. Vlaite vazduh u sobi (naroito u zimskim mesecima, kad grejanje isuuje vazduh) da biste izbegli suenje sluzokoe nosa i grla.
PREVENCIJA
Jak imuni sistem je najbolja odbrana od svih infekcija, pa i prehlade. Jaajte prirodnu otpornostorganizma pravilnom ishranom, izbegavanjem puenja i uzimanjem dovoljne koliine vode. Smanjite to vie dodir sa Ijudima koji su prehlaeni ili barem ne koristite isti pekir, pribor za jelo ili pie kao oni. Virusi prehlade esto preive satima na otvorenom, na kvakama, novcu i drugim povrinama, pa esto perite ruke. Kad ste prehlaeni, potrudite se da prehladu zadrite za sebe. Kad kinete punom snagom, virus prehlade moe da pree i 3-4 metra od vas, pa uvek pokrijte usta kad kijate ili kaljete. Izgleda da redovno, umereno vebanje (kao to je 45-minutna etnja pet puta nedeljno) jaa imuni sistem i smanjuje verovatnou dobijanja prehlade i drugih infekcija. I sauna moe da pomogne: vedski istraivai su pokazali da dva sata odlaska u saunu nedeljno moe dasprei dobijanje prehlade. Razlog ostaje nejasan, ali mogue je da vruina u sauni speava razmnoavanje klica prehlade.
ek treba otkriti) spreava nakupljanje neutrofila i zbijanjezapaljenja. Bilo koja vrsta hrane koja je dovoljno jaka i zailjena da vam tera suze na oi imae isto delovanje i la nos - podstai e isticanje sluzi. Ako vam se ba leto jede, odaberite Ijuto, zainjeno jelo koje e x)moi organizmu da suzbije prehladu. L E E N J E KOD K U E Jedite tvrde bombonie ili pastile protiv kalja kako biste umirili bolno i zapaljeno grlo, ali izbegavajte mentol bombone; one mogu da isuuju.
P R
E P O
S K
I I I
I S T E G
SIMPTOM J
Bol i ukoenost na jednoj ili obe strane prepona prilikom hodanja ili sedanja. Bol m oe biti praen otokom i crnoplavom obojenou koe.
ako o tkrijete otok ili ispupenje du pregiba izmeu noge i trbuha, naroito ako im ate problem a sa prekom ernom teinom ili ste bili izloeni napornim fizikim aktivnostim a. Mogua je pojava k ile . ako im ate vrlo visoku tem peraturu ili vas trese jaka groznica praena bolom u preponam a. O vi simptom i mogu ukazivati na in fe k c iju b u b r e g a ili kostiju. ako se bol proiri na donji deo lea, bez obzira im ate li povienu tem peraturu ili ne. Mogua je pojava k a m e n a u b u b r e g u ili p r o b le m a sa p r o s t a t o m . ako se bol proiri na donji deo trbuha. Mogui su problem i sa varenjem ili (ako ste enskog pola) ginekoloki, a takoe i virusna infekcija. A ko se ovi simptomi pojave za vrem e m enstruacije, posavetujte se sa ginekologom .
repone su podruje gde se spajaju trup i noge To je taka u kojoj se vae telo i noge mogu sa vijati u razliitim pravcima: napred, nazacl ili u stra nu. Poto su prepone centar velikog broja pokreta vrlo su podlone istegnuu, naroito kod sportista plesaa i ostalih Ijudi izloenih velikim fizikim na porima. Fiziki manje aktivni Ijudi takoe mogu d; povrede prepone; obino dizanje tereta, istezanje tranje ili rekreativne sportske aktivnosti izlau ko tano i miino tkivo prepona velikim naporima. Ovakvo istegnue (koje se jo naziva i zatezanj prepona) ima trenutno, a ponekad i paraliue delo vanje na kljune miie i tetive. Bol je vrlo jak, a ho danje, sedenje i prenoenje teine tela sa jedne n < drugu nogu je oteano i bolno. Logina reakcija tel; je ukoenost i hramanje, kako bi se potedela povre ena strana prepona. Ako je potrebno, Ijudi u ijerr ste se drutvu zatekli prenee vas do mesta gde mo ete da legnete, opustite se i time ublaite bol.
UZROCI
Neposredni uzrok zatezanja preponaje udar ili isteg nue miia koji se proteu od karlice niz celu duim butina. U nekim sluajevima uzrok moe biti pucanje tetive koja spaja krajeve miia i kotano tkivo. Zate zanje prepona najee je posledica preterane fizike aktivnosti, nepravilnog podizanja tereta ili nedovolj nog zagrevanja pre velikih napora. Ponekad je isteg nue preponskih miia posledica spoljanjih faktora kao to je pad na tvrdu podlogu ili jak sudar sa tvrdin predmetom.
LEEN JE
Uz odgovarajue mirovanje, blae istegnue prepo na po pravilu e se izleiti samo od sebe za nekolikc sati ili dana. Ako je dolo do pucanja miinogtkiva zarastanje povrede moe potrajati nedelju ili dve Kod teih i obnovljenih povreda, za zarastanje ote enog miinog tkiva i tetiva ponekad je neophodar i hirurki zahvat. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Da smanjite otok i upalu, stavite ledeni oblog odmal nakon povrede ili to je pre mogue. Moete uzeti
596
A K U P R E S U RA
Da ublaite bol u butini i preponama, pritisnite taku una kesa 24, izmeu spoljanje ivice skonog zgloba i Ahilove tetive (vidi Dodatak radi tanogpoloaja ove take).
RAD NA TE LU
Da ublaite napetost preponskih miia, obradite zonu nadbubrene lezde i podruje prepona. Drei stopalo u ispruenom poloaju, preite levim kaiprstom s jedne strane zone prepona na drugu; vratite se nazad istim putem, ali prstom druge ruke. Postupak ponovite nekoliko puta. Zatim povucite noni palac unazad i preite palcem ruke niz unutranju stranu glavne tetive u dnu stopala, poev od zone struka pa sve do zone nadbubrene lezde.
Kod blaih oblika istegnua preponskih miia, posle ublaavanja prvobitnog bola primenom hladnog obloga i mirovanja, pokuajte da masirate povreeno mesto uz upotrebu uljazatelo kojeste prethodno zagrejali-to je odlian nain oputanja miia. Terapeut refleksolog e se usredsrediti na manipulaciju podruja uz prednju stranu skonogzgloba, naroito onog dela gde se zglob sastaje sa stopalom. Primenom ove tehnike podstie se protok krvi i aktivnost limfnog sistema i ublaava se napetost preponskih miia.
HOMEOPATIJA
icetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili neko nestei-oidno sredstvo pro tiv zapaljenja, kako biste ublaili bol. Odmarajte povreeni mii sve dok otok i jpala ne prou. Kasnije moete staviti vreo oblog kako biste opustili povreeno miino tkivo i ubrzali prirodnozarastanje. Ako je vae istegnue miia posledica sportske povrede, morali biste da se obratite specijalisti sportske medicine, koji e ublaiti bol, ali e vam i objasniti kako da izbegnete ponavljanje takve povrede. Meu mladim Ijudima koji se bave individualnim ili ekipnim sportovima istegnue prepona je vrlo esta povreda i po pravilu brzo prolazi, pod uslovom da povreeni ne nastavi sa fizikim naporima uprkos bolu koji osea. Stariji Ijudi kod kojih je dolo do istegnua preponskih miia, naroito oni koji nisu skloni ili naviknuti na fiziku aktivnost, morali bi da miruju due vreme kako bi olakali prirodno zarastanje. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Kao i konvencionalni oblici leenja, alternativno leenje je usmereno na ublaavanje bola i mirovanje, kako bi povreeni miii i tetive poeli dazarastaju i postupno povratili ranije sposobnosti.
Arnica je sredstvo koje homeopati koriste za prvu pomo u sluaju povrede miinog tkiva. Moe se uzimati oralno ili nanositi na povreeno mesto u obliku masti. Rhus toxicodendron i Ruta takoe mogu biti veoma korisni u leenju istegnua miia. L E E N JE KOD K U E Ako ste povredili preponske miie, zauzmite udoban leei poloaj i dozvolite telu da se opusti. Stavite na otok hladan oblog: kesicu sa ledom ili paketi smrznutog povra umotan u pekir. Drite oblog 10 minuta, pa ga sklonite. Posle 10 minuta ponovite postupak i nastavite tako sve dok se bol ne ublai. Nekoliko dana izbegavajte bilo kakve napore, sve dok ne budete mogli da se bezbolno sluite povreenim miiima.
PREVEN CIJA
Da bi se izbeglo istegnue miia u preponama ili bilo kojem drugom delu tela, najvaniji pojedinaan faktor je pravilno i postepeno zagrevanje miia pre bilo kakvih fizikih napora. Ako zagrevanje nije mogue, ponite fiziku aktivnost postepeno i polako, kako biste svojim miiima i tetivama dali dovoljno vremena da se razgibaju i postanu elastini.
P R O U IV
Citajte ovaj stubac da naete svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
uestale ili vodenaste stolice; mogui grevi u trbuhu posle jela ili popijene kafe
BOLEST/TEGOBA
Preko m erno uzimanje hrane bogate vlaknim a, kao to su pune itarice, povre i/ili voe ili uzimanje prevelikih koliina kafe Propratne pojave lekova kao to su andbiotic
esto pranjenje creva ili vodenasta stolica posle poetka uzimanja novog leka este ili vodenaste stolice tokom perioda stresa ili depresije
antacidi, cimetidini, kinin i drugi

Proliv izazvan em ocijam a
este stolice sa sluzi; bolovi u donjem delu trbuha, pogorani od jela ili stresa
Sindrom iritabilnog creva
ponovljene vodenaste stolice vrlo neprijatnog m irisa, blede ili ukaste; nadim anje; grevi u elucu; malaksalost
N edovoljna apsorpcija, porem eaj varenja koc kojeg se masti i hranljive m aterije ne apsorbuji u creva na zadovoljavajui nain
neprekidne vodenaste stolice; nervoza;

nesanica; preko m erno znojenje
H iperaktivna titna lezda,

nadbubrena lezda
dijabetes ili neakti
retke stolice, mogue s vidljivim

krvi
tragovim a
Mnoge m ogunosti, ukljuujui
rak debelog creva
iznenadan napad uestalih vodenastih

stolica koje mogu biti krvave; m unina; tem peratura; grevi u trbuhu
Gastroenteritis, kao stomani grip, putniki

proliv, trovanje hranom-, ili gastritis
uestale vodenaste stolice
(m oda sa krvlju ili gnojem ); bolovi u trbuhu; malaksalost; gubitak apetita; mogue povraanje, blaga tem peratura, bolovi u zglobovim a
Kolitis ili Kronova bolest
napadi uestalih, vodenastih stolica; kaalj; zvidanje u grudim a; zajapurenost lica
Karcinoidni tu m o r (izrataj u crevim a, m oe biti dobroudan ili zloudan)
vodenaste sotlice koje mogu biti crne; bolovi u centru ili na levoj strani trbuha; mogue jarko crveno krvarenje iz m ara
Divertikulitis
598
jte mnogo vode, nastavite sa norm alnom ira n o m , izbegavajte kafu.
Proliv bi m orao da proe za manje od 48 asova.
tajte lekara za prom enu ili prestanak uzimanja ka. traujte tehnike ublaavanja stresa sve dok
2 naete onu koja deluje na vas i uklapa se

vau svakodnevicu. Potraite oblik leenja
i depresiju.
/e to umanjuje stres, kao redovna m editacija um ereno vebanje, esto ublaava proliv. aj od nane ( M entha piperita) ili kamilice ( M atricaria recutita), koji se uzim a tri puta dnevno, m oe ublaiti greve u crevim a.
bratite se lekaru jo danas; vidi Slabokrvnost, 'elijakija, Laktozna intolerancija, Guteraa tegobe. ivite se lekaru. Vidi Dijabetes,
N edovoljna apsorpcija je esta pojava posle operacije creva. Samo prom ene u ishrani esto mogu da ublae sim ptom e.
titna lezda - tegobe.

)bratite se lekaru ve danas. Brojni uzroci nalnog krvarenja kreu se od bezazlenih o opasnih. Svako krvarenje iz m ara m orao bi da pregleda lekar. A k o ste stariji od 50 godina, uvedite rutinski pregled svake tri godine zbog skrivenog analnog krvarenja (i raka debelog creva). obrinite se da uzim ate dovoljno vode, onog soka i/ili gotovog elektorlitnog rastvora <upuje se u apoteci). Veina sluajeva gastroenteritisa proe za dan ili dva.
:begavajte stresne situacije i vrste hrane oje vam ne odgovaraju.
Izbegavajte zainjenu hranu bogatu mastima, poto ona pogorava proliv izazvan kolitisom .
dite kod lekara radi dijagnoze i leenja, oje m oe ukljuivati lekove protiv raka 'ili operaciju. Dbratite se iekaru jo danas radi precizne lijagnoze.
Karcinoidni tum ori se vrlo brzo ire i ne smeju se zanem ariti.
PROSTATA - RAK
SIMPTOMI
Ral< prostate u ranoj fazi bolesti retko stvara sim ptom e. Kada zloudni tum or izazove uveanje ove lezde ili se proiri van nje, mogu se pojaviti sledei sim ptom i: esta potreba za m okrenjem , posebno nou oteano zapoinjanje ili prekidanje isputanja m okrae slab ili isprekidan mlaz m okrae bol ili peckanje tokom m okrenja ili ejakulacije k rv u m okrai ili sem enoj tenosti Sim ptom i poodmaklog raka prostate ukljuuju: tup, stalan bol ili oseaj teine ili pritiska u karlici, krstim a ili gornjem delu butina; artritini bol u odgovarajuim kostim a gubitak teine i apetita, umor, muninu ili povraanje

ako oteano m o krite ili ste prim etili da je m okrenje bolno ili drugaije nego ranije. Le kar e pregledati prostatu kako bi video da li je poveana, a ako jeste da li je problem e izazvao zloudni tu m o r ili neka druga bolest. ako im ate hronine bolove u donjem delu lea, karlici ili gornjim delovim a butina ili drugim kostim a. A ko postoje bolovi koji traju due vrem e bez vidljivog razloga, treba otii na lekarski pregled. Bolove u ovom podruju mogu izazvati razni uzroci, ali mogu biti i posledica proirenog ili poodmaklog raka prostate.
rostata je lezda smetena u reproduktivnom sistemu mukarca, koja uestvuje u stvaranju sperme, guste tenosti koja sadri spermatozoide. Ova lezda, veliine oraha, smetena je ispod mokrane beike i okruuje mokranu cev, uretru, koja izvodi mokrau iz beike. Rad prostate kontrolie testosteron, muki polni hormon koji se uglavnom proizvodi u mukim polnim lezdama, testisima. Rak prostate je jedan od najveih zdravstvenih problema za mukarce. lako se oboljenje retko javlja kod mukaraca mlaih od 50 godina, strunjaci smatraju da veina starijih mukaraca ima barem tragove raka prostate. Ameriki crnci, iz jo nedovoljno razjanjenih razloga, imaju najveu uestalost raka prostate na svetu, kao i najveu stopu smrtnosti od ove bolesti. U drugim delovimasveta- naroito Aziji, Africi i Latinskoj Americi - rak prostate se retko javlja U poreenju sa veinom drugih vrsta raka, ral< prostate se ponaa prilino udno. esto godinams ostaje pritajen, bez ikakvih simptoma i ne predstavlja pretnju po opte zdravlje. Veina obolelih oc raka prostate umire zbog drugih uzroka, mnogi i ne znajui da boluju od ove bolesti. No, kad se ralprobudi" i pone da se iri, postaje opasan. lakc bolest obino sporo napreduje, ako se proiri izvar prostate najee je smrtonosna. Vie od polovine dijagnostikovanih sluajeva poti e iz zadnjeg dela prostate, najblieg debelom crevu Nekoliko retkih vrsta raka prostate javlja se u prednjem delu lezde, najbliem mokranoj cevi. Zloudni tumor moe da raste neposredno kroz prostatu pa se elije raka mogu proiriti u okolna tkiva, uklju ujui zadnje crevo i mokranu cev. elije raka mogu prodreti u limfni sistem ili krvotok, otputovati dc oblinjih limfnih vorova i proiriti se u kosti, jetru plua i druge organe. Lekari koji lee rak prostate su dugo bili zbunjen injenicom da ne znaju koja vrsta raka e ostati ,,us pavana", a koja e se proiriti i postati opasna po i vot. Identifikacija proteina KAI-1 (nazvanog po geni koji upravlja njegovom proizvodnjom) mogla bi d; rei ovu nedoumicu. Izgleda da ova belanevina slu i kao ,,marker"za metastaziranje ili irenje raka pro state. Ako se u uzorcima karcinomskog tkiva otkriji visoki nivoi KAI-1, verovatnoa da e se rak proirit ili metastazirati je mala, a ako belanevine nema, ral e se verovatno iriti. Rak koji se nije proirio izvan prostate moe se iz leiti. Na sreu, kod vie od polovine mukarac;
600
OTKRIVANJE RAKA PROSTATE
Z A D N JE C R E V O M O K R A N A B E IK A ....................... P R O S T A T A .............. .. SEM EN O V O D
M O K RA N A CEV
K A R C IN O M S K I C V O R IC I
Prostata, lezda veliine oraha, kod mukarca okruuje mokranu cev neposredno ispod mokrane beike (gore, levo). Rak prostate se odlikuje sporim rastom i moe se pobrkati sa obinim uveanjem lezde. Lekar moe otkriti rane znake karcinoma prostate digitorektalnim pregledom - uvoenjem prsta u rukavici u zadnje crevo, kako bi opipao vorie koji ukazuju na bolest (ma/a slika).
lijagnoza raka prostate se postavlja dok je bolest jo i ranoj fazi. Rak koji se proirio van prostate, u okolia tkiva, retko je izleiv, ali esto moe godinama da e dri pod kontrolom bez leenja. Kad se rak proiri > itavom organizmu, oekivano trajanje ivota je o zmeu 2 i 3 godine. Zahvaljujui unapreenom ot;rivanju i leenju raka prostate tokom poslednjih 30 ;odina, stopa ukupnog petogodinjeg preivljavanja orasla je sa 50 na 80 posto.
masti - imaju veu verovatnou pojave uznapredovalog raka prostate. Bolest je mnogo rairenija u zemljama u kojima su meso i mleni proizvodi glavni sastojci ishrane nego u zemljama u kojima se osnovna ishrana sastoji od pirina, sojinih proizvoda i povra. Faktor koji povezuje ishranu i karcinom prostate je verovatno hormonske prirode. Masnoe podstiu stvaranje testosterona i drugih hormona, a testosteron ubrzava rast raka prostate. Teoretski, visoki nivoi testosterona bude uspavane elije" raka. Neki rezultati istraivanja ukazuju na to da visok nivo testosterona utie i na prvu pojavu raka prostate. Meso moe biti opasno i iz drugih razloga: meso koje se kuva na visokim temperaturama stvara karcinogene koji neposredno utiu na prostatu. Zabeleeno je jo nekoliko faktora rizika. Izgleda da su varioci, radnici u fabrikama baterija, radnici koji rade sa gumom i oni koji su esto izloeni metalu kadmijumu izuzetno podloni raku prostate. Istraivai znaju vie o onom to ne izaziva rak prostate nego o onom to ga izaziva. Nije dokazana veza izmeu raka prostate i aktivnog polnog ivota, masturbacije, zloupotrebe alkohola i duvana, obrezivanja, neplodnosti, infekcije prostate ili este nekarcinomske bolesti, dobroudnog uveanja prostate. Veina starijih mukaraca ima dobroudno uveanje prostate do izvesne mere. Teorija da su mukarci kojima je izvrena vazektomija izloeni neto veoj opasnosti od raka prostate jo uvek nije dokazana.
JZROCI
Dd raka prostate uglavnom oboljevaju stariji mu;arci. U etiri petine sluajeva dijagnoza raka prostae se postavlja kod mukaraca starijih od 65 godina, i manje od 1 posto kod mukaraca mlaih od 50 goJina. Za mukarce u ijoj porodici je neko bolovao )d raka prostate verovatnoa umiranja od ove bole;ti je tri puta vea nego kod ostalih. Lekari ne mogu jvek da odrede ta je izazvalo rak prostate, ali struljaci se u principu slau da ishrana doprinosi riziku od jve bolesti. Mukarci ija ishrana je bogata mastimalaroito iz crvenog mesa i drugih izvora ivotinjskih
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Poto zloudni tumori prostate veinom potiu iz dela lezde koji je najblii zadnjem crevu, kod velikog dela obolelih bolest se moe otkriti tokom redovnih pregleda zadnjeg creva (rektalnih pregleda). Mukarci stariji od 50 godina bi trebalo jednom godinje da idu na rektalni pregled, a veina lekara preporuuje da se izvre i analize krvi radi odreivanja prostatnog specifinog antigena, belanevine ija koncentracija obino raste u prisustvu karcinoma prostate, pa je dvostruko efikasnija u ranom otkrivanju raka prostate nego rektalni pregled. Pregled dopunjen ovom analizom je najsigurniji nain otkrivanja karcinoma prostate dok je jo ogranien na lezdu pa se moe leiti. Karcinom prostate se moe otkriti i sluajno, tokom leenja m okranih tegoba.
PROSTATA - RAK
NASTAVAK
Ako redovan pregled izazove sumnju, lekar e pregledati prostatu korienjem transrektalnog ultrazvuka. Za postavljanje dijagnoze redovno se koristi i rendgensko snimanje mokranog sistema, kao i analize krvi i mokrae. Dijagnoza e se potvrditi vrenjem biopsije: voen ultrazvunom slikom, lekar uvodi u prostatu iglu i vadi komaditumorskogtkiva. Potom patolog gleda uzorak pod mikroskopom, kako bi ustanovioda li se radi o elijama raka. Pomou nivoa KAI-1 proteina i drugih pokazatelja, moe se odrediti da li postoji verovatnoa irenja raka. Ako se smatra da e se otkriveni karcinom iriti, lekar moe odrediti CT snimanje, ultrazvuno snimanje kostiju, rendgensko snimanje plua i druge preglede kako bi se ustanovilo da li se bolest proirila izvan prostate.
LECEN JE
Lekarima su danas, vie nego ikad, na raspolaganju informacije koje su potrebne za donoenje odluke koju vrstu raka treba neodlono leiti. Kad se odlui da raktreba leiti, drugi faktori, kao starost bolesnika i njegovo opte zdravlje, utiu na izbor naina leenja. Poto je donoenje odluke o nainu leenja vrlo sloeno, trebalo bi da bolesnik uvek zatrai i dodatno miljenje iskusnog specijaliste i da uestvuje u izboru naina leenja. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Zavisno od toga kada je postavljena dijagnoza, konvencionalno leenje se sastoji od kombinacije zraenja, operativnog leenja i hormonske terapije. Lokalizovani karcinom prostate, odnosno onaj koji se nije proirio van lezde, obino se moe izleiti klasinim hirurkim zahvatom, radioterapijom ili kriohirurgijom - smrzavanjem zloudnih elija tenim azotom. Nain leenja se bira za svaki sluaj posebno i zavisi od mnogih faktora. Standardna operacija, radikalna prostatektomija, sastoji se od odstranjivanja prostate i okolnih limfnih vorova. Hirurg esto moe da odstrani lezdu ne povredivi nerve koji uestvuju u erekciji penisa ili pranjenju mokrane beike, pasutako komplikacije kao im potencija ili inkontinencija m okrae danas
ree nego ranije. Posle operativnog zahvata veina mukaraca pati od nevoljnog mokrenja barem u izvesnoj meri, ali vremenom se uspostavlja potpuna kontrola beike. Postoperativni bolesnici mogu reavati impotenciju ili nevoljno mokrenje posle operacije na razliite naine. Impotencija se moe savladati pomou implantaza penis ili drugih apara ta. Nevoljno mokrenje se moe reavati posebnin rubljem za jednokratnu upotrebu, kondom-kate terima ili hvataljkama za penis, a u tri etvrtine slu ajeva inkontinencija se moe potpuno savladat ugraenim sfinkterskim implantima u mokrano cevi. Radioterapija se moe odrediti kao alternativa il dopuna operativnog zahvata u sluaju raka koji s < nije proirio. Ako se rak proirio u okolno tkivo prednostse daje leenju zraenjem. Primenjuje se u uznapredovalim sluajevima kako bi se ublaili bo lovi izazvani irenjem raka u kosti. ak i uznapre dovali, neizleivi sluajevi mogu se godinama drat pod kontrolom pomou hormonske terapije, pone kad uz pomo jo nekog naina leenja. Hormonsk; terapija usporava rast raka prekidajui snabdevanj* testosteronom, iako se efikasnost ovog leenja mo( vremenom smanjiti. Testosteron se moe odstranit iz krvotoka hirurkim odstranjivanjem mukih polnil lezda (testisa) ili primenom enskih hormona, ka( estrogen, ili drugih lekova koji zaustavljaju proiz vodnju testosterona. Mukarci obino daju prednos lekovima za blokiranje testosterona, jer su efikasni manje invazivni i izazivaju manje nuspojava negi operativni zahvat ili hormonski lekovi. Ako se odstra ne muke polne lezde, deformacija monica si moe izbei implantima. Ako je leenje efikasno, rak prostate e se povu i ne mora se vie pojaviti. Svi mukarci kod kojih ji karcinom prostate uspeno izleen moraju redovm ii na preglede i paljivo pratiti nivo PSA. Kao i z, druge vrste raka, razvijaju se novi naini leenja uz napredovalog raka prostate. Istraivai primenjuji zraenje i hormonsko leenje na nove naine i ispi tuju efikasnost hemoterapije kod bolesnika koji m reaguju na druge naine leenja. Za vie informacij; o nainima leenja kao to su radioterapija i hemo terapija vidi Rak.
602
------------------ ------------------
lju n a
ANALIZA KRVI
Analiza krvi u cilju odreivanja m arkera tum ora osm iljena je za m eren je sp ecifin e hem ijske m aterije koja je e sto poviena u prisustvu o d re e n o g karcinom a. U ovom sluaju, hem ijska materija je belanevina nazvana p rosta tni specifin i antigen (PSA), a zloudni tum o r je rak prosta te. lako se veina analiza sa tum orskim m arkerim a p rim en uje za m ere n je reakcije razliitih vrsta raka na leenje, PSA test se sam tra d ovo ljno pouzdanim za postavljanje dijagnoze. B e z obzira na to koliko je koristan, PSA te st nije n ep o g reiv i zato n e m o e biti jed in i na em u e se zasnivati dijagnoza. K o d mukaraca obino dolazi d o porasta nivoa PSA kad g o d se prostata uvea, a uveanje m o e i ne m ora biti izazvano rakom . T o znai da rezultati vii o d normalnih m ogu dii lanu uzbunu, odnosno da s e m o e dobiti takozvani lano p ozitivni nalaz. Isto tako, PSA m o e pokazati da raka nema i onda kada je prisutan. Z b o g o ve nepouzdanosti, strunjaci p rep o ru u ju da se PSA prim en ju je zajedno sa digitorektalnim pregledom . PSA te st se lako izvodi, relativno je jeftin i drastino je p oboljao rano otkrivanje raka p ro sta te. Prim enjen zajedno sa digitorektalnim p regledom i novorazvijenim testom za KAI-1 tum orski m arker, PSA omoguava lekarima da otkriju i le e opasne vrste karcinom a p ro sta te u vrlo ranim fazama.
D O P U N S K I N A IN I L E E N J A Izgleda da preterana koliina masti u ishrani potpomae nastanak raka prostate, a smanjivanje masti moe pomoi usporavanju napredovanja bolesti. Osobe kojima je otkriven rani stadijum karcinoma prostate trebalo bi da uzimaju hranu sa malo masti, mnogo vlakana i blago snienom kalorinom vrednou. Ako se pokae da mast u ishrani ima ulogu u pokretanju raka prostate, rigoroznije smanjivanje masti bilo bi preporuljiva preventivna m eraza mlade mukarce, kao i one u srednjim godinama, naroito ako je vie lanova porodice bolovalo od ove bolesti. Istraivanja pokazuju da mukarci sa hroninim manjkom vitamina A ili selena imaju veu verovatnou razvijanja uznapredovalog raka prostate. Obe ove hranljive materije mogu biti otrovne kad se primenjuju u prevelikim koliinama, pa se posavetujte sa lekarom pre primene dodatnih koliina. Pogodni prirodni izvori vitamina A su veina zelenog i utog voa i povra, kao i digerica, jagnjetina i uretina. KUNA NEGA Leenje ogranienog raka prostate zraenjem se u principu dobro podnosi. Meutim, kod nekih mukaraca moe doi do pojave umora, proliva, neprijatnosti pri mokrenju, suve koe, munine i drugih neprijatnih posledica. Lekar moe prepisati lek ili predloiti druge naine smanjivanja nuspojava, ukljuujui i samopomo. Odmorite se kad god osetite potrebu, preko dana jedite vie manjih obroka umesto tri velika, i izbegavajte odeu koja nadrauje kou. Za vie informacija vidi Rak.
P R E V E NCIJA
Da biste smanjili udeo masti u ishrani, jedite vie ribe, ivinskog mesa, sveeg povra, voa i mlenih proizvoda sa malo masti. Uopte jedite manje crvenog mesa, saivine pre kuvanja uklonite kou i smanjite upotrebu butera, margarina i ulja. Da biste izbegli stvaranje karcinogena tokom pripreme hrane, trudite se da hranu to ee kuvate ili peete na brzinu, a manje je prite i pecite na aru.
PROSTATA - TE G O B E
SIMPTOMI Uveana prostata:

oteano m okrenje, ukljuujui slab ili isprekidan mlaz m okrae, neobino esto (naroito nono) m okrenje, napinjanje, kapanje ili nemogunost potpunog pranjenja beike.
Akutno zapaljenje prostate:

esto, oteano m okrenje peckanje pri m okrenju iznenadan nastup tem p erature, groznice bolovi u donjem delu lea i oblasti iza m onica k rv u m okrai
Hronino zapaljenje prostate:

teko , oteano m okrenje bolovi u karlici i predelu polnog organa bolna ejakulacija, k rv u semenoj tenosti ili polne sm etnje

ako vas simptom i koje imate navode na sumnju da se radi o uveanoj ili inficiranoj prostati. A ko se ne lee, tegobe sa prostatom mogu dovesti do stvaranja kam ena u m okranoj beici, opte infekcije ili zastoja rada bubrega, O sim toga, uveana prostata m oe biti znak raka ( vidi P r o s t a t a - ra k ).
rostata je lezda veliine oraha koja kod mukarca okruuje mokranu cev koja izvodi mo krau iz mokrane beike kroz polni organ. Njen; osnovna uloga je stvaranje velikog dela semene te nosti koja sadri spermatozoide. Prostata tako kontrolie isticanje mokrae iz beike. Zbog te dvo struke uloge, znaci tegobasa prostatom mogu obuh vatati i mokrane i polne simptome. Tegobe sa prostatom se javljaju u dva osnovn; oblika: uveana prostata i prostatitis, bakterijskc zapaljenje koja se moe javiti iznenada i biti tek; (akutni prostatitis) ili moe biti blaa, uporna ili s < ponavljati (hronini prostatitis). Hronino zapalje nje prostate moe uslediti posle akutne. Znaci uveanja prostate se obino javljaju posk 45. godine. Obino je prvi pokazatelj potreba z; nonim mokrenjem, s postepenim poveavanjen potrebe tokom vremena. Mogu se javiti i drugi pro blemi s mokrenjem: otean ili usporen poetak mo kranog mlaza, nemogunost potpunog pranjenj. beike i kapanje na kraju mokrenja. Svi ti znaci imaji isti uzrok - suenje mokrane cevi usled poveanj; lezdanog tkiva koje je okruuje. lako ove tegob* mogu biti razliite teine, malo je mukarca potpunc poteeno. Uveanje prostate zahvata 50 posto mu karaca starijih od 50 godina, a neverovatnih 90 po sto mukarca starijih od 80 godina. Zapaljenje prostate (prostatitis) se javlja ree moe se javiti kod mlaih mukarca ili bez simptom, uveane prostate. Neki znaci su slini onima koji si javljaju kod uveane prostate, neki su karakteristir za zapaljenje. Akutno zapaljenje prostate (akutr prostatitis) moe izazvati temperaturu, groznicu i bo love u donjem delu lea. Hronino zapaljenje pro state (hronini prostatitis) obino prate blai oblic ovih simptoma, a moe izazvati i bolnu ejakulaciji sekret iz mokrane cevi ili polne smetnje. Mnogi mukarci oklevaju sa traenjem lekarsk pomoi zbog uveane prostate ili prostatitisa, m roito ako su neprijatnosti koje oseaju manje. Ak se neka od ove dve bolesti pogora i simptomi post nu tei, moe doi do naglog poveanja opasnost Kod prostatitisa, zapaljenje se moe proiriti n muke polne lezde i semenovode (duge, izuvijan cevice iza polnih lezda kroz koje spermatozoic putuju iz mukih polnih lezda). Takoe mogu d
604
U V E A N A PROSTATA Prostata, muka lezda veliine oraha, smetena je u donjem delu trbuha, lei na bazi mokrane beike i okruuje deo mokrane cevi koja iz tela izvodi mokrau i semenu tenost. Kao to je prikazano dole, uveanje prostate moe poveati pritisak na mokranu cev, inei mokrenje bolnijim i teim.
MOKRACNA BESIKA...... ZDRAVA PROSTATA ZDRAVA URETRA TESTISI
iraze i partnerku. Kod uveane prostate mokrana eika moe potpuno izgubiti sposobnost pranjeja, a zaostala mokraa postaje izvor infekcije ili ovodi do stvaranja kamena. Ovakvo zadravanje lokrae je vrlo bolno i treba ga leiti kao hitno staje. Ako je oticanje mokrae spreeno, pritisak u lokranoj beici moe se prenositi na bubrege i vrelenom izazvati trajna oteenja. Poto je prosean Ijudski vek u porastu, to vai i a broj mukarca koji trae lekarsku pomozbogteaba sa prostatom. Kad je re o uveanoj prostati, eki aspekti ove bolesti, kao i verovatnoa njenog ogoranja, jo uvek nisu dovoljno poznati pa je oog toga ova oblast puna protivrenosti o tome kaa treba medicinski delovati, kao i o relativnim dorobitima od klasinih operacionih zahvata i novijih blika leenja.
Ukupna posledica je porast testosteronskog derivata koji podstie rastelija u prostati i rastsame prostate i, usled toga, suavanje mokrane cevi koju lezda okruuje. Zapaljenje prostate je obino posledica infekcije mokranog sistema ili infekcije beike koja se proirila i na prostatu. Infekcija se moe prenositi polnim putem. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Ako simptomi ukazuju na uveanu prostatu, lekar e eleti da ustanovi radi li se o dobroudnom uveanju prostate ili o zloudnim promenama (rak prostate). Pregledae zadnje crevo prstom na koji je navuena rukavica, kako bi opipao da li postoje otvrdnua ili vorii prostate koji mogu ukazivati na zloudnu prirodu bolesti. Uzee uzorak mokrae kako bi se otkrila infekcija i/ili hemijski pokazatelji elija raka. (Kod 10 do 20 posto dobroudnih sluajeva prostata takoe sadri takve elije.) Obino se vri ultrazvuni pregled beike i prostate, a beikase moe pregledati i cistoskopom. Ako simptomi ukazuju na zapaljenje prostate, analize mokrae e otkriti izazivaa infekcije. Rektalni pregled e pokazati da je prostata vrlo osetljiva na dodir i omoguie otkrivanje eventualnih istovremenih bolesti.
JZROCI
iko su molekularni mehanizmi koji lee u pozadini veane prostate jo uvek nepoznati, izgleda da je va bolest posledica promena hormonske ravnotee oje su povezane sa starou i poinju kod etrdesejgodinjaka. Nivo testosterona u krvi se smanjuje, a ivo drugih hormona raste.
PROSTATA - T E G O B E
NASTAVAK
-------------------- -------------------S amokontrola

Glavni cilj leenja u v e a n e p r o s t a t e je zaustavljanje rasta p rosta te i njeno vraanje na prvobitnu veliinu, kako bi mokrana beika mogla normalno da se prazni to e smanjiti uestalost m okrenja. Da bi mogao da p rocen i uspenost leenja, lekar vam m oe p red loiti da redo vn o pratite stopu p rotoka m okrae. Smanjeni p ro to k m okrae ukazuje da uveana prostata i dalje pritiska m okranu cev, a poveani p ro to k pokazuje da leenje ima efekta. Praenje sto p e protoka m okrae vri se jednostavno, pom ou sata i posude badarene u kubnim centim etrim a. Stopa protoka se rauna m erenjem zaprem ine izbaene m okrae i vrem ena u sekundama p otreb n o g za pranjenje beike. Na prim er, ako je izbaeno 200 cm 3 m okrae, a vrem e pranjenja beike je iznosilo 10 sekundi, stopa p rotoka je 20 cm 3 u sekundi. K o d mukarca starijeg o d 50 godina stopa p rotoka treba da iznosi najmanje 15 cm 3 u sekundi.
LEEN JE
Kod uveane prostate razmotrite sa lekarom mogunosti leenja. Pre samo nekoliko godina mnogi lekari su smatrali da je operacioni zahvat jedino reenje, ali danas istraivai predlau niz novih naina leenja, od lekova za blokiranje hormona do lasera pomou kojih se lezdano tkivo moe odstraniti bez boravka u bolnici. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Uveana prostata. Kad su simptomi uveane prostate blagi do srednje jaki, primena lekova moe predstavljati najpogodnije leenje. Dva nedavno odobrena leka za prostatu, terazosin i prazosin,
izazivaju oputanje glatkih miia vrata mokran' beike i mokrane cevi, olakavajui mokrenje. Pc kazalo se da jo jedan novi lek, finasterid, moe da odreenoj meri smanji veliinu prostate i simptom koje uveanje izaziva, iako za primetno poboljanj moe biti potrebno tri do est meseci. Kad su simptomi teki ili postoje dokazi o postc janju raka, obino se preporuuje operacija. Ko oko 85 posto bolesnika doi e do izrazitog pobol anja. Kod najee primenjivanog operaciono zahvata bolesniku se daje anestezija, ali se ne pra' rez. Kroz mokranu cev koja se nalazi u penisu prostatu se uvodi resektoskop, napravica za seenj (resektovati znai odstraniti deo organa). Pomo elektriog aparata na kraju optike cevi, hirurg isei unutranjost prostate, ostavljajui praznu Ijusk kroz koju mokraa moe sa protie. Ovaj postupa se naziva TU R, transuretralna resekcija. Kod oko 15 posto sluajeva TU R moe izazva komplikacije - impotenciju i nevoljno mokrenji Kod nekih pacijenata dolazi do pojave upale ili krvi renja, dok neki moraju da idu na operaciju kako I se jo jednom otvorio mokrani sistem. Zbog toga zbog elje pacijenta da izbegne operaciju, postc veliko oduevljenje za neoperativne metode rese cije. Nekoliko vrsta laserskih resektora koji se mo^ primenjivati u ambulantnom leenju pokazalojedi bre rezultate. Sprava se uvede kroz mokranu ce kao kod TUR, zatim se ukljui laser i vrelina brzo k < agulie i dovede do isparavanja vika tkiva prostat Takoe se uvode i mikrotalasni aparati, koji : ve desetak godina koriste u Evropi i Kanadi, ali SAD njihovo korienje jo nije odobreno, pa : dostupni samo u nekim centrima za leenje. Kac laserska resekcija, mogu se primenjivati u ambular nom leenju. Ako je prostata suvie velika da bi se primeni TU R ili drugi metodi, urolog moe predloiti otvor nu prostatektomiju, odstranjivanje prostate pomoc hirurkog reza. Zapaljenje prostate. Produena primena antib otika obino uspeno uklanja upalu. Za ublaavan neprijatnosti prepisuju se sredstva za omekavan stolice, sedee kupke i nesteroidni lekovi prot zapaljenja. Ako se zapaljenje dugo zanemaruje, a tibiotici ne moraju biti efikasni pa e zapaljen moda biti teko ukloniti, ak i hirurkim zahvator bez izazivanja daljih komplikacija.
_______
____________
.L T E R N A T IV N I IA IN I L E E N J A
J U R V E D S K A MEDICINA
JO G A
;runjak za ajurvedsku medicinu moe preporuiti iljna lekovita sredstva i vebe za podsticanje cirkucije i ublaavanje kongestije prostate.
[INESKA M E D IC IN A
apaljenje prostate i mokrane cevi smatraju se boistima zadravanja toplote, pa e strunjak za kine< medicinu primeniti odgovarajue leenje. u
matra se da ekstrakt bobica serenoe (Serenoa reens), niskog drveta koje raste na jugoistoku Amerie, smanuje uveanu prostatu i ublaava simptome. )ruga lekovita sredstva sadre azijski enen (Panax inseng), cvetni polen, p o ljski rastavi (Equisetum rvense), koprivu (Urtica dioica), aletris (Aletris fariosa) i prah kore zimzelenog drveta Pygeum afrianus. Za zapaljenje prostate. Biljka Chimaphila umbeata i poljski rastavi se primenjuju za leenje hronine upale, a tuja (Thuja occidentalis) i Anemone ulsatilla se takoe preporuuju za leenje zapaljeja prostate.
HOMEOPATIJA
Ako imate uveanu prostatu, isprobajte poloaj Kobra. Postavite obe podlaktice na pod, tako da se laktovi nalaze tano ispod ramena. Udahnite i podignite
grudi dok karlicom i dlanovima upirete o pod. Zadrite se tako petnaest sekundi uz duboko disanje, a zatim se polako opustite.
Za poloaj amac lezite natrbuh. Udahnite podiui glavu, grudi, ruke i noge sa poda. Ruke istegnite iza sebe i ostanite u tom poloaju
15 do 20 sekundi, a zatim izdahnite dok se sputate na pod. Vebu ponovite jednom do dva puta dnevno.
'.a leenje uveane i zapaljenja prostate homeopati aspolau brojnim lekovima, meu kojima su Berbeis vulgaris i Staphysagria.
SHRANA JOGA
Jveana prostata moe da reaguje na odgovaraju:u ishranu. Osim toga, ako se odluite na operacioni :ahvat, zdrava ishrana e ubrzati oporavak. Smatra se da cink, koji na mnoge naine uestvue u hormonskom metabolizmu, pomae zdravlje jrostate i smanjuje zapaljenje. Bogati izvori cinka su jstrige, penine mekinje, kaa od punog zrna zobi, eme bundeve i seme suncokreta. Vitamini C i E ta:oe mogu tititi zdravlje prostate. Aminokiseline 'licin, alanin i glutaminska kiselina navodno ublaa'aju simptome. Za prostatu mogu biti korisne i velike coliine esencijelnih masnih kiselina koje se nalaze u jlju pamunog semena, orahovom ulju, suncokreovom ulju i ulju nourka.
Vidi gore prikazane poloaje.
PREVENCIJA
Da bi se spreila ponovna pojava hroninog prostatitisa i ojaalo zdravlje prostate: Kupajte se u vrelim sedeim kupkama. Pijte to vie vode, jer dehidracija optereuje prostatu. Izbegavajte dugu vonju biciklom, jahanje ili druge vebe koje nadrauju oblast ispod prostate. Uzimajte dodatne koliine cinka i vitamina C.
607
P S O
I J A
Z A
SIMPTOMI
tam noruiasti, uzdignuti delovi koe prekriveni belim Ijuspama, karakteritino na koi glave, kolenim a, laktovim a i gornjem delu tela; blag do jak svrab udubljivanje, prom ena boje i zadebljavanje noktiju na rukam a i nogama; ako se na noktim a razvije psorijaza, mogu se odvojiti od kone podloge crvena, Ijuspasta, ispucala koa dlanova ukazuje na psorijazu dlanova (palm arnu psorijazu), dok isti sim ptom i na tabanim a ukazuju na
psorijazu tabana (plantarnu psorijazu). Kod ove bolesti moe

doi do jake upale i vlaenja koe, to pokrete ini izuzetno bolnim. Vidi takoe llu s t r o v a n i d ija g n o s ti k i v o d i .
epredvidljiva, udljiva, oku neprijatna psorij, zajejedan od najnejasnijih i najupornijih ko; nih poremeaja. Karakterie je i do deset puta br2 mnoenje elija od normalnog, a tipino se javlja r kolenima, laktovima i koi glave. Kako elije iz dub ne dopiru do povrine koe i propadaju, sama n hova zapremina dovodi do uzdizanja delova koe nastanka podruja prekrivenih belim Ijuspama. Pa marna i plantarna psorijaza, koja zahvata samo al ili stopala, obino je mogo bolnija i esto se javlja plikovi i dolazi do vlaenja koe. lako psorijaza nije zarazna, izgleda da se javlja odreenim porodicama. Naroito su joj podlor osobe svetle koe, izmeu 10 i 40 godina staros pogotovo ako imaju roake obolele od iste boles Psorijaza se izuzetno retko javlja kod Ijudi sa tamno koom. Napade bolesti pokree imuni sistem, mo[ zahvatiti i druge delove tela, naroito zglobove, a tom sluaju bolestse naziva psorijatini artritis. lal moe da bude neprijatna i izaziva stid, napadi su v inom doborudni. Uz odgovarajue leenje simpti mi se obino povlae za nekoliko nedelja.

ako se psorijaza pogora posle prestanka uzimanja velike doze kortikosteroida zbog ove ili neke druge bolesti. Moda e vam trebati drugaiji lekovi. ako upala koe ne reaguje ni na koji oblik leenja. Treba otii na lekarski pregled da bi se ustanovilo bolujete li od neke ozbiljnije, prikrivene bolesti.
Napad psorijaze mogu pokrenuti razni faktori, c emocionalnogsfresa do streptokokne infekcije. G 80 posto bolesnika sa razbuktalom bolesti pomin nedavnu emocionalnu traumu, kao to je promet posla ili smrt bliske osobe. Mnogi lekari veruju c ovakvi spoljanji uticaji predstavljaju pokreta na lednog defekta u stvaranju elija koe. Povrede koe, gojaznost i neki lekovi, kao srei stva protiv bolova, ibuprofen i lek protiv malarij klorokvin, mogu da pogoraju psorijazu. Bolest obino javlja dve do tri nedelje posle neke infekcij kao to je streptokokno zapaljenje grla. Poznato da konzumiranje alkohola pogorava psorijazu, a is vai i za ishranu bogatu belanevinama i siromar vlaknima.
LEEN JE
Uprkos injenici da je psorijaza tehniki neizleiv vrlo dobro reaguje na veinu naina leenja nam
608
jenih derm atitisu. Osim klasinog, dole opisanog enja, veina lekara prihvata i primenjuje i leenje /etlom (str. 622).
G D E P SO R IJA Z A N APADA
[O N V EN C IO N A LN A /IED IC IN A lobiajeno leenje koje preporuuju mnogi lekari ? 10 do 15 minuta potapanja u vrelu kupku, a zatim dmah primena lokalne masti, na primer vazelina, oja pomae da se zadri vlanost koe. Neki lekari reporuuju mast od salicilne kiseline, koja omekava kou i podstie perutanje psorijatinih Ijuspi. 'removi koji sadre steroide su efikasni, ali poto iogu da izazovu tetne nuspojave, oboleli od psoriize moraju paziti da ne preteraju sa primenom. Leenje kapsicinom, sastojkom paprike (Capsium frutescens) takoe moe da bude efikasno. )vaj preparat je dostupan u slobodnoj prodaji kao rema za leenje pojasnog herpesa, a delovanje se astoji u spreavanju proizvodnje hemijske materije oja izaziva upalu i nalazi se u psorijatinoj koi. )sim toga, spreava organizam da stvara kapilare u ahvaenim delovima tela i time zaustavlja abnornalan rast kod psorijaze. Poto kapsicin, ako se po;reno primenjuje, moe da opee i teko oteti kou, irimenjujte ga samo pod lekarskom kontrolom. Pokazalo se da je lokalna mast sa kalcitriolom, ;oji je povezan sa vitaminom D , jednako efikasna ;ao i hidrokortizonske kreme za leenje psorijaze, i izaziva manje nuspojava. Masti i amponi od katrala kamenog uglja mogu da ublae simptome, ali zgleda da kod mnogih obolelih izazivaju nuspojave - naroito folikulitis, osip nalik na bubuljice koji zalvata folikule dlaka. Neka istraivanja pokazuju da leprekidna primena proizvoda sa katranom kamelog uglja poveava opasnost od raka koe. Leenje antralinom je namenjeno samo tekim )blicima psorijaze. Antralinska mast se paljivo nalosi nazahvaene delove koe i odstranjuje se posle 50 do 60 minuta. Belih Ijuspi vie ne bi trebalo da bude, a vidi se nova, zdrava koa. Meutim, ako mast ne primenjuje struna osoba, antralin moe da nadrai zdravu kou i napravi mrlje koje se zadravaju i 30 nekoliko nedelja. Za leenje upornih sluajeva osorijaze lekari preporuuju i prepisuju i leenje svetlom.
Zadebljali, suvi, Ijuspasti delovi koe koji prate koni poremeaj psorijazu mogu se jako razlikovati po veliini, a mogu se pojaviti na bilo kom delu tela, Bolest najee zahvata kou glave, laktove i kolena, na slici prikazane ruiastom bojom.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Ako konvencionalno leenje psorijaze ne deluje, raspitajte se kod lekara o moguim dobrobitima sledeih alternativnih naina leenja.
AROMATERAPIJA
Kao alternativa amponima za leenje psorijaze koe glave koji sadre katran kamenog uglja, umeajte 4 kapi aromatinog ulja kedra i 2 kapi kleke (Juniperus communis) ili limuna u 1 kaiicu bademovog ili maslinovog ulja. Smesu nanesite na kou glave, prekrijte kapom za tuiranje i ostavite preko noi. Ujutru detaljno operite amponom i isperite. Ponavljajte tri puta nedeljno sve dok se simptomi ne povuku. Poto su neki Ijudi osetljivi na eterina ulja, nanesite kap ulja na kou i ostavite je 30 minuta kako biste bili sigurni da neete osetiti nikakve nuspojave.
KLIMATERAPIJA
Leenje klimom se zasniva na zamisli da odreeni klimatski uslovi mogu da pomognu, pa ak i izlee odreene bolesti. Kod psorijaze moe da koristi sunana klima. Posebne ustanove na izraelskom Mrtvom moru ili drugim mestima za odmor nude leenje
RAK
SIMPTOMI
U ranim fazam a rak obino nema sim ptom e, ali zloudni tu m o r e na kraju postati dovoljno velik da se otkrije. Kako nastavlja rast, m oe pritiskati nerve i izazivati bolove, prodreti u krvne sudove i izazvati krvarenje ili e om etati funkcionisanje nekog organa ili sistem a organa. Sledei sim ptom i mogu ukazivati na prisustvo nekog oblika raka: prom ena u veliini, boji, obliku ili debljini bradavice, mladea ili ranice u ustim a ranica koja ne zarasta uporan kaalj, prom uklost ili bol u grlu zadebljanje ili vo rie u dojkama, testisim a ili drugde bilo kakvo neobino krvarenje ili sekret hronino loe varenje ili oteano gutanje uporne glavobolje neobjanjiv gubitak teine ili apetita hronini bolovi u kostim a uporan umor, munina ili povraanje uporna temperatura do 38 C, bilo da stalno traje ili se javlja isprekidano ponavljana pojava infekcija

ako vam se pojave sim ptom i koji mogu ukazivati na rak, nisu jasno povezani s a nekim drugim uzroko m , a traju due od tri nedelje. Morali biste da odete na lekarski pegled. A k o je u zrok vaih sim ptom a rak, rana dijagnoza i leenje e osigurati veu verovatnou izleenja.
drave elije u naem organizmu se itavog vota kontrolisano dele i obnavljaju. Rak po nje kada se neka elija izmeni tako da pone da : nekontrolisano umnoava. Tumor je grupa abno malnih elija: veina oblika raka stvara tumore, j nisu svi tumori kancerozni. Dobroudni, benigni nekancerozni tumori - kao pege ili mladei - presta da rastu, ne ire se na druge delove tela i ne stvara novetumore. Zloudni, maligni ili kancerozni tumc istisnu zdrave elije, ometaju funkcije organizma uzimaju hrtanljive materije iz telesnih tkiva. Rak n, stavlja da raste i iri se procesom metastaze - pri 6 mu na kraju stvara nove tumore u drugim delovirr tela. Izraz ,,rak" obuhvata vie od 100 bolesti koje p < gaaju skoro svaki deo organizma, sve mogu b opasne po ivot. Cetiri glavne vrste su karcinorr sarkomi, limfomi i leukoza. Karcinomi - najec dijagnoza vrste raka-se obino javljaju u koi, pluc ma, dojkama, pankreasu i drugim organima i lezd ma. Limfomi se odnose na rak limfnog sistem Leukoza je rak krvi i ne stvara vrste tumore. Sarki mi se javljaju u kostima, miiima ili hrskavici i relal vno su retki. (Vidi nazive specifinih vrsta raka.) Rak se ve hiljadama godina prepoznaje kj Ijudska bolest, atek u prolom veku medicinska nai ka je shvatila ta je rak zapravo i kako napreduj Specijalisti za rak, onkolozi, postigli su izvanred; napredak u dijagnozi, prevenciji i leenju raka. D nas se izlei vie od polovine svih Ijudi kod kojih : ustanovi rak. No, neki oblici ove bolesti i dalje se te ko lee. Kod onih osoba koje se ne mogu izlei modemi oblici leenja mogu znaajno produiti i vot i poboljati njegov kvalitet.
UZROCI
Osnovni uzroksvih vrsta rakaje promena ili mutaci u elijskom jedru. Da bi se zdrava elija pretvorila malignu, njen genetski kod se mora preprogramir; za neprestanu, nekontrolisanu deobu elija. Mat rije koje pokreu ili podstiu taj proces nazivaju kancerogene materije, a ima ih mnogo vrsta. Nau nici iznose teoriju da u Ijudskom organizmu svak< sekunda umire oko 10 miliona do 300 biliona elij a zamenjuju ih druge. Uz tako visok nivo elijske a tivnosti, velika je i mogunostza povremenu zloudr
zualizacija i bilo koja od brojnih tehnika oputaa, biofidbek i psihoterapija. Moete nauiti da se oputate na razne naine, 1 pola sata ustre etnje svakog dana do samohip)ze, kod koje usmeravate panju na zaustavljanje idraujuih podraaja. Ako mislite da unutranji s doprinosi vaoj bolesti, neka tehnike oputanja e jdu redovan deo vaeg dnevnog rasporeda.
5HRANA
blje ulje bogato eikosapentenoidnom kiselinom PA) iz riba kao to su skua, sle i losos moe pooi ublaavanje upale i svraba. Poto bi dovoljno Adobili jedui po kilogram ribe dnevno, pokuajda etiri puta na dan uzimate po kapsulu od 1000 g ribljeg ulja koje sadri EPA ili 1 kaiicu ulja od ikalara dnevno, koje je bogato vitaminom A.
-------------------- --------------------
PsO RIJATINI ARTRITIS

Na nain jed in stven za ko n e bolesti, psorijaza m o e izazvati kom plikaciju nazvanu psorijatini artritis koja najvie zahvata zg lo b ove p rstiju na rukama i nogama. Pogaa o k o 5 % obolelih o d psorijaze, a upala zgloba se razvija ub rzo p r e ili p o sle p oja ve konih oteenja. Sim ptom i lie na sim ptom e reum atoidnog artritisa, ali analize pokazuju da se ne radi o toj bolesti. Leka ri e sto p rv o lee tegobe sa koom , je r e upala zglobova obino jenjavati kada se upala k o e stavi p o d kon trolu. Psorijatini artritis d o b ro reaguje na acetilsalicilnu kiselinu (npr. A sp irin ) i nesteroidne lekove protiv zapaljenja, ali bolesn ici treba da izbegavaju velike d o ze steroida koja se k o riste za druge o blike artritisa. Kao to je sluaj i sa drugim konim bolestim a, psorijatina oteenja ko e m ogu se p og orati kad se sm anji ili p re k in e prim ena steroidn ih preparata.
Vitamin A igra vanu ulogu u rastu i odravanju koe. Kad nastupi aktivan period psorijaze, uzimajte mesecdana (pod lekarskom kontrolom!) megadozu, do 100 000 IJ dnevno, a onda nastavite sa dozom odravanja, ne vie od 50 000 IJ dnevno. Moe vam pomoi i dnevno uzimanje 200 do 1000 IJ vitamina D. Da biste izbegli uzimanje prevelike doze, naroito ovih vitamina rastvorljivih u masti, zatraite od lekara da prati napredovanje leenja. Pre davanja velikih (mega) koliina vitamina deci uvek paljivo proverite propisanu dozu. Vitamini grupe B koji sadre vitamine Bs i Bj mogu pogodovati zdravlju koe. Kao pomo u leenju psorijaze preporuuje se doza od 50 mg tri puta dnevno. Utrljavanje koncentrisane masti vitamina E u teme dva do tri puta nedeljno moe zaustaviti oteenja koe. Neki istraivai smatraju da previe agruma moe pogorati psorijazu i da oboleli od psorijaze, kao i ob'oleli od ekcema, ne mogu da metaboliu masne kiseline. Da biste spreili razbuktavanje bolesti, uvedite ishranu bogatu ribom i presnim povrem, sa malo masnog mesa i kiselog voa. L E E N JE KOD K U E Za blage oblike psorijaze isprobajte vrelu kupku i zatim primenu lokalnih masti koje pomau zadravanje vlanosti koe i ublaavanje upale. Primenite obian vazelin, kortikosteroidnu kremu koja se kupuje bez recepta ili mast od salicilne kiseline. Pazite da ovi preparati za lokalnu upotrebu ne sadre nikakve dodatke, konzervanse ili parfeme. Za psorijazu temena, perite koru amponom koji sadri katran kamenog uglja ili smeu kedrovine i kleke ili limuna. Sredstvoza ispiranje od rastvora ruzmarina i kadulje takoe moe delovati blagotvorno. Sunanje. Izloite upaljene delove koe suncu, ali na ostataktela nanesite sredstvo zazatitu od sunca. Izbegavajte preterano izlaganje suncu. Ponite sa redovnim vebanjem i vebama oputanja. Posvetite 15 minutatokom etiri ili petdana nedeljno nekoj aktivnosti koja ublaavastres.
PSORIJAZA
NASTAVAK
Mnogi oboleli od psorijaze odluuju se za leenje kortikosteroidima da bi izbegli prljanje i mogua oteenja koe koja mogu izazvati proizvodi na bazi katrana kamenog uglja. Imajte na umu da i steroidni lekovi mogu imati teke i dugotrajne nuspojave. Preterana ili dugotrajna upotreba steroidnih masti moe da stanji kou i izazove pojavu belih pega, akni i trajnih strija, isprekidanih pruga na koi. Ako se preterano primenjuju oko oiju, steroidne masti ponekad dovode do nastanka glaukoma. Leenje oralnim kortikosteroidima moe izazvati ponovno razbuktavanje psorijaze posle prekida leenja. Bolesnici kod kojih se psorijaza uporno opire konvencionalnom leenju treba da znaju da iznenadan napad psorijaze moe ukazivati na infekciju virusom imunodeficijencije (HIV) koja prethodi SIDI.
Pomeajte tinkture ika, ika (Scutellaria later. flora), kiseljaka (Rumex crispus) i broa (Galium spp u jednakim delovima. Uzimajte jednu do dve kaik dnevno. Ili prelijte oljom vrele vode 1 kaiic koprive (Urtica dioica) i sveeg broa, ostavite d stoji 10 minuta, procedite i popijte dve do tri olj dnevno. Umesto ampona koji sadri katran moe s koristiti sredstvo za ispiranje kose nainjeno od osi enog ruzmarina (Rosmarinus officinalis) i kadulj (Salvia officinalis). Po 30 g svake biljke prelijte sa pol litra vrele vode i ostavite preko noi. Procedite i kor stite svakodnevno za ispiranje kose posle svako amponiranja.
HOMEOPATIJA
Nemojte sami izabrati homeopatski preparat za k enje hronine, sistemske bolesti kao to je psor jaza. Homeopata uzima u obzir mnoge faktor* ukljuujui mesto upale, kao i porodinu istoriju bc lesti i reakcije na stres kod bolesnika. Homeopati z leenje psorijaze preporuuju Sulphur, Craphite Lycopodium i A rsenicum album.
LEENJE SVETLOM
osobama koje boluju od psorijaze i drugih konih poremeaja. Izgleda da kombinacija sunevog svetla, odmora i mineralnih kupki ima povoljno delovanje na mnoge bolesnike.
Koren ika (Arctium lappa), maslaka (Taraxacum officinale) i mahonija (Machonia aquifolium) navodno pomau ublaavanje simptoma psorijaze. Jednu kaiicu bilo koje od spomenutih biljaka, osuenih, stavite u olju vrele vode i pustite da tiho kljua 10 minuta. Procedite i popijte do tri vrele olje dnevno. Moete uzimati i do kaiku i po tenog ekstrakta ika ili maslaka dnevno. Ulje nourka (Oenothera biennis) moe da ublai svrab koji prati psorijazu. Neki lekari veruju da je jednako efikasno kao i kortikosteroidi, a da ima manje nuspojava, iako bi osobe sa obolelom jetrom ili visokim holesterolom trebalo da je primenjuju samo pod lekarskom kontrolom. Trudnice ne smeju da koriste ovo ulje, jer moe da utie na nivo hormona. Preporuena doza od dve kapsule po 500 mg moe biti skupa. Manje skup izbor je ulje lanenih semenki i boraine.
Kao i drugi teki ili hronini koni poremeaji, psorij; za moe da reaguje na leenje svetlom ili fototerapiji Bolesnici se ogranieno vreme izlau ultraljubiastor zraenju, u nekim sluajevima posle uzimanja lek psoralena. Leenje se ponavlja nekoliko puta nedel no, do osam tretmana meseno. lako mnogi lekari bolesnici navode pozitivne rezultate, ovo leenj moe izazvati teke kratkorone i dugorone nuspc jave. Psoralen se ne preporuuje trudnicama zbc mogue opasnosti po neroeno dete. lako leenj svetlom nije jednako efikasnoza sve obolele od psc rijaze, moda bi bilo dobro da sa svojim lekarom ra; motrite ovaj nain leenja (za vie o leenju svetlon vidi Dermatitis).
Koa je na najvei organ i esto odraava unutra nje bure", pa nije udo to mnogi oboleli od psor jaze u istoriji bolesti imaju visok nivo anksioznost malo samopotovanje i tegobe izazvane streson Mnoge psihosomatske tehnike pomau bolesnicirr reavajui psiholoke korene i posledice bolesl Naroito efikasni mogu biti hipnoterapija, voen
610
U VAJTE SE ARLA TAN SKO G LEENJA Zalosna je injenica da prodaja tobonjih lekova protiv raka ranjivim Ijudima predstavlja posao kojim se godinje obru milijarde dolara. Da biste se zatitili od arlatanskog leenja raka, budite obrazovan potroa. Istraujte nedokazane oblike leenja kritiki, nepoverljivo i detaljno. Ne prihvatajte anegdote, doivljaje i svedoanstva umesto naunih dokaza. Razgovarajte sa kritiarima kao i sa zagovornicima. Kad procenjujete neki oblik leenja postavite sledea pitanja i doite do zadovoIjavajuih odgovora: Da li je objektivno prikazan u naunoj literaturi kao bezopasan i efikasan? Preovladavaju li njegove dobre strane nad eventualnim tetnim delovanjima? Da li je logian i razumljiv? Ako se zasniva na tajnoj formuli ili tehnici, izbegavajte ga. Tvrdi li iscelitelj da je taj oblik leenja eksperimentalan, a ipak trai da ga platite? Ako je tako, verovatno se radi o prevari. Ima li iscelitelj vaeu diplomu i dozvolu ovlaenih institucija? Tvrdi li iscelitelj da je rtva zavere tradiocionalne medicinske sredine? Ako je tako, detaljno istraite takve optube, nemojte ih prihvatati kao dovoljno objanjenje za nedostatak dokaza ili dozvole za praksu. Imate li ikakve sumnje? Ako imate, reite ih pre nego to potroite imalo novca ili ponete sa leenjem.
Leenjegena-obeavajua podvrsta imunoterapije - utie na genetski materijal unutar kanceroznih elija ili imunih elija ija je svrha da ih napadaju, kako bi elije raka postale laka meta. Imunoterapija i drugi eksperimentalni oblici leenja obino su rezervisani za pacijente sa metastazama ili ponovljenom boleu koji ne reaguju dobro na uobiajeno leenje. Pacijenti koji su se pravilno hranili obino bolje reaguju na leenje, sa manje propratnih efekata. Poto gubitak teine i neuhranjenost mogu postati problem za obolele od raka, kliniki programi ishrane su vaan deo tradicionalne medicinske nege. Veina bolnica takoe predlae obolelima da se pridrue grupama za pruanje podrke ili da dou na pojedinano savetovanje kako bi im pomogli da izau na kraj sa mentalnim i emotivnim tekoama. Kako rak napreduje, bolovi mogu postati veliki problem. Sreom, umereni do tei bolovi se mogu efikasno reavati lekom koji se dobija na lekarski recept, kao to su kodein i morfijum. Kod lekova koji su deo nege u poodmaklim fazama bolesti ne javlja se zavisnost, a istraivanja pokazuju da osobe kod kojih se smanje bolovi bolje reaguju na leenje i poboljava im se kvalitetivota. D O P U N S K I N A IN I L E E N J A Alternativni i nekonvencionalni oblici leenja rakasu brojni i raznovrsni. Dok neki zakoniti oblici leenja stvarno pomau, mnogi sumnjivi oblici leenja ne pokazuju delotvornost, mogu biti opasni i mogu nakoditi pacijentima, odgaajui odgovarajuu negu. ak i nekonvencionalni oblici leenja koji najvie obeavaju ne postiu izleenje raka i nikada ne bi smeli da zamene standardno leenje. Umesto toga, suportivnim oblicima leenja trebalo bi samo dopunjavati konvencionalnu negu. Odgovarajui dopunski naini leenja poboljavaju kvalitetivota i mogu ublaiti fiziko i emotivno optereenje. in traenja dopunskih oblika leenja je koristan i sam po sebi: on daje obolelom oseanje kontrole nad boleu i priliku da odigra ulogu u sopstvenoj nezi. Pre nego to isprobate bilo koji oblik dopunskog leenja raka, detaljno ga istraite da biste se uverili da li je blagotvoran i sigurno nekodljiv. Zatim sve proverite jo jednom kod svog lekara, kako biste bili sigurni da neete ni na koji nain ugroziti standardno leenje.
Hormonsko leenje je standardno leenje kod ekih vrsta raka koji rastu bre u prisustvu odreenih ormona - na primer, raka dojke, prostate ili mateice. Ovakvo leenje usporava rast tumora zaustavajui stvaranje ili delovanje tih hormona, pa moe iroduiti ivot nekoliko meseci ili ak i godina. lakojo uvekeksperimentalna, im unoterapijase javljuje kao jojedan nain leenja raka, saciljem initavanja elija raka bez uticaja na zdrave elije. )na ne napada elije raka direktno, nego koristi razite tehnike manipulisanja odbrambenim sistemom irganizma kako bi se on agresivnije borio protiv raka.
RAK
NASTAVAK
clijagnostikuje kada tumor moe da se napipa ili se pojave drugi simptomi. U nekim sluajevima rak se otkriva sluajno, kao posledica dijagnostikovanja ili leenja drugih medicinskih tegoba. Postavljanje dijagnoze poinje od detaljnog lekarskog pregleda i uzimanja potpune istorije bolesti. Laboratorijske analize krvi, mokrae i stolice mogu otkriti poremeaje koji mogu ukazati na rak. Kadase sumnja na tumor, pregledi kao rendgen, CT (kompjuterizovana tomografija), MRI (magnetna rezonanca), ultrazvuk i pregled fibrooptikim aparatom pomau lekarima da odrede mesto na kojem se rak nalazi i njegovu veliinu. Da bi se dijagnoza raka potvrdila, izvodi se biopsija: hirurkim zahvatom se uzme uzorak tkiva sa sumnjivog izrataja i mikroskopskim pregledom se proverava postoje li elije raka. Ako je dijagnoza pozitivna (to znai da je rak prisutan), vre se drugi pregledi da bi se prikupile konkretne informacije o toj vrsti raka; u ovoj vanoj fazi dalje dijagnoze najvanije to lekari moraju znati je da li se rak proirio sa jednog dela tela na drugi. Ako vam je poetnu dijagnozu postavio lekar opte prakse ili ako su simptomi uporni iako vam je reeno da nemate rak, traite drugo miljenje. U svakom sluaju, pre poetka samog leenja veoma je vano da dobijete miljenje lekara koji je specijalistaza leenje raka.
drka pacijentima i njihovim porodicama. Slir suportivno leenje moe pomoi pacijentima da : rehabilituju posle kurativnog leenja. Suportivni leenjem kao to je smetaj u dom za obolele c raka koji se pribliavaju kraju ivota osigurava ubl avanje bolova i drugih ireverzibilnih simptom Veina tradicionalne nege je usmerena na osigur vanje suportivnog leenja putem irokog raspor centaraza leenje raka. Najbolji dopunski naini l> enja raka, koji se obino nude van bolnice, takoc pruaju izvanrednu suportivnu negu.
L E C E NJ E
j D
Sveobuhvatni program leenja raka kombinuje leenje i pruanje podrke i svih vrsta pomoi obolelima (tj. kurativno i suportivno leenje). Leenje je usmereno na uklanjanje ili usporavanje bolesti kombinacijom hirurgije, zraenja, hemoterapije i moda hormonskog leenja ili imunoterapije. Kada se rak vie ne moe otkriti, kae se da je pacijent u remisiji ili da bolest miruje. Uopte reeno, pacijenti kod kojih se rak ne pojavi ponovo pet ili vie godina smatraju se izleenim. Neki oblici raka se ne mogu izleiti, ali svi se mogu leiti i u veini sluajeva pacijentu e se stanje popraviti. Suportivno leenje od strane bolnikog i drugog strunog osoblja prati leenje raka. Cilj mu je da se ublae bolovi i drugi simptomi; da se odri opte zdravlje i prui emotivna, psiholoka i logistika po-
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Ciljevi leenja se razlikuju zavisno od toga koliko rak napredovao u trenutku postavljanja dijagnoze smatra li se izleivim. Ako je izleenje verovatno, I enje e biti agresivno sa ciljem dugorone remisijc izleenja. Rak koji se ne smatra izleivim ipak se rm e leiti u naporu da se produi ivot, ublae bolov pomogne pacijentu da se osea lake i prijatnije. Tri standardna oblika leenja raka su hirurki z hvat, zraenje i hemioterapija. Svakom od njih cilj da ukloni ili uniti zloudne elije, pa se moj koristiti da se postigne izleenje ili ublae tei sim tomi. Operacijom i zraenjem elije raka se ur tavaju lokalno, dok hemioterapija koristi lekove c bi unitila elije raka koje se ire po organizm Hirurkim zahvatom mogu se uspeno leiti b kaliz vani tumori, no vrlo retko se izlee oblici raka ko ji: metastazirali. Zraenje i hemioterapija se koris uglavnom radi smanjenja veliine tumora pre op racije, zatim radi svoenja njegove ponovne poja' posle operacije na to manju meru, kao i radi leen metastaziranog raka. Poto hemioterapija i zraenje mogu uticati i i zdrave, a ne samo bolesne elije, po pravilu izaziv ju propratne efekte. U propratne efekte hemioter pijespadaju munina, povraanje, umor, privreme gubitak kose, ranice ili suvoa u ustima, oteano g tanje, proliv i poveana podlonost infekcijam Zraenje takoe moe imati neke od naveden propratnih pojava, zavisno od dela tela koji se zra< Lekovima i drugim dopunskim oblicima leenja m > gu se ograniiti propratna delovanja tokom leenj a veina propratnih delovanja nestaje i sama kada leenje zavri.
614
------ T
S e d a m ZNAKOVA UPOZORENJA
Da b iste zapam tili sedam ranih znakova upozorenja na rak (kako ih je nazvalo A m e ri k o d rutvo za b o rb u p ro tiv raka), se tite se re i O P R E Z N I. D akle, budite O P R E Z N I da biste uoili svako: [O] teano gutanje ili varenje [~ ~ rom en u u uobiajenom pranjenju P| creva ili beike [ R ] anu koja ne zarasta [e ] videntnu p ro m en u na bradavici ili m ladeu [1 adebljanje ili v o ri u d ojci ili drugde [N[ eo b in o krva ren je ili se k re t [T ] ritirajui kaalj ili p ro m u klo st
lutaciju elija. Kod zdrave osobe posebne elije nunogsistema mogu da prepoznaju mutirane elije unite ih pre nego to se namnoe. No ipak, neke lutirane elije mogu ponekad da ostanu neotkrivee i opstanu, izazivajui pojavu raka. Poto su uzroci raka sloeni, strunjaci govore o raktorima rizika". Svaka navika, osobina ili korieje materije koja poveava verovatnou pojave raka redstavlja faktor rizika, a rizik ili opasnost od dobiinja gotovo svih oblika raka raste sa godinama staro:i. Nasleena ili porodina predodreenostjefaktor zika, iako se njen uticaj razlikuje od sluaja do uaja. Istraivai i dalje otkrivaju gene koji, kad su teeni, ozbiljno predodreuju osobu na dobijanje dreene vrste raka. Takva genetska predodreeost se smatra vanim faktorom rizika, ali nikako ne arantuje da e se kod te osobe pojaviti rak. Faktori rizika iz okruenja odnose se na to gde i ako ivimo. Veina estih oblika raka je vezana za sdan od tri faktora rizika iz okruenja: puenje, sunevu svetlost i ishranu. Puenje je vezano za rak plua, predela glave i vrata, beike, bubrega, eluca,
grlia m aterice i guterae, kao i za neke oblike leukoze. Preterano izlaganje sunevoj svetlosti vezano je za rak koe. Faktori ishrane povezuju se sa nekim oblicima raka eludano-crevnog sistema, a mogu biti vezani i za druge oblike, kao to su rak dojke, prostate i m aterice. Navike u ishrani za koje se sumnja da podstinu nastanak raka ukljuuju preteranu upotrebu alkohola, masti i namirnica koje su dimljene, usoljene, kiseljene ili peene na aru. Smatra se da je faktor rizika i nedostatak vlakana ili vitamina i minerala antioksidanasa u ishrani. Mnoge materije u ivotnoj sredini su identifikovane kao kancerogene, ali u veini sluajeva je potreban vrlo visok nivo izloenosti da bi se izazvao rak. U kancerogene materije izivotne sredine ubrajaju se razne hemikalije, gasovi i druge materije koje se nalaze u vazduhu, vodi, hrani, pesticidima, duvanskom dimu, proizvodima za ienje, bojama i mnogim industrijskim oblastima; prekomerno jonizujue zraenje - rendgensko, nuklearno zraenje i zraenje radioaktivnog otpada; kao i odreeni virusi, kao HIV, virus hepatitisa B, papiloma i Eptajn-Barovog virusa. lako se sluti da su stres i odreeni tipovi linosti takoe faktori rizika kod raka, ne postoje vrsti nauni dokazi koji bi potvrivali te pretpostavke. Svaki od ovih faktora moe doprineti izazivanju raka, pa ipak rak nije posledica jednog izolovanog faktora. Rak je posledica udara vie faktora", a to su: godine, nasledna predodreenost, opte zdravstveno stanje i izloenost kancerogenim materijama. Na primer, kod nekih osoba izloenih odreenim kancerogenim materijama rak e se pojaviti, dok kod drugih, izloenih istim kancerogenim materijama istim intenzitetom, nee. Koliko mi znamo, veina osoba koje dobiju odreeni oblik raka nisu snano genetski predodredene na upravo tu odreenu bolest. Dakle, profil rizika od raka kod svake osobe je sloen i jedinstven.
D IJ A G N O S T I K I
PO STU PCI to se ranije postavi dijagnoza i pone leenje raka, vea je verovatnoa izleenja. Neki oblici rak a- kao rak koe, dojke, usne duplje, testisa, prostate i zadnjeg creva - mogu se otkriti rutinskim samopregledom ili drugim pregledima pre nego to simptomi postanu ozbiljni. Veina sluajeva raka otkrije se i
RAK
NASTAVAK
AKUPUNKTURA
HOMEOPATIJA
Dokazano je da se akupunkturom ublaavaju bolovi povezani sa mnogim ozbiljnim bolestima. lako naunim ispitivanjima jo nije potpuno dokazana njena efikasnost u leenju bolova izazvanih rakom i propratnih pojava kao to su munina i povraanje, radi se o bezopasnom nainu leenja koji mnogi oboleli od raka smatraju blagotvornim.
RAD NA T E LU
Homeopatski preparati ne lee rak direktno, ali mogi da ublae propratna delovanja zraenja ili hemote rapije. Posavetujte se sa profesionalnim homeopaton u pogledu sigurnih i odgovarajuih lekova.
P S I H O S O M A T S KO L E E N J E
Podsticanjem oputanja, naini leenja kao to su masaa, kigong (qigong) i refleksologija poputaju napetost miia i mogu ublaiti druge simptome kao to su munina i hronini bolovi. Poto mnogi oblici leenja radom natelu pruaju umirujui i prijatan fiziki dodir, njima se mogu umanjiti strepnja, potitenost i usamljenost koje oboleli od raka esto oseaju.
Neki oboleli od raka tvrde da su ublaili bolove, muninu i povraanje pomou kineske tradicionalne medicine. Veina strunjaka za alternativnu medicinu preporuuje biljne preparate ne za izleenje od raka, nego za ublaavanje propratnih pojava konvencionalnog leenja. Istraivai prouavaju biljke koje se koriste u kineskoj tradicionalnoj medicini da bi identifikovali sastojke koji moda direktno suzbijaju elije raka ili podstiu imuni sistem da to ini. Takve biljke su kozinac (Astragalus membranaceus), kineska angelika (Angelica sinensis) i azijski enen (Panax ginseng).
FIZIKE V E B E
Nekim oblicima psihosomatskog leenja moe & poboljati kvalitet ivota kroz izmenu ponaanja drugi oblici podstiu izraavanje oseanja. Bihevio ristiki oblici leenja kao to su vizuelizacija, progre sivno oputanje miia, hipnoterapija i biofidbe koriste se za ublaavanje bolova, munine, povraa nja i strepnje koji se mogu javiti u oekivanju leenj raka ili posle njega. Pojedinano ili grupno savetc vanje i leenje umetnou ili muzikom omoguavaji pacijentima da se suoe sa tegobama i oseanjim koji su posledica raka i da dobiju podrku od pacije nata koji pate od iste bolesti. Pacijenti koji korist ove vrste leenja obino se oseaju manje usamljenc manje strepe od smrti i vei su optimisti u pogled ozdravljenja.
ISHRANA
Fizikim vebanjem se mogu potisnuti umor, napetost miia i strepnja. Pacijenti se obino oseaju bolje ako se bave fizikim vebanjem, kao to je hodanje ili plivanje, koji istovremeno umiruju duh i jaaju telo.
Narodni iscelitelji irom sveta koriste hiljade biljaka za leenje raka, ali ni jedan biljni lek ne moe izleiti rak uprkos svim tvrdnjama. Neke neotrovne biljke mogu se koristiti za ublaavanje simptoma i jaanje optegzdravlja, ali poto neke lekovite biljke sadre otrovne sastojke proverite kod svog lekara pre nego to ponete sa uzimanjem bilo kakve biljke za ublaavanje simptoma raka.
Nauni dokazi sugeriu da ishrana moe igrati van ulogu u prevenciji raka. No, nije se pokazalo da t bilo kakva dijeta ili odreena vrsta ishrane usporil rak ili ga izleila. Rak se ne moe izleiti nikakvor ishranom. Vitamini, minerali i druge hranljive mate rije mogu obuzdati rak neutraliui kancerogen materije, osiguravajui pravilno funkcionisanje im i nog sistema ili spreavjaui oteenja elija i tkiv Istraivae naroito zanimaju antioksidansi - vitami n iA (naroito beta karotin), C i E, kao i selen - a li ist tako prouavaju i folnu kiselinu, vitamin Be, me gnezijum , cink i koenzim Q10, izmeu ostalog. Poto prevelike koliine nekih vitamina mogu bi tetne, mnogi strunjaci su oprezni u pogledu doda taka ishrani. Umesto toga, savetuju raznovrsnu ishr^ nu koja ukljuuje mnogo sveeg voa, povra i puni itarica; izbegavanje preraene, dimljene, usoljen prene i na aru peene hrane; davanje prednos nemasnim vrstama mesa i plodovima mora s malor koliinom masti; i svoenje na najmanju meru ee ra, masti i alkohola. Mnoge dijete uvreene u sluaju raka propagir^ ju vegetarijanstvo i pacijenti koji se pridravaju takv ishrane, zdrave u smislu hranljivih materija, obin
616
.e oseaju bolje. Na alost, mnoge dijete usmerene ia suzbijanje raka takoe propagiraju gladovanje, :ienje i uzimanje dodatnih koliina vitamina, milerala i drugih meavina koje jaaju imunitet" i ne ee rak, a mogu biti tetne i skupe. Pacijenti po pra/ilu treba da izbegavaju svaku vrstu ishrane za koju se vrdi da lei rak, a zagovara naputanje uobiajenog eenja, dovodi do slabosti ili velikog gubitka teine, hteva znatno ograniavanje jela ili mnogo kota. 5PO R N I O B LIC I LE EN JA RAKA [raenje novih oblika leenja raka je jaka, aktivna i /rlo sporna grana medicinskih istraivanja. Svi naini eenja se moraju detaljno proveriti i dokazati kao ?fikasni pre nego to im se dozvoli iroko korienje. 3obomici nekih eksperimentalnih oblika leenja vrde da su se udesno oporavili; kritiari su, opet, jporni u zahtevu da objektivne provere, a ne nepro/erene tvrdnje, budu jedino pravo merilo njihove /rednosti. Sledei oblici leenja imaju svoje zagovornike, io do sada su smatrani neefikasnim ili nepotvreni u nezavisnim testovima i klinikim ispitivanjima: hid'azin sulfat, iji efekat u leenju od raka od sedamdesetih godina prouava dr Dozef Gold; leenje dr Stanislava Burzinskog (Burzynski) pomou antileoplastona, koji su sintetisani iz Ijudske mokrae; ,imunoaugmentativno leenje (jaanje imunog sis:ema)" pokojnog dr Lorensa Bartona (Burton); ,,biooki voena heoterapija" dr Emanuela Revicija; Jeenje 714X" dr Gastona Nesensa (Naessens) i dodatne koliine ajkuline hrskavice. KUN A NEGA Ublaavanje propratnih dejstava leenja Posle zraenja neno postupajte sa koom. Nemojte je trljati, izlagati suncu niti nositi tesnu odeu. Mast od aloje je nena i deluje umirujue, a radiologa ili rendgenskogtehniara moete pitati koji losioni ne nadrauju kou. Jedite lake obroke tokom itavog dana umesto tri obilna obroka. Pokuajte da jedete hladnu ili mlaku hranu da biste izbegli muninu. Ako vae leenje ukljuuje smanjivanje broja belih krvnih zrnaca, klonite se bolesnih osoba; obavestite lekara o pojavi temperature ili neuobiajenih siptoma.
Ublaavanje bolova Osim uzimanja prepisanog leka, pokuajte sa tehnikama oputanja kao to su joga, meditacija ili masaa u kojima vam moe pomoi prijatelj ili brani drug. Ostali saveti Prikljuite se grupi za pruanje podrke koji ine oboleli od raka. Mnogo se odmarajte. Umesto da se oseate primoranim na pozitivan stav", izraavajte iskreno svoja oseanja. Ne brinite ako se ponekad oseate potiteno ili se plaite: to su normalne i opravdane reakcije koje nee pogorati vau bolest. Ispunite dane aktivnostima u kojima uivate. itanje dobre knjige, sluanje muzike i razgovor sa prijateljima su jednostavna zadovoljstva, ali imaju iznenaujui terapeutski uinak. Obratite se Drutvu za borbu protiv raka radi besplatnih informacija o prevenciji, dijagnostici, leenju raka i savetima u sluaju siptoma raka.
PREVENCIJA
Ne puite i ne vaite duvan. Klonite se sunca. Dok ste napolju, sluite se sredstvom za zatitu od sunca sa visokim zatitnim faktorom da biste zatitili kou od uItraljubiastih zraka. Potujte uputstva za ishranu pod naslovom Ishrana. Alkohol uzimajte samo umereno. Redovno vebajte - odravajte aktivnost organizma. U okviru godinjeg sistematskog pregleda redovno proveravajte da li imate simptome raka. Ako ste na poslu izloeni poznatim kancerogenim materijama, obavezno se pridravajte svih mera bezbednosti. Da biste ograniili izlaganja kancerogenim hemijskim materijama, izbegavajte proizvode za ienje u spreju; posle korienja sredstava za ienje uklonite prosuto i operite ruke; nosite rukavice dok koristite pesticide; otvorite vrata i prozore kad u zatvorenom prostoru koristite hemikalije, kako bi isparenja izala.
R A M
B O
L O
V I
Citajte ovaj stubac da pronaete svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
bol u ram enim a, a m oda i u drugim zglobovim a, koji se javlja posle uzimanja novog leka bol, ukoenost i oticanje oba ram ena; naroito posle buenja, a slabije tokom dana ili posle odm ora; mogui slini sim ptom i u drugim zglobovim a (naroito zglobovim a prstiju); um or; mogua je uporna, blaga tem peratura, nesanica, gubitak teine bol u gornjem , spoljanjem delu ram ena, najjai odmah posle buenja; m oe se smanjiti tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, ali se pojaava pri istezanju ili naprezanju; upala; crvenilo bolno osetljivo i ukoeno ram e koje jae boli nou i m oe prekidati san; oseanje bockanja u ram enu, gubitak osetljivosti i oticanje
BOLEST/TEGOBA
e sta reakcija na lekove i preparate kao to su pilule za kontracepciju, penicilin i neki lekovi
protiv anksioznosti
Artritis
Burzitis ram enog zgloba
Tendinitis - upala tetive
bol u ram enu na tano odreenom m estu, pogorava se kretanjem i javlja se posle povrede - prenaprezanja ili podizanja velike teine
Istegnuta, upaljena ili pokidana m iina tetiva; pokidan mii
srednji do jak bol u ram enu i ukoenost koja se pogorava tokom nekoliko nedelja; oteano pokretanje u svim pravcim a iznenadna pojava bola u ram enom zglobu koja prati grip ili neku drugu infekciju iznenadan, intenzivan bol u ram enu; upala; ram e je na dodir vrelo, ali nem a tem perature bolno, mogue izoblieno ram e koje ne m oe da se p o kree; obino je u zro k nesrea
U ko eno ram e (jako zapaljenje ram enog zgli
N uspojava infekcije
N akupljanje kristala u ram enom zgiobu
Prelom kosti ili iaenje ram enog zgloba
TA DA URADITE
'osavetujte se sa svojim lekarom o moguim Iternativnim lekovim a.
'Jesteroidni lek protiv zapaljenja ili acetilalicilna kiselina (npr. A sp irin ), u kom binaciji sa
irim enom toplote mogu pom oi oputanje miia tim e smanjiti bolove i zapaljenje. Treba da se idm arate i redovno blago vebate (npr. plivanje) :al<o biste poveali pokretljivost ram ena i pomogli uzbijanje simptom a. mobiliite ram e to je mogue vie. _a ublaavanje bolova i zapaljenja koristite
Le k ar ili hiro praktiar vam mogu predloiti mnogo drugih lekova i postupaka za ublaavanje bola i zapaljenja.
A ko burzitis ne proe sam od sebe za nekoliko dana, javite se lekaru.
iesteroidne lekove protiv zapaljenja

i acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin ).
\cetilsalicilna kiselina (npr. A sp irin ), ibuprofen i drugi nesteroidni lekovi protiv zapaljenja
e reim a; odm or, led, stezanje (elastini zavoj) uzdignut poloaj. _a smanjenje zapaljenja i bolova na najmanju m eru, irim enite reim : odmor, led, stezanje (elastini :avoj) i uzdignut poloaj (vid i Tendinitis). ^ko bolovi ne ponu da poputaju u roku od 'A asa, javite se lekaru; ako se radi o pokidanom niiu, bie potreban hitan hirurki zahvat. rim enite isto leenje kao za burzitis.
N oenjem trouglaste m aram e ruka se im obilie, pa se ram e odm ara i tako bre zaceljuje. N aroito je korisna tokom spavanja.
nogu ublaiti bolove i otok. Pridravajte
Trouglasta m aram a pridrava ruku i preuzim a teinu sa ram ena, pa tim e drastino smanjuje bolove. Vidi takoe Uganua i istegnua.
Budite strpljivi; ukoenost ram ena m oe trajati od est m eseci do nekoliko godina.
Vesteroidni lekovi protiv zapaljenja

nogu ublaiti bolove. /idi Giht. Javite se lekaru. A k o se ne lei, ;iht m oe izazvati oteenje bubrega. U z ro k gihta je taloenje kristala m okrane kiseline. Srodnu bolest, pseudogiht, izaziva jedna vrsta kristala kalcijuma. D dm ah z a t r a it e le k a r s k u p o m o . sle p o kreite ni ruku ni ram e. U kakvom god >oloaju da se nalazi, stabiliite ga. ( Vidi Hitna Prip rem ite se da ete, da bi dolo do zarastanja, nekoliko nedelja nositi longetu ili gips.
tan - prva pomo; Prelomi i iaenja.) < ja

R A
O D
L E
J A
( D
E C
I T U
S )
SIMPTOMI
upaljen, ponekad bolan crvenkast predeo koe naroito na lopaticam a, kim i, krstim a, kukovim a, kolenim a, lancim a ili petam osobe vezane za kre ve t ili invalidska kolica otovrena, iva rana na bilo kom od gore navedenih m esta, izazvana tim e to je gornji sloj koe ispucao i oljutio se; o tvorene rane od leanja se mogu brzo zagnojiti
ak i osoblje bolnica i domova za stara lica moda nee moi da kod pacijenata sprei pojavu ovih neprijatnih oteenja koe, koja ponekad mogu ozbiljno da onesposobe bolesnika.
UZROCI
Rane od leanja ili dekubitus poinju kao osetljivo, upaljeno mesto izazvanostalnim pritiskom na kotani deo tela koji nosi teinu; mogu brzo da se pretvore i bolni koni ir koji obino sporo zarasta. Verovatne take pritiska su lanci, kolena, pete, lopatice i - naroito kod pacijenata u invalidskim kolicima - kima, kukovi i krsta. Pritisak ne mora biti dugo prisutan d bi izazvao upalu; u nekim sluajevima rane oc leanja nastaju ve posle nekoliko sati. Ugroeni su pacijenti sa dijabetesom ili nekirr drugim oboljenjima koja podstiu oteenja koe infekciju, kao i oni koji su suvie mravi, oduzeti il pate od slabe cirkulacije, sranih problema, povrede kimene modine ili ateroskleroze.
ako e osoba ostati vezana za kre ve t ili nepom ina due vre m e, ne m oe da se kree i veom a je slaba, a poinju da joj se javljaju rane od leanja. M oda joj je potrebna redovna pom o m edicinske sestre ili druge osobe osposobljene za pruanje zdravstvene nege. ako se na ranam a pojavi sekret, koji m oda sadri gnoj ili poinje da zaudara; ili ako rana pocrni. To ukazuje na infekciju ili odum iranje tkiva; z a t r a it e h itn u m e d ic in s k u p o m o .
LEEN JE
KON V E N C IO N A L N A M ED IC IN A U veini bolnica i domovaza stare osobe standardnc leenje rana od leanja sastoji se od ienja ran< slanim rastvorom ili vodonik peroksidom, uklanjanj; mrtve koe i pokrivanju tog mesta gazom koja se n < lepi za oteenu kou. Moda e biti potrebno da s < odumrlo tkivo ukloni tankim skalpelom. U teim slu ajevima, kad je ulcerozni dekubitus dubok i tek ga je savladati, moda e biti potrebna plastin, operacija ili transplantacija koe da bi se oteen, podruja oporavila. Na alost, neke povrede i oboljenja potpum onemoguavaju pokretanje pacijenata vezanih z, krevet. Cak i oni koji smeju da se redovno okreu si u opasnosti od pucanja osetljive koe ako ih vuki preko arava. Jedna od mogunosti za takve paci jente je podsticanje cirkulacije, bilo masaom bil> kontrolisanom, slabom elektrinom stimulacijorr
620
POKRETANJE OSOBE V E Z A N EZ A KREVET
Da bi se spreila mogunost da se rane od leanja zagnoje, trebalo bi da dvoje Ijudi pokree osobu vezanu za krevet svaka dva sata koja provede u budnom stanju. Prvo postavite pacijenta u sedei poloj sa savijenim nogama. Osobe koje ga diu su licem okrenute ka uzglavlju kreveta i sede svaka sa po jedne strane pacijenta, s jednom nogom na krevetu. Svaka podvue ruku ispod pacijentovih nogu i uhvati podlakticu druge osobe (gore). S unutranjim delom ramena pacijentu ispod pazuha, osobe koje diu pacijenta slobodnom rukom se odupru o krevet (dole). Zajedno podiu pacijenta i premetaju u novi poloaj, po potrebi zateui posteljinu.
obnavljanje koe. Pokazalo se da je vitamin C naroito efikasan u zarastanju rana od leanja. No, poto neki vitamini mogu biti tetni u velikim koliinam anaroito za osobe iji organizam je oslabljen boleu ili povredom - uzimanje bilo kakvih dodatnih koliina vitamina ili minerala mora kontrolisati lekar koji prati bolesnika. KUN A N EGA Kuna nega invalidnih osoba - naroito voljenih starih osoba - moe biti zastraujue teak zadatak. Evo nekoliko korisnih saveta kako da svaki dan uinite podnoljivijim. Pobrinite se da osoba vezana za krevet ili invalidska kolica pokree telo to je ee mogue kad je budna, barem svaka dva sata. Ako ne moe sama da se kree, neko joj mora pomagati u tome. Poduprite joj stopala, kimu i ramena mekim jastucima ili sunderastim podmetaima presvuenim tkaninom i esto ih nametajte da bi osobi bilo udobno. Nikada nemojte vui pacijenta preko posteljine, jer trenje moe da izazove dalja oteenja koe. Uvek koristite tehniku kojom bolesnika podiu dve osobe (levogore).
^ L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A âzliiti alternativni naini leenja mogu da umire jpalu i ublae bolove, ali ne mogu da zamene najvanije - esto premetanje osobe vezane za <revet i poboljanje ishrane takvog bolesnika.
PREVENCIJA
Kad se radi o dekubitusu, prevencija vredi vie od bilo kakvog leka. Osobe vezane za invalidska kolica ili krevet moraju redovno da menjaju poloaj. Treba ih esto kupati i detaljno brisati, a kou mazati blagim, nenadraujuim losionom. Krevetski aravi moraju da budu isti, suvi, napravljeni po meri i nikako tirkani; potrebna je komotna odea, obilno kruenje vazduha, zdrava ishrana i neka vrsta redovnog vebanja - makar da druga osoba mora da im pokree ruke i noge. Za podupiranje osetljivih mesta isprobajte sunerasti madrac sa povrinom nalik na karton za jaja, madrac ispunjen vodom ili podlogu od jagnjee koe preko arava. Razmislite i o madracu sa promenIjivim pritiskom, koji ima odvojene delove koji se mogu naizmenino naduvati ili izduvati kako bi se promenio pritisak na telo pacijenta.
Pomou tretmana lekovitim biljem mogu se ublaiti neprijatnosti od dekubitusa i suzbiti infekcije. Za ublaavanje manje upale, nanesite mast od korena belog sleza (Althaea officinalis); ili isprobajte biljni oblog napravljen od jednakih koliina kore bresta (Ulmus fulva), korena belog sleza i ehinacee (Echina zea spp.), pomeanih sa malo vrele vode. Dve kapi etarskog ulja melaleuke (Melaleuca spp.) u 2 dl vode je efikasna tenostza ispiranje i suzbijanje infekcije.
ISHRANA
Pacijenti sa ranama od leanja moraju da piju mnogo vode da im koa ne bi postala suva i osetljiva na pritisak. Odreeni vitamini i minerali, narotio vitamini A, C, E i grupe B kao i cink, podstiu rast i
L J I V
S T
SIMPTOMI Trajna razdraljivost, zajedno sa sledeim sim ptom a, dogaajim ili stanjim im a a:
BOLEST/TEGOBA
pesim izam ; nedostatak sam opotovanja; slab apetit; letargija; nesanica; gubitak zanim anja za norm alne aktivnosti, ukljuujui i seksualne odnose sm enjivane potitenosti i oduevljenja, hiperaktivnost ili neprekidno prianje
Depresija
Manina depresija
nem ogunost spavanja; periodi budnosti nou
Nesanica
kod ena prom ene u ponaanju, zajedno sa um orom i anksioznou, do 10 dana pre m enstruacije, s prom enam a koje nestaju nekoliko sati posle poetka m enstruacije
Predmenstrualni sindrom
kod ena uoljiva prom ena ponaanja oko pedesete godine starosti
Tegobe u menopauzi
izbacivanje kofeina i alkohola iz ishrane zbog dranja dijete, ostavljanje puenja ili prestanak uzimanja droge ili leka
Simptomi apstinencione krize
prom ena u porodici, na poslu, drugim svakodnevnim aktivnostim a ili nainu ivota
Stres
vrtoglavica, glavobolja, umor, anksioznost, m unina ili nedostatak daha koji nisu vezani za neku drugu poznatu bolest potitenost tokom zim skih meseci
Trovanje izazvano uticajim a iz okruenja
Sezonska depresija - afektivni porem eaj

izazvan prom enom godinjeg doba
622
TA DA URADITE
<di Depresija. Posavetujte se sa lekarom , ;ihoterapeutom , svetenikom ili prijateljem . ko sim ptom i ukljuuju i misli ili pretnje m oubistvom , odmah idite kod lekara. idi Manina depresija. Veba ili oputajue ;tivnosti mogu pomoi sm anjenje ili suprotavjanje sim ptom im a. idi Nesanica. Pokuajte da o tkrijete i ispravite -ikriveni u zro k. Mogu pom oi vebanje Dputajue aktivnosti. idi Predmenstrualni sindrom. Kad su m ptomi prisutni, pokuavajte da izbegnete izdraujue i stresne situacije kod kue i na
d s Iu .
D ep resija esto ostaje nedijagnostikovana je r se sim ptom i razlikuju od osobe do osobe. N a prim er, neki Ijudi kad padnu u depresiju spavaju ili jedu vie, a ne manje, nego inae. Prom ene raspoloenja se mogu javljati esto ili u razm acim a od nekoliko godina. U leenje treba da budu ukljueni i porodica ili brani drug. Prolazna nesanica povezana sa putovanjem ili prom enom m esta boravka obino traje samo nekoliko noi.
Predmenstrualni sindrom (PM S) m oe imati

iste sim ptom e kao depresija, ali uslovi nisu isti. Dosad nije otkriven nikakav poseban u zrok PMS, ali neki strunjaci navode horm onsku neravnoteu.
idi Menopauzne tegobe. Raspitajte se od lekara o horm onalnoj terapiji.
M ukarci takoe sa godinama postaju razdraljivi. A ko prom ene u ponaanju izgledaju preterane ili ako postoje drugi stalni sim ptom i, posavetujte se sa lekarom o moguoj osnovnoj bolesti.
'idi Alkoholizam, Droge i lekovi -
loupotreba, Nikotinska apstinencija.
O zbiljn o st sim ptom a apstinencione krize zavisi od trajanja zloupotrebe odreene m aterije. Tokom bilo kog perioda odvikavanja tesno saraujte sa strunom osobom . Stalni sukobi izmeu roditelja mogu poveati izglede za nastanak em ocionalnih tegoba i problem a u ponaanju dece. A k o m islite da ste bolesni zbog neke hem ikalije, stalne buke ili nekog drugog faktora iz okruenja, prom enite sredinu ili izbegavajte dodir sa tim . Afektivni porem eaj izazvan prom enom godinjeg doba povezan je sa kartkim danima i periodim a slabog sunevog svetla.
'idi Stres. Isprobajte vebe i tehnike oputanja. lesreena situacija u porodici najbolje se reava z pom o porodinog terapeuta. 'idi Trovanje. Porazgovarajte o sim ptom im a ;a svojim poslodavcem ili lekarom , kako biste tvrdili taan u zrok. 'idi Depresija, sezonska. Pokuajte i izlaganjem sunevoj svetlosti i drugoj svetlosti punog spektra.
E J N
( R A Y N
A U
V )
S I N
R O
SIMPTOMI
iznenadno oseanje hladnoe, ukoenost ili bockanje u prstim a ruku, a mogue i nogu, pri izloenosti i najmanjem smanjenju tem p erature kao, na prim er, pri ulasku u klim atizovanu prostoriju; iste sim ptom e mogu pokrenuti i em ocionalno stresne situacije. drastine prom ene boje prstiju na rukam a; pri izlaganju hladnoi prsti prvo pobele, zatim poplave; kad se ponovo ugreju, brzo pocrvene i m oe se oseati neprijanto pulsiranje

ako nastupi Rejnoovog sindrom a postaju intenzivniji. U tekim sluajevim a m oe doi do trajnih oteenja prstiju ruku i nogu, na prim er gubitka oseaja. ako se pojave koni irevi, rane ili prom ena boje na prstim a ruku ili nogu. O vo ukazuje da je snabdevanje krvlju veom a loe. U retkim sluajevima m oe se javiti i gangrena.
ejnoov (Raynaud) sindrom je poremeaj krvo toka u rukama i nogama. Suavanje krvnil sudova je prirodna fizioloka reakcija na niske tem perature; organizam na taj nain zadrava toplotu Kod Rejnoovog sindroma, nazvanog po francuskon lekaru koji je prvi opisao ovu bolest pre vie od stc godina, nervni zavretci u udovima su preosetljivi n; nadraaje. ak i najmanje sniavanje temperature na primer pri otvaranju friidera, izazvae naglo sua vanje sitnih arterija u prstima ruku (ponekad i nogu] Prsti obino poblede, zatim poplave, pa pocrvene ukazujui na napredovanje od potpunog liavanj. krvi do ogranienog protoka krvi i najzad iznenadno nadiranja krvi bogate kiseonikom usled naglogirenj krvnih sudova. Napadi su kratki i obino traju sarm nekoliko minuta. Sindrom se javlja u dva oblika. Oko 90 posto pa cijenata pati od oblika nazvanog Rejnoova bolest i primarni Rejnoov sindrom - izolovana bolest koj ni na koji nain nije povezana sa drugim medicir skim problemima. Ostalih 10 posto sluajeva boluj od Rejnoovog fenomena ili sekundarnog Rejnoc vog sindroma. Ovaj oblik bolesti se obino javlja kasnijim godinama i povezan je sa drugim medicir skim faktorima, na primer osnovnom boleu ili di gotrajnom upotrebom vibrirajueg alata kao to s motorna testera i pneumatska builica. Za veinu obolelih Rejnoov sindrom je blaga, a izluujua bolest. Najtea posledica je obino gub tak oseanja u zahvaenom ekstremitetu. Vrlo retkc kod tekih sluajeva, dolazi do odumiranja tkiva gangrene.
UZROCI
Uzroci Rejnoove bolesti su nepoznati. Mnogo ec pogaa ene; odnos mukaraca i ena obolelih c ove bolesti je 1:5. Ne smatra se da se radi o nasledn bolesti, ali esto oboleva vie lanova iste porodic Rejnoov fenomen ima brojne uzroke, kao to < oboljenja vezivnog tkiva - skleroderma, reumatoid artritis i lupus. Izlaganje nekim hemijskim matei jama i lekovima kao to su beta adrenergini blok tori (za leenje visokogkrvnogpritiska) ili ergotami (za leenje migrene), kao i rad sa vibrirajuim apar tima ili alatima.
624
..
vk' '
11^ 1
_____________
-EEN JE
llakavanje tegoba Rejnoovog sindroma je povezano i poboljavanjem cirkulacije krvi. Od pomoi su neke ebe koje potiskuju krv u ekstremitete, a pomau i tenike oputanja. Naravno, izbegavanje pokretaa kao o su hladnoa i nikotin smanjie broj napada. C O N V E N C IO N A L N A / IE D IC IN A od veine obolelih Rejnoov sindrom ne izaziva teobe koje bi zahtevale produenu medicinsku negu. ,ko su napadi esti ili teki, lekar moe da prepie, a primer, blokatore kalcijum skih kanala ili druge ?kove, inhibitore enzima prerade angiotenzina \CE inhibitore), ali mnogi oboleli su otkrili da im leovi ne pomau. Jednostavna veba-okretanje ruku ramenom zglobu, pokretima nalik na vetrenjau, otisnue krv u ruke i noge i to moe biti jednako fikasno kao lekovi. ^ L T E R N A T IV N I IN I L E E N J A )sim dole opisanih naina leenja, moete se obrati strunjacima za akupunkturu, hiropraktiku, honeopatiju, osteopatiju ili medicinsku masau.
BILJE
sudova u prstima ruku i nogu. Voe, povre, semenke i orasi sadre vitamin E. Magnezijum se nalazi u semenkama, orasima, tamnozelenom povru, ribi i mahunarkama. L E E N J E KOD K U E Moete nauiti svoje prste da se odupiru hladnoi. Vebe ponite u toploj sobi, ruke drite pet minuta u iniji vrele vode, a onda preite u hladnu prostoriju ili napolje. Ponovo stavite ruke u vrelu vodu i sada ih ostavite deset minuta. Postupak ponovite nekoliko puta dnevno, onoliko dana koliko je potrebno. Na kraju e doi do stvaranja uslovnog refleksa koji je potpuno suprotan prirodnom - krvni sudovi e na izlaganje hladnoi reagovati irenjem, umesto suavanjem, bez pomoi vrele vode. Izbegavajte materije koje pojaavaju osetljivost na hladnou. Tu spadaju nikotin, pilule za kontracepciju i veina dekongestiva, lekova za prehladu i tableta za mravljenje koji se kupuju bez lekarskog recepta. Infekciju prstiju ruku i nogu leite bez odlaganja. Kad krvotok nije zdrav, i najmanja infekcija moe predstavljati problem.
nA I
CINESKO LEK O V ITO
Jajraireniji kineski lekoviti preparat za Rejnoov indrom je bour (Paeonia lactiflora). Za hladne eksremitete moe se prepisati i kineska angelika 4ngelica sinensis). O dozama se posavetujte sa stru:njakom za kinesku medicinu.
SHRANA
PREVEN CIJA
Pronaite nain da vam bude toplo kod kue i na poslu. Uvek nosite demper. Odravajte suvou prstiju na rukama i nogam pomou bebi pudera. Kad idete u krevet, nosite arape i rukavice sa jednim prstom. Napolju nosite udobne slojeve razliitih tkanina, cipele od materijala kroz koji stopalo moe da die", kapu i moda titnike za ui, kao i rukavice u kojima prsti nisu odvojeni, radije nego obine rukavice. Ako planirate da napolju provedete nekoliko sati, isprobajte i hemijske grejae" za arape.
/lale izmene u ishrani i unoenje dodatnih koliina iranljivih materija mogu znatno smiriti Rejnoov sinJrom. Uvoenje vie vitamina E, magnezijuma \ ibljeg ulja moe pomoi smanjenje spazma krvnih
R EU M A TSK A GROZNICA
SIMPTOMI
tem peratura crven, ispupen osip sa bledim centrom i okruglom ili krivudavom ivicom , obino nagrud im a, leim a i trbuhu oteeni, osetljivi, crveni i veom a bolni zglobovi - naroito kolena i lanci vorii ili male kotane izboine na oteenim zglobovim a ponekad slabost i gubitak daha ponekad nekontrolisani pokreti ruku, nogu ili miia lica O vi sim ptom i se esto javljaju izmeu jedne i est nedelja poto je izgledalo da se povukla s t r e p t o k o k n o z a p a lje n je g r la . M eutim , ponekad se osobe sa reum atskom groznicom ne seaju da su imale zapaljenje grla.

ako im ate gore navedene sim ptom e, naroito ako se seate da ste nedavno imali zapaljenje grla; m oda bolujete od reum atske groznice koju treba leiti. ako imate zapaljenje grla bez drugih sim ptom a prehlade, koju prati tem peratura via od 38,5 C ; moda se radi o s t r e p t o k o k n o m z a p a lje n ju g r la koje treb a leiti. ako, poto ste preleali streptokoknu upalu grla, osetite iznenadne i neobjanjive bolove u zglobovim a; m oda je dolo do irenja streptokokne infekcije koju treb a leiti.
eumatska groznica je retka bolest koja moi biti opasna po ivot. To je komplikacija nele enog streptokoknog zapaljenja grla koju izaziv bakterija, streptokoka grupe A. Glavni simptomi temperatura, bolovi u miiima, oteenost i bol zglobovima, a u nekim sluajevima i o sip -o bino s javljaju izmeu jedne i est nedelja posle strep tokokne upale, iako je u nekim sluajevima upal bilatoliko blagadaje moglada proe neprepoznatf Reumatska groznica moe izazvati i privremeni pc remeaj nervnog sistema koji je nekad bio pozn kao ples svetog Vita". Danas se naziva horeja. Osc be koje boluju od blaeg oblika imaju tekoa s koncentracijom ili pisanjem. U teim sluajevim moe doi do nehotinog trzanja miia ruku, nog ili lica. Reumatska groznica najee izaziva oticanj zglobova - kolena, lanaka, laktova i doruja. Bol s esto seli sa jednog na drugi zglob. Meutim, najv a opasnost kod ove bolesti je izazivanje oteenj srca. Kod vie od polovine obolelih reumatska gro; nica stvara oiljke na sranim zaliscima, prisiljavaju' ovaj vitalni organ da napornije radi kako bi pumpa krv. Tokom meseci ili ak godina, naroito u sluaj ponovnog napada bolesti, ovo oteenje srca mo dovesti do teke bolesti nazvane reumatsko oboljf nje srca, koja na kraju moe dovesti do prestanl< rada srca (vidi Srana oboljenja). Zahvaljujui antibioticima, danas se u razvijenii zemljama reumatska groznica retko javlja. Bole obino napada po hladnom, vlanom vremenu, t< kom zime ili poetkom prolea.
UZROCI
Reumatska groznica je posledica upalne reakcije r bakteriju streptokoku grupe A. Organizam stvara ai titela za borbu protiv bakterije, ali antitela napada pogrenu metu - tkiva samog organizma. Antite prvo napadaju zglobove, a onda se esto usmerava na srce i okolna tkiva. Poto samo mali deo (man od 0,3 posto) obolelih od streptokokne infekcije d > bije reumatsku groznicu, medicinski strunjaci sm traju da u razvoju bolesti uestvuju i drugi fakto kao to je oslabljen imuni sistem.
626
D IJA G N O S T IC K I 3O S T U P C l )a bi ustanovio radi li se o streptokoknoj infekciji, lear e napraviti kulturu brisadrela. Ovaj neprijatan, li bezbolan postupak podrazumeva uzimanje brisa i sluzokoe drela radi laboratorijske analize. Obino je za gajenje i analizu kulture potrebno 24 asa. Osim toga, lekar e vas detaljno pregledati, oslunue srce kako bi otkrio znake upale i potraie ruge simptome koji su karakteristini za ovu bolest, ao to su artritis vie od jednog zgloba i male kotae izboine i vorii koji se esto javljaju na oteeiim zglobovima.
LE EN JE
L E K O V IT I M B IL J E M
.E C E N JE
)dgovarajue, esto dugotrajno, konvencionalno ênje moe znaajno smanjiti opasnost od srane lolesti i drugih zdravstvenih tegoba povezanih sa reimatskom groznicom. Alternativni naini leenja su lopuna konvencionalne nege - pomau ublaavaije simptoma bolesti i jaaju imunoloki sistem kako ii se izbeglo ponavljanje napada bolesti. < O N V E N C IO N A L N A V 1 E D IC IN A .ekar e vam odrediti mirovanje u krevetu i peniilin, kako biste se oslobodili streptokoka. Moda e 'am prepisati dugotrajno uzimanje antibiotika kako )i se izbegao povratak bolesti. Za upalu, artritine >olove u zglobovima i druge simptome moe vam )drediti acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili ne;u zamenu Aspirina, moda i neki kortikosteroid. 'iko ste dobili reumatsko oboljenje srca, moda e :a leenje oteenja srca biti potreban operativni zaivat. \L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A itrunjak za alternativnu medicinu moe vam, u saadnji sa vaim lekarom, ponuditi terapiju koja e jopuniti antibiotike prepisane za reumatsku grozni:u. Alternativna medicinatakoe moe da pomogne aanje imunogsistema i smanji verovatnou ponovjenih infekcija.
Kao pomo u borbi protiv streptokokne upale kojaje osnovni uzrok reumatske groznice, travari preporuuju nekoliko vrsta lekovitog bilja sa antimikrobnim svojstvima. Beli luk (Allium sativum) se smatra naroito efikasnim prirodnim antibiotikom. Pojedite tri ena belog luka dnevno. Ako miris belog luka predstavlja problem, moete umesto toga uzimati tri kapsule ulja od belog luka dnevno. ajevi od kanadske utike (Hydrastis canadensis) ili ehinacee (Echinacea spp.) takoe mogu biti blagotvorni. Popijte odvarak najmanje tri puta dnevno. Konopljua (Eupatorium perfoliatum) moe da pomogne sniavanje temperature i druge neprijatnosti koje prate reumatsku groznicu. Napravite aj i pijte ga vrelog to ee, i to svakih pola sata. Kao bezopasan srani tonik koji pomae smanjenje eventualnog trajnijeg oteenja od reumatske groznice, moete svakodnevno piti aj od gloga (Crataegus oxyacantha ili Crataegus monogyna). Moete piti i dva puta dnevno po 30 do 40 kapi tinkture gloga.
Poto ste se oporavili od prvog napada reumatske groznice, homeopati preporuuju razne lekove koji vam mogu pomoi da izbegnete ponovljene napade. Lekovita sredstva su A conite, M ercurius vivus, Bryonia i Pulsatilla. Posavetujte se sa iskusnim homeopatom.
Obratite panju na upale grla, naroito kod dece. Ako vae dete ima teku upalu grla bez drugih simptoma prehlade koju prati temperatura od preko 38,5 C ili blae zapaljenje grla koje traje due od dva do tri dana, odvedite ga kod lekara. Moda se radi o streptokoknom zapaljenju grla koja se mora leiti antibioticima.
RUBEOLA
SIMPTOMI
D ete koje ima rubeolu ne m ora izgledati bolesno, ali sim ptom i mogu biti sledei: blago poviena tem peratura i oteene lezde iza uiju i na vratu, pozadi i sa strane gubitak apetita, nervoza, gubitak zanim anja za higijenu kod starijeg deteta ili tinejdera bolovi u zglobovim a C rve n i osip se javlja samo kod oko polovine oboielih. Kad se pojavi, rubeola poinje na licu i vratu i iri se na ruke i noge. Potrebno je oko etiri dana d a o sip izbledi. Vidi takoe llu s t r o v a n i d ija g n o s ti k i v o d i .
ubeola je blaga bolest koja u mnogim sluaje vima za dete nije neprijatnija od prehlade Osobe koje jednom prelee rubeolu stiu doivotn imunitet na nju. Rubeola je opasna po neroeno dete, naroito i prva tri meseca trudnoe. Kod trudnice koja doe i dodir sa rubeolom postoji 20 do 30 posto rizika d, e roditi defektno dete. Mogui defekti su slepilc gluvoa i uroene srane mane. Pre nego to zatru dne, ene treba da provere da li su zatiene vakci nom (vidi Prevencija na sledeoj strani).
UZROCI
Rubeolu izaziva virus, a prenosi se kapljicama usle kijanja ili kaljanja. Vreme inkubacije - tokom koje se virus razmnoava i dete nije zarazno - iznosi 1 do 21 dan po izlaganju. Zaraena deca mogu prene ti bolest dva dana pre i sedam dana posle izbijanj osipa.

ako ste trudni i m islite da ste doli u dodir sa rubeolom ; virus m oe da proe kro z posteljicu do neroenog deteta i izazove uroene mane. ako vae dete ima rubeolu i veom a je letargino ili ne m oe da ostane budno. To m oda ukazuje na encefalitis, retku kom plikaciju. ako vae dete ima rubeolu i bolove u trbuhu praene povraanjem ; to su mogui sim ptom i zapaljenja pankreasa ili jetre.
LEEN JE
Dete treba da ostane u kui dok je bolesno ili d nedelju dana poto osip nestane. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Detetu zaraenom rubeolom nije potrebno nikakv medicinsko leenje. Ako ste trudni i bili ste izloei rubeoli, odmah idite kod lekara. Sto ranije u trudnc i doete u dodir sa rubeolom, rizik uroenih mar kod deteta je vei. U nekim sluajevima lekar c vam moda savetovati da razmislite o prekidu tri dnoe iz medicinskih razloga. Posle dvadesete nedi Ije trudnoe rizik da e dete imati manu izazvar rubeolom postaje neznatan. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Mnogi alternativni lekari smatraju da je za ina< zdravo dete bolje da dobije rubeolu nego da : vakcinie, jer je tako steeni imunitettrajan. Ipak, poto zaraeno dete moe preneti bole na druge, naroito trudnice, ozbiljno razmotrite va cinaciju.
628
K A K O P R E P O Z NA T I O S I P
PREVENCIJA
Mnogi zdravstveni radnici obavezno preporuuju vakcinaciju dece radi zatite odraslih osoba. Ipak, budite svesni da vakcinacija ne garantuje uvek doivotnu zatitu od bolesti. Homeopatska verzija nije prihvatljiva kao dovoljna zamena i nee pruiti odgovarajuu zatitu. MMR (vakcina protiv ovijih boginja, zauki i rubeole) sada se daje u drugoj godini ivota, a dodatna doza zajaanje imuniteta u dvanaestoj godini. Ako u porodici postoji trudnica i sumnja se da nije zatiena vakcinom, lekar e preporuiti odgaanje vakcinacije dece da bi se spreila izloenost budue majke ivom, iako oslabljenom, virusu iz vakcine. Bar tri meseca pre nego to odlui da zatrudni, ena bi morala da izvri analizu krvi kako bi se videlo postoje li antitela za rubeolu; ako ih nema, treba da se vakcinie (ak i ako je ve bila vakcinisana). B R IG A U S L U A J U TRU D N O E Ako ste trudni, a niste sigurni da ste vakcinisani protiv rubeole i mislite da ste bili izloeni bolesti, odmah se obratite lekaru jer virus moe da pree na vae neroeno dete. Ako vae dete ima rubeolu, upozorite sve osobe koje su bile u dodiru sa vaim detetom za vreme bolesti i do 10 dana pre pojave simptoma, kako bi mogle da zatrae odgovarajuu negu.
Prvi znaci rubeole su temperature i otekle vratne lezde. Kod otprilike polovine sluajeva sitne ruiaste mrlje se pojave na licu, a dva ili tri dana kasnije i na telu (desno). Za razliku od boginja, mrlje ne prelaze u karakteristian jednolian osip, Posle nekoliko dana osip na licu se povlai, a mrlje se ire na ruke i noge. One traju do pet dana i ne svrbe.
IO M E O P A T IJ A
Jvek se posavetujte sa homeopatom oko odgoarajuih preparata i doza za decu. Tri leka koji se esto prepisuju su Belladonna, Pulsatilla i Phytoicca; izbor zavisi od detetovih simptoma i temperanenta.
3 S T E O P A T IJ A
vlean, ritmian pritisak na slezinu, postupak poznat :ao pumpanje slezine, moe podstai oslobadanje lelih krvnih zrnaca. Potraite pomo osteopate. .E E N J E <OD K U E Dete mora da miruje, naroito ako ima temperaturu; leanje u krevetu nije neophodno. Deca treba da ostanu kod kue sve dok se vidi osip i jo nedelju dana poto osip nestane. Brisanje hladnim sunerom e smanjiti temperaturu i neprijatnost od osipa. Sredstvo za ublaavanje bolova na bazi paracetamola takoe moe da bude od pomoi.
Nikada nemojte davati detetu acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) - ak ni deiji Aspirin - ili druge proizvode koji sadre so po imenu salicilat, ni protiv temperature ni protiv bolova. Acetilsalicilna kiselina se povezuje sa Rejevim sindromom, retkom ali vrlo opasnom boleu koja izaziva upalu jetre i mozga.
RUNI Z G LO B I A K A - BOLOVI
SIMPTOMI
bolan otok i ukoenost runog zgloba i/ili zglobova prstiju; ponekad praeno groznicom ili tem praturo m ; oseaj vreline u runom zglobu ili prstim a
BOLEST/TEGOBA
Upala zgloba ( artritis ili giht) ili burze, vreii ispunjene sluzi koja titi zglob ( burzitis )
bol u runom zglobu ili prstim a kad savijate prste ili pokteete ruku na odredeni nain; nema drugih sim ptom a
Tendinitis - upala tetive
obam rlost, trn ci, slabost ili oseanje vreline u rukam a; bol u runom zglobu koji se iri na podlakticu i/ili dlan; nemogunost stezanja ake; pogoravanje sim ptom a tokom noi
Sindrom karpalnog tunela
jak bol u runom zglobu i ruci posle povrede; bolno poduje m oe biti oteklo, izoblieno, m odro i/ili ukoeno
Mogue istegnue ligamenta, m iia ili tetive, ali i prelom kosti
runi zglob ili zglob prsta je bolan, crven i o teen; tem peratura brzo raste iznad 40 C ; opta slabost i munina
Infekcija kotane sri (osteom ijelitis),

ili infekcija zgloba - infektivni artritis
nekoliko dana ili nedelja posle streptokokne infekcije (npr. streptokoknog zapaljenja
Reumatska groznica
grla), zglobovi (ukljuujui runi zglob,

prste i druge) su o tekli, crveni i bolni, vreli na dodir; telesna tem p eratura preko 40 C
630
TA DA URADITE
:m ite nesteroidno sredstvo protiv zapaljenja acedlsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) kako biste ilaili bol i otok. U z m irovanje, burzitis najee olazi sam od sebe u roku od nekoliko dana. siuaju gihta, obratite se lekaru je r moe i do oteenja bubrega ako se ne lei. sdite P O L O program : podizanje ruke u povien >loaj, oblog, led i odm or ( vidi Tendinids oala tetive). Takoe uzm ite acedlsalicilnu selinu (npr. A spirin) ili ibuprofen protiv bola. <o bol ne proe za oko nedelju dana, zatraite karsku pom o. zm ite nesteroidno sredstvo prodv zapaljenja acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) za ublaainje bola. Ako radite, napravite nekoliko pauza za zgibavanje; pokreite ruku krunim pokretim a, iroito u runom zglobu; stegnite obe ake, potom ispruite prste. C e la veba mora da traje :prilike 2 minuta. Ponovite je 20 puta. prvih 48, odnosno 72 asa posle povrede, sledite O LO program: podizanje ruke u povien poloaj, blog, led i odm or (vidi Uganua i istegnua). ko je bol jak, ne moete da pokrenete runi zglob ruku, ili ne m oete da podignete bilo kakav teret,
Sim ptomi gihta mogu nestati za manje od nedelju dana ako izbegavate alkohol, kofein, kafu (i obinu i bez kofeina) i hranu bogatu purinim a.
U zro k zapaljenja je najee ponovljeno stresno kretanje ili o ptereenje zgloba.
Sim ptom i su posledica pritiska koji nateene tetive vre na centralni nerv, a taj pritisak se prenosi sa runog zgloba na ruku. N oenje m eke udlage za runi zglob preko noi i, ako je mogue, za vre m e posla, sm anjie optereenje i ublaie bol.
dmah se javite lekaru. Vidi Hitna stanja -
rva pomo; Prelomi i iaenja.

>dmah se obratite lekaru. B ez leenja
O steo m ijelitis se najee javlja kod dece u razvoju (do 12. godine ivota).
ndbiodcima, ukoenost koju izaziva infektivni

rtritis m oe da postane trajna. U sluaju steom ijelitisa bolni zglob m ora da se imobilie iko je potrebno, longetom ili gipsom). J<o nastane ulkus, verovatno e morati a se obradi hirurkim putem.
)dmah se obratite lekaru. Potrebno vam

2 m irovanje u krevetu i leenje
andbiodcima
okom najmanje 5 nedelja. Pravovrem eno leenje = neophodno kako bi se izbeglo eventualno m rtonosno oteenje srca.
D a bi se spreilo ponavljanje bolesti, lekar vam m oe prepisati dnevno uzim anje andbiodka tokom 5 godina ili due. U sluaju pojave bilo kakvog bola u grlu ili infekcije grla, odmah zatraite lekarsku pom o.
RUKA
BOLOVI
SIMPTOMI
um eren do jak bol posle povrede; ruka nije izobliena bol koji se iri laktom ili bicepsom pri savijanju ruke bol u kotanom vrhu lakta, koji se postepeno pogorava i m oe se iriti niz podlakticu prem a aci; bol se javlja posle hroninih ponavljanih pokreta bol u ruci ili aci uz slabost, obam rlost ili trnjenje; oteano stezanje pesnice ili hvatanje malih predm eta Epikondilitis, esto poznat i kao teniski lakat Povreda m eko g tkiva , kao uganue ili istegnuf
Tendinitis - zapaljenje tetive
spontana pojava bolova, crvenilo, vrelina i otok u laktu i/ili drugim zglobovim a
Reumatoidni artritis\ giht, burzitis
sponatana pojava bolova, crvenilo, vrelina i otok u laktu i/ili drugim zglobovim a; tem peratura i opta slabost bolovi u ruci s obam rlou ili bockanjem; ukoen vrat; pucketanje pri pokretim a vrata bolovi praeni obam rlou ili bockanjem koji se mogu iriti na aku; smanjena sposobnost podizanja i dranja predm eta skupljenim prstim a bol koji se iri od sredine grudi niz levu ruku tokom vebanja, a nestaje posle pet minuta odm ora
Infekcija kosti ili zgloba, kao osteom ijelitis ili infektivni artritis
C ervikaln i o steoartritis (cervikalna spondiloza ili neki drugi problem koji ukljuuje kosti vrat; Neuralgija
Angina pektoris
uporni, jaki bolovi koji se ire od sredine grudi niz levu ruku; munina; zadihanost
Srani udar
632
TA DA URADITE
di Uganua i istegnua.
OSTALE INFORMACIJE
H om eopatska krem a koja sadri preparat A rnice m oe biti korisna. O d pomoi mogu da budu osteopatija, hiropraktika i akupunktura.
avite led i razgibajte tu oblast.
zm ite sredstvo protiv bolova ako je potrebno, im arajte ruku i blago je razgibavajte.
Le kar vam m oe savetovati korienje udlage, leenje grejanjem ili fizikalnu terapiju. M oe pomoi i akupunktura.
ekinite, ograniite ili izm enite aktivnost koja izazvala neprijatnost. Udlaga za imobilizaciju inog zgloba m oe da bude od pom oi.
Bolovi se mogu privrem eno ublaiti ako energino p rotresete ake ili pustite ruke da slobodno vise. Mogu pomoi i akupunktura, osteopatija ili hiropraktika.
'a ublaite bolove, odm arajte ruku; prva 24 asa avljajte led, a zatim zagrevajte; uzm ite sredstvo rotiv upale.
Vitamini C, B i E mogu pom oi kod artritisa.

G iht se ponekad m oe kontrolisati ishranom sa malom koliinom purina, ali esto zahteva lekove kako bi se spreila ponovna pojava.
lobiajeno leenje je aspiracija zglobova irurko ienje - i antibiotici.
A k o je zahvaeno vie od jednog zgloba, morali biste na pregledu da p roverite da li je u pitanju
reumatska groznica.
'idi Artritis. M oda kosti kim e pritiskaju vratne nerve.
'idi Neuralgija.
U zro k m oe da bude cervikalni osteoartritis. Bolovi se mogu ublaiti pomou akupunkture.
'idi Angina pektoris, Srani udar i Srana tboljenja. A ko imate anginu pektoris, verovatno e vas leiti nitroglicerinom. A ko ste prvi put isetili ovakve bolove ili ako bol ne jenjava kada irekinete naprezanje, odmah pozovite lekara
Angina pektoris je hronina bolest. Mogu pomoi alternativni m etodi leenja kao akupunktura, kelaciono leenje ili leenje ishranom.
li hitnu pomo. Ddmah pozovite lekara ili hitnu pomo. /idi Hitna stanja - prva pomo (str. 62) Srani udar.
Radi spreavanja ili posle konvencionalnog leenja hitnog sluaja mogu se prim enjivati lekovi, vebe, prom ene u ishrani, tehnike oputanja, leenje lekovitim biljem i mnogi drugi oblici leenja.
S I D
( A I D
S )
SFMPTOMI
O vi se sim ptom i ubrajaju meu najee sim ptom e S ID E (A ID S-a): dugotrajan um or koji ne m oete da objasnite nateeni limfni vorovi tem peratura koja traje due od 10 dana nono znojenje neobjanjiv gubitak teine oteenja na koi Ijubiaste ili blee boje ili sluzasta opna, koja ne prolazi uporan, neobjanjiv kaalj ili bol u grlu zadihanost uporne prehlade uporan teak proliv
gljivine infekcije
sklonost m asnicam a ili krvarenju koji ne mogu da se objasne
OB R A T I T E S E L E K A R U :
ako im ate vie od jednog navedenog sim ptom a, m oda nem ate S ID U , ali se sigurno radi o neem u to treba leiti.
a osobu koja se zarazila virusom koji uzrokuj SIDU, dugoroni izgledi su neosporno mrani Dijagnoza SIDE (AIDS-a) ne bi trebalo da se shvat kao trenutna smrtna presuda. Uz pravilnu brigu, OSO' ba koja oboli od SIDE moe da odgodi najgore simp tome i ivi produktivnim ivotom mnogo godina. Sindrom steenog nedostatka imuniteta (engl AIDS ili franc. SIDA) nije po definiciji jedna bolest Radi se, zapravo, o tome da teko oteeni imunolo' ki sistem ini obolelog od SIDE vrlo osetljivim n; mnotvo infekcija i bolesti. Smatra se da je uzronil SIDE Ijudski virus imunodeficijencije ili HIV, koji se iri preko zaraene semene tenosti, vaginalnih so kova i krvi. HIV oteuje sposobnost organizma d; proizvodi dovoljne koliine belih krvnih zrnaca, naz vanih T-elije, zbog ega organizam nije u stanju d < se odbrani od bakterija ili virusa koji ga napadaju. Simptomi se mnogo razlikuju od zemlje do zem Ije, ak i od jedne ugroene grupe do druge. U SAD Evropi kod obolelih od SIDE esto se javljaju Kapoi jev sarkom (redak oblik raka koe), pneumocistint zapaljenje plua i tuberkuloza. U Africi oboleli oc SIDE, obino propadaju od temperature, proliva upornog kalja. Pojava bilo koje od priblino 21 bolesti i simptoma koji se u SAD povezuju sa SIDOfv kao i pozitivan test antitela na HIV, skoro e sigurnc da dovede do dijagnoze SIDE. U veini sluajeva SIDA poinje gripoznim simp tomima koji lie na m ononukleozu. Oni mogu d; potraju od dve nedelje do nekoliko meseci poto je virus uao u organizam. Posle ovog prvog stadijuma simptomi mogu d( nestanu na nekoliko godina. Posebno je vano da s tokom ovog perioda oboleli od SIDE brine za sebe zato to se HIV u organizmu mnoi, prvo polako, ; zatim brzo. Kako virus sistematski unitava elije ko je suzbijaju infekcije, imunoloki sistem poinje d; otkazuje i pacijent postaje osetljiv na razliite bolest i tumore. Ovaj se stadijum ponekad naziva ARC iengl. AID S-relatedcom plex) ili kom pleks vezan ui SID U . SIDA u punom zamahu - stadijum u kojen poinju da se razvijaju ozbiljne infekcije - moda ( da se pojavi tek 5 do 10 godina posle poetka zaraz HlV-om. Smrtobino nastupa 2 do 3 godine kasnije Lekari u SAD prvi su prepoznali SIDU 1981 godine, ali nedijagnostikovani sluajevi poeli su s(
634
ojavljivati jo 1979. Pre toga je SIDA verovatno po:ojala u Africi i nekim karipskim zemljama. lako SIDA moe da pogodi svakog, prvo se pojaila meu homoseksualcima i biseksualcima koji su nali puno polnih partnera. Budui da su mnogi od h mukaraca takoe upotrebljavali i stimulativna redstva (poput amilnitrata), lekari su prvo mislili da j ta sredstva izazvala bolest. Konano, istraivanja su okazala da se SIDA prenosi telesnim sokovima. Ta je ipoteza potvrena kad su intravenski narkomani, eteroseksualci i Ijudi koji su dobijali transfuzije krvi loeli dadobijaju SIDU. Ova najozbiljnija zdravstvena kriza naega vrenena sada je dosegla nivo epidemije. Sirom sveta ie od 14 miliona Ijudi zaraeno je virusom HlV-a. .'eruje se da u SAD ak 1,5 miliona Ijudi ima taj virus, i broj sluajeva SIDE, svake godine se udvostruuje; j mnogim gradovima SAD je glavni uzrok smrti asoba starosti izmeu 25 i 44 godine je SIDA. Najugroeniji od SIDE su oni koji se uputaju u polne odnose ne upotrebljavajui prezervative i deca majki zaraenih SIDOM . Istosu takojako ugroeni i intravenski narkomani oba pola koji dele igle i Ijudi koji su primili transfuzije krvi ili faktore zgruaânja izmeu 1977. i 1985. godine, pre uvoenja standardnog postupka analize krvi dobrovoljnih davalaca na SIDU. Trenutno, kako se SIDA iri i u heteroseksualnoj populaciji, ene meu zaraenima ine grupu koja najbre raste. U SAD virusom se zarazilo i/ie od 80 000 ena od 15 do 44 godine. Dobra vest je da SIDA moe da se sprei. Pod jslovom da niste u opasnosti zbog intravenskog uzimanja droga, zarazu HlV-om moete da izbegnete kroz monogamni odnos ili da smanjite opasnost od zaraze praktikovanjem sigurnog seksa - to znai, 3re svega, upotrebu prezervativa. Prema nedavnim pokazateljima, sve vie Ijudi preduzima takve mere opreza. Nacionalna anketa o zdravlju i drutvenom ivotu, koja je objavljena 1995. godine, otkrila je da od 10 odraslih Amerikanaca gotovo 3 izjavljuju da su drastino izmenili svoje polno ponaanje kako bi smanjili opasnost od zaraze SIDOM. Temeljnom studijom polnog ponaanja odraslih osoba ispitivale su se polne navike i stavovi priblino 150 miliona Ijudi. Rezultati ankete izmeu 3stalog pokazuju sledee:
29 posto Ijudi izjavilo je da ee koristi prezervative 26 posto reklo je da e moda biti monogamni, 25 posto reklo je da paljivije bira partnere ili ih bolje upoznaje pre nego to postanu intimni, 11 posto izjavilojedasu odluili dase suzdravaju od polnih odnosa jer se boje da e se zaraziti SIDOM
UZROCI
Naunici sumnjaju da najmanje dva virusa uzrokuju SIDU: HIV-1 i HIV-2. Ovi virusi u celom svetu zaraze isti broj Ijudi, ali HIV-1 ima premo u Severnoj Americi. Istraivai jo ne znaju tano kako HIV deluje, a neki se pitaju da li je ovaj virus uzrok SIDE ili se samo pojavljuje zajedno s njom. Iz nekog razloga imunoloki sistem ne moe da otkrije HIV. Virus ulazi u organizam kroz male ogrebotine ili posekotine u sluznici usta, vagine ili zadnjeg creva i unitava T-elije, pa tako imunoloki sistem poinje da slabi. Kod pacijenata zatim poinju da se javljaju infekcije koje ih konano i usmrte. SIDA nije jakozarazna bolest. Jedini nain na koji moete da je dobijete je putem vaginalnog, oralnog ili analnog seksa bez zatite sa zaraenim partnerom ili putem zaraene krvi, do ega moe da doe intravenoznim uzimanjem droga ili transfuzijom. SIDU ne moete da dobijete Ijubljenjem. Jedna belanevina u Ijudskoj pljuvaki spreava da se bela krvna zrnca zaraze virusom SIDE. Ta se belanevina vezuje za bela krvna zrnca i titi ih od zaraze. Ovo otkrie moe da dovede do novih strategija za razvoj lekova protiv SIDE, kao to je ubrizgavanje ove belanevine pravo u krvotok, kako bi se spreilo da virus napadne krvne elije. Takoe ne morate da se bojite da ete se zaraziti SIDOM akoivite s nekim ko je ima. HIV se ne moe preneti daskom za toalet ili predmetima koje dodiruju Ijudi oboleli od SIDE. Neete oboleti od ove bolesti ako delite hranu s nekim ko je zaraen, zato to HIV umire vrlo brzo kada se nae van organizma.
635
SIDA
NASTAVAK
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Tokom nekoliko nedelja zaraze, trebalo bi da organizam stvara antitela na virus koji lekar moe da otkrije analizama krvi. Organizmu moe da treba i do 35 meseci da bi stvorio koliinu antitela koju je mogue otkriti, pa ako mislite da ste zaraeni, naroito ako ste u visokorizinoj grupi, morali biste da se testirate na SIDU svakih 6 meseci. Prvo ispitivanje koje ete morati da obavite je ELISA (engl. enzyme linked immunosorbent assay imunosorbentni test vezan za enzime). Ovo ispitivanje je uglavnom pouzdano, ali pozitivan rezultat (to znai da su otkrivena antitela) uvek bi morao da se potvrdi; lekar e moda da zatrai jo i Vestern blot (VVestern blot), analizu krvi koja skoro nikad ne pokazuje pozitivne rezultate, osim ako oni nisu zaista pozitivni. Pre nego to se odluite na testiranje za SIDU, svakako traite savet od strune osobe. Pozitivan rezultattesta moe da izazove kod vas duboku psihiku krizu. Savetnik moe da vam pomogne da izaete na kraj s teskobom, tugom i strahom koje ete u poetku verovatno proivljavati. Ako ste na testu pozitivni, zatraite svakako da vam lekar obavi potpuna ispitivanja da biste otkrili eventualno druge polno zarazne bolesti, kao to su gonoreja, genitalni herpes ili sifilis. Naroito je vano da obavestite svoje polne partnere o svojoj dijagnozi. Oni takoe moraju da se testiraju i lee.
l e e n j e
Ispitivanje amerikog Nacionalnog instituta za alergijske i zarazne bolesti otkrilo je da se u organizmu stvara jedna belanevina koja prirodnim puterr moe ponovo da izgradi imunoloki sistem oteer SIDOM . Ta belanevina, nazvana interleukin 2, drastino je poveala broj T-elija kod 6 od 10 Ijudi koj su je uzimali. Nije delovala kod osoba u odmaklorr stadijumu SIDE, a isto tako ima teke propratne efekte, ukljuujui osip, muninu, proliv i potitenost U toku su nova ispitivanja ove belanevine. Drugo eksperimentalno leenje, koje se sada primenjuje u Francuskoj, jeste pasivna imunoterapija. Taj nain leenja ne produava ivotni vek obolelib od SIDE, ali moedasprei dase razboleonako kakc bi inae mogli. Pacijentima s odmaklom SIDO/V ubrizga se plazma zdravijih davalaca zaraenih HlV om. Istraivai se nadaju da e ove injekcije poboljati otpornost organizma pacijenata s uznapredovalorr boleu i pomoi im da suzbiju bolesti povezane S SIDOM . Poetni rezultati su obeavajui. lako se istrauje itav niz vakcina za spreavanje SIDE, naunici imaju tekoa da pronau onu koj; deluje. Postoji teorija da bi ubrizgavanje oslabljenoj oblika virusa nekoj osobi podstaklo njen odbram beni sistem da pree u snaan napad na HIV i izgrad otpornost. Lekari su, razumljivo, neodluni da bil( kome ubrizgaju HIV, bojei se da bi ak i oslabljen virus mogao da izazove SIDU. Slinim delovanjem, tim istraivaa iz Nacional nog instituta za alergijske i zarazne bolesti razvio ji vakcinu sa samoubilakim genom koji se uniti ka< jednom obavi svoj posao. Oslabljeni HIV nosi jedai dodatni gen uzet iz virusa herpesa. Celije koje s < zaraze HlV-om tada se mogu selektivno unitava
Cotovo svi kod kojih se SIDA razvije potpuno, konano podlegnu bolesti, ali antibiotiki i antivirusni lekovi mogu produiti ivot nekoliko godina. U svakom sluaju, nikad ne biste smeli sami da pokuavate da se izleite od ove, po ivot opasne, bolesti: uvek zatraite savet lekara i uvajte se tvrdnji o pronaenim udotvornim lekovima. Oni naprosto ne postoje. Trenutno postoji nekoliko stotina ispitivanja na Ijudima da bi se testirali lekovi za leenje SIDE i srodnih oboljenja. Oni ukljuuju lekove protiv virusnih oboljenja, lekove koji menjaju imunoloki sistem, lekove protiv infekcija i lekove p rotiv raka.
Odmah potraite pomo ako mislite da imate SIDU i svakako obavestite svoje polne partnere ako testovi pokau da ste HIVpozitivni. I oni treba da se testiraju a moda i lee. U nekim dravama zdravstvene slube zahtevae da se obaveste polni partneri. Pitajte svoga lekara za savet.
636
anciciovirom, lekom protiv herpesa. Dosad je ova /akcina ispitana samo u epruveti. Planiraju se pro/ere naivotinjama i Ijudima. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A \ktuelno izborno leenje za obolele od SIDE je uporeba snanih antivirusnih lekova. U njih se ubrajaju 'idovudin, didanosin i dideoksicitidin. Nijedan od ijih ne lei SIDU, ali pomou njih mogu se nekoliko odina odgoditi najgori simptomi te bolesti. Zidovudin, poznatiji pod zatienim imenom \ZT, daleko je najraireniji i bie verovatno prvi lek coji e vam dati lekar. AZT usporava virus upliui se j nain na koji se on mnoi. Problem s AZT-om je da /irus esto postaje otporan na njega u roku od nekoiko godina. AZT takoe izaziva propratna dejstva, cao to su obiman gubitak miine mase, munina, akutne glavobolje, nesanica, hepatitis, demencija i <ancerozni limfomi. Prelaenje na drugi lek, poput didanosina, ponoi e privremeno, iako ovaj lek izaziva propratna dejstva kao to su proliv, ivane tegobe i upala ûterae. Kombinovanje lekova estoje najkorisniji Dblik leenja. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A U kombinaciji s medicinskim leenjem, mnogi alternativni naini leenja mogu da produe i poboljaju <valitetivota obolelih od SIDE. Ispitivanja pokazuju da mnogi oboleli od SIDE dobro reaguju na nutricianistike programe za poveanje otpornosti organizn a. Pacijenti isto tako pokazuju znaajno poboljanje posle tehnika za smanjenje stresa. Jo jednom, uâjte se svakog leenja koje se proglaava udotvornim.
AKUPRESURA
AKUPUNKTURA
Cini se da u kombinaciji s kineskim lekovitim biljem akupunktura poboljava imunoloke funkcije i ublaava simptome SIDE, ukljuujui nono znojenje, umor i tegobe s varenjem. Pomou akupunkture organizam takoe moe da suzbije sekundarne infekcije i ukloni kona oteenja. Zatraite savetosposobljenog praktiara.
AROMATERAPIJA
Stres moete da smanjite i udisanjem aroma razliitih ulja, poput lavande (Lavandula officinalis). Za zarastanje konih oteenja izazvanih SIDOM , aromaterapeuti preporuuju mazanje antivirusnim uljima m elaleuke (Melaleuca spp.) i belog luka (Allium sativum).
TELESN E VEBE
Nekoliko ispitivanja pokazuje da umerene telesne vebe znatno poveavaju aktivnost imunolokog sistema. U jednom ispitivanju vebanje aerobika podsticalo je elije imunolokog sistema kod obolelih od SIDE. Od previe vebanja aerobika imunitet moe da oslabi, pa zamolite lekara da vam on preporui program telesnih vebi
Va imunoloki sistem moe delotvornije da funkcionie akosmanjite stres u svom ivotu. Jedan postupak akupresure koji, ini se, ublaava umor i napetost poznat je kao Zdenac ramena. Pritisnite unu kesu 21, najviu taku ramenog miia na pola puta izmeu spoljnog vrha ramena i kime. Cinite to kod kue nekoliko puta na dan. (Vidi Dodatak radi podrobnijih informacija o poloaju take Zuna kesa 27.)
Mnoge kineske lekovite biljke bile su delotvorne u leenju simptoma SIDE kao to su nono znojenje, umor, neuropatija i proliv. Kinesko lekovito bilje takoe moe da ublai propratna dejstva nekih konvencionalnih lekova. U lekovito bilje koje deluje poput tonika, tj. jaa odbrambeni sistem organizma, ubrajaju se kozlinac (Astragalus membranaceus) ganoderma (Canoderma , lucidum) i azijski enen (Panax ginseng). Smatra se da glatki sladi (Clycyrrhiza glabra) jaa imunoloki sistem i zaustavlja virus herpesa. Trihosantin, belanevina iz korena kineskog krastavca, ekstrakt je pomou kojeg se stvara i trihosantin ili spoj Q, za koji se ini da proiava krv i suzbija niz infekcija. Ekstrakt gljiva itake (Lentinus edodes) takoe se uspeno upotrebljavaza leenje SIDE.
Travari preporuuju nekoliko biljnih lekova za jaanje imunolokog sistema i organizma. Ehinacea
637
SIDA
NASTAVAK
(Echinacea spp.) poboljava funkcije imunolokog sistema stimulisanjem T-elija, ali moda nije tako delotvorna u leenju SIDE zato to stimulie i HIV. Pitajte lekara pre nego to probate. Beli luk (Allium sativum) upotrebljavaju oboleli od SIDE zbog njegovih antibakterijskih i antivirusnih svojstava, a neka ispitivanja su pokazala da m iloduh (Hyssopus officinalis) moe da bude koristan u leenju Kapoijevogsarkoma. Obeavajui biljni lek je kantarion (Hypericum perforatum), koji sadri hipericin, hemijsku materiju za koju se pokazalo da zaustavlja rast virusa koji je uzrok jednog oblika leukoze. Istraivai se nadaju da hipericin moe da se upotrebi za ublaavanje simptoma SIDE, kao to su temperature i oticanje limfnih vorova. Hipericin nije delotvoran ako samo pijete aj od kantariona; da biste dobili jak ekstrakt, savetujte se sa svojim lekarom ili strunim travarem.
HOMEOPATIJA
PSIHOSOM ATSKO
LECENJE
Osim traenja konvencionalnih naina leenja, moda ete eleti savet nekog homeopatskog lekara, koji e da uzme vau celokupnu medicinsku, emocionalnu i genealoku istoriju bolesti i zatim e da vam pomogne da uvedete zdrave promene u va nain ivota.Osim toga, mnogi homeopatski lekovi su se pokazali korisnima u leenju simptoma SIDE. Hiperikum (Hypericum), homeopatski lek koji se dobija od kantariona, jedan je od lekova koje bi mogao da vam prepie homeopata.
LEENJE Z A G R EV A N J EM
Mnogi lekari i psiholozi veruju da postoji ivotm vaan odnos izmeu vaih emocija i naina na ko funkcionie va imunoloki sistem. Negativne emo cije poput krivice, beznaa, potisnutog besa i strah este su meu obolelima od SIDE i mogu da oslab sposobnost organizma da se bori protiv infekcije Veruje se da ete biti zdraviji i da ete due ivel ako uinite sve to moete kako biste zadrali poziti van stav. Trenuci neraspoloenja i potitenosti neiz beni su i ne bi trebalo da se prekoravate to kro njih prolazite; ali dajte sve od sebe da biste izbeg zadravanje na negativnim mislima. Da biste sebi pomogli, probajte tehnike oputanj poput biofidbeka (biofeedbacka), joge, telesnih ve bi i m editacije. Terapija m asaom moe vam pobolj ati cirkulaciju i dati oseaj olakanja i blagostanjs Masaa ne bi smela da bude prebrza ni predubote jer bi va adrenergiki sistem, koji isputa jake hemij ske supstance kao reakciju na stvarni ili zamiljer stres, mogao da postane previe nadraen i izazov neeljene reakcije imunolokogsistema. Zatraite sa vet priznatog terapeuta-masera. Takoe pokuajte da se pridruite grupi za prua nje podrke koja e vam pomoi da izaete na kraj teskobom koju moda oseate. Podeliti s drugim svoje strahove - a i svoje pobede - moe biti izuzel no korisno. (Vidi Dodatak.)
ISHRANA
Nekoliko ispitivanja je pokazalodaje HIV osetljiv na toplotu i postaje sve manje aktivan ako je telesna temperatura via od normalne, dui vremenski period. Podizanje telesne temperature uopte stimulie imunoloki sistem, pojaanim stvaranjem antitela i interferona, belanevinske materije koju stvaraju elije napadnute virusom i koja spreava razmnoavanje virusa. Posavetujte se s lekarom u pogledu eksperimentalnog leenja zagrevanjem, kod kojeg oboleli od SIDE kombinuju vrue kupke i vrue napitke, azatim se umotavaju u pokrivae. Ovo bi trebalo da ine samo pod strogim nadzorom. Zagrevanjem moete da podignete telesnu temperaturu do opasnih krajnosti i nakodite funkcionisanju organa.
Ono to unosite u organizam kad vam dijagnostikuj HIV moe da ima duboko dejstvo na to koliko et dugo iveti. Pravilnom ishranom moete da ojaat sposobnost svog organizma da se bori protiv virus; Izbegavajte one vrste hrane koje oteuju imunc loki sistem. Na primer, postoje pokazatelji da 100 jednostavnog eera - poput meda ili rafiniranog c era - moe i do pet sati znaajno da smanji spc sobnost belih krvnih zrnaca da unitavaju bakterije viruse. Tipini Amerikanactroi 150 geeradnevnc Klonite se alkohola i kofeina, koji iscrpljuju vit; mine i minerale u organizmu. Mnogo puenja obi no jaa potiskivake elije T i oslabljuje pomagak elije T (dve vrste elija imunolokog sistema koje, pravoj koliini, pomau dase odri imunoloki sister u ravnotei). Jedite vie vrsta hrane koja je bogata beta karot nom (vidi vitam inA), kao to je zeleno lisnato povr
638
------------------ ------------------
U p u t s t v a ZA ISHRANU
Z a obolele o d S ID E , nutricionisti naroito p rep o ru u ju : smanjiti p otron ju viestruko nezasienih i zasienih m asti i ulja. upotrebljavati je d n o stru ko nezasiena ulja (po p u t m aslinovog ulja) i pojaati uzimanje masne kiseline omega 3, koja se nalazi u ribi, ali je korisna i kada se uzima k ro z dodatne koliine (u tabletama). je sti male o bro ke tokom celog dana da bi se postigla najbolja mogua apsorpcija hranljivih materija iz hrane. je s ti raznolike o b ro k e - 65 p o sto sloenih ugljenih hidrata, 15 p o sto belanevina i 20 p o sto masti. pobrinuti se da voe i p o v re bude isto i bez parazita i bakterija laganim prokuvavanjem na pari p re jela. je s ti raznotiku hranu kako bi se izbegla pojaana osetljivost na o d re en e p o ro d ice hrane.
isprobate zahvate akupresure kako biste se opustili ponete s meditacijom ili jogom da biste ublaili stres nastojte da zadrite pozitivan stav ne pijete i ne puite primjenjujete umereni program telesnih vebi koji je odobrio va lekar. Ako imate SIDU: jedite hranljivu, raznoliku hranu da biste ojaali imunoloki sistem uzimajte dodatne koliine vitamina probajte zahvate akupresure kako biste se opustili ponite s meditacijom ili jogom da biste ublaili stres pokuajte da zadrite pozitivan stav primenjujte umereni program telesnih vebi koji je odobrio va lekar pokuajte da udiete ili se kupate u vodi s dodatkom ulja kajeputovca i belog luka pitajte osposobljenog praktiara za lekovito bilje kao to je kantarion.
PREVENCIJA
i narandasto i uto povre. Ako dobijete kandidijazu ili druge infekcije koje se esto javljaju uz SIDU, moda bi trebalo da poveate potronju belog luka, koji sadri jak antibiotik alicin. Uzimajte dodatne koliine vitamina C kako biste ojaali svoj imunoloki sistem. Neki naturopati i dijetetiari preporuuju uzimanje vitamina C dok ne izazove proliv, a zatim smanjivanje koliine na najvii podnoljivi nivo; jedan pristup preporuuje dozu svaka dva sata. PANJA: Pre nego to probate ovaj pristup, trebalo bi da ga proverite kod svog lekara. Cink takoe stimulie imunoloki sistem i deluje antivirusno. L E E N J E KOD K U E Ako imate HlV-virus, moete da odgodite simptome SIDE tako da: jedete hranjivu, raznoliku hranu da biste ojaali imunoloki sistem uzimate dodatne koliine vitamina Prezervativi smanjuju opasnost od infekcije HlV-virusom. Upotrebljavajte prezervativ od lateksa sa spermicidom nonoksinol 9, za koji se pokazalo da unitava HIV izvan tela. Upotrebljavajte prezervativ za sve vrste seksa, ukljuujui oralni, analni i vaginalni. To nije nuno ako ste vi i va partner monogamni i niste zaraeni. Ne upotrebljavajte sredstva za podmazivanje na bazi ulja, koja mogu probiti kroz prezervativ. Saznajte to vie o polnom ponaanju potencijalnog partnera u prolosti i zatraite rezultate HIV testa. Nemojte stupati u polne odnose s prostitutkama. Ne delite iglu ako uzimate droge intravenski; dezinfikujte igle. Kad idete u zemlje Treega sveta, nosite zalihu sterilnih igalaza jednokratnu upotrebu u sluaju da vam zatrebaju medicinske injekcije. Testirajte se svakih est meseci ako ste u visokorizinoj grupi; va polni partner bi isto takotrebalodasetestira.
639
I F I L I S
SIMPTOMI Postoje tri stadijum sifilisa: a

U prvom stadijum u, 10 dana do 6 nedelja posle izlaganja izazivau, na polnom organu, zadnjem crevu ili u ustim a nastaju bezbolne ranice. M oe se pojaviti otok limfnih lezda u blizini prepona. U drugom stadijum u, nedelju dana do est meseci kasnije, na telu se javlja crveni osip. Bolesnik m oe imati sim ptom e sline gripu kao to su glavobolja, tem peratura, umor, gubitak apetita i bolovi u kostim a i zglobovim a; sim ptom i mogu da se povuku, bolest postaje latentna (p rikrive n a), ali bakterije ostaju u organizm u. U treem stadijum u, koji m oe nastupiti od godinu dana do nekoliko decenija kasnije, mogu biti zahvaeni zglobovi, to dovodi do a r t r it is a . Kod otprilike 10 posto bolesnika razvija se kardiovaskularni sifilis koji izaziva s r a n a o b o lje n ja . Kod oko 8 posto pacijenata razvija se neurosifilis koji m oe izazvati paralizu, slepilo, senilnost, ludilo ili gubitak oseanja u nogama.
ifilisje jedna od najteih polnih bolesti. Najee se javlja medu gradskim stanovnitvom kod osoba izmeu 15 i 39 godina. Epidemioloz pripisuju ponovni porast pojave ove bolesti nedovoljnom obrazovanju o oboljenju, kao i poveanorr broju prostitutki koje ne koriste zatitu kod snoaja Meutim, do porasta nije dolo meu homoseksual cima ili biseksualcima, verovatno zato to mnogi oc njih koriste prezervativ.
UZROCI
Sifilis izaziva spiralna bakterija Treponema pallidum koja ulazi u organizam kroz male posekotine ili abra zije na koi ili sluzokoi, najee tokom polnog od nosa. Bolest se moe preneti i sa majke na det< tokom trudnoe ili poroaja. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Lekar e utvrditi da li bolujete od sifilisa pomoi analiza krvi kojima se otkrivaju antitela na izazivaa bolesti.
LEEN JE
Ako se rano otkrije, sifilis se moe izleiti antibioti cima. No, ako bolest uznapreduje do treeg stadi juma, moe doi do nepovratnih oteenja srca nervnog sistema. Ako bolujete od sifilisa, moraeti da vrite analize krvi u pravilnim vremenskim raz macima najmanje godinu dana posle leenja.
ako prim etite bilo koji od gore navedenih sim ptom a. Sifilis je opasan po ivot i m ora se leiti pre nego to izazove teka oteenja u vaem organizm u.
Ako ste trudni, traite test na sifilis. Ova po ivot opasna bolest moe se preneti na dete tokom trudnoe ili poroaja. Oko polovine novoroenadi zaraene sifilisom umire pre ili ubrzo posle roenja.
640
___________
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A ênicilin izuzetno efikasno lei rane stadijume Dolesti i relativnoje efikasan u leenju kasnijih stadiuma. Ako ste alergini na penicilin, lekar e vam jrepisati tetraciklin ili eritrom icin.
Neki travari za leenje sifilisa preporuuju sledei recept: stavite po dve kaiice tetivike i kiseljaka (Rumex crispus) u 1 litar kljuale vode. Ostavite da vri pet minuta na tihoj vatri i dodajte 3,5 kaike majine duice. Poklopite i ostavite jedan sat. Popijte jednu do tri olje dnevno. Zene mogu koristiti ovaj aj kao sredstvo za ispiranje vagine.
HOM EOPATIJA
\L T E R N A T IV N I N IA IN I L E E N J A 3 oto je sifilis teka, potencijalno smrtonosna bolest, norate otii na pregled im posumnjate da bolujete )d njega. Osim uzimanja penicilina ili njegovih deri/ata, moete primenjivati nekoliko alternativnih na;ina leenjaza ubrzavanje izleenja.
\ K U P R E S U RA
Uz prepisivanje antibiotika, homeopatski lekar e vas pitati da li je neko od vaih predaka bolovao od sifilisa ili neke druge polne bolesti, zbogteorije daste mogli naslediti sklonost ka sifilisu. Ako je tako, homeopata vam moe prepisati lek kao to je Syphilinum, kako bi podstakao reakciju vaeg imunog sitema na bolest.
ISHRANA
la lenje polnih bolesti strunjaci za akupresuru 'ade na takama za koje se smatra da oslobaaju oranizam od nakupljenih toksina. Nekoliko puta dne/no masirajte taku Jetra 3, smetenu na vrhu stopaa, izmeu palca i susednog prsta, i Jetra 8, na jnutranjoj strani noge iznad kolena. Zatim pritisnite Bubreg 3, na unutranjoj strani noge izmeu kosti ;lanka i Ahilove tetive (vidi Dodatakza vie podata(a o poloaju taaka).
_ekar kineske biljne medicine e vam dati jedinstven Diljni preparat koji e podstai uklanjanje toksina iz :ela. Biljke koje blagotvorno deluju kod sifilisa su koen rehm anije (Rehmania glutinosa) i kineska angeika (Angelica sinensis).
Sami moete da ublaite bolove i ubrzate izleenje tako to ete paziti ta jedete. Neki strunjaci za ishranu preporuuju da oistite telo od toksina (otrova) tako to ete postiti jedan do tri dana. Pre nego to ponete sa postom uvek se posavetujte sa lekarom. Da biste podstakli rad bubrega i isprali organizam, pijte sok od ipka i borovnice ili sok od celera, peruna i krastavca. Uvedite uravnoteenu ishranu i izbegavajte hranu sa mnogo masti, soli i gotovu hranu koja moe organizam uiniti preslabim za borbu protiv bolesti. L E E N J E KOD K U E Da biste ublaili bolove povezane sa sifilisom, prvo se okupajte u toploj kupki, pa u hladnoj. Primenite akupresurnu masau kojom moete da oslobodite organizam od toksina. Uvedite uravnoteenu ishranu kako biste ojaali imuni sistem.
LEENJE LEKOVITIM B IL JE M
\meriki kauboji su sa razlogom pili tetiviku (Smilax jfficinalis) - za tu biljku koja je dala ukus poznatom jlagom napitku nekad se verovalo da je jedini lek arotiv sifilisa, koji je bio jako rairen u javnim kuana Divljeg zapada. Tetivika se mnogo koristila i iirom Evrope. Trgovake knjige iz sredine 19. veka Dokazuju da je samo Velika Britanija uvozila 75 tona ôdinje.
PREVENCIJA
Ako niste u dugotrajnoj, monogamnoj vezi, pri snoaju uvek koristite prezervativ.
S I N
R O
R O
I N
R A
SIMPTOMI
n o v ija p o ja v a n e s a v la d iv o g u m o r a u m o r k o ji n ije p o s le d ic a n a p o r a i n e p r o la z i ni p o s le o d m o r a u p o r n a p o v i e n a t e m p e r a t u r a b o l i s la b o s t u m i i im a p o r e m e a ji s p a v a n ja ( nesanica ili p r e t e r a n o s p a v a n je ) o t e e n e , o s e t ljiv e lim f n e le z d e b o l u z g lo b o v im a k o ji s e s e li, b e z o t o k a ili c r v e n ila z a b o r a v n o s t , z b u n je n o s t , n e s p o s o b n o s t k o n c e n t r a c ije p o n o v lje n i b o lo v i u g rlu g la v o b o lje d u g o t r a jn a s la b o s t p o s le f iz i k o g n a p o ra s im p t o m i k o ji t r a ju e s t m e s e c i i z a p o s le d ic u im a ju z n a t n o s m a n je n je a k t iv n o s t i
indrom hroninog umora - takoe poznat kao sindrom hroninog umora i imunolokoj poremeaja, hronini Eptajn-Barov (Epstein-Barr virus i mijalgini encefalomijelitis - prvi put se naac u centru panje javnosti sredinom osamdesetih go dina XX veka. Prvenstveno pogaa mlade zaposlem Ijude koji ive u gradu, a 80 posto sluajeva otpad, na belkinje mlae od 45 godina; no, oboljenju si podlone sve populacione grupe, ukljuujui i decu Sindrom hroninog umora se odlikuje jakim ose anjem umora i ostalim simptomima gripa, ali nij' zarazan. Pojava bolesti je po pravilu iznenadna i iz nurujua. Iscrpljenost koju oseaju oboleli nije pc sledica prenaprezanja i ne ublaava se odmorom ni lekovima; zapravo, vremenom obino postaje sv gora. Sindrom hroninog umora nije progresivna de generativna niti smrtonosna bolest, iako se mo oduiti godinu ili vie godina. Simptomi jaaju i sl; be i esto vas onesposobe pre nego to se popravc ali velika veina Ijudi se na kraju ipak oporavi.
UZROCl OBRATITE S E LEKARU:

ako vas obuzim a oseanje um ora bez odreenog, oiglednog razloga, kao to je
stres. Va lekar e morati da iskljui
druge bolesti koje imaju iste sim ptom e kao sindrom hroninog um ora, na prim er
depresiju, tegobe sa titnom lezdom, mononukleozu, artritis, lupus i rak.
Uzrok sindroma hroninog umora nije poznat, ali i( traivai ispituju itav niz raznih mogunosti. Na pr mer, modaje u pitanju autoimunooboljenje kojej posledica kombinacije virusa, alergije i hormonsl< neravnotee. Jedna teorija smatra da se krivica mo2 pripisati preteranom oslanjanju na antibiotike ili di gotrajnoj izloenosti pesticidima ili hemijskim otr< vima (vidi Trovanje). Studije isto tako nagovetava da se moda radi o poremeaju imunog sistem Osim toga, neki naunici prouavaju enteroviru: kao to je polio, herpes viruse i nedavno otkrivene n troviruse kao to je HIV, mada nema nikakve veze i meu sindroma horninog umora i HlV-a ili SID Drugi vide vezu izmeu sindroma hroninog umor. hroninih gljivinih infekcija (vidi Gljivine infekcijt Jedna od novijih teorija smatra da se sindro hroninog umora moe razviti kad oportunistik virus ili neka druga materija napadne organizam vreme kada je imuni sistem ve oslabljen. Faktc koji moda doprinose ovoj bolesti su fiziki, em cionalni ili stres iz okruenja, ili kombinacija sva t
642
lako su mnogi - ukljuujui i neke lekare - sumjiavi i veruju da je sindrom hroninog umora psioloke, a nefizioloke prirode, istraivanja pokazuju a oboleli od sindroma hroninog umora imaju smeije u funkcionisanju imunog sistema, koje liavaju jihov organizam sposobnosti da iskoreni viruse koji a napadaju kao i da sprei ponovno aktiviranje vijsa koji su prethodno bili pritajeni u organizmu. Eptajn-Barov virus, koji izaziva m ononukieozu, ekada je bio smatran za izazivaa sindroma hroninog umora, ali sada se zna da on nema nikakve eze sa ovim problemom.
D IJ A G N O S T I K I 3O S T U P C I ekar e vam uzeti istoriju bolesti, obavie pregled i etaljne analize krvi da bi se iskljuili drugi poremeaji koji imaju iste simptome kao sindrom hroninog mora, kao to su HIV, m ononukleoza, multipla kleroza, fibromijalgija (bolest koja izaziva bolove u liiima), borelioza i depresija. Moda e vas uputi i na analizu antinuklearnih antitelaza artritis, lu'us i druge bolesti vezivnog tkiva. Moda e vam iroveriti i funkciju titne lezde da bi se videlo da ije u pitanju njena nedovoljna aktivnost. Analiza tope eritrocitne sedimentacije dae povien nalaz ko u vaem organizmu postoji bilo kakva upala. Kad se iskljue druge mogunosti, lekar e primeiti tano odreena uputstva ustanovljena u centrima a kontrolu i prevenciju bolesti da bi se odredilo ima2 li sindrom hroninog umora. Da bi dijagnoza bila onana, vai simptomi moraju biti prisutni najmanje est meseci i moraju odgovarati ovim smernicama.
Simptomi sindroma hroninog umora nalik na grip mogu se privremeno ublaiti nizom razliitih lekova. Lekar vam moe prepisati kratku kuru nesteroidnih lekova p ro tiv zapaljenja ili acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin) kod blago poviene temperature, glavobolje i bolova u zglobovima i miiima. Niske doze inhibitora monoamino oksidaze (MAO), fluoksetina ili triciklinih antidepresiva poboljale su kvalitetsna kod pacijenata i pomogle su ublaavanje umora i bola u miiima. Ispitivanja su pokazala razliit stepen uspeha u leenju drugih simptoma sindroma hroninog umora intravenskim injekcijama gamaglobulina, derivata krvi koji se ve dugo koristi. Neki lekari pokuavaju da usklade imuni sistem blokatorim a histamina H 2 (podvrsta lekova p ro tiv ira), kao to su cim etidin i ranitidin, iako se ovaj oblik leenja jo uvek smatra eksperimentalnim. Osetljivost na neku hemijsku materiju, pesticid, sredstvo za kunu higijenu ili neku drugu potencijalno otrovnu materiju iz okoline takoe moe da doprinese sindromu hroninog umora. Pokuajte da uklonite iz upotrebe materije na koje sumnjate, a zatim ih opet uvodite jednu po jednu, da bi tano odredili materiju koja moda izaziva vae simptome. Ako otkrijete da je va problem preosetljivost, moda bi bilo dobro da zamolite svog apotekara da koristi ratvore bez konzervansa kod pripreme bilo kog leka koji moda uzimate.
.E C E N JE
'otoje uzroksindroma hroninog umora nepoznat, senje se ograniava na ublaavanje simptoma. Niz onvencionalnih i alternativnih naina leenja moe am pomoi da sretno prebrodite tok bolesti. (O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A rvi koraci koji se esto preporuuju kod sindroma roninog umora sastoje se u odravanju dobrog opteg zdravlja, izbegavanju situacija koje su fiziki ili isiholoki stresne i uspostavljanju ravnotee izmedu idmora i umerene fizike aktivnosti.
A L T E R N A T IV N l N A IN I L E E N J A Niz alternativnih naina leenja moe da pomogne kontrolu razliitih simptoma sindroma hroninog umora. Svakako proverite kod lekara tanu dijagnozu pre nego to ponete leenje.
AKUPRESURA
Vrenje blagog pritiska na take une kese moe da podstakne ublaavanje umora i depresije, a istovremeno jaa va imuni sistem. Vidi Dodatak radi pomoi u pronalaenju taaka na ramenima i vratu poznatih kao Zuna kesa 20 i Zuna kesa 21. Ovo moete da ponovite jednom ili vie puta dnevno ili kad god se pojave simptomi sindroma hroninog umora. Trudnice treba da budu oprezne pri pritiskanju Zune kese 21 i neka to ine blago.
0 4 3
SINDROM H R O N IN O G U M O R A
NASTAVAK
JO G A
AKUPUNKTURA
Akupunkturolog moe da obavi niz tretmana u po kuaju da normalizuje i dovede u ravnoteu imun sistem. U kineskoj medicini jaanje ivotne energije hranjenje krvi i jaanje duha mogu predstavljati de< strategije leenja.
Komerjalna meavina zvana Asparagus Ten For mula" kombinuje azijski enen (Panax ginseng] sladi (Clycyrrhiza uralensis), kozinac (Astragalu membranaceus) i drugo lekovito bilje u obliku prak ili tableta. Lina iskustva obolelih od sindroma hroni nog umora govore o poboljanju bolesti posle re dovnog uzimanja ove meavine. Posavetujte se s travarom specijalizovanim za kinesku medicinu rac pravilnog doziranja ovog biljnog leka.
Vebe za smanjenje stresa mogu da pomognu kod hroninog umora. Za Planinu, stanite skupljenih stopala. Udahnite, podignite ispruene ruke sa obe strane i spojite ih iznad glave. Drite ih tako 20 sekundi duboko diui, a zatim izdahnite i polako spustite ruke. Ponovite to jednom ili dva puta dnevno.
Da biste napravili
Polumesec, udahnite
i sklopite ruke iznad glave. Izdahnite i istegnite se nadesno, izbacujui levi bok. Duboko diite, drei ramena i kukove u istoj ravni. Udahnite i vratite se na sredinu. Ponovite isto na drugu stranu. Ponavljajte jednom ili dva puta dnevno.
Za Krpenu lutku, stanite sa rukama uz bokove, zatim izdahnite i u struku se savijte prema napred. Pustite da vam teme visi prema podu (nemojte se silom istezati). Dlanovima obuhvatite laktove i opustite se duboko diui. Zadrite poloaj 20 sekundi, zatm udahnite i polako se uspravite, Ponavljajte jednom do dva puta dnevno.
Neki testovi su pokazali da hidrastis (Hydrastis cana densis) poveava aktivnost belih krvnih zrnaa Ehinacea (Echinacea spp.) i gljive itake (Lentinu edodes) sadre oligosaharide koji su poznati kao izi zetno snani stimulatori imunolokih reakcija; uz majte ih samo u umerenim dozama, kako vam bud savetovao struan travar. Kae se da glatki sladi (Clycyrrhiza glabra) ima antivirusna svojstva. Sil marin, sastojak gospinog trna (Silybum marianun moe da pomogne kod tegoba sa jetrom koje ponc kad pogaaju osobe sa sindromom hroniog umor; Kamilica (Matricaria recutita), iak (Arctium lappa hajduka trava (Achillea millefolium) i azijski er en (Panax ginseng) su na dobrom glasu kao sredstv za stimulaciju imunoloke aktivnosti i mogu biti bl; gotvorni za obolele od sindroma hroninog umor ako se redovno uzimaju. Posavetujte se sa strunir travarom radi detaljnijih uputstava.
HOMEOPATIJA
Neki homeopati navode svoj uspeh u leenju sindr< ma hroninog umora. Kao i sa svim hroninim teg< bama, najbolje je da potraite savet lekara homeopal ili specijaliste koji moe da postavi preciznu dijaj nozu i da lei simptome specifine za va sluaj.
644
___
3S I H O S O M A T S K O
LEENJE
êditacija, progresivno oputanje, vizuelizacija, ;igong (qigong) i joga su tehnike koje mogu da ponognu ublaavanje sindroma hroninog umora, a la ne budu zamorne. Zapravo, mogu vas snabdeti lodatnom energijom zato to umanjuju stres.
SHRANA
edna teorija zastupa miljenje da faktor koji doprilosi nastanku sindroma hroninog umora moe biti ledostatak neke hranljive materije, pa je vano odr:avanje zdrave ishrane. Izbegavaje kofein, alkohol, afinisani eer, belo brano, so i prene, konzervirale, visokomasne vrste hrane u korist punih itarica, uenog pasulja i graka, pirina, ribe i sveeg voa i jovra. Dodajte svojoj ishrani i jestive alge, gljive iake (Lentinus edodes) i glatki sladi (Glycyrrhiza 'Jabra). Ako jedete dva ena belog luka (Allium sati'um) dnevno, podstai ete antivirusnu i antibakteijsku aktivnost svog odbrambenog sistema. Kada se )eli luk zgnjei ili see, sumporno jedinjenje aliin se )retvara u alicin, koji neki Ijudi teko podnose. Ako le moete da svarite presan beli luk, isprobajte neki )d njegovih komercijalnih oblika koji se mogu naba'iti -tablete od ekstrakta belog luka. Koenzim Q10 i vitamin B n su dodatne koliine iranljivih materija koje mogu da ublae simptome. sieki dokazi nagovetavaju da se pomou jabune dseline i magnezijuma mogu ublaiti umor i bolovi j miiima. Lecitin iz jaja, koji se uzima s jelom, mo:e da ojaa imunitet i povea energiju. Ostali vitamili koji jaaju imuni sistem su vitamin C i beta karotin vitamin A), koji je takoe i prirodni antioksidans. /itamini B-, i Z?6, cink, selen, mangan i hrom takoe maju ulogu u jaanju imunogsistema. Aminokiselina triptofan, koja se nalazi u raznim /rstama hrane, moe biti korisna kod nekih simp:oma, a poto pomae organizmu u proizvodnji seotonina, prirodnog sredstva za umirenje, moe da )omogne i kod spavanja. No, nemojte da je uzimate j obliku dodatnih koliina ako imate visok pritisak ili jzimate antidepresive. Nije neobino da su Ijudi sa sindromom hrolinog umora osetljivi na neke namirnice ili su bili
osetljivi kao deca. Ova osetljivost se moe ispoljiti kao alergijska reakcija ili nepodnoenje odreene vrste hrane ili nekoliko razliitih vrsta. Kad vrsta hrane na koju ste alergini ue u va organizam, va imuni sistem je doivljava kao napadaa, kao virus ili bakteriju, i napada je tako to preplavi krvotok antitelima. Prevelika koliina antitela, zajedno sa oslobaanjem histamina i drugih hemijskih materija u organizmu, dovodi do pojave simptoma kao to su pojaana proizvodnja sluzi, oticanje tkiva, glavobolja, bol u grlu i ponekad mentalna zbunjenost. Najjednostavniji nain da se ustanovi koju vrstu ili vrste hrane treba da izbegavate je eliminaciona dijeta: tokom nedelju-dve prestanite da uzimate hranu za koju mislite da moda izaziva alergijsku reakciju. U najee krivce spadaju mleni proizvodi, orasi, jaja, mekuci i konzervansi iz gotovih jela, ali izvor vaih problema mogu da budu i druge vrste hrane. Ako vai simptomi nestanu, ponovo uvodite svaku vrstu hrane, jednu po jednu, i pratite kako va organizam reaguje. Ako se simptomi vrate, odredili ste najmanje jednu vrstu hrane na koju ste osetljivi pa izbacite iz ishrane sve njene oblike. L E E N JE KO D K U E Pripazite da tokom dana ne pokuavate da uradite vie nego to moete. Mnogo se odmarajte, poklonite veliku panju ishrani i redovno umereno vebajte.
PREVEN CIJA
Poto niko ne zna ta izaziva sindrom hroninog umora, nema naina da se on sprei. Moda moete da izbegnete svako pogoranje simptoma time to etejaati svoj imuni sistem -vitam inim a, pravilnom ishranom (ukljuujui izbegavanje alergena), blagim fizikim aktivostima, izbegavanjem otrovnih materija iz okruenja i kontrolisanjem svih alergija koje moda imate. Moda bi trebalo da isprobate raziiite alternativne naine leenja, kako bi otkrili koji najbolje deluju u vaem sluaju.
S I N
R O
I R I T A
B I L N
E V
SIMPTOMI
zatvor ili proliv ubrzo posle obroka,
tokom nekoliko m eseci, obino praeni grevim a u trbuhu ili nadimanjem i uestalim crevnim gasovima pranjenje creva koje se po uestalosti i gustini razlikuje od normalnog
ako im ate bolove u donjem levom delu trbuha, tem peraturu i eventualno prom enu uestalosti pranjenja creva: m oda im ate divertikulitis. ako prim etite k rv u stolici: moda imate polipe debelog creva ili rak
debelog creva.
ako im ate tem peraturu ili neoekivano gubite na teini: takvi sim ptom i mogu upozoravati na porem eaje kao to su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest. ako se uestalost i gustina stolice razlikuje od uobiajene i ako je pom eana sa sluzi: to m oe da bude upozoravajui znak raka debelog
a sistem za varenje je na prvi pogled potpun van svesne kontrole. Pranjenje creva mo biti lako i brzo ili neobino teko. Mogue ob nje je da imate napad sindroma iritabilnog crev, ponekad nazvan spastino obodno crevo ili spast ni kolitis. Sindrom iritabilnog creva (SIC) je najei pon meaj varenja. Najei simptom je b o l u trbuhu : prolivom ili uestalom mekom stolicom. U drugii sluajevima SIC se javlja sa grevima u trbuhu i bc nim zatvorom , obino posle obroka. Bez obzira r specifine simptome, vae varenje izgleda norma no, ali rad creva postaje nepravilan i tako ostaje n < koliko nedelja ili due. Lekaru se sa simptomima sindroma iritabilnc creva javlja dvostruko vie ena nego mukaraca, mnogi prebole SIC, a da ga i ne prepoznaju i nikac ne zatrae lekarsku pomo. Samo mali procen ukupnog stanovnitva ima hronine simptome, ; procenjuje se da SIC u nekom trenutku ivota dobi 10-15 posto odraslih osoba, esto za vreme net znaajne promene ili stresa. Sindrom iritabilnog cn va obino poinje u ranim zrelim godinama, iako | mogu dobiti i deca.
UZROCI
creva.
Kao deo procesa varenja, crevo pokree hranu krc sistem za varenje ujednaenim, talasastim stezanje koje se zove peristaltika. Sindrom iritabilnog creva: javlja kada peristaltika postane nepravilna i nekoc dinisana, pa ometa normalan proces varenja. S! obino napada bez upozorenja, pa veina bolesnil prazni creva ee nego inae, mada neki dobiji zatvor. Uzrok sindroma iritabilnog creva je nepozn; Mnogi strunjaci smatraju ga za bolest izazvanu str som , dok se drugi priklanjaju miljenju da ga izazi' osetljivost na hranu koja je potencirana starenjer Zna se da neumerenost i neredovnost u ishrani, ka< previe masti u hrani pogoravaju SIC. Laktozi intolerancija, neredovno ili prebrzo jedenje i p enje mogu biti faktori koji izazivaju sindrom i tabilnogcreva. Zamene eera, sorbitol i aspartam, mogu po stai proliv kod nekih osoba. Odreeni antibioti
nenjaju sastav bakterija u crevima, izazivajui proliv, :emperaturu i stomane bolove. Morfijum i kodein, iluminijumove soli antacida kao i metotreksat, lek <oji se dobija na lekarski recept, mogu da izazovu âtvor i crevne smetnje. Triciklina sredstva p rotiv depresije mogu da izazovu zatvor, dok noviji inhibi:ori porasta serotonina nemaju takvo dejstvo. Odre3eni antihistam inici, dodatne koliine minerala, diuretici, antipsihotici i sedativi takoe mogu da izazovu zatvor kod nekih osoba. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Nema specifine medicinske analize pomou koje se moe postaviti dijagnozasindroma iritabilnogcreva, ali va lekar e verovatno posiati uzorak stolice na laboratorijsku analizu kako bi iskljuio neke tee bolesti. Poto je stres mogui element koji izaziva SIC, lekar vas moe pitati o istoriji bolesti i faktorima koji êrovatno izazivaju emocionalne i psiholoketegobe. Dijagnoza takode moe zahtevati i sigmoidoskopiju, kod koje se savitljiva cev uvlai u zadnje crevo kako bi lekar mogao da pregleda njegovu unutranjost. Ostali postupci mogu ukljuivati punjenje creva barijumskom kaom kako bi mogla da se vide na rendgenu.
injenica da SIC nije psihosomatska ili izmiljena bolest moe da pomogne pri smanjivanju ili olakavanju simptoma i smanjenju stresa. Ako vam se ini da ste depresivni ili jako napeti zbog prolih ili sadanjih dogaaja, moete dobiti uputza psihijatra radi dalje procene. Savetovanje ili psihoterapija mogu vam pomoi u oslobaanju od briga koje vam pogoravaju stanje. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Razliiti biljni i prehrambeni lekovi mogu biti efikasni u spreavanju ili ublaavanju neprijatnosti izazvanih prolivom ili zatvorom. Tehnike oputanja mogu biti posebno efikasne u borbi sa pojavama ove tegobe koje se povezuju sa stresom.
AKUPUNKTURA
Strunjak akupunkturolog odredie odgovarajui pristup poto se raspita kod vas o stresovima koji mogu biti koren problema. Leenje SIC obino podrazumeva 10 do 12 tretmana pri kojima se igle postavljaju du ivica jetre, slezine i bubrega. Za simptomatino oslobaanje od proliva akupunkturolog e verovatno postaviti igle blizu pupka i levog kolena. Ako imate jak napad proliva, lekar moe upotrebiti moksibustiju, kod kojese radi bregdelovanjazagrevaju oblasti uz akupunkturne take.
FIZIKA A K T IV N O S T
LE EN JE
Poto sindrom iritabilnog creva nema posebne uzroke, leenje je uglavnom usmereno na ublaavanje simptoma. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Prvi deo klasinog medicinskog leenja ukljuuje procenu kvaliteta vae ishrane, naroito koliine masti i vlakana koje unosite u organizam. Va lekar moe da preporui neki raznovrstan program ishrane. Moda e vam rei da smanjite potronju masti i da uzmete neki rastvorljiv prehrambeni proizvod bogat vlaknima koji podstie rad creva, kao buaak (Plantago psyllium). Ako to ne pomogne, moda e vam prepisati loperam id da bi usporio kretanje hrane kroz crevo, diciklom in da bi smirio gastrointestinalni trakt ili atropin ili velebilje da bi olakao stomane greve.
Deset do dvadeset minuta aerobika dovodi do ubrzanja sranog rada, usmerava proces varenja i oputa telo. Smatra se da energino vebanje takoe predstavlja efikasan nain pobeivanja i kontrole stresa. Joga (vidi ilustraciju na sledeoj strani) ne samo da dovodi miie i vezivna tkiva u dobro stanje, ve se smatra da oporavlja unutranje organe, ukljuujui i sistem za varenje.
Protiv proliva spremite aj od rogaa (Ceratonia siliqa): jednu kaiicu prenih komadia rogaa prelijte oljom vrele vode. Pijte tri puta dnevno. Za smirenje preaktivnog gastrointestinalnog trakta isprobajte najomiljeniji evropski lek: uzmite jednu do dve enteriki presvuene biljne kapsule nane (Mentha piperita) izmeu obroka, tri puta dnevno.
S I N D R O M I R IT A B IL N O G C R E V A
NASTAVAK
JO G A
1 Da olakate stomane greve, isprobajte Masau trbuha. Sedite na pete i sastavite butine. Stavite levu aku na desnu stranu trbuha, p iteje desnimlaktom ritisn , a desnom rukomu hvatite lev i la at. Izdahnite, n n se k ag ite
napred i prim aknite elo podu. Duboko d iite. O pustite se i neno m asirajte podruje akom 1 do 20 5 sekundi. U stanite i m asirajte trbuh prstim Ponovite sve a. sa leve strane. Vebajte d va p ta dnevno. u
Smanjite dozu ako imate oseanje peckanja dok praznite creva. Ako ne moete da nabavite kapsule, pokuajte sa ajem od nane: drite kaiicu osuenih listia nane u olji vrele vode 30 minuta i pijte tri do etiri puta dnevno. ajevi od kam ilice ( Matricaria recucita), korena belog sleza ( Althaea officinalis), najkvirca ( Myrica spp.) ili glatkog bresta ( Ulmus fulva) takoe deluju umirujue na crevni trakt i mogu se pripremati na isti nain. Ponekad se bakterije u crevnom traktu unite kad uzimate odreene antibiotike ili ih nadjaaju druge vrste crevne flore. Da biste bili sigurni da va sistem za varenje sadri zdrave bakterije, popijte au jogurta svakog dana ili pitajte lekara moete li da uzimate dodatke acidofilnog laktobacila (Lactobacillus acidophilus).
HOM EOPATIJA
Homeopata e odrediti koji lek je odgovarajui zz suzbijanje glavnog uzroka sindroma iritabilnog creva. Za suzbijanje povremenog proliva probajte ve gotove lekove koje moete nabaviti u prodavnicame zdrave hrane ili biljnim apotekama. Ignatia moe di pomogne kod bolnih greva i proliva posle uzrujavanja. Ako imate jake vetrove i sluz u stolici, uzmite M ercurius vivus. Ako iznenadni greviti bolovi popuste kad se nagnete napred, uzmite Colocynthis Ako vam je stolica meka, a morate se naprezati d izae, pokuajte sa Nux vomicom.
NAIN IVOTA
m oe da pom ogne ublaavanje napetosti ucrevu. U dahnite i iskoraite iroko udesnu stranu, rairenih ruku . Izdahnite, nag ite se napred n
Stojei trougao
u bokovim i u vatite a h stopala (slika gore). D iite duboko 1 do 20 sekundi, 5 zatimudahnite i polako se diite. Ponovite sve jo jednom .
Mnoge metode, ukljuujui i vebu oputanja mii a, efikasne su u sluaju SIC. Posle etiri do est ne delja svakodnevnog vebanja nauiete da opustite napete miie i oslobodiete se simptoma koje varr donosi stres. Biofidbek je jo jedan metod kojeg sve ee prihvataju klasini lekari i esto je pokriven osigura njem. Kod jednog oblika biofidbeka na elo pacijent; se postavljaju bezbolne elektrode preko kojih se pra ti napetost miia kao jedan od pokazatelja stresa Pacijenti ue da opuste miie koristei slune i vizu elne signale koji pokazuju stepen napetosti miia
648
Od svih metoda oputanje najpoznatiji je verovano hipnoterapija. Lekar koristi mo sugestije kako ii pacijenta u hipnotikom stanju nauio da opusti ;latke miie creva. Vizuelizacija, koja se esto ui id majstora joge i fizioterapeuta, takoe vas moe lauiti novim metodima oputanja.
A K U P R E S UR A
SHRANA
Jeke namirnice mogu da doprinesu SIC nadraujui ;astrointestinaIni trakt. Veina namirnica za koje iudi kau da su dobrog ukusa, od hamburgera i jomfrita do sladoleda i okolade, sadri mnogo nasti. Bilo da se radi o biljnom ulju ili ivotinjskoj nasti, zasienoj ili nezasienoj, preterivanje sa masima u ishrani je neto to mnogi Ijudi jednostavno le mogu da podnesu, ma koliko im se ukus sviao. Druge vrste hrane koje nadrauju sistem za varenje :od nekih osoba su jaja i mleni proizvodi, zainjena irana i kafa, naroito ona bez kofeina. Da proverite >setljivost na hranu, primenite metod eliminacije: )restanite da jedete sumnjivu hranu 10 do 30 dana, :atim je ponovo probajte. Ako reakcija bude nepo'oljna, ubudue izbegavajte tu hranu. Ako, kao veina Ijudi, ne jedete dovoljno vlakala, morali biste da preduzmete sledee: postepeno poveavajte koliinu sveeg voa i povra, itarica i mekinja u ishrani ili svakog dana uzmite jednu kaiicu mekinja u ai vonog soka ili vode ili uzmite rastvorljiva vlakna kao to je seme buaka (Plantagopsyllium). Pomeajte jednu kaiicu u au hladne vode i pijte jednom dnevno. Kad uzimate dodatna vlakna obavezno pijte ne;oliko aa vode dnevno vie nego inae. Na poeku se moe pojaviti izvesna koliina crevnih gasova, lli to bi trebalo da prestane kako se organizam prilaoava. Za zaustavljanje proliva probajte dve kapsule dr'enog uglja tri ili etiri puta dnevno. Ipak, budite .vesni da drveni ugalj moe da ometa apsorpciju bilo ;og drugog leka koji uzimate.
Za olakavanje crevnih bolova izazvanih sindromom iritabilnog creva, stavite oba kaiprsta na take Zeludac 25, dve irine prsta na obe
strane od pupka. Cvrsto pritiskajte nanie jedan minut, duboko diui, pa se opustite. Uinite to tri do pet puta.
PREVENCIJA
Bilo da va sluaj SIC karakterie proliv ili zatvor, potrebno je da imate dovoljno vlakana u ishrani. Prosena odrasla osoba troi manje od 20 grama vlakana dnevno, iako je preporuljivo 30 grama. Nije bitno da li jedete vie hrane bogate vlaknima ili uzimate dodatne koliine vlakana, vano je samo da dobijate dovoljno vlakana. Ako puite, prestanite; izbegavajte prevelike koliine kofeina. Ima mnogo naina za podnoenje stresa. Ako se bavite jogom, ukljuite poloaje Kobra i Kolenom do grudi (vidi Zatvor), koji pomau unutranjim organima i podstiu celokupno oputanje. Redovno vebajte - bilo ta od dvadesetominutnog brzog hoda do partije tenisa ili pola sata krunog plivanja. Zdravi oduci za stres su sjajno preventivno sredstvo za mnoge gastrointestinalne tegobe, ukljuujui i sindrom iritabilnogcreva.
S I N
R O
K A
R P A
L N
E L A
SIMPTOMI
bockanje ill obam rlost u aci, obino samo u palcu i prva tri prsta kidajui bol u runom zglobu i podlaktici, ponekad se iri prem a ram enu, vratu i grudim a ili stopalu oteano stezanje ake ili hvatanje sitnih predm eta ponekad suva koa i propadanje noktiju na rukam a
ako oseate bolove u runom zglobu, aci ili prstim a posle pada ili neke druge nesree; m oda ste slomili kost. ako oseate bolove u akam a ili prstim a ili su vam ukoeni, naroito ako zglobovi oteknu; m oda patite od oblika a r t r it is a . ako vam koa na akam a i prstim a pobeli, a zatim postane jarko crvena, naroito po hladnom vrem enu; m oda ste u ranim fazam a R e jn o o v o g s in d r o m a . ako su vam bolovi u akam a i stopalim a jai nou; to m oe da ukazuje na d ija b e t e s otkriven u starijem dobu.
indrom karpalnog kanala je jedan od nekolikc naziva za bolne i onesposobljavajue povred palca i prstiju, a ponekad i runih zglobova, laktova drugih zglobova. Lekar to moe nazvati i kumulativn traumatski poremeaj, neuritis vezan za obavlja nje odreenih poslova ili povreda usled ponavlja nog prenaprezanja. Znaci koji na to upozoravaju si bockanje i obamrlost u zahvaenim zlgobovima- pi pravilu prstima - naroito posle redovnog radno dana kad se spremate na spavanje ili posle buenj; Ako se ne lee, simptomi napreduju do trajni bolova u drugim delovima tela, naroito aka i ruki Sindrom karpalnog kanala moe dovesti do nespc sobnosti vrstog hvatanja predmeta i normalnog kc rienja ruku. Ako osetite slino bockanje i obamrlost u stopal ma, lancima i donjem delu nogu, to stanje se zov sindrom tarzalnog kanala. Mnogi Ijudi misle da se sindrom karpalnog kanal pojavio satastaturom kompjutera. Zapravo, povred karpalnog kanala i drugih vanih nervnih puteva pc stoje ve odavno; no, sada sve vie prstiju kucka p kompjuterskoj tastaturi pa je bolest rairenija neg ikada ranije. Isti simptomi se mogu pojaviti i usled b lo koje aktivnosti ruku koja se uporno ponavlja. Sindrom karpalnog kanala i ostali oblici povrec izazvanih ponavljanim prenaprezanjem su naje u srednjim godinama i obino vie pogaaju er nego mukarce, naroito ako one imaju viak kil< grama, trudnesu ili su u menopauzi. Bezobzirajesu uzroci organski ili predstavljaju posledicu ponavlj, nog prenaprezanja, veina povreda karpalnog i ta zalnog kanala se lako spreava i moe se u potpuno: ispraviti ako se rano prepoznaju. Kod povreda kc kojiih je ukljueno ponavljano prenaprezanje, m vanije je da pacijent prestane sa aktivnou ko izaziva neprijatnost ili je promeni. Ako se to ne uir posledica moe biti trajno, nepopravljivo oteen nerava i miia u aci, runom zglobu ili drugim d lovimatela.
UZROCI
Povrede izazvane ponavljanim prenaprezanjem m gu zadesiti svakoga iji rad zahteva dugotrajne pe ode mirnih pokreta ruku, od muziara do radnika
650
clanicama. Obino se javljaju uz rad koji trai pona/Ijano stezanje, okretanje i iskretanje; vrlo je verovano da e se pojaviti ako posao zahteva iskretanje ili jkljuuje ponavljanu vibraciju, kao kod ukucavanja sksera ili rukovanja elektrinim alatima. Stresni poloa ji ake, ruke i vrata - bilo od rada za stolom, vonje ia duge staze ili posluivanja gostiju - samo pogorsavaju mogunost oteenja. Citav niz sportova moe da dovede do povreda jsled ponavljanog prenaprezanja: veslanje, golf, tenis, skijaki spust, streliarstvo, takmiarsko streljatvo i penjanje po stenama samo su neke aktivnosti koje optereuju zglobove ake. Povrede i tegobe koje izazivaju oticanje i pritisak mekih tkiva na nerve, kao uganua, leukoza i reumatoidni artritis, mogu dovesti do povreda usled ponavljanog prenaprezanja. Dijabetes, tegobe sa titnom lezdom i drugi sistemski poremeaji su takoe povezani sa mogunou pritiska na nerv, kao i nakupljanje tenosti koje ponekad prati trudnou. Neki strunjaci veruju da nedostatak piridoksina (vitamin Be) takoe moe da izazove simptome. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Va lekar e prvo proveriti da li postoji otok, zapaljenje, slabost, slabi refleksi i ogranien raspon pokreta u aci i ruci. Obamrlost e zahvatiti palac, prva dva prsta i unutranju stranu domalog prsta; mali prst obino nije zahvaen. Tinelova provera, koja ukljuuje kuckanje po prednjem delu runogzgloba, izazvae obamrlost u podlaktici osobe koja pati od povreda izazvanih ponavljanim prenaprezanjem. Klasini posutpak za prepoznavanje ovih povreda je Falenova provera fleksije runog zgloba - koja se ponekad naziva i provera obrnute molitve": dranje nadlanica jedne uz drugu tako da se nokti meusobno dodiruju izaziva bockanje kod pacijenta koji pati od povreda izazvanih ponavljanim prenaprezanjem. Lekar e moda poeleti da potvrdi bolest izazivanjem bola ili obamrlosti pritiskom, sluei se narukvicom za merenje pritiska koja se na podlaktici naduva iznad sistolnog pritiska. Da biste proverili postoji li moda poremeaj u samom zglobu, lekar e moda zatraiti rendgensko snimanje, snimanje magnetnom rezonancom, ispitivanje brzine nervne provodljivosti ili elektromiografiju (EMG).
LEENJE
Istinktivna reakcija na obamrlost ili bockanje u prstima je oputanje ruku niz bokove i tresenje runim zglobovima i prstima. Ova prirodna reakcija esto prua trenutno olakanje i - ako se simptomi javljaju samo povremeno - moda vam je samo to i potrebno. No, ako nastavite sa aktivnou koja izaziva bockanje i obamrlost, simptomi e biti uporni, a vi moete pretrpeti trajno oteenje zahvaenih nerava. Sledei naini leenja, koji se kreu od konzervativnog do radikalnog, mogu pomoi da se oteenje sprei, neutralie ili izlei. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Moete oekivati da vam lekar preporui mirovanje, hladne kupke ili hladne obloge i da vam pokae kako da koristite udlagu da biste spreili savijanje runog zgloba, naroito dok spavate. Moda ete morati da nosite udlagu za runi zglob nedelju ili dve, ali u normalnim uslovima ona vam nee smetati da se sluite akom. No, u nekim sluajevima lekar vam moe preporuiti da prestanete sa kucanjem ili obavljanjem posla rukom i/ili prstima dok se simptomi ne
Runi zglob je komplikovan i osetljiv. Centralni nerv koji se protee od podlaktice do vrhova prstiju na rukama i upravlja pokretima prstiju - prolazi kroz kanal koji stvaraju karpalne kosti i vrst sloj ligamenata. Ako se centralni nerv prenapree ili je ukljeten, oseate da vam prsti trnu i moete izgubiti oseaj u aci.
SINDROM K A R P A L N O G T U N E L A
NASTAVAK
povuku. Isto tako moete da na poslu promenite poloaj ruke, sluite se podupiraem za runi zglob ispred tastature kompjutera, pravite este pauze da izbegnete prenaprezanje. Redovno izvodite vebe za aku i ruku. Lekar takoe moe preporuiti leenje za artritis, gojaznost i druge povezane poremeaje. Da biste ublaili dugotrajan bol, lekar e vam moda prepisati acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili neko drugo nesteroidno sredstvo p ro tiv zapaIjenja, kao ibuprofen. Kortizonska krema ili druga analgetikasredstvaza povrinsku primenu mogu da budu od pomoi pri ublaavanju bolova i leenja suve koe i ispucalih noktiju koji ponekad prate povrede izazvane ponavljanim prenaprezanjem. Injekcije kortikosteroida mogu pomoi da se u tekim sluajevima smanji upala. Ako do simptoma doe tokom trudnoe ili su povezani sa gojaznou, lekar e vam moda prepisati diuretik da biste se oslobodili vika tenosti u mekim tkivima. Da biste povratili snagu i ponovo uspostavili normalne pokrete, moda e vam biti potrebna fizikalna terapija, koja ukljuuje dubinsku masau mekog tkiva, istezanje i niz lakih vebi kretanja. Da biste pokrenuli mehanizme ublaavanja bolova u samom organizmu, lekare vam moda preporuiti korienje aparataza samoprimenu elektrine stimulacije nerava preko koe (TENS), koji alje slabe elektrine impulse u zahvaeni deo tela. Ako imate uporne ili povremene simptome sindroma karpalnog kanala tokom godinu dana ili due - ili imate ukljetenje nerva- moda e biti potrebna agresivna medicinska intervencija. U nekim sluajevima, moda ete morati da nekoliko nedelja nosite gips na podlaktici i aci. Krajnja mogunost je i operacija, koja e moda biti potrebna da bi se ublaio pritisak na nerv i uklonilo eventualno oiljno tkivo. lako se ovaj hirurki zahvat vri relativno jednostavno, oporavak moe da traje od nekoliko nedelja do mesec dana ili i vie.
Akupunktura moe da umiri simptomatske bolov podsticanjem zdravog krvotoka, umirivanjem nera va i oslobaanjem materija za umirivanje bolova i samom organizmu. Osim ubadanja igala oko bolnoj runog zgloba, iskusan strunjak za akupunkturi moe da lei i lea, ramena i vrat. Leenje kineskin lekovitim biljem esto se preporuuje kao dopun, akupunkturi.
RAD NA T E L U
Fizioterapeut moe da vam ponudi kombinaciji masae, hidroterapije, niskovoltanu elektrostimu laciju i ultrazvuk za ublaavanje zapaljenja i otoka Masaa kombinovanasa ultrazvukom podstie krvo tok, dok istovremeno oputa miie i smanjuje nape tost, ne samo u zahvaenoj oblasti ve u itavon organizmu. Vebe koje jaaju aku i runi zglob mogu da ko riste u spreavanju daljih povreda od prenaprezanja Ako je povreda izazvana ponavljanim prenapreza njem, nekoliko minuta vebi za zagrevanje pre po etka posla i redovne vebe za smirivanje napetosi tokom radnog dana mogu da imaju pozitivan pre ventivni efekat.
Konvencionalno hiropraktino leenje e usmeri panju dalje od samog runog zgloba, na manipula ciju vratnog dela kime i gornjeg dela lea, da bi s uspostavila uobiajena nervna aktivnost. Neki hirc praktiari e namestiti runi zglob i lakat, a moda vam savetovati ultrazvuk, masau i leenje hranorr
Napravite umirujui oblog tako da nastruete 25 d' 50 g sveeg dumbira (Zingiber officinale) i napravit aj sa pola olje vrele, ali ne kljuale vode. Natopit meku, presavijenu krpu u aj i stavite oblog na boln mesto, prekrivi ga komadom suve tkanine da s zadri toplota.
HOMEOPATIJA
Nekonvencionalni oblici leenja sindroma karpalnog kanala upotpunjuju potrebu za smanjenjem upale, odmaranjem oteenog runog zgloba i preduzimanjem potrebnih koraka da bi se ispravile navike ili aktivnosti koje su izazvale tegobu.
Homeopatski lekovi koji se prodaju bez lekarsko recepta mogu da umire simptome karpalnog kanak Arnica (6x do 30c) kod otoka i modrica izazvani prenaprezanjem zglobova ili njihovom pogrenor
652
ipotrebom; Ruta (6x do 12x) kod zapaljenja tetive; i Ihus toxicodendron (6x) kod bolova. Ako ovi lekovi le ublae simptome za nedelju dana, javite se pri:natom homeopati radi preciznije analize i lekova ;oji e odgovarati vaem stanju.
SHRANA
rvrdi se da dodatne koliine vitamina E u iznosu od lajvie 800 IJ pomau smanjenje zapaljenja tkiva. Dodatne koliine vitamina C u iznosu od najvie I000 mg mogu da blagotvorno deluju na obnavljalje tkiva. Navodi se da vitamin Bs, ili piridoksin, ponae kod zapaljenja nerava i pojaava krvotok, a lui i kao blagi diuretik. Poto ishrana bogata belan;evinama usporava apsorpciju vitamina B6, smanjite coliinu belanevina koje unosite u organizam. Polite sa 50 mg dnevno ili isprobajte dodatnu koliinu itamina grupe B; simptomi bi trebalo da se ublae :a mesec dana. Smanjenje potronje eera i slatkia uopte mo:e da bude korisno, jer se smatra da ishrana bogata afinisanim eerom slabi sposobnost organizma da ;e bori protivzapaljenja.
3 S T E O P A T 1 JA
Efikasna veba koju moete da izvodite u svako vreme i na svakom mestu je otvaranje i zatvaranje ake desetak puta ili vie. Ostale brze vebe za aku: Dlanova okrenutih jedan prema drugom, pritisnite vrhove prstiju zajedno 20 puta, odmorite se, zatim ponovite. Drite ruke iznad glave, okreite ih u runom zglobu u smeru kazaljke na satu tokom 20 sekundi, a zatim ponovite vebu u suprotnom smeru. Jaajte miie ake i podlaktice pomou napravice za vebanje u obliku opruge ili gumenog prstena za vebanje stiska. Kod sindroma tarzalnog tunela neki Ijudi smatraju da hodnaje bosim nogama kad god je mogue ublaava neprijatnost i pomae u spreavanju ponovljene pojave bolesti.
PREVEN CIJA
Prirodan poloaj ake u veini normalnih aktivnosti je ravan ili neznato savijen u runom zglobu, sa palcem manje-vie u ravni sa podlakticom. Savijanje ruke prema napred ili nazad u runom zglobu tokom dueg perioda optereuje karpalne nerve, pa zato nauite da drite runi zglob i ruku to je mogue ravnije dok radite. Ako va posao zahteva ponovljene pokrete ruke ili prsta, napravite pauzu i svakog sata radite vebe za ruke i rune zglobove. Ako radite za pisaom mainom, sluite se podupiraem za runi zglob kako biste spreili neprirodno savijanje i svakako se pobrinite da visina radnog stola i stolice odgovaraju vaoj visini. Arhitekti i dizajneri unutranjeg ureenja sada shvataju da je ergonomija - nauka koja prouava odnos oveka i maina u savremenim uslovima proizvodnje - bitna ne samo da bi kua i radno mesto bili efikasniji, nego i za dobrobitonih koji u njima borave. Sreom, ergonomski ureene kancelarije i fabrike sve su ee. Konano, ako ostetite simptome sindroma karpalnog kanala, nemojte zanemariti bol i raditi dalje. Neka vam postave strunu dijagnozu i pridravajte se dobijenih preporuka.
.ekari osteopati mogu da preporue manipulaciju :globa i okolnog mekog tkiva da bi se poboljao crvotok i funkcionisanje nerava, kao i odgovarajue ekove.
JOGA
\ko patite od sindroma karpalnog kanala i drugih te'oba vezanih za prenaprezanje, preporuljivi su pooaji joge koji oputaju vrat i lea. Izbegavajte stoj ia rukama i vratu, kao i poloaje koji ukljuuju krivjenje ruku, jer bi svaki od njih mogao da nakodi ve onako osetljivim nervima. L E E N J E KOD K U E vlekoliko jednostavnih vebi i hladan oblog bi mogli Ja budu najefikasnije leenje na licu mesta kako bi ;e ublaili neprijatnost i obamrlost kod povrede iza^vane ponavljanim prenaprezanjem. Cesto je najdostupniji hladan oblog nekoliko kockica leda ili paket 'amrznutog povra umotan u pekir. Koristite hladan )blog jedan sat, i to naizmenino 10 minuta na bollom mestu i 10 minuta dalje od njega.
SINDROM NEMIRNIH NOGU
SIMPTOMI
specifino peckanje ili trnci duboko u nogama, praeni neodoljivom potrebom da se noga pom eri kako bi se ovo oseanje ublailo najee se javlja nou, rem etei san; tokom dana ove tegobe mogu da onem ogue due sedenje ili stajanje obino pogaa Ijude starije od 30 godina; uestalost se poveava sa starenjem

ako ste prvi put osetili neki od gore opisanih sim ptom a; lekar treba da iskljui m ogunost ozbiljnijih problem a kao to su bubrena oboljenja,
indrom nemirnih nogu je neuroloki poreme aj koji ve dugo zbunjuje lekare, pa zbog tog; lek ni danas ne postoji. Ljudi koji boluju od ovog sin droma oseaju peckanje ili trnce duboko u nogama imaju neodoljivu potrebu da pomere noge kako b ublaili neprijatnost. Ponekad su zahvaene i ruke Simptomi se esto pogoravaju nou, to je neki strunjake navelo da ovo stanje uzmu kao glavn uzrok nesanice i drugih poremeaja spavanja. lako sindrom nemirnih nogu ne ugroava zdrav Ije, moe da bude neprijatan, pa i bolan. I lekovi i je dnostavne promene naina ivota mogu pomo obolelima da bolje podnose ovu bolest. No, veroval no najvee smirenje osobama sa ovim sindromor donosi saznanje da ne izmiljaju neprijatnost koj oseaju.
UZROCI
Smatra se da je sindrom nemirnih nogu genetsk neuroloka bolest koju izaziva hemijska neravnote u mozgu. Istraivanja pokazuju da kofein moe d pojaa simptome. Sindrom je povezan i sa manjkor gvoa ili folne kiseline, naroito kod osoba sa b i brenom bolesti.
dijabetes, Parkinsonova bolest,

tro m bo za dubokih vena ( vidi Vene zapaljenje ) iijas i drugi neuroloki , porem eaji.
LEEN JE
Lekovi su pomogli mnogim pacijentima, tako da j savetovanje sa lekarom vaan deo leenja. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Lekareeleti davas pregleda kako bi iskljuio dru uzroke tegoba. Ako ste inae zdravi, verovatno e poeti da primate lekove. Glavni lek za ublaavan simptoma je klonazepam, koji stabilizuje provo nje nervnih impulsa. Drugi lekovi koji mogu c pomognu su kombinovani proizvod karbidope i l vadope, lek koji se koristi za leenje Parkinsono\ bolesti, kao i sedativi metadon i kodein, koji se obi no prepisuju poslednji jer mogu izazvati stvaranje za\ snosti. Poto svi ovi lekovi mogu dovesti do neeljen nuspojava i poto veina Ijudi vremenom razvija t leranciju na njih, to smanjuje njihovu efikasno: lekar e eleti da vas paljivo prati dok ih uzimat
654
\ L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A sleki oboleli su otkrili da alternativni naini leenja nogu da smanje ili ublae fizike neprijatnosti koje Drate ovaj sindrom.
\KUPRESURA
MASI RANJ E NOGE I Sedite na pod i savijte jedno koleno, drei stopalo isprueno. Uhvatite obema rukama list i palevima pronaite mii koji se protee sa spoljanje strane potkolenice, ispod aice. Masirajte mii palevima, itavom duinom, sve do lanka.
Jzastopna primena pritiska na taku Beika 57 i êludac 36 moe da ublai peckanje kod sindroma lemirnih nogu. Moete pokuati i sa primenom priiska na Slezinu 6 i unu kesu 39. (Vidistrane 76-7 7 Dodatakza informacije o poloaju taaka.)
.ekovito bilje sa snanim umirujuim svojstvima noe da efikasno smanji miinu napetost i ublai jolove. U ovakvo lekovito bilje spadaju pasiflora Passiflora incarnata), valerijana (Valeriana officinais) i vuji koren (Cimifuga racemosa). Kora bekovine Viburnum opulus), antispazmodik, takoe moe da Domogne oputanju miia. Zatraite pomo struijaka za lekovito bilje pri izboru odgovarajuih leko/itih sredstava i doza.
Poloite oba palca sa unutranje strane noge, blizu lanka, Poduprite list obavivi ga rukama i energino masirajte palevima unutranju stranu noge, od lanka prema kolenu.
HOM EOPATIJA
domeopati esto sindrom nemirnih nogu i nesanicu <oja ga obino prati lee preparatima Rhus toxicoien d ro n i Causticum. Posavetujte se sa iskusnim lomeopatom.
Na kraju primenite prste obe ruke za masiranje (gnjeenje) lista pozadi i sa strane. Kad izmasirate jednu nogu, isti postupak primenite i na drugu. Masirajte nekoliko puta obe noge naizmenino.
ISHRANA
Da biste nadoknadili nedostatke u ishrani koji mogu doprinositi vaim simptomima, uzimajte vitamin E, nultivitaminske tablete sagvoem ili dodatke vitamina grupe B u standardnim dozama dostupnim oez recepta. Da biste nadoknadili manjak folne kiseline, nutricionista vam moe preporuiti uzimanje dodatnih koliina folne kiseline (400 do 1000 mikrograma). Neki nutricionisti preporuuju i dopunjaânje ishrane optim koncentratom hrane, kao to su modrozelene alge, koje mogu pomoi ispravljanje neotkrivenih nedostataka u ishrani. Istotako, moda ete otkriti da vam pomae izbegavanje stimulativnih sredstava kao to su kofein i dekongestivi.
L E E N JE KO D K U E Izbegavajte stimulativne aktivnosti do tri sata pre odlaska na spavanje, ukljuujui i vebe i teke" obroke. Potrudite se da prostorija u kojoj spavate bude tiha i hladna; izgleda da pregrejana soba pogorava sindrom nemirnih nogu. Za smanjivanje stresa, koji moe da pokrene simptome, primenjujte tehnike oputanja kao to su joga, biofidbek ili meditacija. Potopite stopala u hladnu vodu, jer je to, navodno, efikasno u ublaavanju tegoba. Nikad ne koristite ledeno hladnu vodu, jer ona moe da izazove oteenje nerava.
S I N
R O
P O
E M
J A
P A
J E
SIMPTOMI
Imajte na umu da se dijagnoza porem eaja panje (A D D - engl. attention deficit d iso rd er) esto pogreno postavlja. Poto su mnogi sim ptom i vezani za razvoj deteta, oni mogu biti prirodni i uobiajeni u jednom uzrastu, a u drugom ne; osim toga, mogu odgovarati jednom detetu, ali ne i drugom istog uzrasta. N o , A D D zaista postoji i m oe se leiti. D ete e u mnogim sluajevim a pokazivati znake ovog porem eaja u ranom detinjstvu - ak i kao odoje - ali dijagnoza e biti postavljena te k u prvom ili drugom razredu osnovne kole, kad ih zahtevi kolskog rada uine oiglednijim .
Simptomi ukljuuju:
redovan neuspeh pri usm eravanju panje teoe sa radom u koli preterano lako skretanje panje nem ogunost organizovanja, ak i sa aktivnostim a u kojim a uiva naglost hiperaktivnost - vrpoljenje i jurcanje preterano prianje i esto prekidanje drugih
ekoe sa usmeravanjem panje - pokazate! koji odreuje da se radi o poremeaju panje spadaju meu najee razvojne probleme u detinj stvu i pogaaju, prema nekim procenama, oko 21 posto kolske dece. (Neke druge procene, meutirr navode nii broj, od 5 do 7 posto.) Poremeaj poga pet puta vie deaka nego devojica, a moe potrajati tokom adolescencije, dok se neki simptomi mog produiti i kod odraslih. Proteklih decenija je postigni veliki napredak u leenju. No, u isto vreme mnogo tc ga u vezi sa ovim premeajem ostaje nesigurno ili ne dovoljno definisano, to dovodi do preterano est upotrebe ovog izraza: strunjaci istiu da je postal moderno, naroito meu tinejderima i njihovim rod teljima, da se poremeaj panje okrivi za ono to mo biti najobinija nemarnost u obavljanju zadataka. Veina dece sa poremeajem panje ima no malnu ili visoku inteligenciju. Njihov nivo aktivnos moe biti normalan, nii od normalnog (hipoakti' nost) ili vii od normalnog (ova verzija ima svoj dijaj nostiki naziv: poremeaj panje sa hiperaktivno - engl. ADH D). Dete sa poremeajem panje mo imati i hendikep kod uenja, koji mu onemogua\ da usvaja i razvrstava informacije kao druga dec, Mozak takvog deteta nije u stanju da obradi porul< koje mu alju ui, oi ili miii.
UZROCI
lako nedovoljno poznajemo uzroke poremeaja p. nje, izgleda da je u mnogim sluajevima vana b i< loka naslednost: izgleda da se poremeaj ponavlja nekim porodicama. Uzrok takoe moe biti i it; niz negenetskih faktora, a meu njima su zloupotr ba droga ili alkohola ili neki drugi problem toko trudnoe, poroajna trauma, zlostavljanje u rano detinjstvu, povrede mozga izazvane nesreama, m ningitis, encefalitis, trovanje niskim koliinama of va (vidi Trovanje) i psiholoki poremeaji. Krajem sedamdesetih i poetkom osamdeset godina XX veka neki istraivai su smatrali da por meaj panje izazivaju - ili pojaavaju -eer i vet ki aditivi (dodaci hrani). Ova teorija je sada sporn ali neka ispitivanja jo uvek pokazuju da tano odr ene vrste hrane, kao to su okolada, penica, kr vlje mleko i pomorande, mogu pogorati ovo star kod neke hiperaktivne dece.
ako vae dete pokazuje sim ptom e porem eaja panje. Poto je ovaj porem eaj teko ustanoviti, moda ete eleti da se posavetujete sa vie strunjaka; drugo m iljenje je naroito vano zbog injenice da se dijagnoza porem eaja panje nekada postavlja i kod dece koja ga nem aju. Vano je da strunjaci sa kojim a se konsultujete imaju iskustvo sa porem eajem panje.
656
_________________
31JAGNOSTIKI 3O S T U PCI
'ri se niz pregleda i testova- koji ponekad ukljuuju keniranje tomografijom pomou emisije pozitrona 3ET) - da bi se utvrdilo neuroloko i psiholoko staje deteta. Ovo treba poveriti lekaru koji se posebno anima za kolske probleme. Pregledi ukljuuju: medicinsku i drutvenu istoriju deteta i porodice sistematski pregled i neuroloku procenu, ukljuujui pregled vida, sluha, verbalnih i motornih sposobnosti, kao i analize krvi da bi se ustanovio nivo olova, koji se ponekad dovodi u vezu sa hiperaktivnou kvantitativnu procenu inteligencije, sposobnosti, odlika linosti i vetine obrade informacija /loda e vam savetovati i pregled kod alergologa, ikoliko se posumnja na bilo kakvu osetljivost.
A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Nekoliko razliitih alternativnih naina leenja moe biti od koristi, na primer homeopatija; posavetujte se sa homeopatom oko naina leenja. EEC biofidbek takoe dosta obeava kao pomono sredstvo bihevioralne modifikacije.
IS H R A N A
lako efikasnost ogranienja u ishrani ostaje sporna, neki lekari preporuuju ishranu bogatu belanevinama, sa malo ugljenih hidrata i bez eera. Nekoj deci pomau i dodatne koliine vitamina B: nijacin (B 3), piridoksin (Be) i moda tiamin (B 1). Stimulans kofein - ako se unosi u organizam u koliinama od 150 do 300 mg dnevno - takoe moe da koristi. Zavisno od rezultata analiza kojima se odreuje koliina minerala u krvi, vaem detetu e moda biti potrebne dodatne koliine nekogod njih. PO N A A N JE KOD K U E Pridruite se grupi za pruanje podrke. Poto dete sa poremeajem panje moe obraivati uputstva i druge informacije na pogrean nain, sueno mu je da ga stalno ispravljaju, to e kod njega dovesti do loeg miljenja o samom sebi. Uinite sve to moete da poveate detetovo samopotovanje. Odmah pohvalite i nagradite dobro ponaanje. Budite dosledni u vaspitanju i pobrinite se da oni koji uvaju vae dete koriste vae metode. Neka uputstva detetu budu sasvim jednostavna i vrlo precizna ("Operi zube; sada se obuci"), a ne uoptene ("Spremi se za kolu"). Podstiite naroito jake strane svog deteta, posebno u sportu i vankolskim aktivnostima. Odredite stalan raspored za obroke, spavanje, igru i gledanje televizije. Ne dozvolite da mu domai zadaci oduzmu sve vreme posle kole; vani su i igra i fizika aktivnost. Pojednostavite detetovu sobu. Igrake sklonite van vidnog polja.
.E E N JE
imatra se da je najbolje leenje kombinacija lekova i isihoterapije. Bliska saradnja izmedu terapeuta, le;ara, uitelja i roditelja je vrlo vana i zajedniki satanci su veoma korisni. < O N V E N C IO N A L N A V 1 E D IC IN A ako postoje sporovi oko mogue preterane upotre> stimulansi kaoamfetamini, ili ee metilfenidata e, poznatiji pod zatienim imenom Ritalin) su lekovi :oji se esto prepisuju kod poremeaja panje. (Ma :ako udno zvualo, stimulansi esto smiruju hiperiktivnost.) Lekar mora paljivo pratiti doziranje (otjrilike dva puta meseno) da bi proverio da li je to lobra koliina i da bi pripazio na propratna delovaija. Poto dobre strane doze Ritalina traju samo oko retiri asa, moda e biti potrebne i dve do tri tablee dnevno. to se tie psihoterapije, moda je najbolja pronena ponaanja (bihevioralna modifikacija), naroio ako terapeut pomogne roditeljima da naue neke ehnike kontrole ponaanja. Ovo je esto praeno pecifinim edukacionim intervencijama, kao to je )omo oko vetine uenja. Psihoterapija je koristan zbor, naroito ako dete pati od nedostatka samoDotovanja.
S I N
R O
P O
S T T R
T S K O
SIMPTOMI
O sobe koje su doivele teku traum u rat, borbu, prirodnu katastrofu, fiziko ili seksualno zlostavljanje ili su bile svedoci nasilja, ubistva ili fizikog zlostavljanja mogu pokazivati jedan ili vie sledeih sim ptom a: ponovno preivljavanje traum atskog dogaaja. D eca se ne m oraju seati samog dogaaja, ali im se mogu vraati slike ili mogu izraavati strah stalnim ponavljanjem odreenog dogaaja ili aktivnosti kro z igru. Mogu imati strane snove bez odreenog sadraja preterana opreznost - zaokupljenost moguim nepoznatim opasnostim a snovi o traum atskom dogaaju, teko e sa spavanjem napadi besa izraena anksioznost pri susretu sa svim e to ih podsea na traum u psihika otupljenost; nemogunost zdravih odnosa sa drugim osobam a hronini fiziki sim ptom i kao to su bolovi, glavobolja ili tekoe sa varenjem kod male dece se mogu javiti razdraljivost, uzbueno ponaanje, oteana koncentracija ili razvojno nazadovanje u vrenju nude ili u govoru nedostatak planova za budunost, nedostatak elje za zasnivanjem porodice, nedostatak elje za poslovnim uspehom ili dugim ivotom
alo Ijudi preivi stravine dogaaje bez mnogc straha, dok veina reaguje oseanjem izrazitoi straha i bespomonosti. Intenzitet psihike i fizil reakcije konkretne osobe na ovakve dogaaje odre uje hoe li ta osoba razviti bolest nazvanu sindron posttraumatskog stresa (SPTS). Posledice ove bolesl mogu trajati dugo i izazvati invalidnost. SPTS, raniji poznat kao ratna iscrpljenost ili ok od granata, za pravo je psihiki poremeaj izazvan snanim trau matskim doivljajem. SPTS moe nastupiti neposredno posle dogaaja ali moe se javiti i nedeljama ili ak mesecima kasnije Leenje i proticanje vremena mogu skratiti trajanje teinu ovog poremeaja. Kod nekih bolesnika simp tomi se potpuno povuku. Oko 31 posto vijetnamskih veterana je oboleh od SPTS, a 15 posto ga ima i danas. Kod 85 post zlostavljanih ena simptomi se javljaju ubrzo posl traumatskog dogadaja, a kod 45 posto simptomi s prisutni i posle godinu dana. Deca su podlonij ovom sindromu ako je traumu izazvala neka osob; na primer lan porodice ili prijatelj, nego ako je U2 rok prirodna katastrofa. Prisustvovanje nasilju u pc rodici za dete moe da predstavlja jednako jaku tra umu kao i napad na njega samog. Osobe sa SPTS esto imaju i razne druge tegob kao to su depresija, zavisnost od droga (vidi Droge leko vi- zloupotreba), fobije ili napadipanike.
UZROCI
SPTS se razvija kao posledica tekog traumatskc dogaaja koji pokree snano oseanje straha, uas i bespomonosti. Nastup i teina bolesti su usko pc vezani sa teinom i trajanjem traume. Sto je stra jai i due traje, vea je verovatnoa pojave SPTS teeg suoavanja sa boleu. To se naroito odno na decu koja su izloena ponovljenom zlostavljanj ili su svedoci uestalog nasilja u porodici. Neki istraivai su razvili teoriju da intenziva strah moe izazvati oteenje dela mozga koji kor trolie strah, to doprinosi razvoju simptoma SPT! ukljuujui napade besa, preteranu opreznost i p( remeaje spavanja.

ako ste vi, vae dete ili neko drugi u porodici doiveli traum u i pokazujete bilo koji od gore navedenih sim ptom a.
658
Meu faktore koji poveavaju verovatnou pojave iPTS spadaju anksioznost u porodinoj anamnezi, ano odvajanje od roditelja, zlostavljanje u ranom deinjstvu i ranijatraumatska iskustva.
AKUPUNKTURA
Pokazalo se da je akupunktura korisna za ublaavanje preteranog straha i smanjivanje nonih mora. Najefikasnija je u kombinaciji sa psihoterapijom. Posavetujte se sa strunjakom za akupunkturu koji ima iskustva u leenju emocionalnih poremeaja.
BIOFI D B E K
D IJA G N O S T IC K I =OSTUPCI 3ijagnoza se skoro potpuno zasniva na bolesnikovoj ôtpunoj istoriji bolesti. To ukljuuje simptome, opis raumatskog doivljaja, detinjstvo, kolovanje i radne lavike, kao i odnose sa drugim osobama. Ostali poemeaji koji esto prate SPTS su depresija, anksiozlost i zavisnost od droga.
LECEN JE
Jobiajeno leenje SPTS podrazumeva kombinaciu antidepresiva i psihoterapije. Grupna terapija, sa li bez lanova porodice, omoguuje pacijentima da maliziraju svoja oseanja zajedno sa drugim osoban a koje dele slina iskustva. Alternativni naini leenja nude vebe protiv itrepnje, kao to su biofidbek i nov metod leenja <oji se zove desenzibilizacija i ponovljena obrada preko pokreta oiju (vidi Leenje pokretim a oiju,
Kod EEG biofidbeka (poznatog i kao neuroterapija), pacijent regulie neuroloke funkcije sopstvenog mozga. U kontrolisanim istraivanjima ovog metoda ratni veterani koji su bolovali decenijama pokazali su znaajan napredak, a ponekad i potpuno ozdravljenje. Kod ovog leenja pacijent je prikljuen na EEG aparat i, sluajui vrste i koliine proizvedenih modanih talasa, ui da ih menja. To postepeno utie na ponaanje i oseanja. Za postizanje uspeha potrebno je najmanje trideset tretmana, ali ova tehnika moe dovesti do trajnog poboljanja.
LEENJE P O K R ETIM A OIJU
desno).
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A U smanjivanju stresa kod SPTS najefikasniji su antideoresanti iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog ikladitenja serotonina. U sluaju da se preporui osihoterapija, cilj individualne ili grupne terapije je oriseanje svih detalja traumatskog doivljaja, izraaânje bola, aljenja i nastavljanje ivota. Kod dece moe biti potrebno leenje igrom. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Poto je SPTS anksiozni poremeaj i rtva je napeta i razdraljiva, veoma je korisna primena nekog metoda oputanja. Odaberite jednu ili dve tehnike koje vam odgovaraju i vebajte svakog dana. (Razliite mogunosti vidi pod Anksioznost.)
Zapanjujui nov nain leenja, poznat kao Desenzibilizacija i ponovljena obrada pomou pokreta oiju, daje izuzetno dobre rezultate. Prema nekim klinikim istraivanjima, ovaj metod je doveo do znaajnog poboljanja kod vie od 90 posto ispitanika, paje postao standardan nain leenja u nekim bolnicama za ratne veterane. Tehnika je prilino jednostavna. Pacijent zamisli uznemiravajuu sliku traumatskog dogaaja dok oima prati terapeutova dva prsta koji se brzo pomeraju napred-nazad u njegovom vidnom polju. Posle svakog niza pokreta, pacijent opisuje, ako su se javila, nova oseanja ili zaboravljena seanja. Zatim se postupak ponavlja. Svako leenje traje oko devedeset minuta i ponavlja se onoliko esto koliko je potrebno. Jedan vijetnamski veteran je izjavio da mu je vie pomoglo jedno leenje pokretima oiju nego godine konvencionalne psihoterapije.
MASAA
Masaa je pokazala efikasnost u ublaavanju anksioznosti i stresa kod osoba koje su doivele prirodne katastrofe, ali ne sme se primenjivati kod fiziki zlostavljanih osoba. Masaa mora biti nena i mora je izvoditi iskusan terapeut.
659
SINDROM TO K S I N O G O K A
SIMPTOMI
Kod ene koja ima m enstruaciju ili joj se upravo zavrila, ili kod porodilje ili posle nedavnog operativnog zahvata ili kod osoba sa opekotinam a: poviena tem p eratura - iznad 39 C povraanje i/ili proliv osip slian opekotinam a od sunca, sa Ijutenjem koe, naroito na prstim a ruku i nogu vrtoglavica ili rastrojenost bieda i vlana koa, to ukazuje na brz pad krvnog pritiska; ako se toksini ok ne lei u ovoj fazi, brzo e dovesti do gubitka svesti, prestanka rada srca i plua i sm rti.

ako im ate gore navedene sim ptom e, koji se mogu pojaviti iznenada. Toksini ok m oe naglo da snizi krvni pritisak i izazove ok opasan po ivot ( vidi H itn a s ta n ja - p r v a p o m o ). O d m a h z a t r a it e le k a r s k u p o m o .
indrom toksinog oka je iznenadno, potencf jalno smrtonosno oboljenje, izazvano isputa njem otrova usled prekomernog rasta bakterijt Staphylococcus aureus koja postoji kod velikog broj; ena. Poznato je da pogaa ene za vreme menstru acije, natoito one koje koriste tampone sa velikon moi upijanja. Organizam odgovara klasinim simp tomima oka: nagli pad krvnog pritiska, nedovoljm snabdevanje kiseonikom vitalnih organa i mogu, smrt. Ova bolest je dospela na naslovne strane novin, sedamdesetih godina, posle smrti nekoliko mladil ena koje su koristile odreenu vrstu tampona sa ve likom moi upijanja. Ta vrsta tampona je kasnij' povuena sa trita. Sindrom toksinog oka je jo uvek oboljenje koje dobijaju ene koje tokom men struacije koriste tampone - naroito one koje korist tampone sa velikom moi upijanja. Meutim, pove zuje se i sa primenom mensturalnih suneria, dij fragme i cervikalnih kapica. Vea opasnost od nastank toksinog oka je prisutna i kod ena koje su uprav rodile. No, bolest nije ograniena samo na ove fal* tore - rtve su i mukarci i ene koji su bili izloer bakteriji Staphylococcus aureus tokom oporavka o operacionog zahvata, opekotine ili otvorene ran< Vie od treine svih obolelih od toksinogoka s ene mlae od 19 godina, i kod 30 posto ena obc Ijenje e se ponoviti. Razlog za to je nejasan. Mei tim, ako ste preboleli toksini ok, morate bi naroito oprezni i im se pojave simptomi oka odma zatraite lekarsku pomo. Osobe koje umru od toksinog oka stradaj zbog akutnog odgovora organizma na otrove ko oslobaa bakterija Staphylococcus aureus. rtve p; te od hipotenzivnog oka kod kojeg su srce i plut toliko preoptereeni da prestaju da rade. Ako imate menstruaciju i visoku temperatui praenu povraanjem, naroito ako ste koristili tan pone, morate odmah da zatraite lekarsku pomo Ako koristite tampone, menstrualne sunerie, c jafragmu ili cervikalnu kapicu, kod pojave simpton bolesti odmah ih uklonite, ak i pre nego to pozov te lekara.
660
JZROCI
Hlavni uzrok sindroma toksinog oka je otrov kojeg Droizvodi bakterija Staphylococcus aureus. Ovaj microorganizam pripada grupi stafilokoknih bakterija, coje esto izazivaju infekcije koe kod osoba sa jpekotinama i bolnikih pacijenata oslabljenih opeativnim zahvatom. Ove bakterije nisu retke; Staphyococcus aureus se ak prirodno i bez posledica lalazi u vagini. Nije potpuno jasno zato i kako Staphylococcus iureus izaziva sindrom toksinog oka. Zna se da su la njegov nastanak potrebna dva uslova. Prvo, bak:erijama je potrebno okruenje u kojem mogu da arzo rastu i oslobaaju toksine. Drugo, otrovi moraju nai putza ulazak u krvotok, gde izazivaju teke, po îvot opasne simptome. Prema jednoj teoriji, tampon zasien krvlju slui <ao podloga pogodna za brz rast bakterija. Izgleda da je vaan sastav tampona: kao da poliesterska pena prua bolju podlogu za rast nego pamuna vlakna ili vlakna od vetake svile. U sluajevima sindroma toksinog oka povezanih sa korienjem menstrualnogsunderia, dijafragme i cervikalne kapice, ova sredstva su dugo bila u vagini - vie od 30 asova - ili su se, u sluaju suneria, komadii sunera zadrali u vagini. U oba sluaja postoji pogodno okruenje za rast bakterija. Nain ulaska bakterijskih otrova u krvotok takoe moe biti povezan sa upotrebom tampona. Prema istraivaima, uvoenje tampona u vaginu moe stvoriti mikroskopske naprsline u zidu vagine, oteujui kapilare. Tampon sa velikom moi upijanja naroito ako se ostavi predugo ili ako se koristi kad je menstruacija slaba - moe da isui vaginu, a to olakava stvaranje pukotina. Istraivai koji ispituju uzroke sindroma toksinogoka iskljuili su odreene faktore. Dezodoransi za intimnu negu i sredstva za ispiranje vagine, donje rublje i druga odea nemaju nikakvu ulogu, a bolest nije povezana ni sa prethodnim mensturacijama obolele ene, uzimanjem droga ili alkohola, puenjem cigareta, plivanjem ili kupanjem, kao ni polnim odnosima.
LEENJE
Sindrom toksinogoka se mora hitno leiti u bolnici. Ako sumnjate da se radi o ovoj bolesti, odmah zatraite lekarsku pomo. Ako ne moete da naete lekara, zovite hitnu pomo (telefonski broj 94) ili odmah potraite bolniku hitnu slubu. Neka vas neko otprati, jer moete postati previe slabi da biste sami vozili. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Leenje ove, po ivot opasne bolesti, mora da pone to hitnije. Lekar mora da pone sa davanjem antibiotika specifinih za stafilokoknu infekciju, kako bi se unitile bakterije i ograniilo dalje oslobaanje toksina. Druge hitne mere - neophodne za nadzor reakcije organizma na otrove i za odravanje ivotnih funkcija-su transfuzija krvi i intravenski unostenosti i elektrolita za uravnoteavanje krvnog pritiska. U nekim sluajevima potreban je aparatza disanje, koji privremeno die umesto vas. Za vreme akutne faze bolesti bolniko osoblje stalno prati ivotne funkcije.
PREVENCIJA
Primena obinih tampona manje poveava opasnost od pojave simptoma toksinog oka nego primena tampona sa velikom moi upijanja. Ipak, najkonzervativnija preventivna mera bila bi primena higijenskih uloaka. Opasnost se moe smanjiti preduzimanjem sledeih koraka: Smanjite korienje tampona. Moete preko dana menjati tampone i higijenske uloke, a nou koristite uloke. Koristite tampone sa manjom moi upijanja. Menjajte tampone svakih osam asova. Ne zaboravite da izvadite poslednji tampon kad se menstruacijazavri. Ako koristite menstrualni suneri, dijafragmu ii cervikalnu kapicu, ne zaboravite da ih uklonite na vreme. Ni jedno od ovih sredstava ne sme da ostane u vagini due od 24 asa. Posle svake primene dijafragmu ili cervikalnu kapicu operite u toploj vodi sasapunicom.
S I N
R O
I L I
Z G
L O
B A
SIMPTOMI
bol u delu glave ispred uiju, naroito po buenju uporan bol u m iiim a lica na jednoj ili obe strane kljocanje ili oseanje iskakanja pri otvaranju usta ili pokretanju vilica oteano otvaranje usta usled bola ili oseanje ukoenosti uporne g la v o b o lje
ako oteano otvarate usta posle povrede ili udarca u lice. Moda ste iaili ili povredili jedan ili oba vilina (tem poro-m andibularna) zgloba. ako u vilici stalno im ate neprijatno oseanje koje ne reaguje na lekove p rotiv bolova, zagrevanje, masau ili odm or. Potreban vam je savet strunjaka o efikasnijem nainu leenja kojim e se otkloniti i sim ptom i i u zro k bolesti.
injenica da Ijudi govore i jedu ini vilinu kos jednim od najee pokretanih delova tela Zglobovi koji povezuju donju vilicu (mandibulu) s slepoonim (temporalnim) kostima lobanje su rela tivno jednostavne arke sa malim hrskaviavim dis kovima koji tite kotane povrine od meusobno trenja. Bolovi u ovom delu glave su deo sindrom temporalno-mandibularnogzgloba (STMZ) ili miofa cijalne bolne disfunkcije. Cak dve treine Ijudi u nekom periodu ivot ima simptome STMZ, kad uobiajeni pokret, na pri mer iroko zevanje ili vakanje krupnog zalogaj hrane, izaziva bol u licu ili oseanje iskakanja" vilice Ova privremena tegoba obino prolazi sama od sebe bez ikakvog leenja, ili brzo reaguje na odmaranje i uzimanje lekova protiv bolova. No, neki pacijen oseaju bolove koji se ire na lice, vrat i ramena - 1 je hronian oblik sindroma vilinog zgloba, posledic nekih drugih bolesti. U veini sluajeva privremen neprijatnost koju izaziva sindrom temporo-mand bularnog zgloba se moe izleiti primenom jeftinil domaih preparata, ali za mali broj obolelih stalan ponekad nepodnoljiv bol predstavlja ozbiljnu tegc bu koju mora da lei lekar.
UZROCI
U veini sluajeva STMZ je posledica izloenosti v linih miia prevelikom naporu, pokretanja diska i degenerativnog oboljenja zgloba, a ponekad se rac o kombinaciji svegatoga. Najei uzrok je istezanj slepoonih miia, koji otvaraju i zatvaraju vilicu. D istezanja moe doi zbog nesvesnog stezanja zuba i krgutanja ili izbacivanja vilice napred, kao i zbo loeg zagriza koji je posledica nepravilnog raspored zuba ili neodgovarajue zubne proteze Pomicanje jednog ili oba diska u vilinom zglob moe biti posledica iznenadnog udarca ili povred glave, ili jednostavno snanogvakanja ili irokogzc vanja. Pomeren disk se obino vraa na svoje mest bez trajnogoteenja vilice. Meutim, akodotakvo iaenja dolazi esto, vilica moe prilikom otvaranj da kljoca, a zglob moe postati upaljen, ukoen bolan. Posledice degenerativnogoboljenjazgloba s sline: osteoartritis ili reumatoidni artritis izazivaj upalu zgloba, bol i ukoenost. U retkim sluajevim neuhranjenost kod dece moe da dovede do defo macije kostiju koja izaziva STMZ.
LEEN JE
_ekovi protiv bolova mogu da ublae upalu i bolove <oji prate STMZ, ali ne reavaju uzrok bolesti. Oboeli od sindroma vilinog zgloba moraju pokuati ;ami da utvrde na koji nain mogu da promene svoj lain ivota - od svakodnevnih stresova koje je moûe izbei do uzimanja hrane koja optereuje vilicu. \ko je uzrok bolesti nepravilan raspored zuba, treba da odete kod zubara. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A êina lekara e osobama sa blagim oblikom STMZ preporuiti primenu analgetika dostupnog u slobodnoj prodaji, masiranje bolnog podruja i ogranien govor i vakanje tokom nekoliko dana, odnosno odmaranje vilice uzimanjem meke ili tene hrane. Bolnije ili hronine oblike sindroma vilinog zgloba obino treba leiti uz pomozubara, fizioterapeuta, ortodonta, hirurga ili psihologa. Neki Ijudi nesvesno krguu zubima u snu, a to oboljenje se naziva bruksizam. Zubar moe postaviti dijagnozu bruksizma i dati pacijentu umetak ili udlagu za ugriz. Lekar koji smatra da je sindrom vilinog zgloba posledica preteranog istezanja miia moe prepisati neki lek za oputanje miia, kao diazepam, kako bi ublaio bolove i napetost. Poto STMZ moe biti hronina bolest, pacijent ne bi smeo da se due vreme oslanja na lekove na recept zbog opasnosti od navikavanja. Kod nekih obolelih od STMZ fizikalna terapija moe da ublai bolove i povea pokretljivost vilice. Fizioterapeut moe da preporui masau, vlane i tople obloge, ultrazvuk ili elektrostimulaciju za poboIjanje krvotoka i ublaavanje bolova i ukoenosti. Za poveanje raspona vilinih pokreta terapeut moe primenjivati vebe istezanja i preporuiti tehniku istezanja kod koje se po licu raspri tenost koja hladi i umrtvljuje, azatim se vilini miii isteu. Druge mogunosti fizikalne terapije su kratkotalasna dijatermija i lasersko leenje. Kod ovih postupaka talasi dopiru mnogo dublje nego topli i viani oblozi, a pritisak talasa deluje kao masaa, poveava dotok krvi u obolelo podruje i ublaava upalu i bolove. Lekari preporuuju operativne zahvate samo u izuzetnim sluajevima. Najmanje invazivan oblik, artroskopija, izvodi se tako to se kroz mali rez uvede
TEMPORO-MANDIBULARNI ZGLOB
MANDIBULA (DONJA VILICA) SLEPOONI (TEMPORALNI) MII SLEPOONA (TEMPORALNA) KOST TEM PORO-M ANDIBULARNI ZGLOB
Temporo-mandibularni zglob povezuje mandibulu ili donju vilicu sa slepoonom lobanjskom kosti. Veliki slepooni mii i drugi miii i ligamenti omoguavaju lako pokretanje zgloba. Ako se bilo koji deo zgloba pomeri iz ravni, na primer istezanjem miia, artritisom, povredom glave ili nepravilnim zagrizom, zglob se ne pokree glatko i izaziva bolove.
optika cev pa se pomou nje disk vrati na mesto. Ako artroskopija ne uspe, potrebno je izvesti otvoreni hirurki zahvat na temporo-mandibularnom zglobu, pri emu se podruje zgloba potpuno otkrije, a moe biti potrebna i zamena zgloba. Meutim, pre nego to se odlui na operaciju, pacijent mora da ispitasve mogunosti, mogue komplikacije i nuspojave i treba da zatrai miljenje nekog drugog iskusnog hirurga. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A U leenju STMZ mogu biti efikasni razni alternativni naini leenja. Brojni biljni lekovi mogu da deluju smirujue ili oputaju miie, ublaavajui bolove. Mnogi lekari priznaju uspeh biofidbeka u kontroli sindroma vilinog zgloba izazvanog stresom.
AKUPRESURA
Za pacijente koji oseaju otpor prema akupunkturnim iglama, akupresura predstavlja blau alternativu. Strunjak za akupresuru e primeniti pritisak na take eludanih meridijana koji prolaze kroz podruje gde najee dolazi do grenja miia, ukoenosti i bolova koji prate sindrom temporo-mandibularnog zgloba (vidi sliku desno).
663
SINDROM VILINOG Z G L O B A
NASTAVAK
A KU PU N KTU RA Akupunktura oputa miie i na taj nain ublava simptome sindroma vilinog zgloba izazvanog stresom. Kao i kod akupresure, akupunkturolog e obraivati take na eludanim meridijanima za STMZ povezan sa stresom, jer ti meridijani prolaze kroz temporo-mandibularne zglobove.
RAD NA T E LU
AKU PRESU RA Primena pritiska na taki Zeludac 7 moe da ublai napetost u vilici. Srednje prste poloite na obe strane vilice, za irinu prsta od uiju Pronaite malo udubljenje n; gornjoj vilici i zatim ga vrsto pritiskajte jedan minut.
Kada se smatra da STMZ izaziva napetost, masaa je moe ublaiti. Mogu se masirati dva mesta: jedno se protee neposredno iznad i malo ispred vrha uha sve do slepoonice, a drugo je na vilici, oko 2,5 cm ispred uiju. Poloite prst na jedno od ovih mesta i zatim otvarajte i zatvarajte vilicu, blago steui zube kad je vilica zatvorena. Osetiete kako se mii ispupava i uvlai dok se stee i oputa. Stavite palac ili kaiprst i srednji prst na ova mesta i blago masirajte u malim krugovima. Minut ili dva ovakve masae na opisanim mestima moe pomoi oputanje miia koji izazivaju napetostoko zgloba. Za tee oblike sindroma temporo-mandibularnogzgloba posavetujte se sa fizioterapeutom. Tehnike za koje je utvreno da pomau kod STMZ su duboka masaa, neuromuskularna masaa, Rolfing i kraniosakralni rad.
Da biste ublaili bolove u licu koje izaziva STMZ, pritisnite Debelo crevo 4. taku koja se nalazi na mekor podruju izmeu palca i kaiprsta, Pritisnite palcem i kaiprstom druge ruke i takc drite jedan minut na svakoj ruci. Nemojte pritiskati ovu taku ako ste trudni.
PSIHOSOM ATSKO
LEENJE
Hiropraktika se preporuuje kod STMZ izazvanog preteranim korienjem i istezanjem miia, dok manje pomae kod povrede zgloba kod pacijenata koji razviju sindrom vilinogzgloba posle trzajne povrede u saobraajnoj nesrei. Hiropraktiar nameta bolesnikova lea i telo, a moe da primeni na oboleli zglob i fizikalnu terapiju, naizmeninu struju, ultrazvuk ili dijatermiju, to sve pomae oputanje tog dela tela i omoguava hiropraktiaru da istegne miie i namesti vilicu.
H ID R O T E R A P I J A
Tehnike oputanja, hipnoterapija i voena vizus lizacija mogu da ublae simptome STMZ, ali biofic bek je najefikasniji nain leenja STMZ u oblas psihosomatske medicine. Biofidbek ne koristi lekc ve, nije invazivan, odstranjuje napetost i omoguav obuzdavanje bolova izazvanih stresom. Posle kurs kod strunog terapeuta, moete da ga primenjujete sami. Koristei elektrini ita za mii koji pokre vilicu, strunjak moe nauiti pacijenta da kontroli napetost u tom delu tela. Istraivanja su pokazala d je biofidbek naroito efikasan kod osoba koje pat od hroninog oblika STMZ i da pomae ublaavanj bolova i smanjivanje kljocanje due vreme neg drugi naini leenja.
ISHRANA
Nekoliko kapi eterinog ulja lavande (Lavandula officinalis) ili kantariona (Hypericum perforatum) u toploj kupki moe vam pomoi da se opustite. Da biste ublaili upalu temporo-mandibularnih zglobova, primenite tople i hladne obloge. Prvo tri minuta drite topao pekir, zatim pola minuta hladan. Ovaj postupak ponovite dva do tri puta dnevno kod hroninog oblika bolesti, a ee kod akutnog oblika bolesti.
Za obolele od STMZ je vano da smanje istezanje napor kojem su izloeni vilini miii i zglobov Izbegavajte tvrdu hranu, kao to su presna argarep i jabuke, kao i hranu koju treba dugo vakati, kao t su nicle i tvrda peciva. Ako bol u vilici postane nei; drljiv, pokuajte da postite dan ili dva ili jedite sam tenu hranu. Ovaj nain je naroito efikasan ak ograniite i govor samo na najnuniji.
664
to se tie ishrane, oboleli od STMZ treba da uzimaju odgovarajue koliine bromelina ili bioflavonoida pikogenola u kombinaciji sa vitaminom C za ublaavanje upale; tablete kalcijuma i magnezijuma kod grenja miia ili vitamine B grupe za ublaavanje stresa.
O STEO P A TIJA
PREVENCIJA
Da biste spreili sindrom temporo-mandibularnog zgloba izazvan nesvesnim napinjanjem miia ili neujednaenim pritiskom na vilicu, nemojte spavati nagnute glave ili sa celom teinom glave oslonjenom na bradu - to je esta pojava kod Ijudi koji spavaju na trbuhu. Pokuajte da spavate na boku ili na leima, bez jastuka. Kad vas boli vilica, ne jedite hranu koja se teko vae i govorite to manje. Ako svako jutro oseate napetost u vilici, moda nesvesno stiskate zube ili krguete njima. Obratite se zubaru ili ortodontu, koji e vam objasniti koje su prednosti titnika za zube.
Osim zubarskog zahvata, fizikalne terapije ili biofidbeka, strunjak za osteopatiju vam pomou manuelnih tehnika moe pomoi da poveate raspon pokreta glave, vrata, ramena i gornjeg dela lea. Moda moete da pronaete lekara koji se bavi osteopatijom i specijalizovan je za STMZ.
L E E N JE KOD K U E Bez obzira ta izaziva povremeni nastup sindroma vilinog zgloba, za ublaavanje bolova moete da uzmete acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili nesteroidni lek p rotiv zapaljenja. Ako stalno oseate glavobolju nepoznatog uzroka, koja se ublai ako stavite izmeu zuba tapi od sladoleda, verovatno je dolo do poremeaja ravni u oblasti vilice. Sindrom temporo-mandibularnog zgloba povezan sa stresom obino dobro reaguje na leenje kod kue. No, ako je uzrok bolova nepravilan raspored zuba ili povreda zgloba, nemojte redovno uzimati sredstva protiv bolova - idite na pregled kod lekara ili zubara. Evo jo nekoliko saveta: Masirajte miini snop neposredno iznad i ispred slepoonica, kao i vee miie du vilice. Koristite male, krune pokrete i ponavljajte ih prema potrebi. titnici za usta koje koriste igrai ragbija i hokeja mogu da pomognu kod blaih oblika STMZ iza-zvanih bruksizmom (krgutanjezubima). Pokuajte da ih nabavite u prodavnicama sportske opreme. Omekajte plastini deo za usta u toploj vodi i zatim vrsto zagrizite, tako da ostane otisak vaih zuba. Otisak ostavite da se stvrdne, a zatim uvee, pre spavanja, stavite titnik izmeu zuba. Ako se bol ili krgutanje zubima nastave due vreme, idite na pregled kod lekara.
------------------ ------------------
MZ I TRZAJNA POVREDA
Le ka ri su godinama prim eivali da o so b e koje su imale trzajnu p o v re d u u saobraajnoj n esrei, m ogu da o bo le o d S T M Z . lako se rasprava o tanom u zroku vod i i dalje, izgieda da su e n e naroito osetljive, verovatn o za to to su k o d njih n eki m iii slabiji u odnosu na veliinu glave nego k o d mukaraca. Z b o g toga je p ri naglom p o k re tu m ogu vei pom ak glave pa je i p ovred a tea. Istraivanja su pokazala da S T M Z izazvan trzajem , d o ko jeg dolazi b e z d irektn o g udarca ili pritiska na vilicu, m o e da izazove kljocanje, iska ka n je i p o v re m e n e bolove, ali, ako se lei, sk o ro nikada ne traje dugo.
SINUSI - Z A P A L J E N J E
SIMPTOMl
oseanje otoka na licu pritisak iza oiju zapuenost nosa, oteano disanje k ro z nos oticanje sluzi iz zadnjeg dela nosa u grlo ( vidi S lu z - c e e n je u g r lo ) neprijatan m iris u nosu tem peratura (eventualno) zubobolja (eventualno)
ako se upala sinusa proiri u upalu oko oka (orbitalni celulitis), to m oe da izazove oteenje oka i nerava lica. ako bolest ne pone da se povlai u roku od sedam dana. ako se upala sinusa javlja vie od tri puta godinje, a periodi izmeu napada bolesti postaju sve krai. M oda imate hroninu bolest koja m oe da postane vrlo ozbiljna.
inusitis je infekcija ili zapaljenje sinusa, depo va ispunjenih vazduhom u kostima lica. Od svih tajanstvenih delova Ijudskog tela, sinu: su meu najzagonentijim. Neki naunici veruju d sinusi uglavnom funkcioniu kao fabrike sluzi za nc i grlo. Drugi kau da ove uplje komore pomau za grevanje vazduha koji udiemo, dok neki opet sma traju da postoje samo zato da bi lobanja bila laks Covek ima etiri para sinusa (vidi sliku dole dei no), koji su povezani sa nosnim kanalima nizom rup i meuveza. Na povrini sinusa pokrivenoj siunir dlaicama, cilijama, stvara se sluz. Kad udahnem vazduh, sluz zaustavlja prljavtinu iz njega, a zatir dlaice izguraju sluz kroz sitne otvore koji slue ka odvodi. Ovi otvori, ostije, vrlo su mali, u nekim slu jevima imaju prenik od samo nekoliko milimetar; Dokfrontalni, sfenoidni i etmoidni sinusi imaju otvc re na dnu, maksilarni sinusi imaju otvor na vrhi Zbog toga se iz ovih upljina sluz isuuje navie, prc tiv sile tee. S obzirom da Ijudi hodaju uspravno, nij udno to su problemi sa sinusima esti.
UZROCI
Sinusitis se javlja kad se epitel koji pokriva sinuse z; pali, a najei uzrok je zatvaranje sinusnih otvor; Kad se ovi otvori zaepe, strane estice vie ne mog da izau, nivo kiseonika se smanjuje i bakterije nosne upljine se uvlae u sinuse, izazivajui otic; nje i punjenje zidova sinusa gnojem. Ako se infekcij ne povue, telo alje u pomo elije za borbu prot bolesti kako bi ubile bakterije. Na nesreu, ovi dobrc namerni uvari mogu i sami da nanesu veliku tet zidovima sinusa. Odbrambene elije mogu da otet cilije, siune dlaice koje pomau izbacivanje str, nih estica. Osim toga, stvaranje oiljaka usled bitak izmeu elija moe da dovede do nastajanja zadel Ijanja. Velike, peurkaste izrasline, nosnipolipi, takc e se mogu pojaviti u unutranjosti nosa, oteavaju disanje i stvarajui preduslove za dalje tegobe. Bal terije se skoro uvek proire i u susedne sinuse. stvari, kod vie od 40 posto svih bolesnika koji boluj od sinusitisa bolest je zahvatila vie od jednog pai sinusa.
666
Najei uzrok zatvaranja ostija, otvora sinusa, je virusna infekcija gornjih disajnih puteva, kao to su obina prehlada ili grip. Ove bolesti pojaavaju luenje sluzi u nosnim kanalima, izazivaju oticanje zidova sinusa i onemoguavaju normalan rad cilija. Alergijske reakcije mogu da imaju isti efekat. Polenska groznica esto dovodi do sinusitisa, a alergije na prainu, ivotinjsku dlaku, hranu, dim i druge zagaivae takoe mogu da izazovu reakcije koje dovode do zatvaranja sinusa. U nekim sluajevimasinusne otvore zatvara neka neobina anatomska tvorevina, na primer ranije postojei nosni polipi, devijacija nosne pregrade, strana tela ili tumori. Neke bolesti, kao dijabetes i HIV infekcije, mogu da stvore sklonost ka upali sinusa. Isto tako, kod osoba sa nedostacima sluzi i dlaica, kao to su oboleli od cistine fibroze, verovatnoa pojave ove bolesti je vea od prosene. Sinusitis je takoe rairen meu obolelima od tonzilitisa (pog/edajte Krajnici - zapaljenje) i osoba sa adenoidnim tegobama.
D IJA G N O S T I K l PO STU PCI U veini sluajeva lekari postavljaju dijagnozu upale sinusa na osnovu klinike slike" ili pomou sabiranja simptoma, istorije bolesti i rezultata pregleda. Neki lekari vole da potvrde ovu sliku testom transiluminacije. Kod ovog postupka lekar usmeri poseban snop svetlosti u nos i pregleda nepce traei znake zaepljenja sinusa. Na alost, kod primene transiluminacije ne moraju se primetiti infekcije u dubokom, udaljenom sinusu. Lekar vas moe uputiti i na rendgensko snimanje sinusa, ali ni ovaj postupak ne mora da bude dovoljno osetljiv za otkrivanje duboke infekcije. Lekari esto postupe tako to pretpostave da imate sinusitis pa vam prepiu lekove u skladu sa tim. Ako organizam ne reaguje posle nekoliko pokuaja leenja, obavljaju se dalji pregledi. Otorinolaringolog (specijalista za uho, nos i grlo) moe da vam uvede u nos tanku cevicu kojom e neposredno pregledati sinuse. Ova tehnika se zove endoskopija. I CT moe da pokae otoke u dubokim sinusima i otkrije svaku anatomsku nepravilnost, ali ak ni ovi snimci nisu uvek pouzdani.
LEEN JE
S IN U S I
ETIMOIDNI SINUS_____ , r......... ......SFENOIDNI SINUS
Cilj najveegdela leenjaje otvaranje sinusa i obnavljanje redovne drenae. Ako su sinusi inficirani bakterijama, vano je unititi izazivae bolesti pre nego to izazovu dalja oteenja ili se proire u druge sinuse. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Pre nego to ponete leenje sinusitisa, proverite da li zaista bolujete od toga. Sinusitis se ponekad teko razlikuje od infekcije gornjih disajnih puteva, zubnih problema, astme ili akglavobolje. Mikroorganizmi koji najee napadaju sinuse su esti stanovnici nosa i grla - Streptococcus pneumoniae i Hemophilus influenzae. Ovi izazivai bolesti obino reaguju na antibiotike irokog spektra kao to su ampicilin i amoksicilin. No, poto su neki sojevi H. influenzae postali otporni na amoksicilin, neki lekari prepisuju druge lekove kao to su sulfametoksazol i trimetiprim, cefahlor i amoksicilin sa klavulonskom
Kosti lica sadre upljine ispunjene vazduhom koje se zovu sinusi. Sluz koja se stvara u sinusima zaustavlja prljavtinu i odvodi je kroz male otvore, Ako se ti otvori zapue, strani materijal ne moe da izae. Sinusni epitel moe da se upali i natekne, izazivajui pritisak, bol i zaepljenje sinusa.
667
SINUSI - Z A P A L J E N J E
NASTAVAK
AKUPRESURA
Pritisak na taku Debelo crevo 20 moe da pomogne ublaavanje bola, zapuenosti i otoka koji prate sinusitis. Kaiprstima blago pritiskajte take sa obe strane nosa. Pritisak neka bude usmeren navie, ispod jagodinih kostiju, Primenjujte pritisak jedan minut, uz duboko disanje.
Z Za ublaavanje glavobolje i zapuenosti, pokuajte sa pritiskom na taku Debelo crevo 4. Palcem desne ruke pritiskajte meki deo izmeu palca i kaiprsta leve ruke. Drite tako jedan minut, a zatim isto ponovite na drugoj ruci. (Ako ste trudni, ne koristite ovu taku.)
Kad sinusitis postane hronian i ostali lekovi ne maju uspeha, lekar vam moe preporuiti ispiranj' sinusa ili operaciju. Danas se postupci ispiranja, pi kojima lekar sterilnim slanim rastvorom ispira nosn kanale, retko primenjuju. Umesto toga, hirurzi daj prednost hirurkim zahvatima kao to je antrostomi ja. Kod ove tehnike na dnu eonog sinusa se izbu rupica pomou koje se pobolja isuivanje sinusE Kod drugog postupka, endoskopske operacije sinu sa, kroz nos se uvodi siuna optika sonda. Kroz nj lekar vidi unutranjost nosnih upljina, a osim tog mogu da se otvore zatvoreni prolazi i odstrane mrtv elije sazidova sinusa. Posle endoskopske operacije izmeu 80 i 90 posto pacijenata navodi da je doh do srednje velikog do potpunog povlaenja simptc ma. Izuzetno retke nuspojave ovog postupka s meningitis, slepilo i dvostruki vid (pogledajte Vid porem eaji).
kiselinom . Skuplji izbor predstavljaju loracarbef, azitrom icin i klaritrom icin. U akutnim sluajevima leenje obino traje 7 do 14 dana, a u hroninim dve do tri nedelje. PAZNJA: prerani prekid leenja antibioticima moe da produi trajanje i povea teinu bolesti. Mnogi lekari za smanjenje upale i otvaranje sinusa, kako bi se omoguilo njihovo isuivanje, osim antibiotika prepisuju i steroide za inhalaciju, kao to su beklom etazon ii triam cinolon. Dekongestivi takoe mogu da smanje otok i pomognu otvaranje sinusa. Veina lekara daje prednost oralnim dekongestivima, ukljuujui p seu doefedrin, u odnosu na sprejeve za nos kao to je oksim etazolin jer sprejevi, ako se koriste due od tri dana, mogu izazvati stvaranje zavisnosti. Lekovi koji sadre guaifenesin koriste se za razgraivanje tvrde, skorele sluzi, ali oni u principu ba i nisu efikasni. Antihistam inici se obino ne prepisuju kod sinusitisa, jer ine sluz guom pa e se tee drenirati iz zapuenih sinusa. Meutim, antihistaminici mogu da pomognu ako je bolest izazvana alergijama.
A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Mnogi alternativni naini leenja pokuavaju da ut lae bolove izazvane upalom sinusa i otvore sinus kako bi se omoguilo njihovo isuivanje. Neki s opet usmeravaju na borbu protiv infekcije jaanjer imunogsistema.
AKUPRESURA
Primena blagog pritiska na lice i ruke moe pomot ublaavanje bolova izazvanih sinusitisom (vidi slik levo, gore).
AKUPUNKTURA
Strunjak za akupunkturu e primeniti srednju st mulaciju raznih taaka uha-adrenalne, eone, uni tranjosti nosa, plua i u blizini sinusa - kako bi s olakalo isuivanje nosa.
AROMATERAPIJA
Parne inhalacije ulja eukaliptusa, bora ili majin duice mogu da pomognu otvaranje zapuenih s nusa. Simptome moete ublaiti i dranjem paketi mentola ili eukaliptusa iznad sinusa. Drugi predlc zi: blago trljajte nosne kanale uljem gorke pomorar de ili masirajte lice ekstraktom lavande, pomeanir sa biljnim uljem.
668
[INESKO LEK O V ITO
BILJE
aan sastav prepisane smee zavisi od toga da li je nusitis vreo" (akutan ili infektivan) ili hladan" ironian ili alergijski). Preparat moe da sadri kiesku efedru ( Ephedra sinica), koja deluje kao deongestiv. (Nemojte koristiti efedru ako imate visok ritisak ili bolujete od sranih bolesti.) Mnogo drugo ?kovito bilje pomae u ublaavanju simptoma upa; sinusa - o rlovi nokti ( Lonicera japonica ) fritilarija , z ritillaria cirrhosa), kora mandarine (Citrus reticuita), Xanthium sibiricum i cvet magnolije ( Magnoa tiliflora).
-EEN JE LEKOVITIM BILJEM
(30c) dva putadnenvo. Kod sinusitisa koji se odlikuje svetlo utim ili zelenim sekretom iz nosa praenim apatijom i nedostatkom ei, primenite Pulsatilla (30c) dva puta dnevno. Ako simptomi potraju due od dva dana, posavetujte se sa profesionalnim homeopatom.
IS H R A N A
iontrolisana istraivanja su pokazala da tablete bronelina smanjuju zapaljenje, sekret iz nosa, glavoiolju i oteano disanje. Imuni sistem moete da ijaate primenom ehinacee (Echinacea spp.), hidratisa (Hydrastis canadensis) ili belog luka ( Allium 3tivum), po mogunosti presnog. Udisanje pare aja id mirisnog klinia (Syzygium aromaticum) ili aja id korena umbira (Zingiber officinale) takoe ublaavaju simptome. Za borbu protiv preteranog luenja luzi herbalisti preporuuju cvetzove (Sambucus nira), vidovu travu (Euphrasia officinalis), b eli slez 4Ithaea officinalis) ili zlatnicu (Solidago virgaurea).
H O M E O PATIJ A
Dobra, zdrava ishrana koja sadri voe i sirovo zeleno povre moe da podstakne sekreciju i otvaranje sinusa. Nutricionisti preporuuju i sledee dodatke ishrani: vitamin C, 500 mg svaka dva sata, bioflavonoide 1 gdnevno, beta karotin (vitamin A) 25 000 IJ dnevno i tablete cinka, 23 mg svaka dva sata tokom dana, najvie nedelju dana. Cuvajte se hraneza koju sumnjate da moe da pokrene alergijsku reakciju. L E E N JE KOD K U E Udiite paru iz ovlaivaa vazduha, smee tople vode i sireta ili ak olje aja ili kafe. Parajejednood najboljih i najjeftinijih lekovitih sredstava za otpuavanje sinusa. Za otvaranje sinusa stavite na nos tople obloge. Pijte mnogo tenosti.
iomeopati preporuuju razliita lekovita sredstva :a razliite vrste problema sa sinusima. Kod akutnog inusitisa praenog gustom, ilavom sluzi i bolovima i obrazima i prevoju nosa, primenite Kali bichromium (30c), jednom ili dva puta dnevno. Kod sinusitisa :oji se odlikuje intenzivnim bolovima lica, naizmelinim znojenjem i drhtavicom i utozelenim sekreom iz nosa i usta, primenite M ercurius vivus (30c) Iva puta dnevno. Kod akutnog sinusitisa koji se odli;uje bistrim, retkim sekretom, kijanjem, glavoboljom zapuenou nosa nou, primenite Nux vomica
PREVENCIJA
Upalu sinusa je teko spreiti, ali moete da smanjite verovatnou infekcije sinusa. Kao prvo, izbegavajte materije koje izazivaju alergije. Alergeni na koje Ijudi esto ni ne pomiljaju su praina u krevetima i odreene namirnice, na primer mleni proizvodi i penica. Kad god je mogue, izbegavajte duvanski dim. Napomena: Ijudi koji boluju od eerne bolesti, cistine fibroze i nekih drugih oboljenja mogu biti podloni upali sinusa. Za naine spreavanja infekcija disajnih puteva vidi Prehlada i G rip. m
SKOLIOZA
SIMPTOMI
Skolioza, neprirodna bona deform acija kim enog stuba, m oe postojati, gledano s lea: ako izgleda da se itavo telo naginje na jednu stranu ako izgleda da su ram ena nejednake visine, pri emu je jedna lopatica izboenija od druge ako jedna noga izgleda dua od druge ako bokovi izgledaju nejednake visine ili kao da su pom ereni ulevo ili udesno ako lea izgledaju pogrbljena i nagnuta prem a napred ako, gledano spreda, izgleda da su rebra sa jedne strane izboenija i jae m eusobno razm aknuta
kolioza je progresivna, lateralna ili bona iskri vljenost kimenog stuba. Lea osoba koj boluju od skolioze imaju prepoznatiljvu krivinu i obliku slova C ili S koja izrazito odstupa od vertikalm linije zdrave kime (slika desno). Skolioza je pone kad prisutna na roenju, iako se najee javlj, izmeu 10. i 14. godine, a kako dete raste jako s < pogorava. Ova bolest se javlja i kod deaka i ko< devojica, ali obino je tea i drastinije napreduj' kod ena. Poto u principu sama skolioza ne izaziva bolove ponekad se naziva tihom" boleu. Meutim, ak< se ne lei, vremenom moe da izazove bolne sekun darne tegobe kao to su pro blem i sa diskovim (kimenim ploicama), iijas ili artritis. U tekir sluajevima trup moe postati toliko savijen i iskriv Ijen da vri pritisak na srce i plua, to izaziva hron ni umor i probleme sa disanjem.

ako prim etite bilo koji od gore navedenih sim ptom a. Budite naroito oprezni ako neko u porodici boluje ili je bolovao od skolioze. O va bolest m oe vrem enom da se pogora. Zbog toga lekar m ora da oceni teinu bolesti i da je lei, kako bi se zaustavilo njeno napredovanje.
Uzroci skolioze nisu dovoljno poznati. Lekari surr njaju da postoji genetska komponenta skolioze, iak je uzrok u veini sluajeva nepoznat. Deca koja s prebolela bolesti miia, kostiju ili nervnog sistem; kao to su deija paraliza (poliomijelitis) ili cere bralna paraliza, mogu da dobiju i skoliozu. I kod de ce i kod odraslih moe se pojaviti posle traumatski povreda kao to su prelom kime ili kao posledic oboljenja nervnog sistema.
LEEN JE
Prihvaeni naini leenja skolioze su vebe (fizikalr terapija), ortopedski potporni aparat, a u tekim sk ajevima i operacioni zahvat. U veini sluajeva po porni aparat moe samo da zaustavi napredovanj bolesti, a ne moe da ispravi ve nastalu iskrivljeno kimenog stuba. Zato je vano da se rano pone < ovakvim leenjem. Skolioza u principu najbre n; preduje tokom rane mladosti, kad detetove kos najbre rastu. Sto dete ranije oboli od skolioze to 6 ako se ne lei, iskrivljenost biti vea.
670
I SKRI VLJENOST KI ME Skolioza, bona iskrivljenost kimenog stuba, deformie dranje ramena i kukova, pomerajui kimeni sub iz prirodne ravni (gore tevo). Jedno rame se podie vie nego to je prirodno, dok je bok na suprotnoj strani izboeniji. Kod saginjanja prema napred (slika desno) lea e izgledati kao da imaju grbu na strani zahvaenog ramena.
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Leenje koje e lekar odrediti za skoliozu zavisi od stepena iskrivljenosti kimenog stuba. Blaga iskrivljenost, manja od 25 stepeni, obino moe da se kontrolie programom vebizajaanjetrupa. Ortopedski potporni aparat, oblikovan tako da pristaje trupu konkretnog bolesnika i da ga dri uspravno, obino se preporuuje za leenje zakrivljenosti od 25 do 30 stepeni i vie. Za decu i mlade, potporni aparat se prilagoava kako bolesnik raste. Nosi se sve do prestanka rasta kostiju - kod veine devojica do uzrasta od oko 16, a kod deaka izmeu 17 i 18 godina. Za iskrivljenost od 40 stepeni ili vie moda e biti potreban operativni zahvat. Obino se du kime ugrade metalne ipke, koje slue kao unutranja udlaga koja ispravlja iskrivljenost. Isto tako, hirurg e spojiti nekoliko kimenih prljenova kako bi se taj deo kime ojaao i uinio nepokretnim. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Jedini dokazani nain leenja skolioze je konvencionalno medicinsko leenje. Ne postoje pouzdani podaci koji ukazuju da alternativne metode kao akupresura, akupunktura i hiropraktiarski ili osteopatski tretmani mogu da spree poveavanje iskrivIjenosti kime. Meutim, ove vrste leenja mogu da
smanje neprijatnosti izazvane bolovima u miiima ili problemima sa kimenim diskovima. L E E N JE KOD K U E Dosledna dugorona briga je od kljune vanosti za leenje skolioze. Bolesnici moraju redovno da vebaju, a oni koji nose potporni aparat moraju se drati prepisanog rasporeda korienja. Potporni aparat se obino nosi 23 asa dnevno, a skida se samo kod kupanja i fizikalne terapije - ta posebno teko pada mladima. Da biste pomogli detetu da lake podnese noenje potpornog aparata, pokuajte sledee: Ukljuite porodicu, prijatelje i uitelje u pruanje emocionalne podrke. Zatraite pomo lekara, ortopedskih hirurga i fizikalnih terapeuta u stvaranju odgovarajueg programa vebi. Podstaknite dete da se bavi aktivnostima kao to su tranje, brzo hodanje ili ples, koje su mogue i uz potporni aparat. Vebe nee ispraviti iskrivljenost, ali e poboljati opte zdravstveno stanje i poveati tonus miia kod deteta. Paljivo traite tragove uljanja i pucanja koe. Neka vae dete ispod potpornog aparata nosi udobnu majicu. Koristite alkohol za trljanje kako bi ojaali kou koja dolazi u dodir sa okvirom aparata.
S L A
S T
( A
E M
I J A
SIMPTOMI
slabost, um or i oseaj opte nelagodnosti, bolesti; m oda ste blago anem ini; usne su vam plavkaste, koa bleda ili ukasta i desni, dno nokata, sluzokoa onih kapaka ili nabori dlanova su vam bledi; gotovo ste sigurno anemini osim oseaja slabosti i um ora, esto ostajete bez daha, hvata vas nesvestica ili vrtoglavica; m oda im ate teki oblik anem ije; jezik vam gori; m oda im ate slabo-
krvnost izazvanu nedostatkom vitam ina B12

oseate kao da vam je jezik neobino gladak i doivljavate problem e s kretanjem ili ravnoteom , bockanje u udovim a, sm etenost, potitenost ili gubitak pam enja; m oda imate
pernicioznu anem iju

ostali mogui sim ptom i: glavobolje, nesanica, sm anjena elja za jelom , slaba koncentracija i nepravilno kucanje srca.
ako im ate sim ptom e
perniciozne
porem eaj m oe da vam oteti lenu modinu ako uzim ate ili ste donedavno uzimali dodatne koliine gvoa, a doivljavate sim ptom e poput povraanja, krvavog proliva, tem p erature, utice, letargije ili napada; m oda patite od prezasienosti gvoem koja m oe , da bude opasna po ivot, naroito kod dece.
anem ovaj ije;
rganima i tkivima Ijudskog tela, da bi ostal zdravi, treba stalno da dobijaju kiseonik. Ane mija, kod koje su telesna tkiva liena kiseonika izazvana je smanjenim brojem cirkuliuih crvenil krvnih zrnaca ili nedovoljnom koliinom bitne be lanevine po imenu hemoglobin. Teina oblika ane mije moe da se kree od blage do opasne. U uobiajenim uslovima, srce pumpa krv u kojc nema dovoljno kiseonika u plua, gde se hemoglo bin iz crvenih krvnih zrnaca vezuje za kiseonik sku pljen u njima; krv bogata kiseonikom zatim putuji krvotokom u ostale delove organizma. Glad za kise onikom javlja se u organizmu ako nema dovoljm crvenih krvnih zrnaca, koja mogu preiveti samo oki 120 dana i neprestano se moraju obnavljati. Do ane mije moe da doe ako se izgubi velika koliina kr\ ili ako neto ometa stvaranje crvenih krvnih zrnaca i ubrzava njihovo unitenje. Budui da je hemoglobii glavna komponenta crvenih krvnih zrnaca i nosila molekula kiseonika, anemija se takoe javlja ako j' koliina hemoglobina nedovoljna ili ako je sam he moglobin lo. Sve u svemu, identifikovano je vie od 400 razl itih oblika anemije, mnogi od njih su retki. Anemic na osoba esto deluje bledo i slabo, a moe i da gut dah, osea se kao da e da se onesvesti ili osea jak lupanje srca. Ovaj poremeaj moe da nastane ka posledica niza oboljenja, od kojih neka mogu bi nasledna, ali u mnogo sluajeva kriva je slaba i: hrana. lako neki oblici anemijezahtevaju medicinsl nadzor i brigu, oni kojima uzrok lei u nepravilnc ishrani u naelu se mogu leiti kod kue kad leks utvrdi uzrok.
UZROCI
Hronini gubitak krvi, moda kao posledica ireva n elucu, uljeva ili gastrointestinalnih tumora, mo da izazove anemiju, isto kao i hronina zloupotreb alkohola. Cee se problem moe pripisati nedc stacima u ishrani; zaista, anemija kod alkoholiar javlja se uglavnom zbog toga to obino pretpost; vljaju pie hrani i esto ne jedu kako treba. Anemij isto tako moe biti posledica toga to probavni sii tem gubi sposobnost da apsorbuje kljune vitamine minerale.
Anemija usled nedostatka gvoa, glavni oblik inemije irom sveta, javlja se kad organizam ne stvaa dovoljne zalihe gvoda, primarne sirovine henoglobina. Nedostatak gvoa obino je problem 'ezan za ishranu, ali u mnogo sluajeva druga obojenja komplikuju sliku. Na primer, ene koje gube jrekomerne koliine krvi jakim menstrualnim krvaenjima (vidi Menstrualne tegobe) mogu da imaju livo gvoa nii od proseka. Trudnice ili dojilje tako!e mogu da imaju nizak nivo gvoda jer ga prenose ia plod u razvoju ili zbog proizvodnje mleka. Anenija usled nedostatka gvoda takoe pogaa Dacijente koji su bili podvrgnuti hirurkom zahvatu jdstranjivanja dela eluca, ime je oteena sposoblost apsorbovanja gvoda. Megaloblastika anemija, kod koje crvena krvia zrnca postaju neobino velika, javlja se kad orgalizm u nedostaje folna kiselina ili vitamin B n , oboje Dd kljune vanosti za stvaranje elija. Hemolitike anemije mogu da se pojave kad crvena krvna zrnca imaju genetske mane koje prouzrokuju njihovo prerano unitenje, moda zbog infekcija. U nekim sluajevimazrnca unitava imunoloki sistem vlastitog organizma. Neki oblici hemolitike anemije su nasleeni, dok su neki steeni. Talasemija je nasleena vrsta hemolitike anemije iji koreni lee u nesposobnosti organizma da proizvede dovoljnu koliinu hemoglobina. U jednoj vrsti talasemije, zajednikoj Ijudima mediteranskog, afrikog ili bliskoistonog porekla, nastaju crvena krvna zrnca koja su manja i krhkija nego to je to prirodno. Ova vrsta pogaa samo one osobe koje naslede gen koji je odgovoran za to od oba roditelja. Kod anem ije srpastih elija, nasledne bolesti koja mnogo vie pogaa Ijude afrikog i mediteranskog porekla, organizam stvara crvena krvna zrnca koja imaju oblik polumeseca ili srpa, a ne uobiajeni ovalni oblik. Takve izobliene elije ne mogu da nose dovoljne koliine hemoglobina, niti mogu lako da se provuku kroz siune krvne sudove. Kapilari mogu da se zaepe ovim abnormalnim crvenim krvnim zrncima, to ponekad moe da dovede i do stanja opasnog po ivot koje se naziva kriza srpastih elija. Od megaloblastikih anemija, najea je ona prouzrokovana nedostatkom folne kiseline. Osobe s ovim oblikom anemije obino ne dobijaju dovoljno folne kiseline ishranom. Dok samo jedna oljica spanaa osigurava dovoljno folne kiseline da zado-
ClNJENICE O GVOU I SPANAU

Spana, ko ji m ajke i m o rn ar Popaj ve dugo proglaavaju izuzetnim izvorom gvoa, zapravo je b lo ka to r gvoa. Teh n iki gledano, ova vrsta povra sa d ri znaajnu koliinu gvoa. Isto tako kao i pasulj, soivo, ze le n je o d re p e i drugo lisnato p o v re , i spana sa d ri fitat, hem ijsku m ateriju koja spreava ulazak gvoa u k rvo to k. A k o nalaz p oka e da bi trebalo da p o v e a te unos gvoa, pokuajte da je d e te je tre , k o je sa d re m nogo gvoa. Ili ukrasite svo ju salatu o d spanaa krikam a pom orande, budui da agrumi sa d re vitamine i kiseline ko ji su protivtea delovanju fitata i p o d stiu apsorpciju gvoa.
volji preporuenu dnevnu dozu FDA, ovaj nedostatak jo uvek preovladava u SAD kao i po celom svetu. Kod nekih osoba problem nije izazvan neprimerenom ishranom, nego nesposobnou apsorbovanja dovoljne koliine folne kiseline. Odreeni crevni poremeaji, kao to su upalne bolesti creva i Kronova (Crohnova) bolest, kao i neki lekovi ukljuujui sulfasalazin (koji se koristi u leenju ulceroznog Kolitisa), mogu da ometu metabolizam folne kiseline. Prekomerno uivanje alkohola takoe moe da smanji koliinu folne kiseline u krvi tako da ometa pravilnu ishranu i usporava sposobnost probavnogsistema da apsorbuje taj vitamin. Budui da veina Ijudi, osobito onih koji konzumiraju meso i jaja, dobija mnogo vitamina B n u svojoj ishrani, anemija povezana s nedostatkom vitamina B u obino ukazuje na nesposobnostorganizma da taj vitamin apsorbuje. Ova vrsta anemije moe da se javi kod osoba koje su imale operaciju du probavnog trakta. Najei oblikanemijezbognedostatka vitamina B 12, poznate kao perniciozna anemija, javlja se kao posledica nesposobnosti eluca da
S L A B O K R V N O S T (AN EM IJA)
NA S TA V A K
proizvede hemijsku materiju koja se obino javlja u kombinaciji s vitaminom B i 2 kako bi pomogla njegovoj apsorpciji u tanko crevo. Perniciozna anemija je retko oboljenje, koje najee pogaa starije osobe. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Pre poetka programa leenja treba da ustanovite koju vrstu anemije imate. Jedini nain da to sa sigurnou saznate jest da dopustite da lekar obavi ispitivanja na uzorku vae krvi. Nalazi ovih analiza brzo e da otkriju da li je vaa anemija vezana za nedostatak u ishrani ili neki drugi uzrok.
LECEN JE
Konvencionalni lekovi protiv anemije kreu se od jednostavnih promena u ishrani i dodatnih koliina vitamina do hormonskog leenja i, u teim sluajevima, operacije. Neki alternativni praktiari pristupaju ovom poremeaju kroz promene u ishrani; drugi naglaavaju vanost tehnika za poboljavanje cirkulacije i varenja. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Kad krvne analize otkriju problem koji se nalazi u pozadini, ve se jasno nazire put leenja. U sluaju anemije prouzrokovane nedostatkom gvoa ili folne kiseline lekar e vam preporuiti izmene u ishrani i verovatno dodatne koliine hranljivih materija. Budui da dodatne koliine gvoa mogu da izazovu eludane smetnje, trebalo bi da nabavite one koje se proizvode od gvozdenogglukonata i koje nisu tako teke za sistem za varenje kao gvoe sulfat. Opte uzevi, manje je verovatno da e tekui rastvori u odnosu na tablete ili kapsule prouzrokovati eludane smetnje. Izbegavajte enteriki presvuene dodatne koliine jer va organizam ne moe tako delotvorno da apsorbuje to gvoe. UPOZORENJE: Gvoe je u velikim koliinama krajnje otrovno. Prekomerna upotreba dodatnih koliina moe da dovede do prezasienja gvoem, to e moda za posledicu da ima bolove u stomaku, neravnoteu hranljivih materija, tegobe sa varenjem ili ak smrt, naroito kod dece. Dodatne koliine predstavljaju naroitu pretnju za osobe s nasleenim poremeajem hemohromatoze,
kod kojeg probavni trakt apsorbuje koliine gvoa vee od normalnih. Svakako se savetujte s lekarorr ili strunim nutricionistom pre nego to ponete da uzimate dodatne koliine gvoa. Budui da je slabokrvnost usled nedostatka vitamina B12 gotovo uvek povezana s nesposobnoi organizma da apsorbuje taj vitamin putem probavno^ trakta, jedini lek su redovne injekcije vitamina B 12 Veina ljudi naui sama sebi da daje B 12 kod kue U nekim sluajevima anemije prouzrokovane pre komernim gubitkom krvi jedino je reenje hirurk zahvat. Da bi se utvrdilo da li je operacija nuna, leka e sprovesti detaljna ispitivanja radi ustanovljavanjc uzroka krvarenja. Neke tegobe - kao to je krvarenj probavnogtrakta, estog uzroka anemije usled nedo statka gvoa kod mukaraca - mogu da se isprav samo operacijom. Lekari isto tako mogu da prepii transfuziju crvenih krvnih zrnaca ili injekcije hormo na za ubrzavanje proizvodnje crvenih krvnih zrnaca (Dodatne koliine hormona trebalo bi kod ena d, bude poslednje utoite, budui da ti lekovi mogu d izazovu neeljena propratna dejstva.) Tei sluajev talasemije mogu da zahtevaju transfuzije krvi ceo i vot, a leenje drugih hemolitikih anemija moe d ukljuuje hirurki zahvat odstranjenja slezine. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Neki lekovi lee anemiju podsticanjem bolje cirkula cije, drugi pak poboljavanjem apsorpcije gvo; stimulisanjem varenja ili prilagoavanjem ishran kako bi se u nju ukljuilo vie vrsta hrane bogate gvoi em ili vitaminima.
K IN ESK A M ED ICIN A
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, anemija j simptom slabe slezine. Zdrava slezina zadrava cek vitost krvnih sudova i jaa samu krv, dok slaba slezin stvara krv oskudnu neophodnim elementima. Le( nje bi u pravilu ukljuivalo razliite naine za podst canje radaslezine, ukljuujui akupunkturu i leenj lekovitim biljem. Istraivanja daju da se nasluti da azijski enen (Panax ginseng) koristan kao sredstv za jaanje i suzbijanje umora izazvanog anemijon Kineska angelika (Dong quai-Angelica sinensis), j( jedna azijska lekovita biljka koja se koristi u medici ve hiljadama godina, mogla bi da se prepie en, m asjakim menstrualnim krvarenjima. Za pacijente
674
inemijom koji imaju boleljiv, ukastten, travar koji ;e bavi kineskim lekovitim biljem m odaeda prepo'ui kombinaciju kineske angelike (Angelica sinensis) i <orena kineskog naprstka (.Rehmannia glutinosa). Za aacijente koji imaju potpuno beo ten, lek bi mogao da se sastoji od meavine enena i kozlinca (Astraialus membranaceus).
U istoriji narodne medicine uvek se smatralo da gorke materije stimuliu probavu i tako podstiu apsorpciju v'rednih hranljivih materija. Gorka uta gencijana ili iincura (Centiana lutea) popularan je lek u Evropi protiv niza tegoba koje se temelje na ishrani, ukljuujui anemiju. Moe da se spravi kao aj ili da se uzme u obliku alkoholnog ekstrakta koji moe da se nabavi na tritu. Smatra se da maslaak (Taraxacum officinale) takoe pomae osobama s anemijom, zato to je bogat vitaminima i mineralima,kao i lekovite biljke bogate gvoem ukljuujui perun (Petroselinum crispum) i koprivu (Urtica dioica). lako se za mnoge lekovite biljke koje su koriene u leenju anemije pria da pomau, nisu sve nauno ispitane. Meu one za koje je dokazano da podstiu varenje ubrajaju se anis (Pimpinella anisum), kim (Carum carvi), kumin (Cuminum cyminum), lipa (Tilia spp.) i glatki sladi (Glycyrrhiza glabra).
HOM EOPATIJA
uzimate svakodnevno sadre bakar. Izbegavajte pia koja sadre kofein ili gazirana pia, antacide, dodatne koliine kalcijuma i crni aj, jer svi sadre sastojke koji ometaju apsorpciju gvoa. Ako imate nisku koliinu folne kiseline, pojaajte potronju agruma, gljiva, zelenog povra, jetre, jaja, mleka i materija koje podstiu rad creva, kao to su penine klice i pivski kvasac. Bundevaje istotako odlian izvor folata, koji je komponenta vitamina B u folnoj kiselini. Imajte na umu da se folna kiselina unitava toplinom i svetlom, pa bi voe i povre trebalo jesti svee ili kuvati to krae. L E E N JE KOD K U E Vaa ishrana bi trebalo da ukljui vrste hrane koje se preporuuju na ovim stranicama. Taan izbor trebaio bi da odredi vrsta anemije od koje patite. Vodite rauna o hrani koju jedete i ustanovite da li je bogatagvoem , folnom kiselinom ili vitaminom B u Mogli biste da se iznenadite kad saznate da neke vrste hrane koju jedete spreavaju apsorpciju potrebnih hranjivih materija (vidi injenice o spanau i gvou, str. 777). Ne pijte uz jelo aj s kofeinom, kafu ili kolu; kofein ometa apsorpciju gvoa. Tanin u crnom aju ima isto delovanje. Morali biste da pijete sokove od agruma zato to su bogati vitaminom C, koji podstie apsorpciju gvoa. Razmislite o svakodnevnom uzimanju multivitaminskog preparata. Svakako se savetujte s lekarom pre nego to ponete da uzimate dodatne koliine gvoa; prekomerna koliina gvoa u organizmu moe biti tetna.
Homeopatija prua niz lekova koji mogu biti korisni u leenju anemije. Savetujte se s profesionalnim homeopatom radi procene koje su materije najpogodnije kod vae tegobe.
ISHRANA
Prilagoavanje ishrane je najlaki, najzdraviji i najdugotrajniji nain kojim moete da se borite protiv anemije koja je vezana za nedostatak neke hranljive materije. Mnoge vrste hrane mogu da poboljaju va nalaz gvoa, ukljuujui hleb i itarice obogaene vitaminima i mineralima, pirina, krompir, argarepu, brokuli, paradajz, mahunarke, melasu, nemasno crveno meso, jetru, ivinu, sueno voe, bademe i koljke. Istraivanja pokazuju da se gvoe iz ivotinjskih izvora apsorbuje bre i lake od biljnog gvoa. Dokazi takoe daju da se nasluti da vitamin C i bakar pomau organizmu da apsorbuje gvoe, pijte sok agruma, pazite da multivitaminski preparati koje
PREVEN CIJA
Izbegavajte prekomerno uivanje alkohola. Hronino uivanje alkohola moe da potkopa pravilnu ishranu i omete sposobnost probavnog sistema da apsorbuje folnu kiselinu, potrebnu za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Uzimajte multivitaminski preparat svaki dan kako biste zadrali zdravu ravnoteu vitamina i minerala.
S L A B O
K R V N
S T
( A N E M
I J A )
S R P A S T I H
E L I J ,
SIMPTOMI
nastupi snanih bolova, prvenstveno u zglobovim a, stom aku ili du ruku i nogu umor, bledilo ili utica i brzi srani otkucaji ukazuju na anem iju podlonost infekcijam a kod obolele dece dolazi do zastoja u rastu i razvoju, ukljuujui i zastoj u polnom sazrevanju prijapizam , stalna bolna erekcija; katkad se javlja kod obolelih tinejdera i odraslih m ukaraca.
ako odojetove ruke i noge otiu i pokazuje znakove anem ije. O vi simptom i su esto prvi pokazatelj bolesti. ako obolelo dete ima tem peraturu od 38,5 C ili viu, to je esto znak bakterijske infekcije (koja brzo m oe postati sm rtonosna) ili ako dete ima napade grenja, postane razdraljivo ili bezvoljno, to su sim ptom i neurolokih tegoba. Odmah potraite hitnu
m edicinsku pom o.
ako je stom ak obolelog deteta nadut i tvrd , a dete pokazuje znakove anem ije, to bi moglo da ukazuje na skupljanje krvi u slezini, to je opasno po ivot. Odmah potraite hitnu
m edicinsku pom o.
ako nastupi snanih bolova traju due od nekoliko sati, bie potrebna intram uskularna ili intravenska prim ena sredstava protiv bolova ili, moda, hospitalizacija.
nemija srpastih elija jedan je od najeih oblika naslednog poremeaja krvi nazvanog bolest srpastih elija. Osobe afrikog porekla izloene su najveoj opasnosti od ove bolesti. Da bi razvila anemiju srpastih elija, osoba mora naslediti dva gena srpastih elija. Kad je prisutan samo jedan gen, osoba ima drugi oblik bolesti srpastih elija poznat kao heterozigotni oblik hemoglobinopatije-S. Ljudi koji boluju od ove bolesti obino nemaju nikakvih simptoma osim, povremeno, u uslovima niske koncentracije kiseonika, na primer pri podvodnom ronjenju ili na velikim visinama. Oni isto mogu preneti gen i moguu bolest na svoju decu. Osim simptoma slabokrvnosti, osobe obolele od anemije srpastih elija mogu da imaju epizode poznate kao krize koje zahvataju razliite delove tela. Uestalost ovih kriza razlikuje se od osobe dc osobe. Ponovljene krize mogu da dovedu do zastoja rada organa, pa ak i do smrti. Svakako je najea vazookluzivna ili bolna kriza Ona izaziva blage do snane bolove u tkivima, orga nima ili zglobovima lienim kiseonika. Bolnu krizi moe da pokrene dehidracija, infekcija, stres, trau ma, izlaganje hladnoi, nedostatak kiseonika ili na porna fizika aktivnost. Aplastine i hiperhemolitike krize mogu dovest do teke anemije. Kod aplastinih kriza, kotana sr; privremeno prestaje da proizvodi crvena krvn; zrnca. U hiperhemolitikoj krizi, crvena krvnazrnc, raspadaju se tako brzo da se ne mogu na odgovaraju i nain zameniti novim zrncima. Cetvrta vrsta krize splenina sekvestracija, obino se javlja u detinjstvi Krv se zaustavi u slezini, a to izaziva poveanje ovo organa, to moe da izazove i smrt. Budui da ova bolest moe biti opasna po ivo1 presudno i,e rano postavljanje dijagnoze i leenje
UZROCI
Ljudi koji boluju od bolesti srpastih elija dobijaji o oba roditelja gen za abnormalni hemoglobin (prot< in koji prenosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima Zdrava crvena krvna zrnca su okrugla i rastegljiv Celije s abnormalnim hemoglobinom u obliku poli meseca su manje rastegljive, to dovodi do breg rasp, danja i anemije. Virusne infekcije mogu pokreni aplastine i hiperhemolitike krize. Do bolnih kri;
676
dovodi zaustavljanje srpastih elija u malim krvnim ;udovima i spreavanje dovoenja kiseonika do ^kolnih tkiva. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Pregledi novoroenadi radi otkrivanja srpastih elija bavezni su u nekim zemljama. Krvne analize mogu da identifikuju Ijude s homozigotnim ili heterozigotnim oblikom bolesti. Prenatalni testovi mogu da otkriju bolest kod neroene dece. Parovima koji planiraju da postanu roditelji dostupni su genetski testovi.
LECEN JE
Za sada lek ne postoji, no ako se postupa na odgovarajui nain, oboleli od ove bolesti mogu da vode produktivan ivot. Ako vi ili vae dete bolujete od anemije srpastih elija, svakako odaberite lekara koji dobro poznaje ovu bolest i njene komplikacije. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Vano je da obolelo dete zatitite od infekcija koje mogu da dovedu do tekih komplikacija, ukljuujui
smrt. Budui da njihove slezine ne rade na odgovarajui nain, deca s anemijom srpastih elija izloena su velikoj opasnosti od tekih infekcija kao to je meningitis, hepatitis, peritonitis, osteomijelitis (infekcija kosti) i zapaljenje plua. Osim standardne imunizacije, dete bi trebalo da se vakcinie i protiv gripe i pneumokoka. Pedijatar e verovatno da vam prepie i preventivnu terapiju penicilinom za uzimanje na usta, svaki dan od drugog meseca do pete godine ivota. Biete upoznati i s drugim preventivnim merama za spreavanje krize (vidi Prevencija, dole). Osim toga, vi i vaa porodica moete da se sretnete sa psihoterapeutom koji moe da vam pomogne da se bolje nosite s emocionalnim probiemima vezanim za ovu bolest. Tokom kriza verovatno e biti potrebna hospitalizacija. Hidroksiurea, lek koji se primenjuje za leenje drugih poremeaja krvi ispituje se u leenju anemije srpastih elija kod odraslih. Cini se da smanjuje teinu bolnih kriza. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A O delotvornosti raznih alternativnih naina leenja anemije srpastih elija ne zna se mnogo. Akupunktura moe da pomogne u ublaavanju bolnih kriza. Zatraite savet strunjaka.
N A IN IVO TA
BOLESN E KRVNE CELIJE
Krize srpastih elija mogu da poremete lini ili porodini ivot. Roditelji e eleti da pomognu obolelom detetu da raste koliko god je mogue normalnije. Upoznajte uitelje s boleu vaeg deteta i pouite ih kako da se ponaaju u sluaju krize. Zamolite ih da detetu, kad je vezano za kuu, odrede radne zadatke.
PREVENCIJA
ZDRAVA CRVENA KRVNA ZRN C A --.... SRPASTE CELIJE
Donosei kiseonik telesnim tkivima, zdrava, okrugla crvena ktvna zrnca lagano klize kroz siune kapilare. Celije koje nose abnormalni hemoglobin - protein koji prenosi kiseonik u krvi - obino dobiju oblik polumeseca ili srpa. Budui da ove elije udnog oblika ne mogu da uu u uske kapilare, dolazi do zaustavljanja protoka krvi i nedostatka kiseonika u okolnom tkivu.
Izbegavanje okidaa" koji mogu ubrzati pojavu kriza vrlo je vana preventivna mera. Pridravanje odgovarajue ishrane, unoenje mnogotenosti, redovno, umereno vebanje i dovoljno sna pomoi e u spreavanju dehidracije i umora, pa e telo da odrava snagu. Za zatitu od infekcije, budite oprezni s ranama, odravajte dobru oralnu higijenu i redovno odlazite na preglede. Deca koja boluju od ove bolesti trebadaprim ajusvevrstevakcina.
677
SLEPO CREVO - ZAPALJEN JE
SIMPTOMI
Glavni sim ptom i upale slepog creva su: tup bol u blizini pupka ili gornjeg dela trbuha, koji postaje otar kako se iri prem a donjem desnom delu trbuha to je obino prvi znak gubitak apetita m unina i/ili povranje ubrzo poto ponu bolovi u trbuhu tem peratura od 37,5 do 39,5 C zatvo r ili proliv sa gasovima Kod sko ro polovine sluajeva javljaju se i drugi sim ptom i: tup ili otar bol bilo gde u predelu gornjeg ili donjeg dela trbuha, lea ili zadnjeg creva bolno m okrenje povraanje koje prethodi bolovim a u trbuhu

ako imate bolove koji se podudaraju sa gore opisanim sim ptom im a. A kutna upala slepog creva je m edicinski hitan sluaj koji m oe biti i sm rtonosan. C e sto je neophodna hitna operacija. N em o jte jesti, piti niti koristiti lekove p rotiv bolova, antacide, laksative ili elektrine jastuie za grejanje, koji mogu izazvati prskanje upaljenog slepog creva. ako imate sim ptom e upale slepog creva, a slepo crevo vam je ve izvaeno. M oda im ate zapaljenje
pendicitis je upala slepog creva, ogranka crev; duine oko 9 cm koji se protee iz debeloj creva. Slepo crevo sadri limfoidno tkivo i moe d; stvara antitela; ipak, njegova funkcija u organizmi nije pouzdano utvrena. Jednu stvar znamo sasvin sigurno: bez njega se moe iveti bez ikakvih prime tnih posledica. Upalaslepogcrevaje medicinski hitan sluaj koj zahteva trenutnu operaciju kako bi se slepo crevi izvadilo. Ako se ne izvadi, upaljeno slepo crevo o prsnuti ili perforirati, irei infekciju u trbunu dup Iju. To moe dovesti do upale trbune maramio (peritonitisa), teke infekcije sluzokoe trbune dup Ije koja moe biti smrtonosna ako se hitno ne le< jakim antibioticima. Ponekad se sa spoljanje strane upaljenog slepo creva stvori apsces ispunjen gnojem. Fibrozno (oil no) tkivo tada okruuje slepo crevo i odvaja ga o ostatka trbuha, speavajui irenje infekcije. Slep crevo sa apscesom je manje hitno stanje, ali - n alost- ne moe se prepoznati bez operacije. Stog se svi sluajevi upale slepog creva tretiraju kao hiti sluajevi. U SAD svaka 15. osoba dobije upalu slepog cr< va. lako se moe pojaviti u svakom uzrastu, upa slepog creva je retka kod dece mlae od 2 godine, najea je u uzrastu izmeu 10 i 30 godina.
UZROCI
Do upale slepog creva dolazi kada se slepo crev koje ima vreast oblik, zapui - esto stolicom, str nim telom ili rakom. Zaepljenje moe biti i poslec ca infekcije: kao i kod drugih limfnih tkiva, kod slepi creva javlja se otok usled reakcije na bilo kak' infekciju u organizmu. Kako se iri, njegov otvor postepeno zatvara.
D IJ A G N O S T I K I P O S T U P C I
karlice, rak debelog creva, divertikulitis, vanm aterinu trudnou, gastroenteritis ili problem e sa
debelim crevo m . O d m a h z a t r a it e le k a r s k u p o m o .
Postavljanje dijagnoze upale slepog creva moe bude komplikovano. Vreme je presudno, a ip simptomi upale slepogcrevasu esto nejasni ili ne bino slini drugim, manje hitnim problemima (k to su infekcija beike, kolitis, Kronova bolest, g<
678
Pre vaenja slepog creva se daju antibiotici radi suzbijanja eventualne upale trbune maramice. Daje se opta anestezija, a slepo crevo se vadi kroz rez dugaak desetak centimentara. Ako imate upalu trbune maramice, iz trbuha se drenira (sui) i gnoj. U roku od 12 asova posle operacije moete da ustanetre i kreete se. Uobiajenim aktivnostima moete da se vratite za dve do tri nedelje. Ako je operacija izvedena laparoskopom (mali teleskopski instrument za gledanje unutranjosti trbuha) rez je manji, a oporavak bri. A L T E R N A T IV N I N A IN l L E E N J A Ako imate upalu slepog creva neophodna vam je lekarska pomo, ali alternativni naini leenja mogu da pomognu pri pripremamazaoperaciju ili pri oporavku.
A K U P R E S U RA
Slepo crevo je produetak debelog creva, dugaak oko 9 cm. Ako se zaepi ili njegov otvor bude na neki nain blokiran, slepo crevo moe da se upali - klasini simptom toga je uporan, otar bol u donjem delu trbuha sa desne strane (gore).
tritis, gastroenteritis i pro blem i sa jajnicim a). Blagim pritiskom na desnu stranu donjeg dela trbuha va lekar e napipati otvrdlo, upaljeno slepo crevo. Upala slepog creva moe izazvati bol u zadnjem crevu umesto u trbuhu, pa e vam lekar pregledati i zadnje crevo umetnuvi rukavicom presvuen i lubrifikovan prst. Analiza krvi e pokazati da li je broj belih krvnih zrnaca povien, to znai da se organizam bori protiv infekcije. CT snimanje i ultrazvuk su se pokazali kao brzi i pouzdani - iako ne i savreni - metodi za otkrivanje upale slepog creva.
Svakodnevnim masiranjem odreenih taaka moete da ubrzate oporavak posle operacije slepog creva. Za poboljanje apetita i rada creva, masirajte Zeludac 36 i Mokranu beiku 25; dodajte i Debelo crevo 4 za smirivanje bolova; Jetra 3 za smanjenje nadimanja trbuha i Slezina 6 za podsticanje opteg ozdravljenja. Vidi Dodatak radi podataka o poloaju taaka.
H O M EO PA TIJA
LE EN JE
Operacija uklanjanja slepog creva, ili apendektomija, uobiajen je nain leenja upale slepogcreva. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A ak i ako se samo sumnja na upalu slepog creva, lekari e radije pogreiti radi sigurnosti brzim vaenjem slepogcreva kako bi izbegli njegovu perforaciju.
Jedna doza Phosphorusa (30c) pre operacije pomoi e maksimalno ublaavanje munine od anestezije; ako je potrebno, ponavljajte svakih dva asa posle operacije, sve dok munina ne nestane. Posle operacije nanosite rastvor Hypericum i Calendula (po 4 kapi od svakog dodajte u 1 olju vode) tri ili etiri puta dnevno, to e ubrzati zarastanje reza.
KUN A N EGA Odravajte istou reza, kako bi ubrzali zarastanje i izbegli infekciju. Kad vam se rana zatvori, otvorite kapsulu vitamina E i nanesite gel direktno na ranu da bi oiljak bio to neprimetniji.
S LU H - POREM EAJI
SIMPTOMI
Mnogi Ijudi ne prim euju da imaju problem a sa sluhom sve dok ih prijatelj ili lan porodice ne upozori na to. Sim ptom i problem a sa sluhom su sledei: ne ujete ili ne razlikujete neke ili sve zvuko ve na jedno ili oba uha tekoe u razum evanju razgovora kada se u pozadini uju glasovi drugih Ijudi pojaavate ton T V ili radio prijem nika vie nego to je drugim Ijudima prijatno Porem eaji sluha su ponekad praeni bolovim a u uhu, sekretom ili krvarenjem iz uha, vrtoglavicom , zvonjavom u uhu ili, u retkim sluajevim a, slabou miia lica.
ako prim etite bilo kakve problem e sa sluhom . Pravilna procena porem eaja je vrlo vana, je r pravovrem enim leenjem m oete da izbegnete trajna oteenja ili da potpuno povratite izgubljeni sluh. ako doe do iznenadnog ili potpunog gubitka sluha u jednom ili oba uha. O vi sim ptom i m oda ukazuju na jaku reakciju na lekove, tum or slunog nerva ili neuroloki problem . O dm ah zatraite lekarsku pom o. ako prim etite delim ian gubitak sluha praen sekretom iz uha. Mogua je infekcija uha ili pucanje bubne opne. ako je gubitak sluha praen vrtoglavicom ili m uninom . O vi sim ptom i mogu biti znak z a p a lje n ja uha, M e n ije r o v e b o le s t i ili nekog drugog porem eaja koji zahteva lekarsku pom o.
eliki broj Ijudi ima poremeaj sluha ija je priroda dovoljno ozbiljna da im otea razgovor i sposobnost komunikacije, a mnogo je i onih koji uopte ne uju i smatramo ih potpuno gluvim. Verovatnoa pojave poremeaja sluha raste sa starou. Vie od jedne treine stanovnitva starijeg od 75 godina ima probleme sa sluhom, to esto dovodi do oseanja frustracije i drutvene izolacije. Jedan oblik poremeaja sluha koji se javlja u starijim godinama je prezbiakuzija. Najee se javlja izmeu etrdesete i pedesete godine i postepeno se pogorava. Oboleli od prezbiakuzije oteano razlikuju tonove visoke frekvencije pa tee razumeju govor ena i dece, jer oni po pravilu govore viom frekvencijom nego mukarci. Prezbiakuzijaee i tee pogaa mukarce nego ene. Poremeaji sluha se ree javljaju kod dece, al: ako se ne lee mogu ozbiljno ugroziti detetovu sposobnost uenja i socijalizacije. Nasvakih hiljadu dec najmanje jedno ima poremeaj sluha koji ugroavj njegovu sposobnost uenja govora. Lekari dele poremeaje sluha u dve glavne grupe konduktivni poremeaj sluha nastaje usled oteanof prenosa zvunih talasa iz spoljanjeg u unutranje uho, a perceptivni poremeaj sluha je posledic; oteenja unutranjeg uha ili nerva koji prenosi zvu ne impulse iz unutranjeg uha u mozak. Cak i ak( zvukovi dopiru do unutranjeg uha, ostaju nezapae ni jer mozak nije dobio nikakav signal o njihovon postojanju. U nekim sluajevima se radi o kombina ciji ova dva oblika gubitka sluha.
UZROCI
Delimian ili potpun gubitak sluha sam po sebi nij bolest, ve simptom skrivenog poremeaja. Posto mnotvo poremeaja koji mogu da dovedu do gubil kasluha. Najei uzroci konduktivnoggubitkasluh su stvaranje epa une masti, infekcije uha i oteenj ili pucanje bubne opne. Dobroudne ciste, tumori strana tela u slunom kanalu, na primer insekt ili deli deije igrake, takoe mogu da blokiraju prenoszvi nih talasa u unutranje uho. Osim toga, postoje neki nasledni poremeaji koji mogu da izazov konduktivni poremeaj sluha. Najei uzrok je sv; kako otoskleroza, degenerativni poremeaj siuni kostiju smetenih u unutranjem uhu.
680
M EHANIZAM SLUHA
SPOLJANI SLUNI KANAL EKI SNOPOVI SLUNOG NERVA
UZENGIJA
BUBNA OPNA NAKOVANJ
Uho hvata zvune vibracije ili talase, koji izazivaju titranje bubne opne na kraju spoljanjeg slunog kanala. Bubna opna prenosi titraje natri siune kosti, eki, nakovanj i uzengiju, koje se nalaze u srednjem uhu. Pu i unutranje uho preuzimaju vibracije i pretvaraju ih u nervne impulse koji zatim preko slunog nen/a odlaze u mozak. Mozak ove impulse razume kao zvuk.
Neke infektivne bolesti, kao herpes zoster, meningitis, sifilis i citomegalovirus, povezane su do izvesnog stepena sa perceptivnim gubitkom sluha. Osim toga, ako ena oboli od rubeola tokom trudnoe, njeno dete je izloeno veem riziku od trajnog poremeaja sluha. Dete koje tokom poroaja ne dobije dovoljnu koliinu kiseonika takoe moe imati odreeni stepen trajnog oteenja auditornog sistema. Ostali izazivai perceptivog poremeaja sluha su M enijerova bolest, tumor mozga ili slunog nerva, dijabetes i poremeaji cirkulacije koji izazivaju modani udar, na primerpovien krvnip ritisa k i ateroskleroza. Visoke doze acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin), kinina, neke vrste antibiotika i diuretika, koji su se svojevremeno koristili za leenje povienog krvnog pritiska, takoe mogu da izazovu trajno oteenje unutranjeg uha. Osobe obolele od multiple skleroze ili drugih neurolokih oboljenja takoe su podlone perceptivnim poremeajima sluha. Osim toga, udarac ili duboka povreda uha takoe mogu dovesti do trajnog gubitka sluha.
Od otoskleroze boluje oko jedan odsto stanovnitva, a po pravilu zahvata oba uha. Genetska svojstva se smatraju veoma vanim, ako ne i glavnim urzrokom perceptivnog poremeajasluha, naroito kod dece. Strunjaci procenjuju da oko polovina svih sluajeva potpunog gubitka sluha kod dece ima koren u naslednim faktorima. Genetska sklonost je takoe vaan faktor i kod pojave prezbiakuzije. Osobe koje obole od ovog poremeaja najpre primete postepeno odumiranje hiljada slunih elija ije dlaice oblau pu, spiralno oblikovanu upljinu u unutranjem uhu. Bez dlaica koje pomau pretvaranje zvunih vibracija u nervne signale koji se prenose u mozak, razabiranje nekih zvukova postaje oteano ili nemogue. Dugotrajna izloenost jakoj buci, naroito ako ima visoku frekvenciju, takoe moe da uniti osetIjive dlaice u puu, pa e izazvati delimian ili potpun perceptivni gubitak sluha. Osobe koje su na poslu izloene jakoj i visokofrekventnoj buci, kao to su stolari, graevinski radnici i rok muziari, ee oboljevaju, kao i osobe koje se iz hobija bave lovom ili motornim sankanjem na snegu.
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Kako biste ispitali da li je skriveni uzrok vaih problema sa sluhom medicinski poremeaj koji se moe leiti, moraete da proete detaljan fizikalni pregled, ukljuujui i pregled oba uha. Lekar moe da izvri neke jedostavne provere sluha, a ako uzrok poremeaja i posle toga ostane nepoznat uputie vas kod otologa ili otorinolaringologa (specijalisti za bolesti uha) radi detaljnijih proverasluha. Najei test je audiometrija, kojim se utvruje koliko dobro ujete zvukove koji putuju vazduhom (za utvrivanje konduktivnog poremeaja sluha), a zatim i koliko dobro zvukovi putuju koicama srednjeg uha (za utvrivanje perceptivnog poremeaja sluha). Lekar e vas smestiti u zvuno izolovanu prostoriju i dae vam slualice pomou kojih ete uti niz zvukova razliite frekvencije i jaine. Takoe vas moe podvrgnuti neurolokim testovima, a specijalista moe da preporui i preglede magnetnom rezonancom ili CT aparatom (kompjuterizovana tomografija) kako bi se utvrdilo eventualno postojanje tumora.
SLU H - POREM EAJI
NASTAVAK
LECEN JE
U najveem broju sluajeva konduktivnog poremeaja sluha, sluh se moe u potpunosti povratiti kad se ukloni skriven uzrok poremeaja. Kod perceptivnog poremeaja sluha, meutim, oteenje je po pravilu trajne prirode. lako se gubitak sluha ponekad moe usporiti ili zaustaviti leenjem, nastala oteenja vrlo retko dozvoljavaju obnovu prvobitnog kvaliteta sluha. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Nain leenja poremeaja sluha zavisi od njegovog skrivenog uzroka. Ako je re o epu une masti, lekar e bez tekoa oistiti uho pomou vatom obloenog tapia ili sukcijom. U sluaju infekcije uha, lekar e vam prepisati oralne antibiotike ili kapi za ui koje sadre antibiotik ili hidrokortizon kako bi se ublaio svrab. Ako se tenost nastala usled infekcije srednjeg uha ne ukloni prirodnim putem, lekar e primeniti miringotomiju, odnosno napravie mali rez u bubnoj opni kako bi tenost mogla da se ukloni sukcijom. Ponovljene infekcije srednjeg uha, alergije i respiratorne infekcije, kao i uveanje adenoidnih lezda, mogu da izazovu zaepljenje Eustahijeve trube, cevi koja povezuje drelo sa srednjim uhom. Vazduni pritisak u srednjem uhu opada i time izaziva nakupljanje tenosti u njegovoj unutranjosti, patime i uvlaenje bubne opne. Ovaj poremeaj je relativno est kod male dece. Pedijatar moe da predloi umetanje plastine cevice kroz bubnu opnu kako bi se izjednaio vazduni pritisak u srednjem uhu. Takva cevica se nosi est meseci ili due, zavisno koliko je vremena potrebno za oporavak Eustahijeve trube. Ponavljane infekcije srednjeg uha mogu da izazovu i druge poremeaje koji se lee hirurki, zamenom oteenih struktura u uhu. U retkim sluajevima kad se infekcija srednjeg uha proiri na izboene kosti iza uha, to se naziva mastoiditis, nepohodan je hirurki zahvat nazvan mastoidektomija. Njime se uklanja oteeni deo kosti i time omoguava oporavak sluha. Ako je gubitak sluha posledica pucanja bubne opne, lekar e vam verovatno preporuiti uzimanje antibiotika kako bi se spreilo izbijanje infekcije srednjeg uha. U nekim sluajevima stavlja se plastini
klonite u n u m a s t
Jedan o d najeih uzroka p rivrem en o g gubitka sluha je stvaranje epa une masti. Da uklonite unu mast, a da p ri tom n e p o v re d ite uho, pokuajte o v o : zagrejte 1 kaiku vod o n ik p ero ksid a stavljanjem b oice u su d o p e r ispunjen toplom vodom . Nagnite glavu u stranu i uspite n ekoliko kapi te n o sti u zapueno uho. Posle tri minuta nagnite glavu na drugu stranu i pustite da se vodon ik p e ro k sid izlije na p e k ir ili papirnu maramicu. Una m ast je sada om ekala, pa e te m o i da je uklonite kom adiem vate. A k o ne uspete, p o n o vite postupak. A k o je m ast n aroito uporna i otporna na vodon ik pero ksid , pokuajte da je om eka te sa n ekoliko kapi ricin u sovog ulja ili glicerina. A k o ni to ne pom ogne, p otra ite lekarsku p om o.
pokriva preko bubne opne, kako bi bila zatien. dok zarasta. Ako bubna opna ne zaraste u roku od tr meseca, lekar moe da preporui manji hirurki zah vat pri kome se siuan deli tkiva, najee vene presauje na bubnu opnu. Ovaj postupak vraa nor malan sluh u veoma velikom broju sluajeva. Ako je gubitak siuha posledica otoskleroze, leka e vam verovatno preporuiti stapedektomiju, odno snozamenu oteenih kostiju metalnim implantima Istraivanja pokazuju da stapedektomija popravlj, sluh u 90 posto sluajeva. No, operacija nije sasvin bezopasna: u oko 2 do 5 posto sluajeva dolazi di potpunog gubitka sluha u oteenom uhu. Poto je po pravilu povezan sa oteenjem nerv ili unutranjeg uha, perceptivni poremeaj sluha n
682
ioe da se uspeno lei ni antibioticima ni hirurkim ahvatom. No, neki perceptivni poremeaji sluha se nogu speiti blagovremenim i odgovarajuim leeijem. Tako se iznenadan gubitak sluha usled pojave iunog krvnog ugruka u arteriji koja snabdeva uho noe leiti primenom antikoagulansa. Lekar moe i la vam preporui uzimanje vazodilatatora - lekova ;oji podstiu irenje krvnih sudova, to omoguava la ugruak proe. Ako se ovi lekovi primene u roku )d 24 asa posle prvih simptoma gubitka sluha i ako e gubitak sluha bio delimian, verovatnoa vraanja lormalnog sluha je veoma visoka. U sluaju prezbiakuzije i drugih trajnih poreme:aja sluha, jedini nain leenja je korienje slunog iparata, koji sadri siuan mikrofon i pojaalo koji )ojaavaju zvuk elektrinim putem. Sluni aparat se lapaja iz male baterije iji vek trajanja iznosi nekoiko meseci. Neki modeli aparata se nose iza uha, ali danas su mnogo uobiajeniji mali modeli koji se no;e umetnuti u unutranjostspoljaenjeg uha. Korienjeslunogaparata nee potpuno ukloniti /ae probleme sa sluhom, ali e vam omoguiti da oolje ujete i prepoznajete zvukove. U svakom sluaju, obratite se strunjaku. Va lekar e svakako moi da vam preporui uglednog otologa ili prodavca slunih aparata koji e proceniti kakav aparat vam |e potreban i pustie vas da isprobate nekoliko razliitih modela. Strunjak e napraviti odlivak vaeg slunog kanala kako bi se naao aparat koji vam najvie odgovara. Raunajte da je potrebno odreeno vreme privikavanja na aparat, ali ako je njegovo noenje neprijatno ili vam ne pomae da bolje ujete, svakako ga vratite i traite novac nazad ili drugiji aparat. Svaki odgovoran prodavacslunih aparatae vam omoguiti probni rok pre nego tozakljuite kupoprodaju. Postupak nazvan usaivanje pua izazvao je odreena poboljanja kod malog broja potpuno gluvih osoba. Vrlo tanke ice, odnosno elektrode, usauju se u pua, spiralno oblikovani deo unutranjeg uha. Jedan kraj svake elektrode je spojen sa slunim nervom, a drugi sa malim procesorom govora i mikrofonom koji se napajaju iz baterije. Mikrofon i procesor pretvaraju zvuke u elektrine impulse koji putuju elektrodama i stimuliu sluni nerv, a on alje impulse u mozak. lako mnogo obeava, ovaj postupak zasad ima ogranienu uspenost. Veina Ijudi koji su
AKUPRESURA
Pritiskom na taku una kesa 2 moete da poboljate sluh. Otvorite usta i naite udubljenje odmah ispred uiju. Poloite vrh srednjeg prsta u dno ovog udubljenja sa obe strane glave, a potom spustite prste centimetar i po nie i zatvorite usta. Vai prsti bi morali da budu na taki una kesa 2. Pritisakjte jedan minut i ponovite postupak tri do pet puta.
Z. Problemi sa sluhom mogu se ublaiti pritiskom na taku Trosturki greja 17,
smetenu iza unih koljki. Vrhom kaiprsta potraite udubljenja iza une koljke, na mestu gde se uho sastaje sa vilicom, "lo je taka Trostruki greja 17. Blago pritiskajte dva minuta, duboko diui, azatim pustite.
se podvrgli zahvatu priznaju da im ovaj mehanizam olakava itanje govora sa usana, ali im ne omoguava da bez toga razumeju govor. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Kao i konvencionalno leenje, alternativni naini leenja pokuavaju da, pre svega, uklone skrivene uzroke gubitkasluha.
AKUPUNKTURA
Akupunktura ne moe da vrati izgubljeni sluh ako je to posledica trajnog oteenja nerva ili slunog mehanizma u uhu. Ipak, u nekim sluajevima moe da omogui bolje raspoznavanje onih zvukova koje pacijent jo moe da uje. Akupunktura se koristi i u leenju infekcija uha koje dovode do privremenih problema sa sluhom. Obratite se strunjaku za akupunkturu.
683
S LU H - POREM EAJI
NASTAVAK
JOGA
LECENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Za vebu Polusvea lezite na lea i privucite kolena prema elu, podupirui bokove rukama. Udahnite i ispruite noge,
drei ih pod pravim uglom u odnosu na lea (gore). Duboko udahnite nekoliko puta, zatim izdahnite i spustite noge na pod.
Nekoliko lekovitih biljaka mogu da pomognu leenje infekcija uha koje ponekad izazivaju probleme sa sluhom. Veruje se da je beli luk (Altium sativum) veoma efikasan zahvaljujui svom antibiotikom delovanju. Tri puta dnevno uspite 1-3 kapi ulja belog luka u uho. Ulje se moe kupiti u prodavnicama zdrave hrane il ga moete napraviti kod kue; iseckajte nekoliko enova belog luka, stavite ih u 30 ml maslinovog ulja ostavite najvie 7 dana; potom procedite i stavite i friider. Pre svake upotrebe ugrejte ulje. Travari takoe preporuuju korienje um bin (Zingiber officinale), jo jednog prirodnog antibiotika u obliku aja ili tinkture. aj od umbira se priprem; tako to 1 kaiku sveeg korena stavite u olju kljuak vode i ostavite da vri 10 minuta. Pijte nekoliko pufc dnevno. Ehinacea (Echinacea spp.) i hidrastis (Hydrasti canadensis) deluju protiv upala, to moe da ubrz, leenje infekcije uha. Moete ih uzeti u obliku tink ture (1-4 ml tri puta dnevno) ili aja. Za aj prelijt 1-2 kaike suenog bilja jednom oljom kljual vode. Ostavite 10-15 minuta. Pijte tri puta dnevnc Ginko (Ginkgo biloba), koji dokazano podsti cirkulaciju krvi, ponekad se preporuuje kod pc remeaja unutranjeg uha i delimine gluvoe. Mc ete ga nabaviti u prodavnici lekovitog bilja u raznir oblicima; preporuuje se doza od 40 mg suene bil ke ili 1-2 kaike tenog ekstrakta, tri puta dnevm
HOM EOPATIJA
Za poloaj Riba lezite na lea, ruku pruenih uz telo i dlanova poloenih na pod. Udahnite i izvijte lea i vrat u luk, zadravajui zadnjicu natlu. Poduprite
svoju teinu bokovima i laktovima (gore). Zadrite se u tom poloaju I5sekundi, duboko diui. Zatim izdahnite.
U sluaju akutnih ili hroninih problema sa sluhon homeopati vam mogu preporuiti itav niz prepar, ta. Posavetujte se sa iskusnim strunjakom o vrsti koliini lekova koji se preporuuju.
ISHRANA
U nekim sluajevima sluh se moe popraviti smanj nim unoenjem soli, jer so podstie zadravanje te nosti u uhu, a poznato je da zadravanje teno moe da oteti mehanizam sluha. Ako su infekci uha este, izbegavajte mlene proizvode jer oni nav dno podstiu stvaranje sluzi. Veruje se da uzimar dodatne koliine vitamina A (5000 do 10 000 IJ dn vno) moe da bude efikasno u sluaju gubitka sluh naroito ako je poremeaj praen tinitusom, odnosi zvonjavom, umovima i drugim zvukovima u uin
684
- -
JOGA
3oloaji Polusvea i Riba (vidi sliku na prethodnoj ;trani) mogu da pomognu u nekim sluajevima guDitka sluha, jer podstiu cirkulaciju krvi u uima.
PoREMEAJI SLUHA PRILIKOM LETENJA (AEROOTITIS)

A k o p u tu je te avionom , a nos vam je zapuen, p o sto ji m o g un ost pojave p orem eaja ko ji se naziva aerootitis, odnosno barotrauma. R e je o uvlaenju bubne opne usied iznenadnog porasta ili pada pritiska u avionu. Bilo kakva p re p re k a unutar Eustahijeve trube sp re i e prolazak vazduha u sre d n je uho, g d e bi p o d norm alnim uslovima d olo do izjednaavanja pritiska. O vaj p o re m e a j m o e da b ud e veom a bolan i n ajee izaziva o d re e n i step en p rivre m en o g gubitka sluha, a pon ekad ga p ra te vrtoglavica i tinitus, o dn osn o o seanje zvon jave ili uma u uima. Sim ptom i p o pravilu p o tu n o nestanu u roku o d nekoliko asova. U suprotnom treba da se obra tite specijalisti ko ji e prim en iti m iringotom iju, odnosno zasecanje bubne opne. A k o m orate da p u tu je te up rkos prehladi ili infekciji sinusa, p red u zm ite o ve p reven tivn e m e re : uzm ite nazalno dekongestivno sre d stvo ili antihistamin jedan sat p r e poletanja, kao i jedan sat p o sletanju aviona; sisajte bom bonu iii vaite vakau gumu kako biste olakali gutanje i podstakii otepljivanje Eustahijeve trube; d u b o k o udahnite, za tvo rite nos i n en o duvajte vazduh k ro z nos, d r e i usta zatvorena. O vaj p ostu pa k m o e da om ogui prolazak vazduha k ro z Eustahijevu trubu; uzm ite hom eopatski lek Kali bichromicum jaine 6 c ili 30c pola sata p re leta i nastavite da ga uzimate svakih pola sata tokom celog ieta. O vaj postupak je naroito efikasan ko d male dece. m
P REV EN CIJA
Nosite epie za ui kad god ste izloeni tetnoj, odnosno prevelikoj koliini buke. Komadii vate nisu dovoljnazatita, jer ne spreavaju prenos zvuka. Osim toga, postoji opasnost da se zaglave duboko u slunom kanalu. Ne sluajte glasnu muziku preko slualica. Ako vas od muzike na koncertu bole ui, stavite epie za ui ili odmah napustite koncert. Preglasni zvuci mogu da izazovu trajno oteenje sluha. Objasnite svojoj deci tetne posledice preglasnogsluanja muzike. Ako putujete metroom, nosite epie za ui ili pokrijte ui rukama kad se vozovi mimoilaze. Buka vozova moe daoteti sluh. Da smanjite rizik od infektivnih zapaljenja uha, odvedite decu kod pedijatra za sve potrebne vakcinacije. Ako vam se esto stvaraju epii une masti, redovno ih istite vodonik peroksidom (pogledajte uputstva u okviru na str. 686). Obratite se lekaru na prvi znak iznenadnog gubitkasluha.
685
SLUNI KANAL - Z A P A L JE N JE
SIMPTOMI
lako se esto naziva i boleu plivaa, upala slunog kanala ne pogaa samo plivae. Simptomi zapaljenja slunog kanala su : svrab u uhu vodenast iscedak iz uha snaan bol i osetljivost u uhu, naroito kad pomerate glavu ili pri blagom potezanju uha ukast iscedak iz uha koji zaudara privremeno oslabljen sluh (izazvan zakrenjem slunog kanala)
apaljenje slunog kanala ili, kako je lekari nazivaju, otitis externa, esto se javlja kod dece i odraslih koji esto plivaju. Zapaljenje katkad moe da dovede do infekcije koja moe da bude vrlo bolna.
UZ RO C I
Zapaljenje slunog kanala esto izaziva preterans vlanost u uhu koja moe da bude posledica plivanjs ili ak redovnog tuiranja (plivako uho"). Vlaga izaziva Ijutenje koe u uhu ili ekcem. Kona razderotina, koja moe da nastane u pokuaju da se grebanjerr ublai stalan svrab ekcema, moe da omogui bak terijama ili (ree) gljivicama da prodru u tkivo slu nog kanala i izazovu infekciju. Zbogtoga je plivanje u zagaenoj vodi est uzrok zapaljenja slunog kana la. Bakterije u vodi nalaze pogodno boravite u vla nom okruenju upaljenog slunog kanala. Druge kone bolesti, kao to su seboroini der matitis i psorijaza, takoe mogu da dovedu d < zapaljenja uha. Drugi est uzrok je preterano i nepri kladnoienje une masti (cerumena). Cerumen n < samo da titi sluni kanal od prevelike vlanosti, ne go je i odgovarajua sredina za dobre" bakterije Odstranjivanje ove zatitne pregrade - naroito ta piimazaienje uha, noktimaili drugim predmet ma koji mogu da ogrebu kou, olakava irenj infekcije. Lak ili boja za kosu mogu da nadrae slur kanal i da dovedu do infekcije slunog kanala.
ako imate vrtoglavice ili zvonjenje u uim ovi simptomi mogu da ukazuju a; na ozbiljniju bolest koju treba leiti. ako oseate snane bolove; lekar vam moe dati lek za ublaavanje bolova. ako na koi glave ili oko uha primetite osip; moda bolujete od seboroinog dermatitisa; lekar moe da vam prepie leenje.
LEEN JE
Zapaljenje slunog kanala obino nije opasna bole i esto prolazi sama od sebe za nekoliko dana. Zal kod blaih zapaljenja moete prvo da probate alte nativne naine leenja. Ako se bolovi pojaavaju se ne povuku za 24 sata, treba da odete na lekars pregled. U retkim sluajevima zapaljenje moe da proiri i oteti kosti i hrskavicu smetene dublje u uh
<0N VEN C10N ALN A v lE D IC IN A .ekar e vam verovatno oistiti uho tapiem koji je 1a vrhu omotan vatom ili pumpicom kako bi ublaio ladraenost i bol. Moda e vam prepisati kapi za ii koje sadre kombinaciju hidrokortizona za smaijivanje svraba i antibiotika za borbu protiv infekcije. Ako imate jake bolove, lekar moe da vam pre>orui acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), paraetam ol ili neki drugi preparat koji moete dobiti >ez recepta. Lekar e vam preporuiti i da pazite da <am voda ne doe u bolesno uho tokom leenja. \ko se infekcija ne povue za tri ili etiri dana, lekar 'am moe prepisati antibiotik za uzimanje na usta. \L T E R N A T IV N 1 M A IN l L E E N J A
\ROMATERAPIJA
LEENJE KOD K U E
Ispirajte inficirani sluni kanal lokalnim antiseptikom koji moete da kupite bez recepta. Ili primenite rastvor napravljen kod kue od jednakih delova belog sireta i izopropilnog alkohola. Svaka dva do tri sata u uho ukapajte nekoliko kapi rastvora. Kapi treba da ostanu u uhu najmanje 30 sekundi. Za ublaavanje bolova na bolesno uho stavite topli oblog. Uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili neki drugi analgetikza ublaavanje bolova. Tokom leenja bolesni sluni kanal treba da bude suv, ak i tokom tuiranja. Koristite epove za ui ili kapu za tuiranje.
3a biste poboljali protok krvi u podruju uha i tako )omogli ozdravljenju uha, lagano masirajte podru:je oko slunog kanala uljem napravljenim od 3 do 5 capi eukaliptusa (Eucalyptus globulus) ili lavande Lavandula officinalis) razreenih u 1 kaiki maslino/og ili drugog biljnog ulja. Ulje utrljavajte po slepoDnicama i vratu i po spoljanjem uhu.
P REV EN C IJA
Oprezno istite ui. Spoljno uho obriite istom krpicom za pranje. Nemojte je uvlaiti u sluni kanal i nikad ne koristite predmetsotrim vrhom. Tokom plivanja koristite epove za ui. Posle plivanja protresite glavom kako bi voda izala iz uiju. Izbegavajte plivanje u prljavoj vodi. Tokom tuiranja koristite epove za ui ili kapu za tuiranje kako bi ui ostale suve. Posle tuiranja ui osuite fenom za kosu: stavite ga na najmanju toplotu i brzinu i drite oko 30 cm od uha. Posle tuiranja ili plivanja moete da osuite uho i unitite bakterije ubrizgavanjem pune kapaljke izopropilnogalkohola ili belogsireta u uho. Nagnite glavu tako da tenost ue do dna slunog kanala, a zatim je nagnite tako da se tenost iscedi. Da biste stvorili zatitni omota za sluni kanal pre nego to idete da plivate, ubrizgajte punu kapaljku mineralnog ulja, dejeg ulja ili lanolina u uho. Ako nosite sluni aparat, izvadite ga kad god je mogue kako bi uho moglo da se osui; sluni aparat moe dazadrava vlagu u slunom kanalu.
LJlje sitnocvetne divizm e (Verbascum thapsus), koje ma protivupalne osobine, moe da pomogne ublaâvanju i izleenju zapaljenja slunog kanala. Svaka tri sata u bolesno uho ukapajte 1 do 3 kapi. Druga biljka koja moe da pomogne kod zapaIjenja slunog kanala je b eli lu k (Allium sativum), za koji se pokazalo da deluje kao prirodni antibiotik. Kombinujte jednake delove soka belog luka, glicerina i uljne podloge, kao to je maslinovo ili bademovo ulje. Svaka tri sata u bolesno uho ukapajte 1 do 3 kapi.
HOM EOPATIJA
Homeopate za ublaavanje bolova kod zapaljenja slunog kanala propisuju razliite materije. Posavetujte se s homeopatskim lekarom o specifinim lekovitim preparatima kao to su na primer Aconite, Apis ili Craphites.
SLU Z - C E EN JE U GRLO
SIMPTOMl
oticanje vodenaste ili guste mase sluzi niz zadnji deo grla, esto istovrem eno sa zapaljenjem grla, kaljem , prom uklou i oseajem zapinjanja u grlu nenam erno m rcanje, udisanje ili gutanje nosnog sekreta
ticanje sluzi iz nosne duplje u grlo je dosadna komplikacija raznih disajnih oboljenja i najee se povlai posle izleenja osnovne bolesti. Sluz je fizioloki proizvod sluzokoe nosnih kanala, ali kad se proizvodi u prevelikoj koliini poinje da otie ni2 grlo umesto da se izluuje kroz nozdrve. Kad ovc stanje postane hronino, na primer kod alergije il dugotrajnog zapaljenja sinusa, sluz moe, naroitc nou, da otie u bronhije izazivajui kaalj sa obil nim iskaljavanjem sluzi. Poto je ovaj poremea najee simptom druge bolesti, najbolje je da s( otkrije i izlei osnovna bolest.
ako ste bolest bezuspeno leili due od nedelju dana dekongestivim a koji se kupuju bez recepta ili je bolest praena stalnim kijanjem , hripanjem , suzenjem ili gubitkom daha. M oda bolujete od a le r g ije ili neke vrste tro v a n ja izazvanog faktorim a iz okruenja. ako je bolest praena zapuenim nosem , tem peraturo m , bolovim a iii prejakim pritiskom u nosu i licu, kao i gustim sekretom iz nosa. Verovatno boiujete od z a p a lje n ja sin u sa .
UZROCI
Oticanje vodenaste sluzi iz nosne duplje u grlo, pra eno svrabom u oima, nosu, nepcu i grlu (ili ki janjem, zapuenim nosom i suzenjem) obino j posledica alergijskog rinitisa kojeg izazivaju poler praina, ivotinjska dlaka i drugi alergeni. Kod neki osoba oticanje sluzi u grlo izazivaju nadraujue m; terije iz okruenja, kao duvanski dim ili drugi otro' iz vazduha. Ako je sluz koja iz nosne duplje otie u grlo pr; ena bolom u grlu, zapuenim nosem i curenjei nosa, glavoboljom , bolovima i oslabljenim uloi mirisa i ukusa, verovatno se radi o virusnom rinitis - obinoj prehladi. Ponavljano ili dugotrajo slivan sluzi u grlo koje se pojaava sa vlaou vazduh promenama temperature ili emotivnim stresor moe biti posledica vazomotornog rinitisa. Ovaj p remeaj moe da predstavlja i nuspojavu nekih I kova koji se izdaju na recept. Gusta uta ili zelenkasta sluz ukazuje na bakter sku ili virusnu infekciju disajnih organa. Ako gust n sni sekret i njegovo oticanje u grlo prate temperatu i bolovi ili pritisak u licu, verovatno je re o zapalj nju sinusa. Kod ena koje primaju hormonsku terapiju ili u maju estrogenske pilule za kontracepciju, oticar sluzi iz nosne duplje u grlo moe da se javi kao ni pojava, a deava se i kao manja komplikacija ti dnoe. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Pomou laboratorijskih analiza sluzi ustanovie da li je slivanje sluzi posledica alergije, neke vr
688
----------------- ------------------
AROMATERAPIJA
S l a n a VO D ADOMAI LEK
M o e te da kupite g o to v slani rastvor, ali lako m o e te da ga napravite i sami. R a stvorite kaiicu kuhinjske so li i so d e bikarbone u litri vode. Kad elite da isp e re te viak sluzi, zabacite glavu i ukapljite malo te n o sti u svaku nozdrvu. U a p o teci kupite boicu za p rska n je ili kapaljku.
Inhaliranje pare pomae proiavanje nosnih kanala. Za primenu preko dana dodajte u vodu za inhaliranje etarska ulja eukaliptusa (Eucalyptus globulus), melaleuke (Melaleuca spp.), ruzmarina (Rosmarinus officinalis) ili nane (Mentha piperita). Nou koristite etarsko ulje lavande (Lavandula officinalis) za bolji san.
Kineska medicina preporuuje vodene rastvore meavina tradicionalnog bilja koje se piju u propisanim vremenskim razmacima. Meavina Mali plavi zmaj" preporuuje se za ublaavanje nosne drenae. Posavetujte se sa iskusnim strunjakom o odgovarajuoj koliini pojedinih biljaka koje treba primeniti za vau bolest.
rinitisa ili druge bolesti. Lekar e pregledati nosne kanale, a ako se pokae da su komplikacije posledica problema sa sinusima, bie potrebno rendgensko snimanje.
LEEN JE
Konvencionalno i alternativno leenje zavise od osnovne bolesti - da li se radi o alergiji, prehladi ili nekoj drugoj bolesti. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Dekongestivi u kapima ili spreju koji se kupuju bez recepta mogu, otvaranjem nosnih kanala, da ublae slivanje sluzi iz nosa u grlo. No, dugotrajna upotreba ovih sredstava moe da pogora bolest. Organizam moe postati privremenozavisan od njih pa je potreban period prilagoavanja posle prestanka njihove primene. Osobe sa visokim krvnim pritiskom ne smeju da uzimaju oralne dekongestive bez odobrenja iekara. Neki antihistam inici mogu da izazovu sanjivost. Ako se to dogodi, treba prei na lekove koji nemaju takve posledice. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni oblici leenja slivanja sluzi u grlo oslanjaju se prvenstveno na smanjivanje koliine sluzi i suzbijanje osnovne bolesti.
Vidova trava (Euphrasia officinalis) moe da pomogne isuivanje nosnog sekreta. Napravite oparak (infuz) ili tinkturu od listova i stabljika ili uzimajte dva puta dnevno kapsulu sa 20 mg pripremljene biljke.
HOMEOPATIJA
Kod slivanja guste, utozelenkaste sluzi u grlo pokuajte da dva dana primenjujete Pulsatillu (12c), tri do etiri puta dnevno. U sluaju obine prehlade primenjujte Nux vomica (12c) tri do etiri puta dnevno, tokom dva dana. Za druge vrste slivanja sluzi iz nosa u grlo homeopata e vam prepisati lekovito sredstvo koje odgovara konkretnim simptomima. L E E N JE KOD K U E Za smanjivanje sluzi koja se iz nosa sliva u grlo koristite sredstvo za iskaljavanje koje se kupuje bez recepta, ili obian slani rastvor (okvir, gore levo) u obliku spreja za nos. Pijte mnogo vode (najmanje est aa dnevno) da bi sluz ostala to rea. Poveajte vlanost vazduha u prostorijama u kojima boravite, naroito zimi. Ako sistem grejanja nema ugraen ovlaiva vazduha, moete ga kupiti posebno. Pridravajte se uputstvaza upotrebu i odravanje, jer nepravilno odravani ovlaivai mogu da ire bakterije.
SIMPTOMl
Bol, neprijatnost, oteano kretanje, osetljivost i eventualno oticanje mogu ukazivati na neki oblik povrede miia ili ligamenta, kao to su uganue ili istegnue. Bol, otok, osetljivost ili izoblienost mogu ukazivati na p re lo m . Bol, oteano kretanje, izoblien izgled i oteklina na zglobu su simptom i i a e n ja ( vidi Uganua i istegnua). Lokalizovan bol neposredno ispod aice kolena m oe biti znak patelarnog te n d in itis a . Kod adolescenata ova pojava m oda ukazuje na Ozgud-Slaterovu bolest, ukoliko je praena oticanjem . Bol u laktu, esto praen osetljivou unutranjeg ili spoljanjeg dela lakta i podlaktice, a eventualno i slabim ili bolnim stiskom , m oe da ukazuje na e p ik o n d ilitis .
ako vam miii postepeno slabe bez oiglednog razloga; m oda se radi o neurolokom problem u ili nekom drugom porem eaju za koji se treba odmah pobrinuti. ako im ate hronine greve miia. lako se najee radi o bezazlenoj pojavi, to takoe m oe biti i znak ozbiljnih problem a, kao to su krvni ugruci, ogranien protok krvi ili oteenja nerava. ako m islite da je otok ili nadutost izazvana prelom om , iaenjem , pucanjem m iia ili ligamenta, ili oteenjem hrskavice. Ako se blagovrem eno ne lei, povreeno m esto bi moglo da pretrpi trajno oteenje.
vaka porodica je pretrpela svoj deo povrede koje potiu od sportskih pokuaja ili - paradoksalno - odravanja kondicije. U veini sluajeva sportske povrede su posledica optereenja kojem se izlau kosti ili miii. Najee su povrede mekogtkiva - miia, tetiva i ligamenata. Iaenje se javlja kad se dve kosti u zglobu silon razdvoje, a esto je praeno pucanjem ligamenata i zglobu. Bol je izazvan jakim istezanjem mekih tkiva Prelom moe biti jednostavan (zatvoren) - kac slomljena kost ostane ispod povrine koe i nanesf najmanju moguu tetu okolnim tkivima - ili sloer (otvoren) - kad kost viri kroz kou. lanak, aka, do ruje i kljuna kostsu esta mesta preloma. Povrede ramena su este kod sportova koji za htevaju pokrete bacanja ili snaan kontakt. Iaenj, su najea u ramenom zglobu. Do razdvajanja ak romioklavikularnog zgloba dolazi kad popucaji ligamenti koji podupiru kljunu kost. Rotatorn manetna ili grupa spoljanjih obrtaa je mesto gd se sastaju etiri miia i vezuju se za nadlaktin kost; preterano naprezanje ramena moe na tor mestu izazvati upalu ili pucanje tetiva, pa dolazi d tendinitisa rotatorne manetne. Epikondilitis zahvata lakat i po pravilu se javlj kod sportova koji zahtevaju estu manipulaciju ruc nogzgloba i rotaciju podlaktice. Lateralni oblik (ko zahvata spoljanju stranu lakta) je teniski lakat. Mc dijalni epikondilitis ukljuuje unutranju stranu lakt;
------ T----S po r tsk e po vred e DECE: TA RODITELJI TREBA DA ZNAJU

D eca su u v e o j opasnosti o d p ovreda nego odrasli sportisti, je r se deca koja se zajedno igraju m ogu znatno razlikovati p o teini, step en u razvoja i snazi. T ru d ite se da uesnici igre budu na slinom nivou fizikog razvoja.
690
Povrede donjeg dela lea, kao to je pucanje niia, este su kod sportova koji zahtevaju mnogo avijanja. Svojstva velike brzine i punog kontakta :ojima se odlikuju hokej i ameriki fudbal esto iza:ivaju povrede vrata i kimenog stuba, kao to su isiliznue diska, kod kojeg se hrskaviavi kimeni lisk pomeri iz ravnine kime (vidi Diskovi -teg o b e).
ESTE SPORTSKE POVREDE
Na donjoj slici su oznaena mesta najeih povreda dobijenih u sportovima ili drugim fizikim aktivnostima. Najbolji nain za spreavanje sportske povrede je dobra fizika kondicija i razgibavanje nekoliko minuta pre i posle vebanja. Nikada ne pokuavajte da igrate dalje uprkos bolovima - tako moete da pogorate povredu i produite vreme potrebno za potpuno ozdravljenje.
R A Z D V A JA N JE RAM EN O G Z G LO B A
PR ELO M K LJU N E KO STI T E N D IN IT IS R O TA TO R N E M AN ETE (za d n ja stran a ram e n a)
I A E N JE RAM EN A
LU M B A R N O IS T E G N U E (K rsta )
T E N IS K I LA K A T (za d n ja s tra n a lak ta)
U K L JE T E N PRST
Usled snanih pokreta nogu, ukljuujui okretanje, izvijanje i irenje, moe da doe do pucanja miia primicaa (istegnue u slabinama), koji povezuje nogu sa stidnom kosti. Kolena su ukljuena u neke od najeih povreda donjeg dela tela. Stalno skakanje moe da ima za posledicu pucanje tetive neposredno ispod aice kolena ili patele, izazivajui tako patelami tendinitis, ili skakako koleno. Kolena mogu da pretrpe i druge povrede, kao to su pucanje meniskusa, komadia hrskavice u zglobu kolena izmeu butne i lisne kosti. U nozi ili ruci mogue je iznenadno pucanje miinih vlakana usled preterane sportske aktivnosti (obino u bejzbolu) i izazivanja nakupljanjatenosti u miiu, to izaziva bolove, osetljivost i lokalno oticanje. Poveano zanimanje za tranje i kros dovelo je do paralelnog porasta broja povreda noge, ukljuujui bolove u potkolenici, tendinitis (upalu tetive) i prelom e izazvane optereenjem (prelome zamora ili stres-frakture), naroito kod goleninih ili lisnih kostiju. Ako je stalno izloen optereenju od produenog stajanja, tranja ili hodanja, prelom izazvan optereenjem moe dovesti do veeg preloma. Stopalo esto strada od povrede zato to mora da nosi teinu celogtela. Plantarni fascitis esto pogaa neiskusne trkae, izazivajui bolove du unutranje strane pete i du svoda stopala, ponekad praene obamrlou i ukoenou pete. Slian problem, mar-fraktura, javlja se u kostima stopala kad se gornji deo tabana neprekidno izlae velikom optereenju (tranje, hodanje).
K O N T U Z IJA ETVO RO G LA V O G M I I A PO VRED A K O LEN A TRKAKA P O T K O LE N IC A U P A LA A H IL O V E T E T IV E (za d n ji deo la n k a ) P R ELO M U S L ED P R O P T E R E E N JA P LA N TA R N I F A S C IIT IS (ta b a n ) .
UZROCI
IS T E G N U E M I I A Z A D N JE S T R A N E BU T IN E (za d n ja lo a) PA TELA R N I T E N D IN IT IS
G R C M IS IC A UGANUCE ............ L A N K A
Razdvajanje akromioklavikularnog zgloba je posledica naglog, iznenadnog udarca po boku ramena ili pruenoj ruci. Istroenost na rotatornoj manetni ili grupi spoljanjih obrtaa, koja izaziva tendinitis rotatorne manetne, moe se javiti ako stalno uestvujete u sportovima koji zahtevaju pokrete iznad glave, kao to je servis u tenisu. Medijalni epikondilitis je izazvan traumatskim, ponavljanim pokretom ruke, kao kod bacanja u bejzbolu. Ovo stanje moe biti izazvano i naglim, silovitim iskretanjem lakta ili neprekidnim povlaenjem i istezanjem, naprezanjem miia podlaktice.
691
P O
E D
NASTAVAK
Miini gr je obino izazvan naglim, akutnim prenaprezanjem noge, ali uzroci mogu biti i nedostatak minerala, neravotea hormona, naslage kalcijuma u miiima ili dehidracija. Neravnotea miia, pogreno dranje noge ili tranje po tvrdoj podlozi u neodgovarajuoj obui esto mogu biti uzrok preloma usled preoptereenja. vrsto zgreni miii zadnje strane butine (zadnja loa) mogu doprineti problemima sa krstima, a grenje Ahilove tetive moe prethoditi sluajevima zapaljenja tetive na stopalu i lanku. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Osnovna procena povrede poinje od istorije bolesti i pregleda. Moda e vas uputiti na rendgensko snimanje kako bi se proverilo ima li na kostima preloma, iaenja i drugih povreda. Skeniranje kosti je visoko osetljiva pretraga kojom se mogu otkriti prelomi izazvani preoptereenjem, koji se moda ne vide na rendgenskim snimcima. Artroskopija, ultrazvuk i magnetna rezonanca (MRI) se uglavnom koriste za zglobove. Artroskopijom se pomou siune kamere u unutranjosti veoma male cevi, artroskopa, pregleda unutranjost zglobova; korisna je i kod dijagnoze i saniranja nekih povreda zglobova (na primer, kroz istu cev se mogu ukloniti delii hrskavice). Ultrazvuno skeniranje stvara, pomou zvunih talasa, sliku koju lekar vidi na monitoru. Magnetnom rezonancom se dobijaju odline slike mekih tkiva, to omoguava postavljanje dijagnoze oteenja miia, ligamenata i tetiva.
o l ovi
IZAZVANI RASTOM
O zgud-laterova ( O sgood-Schlatter) b o le st je stanje p oveza n o sa iznenadnim skokovim a u rastu ko d adolescenata (ob in o deaka izm eu 10 i 14 godina). O dlikuje se bolovim a i oticanjem ispo d aice kolena, g d e se patelarna tetiva spaja sa golenjaom . C etvoroglavi m ii, sm eten na p re d n jo j strani butine, neprestano vue zahvaenu tetivu, izazivajui porem ea j. Stanje traje e st m e se ci d o godinu dana i obino sasvim p ro e b e z leenja, ali d o k g o d vae d e te pati o d ovih sipm tom a trebalo bi svesti tranje, skakanje i uanje na najmanju m oguu m eru, a najbolje bi bilo da ih sasvim izbegava.
LECEN JE
Cilj leenjasportskih povredaje ublaavanje bolova, ponovno uspostavljanje pravilnog poloaja i funkcije kostiju i vraanje organizma u potpunu sportsku kondiciju. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Veina manjih povreda mekog tkiva najbolje se lei mirovanjem, ledom, zavojima i podizanjem u povien poloaj (vidi Uganua i istegnua). Povrede kao tendinitis i plantarni fascitis obino zahtevaju mirovanje i rehabilitacioni program kako bi se zadrali
elastinost i snaga. Acetilsalicilna kiselina (npr. As pirin) ili ibuprofen mogu da umanje bolove i upal koja prati ova stanja. Zavisno od jaine bolova, lekar moe leiti ep kondilitis injekcijom kortikosteorida, nesteroidni lekova p rotiv upale kao to su ibuprofen ili aceti salicilna kiselina (npr. Aspirin). Moe se prepisati fizikalna terapija (vidi Teniski lakat). Kod akutnih bolova usled razdvajanja akromit klavikularnog zgloba, nekoliko prvih dana moe s prepisati kodein. Posle toga, kod hroninih bolov moe se uzimati Aspirin i nesteroidno sredstvo prot' upale. Lekar e vam moda imobilisati povreei deo trouglastom maramom. Ako je mogue, kosti izbaene iz zgloba ia njem vraaju se na mesto rukom. Ako to nije mogi e, moda e biti potrebna operacija, posle koje : zglob imobilie sve dok ne postane stabilan. Ako je neophodno, prelom se lei redukcijor postupkom kod kojeg se krajevi slomljene ko: rukama nameste tako da se ivicama dodiruju u svo prvobitnom poloaju. Postupak se moe izve: hirurki ili bez zasecanja koe. Ozbiljniji prelomi
692
s/raaju u prvobitni poloaj i u njemu zadravaju metalnim iglama ili rafovima, ploicama i ipkama koje se stavljaju u kosti ili na njih. Mar-fraktura se obino lei stavljanjem stopala u gips ili longetu; morate ga odmarati tri do est nedelja. A L T E R N A T IV N I N A IN l L E E N J A
AKUPUNKTURA
ISHRANA
Mnogi strunjaci savetuju sportistima ishranu bogatu ugljenim hidratima i siromanu mastima, kako bi poveali nivo energije i unapredili snagu miia. Vitamin E, primenjen oralno ili povrinski, moe da titi od oteenja miia tokom vebanja. Magnezijum pomae odravanje elastinosti miia, to smanjuje podlonost povredama. Kod preloma kostiju mogu da pomognu vitamini grupe B i cink. L E E N JE KOD K U E Nadoknaivanje tenosti izgubljeneznojenjem pomou sportskog napitka sa ugljenim hidratima i elektrolitima pomae u spreavanju greva. Led smanjuje otoke; moe da poslui i kesica zamrznutog povra. Nemojte koristiti zamrznuto hemijsko sredstvo; ono je mnogo hladnije negozamrznutavoda. Umotajte led ili kesicu zamrznutog povra u vlaan pekir ili krpu, tako da vam ne bude direktno na koi. Topao oblog moe da ublai bolove u miiima, naroito pre masae i istezanja. Za ublaavanje greva podignite zahvaeni predeo u povieni poloaj, kako biste usmerili krvotok prema srcu. Ako su miii bolni dan posle estokog treninga, primenite tople kupke i odmarajte bolni deo tela.
Ako je primenjuje strunjak, akupunktura moe da bude korisna kod leenja sportskih povreda i umirujuegdelovanja natelo posle napornogtreninga. Pokazalo se da smanjuje bolove i otoke i da bi je trebalo primenjivati odmah nakon povrede.
RAD NA T E LU
Masaa ublaava bolove, naroito je korisna kod zapaljenja tetive i epikondilitisa, a moe da ublai i bolove u miiima. Ukoliko ih primenjuje struna osoba, mogu biti od koristi i Aleksanderovatehnika, rolfing i Feldenkrajsov metod.
HOMEOPATIJA
Arnica (12c) se moe uzimati svakih 10 minuta tokom 1-2 asa, dok ne proe ok od preloma, a zatim svakih 8 asova tokom sledea dva do tri dana. Ako se uzima svakih 8-12 asova najvie tri dana, Ruta (12c) moe da ubrza zarastanje posle iaenja. Simptome uganutog lanka moe da ublai Rhus toxicodendron (12c), koji se uzima etiri puta dnevno, najdue nedelju dana.
HIDROTERAPIJA
PREVEN CIJA
Pre nego to ponete da se bavite nekim sportom ili se ukljuite u program vebanja, idite na lekarski prelged, naroito ako ste stariji od 40 godina. Sportske povrede su obino posledica slabe kondicije miia. Potrebno vam je desetominutno zagrevanje - tranje u mestu ili skakutanje - pre sportske aktivnosti, kako biste poveali telesnu temperaturu i smanjili verovatnou povrede miia. Istezanjem posle treninga spreiete bolove u itavom telu sledeegdana. Bavite se svojim omiljenim sportom ili fizikom aktivnou bar tri puta nedeljno, kako biste odrali kondiciju.
Voda je savreno mesto za treniranje sportista koji se oporavljaju od povrede. Kretanjem u vodi osigurava se otpor miia bez naprezanja zglobova.
NAIN IVOTA
Zagrevanjem pre fizikih aktivnosti moete da opustite zglobove i meko tkivo. Razne vrste kaieva i elastinih zavoja koji se nose tokom vebanja mogu da zatite zglobove i meko tkivo, kao i da stabiliu zglob ili tetivu koja stvara probleme. Posavetujte se sa lekarom ili fizioterapeutom. Da biste izbegli povrede lanka, uvek nosite odgovarajuu obuu koja ga dobrotiti i podupire.
_______________ -
S R
_______________:____ i----------- S______________________
L J E N
J A
SIMPTOMI
Sim ptom i opisani u nastavku odnose se na nekoliko oblika sranih oboljenja, ali imajte na umu da svako od njih ima svoju grupu sim ptom a. Veina sim ptom a koje povezujem o sa sranim oboljenjim a mogu imati i drugi uzrok. N asuprot tom e, neki oblici sranih oboljenja dugo ne izazivaju nikakav prim etan efekat. oseanje stezanja i bola u grudim a, esto povezan sa anginom pektoris i sranim udarom otar, probadajui bol u grudima je najei znak perikarditisa lepetanje, bubnjanje, lupanje ili ubrzano kucanje srca nazivam o trep erenje ili srane palpitacije oteano disanje zadravanje tenosti u nogama, lancim a, trbuhu, pluim a ili srcu vrtoglavica, malaksalost i nesvestice
judsko srce je neverovatno izdrljivo. Re je o milijardama otkucaja tokom jednog prosenog Ijudskog ivota. Pa ipak, kao i drugi delovi tela, srce je podlono kvarovima. Srana oboljenja se razlikuju po prirodi i ozbiljnosti. Mogu biti prolazna ili hronina, postepena ili iznenadna, neprijatna ili smrtonosna. Neki oblici sranih oboljenja, tesno povezani sa prehrambenim i drugim ivotnim navikama, mogu da se spree. Ostali su posledica genetskog naslea, infekcija ili drugih faktora van nae kontrole. L proseku, od pet Amerikanaca dva e umreti od sranih bolesti. Od tog uzroka svakog dana umire 250C osoba. Sreom, broj smrtnih sluajeva je u stalnorr opadanju, zahvaljujui boljoj medicinskoj nezi i pro gramima obrazovanja javnosti o faktorima rizika. U nastavku su opisani najei oblici sranih obo Ijenja. Takoe proverite i poglavlja koja su posvee na pojedinim sranim oboljenjima.
S R A N E A R ITM IJE
Srane aritmije su poremeaji uobiajenog ritm sranog rada. Nepravilnosti se javljaju u mnogim ob licima, od kojih svaki ima svoje uzroke i naine lee nja. Tee aritmije su esto posledica drugih srani oboljenja, iako se mogu javiti i nezavisno od nji (vidi Srane aritm ije).
ako osetite neobian bol u grudima, naroito ako je uporan ili se ponavlja. Mogua je goruica, ali i srani udar. ako osetite uestale nepravilnosti u ritm u sranog rada ( srane aritmije). A ko se javlja esto ili dugo traje, nepravilan rad srca m oe biti znak teeg sranog oboljenja. ako iznenada osetite vrtoglavicu, m alaksalost ili izgubite svest. Porem eaj m oe biti ozbiljne p rirode ak i ako nije re o sranom oboljenju. Vidi takoe poglavlje Hitna stanja - prva pom o. U njemu ete nai odeljke koji se odnose na srani udar i prestanak rada
KORONARNA SRAN AO BO LJEN JA

Koronarna srana oboljenja su najei oblik srani bolesti. Re je o zaepljenju koronarnih arterija, t dovodi do usporavanja dotoka krvi u srce, a time i d nedostatka kiseonika. Ova oboljenja su po pravil posledica ateroskleroze, zapaljenskog procesa kc ponekad nazivamo zakreenja arterija. Tee koronarno oboljenje srca moe da dovec do kongestivnog zastoja srca, opte slabosti sr< koja smanjuje njegovu sposobnost pumpanja kn Koronarna srana oboljenja mogu izazvati i bolr napade angine pektoris, srani udar ili, u najgore sluaju, iznenadnu smrt. lako tane okolnosti nastanka koronarnog sr nog oboljenja nisu potpuno razjanjene, najvar faktori rizikasu dobro poznati. U posebnoj opasno su osobe koje u porodici imaju istoriju sranih ob Ijenja. Mukarci su podloniji negoene, iako ni o1 nisu imune. Starost je takoe vaan faktor: i ki mukaraca i kod ena verovatnoa pojave sran
srca i disanja.
694
P U M P A N JE K R V I Krv iz koje je kiseonik potroen ulazi u desnu pretkomoru kroz gornju i donju uplju venu i prolazi kroz trolisni zalistak do desne komore, a odatle prolazi kroz pluni zalistak i arteriju u plua. Iz plua se krv obogaena kiseonikom vraa plunim venama u levu pretkomoru, pa kroz mitralni zalistak u levu komoru i odatle se vraa u telo kroz aortni zalistak i aortu.
AORTA PLUNA ARTERIJA PLUNE VENE PLUNI ZALISTAK DESNA PRETKOMORA TROLISNI ZALISTAK DONJA UPLJA VENA DESNA KOMORA AORTNI ZALISTAK LEVA KOMORA LEVA PRETKOMORA MITRALNI ZALISTAK
Verovatnoa oboljevanja od sranih bolesti je vea od prosene i kod gojaznih osoba. Njihovi suvini kilogrami dodatno optereuju srce i krvne sudove. tavie, gojazne osobe esto imaju visok holesterol; to je delimino usled naina ishrane, ali uglavnom zahvaljujui injenici da je gojaznost povezana sa poremeajem u metabolizmu masti. Poto fizika aktivnost titi zdravlje srca i krvnih sudova, nain ivota bez mnogo kretanja takoe poveava opasnost. Osobe koje redovno vebaju po pravilu su mravije, imaju nii krvni pritisak i vii nivo dobrog" holesterola (HDL - lipoprotein visoke gustine). Fiziko vebanje efikasno smanjuje jo jedan faktor rizika, stres. Istraivai definiu stresne situacije kao one koje izazivaju reakciju bori se ili bei", to jest psiholoku pripremu organizma za sueljavanje sa pretnjom. Poto organizam na kraju ne reaguje ni na jedan od ta dva naina, stvara se oseanje strepnje, bespomonosti i gubitka kontrole nad situacijom. lako stres nije merljiv, kao ni njegov uticaj na razvoj sranih oboljenja, postoji mnogo dokaza da dugotrajan i potisnut stres poveava verovatnou pojave sranih oboljenja i dodatno oteava ve postojee tegobe.
O B O I __I E N J A S R A N IH Z A LISTA K A
Srce ima etiri zaliska: pluni, mitralni, trolisni i aortni. Zalisci se otvaraju i zatvaraju kako bi omoguili ili spreili protok krvi izmeu etiri srana odeljka i krvnih sudova koji ih povezuju. Oteeni zalistak se ne otvara pravilno, to spreava normalan protok krvi, ili se ne zatvara pravilno, to dovodi do deliminog proputanja krvi. Najei uzroci nepravilnog rada zalistaka su kongenitalna, tj. uroena oboljenja srca i razna zapaljenja. Poremeaj rada zalistaka se najee odnosi na mitralni ili aortni zalistak, koji kontroliu protok krvi na levoj strani srca. Najee je oboljenje mitralnog zaliska. Viak tkiva ometa normalno zatvaranje zaliska pa dolazi do proputanja krvi. Kod veine osoba ovaj poremeaj nije ozbiljne prirode, ali ponekad zahteva terapiju lekovima ili, u retkim sluajevima, hirurki zahvat kojim e se spreiti infekcija zaliska ili preoptereenje srca. Infektivni endokarditis je upalna bolest koja napada srane zaliske, a re je o infekciji ili zapaljenju endokarda, srednjeg sloja sranog tkiva od kojeg se
oboljenja znaajno raste posle 65. godine ivota. Dijabetiari takoe pripadaju rizinoj grupi (vidi Dijabetes). Mnogi faktori rizika se mogu ublaiti ili potpuno otkloniti. Osobe sa visokim krvnim pritiskom ili visokim nivoom loeg" holesterola (LDL ili lipoproteina niske gustine) esto oboljevaju od arteroskleroze i poremeaja povezanih sa njom. Povien krvni pritisak i nivo holesterola mogu se kontrolisati pravilnom ishranom i odgovarajuim nainom ivota. Puenje je, nesumnjivo, stvar izbora. Imajte na umu da ono znaajno poveava opasnost od sranih oboljenja zbog tetnog delovanja otrovnih materija iz duvanskog dima na krvne sudove. Nikotin ubrzava srani rad, to takoe ima nepovoljno delovanje jer tera srce na vee napore. Osim toga, nikotin podstie suavanje krvnih sudova i porast krvnog pritiska.
695
SRAN AO BO LJEN JA
sastoje srani odeljci i zalisci. Po pravilu posledica je bakterijske infekcije, i to najverovatnije stafilokoknih i streptokoknih bakterija. Bakterije ulaze u krv i razmnoavaju se u srcu posle operacije, usled bolesti ili intravenske upotrebe leka. Endokarditis se najee javlja kod osoba koje imaju istoriju problema sa sranim zaliscima. Po pravilu se moe izleiti korienjem antibiotika, a ako se ne lei, moe imati i fatalan ishod. Ako su srani zalisci ozbiljno oteeni usled endokarditisa, potrebna je zamena sranih zalistaka hirurkim putem. Reumatski karditis, jo jedno oboljenje koje zahvata srane zaliske, bio je veoma rairen poetkom dvadesetog veka, a danas, iako jo nije u potpunosti iskorenjen, po pravilu se uspeno lei antibioticima. Reumatski karditis je posledica oteenja sranog miia i sranih zalistaka usled reumatske groznice koja je i sama povezana sa streptokoknim zapaljenjugrla. Simptomi reumatskog karditisa uglavnom se ne javljaju dugi niz godina, ali ako su zalisci pretrpeli vee oteenje tokom groznice, vremenom e poeti da nepravilno proputaju ili blokiraju protok krvi. Reumatki karditis izaziva karakteristine umove srca, koji se mogu otkriti tokom lekarskog pregleda. Kongestivni zastoj srca i fibrilacija pretkomora, specifian oblik srane aritmije, takoe su esti oblici komplikacija. U sluajevima teih oblika reumatskog karditisa, zalisci se moraju ponovo otvoriti ili zameniti hirurkim zahvatom. O B O L J E N J A P E R IK A R D A (S R A N E M A R A M IC E ) Oboljenjima perikarda, odnosno srane maramice, nazivamo svaki poremeaj perikarda, opne koja okruuje srce. Jedno od eih oboljenja je upala perikarda ili perikarditis. Najei izazivai perikarditisa su virusne infekcije, razna oboljenja vezivnog tkiva kao to su lupus ili reumatoidni artritis ili traume perikarda. Perikarditis se esto javlja posle operacije na otvorenom srcu, a najei simptom je nakupljanje tenosti u perikardu. Uz pomo stetoskopa lekar moe da otkrije karakteristian zvuk nalik na grebanje, koji se jo naziva i perikardni ton. Akutni sluajevi su praeni temperaturom i otrim bolom u sreditu grudnog koa. Perikarditis se esto povue bez ikakvog leenja ili se uspeno lei lekovima protiv zapaljenja, kao to je acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin), a u teim sluajevima i kortikosteroidnim hormonima. Ponekad mora da se izvri drenaa srane maramice.
NASTAVAK
K A R D IO M IO P A T IJ E Oboljenja sranog miia (miokarda) poznajemo pod zajednikim nazivom kardiomiopatije. Usled oboljenja, srani mii postaje preterano istegnut, zadebljao ili krut. Meu mnogim moguim izazivaima kardiomiopatije su i bolesti vezivnog tkiva, nasledna srana oboljenja, poremeaji metabolizma, reakcije na odreene lekove, virusne infekcije i otrovne materije, kao to je alkohol. Pravi uzrok kardiomiopatije veoma esto ostaje nepoznat. U svakom sluaju, posledice su veoma ozbiljne; srani mii postaje presiab za efikasno pumpanje krvi ili njegovo ukruenje spreava punjenje srca krvlju. Simptomi su bol u grudima, oteano disanje, oticanje nogu i lanaka i vrtoglavica. Kad kardiomiopatija uznapreduje do te mere da izaziva tee oblike srane aritmije ili kongestivni zastoj srca, verovatnoa dugoronog preivljavanja postaje veoma mala. Iznenadna smrl se esto povezuje sa oboljenjima sranog miia. Idiopatska hipertrofna subaortalna stenoza je, na primer, oduzela ivot mnogim poznatim mladirr sportistima. Ako se kardiomiopatija blagovremenc otkrije i zapone leenje, bilo lekovima bilo transplantacijom, simptomi se u velikom broju sluajev; mogu staviti pod kontrolu, a zatajenje srca se spreava jo mnogo godina. U RO EN E SRA N E MANE Ako ita poe naopako prilikom stvaranja srca u pre natalnom razvoju, dete e se roditi sa jednom ili vit uroenih sranih mana. Takve mane su prilino e ste, pa se nasvakih hiljadu dece javljaju kod otprilik sedmoro. Prave uzroke je teko otkriti. Ceni i faktori priro dne sredine koji su prisutni u majinom organizmi svakako imaju svoju ulogu. Abnormalnosti hromo zoma, na primer ona koja izaziva Daunov sindron (mongoloidnost), povezane su sa mnogim uroenin sranim manama, kao i infekcije koje majka prebo tokom trudnoe, na primer rubeole. Uroene srane mane se znatno razlikuju po pc sledicama. Neke su vidljive odmah, dok druge n izazivaju vidljive simptome sve do zrelog doba. Bla uroene srane mane esto se isprave same od sebe dok one tee prirode nije mogue ispraviti, pa est izazivaju i smrt. Sreom, mnogi takvi poremea mogu se, kad je potrebno, ispraviti hirurkim puterr Najei su razliiti oblici oteenja septurru odnosno pregrade koja odvaja levu i desnu stranu si ca. Druga esta uroena srana mana je plun
696
stenoza, gde je jedan srani zalistak, u ovom sluaju pluni, toliko uzak da je dotok krvi u plua znatno smanjen. Zalistak se moe delimino otvoriti ili potpuno zameniti hirurkim putem. Kod neke novoroenadi se mali krvni sud, ductus arteriosus, ne zatvori po roenju kao kod ostale dece. Ova mana, nazvana perzistentni arteriozni duktus, dozvoljava da se odreena koliina krvi, koja aortom putuje u ostatak tela, vrati u plunu arteriju i time stvori dodatan pritisak na srce. I ovaj poremeaj se moe reiti hirurkim zahvatom. Cijanotina ili modra novoroenad raaju se sa kombinacijom etiri uroene srane mane, to dovodi do toga da se kiseonikom siromana krv ponovo vraa u telesna tkiva. Viak deoksigenisane krvi daje detetu plaviastu boju. Bez leenja, najvei broj takve dece nee doiveti srednje godine. Meutim, u 90 posto sluajeva i ova mana se moe uspeno leiti hirurkim putem. R IZ IC I ZA E N E ena od 50 godina stie na odeljenje hitne pomoi i ali se na otar bol u grudima i oteano disanje. Posle testiranja i analiza lekar dolazi do zakljuka da su arterije kod pacijentkinje glatke i potpuno slobodne od krvnih uguraka. Lekarskim argonom, za ovu enu se kae da boluje od sindroma X, pojave klasinih simptoma angine pektoris, ali bez oiglednog razloga, odnosno bez primetnog zaepljenja koronarnih arterija. Sve donedavno kardiolozi nisu posveivali previe panje sindromu X. (lako se problem jo uvek istrauje, prema jednoj teoriji ova pojavaje posledica poremeaja protoka krvi u sitnim krvnim sudovima srca.) Nedostatak zanimanja delimino je posledica nepostojanja zabrinutosti. Cotovo dve treine osoba koje su se alile na sindrom X su ene, a za ene se u principu mislilo da veoma retko oboljevaju od sranih bolesti. Meutim, statistiki podaci opovrgavaju takvo miljenje i menjaju uvreenu predstavu o enama i njihovoj maloj sklonosti sranim oboljenjima. Izmeu ostalog, statistika govori da su srana oboljenja najei uzrok smrti kod ena u razvijenim zemljama. Stavie, gotovo est puta vie ena umire od sranih bolesti nego od raka dojke. ene, meutim, uglavnom ne pokazuju tipine simptome sranih oboljenja koji se nalaze u udbenicima. Izmeu ostalog, verovatno i zato to je veina podataka iz udbenika zasnovana na istraivanjima
izvedenim na iskljuivo mukim pacijentima. Osim toga, pokazalo se da neki klasini dijagnostiki i terapijski postupci ne odgovaraju enama u istoj meri u kojoj odgovaraju mukrcima (na primer, testovi optereenja). Zatim, kod ena kojima je uraen srani baj-pas stopa smrtnosti je gotovo dvostruko vea nego kod mukaraca, verovatno zato to su krvni sudovi kod ena manji nego kod mukarca. Pa ipak, faktori rizika su uglavnom isti za oba pola (puenje i povien krvni pritisak). Sindrom X, dakle, tek je jedan od izazova s kojima lekari moraju da se uhvate u kotac kako bi istraili one aspekte sranih oboljenja koji su specifini zaene. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Prilikom postavljnja dijagnoze sranog oboljenja lekar e najpre zamoliti pacijenta da opie svoje simptome. Na osnovu tih podataka i standardnog lekarskog pregleda, lekar e proceniti opte fiziko stanje pacijenta. Oslukivanje rada srca kako bi se otkrilo zvidanje i drugi zvuci koje nazivamo sranim umovima, moe pruiti veoma vane podatke o radu srca. Ako lekar sumnja na srano oboljenje, izvrie dalje analize kako bi se tano utvrdilo ta se dogaa unutar srca. Prva analiza koja se vri u takvom sluaju je elektrokardiogram ili EKC. Beleenjem elektrine aktivnosti srca, EKG odmah otkriva eventualne nepravilnosti koje bi mogle da budu izvortegoba. Dodatni podaci mogu se dobiti snimanjem srca rendgenom, raznim tehnikama skeniranja ili angiografijom, posebnom tehnikom rendgenskog snimanja krvnih sudova.
LEEN JE
U sluaju sranih oboljenja i konvencionalna i alternativna medicina imaju svoje prednosti. Ako se primenjuju komplementarno, mogu biti veoma efikasne u prevenciji i leenju sranih oboljenja. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Konvencionalna medicinska nega koju smo opisali u ovom poglavlju, ali i u ostalim poglavljima posveenim pojedinim oblicima sranih oboljenja, ima
697
SRANA OBOLJENJA
NASTAVAK
najveu vanost u prvoj fazi bolesti, dakle u trenutku pojave vidljivih simptoma. Konvencionalni metodi leenja imaju za cilj najpre stabilizaciju stanja pacijenta, dugoronu kontrolu simptoma i, kad je mogue, izleenje poremeaja. lako se uvek preporuuje odgovarajue prilagoavanje prehrambenih i drugihivotnih navika, uporita konvencionalne medicinske nege u sluaju sranih oboljenja su lekovi i hirurki zahvati. A L T E R N A T IV N l N A IN I L E E N J A Najjaa strana altemativne medicine je prevencija. Prirodno leenje stavlja naglasak na reim ishrane, uzimanje dodatnih koliina hranljivih materija, korienje lekovitog bilja i ienje organizma uz pomo fizikih vebi, uklanjanja stresa i detoksikacije. lako se pojava nekih sranih oboljenja ne moe spreiti, ovi oblici leenja mogu znatno smanjiti osetljivost organizma na odreene oblike bolesti. Neki alternativni naini leenjasu izuzetno dobra dopuna konvencionalnom leenju sranih oboljenja.
RAD NA T E L U
JOGA
Primenite poloaj Sfinga za smanjivanje stresa. Lezite na pod. Poloite obe podlaktice na tlo, dianovima nanie, sa laktovima tano ispod ramena. Udahnite
i odmiite grudni ko od poda koliko god moete bez podizanja laktova. Ostanite u tom poloaju tokom nekoliko dubokih udaha, a zatim se opustite i izdahnite.
KINESKA MEDICINA
Poto svaka fizika veba podstie oputanje tela, skoro sve vebe se mogu primenjivati u cilju prevencije ili leenja sranog oboljenja. Razlog je jednostavan: oputanjem se smanjuje stres, a stres je nesumnjivo veoma vaan faktor rizika za pojavu koronarnih sranih oboljenja. Moete se obratiti strunjaku za leenje vebama ili moete nauiti da primenjujete jogu ili kigong (quigong). Vidi takoe Psihosomatsko leenje u nastavku ovog poglavlja.
KELACIONO L E E N J E
Lekari kineske medicine u principu smatraju sran, oboljenja kao posledicu slabosti srca i opstrukcij protoka energije. Ve prema simptomima, standard no leenje ukljuuje odreene biljne lekove uz do datak masae, akupunkture i odgovarajue ishrane
HIROP RAKTIKA
Svake godine hiljade Amerikanaca obolelih od angine pektoris i arteroskleroze pribegava kelacionom leenju. Zagovornici ovog metoda tvrde da je sigurniji i jeftiniji, a jednako efikasan kao, na primer, tradicionalne terapije lekovima ili hirurkim zahvatom. Kritiari potvruju da ovaj vid leenja moe biti koristan kod odreenih sranih oboljenja, ali ne i u sluaju kardiovaskularnih problema. Vidi Arteroskleroza radi dodatnih podataka o kelacionom leenju.
lako nije pogodna za akutno leenje sranih obolje nja, hiropraktika ima mnoge zajednike take s konvencionalnom medicinom kada je u pitanju du gorono leenje. Hiropraktiar e vam preporuiti odreene prc mene u ishrani i ivotnim navikama i primeni manipulaciju kostiju kadaje potrebno. Neka istra vanja su pokazala da hiropraktika manipulacija mc e da regulie povien krvni pritisak.
L E E N J E LEKOVITIM B ILJEM
Biljni svet je prepun biljaka koje imaju odreeni efe kat na srce. Terapijsko delovanje nekih od njih je ve oma detaljno istraeno, dok uinak drugih biljak; kao to je obina sranica (Leonorus cardiaca) i ha duka trava (Achillea millefolium), iako verovatn
698
isto tako vaan, za sada nije u potpunosti istraen. Neke vrste bilja, kao digitalis (Digitalis purpurea) i urevak (Convatlaria majalis) sadre sastojke koji se nazivaju sranoaktivni glikozidi i imaju izuzetno jako delovanje. Zbogopasnih propratnih pojava koje ponekad izazivaju njihovu primenu najbolje je prepustiti strunjaku biljne medicine. Mnoge biljke "za srce" blaeg uinka ne sadre glikozide, a ipak imaju blagotvorno delovanje na kardiovaksularne aktivnosti. Najpoznatija meu njima je crveni glog (Crataegus laevigata). Svaka primena lekovitog bilja radi leenja sranog oboljenja mora biti pod storgom kontrolom strunjaka, kao i uz znanje i pristanak vaeg lekara. Vie biljnih lekova nai ete u poglavljima
kao to su anksioznost, bes i neprijateljstvo koje su povezane sa pojavom koronarnih sranih oboljenja, angine pektoris i sranih bolesti. Izbor neke od brojnih tehnika oputanja zavisi iskljuivo od vas. Meditacija, progresivno samooputanje, molitva i biofidbek su se pokazali efikasnim u mnogim sluajevima.
ISHRANA
Ateroskleroza, Holesterol - tegobe, Krvotok - tegobe i Krvni pritisak, visok.

HOMEOPATIJA
Homeopatski lekovi mogu da dopune, ali ne i da zamene konvencionalnu terapiju lekovima u sluaju hroninih sranih oboljenja. Strunjak homeopata e vam preporuiti leenjeitavogorganizma naosnovu procene vidljivih simptoma i navika u ishrani, navika veznih za spavanje, raspoloenje i temperament.
NA IN IVOTA
ak i najskromnije promene prehrambenih i drugih ivotnih navika mogu da znatno smanje rizik od sranih oboljenja. Veina Ijudi zna da hrana siromana holesterolom, zasienim mastima i solju moe da pomogne u regulaciji povienog krvnog pritiska i da smanji stvaranje kalcificiranih masnih naslaga u krvnim sudovima. Manje je poznato da pojedini vitamini, minerali i hranljive materije kao magnezijum, kalijum, nijacin (vitamin B3), mnoge vrste vitamina grupe B, vitamin E, koenzim Q10, L-karnitin (vrsta aminokiseline) i masnih kiselina iz ribljih ulja, mogu biti od velike koristi u prevenciji sranih i arterijskih oboljenja. Za dodatne podatke o ovim i drugim hranljivim materijama koje su vane za srce, pogledajte poglavlja Ateroskleroza, Holesterol - tegobe, Srani udar i Krvni pritisak, visoki.
Ako ste pua, ostavite puenje. Takoe stvorite naviku vebanja jer to jaa srce i krvne sudove, smanjuje stres i dokazano regulie povien krvni pritisak i utie na porast nivoa dobrog", HDL holesterola. Brojna istraivanja izvrena poslednjih decenija pokazuju da umerena potronja alkohola zaista moe da smanji rizik od sranih oboljenja. No, ne preporuuje se uzimanje vie od jednog alkoholnog pia dnevno, osnosno nekoliko pia nedeljno.
PSIHOSOMATSKOLEENJE
PREVENCIJA
Da biste regulisali povieni krvni pritisak i nivo holesterola, kao i odrali razumnu telesnu teinu, pokuajte da jedete vie voa, povra i itarica, a manje slane, masne i prene hrane. Redovno vebajte kako biste ojaali srce i krvne sudove i oslobodili se suvinih kliograma. Ako pijete alkohol, pijte umereno. Ostavite puenje. Nauite da savladate stres kako stres ne bi savladao vas. Ako pripadate rizinoj grupi, posavetujte se sa lekarom o mogunosti svakodnevnog korienja acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin) kako biste spreili mogunostsranog udara.
Mnogim Ijudima tehnike oputanja mogu da pomognu u smanjenju rizika od sranog oboljenja. lako se stopa uspeha razlikuje od jedne osobe do druge, tehnike smanjenja stresa provereno reguliu povien krvni pritisak, srane aritmije i emocionalne reakcije
S R A N E ARITMIJE
SIMPTOMI
Imajte na umu da su p ovrem ene i izolovane srane aritm ije esta i po pravilu bezopasna pojava. Znaci ozbiljnije aritm ije su sledei: U sluaju tahikardije ili izrazito ubrzanog kucanja srca: uestale srane palpitacije, opisane kao neprijatno oseanje i svest o kucanju srca; palpitacije se mogu osetiti kao jak puls na vratu, lep ranje" srca, treptanje, bubnjanje, lupanje ili ubrzano kucanje u grudima. neprijatno oseanje u grudim a, slabost, nesvestica, znojenje, oteano disanje, zbunjenost ili vrtoglavica. U sluaju bradikardije ili neprirodno usporenog ritm a sranih otkucaja: umor, oteano disanje, vrtoglavica ili gubitak svesti.

ako esto oseate nepravilan rad srca ili ako to oseanje izaziva neprijatnost. Svaka dugotrajnija ili snanija srana aritm ija m ora se detaljno ispitati kako bi se utvrdila priroda porem eaja. ako tokom korienja leka za ublaavanje jednog oblika srane aritm ije prim etite novi oblik nepravilnosti sranog rada. N eki antiaritm ici mogu da pogoraju prvobitni porem eaj. ako tokom korienja antiaritm ika prim etite nepoeljne propratne pojave kao to su vrtoglavica, m unina, povraanje, zamagljen vid, zvonjava u uima, proliv, gubitak apetita ili svesti. Prom ena leka e verovatno ispraviti ove nepravilnosti.
dravo srce je udo efikasnosti: pravilnim, snanim kontrakcijama svoja etiri odeljka svakog minuta pumpa kroz telo oko pet litara krvi. Svaki otkucaj srca se zapravo sastoji od dva otkucaja: jednog u gornjim odeljcima ili pretkomorama, i drugog u donjim odeljcima, odnosno komorama. Kontrakcije su izazvane elektrinim impulsima koje proizvodi sinoatrijalni (SA) vor, specijalizovana struktura tkiva smetena u desnoj pretkomori. Srana aritmija, odnosno nepravilno kucanje srca, je svaki poremeaj normalnog ritma sranog rada. Skoro svaki ovek pre ili kasnije oseti neki oblik srane aritmije, a najee blagu palpitaciju ili ,,preskakanje" otkucaja. (Ono to doivljavamo kao preskoeni otkucaj zapravo je preuranjeni otkucaj posle kojeg sledi jedna ili dve sekunde pauze, a zatim relativno snaan otkucaj srca. Ovaj, uslovno reeno, odloeni otkucaj doivljavamo kao preskakanje otkucaja.) Blage, povremene nepravilnosti ove prirode su po pravilu bezopasne. U sluaju uestale aritmije potrebno je da se posavetujete sa lekarom. Srane aritmije se dele na dve glavne grupe: tahikardija ili ubrzano kucanje srca i bradikardija il usporeno kucanje srca. Oba poremeaja se odnose iskljuivo na izuzetno ubrzavanje ili usporavanje rada srca, a ne na uobiajene promene ritma izazvane mirovanjem ili fizikim naporima. Kad telo miruje, srce kuca brzinom od oko 60 do 100 otkucaja i minutu. Tahikardija je poremeaj kod kojegsrce kuca bre od 100 otkucaja u minutu, a bradikardija je kad ta brzina iznosi manje od 60 otkucaja u minutu Oba poremeaja mogu biti povremene ili trajne prirode. Tahikardija je ei oblik srane aritmije. Nek< tahikardije nastaju u pretkomorama, tj. ventrikulu mima. Aritmije komora su po pravilu tee oboljenje Stavie, iznenadna smrt usled oboljenja srca je i najveem broju sluajeva posledica aritmije sram komore, a ne sranog udara, kao to se svojevreme no verovalo. Naroito je opasna komorna fibrilacija koja nastaje kada, usled neusklaenog rada, komon ponu da se gre pa srce skoro potpuno prestaje d pumpa krv. Ovaj poremeaj moe da izazove smrt roku od nekoliko minuta ako se grenje komora n zaustavi. Bradikardija moe da nastane kao posledic optereenja nervnog snopa koji kontrolie kucanj srca, oteenja sinoatrijalnog vora u kojem nastaj
V A P R I R O D N I PEJSMEJKER
O tkucaj srca poinje od stvaranja elektrinih im pulsa usinoatrijalnomvoru, g p elija udesnoj pretkom ru i ori. Im u p p lsi utuju desnomi levom pretkom oromi izazivaju njihovu kontrakciju O . datle n astavljaju p k kom ut a oram a, usporavajui za kratko u atrioventrikularnomvoru. Do kontrakcije kom dolazi trenutak posle kontrakcije ora pretkom a ovakva usklaenost rada odrava stalan ora, protok k rvi.
LEVA DESNA PRETKOMORA SINOATRIJALNI VOR ATRIOVENTRIKULARNI VOR
DESNA KOMORA LEVA KOMORA
elektrini impulsi ili poremeaja u prenoenju elektrinih impulsa kroz unutranjost srca. U sluaju ovog poslednjeg poremeaja, kojeg nazivamo srani biok, elektrini impulsi ne stiu do komora usled oteane ili prekinute provodljivosti. Prenos impulsa moe biti potpuno prekinut ili se moe prekidati povremeno. U najgorem sluaju, elektrina aktivnost u srcu potpuno prestaje, a sa njom i kucanje srca.
Aritmije komora su najee posledica sranog oboljenja, a vrlo esto su i uobiajena komplikacija posle sranog udara. Aritmije pretkomora su takoe po pravilu povezane sa sranim bolestima, iako vrlo esto imaju potpuno drugi uzrok ili se javljaju bez naizgled jasnog razloga. Fibrilacija pretkomora se esto povezuje sa povienim krvnim pritiskom . Mnogi sluajevi bradikardije su povezani sa pojavom sranog bloka. Nepravilnosti u radu vegetativnog nervnog sistema (koji kontrolie telesne funkcije koje ne zavise od nae volje, kao to je kucanje srca) mogu biti jedan od uzroka srane aritmije. Pravilan rad vegetativnog nervnog sistema zavisi od vrlo precizne ravnotee izmeu simpatikih nerava, koji ubrzavaju rad telesnih funkcija, i parasimpatikih nerava, koji ih usporavaju. M odani udar ponekad poremeti tu ravnoteu, a jedna od posledica je i srana aritmija. Iznenadna infuzija odreenih hemijskih materija ili hormona u krvotok takoe moe da poremeti ritam sranog rada. Mnoge vrste droga, ukljuujui kofein, nikotin, alkohol, kokain ili stimulativna sredstva u spreju, dovode do ubrazanja ili drugih poremeaja sranog ritma. Isti efekat imaju i pojave koje izazivaju pojaano luenje adrenalina (epinefrina) kao to su ok, strah ili strepnja. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Elektrokardiografija (EKG, odnosno merenje elektrine aktivnosti srca) daje najtaniju dijagnozu srane aritmije. No, EKG je efikasan samo ako se aritmija javi tokom samog merenja, to nije est sluaj. Ako sumnjate nasranu aritmiju, lekarvam moe postaviti Holterov monitor i poslati vas kui. Ovaj prenosni ureaj belei elektrinu aktivnostsrca u toku 24 asa. Testovi koji izazivaju sranu aritmiju olakavaju postupak postavljanja dijagnoze. Test optereenja na pokretnoj podlozi, na primer, moe da izazove aritmiju koja je u normalnim okolnostima posledica fizikog napora. Elektrofizioloki testovi su takoe veoma korisni u dijagnozi aritmije. Male elektrode provuene kroz vene i arterije, smetene u razliite take u srcu, belee prenos elektrinih impulsa. Mapa" elektrine aktivnosti koju time dobijamo sadri podatke o mestu, smeru i brzini impulsa tako da lekari mogu da utvrde poreklo poremeaja i mesto gde dolazi do ometanja prenosa signala.
UZROCI
Bilo kakav poremeaj koji utie na grau sranog miia ili njegovih zalistaka ili koji remeti elektrinu aktivnost srca moe dovesti do srane aritmije. Stoga postoje mnogi oblici sranih oboljenja koji dovode do aritmije. Tee koronarno oboljenje srca je veoma est izaziva problema. Ono dovodi do oteenja sranog tkiva, to moe da prekine prenos elektrinih impulsa. Uroena srana oboljenja, oboljenja sranog miia, oboljenja sranih zalistaka i druge bolesti, kao tegobe sa pluima ili hipertireoza, takoe mogu da izazovu sranu aritmiju. U nekim sluajevima artimiju mogu da izazovu i spoljanji faktori, kao elektrini udar ili tea povreda grudnog koa.
Nazivi pod kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosin^slovima.
S R A N E ARITM IJE
NASTAVAK
LECEN JE
Kad je srana aritmija potvrena, va lekar e prema prirodi poremeaja odluiti da li je potrebno leenje lekovima ili hirurkim putem. Oblik leenja e zavisiti od vrste aritmije, ali i od starosti pacijenta, fizike kondicije i istorije sranih problema. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A U sluaju blagog poremeaja lekar e predloiti neke mere kontrole srane aritmije koje moete da primenjujete samostalno (vidi Leenje kod kue). Ako je potrebno, prepisae vam lekove, a njihov izbor je uslovljen oblikom aritmije, istorijom bolesti pacijenta i postojanjem drugih sranih problema. Lekovi koje nazivamo antiaritmici, kao i preparati digitalisa, imaju vrlo snaan efekat pa se njihovo korienje mora paljivo kontrolisati kako ne bi izazvali nepoeljne pratee pojave. Antiaritmici se esto koriste u kombinaciji sa elektrofiziolokim testovima, kako bi se utvrdila njihova efikasnost i mogua pojava neeIjenih reakcija. U hitnim sluajevima se esto primenjuje kontrolisan elektrini udar radi suzbijanja srane aritmije i uspostavljanja normalnog sranog ritma. Posle oka se prepisuje upotreba lekova. Kontrolisani elektrini ok moe da se primeni u sluaju kada pacijent ne reaguje na lekove ili kada lekar proceni da je potrebna hitna intervencija zbog postojanja drugih sranih problema. Ponekad aritmije mogu da se kontroliu trajnim ili barem dugoronim ugraivanjem razliitih ureaja za elektrostimulaciju srca. Osobe koje boluju od simptomatine bradikardije po pravilu nose ugraen pejsmejker, odnosno elektrostimulator srca. Osobe sklone tahikardiji komoraesto imaju ugraen kardiovertor, ploicu sa elektrodom koja u sluaju potrebe omoguava automatsku primenu kontrolisanogelektrinog udara, dok se pejsmejker defibrilator ugrauje pacijentima sklonim i tahikardiji i bradikardiji jer moe da povrati, ali i da odrava zdrav i ujednaen ritam otkucaja. Ponekad su neophodni sloeniji zahvati. Ako je za pojavu aritmije odgovorno odreeno podruje sranog tkiva, taj poremeaj se moe korigovati tehnikom koju nazivamo kateterska ablacija. Radiotalasi iz aparata koji se uvodi kroz vene ili arterije bukvalno unitavaju podruje problematinog tkiva i time ga
stavljaju van funkcije. U nekim sluajevima je potrebna operacija na otvorenom srcu kako bi se uklonio deo sranog tkiva. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Za hitne intervencije, ali i dugoronu prevenciju teih pojava srane aritmije, morali biste da se obratite kardiologu. Alternativni oblici leenja mogu da dopune, ali ne i da zamene konvencionalne naine leenja teih sranih oboljenja. Dopunska podrka koju prua alternativno leenje moe, na primer, da smanji zavisnostod antiaritmika, a u sluaju lake srane aritmije neki oblici alternativnog leenja verovatno mogu samostalno da izlee poremeaj.
AROMATERAPIJA
Dodatak ulja agruma u vodu za kupanje moe da zaustavi blae treperenje srca. Pokuajte sa nekolikc kapi ulja od cveta pomorande.
Za leenje simptoma srane aritmije koriste se broj ne kombinacije kineskog lekovitog bilja, iako nek< biljke, kao efedra (Ephedra sinica) mogu da dovedu do pogoranja poremeaja. U svakom sluaju, posa vetujte se sa ovlaenim strunjakom i obavestiti svog lekara o svim biljnim preparatima koje koristite
Mnoge vrste lekovitog bilja sadre materije koji podstiu rad srca i odravaju njegov normalan ritarr Neke, kao digitalis (Digitalis purpurea) imaju veom jak efekat pa se ne smeju koristiti bez strunog na zora. Crveniglog (Crataegus laevigata) je blag ali ef kasan i najpogodniji je za samostalno korienjc Crveni glog izaziva irenje krvnih sudova i podsti rad sranog miia, ime ublaava aritmiju. Stavit 2 do 3 kaiice crvenog gloga u jednu olju kljual vode. Pijte 4 olje dnevno.
HOMEOPATIJA
Homeopatska medicina nudi lekove za brzo, ali dugorono leenje blagih aritmija. Lachesis, Digital i Aconite neki su od lekova koji se koriste za ubla< vanje treperenja srca. Posavetujte se sa strunjakoi kako bi vam preporuio potrebne koliine ovih pr< parata.
702
NAIN IVOTA
Ritm sranog rada se ubrzava pri fizikoj aktivnosti, a po njenom prestanku vraa se u normalne vrednosti. Osobe koje nemaju naviku davebaju najee imaju ritam od 80 otkucaja u stanju mirovanja, a fiziki aktivne osobe izmeu 60 i 65 otkucaja u minuti. Fizika veba podstie i uklanjanje vika adrenalina, hormona koji srce, ali i ostatak organizma, dovodi u stanje uzbuenosti. Nikotin je stimulativno sredstvo i kod osetljivih osoba moe da izazove aritmiju. Ako vam je postavIjena dijagnoza tahikardije, morali biste da ostavite puenje.
la d n a
KUPKA z a
l ic e
Je s te li se ikada upitali kako foke preivljavaju o k naglog uranjanja u ledenu vodu? Kao i druge sisare, titi ih reakcija vegetativnog nervnog sistem a koja tren u tn o usporava brzinu sran og rada. Ovakva reakcija p o sto ji i k o d Ijudi, a m o e da bude o d velike ko risti u sluaju p ovrem en ih napada tahikardije. Prilikom sle d e e g napada uronite lice u hladnu vodu. Brzina otkucaja srca e se sm esta drastino smanjiti, to m o e da sp re i tahikardiju.
Tehnike oputanja mogu da pomognu u spreavanju ili regulisanju odreenih oblika srane aritmije, time to smanjuju optereenje koje dovodi do ubrzavanja, a ponekad i poremeaja sranog ritma. Aktivnosti koje vam mogu pomoi da se opustite, kao meditacija ili joga, veoma su brojne. Istraite koja vrsta aktivnosti vam najvie odgovara i budite uporni. Blagotvorno dejstvo tehnika oputanja vidljivo je tek posle odreenog vremena.
ISHRANA
Kalcijum , magnezijum i kalijum imaju presudnu ulogu u odravanju rada srca. Manjak ovih minerala moe da izazove pojavu srane aritmije. (I viak moe da izazove probleme, naroito viak kalcijuma.) Intravenskim davanjem magnezijuma mogu se korigovati tahikardija i brojni drugi oblici srane aritmije. Magnezijuma ima u orasima, mahunarkama, soji, mekinjama, tamnozelenom povru i ribi. Mnoge vrste voa i povra su vani izvori kalijuma. Imajte na umu da preterana potronja soli ili zasienih masnih kiselina, kao i diuretika i laksativa, moe da smanji zalihe kalijuma i magnezijuma u organizmu. L E E N J E KOD K U E U sluaju tahikardije, najbolji lekje mirovanje. Duboko udahnite i opustite se. Blag pritisak na ispupenu karotidnu arteriju moe dazaustavi napad tahikardije. Zamolite lekara da vam objasni taan poloaj arterije i nain primene pritiska.
U sluaju aritmije pretkomore pokuajte da primenite vagusni manevar". Sedite, savijte se u sturku prema napred, zadrite dah i napregnite se kao da elite da naduvate balon. Time ete prebaciti kontrolu sasimpatikog nervnog si-stema, koji ubrzava telesne funkcije, na parasimpatiki nervni sistem, koji ih usporava.
PREVENCIJA
Ograniite potronju kofeina, nikotina, alkohola i drugih stimulanasa jer ubrzavaju rad srca. Ako ste i ranije imali napade tahikardije, morali biste potpuno da izbegavate ove materije. Smanjite stres fizikim vebama, meditacijom ili nekom drugom tehnikom koja vam odgovara. Ako patite od nekog oblika sranih tegoba, preduzmite odgovarajue mere kontrole. Nataj nain ete spreiti ili regulisati i sranu aritmiju.
SRANI UDAR
SIMPTOMI
dugotrajan bol koji izaziva oseanje drobljenja, stezanja ili vreline u grudim a; bol m oe da se proiri na vrat, jednu ili obe ruke i vilicu zadihanost, munina, vrtoglavica, groznica, znojenje, oslabljen puls lepljiva koa, sivilo lica i jako oseanje opte malaksalosti nesvestica (u svakom desetom sluaju, nesvestica je sko ro jedini znak koji govori da se radi o sranom udaru)
ako vi ili osoba sa kojom ste u drutvu im ate sim ptom e sranog udara. Istog
trenutka zatraite hitnu lekarsku pom o.

ako bolujete od angine pektoris (bol u grudim a) i u nekom trenutku osetite slian bol koji, m eutim , ne prestane posle uzimanja lekova. O vi znaci mogu da ukazuju na poetak sranog udara. ako vai napadi angine pektoris postaju sve ei, dui i tei; s pogoranjem angine pektoris raste opasnost od sranog udara. ako uzim ate acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin) za spreavanje sranog udara, a vaa stolica ima crn i katranast izgled. Acetilsalicilna kiselina m oe da suvie razredi krv, to predstavlja porem eaj koji se m ora leiti
(vidi takoe Srani udar, str. 62 u poglavlju Hitna stanja - prva pomo).
a svakodnevno i neprestano pumpanje krvi sr cu je potrebno redovno snabdevanje kiseoni kom i hranljivim materijama. Dve velike, razgranate arterije dovode kiseonikom obogaenu krv u sran mii. U sluaju zaepljenja jedne arterije ili nekoj njenog ogranka, odreeni deo srca ostaje bez potre bnog kiseonika i hrane, a taj poremeaj nazivamc ishemija. Ako napad ishemije predugo traje, dola2 do odumiranja dela sranog tkiva. Ova pojava defi nie srani udar, iji je drugi naziv infarkt miokarda to bukvalno znai smrt sranog miia". Napadi uglavnom traju nekoliko asova. Nemoj te ekati - ako sumnjate na srani udar, odmah pc traite pomo. Znaci sranog udara mogu da bud veoma slabi, kao zadihanost, nesvestica ili munins ili ih uopte nema. Bol koji prati teaksrani udare sto podsea na bol koji bi izazvala ogromna pesnic koja stiska i gnjei srce. Ako je napad blag, lako s pobrka sa goruicom. Bol moe da bude stalan i pc vremen. Veina Ijudi koji su pretrpeli srani udar im alaj prilike da blagovremeno uoi znake upozorenj, najee u obliku estih napada angine p ektori odnosno bola u grudima, koja je, ba kao i srai udar, posledica ishemije. Razlika izmeu sranc udara i angine pektorisje uglavom u stepenu obolj nja; u sluaju angine pektoris brzo se uspostavlja u < biajen protok krvi, bol prestaje u roku od nekolik minuta i nema trajnog oteenja srca. U sluaju sr, nog udara protok krvi je drastino smanjen ili pc puno onemoguen, bol je dugotrajan i srano tki\ odumire. Oko jedne treine svih sranih udara javljase b < ikakvih znakova upozorenja. Takvi napadi su pon kad povezani sa pojavom nazvanom tiha ishemij Re je o povremenim prekidima dotoka krvi u src koji su, iako vremenom dovode do oteenja sr nog tkiva, iz nepoznatih razloga potpuno bezboli Ovaj poremeaj se moe otkriti pomou EKG-a. Jedna treina svih rtava sranog udara umre p dolaska u bolnicu, dok kod ostalih postoji opasnc od itavog niza drugih komplikacija koje se mo; javiti tokom boravka u bolnici. Takve tegobe su mc dani udar, uporne srane aritm ije, kongestivni zasl sranog rada, stvaranje krvnih ugruaka u nogama srcu i aneurizme u oslabljenoj sranoj komori. U s\ kom sluaju, ako pacijent preivi poetni srani uc
tokom sledeih nekoliko sati se ne pojave dodatne ;omplikacije, verovatnoa potpunog oporavka je /isoka. Oporavak je uvek veorma osetljiv proces, jer srce Jodatno slabi od svakog napada. Pacijent se po pra/ilu vraa uobiajenom nainu ivota u roku od tri meseca. Srana oboljenja ostaju vodei uzrok smrti u ra^vijenim zemljama, a od njih je najei srani udar. Ireba imati na umu da oboljenja srca nisu neizbena; veina tegoba sa srcem, ukljuujui i srani na3ad, moe da se sprei.
UZROCI
Kao i zemljotresi, mnogi srani udari se javljaju kao iznenadna katastrofa, iako zapravo predstavljaju vrhunac itavog niza dogaaja koji se due vreme tiho odigravaju ispod povrine. Srani udar je po pravilu krajnji ishod koronarnog oboljenja srca, arteroskleroze, odnosno zadebljavanja zidova koronarne arterije usled taloenja masnih, kalcifikovanih naslaga. Kod postepenog zaepljenja arterija telo moe da nadoknadi ovaj gubitak stvaranjem mree kolateralnih arterija, kako bi se zaobile zaepljene arterije.
Prisustvo kolateralnih arterija moe da znatno umanji oteenje sranog tkiva usled sranog udara. Tokom ranih osamdesetih godina 20. veka, istraivai su potvrdili da glavni izaziva najveeg broja sranih udara nije zaepljenje arterije, ve iznenadna pojava krvnog ugruka u takvoj, od ranije suenoj arteriji. lako postoji jo mnogo nepoznanica kad se govori o pojedinanim dogaajima koji dovode do sranog udara, glavni faktori rizika su dobro poznati. Neki od njih se mogu uspeno kontrolisati, a glavni su visok krvnip ritisa k, visok nivo holesterola, gojaznost, puenje i nedovoljno kretanje. Stres takoe poveava rizik, a fiziki napor i uzbuenje mogu da deluju kao pokreta udara. Mukarci stariji od 50 godina koji u porodici ve imaju sluajeve sranih oboIjenja naroito su podloni sranom napadu. Veruje se da visok nivo estrogena prilino uspeno titi ene od sranog udara pre menopauze, dok posle menopauze opasnost od sranog udara raste. Neke ene se zato posle menopauze odluuju na hormonsku terapiju. U svakom sluaju, pre primene ovakvog naina leenja treba imati na umu da povien nivo estrogena poveava rizik od raka dojke ili materice (vidi Menopauzne te g o b e ). D IJA G N O S T I K I
POSTUPCI
Kardiologse oslanja na razliite testove i analize kako bi postavio dijagnozu sranog udara i utvrdio mesto zaepljenja arterija i oteenja tkiva. Elektrokardiogram, koji belei elektrinu aktivnost srca, i analize krvi dae dovoljno podataka za poetnu procenu stanja pacijenta. Snimci srca i koronarnih arterija dobijeni angiografijom i scintigrafijom identifikuju podruje na kojem je nastalo oteenje ili zaepljenje. Iz tako prikupljenih podataka lekar moe da odredi potrebno leenje i da predvidi mogue komplikacije.
MESTA BOLOVA
Bol koji prati srani udar moe da zahvati bilo koje podruje oznaeno na crteu levo. S prednje strane (gore) najee oblasti bola su srednji deo i leva strana grudnog koa, vrat i unutranji deo leve ruke (p/av'o). Bol se ponekad javlja u vilici (zeleno), desnoj strani grudnog koa i desnoj ruci (,ruiasto), ramenima i podruju izmeu pupka i grudne kosti (uto). Sa lene strane (dole) bol se moe javiti izmeu lopatica (plavo).
LEEN JE
Srani udar je oboljenje kojezahteva hitnu primenu konvencionalnog leenja. Alternativna medicina ne moe da se takmii sa standardnim lekovima i hitnim hirurkim zahvatima tokom prve, najopasnije faze napada, ali je zato veoma efikasna u prevenciji i tokom oporavka pacijenta.
SRANI UDAR
NASTAVAK
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Bolesnici se posle sranog udara po pravilu zadravaju jo najmanje 36 asova na odeVjenju za\ntenz'wnu koronarnu negu. Standardnaterapijalekovima ukljuuje sredstva protiv bolova kao to su morfijum, beta adrenergini blokatori za smirivanje srca i acetilsalicilna kiselina koja e smanjiti zgruavanje krvi. U nekim sluajevima se preporuuju i lekovi koji razgrauju ugruke, kao t-PA ili streptokinaza. Oni su najefikasniji ako se uzmu najvie nekoliko asova po poetku napada. Hitnom angioplastikom ili, ako je potrebno, hirurkim zahvatom, uklanja se krvni ugruak, omoguava se normalna prohodnost arterija ili se u potpunosti premoavaju zaepljene arterije. Posle zavretka ove prve, kritine faze, pacijenti nastavljaju da primaju beta blokatore za smirenje srca, nitrate za podsticanje krvotoka i sredstva protiv zgruavanja krvi kao to su heparin, varfarin ili acetilsalicilna kiselina za spreavanje daljeg zgruavanja krvi. Tokom hospitalizacije posle sranog udara bolesnicima je priljuen EKG aparat kako bi se stalno kontrolisao rad srca i uoile eventualne nepravilnosti. Ako srce pone da kuca prebrzo ili presporo, lekar moe da prepie niz razliitih lekova. Drugim pacijentima se ugrauje pejsmejker, odnosno elektrostimulator srca. Ako se pojave znaci opasne srane aritmije poznate pod nazivom fibrilacija komora, najei oblik hitne intervencije je primena kontrolisanog elektrinog oka putem elektroda postavljenih na grudni ko pacijenta. Pacijenti koji pokazuju simptome kongestivnog zastoja srca dobie razliite lekove koji smanjuju optereenje srca i jaaju njegov rad. Osobe koje se oporavljaju od sranog udara morale bi to ranije da ustanu iz kreveta, kako bi se smanjila opasnost od stvaranja krvnih ugruaka u dubokim venama nogu. Ugruci mogu da putuju krvotokom i zaustave se u pluima, izazivajui zaepljenje. Preporuuje se umerena fizika aktivnost bez preteranog naprezanja. Dugorono gledano, oporavak od sranog udara zahteva odreeno prilagoavanje i psiholoke i fizike prirode. Stetne navike kao puenje, preterana potronja alkohola i masne hrane moraju se ukloniti. Radi spreavanja ponovnog sranog udara, veina osoba koje su prebolele srani udar svakodnevno uzima po tabletu acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin)
------T-----N
eprilikezatipa D r M e je r Fridman (M e y e r Friedm an) i d r R ej Rozenman (Ray Rosenman) objavili su 1964. godine lanak u asopisu A m eriko g lekarskog udruenja J A M A , koji je izazvao veoma ivu i dugotrajnu raspravu o povezanosti Ijudske p riro d e i pojave sranih oboljenja. Naime, tvrdili su da su Ijudi odreenih osobina mnogo podloniji sranim udarima. U tvrdili su postojanje dva osnovna sistema ponaanja i nazvali ih tip A i tip B. Tip A je nestrpljiv, izrazito takm iarskog duha, aktivan, ambiciozan i temperamentan. N asuprot tom e, njegov parnjak oznaen kao tip B je oputen, manje uurban i manje zlovoljan. O d tada pa do danas istraivai su na razne naine pokuavali da p o tv rd e ili pobiju ovu tvrdnju. Rezultati nekih studija su p o tvrd ili postojan je veeg faktora rizika k o d tipa A , d o k su druge studije d ole d o p otp u n o su pro tn o g zakljuka. Kad se sve uzm e u obzir, podaci delim ino potvruju povezan ost osobina tipa A i sranih oboljenja. Zadatak najnovijih istraivanja je prepoznavanje onih odlika k o je su najodgovornije za p ovean je faktora rizika. U tom sm islu su, izgleda, n aroito znaajne d ve o sob in e: sk lo n o st neprijateljskim reakcijam a i na najmanju sm etnju i trajno povien nivo horm ona k o je p o ve zu je m o sa stresom .
kako bi se razredila krv. Zavisno od sluaja, lek moe da prepie i neke druge lekove. Nekim pacijentima su potrebne agresivnije me za dugorono podsticanje dotoka krvi u srce. D najpoznatija zahvata su angioplastika, odnosno razl janje naslaga u arterijama pomou katetera, i ugra( vanje sranog baj-pasa, kojim se preusmerava profc krvi, odnosno premouju oteene arterije.
706
A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A
Meu mnogim vrstama lekovitog bilja koje se koristi u leenju hroninih sranih oboljenja, crveni glog (Crataegus laevigata) je verovatno najvaniji. Crveni glogiri koronarne arterije i navodno podstie metabolike funkcije srca. lako moe da poslui kao izvanredno preventivno sredstvo, koristi se i za oporavak organizma posle pretrpljenog sranog udara. Brojne druge vrste lekovitog bilja koriste se za leenje tegoba koje poveavaju opasnost od sranog udara. Za dodatne podatke vidi Krvni pritisak, visoki, Krvni ugruci i H olesterol - tegobe.
NAIN IVOTA
Redovno aerobno vebanje znatno doprinosi spreavanju ili oporavku od sranog udara. Ako ve bolujete od nekog sranog oboljenja, podvrgnite se testu optereenja pre nego to ponete sa vebama, kako biste utvrdili koje su vebe sigurne po vae zdravlje. Osobama koje su doivele srani udar preporuuje se grupno, a ne pojedinano vebanje, barem tokom prvih meseci oporavka. Mnogi zdravstveni i rekreativni centri nude programe za kardiovaskularnu rehabilitaciju uz lekarsku kontrolu.
normalan krvni pritisak i odgovarajua telesna teina. Potronja hrane bogate magnezijumom kao to su orasi, mahunarke, mekinje, riba i tamnozeleno povre korisna je u prevenciji sranog napada. Magnezijum titi srce na direktan i indirektan nain, time to ujednaava ritam sranog rada, smanjuje suavanje koronarnih arterija i ublaava poremeaje kao to su arteroskleroza i povien krvni pritisak. Postoji obilje dokaza da nestabilne hemijske komponente, slobodni radikali, ine organizam mnogo podlonijim sranom napadu time to napadaju srce i koronarne arterije i podstiu arterosklerozu. Slobodni radikali se mogu neutralisati antioksidansima kao to su vitam ini A, C i E. Voe, povre i itarice su bogati mnogim vrstama antioksidanasa, pa uzimanje korenastog povra kao to je argarepa moe da deluje preventivno. Ovo povre dugorono smanjuje nivo holesterola i oteava zgruavanje krvi. L E E N J E KOD K U E Zapamtite: srani udar vas nee pretvoriti u invalida. Najbolji nain da ubrzate oporavak je da ostanete fiziki aktivni. Ako ste doiveli srani udar, ne uzimajte kontraceptivne pilule jer izazivaju pojaano zgruavanje krvi. Nabavite kunog Ijubimca. Vlasnici kunih Ijubimaca se po pravilu bre oporavljaju i due ive, verovatnozahvaljujui smanjenom nivou stresa.
Smanjenje stresa vebama oputanja za um i telo moe da pomogne u prevenciji sranog udara, ali i da ubrza oporavak posle pretrpljenog udara. Oputanje omoguavaju mnoge tehnike: meditacija, biofidbek, joga i tako dalje. Dokazano je da oputanje ublaava bol koji pacijent osea tokom oporavka od sranog udara. Stanje uma je takoe veoma vaan faktor u oporavku pacijenta. Pozitivno raspoloeni Ijudi esto se bre oporavljaju od onih koji sebe vide kao srane invalide". Neke tehnike oputanja uma i tela pomoi e vam da se usredsredite na pozitivne misli. Iznoenje misli i oseanja unutar grupe za pruanje podrke takoe moe da ima izuzetno povoljno delovanje.
ISHRANA
PREVEN CIJA
Ostanite u vezi sa prijateljima i porodicom. Istraivanja su pokazala da su Ijudi koji imaju slabe drutvene kontakte mnogo podloniji sranom udaru. Takoe se trudite da obuzdate oseanje besa i neprijateljstva: ovakve emocije poveavaju opasnost od sranog udara. Uz lekarsku pomo procenite koliko je realna opasnost od sranog udara u vaem sluaju, pa u skladu sa tim uvedite odgovarajue promene u svoje prehrambene i druge ivotne navike. Ako spadate u rizinu grupu, redovno idite na preglede kako biste pravovremeno otkrili tihu ishemiju. Posavetujte se sa lekarom o svakodnevnom uzimanju Aspirina. Istraivanja pokazuju da se time znatno smanjuje opasnost od sranog udara.
Osnovni cilj dijete usmerene na odravanje zdravlja srca je smanjena potronja soli, eera i zasienih masti, ime se smanjuje nivo holesterola i odrava
gnoja koji se nou, za vreme spavanja, pretvara u krasticu (krmelj). Blefaritis, upala ivica kapaka, obino se odlikuje crevenilom i gnojnim sekretom koji se pretvara u kraste. Stafilokokna infekcija oko ivica noktiju, praena otokom i izbijanjem gnojnih plikova, zove se paronihija. Stafilokokna infekcija zvana mastitis moe da zahvati dojke kod ena koje doje. Izazivai ulaze u dojku kroz napukle, ranjave bradavice i izazivaju stvaranje bolnih apscesa. Zene koje za vreme mensturacije koriste tampone izloene su opasnosti od potencijalno smrtonosne stafilokokne infekcije, sindroma toksinogoka. Stafilokokne infekcije se ponekad preko krvi ire u kosti i zglobove, naroito ruku, nogu i kime, gde moe doi do stvaranja apscesa. Zahvaeni zglob natekne i ispuni se gnojem. Ako se ne lei, moe doi do artritisa i trajne ukoenosti. Ako se stafilokokna infekcija proiri na plua, moe se razviti stafilokokno zapaljenje plua. Ako se proiri na bubrege, moe se razviti zapaljenje bubrega. Ove bolesti mogu da budu opasne po ivot. Stafilokokna infekcija moe da se proiri i na endokard, unutranju sranu opnu, izazivajui bakterijski endokarditis, teku bolest koja moe trajno da oteti srce. Ova bolest se prvenstveno javlja kod intravenskih narkomana. I debelo crevo moe da bude meta stafilokokne infekcije, naroito kod osoba koje uzimaju antibiotike za leenje neke druge bolesti. Lek moe da uniti druge bakterije u debelom crevu, omoguavajui slobodno irenje stafilokoka.
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Lekar e pregledati inficirani deo tela i verovatno e uzeti uzorak gnoja za laboraotrijsku analizu kako bi utvrdio da li je izaziva stafilokoka ili neka druga bakterija. Ako lekar-sumnja da se infekcija rairila i na druge delove tela, mogu se izvriti dalje analize krvi ili kulture limfnog vora. Ako irevi ili miak esto izbijaju, lekar moe uzeti bris nosa kako bi utvrdio ima li stafilokoka u nosu.
LE EN JE
U blaim sluajevima, kao to su irevi ili folikulitis, moete sami da oistite zahvaeno podruje antibakterijskim sapunom i primenite neki preparat za lokalnu upotrebu koji je naveden u odeljku Leenje kod kue. Meutim, ako infekcija traje due ili se pogorava, idite na pregled kod lekara kako bi dobili antibakterijske lekove koji e spreiti teke komplikacije infekcije. Alternativni naini leenja koji jaaju imuni sistem pomau spreavanje ponovljene pojave bolesti.
-------------------- --------------------
S t a f il o k o k n e in f e k c ije U B O LN IC A M A
UZROCI
Stafilokokne infekcije izaziva Staphylococcus aureus, bakterija koja se obino moe nai u nosu, ustima, zadnjem crevu ili oblasti genitalija. U stvari, oko 3040 posto Ijudi nosi ovu stafilokoku u nosu bez ikakvih simptoma bolesti. Ove bakterije su bezopasne sve dok ne uu u telo kroz posekotinu, ogrebotinu ili drugo oteenje koe. Kad ue u telo, bakterija stvara apscese ispunjene gnojem. Bakterija koja ue u telo sa zaraenom hranom moe da izazove trovanje hranom.
Stafilokokna infekcija se m o e lako p o k u p iti" u boinici p o sle operacije, u p rko s trudu m edicinskih sestara, iekara i drugog boln ikog osobija da se iz bolnikih p rosto rija odstrane sv e kiice. Z b o g toga pacijenti e sto prim aju antibiotike 24 asa p osle operacije. U sluajevim a kada je boiesn ik izioen n aroito veiikoj opasnosti o d infekcije, na p rim e r k o d o pera cije creva, antibiodci se daju i p re i p o sie operacije.
709
S T A FILO K O K N E INFEKCIJE
SIMPTOMI
bol i oticanje oko posekotine ili ogrebotine irevi ili mali gnojni plikovi sa belim cen tro m oko folikula dlaka kod novoroenadi i male dece plikovi i Ijutenje koe otekle limfne lezd e vrata, pazuha ili prepona

ako se oko poseenog ili ogrebanog dela koe pojavi bol, otok ili gnojenje; infekcija m oe da se proiri u krvotok. ako limfne lezd e u vratu, pazuhu
ili preponam a oteknu; to m oe da bude

sim ptom raznih bolesti, ukljuujui
mononukleozu, tuberkulozu i rak.

ako imate ir koji je veom a osetljiv na dodir, naroito ako se iz njega ire crven e linije ili imate tem peraturu ili jezu; m oda je dolo do irenja infekcije. ako imate koni ili p o tk o n i ir (karbunkulum ) blizu usne
ili na njoj,
na obrazim a, elu ili du kim e; infekcija m oe da se proiri na m ozak
ili kim u.
ako je izbijanje ireva esta pojava; to m o e da bude znak
dijabetesa.
tafilokokne infekcije se mogu pojaviti na bilc kom delu tela, od koe, oiju i noktiju dc unutranje srane opne. Simptomi su razliiti, zavisno od toga gde se razvila infekcija. Ulazna vrat stafilokokne infekcije obino je otvorena posekotinj ili rana. Infekcija moe da se proiri na okolno tkivc ili, preko krvi, u udaljene unutranje organe, kao tc su srce ili bubrezi, gde moe postati opasna po ivot Osobe koje boluju od hroninih bolesti, kao to si dijabetes, rak ili hroninooboljenjejetre ili bubrega naroito su osetljive na teke stafilokokne infekcije Stafilokokne infekcije imaju brojna imena, . mnoga se koriste i za opisivanje streptokoknih infek cija. Folikulitis je povrinska infekcija folikula dlak< koju prati izbijanje malih gnojnih plikova sa belin centrom (pustula). Brijanje koe ili trenje odee < kou moe da povredi folikule i dovede do izbijanj, infekcije. Zahvaeni deo koe moe da svrbi dan i dva pre izbijanja pustula. Ponekad stafilokokna infekcia napada najdubl deo folikula dlake, dovodei do velike, bolne, gnojn upale koja se zove ir. lako se irevi mogu pojavi bilo gde na telu, najee se javljaju na licu, vratL zadnjici i u pazunim jamama. Ako ir izbije na oc nom kapku, zove se miak. Kad se na raznim delc vima tela istovremeno pojavi nekoliko ireva, to s naziva furunkuloza. Karbunkulum je duboka, potkona grupa pove zanih ireva. Obino se javljaju na gornjem delu le ili potiljku, a ei su kod mukaraca nego kod en; Druga esta upalna infekcija koe je impetigi prepoznatljiv po manjim delovima koe prekrivenit sitnim plikovima i gnojnim mehuriima koji se pos1 prskanja pretvaraju u kraste. Rea, ali potencijaln opasnija bolest koja zahvata dublje slojeve koe celulitis. Obino poinje blagim oticanjem i crv< nilom oko posekotine ili rane, koje se zatim posti peno iri na okolno tkivo. Crvene linije se mogu ir iz inficiranog podruja na okolne limfne lezde. one se mogu inficirati i otei, do dvostruke ili trostri ke prirodne veliine. Ova ozbiljna bolest se zo> limfadenitis. Kod odojadi i male dece ponekad se razvi eksfolijativni dermatitis, teka stafilokokna infekc ja koja se odlikuje izbijanjem plikova, oticanjerr Ijutenjem koe. Druga stafilokokna infekcija kc uglavnom pogaa decu je konjuktivitis, upala pr ena crvenilom oiju i suzenjem utog, vodenasti
708
S TA FILO K O K N E INFEKCIJE
N A ST A V A K
KO N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Za leenje infekcije lekar e vam najverovatnije prepisati oralni antibiotik, kao eritrom icin ili dikloksacilin. Ako imate konu infekciju, moe vam prepisati antibiotiku kremu za nanoenje na zahvaeni deo koe. Kad se kod ponavljanih ireva ili miaka kulturom nosnog sadraja dokae prisustvo stafilokoka, antibiotika krema se nanosi direktno u nozdrve. Neki apscesi se moraju isuiti hirurkim putem, kako bi se infekcija potpuno uklonila. Lekar e vas uputiti kod hirurga, a zahvat se obino izvodi pod lokalnom anestezijom. Ako se radi o tekoj infekciji, moda ete biti hospitalizovani kako biste intravenski primali antibiotike. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Strunjak za alternativnu medicinu moe da vam prui obimno leenje stafilokokne infekcije. Alternativna medicina e vam pomoi i da ojaate svoj imuni sistem, kako biste izbegli ponovljenu pojavu infekcije. No, ako infekcija ne reaguje na ovakvo leenje nego se pogorava ili iri, morate da primenite konvencionalno leenje antibiotikim lekovima.
AKUPUNKTURA
JO G A
I Da biste ojaali imuni sistem, zauzmite poloaj Polulotos: savijte levu nogu i poloite stopalo blizu tela, Savijte desnu nogu i poloite stopalo visoko na levu butinu
Bilo bi idealno da kolena dodiruju pod. (Za puni lotos, svako stopalo poloite na suprotnu butinu.) Ostanite u tom poloaju pet minuta, duboko diui.
U kineskoj medicini se smatra da je svaki ir posledica vika toplote u telu. Leenje se sastoji od stimulacije onih taaka na telu koje mogu da oslobode tu toplotu. Posavetujte se sa strunjakom za akupunkturu.
Poloaj Dete moe, oputajui telo, da podsticajno deluje na imuni sistem. Sedite na pete, sastavljenih butina. Polako izdahnite dok se
iz kukova savijate prema napred. Poloite elo na pod. Diite duboko 20 sekundi, zatim izdahnite podiui se. Ovaj postupak izvedite jednom.
Nekoliko lekovitih biljaka ima antibakterijska svojstva za koja se smatra da pomau u borbi protiv stafilokokne infekcije. Beli luk (Allium sativum): pojedite tri ena dnevno im se pojave prvi znaci infekcije; ako vam smeta miris belog luka, umesto presnog uzmite tri kapsule ulja belog luka. Hidrastis (Hydrastis canadensis): napravite aj od biljke u prahu i pijte tri olje dnevno. Ehinacea (Echinacea spp.): napravite aj od korena i pijte tri olje dnevno. Za pomo u leenju stafilokoknih apscesa i smanjenje oticanja limfnih lezda upotrebite broiku (Calium aparine), biljku koja deluje protivzapaljenja i jaa limfni sistem. Napravite aj od osuene biljke i
Sledei poloaj koji pomae oputanje je Le. Lezite na lea tako da su vam stopala razmaknuta oko 45 cm i malo okrenuta
upolje. Poloite ake oko 15 cm od kukova, dlanovima navie. Zatvorite oi i diite duboko 8-1 minuta. 0
710
pijte tri olje dnevno. Ako vam vie odgovara, uzimajte 2-4 ml biljne tinkture tri puta dnevno. Vidi takoe Leenje kod kue.
HOMEOPATIJA
Stafilokokne infekcije se lee lekovitim sredstvima za jaanje otpornosti organizma na infekciju. Leenje se razlikuje zavisno od vrste infekcije i zahvaenog dela tela. Posavetujte se sa iskusnim homeopatom.
ISHRANA
Da biste pomogli organizmu da se oslobodi infekcije i da obnovite prirodnu otpornost, jedite mnogo zelenog, narandastog i utog povra koje je bogato beta karotinom (vitamin A ) i pijte 8-10 aa vode dnevno. Da biste aktivirali imuni sistem i pomogli belim krvnim zrncima da se odupru infekciji, uzimajte dodatke cinka (30-50 mg dnevno). Osim toga, u borbi protiv infekcije pomau tablete vitamina C (1000 do 5000 mg ravnomerno rasporeenih tokom dana) i bioflavonoida (300 do 2000 mg). Cesto izbijanje ireva i drugih stafilokoknih infekcija moe biti znak nezdrave ishrane. Posavetujte se sa nutricionistom.
listove, a zatim ih kratko potopite u vrelu vodu. Iscedite vei deo vode i lie umotajte u gazu. Poloite na inficirani deo koe. Primenite na inficirano mesto melem od korena hidrastisa. Pomeajte prah korena hidrastisa sa dovoljno vode da dobijete gustu smesu. Nanesite je direktno na inficirani deo koe i pokrijte istim, nepropusnim zavojem ili tkaninom. Ostavite preko noi. Da biste spreili irenje stafilokokne infekcije, tokom procesa leenja tuirajte se umesto da se kupate. Ako imate folikulitis brade, svakog dana koristite novi noi za brijanje sve dok infekcija ne proe. Ako imate stafilokoknu infekciju oko ivica nokta, svakodnevno potapajte nokat u ulje melaleuke (Melaleuca spp.) sve dok infekcija ne proe. Kap ulja melaleuke moete staviti i direktno na ir. Uvek dobro operite ruke posle dodira sa delom tela koji je zahvaen stafilokoknom infekcijom.
PREVENCIJA
Sve posekotine, ogrebotine i rane perite antiseptikim sapunom sve dok ne zarastu. Da biste spreili irenje stafilokokne infekcije na druge lanove porodice, nemojte koristiti iste pekire, rukavice za kupanje i posteljinu. Menjajte ih svakog dana i perite u vreloj vodi, uz korienje izbeljivaa. Ako ste skloni folikulitisu, operite pre brijanja kou antibakterijskim sapunom. Izmeu dva brijanja ostavljajte noiza brijanje potopljen u alkoholu i neka ga ne koristi niko drugi. Da biste izbegli trovanje hranom izazvano stafilokoknim (kao i drugim) bakterijama, pre pripremanja hrane uvek dobro operite ruke. Ako se leite od stafilokokne infekcije, pripremu hrane prepustite nekom drugom da ne biste zarazili druge osobe.
L E E N J E KOD K U E Da biste ubrzali izleenje, stavite topao oblog, na primer topao mokar pekir, na ir ili miak i ostavite ga da stoji 20-30 minuta, tri do etiri puta dnevno. Da izbegnete stvaranje oiljaka, u vodu za vlaenje pekira dodajte nekoliko kapi ulja majine duice, lavande ili bergamote. Kad ir ili miak pukne i gnoj se iscedi, operite taj deo tela toplom vodom u koju ste dodali limun ili gorku so. Taj deo tela redovno perite sve dok ne zaraste u potpunosti. PANJA: Nikad nemojte cediti ili buiti ir ili miak, jer moete izazvati stvaranje trajnog oiljka ili irenje infekcije. Primenite oblog od broike na mesto zahvaeno stafilokoknom infekcijom. Iseckajte svee
S T O
P A
L A
T E G
B O
L O
V I
SIMPTOMI
bol pri oslanjanju na stopalo; otra, pljosnata izboina hrapave koe na stopalu; blag bol kad se izboina pritisne; eventualno sitne crne take na povrini izboine bol u korenu palca na nozi i gornjem delu tabana; kotana izboina sa strane stopala, blizu palca; oticanje, crvenilo, osetljivost i ograniena pokretljivost zgloba
BOLEST/TEGOBA
Bradavica tabana
ukalj (zadebljanje palanog zgloba)
bolovi ispod pete ili luka stopala, naroito ako mnogo hodate ili tr ite ; mogua otvrdlina i obam rlost pete stalni probadajui bol izmeu treeg i etvrtog nonog prsta
Plantarni fascitis (zapaljenje vezivnog tkiva u stopalu)
M ortonova bolest (dobroudna izraslina nervnog tkiva)
otar bol pri oslanjanju na stopalo ili petu
Kotani trn
bolovi, otok, crvenilo , vrelina i ukoenost zglobova stopala i drugih delova tela
Reumatoidni artritis
jak bol u nonom palcu; otok, vrelina; m ogue sm enjivanje groznice i jeze
Ciht
bolovi u stopalu posle povrede ili naglog pokreta; mogue oticanje i nem ogunost oslanjanja na stopalo
Slom ljena kost ili druga povreda
TA DA URADITE
'eina bradavica proe sama od sebe, ia verovatno neete m orati nita da preduzim ate. le u tim , ako vas bradavica jako m ui, idite od lekara da vam preporui nain uklanjanja. slosite m eke, udobne cipele; ako m oete, laruite cipele po m eri. A ko je bol jak, skar ili ortoped (strunjak za bolesti stopala) noda e preporuiti hirurki zahvat.
O S T A L E 1NFORMAC1JE
Da bi se spreilo irenje ovog jako zaraznog virusa po stopalim a ili na druge osobe, ne dirajte bradavice; nosite gumene papue dok se tuirate.
lako m oete naslediti sklonost uklju, tegoba se pogorava noenjem uskih cipela. Takoe se m oe raditi i o burzitisu ili o steoartritisu, koji izazivaju bolove i ukoenost.
sprobajte ortopedski uloak koji se nabavlja >ez lekarskog recepta; obratite se lekaru radi iijagnoze i preporuka za leenje. la brzo ublaavanje bola, izujte cipele i m asirajte solno m esto. A ko i dalje boli, lekar e vam /erovatno prepisati kortikosteroidne injekcije li hirurki zahvat.
O vo takozvano prenapregnue izaziva upalu tkiva donjeg dela stopala.
M ortonova bolest je po pravilu posledica upale ukljetenog nerva. Izbegavajte tesne cipele i visoke pete. Mogu vam pomoi m etatarzalni ortopedski uloci koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta.
to manje nosite tesnu obuu; pokuajte da stavite u cipelu uloak od suneraste gume a rupom na mestu gde se nalazi trn . Jz m ite sredstvo protiv upale i bolova, <ao to je ibuprofen. Isprobajte protivupalno-analgetsko sredstvo kao to je ibuprofen. A ko im ate artritine zglobove, potrebna vam je ravnotea izmeu odm ora i vebe. Vidi Artritis. O bino se lei nesteroidnim lekovima
Akupunktura ili fizikalna terapija mogu da ublae neprijatnosti.
A kup u nktu ra i razni metodi oputanja mogu da ublae bolove izazvane artritisom .
protiv zapaljenja i/ili kolhicinom .
Bolovi se mogu ublaiti hom eopatskim lekom C olch icu m , od biljke iz koje se dobija kolhicin.
Obratite se lekaru ili zatraite hitnu medicinsku pomo ako ne m oete da hodate
i p o kreete stopalo, iii ako niste sigurni koliko je povreda teka. A ko nem a prelom a, odm arajte se sa podignutom nogom i stavite led na povredu. Vidi Uganua i istegnua i Hitna stanja -
Prelom m oe zahtevati vrst zavoj ili gips ili m oda i hirurki zahvat kako bi se kosti ponovo nam estile. Povrede m ekog tkiva mogu se m asirati krem om proitiv zapaljenja koja se kupuje bez lekarskog recepta ili krem om Arnica ako koa nije oteena.
prva pomo: Prelomi i iaenja.
713
SIMPTOMI
Fiziki sim ptom i mogu biti glavobolja, umor, nesanica, problem i sa varenjem , bol u leima ili vratu, gubitak apetita ili prejedanje. Psiholoki sim ptom i mogu biti napetost ili anksioznost, Ijutnja, osam ljivanje, pesim izam , neraspoloenje, poveana nervoza, cinizam i nemogunost koncentracije ili obavljanja poslova na uobiajenom nivou.
ako ovi sim ptom i traju due ili su akutni. P revelik stres izlae vas opasnosti od drugih ozbiljnih bolesti, kao to su poremeaji imunolokog sistema, porem eaji varenja, dijabetes, astma, visok krvni pritisak, m igrenske glavobolje i eventualno rak. ako im ate sim ptom e stresa i bilo ta od sledeeg: neobian ritam spavanja, apetita i raspoloenja; fizike pokrete koji su neobino uzbueni ili abnorm alno spori. M oda bolujete od klinike depresije.
tres je odgovor naeg tela i uma na neto to uznemirava njihovu prirodnu ravnoteu. Odgovor na stresne dogaaje kod Ijudi potie jo iz davnif" vremena, kad je ivot bio stalna borba za opstanak Dobar primerstresa je nain na koji reagujete kad stc preplaeni ili se nalazite u opasnosti. Vae nadbubre ne lezde lue adrenalin - hormon koji aktivira od brambene mehanizme vaegorganizma: srce radi br e, krvni pritisak raste, miii se zateu, one zenict se ire. Ovaj sklop reakcija - nazvan bori se ili bei' - usredsreuje sve telesne sisteme na preteu opas nost i pomae vam da preduzmete sledei korak, d; se oduprete opasnosti ili pobegnete. Naravno da nisu svi stresni dogaaji toliko iznena dni ili oiti kao fizika ugroenost. Svaki izazov koj nas potpuno obuzme, kao teka bolest, smrt lan, porodice, gubitak posla ili voljene osobe, moe d, bude toliko stresan, optereujui, da onemogui nai fiziko i psihiko funkcionisanje. Neki Ijudi su naroi to osetljivi na stresne situacije ili dogaaje, pa ekstre mno reaguju na svakodnevne odluke - ta da kupe i prodavnici, ta da obuku za venanje ili kako da zatra e poviicu. Dok neki Ijudi pod prevelikim pritiskor pucaju", drugi su pod pritiskom visoko produktivn Uzrok ove razlike skriven je delom u naoj konstituc: ji, a delom u nainu na koji organizujemo svoj ivo' Stalna izloenot stresu moe na kraju da iscrpi f ziku snagu i izazove hronian umor, gubitak apetit ili prejedanje, kao i druge reakcije. Moe se smanji sposobnost reavanja svakodnevnih ivotinih situac ja, izazivajui oseanje nesigurnosti i neprimerenos to moe da dovede do depresije. Istovremeno dok zi do poremeaja imunog sistema, pa se poveav osetljivost na bolesti. Nesmanjivanje stresa - izazv nog stvarnim ili uobraenim razlozima - moe d dovede do hipertenzije koja je potvreni faktor u n; stanku sranih oboljenja i nekih vrsta raka. Sindror posttraumatskog stresa, kod kojeg se simptomi pc javljuju odmah ili mesecima posle stresnog dogaaj; moe predstavljati dugotrajan i teak problem.
UZROCI
Do stresa dolazi kad postoji poremeaj ravnotee i. meu zahteva koje postavlja ivot i nae sposobno; da se sa njima nosimo. Odreene vrste poslova : izuzetno stresne, naroito poslovi na pokretnoj tra
714
ili poslovi koji zahtevaju stalan rad sa opasnom opremom. Dogaaji i situacije sa kojima se teko nosimo po pravilu izazivaju stres: iscrpljenost na poslu, novani problemi, gubitak sigurnosti ili pretnja gubitka sigurnosti, smrtni sluajevi i razvod. Pozitivna iskustva, kao to je venanje ili bolje radno mesto, mogu takoe da budu stresna. Drugi uzroci su line prirode: bolest, usamljenost, bol ili emocionalni konflikti. Posledice takvih promena, velikih i malih, meusobno se sabiraju. Moemo da podnesemo samo odreenu koliinu stresa u odreenom vremenskom periodu. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C l Postavljanje dijagnoze stresa je u velikoj meri pitanje prepoznavanja i razumevanja simptoma, fizikih i psihikih, kod sebe i kod drugih. Neki istraivai su razvili objektivna dijagnostika sredstva. Na primer, Holms - Rejhov upitnik pomae prepoznavanje potencijalno stresnih dogaaja. Skala upitnika navodi 43 vana ivotna dogaaja prema njihovom potencijalno stresnom delovanju. Dogaaji se ne smatraju unapred za loe", ali svi ukljuuju promenu, kao to je novi posao, nova kua i roenje deteta.
stresa. Crupna psihoterapija esto pomae Ijudima koji u ivotu preivljavju sline stresne situacije. Leenje sindroma posttraum atskog stresa obino se sastoji od savetovanja, a moda e biti potrebna i primena lekova protiv anksioznosti (anksiolitika) ili antidepresiva (lekovi protivdepresije). A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Neki naini leenja koji su se ranije smatrali za alternativne danas su u irokoj upotrebi meu lekarima, naroito koji podstiu fiziko i psihiko oputanje.
AROMATERAPIJA
Eterino ulje lavande (Lavandula officinalis) moe da pomogne ublaavanje stresa: stavite 5 - 6 kapi u kupku ili 2 - 3 kapi na maramicu i povremeno udahnite.
RAD NA T E L U
Oputjui napete miie i podstiui krvotok, m asa a pomae psihiko oputanje. Izmeu tretmana kod strunog masera moete i sami sebi da masirate slepoonice, vrat, ramena i lice.
LEEN JE
Sa stresom ne morate da se borite sami. Psiholog, psihijatar, svetenik ili prijatelj esto mogu da vam pomognu da prepoznate ili reite problem koji vam se ini nereiv. Razvijanje svakodnevnih mehanizama za borbu sa stresom u koje se pouzdajete pomoi e vam da se pripremite za dogaaj za koji znate da e biti stresan. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Ako su se simptomi stresa javili u vezi sa odreenim dogaajem, kao to je smrtni sluaj u porodici, lekar vam moe prepisati lek protiv anksioznosti, kao to je diazepam. Ovi lekovi su veoma efikasni ako se uzimaju krae vreme, ali mogu da stvore zavisnost ako se uzimaju due od nekoliko nedelja (vidi Droge ile k o v i- zloupotreba). Lekar vam moe predloiti psihoterapiju kako biste utvrdili koji dogaaji ili stanja kod vas izazivaju stres i pronaSli naine smanjivanja njima izazvanog
Tradicionalni odgovor na stres je olja toplog aja. Neki travari savetuju aj od kamilice (Matricaria recutita), pasiflore (Passiflora incarnata), valerijane (Valeriana officinalis) ili amerikog enena (Panax quinquefolius).
NAIN IVOTA
Intenzivno bavljenje aerobikom moe da smanji nivo hormona koji ubrzavaju puls i oslobaaju se tokom stresa, a istovremeno podstie oseanje da ste zdravi i u dobroj formi. ak i mala etnja moe da pomogne smanjenje anksioznosti ili poputanje napetosti. Pokuajte da napravite raspored aktivnosti koje vam se svidaju - tranje, plivanje, etnja - i bavite se njima najmanje 30 minuta, tri puta nedeljno. Vebe istezanja mogu da opuste napete miie gornjeg dela tela, koji reaguju na stres i utiu na disanje. Radite krune pokrete ramenima, prema gore, nazad i dole. Udahnite dok ramenima idete unazad, izdahnite dok idu prema dole. Ovu vebu ponovite etiri do pet puta, zatim duboko udahnite i izdahnite, pa krenite ispoetka.
Nazivi pod kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljjnim kosim slovima.
STRES
NASTAVAK
------ T-----OsOBE
T IP A A
N eki istraivai deie Ijude u dve grupe: takmiarski, napregnuti t ip A " koji voli izazove i manje takmiarski, mirniji ,,tip B . Izgleda da k o d osoba tipa ,,A " p o sto ji vei rizik o d sranog udara. N eka istraivanja pokazuju da je neprijateljstvo - a n e samo b rz ritam inilac koji je najtenje povezan sa sranim oboljenjima. N e ki strunjaci m isle da bi o sobe tipa ,,A " m orale da p rom en e svoje ponaanje, d ok drugi misle da bi se na taj nain izazvalo jo vie stresa ili prom enile sutinske line odlike. Mnogi, ako ne i veina Iju d i tip a A " uivaju u b rz o m ivotu. A k o mislite da ste osoba t ip a A , pokuajte da d rite p o d kontrolom neprijateljska oseanja i druge negativne naine ponaanja, pridravajui se sledeih uputstava: kad g o d je m ogue izbegavajte situacije ko je ne volite ukljuite u sv o j ra sp o re d istinske o d m o re o d posla bolje organizujte svo je vrem e kaznite se b e za p o te z e tip a A " i nagradite se za sm irene reakcije k o je vam pom au da se bolje nosite sa situacijom .
ivanje. Nastavite sa vebom oko pet minuta, postepeno je produavajte na dvadeset minuta. Vebu radite najmanje jednom dnevno. Ove vebe oputanja, ako se rade redovno, mogu da uspore ritam disanja, smanje potronju kiseonika, smire ritam modanih talasa i snize krvni pritisak. Stres moete da smanjite i pomou biofidbeka, utvrujui izvor stresa i upravljajui svojim fizikim i psihikim reakcijama. Treba da nauite odgovarajue tehnike od strune osobe, a onda ih vebajte kod kue. Pobornici biofidbeka smatraju da on oputa odreene miie, menja elektrinu aktivnost mozga, smanjuje brzinu otkucaja srca, sniava pritisak, poveava toplotu tela i poboljava rad sistema za varenje
ISHRANA
Na vau sposobnost noenja sa stresom moe da utie i ishrana. Poto se pod stresom ishrana esto zanemaruje, uloite dodatne napore da imate uravnoteenu ishranu - mnogo voa i povra, hranu bogatL sloenim ugljenim hidratima, umerene koliine be lanevina i hrane siromane mastima. Izbegavajte il potpuno prekinite unos kofeina. Dokazano je d < prevelike koliine kofeina poveavaju anksioznost L E E N J E KOD K U E Postoje brojni i jeftini naini samostalnog noenja s; stresom. Za mnoge Ijude dobar poetak je izbaciva nje vetakih ublaivaa stresa, kao to je alkoho koji mogu da prikriju simptome i izazovu zavisnost Umesto toga, ponite da se bavite rekreacijom. Se tajte. Duboko diite. U periodima stresa od kljune vanosti je dru.; tvena podrka. Kod osoba sa bliskim linim vezam verovattioa ozdravljenja od teke bolesti ili povred je najvea, a isto vai i za stres. Zbog toga sposobno: stvaranja veza sa Ijudima, ili kunim Ijubimcim; moe biti kljuna za dobro zdravlje. Ponite da uzimate asove joge i sami vebajl kod kue (vidi slike na sledeoj strani). Joga moe c dovede do oputanja napetih miia, moe vas nai iti da bolje diete, snizie vam krvni pritisak, uspor e otkucaje srca i odvui e vam misli od stresa. Meditacija dovodi do oputanja i poveane svi sti. Kad oseate da ste izloeni stresu, razmiljajte pozitivnim reenicama kao ,,Ja mogu mirno da se si oim sa ovim, oseam sigurnost i samopouzdanj upravljam svojim ivotom".
PSIHOSOM ATSKO
LEENJE
Reakcija relaksacije je dugo bila cilj mnogih istonjakih disciplina kao to su joga i zen-budizam. Isprobajte ovu jednostavnu vebu: odaberite re ili reenicu na koju ete se usredsrediti, na primer ,,mir" ili ,,ja sam mirna". Mirno sedite, opustite telo i diite duboko i polako. Svaki put kada izdiete recite re ili reenicu za usredsreivanje. Ako izgubite koncentraciju, samo saekajte dok vam misli prolaze kroz glavu, a onda se vratite na svoju re za usredsre-
716
Isprobajte i vizuelizaciju ili voenu vizuelizaciju. Vizuelizacija prijatne situacije moe da deluje blagotvorno i fiziki i psihiki; periode vizuelizacije poveite sa smirujuom muzikom. Za usvajanje ove tehnike imate na raspolaganju mnoge izvrsne uiteIje, knjige i video trake. Hidroterapija se obino sprovodi kod kue i veoma je korisna za smanjivanje stresa. Provedite 10 ili 20 minuta potopljeni u veoma toploj vodi u koju ste dodali pola olje morske soli i vae omiljeno ulje za kupanje.
JOGA
PREVENCIJA
Poto ne moemo, a moda ne treba ni da pokuavamo, da menjamo svoju linost ili izbegavamo stresne situacije samo zato to su stresne, moemo da preduzmemo razumne korake za poveavanje sopstvene sposobnosti noenja sa stresom. Isprobajte sledee: Vebajte oputanje i ve predloene tehnike smanjivanja stresa. Bavite se stvarima koje vaszanimaju izvan posla i planirajte povremene razonode kako biste razbili ustaljene navike. Napravite redovan raspored spavanja i mnogo se odmarajte - bez pilulaza spavanje. Vebajte redovno i intenzivno, onoliko koliko odgovara vaim godinama. Izbegavajte nauena ponaanja, kao to su urba i zabrinutost, koji mogu da poremete spavanje, ishranu i drugo. Odvojte vreme za oputanje i uivajte u ivotu. Napravite spisak stvari koje vas mue. Za svaku od njih se upitajte: ta je najgore i najbolje to moe da se dogodi? Jesam li preduzeo/la sve to je u mojoj moi da se pripremim za to? Da li je taj problem stvarno vredan ovolike brige? Vie se smejte; izbegavajte samosaaljenje; nauite da ponovo uspostavite ravnoteu posle stresnog dogaaja; trudite se da se pribliite drugim Ijudima. Kada ste suoeni sa stresnom situacijom, setite se narodne mudrosti: izbrojte do 10 i duboko udahnite pre neto to ita kaete ili uinite. Namerna pauza moe odmah da dovede do smirenja.
Vebe oputanja su dobre kod stresa. Za poloaj Le, lezite na lea tako da su vam stopala razmaknuta oko 45 cm i malo okrenuta
upolje. Poloite ake oko 15 cm od kukova, dlanovima navie. Zatvorite oi i diite duboko 8 do 1 minuta. 0
Z. Pomou poloaja Dete oputa se donji deo lea. Sedite na pete, priljubljenih butina. Polako izdahnite dok se iz kukova savijate prema napred.
Gornji deo tela savijte preko kolena, ruke drite sa strane, dlanovima navie. Celo sputajte prema podu. Diite duboko, zadrite dah 15 do 20 sekundi, zatim sedite.
J Sputeno savijeno koleno takoe oputa donji deo lea. Lezite na lea sa rukama odmaknutim od tela, udahnite i desno stopalo poloite na levo koleno.
Izdahnite, okrenite glavu u desno i pomerite desno koleno prema podu sa svoje leve strane. Ostanite u tom poloaju 15 do 20 sekundi, Isti postupak ponovite i sa druge strane.
S V R A B
Citajte ovaj stubac da naete svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
Z a svrab praen crvenim osipom takoe pogledajte Osipi. m rlje od krvi, bol i svrab prilikom pranjenja creva; najee kod sredovenih ena suva, zadebljala koa koja jako svrbi i esto se javlja na runom zglobu, licu, iza kolena ili u pregibu lakta; m oe biti oteana alergijama na hranu, stresom i vrem enskim uslovim a svrab i oseaj punoe oko m ara, ponekad praeni sluznim sekretom , bolovim a i zatvorom
BOLEST/TEGOBA
Analna fisura
Ekcem
Suljevi
crveno prstenasto ispupenje koje svrbi i iri se od prepona do gornjeg dela butine i ponekad i na genitalije; najee je kod m ukaraca; pogorava se noenjem tesne odee, gojaznou i toplim vrem enom jak svrab na glavi i u podruju stidnih dlaica; m oda ete prim etiti sitne bele m rlje; opti svrab, eventualno rane na ram enim a, zadnjici i trbuhu
Svrab u preponama
Vai
trake nalik na niti konca u stolici, ponekad praene jakim svrabom oko m ara i oticanjem ; nesanica i bolovi u trbuhu neobjanjiv lokalizovan svrab na telu koji prethodi izbijanju izuzetno bolnih malih plikova, obino na jednoj strani lica ili trupa
Gliste
Pojasni herpes
neobjanjiv opti svrab po telu
bilo koja od odreenog broja bolesti i tegoba ukljuujui dijabetes, H odkinovu bolest i ne-H odkinov limfom, uticu i druga oboljenja jetre , zastoj rada bubrega, rak je tre ili rak pankreasa
TA DA URADITE
Jp o tre b ite hidrokortizonsku ili anestetiku <remu protiv bola i oticanja. Posetite lekara iko se radi o analnom krvarenju.
Hladni oblozi e smanjiti otok. D ve ili tri tople kupke dnevno mogu da donesu olakanje.
Manesite kortikosteroidnu krem u na zahvaeno sodruje, pa pokrijte plastinim zavojem preko lo i.
Ekcem se takoe zove i atopini dermatitis.
Jz m ite paracetamol protiv bola. Pijte bar 3sam aa vode dnevno i jedite mnogo vlakana. dite kod lekara u sluaju upornih i ponovljenih ;luajeva.
Penini hleb sa sem enkam a, povre, voe i orasi pomau pri spreavanju zatvora, koji m oe da izazove ili pogora hem oroide.
Jp o tre b ite lek protivgljivica koji se kupuje aez lekarskog recepta.
Travari preporuuju da se na zahvaeno podruje, pomou tapia sa vatom , nanosi limunov sok, kako bi se rana isprala i osuila.
Jp o tre b ite ampon ili lek koji se m oe kupiti bez ekarskog recepta, a sadri pedikulicid (insekticid coji se koristi na koi za oslobaanje od ugaraca vai).
N ikada ne koristite pedikulicid oko oiju; utrljajte vazelin na trepavice i kapke, pa pincetom uklonite vai. Celjanje kose gustim eljem m oe da pomogne kod vai glave.
>vi ukuani treba da odu kod lekara radi leenja ak i one osobe koje nisu zaraene). O bino
;e prepisuje m ebendazol. Vidi Gliste.
Veina pacijenata nema nikakve sim ptom e. A k o delite odeu ili kre ve t sa nekim ko ima gliste, leite se za svaki sluaj. Pojasni herpes na licu, naroito oko oiju, m oe da ostavi oiljak i oteti vid. O d m a h se o b r a t it e le k a r u .
3osetite lekara. U zm ite analgetik protiv bolova; ekar e vam m oda prepisati antivirusni lek.
Dbratite se lekaru bez oklevanja ako sumnjate da vam je stanje isto kao neko od navedenih. / idi Bubrena oboljenja i nazive ostalih bolesti lavedenih levo.
719
SVRA B U PREPONAM A
SIMPTOMI
crvena ispupenja koja svrbe u predelu prepona ili na spoljanjim genitalijama; crveni osip m oe da se proiri na zadnjicu i unutranji deo butina
ako lekovi koji se nabavljaju bez lekarskog recepta ne pomau ni posle nedelju-dve. ako se crveni osip iri ili pogorava. ako pojava postane hronina, to jest crveni osip se stalno ponavlja.
vrab u preponama je uobiajen naziv za gljivinu infekciju u predelu prepona izazvanu kandidom, ije je struno ime tinea cruris. Ako ste mukarac, verovatno ste ga imali bar jednom u ivotu. I ene mogu da dobiju svrab u preponama; i ako je gljivica razliita, simptomi su isti. Uzrok kod ena je gljivina infekcija zvana kandidijaza, koja poinje i vagini a moe da se proiri i van nje ako se ne lei Mukarci i ene koji se jako znoje, gojazni su ili imaji vie konih nabora gde se koa trlja o kou naroito si podloni razvoju crvenog osipa u predelu prepona
UZROCI
Svrab u preponama izaziva gljivica Trichophytoi rubrum, koja spada u istu gurpu organizama koji iza zivaju i atletsko stopalo. Gljivica raste na vlanim toplim mestima. Noenje sportskog titnika ili elasti nog zavoja oko prepona moe da podstakne njei rast. Verovatno ete sami ustanoviti da imate svrab i preponama. Ipak, ako niste sigurni, obratite se leka ru koji e skoro sigurno moi da potvrdi tu dijagnozi samo vizuelnim pregledom.
LE EN JE
Obino neete morati da traite strunu pomo z svrab u preponama, osim ako je crveni osip jak ili s iri. U velikoj veini sluajeva tegoba se izlei lekov ma koji se nabavljaju bez lekarskog recepta. Uz pravilno leenje, postotak izleenja svraba preponama je veoma visok, iako oko 20 posto osot dobija hronini svrab. Ako ste takav sluaj, zatrail lekarsku pomo. Lekar moe da vam prepie jae l< kove. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Veina masti protiv svraba u preponama sadri sre< stva protiv gljivica kao to su m ikonazol i hlortrim, zo l. Ove masti mogu da se nabave u apotekama b < recepta. Ako niste sigurni koje sredstvo da odaber te, zamolite apotekara da vam neto preporui.
------ T-----S aveti
vodi. Ako se crveni osip ponovi ili ako doe do infekcije, posavetujte se sa lekarom, koji moe da vam prepie antibiotik. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Uz lekove koji se izdaju na recept i one koji se kupuju bez recepta, postoji i veliki broj alternativnih naina leenja koji mogu da ubrzaju izleenje.
AROMATERAPIJA
ZA NAJEFIKASNIJE LEENJE
p o b rin ite se da vam p rep o n e budu iste i su ve; svakodnevno menjajte spo rtski titnik i rub ije i p e rite ih u v re io j vodi; no site iste, pam une b o k se rice ispo d elastinog zavoja; ako ste ranije imaii svrab, a obino nosite tesne gae, razm islite o noenju b okserica k o je m ogu p o m o i da oblast p rep o n a bude suvlja p o to om oguavaju strujanje vazduha; u p o treb ite b eb i p u d e r kako biste sp re ili stvaranje vlage koja m o e da izazove svrab u preponam a; p ri tuiranju ko ristite antibakterijske sapune; d o b ro se isp erite kako biste sp reili nakupljanje eventualnih nadraujuih ostataka sapuna; ne ko tistite tu p e k ir u salama za vebu, zb o g m ogue zaraze; p re p o n e d o b ro o suite p ekiro m ili fenom za ko su na njihovom najuvuenijem m estu; p resvu cite se odm ah p o zavretku vebanja.
Uobiajeno leenje aromaterapijom za niz konih oboljenja ukljuuje nanoenje ulja m elaleuke (Melaleuca spp.). Razredite ga osnovnim uljem, na primer bademovim, i nanesite na kou zahvaenu osipom nekoliko puta dnevno. Druga sredstva za ublaavanje svraba koja preporuuju strunjaci za aromaterapiju su ulje crvenog kedra (Juniperus virginiana) i jasmina (Jasminum officinale). Nanesite ulje na slian nain, nekoliko puta dnevno.
Travari tvrde da je jedan od najboljih lekova za ovu tegobu oblog sa razreenim, svee isceenim limunovim sokom koji se stavlja na prepone. Limunov sok e ublaiti svrab i isuiti osip. L E E N JE KOD K U E Perite zahvaeni deo antibakterijskim sapunom. Posletuiranjazahvaenedelove na najuvuenijem mestu osuite to je potpunije mogue fenom za kosu. Nanesite dva do tri puta dnevno kremu protiv gljivica ili puder za suenje, koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta, sve dok osip ne proe. Kupanje u toploj vodi ublaava svrab. Nanesite razreen limunov sok (vidi Leenje lekovitim biljem , gore). Nanesite ulje melaleuke, kedra ili jasmina.
Nanosite lek na zahvaeno podruje svakodnevno, kao to je navedeno u uputstvu, sve dok osip ne nestane; nastavite sa korienjem masti bar jo mesec dana, kako biste bili sigurni da je gljivica suzbijena. Sve dok osip ne nestane, pazite da vam zahvaeni predeo bude suv i nosite komotnu odeu. Da spreite pogoranje ili ponavljanje pojave osipa, svakodnevno menjajte rublje i perite ga u vreloj
L A
SIMPTOMI
arlah se najee javlja kod dece. Sim ptomi su sledei: svetlocrveni ili purpurni osip, koji se obino prvo javlja na vratu ili grudima visoka tem peratura upala grla jezik prekriven crvenim pegama oticanje limfnih lezda na vratu povraanje
ako se kod deteta pojave sim ptom i arlaha, naroito ako je dete nedavno prebolelo s t r e p t o k o k n o z a p a lje n je g r la . A k o se ne lei, arlah m oe da izazove teke kom plikacije koje zahvataju srce , bubrege i druge organe.
arlah je jedna od deijih bolesti koju su antibi otici pripitomili. Nekad je bila rairena i opa sna, ali danas je retka i lako se lei. Bolest se najee javlja kod dece izmeu drug i desete godine. Posle inkubacije od dva do pet da na, bolest obino poinje vrlo visokom temperati rom, do 40 C. Oko 12 do 48 asova kasnije javlja s prepoznatljiv purpurni osip, prvo na vratu i grudimc' a onda po celom telu. Osip je na dodir izuzetno hre pav i najgui je ispod pazuha i u preponama. Jezi takoe natekne i postane svetlocrven. Posle tri dan osip i temperatura se povlae, ali jezik moe osta oteen jo nekoliko dana. Za razliku od drugih deijih bolesti, kao to su r i beola i boginje, arlah se mora aktivno leiti, jer in? e moe da dovede do artritisa, utice, bubreni tegoba i reumatske groznice.
UZROCI
Sarlah je zarazna bolest koju izaziva streptokokr bakterija, a iri se dodirom sa zaraenom osobom udisanjem bakterije. Kad se nae u drelu ili grli bakterija se razmnoava i stvara toksin (otrov) kc krui krvlju, izazivajui opisane simptome. D IJA G N O S T I K I
POSTUPCI
Pedijatar e pogledati detetu grlo i napraviti kultui brisa grla kako bi se ustanovilo prisustvo streptokokr bakterije.
LEEN JE
Ako se ne lei antibioticim a, arlah moe da izazo' ozbiljne komplikacije. Ako mislite da je vae de obolelo od ove bolesti, odmah ga odvedite kod p dijatra. Osim uzimanja antibiotika, dete treba da rr ruje u krevetu i pije mnogo vonih sokova kako bi organizam isprao. Hladne kupke mogu da sman groznicu, a paracetam ol e pomoi ublaavanje b lova. Panja: nemojte davati detetu acetilsalicili kiselinu (npr. Aspirin), jer je dokazana njena pov zanost sa Rejevim sindromom, ponekad smrton snom boleu mozga nepoznatog porekla.
722
K IN ESK O B IL JE
LEK O V ITO
lako se arlah jednostavno dri pod kontrolom pomou antibiotika, ako se ne lei moe dovesti do ozbiljnih komplikacija. Ako mislite da je vae dete dobilo arlah, odmah ga odvedite na pregled kod lekara ili pedijatra.
Strunjak za kinesku medicinu moe da prepie meavinu lekovitog bilja za uklanjanje otrova i jaanje detetove sposobnosti da se bori protiv bolesti.
LE EN JE B ILJEM LEK O V ITIM
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Pedijatar e prepisati neki antibiotik, na primer penicilin. Ako je dete alergino na penicilin, dobie neki drugi antibiotik, na primer eritrom icin. Lektreba uzimati najmanje 10 dana, ak i ako se simptomi povuku ranije. Treba pregledati i, ako je potrebno, leiti i druge lanove porodice. Pre otkria antibiotika porodice su zbog arlaha stavljane u karantin, ali danas to vie nije potrebno. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Dete koje boluje od arlaha mora da uzima antibiotik kako bi se infekcija prekinula. Alternativni naini leenja mogu se primenjivati zajedno da antibioticima kako bi se ubrzalo ozdravljenje i smanjile neprijatnosti.
A K U P R E S U RA
Macina trava (Nepeta cataria) sadri hemijske materijeza koje se smatra da sniavaju temperaturu. Herbalisti preporuuju uzimanje 2 ili 3 kapi ekstrakta u ai vode, tri puta dnevno. Ehinacea (Echinacea spp.) moe da pomogne u borbi protiv bakterija, ublaava osip i pomae smanjenje kongestije u grudima. Poto se temperatura povue, detetu treba tri puta dnevno davati aj koji se priprema tako to se 2 kaike korena u prahu preliju oljom vode i ostave da 15 minuta tiho kljuaju.
HOM EO P A T IJA
Homeopata moe da prepie sredstvo koje e detetu pomoi da uspenije savlada bolest i bre ozdravi. Homeopatska sredstva za leenje arlaha mogu ukljuivati Ferrum phosphoricum (protiv upale grla i groznice koji prate rane faze arlaha) i Kali muriaticum (protiv konog osipa i belog jezika).
ISH R A N A
Zamolite osposobljenog strunjaka da vam preporui akupresurnu masau koja e ojaati imuni sistem vaeg deteta i pomoi mu da bre savlada bolest.
A R O M A TER A PIJA
Odgovarajua ishrana jaa imuni sistem organizma i pomae u borbi protiv bolesti. Ako se vae dete razboli, pobrinite se da pije mnogo tenosti kako bi se isprali otrovi i spreila dehidracija. Sokovi od agruma su dobar izbor.
Strunjaci za aromaterapiju preporuuju da se kod arlaha udiu pare eukaliptusovog ulja (Eucalyptus globulus), koje pomau antibioticima da unitavaju bakterije. Stavite nekoliko kapi na maramicu i udiite kroz nos.
PREVENCIJA
Pazite da vi i vaa deca niste u dodiru sa osobama koje boluju od arlaha. uvajte zdravlje uravnoteenom ishranom i obiljem sna i kretanja.
723
I Z
F R
E N
I J A
SIMPTOMI
N a dijagnozu izofrenije se pomilja kad su kod pacijenta prisutna najmanje dva od navedenih sim ptom a: opsene halucinacije neorganizovan govor iracionalno ili katatonino ponaanje, kao m entalna tupost, ukoenot ili m litavost ekstrem iteta negativni sim ptom i, kao neaktivnost, utanje, gubitak volje O ve sim ptom e obino prati znaajno sm anjena sposobnost ulaenja u odnose sa drugim Ijudima.
ako se kod vas ili nekoga kog poznajete pojave gore opisani sim ptom i. Sizofrenija m oe biti razorna bolest i m edicinska briga je od ogrom ne vanosti. Imajte na umu da je esto teko uveriti neku osobu koja postaje psihiki obolela da prizna postojanje sim ptom a ili da zatrai lekarsku pom o.
ako izofrenija bukvalno znai podeljen um", ne treba je meati sa podeljenom" ili viestrukorr linou. Taniji opis je psihoza - grupa tekih i dugotrajnih mentalnih poremeaja koji ometaju prirodno razmiljanje, ponaanje i govor. Poetak izofrenije obino se odlikuje psihoti nim simptomima koji su navedeni u stupcu levo il bizamim ponaanjem. No, mnogi bolesnici pokazu ju negativne" simptome, kao to su priguena ose anja i smanjene mentalne i drutvene aktivnosti. Ne vredi mnogo govoriti o podgrupama, kao tc su paranoidna ili katatonina izofrenija, jer bolesni ci obino imaju razliite simptome i lekari postvljaji razliite dijagnoze. No, veina izofreniara ipak im > isti raspon slinih simptoma. Na primer, bolesnici e sto govore da se oseaju udno i zbunjeno u pogledi izvora svojih oseanja. Oseaju veliku usamljenost anksioznost i preplavljeni su oseanjem odvojenosti Sizofrena osoba moe da razmilja i komunicir, prema svojim pravilima, skaui sa jedne zamisli n, drugu, koristei nejasne rei ili ponavljajui iste re ili meavinu koju ine nove rei i zbrkane reenice Sizofreniari su obino sumnjiavi i odbojni. Mogi smatrati da im neko krade misli, da ih emituje u me dijima ili da stranci koji ele da kontroliu njihov ponaanje zamenjuju njihove misli nekim drugirr Mogu opisivati glasove koji im se direktno obraaj ili kritikuju njihovo ponaanje. Sizofrenija se kod mukaraca obino javlja pr dvadesete godine, a kod ena izmeu dvadesete i tr desete, ali uestalost je ista. Oko 1 posto osoba e s u nekom periodu ivota leiti od izofrenije. Neki ot oleli doive samo jednu jedinu epizodu bolesti i pc tom nemaju vie nikakvih simptoma. ea pojava j da tok bolesti fluktuira tokom nekoliko desetina gc dina, pri emu svaki recidiv dovodi do pogoranj;
UZROCI
Veina specijalista se slae da su simptomi izazvai hemijskim poremeajima u radu mozga, ali taan m < hanizam nije poznat. Izgledadaje izofrenija sindroi koji ima viestruke uzroke i tipove. Genetika svakak igra odreenu ulogu, ali ne postoji pojedinani ,,ge za izofreniju". lako je jasno da oseajna porodic
724
koja prua podrku moe da pomogne u spreavanju recidiva, smatra se da razdor u porodici ne izaziva izofreniju.
LE EN JE
Ciljevi konvencionalnog leenja ukljuuju pruanje pomoi bolesnicima da ostvare normalne odnose sa drugim Ijudima, osposobljavanje bolesnika daive u zajednici i dranje bolesti pod kontrolom pomou najmanje mogue koliine lekova. Obino je potrebna kombinacija lekova i psihoterapije. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Moderno medicinsko leenje izofrenije poelo je 1952. godine upotrebom sredstva za smirenje hlorpromazina. Ovaj lek (kao i njegovi savremeni srodnici kao haloperidol) prvi put je stavio pod kontrolu akutne simptome, skratio je boravak u bolnici sa nekoliko godina na nekolikodana i sniziostopu recidivaza vie od 50 posto. Meutim, ne reaguju svi bolesnici na ove lekove. Dugorona kontrola je manje uspena od kratkoronog ublaavanja bolesti. Isto tako, produeno uzimanje lekova moe imati tetne nuspojave, naroito nervno-miini poremeaj poznat kao tardivijalna diskinezija (TD) koji izaziva nevoljne pokrete lica, kao to su grimase ili pokretsisanja. Hlozapin, u SAD odobren 1990. godine, pomae mnogim bolesnicima koji nisu reagovali na druge antipsihotike bez izazivanja TD, ali kod 1 posto bolesnika izaziva veliko smanjenje broja belih krvnih zrnaca, tako da je potrebno vriti analizu krvi jednom nedeljno. Izgleda da jedan novi lek, risperidon, ublaava simptome bez ove komplikacije. Kod veine bolesnika za spreavanje recidiva potrebna je primena antianksioznih lekova, tokom itavog ivota. Dodatni lekovi, ako antidepresivi, mogu se koristiti za leenje nuspojava ili srodnih simptoma, ukljuujui ukoenost, tremor i depresiju. Psihoterapija malo pomae bez lekova. No, psihoterapija kojom se prua podrka i saoseanje potrebna je da bi oboleli od izofrenije razumeli svoju bolest i ponovo se ukljuili u drutveni i porodini ivot.
A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Poto je izofrenija veoma teak i sloen poremeaj, malobrojni su naini leenja za koje se zna da su uspeni. No, zanimanje za istraivanje izofrenije je poslednjih godinajako poraslo.
IS H R A N A
Postoje dosta pouzdani dokazi da folna kiselina (vitamin grupe B) pomae kao dodatak leenju. Isto tako, vitamin C poveava snagu antipsihotika haloperidola, a vitamin E moe da ublai simptome tardivijalne diskinezije, naroito u ranim stadijumima. O mogunosti blagotvornog uticaja cinka, mangana i nijacina jo uvek postoji nesaglasnost.
-------------------- --------------------
P r u a n j e POMOI IZOFRENIARIMA
Prijatelji i ro a ci ko ji bolesnika prihvataju i ne osuuju ga mogu p o m o i k o d ublaavanje anksioznosti i smanjenja teine sim ptom a. izofren ia re obino lako uznem iri izraavanje oseanja". Strunjaci savetuju lanovima p o ro d ic e da budu m anje kritini i uzdraniji. Isto tako, saoseajni lanovi p o ro d ic e ko ji p o d stiu bolesnika da bude aktivniji u voenju brige 0 se b i m ogu sm anjiti oseanje b esp om o n osti. L e k o v e e verovatnije prihvatiti bolesnici ko ji ive u sredin i koja im prua p o d rku , pa e na taj nain izb ei recidive. N e k i pacijenti bolje reaguju na n eke lek o ve ili im se jedn ostavn o vie dopada kako o d re e n i lekovi deluju na njih. A k o je m ogue, vano je da se udovolji bolesnikovim eljama 1 da se pojaaju napori da bolesnik b ude to samostalniji. m
TITNA L E Z D A - T E G O B E
SIMPTOMI Hipertireoza:
gubitak telesne teine uprkos poveanom apetitu ubrzan puls, viso k krvni pritisak, pojaana nervoza i prekom erno znojenje uestalija stolica, ponekad proliv m iina slabost, drhtanje ruku razvoj guavosti
Hipotireoza:
tro m o st, usporeno razm iljanje usporen rad srca poveana osetljivost na hladnou trnci ili gubitak oseanja u rukam a razvoj guavosti
reko hormona koje proizvodi, titna lezda utie na skoro sve metabolike procese u organizmu. Poremeaji titnelezdesu u rasponu od male bezazlenegue koju nije potrebno leiti pa do poi vot opasnog raka. Najea tegoba sa titnom le zdom je nepravilna proizvodnja njenih hormona Prevelika koliina tih vanih hemijskih materija do vodi do stanja poznatog kao hipertireoza. Nedo voljna proizvodnja hormona titne lezde dovodi d( hipotireoze. Cetiri paratireoidne lezde, smetene uz etiri o s< titne lezde, funkcioniu nezavisno od nje i odgo vorne su za regulaciju nivoa kalcijuma u krvi. Kalcijun je neophodan za rast i zdravlje kostiju i zuba. Poreme aj ravnotee luenja paratireoidnih hormona moi da dovede do hiperparatireoze ili hipoparatireoze to moe tetno uticati na razvoj kostiju. lako su posle dice neprijatne, veina tegoba sa titnom lezdor nije opasna ako se blagovremeno otkrije i lei.
Subakutni tireoiditis:
blagi do otri bolovi u titnoj lezdi osetljivost titne lezde na dodir bol kod gutanja ili okretanja glave pojava ovih sim ptom a neposredno posle virusne infekcije, na prim er grip, zauki ili ospica
UZROCI
Svi tipovi hipertireoze nastaju zbog poveane proi; vodnje tireoidnih hormona, a bolesti se pojavljuju nekoliko oblika: kod Bazedovljeve (Basedow) boles otputanje vika hormona je izazvano autoimunir poremeajem (vidi Imunoloki sistem - poremeaji U drugom sluaju, u titnoj lezdi rastu vorii -toks ni adenomi - i lue hormone titne lezde, menjaju normalno kruenje hemijskih materija i naruavaju hemijsku ravnoteu organizma. Neke gue mogu c sadre vie takvih vorova. Kod subakutnog tireoiditisa upala titne lezc izaziva preterano otputanje hormona, to ima ; posledicu prolaznu hipertireozu. lako retko, hiperl reoidizam moe biti posledica poremeaja hipofi; ili rasta raka titne lezde. Hipotireoza potie od smanjene proizvodn hormona titne lezde. Za proizvodnju energije u c ganizmu potrebne su odreene koliine hormor titne lezde, pa pad proizvodnje hormona dovo do nie proizvodnje energije. est uzrok hipotireo; je Haimotov (Hashimoto) tireoiditis, autoimuni p remeaj kod kojeg bela krvna zrnca postepeno ist kuju tkivo itne lezde, koje tada napadaju antite belanevine imunog sistema. Hipotireoza moe bi posledica operativnog uklanjanja titne lezde

ako imate povienu temperaturu, uznemireni ste, buncate, imate ubrzan puls; moda imate tireotoksinu krizu, iznenadnu i opasnu komplikaciju
hipertireoze.
ako vam je jako hladno, ako ste sanjivi i tromi; moda imate miksedematoznu komu, iznenadnu i opasnu komplikaciju hipotireoze koja moe da izazove nesvesticu i smrt.
hemijskog razaranja tkiva tokom leenja hipertireoze. Ako ste izloeni velikoj koliini joda, moda iz skrivenih izvora - lekova protiv prehlade i zapaljenja sinusa ili nekog medicinskogtesta, postoji veaopasnost od razvoja hipotireoze, naroito ako ste ranije imali problema sa titnom lezdom. Ako se due vreme ne lei, hipotireoza moe da dovede do miksedematozne kome, retkog ali potencijalno smrtonosnog oboljenja koje se mora leiti hitinim davanjem injekcija hormona. Hipotireoza je naroito opasna za novoroenad i odojad, jer manjak hormona titne lezde u ranom dobu moe da dovede do razvoja kretenizma (mentalne zaostalosti) i patuljastog rasta (zastoja u rastu). Danas mnoga deca neposredno posle roenja prolaze rutinsku kontrolu nivoa hormona titne lezde. Ako su hipotireoidni, leenje poinje odmah. Kod dece, kao i kod odraslih, uzrok hipotireoze se moe pripisati bolesti hipofize, oteenoj titnoj lezdi ili nedostatku cele lezde. Hipotireoidna deca su neobino neaktivna i tiha, imaju slab apetit i previe spavaju. lako je rak titne lezde, uz rak jajnika, najea zloudna tvorevina lezda sa unutranjim luenjem, jo uvek je prilino redak. Moete godinama imati jedan ili vie vorova u titnoj lezdi pre nego to se ustanovi da se radi o raku. Osobe koje su leene zraenjem glave i vrata, modazbog leenja akni, podlonije su raku titne lezde. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Lekar moe postaviti dijagnozu hipertireoze i hipotireoze merenjem nivoa hormona titne lezde u krvi. Lekari obino kontroliu koliinu luenja hormona titne lezde i hormona koji podstie titnu lezdu (TSH), hemijske materije koju lui hipofiza kako bi podstakla proizvodnju hormona u titnoj lezdi. Ako ste hipotireoidni, u krvi se nalaze vee koliine TSH jer se telo trudi da izazove poveanu proizvodnju hormona titne lezde. Kod hipertireoze je obrnuto: nivo TSH je nii od prirodnog, a nivo hormona titne lezde u krvotoku je visok. Da bi se odredio uzrok hipertireoze, lekari esto koriste test nakupljanja radioaktivnog joda, koji tokom odreenog vremena prati koliinu apsorbovanog joda u titnoj lezdi. Jod je kljuni sastojak za stvaranje hormona titne lezde, tako da je koliina
joda koji je titna lezda vezala pouzdan pokazatelj koliko hormona lezda lui. Za taj test morate da progutate malu koliinu radioaktivnogjoda, u obliku tenosti ili kapsula. Posle odreenog vremena lekar vam prislanja instrument na vrat kako bi izmerio koliinu radioaktivnog joda koji se nakupio u titnoj lezdi. Ako rezultati pokazuju dalezda prikuplja preveliku koliinu joda, lekar moe da snimi nakupljeni radioaktivni jod. Za tu analizu lekar koristi poseban film za dobijanje slike koja pokazuje taan raspored radioaktivnog joda u titnoj lezdi. Slika e otkriti ako se jod sakuplja u adenomima, to pokazuje da su ti vorovi odgovorni za viak hormona. Ako slika pokae da jod ravnomerno prodire u tkivo, znai da cela titnalezda pojaano lui hormone. Neki strunjaci smatraju da analize krvi nisu dovoljno osetljive za utvrivanje blaih oblika hipotireoze. Umesto toga, oni zagovaraju praenje bazalne telesne temperature (temperature u mirovanju). Da biste precizno pratili svoju bazalnu temperaturu, morate tano da se pridravate sledeih uputstava: pre spavanja protresite toplomer tako da bude nameten ispod 35 C i stavite ga na mesto odakle moete da ga dohvatite bez ustajanja iz kreveta. Sledeeg jutra, pre ustajanja iz kreveta, merite temperaturu 10 minuta ispod pazuha, a tokom merenja budite to mirniji. Temperaturu treba meriti i beleiti najmanje tri dana. (ene treba da mere temperaturu tokom prve dve nedelje menstrualnog ciklusa, jer se u drugoj polovini ciklusa bazalna temperatura esto podie.) Bazalna temperatura zdrave osobe iznosi izmeu 36,33 i 36,56 C. Akojevaa bazalnateperaturastalno niska, mogue je da ste blago hipotireoidni. Ako imate jedan ili vie adenoma, lekar e eleti da zna kad su prvi put naeni i kako su se razvili, jer ne lue svi adenomi prekomerne koliine hormona. U stvari, veina ovih voria nije zloudna, naroito ako dugo ostaju iste veliine. (Zloudno tkivo e po pravilu primetno rasti.) vorii koji se naglo pojave obino su ciste ispunjene tenou i esto su dobroudni. Ako analize krvi pokau da vorovi lue viak hormona titne lezde i ako imate druge simptome, lekare postaviti dijagnozu hipertireoze. U svakom sluaju, ako imate vorie na titnoj lezdi treba da redovno idete na kontrolu, jer u budunosti moete da postanete hipertireoidni. Ako analize krvi pokazuju povien nivo hormona, lekar
STITNA Z L E Z D A - T E G O B E
NASTAVAK
e preporuiti dalje analize, ukljuujui test vezivanja radioaktivnog joda i snimanje kako bi se odredilo da li su vorii vreli" ili hladni". Vreli vorii, odnosno oni koji aktivno vezuju jod, retko su kancerozni. Meutim, hladni vorii, tj. oni koji pokazuju nisku koncentraciju joda, mogu biti zloudni i potrebno ih je detaljnije ispitati. Jedna vrsta raka titne lezde moe se dijagnostikovati jednostavnom analizom krvi kojom se meri nivo hormona koji uestvuju u izgradnji kostiju. Meutim, u veini sluajeva lekari koriste biopsiju da utvrde radi li se o raku titne lezde, a biopsija se sastoji od vaenja elija iz sumnjivog vora tankom iglom kako bi se odredilo da li je tkivo zloudno.
LECEN JE
Za bolesti titne lezde koje su posledica preteranog ili premalog luenja hormona titne lezde, konvencionalno i alternativno leenje nude razne metodeza uspostavljanje pravilne hormonske ravnotee. Konvencionalno leenje se uglavnom oslanja na lekove i operativni zahvat. Alternativno leenje pokuava da ublai neke tegobe povezane sa boleu titne lezde ili da pobolja rad titne lezde razliitim pristupima, od dopunskih dijeta, biljnih lekovitih preparata pa do promene naina ivota i uvoenja posebnih vebi. Potrebna je struna ocena svakog oboljenja titne lezde. U veini sluajeva bolest je potrebno leiti na nain koji premauje mogunosti kune nege. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Leenje hipertireoze ukljuuje koenje stvaranja hormona titne lezde, dok se kod hipotireoze nadoknauje manjak hormona. Konvenonalna medicina nudi veoma efikasne tehnike za smanjivanje, spreavanje ili dopunjavanje proizvodnje hormona. Pre nego to odlui koje leenje je za vas najbolje, lekar e uzeti u obzir stanje vae titne lezde, vae godine, optezdravstveno stanje i istoriju bolesti. Stvaranje hormona titne lezde moe se zaustaviti ili potpuno prekinuti leenjem radioaktivnim jodom, antitireoidnim lekovima ili operativnim zahvatom. Ako lekar odlui da je pogodnije leenje radioaktivnim jodom, traie da pijete tablete ili tenost koja sadri radioaktivni jod u koliini dovoljnoj da oteti
elije titne lezde i ogranii ili uniti njihovu sposobnost stvaranja hormona. Ponekad je potrebno vie od jednog tretmana za uspostavljanje normalne proizvodnje hormona i kod mnogih bolesnika se uslec ovog postupka javlja hipotireoza. Ako poinjete sa korienjem lekovaza zaustavljanje luenja hormona titne lezde, kao to su propiItiouracil ili metimazol, koji se obino daju u obliki tableta, simptomi hipertireoze poinju da nestaju po ^ sle estdo osam nedelja, kad su hormoni ve nestali h organizma, a lek poinje da smanjuje proizvodnjc novih. Meutim, moraete da nastavite sa uzimanjerr leka oko godinu dana. Posle toga ete morati redovnc da idete na kontrolne preglede, kako biste bili sigurn da se oboljenje nije ponovo pojavilo. Operativni zahvat se esto preporuuje osobam; mlaim od 45 godina, kod kojih je hipertireoza nas tala zbog toksinog adenoma, jer su ovi vorovi vei nom otporni na delovanje radioaktivnogjoda. Kad jt tkivo odstranjeno operativnim putem, za nekoliko ne delja se ponovo uspostavlja normalan nivo hormona lako subakutni tireoiditis moe da dovede dc privremene hipertireoze, ovo oboljenje obino nije potrebno leiti, a bolovi usled upale titne lezdt mogu se ublaiti pomou paracetamola ili acetilsa licilne kiseline (npr. Aspirin). Ako lekovi bez recept; ne pomau, lekar moe da prepieprednizon ili de ksametazon za krae vreme. Poto oba leka mogu d; podstaknu razvoj eludanog ira i gubitak kotant mase, pitajte lekara treba li da uzimate dodatak kal cijuma. Kod hipotireoze je potrebno doivotno uzimat dodatne koliine hormona. Ni jedan operativni za hvat niti konvencionalni lek ne mogu da poveaji stvaranje hormona titne lezde koje je jednom za kazalo. lako postoje hormoni ivotinjskog porekla lekari obino prepisuju sintetike tireoidne hormo ne kao to je levotiroksin. Nuspojave su retke, al kod nekih bolesnika se javljaju nervoza ili bolovi i grudima tokom uzimanja ovih lekova; obino se po deavanjem doze leka ovi efekti gube. Meutim, ak( uzimate i tricikline antidepresive, antikoagulanst ili digitalis, ili ako imate dijabetes, morate porazgo varati sa svojim lekarom o moguim meudelovanji ma ili drugim komplikacijama. Rak titne lezde obino se lei operativnim za hvatom, odstranjivanjem karcinomskog tkiva ili cel< titne lezde, postupkom nazvanim tireoidektomija
728
Ako se rak proirio izvan titne lezde, mora se odstraniti svako zahvaeno tkivo, na primer limfne lezde vrata. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A lako alternativni naini leenja koji su na raspolaganju za poremeaje titne lezde nee potpuno zaustaviti niti zameniti hormone titne lezde, esto se koriste za jaanje titne lezde ili ublaavanje neprijatnih simptoma.
K IN ESK O LEK O V ITO B IL JE
JOGA Kod mnogih Ijudi poloaj Svea najmanje 20 minuta dnevno, moe poboljati opti rad titne lezde. Lezite na lea tako da vam bokovi budu na podu. Poduprite bokove rukama i ispruite noge uspravno. Polako preite rukama du tela sve do ramena, tako da su vam palevi sa prednje strane tela, a ostali prsti sa zadnje. Teinu tela treba da dre ramena, a ne vrat i glava.
Nekoliko biljnih meavina moe da pomogne ublaavanje simptoma kod hipertireoze: meavina peenog sladia (Glycyrrhiza uralensis), smesa proraljike (Bupleurum chinense) i zmajeve kosti, ili smesa proraljike i boura, kao i druge smese. Za uputstva i nabavku obratite se strunjaku.
Za ublaavanje simptoma hipertireoze probajte tinkturu: 4delavuje noge (Lycopus spp.), 2 delasranice (Leonurus cardiaca), 2 dela grozniice (Scutellaria spp.), 1 deo gloga (Crataegus spp.). Tinkturu treba uzimati tri putadnevno. Protiv nesanice izazvane hipertireozom, pomeajte jednake delove valerijane (Valeriana officinalis) i pasiflore (Passiflora incarnata) kao tinkturu i uzimajte je pola sata pre spavanja. U sluaju hipotireoze moete da napravite aj od mrke alge, braia (Fucus vesiculosus) za poboljanje rada titne lezde. Tri puta dnevno prelijte 1 olju kljuale vode preko dve kaiice braia i ostavite da stoji 10 minuta pre nego to popijete. Ova biljka se moe koristiti i u kapsulama, tri puta dnevno.
N A IN IVO TA
ISH R A N A
Aerobik vebe 15-20 minuta dnevno su odline za odravanje rada titne lezde. Redovna fizika aktivnost je naroito vana ako ste hipotireoidni. (Posavetujte se sa lekarom pre nego to ponete program vebanja.)
Kod hipotireoze treba izbegavati kupus, breskve, soju, spana, kikiriki i rotkvice jer ove namimice mogu da utiu na rad titne lezde. Dodaci vitamina C, vitamina E, riboflavina (vitamin B i), cinka, nijacina (vitamin B 3), piridoksina (vitamin fo) i tirozina mogu da podstaknu rad titne lezde. Ako bolujete od hipertireoze, potronja navedenih namirnica moe da pomogne smanjenje stvaranja hormonatitnelezde.
TUCANJE
V
SIMPTOMI
ponavljano, nehotino grenje dijafragme koje dovodi do naglog prodora vazduha u plua i zatvaranja glotisa, dela grkljana u kojem se nalaze glasne ice, prilikom ega nastaje karakteristian zvuk. Stucanje po pravilu ne traje dugo, a javlja se posle obilnog obroka ili potronje prevelike koliine alkohola. lako retko , tucanje m oe da potraje nekoliko dana ili nedelja.
tucanje, odnosno nehotino grenje dijafragme, najee predstavlja samo bezazlenu i kratkotrajnu smetnju. Dogaa se svakome, a trudnice e vam potvrditi da ponekad osete i tucanje deteta u materici.
UZROCI
Medicinski strunjaci ne mogu pouzdano da objasne zato dijafragma ponekad poinje da se nekontrolisano gri, to dovodi do tucanja. Nije iskljuena povezanosttucanjasa nervima ili uzimanjem preterane koliinetenosti ili hrane. U vrlo retkim sluajevima, tucanje je propratna pojava nekog oboljenja, kao to su za p aljen jeslepo gcreva ili dijabetes.

ako tucanje potraje due od jednog dana. Dugotrajno tucanje m oe da bude posledica nadraenosti nerava u dijafragmi ii same dijafragme, z a p lje n ja p lu a , ezofagitisa, te g o b a sa t it n o m le z d o m , a lk o h o liz m a ili h e p a titis a . ako se tucanje i tem peratura pojave posle tee operacije gornjeg dela trbuha i izazovu gubitak apetita. U ovim okolnostim a tucanje m oda ukazuje na pojavu apscesa ispod dijafragme ili na jetri.
LEEN JE
tucanje po pravilu prestaje samo od sebe, iako Ijudi esto pribegavaju razliitim nainima da ubrzaju njegov prestanak. K O N V E N C IO N A L N O LE E N JE Lekarska pomo je retko potrebna, ali ako tucanje ne prestane posle jednog dana, poseta lekaru e vam pomoi da iskljuite pojavu ozbiljnije tegobe. Lekovi koji mogu da zaustave dugotrajno tucanje su baklofen i hlorpromazin. Ako je vae tucanje posledica ezofagitisa, poremeaja izazvanog ulaskom eludane kiseline u jednjak, lekar vam moe prepisati upotrebu cim etidina, ranitidina ili om eprazola, lekova koji smanjuju proizvodnju eludane kiseline na nivou elija eluca. Vidi Goruica radi dodatnih informacija. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A
A K U P R E S U RA
Vebe akupresure pokuavaju da izazovu oputanje u podruju grla, plua ili dijafragme kako bi tucanje prestalo. Duboko disanje je veoma vaan deo vebe. Isprobajte sledee vebe i radite ih u nizu. (Vidi Dodatak i strane 76-7 7 za dodatne informacije o tanom poloaju taaka.)
730
A K U P R E S UR A Da zaustavite napad tucanja, pokuajte da primenite pritisak dlanom. Poloite dlanove na oi, doruja oslonjenih o jagodice. Neno masirajte podruje oko oiju tokom jednog minuta, blago guraju predeo ispod palaca prema dlanovima. Z Posle masae dlanovima izvedite kratku seriju blagih pritisaka vrhom prsta na taku Glavni krvni sudovi 25 na vrhu nosa. Kombinacija pritisaka dlanom i prstom morala bi da zaustavi vae tucanje.
Jo jedan biljni lek koji moe doneti olakanje je aj koji ete napraviti od sledee meavine: pola olje tinkture nane (Mentha piperita) i konopljue (Eupatorium perfoliatum) uz dodatak nekoliko kapi paprike (Capsicum frutescens) i soka od etvrtine limuna u jednoj olji vrele vode. HOM EOPATIJA Grenje dijafragme moe se ublaiti primenom sledeih preparata: Ignatia, Cuprum metallicum ili Nux vomica. Obratite se homeopati radi dodatnih informacija i saveta. OSTEOPATIJ A U sluaju dugotrajnog tucanja osteopata moe da namesti bolne delove kime na nivou dijafragme i time donese olakanje. LEENJE KOD K U E Svi navedeni domai recepti imaju isti cilj: odbacivanje ili zaustavljanje nervnih impulsa koji izazivaju tucanje. Evo nekoliko predloga: Stavite kaiicu eera pod jezik i pustite da se polako otapa. Moete da progutate eer na suvo ili sa aom vode. Savijte se u struku prema napred i pijte vodu sa suprotne strane ae. Uz pomo vatiranih tapia za ui golicajte taku gde se sastaju tvrdo i meko nepce. Zadrite dah i istovremeno ga progutajte istog asa kad osetite poriv za tucanjem. Ovaj postupak ete verovatno morati da ponovite vie puta pre nego to tucanje prestane. Stavite papirnu kesu oko usta i udahnite jako i brzo 10 puta. Drite kesu vrsto prislonjenu uz lice da ne bi proputala vazduh. Sisajte komad limuna natopljenog angosturom (gorki liker sa dodatkom osuene kore junoamerikog drveta Galipea officinalis) i posutog kajenskom paprikom ili progutajte kaiicu sireta. Ako vae dete tuca, recite mu da zadri dah i da se ne smeje, pa ga neno golicajte.
Srednjim prstom i kaiprstom blago pritiskajte Trostruki greja 17 (u udubljenju iza unih koljki). Zadrite blag pritisak tokom jednog minuta. Savijte prste tako da steu krajeve rebara, tano ispod bradavica (Slezina 16). Usmerite pritisak navie, drei prste u udubljenju ispod rebara, i diite duboko jedan minut. Poloite desni srednji prst u udubljenje u dnu grla (ilazaea 22) i neno pritisnite nanie. Istovremeno svim prstima leve ruke vrsto drite sredite grudne kosti (ila zaea 17). Zatvorite oi i duboko diite jedan minut.
AKUPUNKTURA
Strunjaci za akupunkturu tvrde da se dugotrajno tucanje moe zaustaviti stimulacijom taaka na ruci, stopalima i leima. Zatraite pomo strunog akupunkturologa.
Za zaustavljanje tucanja strunjaci biljne medicine preporuuju topao aj od kam ilice (Matricaria recutita) koji navodno ima antispazmodino delovanje.
SIMPTOMI
osip koji intenzivno svrbi, sa crvenilom delova koe obino izmeu prstiju, oko runih zglobova, na laktovim a, pupku, bradavicam a, donjem delu trbuha i spoljanjim polnim organima; lice i koa glave su retko zahvaeni tanke crte na koi koje pokazuju gde su se ugarci ukopali u kou; vidljive su samo u oko 25 posto sluajeva svrab je najjai nou na izgrebanim podrujim a obino se stvaraju krastice
arazno kono oboljenje uga (scabies) moe se otkriti pomou tragova koje ostavlja ugarac (Sarcoptes scabiei). Vodei simptom, crvena oteenja koe koja jako svrbe, javljaju se na mestima gde se enka ukopa u kou i ostavi jaja i izmet. lako se dugo smatralo da je uga bolest koja pogaa samo prljave i siromane, u stvari je rairena u svim drutveno-ekonomskim slojevima. Zatvorene sredine kao jaslice i vrtii su idealna mestaza razmnoavanje parazita kojima je za preivljavanje neophodan Ijudski domain. Procenjuje se da se irom sveta svake godine javi oko 300 miliona novih sluajeva.
UZROCI
Takoe vidi i llu s t r o v a n i d ija g n o s ti k i v o d i .
ako sum njate da im ate ugu; vi i svako s kim ste u direktnom fizikom dodiru m oraete da se leite antiskabioznim sredstvom (insekticidom za ubijanje ugaraca ili vai). ako vam se ini da zahvaeni delovi koe vlae ili se vide drugi znaci infekcije; glavna kom plikacija uge je sekundarna bakterijska infekcija, naroito streptokokam a ili stafilokokam a. ako se pojavi jo neki osip ili doe do neeljenih nuspojava posle leenja gama-benzen heksahloridom . Pokazalo se da u retkim sluajevim a ovaj lek, naroito kad se preobilno prim enjuje, izaziva oteenja centralnog nervnog sistem a i ak m oe da izazove i sm rt.
ugarci mogu da preive samo dva do tri dana bez Ijudskog domaina, ali kad zaraze oveka oslobaanje od njih moe da bude veoma teko. Sa oveka na oveka prenose se skoro uvek direktnim dodirom. Na bolest ukazuju crvena tanka oteenja koe koja svrbe i obino se javljaju dve do tri nedelje poto se osoba zarazi. Ranice su posledica alergijske reakcije organizma na ugarce i njihov izmet. Poto se prepoznatljive crte potkonih kanala vide kod samo 25 posto obolelih, moda ete morati da se oslonite na druge znakove kako biste odredili da li ste zaraeni. Ako otkrijete da imate neizdrivu potrebu da se eete po odreenim delovima tela, naroito nou, idite na lekarski pregled. Osobe koje pate od konih poremeaja praenih perutanjem koe, kao to su ekcem i i psorijaza, treba da budu naroito oprezne. Poto su ve sklone crvenilu i svrabu koe, moe se desiti da ne primete simptome pre nego to se uga jako proiri. Nasuprot rairenom miljenju, malo je verovatno da ete dobiti ugu od kunog Ijubimca. Naime, Ijudska koa je otporna na ugarce koji se esto mogu nai na psima, a osip nalik na bubuljice koji moe da izazove psei ugarac manje svrbi i moe da proe sam od sebe.
LEEN JE
Da bi se oslobodile uge, osobe koje su zaraene kao i svi koji su sa njima bili u dodiru treba da se lee istovremeno. Poto ugarci mogu da preive dva do
tri dana na skoro svakoj povrini, ukljuujui i stolove i radne povrine, igrake, rublje i posteljinu, sve te povrine treba detaljno usisati i oprati. Predmete koje je teko istiti, kao to su pliane igrake, treba staviti u kesu i ostaviti negde nedelju dana. Postoje neslaganja u pogledu opasnih nuspojava nekih antiskabioznih sredstava koja ubijaju ugarce i vai. Za leenje postoji nekoliko sredstava ukljuujui biljna lekovita sredstva, za one koji ele da primene bezopasnije (mada potencijalno manje efikasne) preparate. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Kupanjem u toploj vodi i pranjem sapunom oprae se deo ugaraca i njihovih izluevina, ali time se neete osloboditi svih parazita. Lekari uglavnom prepisuju sredstvo za ubijanje ugaraca i vai, koje se nanosi na celo telo osim glave. Moda e vam trebati pomo, jer preparat treba naneti na sve kone povrine. Losion se ostavlja na koi 8-12 asova i potom se opere. Nemojte ga primenjivati bez prethodne saglasnosti svog lekara. Gama-benzen heksahlorid je u jednom trenutku bio najee prepisivano antiskabiozno sredstvo, ali ako se ne primenjuje na prepisani nain moe da napadne i trajno oteti centralni nervni sistem. Viestruke primene, naroito kod mlae dece, dovele su do oteenja mozga, paralize i epileptinih napada. FD A je 1990. odobrila upotrebu permetrina, kreme koja efikasno lei ugu, a ne izaziva tee nuspojave. Permetrin je vrlo brzo postao glavni lek za veinu dermatologa. Kad kou oslobodite parazita, moete da uzmete antihistam inik protiv svraba (koji moe da se zadri i danima posle leenja, zbog izmeta koji je zaostao u konim kanalima), kao i kortikosteoridne kreme protiv zapaljenja. A L T E R N A T IV N I N A IN l L E E N J A Kao i konvencionalni lekovi, mnoga alternativna lekovita sredstva za iskorenjivanje parazita koji izazivaju ugu su jaka, pa ak i otrovna ako se uzimaju oralno, ali mnoge biljke bez opasnosti ublaavaju svrab i upalu. Ako se ugarci vrate posle primene biljnog sredstva za ubijanje parazita, verovatno ete morati da
primenite neki konvencionalni preparat. to paraziti due ive u koi, to je vea opasnost od dodatne bakterijske infekcije.
L E EN JE B ILJEM LEK O V ITIM
avornjak (Consolida regalis), najefikasnije biljno sredstvo za ubijanje parazita, otrovan je ako se uzima na usta. O leenju se posavetujte sa travarom.
HOM EO P A T IJA
Za ublaavanje svraba moete tri dana, svakih osam asova, primenjivati Sulphur (6x). L E E N JE KOD K U E Za ublaavanje svraba, dodajte u kupku olju zobenog brana ili kukuruznog skroba ili pola kaiice m ijakinje (Stellaria media). Lezite u toplu vodu i nasapunjajte se, ali izbegavajte preterano trljanje koje moe dovesti do konog oboljenja- ekcematozne uge. Utrljavajte ulje lavande (Lavandula officinalis) u zahvaene delove koe. To takoe moe da ublai svrab.
PREVENCIJA
Najbolji nain da spreite dobijanje uge je da izbegavate dodir sa ugarcem. Za neke osobe, naroito koje rade u bolnicama, vrtiima i drugim mestima gde se na malom prostoru nalazi mnogo Ijudi, to moe da bude teko. Ako se zarazite parazitom, preduzmite osnovne korake za izbegavanje ponovne infekcije i inficiranja drugih. Nanesite sredstvo za ubijanje ugarca na celo telo, osim glave, i ostavite ga na koi najmanje osam asova. Pobrinite se da ga istovremeno primene sve osobe sa kojima ste bili u fizikom dodiru, ak i ako nemaju simptome boiesti. Operite svu posteljinu, pekire i odeu u vreloj vodi, a pliane igrake i druge predmete koji se teko peru stavite u kese u sklonite na najmanje nedelju dana. Operite sve stolove, stolice i podove i usisajte sve tepihe.
L J E
( H
E M
R O
I D
I )
SIMPTOMI
jakocrveno a n a ln o k r v a r e n je , vidljivo u stolici ili na toaletnom papiru osetljivost ili bol pri pranjenju creva bolni o tok ili vori u blizini m ara svrab u predelu m ara sluzav analni sekret

ako prim etite analno krvarenje prvi put, ak i ako ste uvereni da je re 0 uljevim a. Polipi debelog creva, k o lit is , K r o n o v a (C ro h n o va ) b o le s t 1 r a k d e b e lo g c r e v a , takoe mogu da izazovu analno krvarenje. Pravilna dijagnoza vrlo je vana. ako su vam ve dijagnostikovani uljevi, a analno krvarenje je hronine prirode (dnevno ili nedeljno) ili obilnije nego to smo to opisali u sim ptom im a. U retkim sluajevim a snano analno krvarenje m oe da izazove a n e m iju .
uljevi ili hemoroidi zapravo su proirene vene zadnjeg creva, smetene u najniem delu zadnjeg creva i mara. Ponekad dolazi do njihovog oticanja, pa prilikom pranjenja creva zidovi vena postaju preterano napregnuti, tanki i nadraeni. Kad ove nateene vene ponu da krvare, svrbe ili bole, nazivamo ih uljevima ili hemoroidima. Delimo ih u dve grupe; unutranji i spoljni uljevi. Unutranji uljevi smeteni su duboko u unutranjosti zadnjegcreva pa ih ne moete ni videti ni osetiti. Uglavnom nisu bolni jer u zadnjem crevu nema veeg brojaivaca osetljivih na bol paje krvarenje esto jedini znak njihovog postojanja. Nekad dolazi do prolapsa, odnosno sputanja ili poveanja unutranjih uljeva, pa ih je mogue videti na analnom otvoru. U tom sluaju moete da ih vidite ili napipate kao vlane, ruiaste jastuie koe ija je boja nekoliko nijansi jaa od boje okolne koe. Sputeni uljevi, dakle oni koji tre izvan analnogsfinktera, mogu da budu vrlo bolni jer je mardobrosnabdeven ivcimaosetljivim na bol. Po pravilu se takvi uljevi s vremenom sami povuku u unutranjost zadnjeg creva. U suprotnom, moete i sami neno da ih gurnete na njihovo mesto. Spoljni uljevi lee u maru i uglavnom su bolni. Ako se spoljni ulj spusti (najee tokom pranjenja creva), moete da ga vidite i napipate. Nekad se u takvim uljevima stvaraju krvni ugruci, to izaziva vrlo bolan poremeaj koji nazivamo tromboza. Tromboza spoljnog ulja moe da izgleda pomalo zastraujue jer on menja boju u Ijubiastu ili plavu i krvari. Uprkos izgledu, trombozom zahvaeni uljevi po pravilu nisu opasni i proi e sami od sebe u roku od nedelju dana. Ako je bol nepodnoljiv, lekar moe da ukloni ugruak, atime i bol jednostavnim zahvatom koji moe da se izvede u ordinaciji. U svakom sluaju, analno krvarenje i pojava bola zasluuju paljivu procenu lekara jer mogu da ukazuji na mogue smrtonosnu bolest kao to je rak debelo^ creva. Suljevi su najei uzrok analnog krvarenja i retko su opasni, ali dopustite da lekar najpre potvrd dijagnozu.
UZROCI
Ocenjuje se da gotovo polovina Ijudi pre ili kasnijt tokom ivota ima tegobe sa uljevima, a najee i
734
NASTANAK ULJA
ZADNJE CREVO
UNUTRANJI ULJ MAR SPOLJNI ULJ
Vene u zadnjem crevu i maru izloene su jakom pritisku prilikom svakog prolaza stoiice. Napinjanje ili naprezanje moe da izazove oticanje vena u zidovima mara, to dovodi do stvaranja grupa proirenih ili nateenih vena koje nazivamo uljevima. Unutranji uljevi mogu da se pojave na bilo kom mestu u unutranjosti analnog kanala, dok spoljni uljevi, po pravilu, mogu da se vide na analnom otvoru ili odmah ispod njega,
(uplja osvetljena cev kojom moe da se pregleda zadnji deozadnjegcreva) ili proktoskopa (koji funkcionie kao i anoskop, ali daje mnogo bolji pregled zadnjeg creva). Za dijagnostikovanje unutranjih uljeva ili iskljuivanje drugih tegoba kao to je analna fisura, kolitis, Kronova bolest ili rak debelog creva, lekar moe da preduzme dodatna ispitivanja. Kako bi pregledao jo nedostupniji deo analnog kanala (donji deo debelog creva ili zavijeno crevo), moe da primeni sigmoidoskopiju ili da pregleda celo debelo crevo pomou kolonoskopije. Prilikom oba ova pregleda u zadnje crevo uvodi se savitljiva cev opremljena elektrinim svetlom. Barijevim rendgenskim zracima moe da se snimi cela unutranjostdebelogcreva. Najpre se daje barijumova kaa, a zatim se izvodi rendgensko snimanje donjeg gastrointestinalnog trakta.
LEEN JE
Jednom kad se pojave, uljevi uglavnom nikadasasvim ne nestaju, osim ako primenite neki od dole navedenih postupaka. Meutim, uljevi mogu da se lee, pa ivots njima postaje lake podnoljiv. Lekari konvencionalne, ali i alternativne medicine istiu kako je ishrana bogata vlaknima, a siromana preraenim i nekvalitetnim namirnicama od najvee vanosti. Cotovo polovina Ijudi koji imaju tegobe sa uljevima primenom odgovarajueg reima ishrane osetie znatno olakanje. Leenje uljeva uglavnom smanjuje bol i svrab. Tople (ali ne vrue) sedee kupke tradicionalan su i esto uspean oblik leenja. Sedite u otprilike 7 do 8 cm tople vode i ostanite u njoj 15 minuta. Ponovite postupak nekoliko puta na dan, posebno posle pranjenja creva. Ako ste trudni, savetujte se s lekarom pre primene bilo kakvog oblika leenja, ukljuujui i promenu naina ishrane. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Ako imate uljeve, ishrana bogata vlaknima u kombinaciji sa sedeim kupkama i paracetamolom, morala bi da umanji vae tegobe za najdue dve nedelje. Ako su simptomi uporni, va lekar moe da preporui jedan od sledeih postupaka. Svi opisani postupci, osim laserske koagulacije i hirurkog zahvata, mogu da se izvedu u lekarskoj ordinaciji.
dobu izmeu 20 i 50 godina. Istraivai nisu potpuno sigurni ta izaziva njihovu pojavu. Slabost" vena, koja dovodi do nastanka uljeva i drugih proirenih vena, moe da bude nasleeni poremeaj. Veruje se da vrlo jak trbuni pritisak izaziva naticanje vena koje tada postaju izuzetno osetijive. Uzroci ovog pojaanog pritiska mogu da budu gojaznost, trudnoa, dugotrajno stajanje ili sedenje, bolesti jetre, naprezanje usled zatvora ili proliva, kaalj, kijanje, povraanje i zadravanje daha tokom telesnog napora. Ishrana ima presudnu ulogu u nastanku i prevenciji uljeva. Ljudi koji redovno jedu hranu bogatu vlaknima vrlo retko dobijaju uljeve, nasuprot onima ija ishrana sadri visokopreraene namirnice. Ishrana siromana vlaknima ili nedovoljno uzimanje tenosti dovode do zatvora koji pospeuje pojavu uljeva na dva naina: pojaava naprezanje prilikom pranjenja creva i pogorava uljeve stvaranjem tvrde stolice koja e jo vie da drai nateene vene. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Lekar e najpre da pregleda podruje mara, verovatno uz pomo podmazanog prsta u rukavici, anoskopa
L J E
( H
E M
R O
I D
I )
NASTAVAK
Uklanjanje uljeva injekcijom. U sluaju unutranjeg ulja, lekar moe da da injekciju fenola u ulju, kinina, ureje ili natrijum-moruata direktno u ulj, to stvara ranicu i zatvara ga. Injekcija izaziva blag bol, ali ne vie nego to je to i inae sluaj s injekcijama. Ovaj oblik leenja uspeva u otprilike 90 posto sluajeva, pa je zato po pravilu lekarov prvi izbor. Kako rezultati nisu trajne prirode, postupak mora da se ponavlja svake dve do tri godine. Podvezivanje uljeva. Suljevi koji su se spustili kroz analni otvor esto se uklanjaju podvezivanjem elastinim povezom. Posebnim instrumentom lekar
-------------------- --------------------
P repara ti b ez LEKARSKOG RECEPTA

D e lo tvo rn o st lekova p ro tiv uljeva ne p resta je da bude p re d m e t vrlo intenzivne rasprave. U S A D se, na p rim e r, g odinje troi otp rilike 20 0 miliona dolara na krem e, m asti i e p ie koji obeavaju ublaavanje upale i bolova. O sn ovn i sastojak svih tih preparata su lu brikatori p o p u t lanolina, putera o d kokosa, biljnog ulja ili slino. N e k i p rep a rati takode sa d re anestetik p o p u t benzokaina i lidokaina ili sredstva p o p u t taninske kiseline i preparata na bazi cinka, ko ji stezanjem kapilara ublaavaju nateenost. Suljevi nisu kapilari. R e je o venama, pa zato sredstva za stezanje kapilara najverovatnije nemaju nikakvog dejstva na njih. A n e ste tici m ogu da p ru e kratkotrajno olakanje, ali sam o ako se k o riste u obliku k re m e ili masti. C e p ii najee p ro d iru p re d u b o k o u analni kanal da bi imali ikakvo d ejstvo na uljeve sm eten e p ri o tvoru . Lu b rikativn ost je najdelotvornija osobina svih preparata p ro tiv uljeva ko ji su vam dostupni u prodavnicam a. O bian vazelin deluje jed n a ko d ob ro, a m o e da se nanese p rsto m . Z a ublaavanje bola ko ristite paracetamo! ili se d e e kupke.
privrsti sitan elastini povez oko ulja i tako prekine dotok krvi. U roku od nedelju dana ulj se sasui i otpadne. Ova bezbolna metoda je uspena u otprilike 75 posto sluajeva. Koagulacija ili kauterizacija uljeva je najkorisnija za sputene uljeve, vidljive na analnom otvoru. Elektrinom sondom, laserom ili infracrvenim svetlom nainjena sitna opekotina bezbolno zapeati" zavretak ulja, pa se on zatvori i sasui. Hemoroidektomija. Za leenje velikih unutranjih uljeva ili izuzetno neugodnih spoljnih uljeva (poput onih vrlo bolnih, zahvaenih trombozom), lekar moe da se odlui za hirurki zahvat- hemoroidektomiju. Sulj se uklanja u bolnici uz primenu opte anestezije. Posle operacije, raunajte na otprilike nedelju dana neugodnosti i upotrebu sredstava za ublaavanje bolova kako biste ih olakali. Stopa uspeha u ovakvom uklanjanju uljeva iznosi gotovo 95 posto, ali ako ne usvojite pravilne navike u prehrani i druge ivotne navike, uljevi e se verovatno ponovo pojaviti. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Probajte neki od sledeih oblika leenja kako biste ublaili neugodnost. Ako su simptomi uporni uprkos vaim naporima, obratite se lekaru.
AKUPUNKTURA
Najvanije take za olakavanje bola izazvanog uljevima su Glavne krvne ile 1 i 20. Druge take mogu da poveaju dejstvo ovih dveju taaka; to su eludac 25 i 36, Glavne krvne ile 14, una kesa 21 i 22 i Debelo crevo 11. Obratite se strunjaku akupunkture rad dogovora o nainu leenja. Vidi Dodatak radi tano^ poloaja ovih taaka.
Ako se primenjuje dva puta na dan, mast od zlatice (Ranunculus ficaria) moe da ublai bol izazvan spolj nim uljevima. Kuvajte 2 kaiice svee ili suene biljke u 200 g vazelina 10 minuta. Mast se upotrebljava hla dna. Ostatak uvajte u zatvorenoj posudi. Zlatica se takoe moe koristiti u obliku aja.
H O M EO PA TIJA
Postoji vie od desetak lekova (u meri 12x) koji mogu d; olakaju bol izazvan uljevima. Izbor preparata zavis
736
od simptoma i uglavnom od saveta homeopate. Na primer, Hamamelis moe da pomogne u sluaju nateenog mara koji uz to i krvari. Aesculus moe da ublai otar bol u zadnjem crevu koji se pojaava prilikom pranjenja creva, aSulphur moe da ublai peckanje i svrab pojaane toplotom.
MASAA
Ova tehnika poboljava prolazak materija kroz creva i tako spreava zatvor koji izaziva stvaranje uljeva. Lezite na lea i prstima ili dlanom radite duge, iroke masirajue pokrete. Ponovite svaki pokret tri do est puta. Ponite na levoj strani, odmah ispod rebara i nastavite u smeru stopala. Zatim preite rukom preko trbuha zdesna nalevo, odmah ispod grudnog koa. Napokon, usmerite prste prema stopalima i povlaite ruku desnom stranom tela od karlice do rebara.
ISHRANA
Spreite zatvor ishranom koja garantuje bogato snabdevanje organizma vlaknima. Obroci i uine trebalo bi da se sastoje uglavnom od voa, povra, oraha i integralnih itarica, a to manje od preraene hrane i mesa. Ako to znai veliku promenu navika u ishrani za vas, postepeno uvodite nove vrste hrane kako biste izbegli nadutost creva. Ako ne moete da jedete dovoljno hrane bogate vlaknima, dopunite svoju ishranu sredstvima za omekavanje stolice kao to su preparati na bazi bokvice ili slina sredstva za poboljavanje rada creva. (Izbegavajte sredstva protivzatvora jer izazivaju proliv, to dodatno nadrauje nateene vene). Svakog dana pijte najmanje osam aa vode. Ako vodite izuzetno aktivan ivot ili ivite u vrlo toplom podneblju, trebae vam jo vie vode. Imajte na umu da je gotovo nemogue popiti preveliku koliinu vode. Kontroliite potronju natrijuma. Prevelika koliina soli u ishrani izazivazadravanjetenosti, atime i oticanje svih vena, ukljuujui uljeve.
JOGA
L E E N J E KOD K U E Trudite se da ne sedite satima bez prekida, a ako je to neizbeno, pravite kratke pauze. Najmanje jednom svakoga sata odvojite pet minutaza kretanje i razgibavanje. Okrugli, debeli jastui u obliku koluta moe da uini sedenje udobnijim i tako ublai neugodnost i bol izazvane uljevima. Nanesite malo vazelina na mar kako biste ublaili bol prilikom pranjenja creva. Na uljeve natapkajte hamamelis (Hamamelis virginiana) ije e ublaavajue, protivupalno delovanje smanjiti bol i svrab. Oduprite se nagonu da eete uljeve jer time pogoravate stanje. Upaljene vene postaju jo vie nadraene, koa oko njih se oteuje, a svrab postaje intenzivniji. Umesto toga, za ublaavanje svraba primenite 0,5 postotnu hidrokortizonsku kremu koja je dostupna i bez recepta (ne nanosite je u unutranjost mara - samo spolja) i hladan oblog. Ako vam je potrebno sredstvo za ublaavanje bola, uzmiteparacetamol. Izbegavajte ibuprofen \ acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) jer pospeuju krvarenje. Odravajte istou analnog podruja, ali budite neni: jako trljanje, posebno sapunom, moe da izazove peckanje i nadraenost. Ne sedite na olji due od 5 minuta, a kad se briete, budite neni. Ako vastoaletni papir nadrauje, najpre ga malo navlaite ili koristite pamunu vatu i bezalkoholne toaletne maramice. Kad radite neto to zahteva velik napor, trudite se da pravilno diete. Ljudi esto zadravaju dah tokom velikih napora, a takvo naprezanje pojaava bol i krvarenje uljeva.
PREVENCIJA
Zdrava ishrana i zdrav nain ivota vrlo su dobra prepreka pojavi uljeva, bez obzira na to jeste li ve imali tegoba s tom pojavom ili ste samo odluni u nameri da ih nikada ne upoznate. Redovno telesno vebanje takoe je vrlo vano, posebno ako va posao podrazumeva dugotrajno sedenje. Telesne vebe pomau na vie naina; njima se odrava optimalna telesna teina, spreava zatvor i razgibavaju miii.
Jogom moete da podstaknete protok krvi izvan uljeva i da ublaite bol, upalu i krvarenje. Probajte poloaje Polusvea, Svea, Plug i Most. Jednom na dan zauzmite svaki od ovih poloaja i ostanite tako nekoliko minuta. Dobra dopuna ovih poloaja je leanje na blago nagnutoj dasci, glave okrenute nadole. Ostanite u ovom poloaju 15 minuta svakoga dana. (Vidi Dodatak radi dodatnih podataka o jogi.)
TELEAK (VITILIGO)
SIMPTOMI
Bele m rlje na koi esto su rasporeene sim etrino na obe strane tela. Ivice nepravilno oblikovanih m rlja mogu da budu uzdignute. M rlje mogu da se pojave u bilo kom dobu ivota, a njihova se pojava esto povezuje sa stresom . M rlje se najee pojavljuju na izloenim delovim a tela, kao to su lice, vra t i ruke, iako mogu da izbiju na bilo kom delu tela. Kosa m oe da posedi, a beonjae Zm ogu da prom ene boju.
ako je prom ena boje koe toliko izraena da negativno utie na sam opouzdanje i drutvene aktivnosti. Postoje brojni naini leenja koji mogu da ublae dejstvo vitiliga.
eleak ili vitiligo se manifestuje belim mrljama na koi. Katkad su mrlje rasporeene simetrino. Na primer, moe da se desi da imate gotovo istovetne mrlje na levom i desnom kaiprstu. Prvi znakovi gubitka pigmenata esto se pojavljuju pre dvadesete godine i mogu se manifestovati kao period brzog nestanka boje koe iza kog sledi period obeleen malim ili nikakvim promenama. Period mirovanja bolesti moe da traje godinama. Napredovanje bolesti razlikuje se od sluaja do sluaja. Kod jednog pacijenta moe prvo da se pojavi nekoliko mrljica i posle toga se godinama ne deavaju nikakve promene. Kod drugog, sva pigmentacija moe da nestane u roku od est meseci. Emocionalni ili telesni stres moe da doprinese bolesti. Teleak sam po sebi nije opasan za zdravlje, iako katkad moe da bude povezan s bolestima titne lezde (vidi titna lezda - tegobe), pernicioznom anemijom Adisonovom (Addisonovom) boleu (smanjivanje rada adrenalne lezde) i alopecijom areatom (opadanje kose na malim ovalnim povrinama). Za veinu bolesnika. najvea opasnost je gubitak samopouzdanja.
UZROCI
Lekari ne znaju ta izaziva pojavu teleaka, iako se bolest obino javlja u istim porodicama. Jedna treina svih obolelih ima u porodici nekog ko boluje oc iste bolesti. Hemijska sredstva kao to su fenol (estc se koristi kao dezinfekciono sredstvo) i katekol (koristi seza bojenje kose i tamnjenje koe), kao i emocionalni i telesni stres mogu da doprinesu pojav teleaka. Problem je to to elije zvane melanociti prestaji da proizvode melanin - materiju koja koi daje boju Postoje tri glavne teorije o uzroku prestanka proizvo dnje melanina kod obolelih od teleaka. Prema prvo teoriji, bolesne nervne elije mogu da otete susedn elije koje proizvode pigmente. Prema drugoj, telc moe da uniti svoje sopstveno tkivo (autoimunolo ka reakcija), jer smatra elije koje stvaraju pigment< stranim. I konano, prematreoj, elije koje proizvo de pigmente mogu da unite same sebe (autotok;: na reakcija) ostavljajui otrovni talog koji unitav, nove pigmentne elije. Bez obzira na uzrok pojavi teleaka, ova bolest nikad ne ugroava ivot oboleloga a samo je u retkim sluajevima opasna za zdravlje
LECENJE
U veini sluajeva, teleak se lei dovoenjem veeg broja pigmentnih zrnaca na povrinu koe. Terapija poznata kao ultraljubiasti psoralen A ili PUVA koja se sastoji od oralnog uzimanja leka i izlaganja ultraljubiastom svetlu pokazala se efikasnom, posebno kod bolesnika s uznapredovalim oblikom ove bolesti. Alternativni naini leenja ne mogu mnogo da uine za bolesnike obolele od teleak a, jer na razvoj bolesti moe da se utie samo regulisanjem proizvodnje melanina u telu ili presaivanjem zdravih elija na obolela mesta. Ipak, ako ustanovite da stres prouzrokuje periode pojaanog gubitka pigmentacije koe, pokuajte da primenite neke tehnike oputanja. K O N V E N C IO N A L N I N A IN I L E E N J A Postoje dva osnovna naina leenja teleaka: prvo, pokuaj obnavljanja normalne pigmentacije i, drugo, depigmentacija ostatka koe, to e imati za posledicu vrlo bledu, ali ujednaenu boju koe. U lakim sluajevima, lekari obino prepisuju kortikosteroide za lokalnu primenu koji su efikasni u odstranjivanju malih mrlja. U sluajevima kad teleak zahvati vie od 20 posto povrine tela, obino se prepisuje PUVA leenje. Ono se pokazalo uspenim kod najmanje polovine svih pacijenata obolelih od teleaka, jer se obnovi pigmentacija na veini delova koe zahvaenih boleu. Naunici pokuavaju da pronau druge naine leenja uz PUVA terapiju, jer ona izaziva brojne nuspojave kao to su oteenja jetre, mrena i drugi porem eaji vida, fototoksina reakcija koja izaziva pojavu malih plikova na koi i munina. Kelin, materija koja se dobija iz korena biljke Ammi visnaga, pokazala se efikasnom materijom za zamenu. Ne izaziva fototoksinost, iako u velikim koliinama moe da izazove muninu, vrtoglavicu, nesanicu i poveanje nivoa enzima u jetri. Ako su mrlje izazvane teleakom zahvatile vie od polatelesne povrine, u obzirdolazi uklanjanje boje sa zdrave koe. Taj postupak naziva se depigmentacija. Ipak, pre nego to se odluite za ovaj korak, imajte na umu da e pre zavretka leenja moda proi meseci ili godine, a koaostaje nepovratno depigmentisana. Postupak obuhvata unitavanje melanocita pomou leka koji je smesa monobenzona i
KAKO PREPOZNATI VITILIGO
Nepravilne mrlje potpuno bele koe koje se pojave na koi normalne boje ukazuju na pojavu teleaka. Taj koni poremeaj nastaje kad telo prestane da proizvodi melanin, materiju koja je odgovorna za pigmentaciju i svetlopute i tamnopute koe. Od teleaka jednako obolevaju pripadnici svih rasa, iako se tee primeuje kod svetloputih osoba.
PO D R U JA G U B IT K A PIG M EN T A C IJE N O R M A LN A PIG M E N T A C IJA
vodonik-kvinona. Mogue nuspojave su kontaktni derm atitis, jak svrab, vrlo suva koa, naslage pigmenata u ronjai i sedenje kose. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Homeopatsko leenje moda je najbolje reenje za bolesnike obolele od teleaka koji ele da izbegnu konvencionalne lekove snanog dejstva. Posavetujte se s homeopatom o nainu leenja. Da biste smanjili stres koji moe da pogora bolest, pokuajte da primenite psihosomatske tehnike oputanja kao to su autosugestija, joga ili hipnoza. L E E N JE KOD K U E Za pravilno leenje teleaka morate se obratiti lekaru. Jedino to moete da preduzmete kod kue jeste izlaganje mrlja obolele koe suncu. Pritom pazite da zdravu kou zatitite od sunca. Ultraljubiasto zraenje moe da pojaa repigmentaciju.
T E L E S N I MIRIS
SIMPTOMl
prepoznatljiv m iris znoja, koji naroito dopire iz predela ispod pazuha, iz prepona i sa stopala; obino se sm atra neugodnim bilo kakav neobian m iris koji izluuju telesna tkiva, razliit od m irisa znoja, ali ne obavezno neugodan
ako je m iris uporan i posle pranja, upotrebe dezodoransa ili probanja drugih m etoda leenja. Telesni mirisi koji ne lie na lako prepoznatljiv m iris znoja mogu da budu znak oboljenja. N a prim er, m iris slian skidau laka za nokte m oe da ukazuje na d ija b e te s ; m iris slian am onijaku m oe da bude znak bolesti jetre .
elesni miris je esto izvor neprijatnog oseanja. On podupire i ogromnu industriju koja prodaje sapune, mirise, dezodoranse i sredstva protiv znojenja javnosti kojaeli da ih kupuje. Ali mnoge kulture ne shvataju ovaj problem. Oni telesne mirise smatraju prirodnim, prihvatljivim, akerotinim. Telesni mirisje uopten izraz za ono to se dogaa znoju i drugim konim izluevinama kad na njih deluju bakterije koje se prirodno pojavljuju. Znoj proizvode dve vrstelezda, ekrine i apokrine. Ekrine lezde rairene su po celom telu, ali su zgusnute ispod pazuha, na dlanovima, tabanima i elu. Kad se organizam pregreje - od vrueg vremena, telesnog napora ili poviene temperature - ekrinske lezde pomau regulisanje telesne temperature izbacivanjem rastvora vode i soli, koja isparava i hladi kou. Apokrinske lezde zgusnute su ispod pazuha i oko prepona. Ove lezde razvijaju se tokom puberteta i nemaju nikakve veze s regulacijom temperature; umesto toga, one reaguju na takva stanja kao to su polno uzbuenje, nervoza i bes, kao i natoplotu i napor. Znoj koji stvaraju bogat je organskim materijama koje privlae bakterije i stvaraju jak miris. Naunici veruju da su takve mirise nai drevni preci moda prepoznavali kao polne znakove, kao to je to sluaj kod veine ivotinja.
UZROCI
Sam po sebi, znoj nema miris. Tek poto su na znoj delovale bakterije koje se prirodno javljaju na koi, kod osobe se pojavljuje ono to mi svi prepoznajemo kao miris znoja. Taj je miris naroito uoljiv na stopalima, ispod pazuha i u predelu prepona zatc to je na tim podrujima visoka koncentracija znojnih lezda. Isto tako, cipele i odea zadravaju znoj to podstie bakterijsku aktivnost. Uzimanje odredenih vrsta hrane i lekova moe takoe da izazove prepoznatljive mirise; lek tamo ksifen za suzbijanje raka, na primer, moe da izazove prepoznatljiv miris. Belanevine i ulja iz hrane kac to su luk i odreeni zaini mogu da uine da miriete na njihove karakteristine mirise. Nedostatak odreenih hranljivih materija, npr. cinka, takoe moe da doprinese telesnom mirisu. enama katkad sme taju mirisi vezani za menstruaciju, ali veina njih mo e da se sprei pravilnom higijenom.
740
Telesni miris koji podsea na voe - ili na skida laka za nokte, amonijak ili javorov sirup - moe da ukazuje na prisustvo bolesti ili problema s metabolizmom. U poremeaje koji mogu da izazovu neobian telesni miris ubrajaju segljivine infekcije, bolest jetre, bubrena oboljenja, dijabetes i razne eludano-crevne tegobe. Osoba iji uporan miris ne dolazi od znoja morala bi kod lekara na pregled kako bi mogao da se dijagnostikuje i lei stvarni uzrok (vidi Znojenje, prekomerno).
koncentraciju sastojka kao to je aluminijum hlorid. Ovi proizvodi moraju da se upotrebljavaju oprezno zato to mogu da izazovu nadraaj koe. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Tablete koje sadre hlorofil, prirodni biljni proizvod, prodaju se u obliku dezodoransa koji moe da se uzima oralno. Napraivanjem ispod pazuha i izmeu nonih prstiju sodom bikarbonom, dobrim prirodnim dezodoransom, takoe se upija miris. Kristalisane mineralne soli za kontrolu telesnih mirisa prodaju se u prodavnicama kozmetikih i zdravstvenih proizvoda.
LECEN JE
Najdelotvorniji nain da se reite telesnih mirisa je da se perete sapunom i vodom, katkad i ee nego jednom na dan. Da biste drali pod nadzorom bakterijsku aktivnost koja izaziva miris znoja, perite se antibakterijskim sapunom. Dezodoransi i mirisi koji sadre blage antibakterijske materije poboljavaju usporavanje bakterijskog delovanja i prikrivaju miris ispod pazuha, ali ne zaustavljaju znojenje. Da biste to uinili, morate da upotrebite antiperspirant, sredstvo protiv znojenja, koje blokira ekrinske lezde i oslabljuje njihovu funkciju. Ako se odluite za antiperspirant, budite strpljivi; mora se upotrebljavati svakodnevno oko nedelju dana da bi se osigurao najvei mogui efekat. Morali biste da budete svesni da antiperspiranti sadre metalne soli koje koa moe da apsorbuje i koje mogu da izazovu nadraaj. Ako se to dogodi, prekinite s upotrebom i probajte drugi proizvod, po mogunosti neki s drukijim aktivnim sastojcima. Mnogi strunjaci odvraaju od upotrebe antiperspiranata. Oni tvrde da Ijudi nikako ne bi smeli da spreavaju, niti da smanjuju znojenje budui da je ono jedan od prirodnih telesnih procesa.
Preparati koji sadre eterina ulja ruzmarina (Rosmarinus officinalis) i majine duice (Thymus vulgaris) preporuuju se kao biljni dezodoransi i mogu da se upotrebe kao antibakterijska sredstva za ispiranje.
ISH R A N A
Prekomemo znojenje moe da bude u vezi sa nedostatkom cinka. Uzimanjem dodatne koliine od 30 do 60 mg cinka na dan moete da ubrzate reavanje problema. Vidi Vani vitamini i minerali, str. 1022, radi opirnijih informacija o dozama cinka. L E E N JE KOD K U E Kupajte se, tuirajte ili se temeljno perite svaki dan. Upotrebljavajte blagi dezodorans ispod pazuha ili antiperspirantako elite, ili pospite malo sode bikarbone ispod pazuha i izmeu nonih prstiju poto ste se obrisali. esto menjajte, perite i suite svoju odeu ili je dajte na hemijsko ienje, naroito donji ve, arape i sve to se nosi direktno uz kou. Po vruem vremenu izbegavajte usku odeu i sandale, s arapama ili bez njih. Pamuna odea i kone cipele dozvoljavaju bre od sintetikih materijala da znoj ispari. Prekomerna dlakavost tela pogoduje zadravanju znoja i bakterija, pa je jedan od naina da telesni miris svedete na najmanju moguu meru taj da se brijete ispod pazuha.
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Da bi se pod nadzorom dralo neobino uporno, obilno znojenje, tegobu nazvanu hiperhidroza, lekar e vam moda preporuiti antiperspirant koji se dobija na lekarski recept i koji sadri visoku
I G
I C
SIMPTOMI
tem peratura (via od norm alne telesne tem perature, obino iznad 37 C ) bez drugih sim ptom a ili s njima; mogua groznica, naroito dok tem p eratura raste
BOLEST/TEGOBA
Tem peratura (vodei sim ptom )
tem peratura s jakom glavoboljom i ukoenim vrato m ; mogua munina, povraanje, osetljivost na svetlo, pospanost, sm etenost tem peratura s konvulzijam a, groznicom i/ili poplavelim licem , obino kod odojeta ili deteta
Meningitis
Tem peratura s konvulzijam a
tem peratura kod deteta mlaeg od 12 godina, praena bolom u uima, crvenim osipom , nateenom vilicom , glasnim disanjem , curenjem nosa, crvenim oim a ili suvim kaljem naglo povienje tem p erature (3 8 ,8 C do 41 C ); mogua groznica, glavobolja, m alaksalost, proliv, curenje nosa, suv kaalj, zapaljenje grla ili bolovi u m iiim a ili zglobovim a
Razliite deje bolesti kao to su infekcija uha,
difterija, boginje, rubeola, ovije boginje, zauke
Crip ili druga virusna infekcija
Pregrejanost ili iscrpljenost izazvana toplotom tem peratura posle nekoliko sati boravka na vruini ili pod jakim suncem ; tem peratura kod pretoplo obuenog odojeta Razliite infekcije kao to su zapaljenje krajnika, grla ili drela ( laringitis); infekcija beike ili bubrega ; zapaijenje karlice, gastroenteritis, bronhitis ili zapaljenje
tem peratura sa zapaljenjem grla; bol u leim a i bolno m okrenje; bolovi u predelu karlice; m unina, povraanje i proliv; bol u grudima pri udisanju, kaalj i zadihanost tem peratura posle uzimanja leka
plua, malarija, SID A (A ID S )

Reakcija na lek
tem peratura s pulsirajuim bolovim a na licu, naroito kada se dodiruje zub; mogue oticanje vratnih lezda
Zubni apsces
742
TA DA U R A D IT E
Pozovite lekara ako tem peratura traje due od 48 sati ili ako tem peratura odojeta starog izm eu tri i est meseci pree 38 C (rektalno m erenje). Pijte tenost i acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin ) ili paracetamol (nem ojte davati acetilsalicilnu kiselinu detetu).
Veinu viro za izazivaju virusne ili bakterijske infekcije. Malo dete koje nee da pije tenost m oda e m orati da dobije infuziju.
Odmah se obratite lekaru. A k o se ne lei,

meningitis m oe da izazove trajna neuroloka oteenja.
Bakterijska infekcija obino se lei antibioticima, a virusna infekcija infuzijom ili analgeticima.
Pozovite 94 ako detetova koa poplavi

ili ako se radi o odraslom bolesniku. Briite se sunerom nakvaenim u m lakoj vodi kako biste snizili tem peraturu. O b ratite se lekaru; leenje zavisi od bolesti. Pogledajte delove vezane za te bolesti.
Febrilne konvulzije nisu bolest, ali odojad treba pregledati zbog mogue p rikrivene tegobe.
O drasli ne smeju da dou u dodir s boginjama, ovijim boginjama ili zaukam a ako ih nisu preboleli. D eje bolesti opasnije su kod odraslih.
O dm arajte se; pijte vie tenosti. O b ratite se lekaru ako ste zadihani ili ako tem peratura traje vie od 48 sati. Vidi Crip.
G rip m oe da izazove sekundarne infekcije kao to je zapaljenje plua, naroito kod bolesnika koji su stariji, vrlo mladi, hronino bolesni ili kod puaa.
O dm arajte se u hladnom prostoru. O b ratite se lekaru ako tem peratura nastavi da raste. Vidi Hitna stanja - prva pomo: Toplotni udar i iscrpljenost vruinom. O b ratite se lekaru radi tane dijagnoze. A k o je infekcija bakterijska, obino se lei antibioticima. Inae, leenje zavisi od bolesti. Pogledajte delove koji se odnose na te bolesti.
Energino vebanje m oe p rivrem eno da povisi tem peraturu dosta iznad norm alne.
Potraite nain leenja za tem peraturu s bolovim a u leim a i predelu karlice (m ogua bubrena infekcija ili zapaljenje karlice) ili za bolove u grudima sa zadihanou (m ogue zapaljenje
plua).
Pro verite da li m oete da prom enite prepisani lek.
Penicilin i neki antihipertenzivi mogu da izazovu

tem peraturu. Leenje je potrebno kako bi se spreilo irenje infekcije, mogue oteenje vilice i trovanje krvi.
Odmah se obratite zubaru radi hitnog leenja.

Vidi Zubobolja.
TENDINITIS - Z A P A L J E N J E T E T IV E
SIMPTOMI
bolna osetljivost zgloba ili oko njega, naroito oko ram ena, runog zgloba ili pete (gde je poznata kao zapaljenje A hilove tetive) ili sa spoljanje strane lakta (nazvana t e n is k i la k a t) u nekim sluajevim a neosetljivost ili peckanje ukoenost koja, zajedno sa bolovim a, ograniava pokrete obolelog zgloba povrem eno blago oticanje zgloba uporan bol koji m oe da traje ili da se vraa dugo poto se tetiva oporavila od prvobitne povrede
endinitis je zapaljenje tetive ili njene okoline, trake vlaknastog tkiva koje povezuje mii i kost i prenosi silu koju mii proizvodi. Tetive su otporne na savijanje, istezanje i okretanje, ali mogu da se upale usled preterane upotrebe, bolesti ili povreda koje dovode do kidanja vlakana ili drugih oteenja. Bol moe da bude jak i da se pogorava ako se oteenje nastavi zbog stalnog korienja zgloba. Zapaljenje tetive najee proe za oko dve nedelje, ali hronino zapaljenje moe da potraje i vie od est nedelja, vrlo esto zato to bolesnik ne tedi bolesnu tetivu i ne ostavlja joj dovoljno vremena da zaraste. Bolesti kao dijabetes, artritis i giht mogu da uspore izleenje.
UZROCI OBRATITE S E LEKARU:

ako bol ne popusti za 7 -1 0 dana. Treba da izbegnete nastanak hroninog zapaljenja tetive; tavie, m oda imate jo neko oboljenje kao b u r z itis , s in d r o m k a r p a ln o g tu n e la ili z a p a lje n je v e n a (flebitis). ako je bol veom a jak i praen oticanjem . Moda je dolo do pucanja tetive koje treba hitno leiti.
Do zapaljenja tetive dolazi kada je izloena prevelikom naporu zbog neke aktivnosti. Osobe koje se rekreativno bave sportom, a vebaju samo povremeno, esto su pogoene bolnim tetivama. Najei uzrokzapaljenjatetivaje ponavljano izlaganje naporu - korienje istih zglobova za iste naporne pokrete, ponovo i ponovo. To se ne deava samo u sportu, nego i kod mnogih kancelarijskih poslova, kao i u drugim situacijama. D IJA G N O S T I K l P O S T U P C I Lekar e vas uputiti na rendgensko ili ultrazvuno snimanje kostiju, kako bi iskljuio oteenje kosti. Magnetna rezonanca moe da pomogne u utvrivanju teine povrede tetive.
LEEN JE
Leenje je usmereno na ponovno uspostavljanje bezbolne pokretljivosti zgloba i odravanje snage u okolnim miiima, ostavljajui tkivima dovoljno vremena dazarastu. Najvaniji je odgovarajui odmor. Prerani povratak aktivnostima koje su izazvale povredu moe da dovede do hroninogzapaljenja ili pucanja tetive. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Kao prvo, neposredno leenje zapaljenja tetive lekari i fizioterapeuti preporuuju program koji se sastoji od odmora, leda, stezanja i uzdignutog poloaja.
(Vidi i Leenje ko dku e, dole desno.) Za ublaavanje upale i bolova lekar moe preporuiti acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili ibuprofen. Ultrazvuno leenje se primenjuje za oputanje miia i tetiva, poboljanje cirkulacije krvi i ubrzavanje izleenja. Ponekad lekari prepisuju i ko rtikosteroide. Terapeute vam verovatno predloiti program vebi koje omoguavaju tetivi da se odmara, a istovremenojaaju okolne miinegrupe i odravaju ukupni tonus miia. Tek kasnije ete poeti postepeno da vebate samu tetivu. Program vebi moe ukljuivati i vebe kojima postepeno poveavate stepen korienja povreenog podruja, pri emu prestajete sa vebom na prvi znak bola. Dobro je i izvoenje vebi blagog istezanja nekoliko puta dnevno. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A
K IN E S K O L E K O V IT O B IL J E
U p a l a TETIVE n a p o s l u
Ako je upala tetiva izazvana zadacima koje obavljate na poslu, pa ne moete da se oporavite dok radite, zamolite svog nadreenog da vam pomogne u prilagoavanju radnih obaveza. Moda ete morati da zatraite da vae radno mesto pregleda strunjak za ergonomiju, koji e ispitati situaciju i predloid promene. Pokuajte da primenite vebe istezanja pre i posle posla i planirajte da svakih sat vremena napravite pauzu od 5-10 minuta, tokom koje ete obavljati poslove za koje ne koristite povreeni deo tela, ime ete mu pomoi da se odmori.
Lekari kineske medicine mogu da pripreme topli melem od gardenije (Cardenia jasminoides), brana i vina koji zajedno sa ,,tui na", masaom koja koristi jagodicu palca za masiranje povreenog dela tela, moe da smanji otok i pobolja cirkulaciju.
LE EN JE B IL J E M L E K O V IT IM
1SH RAN A
Istraivanja pokazuju da vitaminski dodaci mogu da pomognu izleenje upale tetiva. Pitajte svog lekara o dnevnim koliinama vitamina C (1000 mg), beta karotina (vitamin A, 10 000 IJ), cinka (22,5 mg), vitamina E (400 IJ) i selena (50 mikrograma). L E E N JE KOD K U E Primenjujte odmor, led, stezanje i uzdignuti poloaj. Odmaranje znai da pazite da ne koristite povreeni zglob, naroito ne za isti pokret koji je izazvao povredu. Ako nemate pri ruci kockice leda, upotrebite kesu zamrznutog povra. Za stezanje je najbolji sportski elastini zavoj, kojim se obolelo podruje obmota vrsto, ali ne do bola. Za dranje u uzdignutom poloaju, da bi se smanjio krvni pritisak u povreenom delu tela, podignite stopalo na niski stoi, a lakat na stoi postavljen kraj stolice ili fotelje.
Za ublaavanje bolova, strunjak za biljnu medicinu moe da predloi belu vrbu (Salix alba), prirodan oblik acetilsalicilne kiseline, koji se uzima oralno. Bromelin, enzim koji se nalazi u ananasu, ponekad se uzima oralno za ublaavanje zapaljenja mekih tkiva.
Homeopatski lekovi koji se kupuju bez recepta, a prikladni su za simptome upale tetive su Arnica (6x do 30c) kao sredstvo protiv upale i Ruta (6x do 12 x) kao antispazmodik.
Ako ste imali modani udar ili patite od tegoba sa krvotokom, dijabetesa ili sranih oboljenja, izbegavajte masau i primenu toplote ili hladnoce pre nego to se posavetujete sa svojim lekarom.
PREVENCIJA
Uvedite zagrevanje, hlaenje i vebe istezanja kao deo svakodnevnog vebanja. Neka vae vebanje bude raznovrsno.
T E N
I S K
L A
SIMPTOMI
ponovljen bol na spoljanjoj strani gornjeg dela podlaktice, odmah ispod lakatnog pregiba; bol se povrem eno iri niz ruku prem a doruju bol izazvan podizanjem ili savijanjem ruke, ili uzimanjem u ruku lakih predm eta, na prim er olje kafe oteano potpuno opruanje podlaktice (zbog zapaljenja m iia, tetiva i ligamenata) bol koji obino traje 6 do 12 nedelja; neprijatnost m oe da traje od samo tri nedelje do ak nekoliko godina
ekari su prvi put postavili dijagnozu teniskog lakta (ili lateralnog epikondilitisa) pre vie od sto godina. Danas skoro polovina svih igraa tenisa oboli od ove bolesti, ali oni ine manje od 5 posto obolelih, pa uvreeni nazivove bolesti, teniski lakat, ne odgovara pravom stanju stvari. lako se teniski lakat javlja kod osoba svih godina i rasa, najveoj opasnosti su izloeni belci izmeu 30 i 60 godina koji se bave fizikim poslom - na primer, stolari i moleri. Zene srednjih godina koje rade na ivenju odee u tekstilnoj industriji takoe su vrlo osetljive na ovo zapaljenje. Tokom poslednjih godina od teniskog lakta oboljevaju i deca koja dugo igraju kompjuterske igrice koje se dre u ruci, kao i kancelarijski slubenici koji retko koriste kompjuter, ali kad to ine onda due vreme intenzivno kucaju (vidi Sindrom karpalnog tunela).
OBRATITE S E LEKARU: UZROCI

ako bol traje due od nekoliko dana; hronino zapaljenje tetiva m oe da dovede do trajne fizike onesposobljenosti. ako lakatni zglob pone da otie; teniski lakat retko izaziva otok, pa m oda bolujete od neke druge bolesti, kao to su a r t r it is , g ih t, in fe k c ija ili ak tum or.
Igrai tenisa sa lenjim, kasnim bekhendom obino nadoknauju sporost i kanjenje pokuajem da dohvate loptu pokretom iz zgloba. Na taj nain izlau velikom naporu relativno osetljivu tetivu miia opruaa podlaktice, smetenog sa spoljanje strane lakta, i kratki palani miiopruaake koji pomae pokretanje runogzgloba. Istu vrstu povrede moete izazvati snanim okretanjem odvijaa ili nekog drugog alata ili dizanjem tekih predmeta istegnutom rukom i ukoenim laktom. Mlai Ijudi elastinijih zglobova esto mogu da prou bez povrede iako isteu tkiva na ovaj nain, ali miii i tetive osoba starijih od 30 godina verovatno e pretrpeti povredu. Kod povrede se kidaju delovi tetive i miine opne. Poto poetna povreda zaraste, naovim mestima esto dolazi do ponovljenog pucanja, a to dovodi do krvarenja i stvaranja grubog, granuliranog tkiva i naslaga kalcijuma u okolnim tkivima. Belanevina kolagen izlazi iz povreenog podruja i izazivazapaljenje. Tako stvoreni pritisak moe da prekine dotok krvi i prikljeti palani (radijalni) nerv, jedan od glavnih nerava odgovornih za miie ruke i ake. Tetive koje povezuju miie sa kostima ne primaju istu koliinu kiseonika i krvi kao miii, pa sporije zarastaju. U stvari, kod nekih osoba teniski lakat moe da traje godinama, iako se zapaljenje obino povue za 6 do 12 nedelja.
746
P O V R ED A TETIVE
stres i napetost miia i vebajte da ojaate taj deo tela i spreite ponavljanje povrede. Ako morate ponovo da se bavite aktivnou koja je izazvala povredu, svakako zagrevajte ruku najmanje 5 do 10 minuta blagim vebama istezanja i pokretanja pre nego to ponete bilo kakvu aktivnost. Pravite este pauze. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Konvencionalna medicina nudi velik izbor metoda leenja teniskog lakta, od injiciranja lekova do operativnogzahvata, ali bol se nee povui u potpunosti sve dok ne prestanete da izlaete zglob naporu. Bez odgovarajueg mirovanja, ponovna povreda je neizbena. Za veinu blagih do srednje tekih oblika teniskog lakta, acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) ili ibuprofen e umanjiti zapaljenje i bolove dok mirujete, a onda moete da nastavite sa masaom i vebanjem da ubrzate ozdravljenje. Kod nekih pacijenataorganizam pokuava dazatiti lakat od daljih povreda grenjem dvoglavog miia, ime se oteava opruanje ruke. Citav taj deo ruke moe postati prilino napet. Blaga masaa i oprezno istezanje dva do etiri puta nedeljno tokom nekoliko nedelja mogu da otklone ovu tegobu. Za uporne sluajeve teniskog lakta lekar vam moe preporuiti injekcije kortikosteorida koje drastino smanjuju zapaljenje, ali se ne mogu primenjivati due vreme zbog moguih tetnih nuspojava. Ako mirovanje, lekovi protiv zapaljenja i vebe istezanja ne uspeju da izlee va teniski lakat, moda treba da razmislite o operativnom zahvatu, iako se ovaj oblik leenja veoma retko primenjuje (kod manje od 3 posto obolelih). Jedan od postupaka sastoji se u odvajanju tetive od epikondiluma, okrugle izboine na kraju kosti. Time se otklanja optereenje tetive, ali miiostaje neupotrebljiv. Druga hirurkatehnika je odstranjivanje takozvanog granuliranog tkiva iz tetive i zaivanje popucalih delova. ak i ako oseate da ste ozdravili od teniskog lakta, nastavite da uvate ruku. Pre svake aktivnosti u kojoj uestvuje lakat, zagrevajte ruku 5-10 minuta. Ako se uprkos tome jave bolovi, obloite je ledom 15-20 minuta i idite kod lekara.
Pokretanjem runog zgloba delom upravlja kratki palani mii, oprua ake. Ako isprueni zglob naie na otpor, kao kod udarca lopte teniskim reketom, preveliki pritisak i optereenje mogu da izazovu kidanje miia (uveana slika, gore). Povredu obino prate bol i zapaljenje.
Mnogi medicinski prirunici teniski lakat svrstavaju meu zapaljenje tetive (vidi Tendinitis), to je estsluaj, ali ako su zahvaeni i miii i kosti lakatnog zgloba, onda se bolest zove epikondilitis. Ako bolove oseate tano nazadnjoj strani lakatnogzgloba, vie nego du spoljanjeg dela ruke, moda imate burzitis, zapaljenje sluznih kesica u zglobu. Ako primetite oticanje, koje gotovo nikad ne prati teniski lakat, treba da proverite radi li se o nekoj drugoj bolesti, kao to su artritis, infekcija, giht ili tumor.
LEEN JE
Najbolji nain leenja teniskog lakta je prekid svih aktivnosti koje smetaju ruci, to je jednostavno za osobe koje rekretaivno igraju tenis, ali ne i za fizike radnike, kancelarijske slubenike ili profesionalne sportiste. Najefikasniji konvencionalni i alternativni naini leenja imaju u osnovi isti pristup: odmarajte ruku dok bolovi ne prestanu, zatim je masirajte da ublaite
747
TENISKI L A K A T
NASTAVAK
RAD NA T E L U
M o r a t e li DA IMOBILIETE RUKU?
Mnogi lekari preporuuju imobilizaciju ruke neposredno ispod lakta, kako bi se pruio oslonac miiima i smanjilo optereenje tetiva, ali istraivanja su pokazala da imobilizacija, ako se primenjuje due vreme, smanjuje protok krvi i zapravo usporava oporavak. Neprekidan pritisak na zapaljenu ruku moe da dovede i do fibroze, kod koje dolazi do stvaranja suvinog vezivnog tkiva, slinog oiljnom tkivu. Moe doi i do oteenja krvotoka i trajnog slabljenja ruke.
Da biste spreili ponovnu pojavu teniskog lakta, treba da poboijate odnose ravni i dranja u itavom telu. Pravilno dranje i ravnotea mogu da uine za bolni zglob vie nego leenje lekovima. Moda bi bilo dobro da odete na pregled kod specijaliste ili osteopate i da porazgovarate o tehnikama kao to su rolfing, Feldenkrajsov metod i Aleksanderovatehnika.
H IR O P R A K T IK A
Hiropraktiari, fizioterapeuti i terapeuti za leenje teniskog lakta obino koriste dijatermiju (oblik elektrine stimulacije), ultrazvuk i masau. Elektrine i zvune struje poboljavaju krvotok i drenau, a to olakava istezanje i masau obolelog mesta. U nekim sluajevima hiropraktiar i fizioterapeut e preporuiti udlagu ili zavoj za imobilizaciju lakta, kako bi se smanjilo optereenje zahvaene tetive ili miia, ali budite svesni da loe postavljena longeta ili predugo noenje udlage ili poveza mogu da smanje protok krvi.
A L T E R N A TIV N I N A IN I L E E N J A Teniski iakatdobro reaguje na primenu raznih alternativnih naina leenja. Neke ete moi da isprobate sami, a za neke bi bilo dobro da potraite strunu pomo hiropraktiara, osteopate ili strunjaka za tradicionalnu kinesku medicinu.
A KU PRESU RA
Da podstaknete oputanje bolne ruke, masirajte obolelo mesto uljem lavande (Lavandula officinalis) ili eukaliptusa (Eucalyptus globulus). Ljuta paprika (Capsicum frutescens), koja se moe nabaviti u apotekama u obliku masti, kao i ulje bodljikavog jasena (Zanthoxylum americanum) navodno pojaavaju protok krvi i ubrzavaju zarastanje.
H ID R O T E R A P IJ A
Ako patite od estog ponavljanja teniskog lakta, pokuajte da 30 minuta pre vebanja potopite ruku u toplu vodu. Posle vebanja obloite oboleli lakat ledom.
PSI H O SO M ATSKO LE EN JE
Pritisak palcem na taku Debelo crevo 11, smetenu sa unutranje strane lakta, moe da pomogne ublaavanje bolova. Vidi Dodatak za vie podatka o poloaju take.
AKUPUN KTURA
Akupunktura je uspena kod 60-70 posto pacijenata sa teniskim laktom - taj podatak je pomogao da ova tehnika bude prihvaena i u konzervativnijim medicinskim krugovima. Postoji itav niz akupunkturnih taaka na kojima se moe raditi, pa je zato vano da potraite strunjaka za akupunkturu koji ima iskustva u leenju ove ili slinih bolesti.
Nekoliko istraivanja je pokazalo da hipnoterapija moe da bude efikasna u ublaavanju bolova koji prate teniski lakat. Posavetujte se sa iskusnim strunjakom.
O S T E O P A T IJ A
Relativno jednostavno leenje poznato kao tehnika povratnog naprezanja moe da se primenjuje kod kue. Zamolite nekog da vam rotira ruku u smeru suprotnom od onog koji izaziva bol, zadrite ruku u tom poloaju 90 sekundi, a zatim je oslobodite.
748
Postupak ponovite nekoliko puta dnevno. Ova veba je naroito dobra za blae i srednje teke, ali ne i hronine oblike teniskog lakta. Detaljnije podatke o ovoj tehnici moete dobiti od iskusnog osteopate. L E E N J E KOD K U E Uzm ite ibuprofen iIi acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili umasirajte u zglob eukaliptusovo ili lavandino ulje. Drite ruku uzdignutu kad god je mogue; time ete ublaiti upalu. Naizmenino stavljajte tople i hladne obloge ili na povreeni deo tela nanesite slatku papriku ili bodljikavi jasen, kako biste poboljali cirkulaciju i ubrzali izleenje. Zamolite partnera da vam masira najbolniji deo lakta ispupenom stranom kaike. Treba masirati snano. Ovaj postupak je u poetku jako bolan, ali vremenom nervni zavreci postaju neosetljivi, a to ublaava bol i smanjuje zapaljenje.
Pokuajte da radite vebe za jaanje sa optereivanjem ruku. Drei podignut lakat i sputen dlan, savijte vie puta runi zglob. Ako osetite bol, prekinite vebu. Istegnite vane miie pre nego to ponete aktivnost koja moe da izazove optereenje tetiva i miia, tako to ete uhvatiti vrhove prstiju i blago, ali vrsto ih povui unazad, prema telu. Ruka neka bude potpuno ispruena, a dlan okrenut prema spolja. Za prevenciju ponavljanja bolesti: Prekinite ili promenite aktivnost koja izlae naporu va lakatni zglob. Ako ipak morate da nastavite sa tom aktivnou, zagrevajte ruku najmanje 10 minuta pre svake aktivnosti, a posle nje stavite ledeni oblog. Pravite este pauze. Pokuajte da podlakticu, neporedno ispod lakta, umotate elastinim zavojem. Ako vam ova potpora olakava podizanje predmeta kao to su teke knjige, nastavite da nosite zavoj. Imajte na umu da ovakvi zavoji mogu da oteaju protok krvi i uspore leenje, pa ih je najbolje primenjivati kad se teniski lakatzalei.
PREVEN CIJA
Za spreavanje pojave teniskog lakta: Podiite predmete sa dlanom okrenutim prematelu.
PRAVILN A T EN ISK A T EH N IK A Ako ste teniski lakat dobili igrajui tenis, posmatrajte kako igraju profesionalni igrai. Oni skoro uvek popravljaju svoj poloaj u odnosu na loptu pokreui noge, a ne menjajui pokrete ruke. Veina profesionalnih igraa zamahne reketom pre nego to lopta pree mreu, dok rekreativci obino ne zamahnu pre nego to se lopta odbije od podloge poto pree mreu. Oduprite se iskuenju da nadoknadite izgubljeno vreme zakretanjem zgloba, naroito kod bekhenda. Ako to ne uinite, verovatno ete uskoro koristiti ledene obloge i biti na pregledu kod lekara.
TESTISI - RAK
SIMPTOMI
N ajraniji upozoravajui znaci raka testisa, mukih polnih lezda, obino su: prom ena veliine ili oblika testisa oticanje ili zadebljanje testisa tvrd , gladak, u poetku bezbolan vo r koji sporo raste u testisu oseanje teine u testisim a Drugi mogui sim ptom i su:
mokrane tegobe
nadutost ili bol u trbuhu stalno kaljanje sa moguom sukrvicom u ispljuvku ostajanje bez daha gubitak telesne teine ili apetita, m alaksalost, bolovi u krstim a, osetljivost bradavica ili poveanje dojki vrlo retko neplodnost
ako primetite bilo kakav neobian vor ili oteklinu u monicama. Lekar treba to pre da vas detaljno pregleda zbog mogunosti da je uzrok promene rak.
estisi, parne muke polne lezde, proizvode muke polne hormone i spermu (semenu tenost). Nalaze se u skrotumu (monicama), konoj kesici ispod i iza mukog polnog organa. Semeni snop sadri semevod, nerve i krvne sudove i povezuje testise sa trbunom dupljom. lako je rak testisa redak, to je najei oblik raka kod mukaraca izmeu 15 i 35 godina. ee se javlja kod belaca nego kod crnaca. Najee se otkriva u srednjim tridesetim godinama. Skoro svi karcinomi testisa su primarni - poinju u samim testisima. Redak oblik raka testisa nastaje u grudnom kou ili trbuhu, od ostataka embrionalnog tkiva od kojeg se u fetusu razvijaju testisi. Rak testisa moe da napreduje sporo ili brzo, zavisno od tipa, ali put irenja je yvek isti: kad zloudni tumor prodre u semeni snop, elije karcinoma mogu da se raire u najblie limfne i krvne sudove i u trbune limfne lezde, plua, zatim obino u jetru, kosti i eventualno u mozak. Zahvaljujui napretku dijagnostike i leenja, rak testisa je jedan od najizleivijih karcinoma, ak i u uznapredovalom obliku, i retko je smrtonosan. Oko 85 posto obolelih ima ogranien tumor i visok stepen izleenja. Uspenijim otkrivanjem i leenjem petogodinje preivijavanje je poveano na preko 90 posto. Cak i kad se tumor u trenutku otkrivanja ve proirio na okolne organe, bolesnici imaju odline izglede za najmanje petogodinje preivljavanje.
UZROCI
Uzrok nastanka karcinoma testisa nije poznat. Deset posto karcinoma testisa javlja se kod mukaraca roenih sa nesputenim testisima, a zabeleeni su mnogi sluajevi nasledne incidencije (otac-sin). Kod mukaraca koji imaju probleme sa plodnou verovatniji je razvoj dobroudnih tumora testisa i neznatno je vea i sklonostnastanku rakatestisa. Neka istraivanja pokazuju da vazektomija poveava opasnost od nastanka raka, ali neki drugi radovi ne podravaju ta zakljuak (vidi Testisi - tegobe). Drugi mogui, ali ne dokazani faktori rizika ukljuuju premalo kretanja rani pubertet, preleanezauke, povredu testisa, pre veliku izloenost pesticidima ili radioaktivnom zrae nju i delovanje estrogena ili dietiIstiIbestroIa (DES
750
koje je majka uzimala zbog krvarenja u trudnoi. DES se ranije koristio za spreavanje pobaaja, ali u mnogim zemljarma se vie ne koristi. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Lekar bi trebao svakom mukarcu da pokae kako da vri samopregled, jednostavan i vaan postupak. Testise bi trebalo pregledati jednom meseno, kako bi se primetili znaci bolesti. Svaki bezbolni vor ili otok moe da bude znak raka. Da bi iskljuio druge mogunosti, lekar moe prepisati leenje antibioticima kako bi video hoe li se izraslina povui. Ako ne nestane, obavljaju se ultrazvuni pregled i hemijske analize mokrae i krvi. Ako postoji sumnja na rak, treba operacijom ukloniti testis i izvriti biopsiju kako bi se dokazalo prisustvo i tip raka testisa. Ako se postavi dijagnoza raka, drugim analizama se proverava da li se proirio. Odstranjivanje drugog testisa nije uobiajen postupak, jer on je najee zdrav. Uklanjanje jednog testisa najee ne izaziva neplodnost, ali dalje leenje moe, pa se bolesnicima preporuuje uvanje sperme u banci sperme pre nastavka leenja.
LEENJE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Operativno uklanjanje testisa je neizbeno, jer je potrebno prilikom dijagnostikog postupka. Ako je rak potvren, obino se vri i druga operacija, vaenje okolnih trbunih limfnih lezda. Te dve operacije su esto dovoljne za leenje ogranienog raka testisa. Uznapredovali sluajevi karcinoma lee se uz operativni zahvat i hemoterapijom, a ponekad i zraenjem. Skoro svi oboleli od raka testisa brzo se oporavIjaju, ali treba da esto idu na kontrolu. Ako se rak ponovo pojavi, dodatno leenje ubrzo dovodi do ponovnog oporavka. Ako se rak testisa ne izlei standardnom hemoterpaijom, lekar moe preporuiti presaivanje kotane sri kako bi se omoguila hemoterapija veim dozama (vidi takoe Limfom). Vie podataka o hemoterapiji i zraenju vidi pod Rak. DOPUNSKI N A IN I L E E N J A lako je konvencionalna medicina postigla znaajan uspeh u leenju raka testisa, saznanje da imate rak testisa moe izazvati teke emocionalne probleme. Savet psihologa ili terapija u grupama za podrku pomae mnogim bolesnicima u reavanju emocionalnih problema.
ZNACI UPOZORENJA
PREVEN CIJA
Neka istraivanja pokazuju da je verovatnoa oboIjevanja od rakatestisa manja kod mladih mukaraca koji redovno vebaju. Druga istraivanja ukazuju da ispravljanje nesputenih testisa pre navrene desete godine smanjuje opasnost od nastanka raka. Meutim, najvaniji je redovan samopregled testisa.
ZDRAVI TESTISI
[ ......................... MONICE
OTECEN TESTIS
Muke polne lezde, koje se nalaze u monicama (skrotum) proizvode semenu tenost i muke polne hormone. Rak muke polne lezde obino zahvata samo jedan testis i u principu nastaje u elijama koje proizvode spermu. Redovnim samopregledom moe se otkriti tvrd vor, otok ili promena veliine ili oblika testisa (gore desno) - to su mogui pokazatelji ranog raka testisa.
T E S T IS I
TEGOBE
itajte ovaj stubac da naete svoje simptome. Potom itajte vodoravno.
SIMPTOMI
bol koji postepeno raste, osetljivost i otok iza testisa, ponekad bolno m okrenje
BOLEST/TEGOBA
Epididim itis - upala epididim isa, m esta gde sperm atozoidi sazrevaju na putu iz testisa u pen
iznenadni, akutni bolovi i oticanje u jednom testisu; bez tem p erature ili bolnog m okrenja, ali ponekad praeno m uninom i povraanjem ; esto posle fizikog napora, ali obino nije povezano sa povredom
Torzija testisa - obrtanje semenog snopa oko sopstvene ose
oteena vena ili vene u m onicam a, skoro uvek na levoj strani; obino slabi bolovi ili bez bolova; o tok se sm anjuje u leeem poloaju
bol, o tok ili prom ena boje posle pada
Varikocela - proireni venski splet ( vidi Vene, proirene) u monicam a
Povreda testisa - udarac ili druga povreda testi:
ili udarca u testise; ponekad praeno m uninom i povraanjem
kvrica u testisu koja m oe, ali ne m ora
M oe biti znak
raka testisa
biti bolna; ako bol postoji, esto se pogorava u leeem poloaju
im potencija; odsustvo polne elje;
neplodnost; p ubertet ne nastupa do 15. godine
Hipogonadizam - testisi ne stvaraju odgovaraju koliine mukog horm ona testosterona
opti bol u m onicam a bez oitog uzroka
Takozavani preneseni bol iz nekog drugog dela tela
752
TA
da
URADITE
M oe pratiti infekciju prostate ili m okrane cevi ili m oe uslediti posle podizanja tekog tereta ili dugotrajnog sedenja; obino se javlja izmeu 20. i 40. godine ivota.
Idite kod lekara - m oe vam preporuiti m irovanje, lek protiv zapaljenja ili, ako imate bakterijsku infekciju, a n d b io t ik e .
Odmah zatraite lekarsku pom Torzija o.

semenog snopa sm anjuje snabdevanje testisa krvlju i m oe da izazove trajna oteenja.
O vo je hitan sluaj. N ajee se javlja kod adolescenata, a esto prethode manje teke, ali sline bolne epizode. Le k ar treba da odm ota semeni snop i vrati ga na m esto, a m oda e biti potreban i hirurki zahvat za spreavanje ponavljanja to rzije. Blai bolovi se mogu pojaviti posle fizikog napora ili dueg sedenja. O k o 15 posto odraslih m ukraca im a variko ele i one su est u zrok n e p lo d n o s ti.
A ko oseate bolove, idite kod lekara.
Idite kod lekara. O te klin a ispunjena krvlju m oe da bude znak prskanja testisa ili druge povrede koju treb a pregledati i leiti hirurkim zahvatom .
Prskanje m uke polne lezde se m oe otkriti pom ou ultrazvuka. A k o nije dolo do prskanja, u zro k je m oda oteen krvni sud. Sedee kupke i m irovanje u krevetu sa m onicam a u uzdignutom poloaju mogu da zaustave unutranje krvarenje.
Vidi T e s t is i - r a k .
Rak testisa se najee javlja kod m ukaraca mlaih od 35 godina. N eki oblici ove bolesti napreduju veom a brzo. Leenje zavisi od vrste tum ora. A k o se leenje odmah pone, rezultati su obino odlini.
Treba izvriti horm onske analize i pregled sperm e. Hipogonadizam se ponekad lei horm onskom terapijom .
N eplodnost m oe biti uroena. G ubitak m uevnosti posle puberteta m oe biti posledica korienja droga, oteenja izazvanih leenjem zraenjem ili hem ijskim trovanjem ili neke druge povrede.
Idite kod lekara. Leenje zavisi od utvrivanja stvarnog izvora bola, koji m oe biti daleko od m onica. Preneseni bol se teko utvruje, je r je osetljivost na bol razliita od osobe do osobe ( vidi B o lo v i, h r o n i n i).
Bol se m oe preneti u m onice iz debelog creva, bubrega ili drugih organa.
TETAN US
SIMPTOMI
Treba da posum njate na tetanus ako posekotinu ili neku drugu ranu prati jedan ili vie od sledeih sim ptom a: ukoenost vrata, vilice i drugih m iia, esto udruena sa iskeenim izrazom lica razdraljivost nekontrolisano grenje vilinih i vratnih miia bolno, nehotino grenje drugih miia U z to se mogu prim etiti nem ir, gubitak apetita i nekontrolisano luenje pljuvake.
ako vas je ugrizla ivotinja ili ste se povredili predm etom koji bi mogao biti zagaen prljavtinom , izm etom ili prainom , a niste prim ili vakcinu niti ste revakcinisani protiv tetanusa u poslednjih deset godina. Infekcija tetanusom m oe da bude sm rtonosna i m ora se hitno leiti.
etanus je opasna bolest nervnog tkiva izazvana toksinom bakterije Clostridium tetani. Bakterijske spore se nalaze u zemlji, ee u obraenoj nego u neobraenoj. Takoe se nalaze i u drugim sredinama, na primer u ivotinjskom izmetu, kunoj praini, operacionim salama, zagaenom heroinu i Ijudskom crevu. Ako spore uu u duboku ranu koja dopire do podruja nedostupnog kiseoniku, poinju da se razmnoavaju i proizvode otrov koji ulazi u krvotok. Ovaj otrov, tetanospazmin, zajedno sa toksinom botulizma, spada u najjae poznate mikrobioloke otrove. Iz krvi ulazi u najudaljenije nerve i vraa se prema kimenoj modini brzinom od oko 25 cm dnevno. Posle 7 do 21 dana otrov izaziva kratki spoj" u prenoenju nervnih impulsa i spreava oputanje miia. To dovodi do trajnog grenja miia, naroito vilinih (tzv. trizmus), to je odlikatetanusa. Mogu uslediti grevi miia vilice i lica koji se mogu dalje iriti na ake, ruke, noge, lea i mogu da zaustave disanje. Pojavu greva esto ubrzava buka ili dodir. Kad se tetanus proiri, stopa smrtnosti je oko 40 posto, ak i uz savremene medicinske mogunosti. Procenjuje se da u zemljama u razvoju, zbog loe higijene, od tetanusa umire oko milion dece godinje. Pojava se znanto smanjila zahvaljujui obaveznoj vakcinaciji dece. U naoj zemlji tetanus je redak.
UZROCI
Bakterijske spore ulaze u organizam preko ivotinjskog ugriza, hirurkih rezova, na mestu uboda igle, opekotina, ireva i inficirane pupane vrpce, kao i dobro poznatom povredom zaralim ekserima. Budite naroito oprezni u sluaju povrede prljavim ili pranjavim predmetima ili predmetima koji su bili u dodiru sa zemljom.
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Neke zaraene osobe oseaju na mestu povrede sa mo bolove, probadanje i blage greve okolnih miia ali veina pati od ukoenosti vilice i vratnih miia kao i oteanog gutanja. Ako se miini grevi pojavt rano, mogunostoporavkaje mala. Kod bolesnika kod kojih se sumnja na tetanu retko je mogue izdvojiti bakteriju ili otrov, tako d < se dijagnoza zasniva na klinikoj slici koju prati po datak da osoba nije vakcinisana protiv tetanusa.
754
LEENJE
Ako se tetanus razvije, neophodno je hitno bolniko leenje koje ukljuuje primanje antibiotika i injekciju protivotrova. Moe se prepisati anksiolitik kao hlorpromazin ili diazepam protiv miinih greva ili kratkotrajni barbiturati za smirenje. Moda e tokom nekoliko nedelja trajanja bolesti biti potrebna pomo aparata za disanje ili drugih mera za odravanje vitalnih funkcija.
PREVENCIJA
Tetanus se javlja skoro iskljuivo kod osoba koje nisu vakcinisane ili vakcina nije bila odgovarajua. No, injenica da ste zaraeni sporama tetanusa zbog ivotinjskog ugriza ili povrede prljavim predmetom ne znai da ete dobiti tetanus. Mnogo je vanija dubina povrede i da li je dobro oiena. Bakterije koje proizvode otrov mogu da se mnoe jedino ako su zatiene od vazduha slojem koe ili tkiva. Poto bakterije ne mogu da se mnoe u prisustvu kiseonika, uobiajeno je da se povreda ostavi otvorena, bez flastera, ili da se pokrije samo tankom gazom, tako da itavo podruje ostane izloeno kiseoniku. Tetanus u veini sluajeva nastaje kod osoba koje su smatrale da je povreda suvie mala da bi na nju obraali panju. (Vidi Posekotine, ogrebotine i rane.) ak i ubodi koji jedva krvare mogu biti opasni, jer predstavljaju pogodnu sredinu za bakterije zato to su duboki. Povredu treba dobro oprati sapunom i jakim mlazom vode, primeniti antiseptiki rastvor i previti sterilnom gazom. Ranu ne treba prevrsto
previjati niti mazati antibiotikim mastima, jer se na taj nain spreava strujanje vazduha. Ako je povreda naneta predmetom koji je bio u dodiru sazemljom, naroitoakojetkivo u rani mrtvo, zgnjeeno ili zaraeno, treba odmah otii kod lekara, ako je mogue u roku od 24 asa. Lekar e oistiti ranu i odstranie oteeno tkivo, postupkom koji se zove obrada rane. Ako niste revakcinisani protiv tetanusa u poslednjih pet godina lekar e vas vakcinisati. Ako niste nikada bili vakcinisani, lekar e vam prvo dati injekciju humanogtetanus imunoglobulina koji pruatrenutnu zatitu i traje nekoliko nedelja. Ni injekcija imunoglobulina ni revakcinacija ne mogu da prue trajnu zatitu, ali ako niste vakcinisani u detinjstvu, potrebno je sprovesti potpuni postupak imunizacije. Zdravstvene slube preporuuju vakcinaciju odojadi i decetzv. DiTePervakcinom-difterija, pertusis (veliki kaalj), tetanus - u uzrastu od 2, 4 ,6 i 15 meseci i oko pete godine. Posle toga, mnogi zdravstveni strunjaci preporuuju revakcinaciju svakih desetgodina. Ako neki lan vae porodice nije vakcinisan, podstaknite ga da to uini. Zabeleite broj vakcinacija, jer preesto davanje revakcine moe da izazove alergijske reakcije. Dokazano je da vakcinacija protiv tetanusa efikasno deluje i mnogo due od 10 godina. Neki strunjaci tvrde daje jedna revakcinacija u srednjoj koli i druga u starosti od 60 godina dovoljna zatita za itav ivot. Najvanija preventivna mera protiv tetanusa je primanje poetne serije vakcina. Odrasle osobe koje to nisu obavile treba da se jave lekaru ili odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi.
T IK O V I I T R Z A J I
SIMPTOMI
kratki oseaji trep erenja ogranieni na male delove tela, na prim er one kapke; uglavnom ukazuju na bezazleno nevoljno grenje miia ponavljano, nekontrolisano grenje pojedinih miia ili grupa m iia, obino lica, ruku ili ram ena; m oe ukazivati da im ate tik povezan sa blaom psihikom tegobom , oboljenje vezano uz bolesti mozga ili neuralgiju nerva trigem inusa snano, dugotrajno drhtanje ili tre m o r delova tela ili itavog tela m oe da bude sim ptom trovanja kofeinom , odvikavanja od alkohola, preaktivne titne lezde ( Vidi titna lezda tegobe) ili Parkinsonove bolesti
ikovi i trzaji se opisuju kao nevoljno grenje miia ili grupe miia. Javljaju se u mnogo oblika i imaju razliite uzroke - neki su bezazleni, a neki opasni.
UZROCI
Pokreti kao sleganje ramenima, trzaji usta i povremenomirkanje mogu bitiznak blaeg psihikog poremeaja. Mnogi se javljaju kod dece izmeu 7 i 14 godina, kao posledica strepnje, i obino nestaju sa godinama. Neki sluajevi mogu da potraju do odraslog doba. Poremeaj se javlja kod vie od 25 posto dece, tri puta ee kod deaka nego kod devojica.
T OBRATITE SE LEKARU:
ako bolest ukljuuje neoekivane trzave pokrete koji nastaju samo kad zahvaeni deo tela m iruje; obavezno idite na pregled kako bi se utvrdilo da li se radi o Parkinsonovoj bolesti. ako je tik ili trzaj stalno prisutan ili se esto javlja; m oda imate manje epileptine napade, neuroloki porem eaj ili neku drugu teu bolest.
uretovsindrom
T u re to v (T o u re tte o v ) sin drom je verovatno najei p o re m e a j sa nevoljnim p okretim a. D o b io je im e p o francuskom neurologu Z o r u Z ilu d e la T u re tu (G e o rg e s Gilles d e la T o u re tte ), ko ji je 1885. g od in e p rvi opisao ovu bolest. P o rem ea j obino p o in je u detinjstvu i traje itavog ivota. U z ro k bolesti nije poznat, a e tiri puta je ea k o d mukaraca. T u re to v sin drom m o e da bude blag, uz sam o m anje nevoljne trzaje, ili se m o e javiti kao te e oboljenje k o je se pogorava. Sim ptom i m ogu obuhvatati stalnu grim asu i divlje trzaje glave i vrata, ruku i nogu. S napredovanjem T u re to v o g sindrom a m ogu se pojaviti nevoljni zvu ci kao roktanje, kaljanje i lave, a u 5 0 p o sto sluajeva bolesn ici p o v re m e n o vrisnu. Za T u re to v sin drom nema leka, ali neki oblici se uspen o d re p o d ko n trolom . A n tip sih otiki lekovi, kao haloperidol, osiguravaju p rivrem en o sm irivanje trzanja i isputanja zvukova.
.6
Trovanje kofeinom (koje moe biti posledica konzumiranja vie od 5 oljica kafe tokom 12 asova) i odvikavanje od alkohola mogu se takoe pokazati nevoljnim pokretima, ukljuujui drhtanje i tremor (vidi Alkoholizam ). Tikovi ili trzaji su ponekad izazvani neurolokim poremeajima i u tom sluaju se govori o diskineziji (vidi Parkinsonova bolest). Ova bolest moe da bude posledica oteenja mozga pri roenju, udarca u glavu ili korienja leka za spreavanje povraanja (metohlopramida) ili lekova za leenje duevnih bolesti. Diskinezija obuhvata miine greve, ponavIjani nemir, nagle trzajne ili grevite pokrete i kombinacije tih simptoma. Drugi lekovi, kao fenotijazin i stimulatori centralnog nervnog sistema, takoe mogu da izazovu povremeno trzanje, isto kao i umor i stres. Bolest moe da bude i nasledna.
A K U P R ES U R A
1 Problem sa spavanjem i izazvani anksioznou m ogu se o lakati pritiskanjemtake Srce 7, koja se n alazi u naboru unutranje strane runogzgloba u n astavku m p P alog rsta. ritiskajte vrsto palcem i kaiprstom jedan m pa ponovite inut, na d rugoj ru ci. 2 Kao pomo u sm irivanju nerava, p ritisnitetaku Srana maramica 6. P stavite p o alac usredinu unutranje strane runog zgloba, dva prsta irine od nabora zgloba i izm dve ko podlaktice. eu sti Cvrsto p ajtejedan m u ritisk in t, tri do pet p pa isto uta, ponovite i na drugoj ru ci.
LECEN JE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Tikovi povezani sa napetou obino nestaju sami od sebe, naroito ako preduzmete mere za smanjivanje stresa. Diskinezija izazvana odreenim lekom moe se jednostavno izleiti prestankom uzimanja tog leka. Ako je izazvana drugim faktorima, efikasno leenje je tee odrediti. Lekar e verovatno prepisati niz lekova pre nego to nae pravi. Ako su tikovi jaki i trajni, lekar e prepisati anksiolitike benzodiazepinske lekove ili antipsihotike. Da biste utvrdili da li je za trzaje odgovoran kofein, nekoliko sati nemojte piti napitke koji ga sadre i posmatrajte hoe li simptomi nestati. Verovatno ete morati da smanjite unos kofeina u organizam. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni lekovi za razne oblike tikova i trzaja mogu ublaiti neprijatnostdok iekujetesimptome bolesti ili mogu da slue kao dopuna leenju koje je prepisao lekar. Uz dole navedene naine leenja, simptome mogu da ublae i akupunktura, akupresura i masaa.
LEENJE
LEKOVITIM
B IL JE M
Za ublaavanje simptoma tika ili trzaja lica uzmite 1 ml tinkture hmelja (Humulus lupulus) tri puta dnevno.
ISHRANA
Ako ste imali tekoa sa zloupotrebom alkohola, vano je da se po prestanku uzimanja alkohola zdravo hranite. Velike doze multivitaminskih i mineralnih dodataka ishrani mogu da pomognu ublaavanju simptoma odvikavanja od alkohola. L E E N JE KOD K U E Izbegavajte zamaranje, stres i kofein; oni pogoravaju blae tikove i trzaje. Ako vam titraju kapci, blago ih masirajte. Ako je trovanje kofeinom esta tegoba, zamenite kofeinske napitke vonim sokovima. Biljni ajevi, kafa od prenih itarica i korena maslaka, roga umesto okolade u napicima i slatkiima takoe predstavljaju prihvatljivu zamenu.
T IN IT U S
soba koja pati od tinitusa ili zvonjave u uima ima oseanje da uje zvonjavu, zujanje, zvidanje, cvranje ili druge zvuke. Ovi zvuci se mogu javljati povremeno ili su stalni i razliite su glasnoe. Cesto se pojaavaju kad se utia stvarna buka, pa to treba imati na umu kad osoba nou pokuva da zaspi u tihoj sobi. U retkim sluajevima zvuk prati ritam srca. Tinitus se javlja veoma esto, ali u veini sluajeva predstavlja samo neprijatnost. No, u teim sluajevima tinitus moe da izazove probleme sa koncentracijom i spavanjem. Konano, moe da utie i na posao i line odnose, to ima za posledicu psiholoke poremeaje. lako se tinitus esto povezuje sa gubitkom sluha, on ne izaziva gubitak sluha niti gubitak sluha izaziva tinitus. U stvari, neke osobe satinitusom nemaju tekoa sa sluhom, a u nekoliko sluajeva osobe su postale toliko osetljive na zvuke da su morale da preduzmu mere da prigue ili prikriju spoljanje zvuke Tinitus je u nekim sluajevima izazvan infekcijama ili preprekama u uhu, pa nestaje kad se bolesl izlei. No, tinitus se esto nastavlja i posle leenjs bolesti. U tom sluaju drugaije leenje - konvencionalno i alternativno - moe da donese znaajnc olakanje, bilo ublaavanjem bilo prikrivanjem neeljenih zvukova.
SIMPTOMI
zvuci u uima, npr. zvonjava, um ovi, zujanje, zvidanje; zvuci se javljaju povrem eno ili su stalni ponekad gubitak sluha
ako im ate tinitus; to m oe biti sim ptom zdravstvenog problem a, na prim er v is o k o g k r v n o g p r it is k a ili sm anjene aktivnosti titne lezde ( vidi S t it n a le z d a - te g o b e ). ako je buka praena bolovim a ili pojavom gnoja u uhu; to mogu biti znaci infekcije uha. ako je buka praena vrtoglavicom ; to m oe biti znak M e n ije r o v e b o le s t i ili neke neuroloke tegobe. Odmah zatraite lekarsku pom o.
UZROCI
Tinitus moe da bude posledica brojnih bolesti. Ne eljene zvukove mogu da izazovu prepreke u uhi koje nastaju usled stvaranja une masti, infekcije (vi di Uho - zapaljenje) ili, retko, tumor slunog nerva probuena (perforirana) bubna opna. Verovatno naj ei uzrok hroninogtinitusa je produena izloeno st glasnim zvukovima. Buka izaziva trajno oteenjf slunih ulnih elija u puu, organu spiralnog oblik; u unutranjem uhu. Tesari, piloti, rok muziari, rad nici koji popravljaju ulice bave se zanimanjima ko( kojih postoji opasnostod pojave tinitusa, kao i osobi koje rade sa testerama, pukama ili drugim glasnin napravama i osobe koje esto sluaju glasnu muziku Jednokratno izlaganje iznenadnoj, izrazito glasnc buci takoe moe da izazove tinitus.
758
Neki lekovi - naroito acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) i neki oblici antibiotika i kininski lekovi - mogu da dovedu do ove bolesti. Tinitus se navodi kao mogu neeljeni efekat kod oko 200 lekova koji se prepisuju na recept ili su dostupni i bez recepta. Prirodni proces starenja moe imati za posledicu oteenje pua ili drugih delova uha i dovesti do tinitusa. Tinitus se povezuje i sa M enijerovom (Menier) boleu, poremeajem unutranjeg uha, i otosklerozom, degenerativnim oboljenjem koica srednjeg uha. Druge bolesti koje mogu da izazovu zvonjavu u uima su visok krvni pritisak, alergije, anemija i smanjeni rad titne lezde (vidi Stitna lezda - tegob e). Tinitus moe da bude i simptom poremeaja vrata ili vilice, na primer sindroma temporo-mandibularnog zgloba (vidi Sindrom vilinogzgloba). Zbog razloga koje istraivanja jo nisu potpuno razjasnila, izgleda da se tinitus pogorava usled stresa.
D IJA G N O S T IC K I PO STU PCI Da bi se odredilo da li je uzrok tinitusa bolest koja se moe leiti, lekar e vas prvo pregledati, naroito ui. Treba da obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate. Ako je uzrok tegobe i dalje nejasan, lekar e vas uputiti kod otolaringologa (specijaliste za bolesti uiju) ili audiologa (specijaliste za poremeaje sluha) na slune i neuroloke analize. Kao deo analiza moe se izvriti test ravnotee, elektronistagmografija. Takoe se preporuuje snimanje, na primer nuklearnom magnetnom rezonanco (NMR) ili kompjuterizovanom tomografijom (CT) koje moe da oktrije strukturne poremeaje.
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Ako je uzrok tinitusa viak une masti, lekar e je oistiti pumpicom ili tapiem savatom na vrhu. Ako imate infekciju uha, moe vam prepisati kapi za ui koje sadre hidrokortizon, radi ublaavanja svraba, i antibiotik protiv infekcije. U sluajevima dijagnoze otoskleroze ili tumora, moda e biti potreban operativni zahvat. Ako je tinitus posledica sindrom a vilinogzgloba, lekar e vas verovatno uputiti kod ortodonta ili drugogspecijaliste za zube radi odgovarajueg leenja. Kod osoba sa hroninim tinitusom leenje lekovima moe biti do izvesne mere uspeno. Lidokain, lek koji se koristi za leenje odreenih poremeaja sranog ritma, kod nekih osoba ublaava tinitus, ali mora se davati intravenski i njegovi efekti nisu dugotrajni. Ako je tinitus praen odreenim stepenom gubitka sluha, moe da pomogne sluni aparat. Mnogim osobama su pomogli prikrivai tinitusa, aparati nalik na slune koji isputaju zvuk prijatniji od unutranjeg zvuka izazvanogtinitusom. Novija naprava je instrument koji predstavlja kombinaciju slunog aparata i prikrivaa. Druga tehnika leenja, auditorna habituacija, koristi napravu koja stvara odreene oblike bele" buke, tie od zvuka tinitusa. Mozak naui da se navikava nazvuktinitusaili dagazanemaruje. Osoba morada proe testiranje i prilagoavanje nekog od ovih aparata kako bi njegovi zvuci prekrili odreenu frekvencu zvuka koji osoba uje.
LECEN JE
Poto tinitus moe da bude simptom osnovne bolesti, prvi korak je leenje tog oboljenja. Ali ako tinitus potraje i posle leenja ili ako je posledica izloenosti buci, zdravstveni strunjaci preporuuju razne nemedicinske mogunosti koje su od pomoi u smanjivanju ili prikrivanju neeljene buke. Ponekad se tinitus povlai i spontano, bez ikakve intervencije.
A L T E RN A TIV N I N A IN I L E E N J A Uz navedene oblike leenja mogu da pomognu i tehnike akupresure i joge (vidi slike na sledeoj strani).
AKUPUNKTURA
Akupunktura moe da pomogne sniavanje nivoa zvukova koje ujete. Smatra se da je bolest posledica poremeenog protoka i (chi)energijedojetre ili bubrega. O leenju se posavetujte sa strunjakom za akupunkturu.
<3
TINITUS
NASTAVAK
AKUPRESURA
BIOFIDBEK
Istraivanja su pokazala da biofidbek moe da pomogne u savladavanju tinitusa, verovatno ublaavajui stres. Oboleli naue da oputaju miie ela, koji su tokom stresa napeti, i da ugreju ake i stopala. Zamolite svog lekara da vas uputi kod strunjaka za biofidbek.
RAD NA T E L U
I Pritisak na taku Jetra 2 moe da ublai stres izazvan poremeajem ravotee. Pritisnite podruje izmeu palca i drugog prsta na obe noge, usmeravajui pritisak prema korenu palca. Cvrsto pritisnite i drite jedan minut.
Ako ujete zvonjavu u uima ili oseate bol, pritisnite taku Bubreg 3, izmeu Ahilove tetive i unutranje strane kosti lanka. Kaiprstom pritisnite prema zadnjoj strani zgloba. Drite jedan minut, pa posutpak ponovite na drugoj nozi.
Strunjaci koji se bave Aleksanderovom tehnikom primenjuju ponekad posturalno vebanje (vebe dranja) vrata kao pomo osobama sa tinitusom, naroito kad je praen vrtoglavicom. Smatra se da ova tehnika poboljava dotok krvi u uho.
HIROPRAKTIKA
U nekim sluajevima mogu da Tcoriste postupci koji oputaju vrat i poboljavaju dotok krvi do uiju. Osteopata moe da prui slino leenje.
L E E N J E LEKOVITIM B ILJEM
Primena pritiska na taku Trostruki greja 3. u udubljenju nadlanice, tano izmeu i iza zglobova domalog i malog prsta, moe da ublai bol u uhu. Blago pritisnite i drite jedan minut, pa ponovite i na drugoj ruci.
Otkriveno je da je ginko (Ginkgo biloba) dobar za ublaavanje tinitusa. Uzima se 40 mg suene biljke ili 1-2 kaiice tenog ekstrakta tri puta dnevno; lekoviti preparat treba uzimati nekoliko nedelja pre nego to doe do poboljanja simptoma.
HOM EOPATIJ A
Da biste ublaili bolove u uhu, pritisnite kaiprstom taku Trostruki greja 17, u udubljenju iza une resice. Ove take mogu da budu osetljive, pa pritisak mora da bude blag. Duboko diite i drite dva minuta,
Ako se zvonjenje pogorava sa napetou vrata, postavite oba srednja [Drsta 10 - 15 cm od take Zuna kesa 20, udubljenja sa strane vrata na bazi lobanje. Zatvorite oi, duboko diitei nagnite glavu unazad. Pritiskajte jedan do dva minuta.
Za tinitus se prepisuje nekoliko homeopatskih lekova. Homeopata moe da prepie neki od ovih preparata: Ako se javljaju zvuci kao zujanje ili zvidanje, daje se Chininum sulphuricum. Ako se javlja zvuk zvonjenja bez drugih sim-ptoma, daje se Kali iodatum. Ako su zvukovi nalik na huanje i praeni su odreenim stepenom gubitka sluha, daje se Salicylicum acidum. Ako su huei zvuci praeni oseanjem bockanja i zaepljenosti uiju, daje se Carboneum sulphuratum.
N A IN IVOTA
Redovno vebanje koje poveava krvotok u glavi mo e da pomogne u ublaavanju tinitusa. Pokuajte da s bavite tranjem, brzim hodanjem, plivanjem, biciklizmom ili drugim aerobnim aktivnostima. Morate znat daje po poetku programa vebi mogue neznatno pogoranje tinitusa pre nego to se primeti poboljanje.
760
JO G A
Istraivanja su pokazala da veliki broj osoba sa tinitusom ima manjak vitamina B n Nutricionisti preporuuju uzimanje 6 mikrograma ovog vitamina dnevno. Isto tako, neki pokazatelji upuuju da dodatak vitamina A (5000 do 10.000 IJ dnevno) moe, bar delimino, da bude efikasan kod tinitusa. L E E N JE KOD K U E Izbegavahte alkohol, puenje i kofein oni pogoravaju tinitus. Ograniite koliinu soli u ishrani. So moe da izazove stvaranje tenosti u uima i time pogorava tinitus. Izbegavajte jaku buku, jer moe da pogora tinitus. Ako imate tekoa sa spavanjem zbog buke u uima, pokuajte da ukljuite radio, koji moe tihom muzikom da pokrije" neeljene zvuke. Ili snimite traku sa belom bukom", na primer tekuom vodom, i sluajte je kad god osetite potrebu. Izbegavajte previe acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina), koja moe da pogora tinitus.
Pokreti glavom mogu da pomognu ublaavanje napetosti ramenog i vratnog podruja. To e istegnuti vratne miie i pojaae krvotok. Izdahnite i polako pribliavajte desno uho desnom ramenu; drite 10 sekundi (I); udahnite i podignite glavu, pa ponovite postupak na levoj strani (2). Izdahnite dok polako pribliavate bradu grudnom kou i drite 1 sekundi (3). Podignite glavu 0 kad udahnete, zatim izdahnite zabacujui glavu unazad, bradom navie (4); drite 1 sekundi. Udahnite dok polako vraate 0 glavu u poetni poloaj. Postupak ponovite dva puta dnevno.
PSIHOSOMATSKO L E E N J E
Neke osobe navode da su pomou samohipnoze uspeno satima ili ak i danima iskljuile" neeljeni zvuk izazvan tinitusom. Hipnoterapeut moe da vas naui kako da prilagodite glasnou tinitusa primenom zamiljenog brojanika ili na neki drugi nain. Ovaj oblik hipnoterapije deluje samo kod osoba koje su u stanju da uu u srednje dubok trans.
ISHRANA
Da bi se poboljala cirkulacija u uima, smanjite zasiene masti i holesterol u ishrani. Dodatak nijacina - 100 do 6000 mg dnevno - moe takoe da snizi holesterol. PANJA: Ne uzimajte vee doze nijacina bez kontrole strunjaka, jer moe da doe do nuspojava, na primertrovanja lekom.
TRBUH
B O LO VI
S IM P T O M I
bol u trbuhu; oseaj peckanja u grudima; bolovi u grudima, naroito posle jeia ili uzim anja alkohola; vetrovi ili podrigivanje; m unina; kiseli ukus u ustima grevi ili bol u trbuhu; munina; proliv; povraanje; tem peratura; slabost; vetrovi
Kiselina u elucu;
tegobe s varenjem; goruic.
Gastroenteritis
sm etnje u elucu, bolovi ili grevi; bol ispod grudne kosti; mogua munina
Gastritis
bolovi u trbuhu ili ispod grudne kosti, esto nou ili jedan sat posle jela; boi se obino ublaava jelom ili povraanjem ; m ogua stolica koja izgleda crna
Peptiki ulkus
bolovi u trbuhu praeni prolivom ili zatvorom , naroito posle jela; olakanje posle pranjenja creva
Sindrom iritabilnog creva
grevi ili bolovi u trbuhu; tem peratura; gubitak apetita; gubitak teine; proliv; vetrovi; krvarenje iz rektum a
Upalna bolest creva; ulcerozni
kolitis,
Kronova (Crohnova) bolest
otar, jednolian bol u slabinama; kvrica u trbuhu kod stajanja ili naprezanja snaan, iznenadan bol u gornjem desnom delu trbuha, naroito posle masnog jela; bol m oe da pree na desnu lopaticu, m oe da potraje nekoliko sati, a posle njega sledi opta osetljivost u predelu trbuha; munina, povraanje
Ingvinalna
kila (hernija)
Zuno kamenje
TA DA URADITE
Vidi Varenje - problemi i Coruica. Prilagodite svoj reim ishrane i unosa tenosti ili uzm ite antacid kako biste ublaili sim ptom e. Izbegavajte cigarete, kofein, alkohol, brzo jedenje, acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin) i druge
nesteroidne protivupalne lekove.
Vidi Gastroenteritis. O dm arajte se i pijte mnogo tenosti.
G astro en teritis je upala eluca i creva, esto izazvana virusom ili trovanjem hranom. Moda e biti potrebna hospitalizacija ako su simptom i teki ili u sluaju kad je pacijent vrlo mlada, starija ili onem oala osoba. G astritis, upala eludane ovojnice, m oe da bude izazvan faktorim a koji proizlaze iz naina ivota, npr. prekom erno uzimanje alkohola, puenje ili preko m erno konzum iranje hrane; upotrebom
Vidi Gastritis. U zim ajte jedan dan samo tenost; zatim ponovo uvodite tvrdu hranu u ishranu u malim koliinam a.
acetilsalicilne kiseline (npr. A spirin ), ibuprofena ili lekova koji se dobijaju na lekarski recept; ili pak bakterijskom infekcijom .
Vidi Zeludani ir. O dm arajte se; jedite malo i esto; uzim ajte antacide ; izbegavajte cigarete, alkohol, acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin) i kofein. Le k ar e vam m oda prepisati b lo ka to r histamina H2. A ko vam se stolice ine crnim a, mogue je da ir krvari. Zovite lekara odmah. Vidi Sindrom iritabilnog creva. Uobiajeni prvi korak za ublaavanje sim ptom a je uzimanje A k o sim ptom i traju ili se vra te , lekar e hteti da obavi analizu da vidi da li im ate Helicobacter pylori, bakteriju koja se sm atra vodeim uzrokom peptikih ireva. Lei se antibioticima.
laksativa na bazi vlakana ili lek protiv proliva.
Obogaivanje ishrane vlaknim a i tenou vrlo je vano, kao i telesne veb e. Budui da stres ovu tegobu aktivira, savetovanje, biofidbek (biofeedback), joga ili m editiranje mogu da budu od koristi
Odmah zovite lekara. Lekarska procena

je nuna radi odreivanja dijagnoze i leenja. Vidi Kolitis ili Kronova (Crohnova) bolest.
Razni alternativni naini leenja, kao to je uzimanje sokova od zelenog lisnatog povra, koji sadre hlorofil, mogu da ublae sim ptom e. U tekim sluajevim a, potrebna je operacija kako bi se u potpunosti ili delim ino odstranilo oteeno crevo. Kod ovog porem eaja, creva ili beika prodru napolje kro z trbuni zid. Sm anjenim uzimanjem m asnoa i mesa i poveanim uzimanjem vlakana m oete spreiti stvaranje novog kam enja.
Vidi Kila (hernija).
Odmah zovite lekara. Lekarska procena je nuna radi odreivanja dijagnoze i leenja, koje m oe da ukljuuje i hirurki zahvat odstranjivanja une kesice ili nehirurki postupak otapanja kam enja.
T R B U H - B O LO VI
NASTAVAK
____
S I M P T O M I
akutni, neprestani bolovi u trbuhu koji se ire prem a leim a i grudim a; tem peratura; m unina; povraanje; nadimanje trbuha; hladna, vlana i lepljiva koa veom a bolni grevi, koji su obino gori s leve strane trbuha; groznica; tem peratura; m unina; sklonost zatvoru
Upala guterae
Divertikulitis
otar bol koji se od boka pom era prem a slabinama i/ili trbuhu; est nagon za m okrenjem ; oteano isticanje m okrae; bolno m o krenje; mutna m okraa ili m okraa neugodnog m irisa; tem p eratura ili groznica; m unina i povraanje; obilno znojenje bolovi u donjem delu trbuha koji su praeni bolnim i estim m okrenjem ; neprestan nagon za m okrenjem ; mogua i k rv u m okrai
Bubreni kamen
Infekcije m okranog trakta
bol koji se iri odozdo ispod grudne kosti u vra t i ruke; goruica; povraanje; podrigivanje; nadim anje; oteano gutanje
Hijatusna kila
bolno grenje u predelu karlice za vre m e m enstruacije
M enstrualni grevi
izuzetno jaki bolovi u trbuhu bez drugih akutnih sim ptom a ili s njima
Hitna stanja: opstrukcija creva, upala trbune m aram ice, zapaljenje slepog creva, ileus, zapaljenje karlice, srani udar, aneurizam
trbune aorte, ishem ino crevo , prsnue vanm aterine trud no e, prsnue ciste na jajnikt perforacija peptikog ira, anafilaktiki ok, hem ijska opekotina, hitna stanja prouzrokovan; dijabetesom , trovanje
764
TA DA URADITE
Odmah pozovite lekara kako
Vidi Guteraa - tegobe. biste izbegli mogue kom plikacije opasne po ivot.
U zro k je obino u preko m erno m uivanju alkohola ili bolesti une kese. D a biste hroninu upalu guterae drali pod nadzorom , izbegavajte alkohol i masnu hranu.
teim sluajevim a m oda e biti potrebna hospitalizacija i hirurki zahvat. Leenje kod blaih sluajeva obino ukljuuje m irovanje, sredstva za om ekavanje stolice, tenu hranu, antibiotike i moda
Odmah pozovite lekara. U
lako biste za vrem e upale trebali da jedete hranu koja ne podstie posebno rad sistem a za varenje, ishrana bogata vlaknim a mogla bi da deluje preventivno.
antispazmodike.
Odmah pozovite lekara. Lekarska
procena je nuna radi odreivanja dijagnoze i naina leenja.
Infekcija, zaepljenje ili veliko kam enje m oda e uiniti hirurki zahvat neophodnim . N ova m etoda leenja slui se visokoenergetskim udarnim talasim a kako bi razbila kam enje bez operacije.
C e sto se prvi korak sastoji u to m e da uzim ate mnogo vode i sredstvo protiv bolova dok kamen ne izae.
A k o im ate i tem peraturu, hladno vam je, bole vas lea, a m oda vam je m uka i povraate, m oda im ate b ub ren u infekciju. Odmah pozovite lekara. Vidi Beika - infekcije i Bubrene infekcije. Vidi Hijatusna kila.
Trudnice, dijabetiari i stanari starakih i drugih dom ova u najveoj su opasnosti od tekih kom plikacija infekcije m okranog trakta.
U prom ene naina ivota koje mogu da ublae sim ptom e ubrajaju se izbegavanje cigareta i alkohola i uzimanje manjih obroka, a i izbegavanje jela dva sata pre odlaska u krevet. H iro p raktika, akupunktura ili dodatne koliine magnezijuma mogu da budu od koristi. Z a jake greve, lekar vam m oe prepisati sredstvo protiv zapaljenje koje se dobija samo preko recepta. Vidi takoe Jajnici - tegobe.
Vidi Menstrualne tegobe. U zm ite sredstvo p rotiv bolova kao to je acetilsalicilna kiselina (npr. A spirin) ili ibuprofen.
Odmah pozovite svog lekara ili hitnu pom o. Potrebna vam je hitna lekarska pom o.
T R E M
R ,
T A
J E
J E
Citajte ovu kolonu kako biste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
drhtanje ruku; redovno pijete kafu, kolu, ili aj
BOLEST/TEGOBA
D ejstvo kofeina
tre m o r (drhtanje koje ne m oete da kontroliete) posle uzimanja novog leka
N uspojave leka
tre m o r; oseaj anksioznosti, straha ili besa
Nasledna sklonost trem o ru kao reakcija na stre: ili druge situacije koje prate snani oseaji
tre m o r; glad; slabost; prekom erno znojenje; nervoza i sm etenost; oam uenost; mogua glavobolja ili nepravilan rad srca gubitak telesne teine uprkos pojaanom apetitu; tre m o r; preko m erno znojenje; nepravilan rad srca; um or; izbuljene oi; poveana titna lezda koja se m oe napipati prstim a slabost i um or; tre m o r; gubitak telesne teine; nepravilan rad srca; mogu gubitak apetita drhtanje ruku, prstiju, glave ili povienje glasa kod um ora ili snanih oseanja, uz postepeno pogoravanje tre m o r izmeu perioda tekog opijanja; popucali kapilari na licu; crveno lice; hronini proliv tre m o r praen sporim , trzajnim pokretim a; nesigurna ravnotea; nerazum ljiv govor; oteano gutanje; starost iznad 50 godina tre m o r s gubitkom oseaja, peckanjem ; dvostruka slika ili zamagljen vid; slabost; miini spazmi ili paraliza; prom ene raspoloenja; inkontinencija
Hipoglikemija (neprirodno nizak nivo eera

u krvi)
Bazedovljeva (Basedovvljeva) bolest
Jedan od mnogih oblika h ipertireoze
Esencijalni trem o r, bezopasno ali neugodno drhtanje
D ejstvo hronine preko m erne konzum acije alkohola
Parkinsonova bolest
Multipla skleroza
TA DA URADITE
O graniite konzum iranje kofeina; obratite se zdravstvenom strunjaku ako oseate glavobolje, muninu, razdraljivost ili druge sim ptom e odvikavanja. Mnogi lekovi, bilo sami ili u kom binaciji s drugim, mogu da izazovu tre m o r ili druge nuspojave. Posavetujte se s lekarom ili apotekarom o prom eni leka. Sto pre idite na lekarski pregled kako bi vam se postavila tana dijagnoza. Vidi A n k s io z n o s t , P a n ik a - n a p a d i, F o b ije , S t r e s . Pojedite neto slatko; to m oe posle 5 do 20 minuta da povisi nivo eera u krvi.
O S T A L E IN FO R M A C IJ E
N eki strunjaci sm atraju da je mogue razviti telesnu zavisnost od kafe ak i ako pijete samo dve oljice na dan.
Le k ar i apotekar treb a da imaju potpuni spisak svih lekova koje uzim ate.
Pokuajte da prim enite vebe disanja, jogu i/ili aerob ike vebe koje pomau pri oputanju i ne doputaju da vas savladaju oseaji. e sto uzimanje manjih obroka bogatih sloenim ugljenim hidratim a, ali s malo eera, spreava napade hipoglikemije.
O b ratite se lekaru kako bi postavio tanu dijagnozu i odredio odgovarajue leenje.
Bazedovljeva (Basedow ljeva) bolest najee se javlja u dobu izmeu 30 i 40 godina.
O b ra tite se lekaru kako bi postavio tanu dijagnozu i odredio odgovarajue leenje. Vidi t it n a le z d a - te g o b e . O b ratite se lekaru radi leenja.
U z leenje, veina obolelih od h ipertireoze ivi norm alno.
Jedan od najeih porem eaja pokreta; esencijalni tre m o r ne izaziva tee tegobe.
O graniite konzum aciju alkohola; vidi A lk o h o liz a m .
O b ratite se lekaru radi tane dijagnoze i leenja.
Lekovi mogu znaajno da uspore napredovanje Parkinsonove bolesti.
O b ratite se lekaru radi dijagnoze; oblik bolesti odreuje leenje.
Multipla sklero za m oe da zahvati sve delove tela. Istraite raznolike alternativne naine leenja kako biste utvrdili koji vam najvie odgovara.
T R I H
I J A
Z A
SlM P TO M l
Kod ena ne m oraju biti prisutni nikakvi sim ptom i, ili se m oe javiti: zelenkastouti, penasti sekret iz vagine neugodnog m irisa svrab i nadraenost vagine bolni polni odnosi bol u donjem delu trbuha krvarenje iz vagine
M ukarci najee nemaju sim ptom e, ili mogu da osete neugodnost tokom m okrenja.
ako osetite neki od gornjih sim ptom a. Trihom onijaza je zarazna i m oe da dovede do kom plikacija. Z e n e ne bi sm ele tegobu da sm atraju za obino zapaljenje vagine ( vidi V a g in a t e g o b e ).
rihomonijaza - parazitska infekcija koja se iri prvenstveno polnim odnosom - nije teko, ali je zarazno oboljenje. U 70 posto sluajeva nema simptoma, zbog ega je teko postaviti dijagnozu. Kod ena koje nemaju simptome, neugodnost moe da potraje nedelju dana do nekoliko meseci i moe da bude izraenija odmah nakon menstruacije ili tokom trudnoe. Ako se ne lei, parazit moe da inficira tkiva mokranog i reproduktivnogsistema. Kod ena, mesta podlona infekciji su vagina, mokrani kanal, grli materice, beika i razne lezde. Kod mukaraca infekcija moe da se proiri na mokrani kanal, prostatu, semene kesice i pasemenik (epididimis). Parazit koji prouzrokuje trihomonijazu treba vlanu okolinu. Kod ena postoji vea mogunost razvoja bolesti ako koriste oralna sredstva za spreavanje zaea, trudne su ili esto koriste komercijalna sredstva za ispiranje vagine, jer sve navedeno moe da povea vlanost u organizmu.
UZROCI
Izaziva trihomonijaze je protozoarni parazit Trichomonas vaginalis. Uglavnom se prenosi polnim odnosom, a moe da se prenese i preko toaletnih dasaka, klupa u garderobama, vlanih pekira i kupaih kostima.
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Lekar moe mikroskopski pregledati sekret iz vagine ili mokranog kanala i pregledati mokrau. Trihomonijaza se katkad otkrije Papa testom i kod ena koje nemaju nikakve simptome. Ako smatrate da ste bili izloeni ovom mikroorganizmu, najbolje je da date uzorak na ispitivanje tokom godinjeg lekarskog pregleda.
LE EN JE
Devet od deset osoba s trihomonijazom lee se antibioticim a. Tvrdokorni sluajevi zahtevaju primenjivanje veih doza u duem vremenskom periodu.
768
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Lek koji se najee koristi za borbu protiv trihomonijaze je metronidazol, a dobija se u obliku tablete. Nekoliko drugih lekova imaju isti efekat. Neki lekari su nepoverljivi prema metronidazolu, jersu rezultati ispitivanja pokazali da moe da izazove poroajne defekte i rak kod ivotinja. Ali nijedno istraivanje nije pokazalo tetna dejstva kod Ijudi. Ako uzimate metronidazol, moete da imate nuspojave npr. muninu, povraanje, metalni ukus u ustima posle uzimanja tablete. Neugodnost moe da se smanji uzimanjem lekatokom ili neposredno posle obroka. Takoe, u okviru 24 sata od uzimanja metronidazola ne sme se konzumirati alkohol. Ako se uzme alkohol, mogu da se jave jaki bolovi u trbuhu i povraanje.
LE EN JE
L E K O V IT IM
B IL J E M
Travari tvrde da moete da umanjite zapaljenje i sekrete ispiranjem ajevima od nevena (Calendula officinalis), izm irne (Commiphora molmol) i tuje (Thuja occidentalis).
Homeopata moe da prepie lek za jaanje celog organizma. Iscrpno savetovanje neophodno je za odreivanje pravog leka.
IS H R A N A
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Osim uzimanja antibiotika, moete da probate alternativne naine leenja koji pomau ubrzavanje ozdravljenja.
A KU PRESU RA
Antibiotici unitavaju i korisne mikroorganizme i izazivae bolesti u organizmu. Zamenite korisne mikroorganizme konzumiranjem jogurta sa ivom kulturom ili uzimanjem 1 kaiice Lactobacillus acidophilusa i y kaiice Bifidobacteriuma u ai vode -> tri puta na dan. Kako bi se podstaknulo ozdravljenje i pojaao imu'nitet, nutricionisti preporuuju nadopunjavanje uravnoteene ishrane cinkom i vitaminima A , C i E. L E E N J E KOD K U E ene koje ispiraju vaginu kupovnim hemijskim proizvodima izloene su veoj opasnosti od razvoja trihomonijaze. Ali ako imate infekciju, primenite neko od sledeih prirodnih sredstava za ispiranje vagine, jednom na dan, dok leite u toploj kadi: ispiranje siretom: 1 kaiica sireta na 1 litar tople vode. jogurt saivom kulturom ili rastvor Lactobacillusa acidophilusa (V2 kaiice u 1 olji vode). Da bi se poveala kiselost koja ubija parazite, moete u sredstvo za ispiranje vagine da dodate sok jednog limuna. PANJA: Ne ispirajte vaginu ovim sredstvima u trudnoi.
Lekar kineske medicine moe da preporui izbacivanje toksina masiranjem akupresurnih taaka Jetra 3, izmeu palca i drugog nonog prsta, i Jetra 8, na unutranjoj strani noge iznad kolena. Takoe pokuajte da masirate taku Bubreg 3, na unutranjoj strani noge izmeu lanka i Ahilove tetive. Primenite neku od ovih tehnika kod kue nekoliko puta na dan. (Vidi Dodatak za v/se obavetenja o poloaju ovih taaka.)
Aromaterapeuti smatraju da bergamotino ulje (Gtrus bergamia) moe da pomogne isuivanje nadraujueg sekreta. Vaginu isperite uljem ili ga dodajte u kupku.
PREVENCIJA
Koristite kondom tokom polnog odnosa. Ne pozajmljujte pekire ili kupae kostime. Istuirajte se odmah posle plivanja u javnom bazenu. Operite se i pre i posle polnog odnosa.
Strunjakza kinesku medicinu moe napraviti lekovito sredstvo od biljaka npr. siritare (Centiana scabra), korena rehmanije (Rehmannia glutinosa), i korena angelike (Angelica pubescens).
TROVANJE
SlM P TO M l
Radi inform acija o akutnom trovanju iz okoline, pogledajte H itn a s ta n ja p r v a p o m o : T r o v a n je . Sim ptomi hroninog trovanja izazvanog uticajim iz okoline razliiti su a i esto nejasni. Meu najee ubrajaju se: kaalj, glavobolja, nadraenost nosa i oiju, proliv, vrtoglavica, zamagljen vid, anksioznost, oam uenost, gubitak pam enja, pospanost, trnci u udovima, bolovi u m iiim a i zglobovim a, tekoe pri zadravanju koncentracije, um or u tekim sluajevim a potitenost, snaan oseaj slabosti i oteano disanje izostanak sim ptom a kad se ne nalazite u blizini mogue otrovnog sredstva (na prim er, tokom vikenda kad niste na radnom m estu)
ako sim ptom i ne nestaju, a m islite da za njih ne postoji oigledno objanjenje osim prethodne izloenosti otrovnoj m ateriji; treb a da vas pregleda i uputi na analize kako bi se ustanovilo da li je zaista dolo do trovanja izazvanog uticajem iz okoline. U P A M T IT E : Akutno trovanje faktorima iz okoline koje se obino javlja kao posledica neke katastrofe ili trenutnog dogaaja kao onog kad dete proguta otrovnu hem ikaliju, zahteva hitnu pom o. Odmah pozovite 94 ili Centar
za krizna stanja.
udski organizam jedinstven je u svojoj spoL h sobnosti podnoenja napada koji nekad mogu da budu izazvani tetnim uticajima iz okoline. On moe da neutralie ili odstrani mnoge mogue tetne materije, bilo da se radi o organskim mikrobima ili industrijskim hemikalijama ili mineralima. Ipak, ako organizam upija niske nivoe neke hemikalije ili minerala tokom nekoliko meseci ili ak godina, moe doi do hroninog trovanja faktorima iz okoline. (Drugi oblik trovanja faktorima iz okoline je akutno trovanje koje je posledica izlaganja ili uzimanja opasnih koliina otrovne materije; radi informacija o tome kako se ponaati u sluaju akutnog trovanja faktorima iz okoline, pogledajte Hitna sta nja - prva pom o: Trovanje.) Simptomi hronino^ trovanja faktorima iz okoline esto su nejasni i razliite teine; tegoba se tako katkad zameni nekorr drugom boleu ili se uopte ne otkrije. Neke osobe ne mogu da podnesu ni najmanji dodi s odreenim hemijskim materijama zbog genetskoj poremeaja u stvaranju enzima koji bi inae razgra dili otrovne materije i neutralisali njihovo tetno de lovanje. Druge osobe jednostavno su osetljivije n. otrovne materije koje se nalaze u okolini: ta povea na osetljivost moe da bude izazvana starou (jaki mlade i jako stare osobe podlonije su trovanju utica jima iz okoline) i zdravstvenim faktorima (ukljuujuc puenje, prekomernu upotrebu alkohola, ishrani vebanje i postojeu hroninu bolest). Mnoge tegobe ubrajaju se u grupu trovanja ize zvanog uticajima okoline. Kod nekih osoba, trovanj faktorima iz okoline moe da se javi u obliku alergijt telesne reakcije na materiju koju mnogi Ijudi bez prc blema podnose. Ljudi koji rade u loe provetrenir zgradama, s visokim nivoom otrovnih materija no( nih vazduhom, mogu da obole od tegobe koja je obii no poznata pod nazivom sindrom bolesne zgradi dok su zemljoradnici koji dan za danom upotreblj. vaju pesticide, izloeni opasnosti od trovanja pest cidima. lako u medicini nije potpuno prihvaena ke fizika bolest, viestruka osetljivost na hemijsl materije - kod koje organizam suprotno oekivan reaguje na razliite materije, od plastike do parfem koje inae veina Ijudi podnosi bez problem a-jo jedna tegoba koja se pripisuje stalnom izlaganju m gue otrovnim materijama iz okoline. Istraivanja pokazuju da jednom kad se nau organizmu, otrovne materije postaju jedan od fakto
koji izazivaju mnoge druge bolesti i tegobe koje na prvi pogled ne moraju da izgledaju direktno povezane s trovanjem iz okoline. Meu njima su uroene mane, endometrioza, neplodnost, druge reprodukcione i razvojne tegobe, koronarno srano oboljenje, bolest disajnih puteva i mnogi tipovi raka, naroito rak plua, koe i dojke. Budui da se svakodnevno susreemo s niskim nivoom mnogih otrovnih materija iz okoline, otkrivanje otrovnih materija koje mogu da budu uzrok trovanja iz okoline moe da bude oteano. Meu najee i najopasnije otrovne materije ubrajaju se olovo, azbest, benzin i drugi naftni destilati, radon, ugljen-monoksid, organofosfati, formaldehid i materije koje zagauju pijau vodu. Benzen je opasna materija koja se javlja u mnogo oblika. Upotrebljava se u proizvodnji dezodoransa, sredstavaza ienje rerni, sapuna i parfema, a sastavni je deo boja, pesticida, asfalta i benzina i goriva za avione na mlazni pogon. Moe da zagadi podzemne i nadzemne vode i vazduh putem izduvnih gasova iz automobila, proizvodnih procesa i dima iz cigareta. Ipak, uprkos svojoj rairenoj prisutnosti u okolini i tome to se svrstava u materije koje izazivaju rak (kancerogene materije), benzen se uopteno smatra opasnim samo za industrijske radnike koji su izloeni povienom nivou benzena na radnom mestu. Drugoesto industrijsko hemijskosredstvojeformaldehid, koji se nalazi u celom nizu razliitih proizvoda, ukljuujui plastiku, papir, kozmetiku i tepihe. Graevinski materijali, kaotoje iverica, graevinske izolacije i perploe, mogu da isputaju formaldehidni gas nekoliko godina posle njihove proizvodnje i ugradnje. Nekoliko ispitivanja od 1980-ih godina ukazalo je na to da dugorona izloenost formaldehidu predstavlja opasnost za zdravlje. Ameriko ministarstvo za zatitu okoline (EPA) svrstava tu hemikaliju medu verovatna kancerogena sredstva iako se smatra da su ugroeni samo industrijski radnici. Neki istraivai tvrde da mnogo nii nivo izloenosti moe da nadrai oi i disajni sistem, ali mnoge osobe gotovosvakodnevno izloenetakvim nivoimaformaldehida nemaju ak ni ove blae simptome intoksikacije. Dve materije koje su javno priznate kao kancerogene su azbest i radon. Azbest je fini, vlaknasti mineral koji je donedavno korien u graevinarstvu. Radon i proizvodi dobijeni njegovom razgradnjom, koji su prisutni u Zemljinoj kori, prirodno se oslobaaju u
P r o i a v a n j e V A E G S IS T E M A
Da biste p roistili organizam, neka vam ishrana b ud e bogata vlaknima, to pom ae gastrointestinalnom traktu da izbaci o tro vn e m aterije koje se nisu apsorbovale u k rv o to k niti su sm e te n e u druge d elo ve tela. Isto tako, da biste pom ogli bubrezim a da isperu o tro vn e m aterije iz vaeg sistem a, p ijte najmanje d ve litre p ro ie n e vode svaki dan.
vazduh putem radioaktivnog raspadanja. I radon i azbest su zagaivai vazduha u zatvorenom prostoru, to se u znaajnoj meri povezuje s razvojem raka plua. Ali ne sadre sve graevine azbest; i samo odreena podruja isputaju radon u koliinama koje se smatraju opasnim po zdravlje. Ugljen-monoksid je est, a ipak otrovan gas koji se oslobaa u vazduh kad god sagorevaju gorivo, drvo ili duvanski proizvodi. Gust saobraaj za vreme saobraajne guve moe da stvori visok nivo ugljen-monoksida, a smrtonosni nivo moe da se skupi u garaama sa slabom ventilacijom ili kuama gde neispravne sprave za grejanje isputaju izduvne gasove koji sezadravaju uzatvorenom prostoru. Kad ugljen-monoksid ue u krvotok, on ometa uobiajene mehanizme za prenos i apsorpciju kiseonika u organizmu. Blagi sluajevi trovanja ugljen-monoksidom mogu da izazovu glavobolje, muninu ili vrtoglavicu; tei sluajevi mogu da dovedu do prestanka disanja i smrti. Mineral olovo je jo jedno sredstvo zagaivanja vazduha, vode, tla i hrane. Poznato je da je otrovno ak i u niskim koliinama i da ima tetno dejstvo na reproduktivni sistem, bubrege, nervni sistem i stvaranje krvnih elija. Otkako se proirila upotreba bezolovnog benzina, nivo olova u vazduhu znaajno je smanjen. Odreuju se dozvoljene granice za olovo u pijaoj vodi. Ali mala deca i dalje su u opasnosti od trovanja olovom zbog gutanja estica boje na bazi olova, koja se koristila u veini kua i zgrada dok nije zabranjena 1978. godine.
TROVANJE
NASTAVAK
Organofosfati su mogua opasnost za poljoprivrednike, batovane, veterinare i ostale osobe koje rade s pesticidima ili insekticidima. Ove hemikalije, koje koa obino apsorbuje, zadravaju svoju snagu nekoliko dana poto su upotrebljeni na letini na njivi. Njihova otrovna dejstva mogu da variraju od izuzetnog umora, nadraenosti koe i munine do potitenosti, tekoa s disanjem, napada ili kome. Smatra se da su poljoprivrednici koji su po pravilu izloeni visokom nivou pesticida u najveoj opasnosti od ozbiljnih propratnih dejstava, ali neki istraivai veruju da i druge osobe koje ove proizvode upotrebljavaju redovno u svojim kuama ili vrtovimatakoe mogu da budu u opasnosti. Preduzimanje preventivnih mera, od provere isputanja radona u kui do noenja zatitne odee kad ste na radnom mestu izloeni opasnim hemikalijama, kljuno je za suzbijanje bilo kog nivoa trovanja faktorima iz okoline. to vie znate o odreenim opasnostima koje su ukljuene, bolje ete znati da izbegnete otrovne materije pre nego to prouzrokuju tegobe.
D IJA G N O S T IC K I P O S T U P C I Lekar e verovatno obaviti temeljan pregled i uzeti detaljnu istoriju bolesti. Moda e vas moliti da vodite dnevnik vae ishrane i ostalih oblika ponaanja. Moda e vam analizirati krv, mokrau, kosu i masno tkivo radi hemijskog sastava, a moda e vas uputiti i na proveru funkcije jetre da bi se videlo kako reaguje na odreene hemijske materije. Neki lekari trenutno prouavaju korisnost ,,ekolokih kontrolnih jedinica", posebnih hemijski sterilnih komora u kojima su pacijenti, za koje se sumnja da su preosetljivi na vie hemijskih sredstava izloeni razliitim materijama dok se ne prepoznaju one koje su specifino vezane za njihovu bolest.
LECEN JE
K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Oblik leenja koji primate zavisie od toga koje otrov ne materije se prepoznaju kao uzronici vae bolesti Na primer, trovanje olovom esto se lei helatnon terapijom, koja ukljuuje injekcije hemijskih materi ja koje se veu za olovo u krvi; olovo se kasnij izbaci kroz mokrau. Ali veina oblika leenja kot trovanja faktorima iz okoline usredsreuje se na pra enje simptoma i prepoznavanje i uklanjanje tetnil materija iz pacijentove neposredne okoline. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Redovno vebanje, raznovrsna ishrana i tehnike z smanjivanje stresa, kao to su joga i meditacija, mc gu da ojaaju imunoloki sistem, osposobljavajuc organizam da bude otporniji na otrovne materije i okoline.
UZROCI
Otrovne hemikalije mogu da uu u organizam udisanjem (na primer, ugljen-monoksid), prodiranjem kroz kou (pesticidi) ili gutanjem (olovo). Neke materije mogu da deluju na Ijudski fetus prolazei kroz placentu; neke takoe zagauju majino mleko, pa odoje tako moe da ih unese u sebe. Kad sejednom nau u organizmu, otrovne materije mogu da deluju na mnogo razliitih naina. Uprkos tome kako ili gde otrovna materija ue u organizam, ona moe postii najjae dejstvo na odreene ciljne organe. Jetra i bubrezi, koji proiavaju neistoe iz organizma, esto su osetljivi na otrovne materije, naroito industrijske rastvore koji se udiu. Neke hemijske materije i minerali uvaju se u masnoi ili kostima organizma i mogu kasnije da se oslobode. Olovo, na primer, uva se u kostima i moe da se oslobodi kad ena zatrudni i njen organizam pone da vue svoje zalihe kalcijuma iz kostiju. Neke opasne materije mogu uspeno da se razgrade metabolikim procesima kad se nau u organizmu, ali druge kao posledica mogu da postanu jo i tetnije.
Gospin trn (Silybum marianum), iak (Arctiui lappa) i maslaak (Taraxacum officinale) mogu d ubrzaju detoksikaciju jetre. Za optu pomo imunolc kom sistemu probajte sibirski enen (Eleutherocoi cus senticosus), kozinac (Astragalus membranaceus, broiku (Calium spp.). Posavetujte se sa strunjakoi za lekovito bilje da biste uli kako je najbolje le va specifini problem.
772
PREVENCIJA
Budite svesni okoline. Postavljajte pitanja. Pazite ta jedete i udiete. Nedavnim ispitivanjem - najveim ikada sprovedenim o delovanju vazduhom noenih estica iz dimnjaka i saobraaja - ustanovljeno je da je kod osoba u najzagaenijim gradovima SAD-a oko 15 posto vea verovatnoa da e prerano umreti nego kod onih koji ive u gradovima s najistijim vazduhom. Evo nekoliko specifinih preventivnih koraka koje moete da preduzmete. Razgovarajte s nekim iz udruenja za zatitu okoline da vidite da li je vaa kua smetena u delu poznatom po zagaenju radonom; ako je tako, dajte da se proveri. Ako skidate boju s kue, proverite da li sadri olovo. Bojenje preko stare boje moda je bolje od skidanja stare zato to se skidanjem boje pomou brusnog papira estice olova mogu pustiti u vazduh. U nekim zajednicama postoje propisi za skidanje olovne boje; proverite kod nadlene slube pre nego to ponete posao. Kad upotrebljavate opasne proizvode, uvek sledite uputstva i nosite zatitnu odeu i naoare. Drite decu i kune Ijubimce podalje od travnjaka koji su nedavno tretirani pesticidima. (U nekim zajednicama zahteva se da vlasnici kua poalju obavetenje kad e upotrebljavati hemikalije.) Ostanite u kui sa zatvorenim prozorima ako se stabla u vaem susedstvu prskaju hemijskim materijama. Oko kue koristite neotrovne proizvode za ienje i insekticide. Mnogetakve proizvode sada moete da nabavite u radnjama ili preko kataloga. U zgradama budno pazite na oigledne ili preovlaujue- hemijske mirise koje mogu
da isputaju boje, pesticidi, novi tepisi, kancelarijske maine ili drugakodljivasredstva. Pobrinite se da ventilacija u vaoj kancelariji zadovoljava ili premauje zadate norme. Neka ispitivanja ukazuju na to da neke kune biljke mogu da pomognu pri uklanjanju neistoa iz vazduha. Posavetujte se sa strunjakom za hortikulturu ili vrtnim centrom. Da biste izbegli pesticide, temeljno perite voe i povre, gulite proizvedeno i razmislite 0 kupovanju organskog. Izbegavajte etnju ili tranje u blizini ulica s jakim automobilskim saobraajem; pojaanim disanjem poveae se i koliina ugljen-monoksida i drugih otrovnih materija koje udiete. Ugradite kod kue spravu za otkrivanje ugljen-monoksida. Bez nje moete biti nesvesni skupljanja gasa, koji je bez boje, ukusa i mirisa i koji, osim toga, ne mora da izazove nikakavfiziki nadraaj. Raznovrsna ishrana pomoi e vaem organizmu da lake suzbije otrovne materije. Nedostatak vitamina povezan je s pojaavanjem otrovnog delovanja nekoliko materija. Vaa osetljivost na trovanje olovom, na primer, pojaava se ako vam u organizmu nedostaje kalcijuma, fosfora, bakra, magnezijuma, gvoa, vitamina C ili vitamina E. Ali budui da neki vitamini 1minerali mogu da budu toksini u velikim dozama, nikada ne prelazite preporuene dnevne doze navedene u uputstvu, a da se prethodno ne posavetujete s nutricionistom. Dijete za mravljenje, koje teraju va organizam da metabolie postojeu masnou u energiju, takoe e rezultovati oslobaanjem svih hemijskih materija koje su bile uvane u masnim elijama. Ako elite da smrate, inite to polako, tako da va sistem ne bude iznenada preplavljen ovim osloboenim materijama.
TR O V A N JE HRANOM
SIMPTOMI
Trovanje hranom po pravilu izaziva spoj m u n in e , p o v r a a n ja i p r o liv a koji m oe, a i ne m ora biti krvav. Katkad su prisutni i drugi sim ptom i. G re vi u trbuhu, proliv i povraanje koji poinju jedan sat do etiri dana posle uzimanja pokvarene hrane i traju do etiri dana obino su znak
oete se otrovati uzimanjem hrane zatrovane virusnim, bakterijskim ili hemijskim materijama. Trovanje hranom izaziva razliite stepene neugodnosti, od blage do akutne i moe da izazove privremenu dehidraciju. Blagi sluajevi traju samo nekoliko sati, a u najgorem sluaju dan ili dva, ali neki sluajevi - kao botulizam ili odreeni oblici hemijskog trovanja - teki su i ponekad opasni po ivot ako se ne lee.
bakterijskog trovanja hranom.

Povraanje, proliv, grevi u trbuhu, glavobolje i tem p eratura i groznica koji poinju 12 do 48 sati posle uzimanja zatrovane hrane - naroito m orske hrane - obino su znak virusnog
UZROCI
Mnoge bakterije mogu da izazovu trovanje hranom Osobe koje su bolesne ili zaraene mogu da prenesL bakterije stafilokoka na hranu koju pripremaju Osobe koje jedu ili piju zagaenu hranu ili vodu mogu da dobiju putniki proliv, obino izazvan bakterijom E. coli. Bakterije mogu da zaraze ivinu, jaja meso i tako izazovu trovanje salmonelom; iako jf smrt mogua, veina sluajeva izaziva samo blagi neugodnost. tetne bakterije razvijaju se u kuvanon i sirovom mesu, ribi, mlenim proizvodima i pripre mljenoj hrani predugo ostavljenoj na sobnoj tempera turi; jela pripremljena sa majonezom opte su pozna uzrok trovanja. Konzervisani proizvodi - naroito proizvodi kon zervisani kod kue - pogoduju razvoju bakterije ko joj ne treba kiseonik da bi se mnoila i koja se ne uni tava kuvanjem. Ta bakterija izaziva botulizam, retkc ali mogue smrtonosno trovanje hranom. Odojac moe da dobije botulizam od meda jer njihovi ne razvijeni sistemi za varenje, za razliku od odraslih, m mogu da neutraliu njegove prirodne bakterije. Sirova morska hrana- posebnozatrovane kolj k < - mogu da izazovu virusno trovanje hranom. Nek gljive, bobice i druge biljke prirodno su otrovne z Ijude i nikada se ne smeju jesti; krompirove klice truli delovi takoe sadre prirodne otrove. Otrovn plesan moe da se uhvati na vou, povru, itaric ma i orasima koji se ne uvaju na primeren nair Hemijsko trovanje hranom mogu da izazovu pest cidi ili dranje hrane u prljavim posudama. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Ako su simptomi blagi, verovatno vam ne treba leka Ako simptomi traju due od dva dana, moda et
trovanja hranom.
Povraanje, proliv, znojenje, vrtoglavica, suzne oi, prekom erno stvaranje pljuvake, duevna rastrojenost i bolovi u elucu koji ponu oko 30 m inuta posle uzimanja zatrovane hrane tipini su pokazatelji
hemijskog trovanja hranom.

Delim ian gubitak govora ili vida, oduzetost miia od glave prem a dole i povraanje mogu da ukazuju na botulizam, opasan, ali vrlo redak tip bakterijskog trovanja hranom .
ako prepoznate sim ptom e
botulizma.
Potrebno vam je hitno m edicinsko leenje, bolest je opasna po ivot. ako prepoznate sim ptom e hemijskog trovanja hranom. Potrebno je hitno m edicinsko leenje kako bi se izbeglo mogue oteenje jednog ili vie vitalnih organa. (T a k o e vidi H itn a sta n ja - p r v a p o m o , strana 66.) ako su povraanje i proliv jaki i traju due od dva dana. U opasnosti ste od gubitka tenosti (dehidracije).
774
morati da date na analizu stolicu, krv ili sadraj koji ste ispovraali kako bi se otkrio uzrok bolesti. Botulizam se dijagnostikuje kroz opis simptoma i bakterijskom analizom uzoraka krvi, stolice ili sumnjive hrane. Hemijsko trovanje hranom obino se moe dijagnostikovati opisom simptoma i analizom hrane kojaje mogui uzrok trovanja.
A KU PRESU RA
Kako biste ublaili optu muninu, pokuajte jedan minut da pritiskate Osrnica 6 na unutranjem delu podlaktice, dva prsta irine od vrha runog zgloba.
LEC EN JE
Povraanje i proliv nain su na koji organizam izbacuje otrov, pa nemojte uzimati nikakva sredstva protiv povraanja ili proliva 24 sata poto se simptomi pojave. Kad ponovo budete mogli da zadrite tenost u elucu, pijte bistru tenost oko 12 sati. Zatim jedite laganu hranu kao to je pirina, kuvane itarice i supa bez testa ceo jedan dan. Budui da se neprestanim povraanjem i prolivom moe izbaciti velika koliina vode iz organizma, dehidracija predstavlja moguu opasnu komplikaciju, naroito kod dece i starijih osoba. Morate se pobrinuti da brzo i potpuno nadoknadite izgubljenu tenost. Ako ne moete da prestanete da povraate, moda ete morati da nadoknadite tenost infuzijom.
um bir (Zingiber officinale) moe da bude delotvoran lek protiv munine: uzimajte dve kapsule ili olju aja od umbira svaka dva sata koliko je potrebno. Caj prave konare (Filipendula ulmaria), macine traye (Nepeta cataria) ili glatkog bresta (Ulmus fulva) moe da ublai tegobe eludane i crevne sluzokoe: drite 2 kaiice lekovite biljke u olji kljuale vode 15 minuta; pijte tri puta na dan.
Probajte bilo koji od sledeih lekova koji se kupuju bez lekarskog recepta jaine 12c svaka tri do etiri sata dok se simptomi ne poboljaju: Arsenicum album , Veratrum album, Nux vomica ili Podophyllum .
IS H R A N A
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Ako su simptomi ozbiljni ili uporni, lekar e moda propisati lekove p ro tivp ro liva ili povraanja dok se stanje ne smiri. Odojad, deca, stariji Ijudi i osobe koje boluju od dijabetesa ili druge hronine bolesti moraju da budu pod nadzorom zbog dehidracije i drugih moguih komplikacija. Ako imate botulizam, moraete odmah da ostanete u bolnici. lako botulizam moe da izazove zastoj u disanju, pa ak i smrt, leenje bez odlaganja uveliko poveava izglede za potpuni oporavak. Ako simptomi ukazuju na hemijsko trovanje, treba to pre ispumpati eludac da otrov, dok ne primite lek protiv specifinog otrova, ne bi zahvatio druge organe. (Vidi Hitna stanja - prva pom o: Trovanje.) A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Probajte jedan ili vie alternativnih lekova sve dok se organizam ne oslobodi otrova.
Kad se simptomi povuku, povratite snagu hranom kao to je pirina, lagano povre i banana. Kako biste obnovili nune bakterije u probavnom traktu, jedite ist jogurt sa ivom kulturom Lactobacillusa acidophilusa ili uzmite kapsule acidofilnog laktobacila. Izbegavajte nefermentisane mlene proizvode koji mogu da budu teki za varenje.
PREVENCIJA
Uvek perite ruke pre pripremanja hrane; operite sudove vruom sapunicom posle njegove upotrebe pri pripremi mesa ili ribe. Ne otapajte zamrznuto meso na sobnoj temperaturi. Neka se meso postepeno otopi u friideru ili ga brzo otopite u mikrotalasnoj penici i odmah skuvajte. Izbegavajte nekuvanu, mariniranu hranu i sirovo meso, ribu ili jaja; dobro skuvajte takvu hranu. Ne jedite hranu koja izgleda pokvareno ili smrdi i hranu iz naduvanih limenki ili napuklih staklenki. Friider ukljuite na 2 C; nikada ne jedite kuvano meso ili mlene proizvode koji su bili van friidera vie od dva sata.
T R O V A N J E KRVI
SIMPTOMI
D o k se osoba oporavlja od operacije, infekcije ili rane, m oe da pretrpi trovanje krvi ili septiki ok. Sim ptom i su opisani dole. Visoka tem peratura i groznica, ubrzano disanje, glavobolja i m unina mogu da ukazuju na napad trovanja krvi ili septikem iju. Jaka groznica, nizak krvni pritisak, gubitak apetita i m oda gubitak svesti mogui su znakovi septikog oka. C rve n e crte koje se ire iz ira mogu da budu znak trovanja krvi.
rovanje krvi ili septikemija (sepsa) ozbiljna je sekundarna infekcija do koje dolazi kad bakterije sa inficiranog mesta negde na telu napadnu krvotok (vidi Infekcije). Ako bakterije nastave da se razmnoavaju, a va imunoloki sistem ih ne zaustavi, u opasnosti ste od septikog oka, stanja koje moe da bude opasno po ivot. Trovanje krvi najee se javlja kod osoba koje su tek operisane ili su bile podvrgnute nekom drugom invazivnom obliku leenja i kod osoba iji su odbrambeni mehanizmi oslabljeni akutnim ili hroninirr oboljenjem. I trovanje krvi i septiki ok zahtevaji trenutno leenje da bi se zaustavilo irenje infekcije osigurao potpun oporavak.

ako vai sim ptom i upuuju na trovanje krvi; trebala bi vam trenutna m edicinska pom o kako bi se zaustavilo irenje infekcije i spreio septiki ok. ako imate jaku groznicu, uoljiv pad krvnog pritiska, a koa vam postane bleda, hladna, vlana i lepljiva. Moda ulazite u septiki ok i potrebna vam je hitna m edicinska pom o.
Trovanje krvi je gotovo uvek komplikacija neke infekcije i javlja se kad se bakterije s primarnog mesfc proire na krvotok. I bakterije koje su uzrok infekcij i endotoksini koje isputa imunoloki sistem vaej organizma da se bore s bakterijama, ometaju dotol krvi u tkiva. To izaziva temperaturu i groznicu - ka rakteristine simptome septikemije. Ako odbram beni sistem organizma ili medicinska intervencija n < obuzdaju trovanje, poinje septiki ok. lako trovanje krvi moe da bude posledica infici ranih hirurkih rezova, rana ili opekotina, i druge vr ste infekcija mogu da puste dovoljno bakterija u kr da izazovu septikemiju. Takva oboljenja mogu si kretati od infekcija mokranog sistema ili zapaljenj, plua do ireva i zubnih apscesa ili tegoba s desni ma. Naalost, septikemija je po bolnicama u porastu kako se poveava broj pacijenata koji se podvrgavaji invazivnim postupcima testiranja i hirurkim zahva tima, bakterije koje su uzrok septikemije neprestam razvijaju nove vrste koje su otporne na konvenci onalne antibiotike. U retkim sluajevima trovanje krvi nastaje zbo korienja nepasterizovane mlene hrane, koj ukljuuje odreene meke sireve koji sadre bakterij Listeria monocytogenes. Konzumiranje sirovih ostrig ili druge morske hrane koja je zaraena bakterijor Vibrio vulnificus moe da dovede do smrtonosne sep tikemije kod pripadnika odreenih visokorizini grupa, kao to su osobe s bolesnom jetrom, neravnc teom gvoa i oslabljenim imunolokim sistemon
DIJ A GN OS TI CK I POSTUPCl
Ako va lekar misli da imate trovanje krvi, procenie vae simptome i uputiti vas na analize krvi da bi se ustanovilo koja je bakterija uzrok. Ako simptomi ukazuju na septiki ok, smestie vas u bolnicu; obavie vam analize krvi da se ustanove bakterije, nivo gasova u krvi i drugi pokazatelji; a moda e trebati i elektrokardiogram (EKC) da bi se proverilo postoje li obeleja nepravilnih otkucaja srca.
PREVENCIJA
Ako dobijete infekciju u ustima, idite kod zubara da vam to izlei ili vas uputi specijalisti. Da biste ubrzali oporavak od zubnogapscesa, stavljajte oblog nakvaen u toploj vodi, jedite meku hranu, istite zube zubnim koncem i redovno ispirajte toplom slanom vodom. Ako vam se pojavi ir, stavljajte na njega topli oblog po 20-30 minuta tri ili etiri puta na dan dok ne pukne; to moe potrajati i celu nedelju. Stavljajte obloge tri dana ili sve dok iz ira u potpunosti ne istekne gnoj. Ako se ir inficira ili se iz njega ponu iriti crvene crte, idite kod lekara. Inficirani ir moe da izazove septikemiju, a istiskivanjem inficiranog ira moete da proirite infekciju.
L EC E NJ E
Ako imate trovanje krvi ili ste u septikom oku, za potpuno ozdravljenje neophodno je struno medicinsko leenje. Alternativnim nainima leenja moe da se ubrza oporavak i povea otpornost na budue bakterijske infekcije. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Kad se identifikuju bakterije koje su izazvale trovanje krvi, lekar e vam dati antibiotike oralno ili intravenski da bi se suzbila infekcija i moda e odluiti da drenira i dezinfikuje inficirano podruje. Ako uete u septiki ok, trebae vam hitna pomo i intravenski antibiotici, koji mogu da ukljuuju peniciline, cefalosporine ili aminoglikozide. Verovatno ete morati da ostanete u bolnici dok se u potpunosti ne oporavite tako da mogu da prate vae stanje zbog moguih komplikacija. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A lako u sluaju trovanja krvi i septikog oka morate odmah da primite medicinsku pomo, alternativni naini leenja mogu da ubrzaju oporavak i ojaaju imunoloki sistem da bi se spreilo ponavljanje infekcija.
AKUPRESURA
Da bi se stimulisala funkcija unitavanja bakterija koju imaju bele krvne elije, kuvajte 15 minuta na slaboj vatri 2 kaiice ehinacee (Echinacea spp.) u olji vode; popijte punu olju tri puta na dan. jedite beli luk (Allium sativum) zbog njegovog antibakterijskog i antivirusnog delovanja ili uzmite tri kapsule belog luka na dan.
Pritiskom na Slezinu 10 moete da stimuliete svoj imunoloki sistem. Savijte koleno i locirajte taku dve irine palca od vrha i u ravni s unutranjom ivicom aice kolena, na izboini miia. Pritiskajte palcem jedan minut. Ponovite na drugoj nozi.
Da biste pomogli suzbijanju infekcije krvi, stavite palac na Slezinu 6t etiri prsta iznad unutranje strane desnog zgloba, pored ivice cevanice. Lagano pritiskajte palcem jedan minut, a zatim zamenite noge. Ne upotrebljavajte ovu taku ako ste trudni.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljarim kosim slovima.
TR U D N O A - TEGOBE
SIMPTOMI
e n e u zdravoj trudnoi mogu da oekuju neke ili sve navedene pojave: u prvom tro m eseju: izostanak m enstruacije, manji porast telesne tein e, uestalo m okrenje, poveane, mogue i osetljive grudi i jutarnja munina ili slabost u drugom tro m eseju: znaajan porast teine (pola kilogram a nedeljno), rastezanje prednjeg trbunog zida i karlice, mogui su bolovi u leima, zatvor, goruica i pom eranje deteta u tre e m tro m eseju : oticanje udova zbog nakupljanja tenosti, curenje iz dojki, zatvor, hem oroidi, nesanica, oseaj neugodnosti ispod rebranog luka nekoliko nedelja pre sputanja deteta, do kojeg dolazi oko trideset i este nedelje
ako oseate jaku m uninu i povraate, dehidrirali ste, srce vam ubrzano kuca ili im ate bledu i suvu kou. Moda im ate teak oblik jutarnje munine. ako krvarite iz vagine. To m oe da bude znak pobaaja ili ozbiljnih kom plikacija vezanih za posteljicu. ako ste za nekoliko dana naglo dobili na telesnoj teini, im ate jake glavobolje i zam uen vid. Moda bolujete od
eina trudnoa prolazi bez tekoa i sreno se zavrava poroajem zdravog novoroeneta. Ali uprkos tome, pred vama je devet meseci brige o tome da li su odreene telesne i emocionalne tegobe dovoljno ozbiljne da ih treba leiti ili se samo radi 0 malim tegobama koje moete da reite i sami. Prvi i najznaajniji korakje ukljuivanje u kvalitetan program prenatalne pomoi kod specijalista za trudnou i poroaje. Vas i vae dete u razvoju redovno e pregledati kako bi pratili da li je sve u redu, a kod eventualnih tegoba pruie vam potrebnu pomo. Vi i va suprug ili partner saznaete potrebne podatke o svakoj fazi trudnoe, ukljuujui trudove, poroaj i negu i ishranu novoroeneta. Trudnica moe, isto kao i svako drugi, da oboli od manjih bolesti, ali u trudnoi je vano o svemu obavetavati lekara da bi mogao da odredi odgovarajue leenje. Vaa glavna odgovornost je obezbeivanje hrane i nege za vas i vae dete. To znai da se morate pravilno hraniti, raditi odgovarajue vebe, izbegavati stresne situacije i mnogo se odmarati. Pre svega, u trudnoi nemojte da puite ili konzumirate alkohol 1izbegavajte sve lekove osim onih koje vam je propisao lekar. Tekst koji sledi opisuje ta moete da preduzmete kod nekih zdravstvenih tegoba koje se esto pojavljuju u trudnoi. Za neke sluajeve opisani su i alternativni naini leenja. Ali nemojte oklevati da zatraite lekarski savetza neugodnost ili bolest koja se pojavi tokom trudnoe.
preeklampsije, porem eaja praenim

v is o k im k r v n im p r id s k o m . ako im ate tem peraturu viu od 38 C , groznicu, bolove u leima ili k rv u urinu. M oda bolujete od pijelonefritisa, jednog b u b r e n o g o b o lje n ja . ako, poto se plod pone pom erati, pokreti oslabe ili nestanu due od jednog dana. M oda je dete
BOLOVI U TR BU H U Otre bolove ili greve izazvane rastezanjem trbunih miia i ligamenata, posebno pri sedenju ili leanju, moete da ublaite stavljanjem toplog termofora. Redovno vebanje (vidi slike na sledeoj strani) ojaae i zategnuti trbune miie. B O LO V I U LE IM A Porast telesne teine drite pod kontrolom pravilnom ishranom i vebanjem. Izbegavajte uzimanje analgetika. Za ublaavanje bolova primenjujte termofor. Posebne vebe za jaanje trbunih miia mogu da ublae i bolove u leima. {Vidi Lea - tegobe.) Primenjujte trudniki pojas ili elastini zavoj za potporu trbuha. Nosite cipele ili uloke oblikovane za trudnice i izbegavajte visoke pete.
ugroeno.
Nemojte dugo da stojite i da se isteete da biste dohvatili predmete s visokih polica. Pravilno sedite bez naginjanja i, kad god je mogue, drite noge na povienom. Spavajte natvrdom leaju. Oprezno podiiteteke predmete, posebnodecu. Sagnite se u kolenima, lea drite to je uspravnije mogue, predmet ili dete drite blizu sebe i polako se uspravite. Akupresura. Stimuliite take Beika 23 i 47 koje se nalaze na donjem delu lea, trljajui ih dlanovima, dovoljno snano da se podruje zagreje. Pokuajte i pritiskom na taku Beika 48. (Vidi Dodatak za podatke o poloaju taaka.) Hiropraktika. Obratite se struno osposobljenom hiropraktiaru za ispravljanje nepravilnosti kime koje su se pojavile u trudnoi. Masaa. Sedite na stolicu licem okrenuti prema naslonu. Nagnite se preko naslona a glavu poloite na prekrtene ruke. Zatim neka vas maser masira dugim pokretima od donjeg dela lea prema gore izbegavajui pritisak na kimu.
KORISNE VEZBE
Matericu moete ojaati tako da kleknete i poloite ruke na pod, a lea drite ravno. Udahnite izvijajui
lea u luk i drei glavu i stranjicu uzdignute. Ostanite u tom poloaju deset sekundi, a zatim se opustite i normalno diite.
TEG O B E S G R U D IM A Nosite grudnjak koji e na odgovarajui nain podupirati poveane grudi. Ako iz grudi izlazi malo tenosti, stavite u grudnjak jastuie od vate.
Zatim izdahnite podiui lea i oblikujui luk ramenima i gornjim delom kime. Ostanite u tom poloaju
deset sekundi, a zatim se opustite i normalno diite. Polako ponovite ovu vebu deset puta.
O ST A JA N JE B EZ DAHA Odravajte porast telesne teine u okviru preporuenih granica i pazite na pravilno dranje, posebno dok sedite. Spavajte na boku umesto na leima.
ZATVOR Odravajte stolicu mekanom i varenje urednim konzumiranjem vlaknaste hrane, npr. sveeg i suvog voa, povra, itarica i hleba. Izbegavajte laksative koje moete da kupite bez recepta, ali probajte buaak (Plantago psyllium) - biljni preparat koji poveava volumen stolice. Pijte mnogo tenosti i redovno vebajte.
Lezite na lea s podignutim kolenima. Zategnite stranjicu i donje trbune miie pritiskajui donji deo lea o pod.
Zadrite se u tom poloaju dvadeset sekundi, a zatim se opustite i odmorite jedan minut. Ovu vebu ponovite pet puta.
a
779
TR U D N O CA - TEGOBE
NASTAVAK
POZORENJA TR U D N ICA M A
N e k e b olesti p o se b n o su opasne za trudnicu i n e ro d e n o d ete. N e k e o d njih su rubeola, ovije boginje, infektivni eritem , mumps, citom egalovirus, hlamidija, gonoreja, genitalni herpes, genitalne bradavice, sifilis i SIDA (A ID S ). A k o sum njate da ste bili izloen i n e ko j o d ovih bolesti, odm ah se javite lekaru. A k o niste p re b o le li rubeolu i m um ps, trebali biste da se vakciniete p ro tiv njih p re nego to ostanete trudni. Veina parova m o e da ima p oln e o dn ose d o n ep o sred n o p re poroaja. A k o ste imali spontane pobaaje ili p rera n e p orodaje, infekciju ili krvarenje, ako vam je posteljica na n ep rirod n om m estu (placenta praevia) ili ste u posled n jem trom eseju trudnoe, a nosite vie d ece, p osa vetu jte se s lekarom o odravanju polnih odnosa. Izbegavajte p oln e odn o se p o sle pucanja vodenjaka ili p ri isticanju p lo d o v e vode. A k o se jave b olovi ili g re v i u trbuhu ko ji se pogoravaju ili traju due o d sata nakon p oln og odnosa, javite se lekaru. M oda s e g rli m aterice p o e o iriti. Izbegavajte n e p o tre b n o ren dg en sko zraenje. A k o m orate da napravite ren dg en ski snimak, svakako lekaru i tehniaru re cite da ste trudni. N e m o jte se pregrevati. Izbegavajte vebanje u vruim i vlanim uslovima i javne kupke, saune i kupanje s vod en om masaom.
D e te ko je u vama raste m o e da izazove gubitak ravnotee, zato o p re zn o hodajte i paljivo izlazite iz tua-kade, tu kabine ili kade. Posavetujte se s iekarom p r e nego to p o n e te s telesnim vebam a. N e ke , inae uobiajene aktivnosti, u tru d n o i ne sm eju da se izvode, d o k n eke treba prilagoditi novim uslovima. Izbegavajte udisanje ili d o d ir ko e s hem ijskim sredstvim a za ien je dom ainstva, bojama i insekticidim a. Z a uzim anje lekova najopasniji je p e rio d o d prva tri m eseca kad se p lo d b rzo razvija i osetljiviji je na oteenja. U v e k se p osavetujte s lekarom p r e uzimanja lekova na re c e p t ili b e z njega, ukljuujui i lek o ve ko ji su vam p repisan i p r e nego to ste zatrudneli. Puenje tokom tru d n o e poveava opasnost o d krvarenja iz vagine, spontanog pobaaja, m rtvo ro en eta , p rera n o g poroaja, male p o ro d a jn e teine deteta i mnogih drugih potencijalnih problem a ko ji nisu p o tre b n i ni vama ni vaem d etetu. P ro sto rije ispunjene dim om , izduvni gasovi autom obila i industrijski dim ovi takode m ogu da budu opasni za trudnice. A k o ikako m o ete, izbegavajte due izlaganje zagaivaima iz okoline.
780
Akupresura. Pritiskom na taku Beika 48, moete da ublaite zatvor. (Vidi Dodatak za podatke o poloaju taaka.)
Akupresura. Stimuliite take Beika 23 i 47 snanim trljanjem donjeg dela lea. Pokuajte i s pritiskom na taku Beika 10. (Vidi Dodatak za podatke o poloaju taaka.)
S T E Z A N JA (K O N T R A K C IJE) Blaga, bezbolna stezanja materice obino poinju oko dvadesete nedelje trudnoe. Ako su neugodna, pokuajte da promenite poloaj. Ako ponu da se javljaju u pravilnim razmacima, obavestite lekara.
U PALA B E IK E Ako dobijete zapaljenje beike ili infekciju nekog drugog dela mokranog sistema, obratite se lekaru radi odgovarajueg leenja. Neugodnost moete da ublaite prislanjanjem termofora na donji deo trbuha. (Vidi M okrane tegobe.) Ishrana. Nekoliko aa soka od brusnice svaki dan moe da pomogne u spreavanju infekcija mokranogsistema.
G LA V O B O LJE Trudite se da se dovoljno odmarate, jedite redovno i pijte najmanje est ili vie aa vode na dan. Izbegavajte acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) i druge analgetike bez recepta osim paracetam ola. Probajte tehnike za smanjivanje stresa kao to su joga ili meditacija. Ili se okupajte u vruoj kupki, a na elo stavite kesicu s ledom. (Vidi takode Glavobolja.) Akupresura. Za ublaavanje glavobolje pritisnite taku Glavna ila 24,5. (Vidi D odatakza podatke o poloaju taaka.) Aromaterapija. Pokvasite maramicu ili krpu za pranje u hladnoj vodi u koju ste dodali nekoliko kapi lavande (Lavandula officinalis) i prislonite je na elo.
V R T O G LA V IC A I N E S V E S T IC A Polako ustajte ili se diite iz kreveta. Vrtoglavica izazvana naglim ustajanjem iz sedeeg ili leeeg poloaja naziva se ortostatska hipotenzija. Ako ste okrueni velikim brojem Ijudi i ponete da oseate vrtoglavicu, odmaknite se i udahnite sve vazduh. Ako je mogue, lezite i stavite noge u povien poloaj ili sedite i spustite glavu meu kolena.
EDEM I Pratite porast telesne teine tokom cele trudnoe. Oticanje nogu i lanaka moete da izbegnete noenjem elastinih arapa koje podupiru noge i izbegavanjem dugogstajanja. Nosite udobne i vrste cipele ili kupite uloke za cipele posebno oblikovane za trudnice.
G O R U IC A Izbegavajte obilne obroke i zainjenu, masnu, slatku i kiselu hranu. Jedite blagu hranu bogatu vlaknima, pijte mnogo tenosti i svakodnevno vebajte. Nemojte lei odmah posle obroka. Povisite uzglavlje kreveta za pet do deset centimetara pomou drvenih podmetaa. (Vidi takode Goruica.) Akupresura. Pritisak na take eludac 45 i Slezina 16 moe da ublai neugodnost prouzrokovanu goruicom. (Vidi Dodatak za podatke o poloaju taaka.) Leenje lekovitim biljem. Posle obroka popijte aj od kamilice (Matricaria recutita), dumbira (Zingiber officinale) ili komoraa (Foeniculum vulgare).
UMOR I IS C R P LJ EN O ST Nou se naspavajte, a tokom dana odmarajte noge u povienom poloaju najmanje nekoliko puta po petnaest minuta.
H EM O R O ID I Hemoroidi mogu da se razviju usled irenja karlice, ali se obino posle poroaja povuku. Jedite hranu bogatu vlaknima kako bi stolicu odrali mekanom, pijte mnogo tenosti i ne napreite se pri vrenju nude. Svrab ili bolove koji prate hemoroide moete da ublaite toplom kupkom, primenom ledenih obloga ili tkanine pokvaene u lenikovom ulju. Vebeza jaanje miia karlice mogu da poboljaju protok krvi u tom podruju. (Vidi takode Hemoroidi i Inkontinencija.)
TRUDNOA - TEGO BE
NASTAVAK
BOLOVI U NOGAMA I G REVI Nosite elastine arape koje e tokom dana podupirati noge, a ako je mogue, kad se odmarate, drite noge na povienom. Stavite termofor ili neno masirajte zadnji deo butine kako biste ublaili iijas. Ako se javi gr u nozi, istegnite nogu i polako savijte stopalo napred, masirajte list ili uronite nogu u vruu vodu. None greve moete da spreite noenjem toplih arapa u krevetu ili pritiskanjem stopala o ivicu kreveta. Ako se bolni grevi ne povuku, zatraite od lekara dodatke kalcijuma i magnezijuma.
TEG O B E USTA I DESN I Trudnoa moe da prouzrokuje tegobe sa zubima, pa je najbolje da ve u ranoj trudnoi odete na zubarski pregled. Perite zube bar dva puta na dan i redovno ih istite zubnim koncem. Ako niste u mogunosti da posle obroka operete zube, kao zamenu moete da uzmete gumu za vakanje bez eera. Dodatne koliine vitamina C, kalcijuma i koenzima Q 10 ojaae vae zube, a koristie i zubima neroenog deteta. Moete ispirati usta folnom kiselinom , ali nemojte je gutati.
J U T A R N JA M U C N IN A Munina se najee javlja u prvom tromeseju i to u bilo koje doba dana. Pokuajte da jedete vie malih obroka umesto tri velika. Jedite namirnice bogate belanevinama i sloenim eerima, sa to manje masti i jednostavnih eera. Pijte mnogo tenosti i jedite svee voe i povre bogato vodom. Nemojte uzimati antacide, ali uzimajte 50 mg vitamina Be tri puta na dan. Pokuajte da smanjite stres u svakodnevnom ivotu na najmanju moguu meru. Akupresura. Naite taku Perikardijum 6 na unutranjoj strani levog runog zgloba, duboko diite i masirajte taku jedan minut krunim pokretima palca desne ruke. Isto ponovite na drugoj ruci. Narukvice za morsku bolest pritiskaju istu taku na runom zglobu. (Vidi Dodatak za podatke o poloaju taaka.) Aromaterapija. U kupku dodajte eterino ulje lavande ( Lavandula officinalis) i mandarine ili stavite po dve kapi ulja nane ( Mentha piperita) i sandalovine na maramicu i udiite. Masirajte trbuh smesom od dve kapi nane i dve kapi sandalovine u dve ajne kaike ulja kao to je bademovo, maslinovo ili suncokretovo. Leenje lekovitim biljem. Probajte aj od anisa, kumina, macine trave (Nepeta cataria), komoraa (.Foeniculum vulgare) ili svee naribanog dumbira ( ingiber officinale). Rastvor suene nane ( . Z Mentha piperita) i kamilice (Matricaria recutita) moe da ublai simptome. Sok od badema i papaje takoe moe da ublai jutarnju muninu. Homeopatija. Probajte preparat Nux vomica (12c) ili Tabacum (12c) za ublaavanje jutarnje slabosti, ali sledite priloeno uputstvo.
Z A C E P L J E N J E ILI K R V A R E N J E IZ N O S A Pomou ovlaivaa vazduha poveajte vlanost vazduha u spavaoj sobi, a tokom dana namaite nozdrve vazelinom da biste spreili krvarenje. Izbegavajte sprejeveza nos koji mogu da izazovu stezanje krvnih sudova. Akupresura. Za ublaavanje zaepljenosti nosa pritisnite prstom taku Beika 19. (Vidi Dodatak za podatke o poloaju taaka.) U TRN U LO ST Izbegavajte leanje na rukama dok spavate. Ako su vam ruke ujutro, kad se probudite, utrnule, protresite ih. Dranje ruku u toploj vodi ili primena termofora dva puta na dan moe da pomogne ublaavanju utrnulosti. Moete pokuati da nosite i narukvicu za runi zglob (vidi Sindrom karpalnog tunela). Ukoliko utrnulost ne prestaje uzimajte tri puta na dan pedeset miligrama dodatka vitamina Be-
P R O M E N E NA KOZI Osipi izazvani hormonskim promenama do kojih dolazi tokom trudnoe uglavnom se povuku posle roenja deteta. Kako biste spreili nastanak pega ili tamne trudnike maske na licu koju nazivamo hloazma, tokom sunanih dana nosite kapu ili eir irokog oboda ili koristite zatitnu kremu. Suvu kou trbuha maite vlanom kremom. Tragovi rastezanja obino posle poroaja izblede i povuku se. Osip izazvan vruinom moete da izbegnete tako to ete izbegavati vruinu, a predeo ispod grudi, prepone i druga mesta gde se koa moe trljati, napraite prakom od kukuruznogskroba.
782
PRO M EN E UKUSA Neke namirnice mogu da vam postanu neukusne, dok moete imati neodoljivu potrebu zadrugim, posebno slatkiima. esto ispirajte usta, a uklanjanju neugodnog ukusa iz usta mogu da pomognu i vakae gume, pepermint i tvrde bombone. Dodaci gvoa mogu da izazovu lo ukus u ustima. Ako imate takav problem, obratite se lekaru. T EG O B E S M O KREN JEM Kegelove vebe mogu da pomognu u kontroli nevoljnog mokrenja prouzrokovanog napinjanjem, kao to je kijanje, kaalj ili smejanje (vidi Inkontinencija). Moete koristiti i higijenske uloke. Ako se pri mokrenju nagnete napred, lake ete potpuno isprazniti beiku. P O R E M E A J I V A G IN E Redak sekret blagog mirisa u trudnoi je uobiajen. Koristite higijenske uloke, ali nemojte ispirati vaginu bez lekarske preporuke. Ako se pojavi crveni ili smei sekret, odmah se javite lekaru. Bol i svrab u vagini upuuju na infekciju, koju treba leiti. Gljivine infekcije vagine esto se javljaju tokom trudnoe i obino se povuku same od sebe bez leenja. (Vidi takoe Vagina - tegobe.) Homeopatija. Posavetujte se s homeopatom o primeni Sepie (9c) za leenje blaih poremeaja vagine. V A R IK O Z IT ET I V E N A Trudnoa dodatno optereuje krvne sudove nogu. Najveu koristod potpornih hulahopki i arapa imaete ako ih navuete u leeem poloaju, dok sila tee ne potiskuje telesne tenosti u noge. Redovno vebajte, ali nemojte predugo da stojite. Ako je mogue, kad sedite podignite noge iznad nivoa kukova. U krevetu lezite na bok ili stavite jastuk pod stopala. (Vidi takode Vene, proirene.)
Ishrana. Posavetujte se s lekarom ili strunjakom za ishranu o uzimanju dodatnih koliina vitamina C zajaanje krvnih sudova. P R O M E N E V ID A Ako vam oi oteknu usled skupljanja tenosti i tvrda kontaktna soiva ponu da nadrauju oi, koristite meka kontaktna soiva ili naoare.
D ET E NA PUTU Sami moete mirno leiti mnoge sekundarne poremeaje u trudnoi, ali uvek o tegobama i moguem leenju prvo razgovarajte s lekarom. Neki lekovi na recept i bez recepta mogu da budu opasni za neroenu decu i trudnice. To vai i za biljne preparate, eterina ulja i sve to jedete ili pijete. Isto tako, treba da budete oprezni i s akupresurom, masaom, jogom i drugim oblicima rada na telu. Veina strunjaka za akupunkturu ne lei trudnice. Radi sopstvenog mira i sigurnosti, a da ne govorimo o vaem detetu, alternativne naine leenja uvek razmatrajte sa kolovanim strunjacima koji dobro poznaju posebnosti trudnoe. Pobrinite se da u svako doba dana i noi moete da kontaktirate sa svojim lekarom, da biste mogli da se posavetujete o moguim brigama ili zdravstvenim pitanjima.
E R
L O
SIMPTOMI
u poetku samo blagi kaalj ill esto bez sim ptom a um or gubitak telesne teine kaalj praen povrem enim krvavim ispljuvkom blago povienje tem p erature, nono znojenje bol u grudnom kou, leim a ili bubrezim a, ili sve troje
ako opazite neki od gornjih simptom a, naroito ako ivite u uslovim a prenaseljenosti, neuhranjeni ste ili im ate virus koji izaziva S I D U (A ID S ). (N apom ena: gotovo svi simptom i tu berkulo ze mogu da prate i druge bolesti. N a prim er, krvavi ispljuvak je sim ptom z a p a lje n ja p lu a .) ako ste bili u dodiru s osobom koja im a aktivnu tuberkulo zu.
uberkuloza, koja se esto navodi kao TBC, je hronina bakterijska infekcija koja moe da se iri limfnim vorovima i krvotokom do bilo kogtelesnog organa, ali uglavnom zahvata plua. Bakterije tuberkuloze u aktivnom stanju izjedaju tkivo zaraenih organa, a to moe da dovede do smrtnog ishoda. Ali mikroorganizmi posle ulaska u organizam uglavnom ostaju neaktivni, pa se uz pravilno leenje kod veine inficiranih osoba nikad ne razvije aktivni oblik bolesti. Budui da se bakterije koje su uzrok tuberkuloze prenose vazduhom, bolest moe da bude vrlo zarazna. Ipak, gotovo je nemogue dobiti tuberkulozu prolaenjem pored inficirane osobe na ulici. Da biste bili u opasnosti od bolesti, trebalo bi stalno da budete izloeni mikroorganizmima, ivei ili radei u zatvorenoj sredini s osobom koja ima aktivnu bolest. Cak i tada, budui da bakterije uglavnom ostaju neaktivne posle ulaska u telo, samo kod 10 posto osoba inficiranih tuberkulozom razvije se aktivno oboljenje. Preostalih 90 posto nema znakova infekcije niti moe ikoga da zarazi. Mime (latentne) infekcije mogu ipakvremenom da postanu aktivne, p aaki osobe bez simptoma moraju da se lee. Nekad vrlo proirena, tuberkuloza je postala prilino retka pomou antibiotikog leenja razvijenog pedesetih godina dvadesetog veka. Meutim, danas se pojavio nov i vrlo otporan oblik, koji predstavlja javnozdravstvenu opasnost u mnogim velikim gradovima sveta. Ako imate tuberkulozu - u aktivnom ili mirnom stanju - morate potraiti konvencionalno medicinsko leenje.
UZROCI
Tuberkulozu najee izaziva izlaganje mikroskopskim kapljicama u vazduhu koje sadre bakteriju Mycobacterium tuberculosis, koja je poznata i kao bacil tuberkuloze. Bolestse gotovo nikad ne prenosi odeom, posteljinom ili drugim linim predmetima. Budui da veina osoba s TBC-om izdie svakim dahom samo nekoliko izazivaa, bolest moete dobiti samo ako ste due vreme u dodiru sa zaraenom osobom. Ako provodite 8 sati na dan kroz est meseci ili 24 sata na dan dva meseca s nekim ko ima aktivni oblik TBC-a, postoji 50 postotna verovatnoa da dobijete bolest.
tporna
PRETNJA
tuberkulozom, iako ne neminovno njenim aktivnim oblikom. Rendgenska slika plua pomae u postavIjanju dijagnoze ako se bolest proirila.
P re dva d eset godina sm atraio se da je tuberkuioza b o ie st p ro lo sti. A li b olest se o d tada pojavila u novom snanom obliku ko ji je jo jed n o m p o tv rd io da je tuberkuloza javnozdravstveni p ro b le m . O vaj no vi oblik, ko ji se zo v e tuberkuloza otporna na vie lekova (engl. m ultidrug-resistant TB, M D R -T B ) p rouzrokova n a je sojevim a bakterije M yco ba cterium tuberculosis ko ji su mutacijama razvili sp o so b n o st da se odu pru d ejstvu dvaju ili vie antibiotikih lekova. ak i uz leenje, otp rilike polovina obolelih o d M D R -T B um ire. Stopa sm rtn o sti odgovara o n oj obolelih o d o bin e tub erku loze koji nisu bili leeni.
LEEN JE
Lekar mora kontrolisati i pratiti osobu stuberkulozom. Ako imate infekciju - ali ne i aktivnu bolest - lekar prepisuje antibiotiki lek izonijazid (INH) kao preventivnu meru. Ako imate aktivnu bolest, lekar e najverovatnije prepisati antibiotike irokog spektra.
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Lekari uglavnom primenjuju preventivno leenje bolesnika koji su inficirani izazivaima tuberkuloze, ali nemaju aktivnu bolest. To najee ukljuuje dnevnu dozu izonijazida i povremene kontrole. Ako imate aktivnu bolest, kljuno je redovno lekarsko praenje i leenje. Verovatno ete dobiti kombinaciju nekoliko antibiotika, koja ukljuuje izonijazid, rifampin, pirazinamid ili etambutol.
Neuhranjene osobe ili one koje ive u zatvorenim prostorima imaju najveu mogunost obolevanja od tuberkuloze. Zbogtoga uslovi koje prate siromatvo, iako nisu uzrok tuberkuloze, svakako doprinose irenju bolesti. Zdravstveni radnici, oboleli na dugotrajnom bolnikom leenju i zatvorski radnici ili zatvorenici takoe su suoeni s veom opasnou da se zaraze tuberkulozom. D IJA G N O ST I K I PO STU PCI Ako ste zaraeni tuberkulozom, najee neete imati nikakve simptome. Zapravo, moda neete biti svesni da ste bolesni sve dok se to ne utvrdi konom probom, najee tokom rutinskih kontrola. Mantuov (Mantouxova) koni test najpouzdanije otkriva tuberkulozu. Medicinski strunjak ubrizgava malu koliinu tenog materijala izmeu gornja dva sloja koe ruke. Ako se na tom mestu u sledeih nekoliko dana razvije crvena ivica, verovatno ste inficirani
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Ako imate TBC, mora vas nadgledati lekar. Alternativni naini leenja mogu da pomognu ublaavanju nekih simptoma bolesti, ali ne mogu da zamene konvencionalno medicinsko leenje.
LE EN JE L E K O V IT IM
B IL J E M
Travar moe da preporui tri olje na dan oparka ehinacee (Echinacea spp.) ili tabebuje (Tabebuia impetiginosa), ili 20 do 40 kapi tinkture ovih biljaka tri puta na dan. Smatra se da ove biljke imaju antibakterijske osobine koje tite od dalje infekcije.
IS H R A N A
Budui da neuhranjenost pogoduje aktiviranju bakterija tuberkuloze, uravnoteena ishrana bitna je za osobe s tuberkulozom. Mnogi nutricionisti preporuuju vitam ineA, C i E, zajedno s mineralom cinkom , jer se smatra da oni pomau odravanje zdravih sluzokoa.
B O
L E
S E
SIMPTOMI
U veini sluajeva, ubod pele ili ose izaziva te k blae sim ptom e na mestu uboda, ukljuujui: bol otok crvenilo svrab ili peenje A lergijske reakcije mogu da izazovu jako oticanje. Alergije su takoe krivci za jo ozbiljnije i mogue sm rtonosno stanje zvano anafilaktiki ok ( Vidi Hitna stanja - prva pomo: Sok). Viestruki ubodi mogu da izazovu toksinu reakciju, sa istim sim ptom im a: brzo oticanje oko oiju, usana, jezika ili grla oteano disanje hripanje ili prom uklost svrab, grevi ili obam rlost teeg oblika vrtoglavica crvenkasti osip, ili koprivnjaa grevi u elucu gubitak svesti
trov od uboda pele ili ose izaziva lokalno oticanje, bol i crvenilo, koji obino nestaju u roku od nekoliko sati. Neki Ijudi koji su alergini na otrov doivljavaju burnije lokalne reakcije, s jaim oticanjem. Ali kod oko tri posto Ijudi ubod moe da izazove po ivot opasnu alergijsku reakciju zvanu anafilaksa (od grkog nezarastajui"). Bolna koprivnjaa i oticanje mogu brzo da napreduju i zaepe disajne puteve, to izaziva prekid krvotoka i, nekad, smrt. Neke osobe umru od anafilaktikog oka izazvanog ubodom. Prvenstveno su to osobe starije od 40 godina kod kojih su ve postojala srana oboljenja. Ako vas izbode roj od 50 do 100 pela, efekat moe da bude slian efektu anafilaktikog oka. Jedini insekti s pravim aokama pripadaju redu opnokrilaca, ukljuujui porodicu pela (pele i bumbari) i porodicu osa (iarci, strljeni i ose). Mehanizam za ubadanje smeten je u trbuhu enke, a sastoji se od aoke privrene za kesicu punu otrova. Pelinja aoka ima viestruke kukice tako da obino ostane u rani, dok pela ugine. Ose, ije aoke nemaju kukice, mogu da ubodu vie puta.
UZROCI
Otrovopnokrilcasadri toksine i upalne materije koje izazivaju lokalne bolove i oticanje koji nestaju posle nekoliko sati. Ali neki Ijudi su alergini na elemente u otrovu i imaju jae reakcije, koje se mogu kretati od jaeg oticanja do mogue smrtonosnog anafilaktikog oka. Proces alergija izazvanih ubodom nije ba jasan. Kao i kod ostalih alergija, ini se da se i alergija na ubod ponavlja u porodicama. Ali naunici jo uvek ne razumeju zato samo 60 posto odraslih alergiara i tek 8 posto alergine dece pretrpi ok posle uboda. Neko moe da bude uboden mnogo puta i da ima samo normalne reakcije, a zatim e iznenada jedan ubod proizvesti jaku alergijsku reakciju. Lekari nisu sigurni zato se kod neke osobe iznenada javlja takva osetljivost ili zato ta osetljivost moe da traje manje od 3 meseca ili vie od 25 godina.

ako vas je neto ubolo i pojave vam se bilo koji od sim ptom a anafilaktikog oka navedenih gore. O d m a h p o z o v ite m e d ic in s k u p o m o . ako ste alergini na ubode pela ili osa i ubodeni ste. U opasnosti ste od anafilaktikog oka, ak i ako je vaa reakcija na prethodne ubode bila blaga; m oda vam je potrebno hitno leenje. (Idite kod lekara da biste ustanovili jeste li alergini.)
Va lekar moe da odredi da ii ste alergini na ubod pele i ose pomou jednostavne probe na koi, u kojoj se koristi proieni i zamrzavanjem osueni otrov. Ali samo oko 20 posto Ijudi s pozitivnom probom na koi pati od jakih reakcija na pravi ubod.
VRSTE PELA I OSA
LEEN JE
Kod veine uboda dovoljno je minimalno leenje, kao to je hladan oblog ili led. Ako imate viestruke ubode ili jaku alergijsku reakciju, odmah vam je potrebna medicinska pomo. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Protiv bolova uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili paracetam ol. Kod jakih reakcija probajte difenhidramin ili neki drugi antihistam inik koji moete da dobijete i bez lekarskog recepta. Za decu upotrebite lek protiv kalja koji sadri antihistamin (izbegavajte acetilsalicilnu kiselinu zbog opasnosti od Rejovog (Reyovog) sindroma). Za anafilaktiki ok uobiajeno leenje je bronhodilatator adrenalin. Moete sebi dati injekciju iz prirunog priboraza pruanje pomoi u sluaju pelinjeg uboda; ali posle injekcije odmah idite kod lekara radi dalje obrade. (Napomena: Pribor za pruanje pomoi u sluaju pelinjeg uboda namenjen je odraslim osobama; zadecu, proitajte uputstvo.)
S T R L JE N
I A R A C
P ELA
BUM BAR
O SA
L E E N JE KOD K U E Ako aoka ostane u koi, sastruite je noem ili noktom; ako upotrebite pincetu, moete istisnuti jo otrova u kou. Kod pelinjeg uboda malo sode bikarbone razmuene s vodom ublaiesvrab. Osini ubodi su vlani i mogu da se neutraliu siretom ili limunovim sokom. Ako ste daleko od kue, nanesite blato; kako se bude suilo, izvui e neto toksina.
PREVENCIJA
B IL J E M
Nanesite aloju (Aloe barbadensis) ili svei smrvljeni list ili sok od bokvice. Ili nanesite nevenovu (Ca/endula officinalis) mast etiri puta na dan.
Homeopata moe da preporui premazivanje uboda s nekoliko kapi tinkture Pyrethruma, koja se moe dobiti bez lekarskog recepta. Za oticanje uzimajte A pis (30c) svakih 30 minuta do 2 sata.
Da biste izbegli ok izazvan ubodom ako ste alergini, nosite priborza pruanje pomoi posle pelinjeg uboda (pobrinite se da nauite sebi da date injekciju). Trebali biste takoe da nosite narukvicu s upozorenjem ili lani na kojem je opisana vaa alergija. Ako ste imali jaku reakciju na ubod i pozitivnu probu na koi na otrov, imunoterapija otrovom - niz nedeljnih injekcija otrova - visoko je efikasna u spreavanju anafilakse. Smanjite mogunost uboda izbegavajui odeu jarkih, pastelnih boja i bele boje. Ne upotrebljavajte kozmetiku ili parfeme cvetnih mirisa. Miris hrane privlai insekte, naroito osice, pa pripazite kad kuvate ili jedete na otvorenom.
U B O D l I U JE D l IN S E K A T A 1 PA U K A
SIMPTOMI
Veina uboda insekata stvara samo manju nadraenost i sledee sim ptom e: oticanje na m estu ujeda svrab ili arenje obam rlost jednog dela tela ili svrab Ujedi otrovnih pauka i korpiona mogu da izazovu sledee sim ptom e: jak bol ukoenost; bol u zglobovim a grenje miia bolove u trbuhu tem peraturu ili groznicu teko e pri disanju ili gutanju gnojnu ranu koja se iri otean govor, grenje Ponekad ubod insekta ili pauka izaziva alergijsku reakciju poznatu kao
anafilaktiki ok, koji m oe da bude

sm rtonosan. Sim ptom i ukljuuju: brzo oticanje oko oiju, usana, jezika ili grla teko e u disanju hripanje ili prom uklost jak svrab ili grenje, ili obam rlost vrtoglavicu crvenkasti osip ili koprivnjau greve u trbuhu gubitak svesti

ako m islite da vas je ubo otrovni pauk ili korpion. ako im ate bilo koji sim ptom anafilaktikog oka. Stanje vam je vrlo ozbiljno, a m oe da bude i opasno po ivo t. O d m a h p o z o v ite 9 4 . Vidi H itn a s ta n ja - p r v a p o m o : o k .
bodi veine pauka i insekata, ukljuujui komarce, buve, muve, stenice i buve peare, slino se ispoljavaju i predstavljaju malu opasnost. Ubrizgavanje pljuvake ili otrova u kou po pravilu izaziva mali otok koji svrbi i traje nekoliko sati ili dana. Ubodi su retko opasni; ipak, komarci mogu na odreenim podrujima da prenesu bolesti kao to si malarija i encefalitis. Kod Ijudi koji su alergini na ubode insekata il pauka, takvi ubodi mogu da izazovu teke okove pa ak i anafilaktiki ok opasan po ivot. Dalje ubodi nekih krpelja i insekata otrovni su ili propraeni specifinim bolestima. Krpelji. Dok je veina uboda krpelja bezopasna neke vrste mogu da izazovu po ivot opasne bolesti vidi Pegavac Stenovitih planina i Borelioza. Krpelj takoe mogu da prenesu tularemiju, povratnu grozni cu, novootkrivenu i potencijalno smrtonosnu boles erlihiozu. Nekad ubod moe da bude uzrok krpeljm paralize koja poinje obamrlou i bolovima u noga ma i moe da izazove zastoj u disanju. Pauci. Ujedi su retko smrtonosni; odojad, stan i Ijudi skloni alergijamasu najpodloniji. Najopasnij je crna udovica, koje najvie ima u toplijim podruj ma. Sam ujed esto prode neopaen, ali za nekolik sati mogu da se pojave jak bol i ukoenost, katka propraen grenjem miia, bolovima u trbuhu, grc znicom, temperaturom i oteanim gutanjem i dis; njem. Oko etiri posto ujedazavri se smru. Ujed smeeg pauka samotnjaka je bezbolan, moe da prouzrokuje gnojnu ranu koja se iri. Nekc reakcije ukljuuju temperaturu, groznicu, bol u zgl< bovima i grenje; smrt je retka. korpioni. Ubodi izazivaju otar arei bol i; kojeg sledi obamrlost. Katkad neurotoksin korpior izaziva ok ili ak po ivot opasan sindrom ubrzanc disanja, otean govor i grenje miia. Manje od j dan posto uboda je smrtonosno, obino kod vr mladih ili starih osoba. Crveni mravi. Ujed crvenih mrava iz Meksi ostavlja male tragove pune tenosti koji se mogu z gnojiti. Mravi ujedu kou, a zatim neprestano boi u luku oko ujeda. Otrov moe da izazove teke rea cije, a u nekim sluajevima ak i smrt.
Ako mislite da ste zaraeni, potraite crveni osip na mestu ujeda koji moe da ukazuje na tularemiju, povratnu groznicu, erlihiozu ili neku drugu bolest. U sluaju uboda korpiona potraite lekarsku pomo ako su simptomi ozbiljni. Moda ete primiti protivotrov kako bi se neutralisao otrov ili kalcijumglukonat ili fenobarbitol protiv grenja miia. Za ublaavanje svraba prouzrokovanog bubuljicama koje nastaju od ujeda crvenih mrava postoji krema protiv svraba. U sluaju ujeda komarca ili drugih manjih ujeda, nanesite rastvor cinkovog silikata. A L T E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A U sluaju manjih ujeda neki lekari preporuuju trljanje ujedazgnjeenim i vodom navlaenim Aspirinom (.acetilsalicilna kiselina), drugi preporuuju mast od nevena (Calendula officinalis) svakih etiri do estsati.
HOM EOPATIJA
LE EN JE
U sluaju uboda insekata koji nisu ozbiljni, cilj leenja jeste da se jednostavno ukloni neugodnost. U retkim sluajevima uboda koji izazovu estoke reakcije, bitno je odmah dobiti medicinsku pomo. K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Neugodnost izazvana ubodima mnogih insekata moe da se ublai kockom leda, hladnim oblogom, smesom sode bikarbone ili hidrokortizonskom masti koja moe da se nabavi bez lekarskog recepta. Ako misliteda vasje ujelacrna udovica, potraite lekarsku pomo. Lekar moe da prepie hladne obloge, kalcijum-glukonatza bolove u miiima i lekprotiv anksioznosti za spazam. Gnojna rana koja se iri izazvana ujedom smeeg pauka samotnjaka treba da se hirurki oisti i obradi; kortikosteroidna injekcija moe da olaka bolove. Ne stavljajte led. U sluaju ujeda pauka, morate se vakcinisati protiv tetanusa. Ako naete krpelja ukopanog u vau kou, oprezno ga odstranite bez gnjeenja; uhvatite ga blizu glave pincetom ili prstima, koje ste prethodno zatitili rukavicama, i odstranite neno i oprezno.
Tinktura Piretruma moe da pomogne pri ublaavanju bola. U sluaju alergijskih reakcija uzimanje Apisa (6c) svakih deset minuta moe da pomogne do dolaska lekara.
ISHRANA
Velike doze vitamina grupe B ukljuujui 50 mg vitamina B j (tiamin) koje se uzimaju oralno, mogu da deluju kao sredstvo za odbijanje insekata. Pri upotrebi budite oprezni; kod nekih Ijudi ovo moe da izazove svrab ili crveni osip. Kae se da je i cink, ako se uzima svaki dan (60 mg), prirodno sredstvo za odbijanje insekata; budui da on ima suprotno dejstvo od bakra, ne bi smeo da se uzima due od jednog meseca osim ako se ne uzmu i dodatne koliine bakra. B eli luk (Allium sativum) takoe moe da odbija insekte; probajte kapsulu od 400 mg tri puta na dan.
PREVEN CIJA
isto eukaliptusovo ulje (Eucalyptus globulus) prirodno je sredstvo za odbijanje insekata. Napravite rastvor od 5 kapi ulja i ae vode i nanesite na kou. isto ulje citronele odbija insekte kad se nanese na otkrivenu kou. Nekoliko nanosa masti od nevena (Calendula officinalis) na lice, ruke i noge moe da dri insekte podalje.
I S T E G
SIMPTOMI
D o uganua, koja pogaaju zglobove, i istegnua, takoe poznatih kao nategnua m iia, obino dolazi posle pada ili naglog pokreta kojim se snano potegne ili izvm e, ugane deo tela. U ganue: bol u povreenom zglobu brzo oticanje zgloba, esto praeno stvaranjem m odrica ukoenost i oteano pom eranje zgloba Is te g n u e : otar bol na m estu povrede posle koje sledi ukoenost, osetljivost i, u nekim sluajevim a, oticanje.
ganua i istegnua ubrajaju se u najee povrede i mogu da budu u rasponu od uganua lanka do bolnih lea. Kod uganua dolazi do povrede ligamenata, vrstih, vlaknastih traka tkiva koje meusobno povezuju kosti uzglobu. Kod istegnuadolazi do povrede miinog tkiva, pri emu se miii ili tetive koje mii uvruju za kost istegnu ili razderu. Uganua ili istegnua veinom e, posle odreenog vremena i mirovanja, proi sami od sebe. Meutim, kod jakog kidanja ili potpunog pucanja povreenih tkiva obino je potrebno hirurko leenje. Posle povrede usled uganua, kosti u povreenom zglobu mogu da ostanu u neodgovarajuem poloaju ili ligamenti mogu da budu toliko rastegnuti i oslabljeni da je zglob izuzetno podloan ponovnom povreivanju. (Takoe vidi M iini bot, Matkolenica - povreda miia, Preponski m iii - istegnue, Tendinitis - zapaIjenje tetive).
OBRATITE S E LEKA R U : UZROCI

ako se bol, oticanje ili ukoenost ne povuku k ro z dva do tri dana. ako im ate oseaj iskakanja svaki put kad pom aknete uganuti zglob. To m oe da ukazuje na teku povredu koju je potrebno odmah leiti. ako povreeni zglob ne m oete da pokreete ili ne m oe da nosi teinu vaeg tela. M oda je dolo do prelom a kosti. ako izgleda da kosti u povreenom zglobu nisu odgovarajue postavljene. M oda je dolo do kidanja ligamenata koji obavijaju zglob, pa je potrebna operacija. ako povreeni m ii ne m oe da se pom eri; m oda se u potpunosti razderao, pa je potrebno neodlono leenje. ako ponovo dolazi do uganua ili istegnua, jer to ukazuje na hroninu slabost zgloba ili m iia, pa je potrebno otii na lekarski pregled. ako se oteano pom erate ili hodate poto ste istegli neki leni m ii. Moda ste povredili nerv (vidi L e a - te g o b e ).
Bilo kakvo naglo ili neuobiajeno optereivanje zglobova ili miia moe da dovede do uganua ili istegnua. esti uzroci su padovi, podizanje tekih
------------------ -----------------L een je

uganua
Lekari, fizioterapueti i sp o rtisti prim enjuju tretm an ko ji obuhvata o dm or, led, stezanje i povieni poloaj - kao standardno leen je tokom prvih 48 d o 72 sata k o d povreda miia, tetiva ili ligamenata. O dm ah p on ite s po ted o m p o v re e n o g podruja i odm oro m kako b iste izbegli dalje povreivanje. Kako biste ublaili oticanje i upalu, u p o treb ite le d - drite ga 10 minuta, pa 10 minuta sklonite. U p o tre b ite elastine zavoje za stezanje zb o g smanjivanja oticanja. Isto tako, p ovre en u nogu ili ruku drite u povienom poloaju kako biste ubrzali oticanje nakupljene tenosti.
790
A N A T O M IJA U G A N U A
lanka ili kolena esto treba koristiti take kako bi se zglobovi rasteretili. Za ubrzavanje ozdravljenja lekar moe da preporui odlazak kod fizioterapeuta na leenje grejanjem i infracrvenim zraenjem. ALTERN N A IN I Alternativni ublaavanju tegnua. A T IV N I LE EN JA naini leenja mogu da pomognu pri bolova i oticanju koji prate uganua i is-
K IN E S K O LEK O V ITO B IL JE
vrste trake vezivnog tkiva nazvane ligamenti dre kosti zajedno. U zglobu lanka, gore, nagao, brz pokret prisilio je zglob da izade izvan njegovog normalnog raspona pokreta dovodei do uganua, Ligamenti su istegnuti i pokidani (mala slika), tkivo oko povrede je nateklo i koa je promenila boju. U veini sluajeva uganuti zglob moi e da obavlja svoje uobiajene zadatke, ali e njegova upotreba biti bolna.
Strunjaci za kinesku medicinu mogu da upotrebe melem od gardenije (Gardenia jasminoides), brana i vina za ublaavanje oticanja i ubrzavanje zarastanja. Smatra se da masaa uljnim ekstraktom cvetaafranike (Carthamus tinctorius) poboljava proticanje krvi, a to ubrzava zarastanje.
H O M E O P A T IJA
Arnica (6x do 30c), koja se uzima na usta, moe da ublai bol i deluje protivupalno.
1SHRANA
predmeta i bavljenje sportom na koji nismo navikli. Verovatnoa povrede vea je kod gojaznih, telesno neaktivnih osoba slabe telesne kondicije. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Lekar moe da narui rendgensko snimanje kako bi iskljuio prelom kosti ili snimanje magnetnom rezonancom da bi se uvrdilo kidanje tkiva.
Vitaminske zamene mogu da pomognu kod uganua i istegnua. Ako va lekar odobri, uzimajte zamene vitamina C (1000 mg), beta karotina (vitamin A) (10 000 MJ), cinka (do 60 mg), vitamina E (400 MJ) i selena (50 mcg) na dan. L E E N J E KOD K U E Kad se poetno oticanje pone smanjivati i nestanu akutni bolovi, obino posle 48 do 72 sata, topli oblozi ublaie bolove i podstaknuti protok krvi u povreenom podruju. Masiranje povrede kremom koja sadri acetilsalicilnu kiselinu ili neki drugi analgetik isto tako moe da ublai bol ili osetljivost.
LEEN JE
Leenje uganua i istegnua usmereno je na smanjivanje poetnih bolova i oticanja, a posle toga sledi odgovarajui odmor kako bi se omoguilo zarastanje. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Veina uganua i istegnua izlei se u roku od dve do tri nedelje. Odmah posle povreivanja preporuuje se odmor, led, stezanje zavojima i stavljanje povreenog uda u povieni poloaj i primena acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) ili ibuprofena za smanjivanje bolova i zapaljenja. Posle toga, elastini zavoj moe da se upotrebi za pruanje potpore i imobilisanje povreenog podruja tokom zarastanja. Kod uganua
PREVENCIJA
Najbolji nain za spreavanje uganua i istegnua je odravanje dobre telesne kondicije kako bi miii, ligamenti i tetive bili snani i dovoljno rastegljivi da podnesu traumu. Da biste spreili ponovno povreivanje, zatraite od svog lekara program vebi za rehabilitaciju miia povreenog podruja. Ako ste gojazni, raspitajte se o odgovarajuoj ishrani i programu za postizanje dobre telesne kondicije.
UHO - ZA PA LJEN JE
SIMPTOMI Kod odraslih:

u h o b o lja (nagao, otar bol ili tup stalan bol) tem peratura i groznica zaepljen nos oseaj punoe u uhu uhobolja praena m uninom i prolivom priguen sluh
Kod dece:
dranje za uho tem peratura razdraljivost, uznem irenost nosni iscedak sm anjen apetit pla nou kad je dete u leeem poloaju
apaljenje srednjeg uha, katkad jednostavno nazvana infekcija ili zapaljenje uha, najei je uzrok uhobolje. lako je ova bolest est uzrok dejih tegoba, pa se esto povezuje s decom, od nje mogu da obole i odrasli. Otitis media je infekcija srednjeg uha, dela uha koje sadri sitne koice koje preuzimaju zvune vibracije s bubne opne i prenose ih dalje u unutranje uho. Ali zapaljenje srednjeg uha esto prati prehladu, grip ili neku drugu infekciju disajnih puteva. To se deava zato to srednje uho s gornjim disajnim traktom povezuju dve siune Eustahijeve trube. Veina roditelja, naalost, i predobro poznajezapaljenje srednjeg uha. Infekcija uha jedan je od najeih razloga za odlazak pedijatru. Ako se ne lei, zapaljenje srednjeg uha moe da dovede do ozbiljnijih komplikacija, ukljuujui mastoiditis (retko zapaljenje kosti koja se nalazi uz uho), gubitak sluha, probijanje bubne opne, meningitis, paralizu nerva lica, a moda i M enierovu bolest.

ako telesna tem p eratura naraste iznad 38,5 ili 39 C ; tem p eratura ukazuje na mogunost ozbiljnije infekcije. ako vi ili vae dete esto obolevate od zapaljenja srednjeg uha; ponovljeni napadi ove bolesti mogu da dovedu do gubitka sluha ili teih infekcija. ako vi ili vae dete im ate teko e sa sluhom ; infekcija m oe da utie na sluh. ako sum njate da vae malo dete ima zapaljenje srednjeg uha; roditelju je esto teko da odredi da li dete ima slunih tegoba.
UZROCI
Celije srednjeg uha stvaraju tenost koja, izmeu ostalog, pomae u zatiti uha od stranih organizama. Ova se tenost odvodi kroz Eustahijeve trube u grlo. Meutim, ako natekne sluzokoa Eustahijevih truba, tenost moe da ostane zatvorena u srednjem uhu izazivajui zapaljenje i infekciju. Eustahijeve trube kod dece su vodoravnije i krae, to ih izlae jo veoj opasnosti od infekcije. Lekar moe da vidi da je bubna opna obolelog crvena i otekla. Najei uzrokzapaljenja srednjeg uha je virusna infekcija gornjih disajnih puteva, npr. prehlade ili gripa. Ove bolesti mogu da izazovu tako jako oticanje u Eustahijevoj trubi da tenost ne moe da otie iz srednjeg uha. Alergije na polen, prainu, ivotinjsku dlaku ili hranu mogu da imaju isti efekat, a isto vai i za dim, pare, kao i druge otrove iz okoline. Bakterije mogu neposredno da izazovu zapaljenje srednjeg uha, ali ovi organizmi obino prate virusne infekcije ili alergijske reakcije, brzo pronalazei put u toplo i vlano okruenje srednjeg uha. Bakterije mogu da izazovu veliku tetu, pretvaranjem zapaljenja u infekciju i izazivanjem temperature. Meu bakterijama koje se najee nalaze u inficiranom srednjem uhu su i one odgovorne za sinusitis,
zapaljenje plua i druge infekcije gornjih disajnih puteva. (Zapamtite: vakcinisanje protivgripa ne prua zatitu od zapaljenja srednjeg uha.) Zapaljenje srednjeg uha javlja se u razliito tekim oblicima. Izolovani oblik bolesti koji se lako lei je akutno zapaljenje srednjeg uha. Ako se bolest povue, ali se ponovo pojavi do tri puta u periodu od est meseci (ili etiri puta u jednoj godini), zove se ponovljeno zapaljenje srednjeg uha. Ako traje nedeIjama i ne povue se, zove se hronino zapaljenje srednjeg uha. Nakupljanje tenosti u uhu bez infekcije, zove se serozno zapaljenje srednjeg uha. U novije vreme naunici su otkrili ko su osobe koje e verovatno bolovati od ponovljenih blagih upala srednjeg uha: mukarci, osobe sa zapaljenjima uha u porodinoj anamnezi, mala deca koja se hrane na flaicu (deca na grudima ree obolevaju od zapaljenja srednjeg uha), deca u dejim vrtiima, osobe koje ive u domainstvu s puaima i osobe sa slabim ili oteenim imunolokim sistemom.
D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Ako vae dete ili vi imate uhobolju praenu zaepljenjem nosa koji curi, zapaljenjem grla ili temperaturom, velika je verovatnoa da se radi o zapaljenju srednjeg uha. Lekar e pregledati bubnu opnu instrumentom koji zovemo otoskop traei znake zapaljenja. To nije lak zadatak ako je bolesnik dete koje se vrpolji. Da bi bio siguran da li se radi o bakterijskoj infekciji, lekar moe da napravi otvor na bubnoj opni, uzme uzorak tenosti iz srednjeg uha i zatim ga proveri u laboratoriji. Ova prilino radikalna mera obino se primenjuje samo kod tekih i upornih infekcija.
LEEN JE
Cilj lekara i strunjakaza alternativnu m edicinujeda rei infekciju u srednjem uhu pre nego to doe do ozbiljnih komplikacija. Leenje se obino sastoji od odstranjivanja uzroka zapaljenja iz srednjeg uha, unitavanju bakterija, jaanju imunolokog sistema i smanjivanju oteenosti Eustahijeve trube. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Zapaljenje srednjeg uha obino prouzrokuje virusna infekcija, a u tom sluaju jedina pomo koju lekari mogu da ponude je leenje simptoma. Ono moe da ukljuuje pokuaj smanjivanja oteenosti Eustahijeve trube pomou dekongestiva, kao to je pseudoefedrin i antihistaminika, mogue difenhidramina. (Zapamtite: antihistaminici nee izleiti zapaljenje srednjeg uha, a mogu da izazovu i blae nuspojave, ukljuujui klonulost i nervozu.) Za ublaavanje bolova lekar moe da preporui analgetik, obino paracetam ol, koji pomae i pri ublaavanju temperature. Acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) kod dece treba izbegavati zbog opasnosti od Rejevog (Reyevog) sindroma. Primenaantibiotika u leenju bakterijskih infekcija srednjeg uha predmet je rasprava. U Engleskoj veina lekara lei samo simptome zapaljenja srednjeg uha, ne koristei lekove koji ubijaju bakterije. Istraivanja su pokazala da su oboleli od zapaljenja srednjeg uha u 88 posto sluajeva poeli da ozdravIjaju posle ovakvog leenja. Jedno drugo istraivanje ukazuje na to da je 80 posto zapaljenja srednjeg uha virusnog porekla i zato nee reagovati na antibiotike.
I N F E K C I J A SREDIMJEG U H A
Viak tenosti u srednjem uhu bezopasno se odvodi u grlo kroz Eustahijevu trubu. Ali ako se ovaj kanali inficira moda istim organizmima koji izazivaju prehladu ili grip, moe da otekne i da se zatvori i tako zarobi tenost u srednjem uhu i dovede do irenja infekcije. Ovo skupljanje tenosti izaziva bolni pritisak koji vremenom, bez leenja, moe da izazove pucanje bubne opne.
S P O L JA N I SLU N I K A N A L S R E D N JE U H O
E U S T A H IJ E V A TRU BA
M A S T O ID N I N ASTAVAK BU BN A O PNA
793
UHO - Z A P A L JE N JE
NASTAVAK
Ali mnogi lekari se boje da e se bakterije koje su pritajene u srednjem uhu bez primene antibiotika razmnoiti i izmai kontroli i moda izazvati ozbiljne komplikacije kao to su gubitak sluha ili mastoiditis. Na kraju, oni istiu da su ove komplikacije i postale retke upravozahvaljujui antibiotikoj terapiji. Da bi bili sigurni, mnogi lekari lee sva zapaljenja srednjeg uha kao da su bakterijske. Am oksicilin je antibiotik izabran za leenje bakterijskogzapaljenja srednjeg uha. Uopteno se smatra sigurnim, jer je manja verovatnoa da e izazvati alergijske reakcije od penicilina, iz kojeg je izveden. Vrlo je efikasan: jedno leenje amoksicilinom moe da izlei infekciju uha za sedam do deset dana uz male trokove. Ipak, nedavno su lekari uoili tekoe kod ovog udotvornog leka. Pokazalo se da su neke vrste bakterija nauile da stvaraju odbrambeni enzim koji spreava delovanje amoksicilina. Kritiari rutinskog davanja antibiotika u SAD-u tvrde da su milioni recepata za amoksicilin prepisani za leenje zapaljenja srednjeg uha, bez prisutnosti bakterija pomogli u stvaranju tih otpornih vrsta. Bez obzira na to kako su nastale, bakterije otporne na amoksicilin pojavile su se u mnogim sredinama, prisiljavajui lekare da za zapaljenje srednjeg uha prepisuju druge antibiotike. Neke od tih zamena, obino skupljih od amoksicilina, uzete su iz grupe lekova koji se zovu cefalosporini. Drugi su kombinacija lekova, na primer am oksicilin s klavulanskom kiselinom . Osobama alerginim na amoksicilin lekari mogu da prepiu sulfam etoksazol i trimetoprim ili eritrom icin pomean sa sulfatnim lekom kaotoje sulfizoksazol. Bolesnicima starim najmanje dve godine s tekim, ponovljenim zapaljenjem srednjeg uha lekar moe da preporui podsticanje imunolokog sistema posebnom vakcinom koja mu olakava prepoznavanje i napadanje odreenih vrsta bakterija. U sluaju da zapaljenje srednjeg uha izazove ozbiljne komplikacije, lekari mogu da preporue operativni zahvat za zaustavljanje infekcije ili isuivanje srednjeg uha. Jedna od tehnika je miringotomija, buenje bubne opne u cilju oslobaanja tenosti iz srednjeg uha. Ako se Eustahijeve trube potpuno zatvore zbog oticanja, hirurg u njih moe da stavi ventilacionu cevicu koja e ih drati otvorenim. Ovaj
postupak, nazvan timpanostoma, skup je, moe da izazove infekciju i stvaranje oiljaka. Ako ponovljene infekcije faringealne tonzile (treeg krajnika kod dece) ili krajnika prouzrokuju esto zapaljenje srednjeg uha, lekar moe da preporui vaenje ovih lezda. (Vidi Adenoidne vegetacije - tegobe i Krajnici - zapaljenje.) A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Neki alternativni naini leenja zapaljenja srednjeg uha pokuavaju da se bore protiv virusa ili bakterija odgovornih za infekciju, dok drugi pokuavaju da ublae simptome ili ojaaju imunoloki sistem.
Ekstrakt lavande (Lavandula officinalis) ponekad moe da pomogne pri ublaavanju zapaljenja i bolova kod infekcija uha. Primenjuju se i ulja kam ilice (Matricaria recutita), nourka (Oenothera biennis), masne kiseline, laneno ulje i boraina.
A JU R V ED SK A M E D IC IN A (A Y U R V E D S K A )
Lekari koji primenjuju ajurvedsku (ayurvedsku) medicinu masiraju limfne vorove smetene sa spoljne strane uiju kako bi otvorili i isuili Eustahijeve trube. Masau dopunjuju napitkom napravljenim od biljke amala, koja je izvor vitamina C, koji takoe ima antivirusne i antibakterijske efekte. Amalu esto primenjuju s nepreraenim medom. (PANJA: Nepreraeni med moe da sadri organizme koji izazivaju botulizam i ne sme se davati maloj deci ili osobama oslabljenog imunolokog sistema.)
Poznavaoci kineske medicine koriste odreene biljke kao pomono sredstvo u borbi protiv infekcije i za otvaranje kanala u uhu. Meavine mogu ukljuivati azijski iak (Scutellaria baicalensis), vodenu bokvicu (Alisma plantago-aquatica), bokvicu (Plantago major), proraljiku (Bupleurum chinense) i azijski sladi (Glycyrrhiza uralensis). Za tane recepte, obratite se strunjaku.
Mnoge biljke koje pomau jaanje imunolokog sistema, ukljuujui ehinaceu (Echinacea spp.), kamilicu
794
(Matricaria recutita) i kanadsku utiku (Hydrastis canadensis), mogu da se nabave u obliku tableta. Kapi za ui ne mogu dospeti u srednje uho, pa ih treba koristiti samo kod infekcija spoljnog uha. (Vidi Sluni kanal - zapaljenje.)
Bioflavonoidi. Dnevna doza: godine deteta pomnoene s 50 miligrama, ali najvie 250 miligrama.
Posavetujte se s osteopatom o leenju koje moe da pomogne isuivanju Eustahijeve trube. L E E N JE KOD K U E Simptome infekcije uha u velikoj meri moete ublaiti kod kue. Mnogi su otkrili da im toplota, na primertopli oblog, pruaolakanje. Inhaliranje pare i vrue kupke za stopala mogu takoe da pomognu. Ako uzimate antihistaminike, koji mogu da smanje vlanosttela i isue grlo i disajne puteve, pokuajte da nadoknadite gubitak tenosti tako to ete piti mnogo vode. Grgljanje slane vode pomae smirivanju nadraenoggrla i proiavanju Eustahijeve trube. Dranje glave u uspravnom poloaju pomae dreniranje srednjeg uha. Nekim Ijudima pomau sprejevi za nos koji mogu da se kupe bez recepta, a deluju kao dekongestivi. Meutim, primenasprejevadue od tri dana moe da stvori naviku i dovede do reaktivne kongestije ili pogoranja bolesti.
U ranoj fazi infekcije uha s naglim porastom temperature koju prati uznemirenost, koristite Aconite (30c svakih 4 do 6 sati). Za probadajue i otre bolove praene temperaturom, intenzivnom toplotom i crvenilom spoljnog uha i te strane lica, koristite Belladonnu (30c svakih etiri do estsati). PANJA: Budite jako oprezni kad primenjujete Belladonnu, ekstrakt otrovne biljke. Posavetujte se s homeopatom o dozi i paljivo se pridravajte uputstva na pakovanjima. Deci sa zapaljenjem srednjeg uha koja su vrlo razdraljiva, imaju jake bolove i ne mogu da se utee pokuajte da date Chamomillu (30c svakih 4 do 6 sati). Ako je dete plaljivo, dri se uz vas, bolje se osea na otvorenom i iz nosa mu izlazi utozeleni sekret, primenite Pulsatillu (30c svakih 4 do 6 sati). Kod zaepljenja uha bez infekcije, probajte Kali muriaticum (30c svakih 4 do 6 sati). Ako posle dva dana nema poboljanja, pokuajte s drugim preparatom ili se posavetujte s homeopatom.
IS H R A N A
lako sama ishrana nee izleiti infekciju uha, nutricionisti za borbu protiv virusne infekcije predlau uzimanje sledeih vitamina i dodataka: Beta karotin (vitamin A). Pomnoite godine svog deteta s dvadeset hiljada meunarodnih jedinica kako biste dobili dnevnu dozu od najvie dve stotine hiljada meunarodnih jedinica. Vitamin C. Dnevna doza: godine deteta pomnoene s pet stotina miligrama. (PANJA: velike doze vitamina C mogu da izazovu proliv; vano je dozu ravnomerno rasporediti tokom celog dana. lako kod odraslih i adolescenata nije strogo odreena najvea dnevna doza, mnogi ne mogu da podnesu vie od hiljadu miligrama svaka dva sata.) Cink. Dnevna doza: vae godine puta 2,5 miligrama. Nemojte uzimati vie od 50 miligrama na dan bez savetovanja sa strunjakom za ishranu.
PREVEN CIJA
Budui da kod dece koja se hrane na flaicu postoji vea verovatnoa obolevanja od zapaljenja srednjeg uha, bolje ih je, ukoliko je to mogue, dojiti, jer e to spreiti infekcije uha. (Ako dete morate da hranite na flaicu, nikad ga nemojte hraniti tako da ga polegnete, a flaicu poduprete.) Isto tako, odstranite iz svog doma to je mogue vei broj tetnih materija, ukljuujui prainu, tenosti i rastvore za ienje i duvanski dim. Alergije na hranu mogu takoe da igraju vanu ulogu kod zapaljenja srednjeg uha, pa ako vam je dete podlono ovoj bolesti, pokuajte da smanjite primenu peninih proizvoda, kukuruznih proizvoda i zaina za hranu, jer su oni jai alergeni od ostalih vrsta hrane.
U H O B O LJA
SIMPTOMI
Vidi Uho - zapaljenje ili Anatomski atlas radi slikovnog prikaza grae uha. uhobolja koja nedeljam a ili m esecim a postaje sve gora; oseaj zaepljenosti i zvonjenje u uim a; delim ian gubitak sluha P reko m erna koliina une masti koja se stvrdn u slunom kanalu, bubna opna koja se zaeplju
posle putovanja avionom ili ronjenja, bol u uhu koji m oe da se iri u obraze i elo; vrtoglavica; zvonjenje u uima; oseaj da su ui zaepljene oseaj da vam je neto u uhu; gubitak sluha; bol u uhu
Barotraum a (istegnuta ili oteena bubna opna zbog velikih prom ena u atm osferskom pritisku
Prisutnost stranog tela u uhu, npr. insekt, sem enka ili epi za uho
svrab u uhu, koji kasnije prerasta u otar ili tup bol; bol se pogorava ako povuete unu resicu; ukast iscedak; mogue, tem peratura i privrem eni gubitak sluha bol u uhu koji je otar i iznenadan ili tup i pulsirajui; tem peratura, nazalna kongestija; priguen sluh pritisak u uhu; kvrica izvan ili u slunom kanalu; prekom erna koliina une masti; m ogue, gubitak sluha i infekcija (tem peratura, bol u uhu i oticanje)
Zapaljenje slunog kanala
Zapaljenje uha D obroudna (nekancerozna) cista ili tum or

u slunom kanalu ili odmah izvan njega
uhobolja; uporan bol u zubu ili vilici

tup bol, crvenilo i naticanje unutar i iza uha; blaga tem peratura; gust gnojni iscedak iz uha; mogue, delim ian gubitak sluha
Tegobe sa zubom ili desnim a, kao to je kvaren zuba ili zubni apsces; sindrom vilinog zglob.
Mastoiditis (infekcija mastoidnog nastavka, kosti iza uha nalik na sae)
iznenadan bol u uhu, obino posle povrede ili infekcije; krvarenje ili gnojni iscedak iz uha; vrtoglavica; zvonjenje u uhu; delim ian gubitak sluha
Prsnuta bubna opna
796
TA DA URADITE
>Tokom tri dana stavljajte nekoliko kapi toplog

dejeg ili m ineralnog ulja u uho dvaput na dan da bi mast om ekala. Z atim upotrebite veliki pric da biste isprali mast toplom vodom . > Sim ptom i bi morali da nestanu u roku od nekoliko sati bez leenja. A ko ne nestanu, posavetujte se s lekarom .
Ispiranje uha m oe da izazove vrtoglavicu. Nikada ne pokuavajte da izvadite mast uvlaenjem nekog stranog tela u uho - ak ni tapia za uho; mogli biste da otetite bubnu opnu. Tokom leta zaepite nos i lagano uduvavajte vazduh u njega, ili neprestano sisajte bombonu ili vaite vakau gumu; tim e m oete da poboljate izjednaavanje pritiska s obe strane bubne opne. N ikada ne pokuavajte da izvadite strano telo koje se nalazi u vaem uhu; izlaete se opasnosti od probijanja (perforacije) bubne opne. Idite kod lekara.
> Vidi Hitna stanja - prva pomo: Uho - hitni
sluajevi.
> U zm ite paracetamol za bolove. Lekar vam takoe m oe prepisati kapi za uho koje sadre antibiotik, sredstvo protiv gljivica ili kortizon (da bi se suzbilo zapaljenje). Stavite topao oblog preko uha i uzm ite paracetamol. Idite kod lekara; m oda su vam potrebni antibiotici koje e vam lekar prepisati.
Pazite da vam voda ne ue u ui (dok plivate ili se tu irate) barem tri nedelje poto su se simptom i povukli. N e upotrebljavajte epie za ui; mogu da budu tetni. N eko liko kapi toplog m ineralnog ili maslinovog ulja u uhu m oe da umanji bol.
C e sto nije potrebno nikakvo leenje. A k o cista

ili tu m or postanu izuzetno veliki ili ih zahvati infekcija, lekar e ih ukloniti.
Tehnike oputanja mogu da um ire blage sluajeve sindrom a tem porom andibularnog zgloba.
Idite kod svog zubara jo danas. Zubni apsces je hitan sluaj. Vidi tako e Desni - bolesti;
Zubobolja.
O b ratite se lekaru jo danas. Treba vam agresivno leenje antibioticima, m oda u trajanju od nekoliko nedelja. U po rna infekcija m oe da zahteva hirurko uklanjanje mastoidnog nastavka. Bez leenja, mastoiditis m oe da izazove teke problem e, kao to su meningitis i facijalna paraliza.
U zm ite paracetamol za ublaavanje bolova do odlaska kod lekara. M oda e vam trebati flaster za bubnu opnu (da ubrza zarastanje) i antibiotici. Velike razd erotine mogu da se poprave hirurkim putem .
N em ojte duvati nos niti dozvoliti da vam voda ue u uho dok prsnue ne zaraste (to bi trebalo da potraje oko dva m eseca).
L J
J E
E R V
SIMPTOMI
osetljivost, trnci ili obam rlost dela tela, esto uda probadajui, arei ili trgajui bol na m estu nadraaja nerva i tup bol du nerva slabost zahvaenog podruja; miina atrofija zbog neupotrebe, tako da jedna ruka ili noga m oe da bude vidljivo tanja od druge. Vidi tako e S in d r o m k a r p a ln o g tu n e la , D is k o v i - t e g o b e i Iija s .
ako bol traje nekoliko dana i ne reaguje na a n a lg e tik e dostupne bez recepta; lekar m oe da prepie protivupalne lekove ili fizikalnu terapiju. ako je bol toliko jak da ne m oete da se pom erite bez velike neugodnosti; lekar e napraviti analize za iskljuivanje drugih bolesti.
ilo kakav pritisak okolnogtkiva na nerv izazvae nadraivanje i omesti rad nerva, s posledicama u rasponu od bolova do gubitka oseaja ili slabljenja miia. Do ukljetenja moe da doe iz mnogo razloga, kakvi su na primer; trudnoa, povrede, ponovIjeni pokreti ili bolesti zglobova. Moe da se pojavi bilo gde u perifernom nervnom sistemu (to jest u nervima izvan mozga i kimene modine). Posebno su izloeni nervi koji prelaze preko tvrde izboine, kao to je kost. Najee dolazi do ukljetenja centralnog lakatnog i palanog nerva, koji se proteu od ramena, du ruku do aka. Ostali nervi koji se mogu ukljetiti su nervi butina, koji se proteu od karlice do kolena, nervi tabana, nervi izmeu kimenih diskova, nervi lista, koji se proteu du potkolenice i veliki sedalni nervi, koji se proteu du nogu, od izlazita na bazi kime sve do stopala. (Vidi Iijas.) Ako se lei, ukljeteni nerv redovno ozdravlja tokom nekoliko dana ili nedelja. Stalno nadraivanje zahvaenog nerva moe da izazove hronini oblik bolesti. U nekim sluajevima oteenje nerva moe da bude trajno.
UZROCI
Pritisak okolnog tkiva na nerv izaziva zapaljenje nerva. Takav pritisak moe da bude posledica povrede, bolesti ili ak genetskog naslea. Ponekad je izvor tegobe stalno ponavljanje pokreta ruke ili noge, to je uobiajeno kod kucanja ili rada na pokretnoj traci. (Vidi Sindrom karpalnog tunela.) Jo jedan est uzrok nadraivanja nerva je oteenje spinalnog diska, ploice izmeu prljenova. Ako se ova ploica povredi ili izoblii, moe se i razderati, a to e izazvati izboavanje elatinozne sredine i pritisak na oblinji nerv. Do ove pojave - popularno nazvane iskliznue diska (vidi Diskovi - tegobe) - obino dolazi u delovima kime koji su najpokretljiviji: donji deo lea (slabinska kima) i vrat (vratna kima). Dizanje tekih tereta, gojaznost i kontaktni sportovi mogu da pojaaju ovu tegobu.
KILA D ISK A I U K LJETEN I NERVI
K IR O P R A K T IK A
UKUETENI SPINALNI NERV IZBOENO JEZGRO
Kiropraktiar moe da napravi rendgenski snimak lea kako bi otkrio postojanje moguih abnormalnosti dranja. Pomerene prljenove manipulie kako bi se odstranio pritisak na nerve i ublaili bolovi. Kod akutnog ukljetenja nerva mogu da pomognu intramuskularne injekcije vitamina B u .
SPOLJNI SLOJ M EUKICMENA PLOCICA PRLJEN
Probajte meavinu aja napravljenu od jednakih delova kantariona (Hypericum perforatum), ika (Scutellaria lateriflora) i sibirskog enena (Eleutherococcus senticosus).
Prljenovi su meusobno odvojeni fibroznim ploicama ili diskovima (gore). Spoljni sloj meukimene ploice vrst je i fleksibilan i oblae meko elatinozno jezgro. Kad spoljni sloj oslabi usled napora ili povrede - dolazi do kile meukimene ploice (disk hernije) - sredite ploice moe da se izboi i pritisne ili ukljeti neki spinalni nerv (poveana slika), izazivajui snane bolove.
Bolove u donjem delu lea koji se smanjuju utopljavanjem pokuajte da leite s Rhus toxicodendronom . Uzimanje Arnice kod bolova u leima posle povrede moe da ublai simptome. Posavetujte se s homeopatom o odgovarajuim dozama.
IS H R A N A
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Lekar moe da ispita reflekse i proveri da li su pokreti ogranieni, jer to moe da izazove tegobe. Moe da uradi EMG (test elektromagnetne rezonance) kako bi odredio brzinu motornog provoenja u rukama i nogama.
Uzimanje 1000 mg lecitina uz obroke moe da pomogne obnavljanje nerava. Uzimanjem 2000 mg kalcijum ovog helata na dan moe da se pobolja sprovoenje nervnih impulsa. L E E N J E KOD K U E Probajte gore navedene biljke ili tinkture sve tri kombinovane s tinkturom zobi (Avena sativa). Pomeajte ih zajedno u jednakim delovima i tri puta na dan uzmite jednu kaiicu u ai vode. Ako pripremate aj, popijte tri olje na dan.
LEEN JE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Lekar moe da preporui smanjivanje ili prekid aktivnosti koje prouzrokuju pritisak na nerv i preporui noenje longete, potpornog aparata ili neeg slinog. Fizikalna terapija moe da ojaa okolne miie. Protivupalni lekovi ili kratkotrajna primena kortikosteroida moe da ubrza izleenje. Male doze amitriptilina ili nekog drugog triciklinog antidepresiva, ponekad prepisanog za bolove, moe da pomogne ako se radi o hroninoj tegobi.
PREVENCIJA
Izbegavajte zadatke koji ukljuuju ponavljanje pokreta akom, rukom ili ramenom. Ako ne moete da ih izbegnete, izvodite ih u kratkim vremenskim razmacima s prekidima. (Za dodatna uputstva pogledajte Sindrom karpalnog tunela.) Ako se ponu javljati simptomi, posavetujte se s fizikalnim terapeutom o moguim promenama naina obavljanja zadataka ili opreme.
K O
E N
S T
T R N
C I
itajte ovu kolonu kako biste nsli svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
ukoenost ili trnci na jedoj strani tela i jedan ili vie od sledeih sim ptom a: slabost u akam a ili stopalim a, vrtoglavica, sm etenost, zam uen vid, tekoe u govoru
BOLEST/TEGOBA
Modani udar ili prolazni ishemini napad
ukoenost, trnci ili bol u jednoj ruci ili nozi, sa slabou iste strane
M oda se radi o kili ili iskliznuu kim ene ploic
ukoenost, trnci ili bol u prstim a, aci ili runom zglobu; bol iz runog zgloba m oe da se iri u prste
trnci u bilo kom delu tela; mogu da budu praeni vidnim tegobama, gubitkom koncentracije i drhtanjem jedne ruke, tegobam a hoda ili nevoljnim m okrenjem trnci ili ukoenost aka ili stopala, m oe da ih prati munina, glavobolja ili vrtoglavica, bez poznate osnovne bolesti
Multipla skleroza ili druga neuroloka bolest
Trovanje/bolest izazvana faktorim a iz okoline
ukoenost ili trnci u bilo kom delu tela dok uzim ate neke lekove ili vitam ine
Stetna nuspojava leka
ukoenost i plaviasta boja jednog ili vie prstiju ake ili stopala, esto pokrenuta hladnoom ukoenost ili trnci u rukam a i licu, posebno oko usana, praeni drhtavicom , strahom ili snanim lupanjem srca ukoenost ili trnci u aci, stopalu, ruci ili nozi posle sedenja ili spavanja u odreenom poloaju
Rejnoov (Raynaudov) sindrom
Napad panike
Istezanje ili pritisak na nerv ili sm anjeno snabdevanje nerva krvlju
800
TA DA URADITE
Odmah se javite lekaru. Hitno leenje m oe
da sprei potpuno razvijanje modanog udara i oteenje modanog tkiva. Vidi takoe Angina pektoris i Srani udar.
Moda m oete da spreite potpuno razvijanje modanog udara sniavanjem krvnog pritiska, uzim anjem acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) ili drugih lekova kojim a se spreava stvaranje ugruaka ili podvrgavanjem hirurkom zahvatu. Mnoge kile ili rupture kim ene ploice mogu da se lee m irovanjem u krevetu . Katkad je preko potreban hirurki zahvat. O vaj sindrom m oe da bude prouzrokovan ponovljenim manualnim poslovima. Spreavanje sindrom a pomau redovne pauze i neno rotiranje aka. M ultipla skleroza unitava debeli m ijelinski om ota koji obavija nervna vlakna. Budui da m oe da bude zahvaen gotovo svaki deo nervnog sistem a, sim ptom i mogu da budu raznovrsni. Meu osobe koje su izloene najveoj opasnosti ubrajaju se zem ljoradnici, radnici koji rade na poslovim a zatite okoline i radnici u hem ijskoj industriji, osobe koje rade na istrebljavanju tetoina i koje ive blizu industrijskih postrojenja. O vakve sim ptom e mogu da izazovu fluoridi,
idite na lekarski pregled. Bol m oe da oslabi kad legnete. Vidi Diskovi - tegobe.
Idite na lekarski pregled. Kod blagih sim ptom a m oe da pomogne udlaga za runi zglob. O vaj sindrom m oe da se ispravi i hirurkim zahvatom , uz dobre dugorone rezultate. - Idite na lekarski pregled. U ranim fazama bolesti sim ptom i mogu povrem eno da se javljaju pa je teko postaviti dijagnozu.
Idite na lekarski pregled, lekar vam m oe predloiti analize za otkrivanje moguih neurolokih oteenja. Vidi Trovanje.
Posavetujte se o svim lekovim a koje uzim ate s lekarom koji m oe da vam preporui druge m ogunosti. U ko eno st obino m oe da se ublai utopljavanjem ili trljanjem i obino prolazi bez ozbiljnih posledica. Prim enjujte tehnike oputanja. A k o su napadi trajni, posavetujte se s lekarom ili psihoterapeutom . Razgibajte udove ili ustanite. Posle nekoliko trenutaka trebali biste dobro da se oseate.
anestetici, niacin, natrijum oksid, lek protiv raka taksolom i vitamin B6

O d Rejnoovog (Raynaudovog) sindrom a mogu da obole osobe koje se bave manualnim radom ili su izloene hladnoi, m oe i bez poznatog uzroka. Telesna dejstva napada panike mogu da budu podstaknuta ubrzanim disanjem . Napadi obino popuste za e tvrt sata ili pre. O vaj privrem eni oseaj bockanja je normalan i ne ukazuje ni na kakav porem eaj.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim slovima
U M O R
SIMPTOMI
stalan um or posle nedavnog putovanja; nesanica; glad u naizgled neuobiajeno vrem e Jet lag tj. porem eaj izazvan letom u avionu i vrem enskom razlikom (porem eaj u uobiajenc telesnom ritm u spavanja i ishrane)
opta letargija koja pomalo ograniava dnevne aktivnosti; mogua gojaznost; sklonost stresu
N ain ivota vam kodi i treba da ga prom enite
um or koji se javlja posle uzimanja novog leka
Propratne pojave lekova koji se izdaju na recep bez njega kao to su pilule za spavanje, prepara protiv kalja i prehlade i lekovi za krvni pritisak
um or tokom dana; teko e pri uspavljivanju i/ili spavanju tokom noi
Nesanica
stalna tuga, um or i pesim izam ; iznenadna prom ena apetita; teko e pri spavanju ili sklonost predugom spavanju; katkad misli o sm rti ili samoubistvu nono spavanje koje prekidaju iznenadna buenja usled oseaja guenja i posle kojih sledi pospanost i ponovno spavanje; um or tokom dana blagi um or koji traje est meseci ili due; ne potie od naprezanja i ne smanjuje se odm orom ; stalna blago poviena tem peratura; bolovi i slabost u m iiim a; nateeni limfni vo ro vi; bolovi u zglobovim a; glavobolja; rastrojenost; bol u grlu m alaksalost i um or; vrtoglavica; slabost; bleda koa; lupanje srca; gubitak apetita
Depresija
Apnea kod spavanja (periodi prekida disanja tokom spavanja, do jednog ili dva minuta odjednom )
Sindrom hroninog umora
Slabokrvnost
802
TA DA U R A D IT E
U nosite u organizam dosta tenosti: pijte vodu i izbegavajte alkoholna pia. Kad stignete na odredite, naterajte organizam da se brzo prilagodi lokalnoj vrem enskoj zoni.

V eruje se da horm on melatonin pom ae u regulisanju telesnih ritm ova; dodatne koliine m elatonina, koje mogu da se kupe u prodavnicam a zdrave hrane, mogu da suzbiju porem eaj izazvan letom avionom i vrem enskom razlikom Aro m aterapija pom ae kod ublaavanja stresa: nakapajte na m aram icu dve kapi istog ulja nane ( M entha piperita) i udiite.
O d re d ite koja obeleja vaeg naina ivota (preteran rad, nedovoljno vebanje) doprinose um oru i izvrite prom ene; ponite s dijetom kako biste izgubili na teini i/ili usvojite metodu za sm anjenje stresa - kao to je joga - koja vam odgovara i koju ete redovno prim enjivati. Posavetujte se s lekarom ili apotekarom o propratnim pojavama bilo kog leka koji uzim ate. Takoe proverite Indeks konvencionalnih i prirodnih lekova koje poinje na strani 876. > A k o nesanica traje due od m esec dana, idite kod lekara; pravi u zrok je m oda tegoba kao to je hipotireoza. Blaga nesanica prirodna je za vrem e trudnoe.
Prim enite razliite strategije kako biste mogli da spavate; pokuajte da se pre odlaska u krevet okupate u toploj vodi, da itate zanim ljivu knjigu, duboko diete ili popijete olju aja od kamilice (M atricaria recu tita).
Z a depresiju je obino pogodno i konvencionalno i alternativno leenje. Posavetujte se s lekarom , psihoterapeutom ili svetenikom .
Redovno vebanje znaajno doprinosi oporavku od depresije.
Idite kod lekara radi tane dijagnoze. Postoje naini leenja za blage sluajeve ( vidi Hrkanje), ali nekad je nuan hirurki zahvat kako bi disajni prolazi ostali otvoreni. Posetite lekara; ova tegoba m oe lako da se pom ea sa SID O M (A ID S -o m ),
O stali porem eaji koji mogu da lie na apneju kod spavanja ukljuuju astmu i blago otkazivanje srca.
U zro k ovog sindrom a je nejasan; ukljuuje viruse, alergije i horm onsku neravnoteu.
mononukleozom i drugim bolestim a.
Posetite lekara bez odlaganja. Slabokrvnost m oe da izazove ozbiljne kom plikacije.
Leenje e zavisiti od uzroka i teine anem ije i m oe da ukljuuje prom ene u ishrani, dodatne koliine hranljivih m aterija i/ili hirurki zahvat.
803
UMOR
NASTAVAK
jak um or; tem peratura; zapaljenje grla; groznica; glavobolja; bolovi u telu; zaepljenost nosa; kaalj
Crip
jak umor, glavobolja, zapaljenje grla koje m oe da bude opasno, groznica, bolovi u m iiim a, tem p eratura, kaalj; iza toga mogu da slede oteeni limfni voro vi, ukasta koa, crveni osip koji lii na boginje, bol u gornjem , levom delu trbuha nedostatak apetita; um or; blaga tem peratura; bolovi u m iiim a ili zglobovim a; m unina i povraanje; bolovi u trbuhu; mogua tam na m okraa, svetla stolica, ukasta koa koja svrbi umor, gubitak teine, kaalj (povrem eno s krvavim ispljuvkom ), blago poviena tem peratura, nono znojenje: katkad bolovi u grudim a, leim a i/ili bubrezim a um or; dobijanje n a te in i; obam rlost i trnci u rukam a; zatvor; suva koa i kosa; poveana osetljivost na hladnou; stalna blago poviena telesna tem peratura um or; p reko m erna e i uestalo m okrenje; pojaan apetit; gubitak tein e; ponavljanje gljivinih infekcija slabost; um or; gubitak tein e; elja za slanom hranom ; potam nela koa; opadanje kose
Mononukleoza
Jetra je upaljena ( hepatitis ) ili propada ( ciroza
Tuberkuloza, mogu rak plua
H ipo tireo za (organizam ne stvara dovoljno horm ona titne lezde)
Dijabetes
Adisonova (Addisonova) bolest (m ogua sm rtonosna bolest koja se javlja kad nadbubrene lezde ne mogu da proizvedu odgovarajue koliine horm ona kortizona)
esto buenje nou zbog m okrenja; stalan um or; gubitak teine; suva koa koja svrbi; bledilo; zadihanost; oticanje aka i stopala; neugodan ukus u ustima zadihanost; um or i slabost; kaljanje; oticanie trbuha ili nogu; ubrzano oticanje kucanje srca
Bubreno oboljenje
Kongestivno otkazivanje srca (srce ne pumpa k rv punim kapacitetom i izaziva skupljanje tenosti u drugim delovim a organizma)
804
O dm arajte se to je vie mogue i pijte mnogo vod e. U zm ite protivupalno sredstvo protiv bolova kao to je ibuprofen ako je potrebno.
Vakcine za neke oblike gripa nude se svake godine i preporuuju se svakom e iznad 65. godine kao i drugim grupama Ijudi koje su u velikoj opasnosti od tekih kom plikacija usled gripa.
Idite kod lekara. Preko je potrebno stalno leanje s postepenim vraanjem uobiajenim aktivnostim a; nije uobiajen drugi nain leenja.
Veina Ijudi osea se bolje za dve ili tri nedelje, ali um or m oe da traje m esecim a.
Idite kod lekara bez odlaganja. Leenje e zavisiti od vrste i teine bolesti. Vidi Hepatitis i Ciroza.
C iro z a m oe da bude posledica jednog od nekoliko virusa, p reko m erne upotrebe alkohola i lekova ili jedne od mnogih otrovnih m aterija.
O dm ah idite kod lekara. Z a tuberkulozu e vam trebati jedna ili nekoliko vrsta antibiotika. N ain leenja raka plua potpuno zavisi od stepena bolesti. Verovatno e vam trebati vetaka horm onska terapija; posavetujte se s lekarom . Vidi Stitna lezda - tegobe.
Sm atra se da ehinacea ( Echinacea spp.) u obliku aja ili kapsule poboljava aktivnost im unolokog sistem a i tako pom ae u suzbijanju infekcije.
Izbegavajte hranu koja sm eta stvaranju horm ona titne lezde ukljuujui kupus, breskve, spana i kikiriki.
Idite kod lekara da vam odredi ishranu i lekove kako biste izbegli teke (i mogue sm rtonosne) kom plikacije. Odmah se obratite lekaru. Trebae vam redovno dodatne koliine kortizona kako biste izbegli adrenalni ok.
D ijabetes tipa 1 zahteva injekcije inzulina; tip 2 ne zahteva injekcije i m oe da se kontrolie samo odgovarajuom ishranom i vebam a. Kada se Edisonova (Addisonova) bolest razvije, ona ostaje doivotna tegoba koja zahteva redovno uzimanje dodataka slinih kortizonu.
Odmah zatraite medicinsku pomo.

Bubrena bolest po ivot je opasna i esto zahteva hitnu pom o.
Posavetujte se s lekarom ili internistom radi uputstava u vezi sa ishranom koja smanjuje pritisak na bubrege.
Zatraite hitnu iekarsku pomo. Moda e

vas zadrati u bolnici kako bi se stanje stabilisalo; leenje m oe da ukljuuje hirurki zahvat, lekove, prom ene u ishrani i specifine vebe.
S N
L J A
SIMPTOMI
Belkast ili barunasto crven kom adi tkiva um esto zd ravo ruiaste sluzokoe usne duplje m oe da bude prethodnica raka. A ko se ne lei, tkivo prom enjene boje m oe da raste pretvarajui se u ono to se u ustim a osea kao a fto z n i u lk u s . Meu sim ptom e raka usne duplje ubraja se: trajan otok, rana ili zadebljanje du jezika ili na njegovom korenu, na dnu usne duplje, unutranjoj strani obraza, na desnim a, nepcu ili svodu usne duplje; otok m oe vrem enom da prokrvari ili se pretvori u ir. oseaj neugodnosti kad se jede, pije ili guta rasklim ani zubi, z u b o b o lja ili u h o b o lja koja ne reaguje na konvencionalno leenje otekli limfni vo r u vratu Sim ptomi povezani s uznapredovalim rakom usne duplje ukljuuju bol u uhu, u svodu usne duplje, neobjanjivo grenje miia lica ili vrata ili trajni zadah iz usta.
zraz rak usne duplje odnosi se na sve tumore u usnoj duplji -tum ore usana, jezika, obraza, usta, desni i orofarinksa ili gornjeg dela grla. Ovi tumori gotovo uvek nastaju u ploastim elijama koje oblau ruiastu sluzokou usne duplje i grla. lako rak usne duplje moe da se iri u glavu i vrat, retko se iri dalje potelu. Rak usne duplje se ponekad razvija iz nekih drugih bolesti usne duplje: eritroplakije koju odaje barunasto crveni komadi tkiva u usnoj duplji i uvek se smatra prekanceroznim stanjem. Leukoplakija, koju oznaava belkasto tkivo, ponekad predstavlja prekancerozno stanje. Eritroplakija i leukoplakija usko su povezane s uivanjem alkohola i duvana, kao i kod veine karcinoma usne duplje. Kao i druge vrste raka, rak usne duplje najbolje se lei ako se rano otkrije. Na sreu, esto moete da osetite sumnjive promene tkiva koje mogu da ukazuju na rak usne duplje. Ukupna stopa petogodinjeg preivljavanja raka usne duplje vea je od pedeset posto. Ako pone rano da se lei, devet od deset bolesnika preivljava due od pet godina, a veina se trajno izlei.
UZROCI
Uloga alkohola i duvana, ukljuujui i vakanje duvana, u izazivanju raka usne duplje ne moe se dovoljno naglasiti. Osobe koje redovno uivaju obe materije, trideset i pet puta su podlonije oboljevanju od raka usne duplje od osoba koje ne koriste nijednu. Bolest obino zahvata tkivo koje je ve nadraeno oteenim zubima, loe postavljenim zubima ili navikom grickanja unutranje strane obraza. Kod ena je manjak gvoa povezan s rakom jezika, dok preterano izlaganje sunevoj svetlosti izaziva neke vrste raka usne. Osobe leene od raka usne duplje koje nastave da pue i piju najverovatnije e ponovno oboleti. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Rutinski samopregledi usta, zubar ili lekar mogu da pomognu u ranom otkrivanju raka usne duplje. Ako sumnja na bolest, lekar e uraditi biopsiju uzimanjem malog uzorka tkiva iz usta ili tenosti iz nateklog limfnog vora vrata za mikroskopski pregled.

ako ste trajno prom ukli, imate bolove ili oseaj zapinjanja u grlu. Moda imate r a k d r e la . ako oseate trajnu i neobjanjivu neugodnost u ustim a ili uhu. Bol m oe vrlo lako da potie od neeg drugog, to nije rak, ali u zrok svakako treba odrediti.
806
RAK USNE DUPLJE
Budui da postoperativnozraenje i hemoterapija potiskuju normalno izluivanje pljuvake i mogu da otete zdravo tkivo usta, veina bolesnika mora da preduzme dodatne korake za spreavanje propadanja desni i zuba tokom i posle leenja. (Vidi Rak radi dodatnih informacija o leenju.) DOPUNSKI N A IN I L E E N J A Kod raka ne postoji prihvatljiva alternativa konvencionalnom leenju. Druge vrste leenja mogu dopuniti, ali ne i zameniti, standardno leenje.
elije raka mogu da se razviju na usnama i bilo gde u ustima, na desnima, obrazima, jeziku ili orofarinksu, neposredno iza usta. Veina tumora usne duplje nastaje iz ploastih elija koje oblau unutranjost usta i rak se obino ne iri izvan glave i vrata. Potrebno je da lekar pregleda svaku malu, bledu kvricu ili zadebljano tkivo promenjene boje koje se ne povlai ili se ponovno javlja posle drugog leenja.
ISHRANA
Velike doze vitamina A mogu da zatite od pojave i recidiva tumora usne duplje. Meutim, vitamin A je otrovan u velikim dozama, pa dodatne koliine uzimajte samo uz lekarski nadzor. Isto tako, moete da jedete mnogo sveeg voa i povra kao zdravih izvora karotinoida- prehrambenih pretea vitamina A - i vitamina E koji takoe mogu da imaju zatitnu ulogu. KUN A NEGA Tokom leenja zraenjem, moete imati tekoe s otvaranjem usta, odravanjem vlanosti usta pljuvakom i pranjem zuba. Pokuajte nenim vebama istezanja, pijenjem hladnih pia, redovnim ispiranjem usta i upotrebom mekane etkice za zube. Za neno i delotvorno ispiranje usta pokuajte da koristite sok od aloje (Aloe barbadensis) ili ohlaeni aj od kam ilice (Matricaria recutita). Protiv suvih usta i za podsticanje izluivanja pljuvake ispirajte usta acidofilnim rastvorom, koji moete da nabavite u prodavnicama zdrave hrane. Nekoliko puta na dan ubrizgajte rastvor u usta i zatim ga progutajte.
Moe biti potrebno rendgensko snimanje ili neko drugo snimanje radi otkrivanja osnovnog tumora koji trenutno nije uoljiv ili odreivanja stepena rairenosti postojeegtumora.
LEENJE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Mali tumori usne duplje podjednako dobro reaguju na hirurki zahvat i leenje zraenjem. Uznapredovali tumori lee se s obe metode, a katkad i hemoterapijom radi ublaavanja simptoma. Kod recidiva raka osnovni nain leenja je zraenje. Laserska hirurgija ili kriohirurgija -zam rzavanje elija tenim azotom, moe da uniti male tumore bezdelovanja nafunkciju usta ili izgled bolesnika. Ako je potrebno odstraniti vei deo tkiva ili kosti, moe da bude potrebna rekonstruktivna hirurgija. U takvim sluajevima bolesnici se moraju navii na svoj novi izgled i ponovo nauiti osnove vakanja, gutanja i govora.
PREVENCIJA
Nemojte da puite ili vaete duvan. Alkohol pijte u umerenim koliinama. Ako nosite zubna pomagala, svakako ih pravilno namestite. Usne od suncazatitite kremom. Svakodnevno jedite svee voe i povre. Ako vam je dijagnostikovana mogua prekancerozna tvorevina u ustima, potreban je stalan lekarski nadzor.
V A G IN A - T E G O B E
SIMPTOMI
upala i svrab vagine; moda im ate
vulvitis
koa vulve je zadebljala i prekrivena belim m rljam to moe ukazivati a; na bolest koja se zove lichen sclerosis ili rak vulve - obratite se lekaru radi dijagnoze pojaani sekret iz vagine, neprijatnog m irisa, i oseaj peckanja, svraba kao i bolovi - moda imate zapaljenje
vagine
bili ste izloeni seksualnom ili fizikom zlostavljanju i doiveli ste miino stezanje kod pokuaja prodiranja u vaginu - moda imate vaginizam promenjen sekret, krvarenje i/ tvrda ili izraslina na bilo kom delu vagine moda imate rak vagine (vidi Rak; G rli m aterice - rak; M aterica rak)
ako krvarite mimo menstruacije. Ako uzimate pilule za kontracepciju, to je moda samo krvarenje izazvano naglim relativnim porastom hormona. Inae se moe raditi o disfunkcionalnom krvarenju iz materice (vidi M aterica tegobe). Ako ste trudni, postoji mogunost komplikacije trudnoe. Krvarenje u postmenopauzi ponekad ukazuje na rak m aterice. ako oseate bolove u donjem delu trbuha, im ate povienu temperaturu, poremeaje menstrualnog ciklusa, promenjen sekret i/ bolan snoaj. ili Moda imate infekciju karlice. ako koristite tampone, dijafragm u ili kontraceptivne sunerie, a doe do porasta temperature ili osipa. Moda im ate sindrom toksinog oka.
agina je deo enskog reproduktivnog sistema i povezuje grli materice (ulaz u matericu) sa stidnicom, konim naborima koji zatvaraju otvore mokrane cevi i vagine. Ovaj prolaz, koji se sastoji od elastinih miinih zidova, podmazuje se sopstvenim sekretima i sluzi koju proizvode lezde grlia materice. Vagina se isti sama. Isticanjem sekreta izbacuju se mrtve elije i druge materije. Koliina i izgled vaginalnogsekreta se razlikuju u pojedinim fazama menstruacionogciklusa, ali postoji skoro uvek. Fizioloka vaginalnasluzje bistra ili beliasta. Vaginitis je opti pojam koji oznaava zapaljenje vagine. Gljivice izazivaju gljivine infekcije, koje su najei oblik poremeaja. Druge infekcije vagine su bakterijska vaginoza i bolesti koje se prenose polnim putem, na primer gonoreja, trihomonijaza i hlamidija. Takve poremeaje mogu pratiti svrab, nadraenost, promenjen sekret i zapaljenje. Infekcije vagine su veoma este i mogu da se izlee. Bakterijska vaginoza se esto javlja u reproduktivnom periodu. Iz nepoznatih razloga moe doi do promene ravnotee prirodnih bakterija vagine, to omoguava preovladavanje bakterija koje izazivaju oboljenje. Glavni znak je sekret sa mirisom na ribu, ali kod mnogih ena simptomi se uopte ne javljaju, a isto vai i za hlamidiju i gonoreju. Da biste se zatitiii, redovno idite naginekoloke preglede. I razmnoavanje gljivica takoe moe da nar hemijsku ravnoteu vagine. Posledica je gljivina infekcija vagine koja se odlikuje svrabom i bolnom osetljivou, a javlja se i beo, sirast sekret. Do gljivine infekcije ee dolazi kod ena obolelih od dijabetesa, onih koje uzimaju pilule za kontracepciju ili antibiotike i trudnica, ali procenjuje se da 75 posto ena jednom u ivotu ima najmanje jednu gljivinu infekciju. Gljivine infekcije se kod mnogih ena ponavljaju, najee izmeu 16. i 35. godine. Gljivine infekcije vagine mogu izazivati bolove prilikom mokrenja ili snoaja, ili oboje. Infekcije vagine uglavnom nisu teke; ali dok gljivine infekcije vagine prvenstveno izazivaju neprijatnosti i smetnje, za bolesti koje se prenose polnim putem, kao to su gonoreja i hlamidija, pokazalo se da postoji veza sa poveanom opasnou od nastanka zapaljenja karlice i drugih komplikacija. Zbog blizine stidnice i vagine, vaginitisjeesto praen vulvitisom i upalu obino izazivaju isti mikroorganizmi.
ENSKI REPRODUKTIVNI SISTEM
enski reproduktivni sistem se sastoji od jajnika, jajovoda, materice, grlia materice i vagine. Elastini, miini zidovi vagine stvaraju prolaz izmeu unutranjih i spoljanjih polnih organa. Vaginu moe zahvatiti nekoliko vrsta infekcija, a retko su teke. Meutim, neke infekdje vagine mogu da dovedu do komplikacija kod kojih je potrebna lekarska pomo.
promenu vaginalne flore i poveaju verovatnou razvoja infekcije. G ljivine infekcije vagine izazvane su jednim od etiri oblika gljivice Candida. Skoro 80 posto vaginalnih gljivinih infekcija je izazvano razmnoavanjem gljivice Candida albicans. Taj nekontrolisani rast moe biti izazvan znaajnom promenom u ishrani ili primenom kortikosteroida ili antibiotika prepisanih za leenje druge bolesti. Vulvitis moe biti izazvan hemijskom nadraenou ili alergijskom reakcijom nasapune ili sredstva zatuiranje. Virusna, bakterijska ili gljivina infekcija, sniavanje nivoa estrogena kod ena u menopauzi ili rak takoe mogu da dovedu do ovog oboljenja. Vaginizam ima psiholoke korene. Najee se javlja posle traumatinogseksualnog iskustva, na primer incesta ili silovanja. Takoe ga moe izazvati i negativan stav prema seksualnosti. Izmeu etrdesetih i sedamdesetih godina enama kojima je pretio spontani pobaaj prepisivao se dietilstilbestrol (DES), sintetiki estrogen. (Kasnije je utvreno da ovaj lek nije efikasan u spreavanju pobaaja.) Mlade ene ije majke su u trudnoi uzimale DES imaju poveanu uestalostadenokarcinoma bistrih elija. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Radi postavljanja dijagnoze vulvitisa vre se razliiti pregledi. Veina sluajeva se prepoznaje na ginekolokom pregledu karlice, ali mogu se, ako se sumnja na polne bolesti, izvriti i analize krvi ili testovi za te bolesti. Ako vulvitis potraje, dodatna mera predostronosti je biopsija radi utvrivanja eventualnog zloudnog tumora. Ako se sumnja na vaginizam lekar e razmotriti , psiholoke faktore i razgovarae sa vama o vaem seksualnom ponaanju. Ginekoloki pregled iskljuuje mogunostfizikog poremeaja i potvruje nevoljno stezanje miia koji okruuju vaginu. Dijagnoza tipa mogueg vaginitisa postavlja se prepoznavanjem mikroorganizma koji je izazvao infekciju. To se vri uzimanjem uzorka sekreta i mikroskopskim pregledom. Kad se postavi dijagnoza gljivine infekcije vagine, najee ete moi da prepoznate simptome ako se ona ponovi. Dijagnoza raka vagine se uglavnom zasniva na detaljnom kolposkopskom pregledu i biopsiji svakog podruja sumnjivog izgleda.
Rak vagine, koji je odgovoran za samo 2 posto svih ginekolokih karcinoma, javlja se prvenstveno kod ena starijih od 50 godina. Teina raka vagine zavisi od oblika i poloaja raka. Razliiti oblici raka obuhvataju rak ploastog epitela i adenokarcinom bistrih elija. Kad se rak pojavi na vagini, moe da se iri na okolna tkiva, ukljuujui mokranu beiku, zadnje crevo, stidnicu i stidnu kost. Nevoljno stezanje donjih miia vagine naziva se vaginizam Vaginizam je psiholoki poremeaj po. vezan sa seksualnim ponaanjem. Crenje miia moe biti bolno i utie na prodiranje penisa ili umetanje drugih predmeta, npr. spekuluma ili tampona. Zene koje boluju od ovog poremeaja obino se boje snoaja i povezuju ga sa bolovima.
UZROCI B akterijsku vaginozu najee izaziva Cardnerella vaginalis ili Mobiluncus, koja preovladava u vaginalnoj flori, ali izazivai mogu biti i neke druge bakterije. Stres ili novi seksualni partner mogu da izazovu
V A G IN A - T E G O B E
NASTAVAK
LECENJE
Leenje veine poremeaja vagine, bilo da je konvencionalno ili altemativno, usmereno je na odravanje odgovarajue bakterijske ravnotee i ublaavanje nadraenosti i neprijatnosti. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Za sluajeve vulvitisa ili bakterijske vaginoze u postmenopauzi lekar moe prepisati antibiotike ili estrogenske epie ili lokalnu kremu za jaanje i podmazivanje vaginalnog tkiva. Za druge sluajeve bakterijske vaginoze lekar e prepisati antibiotiku kremu, npr. metronidazolsku ili klindamicinsku kremu ili oralni metronidazol. Poto se infekcija najee prenosi sa jednog na drugog seksualnog partnera, potrebnoje leiti i partnera. Kada lekar odredi da je nadraenost vagine posledica gljivine infekcije, prepisae antimikotike, npr. nistatin, mikonazol ili klotrimazol u obliku vaginalnih epia ili lokalne kreme. Ako esto imate gljivine infekcije vagine, moete nabaviti mnoge lekove bez recepta. Ovi proizvodi u obliku vaginalnih umetaka, krema ili epia su klotrimazolski ili mikonazolski lekovi, isto kao i oni koje prepisuje lekar. Poto je vaginizam psiholoke prirode, najbolji oblik leenja je struna psihoterapija, individualna i u paru. Rak moe biti opasan po ivot. Kad lekar utvrdi konkretan sluaj raka vagine, odredie kombinaciju odgovarajuih naina leenja. U ranim fazama bolesti uglavnom se preporuuje lokalna hemoterapija i operativni zahvat laserom. Takvo leenje je usmereno na ouvanje i odravanje funkcionalnosti vagine. No, to je mogue samo ako se bolest prepozna na vreme. Operativni zahvat se prvenstveno preporuuje kod proirenog tumora. Uznapredovali oblici raka vagine uglavnom se lee zraenjem. Rak vagine najee lei ginekolog-onkolog, specijalista za dijagnozu i leenje raka. (Druge informacije o nainima leenja vidi pod Rak.)
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni metodi su dodatni naini leenja koji, zajedno sa leenjem koje je odredio lekar, mogu ubrzati oporavak.
LE EN JE L E K O V IT lM B IL J E M
Ukljuite u ishranu presan beli luk (Allium sativum), jer poseduje antibakterijska, antifungalna i antivirusna svojstva pa moe biti efikasan u leenju vaginitisa, ukljuujui i gljivine infekcije vagine. Svee oljuten en belog luka, umotan u gazu, moe se staviti u vaginu za leenje bakterijskog vaginitisa. Takav umetak se menja dva puta dnevno. Ako je simptom vaginitisa svrab ili blaga iritacija, za ublaavanje ovih tegoba kupajte se u oparku svee mijakinje (.Stellaria media): prelijte 1 olju kljuale vode preko 1-2 kaiice biljke, ostavite 5 minuta i zatim ohladite. Za ublaavanje upale povezane sa vulvitisom i infekcioznim sekretom kod bakterijske vaginoze, biljno sredstvoza ispiranje vagine moe da prui olakanje. Za to prelijte 1 olju kljuale vode preko 1-2 kaiice nevena (Calendula officinalis) i ostavite da stoji 10 do 15 minuta. Ostavite da se ohladi pre nego to upotrebite kao sredstvo za ispiranje vagine.
PR O IZVO D I KOJI MOGU IZAZVATI IRITACIJU Mnoge ene nisu svesne da svrab i peckanje mogu biti izazvani proizvodima kao to su sapuni, ulja i kristali za kupanje, spermicidi, hlor u bazenima, raspriva za intimnu higijenu, mirisna sredstva za ispiranje ili podmazivanje vagine, mirisni ili obojeni toaletni papir ili mirisni uloci i tamponi. Ako lekar ne moe da otkrije infekciju kao uzrok iritacije, verovatno je uzrok alergija ili osetIjivost na navedene proizvode. Prekinite sa korienjem proizvoda za koje sumnjate da izazivaju alergiju. Pokuajte sa hladnom kupkom kojoj moete dodati Epsomovu so po elji.
HOMEOPATIJA
Sledei lekovi, koji se uzimaju tri do etiri puta dnevno tokom jednog ili dva dana, mogu se primeniti kod blaih vaginalnih tegoba. ukast sekret neprijatnog mirisa praen jakim peckanjem, oticanjem i bolnom osetljivou lei se preparatom Kreosotum (12c); kod svraba i belog ili utog sekreta preporuuje se Sepia (12c). Pulsatilla moe da pomogne u leenju gustog, kremastog, utozelenogsekreta. Ako nema napretka u leenju, idite na pregled kod lekara homeopate. Mnoge homeopatske smese za leenje gljivinih infekcijavaginedostupneslobodnoj prodaji mogu se kupiti u apotekama pod nekim zatienim imenom.
NAIN IVOTA
u prodavnicamazdrave hrane. Naspite praak Lactobacillus acidophilus u dlan i dodajte malo vode dok ne dobijete kremastu masu koja se moe umetnuti u vaginu pomou aplikatora ili prstom. Kod ena u postmenopauzi, redovno odravanje polnih odnosa moe da sprei isuivanje i stanjivanje zidova vagine, to inae poveava verovatnou pojave vaginitisa. Polna aktivnost podstie protok krvi u tom podruju, to odrava mekou tkiva vagine. Razgovor o psihikim konicama sa psihoterapeutom specijalizovanim za polne poremeaje i anksioznost moe da pomogne osobama koje pate od
vaginizm a.
Uvek se briite od napred prema nazad, kako biste izbegli irenje mikroorganizama prisutnih u stolici.
Ako imate ponovljene infekcije vagine, prekinite korienje tampona tokom est meseci. Izbegavajte polne odnose dok su prisutni simptomi gljivine infekcije vagine ili bakterijske vaginoze. Noenje pamunog rublja i izbegavanje hulahopki i tesne odee pomoi e da vagina ostane hladna i suva, ime se spreava nastanak vulvitisa i nekih oblika vaginitisa.
ISHRANA
PREVENCIJA
Uravnoteena ishrana uvek pomae u odravanju dobrog zdravlja. Izgleda da su mnoge ene sklone infekciji vagine, dok su kod drugih ena infekcije retke. Odravanje higijene i primena kondoma su najbolja zatita od vaginitisa. Ako sumnjate na infekciju vagine, nemojte se prati 24 asa pre odlaska kod lekara kako ne biste isprali sekrete koji pomau u postavljanju dijagnoze. Pravi vaginizamje izazvan strahom, a ne fizikim poremeajem. Ovaj problem se najbolje spreava zdravom porodinom sredinom u kojoj se polnost ne smatra prljavom ve se, kad je prikladno, o njoj govori na otvoren, iskren, injenian nain. Ako ste doiveli seksualno zlostavljanje ili traumu, treba da potraite strunu pomo.
Ako imate gljivinu infekciju vagine, pratite nivo eera. Ako ste skloni tim infekcijama, uzimanje jogurta koji sadri aktivne kulture moe da pomogne odravanje prirodne bakterijske flore vagine. L E E N J E KOD K U E Uvoenje Lactobacillus acidophilus u ishranu pomae kod leenja gljivinih infekcija vagine. Pasta se moe napraviti od ohlaenih kapsula koje se kupuju
E N
J E
P R
B L E M
SIMPTOMI
goruica gasovi i!i podrigivanje
pritisak i/ bol u trbuhu koji se mogu ili iriti prema grudima blaga munina
povraanje
u sluaju bilo kakvog bola u trbuhu koji potraje due od est asova. Moda je re o zapaljenju slepog
roblemi sa varenjem mogu se javiti u razliitim oblicima. Pojava simptoma ukazuje da je normalno varenje oteano iz jednog ili vie razloga. Ako, na primer, eludana kiselina dospe u jednjak, osetiete goruicu. Cutanje prevelike koliine vazduha prilikom jela i pia moe izazvati nadimanje eluca i pojaano podrigivanje, a infekcije i upala eluca mogu dovesti do po\ave gastritisa. Osobe koje pate od sindroma iritabilnog creva esto oseaju bol u trbuhu, nadutost i imaju proliv. Problemi sa varenjem mogu biti povremeni ili trajne prirode (svakodnevni ili skoro svakodnevni). lako su vrlo neprijatni, nisu opasni po ivot osim kad su simptom ozbiljnijeg poremeaja. U tom sluaju morali biste da potraite odgovarajuu pomo.
creva, iru na elucu, kamenu u bubregu ili nekoj drugoj bolesti.

Potrebna vam je hitna lekarska pomo. ako osetite probleme sa varenjem praene bilo kojim od sledeih simptoma: dugotrajno povraanje, povraanje krvi, pojava crne ili krvave stolice, otar bol u gornjem delu trbuha, bol koji se iri prema vratu ili ramenima, oteano disanje, opta slabost ili nesvestica. Nije iskljueno da su vai problemi simptom teeg oboljenja, kao to su kamen
UZROCI
Svi Ijudi imaju ponekad problema sa varenjem, bez obzira na godine ili pol. Verovatnoa njihove pojave raste sa godinama ivota jer efikasnost sistema za varenje vremenom slabi. Povremeni ili trajni problemi sa varenjem takoe mogu biti i posledica preteranog uzimanja hrane ili alkohola, estog korienja analgetika kao to je acetilsalicilna kiseima ili drugih sredstavaza ublaavanje bolova, uzimanja hrane pod uticajem stresa ili potronje namirnica koje nadrauju organizam. Proverite spisak opasnih" namirnica u poglavlju Goruica. Dva najea uzroka problema sa varenjem su gojaznost, koja poveava pritisak u trbuoj duplji, i puenje, koje podstie stvaranje eludane kiseline i oputa donji sfinkter jednjaka, smeten izmeu jednjaka i eluca. Osim toga, otprilike polovina Ijudi koji imaju problema sa varenjem zaraeni su bakterijom Helicobacter pylori. Poznato je da ova bakterija ponekad izaziva ir na elucu, a novija istraivanja pokuavaju da utvrde da li je ista bakterija izaziva i nekih drugih oblika poremeaja varenja. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Za postavljanje dijagnoze vaem lekaru e verovatnc biti dovoljan opis simptoma, rutinski fiziki pregled moda analiza za otkrivanje goruice. Zavisno oc opisanih simptoma, lekar moe traiti razliite analize kako bi se otkrilo da li se radi o nekom teerr oboljenju.
u bubregu, gastritis, problem i sa guteraom, ir na elucu ili ak rak. Nije iskljuen n srani i udar, zato odmah potraite
lekarsku pomo.
ako esto im ate probleme sa varenjem praene bolom u trbuhu, temperaturom ili tamnom mokraom. Neprijatnosti mogu da ukazuju na pojavu kamena u bubregu, ira na elucu ili bolesti jetre. ako se vai problemi sa varenjem javljaju posle svakog uzim anja mlenih proizvoda. Mogue je da va organizam ne podnosi laktozu (vidi Laktozna
intolerancija).
LEEN JE
Problemi sa varenjem mogu biti posledica veoma velikog broja uzroka, pa zato ne postoji univerzalan nain leenja za sve sluajeve. Sreom, na raspolaganju vam je mnotvo preparata koji mogu da donesu olakanje. U sluaju problema sa varenjem praenih goruicom, prouite i naine leenja koje smo opisali u poglavljima Goruica i Hijatusna hernija. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Lekar e vas zamoliti da opiete simptome i pokuae da otkrije uzrok vaih problema. Ako se utvrdi da nije reo nekom ozbiljnijem poremeaju, usredsredie se na leenje simptoma i uputie vas kako da ubudue izbegnete pojavu istih problema. Lekovi protiv goruice, kao antacidi i drugi lekovi koji utiu na stvaranje eludane kiseline, esto su prvi izbor lekara. Ako pojaano stvaranje eludane kiseline dovede do opasnosti od pojave ira na elucu, lekar e vam prepisati sukralfat koji oblae zidove eluca i tako ih titi. Leenje naroito bolnih problema sa varenjem zahteva korienje kombinacije antacida i anestetika lidokaina. Ako se otkrije prisustvo bakterije Helicobacter pylori, leenje antibioticima moe suzbiti infekciju. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Poto osobe koje imaju problema sa varenjem mogu istovremeno bolovati i od drugih poremeaja, strunjaci predlau razliite oblike leenja. Veina alternativnih naina leenja zahteva strpljenje. Suzbijanje dugotrajnih problema sa varenjem moe trajati nedeljama, a ponekad i mesecima.
AKUPRESURA
varenje, na primer izdanak biljke Picrorhiza kurrooa ili kora velikog tika (Tectona grandis). Obratite se strunjaku za ajurvedsku medicinu kako bi vam preporuio odgovarajuu vrstu i koliinu leka.
Mnogi ajevi blagotvorno deluju na varenje. Pijte aj od suruice (Filipendula ulmaria) jednom do dva puta dnevno pre obroka: stavite 1 kaiicu u 1 olju kljuale vode, ostavite 10 minuta, azatim procedite. U sluaju stresa dodajte lavandu (Lavandula officinalis) ili kamilicu (Matricaria recutita). Caj od nane (Mentha piperita), kamilice ili matinjaka (Melissa officinalis) je koristan u sluaju nadimanja ili gasova. Veruje se da odreene vrste lekovitog bilja podstiu varenje i ublaavaju nadraenost jednjaka, pa su zato vrlo korisne u leenju tekoa sa varenjem praenih goruicom. Tridesetak minuta pre obroka popijte pola olje aja pripremljenog od kanadske utike (Hydrastis canadensis), kore utike ( Berberis vulgaris), korena lincure (Centiana lutea) i korena mahonije (Mahonia aquifolium). L E E N J E KOD K U E Nemojte puiti, naroito pre obroka. U sluaju povremenih problema sa varenjem i goruice uzmite antacid ili bizmutovsubsalicilat. Pijte neki od ajeva koje smo preporuili u prethodnom odeljku, kako biste ublaili pojedine simptome. Posle obroka se opustite. Vebe smanjuju dotok krvi u eludac, to usporava varenje. Ako esto koristite vakau gumu, prestanite neko vreme da vidite hoe li se simptomi povui. Pri vakanju esto udiete veu koliinu vazduha, to moe izazvati smetnje sa varenjem.
Za suzbijanje simptoma smetnji u varenju, masirajte sledee take najmanje jedan minut: Debelo crevo 4 i eludac 25, 36 i 37. Ako pri tom imate i probleme sa gasovima, sluite se takama Mokrana beika 20 i 60, kao i Slezina 6. Za taan poloaj ovih taaka pogledajte Dodatak.
AJURVEDSKA MEDICINA
PREVENCIJA
Problemi sa varenjem su esti i skoro ih je nemogue izbei. No, odravanje odgovarajue telesne teine, izbegavanje prejedanja (naroito hranom bogatom mastima) i preterane potronje alkohola, izbegavanje hrane koja se teko vari i uzdravanje od puenja svee pojavu problema sa varenjem na najmanju meru.
atavari (Asparagus racemosus) moe da podstakne varenje i ublai mnoge simptome smetnji u varenju. Ajurvedski gorki napici takoe mogu da podstaknu
V A I
SIMPTOMI
vai glave: jak svrab na vlasitu,
posebno iza uiju i na potiljku
bele vai: neobjanjivi znakovi eanja na telu; osip, ekcemi i crvene pegice
na ramenima i telu
stidne vai: stalni svrab oko podruja

polnih organa i moda osip

ako vam je potrebna pomo da se reite vaiju ili ako je eanje dovelo do zapaljenja.
ai su sitni paraziti koji ive na Ijudima i hrane se krvlju. Retko izazivaju ozbiljne zdravstvene tegobe, ali su naporne i tetne. Svaka etiri sata ili slino va zagrize u sitan krvni sud radi hranjenja. Obino ne oseate poetne ugrize, zato to vai ubrizgaju anestetik. Ipak, ugrizi kasnije izazivaju svrab i eanje moe da dovede do zapaljenja. Vai glave (Pediculus humanus capitis) veliine su semenke susama i lako mogu da se vide, iako se brzo sakrivaju reagujui na svetlo. Njihova jajaca, zvana gnjide, retko su vidljive beliaste kuglice koje se vrsto dre blizu korena kose. Vai glave izuzetno su tetne, posebno kod kolske dece. Dvostruko vie devojica nego deaka dobija vai glave, ne zbog due kose, nego zbog toga to devojice meusobno imaju vie telesnog kontakta i nose vie linih stvari (eira, odee, eljeva, slualica) koje mogu da prenesu vai glave. Vai glave su retke kod crnaca, verovatno zbog toga to koren njihove kose ima oblik koji vai ne mogu lako da zahvate. Stidne vai (Phthirius pubis) su utosivi insekti koji se nalaze u podruju polnih organa i koji se prenose polnim dodirom. Veliine su glave iode, biago prozirne i slabo vidljive na svetloj koi. Zovu ih i rakove vai ili rakovi, zbog njihovog oblika i zbog rakolikih tipaljki kojima se dre za dlaku. Jajaca im se retko mogu videti kao sitni beli komadii koji se tako vrsto dre za dlaku da se ne mogu otkloniti obinim pranjem. Bele vai (Pediculus humanus corporis) gotovo su identine svojim izgledom vaima glave, ali ih je mnogo tee nai. Kada se ne hrane, nastoje da se sakriju u avovima odee i naborima posteljine. Znakovi njihove prisutnosti su svrab tj. eanje, koprivnjaa ili sitne crvene pegice, obino na ramenima, telu i butinama. Ako se vai ne lee, moe se razviti osip ili mrlje na koi.
UZROCI
Suprotno uobiajenom verovanju, vai nisu povezane sa slabom higijenom. Zapravo, za vai glave smatra se da vie vole istu kosu nego prljavu. Vai uspeno ive po celom svetu, gde god je velika gustina Ijudi, kao to je u kolama.
LEENJE
Cilj leenja je odstraniti svevai i gnjide. Ovo obino zahteva vie pokuaja budui da nekoliko odraslih vaiju uvek moe da izmakne skrivajui se u odei, posteljini, paje njihovajajacateko unititi. K O N V E N C IO N A LN A M ED IC IN A Da biste se reili vaiju glave, najei oblik leenja sastoji se u unitavanju odraslih vaiju insekticidnim amponom i ienju gnjida posebnim eljem s gustim zupcima. Najsigurniji i najefikasniji preparat je ampon koji moete da kupite bez recepta. Da biste postigli najbolji efekat, tano sledite uputstva. Moraju se leiti i ostali lanovi porodice budui da oko 60 posto zaraene dece ima lanove porodice koji imaju vai. Da biste izbegli irenje vaiju, zaraena deca ne bi trebala da idu u kolu sve dok se ne izlee. Operite svu odeu, pekire, arave u vruoj sapunici i osuite u vruoj suilici. Moete sterilisati posteljinu i ostale stvari stavljajui ih u plastinu kesicu na 14 dana; gnjide e se izlei za oko nedelju dana i umreti od gladi. Celjeve, etke i kape moete da dezinfikujete dranjem u vruoj sapunici 10 minuta. Oni koji ne vole da koriste insekticide, mogu da probaju samo tehniku eljanja. Operite kosu obinim amponom i regeneratorom i ostavite je mokru. Celjajte je gustim eljem potezima od korena prema vrhovima. Vai e se se uhvatiti meu zupce i ostati tu ili ispasti. Napravite najmanje 30 poteza eIjem. To ponavljajte svaka tri dana. Budui da tek izlegle vai ne leu svoja jajaca prve nedelje, sve bi vai trebalo da nestanu oko dve nedelje posle eljanja. Stidne vai mogu da se lee lekovima bez recepta koji sadre piretrin (prirodni insekticid). Va polni partner takoe mora da se lei. Vai se katkad nalaze na trepavicama ili obrvama; da biste ih otklonili, koristite oftalmoloku mast kao to je fizostigmin. Za leenje telesnih vai operite celo telo sapunom i vodom. Ako to nije delotvorno, moda ete
morati da upotrebite insekticidni preparat, koji obino unitava vai. Operite svu odeu i posteljinu u vruoj vodi i osuite u vruoj suilici. Stavite odeu dve nedelje u plastinu kesicu ili je stavite na temperaturu od 60 C tri do pet dana. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Nekoliko je alternativnih naina leenja koji mogu da vam pomognu da se reite vaiju.
AROMATERAPIJA
Za leenje vaiju glave operite kosu i polako isperite sa 6 kapi bilo koje esencije eterinog ulja ruzmarina (Rosmarinus officinalis) i majine duice (Thymus vulgaris) pomeane s pola litre vrue vode. Ovu kombinaciju moete zameniti s 12 kapi esencije ulja lavande (Lavandula officinalis). Prirodno osuite kosu (ne fenom za kosu), zatim je oeljajte gustim eIjem. Radi prevencije, kvasite ealj u vodi s 10 kapi esencije ulja crvene majine duice i kosu eljajte od korena prema vrhovima.
HOM EOPATIJA
Zavisno od simptoma, homeopata moe da vam prepie razliite iekove, kao to su Psorinum (30c) za decu koja imaju vai glave.
PREVENCIJA
Spreavanje ponovne pojave vaiju vano je kao i poetno leenje. Ovo posebno vai za vai glave, koje se brzo ire s glave na glavu. Ako otkrijete vai na svom detetu, obavestite odmah nekoga u koli ili vrtiu, budui da ostali uenici mogu da budu zaraeni. Razgovarajte sa svojim detetom i njegovim prijateljima da biste bili sigurni da oni razumeju rizike. Moda neete eleti o tome da razgovarate sa stranim osobama, ali vai glave su drutvena bolest s kojom moe da se bori samo u drutvu.
VELIKI K A A L J
SIMPTOMl
na poetku curenje iz nosa, uestalo kaljanje, a ponekad i blaga temperatura posle 7 do 1 danateki napadi 4 kalja iza kojih sledi hripajui zvuk kad bolesnik tera vazduh kroz nateeni larinks. Novoroenad je esto preslaba da bi uspela da proizvede hripajui zvuk povraanje izazvano napadom kalja prekid disanja (apneja), naroito kod odojadi mlae od dva m eseca, pri emu odojetove usne mogu da poplave zbog nedostatka kiseonika
OBRATITE SE LEKARU:
ako dete nije vakcinisano protiv velikog kalja, a nedavno je bilo u dodiru s osobom koja boluje od velikog kalja. ako sumnjate da dete boluje od velikog kalja, naroito ako je prehlaeno i kalje due od sedam dana. ako detetu poplave usne i povremeno slabo die; to je znak tekog poremeaja disanja. Odmah potraite
eliki kaalj je vrlo zarazna upala disajnih puteva i smatra se jednom od najteih klasinih dejih bolesti. U veinizem aljadecase obavezno vakciniu protiv velikog kalja. Ukoliko se ne lei, veliki kaalj moe da izazove oteenje plua i ponovljene upale bronhija. Kod odojadi moe da bude uzrok oteenja mozga, pa ak i smrti. Najee obolevaju vrlo mala deca, iako i deca u pubertetu i odrasli mogu da se zaraze, premda ne s tako ozbiljnim posledicama. Na sreu, veliki kaalj je u razvijenim zemljama vrlo retka bolestzahvaljujui vakcinisanju dece. Prvi simptomi, obino curenje iz nosa, suv kaalj i blaga temperatura javljaju se oko 7 do 10 dana poto se dete zarazilo. Posle nedelju dana moe da se pojavi karakteristian kaalj: jaki napadi kalja iza kojih sledi prodorno hripanje, iako je kod odojadi ovaj zvuk esto priguen. Bolesnik moe da iskaljava obilne koliine guste sluzi, a uestalo je i povraanje Ovo razdoblje kaljanja obino traje do 6 nedelja, Tokom ovog razdoblja bolesnici su skloni razvoju sekundarnih upala koje mogu da budu vrlo teke. Poslednja faza je oporavak koji traje i do mesec dana tokom ove faze obolelom se vraa snaga.
UZROCI
Veliki kaalj izaziva bakterija Bordetella pertussis Ona se kaljem ili kijanjem iri vazduhom ili se pre nosi dodirom sazaraenim aravima ili odeom.
hitnu lekarsku pomo.

ako dete izgleda loe, a kaalj i visoka temperatura ne prolaze, iako vie nema hripajuih napada kalja. Dete je moda dobilo sekundarno zapaljenje disajnih puteva, kao to su zapaljenje plua ili bronhitis.
LEENJE
Veliki kaalj treba neodlono leiti. Oklevanje mo< da izazove ozbiljne komplikacije, naroito kod dece K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Pedijatar e verovatno da prepie eritrom icin, anti b iotik koji moe delotvorno da smanji trajanje i tei nu upale, naroito ako ponete da ga primenjujeti tokom prvih 10 dana bolesti. Kodein moe da si prepie za suzbijanje kalja. U tekim sluajevima i ako dete jo nije navrilo godinu dana, moda e tre bati bolniko leenje kako bi se spreila dehidracija omoguio brz pristup kiseoniku, u sluaju da paci jentteko die.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativno leenje prvenstveno je usmereno na ublaavanje kalja i treba da se primenjuje samo zajedno s konvencionalnim lekovima.
AKUPUNKTURA
Kako biste ublaili snaan kaalj, pokuajte pritiskom na take Mehur 4 3 ,1 2 ili 13. Vidi strane 16-17 i Dodatak za vie obavetenja o poloaju taaka.
Poveajte unoenje tenosti kako biste spreili dehidraciju i ,,razredili"sluz. Da biste detetu olakali disanje, koristite ovlaiva vazduha s parom. Usmerite paru u smeru suprotnom od deteta i promenite odeu ili posteljinu kad se navlae. Koristite ovlaiva s regulatorom, jer ete tako da spreite preterano vlaenje vazduha. Pobrinite se da voda i ovlaiva budu uvek isti kako biste spreili rast plesni i drugih klica. Drite dete podalje od dima cigarete koji moe da pogora disajne tegobe.
Protiv kalja probajte sirup divlje trenje (Prunus serotina), omiljeni lek za decu. Kod kalja moe da pomogne i drugo bilje poput rosike (Drosera rotundifolia) , majine duice (Thymus vulgaris) i loike (Lactuca canadensis). O dozama se posavetujte sa strunjakom za lekovito bilje.
HOM EOPATIJA
PREVENCIJA
Vakcina di-te-per (protiv difterije, tetanusa i velikog kalja ili pertusisa) daje se detetu u tri doze s poetkom u drugom mesecu. Vakcina se pokazala delotvornom u 90 posto sluajeva pod uslovom da su deca primilasve doze. Ipak, vakcinisanjem se ne osigurava trajni imunitet. Pet godina posle primanja poslednje doze, vakcinisano dete gubi zatitu. Ponovna imunizacija se ne preporuuje, jer vakcinisanje moe kod starije dece i odraslih da izazove teka neeljena dejstva. Budui da neki lanovi porodice vie nisu imuni na bolest, lekari esto preporuuju preventivno uzimanje eritrom icina svim lanovima porodice u kojoj je dete obolelo od velikog kalja. Blage reakcije na di-te-per vakcinu, kao to su poviena temperatura, razdraljivost i pospanost, nisu retkost. Meutim, ukoliko dete dobije visoku temperaturu, neuteno plae ili ima greve, radi se o ozbiljnoj reakciji na vakcinu. Odmah potraite hitnu lekarsku pomo. Na sreu, takve su reakcije vrlo retke. Veina medicinskih strunjaka smatra da je opasnost od velikog kalja mnogo vea od opasnosti od vakcine.
Homeopatski lekovi mogu da dopune konvencionalno leenje. Obratite se strunjaku za homeopatiju koji moe da vam preporui Carbo vegetabilis, Droseru ili Coccus cacti.
OSTEOPATIJA
Nametanje grudnih delova kime i rebara moe da ubrza limfnu drenau i smanji intenzitet kalja.
L E E N JE KOD K U E Da biste ublaili spazme izazvane kaljanjem, stavite dete da sedne i nagnite ga napred. Imajte pri ruci neku posudu u sluaju da dete iskalje sluz. Ako dete povraa, pokuajte da ga nahranite odmah posle povraanja, jer je tada lake spreiti izbacivanje hrane.
Ako dete stvara mnogo sluzi, nemojte da mu dajete lekove protiv kalja. Oni e onemoguiti delotvorno iskaljavanje sluzi iz zakrenih disajnih puteva.
E N
E ,
I R
E N
SIMPTOMl
izraeni tamnoplavi krvni sudovi, naroito na nogama i stopalima bolne, osetljive ili teke noge; esto oticanje zglobova ili stopala posle dueg stajanja izboene, voraste, plaviaste vene ukazuju na proirenje povrinskih
vena
bolni i oteali udovi, katkad oticanje, a bez izraenih ili vidljivih plaviastih li vena mogu da ukazuju na proirenje
dubokih vena
promenjena boja koe koja se Iju ti; ulkusi na koi i stalni, a ne povremeni bolovi znakovi su tekog stanja
proirenih vena
ako zbog otoka ne moete da hodate ili ako koa na mestima gde su proirene vene postane Ijuskava, ulkusna, sklona krvarenju ili promeni boju. Proirene vene moete da odstranite kako biste se reili neugodnosti i spreili mogue tee tegobe s krvotokom. ako imate crvene proirene vene. To moe da bude znak zapaljenja vena - tekog poremeaja krvotoka. ako preseete proirenu venu. Pazite na koliinu izgubljene krvi (vid i str. 47, Hitna stanja - prva pomo: Krvarenje) i obratite se lekaru kako biste izbegli komplikacije.
roirene ili varikozne vene obino izgledaji kao izboeni, plaviasti kanapi koji prolaze ne posredno ispod povrine koe. Mogu da se pojav bilo gde na telu, iako se najee pojavljuju na noga ma i stopalima. Vidljivo oteene i ispupene vene katkad okruene vidljivim, sitnim kapilarima nalik n paukovu mreu, nazivaju se povrinske proiren vene. lako mogu da budu bolne i runog izgleda, ob' nosu bezopasne. Kad se upale, postanu osetljive n dodir i mogu da oteavaju proticanje krvi i tako iza zovu oticanje lanaka, svrab koe i bolove u udovi ma. (Vidi i Suljevi.) Osim povrinske mree vena, noge imaju i uni tranju ili duboku vensku mreu. U retkim sluaje vima unutranja nona vena moe da se proiri. Takv duboke proirene vene obino nisu vidljive, ali mc gu da izazovu oticanje i bol u nogama. U dubokir proirenim venama mogu da nastanu krvni ugruc Zapaljenje dubokih vena ili tromboflebitis u butina ma i karlici moe da dovede do plune embolije potencijalno smrtonosne bolesti. Proirene vene su relativno esta bolest i ko mnogih Ijudi posledica su naslea. Zene obolevaj od proirenih vena najmanje dva puta ee neg mukarci. Smatra se da 10 posto mukaraca i 20 pc sto ena oboli od nekog oblika proirenih vena.
UZROCI
Da bi mogle da prenose krv bogatu kiseonikom i plua u druge delove tela, arterije imaju debele slc jeve miia ili elastinog tkiva. Meutim, da bi vratil krv natrag u srce, vene se uglavnom oslanjaju n okolne miie i na mreu jednosmernih zalistak; Kad krv prolazi kroz venu, zalisci se naizmenino o varaju kako bi omoguili protok krvi, a zatim se z; tvaraju kako bi spreili vraanje krvi. Proirenje vena posledica je hroninog pove; nja krvnog pritiska koji iri vene. Kad se venski zido raire, zalisci se vie ne zatvaraju potpuno, pa je mi ima oteano guranje krvi uzbrdo". Umesto da tec od jednog zaliska do drugog, krv poinje da zaostai u veni, poveava se venski pritisak i verovatnoa z< epljenja, a vena se izboi i zavrne. Budui da pov inske vene imaju manju miinu potporu neg duboke, vea je verovatnoa pojave varikoziteta p( vrinskih vena.
Svaka bolest koja dodatno optereuje noge ili trbuh moe da izazove varikozitet. Najei uzroci poveanja pritiska u venama su trudnoa, gojaznost i dugotrajno stajanje. Osim toga i hronini zatvor i, u retkim sluajevima, tumori mogu da izazovu pojavu proirenih vena. Nedovoljno kretanje istotako moe da doprinese razvoju proirenih vena, budui da neaktivni miii ne mogu dobro da pumpaju krv. Sklonost varikozitetu raste to je osoba starija i ima slabije vene. Suprotno uvreenom miljenju, sedenje prekrtenih nogu ne izaziva pojavu proirenih vena, iako moe da utie na pogoranje bolesti.
VENSKI ZALISCI
LE EN JE
Lake sluajeve proirenih vena nije potrebno leiti. Tegobe izazvane proirenim venama moete da ublaite uobiajenim leenjem kod kue i raznim alternativnim lekovima. K O N V EN C IO N A LN O L E E N JE Proirene povrinske vene obino nije potrebno leiti, ali ih ne treba ni zanemariti. Da biste ublaili tegobe, lekar moe da vam preporui noenje elastinih arapa koje moete da kupite u veini apoteka i trgovina medicinskih proizvoda. Elastine arape pomau miiima nogu da guraju krv prema gore, usmeravanjem pritisaka na podruje oko lanaka. Najbolje ih je obui pre ustajanja iz kreveta. Podignite noge u vazduh, a zatim navucite arape. Carape ne bi trebale da vas stiskaju na listovima i butinama. Preporuljivo ih je nositi ceo dan. Za ublaavanje povremenih otoka i bolova, lekar e vam verovatno savetovati lek protivzapaljenja koji se moe kupiti bez recepta, kao acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili ibuprofen. Ako primetite da se na koi oko proirene vene javljaju ranice ili da koa menja boju ili oseate stalan bol bez vidljivih spoljnih znakova, odmah idite kod lekara kako biste ustanovili da li bolujete od varikoziteta dubokih vena. Proirene vene mogu da se uklone na nekoliko naina. Proirene kapilare nalik na paukovu mreu mogue je jednostavno odstraniti pomou lasera. Laki sluajevi proirenih povrinskih vena mogu da se lee skleroterapijom: hemijska materija, tzv.
Zdrav zalistak u veni otvara se kako bi propustio protok krvi prema srcu i vrsto se zatvara kako bi spreio povratak krvi. Kad vena oslabi ili se istegne usled prevelikog pritiska, zalistak ne moe pravilno da se zatvori. Krv se vraa natrag u venu i prouzrokuje njeno oticanje i izvrtanje, Proirene vene, obino plavoljubiaste boje, najee se nalaze odmah ispod povrine koe, ali mogu da se pojave i u dubokim tkivima.
sklerozirajue sredstvo ubrizga se u venu i izaziva sljubljivanje njenih zidova onemoguavajui prenoenje krvi venom. U tekim sluajevima vene mogu da se odstrane operativnim zahvatom ili podvezivanjem. Naalost, nijedan nain leenja ne moe da sprei pojavu novih proirenih vena. Pre nego to se odluite za neku od predloenih metoda leenja, porazgovarajte o svim mogunostima s dermatologom ili hirurgom - specijalistom za krvne sudove. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Da biste uspeno spreili pojavu proirenih vena, pokuajte da primenite dvostruku metodu: koristite prirodne lekove protiv bola i preventivno vebajte kako biste odrali telo vrstim i u formi.
Velik izbor ulja omoguava vam da aromaterapiju prilagodite linim potrebama. Nenim utrljavanjem ruzmarinovog (Rosmarinus officinalis) ulja u zahvaeno podruje irenjem kapilara moe da se pobolja proticanje krvi. Ulje empresa i kamilice (Matricaria recutita) mogu da ublae otoke, zapaljenja i bol.
V EN E, PROIRENE
NASTAVAK
RAD NA T ELU
Redovna masaa moe znatno da ublai tegobe izazvane proirenim venama. Strunjakza masau prvo masira stopala, zatim noge sve do bokova i du limfnog sistema kako bi se podstaknuo rad oteenog tkiva. Druge tehnike, kao to je refleksologija i akupresura, isto tako mogu da budu korisne u ublaavanju simptoma proirenih vena.
K IR O P R A K T IK A
nanosi se na delove tela koji su plavkasti i puni modrica i moe da ublai bolove. Hamamelis 6x do 15c za oralnu upotrebu namenjen je ublaavanju svih vrsta bolova, kao to je oznaeno na uputstvu. Belladonna, jaine 12x ili 12c, uzima se etiri puta na dan i preporuuje se za crvene, tople, oteene i osetljive proirene vene.
H ID R O T E R A P IJ A
U leenju proirenih vena, kiropraktika povezuje zdravu ishranu i nain ivota s telesnim podeavanjem naeg kotanog sistema. Na primer, postupak za olakavanje pritiska u karlici usmeren je i na ubrzavanje protoka krvi i drugih tenosti kroz telo.
Pranje sunerom ili tuiranje nogu hladnom vodom moe da ublai bolove u sluaju proirenih povrinskih vena. Tople i hladne kupke mogu da uspore razvoj proirenih vena na stopalima i lancima. Uronite stopala u toplu vodu 1 do 2 minuta, a zatim u hladnu vodu pola minuta. Postupak ponavljajte naizmenino 15 minuta. U vodu moete da dodate ulje za aromaterapiju.
N A IN IV O T A
B IL J E M
Mnoge biljke imaju dugu narodnu tradiciju u leenju proirenih vena, a neke su bile predmet detaljnih naunih istraivanja. Utvreno je da ginko (Cinkgo biloba), glog (Crataegus laevigata) i borovnica (Vaccinium myrtillus) jaaju krvne sudove i ubrzavaju periferni kivotok. Tinkture i topine masti divljeg kestena (Aesculus hippocastanum) i kostrike (Ruscus aculeatus) takoe se preporuuju za jaanje vena i smirivanje upala. Kostrika moe da se pripremi i kao aj. Za nadraenost koe izazvanu proirenim venama, pokuajte da upotrebite losion od destilovanog hamamelisa (Hamamelis virginiana). Da biste uklonili nataloene belanevine nazvane fibrin, zbog koje koa oko proirenih vena postaje tvrda i naborana, pokuajte da jedete vie kajenske paprike (Capsicum frutescens), belog luka (Allium sativum), crnog luka, umbira (Zingiber officinale) i ananasa koji sadri bromelain, enzim koji podstie razgradnju fibrina.
Odravanje kondicije pravilnom ishranom i redovnim telesnim aktivnostima najvaniji je faktor u spreavanju pojave proirenih vena. Vebe aerobika u trajanju od 30 minuta na dan nekoliko puta nedeljno, pomoi e vam da odrite odgovarajuu telesnu teinu, a istovremeno e ojaati i uvrstiti vene. Na primer, ujutro moete da ponete dan ustrom etnjom, a uvee moete da plivate ili vozite bicikl. Ukoliko ve imate proirene vene, moete da ih drite pod nadzorom ako se pridravate programa specijalno pripremljenih vebi, po mogunosti pod vostvom strunog terapeuta koji je upoznat sa stanjem vaih vena i vaim potrebama.
P S IH O S O M A T S K O LE EN JE
Za dugotrajno leenje proirenih vena homeopata moe da prepie uobiajeni lek ija e jaina i doza najbolje odgovarati vaim simptomima. Obino se prepisuje lekovito sredstvo Pulsatilla. Za trenutno uklanjanje odreenih simptoma, pokuajte da primenite homeopatske lekove koje moete da dobijete u apotekama bez recepta: Hamamelis ili gorska leska, krema u 6x do 15c rastvoru
Tehnike rastezanja i oputanja u jogi mogu da imajt vrlo pozitivan uticaj na proirene vene. Neki poloaji, kao to su Plug, Deblo i Polusvee (vidi Dodatak), ubrzavaju krvotok i oticanje krvi iz nogu. Vebe dubokog disanja koje moete da nauite bavei se jogom mogu dodatno da smanje neugodnost alju vie kiseonika u krvotok.
IS H R A N A
Ishrana ima presudnu ulogu u leenju proirenif vena. Vai su ciljevi da ubrzate krvotok i odravate normalnu telesnu teinu. Viak telesnih masno;
820
'
-----
------------------ P
romenite krevet
jue rezultate u leenju proirenih vena. Danas su bioflavonoidi dostupni u obliku dodatkas hranljivim materijama. L E E N JE KOD K U E Neugodnost koju proirene vene izazivaju u vaim nogama moete da svedete na najmanju meru. Da biste ublaili bolne otoke i zapaljenja, esto se odmarajte, nosite elastine arape i uzimajte jednu do dve tablete acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) ili ibuprofena na dan dok se stanje ne popravi. Ukoliko volite da sedite prekrtenih nogu, radije ih prekrstite na lancima nego na kolenima kako biste omoguili bolji protok krvi. Jo je bolje reenje da odmorite noge tako da ih dignete u vazduh. U trenucima odmora dignite noge desetak centimetara iznad nivoa glave. Tako ete omoguiti sili tee da radi u vau korist, pomaui da nakupljena krv otie iz nogu. Za dodatno ubrzavanje krvotoka, ene bi trebale da izbegavaju noenje visokih potpetica i da izaberu ravne cipele. Takoe bi trebale da nose iroku odeu.
O sobam a ko je boluju o d proiren ih vena savetuje s e da podignu noge kad s e odm araju iii spavaju. M eutim , p r e nego to u spavau so b u d o n esete ja stuke i cigie, ili sam i p o n e te da gradite p re k u na d o n jo j strani kreveta, razm islite o p ro m e n i kreveta. A k o se o diuite za boiniki krevet, ko ji ima m ogun ost priiagodavanja posebnim potrebam a bolesnika, m oi e te da d rite noge u podignutom poloaju tokom ce le n o i i istovrem en o ubiaite b oi u donjem deiu iea. Druga m ogunost, prihvatljivija strunjacim a za unutranje ureen je zb o g privianog izgieda, o dn osi se na vod en i krev e t. Vodeni k re v e t m o e svo jo m stru ktu ro m da se priiagodi teiu i viestru ko sm anji b o i zb o g dodira osetijivih vena s d uekom .
PREVENCIJA
Redovno vebajte! Odravanje kondicije najbolji je nain da odrite miini tonus nogu, ubrzate protok krvi i drite pod kontrolom telesnu teinu. Jedite hranu koja sadri malo masnoe, eera i soli. Pijte mnogo vode. Uzimajte dodatke vitamina C i E, jer su oba neophodna za zdravlje krvnih sudova. Ako zbog vaih dnevnih obaveza treba ceo dan da stojite, protegnite i razgibajte noge to ee moete, kako biste ubrzali krvotok i smanjili poveanje pritiska. Prestanite da puite. Istraivanja su pokazala da puenje moe da doprinese povienju krvnog pritiska, to moe dodatno da kodi proirenim venama Ako ste trudni, radije spavajte na levom boku nego na leima kako biste smanjili pritisak materice na vene u podruju karlice. Taj e poloaj ubrzati i protok krvi prema fetusu.
ubrzava zadravanje vode i vri pritisak na noge i trbuh, pogoravajui proirenje vena. Dabistesmanjili telesne masnoe, jedite hranu kojasadri malo masti, eera i soli, a bogata je vlaknima. Da biste ubrzali protokzdravih, hranljivih materija, ali i otpadnih materija kroz organizam, neka voe, povre i itarice punog zrna budu osnova vae ishrane. Pijte mnogo tenosti, naroito vodu. Neki vitamini i bioflavonoidi - prirodne materije koje se nalaze u mnogim vrstama voa i povra mogu povoljno da utiu na proirene vene. Pokuaje da uzimate 500 mg vitamina C i 400 MJ vitamina E na dan. Bioflavonoidi ubrzavaju apsorpciju vitamina E. Meu bioflavonoidima, rutin se svakodnevno primenjuje u leenju proirenih vena. Nalazi su u mnogim namirnicama, ukljuujui citrino voe, kajsije, borovnice, kupine, trenje, ipak i heljdu. Manje poznati bioflavonoid, kercetin, nagovetava obeava-
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljarrim kosim slovima.
V E N E - Z A P A L J E N J E (FLEBITIS)
SIMPTOMI
Kod povrinskog zapaljenja vena: crvena vena nalik na konopac vidljiva na nozi; vena je tvrda, topla i osetljiva na dodir, a okolno tkivo m oe da svrbi i da bude neprom enjeno oseaj lupanja ili arenja ispod povrine koe bol i oseaj teine kad spustite nogu Kod dubokog zapaljenja vena: m oe biti bez sim ptom a bol i oticanje celog zahvaenog uda tem peratura, irevi na koi ili oticanje noge, posle pritiska koa ostaje ulegnuta
ekari esto koriste zajedniki pojam "flebitis" (to znai upala vene) za specifino stanje poznato kao tromboflebitis, koje ukljuuje stvaranje krvnih ugruaka ili tromba na mestu upale. Ovi ugruci su uzrok bola i nadraenosti, a mogu delimino ili potpuno da zaustave protok krvi kroz zahvaene vene. Najei oblik zapaljenja vena, povrinsko zapaljenje vena, javlja se u venama smetenim blizu povrine koe, tipino u nogama. lako je neprijatan, ovaj oblik bolesti je relativno bezopasan i obino prolazi sam od sebe za nekoliko dana. Duboko zapaljenje vena, koja zahvata duboke vene nogu, rea je i opasnija. Budui da su duboke vene vee, krvni ugruci su obino vei i postoji vea opasnost da e se otkinuti i otii u plua. Osobe s dubokim zapaljenjem vena esto ne znaju da ga imaju, pa ne trae odgovarajuu pomo.
ako sum njate da im ate zapaljenje vena; potrebna je tana dijagnoza i leenje. ako se sim ptom i
UZROCI
Osobe s varikozitetima vena sklone su zapaljenji vena. Isto tako i svaka osoba koja je neko vreme bilc nepokretna, na primer posle hirurkogzahvata, jer je protok krvi usporen, pa se ugruci lake stvaraju. Ovo bolesti podlone su i starije osobe, jer se s godinam pogoravaju tegobe s krvotokom i bolestima krvnih sudova, koje mogu da pokrenu zapaljenje vena. Zapaljenje vena moe da se razvije i kao odgovoi na infekciju ili povredu. Moe da se javi na mestu intravenske injekcije, posebno ako je mesto bodenc vie puta. Istraivai su otkrili jo nekoliko rizinih inilaca Oko 70 posto obolelih su ene. Trudnice i ene koje uzimaju kontraceptivne pilule izloene su veoj opasnosti od ove bolesti. Veem riziku izloene su osobe ija krv se ubrzano zgruava. Gojaznost, premalo kretanja i puenje, takoe su povezani s zapaljenjerr vena.
povrinskog zapaljenja vena ne povuku
za 7 do 10 dana; m oe da doe do pogoranja bolesti. ako doe do neobinog krvarenja za vrem e antikoagulantske terapije; lekar e m orati da prilagodi dozu. ako se pojave vorii, visoka tem peratura ili razdirui bol ili oticanje celog uda. O vo su znakovi dubokog zapaljenja vena, m oda praeni infekcijom koju treba odmah leiti. ako im ate zapaljenje vena, a doe i do pojave srodne infekcije (mogu da se pojave posle poroaja, rane ili povrede vena ili ako im ate infekciju sranih zalistaka). a k i u blagim sluajevim a, infekcija m oe da izazove trovanje krvi.
LEEN JE
Leenje zavisi od vrste zapaljenja vena. Povrinskc zapaljenje vena obino reaguje na jednostavno ku no leenje. Duboko zapaljenje vena esto zahtev; kratkotrajno bolniko leenje. U oba sluaja, akc
ZAPALJEN JE V EN A
Zapaljenje vena moe da zahvati svaku venu, ali se najee pojavljuje u nogama; njegova teina obino zavisi od toga koliko se duboko zahvaena vena nalazi. Povrinski flebitis ili zapaljenje vena i stvaranje ugruaka u veni blizu koe, moe da prouzrokuje oticanje, crvenilo i bol, ali je stanje malo kada ozbiljno. Duboko zapaljenje vena, koji zahvata velike unutranje vene, esto je bez simptoma, ali je vrio opasno.
Mirovaete u krevetu drei noge na povienom i napravie se ispitivanja za otkrivanje moguih krvnih ugruaka u pluima. Lekar e vas verovatno ukljuiti i u 90-dnevni program oralnog leenja antikoagulansom varfarinom. Varfarin je snaan lek, pa ete morati da pripazite na nuspojave, na koje e vas upozoriti lekar. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Neki alternativni naini leenja mogu da pomognu kod povrinskog zapaljenja vena. Posavetujte se s homeopatom ili strunjacima za kinesku medicinu koji mogu da vam preporue akupresuru, akupunkturu ili kombinaciju lekovitog kineskog bilja pripremljenu za ublaavanje zapaljenja. Moete da poveate unos vitamina E, prirodnog krvnog razreivaa, kao i vitamina C, jer oba prijaju zdravlju sistema krvnih sudova. L E E N JE KOD K U E Kod povrinskog zapaljenja vena postoji nekoliko mera koje moete da preduzmete kod kue za ublaavanje tegoba i ubrzavanje oporavka: Mnogoseodmarajte. Dok leite podignite noge tako da se nalaze 15 do 30 centimetra iznad visine srca. To pomae oticanje krvi iz nogu i smanjuje optereenja vena zahvaenih zapaljenjem. Za ublaavanje bolova, prislonite termofor ili vlaan, topao oblog na otekla podruja. Ako vas svrbi okolna koa, maite je cink-oksidom.
P O V R S IN S K E V EN E
D U BO KE V EN E
puite, prestanite. Puenje uveliko pogorava sve tegobe s krvotokom. Isto tako, prelazak s kontraceptivnih pilula na neku drugu metodu moe da pomogne da se sprei ponovna pojava bolesti. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Ako postoji sumnja da imate zapaljenje vena, lekar e traiti rendgensko snimanje kako bi potvrdio dijagnozu i odredio jesu li zahvaene duboke vene. Kao pomo u ublaavanju simptoma povrinskogzapaljenjavena lekarzasmanjivanje upale moe da preporui acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin). Ako lekar misli da postoji infekcija, prepisae antibiotike. Ako vas mue bolovi i otoci, raspitajte se o elastinim potpornim dokolenicama. lako hulahupke ograniavaju krvotok, propisane posebne arape koje steu noge mogu znaajno da poboljaju krvotok i mnogima donose trenutno i trajno olakanje. Pogledajte takoe pod Leenje kod kue. Ako vam je dijagnostikovan duboko zapaljenje vena, potrebnaje hospitalizacija. Lekari redovno propisuju sedmodnevno leenje heparinom, antikoagulansom koji se obino daje intravenski.
Prirodno je trljati bolne miie da biste ublaili bolove, ali ako imate zapaljenje vena, treba da pripazite. Masaa, posebno ona snana, moe da oslobodi krvni ugruak, koji moe da otputuje u plua i izazove po ivot opasnu emboliju plua. Opasnost je mala i ne brinite se ako primetite kako ne razmiljajui trljate bolno podruje, ali pokuajte da se oduprete toj potrebi.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljartim kosim slovima.
VETROVI
SIMPTOMI
nadimanje trbuha i bolovi podrigivanje nadutost (izazvana prolaskom gasova kro z zadnje crevo )
etrovi i bolovi izazvani njima prirodan su dec procesa varenja. Ljudi, po pravilu, isputaju vetrove vie od 10 puta dnevno, ali ako i premaujete prosek, jo uvek moete da budete sasvim zdravi Obino se vetrovi i bolovi izazvani njima mogu spreiti i izleiti bez strune nege, ali ako imate i druge simptome, morate se posavetovati s lekarom kakc biste bili sigurni da nemate neki ozbiljniji zdravstven poremeaj.
ako oseate upornu neobjanjivu nadutost vie od tri dana; m oda se radi o ozbiljnijem porem eaju u trbuhu. ako vas jako boli trb uh ; m oda imate
UZROCI
zapaljenje slepog creva.

ako vas boli u gornjem desnom delu trbuha; m oda im ate uni kamen ili ir na elucu. ako ste naduti i im ate bolove u donjem delu trbuha koji se smanjuju kad isputate gasove ili praznite creva; m oda imate sindrom iritabilnog
creva.
ako ste naduti, ako gubite na teini i im ate svetlu stolicu neugodnog m irisa; m oda im ate porem eaj apsorpcije kod kojeg creva ne mogu da svare masti.
Kada vazduh ue u eludac moete ga izbaciti podri givanjem. Vazduh moe da ue dok jedete ili pijete naroito ako jedete brzo. Ako pijete kroz slamku ako pijete gazirana pia, vaete vakau gumu, nosite vetake zube ili gutate vazduh iz nervozne navike, takoe se moe poveati koliina vazduha koj; ulazi u eludac. Ako jedete hranu bogatu vlaknima kao to je pa sulj, povre, voe ili semenke, delimino svareni e lijski zidovi ove hrane ui e u creva, gde bakterije poinju proces fermentacije koji izaziva vetrove. Akc bolujete od laktozne intolerancije, u vaem organi zmu ne stvara se dovoljno laktaze, enzima za varenje koji smanjuje mleni eer i vea je verovatnoa d; ete posle uzimanja mlenih proizvoda imati vetro ve. Gastrointestinalna infekcija moe takoe da iza zove crevne gasove.
LEEN JE
Obino se vetrovi i bolovi izazvani njima mogu leit bez aktivnog uestvovanja zdravstvenih strunjaka Konvencionalna medicina predlae smanjivanje su vinih gasova promenama u ishrani i upotrebom pre parata koji mogu da se kupe bez lekarskog recepta Alternativna medicina nudi mnotvo raznovrsnil postupaka. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Lekar e vam verovatno predloiti da leite tegobe vetrovima pomou promena u ishrani. Izbegavajti hranu bogatu vlaknima kao to je pasulj, mleni pro izvodi, alkohol i gazirana bezalkoholna pia.
824
Umerenim vebanjem posle obroka moe da se ubrza isputanje gasova. Moda takoe odluite da probate preparate protiv bolova izazvanih gasovima koji mogu da se kupe bez recepta. Simetikon, efikasan sastojak preparata koji moe da se nabavi bez recepta, moe da raspri mehure gasova u debelom crevu. Tablete aktivnog drvenog uglja upijaju crevne gasove, ali pre upotrebe posavetujte se s lekarom jer one takoe upijaju lekove. Ako ne podnosite laktozu, dodatne koliine laktaze mogu davam pomognu da lake svarite mlene proizvode. Uzimanjem proizvoda koji sadri galaktosidazu, a mogu da se kupe bez recepta, moe da se smanji koliina gasova koja se stvori pri varenju pasulja. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Mnogo je alternativnih naina leenja kod tegoba s gasovima. Veina moe da se sprovodi kod kue, ali treba da se posavetujete sa strunjakom kako biste bili sigurni da odreena terapija odgovara vaim potrebama.
AKUPRESURA
kod odojadi. Posavetujte se s homeopatom kako biste pronali odgovarajui lek.

NA IN IVOTA
Redovno vebanje ubrzava varenje i apsorpciju i isputanje gasova.

PSI H O S O M A T S K O L E E N J E
Biofidbek (biofeedback) i kigong mogu da ublae stres i smanje stvaranje gasova.

ISHRANA
Polako poveavajte koliinu vlakana i izbegavajte pasulj, graak i fermentisanu hranu kao to je sir, sojin sos i alkohol. Praak od asafetide, koji rasteruje crevne gasove, moe da se upotrebi kao zain pasuIju. Pijte manje gaziranih pia. Izbegavajte meanje belanevina i ugljenih hidrata u istom obroku. Ne jedite prekomerno i ne jedite previe razliitih stvari u jednom obroku. Zamena kravljeg mleka sojinim moe da pomogne osobama koje ne podnose laktozu.
REFLEKSOLOGIJA
Pritiskanjem ovih taaka mogu da se ublae bolovi izazvani gasovima: Zilazaea 6, 8 i 9; Debelo crevo 4; Slezina 5 i 6; eludac 36 i 37. (Vidi Dodatak radi informacije o poloaju taaka.)
AKUPUNKTURA
Nadraujte zonu eluca kako biste ubrzali eludano varenje, zonu jetre kako biste izazvali izluivanje ui, zonu une kese kako biste izazvali otputanje nakupljene ui, zonu creva kako biste podstakli normalne kontrakcije u oba creva i zonu guterae kako biste ubrzali izluivanje enzima za varenje (Vidi stranu 79 radi poloaja tih zona.) L E E N J E KOD K U E Rastopite u vodi kaiicu ili dve fine bele, zelene ili ute ilovae (moete je kupiti u prodavnicamazdrave hrane) i pijte barem jednom dnevno (ali ne uz obroke). Ilovaa upija neiste materije i crevne gasove; posavetujtese s lekarom kako biste bili sigurni da nee upiti i lekove koje moda uzimate.
Strunjak koji se bavi akupunkturom moe da lei gasove upotrebljavajui iste take kao i kod akupresure, osim take 8 za ilu zaea gde umesto toga moe da se primeni zagrevanje.
LEENJE LEKOVITIM B IL JEM
Moe da pomogne voda od anisa koja se napravi kvaenjem jedne kaiice anisovih semenki u olji vode 10 minuta. ajevi od nane (Mentha piperita), kamilice (Matricaria recutita) ili komoraa (Foeniculum vulgare) mogu takoe da ublae bolove izazvane gasovima.
HOMEOPATIJA
PREVENCIJA
Jedna od glavnih metoda za spreavanje vetrova i bolova koje gasovi izazivaju takoe je i primaran nain leenja: izbegavajte hranu koja stvara gasove u organizmu. Vie pazite na koliinu vazduha koju gutate; na primer, ne gutajui naglo hranu moete izbei deo gasova.
Carbo vegetabilis je homeopatski lek koji se najee upotrebljava, ali koristi se i Lycopodium. Nuxvomica upotrebljava se kod vetrova koji su povezani sazatvorom, a Chamomilla se vie upotrebljava za vetrove
VID - P O R E M E A J I
SIMPTOMI
N ejasna slika predm eta koji se nalaze na velikoj udaljenosti upuuje na kratkovidost ili miopiju. N ejasna slika predm eta koji se nalaze na maloj udaljenosti upuuje na dalekovidost ili hiperopiju. U spravne ili vodoravne crte koje se ine nejasne ili nepravilne ukazuju na astigmatizam. Bljeskanje pred oim a, sitni predm eti koji lebde pred oim a ili iznenadni gubitak centralne ili periferne slike mogu da ukazuju na odlubljenje
mrenjae.
Potekoe razlikovanja crvene i zelene boje pri slabom svetlu znak su slepila za boje ili daltonizm a. O tean o raspoznavanje predm eta pri slabom svetlu znak je nonog slepila. Z a sim ptom e drugih porem eaja vida vidi Mrena (katarakta), Oko - tegobe,
i su najrazvijeniji ulni organi u telu. U stvari, mnogo je vei deo mozga usmeren na odravanje funkcije vida nego na druga ula: sluh, ukus, dodir ili miris. Obino o vidu ne razmiljamo kao o posebnom daru, ali kad doe do poremeaja, veina Ijudi uinila bi sve da povrati zdrav vid. Najei oblici poremeaja vida su nepravilnosti u prelamanju zraka svetla, tj. nainu na koji se zraci svetla prelamaju u oku i slike prenose u mozak. Kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam su poremeaji nastali zbog greke u prelamanju svetlosti. Odlubljenje mrenjae, slepilo za boje i nono slepilo sistematski su poremeaji vida koji imaju za posledicu iskrivljen ili netaan vid. Mrena, konjunktivitis, glaukom i degeneracija one mrlje (makule) isto tako su bolesti oka koje leimo s razliitim uspehom.
UZROCI
Kratkovidost i dalekovidost povezani su s nainom na koji oko alje slike u iu na zadnjoj strani oka, gde deset slojeva nervnog tkiva osetljivog na svetlo ini mrenjau oka. Kratkovidost ili miopija, od koje boluje oko 20 posto stanovnitva, nastaje kad se slika stvara ispred mrenjae, a ne na njoj (desno), takoda udaljeni predmeti izgledaju nejasno. Kratkovida osoba dri knjigu blizu oiju kad ita i mora da sedi u prvim redovima u uionici ili bioskopu kako bi jasno videla. Bolest je nasledna i pogaa isto i mukarce i ene. Obino se javlja u detinjstvu, a prolazi do oko 20 godine. Dalekovidost ili hiperopija suprotna je kratkovidosti. Soiva u oku stvaraju slike malo iza mrenjae tako da bliski predmeti izgledaju nejasno. Kod dece blai oblici dalekovidosti esto nestaju zahvaljujui prirodnom procesu prilagoavanja (akomodacije). Kako oko raste, oni miii se steu, a ia se pomera napred, prema mrenjai. S godinama, postepeno se smanjuje prirodna sposobnost oka da se akomodira. Astigmatizam je esto povezan s dalekovidou ili kratkovidou, a pojavljuje se kad oko nema samo jednu iu. Bolest je posledica nejednake zakrivljenosti ronjae ili, u nekim sluajevima, nepravilnog soiva. Osobe koje boluju od astigmatizma imaju nepravilan i neujednaen vizuelni utisak, zbog kog neki predmeti izgledaju jasno, a neki zamagljeno.
Claukom i Ona mrlja - degeneracija.
ako prim etite sim ptom e odlubljenja
mrenjae. U tom sluaju m orate

hitno otii na lekarski pregled kako biste spreili slepilo. ako postanete izrazito osetljivi na jako svetlo. M oda se radi o upali duice. ako vam je u oko upalo strano telo koje ne m oete da isperete vodom . Postoji opasnost stvaranja oiljka ili inficiranja oka. ako noenje kontaktnih soiva izaziva neugodnost. M oda bolujete od infekcije, abrazije ili im ate strano telo u oku. ako posekotina ili udarac u predelu oka oteti vid. M oda je dolo do unutranjeg krvarenja ili prelom a kostiju oko oka.
826
Z D R A V I IS K R IV L JE N V ID
D A L E K O V ID O S T
Z D R A V V ID
K oblik beonjae ad om oguava stvaranje sliketano n m a renjai (u sredini), vidje zdrav. D alekovidost (gore) se javlja kad beonjaa im a krau duinu izm eu prednjeg i zadnjeg dela nego toje to prirodno, pa slika na m renjai n ije u ii. K ratkovidost (dole) javlja se kad je beonjaa a izduena, pa ia slik e pada ispred m renjae.
Nono slepilo, tj. otean vid pri slabom svetlu, javlja se kad elije mrenjae odgovorne za raspoznavanje svetlog od tamnog ponu da propadaju. Taan uzrok ove pojave jo nije poznat, ali moe da bude povezan s bolestima jetre, nedostatkom vitamina A ili bolestima mrenjae, kao to je nasledna bolest retinitis pigmentosa. Naprezanje oiju ne utie na vid, ali propratna je pojava nekih poremeaja vida i moe da izazove glavobolje. Do naprezanja oiju dolazi kad oni miii postanu napeti od dugotrajnogfokusiranja svetla u istu iu. Ako nosite soiva iii naoare koje vam je prepisao lekar, naprezanje oiju moe da bude znak da vam treba nov ili drugi recept. Vebanje ili odmaranje oiju svakih 30 minuta ima povoljno dejstvo na napete oi, naroito ako radite na raunaru. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Godinji pregledi kod oftalmologa, specijaliste za one bolesti, neophodni su za praenje zdravlja oiju i dijagnostikovanje moguih poremeaja. Pregled spoIjanjeg i unutranjeg dela oka i pokreta oiju moe da otkrije kiljavost ili druge oblike strabizma (vidi Oko - tegobe). Snelenov (Snellenov) test sastoji se od slova razliitih veliina (od veih prema manjima), a koristi se za odreivanje otrine vida i otkrivanje kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma. Oftalmolog e pregledati ronjau procepnom svetiljkom s mikroskopom kako bi otkrio znake zamuenja soiva koji upuuju na bolest nazvanu mrena (katarakta). Pomou oftalmoskopa mogu da se otkriju bolesti mrenjae, makule i onog nerva.
ROZNJACA SOIVO MRENJAA
Astigmatizam je obino prisutan kod roenja i s godinamase ne pogorava niti popravlja. Staraka dalekovidost ili presbiopija oznaava nejasan vid na normalnoj udaljenosti za itanje. Obino se javlja kod etrdesetogodinjaka i zbog nje mnoge starije osobe nose naoare. Odlubljenje mrenjae javlja se usled odvajanja dela sloja mrenjae ili stvaranja poderotine ili rupture. lako se ne radi o bolnoj pojavi, leenje je neophodno. Ako se mrenjaa brzo ne priljubi, izvor hranljivih materija, elije umiru i moe da doe do slepila. Faktori koji poveavaju opasnost od pojave odlubljenja mrenjae su kratkovidost, prethodna operacija ili povreda oka i uroeno tanko tkivo mrenjae. Slepilo za boje (daltonizam) poremeaj je elija osetljivih na svetlo i odgovornih za boje u mrenjai. Veina slepih za boje razlikuju boje na jakom svetlu, ali teko razlikuju crvenu od zelene boje pri slabom svetlu. Slepilo za boje javlja se uglavnom kod mukaraca i pogaa 8 posto mukog stanovnitva. Vrlo su retki sluajevi pravog slepila za boje. Osobe koje boluju od pravog slepila za boje mogu da vide samo nijansesive boje.
LEEN JE
Ako redovan pregled pokae da se vid pogorao, konvencionalno leenje preporuuje noenje korektivnih naoara ili kontaktih soiva, panju osetljivim oima i, u nekim sluajevima, operativni zahvat. Cotovo 60 posto stanovnitva nosi korektivne naoare ili soiva, a taj procenat se znatno poveava posle 65. godine. Mnogo je manje osoba koje tegobe s vidom moraju da reavaju operativnim zahvatom, ali i one imaju koristi od dananjih razvijenih i vrlo uspenih postupaka leenja.
VID - P O R E M E A J I
NASTAVAK
K O N V EN C IO N A LN O L E E N JE Konvencionalno leenje poremeaja kao to je kratkovidost, dalekovidosti i astigmatizam zasniva se prvenstveno na prepisivanju korektivnih soiva. Drugi poremeaji kao to su mrena, degeneracija one m rlje i odlubljenje mrenjae lee se operativnim zahvatom. Za leenje kratkovidosti, oftalmologe prepisati korektivna soiva kako bi se vizuelne slike pravilno fokusirale na mrenjau. Obino moete da birate izmeu noenja naoara ili kontaktnih soiva. Kao alternativa korektivnim soivima, ili u tekim sluajevima, kratkovidost moe da se lei i operativnim zahvatom. Radijalna keratotomija je operativni zahvat kojim se na ronjai izvode mali, kao takice sitni urezi, ime se izduuje sredinji deo ronjae, a slike se pravilno fokusiraju na mrenjau. Svako oko se posebno pregleda i operie, a uspeh operacije prilino je dobar. Kod vie od tri etvrtine operisanih osoba rezultatoperacije je ispravljen ili delimino ispravljen vid. Ipak, operativni postupak moe da izazove neke komplikacije: neujednaen vid, upalu ronjae, a postoji i opasnostod prsnua ronjae. Lasersko leenje moe da da iste rezultate kao i radijalna keratotomija. Laserski zrak uklanja mikroskopske koliine vlakna sa sredinjeg dela ronjae. Na taj se nain ronjaa izduuje, pa se snopovi svetla pravilno fokusiraju na mrenjau. Ukoliko se dalekovidost ne izlei prirodnim putem tj. prilagoavanjem i poremeaj se zadri sve do odraslih godina, lekari mogu da prepiu noenje naoara ili kontaktnih soiva, ali one obino nisu potrebne do 40 godine ili kasnije. Ljudi obino ponu da lee dalekovidost kad osete simptome naprezanja oiju, naroito na kraju dana. Za leenje astigmatizma najee se koristi soivo koje ispravlja ili neutralie dejstva nepravilne ronjae. Obino moete da izaberete izmeu naoara ili kontaktnih soiva. U nekim sluajevima odlubljenje mrenjae moe da se ispravi pomou lasera s velikim procentom uspenosti. Ako je Ijutenje ili kidanje mrenjae jako izraeno, moda e biti potreban dodatni korektivni zahvat.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Alternativni naini leenja sastoje se od uzimanja dodatnih koliina vitamina i minerala iji nedostatak moe da ubrza nastanak poremeaja vida i smanjivanje napetosti preoptereenog oka. Oni mogu da upotpune delovanje konvencionalnih lekova koje je oftalmolog prepisao za leenje poremeaja vida.
AKUPUN KTURA
Tradicionalna kineska metoda leenja oslanja se na prirodnu sposobnost tela da odmori preoptereene oi, ublai glavobolje i umanji naprezanje oiju usled dugogitanja ili rada na raunaru. Ako ste kratkovidi, dalekovidi ili bolujete od astigmatizma, pokuajte s vebama koje deca u Kini izvode na poetku kolskogdana: Stavite oba palca na gornji deo one duplje, pored hrpta nosa i snano masirajte. Stavite hrbat nosa izmeu palca i kaiprsta, a zatim pritisnite nekoliko puta. Kaiprstima pritisnite i masirajte kost ispod oiju, pored nosa. Stavite kaiprste na slepoonice, na bone strane glave iza oiju i masirajte.
LEC EN JE
L E K O V IT I M B IL J E M
Dnevna doza od 200 mg borovnice (Vaccinium myrtillus) smatra se efikasnom u ubrzavanju mikrocirkulacije, protoka krvi u onim nervima, naroito u sluaju nonog slepila i kratkovidosti.
Ako oseate da napreete oi i imate bolove u oima posle napornog rada, preporuuje se lek koji moete da dobijete bez recepta - Ruta jaine 12x, tri ili etiri puta na dan tokom dva dana.
IS H R A N A
Za jaanje mrenjae, osobama koje boluju od nonog slepila preporuuje se primena do 25 000 MJ vitamina A iz ribljeg ulja svakoga dana. Cink, koji moe da se nae u velikim koncentracijama u ostrigama, moe da bude efikasan u leenju nonog slepila.
828
Smatra se da pomae u prilagoavanju oiju na tamu i jaa mrenjau. Dodaci selena, magnezijuma i vitamina C su antioksidansi koji spreavaju bolesti mrenjae, naroito kod dijabetiara. L E E N J E KOD K U E Kad oseate da su vam oi umorne i preoptereene, odvojte vreme za njihov odmor i oporavak. Lezite u zamraenu prostoriju ili mirnosedite pokrivenih oiju. Da biste ublaili bol u oima i osveili nateene, crvene one kapke, probajte ovaj starinski recept: stavite debelu kriku sveeg krastavca na zatvorene kapke i opustite se 15 do 30 minuta. Nadraene oi koje svrbe pokuajte da isperete osveavajuim biljnim preparatom. Nakvasite 2 do 3 kaike cveta kam ilice (Matricaria recutita) ili 1 kaiku osuene vidove trave (Euphrasia officinalis) u pola litre kljuale vode. Ostavite da se ohladi i procedite. Stavite pola kaike u flaicu s kapaljkom i isperite svako oko nekoliko puta na dan.
U v R E E N E ZA BLU D E O OIMA
S u p ro tn o u vreen om miljenju, sle d e e aktivnosti m ogu p rivre m en o da izazovu naprezanje oiju, ali ne pogoravaju vid: itanje p ri slabom svetlu itanje b e z naoara noen je neodgovarajuih naoara dugotrajan ra d na raunaru gledanje televizije ili ekrana raunara iz velike blizine
PREVENCIJA
Odmaranje preoptereenih oiju je lek koji moete izabrati za poremeaje vida. Vebe za oi i uravnoteena ishrana bogata hranljivim materijama doprinee zdravlju oiju i jasnoi vida. Odravanje zdravog vida zavisi od dobijanja dovoljnih koliina vitam inaA, koji ima kljunu ulogu u sposobnosti oka da se prilagodi raznim stepenima svetlosti. Da biste pomogli u spreavanju ili usporavanju pojave poremeaja vida, morate prestati da konzumirate rafinisani eer. Prestanite da puite. Izbegavajte dim cigareta, izduvne gasove i druge oblike zagaenog vazduha. Na kraju, nemojte se preterano naprezati. U trenucima odmora ubrzava se proticanje krvi i oi se snabdevaju preko potrebnom krvlju bogatom kiseonikom. V E B E ZA U BLA A V A N J E N A P E T O S T I U O IM A Kad radite na raunaru ili se bavite nekom aktivnou kod koje je potrebna koncentracija, kao to je ivenje ili itanje, odmarajte oi po 5 minutasvakih 30 minuta. Odvratite pogled od posla, zatvorite oi ili jednostavno gledajte u daljinu.
Redovno trepite. Ova aktivnost pomae da sprei isuivanje vlanog sloja koji titi ronjau. Treptanje takoe prekida stalno fokusiranje kad itate ili gledate ekran raunara, a tako se poveava koliina koncentrisane aktivnosti koju moete da obavite. Ako ste krenuli na dug put automobilom, naizmenino gledajte upravlja i udaljene predmete. Povremena promenafokusa odmorie one miie i spreiti naprezanje oiju. Pokrivanje oiju dianovima. Udobno se smestite u stolici, duboko diite i pokrijte oi dlanovima ruku. Nekoliko minuta duboko diite. Okreite glavu krunim pokretima dok isteete vrat i ramena, zatim okreite glavu s jedne strane na drugu i na kraju gore i dole. Postupak ponovite nekoliko puta. Kad zevate, protegnite i razgibajte miie lica kako biste ih oslobodili napetosti.
V R A T - B O LO VI
_______
SIMPTOMI
posle buenja javlja se ukoenost ili bol u vratu kojeg nije bilo kad ste legli u kre ve t otok ili kvrga sa strane ili na zadnjoj strani vrata; m oe da bude praena bolom u vratu
BOLEST/TEGOBA
U koen vrat od spavanja u poloaju koji je dove do istezanja vratnih miia ili zglobova O tekli limfni voro vi kao odgovor na in fe k c iju negde u organizmu
ukoenost vrata koja se sve vie pojaava
O steo artritis
intenzivan bol u vratu koji se iri u ruke ili ram ena, posebno kad pom erate glavu
Ruptura ili iskliznue kim enog diska koji pritiska nerv
snaan bol u vratu koji je poeo dvadeset i etiri sata posle nekog trzaja (kao kad se autom obil naglo zaustavi); m oe da bude praen vrtoglavicom , oteanim hodanjem , povraanjem , oteanom koordinacijom ruku i nogu ili nevoljnim vrenjem male i velike nude tup, kuckajui bol na jednoj strani vrata koji m oe da se iri u obraz, oko ili uho; bol se pogorava kad vaete, zevate ili pom erate glavu; sim ptom i mogu da se jave posle neke druge bolesti (kao to je zapaljenje grla) ili mogu da prate m igrenske glavobolje bol na prednjoj strani vrata kad gutate; mogu je i bol du vilice i ispod uha; blaga tem peratura, vrat m oe da bude crven i osetljiv jaka glavobolja praena bolovim a u vratu koja se pojaava kad glavu naginjete napred; bilo ta od sledeeg: munina, povraanje, sm etenost, iscrpljenost, osetljivost na jako svetlo
Trzajna povreda vrata
Karotidinija (p ro irenje karotidne arterije koja prenosi k rv u m ozak; m oe da bude prouzrokovano virusom ili bakterijom )
T iro id itis (zapaljenje titne lezde, m oda kao posledica in f e k c ije ili autoimunog porem eaja)
M e n in g itis
830
TA DA URADITE
U ko liko se ukoenost ili bol ne povue u sledea dvadeset i etiri sata, obratite se lekaru. Javite se lekaru radi otkrivanja infekcije; m oda vam je potreban antibiotik.
OSTALE INFORMACIJE
Vidi Dodatak za vebe joge koje bi mogle da pomognu u lakom oputanju ukoenog vrata.
Vidi Artritis. Bol obino nestaje svakodnevnim uzimanjem nesteroidnih protivupalnih lekova dostupnih bez recepta. Vidi Diskovi - tegobe. U zm ite acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin) ili nesteroidni lek protiv zapaljenja za ublaavanje bolova. Le kar e vam m oda preporuiti noenje m ekog okovratnika za ograniavanje vratnih pokreta dok se disk ne vrati na m esto, a m oda vam preporui i jaa sredstva protiv bolova.
O d osteoartritisa obino obolevaju osobe starije od pedeset godina.
K iro p raktiari, m aseri i uitelji joge esto postiu uspehe u leenju ovih tegoba.
Odmah pozovite lekara i stavite led na vrat

dok vam se ne prui struna pom o. A k o je bol blag i nije praen drugim sim ptom im a, m oda e biti dovoljno da uzm ete samo acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin ) ili nesteroidni lek protiv zapaljenja , ali ako se posle dvadeset i etiri sata ne oseate bolje, idite na lekarski pregled. O b ra tite se lekaru. Bol m oe da se ukloni odm orom , nesteroidnim lekovima protiv
N osei m ekano obloen o ko vratnik uvrstiete svoj vra t i uiniti ga nepokretnim , ali nem ojte ga koristiti due od nedelju dana, je r e se oporavak, suprotno oekivanju, produiti. D a biste udobnije spavali, koristite tvrd leaj i nem ojte koristiti jastuk.
Razlikovanje karotidinije i zapaljenja grla
zapaljenjai hladnim ili vru im oblozim a; katkad pom ae i prepisivanje lekova protiv migrene.
(grlobolja ), infekcije sinusa, zubnog apscesa ili raka usne duplje m oe da bude teko.
* O b ratite se lekaru kako bi odredio da li se radi o zapaljenju grla (vid i Bol u grlu) ili titnoj lezdi. Vidi titna lezda - tegobe; Imunoloki sistem - poremeaji.
Posle zapaljenja titne lezde, budite sprem ni na este lekarske preglede radi praenja rada titne lezde.
Odmah potraite lekarsku pomo. Potrebne

su vam dve nedelje agresivnog a n tibiotikog leenja, a m oda ete m orati da ostanete u bolnici.
A k o se ne lei, bakterijski meningitis m oe da bude sm rtonosan; virusni meningitis je retko sm rtonosan.
VRTOGLAVICA
SIMPTOMI
vrtoglavica (ini vam se da vam se o kre e glava ili sve oko vas) bez oiglednih povezanih sim ptom a
BOLEST/TEGOBA
Vrtoglavica (uopteno)
vrtoglavica sa slabou, oduzetou ili obam rlou u rukam a i nogama; mogue zamagljen vid ili privrem en gubitak vida ili otean govor vrtoglavica s upornom ili ponovljenom glavoboljom ; ree munina, povraanje, prom ena linosti, gubitak apetita, tekoe s govorom , slabost ili oduzetost, oteenje pam enja ili teko e s koordinacijom ili ravnoteom vrtoglavica pri okretanju glave, s bolovim a i ukoenou u zglobovim a, kod osobe starije od 50 godina neprestana teka vrtoglavica koja se kretanjem pogorava; gubitak sluha, zvonjenje u uima; m ogue, munina, povraanje; prethodno virusna infekcija napadi isprekidane vrtoglavice; gubitak sluha, zvonjenje u uima; mogua, glavobolja, povraanje, bledilo ili iscrpljenost vrtoglavica pri prom eni poloaja glave
M o d a n i u d a r ili prolazni ishemini napad
Tum or ili krvarenje u mozgu
C ervikaln i osteoartritis
U pala unutranjeg uha i/ili nerva (labirintitis)
M e n ije r o v a b o le s t
Vrtoglavica izazvana prom enom poloaja (dobroudna vrtoglavica izazvana prom enom poloaja)
832
T A DA U R A D IT E
Sedite, zatvorite oi, spustite glavu i duboko diite. A k o su napadi jaki, obratite se lekaru da biste proverili mogue u zroke koji bi se mogli leiti; m oda m orate da prom eniti lek koji uzim ate.
Vrtoglavicu mogu da izazovu mnogi lekovi, kao to su nesteroidna sredstva prodv
zapaljenja, andbiodci i andhipertenzivi.
Odmah pozovite hitnu pomo (94).

U obiajen postupak je hospitalizacija radi analiza, lek da bi se spreili novi m odani udari i moda operacija. Vidi Modani udar.
Modani udar je iznenadni gubitak funkcije mozga izazvan zaepljenjem ili oteenjem krvnog suda u m ozgu. Kod prolaznog ishem inog napada, prekid dotoka krvi je privrem en i sim ptom i se povlae. Tum or se razvija polako k ro z odreen vrem enski period, dok krvarenje m oe da pone iznenada kao posledica povrede ili porem eaja krvnih sudova.
Odmah pozovite hitnu pomo (94). Tum or na

mozgu m oe da zahteva h irurko odstranjivanje, leenje zraenjem i/ili hem oterapiju. K rvarenje u lobanji je hitan sluaj i m oda e zahtevati operaciju. Vidi Mozak - rak.
O b ratite se svom lekaru, koji e vam moda prepisati o ko vratnik ili protivupalna sredstva za ublaavanje bolova. Vidi Artritis. U obiajen nain leenja je leanje u krevetu, antihistaminski m eklizin i m oda, sredstva
Vrtoglavica m oe da bude izazvana kotanim izratajim a i zapaljenjem vratnih zglobova, koji pritiskaju nerve i krvne sudove. Z a oporavak, sa ili bez leenja, potrebno je nekoliko dana do tri nedelje. Veruje se da je u zrok ove upale virusni.
protiv anksioznosti.
O b ratite se lekaru. Uobiajen nain leenja podrazum eva m irovanje u krevetu i andhistaminski m eklizin za ublaavanje vrtoglavice. O b ra tite se lekaru ako vas m ue sim ptom i. Vebam a za istezanje vrata m oe da se izazove, a zatim i ublai vrtoglavica.
Ponekad se uvodi cev da bi se izjednaio pritisak vazduha s obe strane bubne opne. Vitamin 6 5 (50 mg tri puta na dan) m oe da bude od koristi.
Vrtoglavica izazvana prom enom poloaja obino se povue za nekoliko sekundi bez leenja.
Z A D A H IZ U S T A
SIMPTOMI
ustajao, neugodan m iris koji dolazi iz usta neugodan zadah trulosti koji dolazi kro z usta iz eluca ili drugih unutranjih organa
eina odraslih i mnoga deca povremeno imaju zadah iz usta, a neki Ijudi su uvereni da ga imaju, a nemaju ga. Iz straha od zadaha proizala je golema industrija koja reklamira paste za zube, vodice za ispiranje usta i druge proizvode koji obeavaju da e pobediti mirise. Za veinu nas pravilna higijena usta i raznovrsna ishrana je sve to je potrebno za sve dah, iako u nekim sluajevimazadah iz usta (halitoza) moe da ukazuje na ozbiljne zdravstvene probleme.
O B R A T I T E S E L E K A R U ILI ZUBARU:
ako je m iris praen zapaljenjem ili krvarenjem iz desni. M oda se radi o znakovim a kvarenja zuba ili tegobama s desnim a. ako neugodan zadah potraje bez oiglednog uzroka posle pranja zuba i ienja koncem i ienja desni i jezika. M oda se radi o unutranjoj bolesti koja zahteva m edicinsku dijagnozu i leenje.
UZROCI
Plak - lepljivi sloj estica hrane, pljuvake i bakterija na zubima - glavni je uzrok zadaha iz usta. Zaostali tragovi kafe, alkoholnih pia, duvanskog dima i jako zainjene hrane ili hrane jakih mirisa takoe moe da doprinese mirisu iz usta. Redovan protok pljuvake pomae ienju usta, pa suva usta posle nonog spavanja mogu loe da miriu. Nejedenje moe da bude uzrok ustajalog daha, zato to jedui podstiete protok pljuvake. Kad se pljuvaka nakupi u ustima- naroito u udubljenjima kod zadnjeg dela jezika - i vare jeoralne bakterije, kao posledica javljaju se jaki mirisi. Uzrokzadaha iz usta mogu da budu problemi svarenjem i poremeaji kao to su kvarenje zuba, bolesti desni i slivanje izluevina iz nosa u grlo (vidi Sluz -ce e n je u grlo). Neke bolesti prouzrokuju neugodan dah, ukljuujui plune i gastrointestinalne (eludano-crevne) tegobe, rak, dijabetes, bubrene bolesti, tuberkulozu, upalu sinusa i streptokoknc zapaljenje grla. Uzimanje odreenih lekova, naroito nekih antidepresiva moe da izazove suvou i zadah u ustima. U retkim sluajevima, naroito kod male dece, dugotrajan zadah iz usta moe da ukazuje na strano telo u nosu. Svako ko ima uporan zadah iz usta koji - po svemu sudei - nije u vezi s oralnorr higijenom ili privremeno loim varenjem, morao b da pita lekara za mogui uzrok.
LEEN JE
Pravilna oralna higijena otklonie zadah iz usta u veini sluajeva. Cetkicom i koncem istitezube barerr dva puta dnevno, naroito posle obroka kad estice hrane mogu da zaostanu u ustima. Soda bikarbona moe da bude zamena za pastu za zube; ona je dobrc
834
sredstvo za ienje, a isto tako oslobaa dah neugodnog mirisa. Problem moete da ublaite ako izbegavate hranu jakog mirisa, podstiete isticanje pljuvake (vidi Ishrana, desno) i pijete vee koliine vode. Vodice za ispiranje usta, bombone od mentola i gume za vakanje samo su sredstva za privremeno prikrivanje zadaha. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Nakupljanje plaka glavni je uzrok zadaha iz usta, pa se pobrinite da vam zubar redovno isti zube. Hronini zadah iz usta trebao bi da dijagnostikuje i lei lekar ili zubar. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A
Preparati koji sadre klinie, seme anisa i kom ora (Foeniculum vulgare) takoe su popularni.
ISHRANA
Ishrana bogata vlaknima s mnogo integralnih itarica, sveeg voa i sirovog lisnatog povra pomae dobrom varenju i smanjuje verovatnou zadaha iz usta. Jabuka, naranda i celer pomau jer iste zube rasprujui bakterije u ustima i stimuliui protok pljuvake. Pokuajte da vaete svee listie peruna ili nane. To je metoda koju su upotrebljavali stari RimIjani da bi osveili dah. L E E N J E KOD K U E Ne postoji zamenaza pravilnu higijenu usne duplje. etkajte zube krunim pokretima - ne napred-nazad, a zatim temeljno oistite koncem prostor izmeu zuba u celim ustima. ienje jezika, koje mnogi Ijudi zanemaruju, vrlo je vano: upotrebljavajte svoju etkicu za zube da biste ietkali gornju stranu jezika to dalje moete. Lopatica za jezik, spravica koju su koristili na Bliskom istoku i u Indiji da bi ostrugali jezik, moe da bude korisna. Proizvodi ih nekoliko amerikih kompanija, a moete pokuati da ih nabavite i u prodavnici koja prodaje azijske ili bliskoistone proizvode. Kaika za supu e sasvim dobro posluiti; lagano prevucite udubljenom stranom kaike preko jezika da biste sastrugali sve ostatke. Ali budite oprezni: ne gurajte etkicu, kaiku ili strugaljku tako daleko da vam se pone dizati eludac. Posle ienja isperite usta vodom. Zapravo, kad etkanje nije mogue, dobrajezamisao uzeti nekoliko malih gutljaja vode, promukati je u ustima i ispljunuti. A to se tie trenutnih osveivaa daha, probajte mentol-bombone, vodicu za ispiranje usta ili vakau gumu koja sadri hlorofil, ali ne oslanjajte se na njih kao na zamenu za pravilnu oralnu higijenu.
Ako vam je zadah naroito prisutan posle buenja, posle obroka ili uzimanja alkohola, probajte Nux vomicu ili Kaliphosphoricum. Oba moete da dobijete bez lekarskog recepta; sledite uputstva za doziranje navedena na etiketi.
LE EN JE L E K O V IT I M B IL J E M
aj od ehinacee (Echinacea spp.), izm irne (Commiphora molmol), krvare (Sanguinaria canadensis) i nane (Mentha piperita) mogu da se upotrebljavaju kao svakodnevna vodica za ispiranje usta. Da biste osveili dah, probajte aj skuvan od piskavice (Trigonella foenum-graecum) ili nane (Mentha piperita).
D a Ll JE ZAISTA TAKO NEPRIJATAN?

Naalost, osoba koja ima neugodan m iris iz usta e sto je poslednja koja e to saznati. A k o niste sigurni da li im ate zadah iz usta ili ne, pitajte najboljeg prijatelja - ili svo g zubara. Ili p ro b a jte o v o : rukama oblikujte olju, p re k rijte njima usta i d ub oko izdahnite, a zatim udahnite k ro z n o s da biste om irisali dah.
PREVENCIJA
Ako ste zabrinuti zbog zadaha iz usta, izbegavajte jako zainjenu hranu ili hranu jakog mirisa, kao to su crni ili beli luk, Ijute paprike, kobasica i inuni. Ne samo da ta hrana ima jak miris nego moe da bude i teka za varenje i izazivati gasove u elucu, to moe doprineti zadahu iz usta.
ZA D RA VA N JETEN O STI
itajte ovu kolonu kako biste naii svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
S lM P TO M l
bezbolno oticanje lanaka i/ili stopala; bez drugih sim ptom a
BOLEST/TEGOBA
Edem (skupljanje tenosti u lancim a i/ili stopalim a)
istaknuti, tamnoplavi krvni sudovi na nogama i stopalim a; bolne ili osetljive noge koje esto natiu posle stajanja bez obzira na njegovo trajanje; mogua prom ena boje i Ijutenje koe ili koni ulkusi kod ena - nadutost; glavobolja; bolne grudi, bolovi u m iiim a, razdraljivost; anksioznost; potitenost, Ijutnja; um or; nesanica; elja za hranom
Proirene vene
Predmenstrualni sindrom (PM S),

skup sim ptom a vezanih za horm onske prom ene u m enstrualnom ciklusu
um or i m unina propraeni oticanjem trbuha i nogu; bolovi u trbuhu; tamna m okraa; svetla stolica; ukasta koa koja svrbi oticanje aka i stopala; uestalo m okrenje nou; stalan um or; gubitak teine; povien krvni pritisak; bledilo; neugodan ukus u ustim a oticanje stopala i nogu; ubrzano debljanje; zadihanost; retko m okrenje ili izostanak m okrenja zadihanost; um or; kaalj; nateen trbuh, noge i lanci; ubrzan ili nepravilan rad srca; nizak krvni pritisak
Teka ciroza; propadanje tkiva jetre
Bubreno oboljenje
Akutni zastoj rada bubrega
Kongestivno otkazivanje srca (srce ne pumpa k rv punim kapacitetom , pa izaziva skupljanje tenosti u drugim delovim a tela)
kod trudnica - oticanje aka i lica; naglo dobijanje na teini; mogua glavobolja, zamagljen vid, sm etenost, nadraenost i/ili bolovi u elucu
Predeklam psija, takoe zvana toksem ija; oblik visokog krvnog pritiska koji se javlja u 5 do 10 posto trudnoa
836
Podignite noge kako biste podstakli protok krvi i izbegavajte dugotrajno sedenje. A k o oticanje ne jenjava, obratite se lekaru. Posavetujte se s lekarom . Leenje e zavisiti od teine tegobe i vero vatno ete m orati da uzm ete acetilsalicilnu kiselinu (npr. A spirin) ili ibuprofen protiv bolova.
U zro ci mogu da budu slabe vene na nogama, dugotrajno sedenje i/ili trudnoa.
Posebne elastine arape za vene umanjuju neugodnost.
Idite kod lekara radi tane dijagnoze. Leite sim ptom e na odgovarajui nain. (U zm ite analgetike protiv bolova koji se kupuju bez recepta; izbegavajte so i pijte mnogo tenosti kako biste smanjili nadutost.) A k o vas PMS popusti, lekar e m oda da predloi uzimanje leka.
A ko organizmu nedostaje magnezijuma, cinka i vitamina B njihove dodatne koliine mogu , da ublae sim ptom e.
Hitno se obratite iekaru. M oda ete m orati da ostanete u bolnici dok se stanje ne stabilizuje.
Ishrana koja se sastoji od malih estih obroka s malom koliinom soli, bez alkohola i to je mogue manje lekova sm anjie jetrene tegobe.
Odmah se obratite lekaru.
Bubreno oboljenje m oe da bude opasno po ivot, pa zahteva hitnu pom o.
Posavetujte se s lekarom pre uzimanja bilo kojeg leka, ukljuujui i lekove koji se kupuju bez recepta kao to su ibuprofen i paracetamol koji mogu da ubrzaju bubrenu bolest. U zro ci mogu da budu pogoranje dugotrajnog bubrenog oboljenja ; ok; infekcija; ili reakcija na lek. O pasnost od razvoja kongestivnog otkazivanja srca najvea je ako ve im ate sranu bolest, ako puite ili zloupotrebljavate alkohol.
Obratite se lekaru bez odlaganja.

U z odgovarajue leenje bubrezi esto ponovo prorade.
Hitno se obratite lekaru. M oda
e vas
zadrati u bolnici kako bi se stanje stabilisalo; Leenje m oe da ukljuuje hirurki zahvat, lekove, prom ene u ishrani i specifine vebe. Vidi Srana oboljenja.
Hitno se obratite lekaru. Blai sluajevi dobro

reaguju na leenje, pa e se dete verovatno roditi prem a predvienom term in u; kod tekih sluajeva m oda e trebati raniji poroaj kako bi se spasio ivot deteta i m ajke.
Povien krvni pritisak kod predeklam psije obino se spusti na norm alu u roku 24 sata posle roenja deteta. A k o niste imali hronino visok krvni pritisak pre nego to ste ostali trudni, najverovatnije ga neete imati ni posle trudnoe.
ZAJAPU REN O ST
/ta/re ovu kotonu kako biste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
zajapureno lice praeno um orom , m uninom i/ili glavoboljom
BOLEST/TEGOBA
najverovatnije posledica prekom ernog alkohola
zajapureno lice; topla, suva koa; preko m erna glad i e ; takoe mogue uestalo m okrenje, ubrzano disanje, povraanje, sm etenost lice se lako zajapuri tokom emocionalnog stresa ili vebanja; vebanje m oe da bude praeno glavoboljom , mogua migrena
Dijabetes
prirodna sklonost crvenjenju; fizioloka reakcija na naprezanje
umor, vrtoglavica, munina, jako znojenje i glavobolje iza kojih sledi zajapurenost, vru a i suva koa i ubrzan, ali slab puls
Toplotni udar (sunanica)
zajapurenost praena gasovima, podrigivanjem , m oguom m uninom , eludanim sm etnjam a i kiselkastom i gorkom tenou u grlu i ustima neprirodno zajapureni obrazi i nos, iz ega se mogu razviti gnojni plikovi; pogorava se uzimanjem prezainjene hrane, vruih pia ili alkohola; najee kod ena starijih od trideset godina
Varenje - problemi
Rosacea
crvenjenje lica esto prati visoka
tem peratura (4 0 C ili vie); vidi Temperatura i groznica za vie inform acija. Blago ruiast odsjaj na obrazim a i licu uobiajen je kod trudnica.
838
T A DA U R A D IT E
Izbegavajte vie od jednog ili dva alkoholna pia na dan. Vidi Alkoholizam.
O S T A L E IN F O R M A C IJ E
Posledica proirenih krvnih sudova sa zajapurenou je da organizam gubi toplotu mnogo bre nego to je uobiajeno, pa tokom hladnoe m oete da budete u opasnosti od hipoterm ije; alkohol zbog toga nije dobro sredstvo za zagrevanje tela.
Vidi Dijabetes.
C rve n je n je nije zdravstveni problem i norm alno je zajapuriti se za vre m e vebanja. A ko vas mui injenica da se lako zajapurite, razm islite o odlasku strunjaku kineske m edicine koji e usm eriti panju na ispravljanje pretpostavijene energetske neravnotee izmeu gornje i donje polovine vaeg tela. Takoe vidi Glavobolja. Rashladite se hladnim tuem ili m okrim krpam a;
N eki alternativni strunjaci povezuju brzo crvenjenje lica s porem eenom fiziologijom koja m oe da bude znak moguih zdravstvenih tegoba; razm islite o odlasku strunjaku koji se bavi akupunkturom ili homeopati radi procene.
odmah zatraite medicinsku pomo. Takoe

vidi Hitna stanja - prva pomo: Srani udar.
H om eopati esto predlau Belladonnu kao dopunu hitnoj m edicinskoj pomoi usled toplotnog udara.
Probajte neki antacid koji se kupuje bez lekarskog recepta ili lek protiv munine u elucu. Vidi Goruica i Varenje - problemi.
A jurved ski (A yurved ski) i hom eopatski nain leenja i leenje lekovitim biljem nude nekoliko efikasnih m ogunosti.
Vidi Akne.
A k o se ne lei, rosacea m oe da se razvije u hiperplaziju lojnih lezda kod koje poveane lojne lezde stvaraju kvrgav nos. Rosacea posebno dobro reaguje na antibiotike, prom ene u ishrani ili na velike doze vitamina B, naroito riboflavina
(vitamin B 2).
G
839
L J E N
J A
SIMPTOMI
ogrebotina, posekotina ili povreda na koi na bilo kom delu tela koja postaje bolna, crvena, oteena i/ili iz koje curi gnoj, m oe da bude propraena tem peraturom i oteenim limfnim voro vim a pokoica ili m esto gde nokat ulazi u kou postaje nateeno, crveno i bolno; pokoica m oe da se pojavljuje iz korena nokta; gnoj m oe da iscuri pri pritisku na upaljeni deo ivica onog kapka se upali i koa se Ijuti; m oe da svrbi; esto se vidi kod Ijudi koji imaju p e r u t
BOLEST/TEGOBA
In fe k c ija ; koni ir
Paronihija (infekcija pokoice ili infekcija na mestu gde nokat ulazi u kou)
Blefaritis (upala onih kapaka)
crvenilo , arenje i svrab u jednom ili oba oka; oko m oe da vam postane krvavo i iz njega m oe da curi lepljivi gnojni iscedak
K o n ju n k t iv it is
nateena, crvena stidnica (vulva) i svrab, nadraena vagina; m oe da se pojavi neobian gust beli sekret; polni odnos m oe da bude bolan; m okrenje m oe da probada i da bude uestalo kod m ukaraca ije partnerke upotrebljavaju kontraceptivni gel, prepucijum ili glavi polnog uda upale se posle polnog odnosa; kod ena, podruje oko otvora vagine (usne, m okrani kanal, klito ris) upali se posle upotrebe kontraceptivne pene ili gela, ispiranja vagine, prskanja dezodoransom ili pranja sapunom bolan, nateen prepucijum ; mogue teko e pri ienju ispod prepucijum a bez bolova
G ljiv i n a in fe k c ija
Polna alergijska reakcija
Balanitis (upala prepucijum a)
840
TA DA UINITE
Vidi Posekotine, ogrebotine i rane i Infekcije.
Odmah se obratite lekaru ako vam se na dlanu
ili nadlanici razvije inficirana posekotina; takve se infekcije brzo ire i mogu da dovedu do trajnog gubitka odreene funkcije.
Vidi Nokti - tegobe. Topli oblozi mogu da pomognu pri ienju rane i ublaavanju bola.
Infekcija esto poinje ispod zanoktice ili posle povrede leita nokta, zato secite i istite nokte i izbegavajte lakove za nokte i naprave za rezanje pokoice.
O p e rite one kapke toplim slanim rastvorom kako biste odstranili kraste; lekar e vam m oda preporuiti antibiotik ili mast na bazi sulfonamida. ' Konjunktivitis se obino povue sam, iako u nekim sluajevim a m oe da vam zatreba antibiotika mast; razm islite o upotrebi sredstva za ispiranje oiju od borne kiseline kako biste ublaili neugodnost ili biljne rastvore za ispiranje oiju od vidove trave ( Euphrasia officinaiis). U po treb ite lekove koji mogu da se nabave na lekarski recept, a i bez recepta, protiv vaginalne gljivine infekcije. Takoe vidi Vagina - tegobe.
O ni kapak vam se m oe obrnuti, a obrve otpasti. C e sto se razviju mici.
Bakterije, virusi, alergije, stres, naprezanje oiju i loe varenje mogu da izazovu razliite oblike konjunktivitisa.
Dijabetiari i osobe zaraene H IV virusom

skloniji su svim tipovim a gljivinih infekcija.
Vidi Alergije, Penis - bolovi,
Vagina - tegobe.
Perite polne organe istom vodom ; grubi ili mirisni sapuni (naroito amponi) mogu da nadrae osetljivo tkivo.
Vidi Penis - bolovi.
Kod m ladia se m oe razviti balanitis zbog neodgovarajueg pranja; posetite lekara ako zapaljenje ne jenjava.
ZATVOR
a sistem za varenje izvanredno je efikasan: u razmaku od nekoliko sati on izvue hranljive materije iz hrane koju jedete i pijete, prenese ih u krvotok i pripremi preostale materijeza izlazak iz organizma. Te materije prou kroz oko 6 m creva pre nego to se privremeno smeste u debelom crevu, gde se iz njih izvlai voda. Ostatak se izluuje kroz creva, obino u roku dan ili dva. Neke osobe - ukljuujui mnoge praktiare alternativne medicine - kau da bismo morali da praznimo creva jedan do tri puta na dan da bismo ostali zdravi, ali ovo miljenje nije potkrepljeno naunim ispitivanjima. Zavisno od vae ishrane, doba i dnevne aktivnosti, redovno pranjenje creva moe da se kree od tri pranjenja na dan do jednog pranjenja svaka tri dana. Ipak, to se due izmetzadrava u debelom crevu, stolica postaje tvra i tee je isprazniti creva. Normalna stolica ne bi smela da bude ni naroito tvrda ni meka i ne biste se smeli preterano napinjati da biste ispraznili creva.
SIMPTOMI
tvrd a, sabijena stolica koja se teko ili bolno prazni izostalo pranjenje creva tri dana kod odraslih, etiri dana kod dece
ako je zatvor povezan s tem peraturom i bolovim a u donjem delu trbuha, a stolice su retke ; ovi sim ptom i mogu da budu pokazatelj d iv e r tik u lit is a . ako im ate krv u stolici; to m oe da bude od fis u r e ili u lje v a , ali isto tako mogao bi da bude znak r a k a d e b e lo g c r e v a , prom ena u obelejim a pranjenja creva, kao to su stolice tanke kao olovke, takoe m oe ukazivati na rak debelog i zadnjeg creva. ako vam se zatvo r javi poto ste na recept dobili novi lel< ili uzeli dodatne koliine vitam ina ili m inerala; moda m orate da prekinete ili prom enite dozu. ako vi ili vae dete im ate zatvor v e dve nedelje, s bolovim a u trbuhu koji se ponavljaju; to bi mogao da bude znak trovanja olovom ili druge ozbiljne tegobe ( vidi T r o v a n je ). ako ste starija ili invalidna osoba i im ate zatvor ve nedelju dana ili vie; m oda im ate zapeenu stolicu.
UZROCI
Na uurbani moderni nain ivota moda je krivza veinu sluajeva zatvora: to to ne jedemo dovoljno vlakana ili ne pijemo dovoljno vode, to to ne vebamo dovoljno i to to ne odvojimo vreme da odgovorimo na nepogreivu elju za obavljanjem nude. Emocionalne i psiholoke tegobe mogu da doprinesu ovom problemu. Uporan, hronini zatvor moe isto tako da bude simptom ozbiljnijih poremeaja,
ukljuujui sindrom iritabilnog creva, divertikulitis, rak debelog creva, dijabetes, Parkinsonovu bolest, multiplu sklerozu i depresiju.
Navike vezane za pranjenje creva obino se menjaju s godinama i okolnostima. Na primer, deca hranjena na flaicu obino imaju tvru stolicu i ei zatvor nego dojena deca. Neka deca ponu da pate od zatvora kad krenu u kolu ili na neke druge aktivnosti jer im je neprijatno da pitaju da li mogu u toalet. Budui da su osetljiva na bol, deca mogu da izbegavaju obavljanje nude i ako imaju manje raspukline na maru od naprezanja ili drugih nadraaja. Iz razliitih razloga zatvor je obino ei meu enama, naroito tokom trudnoe. Do zatvora kod starijih osoba obino dolazi zbog nedostatka vlakana
u ishrani i nedostatka telesnih vebi. Dodatne koliine nekih lekova i vitamina mogu da izazovu zatvor: opijati kao to su morfijum i kodein; aluminijumske soli u antacidima; neke dodatne koliine gvoa i kalcijuma; i odreeni antihistaminici, diuretici, antidepresivi, antipsihotici i lekovi za krvni pritisak. Ako ste skloni zatvoru, naroitu panju poklanjajte moguim propratnim pojavama preporuenih ili prepisanih lekova, pa se - ako imate zatvor - raspitajte kod svog lekara ili apotekara za druge mogunosti. D IJA G N O S T I K I P O S T U P C I Povremeni zatvor nije razlog za odlazak lekaru, ali morali biste da potraite struni savet ukoliko tegoba potraje. Lekar e vam prvo pregledati trbuh da nema znakova otvrdnua, a moda e izvriti i rektalni pregled. Za proveru sistemskih problema, lekar e moda uzeti uzorke krvi. Lekar e vam moda pregledati debelo crevo sigmoidoskopom, rastegljivom cevi na ijem kraju je soivo kojim se dobija povean snimak i koja se uvodi u zadnje crevo. Moda ete morati da uzmete i barijumovu kau, koja presvlai crevnu sluzokou tako da se moe videti na rendgenskom snimku.
Fekalna impakcija ili zapeenost" izmeta ozbiljniji je oblikzatvora koji katkad pogaa starije i invalidne osobe. Da bi oslobodio stvrdnutu materiju u zadnjem crevu, lekar uvlai prst u rukavici i runo raskomada ukruenu stolicu. Moe da pomogne i lak klistir od tople vode ili mineralnog ulja. A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Kao i mnogi konvencionalni lekari, veina praktiara alternativne medicine pristupa zatvoru kao tegobi nastaloj usled naina ivota. Korektivne mere ukljuuju poveano uzimanje vlakana, redovne telesne vebe i odreivanje svakodnevnog vremena za pranjenje creva.
T ELES N E V EBE
etnja od 20 do 30 minuta korakom dovoljno brzim da natera srce da pumpa krv" ili dovoljno nekog drugogoblika vebanja podstie rad creva. Lekari kau da su redovne telesne vebe, osim to koriste srcu, odlian nain za ispravljanje hroninogzatvora. Ljudi bi morali da se priviknu na redovno vebanje dok su mladi, tako da ono postane zdrava navika koju e sprovoditi ceo ivot.
LEEN JE
Veina sluajeva zatvora reaguje na konzervativno leenje, kao to je promena u ishrani ili blagi laksativi. Tei ili hronini sluajevi navee vaeg lekara da sprovede analize kako bi proverio mogue postojanje sistemskih uzroka i drugih bolesti. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Va lekar e verovatno preporuiti da leenje ponete uvrtavanjem u svoju ishranu vie vlakana i hrane koja podstie rad creva. Za uporan zatvor kod starije dece i odraslih, lekar moe da preporui nesvarljiv eerzvan laktulozaili posebno formulisane elektrolitne rastvore. Osim vlakana ili materija koje podstiu rad creva, valjalo bi izbegavati laksative koji se prodaju bez lekarskog recepta. Lekar e vas takoe savetovati da odvojite odgovarajue vreme za pranjenje creva i da ne potiskujete elju za obavljanjem velike nude.
Prodavnice zdrave hrane nude ceo izbor mogue korisnih biljnih lekova. Probajte ih u malim koliinama da proverite delovanje koje imaju na vas ili ih uzimajte kako vam preporui naturopata. Izbegavajte biljne laksative koji sadre senu (Cassia senna) ili pasjegrode (Rhamnus purshiana); oni mogu da otete sluzokou i povrede nerve debelog creva i moete da postanete zavisni od njih.
Za ublaavanje blagog zatvora, moete nai gotove lekove u prodavnici zdrave hrane. Ako su vam stolice meke pa morate da se napreete da biste ispraznili creva, probajte lekove koji sadre Bryoniju.
N A IN IV O T A
Jednostavno prepoznavanje potrebe za pranjenjem creva reava mnoge sluajeve zatvora. Deca reaguju na pohvale za sedenje na nuniku i redovno pranjenje creva i mogu da se uvebaju u ranim godinama.
ZATVOR
NASTAVAK
Za osobe koje su uverene da su redovne navike pranjenja creva vane, leenje je lako: sedite na nuniku svaki dan u isto vreme oko 10 minuta, ak i ako ne osetite elju za pranjenjem creva. Najbolje vreme je posle jela, zato to hrana u elucu podstie rad debelog creva. Budite strpljivi: moda e vam trebati mesec ili dva da ova nova navika pone da deluje. Ali upamtite da valja obratiti panju na signale koje vam alje organizam i nikada ne potiskujte elju za pranjenjem creva koji se javi u drugo vreme.
IS H R A N A
AKU PRESU RA
b
844
Gotovo svi bismo morali da jedemo vie vlakana. Ameriko drutvo dijetetiara preporuuje 30 grama vlakana na dan, a ipak mnogi koriste manje od polovine te koliine. Poveati unos vlakana je lako: jedite vie sirovog voa i povra - naroito graka, pasulja i brokole-itaricas mekinjama, hleba od integralnog zrna penice i suenog voa kao to su groe, smokve i ljive. Dodatna prednost je da veina ovih vrsta hrane obiluje vitaminima i mineralima, a sadri manje kalorija od veine preraenih namirnica. Nikada nije prerano poeti sa zdravom ishranom. Deca stara samo est meseci mogu da se hrane integralnim itaricama, koje sadre vie vlakana i hranljivih materija od preraenih itarica. ak se i zavisnici od brze hrane (fastfood) kao to su hamburger i krompirii mogu namamiti da izmeu obroka pojedu voe i sirovo povre. Inae, probajte dodatne koliine topljivih ili netopljivih vlakana kao to je bokvica (Plantago psyllium), koja postaje elat'inasta kad se kombinuje s vodom i poveava zapreminu stolice. Pijte 1 do 2 do vrha pune kaiice bokvice u prahu na dan, umeane u au hladne vode ili soka ili ukljuite istu koliinu lanenog semena (Linum usitatissimum) u prahu, koji moete dobiti u mnogim prodavnicama zdrave hrane. Bokvica obino deluje u roku od dva dana, ali moete je uzimati svakodnevno i ne postati zavisni od nje. Netopljiva vlakna ukljuuju penine mekinje i zobene mekinje. One deluju kao i bokvica, ali mogu da vam izazovu gasove nekoliko nedelja dok se telo ne navikne na promenu. Moete da izmeate mekinje s vonim sokom, konzervisanim voem ili itaricama, ili da ih malo stavite u sendvie. Ponite s 1 kaikom na dan i postepeno poveavajte do 3 ili 4 kaike.
Varenje moe da se pobolja ujednaenim pritiskom prsta na taku Zeludac 36, etiri irine prsta ispod aice kolena tik do cevanice. Zadrite pritisak jedan minut, zatim promenite nogu. Da biste proverili poloaj, savijte stopalo; morali biste da osetite ispupenje miia na tom mestu.
Da biste ublaili zatvor, pokuajte da vrite pritisak na Debelo crevo I I , na spoljnoj ivici unutranjeg pregiba lakta. Savijte ruku jedan minut, duboko pritiskajte taku palcem, zatim ponovite na drugoj ruci.
Pritiskanjem Debelog creva 4 na koici izmeu palca i kaiprsta moete da ublaite zatvor. Pomou palca i kaiprsta desne ruke stiskajte koicu vae leve ruke jedan minut. Ponovite na desnoj ruci. Ne sluite se ovom takom ako ste trudni.
Pritiskom na ilu zaea 6 moete da ublaite bolove u trbuhu izazvane zatvorom, Taka se nalazi oko tri irine prsta ispod
pupka. Kaiprstom jedne ruke pritisnite to moete dublje prema unutra, zatim udahnite polako i duboko. Opustite se i izdahnite.
Konano, stari narodni lek za podsticanje rada creva je popiti au tople vode sa sokom celog limuna ujutro posle buenja.
JOG A
------------------ ------------------
P r e k in it e n a v ik u UZIMANJA LAKSATIVA
Z a tvo r - pravi ili prividni - jedna je o d najeih zdravstvenih tegoba. Samo u SAD-u Ijudi troe stotine miliona doiara godinje na laksative. U mnogim siuajevima taj novac nije dobro utroen. A ko redovno uzimate iaksative, va organizam m oe da postane zavisan o d njih i va e se zatvor verovatno pogorati. Ali ako morate da uzimate laksative, najbolji su oni na bazi vlakana. Moda im treba malo due da ponu da deiuju nego instant-purgativima, ali ne kode vaem probavnom sistemu. U svakom sluaju, laksative kupljene b ez lekarskog recepta ne uzimajte due o d nekoliko dana zaredom i nikada ne uzimajte laksativ ako imate bolove u trbuhu ili muninu, ako povraate ili ste trudni.
Poloaj Kobra smatra se jednim od najboljih za jaanje trbunih organa. Lezite na trbuh, glave poloene na zemlju i okrenute na stranu i priljubljenih nogu. Poloite ruke s dlanovima okrenutim nadole odmah ispod ramena, drei laktove uztelo. Udahnite i podignite glavu i grudi s poda lica okrenutog napred. Samo bi gornji deo tela trebao da bude podignut; pupkom biste morali dodirivati pod. Gledajte prema gore to vie moete i zadrite poloaj tri do est sekundi. Izdahnite i polako spustite nazad glavu i prsa. Uradite to do etiri puta na dan. Poloaj Kolenom do prsa za cilj ima da aktivira trbune organe i ublai gasove. Stanite pravo rukama sa strane. Privucite desno koleno prsima. Uhvatite desni lanak desnom rukom i desno koleno levom rukom i povucite nogu grudima to je blie mogue. Ostanite da stojite uspravno i zadrite poloaj est do osam sekundi. Ponovite s drugom nogom. Uinite to do tri puta na dan.
L E E N JE KOD K U E Uzimajte 30 grama vlakana u ishrani svaki dan. Dobri izvori su mekinje i druge integralne itarice, sirovo ili kuvano sueno voe kao to su groe i ljive, kuvani pasulj, kokice i orasi. Pijte est do osam aa vode svakog dana, osim vaeg redovnog pia uz jelo. Idite u toalet u isto vreme svaki dan po mogunosti posle jela - i odvojite dovoljno vremena da omoguite crevima da se potpuno isprazne. Ako morate da praznite creva u neko drugo vreme, ne potiskujte elju.
PREVEN CIJA
Nain za spreavanje zatvora je dovoljno jednostavan: pijte odgovarajuu koliinu vode -estdo osam aa na dan dobro je pravilo - i unosite u organizam dovoljno vlakana jedui voe, povre i itarice. Vlakna su od kljune vanosti zato to se veina naih stolica sastoji od bakterija, a vlakna obezbeuju dobru osnovu na kojoj bakterije mogu da rastu. Velika bakterijska aktivnost za posledicu ima vei volumen stolice i bolji rad creva.
( M
P S )
SIMPTOMI
natekle, upaljene pljuvane lezde sm etene iznad ugla donje vilice na jednoj ili obe strane lica tem peratura i iscrpljenost u nekim sluajevim a oticanje pljuvanih lezda sm etenih ispod jezika posebno kod tin ejdera i odraslih osoba, sekundarno zapaljenje testisa, to je vidljivo, ili zapaljenje jajnika ili guterae, to se osea kao bol u trbuhu.
od deteta ete bez veih tekoa prepoznati zauke (mumps), blagu virusnu infekciju koja se najee javlja u uzrastu izmedu tree i desete godine. Znak prepoznavanja je: otok na jednoj ili obe strane detetovog lica, iznad ugla donje vilice. Jednom kad dete preboli zauke, nikad ih vie nee dobiti, jer je razvilo prirodni imunitet. U nekim se dravama dete vakcinie pre polaska u kolu ukoliko ve nije prirodno imunizovano (vidistranu 27). Zauke su blago zarazne, pa je mala opasnost da e se drugi lanovi porodice istovremeno razboleti. lako su zauke obino deja bolest, mogu je dobiti tinejderi i odrasli. Tok bolesti kod starijih osoba najee nee biti tei, ali oticanje testisa kod tinejdera ili odraslih mukaraca treba da pogleda lekar zbog vrlo male opasnosti od izazivanja neplodnosti.

ako sum njate da vae dete ima zauke, da bi se potvrdiia dijagnoza. ako vae dete ima zauke i snane glavobolje i bol u vratu; to mogu da budu znakovi m e n in g itis a . ako vae dete ima zauke i jake bolove u trbuhu i povraa - to su simptom i zapaljenja guterae. ako bilo koji muki lan porodice, tin ejd er ili odrasli, uz zauke ima i otekle testise. To u izuzetno retkim sluajevim a m oe da dovede do neplodnosti.
UZROCI
Zauke izazivavirus koji se prenosi vazduhom, kapljinim putem, kijanjem ili kaljanjem ili neposrednim dodirom. Vreme inkubacije - kad se virus razmnoava u telu i osoba nije zarazna - traje esnaest do osamnaest dana od izlaganja virusu. Osoba je zarazna dva dana pre nego to se pojave simptomi i devet dana posle prve pojave simptoma.
LEEN JE
Obratite se pedijatru da bi potvrdio dijagnozu zauki i da biste obezbedili lekarsku pomo u sluaju pojave komplikacija. Takoe, preleanezauke potrebno je ubeleiti u zdravstveni karton deteta. Deca sa zaukama treba da ostanu kod kue i ne idu u kolu sve dok se svi simptomi ne povuku. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Pedijatar e preporuiti odmor, tenu hranu, povean unos tenosti i stavljanje toplih ili hladnih obloga na lezde radi ublaavanja bola. Lekar takoe moe da preporui sredstvo protiv bolova koje sadri paracetamol.
PAROTIDNE ZLEZDE
citrino voe i sokove, koji mogu da pojaaju oticanje pljuvanih lezda.

IZVODNI KANAL PAROTIDNE LEZDE PAROTIDNA LEZDA DONJA VILICA
Primena lakog, ritminog pritiska na slezinu, postupak poznat kao pumpanje slezine, moe da povea oslobaanje belih krvnih zrnaca u krv. Posavetujte se s osteopatom. L E E N J E KOD K U E Potrudite se da dete miruje, posebno ako ima temperaturu. Leanje u krevetu nije neophodno. Kesica s ledom ili topli oblog prislonjen na otok moe da ublai bol. Sredstvo protiv bolova koje sadri paracetam ol takoe moe da pomogne. aj napravljen od soka od jabuke i klinia moe da pomogne u ublaavanju bolnoggutanja. Na laganoj vatri skuvajte pet klinia u litri soka od jabuke. Skinite s vatre, promeajte i ostavite da se ohladi do sobne temperature.
Parotidne lezde, jedan od tri para pljuvanih lezda, nalaze se ispod uiju du luka donje vilice. One neprekidno izluuju pljuvaku u usta kroz parotidne izvodne kanale na unutranjoj strani obraza, Kod zaraze zaukama parotidne lezde mogu da oteknu i postanu osetljive na dodir, dok se otvori parotidnih izvodnih kanala mogu stegnuti i onemoguiti normalan protok pljuvake.
A KU PRESU RA
Da biste smanjili bolove izazvane nateklim lezdama, postavite srednje prste u udubljenja odmah iza detetovih unih resica i vrsto pritiskajte dva minuta. Podstaknite dete da duboko die. (Starija deca ovaj postupak mogu da izvode i sama.)
PREVENCIJA
Budui da borba s boleu jaa imunoloki sistem, mnogi strunjaci za alternativnu medicinu veruju da je za inae zdravo dete bolje da preboli zauke nego da se vakcinie. Razgovarajte o vakcinaciji sa specijalistom za deje bolesti. MOPARU (vakcina protiv boginja, zauki i rubeole) danas se primenjuje u uzrastu izmeu dvanaest i petnaest meseci, s revakcinacijom izmeu etvrte i este ili desete i dvanaeste godine. Homeopatska varijanta imunizacije nije prihvaena kao jednako vredna i nee osigurati istu zatitu, ali neki homeopati mogu da propiu preparate koji e smanjiti mogua neeljena dejstva MOPARU-a.
Nijedna biljka ne lei same zauke, ali za smanjenje otoka pokuajte da primenite broiku (Calium aparine) ili ehinaceu (Echinacea spp.). Ehinacea moe da pomogne kod izleenja infekcije. O dozama se savetujte s travarom.
H OM E O P A T IJ A
Uvek se posavetujte s lekarom homeopatom o odgovarajuim dejim dozama. Homeopata moe da preporui Belladonu kad je dete zajapureno, crveno i ima otok na desnoj strani; Bryoniu kad je dete nervozno, edno i ne eli da se pomera ili Phytolaccu za naroito natekle lezde. Prekinite leenje koje ne pokae rezultate u roku od dvadeset i etiri sata i pokuajte s drugim lekovitim sredstvom.
IS H R A N A
Detetu nikad nemojte davati acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), ak ni takozvani bebi-aspirin ili druge preparate koji sadre so koja se zove salicilat za smanjenje temperature ili ublaavanje bolova. Primena acetilsalicilne kiseline kod dece dovedena je u vezu s Rejovim (Reyovim) sindromom, retkom, ali vrlo opasnom boleu koja prouzrokuje zapaljenje jetre i mozga.
Detetu ponuditelaganu hranu kaotojesupa, povre i voe. Izbegavajte teko svarljive mlene proizvode i
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim sloiima.
Z E N
I C
E ,
P R
I R
E N
itajte ovu koionu kako biste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
jedna zenica je proirena i slabije reaguje na svetlo nego druga zenica, bez ikakvih drugih sim ptom a
BOLEST/TEGOBA
H olm s-Adijev (H olm es-A diev) sindrom (bezopasna bolest kod koje zenice razliito reaguju na svetlo)
nepom ine, poveane zenice iste veliine (veliina se ne m enja s prom enam a svetla) posle lekarskog pregleda prilikom kojeg vam je lekar neto ukapavao u oi nepom ine zenice razliite veliine ili poveane zenice iste veliine, posle uzim anja lekova razliite namene
D ejstvo kapi za oi lcoje su posebno formulisam da privrem eno p roire vae zenice radi pregled
N uspojava mnogih ilegalnih lekova za podizanje raspoloenja, lekova na recep t ili su dostupni u slobodnoj prodaji, posebno onih koji sadre adrenalin, kao na p rim e r bronhodilatatori Paraliza treeg nerva glave - tre i kranijalni ner ne funkcionie kako bi trebalo; esta nuspojava dijabetesa, trovanja olovom , alkoholizma ili m oda tum ora mozga
jedna zenica vea je od druge i nepom ina; oko m oe stalno da se o kre e prem a napolje, dvostruka slika, sputanje kapka
jedna zenica manja je od druge i nepom ina; oko je bolno, crveno i/ili oteeno; suzenje; zam uen vid
U veitis - upala duice
tokom vrem en a jedna zenica postaje vea od druge i nepom ina; lupkajua bol u oku; gubitak perifernog vida; vide se kolutovi oko izvora svetla; mogua m unina
Glaukom
prom ena veliine zenica ili asim etrija zenica nekoliko dana do nekoliko nedelja posle povrede glave; glavoboija; m unina; oam uenost; vrtoglavica; nemogunost pom eranja ruku i nogu zenice razliite veliine; tem peratura; povraanje; glavobolja koja se pogorava pri naginjanju; ukoenost ili bolnost vrata, posebno pri sputanju brade prem a grudima proirenje zenice praeno iznenadnom , snanom glavoboljom koja m oe da se iri u vrat
Posledice povrede glave, sa ili bez potresa moz
Meningitis ili mogue encefalitis

( infekcija mozga)
Aneurizam u mozgu ili m igrenska glavobolja
Prvi put kad prim etite ove sim ptom e, potraite proirena
N e postoji poznato leenje za Holm -Adijev (H olm es-A diev) sindrom , ali on ne izaziva ozbiljnije tegobe.
hitnu m edicinsku pom jedna o;
zenica m oe da ukazuje na ozbiljnu bolest kao to je m o d a n i u d a r ili povreda mozga. Z e n ice bi trebale ponovo da postanu prirodne veliine u roku od nekoliko sati; ako se nisu suzile u roku od 24 sata, obratite se oftalmologu.
A k o svetlo sm eta vaim oim a, nosite naoare za sunce ili ostanite u zatam njenoj prostoriji.
Pitajte svog lekara o ovom sim ptom u i lekovim a koje prim ate; m oda ete m orati da prom enite terapiju.
Kako dejstva leka slabe, tako zenice treba da se vrate na prirodnu veliinu.
Idite na lekarski pregled. Leenje zavisi od uzroka oduzetosti i m oe da ukljuuje a n tib io tik e , veb e, a m oda i operativni zahvat.
B ez odlaganja idite na lekarski pregled; bez odgovarajueg leenja (odm or, k o r t ik o s t e r o id n e kapi za oi i m oda drugi lekovi), upala duice m oe da izazove slepilo.
U veitis m oe da se pojavi iznenada ili m oe da se razvija postepeno.
Odmah potraite hitnu lekarsku pom o.

A kutni glaukom m oe u roku od nekoliko dana da izazove slepilo; drugi oblici ove bolesti mogu se leiti operativnim zahvatom i/ili lekovim a.
Odmah se javite svom lekaru; moda
vam biti potrebno hitno leenje zbog krvarenja ili stvaranja ugruaka izm eu lobanje i mozga.
Teku povredu glave ne prati uvek nesvestica. Sm anjite opasnost od povreda noenjem kacige tokom vonje biciklom ili m otociklom ili tokom bavljenja kontaktnim sportom i tokom vonje se veite sigurnosnim pojasom. Jedan oblik meningitisa, aseptiki meningitis, ima iste sim ptom e, ali nije opasan. Le kar treba da postavi dijagnozu.
Odmah potraite hitnu lekarsku pom o.

Bez odgovarajueg leenja, ove infekcije mogu da izazovu sm rt.
B ez odlaganja se javite svom lekaru, osim u sluaju da ste i pre imali m igrene praene ovim sim ptom im a; samo lekar m oe sa sigurnou da razlikuje migrenu i aneurizam .
A neurizam m oe da predstavlja hitan sluaj ili m oe due vre m e da se lei lekovim a.
849
Z G
L O
B O
B O
L O
V I
SIMPTOM1
bolan zglob posle povrede; zglob je izoblien i ne m oe da se pom era Iaenje
BOLEST/TEGOBA
bolovi u zglobu i m iiim a; tem peratura, groznica, glavobolja, slabost, neprijatnost, nazalna kongestija, kaalj; mogue povraanje i proliv hronian bol u zglobovim a i ukoenost; ogranieno pom eranje zgloba; simptom i se pogoravaju posle sedenja i spavanja; uobiajeno je kod osoba starijih od 50 godina i osoba koje prenapreu svoje telo bolovi, oticanje, crvenilo , toplota i ukoenost u vie zglobova
Crip
O steo artritis
Reumatoidni artrids
otri jaki bolovi, oticanje, crvenilo, toplota i ukoenost u jednom zglobu, esto zahvatajui zglob pri korenu nonog palca ili katkad lakat i koleno bolovi, toplota i ukoenost u jednom ili vie zglobova i m ogue crvenilo i oticanje, naroito pri napinjanju ili istezanju zgloba; ogranien raspon pom eranja zgloba bolovi, oticanje, crvenilo , toplota i ukoenost; mogua groznica, tem peratura, slabost, bol u grlu, crveni osip bolovi, oticanje, crvenilo i toplota u zglobovim a; bolovi u trbuhu i proliv; grevi ili bolovi posle jela; hronina blago poviena tem peratura; umor, gubitak apetita i teine bolovi u zglobovim a i m iiim a; glavobolja, umor, neprijatnost, tem peratura; nekoliko meseci ranije crveni osip krunog ili ovalnog oblika s belim sreditem izazvan ujedom krpelja
Ciht (ulozi)
Burzitis
Upalni artritis
Upalna crevna bolest ( Kronova ( Crohnova ) bolest ili ulcerozni kolitis)
Borelioza
850
TA DA URADITE
Odmah potraite m edicinsku pom o.
Vidi Hitna stanja - prva pomo: Prelomi
A ko vam zglob izgleda izoblieno, ne pom erajte ni bolesnika ni zglob, osim ako je neophodno.
i iaenja.
O dm arajte se, pijte mnogo tenosti i uzm ite sredstvo protiv zapaljenja za ublaavanje bolova kao to je ibuprofen, ako je potrebno.
Antibiotici ne pomau kod gripa jer je on

izazvan virusom , ali mogu da poslue u sluaju sekundarne bakterijske infekcije kao to je bronhitis ili zapaljenje plua.
Vidi Artritis. Lekar vam m oe prepisati analgetike, telesne vebe, grejanje i fizikalnu terapiju.
Vidi Artritis. U zm ite sredstvo protiv bolova i zapaljenja, npr. ibuprofen.
Drugi oblici zapaljenskog artritisa ukljuuju psorijatini artritis koji m oe da se javi uz psorijazu ; reaktivni artritis koji m oe da se pojavi posle infekcije; ankilozni spondilitis (obino nasleen).
U obiajeno leenje ukljuuje nesteroidni lek protiv zapaljenja i/ili lek kolhicin.
Vegetarijanska dijeta sirom ana purinom m oe da ubrza spreavanje napada. Vinje, jagode i borovnice mogu da ublae bolove.
Izbegavajte aktivnosti koje podstiu bolove i uzm ite analgetik protiv zapaljenja kao to je ibuprofen. A ko bolovi ili oticanje ne nestaju, lekar vam m oe predloiti leenje kortiko-
Struna dubinska toplotna terapija m oe da ublai sim ptom e. Dodatni vitamin C, vitamin A i cink mogu da pomognu, kao i injekcije vitamina B/2 -
steroidima ili izvlaenje tenosti iz zgloba.
Odmah se obratite lekaru. O bino
se
O vaj oblik artritisa obino je posledica nedavne povrede ili bolesti.
lei lekovim a protiv zapaljenja, intravenskim antibioticima ako je u zrok bakterijski, i drenaom suvine tenosti iz zgloba. Vidi Kronova (Crohnova) bolest i Kolitis. Uobiajeno leenje ukljuuje prom ene u ishrani i lekove.
Kapsaicinska mast za spoljnu upotrebu m oe da pomogne pri ublaavanju bolova u zglobovim a.

O b in o se lei antibioticima.
Bolest uvek poinje ujedom krpelja. Bolovi u zglobovim a mogu da se pojave u kasnijoj fazi bolesti, nekoliko m eseci ili vie posle ujeda.
851
Z G
L O
B O
V I ,
B O
L O
V I
SIMPTOMI
bolovi nakon povrede; zglob nije izoblien, pa m oe da se pom era i podnosi teinu bez velikih bolova
BOLEST/TEGOBA
Povreda mekog tkiva, kao to je uganue, istegnue ili pucanje
tup bol, koji se kre e od pete kro z zadnji deo zgloba u donji deo lista, naroito pri tranju ili skakanju: blag otok ili osetljivost
Tendinitis (upala A hilove tetive)
spontano javljanje bolova, crvenila, toplote i oticanja na zglobu i/ili drugim zglobovim a
Reumatoidni artritis; burzitis
spontano javljanje bolova, crvenila, toplote i oticanja na zglobu i/ili drugim zglobovim a; nedavna bolest, kao to je upala grla, osip ili druge infekcije; tem p eratura 39,5 C ili vie
Reumatska groznica; infektivni artritis
postepeni razvoj bolova i ukoenosti u zglobu, naroito kad se on pom era
O steo artritis
iznenadan prodoran bol u zglobu; ukoenost i bockanje
Kotani trn
hronini bolovi u stopalim a i nogama, naroito kad hodate; stopala i noge su hladni
Slab k rvo to k; bolest perifernih krvnih sudova
iznenadno javljanje jakog, bolnog kuckanja u zglobu; oticanje i oseaj vruine u zglobu
Giht
TA DA U R A D IT E
Vidi Uganua i istegnua. A ko imate jake bolove, m oda im ate teko uganue ili prelom koji zahteva m edicinsku pom o; posetite lekara.

M irovanje, led, oblozi i dranje u podignutom poloaju poetni su koraci leenja veine povreda m ekog tkiva. M oda e vam trebati i veb e za rehabilitaciju. O steopatija i hiropraktika mogu biti korisne. Le kar ili fizikalni terapeut mogu da prepiu vebe istezanja. A k o tetiva nije upaljena, nego puknuta, potreban je hirurki zahvat.
Vidi Tendinitis (upala tetive). O dm arajte zglob, stavljajte led i, ako je potrebno, uzm ite sredstvo protiv bolova. A ko povisite petni deo u cipeli za o tprilike centim etar ili um etnete petni uloak, m oete da ubrzate ozdravljenje. Vidi Artritis i Burzitis. O dm arajte zglob i stavljajte led prva 24 sata, a zatim grejte. Kod jakih bolova uzm ite lek protiv zapaljenja. Z o v ite lekara. Trebae vam m edicinsko leenje, a ono se obino sprovodi antibioticima i/ili lekovim a protiv zapaljenja. Vidi Artritis i Reumatska groznica.
Pomou dodatnih koliina ribljeg ulja i vitamina C, B6 i E m oe da se ublai bol izazvan artritisom . Burzitis m oe da reaguje na injekcije vitamina B 12. Reum atska groznica je ozbiljna kom plikacija prethodne streptokokne infekcije. Zarazni artritis se obino javlja kao kom plikacija neke druge bolesti ili povrede.
Vidi Artritis. Le kar m oe da vam prepie analgetik i vebe. Mogu da koriste i leenje toplotom , fizikalna terapija, akupunktura i joga.
O steo a rtritis ukljuuje gubitak kotanog tkiva i istroenost zglobova, kojim a u zrok m oe da bude povreda ili starenje.
Vidi Kotani trnovi. O dm arajte zglob i uzm ite lek protiv zapaljenja. Pokuajte da stavite uloak u cipelu.
O ve abnorm alne izrasline na krajevim a kostiju uestale su kod starijih Ijudi koji imaju tegobe s diskovima i kod osoba koje mnogo upotrebljavaju m iie, kao to su sportisti ili plesai.
O b ratite se lekaru da postavi dijagnozu osnovnog u zro ka ( dijabetes ili bolest krvnih sudova) i odredi leenje. Vidi Krvotok - tegobe.
Faktori rizika povezani sa slabim krvotokom ukljuuju starenje, gojaznost, nedostatak telesnih vebi i puenje. Vitamin E i lekovita biljka ginko (G in kgo biloba) mogu da pomognu.
Vidi Ciht. Potraite m edicinsku pom o. Leenje se obino sastoji od leka protiv zapaljenja i lekova kolhicina, alopurinola ili probenecida. Napadi gihta mogu da se spree ishranom s malo purina.
G iht je posledica p reko m erne m okrane kiseline u zglobu. Vitamin C, tren je (vinje) i lekovita biljka vraja kanda (Harpagophytum procumbens) mogu da budu korisni.
Z G
L O
B O
I ,
T E
E N
itajte ovu koionu kako biste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
O to k koji se javlja posle povrede; zglob nije izoblien i m oe da se pom era i nosi teinu bez jaih bolova
BOLEST/TEGOBA
Povreda mekog tkiva, kao to je uganue, istegnue ili pucanje
spontano javljanje otoka, bolova, crvenila, toplote i ukoenosti u zglobu i/ili drugim zglobovima oticanje posle perioda stajanja; bolovi u donjem delu noge, naroito listu, koji su gori na kraju dana; naticanje i prom ena boje krvnih sudova na nogama oticanje praeno slabou, um orom i/ili vrtoglavicom ; ostajanje bez daha koje se pogorava; kaalj
Artritis
Proirene vene
Kongestivno zatajenje srca
oticanje zgloba praeno tvrd im , crvenim otocim a vena nalik na uad na listu iste noge; bolovi; crvenilo ; osetljivost; svrab
Zapaljenje vena
oticanje tokom uzimanja oralnih kontraceptivnih sredstava ili kortikosteroidnih lekova oticanje kod ene u periodu oko m enstruacije; oticanje koje nije praeno bolovim a
Pratea pojava leka
Predmenstrualni sindrom (PM S)
bezbolno oticanje zglobova kod ene koja je trudna vie od tri meseca; oticanje se takoe javlja u licu i prstim a ruku; dobijanje na teini u prethodnoj nedelji je vee od dva kilograma
Tegobe u trudnoi ili preeklam psija
854
Stavljajte hladne obloge dok otok ne splasne, a zatim utoplite. A ko im ate jake bolove, moda se radi o tekom uganuu ili prelom u koji zahteva lekarsku pom o. O b ratite se svom lekaru. M irujte, grejte zglob i uzm ite lek protiv upale.

Blaga uganua se obino stegnu elastinim zavojem kako bi se smanjio o to k. Tea uganua mogu da zahtevaju i gips ili operaciju.
U stanovljeno je da hidroterapija, akupunktura, leenje ishranom i hom eopatija ublaavaju sim ptom e kod nekih Ijudi.
M irujte i podignite stopala. A ko vam je noga znatno nateena ili bolna, ili vam se na koi pojave ranice, obratite se lekaru.
Mogui naini leenja ukljuuju lekove protiv bolova, elastine arape i injekcije leka od kojeg se unutranji zidovi vena nabiru.
Odmah se obratite lekaru. A k o ste bez daha, potraite hitnu lekarsku pom o. O sim
razliitih lekova za srce, leenje obino ukljuuje m irovanje s podignutim nogama i noenje arapa p rotiv em bolije. Vidi S r a n a o b o lje n ja .
N akon to se utvrdi konvencionalno leenje, leenje ishranom i lekovitim biljem m oe da bude korisno u spreavanju pogoranja osnovne srane bolesti.
O b ratite se lekaru; lekarski pregled je neophodan za dijagnozu i leenje. Leenje obino ukljuuje m irovanje, dranje noge u povienom poloaju, lekove protiv zapaljenja i, m ogue, a n tib io tik e . A k o se stvorio krvni ugruak, m oda e vas zadrati na bolnikom leenju kako bi bili sigurni da se ugruak nee otkinuti i otputovati do plua.
Topli oblozi mogu da um ire zapaljenja izazvano povrinskim flebitisom ; elastinim arapam a ili zavojim a m oe da se smanji otok. Puai bi trebalo da prestanu s puenjem .
O b ra tite se lekaru i posavetujte se oko mogue prom ene leka.
Sprovedite prom ene u ishrani i uvedite program vebanja.
Sm atra se da je PMS prouzrokovan neravnoteom horm ona. Pomou prom ena u ishrani, dodatnih koliina hranljivih m aterija, leenja lekovitim biljem i hom eopatije mogue je ublaiti sim ptom e.
M oda im ate preeklam psiju, ozbiljnu tegobu koja zahteva trenutno leenje. Vidi T r u d n o a - t e g o b e .
Izbegavajte dugo da stojite i odm arajte se podignutih stopala. Kod preeklam psije leenje ukljuuje d iu r e t ik e i lekove za sniavanje krvnog pritiska. U teim sluajevim a m oe da bude potreban smetaj u bolnicu, uz izazivanje poroaja ili carski rez.
J E N
J E ,
P R
E K O
E R
itsjte ovu kolonu kako biste nali svoje simptome. Zatim itajte vodoravno.
SIMPTOMI
Prirodno znojenje je mehanizam pomou kojeg telo sniava tem peraturu. Ponekad se telo znoji vie nego to je potrebno za hlaenje. hronino znojenje i vlanost, posebno ruku, ispod pazuha i na stopalima
BOLEST/TEGOBA
H ronino znojenje (hiperhidroza)
preko m erno znojenje praeno bolovim a u grudim a, koji se obino ne povlae posle odm ora i traju pola sata ili due; mogua m unina, vrtoglavica ili nesvestica nona znojenja, gubitak teine, uporan kaalj, tem peratura, um or i iskaljavanje krvi
Srani udar
M oe da se radi o plunoj bolesti, tuberkulozi, SID I (A ID S-u ) ili raku
znojenje praeno visokom tem peraturom (iznad 38 C )
Visoka tem peratura
znojenje, nastupi vru in e, suvoa vagine ili prom ene raspoloenja
M enopauza
oseaji napetosti ili stresa koji mogu da izazovu jako znojenje
Anksioznost
prekom erno znojenje praeno s dva ili vie od navedenih sim ptom a: gubitak tein e, povean apetit, anksioznost, nesanica; m oe da bude prisutno i ubrzano kucanje srca, m iina slabost, topla koa znojenje kad uzim ate lekove na recept, bez recep ta ili ilegalne lekove; tokom odvikavanja od lekova/droge ili kod prekom ernog konzum iranja alkohola slabo podnoenje vru in e, pojaano znojenje gornjeg dela tela i smanjeno ili nikakvo znojenje donjeg dela tela
H ip ertireo za (p revelika aktivnost titne lezde)
N eeljena reakcija na lekove; tipino dejstvo odvikavanja od lekova/droga; alkoholizam
Dijabetes
856
TA DA URADITE
jite na lekarski pregled. U teim siuajevim a ovoljna je lokalna prim ena rastvora aluminijumilorida. U teim sluajevim a se jednostavnom iperacijom prekinu nervi odgovorni za znojenje.
N eprijatni propratni efekti operacije ukljuuju kom penzaciono znojenje na drugim delovim a tela i stalno znojenje ispod pazuha.
)dmah pozovite hitnu pomo ili lekara.

'7c//' Hitna stanja - prva pomo: Srani udar.
Znojenje m oe da bude jedini rani simptom Hodkinove Ddmah idite na lekarski pregled. Rak plua, (Hodgkinove) bolesti ili drugih limfoma. Kod ranog Hodkinova (Hodgkinova) bolest (vidi Limfom) stadijuma H IV infekcije uobiajeno je pojaano znojenje, tuberkuloza moraju se leiti odmah. Oboleli od SIDE blaga tem peratura, umor, proliv i manji gubitak teine. AIDS-a) koji se rano ponu leiti mogu dugo da ive. ijte mnogo tenosti kako biste spreili dehidraciju. ^ko se tem peratura ponovo javi, obratite se lekaru. Snano znojenje je esto m ehanizam kojim organizam tem peraturu brzo vraa na prirodan nivo. dite na lekarski pregled. Ponekad antihipertenziv donidin m oe da dri pod kontrolom tem peraturu i m enopauzi. Vidi Menopauzne tegobe. \k o se zbog znojenja oseate neprijatno, obratite ;e lekaru. O n e pokuati da o tkrije ta p rouzrokuje m ksioznost i m oe vam prepisati lek. dite na lekarski pregled. A ko stvarate previe :ireoidnih horm ona m oda e biti potrebno zraenje, speracija ili lek koji regulie rad titne lezde. Vidi Stitna lezda - tegobe. Preaktivna titna lezda izaziva neprijatne sim ptom e ubrzavajui hem ijske reakcije u organizm u, i telesne i psihike. D o znojenja m oe da doe kad padne nivo estrogena posle poroaja ili na poetku m enstruacije.
Porazgovarajte sa svojim lekarom o sim ptom im a. Moe da vam prom eni lek koji dobijate na recept. Vidi Alkoholizam i Droge i lekovi - zloupotreba.
Alkohol i velike koliine acetilsalicilne kiseline (npr. A sp irin ) ili drugih lekova, kao to je inzulin, mogu da izazovu preterano znojenje. ( Vidi Dijabetes.)
Idite na lekarski pregled. O va kom plikacija eerne bolesti ukazuje na nedovoljnu regulaciju tem p erature i m oe da dovede do hiperterm ije i toplotnog udara.
ZUBI, IZBIJANJE
SIMPTOMI
lako je izbijanje zuba deo prirodnog razvoja deteta, a ne bolest, to m oe da bude razdrauju i bolan proces za dete. Znakovi izbijanja zuba mogu da budu: ee cm izd re n je , nono plakanje i pojaana vezanost odojeta za majku ili oca u vre m e kad zubi poinju da izbijaju iz desni, obino u uzrastu od oko est meseci slinjenje i vakanje prstiju kako se zubi sve vie pom eraju prem a povrini oteene i upaljene desni, naroito na mestu gde treba da izbije zub odbijanje sisanja dojke ili flaice, je r pokret sisanja povreuje inficirane desni
ubi novoroeneta ve pre roenja razvili su se u desnima. U uzrastu od oko etiri meseca zubi poinju da se kreu prema povrini. Do sedmog meseca kod deteta e izbijanje zuba biti u punom zamahu. Svih 20 mlenih zuba, koji se pojavljuju redom prikazanim na slici desno dole, obino izbije pre tree godine. Brzinu izbijanja zuba odreuju nasledni faktori, pa e verovatno kod sve vae dece zubi izbijati prema istom obrascu. Izbijanje zuba je dobar trenutak za poetak preventivnog programa za zatitu zuba s redovnim pranjem desni. Isto tako, zubari preporuaju da se u uzrastu od oko est meseci pone s primenom fluorida, ak i ako zubi jo nisu probili desni. Fluorid jaa zube povezujui se s kalcijumom i fosforom u njihovoj glei. Dobre higijenske navike nauene rano bie od neprocenjive vrednosti kad dete pone da dobija stalne zube u uzrastu od oko 7 godina.

ako dete kojem izbijaju zubi dobije t e m p e r a t u r u , izgleda bezvoljno ili razdraljivo, ne reaguje dobro na izbijanje zuba ili ima p r o liv , ovi sim ptom i mogu da budu znakovi bolesti. ako dete kojem izbijaju zubi ima sim ptom e prehlade ili gripa i dri se za jedno uho ili jednu stranu lica; to m oe da ukazuje na z a p a lje n je uha. ako do prve godine ne izbije nijedan zub; to m oe da ukazuje na bezopasnu nasleenu sklonost ka kasnijem izbijanju zuba, ali m oe isto tako da bude znak porem eaja m etabolizm a koji m oe da bude u zrok kanjenja u razvoju kostiju. Prvo treba da se obratite svom pedijatru, a on e vas m oda kasnije uputiti dejem zubaru.
Zub koji se pomera prema povrini desni moe da izazove bol i oticanje na mestu izbijanja. U ovom periodu odoje moe odbijati da sisa, jer kod sisanja krv navire u upaljeno podruje, pa se pojaava bol.
LEEN JE
Budui da izbijanje zuba nije bolest, jedino moete pokuati da ublaite neprijatnost koju dete osea. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Nije potrebno savetovati se s pedijatrom, osim u sluaju kad dete ima neke znake bolesti. Ako potraite pomo, jer dete pri izbijanju zuba osea veliku neprijatnost, lekar moe da preporui teni paracetam ol koji treba tedljivo koristiti (dva do etiri puta na dan) i koji obino ublai bolove. Lekovi za izbijanje zuba, koje moete nabaviti bez recepta s lokalnim anestetikim delovanjem kao to je benzokain, ne preporuuju se, jer mogu da budu otrovni.
A KU PRESU RA
N A IN
IV O T A
Strunjaci za akupresuru preporuuju laganu primenu pritiska na eludac 3 i 4 ili masau take Debelo crevo 4, koja se nalazi izmeu palca i kaiprsta na obe ruke. Vidi D odatakza vie podataka o poloaju taaka.
Kad detetu ponu da izbijaju zubi, moete poeti svaki dan da mu perete desni i zube gazom ili mekom etkicom za zube. Kad dete navri dve i po do tri godine, njegove motorike sposobnosti bie razvijenije, pa moete poeti da ga uite kako da samo pere zube. Sa etiri godine dete je spremno za prvu posetu zubaru.
IS H R A N A
Travari preporuuju sirup korena belogsleza (Althaea officinalis) za upaljene desni; svaki dan detetu u hranu ili pie dodajte 3 kaike sirupa.
Homeopatski lekovi za izbijanje zuba dostupni su bez recepta. Meutim, ako se tegobe kod deteta ne ublae za 24 sata, treba da se posavetujete sa strunjakom. Chamomilla se smatra jednim od najefikasnijih homeopatskih lekova za izbijanje zuba. Drugi preparati koje vam homeopata moe prepisati su Aconite, Pulsatilla i Belladonna.
Kad dete kome izbijaju zubi odbijate od grudi, dajte mu lako svarljivu hranu kao to je deji pirina ili proso; odredite redovno vreme ishrane i hranite ga polako pazei da podrigne posle svakog obroka. Nikad nemojte dopustiti da dete grize cuclu flaice ili zaspe s flaicom mleka ili soka; eer i skrob ubrzae propadanje zuba. L E E N JE KOD K U E Ohlaen, ali ne zaleen prsten za izbijanje zuba ili ohlaen, vlaan komad frotira moe da ublai bolnostdesni. Takoe, dobri su predmeti za vakanje. Kocku leda umotajte u meku tkaninu i njome detetu lagano trljajte desni kako biste ublaili zapaljenje; led pomerajte po desni kako ne biste izazvali oteenja. Ako dete jako slini, treba ga redovno brisati, jer moe da se razvije osip. Oko usta i na bradu nanesite vazelin i koristite portiklu ili menjajte odeu ako se natopi pljuvakom. Ne hranite dete slanom ili kiselom hranom koja moe da povea osetljivost desni.
D E JI ZUBI
CENTRALNI SEKUTI
O N JA K D RU G I ... KU TN JA K
PRVI K U TN JA K ...
O PASAN STARI LEK Nikad nemojte desni deteta kom izbijaju zubi mazati alkoholom! U prolosti, a katkad i danas, za olakavanje bolova kod izbijanja zuba koristio se alkohol. Alkohol moe na trenutak da ublai neprijatnost, ali alkohol ima direktno otrovno dejstvo, pa ak i male koliine mogu da dovedu do teke hipoglikemije i oteenja mozga.
BONI SEKUTI
Detetu e zubi poeti da izbijaju tokom prve godine. Prvo izbijaju centralni i boni sekutii. Sestdo dvanaest meseci kasnije pojavljuju se prvi kutnjaci, a brzo posle toga i onjaci. Naelno, obino prvo izbijaju donji, a zatim odgovarajui gornji zubi. Do druge godine izbie drugi kutnjaci, poslednji od 20 mlenih zuba.
Nazivi o kojima ete nai detaljnija obavetenja oznaeni su podebljanim kosim siovima.
ZUBOBOLJA
SIMPTOMI
bolovi ili otar bol u zubu tokom grienja ili vakanja bolna osetljivost zuba, desni ili vilice
OBRATITE S E ZU BARU:
ako su desni bolne, crvene i oteene; m oda je zub ukljeten ili im ate bolesne desni. ( Vidi D e s n i - b o le s t i.) ako oseate neprekidne napade kuckajueg bola u zubu ili je zub izrazito osetljiv na toplo ili hladno; zub je verovatno pokvaren (upalj) to zahteva stavljanje nove ili zamenu stare zubne plom be. A ko je propadanje zuba uznapredovalo, m oda e biti potrebno proistiti zubne kanale. M oe da se radi i o zubnom apscesu, tekoj infekciji koju treba hitno leiti. ako oseate otre bolove u zubu, ini vam se da je zub dugaak ili klim av i imate tem peraturu. O dm ah se javite zubaru; m oda se razvio zubni apsces.
ubobolju moe da izazove vrlo jednostavan uzrok kao komadi hrane koji zapne izmeu desni i zu b a - u tom sluaju do ublaavanja neprijatnosti dolazi pranjem ili ienjem zubnim koncem od komadia koji je prouzrokovao bolove. Ali ako bolovi ne prestanu, verovatno imate zubnu bolest koja moe da izazove ozbiljne tegobe ako ne odete kod zubara. Kvarenje zuba ne moe da se izlei, ali napredovanje kvarenja moe da se uspori konvencionalnom zubarskom pomoi. Drugi uzroci bolova u zubima su urastanje zuba - zubi rastu pod neobinim uglovima - i bolesti desni, kod koje je zapaljenje podruja oko zuba toliko jako da se ne moe utvrditi da li bol potie od zuba ili okolnog tkiva. (Vidi Desni bolesti.) Prevencija kvarenja zuba najbolji je nain izbegavanja zubobolje. Alternativni naini leenja mogu da pomognu pri ublaavanju neprijatnih simptoma, ali je konvencionalno leenje svakako neophodno da bi se zaustavilo kvarenje ili spreilo irenje infekcije.
UZROCI
Glavni uzrok k v a re n ja z u b a je zubni plak - materija koja se sastoji od bakterija, kiselina i eera u usnoj duplji i koja oteuje zatitnu zubnu gle. U poetku esto nema simptoma, ali napredovanjem kvarenja zuba moete osetiti probadajui bol svaki put kad jedete toplu, hladnu, slatku ili kiselu hranu. Ako se propadanje zuba ne lei, bakterije inficiraju dentin u podlozi i konano pulpu, odnosno mesnu sr zuba. Kao odbrana od infekcije, gnoj prepuni pulpu i izaziva bolni apsces. Ako se ne lei, apsces moe da oteti kost vilice ili sinusa i dovede do trovanja krvi. Urastanje zuba je esto kod osoba kasnog tinejderskog uzrasta i ranih dvadesetih godina, kojima rastu trei kutnjaci, ili umnjaci. Umnjak je esto prevelik za vilicu i zbog toga ne izlazi u potpunosti iz desni ili raste pod neobinim uglovima; pritiska susedne zube ili se za njega hvataju estice hrane, to izaziva bolove i infekciju. Zubobolju moe da izazove i pritisak zbogzaepljenja sinusa, krgutanje zubima ili udarac u lice.
LE EN JE
KVARENJE ZUBA
L E K O V IT IM
B IL J E M
DESNI GLE DENTIN KARIJES
Stvaranje plaka moe da oteti zatitnu zubnu gle, to izaziva kvarenje zuba i infekciju dentina. Ako se ne lei, infekcija moe da se proiri na pulpu, odnosno mesnu sr zuba. Dok se organizam suprotstavlja infekciji, u korenu zuba moe da se stvori bolni apsces ispunjen gnojem, koji moe da izazove oteenje desni, viline kosti ili ak sinusa.
Utrljavanje ulja karanfilia (Syzigium aromaticum) ili izmirne {Commiphora molmol) u desni uz bolni zub pomae da desni utrnu. L E E N J E KOD K U E Probajte sledee lekove za ublaavanje bolova. Ispiranje slanom vodom; ako ispiranje ne deluje, zubnim koncem neno izvucite komadie koji su zapeli. Trnjenje desni - sisanjem leda jedan minut izazvaete gubitak oseaja u podruju bolnog zuba. Hlaenje - blago topli oblozi mogu da ublae bolove, ako je zubobolja prouzrokovana infekcijom, toplota moe da izazove irenje bolesti.
VILICA KOREN ZUBA APSCES
PREVEN CIJA
istite zube posle jela; koristite neabrazivne zubne paste koje sadre fluorid. Budite oprezni stakozvanim sredstvimaza izbeljivanje; esto sadre abrazive koji mogu da otete gle. Ograniite unos slatkia i ugljenih hidrata. Oistite zube kod strunjaka svakih est meseci i pregledajte zube kod zubara jednom godinje.
LEEN JE
K O N V E N C IO N A LN A M ED IC IN A Zubar e sa veine pokvarenih zuba ukloniti oteeni deo i ispuniti upljinu trajnim materijalom. Ako je zub teko oteen, potrebno je proistiti zubni kanal, to ukljuuje uklanjanje pulpe, zatvaranje otvora i postavljanje krunice na zub. Kod apscesa, zubar e verovatno prvo prepisati antibiotik. Ako je oteenje toliko teko da je nemogue izvesti ienje zubnog kanala, ili je zub urastao, zub se uglavnom izvadi. A LT E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Morate otii kod zubara zbog bolova za koje sumnjate da su povezani s kvarenjem zuba, ali alternativni naini leenja mogu u meuvremenu da ublae bolove.
A K U P R E S U RA
-------------------- -------------------- , P
reosetljivi z u b i
A k o zu b reaguje sam o na toplo ili hladno, verovatno se radi o zu bn o j p reo setljivosti. Veliki b ro j Ijudi osea b o lo ve izazvane o teen jem gledi i izlaganjem dentina. T o je posledica starenja, povlaenja desni, zubarskog operativnog zahvata ili p retera n o g etkanja zubnim pastama za izbeljivanje ili vrlo otrim etkicam a. P reo setljivo st m o e da se ublai p rim en o m zu bn e paste nam enjene osetljivim zubima i m ekih zubnih etkica.
Kako biste ublaili bolove u zubu, primenite dubok pritisak na podruje izmeu kaiprsta i palca (Debelo crevo 4); masiranje tog podruja ledenom kockom moe da pomogne. Trudnice ne smeju da pritiskaju ovu taku.
D R E L O - RAK
V
SIMPTOMI
U poetku rak drela ne izaziva sim ptom e. N ajraniji upozoravajui znakovi uglavnom lie na sim ptom e prehiade. Sim ptom i izazvani tum orom gornjeg ili donjeg dela drela obuhvataju: uporan kaalj, prom uklost ili blag, ali stalan bol u grlu oteano ili bolno gutanje tragove krvi u iskaljanom sadraju bolove u uhu oteene vratne limfne voro ve Dodatni sim ptom i koji mogu da budu izazvani tum orom u podruju neposredno iza nosa obuhvataju: delim ian gubitak sluha zaepljenje ili krvarenje iz nosa zvonjenje u uhu ili d n it u s sim ptom e z a p a lje n ja u h a
drelo, farinks, je duplja kroz koju hrana ili tenost prolaze od usta do eluca i vazduh putuje do plua. drelo je podeljeno na tri dela: nosni deo (nazofarinks), smeten odmah iza nosa; usni deo (orofarinks), smeten odmah iza usne duplje, ukljuujui i krajnike; i donje grlo (hipofarinks) (slika, desno). Veina primarnih karcinoma drela nastaje u pokrivnim elijama sluzokoe drela. Kako rak raste, prodire kroz sluzokou i miini sloj u okolna tkiva, odakle se iri u limfne vorove vrata, plua i druge organe. Tumor koji raste moe da utie na sluh, miris, ukus, govor ili gutanje. Rak nazofarinksa i donjegdrela esto se iri rano, pre nego to se uoe simptomi. Rak orofarinksa uglavnom ostaje ogranien, ali ako se pravovremeno ne lei, moe da se proiri. Rak drela tri puta je ei kod mukaraca nego kod ena i uglavnom se ne pojavljuje pre pedesete godine. Stopa petogodinjeg preivljenja u rasponu je od 50 do 90 posto kad je rak drela rano otkriven, od 5 do 25 posto ako se rak proirio.

ako sim ptom i lie na infekciju gornjih disajnih puteva, na p rim er prehladu, a traju due od dve nedelje. ako je prisutna iznenadna ili stalna prom uklost bez vidljivog razloga. ako ste pua sa ve hrapavim glasom i prim etite prom enu glasa. ako su vratni limfni vorovi oteeni. Budui da svaki od ovih sim ptom a m oe da ima druge uzroke, da bi se postavila tana dijagnoza, specijalista za uho, grlo i nos treba da vas tem eljno pregleda.
Puenje ili vakanje duvana i konzumiranje alkohola najei su uzroci raka orofarinksa i hipofarinksa. Puai obolevaju od rakatogdeladrelaestputaee od nepuaa i gotovo svi bolesnici s rakom drela su puai ili bivi puai. S druge strane, glavni poznati faktor rizika za rak nazofarinksa je infekcija Eptajn-Barovim (Epstein-Barrovim) (E-B) virusom, oblikom herpes virusa koji je vrlo rairen u Africi. Udisanje uglja ili drugih mineralnih praina, azbesta i dizel goriva mogu da poveaju opasnost od raka drela. Loa higijena usta i stalno korienje slanog mesa takoe doprinose opasnosti od raka drela. U nekim sluajevima rak drela razvija se od neprirodnih tkivnih izrataja. (Vidi Usna duplja - rak.) D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Izrataje u orofarinksu moete da primetite vi ili va lekar, ali izrataji u nazofarinksu ili u hipofarinksu mogu da se otkriju jedino pregledom s ogledalom ili fibroskopom. Svaku sumnjivu ranicu, tumor, ili oteeni limfni vortreba pregledati biopsijom ili uiniti test na E-B virus. Kad je tumor otkriven, snimanjem moe da se utvrdi proirenost bolesti.
M O G U CI POLOZAJI RAKA ZDRELA
NAZOFARINKS . USTA . OROFARINKS . HIPOFARINKS . JE D N JA K ..................... D U N IK.

1
drelo je podeljeno na tri dela i u svakom od njih moe da se razvije rak. Gornji deo, nazofarinks, prima vazduh i sluz iz nosne duplje. Ispod njega lei orofarinks, prolaz za hranu i vazduh i taj je deo drela vidljiv kad se kae ,,aaa. Hipofarinks, donji deodrela, doprema hranu u jednjak i vazduh u dunik.
Takav postupak dovodi do izleenja vie od 80 posto sluajeva ranog raka i vie od polovine umereno uznapredovalih sluajeva. Mali tumori orofarinksa obino se lee zraenjem kako bi se izbeglo izoblienje drela i druge komplikacije. Ako rak ne odgovara zadovoljavajue na leenje ili je previe uznapredovao, potrebno je uiniti operativni zahvat, katkad uz prethodnu primenu hemioterapije ili naknadnozraenje. lako se mali tumori hipofarinksa mogu leiti samo zraenjem, kod veine ogranienih karcinoma hipofarinksa potrebna je operacija, katkad s prethodnom hemioterapijom ili naknadnim zraenjem. Posle odstranjenja karcinomskog dela drela sledi rekonstruktivni operativni zahvat. Posle operacije drela obolelima je potrebna fizikalna terapija za obnavljanje sposobnosti govora, gutanja i vakanja. Zraenjem se moe postii ublaavanje simptoma i usporavanje razvoja uznapredovalog raka koji se ne moe izleiti operativnim zahvatom. L E C E N JE KOD K U E Ako zraenje glave i vrata izaziva neprijatnost u ustima, bolno i hrapavo grlo, pokuajte sledee: zatraite savet onkologa o odgovarajuim lekovima i ublaavanju nuspojava; jedite meku, polutenu hranu i pijte dosta tenosti za odravanje vlanosti usta i drela; zatraite savet zubara o pravilnoj higijeni usta za vreme i posle leenja. (Vidi Usna duplja - rak.
LECEN JE
Pod uslovom da se rak drela nije proirio u limfne vorove do postavljanja dijagnoze, leenjem se uklanjaju svi tragovi bolesti, postie se oporavak i izleenje kod najmanje pola obolelih. Ali leenje raka drela obino je opasno i sloeno, zavisno od poloaja tumora i stadijuma razvoja, lekar mora da razmotri uticaj leenja na govor obolelog i druge osnovne funkcije. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Precizno leenje raka drela zavisi prvenstveno od poloaja tumora. Oboleli od raka nazofarinksa obino primaju visoku dozu zraenja glave i vrata, a moe da sledi hemioterapija do povlaenja tumora.
PREVENCIJA
Ako puite ili vaete duvan, prekinite s tom na\ ikom. Ako ste skloni zloupotrebi alkohola, potraite savet ili medicinsku pomo kako biste ovu zavisnost prekinuli.
R A
SIMPTOMI
Rak eluca obino ne prate rani simptom i osim blagih sm etnji s varenjem , gubitka teine ili apetita. O vi su sim ptom i toliko nejasni da se Ijudi veinom ne obaziru na njih. Kako bolest napreduje, simptom i postaju jai. Znakovi koji mogu da upozoravaju na rak eluca su: sm etnje s varenjem , goruica, bolovi u trbuhu ili neprijatnost koja se pojaava posle jela gubitak apetita, oseaj nadutosti ili punog eluca poto ste pojeli m ale koliine hrane proliv ili zatvor; m unina i povraanje posle obroka opta slabost i um or tamni kom adii u stolici ili k rv u stolici povraanje krvi
mnogim zemljama, rak eluca jedan je od najeih i najsmrtonosnijih karcinoma, ali zanimljivo je da je ova bolest u SAD-u mnogo manje rairena nego pre. Gotovo uvek rak eluca poinje u lezdanom tkivu koje prekriva unutranjosteluca. Tumorse moe proiriti po eludanom zidu ili moe da probije eludani zid i metastazira u krvotok ili limfni sistem. Kad jednom prodre izvan eluca, moe se proiriti u druge organe. Ako pone da se lei pre nego to se proiri, rakelucaje izleiv. Bolesnik kom eje tumor u potpunosti odstranjen ima dobre izglede za preivljavanje najmanje pet godina. Naalost, u veini sluajevase rakeluca proiri u druge organe pre nego to je dijagnostikovan, a to oteava leenje. Manje nego jedan od pet bolesnika s dijagnostikovanim rakom eluca koji se proirio u druge organe preivi period od petgodina.
UZROCI OBRATITE S E LEKA RU :

ako sm etnje s varenjem ili oseaj neprijatnosti u trbuhu traju due od nekoliko nedelja ili im ate tamnu stolicu, znake krvarenja u elucu ili sistem u za varenje. N eka vas tem eljno pregleda lekar opte prakse ili gastroenterolog kako bi se utvrdilo jesu li vae tegobe posledica e lu d a n o g ira , ra k a ili neeg drugog.
Rak eluca esto se javlja na mestu gde ve postoji eludani ir, grizlica iako se smatra da grizlice ne izazivaju ovu bolest. Premda se neki irevi eluca pretvore u rak, s veinom to nije sluaj. Da bi se pojavio rak eluca, neto mora da izazove mutaciju zdravih elija ili njihovo bolesno umnoavanje. Odreeni prehrambeni faktori povezani su s rakom eluca: bolest se esto javlja kod Ijudi koji esto jedu dimljenu, ukiseljenu, soljenu hranu i namirnice spremljene na rotilju, jer ovako spremljena hrana sadri nitrite ili druga azotna jedinjenja koji pogoduju nastanku raka. Cini se da aflatoksini - kancerogeni nusprodukti gljivice koja raste u oraastim plodovima, semenkama i kukuruzu i u drugom suvom vou uskladitenom u vlanim uslovima, takoe doprinose nastanku raka eluca (vicli Trovanje hranom, Jetra rak). Puenje i konzumiranje alkohola moe malo da povea opasnost od obolevanja od raka eluca. Smatra se da je jo jedan izaziva raka eluca Helicobacter pylori, bakterija kojom je, na primer, zaraena gotovo polovina Amerikanaca starijih od 50 godina i veina stanovnitva u siromanim krajevima Azije i June Amerike. Dugorono gledano, H. pylori dovodi do hroninog nadraivanja eluca i grizlica i moe dadoprinese nastanku nekih vrsta rakaeluca.
Isto tako, nekoliko drugih izleivih bolesti kao to su zapaljenje eluca, gastritis, eludane polipoze i perniciozne slabokrvnosti dovedeno je u vezu s rakom eluca. Uestalost raka eluca u svetu znaajno je vea meu rudarima u ugljenokopima i radnicima u rafinerijama metala koji udiu praine i gasove koji sadre poznate kancerogene materije. Rak eluca dvostruko se ee pojavljuje kod mukaraca nego kod ena, najee se pojavljuje kod crnaca i retko pogaa osobe mlae od 50 godina.
TUMORI U ELUCU
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Kad simptomi upozoravaju na potrebu zatemeljnim pregledom, lekar e pregledati eludac rendgenom, CT-om ili gastroskopom koji se uvodi kroz usta. Ako se otkrije sumnjiva tvorevina, uradi se biopsija - uzme se uzoraktkiva koji se pogleda pod mikroskopom da bi se utvrdilo da li postoje elije raka. Ako je dokazano postojanje raka, mogu da se urade druge analize kako bi se utvrdilo da li se bolest proirila.
Pomou snanih miia i eludanih sokova, eludac provakanu hranu usitnjava i pretvara u tenost kako bi se apsorbovala u tankom crevu. Rak obino napada lezdani sloj eluca (mala slika, gore), esto na mestu gde se ve nalazi grizlica. lako rak moe da nastane bilo gde u elucu, najee se razvija neposredno ispod mesta gde se spajaju jednjak i eludac (ma/a slika dole).
LE EN JE
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Ako se rano otkrije, rak eluca se lei operativno. Katkad se pre operacije primenjuje zraenje ili hemoterapija kako bi se smanjila veliina tumora. Operativnim zahvatom odstrani se eludac, delimino ili u celini zajedno s okolnim tkivom i oblinjim limfnim vorovima. Posle operacije pacijenti obino imaju problem e s varenjem ili p ro liv, ali ove nuspojave mogu da se ublae lekovima. Pacijenti kojima je odstranjen ceo eludac treba redovno da primaju injekcije vitamina B u , jer ne mogu da ga apsorbuju prirodnim putem sve dok se sistem za varenje ne priiagodi na varenje hrane u crevima. U veini sluajeva, rakeluca je previe uznapredovao da bi se mogao leiti operativnim zahvatom, ali zraenje, hemoterapija ili ogranieni operativni zahvat mogu da ublae simptome, uspore bolest i mogue produe ivot. Vidi Rak za dodatne informacije o leenju.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Pacijenti sa uznapredovalim rakom eluca oseaju jake bolove. lako lekovi mogu delimino da ublae bolove, razni dopunski naini leenja mogu takoe da pomognu. Pokuajte s akupunkturom ili aktivnostima koje pomau oputanju kao to su joga, masaa ili meditacija. (VidiRak .) KUN A N EGA Nakon operacije eluca, Ijudi esto posle jela oseaju muninu, povraaju, imaju proliv ili vrtoglavice. Obino se simptomi povuku kroz nekoliko meseci, a mogu se znaajno smanjiti uzimanjem manjih obroka meke ili polutene hrane, izbegavanjem slatkia i pia uz jelo.
PREVENCIJA
Istraivanja pokazuju da pijenje zelenog aja i uvoenje velikih koliina voa, povra i belog luka u ishranu moe da pomogne u zatiti od raka eluca. Meutim, nita ne prua bolju zatitu od izbacivanja iz ishrane dimljene, ukiseljene i usoljene hrane i namirnica spremljenih na rotilju.
E L U
I R
SIMPTOMI
arei bol u gornjem detu trbuha, posebno izmeu o broka, rano ujutro ili poto ste popili sok od narande, kafu ili alkoholno pie ili ste uzeli a c e tils a lic iln u k is e lin u (npr. A spirin ); neprijatnost se obino ublai uzim anjem a n ta c id a katranasta, crna ili krvava stolica
ako vam je dijagnostikovan eludani ir i javljaju se sim ptom i s la b o k r v n o s t i kao to su um or i bledilo. M oda ir krvari. ako im ate eludani ir i jake bolove u leim a. C ir m oda probija eludani zid. Odmah se javite lekaru. ako im ate sim ptom e eludanog ira i povraate k rv ili je povraani sadraj slian m levenoj kafi, ili imate tam nocrvene, krvave ili crne stolice, ili stolice koje izgledaju kao ele od ribizle. O vi sim ptom i ukazuju na unutranje krvarenje. Odmah
pozovite hitnu pom o.

ako znate da im ate eludani ir i postaje vam hladno, oseate da ete pasti u nesvest ili se zaista onesvestite. To su sim ptom i oka, koje obino izaziva veliki gubitak krvi. Odmah
ema jasnih dokaza da stres savremenog ivota ili stalna nezdrava ishrana izazivaju eludani ir (rana ili grizlica), ali je sigurno da je ova bolest rairena u drutvu dananjice: otprilike 1 od 10 osoba e tokom ivota patiti od areeg, izjedajueg bola u trbuhu izazvanogeludanom ranom. Zeludani ir ili ir organa za varenje je rupa ili pukotina na zatitnoj ovojnici eluca, jednjaka, ili dvanaestopalanog creva, gornjeg dela tankog creva. Naj rairenija vrsta ira je ir dvanaestopalanog creva, i kao to samo ime kae, javlja se na dvanaestopalanom crevu. Drugi po uestalosti je eludani ir koji se javlja u elucu, a iza njega sledi, relativnc redak, ir jednjaka koji se javlja u jednjaku i obinc je posledica alkoholizma. Vodei simptomi kod ira dvanaestopalano^ creva su ponovljena pojava bola u gornjem delu trbuha i oseaj nadutosti posle jela. Cee se javljaju kod mukaraca nego kod ena i obino pogaaju osobe izmeu 40 i 50 godina. Osobe izmeu 60 i 70 godin najee su meta eludanog ira iji su simptomi slini simptomima ira na dvanaestopalanom crevu Sreom, eludani ir se relativno lako lei. U veini sluajeva moe da se izlei antibioticima. Meutim, opasnosti povezane saeludanim irom, kao tc su slabokrvnost, krvarenje, tegobe s guteraom i ral eluca - ozbiljne su, pa je potrebno da osobe obolele od ira (ili ireva) na elucu budu pod stalnom lekarskom kontrolom. A postoji i ceo niz tehnika samopomoi ili alternativnih naina leenja koji mogu d pomognu pri ublaavanju bolova i da izlee ir.
UZROCI
pozovite hitnu pom o.
Do sredine osamdesetih godina dvadesetog vek; smatralo se da je ir posledica stresa, genetske sklonosti za preterano luenje eludanih kiselina i loilprehrambenih navika (prekomemo uzimanje kalori ne i masne hrane, alkohola, kofeina i duvana). Vero valo se da takvi uticaji doprinose skupljanju eludanc kiseline koja nagriza zatitnu ovojnicu (sluznicu) elu ca, dvanaestopalanog creva ili jednjaka. lako prekomerno luenje eludane kiseline sigu rno igra ulogu u nastanku ira, relativno nova teorij; dri da je bakterijska infekcija osnovni uzrok eluda nog ira. Istraivanja koja su se sprovodila od sredi ne osamdesetih godina dvadesetog veka uverljivo si
dokazala da je bakterija Helicobacter pylori prisutna kod 92 posto obolelih od ira na dvanaestopalanom crevu i kod 73 posto obolelih od eludanog ira. Cini se da i drugi faktori doprinose nastanku ira. Preterana upotrebaanalgetikadostupnih bez recepta (kao to su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen i naproksen), prekomerno konzumiranje alkohola i puenje pogoravaju ir, a mogu i doprineti njegovom nastanku. Stavie, istraivanja pokazuju da su teki" puai skloniji obolevanju od ira dvanaestopalanog creva nego nepuai i da su osobe koje piju alkohol sklonije obolevanju od ira jednjaka, a vea je verovatnoa da e osobe koje kroz dui vremenski period esto uzimaju acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) dobiti eludani ir nego oni koji je ne uzimaju. Druga istraivanja pokazuju da se eludani ir ee javlja kod starijih Ijudi. Uzrok moe da bude postojanje artritisa kod starijih osoba, a bolovi izazvani ovom boleu esto se ublaavaju svakodnevnim uzimanjem acetilsalicilne kiseline ili ibuprofena. Pojavi ira moe da doprinese i starenje kanalia koji omoguavaju curenje ui u eludac i nagrizanje eludane sluzokoe. Isto tako, iz nepoznatog razloga, osobe s krvnom grupom A imaju veu verovatnou
obolevanja od eludanog ira iz kojeg se razvija rak. Cirevi na dvanaestopalanom crevu ee se pojavIjuju kod osoba s krvnom grupom O, verovatno zato to ne stvaraju antigene koji mogu da zatite eludanu sluzokou.
RUPA U ELUCU
D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Opaanje simptoma moe da navede lekara da posumnja da bolujete od ira organa za varenje, ali to verovatno nee pomoi u odreivanju vrste ira, jer su simptomi eludanog ira i ira dvanaestopalanogcrevajakoslini. Da bi postavio specifinu dijagnozu, lekare napraviti nekoliko analiza. Najea analiza je rendgensko snimanje pomou barijumove kae koja lekaru omoguava da uoi ir i odredi njegovu vrstu i teinu. Pregled zahteva da popijete materiju koja se zove barijumova kaa" i koja e na rendgenskom snimku oznaiti gornji deo probavnog trakta. Zamolie vas da dva do tri dana pre analize jedete samo kaastu, lako svarljivu hranu. Poto popijete kredastu tenost, privrstie vas trakama na sto za preglede koji se moe naginjati, pomou ega se barijum ravnomerno rasporeuje po gornjem probavnom traktu, pa se omoguava rendgensko snimanje iz razliitih uglova. Ako ne reagujete na leenje ili se pojave novi simptomi, lekar moe da uradi gastroskopiju, endoskopski pregled pri kojem se pokretljivo crevo uvede niz grlo kako bi lekar mogao neposredno da vidi unutranjost jednjaka, eluca i dvanaestopalanog creva. Na ovaj nain lekar moe da utvrdi moguu prisutnost i uzrok krvarenja i da proveri da li postoji bakterijska infekcija. Tokom ovog pregleda lekar moe da napravi i biopsiju kako bi proverio da li se radi o raku.
DVANAESTOPALANO CREVO IR DVANAESTOPALANOG CREVA ELUDANI IR ELUDAC
LEEN JE
Lekovi se obino koriste za leenje blagog do srednje jakog ira. Ako je uzrok bakterija, ir moe da se izlei antibioticim a. Za teke oblike ira koji se ponovo javlja i koji ne reaguje na leenje moda e biti potreban operativni zahvat. lako se pokazalo da alternativni naini leenja pomau ublaavanju simptoma i zarastanju ira, treba ih koristiti kao dopunu konvencionalnog leenja.
Peptiki ulkus, ir organa za varenje je jamica ili pukotina na zatitnoj sluzokoi jednjaka, eluca ili dvanaestopalanog creva. Zeludani ir ili ir dvanaestopalanog creva (ma/a slika) najei su oblici ira. Imaju sline simptome, najee ponovljena pojava bola u gornjem delu trbuha i oseaj nadutosti posle jela.
867
E L U D A N I IR
NASTAVAK
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Glavni ciljevi leenja su smanjivanje koliine kiseline u elucu i jaanje zatitnih ovojnica koje dolaze u direktni kontakt sa eludanom kiselinom. To obino moe da se ostvari uzimanjem antacida dostupnih bez recepta koji sadre magnezijum-trisilikat i aluminijum-hidroksid pre jela i pre spavanja. Budui da dugotrajno uzimanje antacida moe da utie na apsorpciju hranljivih materija, kao drugu mogunost lekar vam moe prepisati grupu lekova koji se zovu histaminski H 2 blokatori. (U ovoj grupi
lekova, izmeu ostalih, nalaze secimetidin, ranitidin i famotidin). Histaminski blokatori sniavaju nivo eludane kiseline i, kad se uzimaju u periodu od etiri do est nedelja, dovode do zarastanja ira u 80 posto sluajeva. Budui da antacidi mogu da smanje apsorpciju histaminskih blokatora, lekar e vam verovatno preporuiti da tokom ovog perioda ne uzimate antacide. Ako je ir izazvan bakterijskom infekcijom, lekar moe da prepie kombinaciju antibiotika, na primer amoksicilina ili tetraciklina s metronidazolom, zajedno s preparatom bizmuta i mogue histamin-
skim H 2 blokatorima.
------- T------D a Ll JE VEROVATNO DA ETE DOBITI IR?

Dva australijska iekara 1982. godine utvrdila su da bakterija H e lico b a cte r py\ori ima zrtaajnu ulogu u nastanku eludanog ira, a dalja istraivanja pokazala su da su a n tib io tic i efikasni u leenju ireva p rouzrokovan ih bakterijom . Da li to znai da su ire vi zarazni? O d g o v o r nije jednostavan. K o d svih osoba zaraenih o vo m bakterijom ir se n e razvije, pa je sigurno da i drugi faktori, kao to su naslee i preterana upotreba acetilsalicilne kiseline, duvana i alkohola, poveavaju verovatnou obolevanja o d o ve bolesti. M eutim , istraivanja su pokazala da je k o d zaraene d e ce vea verovatnoa prenosa bakterija nego k o d odraslih. Ta stopa raste u zem ljam a u razvoju g d e se p ro ce n ju je da je o k o 80 p o sto d e ce zaraeno o vo m bakterijom . M eutim , to n e znai da vi, ako je vae d e te zaraeno, treba p reven tivn o da uzim ate antibiotike. N ajbolje je p osavetovati se sa svojim lekarom .
Ako se ovo leenje pokae neuspenim ili ako doe do ozbiljnih komplikacija kao posledica vaeg ira, operacija moe da bude neophodna. Ako ir krvari, hirurg e utvrditi izvor krvarenja (obino se radi 0 maloj arteriji na dnu ira) i zaustaviti ga. Perforirani ir - stvaranje jamice u elucu ili zidu dvanaestopalanog creva, mora se zatvoriti hitnom operacijom. U nekim sluajevima, potrebno je izvesti hirurki postupak kojim se smanjuje izluivanje kiselih izluevina u elucu. Meutim, imajte na umu da se operacija ira na elucu izvodi samo u hitnim sluajevima, jer postoje mnoge potencijalne komplikacije povezane s ovim zahvatom, ukljuujui ponovnu pojavu ira, hipoglikemiju, hematoloke komplikacije i sindrom odbacivanja (hronini bolovi u trbuhu, proliv, povraanja i/ili znojenja koji se javljaju jedan sat posle jela).
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A lako je kod eludanog ira potreban stalan lekarski nadzor, alternativni naini leenja mogu da pomognu u ublaavanju neprijatnosti i simptoma.
AKUPUNKTURA
Akupunktura kod koje su ciljne take povezane sa stresom, anksoiznou i eludanim ili gastrointestinalnim poremeajima moe da pomogne u leenju peptikog ulkusa. Posavetujte se sa strunjakom za akupunkturu.
LE EN JE
LEK O V ITIM
B ILJEM
Glatkisladi(Clycyrrhiza glabra), koji podstie luenje sluzi u elucu, esto se koristi za biljno leenje ireva. Za pripremu jednog infuzuma, dodajte jednu veliku kaiku naseckanog korena sladia u jednu olju vode i ostavite da lagano kuva 15 minuta. Pijte toplo, tri puta na dan. Postoji jo jedan nain - popijte pola kaike ekstrakta sladia pomeanog s jednom oljom vode tri puta na dan pre jela. (Ovaj nain leenja nemojte primenjivati vie od nekoliko danaza redom.)
P S IH O S O M A T S KO L E E N J E
Biofidbek (biofeedback), meditacija, terapija masaom i joga mogu vam pomoi da nauite uspeno da se nosite sa stresom koji podstie stvaranje eludanih sokova i nadrauje ireve.
ISH RA N A
Neki nutricionisti preporuuju da se povea uzimanje vitamina A \ E \ cinka, koji poveavaju proizvodnju mucina, materije koju telo lui za zatitu eludane sluzokoe. Drugi savetuju dasvaki dan popijete litru kupusovog soka, jer se smatra da velika koliina glutamina koji ovaj sok sadri podstie rast elija koje proizvode mucin. L E E N J E KOD K U E Smanjite unos mleka. lako se moe initi da zatitna svojstva mleka imaju ublaavajue delovanje na ir, mleko u stvari podstie luenje eludane kiseline koja nadrauje ir. Odaberite odgovarajue antacide. Oni koji sadre kalcijum mogu, slino mleku, da podstaknu luenje eludane kiseline pre primene posavetujte se s lekarom. Isto tako, pazite da ne postanete zavisni od antacida koji sadre kombinaciju magnezijum-trisilikata i aluminijum-hidroksida. Ova jedinjenja mogu da smanje nivo fosfata i izazovu osteomalaciju (omekavanje kostiju). Istraivanja su pokazala da bizmut, sastojak nekih lekovazaeludac koji se nalaze u slobodnoj prodaji, moe da pomogne pri unitavanju bakterija koje izazivaju neke eludane ireve.
Budite oprezni kad birate lekove protiv bolova dostupne bez recepta. Acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) i n esteroidniprotivup alni lekovi kao to je ibuprofen, mogu da nadrae ir i spree zarastanje ira koji krvari. Najbolji izbor je paracetam ol koji ne dovodi do nastanka ira niti ga pogorava. Nemojte uzimati prevelike dodatne koliine gvoa. lako osobe koje boluju od ira koji krvari mogu postati slabokrvne i potrebno im je gvoe kao lek, uzimanjem prevelikih koliina gvoa moe se nadraiti eludana sluzokoa i sam ir. Pitajte lekara koliko gvoa vam treba. Nauite da ivite sa stresom . lako nema dokaza da stres izaziva ireve, on moe da izazove pogoranje postojeih. Primenatehnika oputanja- ukljuujui duboko disanje, voenu vizuelizaciju i umereno vebanje moe da pomogne pri ublaavanju stresa.
PREVENCIJA
Izbegavajte hranu koja nadrauje eludac. Postupajte razumno, ako neto kodi vaem elucu, nemojte to jesti. Svi smo razliiti, ali jako zainjena i masna hrana su uobiajeni nadraivai. Jedite hranu koja sadri mnogo vlakana. Smatra se da su vlakna materije koje spreavaju rak tako da uvoenjem hrane bogate vlaknima u ishranu moete da smanjite i verovatnou dobijanja ira dvanaestopalanog creva. Veruje se da vlakna pospeuju luenje mucina koji titi sluzokou dvanaestopalanog creva. Prestanite da puite. Teki" puai mnogo ee dobijaju ir dvanaestopalanog creva od nepuaa, uglavnom zato to se misli da nikotin spreava guterau da izluuje enzime koji neutraliu kiseline. Budite umereni. Pokazalo se da konzumiranje velikih koliina alkohola, isto kao i acetilsalicilne kiseline, doprinosi razvoju ira, pa njihov unos treba smanjiti na najmanju moguu meru.
869
U N O KAIMENJE
SIMPTOMI
Kam enje u ui o tkrije se najee kad se nakupi u jednom od kanala koji vode u, sok za varenje, od une kese do tankog creva. Kad se pojavi takvo zaepljenje, m oete doiveti sledee: jak i iznenadan bol ispod desnog rebrenog luka i mogue irenje bola pod desnu lopaticu povrem ene ili stalne tegobe s varenjem tem peraturu i drhtanje jaku muninu i povraanje
uticu

ako bolovi u trbuhu ponu sasvim iznenada, traju vie od tri sata i propraeni su blagim oseajem bola ispod desnog rebrenog luka; moda im ate kam enje u ui ili infekciju unog voda. ako prim etite uticu; uni vod je m oda zaepljen kam enjem , to izaziva skupljanje ui u jetri i njeno prodiranje u krvo to k.
amenje u ui su naslage kao kristal, koje se stvaraju u unoj kesi - malom krukolikom organu u kojem se skuplja u, sok za varenje proizvodi jetra. Te naslage mogu da budu male kao zrno peska ili velike kao loptica za golf; mogu da budu tvrde ili meke, glatke ili zupaste. Moete da imate nekoliko kamenova u ui ili samo jedan. Gotovo svaka deseta osoba ima kamenje u ui ili e ih dobiti jednom u ivotu, ali veina osoba koje ih dobiju ne oboli. U tom sluaju, to to ne znate verovatno vam nee koditi; kamenje koje jednostavno pluta u unoj kesi uglavnom ne izaziva simptome i ne kodi vam. Ovo tiho" kamenje obino proe nezapaeno osim ako se ne pokae na ultrazvunom pregledu kojem ste se podvrgli iz nekog drugog razioga. Ipak, to due se kamen nalazi u unoj kesi, to je vea verovatnoa da e postati problematian. Moe da proe i 25 godina pre nego to kamen pone da stvara nevolje. Kad se simptomi pojave, to je obino zbog kamena koji se pomerio i zaglavio u cistinom kanalu koji povezuje unu kesu s drugim kanalom zvanim zajedniki uni vod. Tipian simptom je bol u trbuhu katkad propraen muninom, tegobama s varenjem ili temperaturom. Bol izazvan kontrakcijama une kese o zaglavljeni kamen obino se javlja jedan sat posle velikog obroka ili usred noi. Kamenje takoe moe da zaepi zajedniki uni vod koji vodi u do tankog creva. Zaepljenja unog prolaza mogu da izazovu upalu i infekciju voda. Ako tegoba traje nekoliko godina, moe da doe do oteenja jetre i mogueg zastoja u radu jetre. Zaepljenje zajednikog unog voda koji se stapa s izvodnim kanalom guterae u tankom crevu, takoe moe da izazove zapaljenje guterae (vidi Guteraa - tegobe). Kod retke, ali opasne tegobe koja se najee javlja kod starijih ena, kamenje u ui doe do tankog creva i zaepi prolaz do debelog creva; simptomi ukljuuju jako i esto povraanje. Tegobe s kamenjem u ui mogu da izazovu i rakune kese ili unog puta. Priblino 10 posto stanovnika Srbije i Crne Gore ima kamenje u ui (jedan ili vie kamenova). Zbog razloga koji su jo nejasni, verovatnoa da e dobiti kamenje etiri puta je vea kod ena nego kod
S M E T N J E U IS T IC A N J U U I
UNA KESA
CISTINI VOD ZAJEDNIKI UNI VOD KAMENJE U UI
Naslage nalik kristalima zvane kamenje u ui esto prou nezapaeno ako ostanu u unoj kesi u kojoj se uva u koju proizvodi jetra. Meutim, kamen koji izae iz une kese i ukopa se u cistinom vodu ili zajednikom unom vodu (gore ) moe da izazove jake bolove i upalu. Due zaepljenje moe da izazove infekdju, oteenje jetre ili ozbiljne tegobe s guteraom.
mogu da razgrade. Kao posledica toga, jedan deo togsuvinog holesterola se ukruti i pretvori u kristale koje zovemo kamenje u ui. Oko 80 posto kamenja u ui nastaje na ovakav nain. Preostalih 20 posto sastoji se od kalcijuma pomeanog sa unim pigmentom bilirubinom. Ako jetra ne stvara odgovarajue koliine unih kiselina, kamenje u ui se moe stvoriti ak i kod Ijudi koji jedu pravilno. istraivai su otkrili da ishrana s krajnje malom koliinom masti takoe moe da doprinese stvaranju kamenja u ui: s malo masne hrane za varenje una kesa vri svoju funkciju ree nego obino tako da holesterol ima vie vremena da se ukruti. Drugi faktori koji mogu da smanje aktivnost u unoj kesi i moda dovedu do stvaranja kamenja u ui ukljuuju cirozu, upotrebu oralnih kontraceptivnih sredstava i trudnou. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Ako vai simptomi ukazuju nazaepljenostvoda kamenom, lekar e vam verovatno najpre pregledati kou zbogutice, zatim opipati trbuh kako bi proverio njegovu mekou. Analiza krvi moe dokazati zaepljenje. Budui da druge tegobe s varenjem, kao to je infekcija voda, mogu da izazovu simptome nalik napadu kamena u ui, lekar takoe moe da napravi druge analize kako bi ustanovio da li su kamenovi u ui stvarni krivci. Najuobiajenija metoda je pregled ultrazvukom. U ovom brzom bezbolnom postupku upotrebljavaju se visokofrekventni zvuni talasi da bi se stvorile slike une kese, unog voda i njihovog sadraja. Komplikovaniji postupak moe da se sprovede ako lekar sumnja da se kamen ukopao u unom vodu. Ovim postupkom, poznatim pod skraenicom ERCP lekar moe da pregleda uni vod kroz malu savitljivu cev zvanu endoskop. Lekar poprska donji deo bolesnikovog grla anestetikim lekom kako bi spreio zatvaranje usta, zatim uvue endoskop u usta, krozeludac u predeo tankogcreva na mestu gde se s njim spaja uni vod. U uni vod se kroz cev injekcijom ubrizga boja, a zatim se snimi rendgenom. Postupak traje oko jedan sat i moe da se obavi u lekarskoj ordinaciji.
mukaraca. Kamenje u ui takoe je uobiajenije kod Ijudi starijih od etrdesetgodina, kod osoba koje su gojazne ili su izgubile mnogo kilograma u kratkom vremenskom periodu i kod ena koje su imale vie trudnoa.
UZROCI
Primarna funkcija une kese je uvanje ui, smee ili zelenkaste tenosti koja pomae organizmu u razgraivanju masne hrane. Kad jedete, nakupljenau proe iz une kese u cistini vod. Tenostzatim prolazi kroz zajedniki uni vod i ulazi u tanko crevo. Glavni sastojci ui su holesterol i une kiseline. Obino je koncentracija unih kiselina dovoljno visoka da razgradi holesterol u smesi i zadri ga u tenom obliku. Ipak, ishrana bogata mau moe da poremeti ovu osetljivu ravnoteu tako da jetra pone da stvara vie holesterola nego to une kiseline
871
UNO KAM ENJE
NASTAVAK
LEEN JE
U veini sluajeva leenje kamenja u ui smatra se neophodnim samo ako su simptomatini. Od raznih dostupnih konvenonalnih naina teenja najee se koristi odstranjenje une kese hirurkim zahvatom. O tkrivenojedasu i neki alternativni naini leenja takoe uspeni u ublaavanju simptoma bolnog kamenja u ui. K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Pri izboru postupka leenjazasimptomatino kamenje u ui, lekari obino biraju jedan od tri sledea mogua naina leenja. Praenje kamenja. Dok napad kamena u ui moe da bude izuzetno bolan i zastrauju, gotovo kod treine Ijudi koji doive napad on se nikad ne ponovi. U nekim sluajevima kamen se rastopi ili se ,,iskopa" i tako ponovo postane tihi" kamen. Budui da tegoba moe da se rei bez intervencije, mnogi lekari izaberu pristup ekanja i praenja tegobe posle poetnog napada. ak i kad se kod bolesnika ponavljaju napadi kamenja u ui, lekar moe da odloi leenje ili hirurki zahvatzbogdrugih zdravstvenih tegoba. Ako vam je odloen hirurki zahvat, treba da budete pod stalnom kontrolom lekara i odmah da ga obavestite o svim ponovnim simptomima kamena u ui. Leenje bez hirurkog zahvata. Ako ne moete ili ne elite da se podvrgnete hirurkom zahvatu zbog tegobe s kamenom u ui koja zahteva leenje, lekar e verovatno preporuiti jednu od nekoliko neagresivnih metoda. Zapamtite: iako ove metode mogu da unite kamenje u ui koji izazivaju simptome, one ne mogu da uine nita kako bi spreile stvaranje drugog kamenja. Neko kamenje u ui moe da se rastopi upotrebom une soli, iako se ova metoda moe upotrebiti samo kod kamenova stvorenih od holesterola, a ne od unih pigmenata. Kada se uzme u tableti, so rastapa kamen poveavanjem nivoa unih kiselina u unoj kesi. Zavisno od veliine, mogu biti potrebni meseci, pa ak i godine da uni kamen nestane. Kod druge nehirurke metode, ok terapije, upotrebljavaju se visokofrekventni zvuni talasi kako bi se kamenje razdrobilo. una so upotrebljava se kasnije za otapanje sitnih komadia. Metoda zvana otapanje dodirom takoe se moe primeniti za otapanje kamenja. lako to u biti nije nehirurkaterapija, jer ukljuuje rez, ova metoda manje je agresivna od direktnog odstranjenja une kese hirurkim zahvatom. Lekar uvlai kateter kroz trbuh, zatim ubrizgava poseban lek direktno u unu kesu. U mnogim sluajevima kamen nestaneza nekoliko sati. Odstranjivanje une kese hirurkim zahvatom. lako una kesa ima vanu funkciju u organizmu, ona nije preko potrebna za normalan, zdrav ivot. Ako vas kamenje u ui stalno mui, lekari esto preporuuju odstranjenje celog organa. Ovaj zahvat smatra se jednim od najsigumijih hirurkih zahvata. To je takoe i jedina metoda leenja koja iskljuuje mogunost da se u budunosti stvori drugo kamenje u ui. Kad se una kesa odstrani, u tee direktno iz jetre u tanko crevo, a to ponekad izaziva tegobe s varenjem. Budui da se u vie ne skuplja u unoj kesi, koliine tenosti za varenje ne mogu da se uvaju i upotrebe za razgraivanje naroito masnog obroka. Ipak, ovategoba ne smatra se ozbiljnom i jednostavno moe da se ispravi smanjenjem masti u ishrani. Donedavno se una kesa odstranjivala tradicionalnim otvorenim" hirurkim zahvatom pri kojem hirurzi moraju da naprave dugaak rez na trbuhu. Bolesnici su posle takvog zahvata dva ili tri dana provodili u bolnici, i jo nekoliko nedelja su se oporavljali kod kue. Danas, meutim, najea hirurka metoda je mnogo jednostavniji zahvat poznat kao laparoskopska holecistektomija. Lekar napravi rez na trbuhu dugaak jedan centimetar i zatim upotrebi posebne tanke instrumente kako bi odstranio unu kesu. Mali mikroskop i video-kamera uvueni kroz rez na mesto zahvata omoguuju lekaru da prati operaciju. Laparoskopski zahvat vrlo je uspean i siguran. Boravak u bolnici smanjuje se na jedan ili dva dana. Bolesnici se toliko ne ale na bolove i obino mogu u kratkom vremenskom periodu da se vrate uobiajenom nainu ivota. Ipak, osobe koje su gojazne ili imaju teku infekciju ili upalu une kese moda e morati da se podvrgnu tradicionalnom otvorenom" hirurkom zahvatu.
A LT ER N A T IV N I N A IN I L E E N J A Neki alternativni naini leenja koje sprovode strunjaci mogu da pomognu u ublaavanju simptoma kamenja u ui. Ipak, kao i veina konvencionalnih nehirurkih naina leenja, alternativni naini nuno ne spreavaju budue tegobe s kamenjem u ui.
AKUPUNKTURA
veba pomoi e vam da smrate i smanjie mogunost razvoja kamenja u ui.
PREVENCIJA
Pravilna ishrana najbolji je nain spreavanja kamenja u ui. Potraite prave izvore vlakana - na primer, sirovo voe i povre, kuvani, suvi pasulj i graak, itne pahuljice i mekinje - i izbegavajte previe masti. Ishrana bogata vlaknima, s malo masti, pomae da se uni holesterol zadri u tenom obliku. Ipak, nemojte naglo smanjiti ili potpuno izbaciti masti iz ishrane jer premalo masti moe takoe da izazove stvaranje kamenja u ui. Nedavna istraivanja pokazala su da umereno korienje maslinovog ulja (oko dve kaiice na dan) zaista moe da smanji mogunost razvijanja kamenja u ui. Jedan sastojak maslinovog ulja oigledno utie na smanjenje nivoa holesterola u krvi i unoj kesi. Istraivai su otkrili da je pojava kamenja u ui relativno retka kod Ijudi koji ive u podrujima gde je potronja maslinovog ulja velika. Istraivanja pokazuju da lecitin - prirodna materija koja se upotrebljava kao sredstvo za zgunjavanje sladoleda, majoneza i druge hrane - moe da sprei kamenje u ui tako to spreava ukruivanje holesterola u unoj kesi. Lecitin se nalazi u mnogim vrstama hrane, ukljuujui soju, zobenu kau, jaja, mleko, kikiriki, kupus i okoladu. lako veina Ijudi dobije dosta lecitina normalnom ishranom, dodatne koliine mogu da se kupe u tabletama ili tenom obliku u prodavnicamazdrave hrane ili apotekama. Uzmite jednu tabletu ili jednu kaiicu pre svakog obroka ili sledite uputstva. UPOZORENJE: Velike koliine holina, hemijske materije u lecitinu, vremenom mogu da izazovu tegobe s jetrom ili druge komplikacije. Pre upotrebe dodatnih koliina lecitina, posavetujte se s lekarom ili gastroenterologom.
Neki bolesnici smatraju daakupunktura, ako je sprovodi strunjak, moe da ublai bolove koje izaziva kamenje u ui.
K IN ESK O LEK O V ITO
B ILJE
Vrlo mali kamenovi u ui mogu se rastopiti uzimanjem kineskih lekovitih biljaka kaotoje list pirozije (.Pyrrosia lingua) i palmoliste rabarbare (Rheum palmatum). Pri upotrebi i meanju ovih trava neophodan je nadzor strunjaka.
H O M EO PA TIJA
Veliki broj homeopatskih lekova moe da se upotrebi za leenje simptoma koje izaziva kamenje u ui. Za akutan bol, homeopata moe da prepie Dioscoreu, Colocynthis ili Belladonnu. Kod zapaljenja tkiva une kese upotrebljava se Berberis vulgaris, Hydrastis ili Chelidonium majus. Treba da se posavetujete sa strunim homeopatom radi tanog leka i doza.
ISH R A N A
Zavisno od teine vaeg sluaja, promene u ishrani mogu da ublae une simptome. Kamenje u ui pojavljuje se mnogo ee kod gojaznih osoba nego kod osoba priblino normalne ili normalne teine. lako smanjenje masti u ishrani moe da pomogne pri spreavanju kamenja u ui, ini se da je opte smanjenje teine najbolji nain za izbegavanje njihovog razvoja i ublaavanje bolnih simptoma kamenja u ui. Ako imate viak kilograma, pravilna ishrana i
UTICA
V
SIMPTOMI
ukasta ili zelenkasta boja koe beonjae poprim aju utu boju; ovo je obino sigurniji znak utice od koe koja poprim a utu boju tam no obojena m okraa u nekim sluajevim a opti svrab
ako prim etite uticu kod odojeta; iako je utica novoroenadi esta, ona m oe da ukazuje na teu bolest. ako prim etite uticu kod sebe, druge odrasle osobe ili deteta koje ide u kolu; utica m oe da bude znak tegoba vezanih za u n o k a m e n je ili jetru , to m oe da bude opasno ako se ne lei.
utica, pojava kad koa ili beonjae poprime utu boju, sama po sebi nije bolest, ve simptom stvarnog poremeaja. Do promene boje dolazi kad se veliki broj telesnog pigmenta bilirubina nakupi u krvotoku. Bilirubin - prirodni nusproizvod koji nastaje smanjivanjem broja crvenih krvnih elija u jetri - obino se pomea sa unim sokom za varenje i izae iz tela kroz probavni trakt bez ikakvih posledica. Ipak, ako jetra dobro ne funkcionie ili se prolaz ui zaepi (na primer kamenom), bilirubin se skuplja u krvi. utica kod novoroenadi i vrlo male dece u mnogim sluajevimaje relativnodobroudna. Ipak, kod starije dece i odraslih ona moe da bude znak neke tee bolesti.
UZ R O C I
Vie od polovine novoroenadi preboli takozvanu fizioloku uticu koja nastaje kao posledica nespremnosti jetre da pone samostalno da funkcionie. U materici krv ploda prolazi kroz majinu jetru koja se reava vika bilirubina. Meutim, posle roenja jetra novoroeneta mora sama da obavlja taj proces pa katkad novom organu treba vremena da proradi na zadovoljavajui nain. U retkim sluajevima prekomerne koliine bilirubina mogu da otete deji mozak. Zbog toga, kao i zbog mogunosti da je utica simptom neke teke prikrivene bolesti, ona se nikada ne sme zanemariti. Prerano roena odojad i odojad ija porodina istorija bolesti ukljuuje uticu imaju neto vee izglede da je dobiju, kao i deca koja se hrane majinim mlekom. Lekari ne mogu da predvide koja odojad e dobiti uticu, a koja nee. Neki sluajevi utice kod odojadi posledica su nespojivosti majine i detetove krvne grupe. Majin odbrambeni sistem napada krvne elije fetusa i izaziva razvoj utice kod deteta posle roenja. utica kod odojadi moe takoe da bude posledica neke druge bolesti ili poremeaja kao to su zaepljeni uni putevi, smetnje u crevima, hepatitis, mononukleoza, herpesne infekcije ili ak modrice zadobijene pri poroaju. (Vidi takoe Creva - porem eajipranjenja i H erpes, genitalni) utica izazvana nekom boleu uglavnom je zabrinjavajua kod starije dece i odraslih. Stvarni uzrok
u tim sluajevima esto je ciroza koja je izazvana oteenjem jetrenih elija koje se zamenjuju oiljkastim tkivom. Oteena jetra ne moe efikasno da prerauje bilirubin i oslobaa ga, pa se pigment skuplja u krvotoku. Drugi faktori i bolesti koje mogu da poremete funkciju jetre i izazovu uticu ukljuuju hepatitis, neke lekove i otrovne materije, trudnou i kongestivno otkazivanje srca. U nekim sluajevima kamenje zastane u kanalu koji sprovodi u od jetre i une kese do tankog creva. Kad je putzaepljen, u se nagomilava i prodire u krvotok. D IJA G N O S T I K I PO STU PCI Kako biste proverili da li vae odoje ima uticu, moete sami sprovesti jednostavnu analizu. Prstom neno pritisnite vrh detetovog nosa ili ela. Ako koa izgleda belo kad odmaknete prst, dete je dobro. (Ovo vai za decu svih rasa.) Ako je mesto ukaste boje, kod deteta se razvija utica. Analizu je najbolje obaviti pod prirodnim dnevnim svetlom budui da vetako svetlo koi moe da dautu nijansu. Zapamtite: tamnonarandasta mokraa ili mokraa boje aja moe da ukazuje na uticu ak i kad koa izgleda zdravo. Ako se utica pojavi kod kolske dece ili odraslih, lekar e moda uzeti uzorak krvi kako bi proverio da li je u pitanju oteenje jetre. Lekartakode moe da preporui pregled ultrazvukom ili rendgenom kako bi proverio postoje li smetnje u unom kanalu.
sunevom svetlu. Svetlo e oponaati funkciju jetre i pretvoriti bilirubin u dejem organizmu u oblik koji moe da se izlui putem probavnog trakta. Ako se analizama krvi pokae da novoroene ima visok nivo bilirubina, lekar moe da preporui fototerapiju u kojoj se odoje smesti pod posebnu svetiljku velike jaine sve dok nivo bilirubina ne padne. Neke bolnice iznajmljuju svetiljke koje su izraene tako da mogu da vise iznad kolevke ili fibrooptike pokrivae pomou kojih svetlo prodire u deju kou. Odojad koja imauticu izazvanu nekom boleu ili drugim poremeajem moda e se morati hospitalizovati dok lekari lee stvarni uzrok. Leenje utice izazvane nekom boleu kod starije dece i odraslih zavisie od uzroka. (Vidi Ciroza, uno kamenje i Hepatitis.) A LT E R N A T IV N I N A IN I L E E N J A Budui da je utica simptom, a ne bolest, pre nego to se odredi tok leenja mora se ustanoviti pravi uzrok. Altemativni lekovi treba da budu dodatak konvencionalnom nainu leenja.
K IN ESK O LEK O V ITO
B IL JE
Kineski travari mogu da leeuticu razliitim kombinacijama lekovitog bilja. Te lekove mogu da pripreme samo strunjaci koji se bave lekovitim biljem.
LE EN JE LEK O V ITIM
B ILJEM
LEEN JE
Najbolji nain leenja utice po pravilu je leenje stvarnog uzroka; ispravan lek, konvencionalan ili alternativan, zavisie od prirode i teine sluaja. K O N V EN C IO N A LN O L E E N JE Veina sluajeva fizioloke utice kod odojadi moe da se lei paljivo odabranim vremenom izlaganja ranojutarnjem, kasnoposlepodnevnom ili nedirektnom
Razliite lekovite biljke, ukljuujui maslaak (Taraxacum officinale), vrbenu (Verbena officinalis) i gospin trn (Silybum marianum), upotrebljavaju se u leenju utice. Posavetujte se sa strunjakom kako bi vam odredio odgovarajuu koliinu i nain upotrebe.
HOM EO P A T IJA
Odreen broj homeopatskih lekova primeren je za leenje utice; prepisani lek zavisie od stvarnog uzroka. Posavetujte se s homeopatom o pripremi leka i koliini koja vam je potrebna.
I N K O C 1 I O N N A O
E K
S ^
V E N L N D N O I H I H V
P R
I R
L E K
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
vaj in d eks leko va sad ri v i e od 3 5 0 leko va, leko vitih b ilja k a i h o m eo p atskih preparata. O b u h va e n i su n a j e e p ro p isivan i lekovi i oni koji su u najiro j upotreb i u sle d e ih pet kateg o rija: leko vi koji se n ab avljaju p reko recep ta, lekovi koji se kup u ju b ez recep ta, zap ad n jak o leko vito b ilje , k in e sk o leko vito bilje i ho m eo p atski p rep arati. Kateg o rija svako g leka vid i se po s li ic i (o zn a c i) kraj njegovog im en a. O b ja n je n je o zn a k a n alazi se na dnu o ve i svake d e sn e stran ice in d eksa. O leku koji se d o b ija na recep t ili je do stup an b ez rece p ta m o e te nai o b ave ten ja trae n je m te rap ijsk e grupe kojoj lek prip ada, na p rim e r an alg e tici, o d n o sn o o p isa za sn o van o g na d elo van ju leka na o rg an izam . Svaki lek je naveden i p rem a g e n e rik o m n azivu (m e u n aro d n o m im en u aktivn o g sa sto jka leka), na p rim e r ace ta m in o fe n , koji o zn a a v a aktivn i sasto jak leka. O s im toga, m o e te da p o traite fab riko im e leka, p rem a o p tem in d eksu koji p o in je na str. 1 0 8 8 , gde ete pron ai g e n e riko im e pod kojim je lek o vd e n aved e n . A ko fa b ri k o im e koje vas za n im a n ije n aveden o u in d e k su , p ro ve rite o zn aku na am b a la i leka i p o traite g e n e riki n aziv. U o p isim a p o jed in ih te ra p ijsk ih g rup a leko va, koji daju o sn o v n e o d lik e g e n e rik ih leko va u toj k la si, nai e te o p irn ija o b ja n e n ja n e e lje n ih d e jsta v a , m e u d e jstava i n ain a na koji o d re e n a grup a leko va d e lu je na o rg a n iza m . K ro z in d eks e v a s vo d iti o d re d n ice koje p re m a g eneriko m nazivu u p uu ju na te ra p ijsk i grupu kojoj lek prip ada, o d n o sn o preko te ra p ijsk e grupe u p uu ju na njegove p o jed in e g e n e rike sa sto jke . ' P riro d ni lekovi o b uh vataju leko vito b ilje i h o m eo p atske p rep arate. Z a p a d n ja ko b ilje je n aved en o p re m a u o b iaje n o m (n aro d n o m ) n a ziv u ; k in e sk o leko vito b ilje je n aveden o p rem a kod nas p rih v ae n im im e n im a (u ko liko p o sto je ), radije nego k in e sk im . H o m e o p atski preparati su navedeni p rem a latin skim im e n im a . Z a v i e in fo rm a c ija vid i L e k o v iti p re p a ra ti i H o m e o p a tsk i le k o v i (str. 1 0 1 5 - 1 0 1 7 ). U zm ite u o b zir n eko liko zn a a jn ih p itan ja koja bi tre b alo da p o stavite svo m lekaru ili apo tekaru svaki put kad vam p ro p iu neki lek: Ko je su alte rn a tive u zim a n ju leka? D a li je g e n e ri k a v e rz ija leka e fik a sn a ko liko i o ne sa fa b ri k im im en im a ? N a koji nain tre b a uvati lek? ta ako p ro p u stite ili kasn ije u zm ete dozu leka? K o liko v re m e n a treba da p ro e da se po kau efekti leka? Kada se m o e o ek iva ti p o b o ljan je? V an o je da kaete svom lekaru - ili le k a rim a , ako vas lei v ie njih - koje leko ve na rece p t i b ez recep ta, v ita m in e , leko vito b ilje i h o m e o p atske p rep arate tre n u tn o u zim a te , n aro ito ako lekar n am e rava da vam p ro p ie novi lek. Lekovi koji im aju leko vito d e jstvo kad se u zim a ju sam i m ogu izazvati te ka n e e lje n a d e jstva u ko m b in a ciji sa drug im le k o vim a ili leko vitim b ilje m . Sta rije o sobe e sto m o raju da u zim a ju neko liko leko va isto vre m e n o i tu treb a biti n aro ito o p rezan zbog m o g uih tetn ih m e u d e jstava. V e in a le k ara p re p o ru u je da izbegavate u zim a n je lek o va to kom tru d n o e , o sim ako su izri ito neo p h o d n i, na p rim e r ako im ate e p ile p siju ili te ku in fe k c iju . Ipak, u z p aljivu lekarsku k o n tro lu , e n e koje u zim a ju leko ve p ro tiv ta kvih b o lesti m ogu da im aju siguran poroaj i zd ra vu d e cu .
Lekovi na recept
Lekovi bez recepta
Zapadnjako lekovito bilje
Kinesko lekovito bilje
Homeopatski preparati
877
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
GRUPA LEKOVA Analgetici; antipiretici; antikoagulansi i antiagregacijska sredstva FABRIKO IME Alka-Selcer, Andol, Aspirin, Baludon, Acetisal, Anbol OPTI OPIS Od uvoenja u upotrebu 1899. godine, acetilsalicilna kiselina (koja se proslavila pod zatienim imenom Aspirin) postala je jedan od najpopularnijih preparata protiv bolova koji se kupuju bez recepta. Koristi se protiv glavobolje, artritisa, bolova u miiima i manjih povreda. Acetilsalicilna kiselina takoe sniava povienu temperaturu i ublaava zapaljenje povezano sa menstrualnim grevima, artritisom, burzitisom i drugim bolnim stanjima. Acetilsalicilna kiselina se kao antiagregacioni lek uzima jednom dnevno, u vrlo niskim dozama, kako bi se smanjila opasnost od sranog i modanog udara i postoperativnih tegoba koje se mogu razviti kad krvni ugruci zapue krvni sud. Moe se koristiti sama ili u kombinaciji sa nekim od antikoagulansnih lekova. Deluje spreavanjem proizvodnje tromboksana, snanog stimulatora aktivacije trombocita. Vie podataka pod Antikoagulansi, Antitrom bocitici i Analgetici. N EELJEIN A D E JS T V A Blaga Acetilsalicilna kiselina moe ponekad da izazove nadraenost eluca, ali ovo neeljeno dejstvo je minimalno kod etiri od pet osoba ako se lek koristi kako je propisano. Teka eludani ir (crna ili krvava stolica, bol u elucu, povraanje krvi). U velikim dozama acetilsalicilna kiselina moe da izazove zvonjavu u uima, gubitak sluha, glavobolju, vrtoglavicu i muninu. Treba prekinuti uzimanje i javiti se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Acetilsalicilna kiselina moe kod nekih osoba da povea verovatnou prekomernog krvarenja. Ne sme se uzimati za prevenciju modanog ili sranog udara ili krvnih ugruaka bez lekarskog recepta. Acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) ne sme se davati deci i tinejderima koji imaju povienu temperaturu. Ako se koristi za leenje poviene temperature ili virusne infekcije kao to su ovije boginje ili grip, kod mladih osoba acetilsalicilna kiselina moe da izazove potencijalno
smrtonosno zapaljenje nazvano Rejev sindrom. Trudnice i dojilje ne smeju da uzimaju acetilsalicilnu kisleinu. Ako se acetilsalicilna kiselina koristi redovno zbog antiagregacijskog delovanja, o tom trreba da obavestite lekara ili zubara pre bilo kakvog hirurkog zahvata. Lekar vam moe preporuiti da prekinete uzimanje acetilsalicilne kiseline nedelju ili dve pre hirurkog zahvata.
Teka Ne oekuju se kod kratkotrajnih vanbolnikih leenja. POSEBNE INFORMACIJE Tokom trudnoe ili dojenja uzimajte aciklovir veoma oprezno, jer mada nisu poznata neeljena dejstva kod primene leka u ovim sluajevima, lek moe da proe kroz posteljicu i deluje na plod, a do odojeta moe doi i preko majinog mleka. M O C U A M E U D E JS T V A Zidovudin (AZT): poveana toksinost; izraena pospanost i letargija
ACIKLOVIR
GRUPA LEKOVA Antivirotici FABRIKO IME Aclovir, Virolex, Zovirax, Virocul OPTI OPIS Antivirusni lek aciklovir je uveden 1979. godine i koristi se za leenje razliitih vrsta herpesa, herpes zostera i ovijih boginja. Primenjuje se i kod drugih virusnih bolesti, kao to su mononukleoza i bolesti izazvane Eptajn-Barovim virusom. Aciklovir spreava razmnoavanje virusa koenjem ekspresije genetskog materijala virusa u zahvaenim elijama, pa tako usporava ili zaustavlja irenje virusa. Moe se koristiti u obliku tableta ili lokalnih preparata, zavisno od bolesti i opteg zdravstvenog stanja bolesnika. Za leenje herpesa i ovijih boginja moe se primenjivati lokalno, ali uglavnom se uzima oralno. BOLESTI genitalni herpes herpes simpleks herpes simpleks kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom (npr. oboleli od raka ili SIDE) ovije boginje kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom herpes zoster kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom encefalitis (infekcija modanog tkiva) izazvan hepres simpleksom IN EELJEN A D EJS T V A Blaga Poremeaji sistema za varenje (npr. munina), vrtoglavica, glavobolja; kod lokalne primene blago peckanje, bockanje, svrab ili osip koe. Ako neki od ovih simptoma traju due ili postaju teko podnoljivi, javite se lekaru.
ACOIMITE
LATINSKO IME Aconitum napellus OPTI OPIS
Jedi raste u planinskim podrujima Evrope, Rusije i centralne Azije. Odlikuje se grozdastim grupicama plavoljubiastih cvetova koji vise sa stabljike kao kapuljaa. Izrazito otrovna, ova biljka je bila omiljeni otrov starih Grka. Primena vrlo niskih doza izaziva psihiki i fiziki nemir, kao i zapaljenje tkiva. Zbog toga lekari homeopate propisuju Aconite bolesnicima koji oseaju anksioznost, strah i ale se na e i nepodnoljive bolove koji prate njihovu bolest. Za homeopatsku primenu se sakuplja itava biljka - osim korena, koji je najotrovniji - dok je u punom cvetu i usitnjava se u kaastu masu. Iz mase se cedi sok i mea se sa alkoholom, a zatim se razreuje do neotrovnih nivoa.
BOLESTI
angina pektoris, aritmija anksioznost izazvana iznenadnim okom artritis astma, bronhitis, prehlada i grip poviena temperatura sa naglim nastupom i groznicom koja moe biti praena nemirom ili ei zapaljenje oka sa bolovima (peckanjem) i osetljivou na svetlost laringitis, zapaljenje grla, infekcije srednjeg uha zubobolje sa osetljivou na hladnu vodu
PREPARATI Aconite je dostupan u razliitim stepenima
jaine (potencijama) bez recepta, u obliku
878
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
tableta i tenosti, a moe se nabaviti u apotekama i specijalizovanim prodavnicama. Za blie informacije se obratite lekaru. INEELJEINA D E JS T V A Ne oekuju se.
ADRENALIN
Kombinacije: biljka, koja se pojavljuje u nekoliko preparata zajedno sa drugim kineskim lekovitim biljem, ne sme da se kuva vie od 15 minuta, da ne izgubi mirisno svojstvo. U kombinaciji sa pinelijom i atraktiloidesom moe se propisati protiv munine i povraanja, nadimanja grudnog koa ili trbuha, smanjenog apetita i proliva. Meavina agastahea sa koptisom i bambusovim strugotinama kineski travari primenjuju kod odreenih vrsta povraanja. Strunjaci za kinesku medicinu takoe preporuuju kombinaciju agastahea sa plodovima rajskogzrna (Amomum vilosum) za suzbijanje jutarnje munine. Za informacije o dozama i drugim biljnim kombinacijama obratie se strunjaku za kinesku medicinu.
ALFA t-ADRENERGICNI BLOKATORI

GENERICKI NAZIVI doksazosin, terazosin FABRIKA IMENA Alphapres, Cardura, Tonacardin, Kamisen OPTI OPIS Alfa-|-adrenergiki blokatori pripadaju grupi antihipertenzivnih lekova i primenjuju se za leenje visokog krvnog pritiska (hipertenzija). Selektivno blokiraju alfa receptore na nervnim zavrecima, ime dovode do oputanja i irenja krvnih sudova, to olakava protok krvi i sniava krvni pritisak. Alfa-i-adrenergiki blokatori mogu se koristiti sami ili u kombinaciji sa drugim lekovima, kao to su beta-adrenergiki blokatori ili diuretici. Ovi lekovi ne lee visok krvni pritisak, ali pomau u kontroli krvnog pritiska. Doksazosin i terazosin se primenjuju i za oputanje miia prostate i poveanje protoka urina. Meutim, ne utiu na smanjenje uveane prostate. Vie podataka potraite pod stavkom gore navedenih generikih lekova. Obavetenja o drugim lekovima koji se koriste za leenje visokog krvnog pritiska potraite pod Antihipertenzivi. BOLESTI visok krvni pritisak dobroudno uveanje prostate N E ELJEN A
d ejstv a
GRUPA LEKOVA Bronhodilatatori, vazokonstriktori FABRIKA IMENA Adrenalin HCI 1:1000 OPTI OPIS Adrenalin se od 1900. godine primenjuje za ublaavanje simptoma bronhijalne astme i alergijske kongestije nosa. Primenjuje se i za hitno leenje sranih poremeaja i anafilaktikog oka. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima vidi pod Bronhodilatatori.
N E E L J E N A D E JS T V A
Ne oekuju se.
POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte agastahe kad postoje, prema kineskoj medicini, znaci vruine. Tu spadaju simptomi temperature, ei i znojenja.
AGASTAHE
AKTIVNE MATERIJE KOJE SMANJUJU V ISKO ZN OST KRVI
< >
GENERICKI NAZIV pentoksifilin FABRIKA IMENA Prentoksifilin, Damaton, Trental, Medoxifilin SR OPTI OPIS Aktivne materije koje smanjuju viskoznost krvi primenjuju se za poboljanje krvotoka kroz male krvne sudove i na taj nain smanjuju bolove, naroito u nogama, izazvane slabom cirkulacijom. Za razliku od antikoagulanasa i antiagregfacijskih lekova, ovi lekovi su pravi razreivai krvi": smanjuju viskoznost (gustinu, lepljivost) crvenih krvnih zrnaca i poboljavaju njihovu elastinost, ime olakavaju protok krvi u organizmu. Vie informacija o aktivnoj materiji koja smanjuje viskoznost krvi i primenjuje se za ublaavanje greva u nogama i drugih simptoma povezanih sa oboljenjima perifernih krvnih sudova, hroninim poremeajem krvnih sudova u kojem nesavitljivost crvenih krvnih zrnaca izaziva lou cirkulaciju u rukama i nogama, vidi pod Pentoksifilin.
LATINSKO IME
Agastache rugosa
OPTI OPIS Listovi, stabljike i cvetovi ove biljke najee se koriste za leenje poremeaja organa za varenje. Biljka je poznata i kao pauli ili pogostemon. Agastahe, aromatina biljka koja raste u Kini, svrstava se u kineskoj medicini kao gorka i umereno topla. Berba u junu i julu daje najkvalitetniji agastahe sa brojnim mekim, debelim i mirisnim listovima. BOLESTI Uzimati oralno kod: munine i povraanja, proliva i dizenterije, jutarnje munine oticanja trbuha smanjenog apetita prehlade bez temperature PRIPREMA Agastahe se kupuje u kineskim specijalizovanim apotekama, azijskim prodavnicama i prodavnicama zdrave hrane, u obliku suenih listova ili praka.
Blaga Oteenost sluzokoe nosa, glavobolja, umor, munina, poremeaji varenja, nervoza, malaksalost, razdraljivost, koni osip, zamagljen vid, sanjivost. Ovi efekti bi morali da se povuku kad se bolesnik navikne na lek. Ako ovi ili drugi simptomi traju due ili postanu nepodnoljivi, treba se javiti lekaru. Moda je potrebno prilagoavanje doze. Teka Efekat prve doze: alfar adrenergiki blokatori mogu da izazovu naglo snienje krvnog pritiska. Simptomi su oamuenost, omamljenost, vrtoglavica, oseaj lupanja srca i nesvestica. Ovi simptomi e se najverovatnije pojaviti ako kod poetnog uzimanja leka naglo ustanete iz sedeeg ili leeeg poloaja, ako uzimate alkohol, naporno vebate ili dugo stojite, naroito po vruini. Odmah idite kod lekara. POSEBNE INFORMACIJE Izbegavajte vonju i opasnije poslove dvadeset etiri asa po uzimanju prve doze, posle poveanja doze i posle ponovljenog leenja.
lekovi na recept
LJ
lekovi bez recepta
( j zapadnjako lekovito bilje
( J kinesko V / lekovito bilje
/ \ homeopatski preparati
O /Z /
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
# Jo nisu poznati efekti ovih lekova na trudnice, dojilje i decu mlau od 12 godina. Uzimati samo po preporuci lekara. Pre uzimanja ovih lekova treba obavestiti lekara o ranijim alergijskim ili nekim drugim reakcijama na neki od alfa
blokatora ili vrtoglavicam a, nesvesticam a
ili omamljenosti posle uzimanja drugog leka. Obavestite lekara ako ste bolovali od depresije, modanog udara ili poremeaja modanog krvotoka; koronarnih sranih oboljenja; poremeaja jetre ili bubrega, kao i ako trenutno bolujete od nekog oboljenja jetre ili uskoro planirate operativni zahvat. Da bi se ublaila omamljenost, prvu dozu treba uzeti pre odlaska na spavanje. Doze se moraju individualno prilagoditi. Alfar adrenergiki blokatori mogu da utiu na neke laboratorijske analize mogu izazvati blago snienje broja belih krvnih zrnaca, promenu razmere holesterola i nivoa era u krvi. Simptomi raka prostate su slini simptomima dobroudnog uveanja prostate. Pre poetka leenja alfar adrenergicima treba zatraiti od lekara da se izvre analize kojima se moe iskljuiti postojanje raka prostate.
razliitih bolesti - od bola u uhu i hemoroida do visokog krvnog pritiska. Homeopati smatraju Allium cepa za lek kod bolesti koje su praene istim simptomima koji se javljaju u dodiru sa crnim lukom - suzenje oiju i curenje nosa. Za pripremu homeopatskih preparata crni luk se bere sredinom leta. Clavice se usitnjavaju u kau i meaju sa vodom i alkoholom u nekoliko etapa velikih razreenja. Kao i veina homeopatskih preparata, Allium cepa je postao lek na onovu posmatranja reakcija zdravih osoba na seriju nerazreenih doza. Potom su svrstane psihike, emocionalne i fizike promene izazvane ovom biljkom. Kad se homeopati obrati bolesnik sa grupom simptoma koji odgovaraju svrstanim simptomima koje izaziva crni luk, on se tada propisuje u razreenom obliku. Pretpostavlja se da Allium cepa u tako velikom razreenju moe da umanji simptome koje inae izaziva u punoj snazi. BOLESTI Uzimati oralno kod: prehlade sa zapuenim sinusima, koja zahvata naizmenino jednu pa drugu stranu glave kalja koji izaziva jak, razdirui bol u drelu suznih i upaljenih oiju polenske groznice neuralgije bola u uima. PREPARATI
Allium cepa se kupuje u specijalizovanim
eludane tegobe koei delovanje bradikinina, materije koja izaziva bol. Takoe se smatra da sadri magnezijum laktat, efikasan antihistaminik. Nekoliko njegovih sastojaka ublaava zapaljenje. Gel se primenjuje i kao kozmetiko sredstvo i ovlaiva koe, jer sadri polisaharide koji deluju kao emolijenti koji smiruju, omekavaju i tite kou. Druga lekovita materija koju sadri aloja je gorkasti uti sok ispod povrine listova, poznat kao lateks, koji pokazuje snano laksativno delovanje. BOLESTI Uzeti gel oralno kod: poremeaja varenja, gasritisa, eludanih ireva Uzeti lateks oralno kod: zatvora. Primeniti gel spolja kod: manjih opekotina, inficiranih rana, uboda insekata, nadraenosti koe, modrica, ovijih boginja, opekotina od sunca i otrovnog brljana, akni nadraenih oiju PREPARATI Bez recepta Aloja se moe nabaviti kao praak, t eni ekstrakt, prah u kapsulama, gel u boicama ili tablete lateksa. Kuna primena: Ispiranje oiju: razrediti pola kaiice gela u prahu u jednoj olji vode. Dodati 1 kaiicu borne kiseline da se ubrza oporavak. Preliti rastvor preko filtera za kafu pre nanoenja na oi. Kupka: dodati 1-2 olje gela u toplu kupku za ublaavanje opekotina od sunca ili konih oteenja. Kombinacije: uzeti gel aloje sa uljem peninih klica i branom od afranike za ublaavanje modrica. T N E Z E L J E N A D E JS T V A
M O C U A M E U D E JS T V A
Alkohol: moe pojaati dejstvo leka na sniavanje krvnog pritiska i lake dovesti do nesvestice ili izmaglice. Estrogen i indometacin: mogu smanjiti efekat snienja krvnog pritiska. Lekovi koji sniavaju krvni pritisak, na primer beta adrenergiki blokatori i diuretici: mogu pojaati dejstvo alfa-|-adrenergikih blokatora, naroito utiui na trajanje i teinu simptoma prve doze (nizak krvni pritisak).
prodavnicama i apotekama u razliitim jainama, u obliku tenosti ili tableta. Za detaljne informacije obratite se homeopati. IN EELJEN A D E JS T V A Ne oekuju se.
ALLIUM CEPA
ALOJA
(>
LATINSKO IME
Allium cepa
Blaga Primena aloje moe dovesti do alergijskog dermatitisa, crevnih greva ili proliva. Smanjite dozu ili prestanite sa uzimanjem. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne prekoraujte preporuenu dozu alojinog lateksa. Ako se uzme prevelika koliina, snani laksativni sastojci mogu da izazovu crevne greve koji dovode do nastanka ira ili nadraenosti creva. U trudnoi ili u sluaju gastrointestinalnog oboljenja aloja se moe uzimati oralno samo posle savetovanja sa travarom ili lekarom.
LATINSKO IME
Aloe barbadensis
OPTI OPIS
Allium cepa, ili crni luk, gaji se u celom
svetu i vekovima se koristi u narodnoj medicini. Ovo esto povre stavlja se kao melem na kou kod akni, artritisa i kongestije, a oralno se uzima za proiavanje creva od glista. Savremeni travari smatraju crni luk korisnim u leenju
OPTI OPIS Ova tropska biljka dugih, svetlozelenih listova i viseih purpurno-utih cvetova sadri dve lekovite materije. Prva, proziran gel koji se dobija od unutranjih listova, primenjen spolja ublaava manje opekotine, iritaciju koe i infekcije. Ako se uzima oralno, gel smanjuje
880
INDEKS
KO NV E N C I O N A L N I H
I PRIRODNIH
LEKOVA
ALPRAZOLAM
AMERICKI ZENSEN
AMILORID
Nije registrovan u SCG

GRUPA LEKOVA Diuretici FABRIKO IME U kombinaciji sa drugim diureticima: Alatan, Moduretic OPTI OPIS Kao i ostali diuretici, amilorid se koristi za uklanjanje vika tenosti iz organizma, poveanjem izluivanja urina, a time se sniava i krvni pritisak. Amilorid pripada grupi lekova koji se zovu diuretici koji tede kalijum: spreava suvino gubljenje kalcijuma, to je esta posledica pojaanog luenja mokrae. Ovaj lek se uglavnom koristi u kombinaciji sa diureticima koji ne tede kalijum. Ostale informacije, ukljuujui neeljena dejstva i meudejstva leka, vidi pod D iuretici. POSEBNE INFORMACIJE Poto amilorid spreava izluivanje kalijuma, ne treba uzimati dodatke kalijuma (ukljuujui zamene za so, koje esto sadre kalijum) niti jesti prevelike koliine hrane bogate kalijumom (na primer banane) dok traje leenje ovim lekom. Viak kalijuma moe dovesti do poremeaja sranog ritma.
GRUPA LEKOVA Anksiolitici (benzodiazepini) FABRIKO IME Xanax, Ksalol, Zaxan, Zolarem OPTI OPIS Alprazolam se primenjuje za kratkotrajno leenje anksioznih stanja i strepnje povezane sa depresijom. Koristi se i za leenje paninog poremeaja. Poto moe da izazove stvaranje navike, alprazolam se ne koristi za ublaavanje depresije i stresa svakodnevnog ivota. U odnosu na ostale benzodiazepine, stvaranje navike u toku primene alprazolama se ee javlja. Blie informacije o neeljenim dejstvima i meudejstvima leka vidi pod Benzodiazepini. POSEBNE INFORMACIJE Poto lek izaziva sanjivost, budite oprezni pri upravljanju automobilom.
LATINSKO IME Panax quinquefolius OPTI OPIS Ameriki Indijanci su verovali da ameriki enen ublaava poroajne bolove i poveava energiju kod starijih osoba. Ameriki enen je rasprostranjen u podruju Kuberland Kapa, na junom Apalaiju i prepoznaje se po samostalnoj stabljici sa nenom cvasti i rumenim bobicama, dok su listii testerasto nazubljeni. Aktivni sastojci amerikogenena se zovu panaksozidi i smatra se da smiruju eludac i mozak, kao i da deluju kao blag stimulans vitalnih organa. Ameriki enen je blai od azijskog i esto se propisuje osobama koje smatraju azijski enen prejakim. I ameriki i azijski enen se esto koriste za leenje starijih osoba. BOLESTI Uzeti oralno kod: potitenosti, umora, stresa prehlade, gripa, disajnih tegoba, zapaljenja, oslabljenog imunog sistema. PREPARATI Bez recepta enen se moe nabaviti kao sve ili sueni koren, praak od korena, kapsule, tablete, aj, zamrznuti osuen koren i lekoviti slatki. Kuna priprema aj: 30 grama sveeg korena kuva se u 1 olji vode 15-20 minuta. Popiti do dve olje dnevno. N EELJEIM A D EJS T V A Blaga Mogu se javiti glavobolje, nesanica, anksioznost, bolna osetljivost dojki ili koni osipi. Teka Mogu se pojaviti napadi astme, povieni krvni pritisak, srane palpitacije ili postmenopauzno krvarenje iz materice. Treba prekinuti uzimanje enena i posavetovati se sa lekarom. POSEBNE INFORMACIJE Ameriki enen je ugroena biljna vrsta zbog prekomernog iskoriavanja.
ALUMINIJEV HID RO KSID

GRUPA LEKOVA Antacidi FABRIKO IME Aluminijum hidroksid
[G1 l/
AMITRIPTILIN
OPTI OPIS Aluminijum hidroksid je antacid koji sadri aluminijum i koristi se za ublaavanje nadraenosti i kiselosti eluca, goruice, tegoba sa varenjem izazvanih preteranim luenjem eludane kiselina i nekih vrsta ulkusa. Najei neeljeni efekat je zatvor. Vie informacija, ukljuujui neeljena dejstva i mogua meudejstva, vidi pod Antacidi. POSEBNE INFORMACIJE Ako postoji opasnost od Alchajmerove bolesti, ne uzimajte antacid koji sadri aluminijum. Neki podaci ukazuju da viak aluminijuma moe biti dodatni faktor u nastanku bolesti. Ako ste na dijalizi bubrega, izbegavajte antacide koji sadre aluminijum, jer moe doi do trovanja aluminijumom.
GRUPA LEKOVA Antidepresivi (triciklini antidepresivi) FABRIKO IME Amitriptilin OPTI OPIS Triciklini antidepresiv amitriptilin primenjuje se za leenje depresije od 1961. godine. Lek deluje na nervni sistem normalizacijom nivoa vitalnih modanih hemijskih materija, serotonina i noradrenalina. Amitriptilin se takoe moe koristiti i za leenje eludanog ira i, u kombinaciji sa drugim lekovima, za ublaavanje hroninih bolova. Dodatne informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod A n tid ep resivi.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
( ) zapadnjako V / lekovito bilje
( j kinesko V / lekovito bilje
j j j i homeopatski l l r preparati
Q<
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
AMLODIPIN
GRUPA LEKOVA Blokatori kalcijumskih kanala FABRIKO IME Amlopin, Norvasc, Alopres OPTI OPIS Amlodipin, uveden 1986. godiner blokator je kalcijumskih kanala koji se koristi u leenju hipertenzije i angine pektoris. Kao i ostali lekovi te grupe, amlodipin spreava ulazak kalcijuma u eliju, ime usporava kontrakciju srca i arterija, iri arterije i sniava krvni pritisak. Ova delovanja takoe umanjuju i brzinu i rad srca i mogu zaustaviti grenje koronarnih arterija i ublaiti anginu pektoris. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Blokatori kalcijum skih kanala.
1982. godine. Klavulonska kiselina podstie sposobnost amoksicilina da uniti bakterije. Ova kombinacija i sam lek amoksicilin primenjuju se za leenje istih bakterijskih infekcija, ukljuujui zapaljenje srednjeg uha, zapaljenje sinusa i druge infekcije disajnog trakta, koe i mokranog trakta. Vie informacija vidi pod Penicilini. M O G U A M E U D E JS T V A
Disulfiram: Ne uzimajte ovaj lek zajedno sa kombinacijom amoksicilina i klavulonske kiseline.
OPTI OPIS Koren anemarene se primenjuje za leenje poviene temperature i drugih stanja koje kineska medicina povezuje sa nedostatkom jina, poremeajem koji se u kineskoj medicini odlikuje znacima toplote: poviena temperatura, jeza, glavobolja, e, znojenje i ubrzan puls. Anemarena je u kineskoj tradicionalnoj medicini svrstana kao gorka i hladna. Raste u kineskoj provinciji Hebej i bere se u jesen. Vrlo kvalitetan primerak ove biljke je irok, vrst i na poprenom preseku beo. BOLESTI Uzimati oralno kod: poviene temperature i ei praenih ubrzanim pulsom iskaljavanja gustog, sluzavog sadraja nonog znojenja, manjih povienja temperature, popodnevne groznice nekih tipova omamljenosti i vrtoglavice ulceracija usta, krvarenja desni nenormalno povienog libida i nonog mokrenja. PREPARATI Anemarena je dostupna na veliko u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i prodavnicama zdrave hrane. Strunjaci ponekad preporuuju preparat biljke kuvane u slanoj vodi za ieenje bubrega. Kombinacije: u smei sa filodendronom, anemarena se koristi za leenje nonog znojenja, omamljenosti i vrtoglavice. Biljka se takoe kombinuje sa kockavicom za leenje kalja i iskaljavanja sluzi. Kineski travari meaju anemarenu sa skrofularijom i korenom rehmanije za leenje ulceracija u ustima. Za informacije o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. N E E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Laboratorijski testovi su pokazali mogue antibiotiko delovanje anemarene. Ona se u kineskoj medicini koristi za leenje infekcija.
ANALGETICI
GENERIKI NAZIVI
Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja:
acetilsalicilna kiselina, diklofenak, etodolak, etoifenamat, ibuprofen, keprofen, naproksen, prikikam, tenoksikam
AMOKSICILIN
Analgetici i antipiretici: paracetamol Opioidni analgetici: hidrokodon,
kodein, oksikodon, propoksifen GRUPA LEKOVA antibiotici (penicilini) FABRIKO IME Almacin, Amoksicilin, Sinacilin OPTI OPIS Uveden 1969. godine, amoksicilin je penicilinski antibiotik koji se koristi u leenju infekcija genitalno-mokranog trakta, gonoreje, zapaljenja srednjeg uha, zapaljenja sinusa, zapaljenja drela i ostalih bakterijskih infekcija izazvanih odreenim sojevima stafilokoka, streptokoka i E. coli. Vie informacija o neeljenim dejstvima i meudejstvima vidi pod Penicilini.
Kofein (dodatna terapija)
AMOKSICILIN I KLAVULONSKA KISELINA

GRUPA LEKOVA Antibiotici (penicilini) FABRIKO IME Amoksiklav, Panklav, Augmentin OPTI OPIS Amoksicilin sa klavulonskom kiselinom je kombinacija antibiotikog leka, uvedena
OPTI OPIS Analgetici su lekovi koji ublaavaju bol. Mnogi od njih se koriste ve vekovima zbog sposobnosti da olakaju patnje. Neki ublaavaju bol delovanjem na mozak i nervni sistem; to su narkotiki analgetici. Nenarkotiki analgetici deluju na mestu bola, uglavnom smirivanjem zapaljenja. Ponekad se kombinuje dva ili vie analgetika da bi se pojaalo dejstvo ili raspon delovanja. (Danas se ove kombinacije smatraju nesvrsishodnim). Analgetici pokazuju neeljena dejstva zavisno od naina delovanja i individualne reakcije. Neki mogu da izazovu oamuenost ili ozbiljnu alergijsku reakciju, dok drugi mogu da utiu na sistem za varenje ili krvne sudove. Detalje o specifinom analgetiku potraite kod generikih lekova i njihovih podvrsta.
ANESTETICI ANEMARENA
(lokalni)
<>
LATINSKO IME
Anemarhena asphodeloides
OPSTI OPIS Lokalni anestetici se esto koriste za zaustavljanje bolova i nelagode umrtvljavanjem nervnih zavretaka.
882
IN D E KS
K O N V EN C IO N A LN IH I PRIRO D N IH
LEKOVA
Primenjuju se na svim telesnim povrinama i u lako dostupnim telesnim dupljama kao to su usta i jednjak. lako se lokalni anestetici uglavnom primenjuju kod bolova u usnoj duplji, ovi lekovi se mogu nalaziti i u preparatima za leenje manjih opekotina, opekotina od sunca i rektalnog bola (kod uljeva) i kao pomo kod medicinskih pregleda i manjih hirurkih zahvata. Ovi lekovi pokazuju relativno mali broj neeljenih dejstava, osim kod prekomerne primene, koja ima za posledicu resorpciju u krvotok ili podsticanje alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti, koja se iskazuje kao lokalna nadraenost i crvenilo na mestu primene. Vidi pod Benzokairr za informacije o specifinom anestetiku.
glavobolju pravi se kombinacijom korena angelike i notopterigijuma, korena miloduha (Ligusticum chuanxiong) i plodom konopljike. Za informacije o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. IN EELJEN A D E JS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne uzimajte koren angelike ako su izraeni znakovi vruine prema kineskoj medicini: poviena temperatura, groznica, glavobolja, e, znojenje i ubrzan puls. Laboratorijski eksperimenti su pokazali da angelika ublaava bol kod mieva. U laboratorijskim ispitivanjima pokazalo se da ova biljka usporava rast bakterija.
OPTI OPIS Antacidi ublaavaju povremene neprijatne simptome koji prate goruicu, tegobe sa varenjem praene prevelikim luenjem kiseline i viak kiseline u elucu. Lekovi neutraliu viak eludane kiseline i pomau izleenje i ublaavanje ulkusnih bolova. Mnogi popularni preparati antacida su kombinacije razliitih generikih lekova. Ako se uzimaju redovno tokom dueg vremena, neki antacidi koji sadre kalcijum pomau u prevenciji osteoporoze i drugih stanja povezanih sa nedostatkom kalcijuma. Vie informacija vidi pod stavkom gore navedenih generikih lekova. BOLESTI nadraenost eluca, goruica, tegobe sa varenjem, viak kiseline u elucu eludani ir nedostatak kalcijuma (kalcijum-karbonat). N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Blag zatvor; laksativno dejstvo ili proliv; kredast ukus u ustima; grevi u elucu, munina ili povraanje; podrigivanje; nadimanje; bele estice u stolici. Ako ove tegobe potraju, javite se lekaru. Teka Odmah pozovite lekara ako primetite sledee simptome: oticanje runog zgloba, stopala ili donjeg dela noge; kostobolja; jak zatvor; oamuenost; promene ponaanja; bol u miiima, slabost ili probadanje; nervoza ili nemir; usporeno disanje; nepravilnost sranog rada; umor; bolno ili uestalo mokrenje; promene apetita. POSEBNE INFORMACIJE Antacidi se ne smeju koristiti ako postoji oteenje bubrene funkcije ili povien nivo kalcijuma u krvi (hiperkalcemija), osim u okolnostima koje odreuje lekar. Ako postoji neko od sledeih stanja, treba se posavetovati sa lekarom o koristima i rizicima uzimanja razliitih tipova antacida: simptomi zapaljenja slepog creva, gastrointestinalno ili rektalno krvarenje nepoznatog uzroka, intestinalne opstrukcije ili osetljivost na aluminijum, kalcijum, magnezijum ili preparate natrijum-hidrogenkarbonata. Pre uzimanja antacida treba sa lekarom proveriti da li je postojala kolostomija ili ileostomija ili neto od sledeeg: ciroza, kongestivni zastoj srca, edem, kolitis, divertikulitis, proliv, zatvor ili tvrda stolica, uljevi, sarkoidoza (retka bolest koja se ogleda u oteenjima koe, oiju, plua i limfnih lezda) ili hipofosfatemija (preniske koncentracije fosfata u krvi). Deca mlaa od est godina ne smeju da uzimaju antacide bez preporuke lekara.
ANGELIKA, KOREN
LATINSKO IME
Angelica pubescens
ANKSIOLITICI
LEKOVI PROTIV A N KSIO ZN O STI GENERICKI NAZIVI alprazolam, bromazepam, medazepam, oksazepam, buspiron, diazepam, lorazepam OPTI OPIS Lekovi ove grupe se propisuju za leenje anksioznih poremeaja i ublaavanje simptoma strepnje. Takoe se mogu koristiti i u leenju paninog poremeaja. Ne smeju se uzimati kod svakodnevne strepnje i stresa. Na odreene anksiolitike moe se razviti navika (zavisnost). Antianksiozni lekovi se takoe razlikuju prema vremenu koje treba da proe do poetka delovanja i trajanju delovanja: na primer, dejstvo alprazolama i drugih benzodiazepina poinje posle prve doze, dok se kod buspirona (nebenzodiazepin) javlja tek posle dve nedelje. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite u opisima gore navedenih generikih lekova.
OPTI OPIS Kineska medicina propisuje angeliku za ublaavanje bolova. Smatra se da koren ove biljke ublaava bol i ukoenost zglobova i miia, naroito u donjoj polovini tela. To su simptomi koje kineska medicina pripisuje stanjima povezanim sa hladnim, vlanim vremenom. Prema uenju kineske tradicionalne medicine, ova aromatina biljka debelog i sjajnog korena je svrstana kao otra, gorka i topla. BOLESTI Uzimati oralno kod: akutnih i hroninih bolova u donjem delu lea i nogu koje su osetljive na hladno i vlano vreme blage glavobolje i zubobolje koje prate promenu vremena. PREPARATI Biljka je dostupna na veliko u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: smesa sa kineskim divljim umbirom i korenom lincure propisuje se kod bolova i ukoenosti vrata, lea i nogu. Kad se kombinuje sa stabljikom efedre, primenjuje se kod bolova u telu uz prehladu i grip, ako se bolesnik ne znoji. Ova biljka takoe se mea sa korenom raskovnika za leenje ukoenosti nogu. Koren angelike se povezuje sa korenom notopterigijuma, koji se smatra pogodnijim za leenje bolova u gornjem deiu lea i ramenima. Kineski travari esto primenjuju ove dve biljke zajedno. Na primer, lek za
ANTACIDI
GENERICKI NAZIVI aluminijum-hidroksid, kalcijum-karbonat, magnezijum-hidroksid, natrijum-hidrogenkarbonat i limunska kiselina
lekovi na recept
lekovi bez recepta
( ] zapadnjako V / lekovito bilje
( ) kinesko V / lekovito bilje
/ \ homeopatski ^sl' preparati
883
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
Obavestite lekara ako se razviju simptomi kao crna, katranasta stolica ili povraanje sadraja u obliku taloga kafe. To su pokazatelji krvarenja u elucu ili crevima. lako se antacidi smatraju bezbednim dok se uzimaju u malim dozama i u kratkom periodu (manje od dve nedelje), trudnice i dojilje neka se prvo posavetuju sa lekarom. Antacidi koji sadre natrijum mogu da pojaaju zadravanje tenosti. Dugotrajnu terapiju antacidima - na primer kod leenja ira - mora da propie lekar. Kombinacije antacida, na primer aluminijum-hidroksid i magnezijum-hidroksid ili kalcijum-karbonat i magnezijum-hidroksid, imaju prednost u umanjivanju simptoma zatvora ili proliva. Antacidi su najefikasniji kada se uzimaju na prazan eludac. Poto antacidi mogu da utiu na stepen resorpcije drugih oralnih lekova, treba ih uzimati jedan do dva asa pre ili posle uzimanja ostalih lekova. Ako se uzimaju due vreme, antacidi mogu da imaju suprotno delovanje izazivaju pogoranje simptoma posle prekida leenja. Antacidi sa kalcijum-karbonatom ili natrijum-hidrogenkarbonatom mogu da izazovu mleno-bazni sindrom, koji se odlikuje glavoboljom, muninom, nervozom i slabou. Ovaj sindrom vremenom moe da dovede do bolesti ili zastoja rada bubrega. M O C U A M E U D E JS T V A Jedan od naina izbegavanja nepoeljnih meudejstava lekova je usklaivanje vremena uzimanja.
Acetilsalicilna kiselina i drugi salicilati:
Hinoloni: smanjena efikasnost hinolona i fluorhinolona. Izoniazid (oralni): istovremeno uzimanje antacida moe da uspori i umanji resorpciju ovog antituberkulotika. Ketokonazol (antimikotik): resorpcija ketokonazola moe biti smanjena ako se lek uzima do tri asa posle uzimanja antacida. Mekamilamin (nije registrovan u SCG): antacidi mogu da produe efekat ovog leka protiv visokog krvnog pritiska. Ne uzimajte mekamilamin zajedno sa antacidima. Metenamin (nije registrovan u SCG): lek protiv infekcija mokranog trakta moe biti manje efikasan ako se uzima sa antacidima. Natrijum-polistiren-sulfonat (nije registrovan u SCG): lek za sniavanje holesterola moe izazvati opasnost od zastoja bubrega i alkaloze. Tetraciklin (antibiotik): smanjena resorpcija tetraciklina; lek uzimati tri do etiri asa posle uzimanja antacida. Vitamin D: ako se vitamin D uzima istovremeno sa antacidima koji sadre magnezijum ili kalcijum, moe doi do pojave preterano visokih koliina ovih minerala u krvi.
Fluorokinoloni: ciprofloksacin, ofloksacin Karbacefemi: loracerbef Linkozamidi: klindamicin Lokalni antibiotici: bacitracin, hlorheksidin, mupirocin, neomicin, polimiksin B Oftalmoloki antibiotici: eritromicin, obramicion Penicilini: amoksicilin, amoksicilin sa klavulanskom kiselinom, penicilin V Sulfonamidi u kombinaciji: sulfametoksazol i trimetoprim Tetraciklini: doksicilin, tetraciklin OPTI OPIS Antibiotici su velika grupa lekova koja se primenjuje kod bakterijskih infekcija, kao to su streptokokno zapaljenje grla, zapaljenje srednjeg uha i druge infekcije sistema za disanje, oiju ili koe. Baktericidni antibiotici ubijaju bakterije napadajui njihov elijski zid. Bakteriostatski antibiotici spreavaju razmnoavanje bakterija, omoguavajui time odbrambenim mehanizmima da savladaju infekciju. Antibiotici nisu efikasni kod gljivinih i virusnih infekcija, kao prehlade izazvane virusima. Poto antibiotici deluju ciljano na bakterije, a ne gljivice, ovi lekovi mogu da poremete normalnu ravnoteu izmeu bakterija i gljivica u organizmu. Ovo se moe manifestovati kao gljivina superinfekcija, kao to je infekcija kandidom, sa simptomima proliva ili gastrointestinalnim poremeajima. Neki lekari preporuuju uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta za vreme i nedelju dana posle terapije antibioticima, kako bi se ponovo uspostavila normalna bakterijska flora organizma. Vie informacija o specifinim antibioticima potraite pod stavkama generikih lekova i njihovih podvrsta. POSEBNE INFORMACIJE Da bi se spreila ponovna infekcija, treba uzeti itavu propisanu dozu leka, ak i ako se oseate bolje i pre nego to ste potroili sav lek.
AIMTIASTMATICI
LIJEKOVI ZA LEENJE ASTME OPSTI OPIS Terapija astme ukljuuje korienje nekoliko grupa lekova na recept, koji ublaavaju simptome astme. lako nijedan od ovih lekova ne lei samu bolest, svaki moe da efikasno ublai simptome koji utiu na normalno disanje. Neki od ovih lekova se koriste kod akutnih napada astme, a drugi se uzimaju kao dugorona terapija. Informacije o specifinom leku protiv astme potraite pod Krom olin. Takoe vidi Bronhodilatatori i Kortikosteoridi, kao i pojedinana imena za kortikosteroidne lekove: Beklom etazon, Prednizon i Triam cinolon.
antacidi mogu da smanje resorpciju ovih lekova, umanjujui njihovo delovanje. Treba ih uzimati tri do pet asova po uzimanju antacida.
Antiholinergici, digoksin, fenotiazini, hinidin, varfarin: poznato je da antacidi
utiu na efikasnost ovih lekova.

Celuloza-natrijum-fosfat: sposobnost ovog
leka da smanji hiperkalciuriju (izluivanje abnormalno velikih koliina kalcijuma u urinu) bie manja ako se uzima zajedno sa antacidima koji sadre kalcijum.
Obloeni preparati koji se oslobaaju u crevima: antacidi mogu da izazovu
prebrzu razgradnju sloja koji oblae lek, to imaza posledicu nadraenost eluca. Ove lekove treba uzimati jedan do dva asa posle uzimanja antacida.
Fenitoin ne sme da se uzima dva do tri
ANTIBIOTICI ANTIDEPRESIVI
GENERIKI NAZIV Cefalosporini: cefaklor, cefadroksil, cefiksim, cefprozil, cefuroksim, cefaleksin Derivati nitrofurana: nitrofurantion Eritromicini: azitromicin, klaritromicin, eritromicin LEKO VI PROTIV PO TITEN O STI GENERICKI NAZIV Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina: fluoksetin, paroksetin, sertralin
sata posle uzimanja antacida, poto antacidi mogu da umanje resorpciju ovog leka protiv epileptinih napada.
Gvoe: sniena resorpcija gvoa.
Doze gvoa i antacida treba uzimati u to veem razmaku (12 asova).
INDEKS
KONVE NCIONALNIH
I PRIRODN IH
LEKOVA
Triciklini antidepresivi: amitriptilin, doksepin, nortriptilin OPTI OPIS Antidepresivi pripadaju grupi nenarkotikih lekova koji uspostavljaju normalne nivoe neurotransmitera serotonina i noradrenalina u mozgu. Podgrupe antidepresiva obuhvataju tricikline antidepresive (amitriptilin, doksepin, nortriptilin) i selektivne inhibitore ponovnog skladitenja serotonina, na primer fluoksetin. lako su lekovi ovih podgrupa razliite strukture i naina delovanja, imaju slinu primenu i neeljena dejstva. Izgleda da su neki od njih delotvorni i kod nedepresivnih oboljenja, na primer kod fobija. Vie informacija potraite pod gore navedenim pojedinim generikim lekovima; vidi takoe In h ib itori monoamin-oksidaze za druge antidepresivne lekove. BOLESTI veliki depresivni poremeaji bipolarni poremeaji ponaanja fobije zavisnost od alkohola (fluoksetin) poremeaji ishrane kao pomona terapija kod hroninih jakih bolova, naroito kod migrenskih glavobolja, karcinoma i jakog artritisa (nortriptilin).
Ovi lekovi, naroito fluoksetin, mogu da podstaknu manine napade kod osoba sa maninom depresijom. Lekaru svakako treba rei ako postoji dijagnoza manine depresije. Antidepresivi mogu da utiu na testove glukoze u krvi (toleranciju glukoze), izazivajui promene u nivou eera u krvi. Fluoksetin moe kod nekih osoba da pojaa samoubilake namere. Ako ste imali samoubilake misli ili verujete da biste mogli biti skloni takvim mislima, svakako obavestite lekara o tome, jer treba da vam propie drugi lek. Puni efekat antidepresivnog leka moda e biti postignuttek posle nekoliko nedelja. Ako ste trudni, dojite ili planirate trudnou, posavetujte se sa lekarom pre uzimanja antidepresiva.
AIMTIDIJABETICI
A N TID IJA BETI N I LEKOVI GENERIKI NAZIVI Hormoni: insulin Oralni hipoglikemici: glipizid, gliburid
M O G U A M E U D E JS T V A Alkohol i drugi lekovi koji deprimiraju centralni nervni sistem: pojaano dejstvo antidepresiva, to dovodi do tegoba kao to su depresija disanja ili vrlo nizak krvni pritisak. Antihistaminici: pojaano antihistaminsko dejstvo, ukljuujui neeljena dejstva; antihistaminici mogu i da pojaaju dejstvo antidepresiva, ukljuujui neeljena dejstva. Antikoagulansi (ukljuujui varfarin): triciklini antidepresivi mogu da pojaaju dejstvo lekova protiv zgruavanja. Antikonvulzivi: smanjena delotvornost antikonvulziva, sa poveanom verovatnoom epileptinih napada. Barbiturati: smanjena delotvornost triciklinih antidepresiva.
Drugi antidepresivi. kombinacije antidepresiva e verovatno pojaati delovanje jednog od njih, to za posledicu ima pojaana neeljena dejstva.
IN EELJEN A D EJS T V A Blaga Omamljenost i vrtoglavica pri promeni poloaja; oamuenost; lako zamaranje; suva usta; glavobolja; pojaan apetit ili neodoljiva potrebaza nekom vrstom hrane; porast telesne teine; munina ili, reer proliv; pojaano znojenje ili nesanica; osetljivost na svetlo. Obavestite lekara ako ovi simptomi potraju ili postanu veoma neprijatni. Teka Zamagljen vid, smuenost, delirijum , halucinacije; paralitini ileus (zapletaj creva, koji se prepoznaje po bolovima ili oticanju trbuha, tekoama u disanju i tekom zatvoru), oteano mokrenje, bol u oku zbog pogoranog glaukoma, tremor, poremeaj sranog rada, nervoza, nemir, simptomi slini Parkinsonovoj bolesti (otean hod, ukoenost udova). Retko: alergijske reakcije, koni osipi ili mrlje, modrice ili krvarenja, utica, bol u grlu, groznica, zujanje u uima. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru. Radi se ili o reakciji na lek ili o uzimanju prevelike doze. POSEBNE INFORMACIJE Antidepresivi mogu da izazovu omamljenost. Za vreme uzimanja ovih lekova ne treba voziti, upravljati mainama ili obavljati poslove koji zahtevaju mentalnu budnost.
OPTI OPIS Primena specifinog leka za leenje dijabetesa zavisi od tipa oboljenja. Oralni hipoglikemiki lekovi se propisuju kod insulin-nezavisnog dijabetesa, poznatom pod nazivom dijabetes tipa 2. Insulinzavisni dijabetes (tip 1) se moe drati pod kontrolom jedino injekcijama insulina, hormona koji normalno proizvodi pankreas. Program ishrane i vebi, koji se koristi u kombinaciji sa antidijabetikim lekovima, bitan je u kontroli oba tipa bolesti. Oralni hipoglikemiki lekovi podstiu luenje postojeeg insulina kod osoba iji organizam je u stanju da proizvodi insulin. Ovi lekovi ne sniavaju eer sami, ve deluju uz propisani program ishrane i vebi. Injekcije insulina osiguravaju potrebne koliine insulina kod osoba iji ga organizam ne proizvodi. Insulin sam sniava eer u krvi, iako najefikasnije deluje u kombinaciji sa programom ishrane i vebi. Vie informacija i injenica o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima sa drugim lekovima vidi pod G lipizid, G luburid , Insulin i O ralni hipoglikem ici.
ANTIDIJAROICI
LEKOVI PROTIV PROLIVA GENERICKI NAZIV bizmut subsalicilat, loperamid
O P T I O P IS
Lekovi za titnu lezdu (tireoidni lekovi): kombinacija triciklinih antidepresiva sa tireoidnim lekovima moe da pojaa efekte i neeljena dejstva oba leka. Litijum: uzimanje fluoksetina ili sertralina sa litijumom moe da povea nivo litijuma u krvi i dovede do trovanja litijumom. MAO inhibitori: ozbiljne, potencijalno fatalne reakcije, na primer jaka hipotenzija, epileptini napadi, tremor i koma zbog zbirnog efekta lekova. Preparati digitalisa: uzimanje fluoksetina ili sertralina zajedno sa lekovima za srce moe da povea nivo oba leka u krvi (antidepresiva i leka za srce), to poveava opasnost od neeljenih dejstava.
Lekovi protiv proliva koji se nabavljaju bez recepta primenjuju se za kratkotrajnu kontrolu i ublaavanje simptoma proliva. Intenzitet proliva moe da varira od blagog (3 do 4 retke, vodenaste stolice dnevno) do tekog (10 i vie stolica dnevno), a moe biti praen slabou, nadimanjem, bolom, temperaturom ili povraanjem. Lekovi protiv proliva deluju razliitim mehanizmima. Bizmut subsalicilat i loperamid verovatno zaustavljaju proliv i greve usporavanjem rada i grenja crevnog trakta. Vie informacija potraite pod gore navedenim generikim lekovima. BOLESTI akutni proliv: nagli poetak retkih stolica kod inae zdrave osobe. Uzrok moe biti infekcija, ishrana, lek ili razliite bolesti. Infektivni proliv, naroito kod dece, obino je virusnog porekla.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
zapadnjako lekovito bilje
kinesko lekovito bilje
homeopatski preparati
885
INDEKS
KON V E N C IO N A L N IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
putniki proliv: oblik akutnog infektivnog proliva od kojeg obolevaju turisti u stranim zemljama. Uglavnom je izazvan razliitim bakterijama prisutnim u zaraenoj hrani ili vodi. hronini proliv: stalni proliv ili ponavljani napadi proliva povezani sa upalnim crevnim bolestima. N E E L J E N A D EJS T V A Ovi lekovi retko izazivaju neeljena dejstva ako se uzimaju u preporuenim dozama i najdue dva dana. Blaga Moe se osetiti blagi zatvor. Bizmut subsalicilat ponekad izaziva nekodljivu sivkasto crnu stolicu i taman jezik. Ako se proliv ne ublai posle jednog ili dva dana ili doe do porasta temperature, obratite se lekaru. Teka Bizmut subsalicilat u veoma velikim dozama moe da bude toksian. Vidi dole simptome prekoraenja doze. lako vrlo retke, sledea neeljena dejstva loperamida mogu ukazivati na opasniji crevni poremeaj: zatvor, nadimanje, gubitak apetita, bol u stomaku sa povraanjem ili muninom. Ako se javi neki od ovih simptoma ili koni osip, odmah obavestite lekara. POSEBNE INFORMACIJE Postoji mogunost uzimanja prevelike doze leka koji se kupuje bez recepta. Simptomi prekoraenja doze bizmut subsalicilata su anksioznost, smetenost, potitenost, ubrzano ili duboko disanje, glavobolja, znojenje, miini grevi ili slabost, munina, povraanje, bol u stomaku, zvonjava u uima i drhtavica. Odmah se javite lekaru. Proliv moe izazvati prevelik gubitak tenosti. Treba to pre obavestiti lekara ako se jave znaci dehidracije, ukljuujui smanjeno luenje mokrae, vrtoglavicu i omamljenost, naboranu kou, suva usta ili pojaanu e. Kad se uzimaju lekovi protiv proliva, od ivotne je vanosti da se izgubljena tenost nadoknadi velikim koliinama vode i ostalih bistrih tenosti (na primer aj, napitak od umbira, govea supa). U prva 24 asa jedite samo elatin. Sledeeg dana mogu se jesti laka jela, na primer hleb, krekeri, kuvane itarice i sok od jabuka. Ostala pia i jela mogu da pogoraju stanje. Lekovi protiv proliva se ne preporuuju deci mlaoj od tri godine i gerijatrijskim bolesnicima. Kod primene treba potovati preporuke lekara. Kod poviene temperature ili ako stolica sadri krv ili sluz, ne uzimajte lekove protiv proliva; to su simptomi dizenterije, infekcije donjeg dela crevnog trakta. Obratite se lekaru.
Lekovi protiv proliva imaju razliite funkcije. Neki se bore protiv simptoma proliva; neki deluju na uzrok; neki se bore protiv nekih posledica bolesti. Odreeni broj lekova protiv proliva dobija se samo na recept. Ako lekovi bez recepta ne reavaju poremeaj, javite se lekaru. M O C U A M E U D E JS T V A Alkohol, pilule za spavanje i trankvilizatori: mogu pojaati deprimirajue i sedativne efekte. Antibiotici i narkotiki lekovi protiv bolova: mogu izazvati tetan zatvor ako se uzimaju zajedno sa antidijaroicima.
Beta-adrenergiki blokatori , Blokatori kalcijum skih kanala i D iuretici.
ANTIHISTAMINICI
GENERIKI NAZIVI astemizoi, difenhidramin, loratadin, prometazin, terfenadin, hlorfeniramin, klemastin, triprolidin OPTI OPIS Antihistaminici blokiraju delovanje histamina, prirodne materije koju organizam oslobaa za vreme borbe protiv infekcije i u alergijskim reakcijama. Histamin izaziva curenje iz nosa, suzenje oiju, vazodilataciju u koi i sluzokoi i osip ili svrab povezan sa alergijama. Antihistaminici se prvenstveno primenjuju za ublaavanje simptoma alergija i prehlada, iako ne mogu da izlee osnovnu bolest. Poto je esto neeljeno dejstvo ovih lekova omamljenost, neki antihistaminici se primenjuju i kao sredstvo za spavanje. Vidi informacije pod stavkama gore nabrojanih generikih lekova. BOLESTI nazalne i respiratorne alergije (sezonske i nesezonske), polenska groznica prehlada (iako sami antihstaminici nisu efikasni kod veine simptoma prehlade) kone alergijske reakcije (na primer, na otrovni brljan i ubode insekata) nesanica (ali ne i astemizol, loratadin i terfenadin) bolesti kretanja - kinetoze (difenhidramin i prometazin) IN EELJEN A D EJS T V A Blaga Razliiti stepeni omamljenosti - treba izbegavati vonju ili rukovanje mainama dok se ne ustanovi dejstvo antihistaminika; vrtoglavica, slabost i usporeni pokreti i reakcije; suva usta, nos ili grlo; nervoza, nemir i nesanica, naroito kod dece; nadraenost eluca, munina i promena ritma pranjenja creva. Teka U retkim sluajevima astemizol, loratadin i terfenadin mogu da izazovu nesvesticu ili po ivotopasnu nepravilnost sranog ritma. Ako primetite bilo kakvu promenu sranog ritma, odmah se obratite lekaru. Kone reakcije (svrab, osip, zapaljenje) nisu esta neeljena dejstva lokalnih antihistaminika. Ako smatrate da su ovi simptomi izazvani antihistaminicima, prekinite uzimanje leka i obavestite lekara.
ANTIEMETICI
LEKOVI PROTIV MUNINE
OPTI OPIS Lekovi protiv munine (ili antiemetici) obuhvataju velik broj lekova koji se primenjuju u leenju munine i povraanja. Ovi neprijatni simptomi mogu biti izazvani ili povezani sa brojnim faktorima, od bolesti vonje (kinetoza) do psihoze. Prikladna terapija se odreuje prema uzroku munine i potrebama i stanju pojedinca.
ANTIHIPERTENZIVI
LEKOVI PROTIV VISOKOG KRVNOG PRITISKA
OPTI OPIS Antihipertenzivi su lekovi koji se primenjuju za kontrolu visokog krvnog pritiska (hipertenzije). Primena odreenog leka delom zavisi od jaine poremeaja. Antihipertenzivni preparati obuhvataju: diuretike; blokatore kalcijumskih kanala; inhibitore enzima angiotenzin konvertaze i inhibitore simpatikog nervnog sistema, koji deluju centralno (u mozgu) ili periferno (u krvnim sudovima), gde blokiraju modane signale za suavanje arterija. Informacije o antihipertenzivnim lekovima koji imaju centralno delovanje i primenjuju se za kontrolu blago do umereno povienog krvnog pritiska potraite pod Klonidin ili Alfa-m etil dopa. Vidi takoe Alfa-1 adrenergiki blokatori,
In hibitori angiotenzin konvertaze,
886
INDEKS
K O N V EN C IO N A LN IH I PRIRO D N IH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE Antihistaminici se smatraju neprikladnim za trudnice i dojilje. Mnogi antihistaminici se smatraju nesigurnim za decu mlau od 12 godina. Neki od njih su prikladni ako lekar odredi dozu za dete ili, u sluaju lekova bez recepta, prema uputstvu na leku. Deca mogu biti podlonija neeljenim dejstvima nego odrasle osobe. Da bi se izbegla omamljenost, treba uzeti manju koliinu ili isprobati drugi antihistaminik. Neki antihistaminici, na primer terfenadin, ne izazivaju omamljenost i vremenom se moe razviti delimina tolerancija na lekove koji je izazivaju. Neki antihistaminici, naroito astemizol, loratadin i terfenadin, ako se uzimaju u dozama neznatno veim od preporuenih, mogu izazvati oseaj lupanja srca, nesvesticu, srani udar ili druge ozbiljne srane poremeaje. Treba paljivo potovati preporuenu dozu. Ako antihistaminici izazivaju nadraenost eluca, muninu, proliv ili poremeaj varenja, popijte ih uz obrok ili sa mlekom. Pre uzimanja antihistaminika potrebno je da se posavetujete sa lekarom ako postoje sledea stanja: astma, glaukom, uveana prostata, eludani ir, opstrukcija mokrane beike ili oboljenje jetre, jer ovi lekovi mogu da pogoraju ta stanja. M O C U A M E U D E JS T V A Alkohol: verovatno pojaava sedativno dejstvo odreenih antihistaminika. Za vreme uzimanja ovih lekova nemojte konzumirati alkoholna pia. Klaritromicin, eritromicin, itrakonazol i ketokonazol: mogu uticati na metabolizam astemizola, loratidina ili terfenadina u organizmu i izazvati po ivot opasne srane tegobe. UPOZORENJE: ovi lekovi se ne smeju kombinovati sa astemizolom, loratidinom ili terfenadinom. Lekovi protiv anksioznosti; barbiturati ili drugi sedativi: ne smeju se uzimati sa antihistaminicima, jer njihova kombinacija imaza posledicu preveliku sedaciju. MAO inhibitori: ako se uzimaju sa antihistaminicima, mogu da izazovu hipotenziju i suenje disajnih puteva. Ne kombinovati ove lekove sa antihistaminicima.
Bez recepta: acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) OPTI OPIS Antikoagulansi i antiagregacijski lekovi smanjuju sposobnost zgruavanja krvi. Uglavnom se primenjuju kao sekundarni oblik prevencije bolesti kod kojih stvaranje krvnih ugruaka moe izazvati ozbiljne tegobe. lako se ponekad nazivaju razreivai krvi", ovi lekovi zapravo ne razreuju krv niti razgrauju postojee krvne ugruke. Oni zaustavljaju dalji rast ugruaka i spreavaju stvaranje novih ugruaka u krvnim sudovima. Antiagregacijski lekovi (aspirin, dipiridamol) i antikoagulansi (heparin, varfarin) mogu se uzimati pojedinano ili u kombinaciji. Ovi lekovi i doze moraju se paljivo uskladiti za svakog pojedinog bolesnika. Vidi takoe stavke za gore navedene generike lekove. BOLESTI Ovi lekovi se propisuju kao profilaksa kako bi se smanjila opasnost od: stvaranja krvnih ugruaka u venama (flebitis) stvaranja krvnih ugruaka u pluima (pluna tormboembolija) stvaranja krvnih ugruaka u mozgu (cerebralna tromboza) sranog udara, modanog udara i atrijske fibrilacije komplikacija zgruavanja krvi za vreme ili posle hirurkog zahvata. INEELJEINA D E JS T V A Blaga Vidi stavke pojedinih generikih preparata. Teka Najopasnije delovanje ovih lekova, bilo da se uzimaju sami ili u kombinaciji, su prejako krvarenje (izazvano prejakom antikoagulacijom ili prekoraenjem doze) i unutranje krvarenje. Treba odmah obavestiti lekara ako se pojave sledei znakovi. Znakovi prejake antikoagulacije (ili prekoraenja doze): modrice ili purpurna mesta na koi nepoznatog uzroka, krvarenje desni, snano krvarenje iz posekotina ili rana, jako krvarenje iz nosa ili jako menstrualno krvarenje. Znaci unutranjeg krvarenja: bolovi u leima; oticanje ili bolovi u trbuhu; krv u mokrai; katranaste ili krvave stolice; zatvor; iskaljavanje ili povraanje krvi; ukoenost, bol ili oticanje zglobova. POSEBNE INFORMACIJE Trudnice i dojilje pre uzimanja heparina moraju da se posavetuju sa lekarom. Tokom trudnoe i dojenja ne smete uzimati acetilsalicilnu kiselinu. Varfarin moe izazvati uroene mane.
Dipiridamol se koristi SAMO u prevenciji tromboze nakon ugradnje sranih zalistaka ili ugradnje sranih premosnica. Ovi lekovi se moraju uzimati po preporuci lekara. Ne uzimajte ove lekove ako su prethodno zabeleene alergijske reakcije. Ne uzimajte ove lekove ako niste obavestili lekara o sranom udaru, nekontrolisanom visokom krvnom pritisku, irevima ili modanom udaru. Obavestite lekara ako postoji ili je postojao nizak krvni pritisak, poremeaj rada bubrega ili jetre, bolest ili poremeaj krvarenja, bolovi u grudima, alergije, astma, kolitis, dijabetes, aktivna tuberkuloza, nedavni poroaj, medicinski ili zubarski hirurki zahvat, spinalna anestezija, rendgensko zraenje, teak pad, jako krvarenje ili menstrualno krvarenje, proliv ili bilo kakavdrugi medicinski problem. Takoe obavestite lekara ako koristite kateter ili koristite intrauterini uloak (spirala) kao kontracepciju. Antiagregacijski lekovi i antikoagulansi mogu da utiu na neke laboratorijske analize. Pre izvoenja analize, obavestite strunjaka u laboratoriji o uzimanju leka. Obavestite apotekara, zubara i lekara da uzimate lek. Moda e vam biti preporueno da nosite medicinsku karticu na kojoj e biti naznaeno da uzimate ovaj lek. Izbegavajte opasne aktivnosti koje mogu izazvati povrede. Svakako obavestite lekara o svakom padu i udarcu. Unutranje krvarenje moe se javiti i bez simptoma.
Izgleda da antikoagulansni lekovi pokazuju vie meudejstava sa lekovima nego bilo koja druga grupa lekova. Svakako treba da kaete zdravstvenom strunjaku da uzimate neki drugi lek (na recept ili bez njega), ukljuujui i acetilsalicilnu kiselinu, vitamine. laksative i antacide.
ANTIKONVULZIVI
LEKOVI ZA SUZBIJANJE GREVA
GENERIKI NAZIVI etosuksimid, fenitoin, karbamazepin, valproina kiselina OPTI OPIS Grupa antikonvulzivnih lekova sastoji se od preparata koji se primenjuju u leenju epilepsije. lako taan mehanizam delovanja ovih lekova nije poznat, izgleda
ANTIKOAGULANSI I ANTIAGREGACIJSKI LEKOVI

GENERIKI NAZIV Na recept: dipiridamol, heparin, varfarin
lekovi na recept
lekovi bez recepta
887
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
da antikonvulzivi spreavaju naglo irenje suvinih ili abnormalnih elektrinih impulsa u mozgu i tako ograniavaju ili spreavaju epileptine konvulzije. Antikonvulzivi ne dovode do izleenja, ali mogu da smanje mogunost modanog oteenja izazvanog konvulzijama. Uglavnom se propisuju, bilo pojedinano bilo u kombinaciji, za kontrolu specifinih tipova epileptinih konvulzija. Potoje svaki sluaj epilepsije jedinstven i svi antikonvulzivi imaju toksino dejstvo ako se uzimaju u veim dozama, obino je potreban period pokuaja i greke da bi se odredio prikladan lek i doza. Vie informacija potraite u opisu pojedinih generikih lekova. Takoe vidi Benzodiazepini, naroito Klonazepam i D iazepam . POSEBNE INFORMACIJE Mogua neeljena dejstva obuhvataju kone osipe, glavobolju, muninu, sanjivost, smetenost i nesigurnost. Treba izbegavati vonju i opasne aktivnosti. Moe biti preporueno noenje narukvice ili identifikacione kartice sa navedenim antikonvulzivnim lekom koji se uzima.
ANTIMIKOTICI
LEKOVI PROTIV GLJIVICA, ANTIFUNGALNI LEKOVI
GENERIKI NAZIV klotrimazol, ketokonazol, mikonazol
OPSTI OPIS Antimikotici se koriste za leenje velikog broja stanja, ukljuujui gljivine infekcije koe, plua, usta, prepona, ruku, stopala i noktiju. Infekcije liajem, ukljuujui atletsko stopalo i svrab u preponama, su neke od bolesti u najpoznatijoj grupi konih poremeaja kod kojih se primenjuju ovi lekovi. Neki antimikotici se primenjuju i za leenje od infekcija usta kandidom (oralne afte); konih nabora i ruku; penisa i prepucijuma (balanitis) ili vagine. Antimikotici na razliite naine utiu na rast i razmnoavanje gljivinih elija i u visokim koncentracijama ih unitavaju. Ovi preparati mogu da budu lokalni, vaginalni ili sistemski (delovanje na ceo organizam) i dostupni su kao kreme, epii, losioni, puderi, sprejevi, amponi, pastile i oralne tablete. Vie informacija potraite pod gore navedenim generikim lekovima. Informacije o podvrsti lekova koji se uglavnom primenjuju za leenje vaginalnih infekcija nai ete pod Vaginalni antim ikotici. BOLESTI gljivine infekcije (kandidijaza) vulve i vagine, usta, koe, ruku i unutranjih organa liaj (tinea) na telu, temenu, noktima, rukama, stopalu (atletsko stopalo) i preponama; takoe tinea versicolor, liajna infekcija kod koje nastaju bledosmee mrlje na koi gljivine kone infekcije (tropske) seboreini dermatitis; perut. N E E L J E N A D E JS T V A
Blaga
ANTIMIGRENICl
LEKOVI PROTIV MIGRENE
OPSTI OPIS Lekovi protiv migrene se primenjuju za leenje klasinih migrenskih glavobolja (onih kojima prethode upozoravajui simptomi poznati kao aura) kao i obinih migrena (onih bez aure). Ako imate vie od tri migrenske glavobolje meseno, lekar vam moe preporuiti redovno uzimanje lekova koji pomau spreavanje migrenskih napada, kao to su beta-adrenergiki blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, lekovi protiv zapaljenja ili antidepresivi. Ako se meseno jave samo jedna ili dve blage do umerene migrenske glavobolje, moe biti preporueno uzimanje vazokonstriktornih lekova, preparata protiv zapaljenja ili opioidnih analgetika kod pojave glavobolje. Najefikasniji lekovi za ublaavanje migrenskog bola su vazokonstriktori, koji suavaju proirene krvne sudove i tako smanjuju protok krvi kroz njih. Smatra se da je proirenje kranijalnih krvnih sudova glavni uzrok migrenskih glavobolja. Vie informacija o specifinom generikom leku koji se koristi za leenje migrene vidi pod Sumatriptan.
antifungalni lek. Prvo treba proveriti informacije kod lekara ili apotekara. lako su preparati protiv liaja dostupni bez recepta, pre uzimanja leka potrebna je sigurna i tana dijagnoza. Vaginalne antifugalne kreme i supozitorije umeu se u vaginu, obino pre spavanja, tokom tri do sedam dana. Sistemski antifungalni preparati (ketokonazol) dostupni su kao oralna suspenzija i u obliku tableta. Primenjuju se za leenje razliitih oboljenja, ukljuujui zapaljenje plua i infekcije mokranog trakta. Lokalni losioni, kreme, prakovi i sprejevi nanose se direktno na kou za leenje gljvinih infekcija koe. U leenju konih infekcija efikasnije su kreme i masti, jer se umasiraju u kou, nego sprejevi i prakovi. Pre primene treba oprati i osuiti inficirano podruje. U prevenciji gljivinih konih oboljenja efikasni su antifungalni preparati u obliku spreja i praka. Dok se lei aktivna gljivina infekcija, veoma je vano leiti celo zahvaeno podurje. Na primer, kod atletskog stopala treba naneti preparat izmeu svih prstiju, na kou oko nokta oba palca i na taban. Oba stopala se moraju leiti jednako detaljno. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju antifungalne preparate, osim primene uz lekarsku kontrolu. Poto su za rast gljivica pogodni vlani uslovi, za vreme leenja treba izbegavati noenje uske obue i donjeg rublja od sintetikih vlakana; umesto toga bolje je pamuno rublje.
M O G U A IM E U D EJSTV A
Veina lokalnih i vaginalnih oblika antifungalnih lekova ne pokazuje meudejstva. Vidi pod Ketokonazol spisak lekova i drugih materija koje treba izbegavati za vreme uzimanja sistemskih antifungalnih preparata.
Blaga nadraenost koe u zaraenom podruju; glavobolja, omamljenost, oamuenost, munina ili povraanje, bol u trbuhu, zatvor ili proliv. Ako se ovi simptomi nastave ili postanu neprijatni, javite se lekaru.
Teka
ANTIPARKINSONICI
LEKOVI PROTIV PARKINSONOVE BOLESTI
Lokalni preparati mogu izazvati alergijsku konu reakciju, na primer osip ili plikove. Vaginalni preparati mogu izazvati crvenilo, bockanje, peckanje ili svrab genitalija; abdominalne greve ili menstrualne nepravilnosti; ili svrab i peckanje penisa polnog partnera. Ako se javi neki od ovih simptoma, obratite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ako ste imali alergijsku reakciju na drugi lek ovog tipa, ne uzimajte lokalni
OPTI OPIS Lekovi protiv Parkinsonove bolesti primenjuju se za kontrolu tremora, ukoenosti i drugih simptoma karakteristinih za ovo neuroloko oboljenje koje izaziva postepenu degeneraciju nervnih elija u srednjem mozgu, odgovornih za upravljanje fizikim pokretima. Bolest moe nastati posle
888
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
virusne infekcije ili izloenosti otrovima kao to su ugljen-monoksid i mangan, ali u veini sluajeva uzrok je nepoznat. Antiparkinsonici snabdevaju mozak dopaminom, neophodnom hemijskom materijom koju bolesnici od Parkinsonove bolesti imaju u premalim koliinama. Dopamin je od kljune vanosti za pravilan prenos nervnih impulsa koji kontroliu miine pokrete. Vie informacija o specifinom generikom leku koji se koristi u leenju Parkinsonove bolesti nai ete pod Levodopa.
koristiti u blizini oiju ili za leenje pelenskog osipa. Vie informacija o specifinom antiseptikom leku vidi pod Fenol.
Histaminski H2 blokatori: cimetidin, famotidin, nizatidin, ranitidin OPTI OPIS Antiulkusni lekovi se primenjuju za leenje poremeaja povezanih sa poveanom proizvodnjom eludane kiseline, na primer gastritisa, gastroezofagealnog refluksa, multiple endokrine neoplazme, Zolinger-Elisonovog sindroma i, najee, eludanog i dvanaestopalanog (duodenalnog) ira. Antiulkusni lekovi u principu koe stvaranje eludanih sokova za varenje, najvie hlorovodonine kiseline i enzima pepsina. Pojedini lekovi postiu taj efekat na razliite naine. Preparati podgrupe antiulkusnih lekova poznatih kao histaminski H2 blokatori (ukljuujui cimetidin, famotidin, nizatidin i ranitidin) spreavaju reakciju eluca na hemijsku materiju histamin, smanjujui time luenje hlorovodonine kiseline. Lek omeprazol smanjuje stvaranje hlorovodonine kiseline u elijama sluzokoe eluca spreavanjem delovanja enzima u tim elijama. Taan mehanizam sukralfata jo nije u potpunosti razjanjen, ali smatra se da on spreava delovanje pepsina u varenju. Takoe moe da stvara zatitni sloj preko eludanih i dvanaestopalanih grizlica, titei ih od nagrizajueg dejstva kiseline. BOLESTI duodenalni ir eludani ir krvarenje iz gornjeg gastrointestinalnog trakta povezano sa eludanim ili duodenalnim irom ili gastritisom Zolinger-Elisonov sindrom, multiple endokrine neoplazme i druga stanja praena poveanom proizvodnjom eludane kiseline gastroezofagealni relfuks gastrointestinalni simptomi povezani sa korienjem nesteoridnih lekova protiv zapaljenja i acetilsalicilne kiseline. INEELJEINA D E JS T V A Neeljena dejstva razliitih antiulkusnih preparata meusobno se razlikuju, a mogu obuhvatati neke od dalje navedenih.
ANTISPAZMOTICI
SPAZMOLITICI, LEKOVI PROTIV GREVA LJ
ANTIPRURITICI
LEKOVI PROTIV SVRABA
OPSTI OPIS Lekovi protiv svraba ukljuuju antihistaminike sa antipruritikim osobinama (protiv svraba). Ovi preparati se primenjuju za ublaavanje svraba izazvanog alergijama ili nadraenosti koe izazvanih anksioznou. Vie informacije o specifinom generikom leku koji se koristi za leenje svraba vidi pod H idroksizin.
OPTI OPIS Spazmotiki lekovi smanjuju miine greve u eludano-crevnom traktu, disajnim putevima, mokranoj beici i mokranoj cevi. Primenjuju se u leenju poremeaja, ukljuujui astmu, urinarnu inkotinenciju (nemogunost zadravanja mokrae), bolesti kretanja (kinetoze), sindrom iritabilnog creva, deije kolike i peptike ireve. Lekovi spreavaju nevoljne miine kontrakcije i spreavaju lezdanu sekreciju (na primer pljuvaka, bronhijalna sluz i eludana kiselina). Informacije o leku koji se koristi za ublaavanje miinih greva u eludano crevnom traktu vidi pod Skopolam in
butilbrom id.
ANTITUSICI ANTISEPTICI
SUPRESORI KASLJA, SREDSTVA ZA POTISKIVANJE KALJA
OPTI OPIS Antitusici se primenjuju za ublaavane jaine i uestalosti suvog, prolaznog kalja koji prati alergije, prehlade i grip. Ne smeju se primenjivati u sluaju produktivnog (gnojnog ili sluzavog) iskaljavanja, osim ako je kaalj izrazito neprijatan ili ometa san. Neki supresori kalja deluju na mozak i suzbijaju refleks kalja. Drugi deluju na drelo i bronhije, ublaavajui iritaciju i oputajui miie. Pod D ekstrom etorfan ete nai vie informacija o snanom, nenarkotikom leku protiv kalja. Informacije o drugim lekovima koji pomau suzbijanje kalja vidi pod Kodein, H idrocinodon i O pioidni analgetici.
OPTI OPIS Antiseptici se uglavnom koriste za spreavanje razmnoavanja bakterija i smanjivanje mogunosti infekcije. Ovi lekovi se najee primenjuju lokalno, za ienje i uklanjanje mikroorganizama iz manjih posekotina, ogrebotina i opekotina. Antiseptici se uglavnom primenjuju u kombinaciji sa drugim sastojcima, na primer alkoholom, jodom, vodonik peroksidom, timolom, benzokainom, eukaliptolom, mentolom, metil-salicilatom ili kamforom. Zavisno od drugih hemijskih materija u kombinaciji, antiseptini preparati mogu imati i analgetika ili lokalna anestetika svojstva i privremeno umanjiti bolove i svrab ako se nanose na kou. Takvi preparati se ponekad primenjuju za ublaavanje neprijatnosti povezanih sa osipom od otrovnog brljana, ubodom insekata, zuboboljom, nicanjem zuba, konim plikovima kod temperature i osetljivosti usta i desni. Kad se uzimaju prema preporuci u uputstvu, neeljena dejstva su izrazito retka, iako se antiseptici nikada ne smeju gutati,
Blaga
Retka: omamljenost, vrtoglavica, zatvor, blaga sanjivost, glavobolja, blag proliv, koni osip, svrab ili druge kone tegobe, bol u miiima ili zglobovima, opadanje kose, privremena impotencija i smanjeni libido, poveanje i osetljivost dojki (kod ena i mukaraca), bol u trbuhu, goruica, poremeaji varenja, munina, gasovi, gubitak apetita, suva usta ili koa, nesanica, potitenost ili anksioznost.
ANTIULKUSNI LEKOVI
GENERICKI NAZIVI omeprazol, sukralfat
Teka
Modrice ili krvarenja nepoznatog uzroka, zamaranje nepoznatog uzroka, ubrzan ili
lekovi na recept
LJ
lekovi bez recepta
f j zapadnjako V / lekovito bilje
f j kinesko V / lekovito bilje
Jm
889
ID
INDEKS
KON V E N C I O N A L N IH I P R IR O D N IH
LEKOVA
nepravilan rad srca, delirijum ili halucinacije, kratak dah, bronhospazam (stezanje u grudima), smetenost, povraanje, ukoenost ili bockanje u prstima ruku i nogu, utica, irevi u ustima, zapaljenje pankreasa (otar bol u trbuhu praen povraanjem ili temperaturom), crne, katranaste stolice (znak unutranjeg krvarenja), povraanje sadraja u vidu taloga kafe, kombinacija slabosti, temperature i zapaljenja grla (znaci depresije kotane sri). Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
antacide koji sadre aluminijum. Ova kombinacija moe da dovede do slabosti kostiju i drugih simptoma trovanja aluminijumom.
Cimetidin, ciprofloksacin, digoksin, ofloksacin, fenitoin, ranitidin, tetraciklin, teofilin, varfarin: sukralfat rhoe da umanji
dejstvo ovih lekova; omeprazol moe da pojaa dejstvo fenitoina i varfarina.

Gvoe: omeprazol moe da sprei
resorpciju gvoa u organizam.

Ketokonazol: omeprazol i histaminski
pelarstva. Meutim, u homeopatskoj medicini primenjuje se sama pela, a ne med. Ovaj lekoviti preparat se pravi od tela pele; primenjuje se za leenje pacijenata ija bolest je praena simptomima slinim ubodu pele, na primer crvenilo i oticanje, kao i pacijenata ije se ponaanje smatra slinim pelinjem, na primer nemir i razdraljivost. Za pripremu ovog preparata zdrobi se iva pela, pa se mea u velikim razreenjima sa vodeno-alkoholnom podlogom.
BOLESTI
Ako je ranije zabeleena alergijska reakcija na lek protiv ira, nemojte uzimati ove preparate. Antiulkusne lekove treba izbegavati tokom trudnoe i dojenja. Svakako obavestite lekara ako postoji neki medicinski problem, naroito bolest bubega ili jetre ili neka od bolesti koje izazivaju zastoj u sistemu za varenje. Antiulkusni lekovi mogu da utiu na tanost nekih laboratorijskih analiza. Osobu koja vri laboratorijsku analizu obavestite o uzimanju ovih lekova. Imajte na umu da neki lekovi, na primer acetilsalicilna kiselina i nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, kao i odreena hrana i pia, ukljuujui proizvode od limuna i gazirana, alkoholna i pia sa kofeinom, mogu da nadrae eludac i pogoraju osnovnu tegobu. Pre uzimanja antacida u kombinaciji sa antiulkusnim lekom svakako se posavetujte sa lekarom.
H2 blokatori mogu da spree resorpciju ketokonazola u organizam.
ANTIVIROTICI
ANTIVIRUSNI LEKOVI
GENERICKI NAZIV
Uzima se oralno kod: ugriza i uboda, naroito onih koji peku, svrbe ili natiu konjuktivitisa edema (gomilanja tenosti u telesnim tkivima) i stanja opteg naticanja kao to su otok grla i alergije na hranu glavobolje sa naglim, probadajuim bolovima crvenih, nateenih zglobova zauki.
PREPARATI Apis se nabavlja bez recepta u razliitim
aciklovir, amantadin, interferon, zidovudin (AZT)

OPTI OPIS
Antiulkusni lekovi pokazuju medudejstva sa mnogim preparatima na recept i bez njega, od kojih su neki navedeni dole. Svakako obavestite lekara o eventualnom uzimanju drugih lekova.
Acetilsalicilna kiselina: nadraenost
eluca.
Alkohol, kofein, gazirana pia, citrino voe (agrumi), duvan: mogu podstai
Antivirusni lekovi, grupa lekova uvedena poslednjih decenija, primenjuju se za ieenje virusnih infekcija od gripa do herpesa i SIDE (AIDS-a). Svaki antivirusni lek obino je efikasan protiv samo jednog virusa, iako je u nekim sluajevima samo jedan antivirusni lek koristan protiv vie virusa. (Poto se virusi veoma razlikuju od bakterija, antibiotici nemaju efekta kod virusnih bolesti.) Antivirusni lekovi deluju na razliite naine. Jedni potiskuju sposobnost razmnoavanja virusa zaustavljanjem oblikovanja ili deobe njihovog genetskog materijala. Drugi onemoguavaju prodiranje virusa (ili njegovog genetskog materijala) u elije organizma. Vie informacija potraite uz pojedine generike lekove.
potencijama, u obliku tenosti i tableta, u posebnim prodavnicama i apotekama ili kod homeopate. Informacije o preciznom doziranju potraite kod strunjaka za homeopatsku medicinu.
Ne oekuju se.
ARNICA
LATINSKO IME Arnica montana OPTI OPIS
sekreciju eludane kiseline i usporiti izleenje ira; konzumiranje alkoholnih pia za vreme uzimanja histaminskih H2 blokatora moe da povea nivo alkohola u krvi.
Alprazolam, karbamazepin, diazepam, preparati digitalisa, glipizid, metoprolol, oralni antikoagulansi (ukljuujui acetilsalicilnu kiselinu, dipiridamol, heparin): histaminski H2 blokatori mogu
APIS
LATINSKO IME Apis mellifica OPTI OPIS
da pojaaju efekte i toksinost ovih lekova.

Antacidi: oslabljeno dejstvo antiulkusnih
lekova. Ovaj problem ponekad moe da se izbegne promenom antacida ili uzimanjem antacida i antiulkusnog leka u razliito doba dana. Posavetujte se sa lekarom. Za vreme uzimanja sukralfata treba izbegavati
Medicinska vrednost Apisa, to je nauno ime pele, bila je poznata jo u starom Egiptu, gde su pele bile simbol moi, blagostanja i zdravlja. Egipatski lekari su potovali med vie od svih ostalih lekovitih materija i jo 4000 godina pre nae ere primenjivale su se brojne metode
Arnika, branka ili planinska sasa, raste kao divlja biljka u visokim predelima Evrope, severne Azije i delovima SAD. Planinari u Alpima tradicionalno su vakali arniku posle dugog peaenja radi ublaavanja bolova u miiima. Homeopati propisuju Arnicu kod modrica, iaenja, istegnua i drugih nezgoda koje mogu izazvati ok. Cvet, list, stabljika i koren arnike usitne se u kau i potope u alkohol pre podvrgavanja procesu homeopatskog razreivanja, koji onemoguava toksinost sastojka.
BOLESTI
Uzimati oralno kod: krvnih podliva izazvanih udarcem; preloma kostiju, iaenja, istegnua
890
IN DEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
i drugih povreda sa oticanjem, osetljivou i bolovima, kod kojih preti posttraumatski ok modrica, naroito ako se Arnica primeni pre nego to koa pocrni i poplavi; bolnih i nateenih zglobova, kao kod reumatizma glavobolja; zubobolja i bolova posle zubarskih zahvata preponskog istegnua.
PREPARATI Arnica se kupuje bez recepta u razliitim
opekotina sa plikovima; hroninih konih tegoba visoke temperature praene groznicom ponavljane glavobolje kolitisa; oteanog varenja; trovanja hranom; Kronove bolesti.
PREPARATI Arsenicum album se kupuje bez recepta
Ne uzimajte astemizol u kombinaciji sa nekim od ovih lekova.
ATAPULGIT
NIJE REGISTROVAN U SCG
GRUPA LEKOVA
u razliitim potencijama, u obliku tenosti i tableta, u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljne informacije se obratite homeopati.
potencijama, u obliku tableta i tenosti, u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljne informacije obratite se homeopati.
N E E L J E N A D EJS T V A
Antidijaroici
OPTI OPIS
Ne oekuju se.
Ne oekuju se.
ASTEMIZOL
e r
Atapulgit se primenjuje posle svake kaaste stolice, za leenje blagog do umerenog akutnog proliva. Kod hroninog proliva atapulgit bi trebalo uzimati samo za privremeno ublaavanje simptoma dok se ne omogui utvrivanje uzroka. Vie informacija potraite pod
Antidijaroici. POSEBNE INFORMACIJE
ARSENICUM ALBUM
GRUPA LEKOVA
Antihistaminici
FABRIKO IME LATINSKO IME Arsenicum album OPTI OPIS
Poto se atapulgit ne resorbuje, ne bi trebalo da izaziva tegobe tokom trudnoe i dojenja.
Astemisan, Hismanal
OPTI OPIS
Ovaj lekoviti preparat, kojeg homeopati skraeno nazivaju Ars alb, predstavlja jako razreeni oblik arsena, otrovnog hemijskog elementa. U istoriji medicine je zabeleeno korienje blagih preparata arsena; no, sporo taloenje ovog elementa u tkivima moe izazvati hronino trovanje, koje dovodi do poremeaja varenja, munine, dehidracije i ak paralize i smrti. U skladu sa homeopatskom teorijom prema kojoj slino lei slino, homeopati preporuuju Ars alb za leenje pacijenata sa raznim problemima varenja praenim znacima dehidracije i pekuim bolovima, istim onim simptomima koje izaziva arsen. Arsen se u homeopatskom postupku odvaja od drugih elemenata (gvoe, kobalt i nikal) peenjem na visokim temperaturama. Potom se izdvojeni praak fino usitni i oslabi postepenim dodavanjem veih koliina mlenog eera.
BOLESTI
Astemizol, noviji nesedativni antihistaminik, najee se propisuje kod sezonskih alergija ili osipa. Uglavnom ne izaziva omamljenost ili suva usta koji se javljaju kod drugih lekova ovog tipa. Informacije o neeljenim dejstvima potraite pod Antihistaminici.
Prisustvo atapulgita u organizmu moe da sprei resorpciju drugih lekova. Izbegavajte uzimanje drugih lekova tokom dva do tri asa posle uzimanja atapulgita.
ATENOLOL
Blaga
Povean apetit i porast telesne teine.

POSEBNE INFORMACIJE GRUPA LEKOVA
Uzimati oralno kod: angine pektoris anksioznih poremeaja i napada panike, nesanice i iscrpljenosti kao posledice bolesti udruene sa nemirom astme; polenske groznice; suvog, kratkog kalja; prehlade praene preteranim vodenastim sekretom iz nosa i estim kijanjem; grip
Ako postoji oteenje jetre, astemizol se moe nakupljati u organizmu i izazvati po ivot opasne srane tegobe. Zavisno od stepena oteenja jetre, lekar moe da propie drugi antihistaminik. Astemizol sporo poinje da deluje. Obino pokazuje efekat posle dva do tri dana i dostie najvei efekat posle devet do dvanaest dana. Delovanje leka se ne sme ubrzavati poveanjem doze. Vee koliine nee ubrzati delovanje leka, a mogu dovesti do po ivot opasnih sranih tegoba.
Beta-adrenergiki blokatori
FABRIKO IME
Atenolol, Ormidol, Panapres, Prinom

OPTI OPIS
Azitromicin, klaritromicin, eritromicin, itrakonazol, ketokonazol: mogu delovati
na metabolizam astemizola u organizmu i izazvati po ivot opasne srane tegobe.
Adenolol, uveden 1973. godine, predstavlja beta-blokirajui lek koji se propisuje kao pomo kontroli angine pektoris, visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i sranog udara (infarkta miokarda). Ovaj lek smanjuje potrebu srca za kiseonikom i oputa krvne sudove, zaustavljajui delovanje glavnih hemijskih materija organizma u srcu, krvnim sudovima i odreenim miiima. Ovo delovanje ima za posledicu snienje krvnog pritiska i ublaavanje angine pektoris. Atenolol je kardioselektivni beta-blokator, to znai da prvenstveno deluje na srani
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
j V/
INDEKS
KON V E N C IO N A LN IH I P R IR O D N IH
LEKOVA
mii. U veim dozama utie i na miie bronhija i krvnih sudova. Upozorenja i informacije o neeljenim dejstvim i eventualnim meudejstvima leka potraite pod Beta-adrenergiki blokatori.
anemije i oteenja limfnog sistema. Nekoliko eksperimenata na ivotinjama pokazalo je jako diuretiko delovanje biljke, dok su testovi na Ijudima dali razliite rezultate. Eksperimenti na ivotinjama su pokazali i snienje glukoze u krvi posle uzimanja atraktiloidesa.
medicini, znakova vruine, kao to su temperatura ili e. POSEBNE INFORMACIJE Laboratorijska ispitivanja na kuniima su pokazala da ekstrakti biljke imaju odreenu sposobnost proiavanja bronhija i sniavanja krvnog pritiska.
ATRAKTILODES, BELI AUKLANDIJA

LATINSKO IME Atractyloides macrocephala OPTI OPIS Aromatini rizom ove biljke je prvenstveno tonik. Prema klasifikaciji tradicionalne kineske medicine on je gorak, sladak i topao i smatra se da poboljava varenje i suzbija umor. Dobar primerak biljke je irok, vrst i mirisan, sa ukastobelim poprenim presekom. BOLESTI Uzjmati oralno kod: proliva, umora, gubitka apetita, povraanja, hroninog gastroenteritisa spontanog znojenja bolova u trbuhu i krvarenja tokom trudnoe edema (gomilanja tenosti u organizmu) i smanjenog mokrenja. PREPARATI Bez recepta Biljka je dostupna u sveem i suenom obliku u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kuna priprema Sueni astraktiloides se primenjuje za podsticanje mokrenja. Za zaustavljanje proliva suenu biljku treba meati i grejati pre kuvanja aja. Kombinacije: smesa sa nezrelim gorkim pomorandama propisuje se kod gubitka apetita. Vaginalni sekret se lei preparatom koji sadri i beli i crni atraktiloides. Gljivica porija, granica cimeta i atraktiloides ine preparat koji se daje kod kongestije grudi. Smatra se da biljka pomeana sa kozincem i itom u zrnu osigurava ublaavanje spontanog znojenja. Posavetujte se sa kineskim travarom o specifinim dozama i drugim biljnim kombinacijama. IN EELJEN A D EJS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Kod laboratorijskih pacova hranjenih preparatima atraktiloidesa dolo je do LATINSKO IME Aucklandia lappa OPTI OPIS Koren auklandije se primenjuje kod nekoliko abdominalnih poremeaja. Njeno kinesko ime bukvalno znai umski miris". Strunjaci za kinesku medicinu je svrstavaju kao Ijutu, gorku i toplu, a raste uglavnom u kineskoj provinciji Junan, iako se pojavljuje i u Seuanu i na Tibetu. BOLESTI Uzima se oralno kod: proliva, gubitka apetita, bola u trbuhu ili distenzije, munine i povraanja. PREPARATI Bez recepta Auklandija se kupuje u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kuna priprema Kod leenja proliva, zbog vee efikasnosti, trebalo bi je zagrevati i obino se dodaje u biljnu smeu tokom poslednjih pet minuta kuvanja. Kombinacije: auklandija se, pomeana sa zelenom korom mandarine, daje bolesnicima koji pate od loeg varenja ili bolova i naticanja trbuha. Kineski travari preporuuju preparat auklandije i koptisa za leenje proliva koji prati oseanje peckanja i nadimanja. Druga smea, sa rajskim zrnom (Amomum villosum), propisuje se kod bolova u trbuhu, gubitka apetita, munine, povraanja, jutarnje munine i proliva. U kombinaciji sa korenom rabarbare i betel oraha, auklandija se koristi za leenje naticanja trbuha praenog prolivom. Za informacije o specifinim dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. T N E E L J E N A D EJS T V A
AZIJSKI MASLACAK
LATINSKO IME Taraxacum mongolicum OPTI OPIS lako se azijski maslaak neznatno razlikuje od zapadnih vrsta, oba imaju korenje sa slinim lekovitim svojstvima. Strunjaci za kinesku medicinu esto primenjuju maslaak za leenje hepatitisa, eludanih tegoba i zadravanja vode. Koren maslaka je prema kineskoj tradicionalnoj medicini oznaen kao gorak, sladak i hladan. BOLESTI Uzeti oralno kod: hepatitisa, utice i drugih bolesti jetre slabog stvaranja mleka kod dojilja bolnog i oteanog mokrenja crvenih, bolnih, oteenih oiju. Primeniti oralno i lokalno kod: apscesa, ireva, karbunkuluma i rana, naroito na grudima. PREPARATI Azijski maslaak je dostupan u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Takoe se moe nabaviti i u obliku tableta. Kombinacije: pomean sa plodovima trihozantesa, kockavicom i izmirnom, koren azijskog maslaka se primenjuje kod apscesa dojke, karbunkuluma i furunkuluma. U smei sa cvetovima hrizanteme (Chrysanthemum morifoluium) i ikom primenjuje se za leenje crvenih, oteenih oiju. Preparat koji sadri azijski maslaak i cvet orlovih noktiju propisuje se kod bolnih, dubokih ireva. Dodavanje plodova forzicije i cvetova hrizanteme pojaava takvo delovanje. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. N E E L J E N A D E JS T V A Prevelike koliine biljke mogu izazvati blag proliv; neki preparati koji primenjuju korer azijskog maslaka mogu izazvati goruicu.
Ne preporuuje se uzimanje same auklandije ako bolesnici pate od gubitka telesnih tenosti ili, prema kineskoj
IN DEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE
Laboratorijska ispitivanja pokazuju da biljka moe da ubija stafilokoke i druge bakterije koje su razvile otpornost na druge antimikrobne lekove.
kalijuma. Posavetujte se sa strunjakom za kinesku medicinu.

POSEBNE INFORMACIJE
POSEBNE INFORMACIJE
AZIJSKI SLADIC
SLATKI KOREN
LATINSKO IME Glycyrrhiza uralensis OPTI OPIS
Osobe sa edemom i visokim krvnim pritiskom treba da izbegavaju ovu biljku. Strunjaci pretpostavljaju da ekstrakt sladia moe spreiti kvarenje zuba i bolesti desni. Vidi i Sladi (Glycyrrhiza glabra)f koji se smatra zapadnom biljkom.
Pre upotrebe kineskog ika za leenje proliva ili problema u trudnoi posavetujte se sa strunjakom za kinesku medicinu. Prema laboratorijskim testovima na zdravim ivotinjama i Ijudima izgleda da koren ima diuretiko delovanje. U laboratoriji se pokazalo da azijski iak ima iroko antimikrobno dejstvo.
T
M O G U A M E U D E JS T V A
Smatra se da su sa sladiem nespojive mleika, cvet genkvva, koren kan-sui, sargasum (morska trava) i krstuac.
Neki izvori tradicionalne kineske medicine ukazuju da grozniica ima suprotno dejstvo na efekte divljeg spanaa i bele emerike.
Koren ove biljke se esto primenjuje kao zainski dodatak biljnim preparatima, ali primenjuje se i zasebno zbog vanih lekovitih svojstava. Kineski travari propisuju ga kod nekih eludanih tegoba i problema sa varenjem, kao i kod kalja i prehlada. Isto tako, koren se smatra lekom protiv zapaljenja, korisnim za leenje konih oboljenja, a propisuje se i kod ireva u sistemu za varenje. Najkvalitetniji oblik biljke je prakast, sa tankom, nenaboranom crvenomrkom koicom i belim poprenim presekom. Kineska tradicionalna medicina oznaava sirov oblik biljke kao neutralan. Biljka prena u medu obeleava se kao topla.
BOLESTI
AZIJSKI ZENSEN AZIJSKI SISAK
< >
LATINSKO IME ScuteUaria baicalensis OPTI OPIS Kineski travari propisuju dugaak, vrst, ut, go koren azijskog ika kod brojnih poremeaja. U kineskoj tradicionalnoj medicini iak je oznaen kao gorak i hladan. BOLESTI Uzeti oralno kod: proliva, dizenterije infekcija gornjih disajnih puteva praenih groznicom infekcija mokranog sistema, utice, hepatitisa
LATINSKO IME Panax ginseng OPTI OPIS
Uzeti oralno kod: kalja i hripanja, astme, bolova u grlu oteanog varenja, eludanog i duodenalnog ulkusa, bolova u stomaku i spazama karbunkuluma i rana.
PREPARATI
Sladi se moe nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane, a dostupan je i u obliku tableta. Kombinacije: smea sladia, stabljike efedre i semenke kajsije propisuje se protiv kalja i hripanja. Smatra se da je preparat od sladia i mung-pasulja protivotrov za akonit i neke druge otrove. U kombinaciji ;a cvetovima orlovih noktiju primenjuje se za leenje osipa ili akni. O pojedinostima êzanim za doze i preparate posavetujte ;e sa strunjakom za kinesku medicinu.
N E E L J E N A D E JS T V A Teka
nervne napetosti, razdraljivosti, glavoboIje, nesanice, epilepsije i drugih greva

crvenila lica ili oiju iskaljavanja ili povraanja krvi, krvarenja iz nosa, krvi u stolici bolova u stomaku vaginalnog krvarenja, preteeg pobaaja, predmenstrualnog sindroma. PREPARATI Koren azijskog ika se moe nabaviti naveliko u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i prodavnicama zdrave hrane. Biljka se moe nai i u obliku tableta. Koren se obino kuva, ali moe se i ispriti za primenu u trudnoi i za leenje proliva i infekcija mokranog sistema, ili se moe kuvati u vinu kod infekcija gornjih disajnih puteva i crvenila lica ili oiju. N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
enen na kineskom znai ,,duh zemlje u Ijudskom obliku" jer koren ove biljke podsea na Ijudsko telo. Azijski enen raste na planinskim strminama severoistonih kineskih pokrajina i smatra se najsnanijim i najskupljim oblikom enena. Biljka ima utozelene cvetove i crvene bobice, pa lii na ameriki enen, ali je stabljika dua. Aktivni sastojci azijskog enena se zovu ginsenozidi i podstiu procese u hipofizi i nadbubrenim lezdama koji jaaju imuni sistem i poveavaju sposobnost organizma da se odupre umoru i stresu. Savremeni travari propisuju koren azijskog enena kod blaih oboljenja kao to su temperatura, prehlada, kaalj i neredovne menstruacije. Kineska tradicionalna medicina ga opisuje kao sladak, gorak i topao.
BOLESTI Kineska tradicija
Uzeti oralno kod: simptoma oka, obilnog znojenja, hladnih udova, ostajanja bez daha, temperature, ei, razdraljivosti proliva, povraanja, distenzije abdomena, anoreksije polne nemoi
Zapadna tradicija
Postoje dokazi da sladi utie na ravnoteu natrijuma i kalijuma u organizmu, zadravanjem natrijuma i gubitkom kalijuma. Kod nekih osoba moe izazvati zadravanje tenosti. Tokom primene ove biljke trebalo bi uzimati dodatne koliine
Uzeti oralno kod: potitenosti, umora, stresa prehlade, gripa, disajnih tegoba, zapaljenja, oslabljenog imunog sistema.
PREPARATI Bez recepta
enen je dostupan kao sve ili sueni koren, koren u prahu, kapsule, tablete, aj,
lekovi na recept
LJ
lekovi bez recepta
f ) zapadnjako V / lekovito bilje
f J kinesko V / lekovito bilje
893
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
smrznuti i osueni koren, lekoviti slatki u ipki. Kuna priprema Kineski recept: svee korenje se kuva u vodi 3-7 minuta. Izbosti korenje iglom. Osuiti korenje na suncu i drati natopljeno u gustom eeru 10-12 asova. Kombincije: enen, atraktiloides (beli) i kineski koren koriste se za leenje anoreksije, proliva, povraanja i distenzije abdomena. Za leenje temperature, ei i razdraljivosti enen se spravlja sa rehmanijom kuvanom u vinu i krtolom pargle, a za leenje polne nemoi mea se sa jelenskim rogom. Zapadni recept aj: 30 grama sveeg korena kuva se u jednoj olji vode 15-20 minuta. Popiti do 2 olje dnevno. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Mogue su glavobolje, nesanica, anksioznost, bolna osetljivost dojki i koni osipi. Teka Napadi astme, povien krvni pritisak, oseaj lupanja srca ili postmenopauzalno krvarenje iz materice. Prekinite uzimanje enena i posavetujte se sa lekarom. POSEBNE INFORMACIJE U sluaju sledeih bolesti enen se moe koristiti jedino prema uputstvu travara ili lekara: trudnoa, nesanica, polenska groznica, fibrocistine promene dojke, astma, emfizem, visok krvni pritisak, poremeaj zgruavanja krvi, srane tegobe i dijabetes.
infekcije koe i mekih tkiva infekcije hlamidijom. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Infekcije kandidom; bol u trbuhu; blagi proliv, munina; vrtoglavica, glavobolja, umor. Ako ovi efekti traju due vreme, posavetujte se sa lekarom. Teka Zapaljenje debelog creva (proliv, grevi, povraanje i temperatura). Zapaljenje bubrega (temperatura, bol u zglobovima, osip). Anafilaktika reakcija (jak svrab, osip ili tekoe sa disanjem). Angioedem (oticanje lica, usta, vrata, ruku i nogu). Odmah prekinite uzimanje leka i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Obavestite lekara ako postoji alergija na eritromicin ili klaritromicin; postoji mogunost alergije i na azitromicin. Obavestite lekara o eventualnom oteenju bubrega, jetre ili kolitisu izazvanim lekom u istoriji bolesti. Nemojte uzimati azitromicin u trudnoi, osim po preporuci lekara. Ovaj lek treba izbegavati tokom dojenja. M O G U A M E D U D E JS T V A Antacidi koji sadre aluminijum, kalcijum ili magnezijum: oslabljeno dejstvo azitromicina. Uzimati azitromicin jedan as pre ili dva asa posle uzimanja antacida. Antikoagulansi: pojaan antikoagulativni efekat, opasnost od krvarenja. Astemizol: UPOZORENJE - postoji rizik od po ivot opasnih, sranih poremeaja. Ne uzimati astemizol ako se uzima i azitromicin. Ciklosporin: pojaan efekat i mogua toksinost ciklosporina. Digoksin: pojaan efekat i mogua toksinost digoksina. Ergotamin: mogua toksinost ergotamina. Fenitoin: pojaan efekat i mogua toksinost fenitoina. Karbamazepin: pojaan efekat i mogua toksinost karbamazepina. Teofilin: pojaan efekat i mogua toksinost teofilina. Terfenadin: UPOZORENJE - postoji rizik od, po ivot opasnih, sranih poremeaja. Ne uzimati terfenadin ako se uzima i azitromicin. Triazolam: povean efekat i mogua toksinost triazolama.
AZT
OPTI OPIS AZT se uglavnom koristi kao alternativni naziv za generiki antivirusni lek zidovudin. Vidi pod Zidovudin.
BACITRACIN
GRUPA LEKOVA Antibiotici (lokalni antibiotici) FABRIKO IME U kombinaciji sa drugim antibiotikom: Bivacyn, Nebacetin, Enbecin OPTI OPIS Bacitracin se dobija na recept, kao lokalni antibiotik, sam ili u kombinaciji sa neomicinom i polimiksinom B. Ova kombinacija se primenjuje za spreavanje infekcija kod manjih posekotina, ogrebotina i opekotina. O neeljenim dejstvima i drugim informacijama pogledajte pod Lokalni antibiotici.
BEKLOMETAZON
GRUPA LEKOVA Kortikosteroidi FABRIKO IME Becloforte, Beconase, Becotide, Gnadion OPTI OPIS Beklometazon je snaan adrenalni kortikosteroid, dostupan u obliku nazalnog spreja i oralnog inhalatora. Ovaj lek, uveden 1976. godine, propisuje se uglavnom kad osoba ne reaguje na drugu terapiju. Oralni inhalatori (pumpice) se primenjuju u leenju bronhijalne astme. Njihova namena je spreavanje, a ne ublaavanje akutnih napada astme. \stovremena upotreba bronhod\\atatora u obliku tableta, spreja ili oralnog inhalatora moe da pojaa efekat beklometazona. Beklometazon se u obliku nazalnog spreja koristi za leenje jake sezonske ili stalne polenske groznice (alergijski rinitis) ako su dekongestivi neodgovarajui (iako ienje nosnih kanala dekongestivnnim
AZITROMICIN
GRUPA LEKOVA Antibiotici (eritromicini) FABRIKO IME Hemomycin OPTI OPIS Azitromicin, antibiotik predstavljen 1991. godine, predstavlja derivat eritromicina. Delovanje leka zavisi od tipa bakterije protiv koje je usmereno \eenje. Neke azitromicin odmah ubija, a kod nekih zaustavlja rast i razmnoavanje. BOLESTI Infekcije sistema za disanje (ukljuujui faringitis i sinusitis izazvan streptokokom), bronhitis, neki tipovi zapaljenja plua
894
INDEKS
LEKOVA
sprejem pre primene beklometazona moe da pobolja efekat leka). Kod dugotrajne upotrebe beklometazona moe se u odreenoj meri javiti sistemska resorpcija. Vie informacija potraite pod Kortikosteroidi.
N EELJEIN A D EJS T V A Blaga
vode. Popijte do tri olje dnevno. Corak ukus se moe ublaiti dodavanjem meda i limuna ili meanjem sa drugim biljnim ajem.
N E E L J E N A D EJS T V A Blaga
poremeaja varenja, proliva, trovanja hranom (koljkama), bolesti kod kojih je potrebno ispiranje creva (klistir), prehlade, kalja, reumatoidnog artritisa. Primeniti spolja kod: pantljiare, belih glista, liaja temena, karbunkula, oticanja, dejih glista, atletskog stopala.
Zapadna tradicija
Bele naslage u ustima, grlu ili nosu; nadraenost grla; zapuen nos ili curenje iz nosa i peckanje ili suvoa u nosu. Ako ovi simptomi potraju ili nema poboljanja posle tri nedelje, obratite se lekaru.
Teka
Moe doi do nadraaja eluca, munina i zvonjave u uima. Smanjite dozu ili prestanite sa korienjem bele vrbe. Ako simptomi traju due, obratite se lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
Ne oekuju se kod kratkotrajne primene malih doza.
BELA VRBA
< >
UPOZORENJE: deca mlaa od 16 godina ne smeju da koriste belu vrbu ako imaju prehladu, grip ili neku drugu virusnu bolest. Primena salicilata moe izazvati Rejev sindrom, potencijalno smrtonosnu bolest. Osobe sa grizlicama ili drugim eludanim problemima treba da budu oprezne kod korienja bele vrbe, jer moe da izazove pogoranje eludanih bolesti.
M O C U A M E D U D E JS T V A
Uzeti oralno kod: prehlade, kalja, gripa, visokog holesterola, visokog krvnog pritiska, ateroskleroze, poremeaja varenja, infekcije mokrane beike, problema sa jetrom i unom kesom. Primeniti spolja kod: atletskog stopala, liaja na telu i temenu, blaih konih infekcija.
Beli luk je dostupan sve i u obliku kapsula.

Kuna priprema
LATINSKO IME Salix alba OPTI OPIS
Ne meajte belu vrbu sa drugim salicilatima kao to je acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) i ulje gaulterije, jer postoji opasnost od pojaavanja neeljenih dejstava.
Kineski recepti Kapi za nos: pomeati 1 deo seckanog belog luka sa 1 0 delova vode. Spoljanja primena: beli luk se mea sa susamovim uljem i nanosi spolja za leenje liaja temena, deijih glista, karbunkuluma, oticanja, atletskog stopala, artritisa i reumatizma. Kombinacije: smea belog luka i eerne vode ponekad se propisuje za leenje problema sa varenjem, proliva, prehlade, kalja, trovanja hranom (koljke) i bolesti kod kojih je potrebno ispiranje creva. Zapadni recepti Tinktura: pomeati 1 olju seckanog belog luka sa 1 litrom konjaka. Protresti svaki dan tokom dve nedelje. Uzimati do 3 supene kaike dnevno.
Bela vrba je, kao i ostale vrbe, prirodan izvor salicina, prekursora dananje acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin) i ve se vekovima koristi irom sveta za ublaavanje bolova. lako svi delovi biljke sadre pomalo salicina, najbolji izvor je zrela kora, svea ili osuena. Kao i druge biljke koje proizvode salicin, bela vrba sniava temperaturu i zapaljenja, verovatno suzbijanjem dejstva prostaglandina (materije sline hormonima) koji se stvaraju kao odgovor na povredu. Osim salicina, bela vrba sadri i druga jedinjenja koja telo metabolie u salicilnu kiselinu. Zbog toga kora bele vrbe deluje sporije i due od acetilsalicilne kisleine.
BOLESTI
BELI LUK
LATINSKO IME Allium sativum OPTI OPIS
Uzeti oralno kod: gihta manjih istegnua miia menstrualnih greva glavobolje temperature bolova u itavom telu i bolova i zapaljenja koji prate artritis. Primeniti spolja kod: rana i opekotina bolova i zapaljenja koji prate artritis.
Dostupni su suva kora, tinktura, aj i kapsule.

Kuna priprema
Lukovica belog luka, vekovima koriena kao zatitna amajlija i cenjena kao kulinarski zain, prihvaena je i kao lekoviti preparat u kineskoj i zapadnoj kulturi. Beli luk ima lekovito delovanje i u presnom i u kuvanom obliku. Aktivni sastojak belog luka je alicin, derivat aminokiseline, koji je odgovoran i za prodoran miris biljke. U Kini se ova biljka propisuje kod prehlada i kalja, kao i kod problema sa crevima i varenjem. Kineski travari takoe smatraju da se beli luk moe primeniti spolja kao antibiotik, za ublaavanje konih infekcija. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini beli luk je oznaen kao otar, gorak i topao. Zapadni travari propisuju beli lukza ista oboljenja kao i njihove kineske kolege. Smatra se da beli luk jaa srce i krvne sudove sniavajui holesterol i krvni pritisak.
BOLESTI Kineska tradicija
Kod osoba alerginih na beli luk moe, posle doticanja ili konzumiranja ove biljke, izbiti osip.
POSEBNE INFORMACIJE
aj: natapajte 1 - 2 kaiice kore bele vrbe u prahu tokom osam asova u 1 olji vrele
Uzeti oralno kod:
Proverite kod lekara da li smete da uzimate beli luk tokom trudnoe. Beli luk sadri aktivnu materiju koja spreava zgruavanje krvi. Ako osoba boluje od poremeaja zgruavanja krvi, treba da se posavetuje sa travarom ili lekarom o primeni belog luka. lako nema konanih dokaza, niz zapadnih istraivanja pokazuje da uvoenje belog luka u svakodnevnu ishranu moe da smanji i opasnost od sranih bolesti. Smatra se da beli luk ima ulogu u dodatnom leenju bolesti srca i krvnih
lekovi na recept
lekovi bez recepta
j zapadnjako V / lekovito bilje
f j kinesko lekovito bilje
{ homeopatski ^8? preparati
O Q r 0_/3
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
sudova. Pre ovakve primene belog luka treba se posavetovati sa strunjakom.
Gel: dodati fino usitnjenom korenu dovoljno vode da se dobije gel i primeniti za leenje konih tegoba.
POSEBNE INFORMACIJE
bolnih menstruacija zubobolje, nicanja zuba kod dece tegoba pri dojenju, naroito ako su dojke prepune i upaljene.
PREPARATI Belladonna je dostupna bez recepta
BELI SLEZ
Slatki koji je dobio ime po belom slezu (ameriki slatki, marsh mallow) ne sadri nijedan deo biljke iako su jo stari Rimljani smatrali beli slez poslasticom. Beli slez se u malim koliinama moe davati i odojadi i deci.
u razliitim potencijama, u obliku tenosti i tableta. Za preciznije informacije o dozama obratite se homeopati.
LATINSKO IME Althaea officinalis OPTI OPIS
Ne oekuju se.
U Evropi i na Srednjem Istoku Ijudi su se vekovima hranili divljim belim slezom u godinama slabe etve, kad bi prinos itarica bio slab. Danas se jo priznaje kao hrana za nudu u divljini. Travari primenjuju koren, a ponekad i list ove meke, uspravne, metar i po visoke viegodinje biljke koja raste na vlanom tlu, a propisuju je za leenje posekotina i rana, ranica u ustima, nadraenosti eluca i drugih oboljenja. Poznato je da sisanje korena belog sleza smiruje razdraljivu novoroenad i jednogodinjake kojima niu zubi. Lekoviti sastojak belog sleza je mucilagin, sunerasti deo korena koji pomean sa vodom daje gel veoma umirujueg dejstva na upaljenu sluzokou. Jedno istraivanje je pokazalo da mucilagin pomae belim krvnim zrncima imunog sistema u borbi protiv mikroba koji napadaju organizam. Neka druga ispitivanja na ivotinjama pokazala su da beli slez moe pomoi sniavanje eera u krvi.
BOLESTI
BELLA D O N N A
BENAZEPRIL
LATINSKO IME Atropa belladonna OPTI OPIS

GRUPA LEKOVA
Uzeti oralno kod: bolova u grlu, kalja, prehlade, gripa, zapaljenja bronhija i sinusa nadraenosti eluca, peptikih ulkusa, gastritisa (zapaljenje eluca), kolitisa (zapaljenje debelog creva) zapaljenja i infekcija mokrane beike, uretritisa (zapaljenje mokranih puteva), kamena u bubregu. Primeniti spolja kod: apscesa, ireva, konih ulkusa, posekotina, ogrebotina, drugih povreda varikoznih (proirenih) vena zubnih apscesa i gingivitisa (zapaljenja desni).
Beladona, izrazito otrovna biljka poznata i kao smrtonosno velebilje, raste kao divlja biljka sa utim cvetovima u julu i tamnocrvenim bobicama u kasno leto irom Evrope. Njeno ime, koje na italijanskom znai lepa ena", potie iz vremena renesanse, kad su ene u Italiji irile zenice onim kapima od ove biljke. Trovanje beladonom izaziva brojne simptome, ukljuujui suva usta i vrelu, crvenu kou, muninu, konvulzivne pokrete i delirijum. Homeopati je propisuju kod oboljenja praenih tim istim simptomima. Za primenu homeopatskog leka skupljaju se svi delovi biljke. Biljka se usitni i procedi, a ekstrahovani sok se mea sa alkoholom do vrlo razreenog preparata. Kao i veina homeopatskih preparata, Belladonna je razvijena kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Belladonna, propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Belladonna u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi.
BOLESTI
Inhibitori enzima angiotenzin konvertaza (ACE inhibitori)

FABRIKO IME
Lotensin
OPTI OPIS
ACE inhibitor benazepril, uveden 1991. godine, propisuje se za kontrolu visokog krvnog pritiska (hipertenzije). Lek deluje blokiranjem enzima potrebnog za nastajanje nagiotenzina II, materije koja izaziva suavanje krvnih sudova. Ovo delovanje oputa zidove arterija i sniava krvni pritisak. Benazepril se koristi i za leenje zastojnog oboljenja srca.
BOLESTI
visok krvni pritisak ponekad zastojno oboljenje srca (kad se primenjuje u kombinaciji sa preparatima digitalisa i diureticima).
Blaga
Suv, trajni kaalj; glavobolja, umor, munina, proliv, gubitak ukusa, prolazni koni osip, nizak krvni pritisak ili omamljenost kod naglog ustajanja ili promene poloaja. Ako ovi simptomi postanu neprijatni, javite se lekaru.
Teka
Beli slez je dostupan u suvom obliku, kao kapsule i tinktura.

Kuna priprema
Caj: 1 - 2 kaiice usitnjenog ili smrvljenog korena preliti sa 1 oljom vode na sobnoj temperaturi. Ostaviti da stoji pola sata. Piti u malim gutljajima ili koristiti za grgljanje kod tegoba u ustima i grlu.
Uzimati oralno kod: prehlade, gripa, bolova u grlu, nepodnoljivih bolova u uhu, visoke temperature praene groznicom bez znakova ei, toplotnog udara akutnog upalnog artritisa, akutnog burzitisa, neuralgija (bolova du nerva), akutnog zapaljenja proirenih vena unog kamena, kolika, akutnog divertikulitisa (poremeaj debelog creva) boginja i zauki
Nesvestica, neprolazni koni osip, bol u zglobovima, sanjivost, omamljenost i zvonjava u uima, bol u trbuhu, povraanje, proliv, preterano znojenje, temperatura, groznica, bol u grudima, oseaj lupanja srca, utica (uta koa ili oi). Odmah se javite lekaru. Ako primetite oticanje lica, jezika ili glasnih ica ili oteano gutanje ili disanje, odmah zatraite lekarsku pomo. Ove reakcê moû biti oipasne 9 0 ivot.
896
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ovi lekovi se ne smeju uzimati u trudnoi, jer se dovode u vezu sa smrti fetusa i odojeta. ACE inhibitori izazivaju povien kalijum u krvi. Nemojte bez lekara uzimati zamene za so (koje sadre kalijum) ili druge proizvode bogate kalijumom, kao i mleko sa malo soli. Ovi proizvodi mogu da povise kalijum u krvi do opasnih nivoa koji dovode do poremeaja sranog ritma. Poto prva doza ACE inhibitora moe izazvati nagli pad krvnog pritiska, lekar e moda preporuiti da prvu dozu uzmete pre odlaska na spavanje. Uzimanje ovih lekova se ne sme naglo prekinuti. Lekar e preporuiti postepeno smanjivanje doze. Oprezno za vreme vruina ili vebanja: ACE inhibitori mogu izazvati pojaano znojenje, to dovodi do dehidracije i sniavanja krvnog pritiska. Ako bolujete od artritisa ili bolesti bubrega ili ste na strogoj neslanoj dijeti ili uzimate diuretike, obavestite o tome lekara. M O G U A M E U D E JS T V A Alkohol: pojaano dejstvo ACE inhibitora, moe dovesti do nieg krvnog pritiska. Estrogeni: zadravanje tenosti, mogue povienje krvnog pritiska. Indometacib, nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, salicilati (kao Aspirin): mogu oslabiti dejstvo ACE inhibitora (naroito kaptoprila) i spreiti delovanje leka na sniavanje krvnog pritiska. Lekovi koji sniavaju krvni pritisak, kao beta-adrenergiki blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, diuretici, levodopa, nitrati i opioidni analgetici: pojaani hipotenzivni (sniavanje krvnog prtitiska) efekat oba kombinovana leka. Litijum: trovanje litijumom, moe dovesti do stupora, kome i epileptinih napada. Preparati kalijuma i diuretici koji ne odstranjuju kalijum iz organizma (kao amilorid, spironolakton i triamteren): povien nivo kalijuma u krvi, to dovodi do poremeaja sranog ritma. Stimulatori centralnog nervnog sistema (ukljuujui pseudoefedrin, dekongestiv koji se dobija bez recepta): oslabljeno dejstvo ACE inhibitora.
OPTI OPIS Benzodiazepini se primenjuju za leenje anksioznosti, nesanice, miinih spazama i konvulzija. Podstiu delovanje prirodnih hemijskih materija u mozgu koje deprimiraju odreena podruja centralnog nervnog sistema. Neki benzodiazepini se mogu koristiti u leenju bilo kog od dole navedenih stanja, ali veina ih ima jednu ili dve primarne primene. Na primer, alprazolam se uglavnom primenjuje kod anksioznosti, klonazepam kod konvulzija, lorazepam kod nesanice. lako benzodiazepini mogu izazvati fiziku i psihiku zavisnost, smatraju se korisnim, naroito zato to ispoljavaju manju toksinost, manje neeljenih dejstava i manju mogunost zloupotrebe nego drugi lekovi iste namene. Vie informacija nai ete u popisima pojedinih generikih lekova.
BOLESTI anksioznost i panini poremeaji (alprazolam, diazepam, lorazepam) nesanica (lorazepam) konvulzije ili epileptini napadi (klonazepam, diazepam kao dodatni lek) bol i spazmi skeletnih miia (diazepam kao dodatni lek) odvikavanje od alkohola (diazepam) preoperativna anksioznost (diazepam, lorazepam). Primenjuju se i kao dodatak anesteziji.
Blaga Nespretnost ili neravnotea, letargija, suva usta, munina, promena ritma pranjenja creva. Javite se lekaru ako ovi simptomi ne prolaze ili postaju neprijatni. Prolazna amnezija (naroito putnika" amnezija) kad se primenjuju za leenje nesanice vezane za promenu vremenskih zona posle vieasovnog leta avionom. Ako postoje tekoe sa pamenjem, javite se lekaru. Teka Vrtoglavica, omamljenost, zamagljen vid, trajna ili jaka glavobolja; alergijska reakcija (osip ili svrab), iako retka; smetenost; potitenost; promene ponaanja (napadi besa, tekoe u koncentraciji); halucinacije; nekontrolisani pokreti tela ili oiju; miina slabost; groznica, temperatura ili bol u grlu. Retko: utica, nizak krvni pritisak, slabokrvnost ili mali broj trombocita (modrice ili krvarenja nepoznatog uzroka). Odmah obavestite lekara o ovim simptomima. POSEBNE INFORMACIJE Benzodiazepini mogu da pogoraju lucidnost, koncentraciju i koordinaciju.
Izbegavajte vonju i opasne aktivnosti dok se ne pokae kako lek deluje na vas. Obavestite lekara ako postoje glaukom otrog ugla, oteenja bubrega ili jetre, hronino respiratorno oboljenje, mijastenija gravis, potitenost, apneja u snu ili prethodna zloupotreba ili zavisnost od droge. Benzodiazepini mogu da pogoraju ta stanja. Benzodiazepini mogu da izazovu apneju u snu kod osoba sa hroninim respiratornim oboljenjem, na primer emfizemom. Benzodiazepini mogu da izazovu fiziku i psihiku zavisnost, ponekad samo posle nedelju ili dve, ali uglavnom posle due upotrebe. Osobe koje su prethodno zloupotrebljavale drogu ili alkohol imaju vei rizik od razvijanja psihike zavisnosti od benzodiazepina. Nikad ne kombinujte alkohol sa benzodiazepinima; ova kombinacija moe da izazove opasnu depresiju centralnog nervnog sistema i disanja. Uzimanje ovih lekova se ne sme naglo prekidati. Nagli prekid moe da izazove simptome odvikavanja, ukljuujui epileptine napade, razdraljivost, nesanicu, smetenost, mentalnu depresiju, preosetljivost na bol, buku ili svetlost, oseanje sumnje i nepoverenja. Dozu treba postepeno smanjivati pod lekarskom kontrolom. Produena upotreba moe da dovede do poveanja tolerancije. Organizam se prilagoava benzodiazepinima, pa lek postaje manje efikasan. Doza se ne sme poveavati bez savetovanja sa lekarom, jer rizik zavisnosti od benzodiazepina raste sa viim dozama. Tokom trudnoe i dojenja nemojte uzimati benzodiazepine.
M O C U A M E U D E JS T V A Alkohol, antikonvulzivi, antihistaminici koji izazivaju omamljenost (klemastin, difenhidramin), barbiturati, MAO inhibitori, opioidi, triciklini antidepresivi: pojaano sedativno delovanje, kao preterana mentalna depresija (centralni nervni sistem), sanjivost i sporo ili povrno disanje. Veoma je vano da se izbegava uzimanje benzodiazepina u kombinaciji sa ovim lekovima. Antacidi: mogu da uspore resorpciju benzodiazepina. Uzimati jedan sat posle doze benzodiazepina. Beta blokatori, cimetidin, disulfiram, eritromicin, ketokonazol, omeprazol, oralne tablete za kontracepciju, probenecid: mogu produiti period zadravanja benzodiazepina u organizmu, to dovodi do pojaanog delovanja benzodiazepina i eventualne toksinosti.
BENZODIAZEPIIMI
GENERIKI NAZIVI alpralozam, bromazepam, diazepam, klonazepam, lorazepam
lekovi na recept
lekovi bez recepta
f j zapadnjako V/ lekovito bilje
897
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
Izoniazid: pojaan efekat i eventualna toksinost diazepama. Ova interakcija se moe javiti i sa drugim benzodiazepinima. Klozapin: opasnost od prejake hipotenzije (nizak krvni pritisak), sporog ili povrnog disanja, prestanka disanja i sranog udara sa smrtnim ishodom. Levodopa: oslabljeno dejstvo levodope. Puenje: oslabljeno dejstvo benzodiazepina. Rifampicin: oslabljeno dejstvo diazepama, eventualno i drugih benzodiazepina. Valproina kiselina: pojaano delovanje benzodiazepina, ukljuujui potitenost; opasnost od nekih tipova epileptinih napada ako se uzima sa klonazepamom. Zidovudin: opasnost od toksinosti zidovudina.
Simptomi prekoraenja doze su vrtoglavica, glavobolja, umor, zamagljen vid, nepravilan rad srca ili zujanje u uima. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Bez preporuke lekara benzokain se ne sme koristiti na delovima tela na kojima postoji iritacija, infekcija ili krvarenje. Benzokain moe da izazove suvinu iritaciju ili da se resorbuje u krvotok, to dovodi do simptoma prekoraenja doze. Ne uzimajte benzokain ako postoji osetljivost ili alergija na PABA, poto se radi o hemijski slinim jedinjenjima.
nervoza, promena ritma pranjenja creva. Ako se ovi simptomi nastavljaju ili postanu neprijatni, posavetujte se sa lekarom.
Teka
Bronhospazam (oteano disanje - kod neselektivnih beta blokatora), zastojno oboljenje srca (oticanje stopala ili donjeg dela nogu, kratak dah), omamljenost, depresija, produena slaba cirkulacija (hladne ake i stopala), brzi ili nepravilni srani otkucaji, bolovi u grudima, iznenadan kratak dah, znojenje, drhtavica i slabost. Odmah se javite lekaru. Vidi pod Timolol o neeljenim dejstvima oftalmolokog oblika (one kapi) beta-adrenergikog blokatora.
POSEBNE INFORMACIJE
BETA-ADRENERGICNI BLOKATORI
GENERICKI NAZIV atenolol, metoprolol, propranolol, timolol (oralni i oftalmoloki) OPTI OPIS Ovi lekovi, krae zvani beta-blokatori, utiu na rad odreenih delova nervnog sistema, pa usporavaju rad srca i prenoenje nervnih impulsa do srca i drugih organa. To ima za posledicu sniavanje krvnog pritiska i ublaavanje angine pektoris. Prvi proizvedeni beta-blokirajui lekovi (ukljuujui nadolol, propranolol i timolol) zovu se neselektivni agensi jer deluju na itav organizam i koriste se za leenje brojnih medicinskih stanja. Noviji beta blokatori, kao atenolol i metoprolol, zovu se kardioselektivni blokatori poto ciljno deluju na beta receptore u sranom miiu i miiima krvnih sudova. Ovi lekovi su naroito korisni za leenje sranih poremeaja kao to su angina pektoris i aritmija. Vie informacija ete nai u opisima navedenih generikih lekova. BOLESTI srana oboljenja, naroito angina pektoris (bol), srani udar (infarkt miokarda) i poremeaji sranog ritma visok krvni pritisak migrenske glavobolje (propranolol, timolol) tremori (propranolol) izofreni i anksiozni poremeaji (propranolol i timolol) odvikavanje od alkohola (atenolol i propranolol) glaukom (timolol).
BENZOKAIN
GRUPA LEKOVA Lokalni anestetici FABRIKO IME Anbesol, Orajel
fu f
cm
OPTI OPIS Benzokain je lokalni anestetik koji se uzima bez recepta (potie iz istog izvora kao i preparat za zatitu od sunca PABA) koji se esto koristi za ublaavanje bola i neprijatnosti u ustima i na koi ili sluzokoi. Lek deluje umrtvljavajui nervne zavretke, pa oni ne prenose bolni stimulus do mozga. Veinu neeljenih dejstava vezanih uz anestetike izaziva prekomerna primena ili individualna preosetljivost na anestetik. Benzokain ee od drugih lokalnih anestetika izaziva alergijske reakcije. BOLESTI bolovi izazvani manjim konim tegobama i tegobama usne duplje, kao to su zubobolja i rane od ireva. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Ne oekuju se. Teka Retko, alergijske reakcije kao koni osip, bol u grlu, crvenilo i svrab na mestu primene; oteena podruja nalik osipu na koi ili u ustima i grlu; peckanje, bockanje i oticanje koji nisu prisutni pre primene. Javiti se lekaru kako bi se odredilo da li se radi o korienju previe leka ili alergije na benzokain.
Beta-adrenergiki blokatori mogu izazvati omamljenost, oamuenost i vrtoglavicu. Treba izbegavati aktivnosti koje zahtevaju budnost, kao vonja, sve dok se ne zna kako reagujete na ove lekove. Ako se planira hirurki zahvat ili ako postoji neko od stanja koje beta-adrenergiki blokatori mogu pogorati (alergije, bronhijalna astma ili emfizem, zastojno oboljenje srca, dijabetes melitus, hipertireoza, oteenje jetre ili bubrega, depresija, mijastenija gravis, loa cirkulacija ili bolest krvotoka) obavestite lekara o tome. Ako postoji bronhospastino oboljenje, bronhijalna astma ili hronina opstruktivna bolest, ne uzimajte beta blokatore. Beta blokatori mogu da prikriju simptome niskog eera u krvi i da izazovu veliki porasteera u krvi kod pacijenata sa eernom boleu. Beta-adrenergiki blokatori mogu da pojaaju alergijske reakcije na hranu, lekove ili ubode insekata. Ako doe do teke alergijske reakcije, odmah se javite lekaru. Nagli prekid uzimanja ovih lekova moe da izazove ili povea probleme sa srcem. Doza se mora postepeno smanjivati pod lekarskom kontrolom. Pre uzimanja ovih lekova morate da obavestite lekara o eventualnoj trudnoi ili dojenju. IM O C U A M E U D E JS T V A Beta blokatori mogu da reaguju sa mnogim lekovima koji se dobijaju na recept ili bez njega, ukljuujui sledee:
Aminofilin, teofilin: smanjeni klirens ovih
lekova i mogue trovanje.

Antacidi (aluminijum hidroksid ili magnezijum): smanjena resorpcija
beta blokatora. Uzeti antacid etiri asa pre ili dva asa posle beta blokatora.
Antidijabetiki lekovi, insulin: poveana
Blaga Smanjena polna mo, vrtoglavica, slabost, problemi sa spavanjem, nadraenost eluca,
opasnost od visokog eera u krvi i poremeenog oporavka od hipoglikemije.
898
INDEKS
KON V E N C I O N A L N I H
I PRIRODNIH
LEKOVA
Antihipertenzivi (ukljuujui blokatore kalcijumskih kanala i klonidin): pojaano
suvog kalja koji ne omoguava izbacivanje sluzi. Spoljanja primena prakastog oblika kod: opekotina.
PREPARATI
antihipertenzivno delovanje.
Antipsihotici (tioridazin, hlorpromazin):
ukljuujui goruicu, loe varenje sa poveanim luenjem kiseline i muninu. Vidi pod Antidijaroici.
POSEBNE INFORMACIJE
pojaano dejstvo oba leka, sa preterano snienim krvnim pritiskom, usporenim sranim radom i oteanim disanjem.
Cimetidin: pojaano dejstvo beta
blokatora.
Efedrin, adrenalin i izoprenalin:
oslabljeno dejstvo ovih lekova opasnost od povienog krvnog pritiska.

Estrogeni: oslabljeno antihipertenzivno
Listovi biote se kupuju svei ili u suenom obliku u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Postoji i prakasti oblik za leenje opekotina. Treba ga naneti to pre po ispoljavanju opekotine. Kombinacije: sve smee koje sadre biotu mogu se propisati za spreavanje krvarenja. U jednoj je svea biljka pomeana sa listovima sveeg lotosa i sveim divljim pelenom, a u drugoj je biota pomeana sa listom divljeg pelena i suenim umbirom. Smea biote i rogozovog polena preporuuje se za prekomerno krvarenje iz materice. Preparat koji sadri biotu i zizifus primenjuje se kod pacijenata sa hroninim suvim kaljem. Za informacije o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
dejstvo beta blokatora.

Fenotiazini: pojaana dejstva oba kombinovana leka. MAO inhibitori: kombinacija moe izazvati
hipertenziju. Uzeti beta blokatore 14 dana posle prekida uzimanja MAO inhibitora.
Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, kao ibuprofen: oslabljeno dejstvo beta
U sluaju preanjih alergijskih reakcija na druge salicilate, ukljuujui acetilsalicilnu kiselinu, treba o tome da obavestite lekara. Ako se uzima u velikim dozama i u duim periodima za prevenciju putnikog proliva, ovaj lek moe da pojaa neke simptome dizenterije, kostobolje, bolesti bubrega, eludanog ira i hemofilije i drugih poremeaja krvarenja. Ako postoji neka od tih bolesti, obavestite iekara pre uzimanja ovog leka. Bizmut-salicilat moe uticati na neke laboratorijske analize. Svakako obavestite o uzimanju ovog leka zdravstvenog radnika koji e vriti analizu.
M O C U A M E U D E JS T V A Antidijabetiki lekovi (oralni):
blokatora.
mogu sniziti nivo eera u krvi.
T
BETAMETAZON
Velike doze ili produena primena biljke mogu dovesti do oamuenosti, munine i povraanja.
POSEBNE INFORMACIJE
BLAZENI CKALJ
GRUPA LEKOVA
Kortikosteroidi
FABRIKO IME
Beloderm
OPTI OPIS
Vie informacija vidi pod K ortikosteroidi.
Prema laboratorijskm ogledima, izgleda da niske koncentracije ove biljke u alkoholnom ekstraktu koi rast izazivaa tuberkuloze i streptokoknih bakterija. U ispitivanjima na Ijudima, oralni preparati ove biljke neznatno skrauju vreme zaustavljanja krvarenja iz eludanih i duodenalnih uikusa, u poredenju sa kontrolnom grupom na standardnoj terapiji.
LATINSKO IME Cnicus benedictus OPTI OPIS
BIOTA
()
BIZMUT-SUBSALICILAT
GRUPA LEKOVA
LATINSKO IME Biota orientalis OPTI OPIS
(uf
0W
Blaeni kalj se u srednjem veku koristio za leenje bubonske kuge. Savremeni travari smatraju da nadzemni delovi ove jednogodinje biljke imaju lekovito dejstvo kod niza poremeaja. Sastojak blaenog kalja, hemijsko jedinjenje knicin, predstavlja aktivnu materiju koja deluje protiv zapaljenja i zaustavlja krvarenje. Biljni ekstrakti sadre preko deset antibakterijskih sastojaka. Blaeni kalj se primenjuje i za izazivanje povraanja kod osoba koje su uzele otrov i za regulaciju menstrualnog ciklusa. Ova gorka biljka, poznata i kao babino zelje, primenjuje se u likeru benediktincu.
BOLESTI
Biota potie iz lisnatih grana drveta ivota. Izmeu ostalog, propisuje se za spreavanje krvarenja i leenje opekotina. U laboratorijskim ogledima na ivotinjama, preparati biote su delovali kao ekspektoransi. Prema naelima tradicionalne kineske medicine, ova biljka je svrstana kao zateua, gorka i pomalo hladna.
BOLESTI
Antidijaroici
FABRIKO IME
Pepto-Bizmol
OPTI OPIS
Uzeti oralno kod: poremeaja varenja, temperature, glavobolje, artritisa, menstrualnih greva, slabe cirkulacije. Primeniti spolja kod: posekotina i rana, temperature, pojasnog herpesa.
Uzimati oralno kod: krvarenja kao to su povraanje i iskaljavanje krvi, krvarenja desni, krvi u stolici ili mokrai i krvarenja iz materice
Bizmut-subsalicilat se primenjuje za leenje proliva. Poto spreava crevnu sekreciju, efikasan je i u spreavanju simptoma putnikog proliva. Moe se uzimati redovno tokom prve dve nedelje putovanja. Ovaj lek se takoe koristi za leenje simptoma eludanih tegoba ili eludanih nadraaja,
Blaeni kalj se kupuje kao tinktura, ekstrakt i suena biljka.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
0 V
kinesko kii lekovito bilje lel
899
INDEKS
KO N VEN CIO N ALN IH I PRIR O D N IH
LEKOVA
Kuna priprema Caj: 1 kaiicu suene biljke potopiti u pola olje kljuale vode. Popiti jednu do jednu i po olju nezaslaenog aja dnevno, kod problema sa varenjem Topli oblog: kau od listova i drugih delova biljke naneti na promrzline, povrede i rane. N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Prekoraenje doze moe izazvati povraanje. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: uzimati preporuene koliine, i to jedino pod lekarskom kontrolom. Blaeni kalj je snaan emetik i vrlo efikasno izaziva povraanje. Tokom trudnoe treba izbegavati ovu biljku. Poto blaeni kalj podstie eludanu aktivnost, treba ga izbegavati kod eludanog ira (ulkusa).
usporava kontrakciju srca i arterija i proiruje arterije, sniava krvni pritisak i spreava srane spazme. Ovi lekovi se primenjuju sami ili u oprezno odabranim kombinacijama sa drugim lekovima za srce i krvni pritisak. Vie informacija nai ete uz opise generikih lekova.
BOLESTI
Karbamazepin, teofilin: povien nivo ovih lekova u krvi. Lekovi koji sniavaju krvni pritisak, direktno ili indirektno, na primer MAO inhibitori ili opioidni analgetici: blokatori kalcijumskih kanala mogu pojaati hipotenzivno delovanje ovih lekova, sa potencijalno opasnim snienjem krvnog pritiska. Lekar mora da prilagodi dozu svih lekova. Lekovi za krvni pritisak: mogu pokazivati interakciju sa blokatorima kalcijumskih kanala i pojaati dejstvo bilo kog leka u kombinaciji, dovodei do preteranog snienja krvnog pritiska. Litijum: munina, povraanje, proliv ili tremori. Lekovi protiv zapaljenja, ukljuujui i nesteoridne lekove protiv zapaljenja: oslabljeno dejstvo blokatora kalcijumskih kanala. Svi lekovi za srce, ukljuujui digoksin, nitroglicerin, beta blokatore i inhibitore angiotenzin konvertaze (ACE): kombinacija blokatora kalcijumskih kanala sa lekovima za srce moe pojaati efekat ovih lekova. Meutim, nije neuobiajeno zajedniko propisivanje ovih lekova. Lekar mora paljivo da prati individualne reakcije ako se uzima vie od jednog takvog leka.
angina pektoris poremeaji sranog ritma (naroito diltiazem ili verapamil) visok krvni pritisak Rejnoov sindrom (nifedipin) prevencija migrenskih glavobolja.
T N E ELJEN A
Blaga
d ejstv a
Gastrointestinalna iritacija (muina, proliv, zatvor), porast telesne teine, pojaan apetit, pospanost, umor, vrtoglavica, glavobolja, crvenilo. Ako ovi simptomi postanu neprijatni, javite se lekaru.
Teka
BLOKATORl HISTAMINSKIH H2 RECEPTORA

GRUPA LEKOVA Antiulkusni lekovi GENERIKI NAZIVI cimetidin, famotidin, nizatidin, ranitidin OPTI OPIS Blokatori histaminskih H2 receptora, podgrupa antiulkusnih lekova, pomau smanjivanje luenja hlorovodonine kiseline u elucu. Vie informacija, ukljuujui podatke o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima sa drugim lekovima, vidi pod Antiulkusni lekovi. Informacije o pojedinanim blokatorima histaminskih H2 receptora vidi pod Cim etidin, Famotidin, Nizatidin i Ranitidin.
Srane tegobe, na primer zastojno oboljenje srca, nepravilnosti sranog ritma ili pojaana angina pektoris (bolovi u grudima); nizak krvni pritisak; oticanje nogu; alergijske reakcije, na primer koni osip; krvarenje ili osetljivost desni (retko). Odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
Rezultati novijih istraivanja potkrepili su upozorenja nekih zdravstvenih strunjaka u pogledu navodne nekodljivosti blokatora kalcijumskih kanala, naroito velikih doza kratkodelujueg oblika nifedipina. Pre uzimanja ovih lekova svakako se podrobno dogovorite sa lekarom. Ako ve uzimate blokator kalcijumskih kanala, ne smete prekinuti uzimanje bez prethodnog dogovora sa lekarom. Blokatori kalcijumskih kanala uzimaju se tokom trudnoe i dojenja samo ako su neophodni. U sluaju niskog krvnog pritiska (hipotenzije), srane ili burene bolesti ili plune kongestije, posavetuje se sa lekarom.
M OGUA
m e u d ejstv a
BOKVICA
LATINSKO IME Plantago major OPTI OPIS Bokvica, viegodinji korov, ima iljastu stabljiku sa liem koje raste u rozeti, blizu tla, i neugledne cvetove. Koliko je korisna travarima, toliko smeta onima koji pokuavaju da odneguju lep travnjak. Zbog svojih adstringentnih i vezujuih svojstava, bokvica je pomo u leenju proliva i hemoroida. Takoe pomae pri izbacivanju vika sluzi iz plua, umiruje upaljenu i oteenu sluzokou i slui za leenje kalja i blagog bronhitisa. Zbog antimikrobnog dejstva i dejstva protiv zapaljenja pomae zarastanje povreda koe. BOLESTI Uzimati oralno kod: proliva utice zapaljenja bubrega i mokrane beike nezadravanja urina afti
Alkohol: pojaano dejstvo blokatora
BLOKATORI KALCIJUMSKIH KANALA

GENERIKI NAZIVI amlodipin, diltiazem, nifedipin, verapamil OPTI OPIS Blokatori kalcijumskih kanala zaustavljaju ulazak kalcijuma u elije. Ovo delovanje
kalcijumskih kanala, to dovodi do opasnog sniavanja krvnog pritiska; nemojte uzimati alkohol za vreme leenja ovim lekovima.
Cimetidin: moe pojaati dejstvo nekih
blokatora kalcijumskih kanala utiui na rad eluca.

Dodaci kalcijuma: mogu oslabiti delovanje blokatora kalcijumskih kanala. Estrogeni: mogu povisiti krvni pritisak
i tako poveati potrebu za blokatorima kalcijumskih kanala.
900
IN DEKS
LEKOVA
uljeva gubitka apetita. Primeniti spolja kod: spoljanjih tumora i ireva svraba, peckanja ili zapaljenja koe posekotina uboda insekata i ujeda zmije. PREPARATI Bez recepta Bokvica je dostupna u obliku tinkture, semenki u prahu, suvog lia i semenki. Kuna priprema aj: 2 kaiice suve biljke ostavite 10 minuta u olji vrele vode. Popiti 3-4 olje dnevno. Kuvanje: 30 grama semenki ostavite da lagano vriju u 3/4 litra vode dok se koliina vode ne smanji za1/2 I. Zasladiti medom. Uzeti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno. Semenke u prahu: 3 puta dnevno popiti 1 kaiicu praha rastvorenog u vonom soku kao laksativ. Za previjanje rana: primenjivati tinkturu koja se nanosi na posekotine, rane, ogrebotine i ujede. Kombinacije: ulje za masau spravljeno od soka ili aja od bokvice sa ruinim uljem primenjuje se spolja kod gihta. N E E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Komadi vate natopljen sokom ili tinkturom bokvice moe se staviti na zub za ublaavanje zubobolje pre odlaska kod zubara.
dejstva borovnice verovatno proizilaze iz hemijskih materija prisutnih u bobicama, nazvanih antocijanozidi. Neki evropski travari tvrde da antocijanozidi iz borovnice mogu da tite arterije smanjivanjem taloga koji dovodi do sranog udara, modanog udara i visokog krvnog pritiska. Suene bobice deluju direktno na tanko crevo i primenjuju se za leenje proliva. Travari takoe propisuju listove borovnice za sniavanje eera u krvi kod dijabetiara. BOLESTI Uzimati oralno kod: naprezanja oiju, katarakte, glaukoma, makularne degeneracije, kratkovidosti, nonog slepila zatvora, povraanja, proliva, dizenterije, trbunih greva. Primeniti spolja kod: paukolikih vena, proirenih (varikoznih) vena, uljeva, opekotina, konih problema. PREPARATI Bez recepta Preparati borovnice su u obliku tinkture, tenog ekstrakta, suenih listova i bobica. Kuna priprema Pojesti svee ili suene bobice, same ili pomeane sa jabunim prakom za leenje proliva. Caj: neka dve do tri kaiice listova vriju u jednoj olji vode. Popiti jednu olju dnevno kod povraanja i greva u elucu. Primeniti spoljaza ispiranje kod konih promena i opekotina. Kuvanje: neka jedna olja vode sa jednom kaiicom suenih bobica vri na tihoj vatri 10-15 minuta. Popiti jednu do dve olje hladnog napitka dnevno. N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Uzimanje sveih borovnica moe kod nekih osoba izazvati proliv. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: kod dugotrajnog uzimanja listova moe doi do trovanja. Ne prekoraivati propisanu dozu.
OPTI OPIS Amerika sluba za hranu i lekove (FDA) oznaila je brest kao dobar demulcens ili ublaujue sredstvo. Travari preporuuju spoljanju primenu za zarastanje rana i konih problema i unutranju primenu za ublaavanje bola u grlu, kalja i proliva, kao i drugih eludano-crevnih poremeaja. Aktivni sastojak bresta se nalazi u beloj unutranjoj kori, ije sluzave elije se ire u sunerastu masu kad se pomeaju sa vodom. Ameriki doseljenici su u 18. i 19. veku cenili brest kao vaan lek. Potapali su ga u vodu i nanosili na rane, na kojima se suio kao prirodan zavoj. Takoe su u njega umotavali meso i drugu kvarljivu hranu, kako bi spreili njeno kvarenje. Pomean sa vodom predstavljao je umirujuu kau za decu i bolesnike. Mada su pastile, praak i drugi proizvodi od bresta jo uvek dostupni u prodavnicama zdrave hrane, velike ume bresta, nekada proirene na junoj obali Sjedinjenih Drava, opustoene su holandskom brestovom boleu. BOLESTI Spoljanja primena kod: rana, posekotina, abrazija. Unutranja primena kod: kalja, bola u grlu, prbolema sa varenjem. Spoljanja i unutranja primena kod: ginekolokih problema. PREPARATI Bez recepta Dostupan kao kapsule, aj, praak. Kuna priprema Oblog: rane detaljno oistiti sapunom i vodom, navlaiti koru u prahu sa dovoljno vode da se napravi pasta; naneti na ranu i ostaviti da se osui. Oblikuje se prirodni zavoj koji umirujue deluje na ranu. Napitak: staviti 2 kaiice praha u olju kljuale vode; ostaviti 15 minuta. Popiti do 3 olje dnevno kod problema sa grlom, poremeaja varenja i ginekolokih poremeaja. Hrana: pomeati brestov prah sa vodom ili mlekom dok ne postane kaast. N E E U E N A D E JS T V A Neke osobe mogu biti alergine na koru u prahu. U sluaju da se javi bilo koja tekoa, treba prestati sa uzimanjem. Pre uzimanja doza veih od preporuenih posavetujte se sa lekarom. POSEBNE INFORMACIJE Posavetujte se sa lekarom ako se simptomi ne poboljaju znaajnije posle dve nedelje.
BOROVNICA
()
LATINSKO IME Vaccinium myrtillus OPTI OPIS Travari ve dugo cene bobice i listove borovnice, divljeg grma koji raste u Evropi i Severnoj Americi. Britanski piloti u Drugom svetskom ratu su jeli pekmez od borovnica pre nonih letova, kako bi poboljali noni vid. Od tada su i mala laboratorijska istraivanja pokazala da bobice pomau kod drugih onih problema, na primer glaukoma, katarakte i makularne degeneracije (est uzrok slepila kod odraslih osoba). Lekovita
BREST, GLATKI
LATINSKO IME Ulmus fulva
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
KONV EN CIO N A LN iH
I PRIRODNIH
LEKOVA
BROMFENIRAMIN
GRUPA LEKOVA
Teka
Antihistaminik
FABRIKO IME
Dimetap u razliitim oblicima

OPTI OPIS
Promene krvnog pritiska, promena sranog rada (na primer nepravilan rad ili oseaj lupanja srca), drhtavica, oteano disanje, slabost, anksioznost, nervoza, vrtoglavica, omamljenost, miini grevi ili munina i povraanje. Ree bol ili neprijatnost u grudima. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
Lekovi za titnu lezdu: pojaano delovanje bronhodilatatora. Litijum: teofilin moe da umanji delotvornost litijuma. MAO inhibitori: mogue delovanje
na srce i krvne sudove.

Nitrati: smanjena delotvornost nitrata
u ublaavanju angine pektoris.

Triciklini antidepresivi i maprotilin:
Bromfeniramin je antihistaminik sa blagim sedativnim delovanjem. Vidi pod Antihistaminici.
BRONHODILATATORI
GENERIKI NAZIV
adrenalin, ipratorpijum, salbutamol, terbutalin, teofilin

OPTI OPIS
Bronhodilatatori oputaju miie bronhija i plunih krvnih sudova blokiranjem nekih hemijskih materija u organizmu. Neki od ovih lekova olakavaju i disanje delujui kao centralni stimulatori disanja. Time se ublaavaju spazmi i poveava kapacitet plua, a smiruju se simptomi bronhijalne astme i bronhitisa. Teofilin (prirodni sastojak aja, slian kofeinu iz kafe) deluje uglavnom na miie disajnog sistema. Drugi bronhodilatatori deluju na sinuse i gornje disajne puteve. Svi ovi lekovi mogu da deluju na srce, arterije i vene, naroito ako se uzimaju u velikim dozama. Zbog toga bronhodilatatori mogu da utiu na krvni pritisak i rad srca.
BOl_EST\
Ovi lekovi (naroito efedrin i adrenalin) mogu da izazovu neeljena dejstva kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, sranim oboljenjima, epileptinim napadima, peptikim ulkusom ili problemima sa titnom lezdom ili prostatom. Kod ovih bolesti nemojte uzimati bronhodilatatore bez dozvole lekara, ak ni one koji se dobijaju bez recepta. UPOZORENJE: organizam moe razviti toleranciju na bronhodilatatore koji se primenjuju kao inhalatori, to dovodi do slabije efikasnosti. U tom sluaju treba prekinuti uzimanje leka i obavestiti o tome lekara. Ne poveavajte dozu. Poveanje doze moe dovesti do opasnog, ak i smrtonosnog suenja bronha. Trudnice i dojilje moraju se posavetovati sa lekarom pre uzimanja ovih lekova. M O G U A M E U D E JS T V A
Alfa i beta blokatori: ovi lekovi slabe
pojaano dejstvo bronhodilatatora na srce i kardiovaskularni sistem.
LATINSKO IME Bryonia alba OPTI OPIS
dejstvo bronhodilatatora, naroito efedrina i adrenalina.

Alkohol: pojaani eludani problemi jer
ovi lekovi imaju opte gastrointestinalno delovanje.

Drugi antiastmatini lekovi: ne kombinujte ove lekove, osim ako je tako preporuio lekar ili ako propisani lek ve sadri kombinaciju. Primena dva bronhod\\atatora moe pojaati neeljena dejstva, naroito na srce.
anafilaktiki ok kod tekih alergijskih reakcija (adrenalin i eventualno teofilin) akutna bronhijalna astma hronina, ponavljana bronhijalna astma bronhitis emfizem polenska groznica i simptomi prehlade (efedrin) ostale hronine opstruktivne plune bolesti poremeaji sranog ritma i srani udar (adrenalin) bronhospazam izazvan vebanjem.
T IN E E L J E N A D EJS T V A
Blaga
Fenitopin: opasno kardiovaskularno delovanje, kao poremeaj sranog ritma ili vrlo nizak krvni pritisak.
Kofein i ostali stimulatori centralnog nervnog sistema: pojaana nervoza i
Brionija je penjaica koja uglavnom raste uz ivice ili u umama june Evrope. Njen medicinski znaaj je bio poznat jo starim Grcima, koji su koren koristili kao sredstvo za ienje (purgativ) i koji su dali biljci ime, od bryo sa znaenjem gurati se, nicati", to ukazuje na brzinu rasta. Sluajno uzimanje korena moe izazvati zapaljenje tkiva, jako povraanje i teki proliv koji moe da dovede i do smrti. Homeopatski lekari propisuju razreene rastvore Bryonije kod bolesti praenih slinim simptomima. Homeopatski preparat se pravi od korena, koji se skuplja u rano prolee. Ekstrakt istisnut iz kae korena mea se sa alkoholom u jako razreeni rastvor. Kao i veina homeopatskih preparata, Bryonia je razvijena kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emoonalne \ fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Bryonia, propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Bryonia u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi.
BOLESTI
nesanica.
Levodopa: izraeniji poremeaji sranog ritma. Lekar e moda morati da prilagodi individualnu dozu. Lekovi protiv dijabetesa, ukljuujui insulin: smanjena delotvornost lekova
za dijabetes.
Lekovi za krvni pritisak, ukljuujui diuretike: bronhodilatatori mogu
Blaga munina, slabost, nesanica, nervoza ili nemir. Kod primene ipratropijuma suva usta. Javite se lekaru ako simptomi postanu neprijatni.
da oslabe delovanje ovih lekova.

Lekovi za srce (kao digoksin):
poremeaji sranog ritma.
Uzeti oralno kod: artritisa sa otrim, probadajuim bolovima; bola u krstima; burzitisa prehlade praene kongestijom grudnog koa; bolnog kalja; bola u grlu sa bolnim gutanjem; gripa; jake glavobolje koja se pogorava izlaganjem svetlu, zvuku ili pokretu; vrtoglavice munine, povraanja, zatvora, gastritisa (zapaljenje eluca), divertikulitisa (crevni poremeaj), trbunog gripa zapaljenja za vreme dojenja.
902
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
PREPARATI Bryonia je dostupna bez recepta u razliitim potencijama, kao tenost i u obliku tableta. Za detaljnije informacije obratite se strunjaku. N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
Teka Teke alergijske reakcije su retke; ako se razvije oteano disanje, obavezno zatraite hitnu medicinsku pomo. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: za vreme uzimanja buaka kao laksativa potrebno je piti 8-10 aa vode dnevno kako bi se spreila blokada creva. Ovu biljku treba primenjivati postepeno, kako bi se organizam prilagodio veoj koliini vlakana. Ne koristite buaak za leenje ulkusa ili kolitisa bez savetovanja sa lekarom. Nemojte davati biljku deci mlaoj od dve godine. Ako dete ima zatvor, posavetujte se sa lekarom. Trudnice bi trebalo da izbegavaju buaak i sve druge laksative jer oni deluju na donju karlicu, u blizini materice.
orlove nokte i azijski maslaak (Traxacum mongolicum) za leenje visokog krvnog pritiska. Za pojedinosti o dozama i drugim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Primenjivati oprezno kod proliva. Biljka ima snano antibiotiko delovanje.
BUACAK
AFRIKA BOKVICA
LATINSKO IME Plantago psyllium OPTI OPIS Lekari tradicionalne i ajurvedske (hindu) medicine vekovima primenjuju buaak za leenje proliva, zatvora, hemoroida i tegoba sa mokrenjem. Samlevene semenke bogate vlaknima su siguran i blag laksativ koji bubri i predstavljaju sastojak mnogih komercijalnih laksativa. I proliv i zatvor se mogu uspeno leiti, poto ova biljka resorbuje suvinu tenost iz sistema za varenje i poveava zapreminu stolice. Odnedavno se pretpostavlja da ova biljka moe da pomogne u prevenciji sranih oboljenja jer odstranjuje iz organizma suvini holesterol. Buaak je biljka niskog rasta (pola metra), cveta belim cvetovima i ima brojne, sitne smee mahune sa semenkama. BOLESTI Uzimati oralno kod: ireva kolitisa zatvora iritacije uljeva i proliva. PREPARATI Bez recepta Buaak je dostupan kao cele semenke, mlevene ili u prahu i u razliitim komercijalnim laksativnim preparatima koji bubre. Kuna priprema Napitak: pomeati 1 kaiicu semenki u prahu sa 1 oljom ohlaenog napitka. Popiti 2-3 olje dnevno. Semenke: uzeti 1 kaiicu semenki sa vodom za vreme obroka. N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Buaak moe da izazove alergijske reakcije kod osoba alerginih na prainu ili trave. U sluaju pojave neprijatnosti javite se lekaru.
BUK
()
LATINSKO IME Agathosma spp.
BUHAC
DIVLJA HRIZANTEMA
LATINSKO IME Chrysanthemum indicum
<)
OPTI OPIS Buha raste irom Kine i cenjen je zbog delovanja protiv zapaljenja. U medicinske svrhe su najbolji uti i mirisni cvetovi otrog, gorkastog ukusa. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini ova biljka je oznaena kao otra, gorka i pomalo hladna. Bere se u jesen, kad cveta. BOLESTI Uzeti oralno kod: glavobolja, omamljenosti i tekoa sa sluhom hipertenzije (visokog krvnog pritiska). Primeniti spolja kao oblog ili za ispiranje kod: problema sa oima, kao to je konjuktivitis; crvenih ili suvih oiju; zamagljenog vida i mrlja pred oima. PREPARATI Svei ili suvi cvetovi se kupuju u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i nekim prodavnicama zdrave hrane. Od njih se pravi osveavajui napitak. Kombinacije: smea cvetova buhaa, cvetova orlovih noktiju i drugih biljaka primenjuje se za leenje prehlade i gripa. Smea cvetova sa crnim pelenom i listom belog duda propisuje se kod bolnih, crvenih, oteenih oiju. Cvetovi buhaa pomeani sa orlovim noktima uzimaju se kod ranica izazvanih trovanjem. Savremeni travari primenjuju smesu koja sadri buha,
OPTI OPIS Listovi ovog junoafrikog grma sadre ulje koje poveava stvaranje urina. Afrikanci su ga znatno pre susreta sa Evropljanima koristili kod problema sa mokrenjem. Holandski doseljenici su ga u 17. veku koristili za leenje infekcija mokranog trakta i kamena u bubregu. Buk je prenet u Ameriku 1847. godine i bio je prihvaen kao univerzalni lek. Savremeni zapadnjaki travari nastavljaju tradiciju i propisuju buk kod infekcija mokranog sistema i kao diuretik, za leenje predmenstrualnog sindroma i visokog krvnog pritiska. Buk je po mirisu i ukusu slian nani. BOLESTI Uzeti oralno kod: nadimanja izazvanog predmenstrualnim sindromom, poremeaja genitalnog i mokranog trakta. Uzeti oralno u kombinaciji sa konvencionalnim leenjem kod: visokog krvnog pritiska, zastojnog oboljenja srca. PREPARATI Bez recepta Buk se moe nabaviti u prodavnicama zdrave hrane, suen ili u obliku tinkture. Biljka se takoe nalazi u komercijalnim diureticima Fluidex i Odrinil, koji se primenjuju u leenju premenstrualnog sindroma. Kuna primena aj: dodati 1-2 kaiice osuenih, usitnjenih listova u 1 olju kljuale vode i ostaviti 10 minuta. Popiti do tri puta dnevno. Kombinacije: pomeati buksa uvom, hajdukom travom ili pirevinom za leenje
lekovi na recept
LJ
lekovi bez recepta
( j zapadnjako V / lekovito bilje
( j
J j | homeopatski preparati
903
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
cistitisa (zapaljenja mokrane beike). Pomeati buk sa kukuruznom svilom ili belim slezom kod dizurije (bolnog ili oteanog mokrenja).
GRUPA LEKOVA N EELJEIN A D E JS T V A Blaga
miia, opioidni analgetici, sedativi, triciklini antidepresivi: korienje
buspirona u kombinaciji sa nekim od ovih lekova moe izazvati prejaku sedaciju.

Digoksin: mogunost pojaanog dejstva
Anksiolitici
FABRIKO IME
digoksina. Anxiron
OPTI OPIS Haloperidol: mogunost pojaanog dejstva haloperidola. MAO inhibitori: znaajno povienje
Prevelike doze buka mogu izazvati nadraenost eluca ili proliv.

POSEBNE INFORMACIjE
UPOZORENJE: diuretici kao buk mogu da snize nivo kalijuma u organizmu, pa za vreme uzimanja buka treba jesti vie hrane bogate kalijumom, na primer banane i svee povre. Trudnice treba da se posavetuju sa lekarom pre uzmanja buka ili nekog drugog diuretika. Leenje visokog krvnog pritiska bukom mora da se vri pod lekarskom kontrolom i unutar obimnijeg plana leenja. U sluaju ranijih oboljenja bubrega treba izbegavati buk; njegov uljni sastojak moe da izazove prejaku iritaciju.
Buspiron je nebenzodiazepinski lek protiv anksioznosti ija sloena delovanja na organizam nisu u potpunosti razjanjena. U poreenju sa drugim antianksioznim lekovima, poetak delovanja buspirona je spor; njegovi efekti uglavnom se javljaju posle dve nedelje, a leenje moe ukupno da traje tri do etiri nedelje. Uz druge prednosti, buspiron ima blaa neeljena dejstva i slabije sedativno delovanje. Poto ne izaziva zavisnost, mogu ga koristiti bolesnici skloni zavisnosti, na primer alkoholiari. Pregled lekova ove vrste vidi pod
Anksiolitici.
krvnog pritiska. Ne kombinujte ove lekove sa buspironom.
LATINSKO IME Calcarea carbonica OPTI OPIS Calcarea carbonica ili kalcijum karbonat
BOLESTI
Anksiozni poremeaji ili kratkotrajno leenje simptoma anksioznosti.
BUMETANID
GRUPA LEKOVA
Diuretici
FABRIKO IME
Munina, bol u grlu, zapuen nos. Ako ovi simptomi traju due ili izazivaju neprijatnost, javite se lekaru.
Teka
Bumenid, Yurinex, Bumetanid

OPTI OPIS
Bumetanid, snaan diuretik sa brzim poetkom delovanja, propisuje se za uklanjanje suvine telesne tenosti i za leenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije). Ovaj lek, uveden 1983. godine, poveava stvaranje urina i tako odstranjuje vodu iz organizma, smanjuje oticanje i zapreminu krvi. Meutim, poto ovaj lek pripada grupi diuretika koji ne tede kalijum, iz organizma se uklanjaju i soli koje sadre minerale kao to su kalijum i kalcijum; to ponekad moe dovesti do miinih greva i tetnih kardiovaskularnih pojava. Informacije o drugim neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima lekova vidi pod D iuretici.
Oamuenost, omamljenost, nervoza, vrtoglavica, uzbuenje, zamagljen vid, neprolazne ili teke glavobolje, zvonjava u uima, bol u grudima, kratak dah, nesvestica, smetenost, slabost miia, nekontrolisani pokreti, tupost ili bockanje u rukama i nogama. Odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
je izvor kalcijuma, jednog od najprisutnijih prirodnih elemenata u Ijudskom organizmu. Bitan za grau elije i snagu kostiju, nalazi se u brojnim materijama, ukljuujui kredu, koral i krenjak. Moda zato to u organizmu deluje kao gradivni element, homeopatski lekari ga primenjuju kod bolesti praenih simptomima iscrpljenosti, depresije i anksioznosti. Kalcijum karbonatza homeopatsku primenu priprema se usitnjavanjem ostriga i primenjuje se u punoj jaini.
BOLESTI
Buspiron ima blae sedativno delovanje od ostalih antianksioznih lekova i nema simptome odvikavanja. Meutim, buspiron ne treba uzimati bez stvarne potrebe. Produeno uzimanje leka moe poveati verovatnou opasnih neeljenih dejstava. Izbegavajte vonju i rad sa tekim mainama dok nisu poznati efekti leka. Nemojte ga uzimati kod oteenja jetre ili bubrega. Nemojte ga uzimati tokom trudnoe i dojenja.
M O G U A M E U D E JS T V A Alkohol, antikonvulzivi, antihistaminici, barbiturati, benzodiazepini, relaksansi
Uzimati oralno kod: bola u donjem delu lea, preloma kostiju koji sporo zarastaju, iaenja kod prenaprezanja, miinih greva, artritisa hronine infekcije uha, zapaljenja oiju, problema sa nicanjem zuba glavobolje, nesanice zbog anksioznosti ekcema, alergije gastritisa, unog kamena, deijeg proliva, menstrualnih tegoba, zatvora astme oseanja lupanja srca.
PREPARATI Calcarea carbonica se kupuje bez recepta
u razliitim potencijama, u obliku tenosti i tableta, u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za blia uputstva obratite se homeopati.
Primenu ovog leka mogu pratiti, iako vrlo retko, bolovi u grudima i miiima i polni poremeaji. Ako ovi efekti izazivaju probleme, obratite se lekaru.
Ne oekuju se.
INDEKS
LEKOVA
CANTHARIS
CEFADROKSIL
CEFALOSPORINI
LATINSKO IME Cantharis OPTI OPIS Kantaris, ili popularno panska muica, zapravo je insekt koji ivi u junoj Francuskoj i paniji. Stvara nadraiva tolike nagrizajue moi da e se na koi koja sa njim doe u dodir pojaviti plikovi. Cantharis se dugo primenjuje u medicini, a koristio se za sve vrste poremeaja, od elavosti do reumatizma, ak i kao afrodizijak. U visokim koncentracijama moe da bude otrovan: izaziva abdominalne greve i bol sa oseanjem peckanja u grlu i elucu, povraanje krvi, proliv, oteenje bubrega, konvulzije, komu i smrt. Homeopati propisuju Cantharis bolesnicima ija oboljenja su praena simptomima slinim onima kod trovanja kanarisom. Prema homeopatskoj tradiciji, muice se sakupljaju u zoru, kad su jo trome od none hladnoe, i zagrevaju se na pari kljualog sireta dok ne uginu. Zatim se sitne i postepeno meaju sa sve veim koliinama mlenog eera, u farmaceutskom procesu koji se zove trituracija. Dobijeni praak je jako razreen. Kao i veina homeopatskih preparata, Cantharis je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Cantharis, propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Cantharis u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi. BOLESTI Uzimati oralno kod: infekcije ili zapaljenja mokrane beike, sa stalnom potrebom za mokrenjem, praenom krvlju i bolovima tokom mokrenja opekotina od sunca i opekotina drugog stepena sa plikovima ili zapaljenja. PREPARATI Cantharis se kupuje bez recepta u razliitim potencijama, u obliku tenosti i tableta, u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za blie informacije obratite se homeopati. IN EELJEN A D E JS T V A Ne oekuju se.
GRUPA LEKOVA Antibiotici (cefalosporini) FABRIKO IME Omnidrox, Duracef, Galadrox OPTI OPIS Cefadroksil je cefalosporinski antibiotik, uveden 1977. godine. Koristi se za leenje infekcija mokranog trakta, gornjeg dela disajnog sistema i koe. Informacije o neeljenim dejstvima i meudejstvima vidi pod Cefalosporini.
GENERIKI NAZIV cefadroksil, cefahlor, cefaleksin, cefprozil, cefuroksim OPTI OPIS Cefalosporini, podgrupa antibiotika slinih penicilinu, unitavaju rastue bakterije. Ne ubijaju gljivice ili viruse, na primer one odgovorne za prehladu i grip. U sluaju infekcije izazvane bakterijom otpornom na peniciline, lekar e preporuiti ove lekove. Cefalosporini su dostupni u oblicima koji se mogu uzimati oralno ili davati injekcijom. BOLESTI zapaljenje srednjeg uha infekcije disajnog sistema, genitalnog i mokranog trakta, koe, mekih tkiva teke infekcije krvi, kostiju, zglobova, trbune duplje, plua ili srca. NEELJENA DEJSTVA Blaga Blaga munina, blag proliv, infekcije oralnom kandidom (sor, obloena usta ili jezik) ili vaginalnom kandidom (svrab ili sekret). Obavestite lekara prema potrebi. Teka Vrtoglavica, serumska bolest (temperatura praena bolovima u zglobovima i osipom), jak proliv, jaka alergijska reakcija, modrice ili krvarenje nepoznatog uzroka ili jaki eludani grevi. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Obavestite lekara o ranijim alergijskim reakcijama na cefalosporinski lek ili peniciline, penicilamin ili derivate penicilina. Lekar e moda odluiti da vam propie drugi lek. Oko 10 posto osoba sa alergijom na penicilin alergine su i na cefalosporine. Reakcije su u rasponu od blagog osipa i temperature do po ivot opasnog anafilaktikog oka. Obavestite lekara o oteenju bubrega ili jetre, fenilketonuriji ili ranijim poremeajima krvarenja ili eludanocrevnim oboljenjima; cefalosporini mogu pogorati ove bolesti. Treba uzeti celu dozu propisanog leka, ak i ako se oseate bolje pre zavretka terapije, jer se u suprotnom infekcija moe ponoviti. Ovi lekovi mogu izazvati lano pozitivne rezultate testa glukoze u urinu (Clinitest a ne utiu na rezultate Clinistix ili Te-Tape testova. Cefuroksim izazi\a lano negativne rezultate kod nekih testova glukoze u krvi. Cefalosporini se mogu uzimati na pun ili prazan eludac. Veina ovih lekova se bolje resorbuje na prazan eludac.
CEFAHLOR
GRUPA LEKOVA Antibiotici (cefalosporini) FABRIKO IME Cefahlor, Alfacet, Taracef OPTI OPIS Cefahlor je uveden 1979. godine. To je cefalosporinski antibiotik koji se koristi za leenje nekih vrsta zapaljenja plua i zapaljenja srednjeg uha, kao i za streptokokne infekcije grla i koe, konih produkata i mokranog sistema. Vie informacija vidi pod
Cefalosporini.
CEFALEKSIN
GRUPA LEKOVA Antibiotici (cefalosporini) FABRIKO IME Cefaleksin, Palitrex, Pracef, Ceporex OPTI OPIS Cefaleksin je cefalosporinski antibiotik uveden 1969. godine. Koristi se za leenje infekcija disajnog sistema, zapaljenja srednjeg uha, i bakterijskih infekcija koe, kostiju i zglobova, kao i polnog i mokranog trakta. Vie informacija vidi pod Cefalosporini.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
J zapadnjako n / lekovito bilje
) kinesko V / lekovito bilje
m n homeopatski preparati
z )[
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
a cefuroksim se bolje resorbuje ako se uzima sa hranom. Ako je mogue, izbegavajte uzimanje ovih lekova tokom trudnoe i dojenja. Cefalosporini unitavaju i dobre" crevne bakterije koje kontroliu rast tetnih gljivica i crevnih bakterija. Uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta pomae uravnoteenje crevne flore. Dua primena bilo kog antibiotikog leka moe dovesti do gljivinih infekcija, kao to je kandidijaza, ili bakterijskih infekcija, na primer pseudomembranozni kolitis.
M O C U A M E U D E JS T V A Aminoglikozidi (amikacin, gentamicin, kanamicin, neomicin, netilmicin, streptomicin, tobramicin): opasnost
C EFO P R O Z IL
GRUPA LEKOVA
Antibiotici (cefalosporini)
FABRIKO IME
Cefzil, Primaceph
OPTI OPIS
Cefoprozil je cefalosporinski antibiotik, uveden 1991. godine. Koristi se za leenje konih infekcija i infekcija disajnog sistema, na primer zapaljenja drela i srednjeg uha, kao i bronhitisa. Vie informacija vidi pod Cefalosporini.
POSEBNE INFORMACIJE
osetljive na bol, razdraljive, nestrpljive, nepomirljive, lako se oznoje i osetljive su na vetar i jezu. Chamomilla se najee daje deci sklonoj jakim napadima besa. Kao i veina homeopatskih preparata, Chamomilla je razvijena kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Chamomilla, propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Chamomilla u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi.
BOLESTI
od otkazivanja bubrega.
Bakteriostatski lekovi (tretraciklin, eritromicin, hloramfenikol, sulfonamidi):
Osobe sa uroenim poremeajem, fenilketonurijom, treba da izbegavaju cefoprozil u oralnoj suspenziji jer sadri fenilalanin.
mogu oslabiti delovanje cefalosporina na bakterije.

Diuretici Henlejeve petlje:
razdraljivost zubobolja koja se pogorava izlaganjem hladnom vazduhu ili toploj hrani; bolovi izazvani nicanjem zuba, naroito ako je dete razdraljivo bolne menstruacije sa jakim grevima i oseanjem besa ili nemira izrazito jak bol u uhu tekoe sa uspavljivanjem.
PREPARATI Chamomilla se kupuje bez recepta ili
opasnost od otkazivanja bubrega.

Nefrotokini lekovi (vankomicin, kolistin, polimiksin B): opasnost
C E F U R O K S IM
od otkazivanja bubrega.
Probenecid (nije registrovan u SCG):
GRUPA LEKOVA
u homeopatskim ordinacijama. Za informacije o dozama obratite se homeopati.

IN EELJEN A D E JS T V A
FABRIKO IME
slabi sposobnost bubrega da izlui cefalosporine. Mogue trovanje cefalosporinima. Medutim, ova kombinacija se ponekad propisuje za leenje tekih infekcija kod kojih su u duem periodu porebne visoke koncentracije cefalosporina u serumu.
Novocef, Zinacef, Nilacef, Ketocef

OPTI OPIS
Ne oekuju se.
Cefuroksim je cefalosporinski antibiotik uveden 1976. godine. Koristi se za leenje infekcija disajnog sistema, zapaljenja srednjeg uha i za leenje gonoreje i infekcija mokranog trakta i koe. Ovaj lek se uzima uglavnom sa hranom kako bi se prikrio njegov izuzetno gorak ukus. Vie informacija vidi pod Cefalosporini.
CIK L O B E N Z A P R IN
GRUPA LEKOVA
fu l
DU
Jf/
CE F IK S IM
Nije registrovan u SCG GRUPA LEKOVA
Miorelaksansi
OPTI OPIS
C H A M O M IL L A
OPTI OPIS
Cefiksim je cefalosporinski antibiotik, uveden 1986. godine. Koristi se za leenje infekcija disajnog sistema kao to su zapaljenje drela i srednjeg uha, kao i nekomplikovane gonoreje i infekcija mokranog trakta. Vie informacija vidi pod Cefalosporini.
LATINSKO IME Chamomilla OPTI OPIS Chamomilla se pravi od rascvetale biljke
nemake kamilice, rasprostranjene u Evropi. itava biljka se usitni i sok se pomea u jednakoj razmeri sa alkoholom i protrese. Homeopati smatraju da Chamomilla najbolje deluje na osobe koje su izrazito
Ciklobenzaprin se primenjuje zajedno sa drugim lekovima za ublaavanje akutnih bolova koji prate grenje miia. lako lek nije sedativ, umanjuje preveliku aktivnost miia pa na taj nain ima i umirujue delovanje. Ublaavanjem bolova i napetosti u miiima ciklobenzaprin pomae uravnoteavanje pokreta i osigurava obolelima miran san. Hemijski gledano, ciklobenzaprin je srodan triciklinim antidepresivima, pa kod nekih bolesnika moe da, kao sporedno dejstvo, izazove smirivanje.
BOLESTI
akutni, bolni miini spazmi
906
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
NEELJENA DEJSTVA
Blaga Suva usta, zamagljen vid; vrtoglavica ili oamuenost; sanjivost. Retko: glavobolja, smetenost, nervoza, bolesnik se uopte osea loe, umor; ukoenost, bockanje, bol ili slabost u rukama ili stopalima; trzanje, treenje ili slabost miia, nesanica; tegobe sa varenjem (kao eludani grevi, proliv); pojaani otkucaji srca; promena ula ukusa. Ako ovi simptomi postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Alergijske reakcije, ukljuujui oticanje lica, usta ili jezika; koni osip ili svrab; manija, komarni snovi, nespretnost, nesvestica, teka dezorijentacija, potitenost, zvonjava u uima; uta koa; poremeaji sranog ritma, nizak krvni pritisak, oteano disanje. Kod ovih efekata treba se javiti lekaru; postoji mogunost nepovoljne reakcije na ciklobenzaprin ili se radi o uzimanju prevelike koliine leka. POSEBNE INFORMACIJE Trudnice i dojilje smeju da uzimaju ovaj lek samo pod lekarskom kontrolom. Poto ciklobenzaprin moe da smanji stvaranje pljuvake, vano je odravanje higijene zuba kako bi se izbegli problemi, kao karijes i paradentoza. Ovaj lek moe izazvati omamljenost. Ciklobenzaprin treba primenjivati sa oprezom za vreme vonje ili izvoenja drugih poslova koji zahtevaju budnost. Pre uzimanja ovog leka obavestite lekara ako bolujete od glaukoma, oteanog mokrenja, zastojnog oboljenja srca, visokog krvnog pritiska ili srane aritmije.
OPTI OPIS Cikorija, biljka plavih cvetova, raste i kao batenska i kao divlja biljka, a lekarima je poznata jo od prvog veka nae ere. lako ima brojne medicinske primene, cikorija se esto primenjuje i kao dodatak jelu. Listovi biljke, kao i drugo lisnato zeleno povre, mogu se dodati u salatu ili sluiti sami, a preni i usitnjeni koren cikorije je est dodatak kafi u Evropi i SAD. Cikorija dodata u kafu upotpunjuje ovaj popularni napitak, jer su istraivanja pokazala da laktucin i laktucopikrin (dve materije iz cikorije koje joj daju pomalo gorkast ukus) mogu imati efekte suprotne efektima kofeina zbog sedativnog dejstva na centralni nervni sistem. Smatra se da je cikorija i laksativ i da poveava protok ui. Moe biti pogodna i za leenje gihta i reumatizma, jer deluje kao blagi diuretik, poveavajui luenje tenosti iz organizma. Listovi cikorije se primenjuju i kao oblogza leenje konih zapaljenja i otoka. BOLESTI Uzeti oralno kod: ubrzanog rada srca izazvanog uzimanjem kofeina utice, problema sa slezinom, unog kamena gastritisa i drugih problema sa varenjem reumatizma gihta Primeniti spolja kod: konih zapaljenja PREPARATI Bez recepta Cikorija se kupuje u obliku zelenog lista i suenog korena. Kuna priprema aj: 1 kaiica korenja ili suene biljke ostavi se da provri u pola olje vode, pa se procedi; popiti 200 do 350 g dnevno kod utice, problema sa slezinom, unog kamena ili gastritisa. Ishrana: iscediti rukama 1 kaiku soka iz stabljike cikorije i popiti ga u mleku ili vodi tri puta dnevno. Sveu biljku jesti kao salatu ili prilog. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Ako se posle rukovanja cikorijom pojave crvenilo, oticanje ili nadraenost koe, navucite rukavice i nadraeni deo leite prema potrebi.
CIMET, GRANCICE
< >
LATINSKO IME
Cinnamomum cassia
OPTI OPIS Granice cimeta se propisuju kod prehlada, gripa, artritisa i manjih ginekolokih problema. Kvalitetni primerci se prepoznaju po jakom mirisu i crvenkastosmeoj boji. lako granice i kora cimeta imaju mnoga slina svojstva, kineski travari primenjuju pojedine delove biljke za leenje razliitih grupa oboljenja. Granice cimeta su prema tradicionalnoj kineskoj medicini oznaene kao tople, otre i slatke. BOLESTI Uzeti oralno kod: prehlada, gripa i blaih povienja temperature praenih groznicom artritisa i reumatizma ginekolokih problema kao to su bolne menstruacije ili fibromi materice. PREPARATI Granice cimeta se mogu nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: preparat koji sadri granice cimeta i sladi pren sa medom, kineski travari preporuuju kod oseaja lupanja srca i kratkog daha. U smei sa plodom evodije , biljka se propisuje kod bolova u trbuhu i menstrualnih poremeaja. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. N E E L J E N A D E JS T V A Tokom trudnoe ili u sluaju jakih menstrualnih krvarenja cimetove granice treba oprezno koristiti, jer mogu izazvati jae krvarenje ili tegobe u trudnoi. POSEBNE INFORMACIJE Ne koristiti biljku za leenje gripa praene povienom temperaturom. Izgleda da preparati od granica cimeta pokazuju antibiotiko delovanje na stafilokoke i salmonele. Biljka se smatra diuretikom.
Poto je ciklobenzapren hemijski srodan triciklinim antidepresivima, meudejstva specifina za te lekove mogu da vae i za ciklobenzaprin. Vie informacija o meudejstvima potraite pod
Triciklini antidepresivi.
Bilo koji depresiv centrlanog nervnog sistema (ukljuujui sedative, antihistaminike, MAO inhibitore i alkohol): mogu pojaati dejstvo kombinovanih lekova i istovremeno poveati rizike odgovarajuih nepoeljnih delovanja.
CIKORIJA
VODOPIJA
LATINSKO IME
Cichorium intybus
CIMET, KORA
< >
LATINSKO IME
Cinnamomum cassia
lekovi na recept
lekovi bez recepta
f \ zapadnjako \ s lekovito bilje
907
INDEKS
LEKOVA
OPTI OPIS Cimet, omiljeni stimulans u kineskoj medicini, obino se skuplja sa drvea starog sedam godina. Njegova spoljanja kora je poznat zain, dok unutranja kora sadri vie ulja i ima snanije lekovito delovanje. Cimetova kora se primenjuje za leenje abdominalnih poremeaja, menstrualnih bolova, neplodnosti i nekih oblika astme. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini, kora cimeta je oznaena kao vrela, otra i slatka, a najbolji primerci su masni i mirisni i imaju debelu kou. BOLESTI tegobe sa varenjem, gubitak apetita, proliv sa nesvarenom hranom, stomani grevi prekomerno mokrenje polna nemo, gubitak polne elje menstrualni bolovi, amenoreja, neplodnost hripanje kod astme zbog izlaganja hladnoi. PREPARATI Kora cimeta je dostupna svea i suva u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Obino se uzima u obliku praka, pilule ili tinkture u kojoj je smrvljena kora pomeana sa alkoholom. Kombinacije: kineski travari propisuju cimetovu koru kuvanu u vinu sa korenjem azijskog enena i rehmanije kod oseaja lupanja srca i kratkog daha. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim preparatima obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
CIMETIDIN
&
GRUPA LEKOVA
Antiulkusni lekovi (histaminski H2 blokatori)

FABRIKO IME
Altramet
OPTI OPIS
Cimetidin moe da utie na rezultate nekih medicinskih analiza, ukljuujui nivo holesterola u krvi, testove za procenu rada jetre i broja spermatozoida Osobu koja vri analize obavestite o uzimanju ovog leka. Ovaj lek moe spreiti resorpciju vitamina B12. Dogovorite se sa lekarom da uzimate dodatne koliine ovog vitamina. M O C U A M E U D E JS T V A Ovaj lek pokazuje meudejstva sa mnogim lekovima koji se dobijaju na recept i bez recepta, od kojih su neki i ovde nabrojani. Svakako obavestite lekara o uzimanju drugih lekova.
Alkohol: cimetidin moe da utie
N E E L JE N A D E JS T V A Teka
Velike doze mogu izazvati promene disanja, irenje krvnih sudova i konvulzije. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: tokom trudnoe ovu biljku treba oprezno primenjivati. UPOZORENJE: ne uzimati biljku u sluaju poviene temperature, zapaljenja ili krvarenja. U klinikim istraivanjima iniciranje preparata cimetove kore u alkoholu u akupunkturnu taku za plua pokazalo je blagotvorno delovanje na bronhijalnu astmu. Glavni sastojak cimetove kore, cinamaldehid, pokazao je umirujue dejstvo i ublaavanje bolova kod mieva.
Cimetidin se primenjuje i za leenje i za spreavanje eludanih i duodenalnih ireva. Takoe se propisuje i kod drugih bolesti koje se odlikuju preteranom proizvodnjom eludane kiseline, kao to je ZelingerElisonov sindrom i gastroezofagealni refluks (kada se eludana kiselina vraa u jednjak). U nekim sluajevima cimetidin se primenjuje kao pomono sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz gornjeg dela sistema za varenje. Cimetidin se primenjuje i u eksperimentalnom leenju raka bubrega. U lekovima koji se kupuju bez recepta u Sjedinjenim Amerikim Dravama cimetidin se ne primenjuje za leenje ireva ve za ublaavanje problema sa varenjem izazvanih preteranim luenjem eludane kiseline i goruice. lako je doza cimetidina u ovim lekovima nia nego u lekovima na recept, nain delovanja je isti, samo su neeljena dejstva blaa. Cimetidin pripada podgrupi antiulkusnih lekova poznatih kao histaminski H2 blokatori. On zaustavlja reakciju eluca na hemijsku materiju histamin i tako smanjuje luenje hlorovodonine kiseline koja uestvuje u varenju hrane. Vie informacija o neeljenim dejstvima i eventualnim meudejstvima leka vidi pod
Antiulkusni lekovi.
na izbacivanje alkohola iz organizma i da utie na toksino delovanje alkohola.

Antacidi: spreena resorpcija cimetidina;
uzeti dozu cimetidina i antacida u razmaku od najmanje jednog asa.

Antikoagulansi (kao varfarin), oralni antidijabetiki lekovi, benzodiazepini, blokatori kalcijumskih kanala (kao amlodipin i diltiazem), karbamazepin, metoprolol, pentoksifilin, fenitoin, propranolol, teofilin, triamteren, triciklini antidepresivi: pojaano
dejstvo ovih lekova, to moe dovesti do toksinosti.

Digoksin: oslabljeno dejstvo digoksina. Duvan: puenje moe da spreava
korisno dejstvo cimetidina.

Obloene tablete zatiene od kiselina (acidorezistentne tablete): promene
N E E L JE N A D E JS T V A
Blaga
eludane kiselosti mogu izazvati preranu razgradnju ovih lekova u elucu; izbegavajte uzimanje acidorezistentnih tableta zajedno sa cimetidinom.
Gvode, ketokonazol, tetraciklin:
Blag proliv, koni osip, vrtoglavica, glavoboIja, zamagljen vid, umor, bolovi u zglobovima i miiima. Ako ovi simptomi traju due ili postanu neprijatni, javite se lekaru.
Teka
smanjena resorpcija ovih lekova u organizmu.

Lekovi protiv karcinoma: poveana opasnost od poremeaja krvi.
Smetenost, nervoza, delirijum i halucinacije, usporen ili nepravilan rad srca, nenormalno krvarenje ili modrice, kombinacija slabosti, poviene temperature i bolova u grlu (znaci depresije kotane sri), opadanje kose, poveane ili bolne dojke (kod mukaraca i ena), muka polna nemo, utica. Odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
CIPROFLOKSACIN
Obavestite lekara ako ste bolovali od artritisa, imali oboljenje bubrega ili jetre, organski modani sindrom, astmu ili smanjen broj spermatozoida. Tokom trudnoe i dojenja treba izbegavati ovaj lek.
GRUPA LEKOVA
Antibiotici (fluorokinoloni)
FABRIKO IME
Ciprinol, Ciprobay, Citeral, Ciprocinal, Marocen, Ciprofloksacin, Humberdoxina
908
INDEKS
LEKOVA
OPTI OPIS
Blaga
Ciprofloksacin je sintetiki fluorokinolon, uveden 1984. godine. Koristi se za leenje brojnih infekcija, kao to su infekcije kostiju i zglobova, bakterijski gastroenteritis i genitalne ulceracije izazvane bakterijom Hemophilus ducreyi. Vie informacija vidi pod Fluorokinoloni.
POSEBNE INFORMACIJE
CITOSTATICI
ANTIKANCEROGENI LEKOVI, LEKOVI PROTIV RAKA
OPSTI OPIS
Ciprofloksacin se moe uzimati uz obrok (da bi se spreila nadraenosteluca); hrana ne utie na ukupnu resorpciju leka. Uzimajte ciprofloksacin najmanje dva asa pre ili est asova posle antacida i slinih lekova. Ostala uputstva vidi pod Fluorokinoloni. M O C U A M E U D E JS T V A
Alkalizatori (mokrani), kao natrijum bikarbonat i citrati: ovi lekovi smanjuju
Proliv ili zatvor, trbune neprijatnosti, curenje iz nosa (rinitis), munina, umor, glavobolja, nadutost, omamljenost, koni osip, suva usta, kaalj, bol u grlu, infekcija gornjih disajnih puteva, bol u miiima ili zglobovima, nervoza, uestalo mokrenje, nadraenost vagine. Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, posavetujte se sa lekarom.
Teka
Grevi kod osoba koje su imale epileptine greve; tremor, oseaj lupanja srca, zapaljenje jetre, hepatitis, migrene, oticanje nogu ili stopala, nekontrolisani miini pokreti. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
rastvorljivost ciprofloksacina u mokrai i u retkim sluajevima mogu dovesti do kristalurije (kristali u mokrai) ili oteenja bubrega.
Ciklosporin (imunosupresiv): povean
nivo ciklosporina u krvi. Lekar mora da prilagodi individualnu dozu ciklosporina.

Fenitoin (antikonvulziv): snien nivo i manja efikasnost fenitoina. Teofilini (lekovi za astmu): ciprofloksacin
moe koiti metabolizam ovih lekova i poveati opasnostod neeljenih dejstava i toksinost teofilina.
CISAPRID
U sluaju krvarenja iz tankog creva ili eluca, opstrukcije mokrane beike ili bilo koje druge eludano-crevne tegobe nemojte uzimati ovaj lek. U sluaju epilepsije ili istorije bolesti epileptinih greva, ne uzimajte ovaj lek. U trudnoi ili ako planirate trudnou treba zajedno sa lekarom odmeriti korisne i neeljene efekte leka. Tokom dojenja se treba posavetovati sa lekarom o primeni ovog leka, jer ciklosporidi, u manjim koncentracijama, prelaze u majino mleko. Obavestite lekara ako ste imali bolesti jetre, bubrega ili srane tegobe. Ne uzimajte cisaprid zajedno sa ketokonazolom, troleandomicinom ili itrakonazolom. Lek uzimajte najmanje 15 minuta pre obroka i odlaska na spavanje. M O C U A M E U D E JS T V A
Preparati iz grupe antikancerogenih lekova primenjuju se protiv razliitih oblika karcinoma, kao to su leukemija, limfomi i karcinomi prostate, debelog creva, jajnika i dojke. Lekovi koji se primenjuju u terapijskom postupku poznatom kao hemoterapija uglavnom deluju spreavanjem rasta abnormalnih, tumoriformnih elija. Smatra se da neki lekovi iz ove grupe blokiraju delovanje hormona koji mogu podsticati rast elija raka. Neeljena dejstva lekova protiv raka ukljuuju gubitak apetita, muninu i povraanje, proliv, privremeno opadanje kose, koni osip, svrab, tamnjenje koe i noktiju i umor. Informacije o specifinom leku koji se koristi u leenju karcinoma dojke potraite pod Tamoksifen.
CRNA METVICA
()
LATINSKO IME Mentha spicata OPTI OPIS
GRUPA LEKOVA
Lekovi protiv gastroezofagealnog refluksa (prokinetici)

FABRIKO IME
Poto cisaprid izaziva pranjenje eluca, moe da promeni stepen resorpcije i efekte drugih lekova, ukljuujui i sledee:
Alkohol i benzodiazepini: cisaprid
Digenol, Cisap, Prepulsid

OPTI OPIS
saprid se koristi za leenje gastroezofagealnog refluksa, poremeaja varenja kod kojeg se sadraj eluca vraa u jednjak. Lek podstie luenje neurotransmitera acetilholina u sistemu za varenje. Posledica e jaanje donjeg ezofagealnog sfinktera ^miia koji povezuje jednjak i eludac) i ;preavanje vraanja eludanog sadraja u ednjak. Cisaprid podstie motilitet i tako jbrzava pranjenje hrane iz eluca u tanko :revo.
BOLESTI
poveava repsorpciju ovih lekova i tako pojaava njihovo sedativno dejstvo. Primenjivati oprezno ako se uzimaju zajedno sa cisapridom.
Antikoagulansi, cimetidin, ranitidin:
pojaano dejstvo ovih lekova.

Antiholinergini lekovi: oslabljeno
dejstvo cisaprida.
Ketokonazol, troleandomicin, itrakonazol:
ovi lekovi spreavaju metabolizam cisaprida i tako umnogome pojaavaju njegove efekte. Ne uzimajte ove lekove istovremeno sa cisapridom.
Pilule za spavanje: primenjivati oprezno ako se uzima cisaprid.
Metvica je od davnina cenjena za podsticanje varenja, zarastanje rana i ublaavanje prehlada i kongestije. Kad se kopljasti, nazubljeni listovi smrve ili ostave da kljuaju, iz njih se oslobaa karvon, jedinjenje blae ali hemijski srodno mentolu koji se nalazi u nani, bliskom srodniku metvice. Savremeni travari preporuuju spoljanju primenu metvice kod svraba i zapaljenja, a unutranju kod poremeaja varenja, prehlada i nesanice. Ova brzorastua viegodinja biljka sa izdvojenim izdancima malih belih, ruiastih ili Ijubiastih cvetova hvaljena je u jednom egipatskom papirusu koji se smatra najstarijim postojeim medicinskim spisom. Stari Grci i Rimljani su koristili metvicu protiv raznih oboljenja od tucanja do lepre. Lekari kineske i ajurvedske (hindu) medicine vekovima su je primenjivali za leenje loeg varenja, prehlada, kalja i groznice. Mnogi travari propisuju i metvicu i nanu iako se nana smatra jaom.
BOLESTI
goruica i tekoe sa varenjem koje prate gastroezofagealni refluks.
Uzimati oralno kod: nadraenosti eluca, eludanih spazama, nadutosti, goruice, eludanih greva, jutarnje munine u trudnoi
lekovi na recept
lekovi bez recepta
( ) zapadnjako \ s lekovito bilje
Jlj|
IIP
909
INDEKS
KON VEN CION ALN IH I PRIRODNIH
LEKOVA
nazalne, sinusne i grudne kongestije; prehlade; glavobolje; ranica u ustima ili drelu. Unutranja i spoljanja primena kod: miinih bolova, spoljanjih infekcija, ispucanih ruku. PREPARATI Bez recepta Dostupna u obliku kapsula, aja, sveih ili suvih listova, tinkture, ulja. Kuna priprema aj: Preliti sveu biljku ili nekoliko sveih listova oljom vrele vode i ostaviti da stoji oko 10 minuta. Popiti do 3 olje dnevno. Tinktura: staviti 3/4 do 1 kaiicu u 2 dl vode i popiti do tri puta dnevno. Biljna kupka: napuniti platnenu kesicu sa nekoliko aka suvih ili sveih listova metvice i dodati u vodu za kupanje. T N E E L J E N A D EJS T V A
Primeniti spolja kod: liaja, uge, ekcema, herpesa, psorijaze, ireva, priteva, atletskog stopala, svraba u preponama. PREPARATI Bez recepta Crni orah je dostupan u obliku tinkture, ekstrakta, suene kore, listova i Ijuske ploda. Kuna priprema Kuvanje: neka kora polako vri u vodi 10-15 minuta. Uzeti 1 supenu kaiku tri do etiri puta dnevno. Grgljanje: koristiti prokuvanu koru za ispiranje usta ili grgljati kod leenja ireva u ustima. Ekstrakt: utrljati u bolesno podruje dva puta dnevno. Topli oblozi: napraviti topli oblogod zelene Ijuske crnog oraha i naneti na mesta zahvaena liajem. N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
Oralna i spoljanja primena kod: konih problema, kao to su ekcem i psorijaza. PREPARATI Bez recepta Crvena detelina je dostupna u suvom obliku i kao tinktura. Kuna priprema aj: potopiti 1-3 kaiice vrhova suvih cvetova u 1 olji kljuale vode 10-15 minuta. Popiti do 3 olje dnevno. Oblog: natopiti istu tkaninu u aj i naneti na kou. N E E L J E N A D E JS T V A Teka Prevelike doze crvene deteline mogu izazvati bol u elucu ili proliv. U sluaju takvih simptoma treba prekinuti uzimanje biljke. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne uzimati crvenu detelinu tokom trudnoe, zbog dejstva slinog estrogenu. UPOZORENJE: izbegavati biljku u sluaju estrogen-zavisnog karcinoma ili sranog oboljenja, modanog udara ili tromboflebitisa u istoriji bolesti. Ako koristite pilule za kontracepciju, pre uzimanja crvene deteline posavetujte se sa lekarom. Ne davati crvenu detelinu deci mlaoj od dve godine. Vea deca i osobe starije od 65 godina treba da ponu sa uzimanjem malih doza pa da ih poveavaju prema potrebi. Crvena detelina u svom hemijskom sastavu sadri etiri protivtumorske materije i neki herbalisti smatraju da joj se moe nai primena, u kombinaciji sa jaim lekovima, u leenju karcinoma koji nisu pogorani estrogenom.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Ulje metvice (karvon), ako se proguta, moe izazvati nadraenost eluca. Ulje se preporuuje samo za spoljanju primenu. Za decu mlau od dve godine razredite aj ili tinkturu metvice vodom.
CRVENA DETELINA
()
LATINSKO IME Trifolium pratense
CRNI ORAH
(>
LATINSKO IME Juglans nigra OPTI OPIS Ameriki starosedeoci su koristili koru crnog oraha, drveta koje raste u jugoistonom delu SAD, za leenje konih problema, na primer liaja. Pili su aj od kore kao laksativ i vakali su koru za ublaavanje glavobolje. Danas travari propisuju koru, listove, Ijusku ploda i teni ekstrakt kod zatvora, gljivinih i parazitnih infekcija i ireva u ustima. Crni orah je bogat taninima i sadri veliku koliinu joda, to ga ini dobrim antiseptikom. Takoe se smatra da biljka ublaava krvne poremeaje izazvane trovanjem. Neki dokazi nagovetavaju da, kod dugotrajnog oralnog uzimanja, biljka pomae u odstranjivanju bradavica izazvanih virusima. BOLESTI Uzeti oralno kod: zatvora, crevnih glista i parazita, bradavica, ireva u ustima.
OPTI OPIS Crvena detelina je viegodinja biljka koja naraste do visine od pola metra. Lekoviti delovi biljke su crveni ili Ijubiasti loptasti cvetovi, koji se sakupljaju izmeu maja i septembra. Crvena detelina se koristi kao lekovito sredstvo u mnogim delovima sveta. U Kini se propisivala kao ekspektorans, u Rusiji kao lek za astmu. Druge kulture su je koristile za leenje konih rana i nadraenosti oiju i kao diuretik. Danas herbalisti propisuju crvenu detelinu kod konih oboljenja, tegoba sa varenjem i kalja. Ona je i sredstvo protiv zapaljenja, a kao ekspektorans pomae kod odstranjivanja suvine sluzi iz plua. Izgleda da deluje slino enskom hormonu estrogenu; smatra se da moe pomoi enama sa simptomima menopauze. BOLESTI Uzeti oralno kod: kalja, bronhitisa, velikog kalja loegvarenja simptoma menopauze.
CVRAK
LATINSKO IME Cryptotympana atrata OPTI OPIS Cvrak, insekt sa krilima i velikom glavom, poznat je po karakteristinom cvreem zvuku. Rastvorena koa ovog insekta koristi se za leenje konih osipa, bolova u grlu i drugih oboljenja. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini cvrak je oznaen kao sladak i pomalo hladan.
INDEKS
I PRIRODN IH
LEKOVA
BOLESTI Uzeti oralno kod: oteenog, bolnog grla sa gubitkom glasa konih osipa, naroito tokom poetne faze ospica ili ovijih boginja crvenih, bolnih, oteenih oiju i zamagljenog vida poviene temperature kod deijih bolesti kao to su ospice, koja moe da izazove konvulzije, spazme, delirijum i zastraujue none more kod dece. PREPARATI Sueni cvrak se moe nabaviti u kineskim apotekama. Treba traiti ute, lake koice. Kombinacije: meavina sa poljskom nanom propisuje se za ublaavanje svraba i crvenila oiju, kao i za ubrzavanje izbijanja osipa tokom poetne faze ospica, kako bi se skratilo trajanje bolesti. Travari mogu dodati cvetove hrizanteme (Chrysanthemum morifolium ) i listove belog duda za pojaano sniavanje poviene temperature. Druga vrsta leenja rane faze ospica primenjuje smeu cvrkovih koica sa korenom kudzu i plodovima ika. Preparat koji sadri koice cvrka i semenke kole moe se propisati kod promuklosti. Za pojedinosti o dozama i drugim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: u trudnoi treba oprezno koristiti cvrka, jer moe da podstakne pobaaj. Posavetujte se sa kineskim travarom.
reumatizma, artritisa. Primeniti spolja kod: rana i konih poremaaja. PREPARATI Bez recepta iak je dostupan kao suvi praak, krike korena i tinktura. Sve koren se moe nai u prodavnicama zdrave hrane, na odeljenju povra. Kuna priprema Kuvanje: stavite 1 kaiicu ikovog korena u 3 olje vode i ostavite da vri 30 minuta. Popijte do 3 olje dnevno za leenje iritacije genitalnog i mokranog trakta. Oblog: potopite istu tkaninu u aj od ika i stavite na kou da bi se ubrzalo zarastanje povreda i konih ireva. Kombinacije: iak se moe pomeati sa kiseljakom (Rumex) i crvenom detelinom i uzimati oralno kod konih poremeaja. Za dodatne informacije obratite se travaru.
Dekongestivi su dostupni u obliku pilula i sprejeva, zavisno od dejstva koje se eli postii. Sprejevi za nos deluju najbre i primenjuju se za kratkotrajno leenje zapuenosti nosa (nazalna kongestija). Dugotrajna primena ovih sprejeva ili doza veih od preporuene moe da dovede do nadraenosti sluznice nosa ili povratnih simptoma (pun nos, oticanje ili crvenilo nosne sluznice bez pozadinske bolesti). Dekongestivi dostupni u obliku pilula primenjuju se samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima koji ublaavaju simptome prehlade, alergije i drugih disajnih poremeaja. Dekongestivne pilule uglavnom ne izazivaju povratne simptome pa su korisne kod dugotrajnog leenja zapuenosti nosa, a mogu se koristiti i za leenje tegoba koje se javljaju zbog promene pritiska prilikom putovanja avionom. Ve informacija nai ete u opisima navedenih generikih lekova. BOLESTI kijavice i zapaljenja sinusa izazvanih alergijom ili infekcijom gornjih disajnih puteva nabreklosti sluzokoe Eustahijevih truba, koje povezuju ui sa nosom i drelom (pseudoefedrin) bronhijalna astma (fenilpropanolamin) gojaznost (fenilpropanolamin, koji se primenjuje za smanjivanje apetita) mokrana inkontinencija (fenilpropanolamin) N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Blaga nervoza, nemir, nesanica, vrtoglavica, oamuenost, munina, suva usta ili nos, povratna kongestija. Kod sprejeva i lokalnih oblika: kijanje, peckanje, bockanje ili suv nos. Ako ovi simptomi traju due ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Jaka glavobolja, nervoza, nemir, nesanica. jaki ili nepravilni srani otkucaji, visok krvni pritisak. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ako osoba odranije boluje od neke bolesti srca i krvnih sudova (ukljuujui anginu pektoris, bolest koronarnih arterija i visok krvni pritisak), hipertireoze (poveana aktivnost titne lezde), eerne bolesti ili glaukoma, pre uzimanja dekongestiva treba se posavetovati sa lekarom. Dekongestivi mogu izazvati pogoranje. M O G U A M E D U D E JS T V A Antikoagulansi (razreivai krvi): slabije dejstvo lekova protiv zgruavanja krvi.
N EELJEIN A D E JS T V A
Ako se uzme prevelika koliina, moe doi do eludanih tegoba. Ne prekoraujte preporuenu dozu. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: nemojte uzimati iak tokom trudnoe, jer stimulie matericu. Laboratorijska ispitivanja na ivotinjama pokazala su potencijalno protivtumorsko delovanje ika. Nemojte davati iak deci mlaoj od dve godine. Starija deca i osobe iznad 65 godina neka ponu od niskih doza, poveavajui ih prema potrebi.
CICAK
(>
DEKONGESTIVI
GENERICKI NAZIV Bez recepta: pseudoefedrin, nafazolin, efedrin, ksilometazolin OPTI OPIS Dekongestivi dostupni u obliku spreja ili pilula, koji se izdaju bez recepta i na recept, smanjuju oteenost sluzokoe nosa i sinusa, ublaavaju glavobolju suavanjem krvnih sudova nosa i drugih delova sistema za disanje. Poto ovi lekovi utiu na odreene receptore u nervnom sistemu, velike doze (iznad preporuenih) mogu izazvati neeljena dejstva u centralnom nervnom sistemu. Neki od ovih lekova koji se uzimaju oralno hemijski su srodni amfetaminima, pa je sportistima zabranjena njihova primena.
LATINSKO IME Arctium lappa DPTI OPIS Travari ve nekoliko vekova propisuju koren :ika za leenje brojnih bolesti. Danas neki :ravari primenjuju iak u leenju infekcija mokranog trakta, artritinih stanja, ;poljanjih rana i konih ireva. Dva biljka najbolje deluje u kombinaciji ;a konvencionalnim medicinskim leenjem. Biljka ima smeu koru i belu sunerastu jnutranjost koja se suenjem stvrdne. SOLESTI Jzeti oralno kod: gljivinih i bakterijskih infekcija konih poremeaja, na primer ekcema i psorijaze, koji izazivaju suvou i perutanje koe infekcija mokranih puteva
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
Beta blokatori: dekongestivi za oralnu
primenu mogu smanjiti delotvornost beta blokatora i izazvati povienje krvnog pritiska.
Lekovi protiv visokog krvnog pritiska koji sadre rauvolfiju: smanjena
simptomi potraju due ili postanu neprijatni, javite se lekaru.

Teka
Neeljena dejstva su blaga i retka kod preporuenih doza bez recepta; vidi dole simptome prekoraenja doze.
POSEBNE INFORMACIJE
delotvornost oralnih dekongestiva.

MAO inhibitori: pojaano stimulativno dejstvo oralnih dekongestiva, a to ima za posledicu povienje krvnog pritiska i poremeaje sranog ritma. Preparati digitalisa: uzimanje ovih lekova zajedno sa oralnim dekongestivima moe dovesti do poremeaja sranog ritma. Stimulansi (drugi dekongestivi, amfetamini, kofein): pojaano
i nekodljivost, derivati ivih elija kvasca su ukljueni u neke preparate za leenje uljeva zbog dva svojstva. Smatra se da ubrzavaju zarastanje povreene koe podsticanjem ulaska kiseonika. Derivati ivih elija kvasca mogu da podstaknu stvaranje vezivnog tkiva, a to je jedan od koraka ka zarastanju rane.
BOLESTI
stimulativno delovanje, to dovodi do preterane nervoze, nesanice, nepravilnosti sranog ritma ili epileptinih napada.
Triciklini antidepresivi (na primer amitriptilin): pojaano dejstvo oksimeta-
zolina i fenilpropanolamina i poveana verovatnoa pojave tetnih neeljenih dejstava u centralnom nervnom sistemu.
DEKSTROMETORFAN
Simptomi prekoraenja doze ukljuuju smetenost, hiperaktivnost, oseanje trovanja, gubitak koordinacije, halucinacije, razdraljivost i jaku muninu i povraanje. Odmah zatraite lekarsku pomo. Ne uzimajte dekstrometorfan u sluaju ranije alergijske reakcije na bilo koje lekovito sredstvo koje sadri ovaj lek. Pre uzimanja dekstrometorfana treba se posavetovati sa lekarom u sluaju astme ili poremeaja jetre, kao i ako se kaljem izbacuje sluz ili gnoj. Pimenjujte dekstrometorfan samo prema preporuci lekara ili uputstvima na kutiji leka. Uzimajte lek samo onoliko dugo koliko je potrebno. Neki izvetaji pokazuju da ovaj lek moe izazvati navikavanje ako se dugotrajno primenjuje u velikim koliinama. Ako kaalj traje due od 7 do 10 dana ili je praen konim osipom, povienom temperaturom ili stalnom glavoboljom, idite na pregled kod lekara. Ovi simptomi moda ukazuju na druge, prikrivene zdravstvene probleme. M O G II A M E U D E JS T V A
Depresivi centralnog nervnog sistema (anestetici, antidepresivi, antihistaminici, lekovi protiv nesanice, barbiturati, benzodiazepini, miini relaksansi, narkotici ili lekovi protiv bolova koji se izdaju na recept, trankvilizatori):
peckanje i svrab oko mara i zadnjeg creva izazvan uljevima.

POSEBNE INFORMACIJE
U sluaju krvarenja iz zadnjeg creva ili neprestanog svraba, obratite se lekaru.
DESOGESTREL
GRUPA LEKOVA
Estrogeni i progestageni
FABRIKO IME
Frilavon, Mercilon
OPTI OPIS
GRUPA LEKOVA
Antitusici kod nas postoje samo tablete i sirup koji se uzimaju bez recepta
OPTI OPIS
Desogestrel je progestagen koji se u kombinaciji sa estrogenima primenjuje kao kontraceptivno sredstvo. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Estrogeni i progestageni.
Dekstrometorfan je glavni sastojak velikog broja sredstava za suzbijanje kalja (supresora kalja, antitusika) i mnogobrojnih lekovitih sredstava protiv prehlade koja se nalaze u slobodnoj prodaji. Lek se primenjuje za privremeno ublaavanje suvog kalja koji prati prehladu ili grip. Ne sme se primenjivati kod hroninog kalja ili kalja koji proizvodi sekreciju. Kao i kodein, iji je derivat, dekstrometorfan koi refleks kalja delujui direktno na centar za kaalj, smeten u mozgu. Meutim, za razliku od kodeina, dekstrometorfan nije narkotik. Kad se uzima u preporuenim dozama, nema analgetska svojstva niti izaziva navikavanje ili depresiju disanja. Vie informacija vidi pod Kodein , Antitusici i Opioidni analgetici.
BOLESTI
pojaano sedativno i depresivno delovanje.

MAO inhibitori: dezorijentacija, psihotino
DIAZEPAM
ponaanje, koma.
GRUPA LEKOVA
Anksiolitici (benzodiazepini)
FABRIKO IME
DERIVATI ZIVIH ELIJA KVASCA

GRUPA LEKOVA
g l
Diazepam, Normabel, Bensedin, Sedaben2

OPTI OPIS
[/
Lekovi protiv uljeva

OPTI OPIS
suv, neproduktivan i prolazan kaalj. IN EELJEN A D E JS T V A

Blaga
Blaga vrtoglavica i omamljenost, bolovi u elucu, munina ili povraanje. Ako ovi
Derivati ivih elija kvasca koji se primenjuju u preparatima za leenje uljeva eksperimentalno su svrstani kao sredstva za zarastanje rana. lako FDA samo uslovno prihvata njihovu delotvornost
Diazepam se od 1963. godine primenjuje za ublaavanje anksioznosti i nervne napetosti. lako je, naroito prvih godina otkako je uveden u terapiju, bivao i preterano propisivan, diazepam je efikasan kod oko 80 posto anksioznih pacijenata i danas se smatra lekom izbora za leenje blage do umerene anksioznosti. Meutim, diazepar ne bi smeo da se primenjuje za bolje podnoenje stresa i anksioznosti koji se javljaju u svakodnevnom ivotu, Kao i osta benzodiazepini, ovaj lek moe izazvati
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
stvaranje navike, naroito ako se primenjuje dugo i u velikim dozama. Diazepam se moe primenjivati i za leenje akutnog odvikavanja od alkohola i predoperativne anksioznosti, kao i deo leenja spazama skeletnih miia i poremeaja praenih grevima, Vie podataka o neeljenim dejstvima i drugim moguim meudejstvima leka vidi pod Benzodiazepini. M O G IJ A M E U D E JS T V A Alkohol, sedativi, depresori centralnog nervnog sistema: pojaano sedativno dejstvo i mogue trovanje. Fenitoin: mogua toksinost fenitoina. lzoniazid: pojaano dejstvo i mogua toksinost diazepama. Rifampicin: oslabljeno dejstvo diazepama.
DICIKLOMIN
GRUPA LEKOVA Spazmolitici (antiholinergici) OPSTI OPIS Diciklomin je spazmolitiki lek uveden 1954. godine. Koristi se za smanjivanje miinih spazama u sistemu za varenje. Ovaj lek deluje na dva naina - direktno na glatke miie sistema za varenje, a isto tako ima i antiholinergino delovanje, odnosno koi dejstvo hemijskog jedinjenja acetilholina na miie, ime spreava kontrakciju miia sistema za varenje i eliminie spazme. BOLESTI sindrom iritabilnog creva (spastiki kolon) deije kolike. IN EELJEN A D E JS T V A Blaga Promenjeno ulo ukusa; smanjeno znojenje; nazalna kongestija; nesanica; omamljenost; oamuenost; zatvor; suva usta, ui i drelo. Ako ovi simptomi postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Koni osip, intenzivni svrab, glavobolje, oteano mokrenje, munina i povraanje, smetenost ili delirijum, uznemirenost, oseaj lupanja srca, zamagljen vid, proirene zenice, bolovi u oku, oteano gutanje i disanje, miina slabost, omamljenost, oseanje da e se pasti u nesvest. Treba prekinuti uzimanje leka i odmah se javiti lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE Ne davati ovaj lek deci mlaoj od est meseci. Ne uzimati diciklomin u sluaju ulcerativnog kolitisa, paralitinog ileusa (opstrukcije creva), mokrane retencije, mijastenije gravis (miine slabosti), gastroezo-fagealnog refluksa, ezofagitisa ili alergijske reakcije na antiholinergine lekove. Pre uzimanja leka obavestite lekara 0 postojanju glaukoma, hipertenzije, angine pektoris, bolesti koronarnih arterija, zastojnom oboljenju srca, tahikardiji, astmi ili bronhitisu, uveanoj prostati, ulcerativnom kolitisu ili peptikom ulkusu ili oboljenjima jetre, bubrega ili titne lezde. Isto tako morate obavestiti lekara o planiranju operativnog zahvata koji se izvodi u optoj anesteziji u sledea dva meseca. Tokom trudnoe se treba posavetovati sa lekarom i odmeriti prednosti 1nedostatke primene ovih lekova. Diciklomin prolazi u majino mleko i usporava njegov protok; izbegavati tokom dojenja. Dugotrajna primena diciklomina moe dovesti do hroninog zatvora i eventualno fekalne impakcije. Diciklomin moe izazvati omamljenost ili zamagljen vid; treba oprezno voziti ili upravljati mainama. M O G U A M E D U D E JS T V A Antacidi i neki lekovi protiv proliva: slabije dejstvo diciklomina. Drugi antiholinergici, amantadin, antihistaminici, neki antivirusni lekovi, benzodiazepini, buklizin, MAO inhibitori, meperidin, metilfenidat, orfenadrin, fenotiazini, kinidin, triciklini antidepresivi: pojaano dejstvo diciklomina. Kalijum-hlorid: opasnost od crevnih ireva. Ketokonazol: oslabljeno dejstvo ketokonazola.
smirujue i isuujue dejstvo od novijih antihistaminika. Difenhidramin se primenjuje za leenje alergija, nesanice, hroninog kalja, vrtoglavice i blaih oblika Parkinsonove bolesti. Jedan derivat difenhidramina, lek pod nazivom dimenhidrinat, primenjuje se za leenje bolesti kretanja (kinetoze). Vidi pod Antihistam inici.
DIGITALISOVI PREPARATI
OPTI OPIS Preparati digitalisa se primenjuju ve decenijama kao lekovi izbora za leenje razliitih sranih oboljenja, ukljuujui zastojno oboljenje srca i neke srane aritmije. Veina preparata digitalisa, koji se izvorno dobija iz biljaka roda Digitalis, danas se vetaki proizvodi, jer je stepen jaine delova biljke izrazito promenljiv. Preparati digitalisa su veoma delotvorni, ali glavnu tekou u primeni predstavlja njihova toksinost, jer su terapijske doze esto samo neznatno nie od toksinih. Informacije o specifinom preparatu digitalisa, ukljuujui neeljena dejstva i mogua meudejstva sa drugim lekovima, vidi pod Digoksin.
DIGOKSIN
GRUPA LEKOVA Preparati digitalisa FABRIKO IME Lanicor, Dilacor, Digoxin OPTI OPIS Digoksin je preparat digitalisa koji se od 1934. godine primenjuje za jaanje srca i leenje sranih aritmija. Digoksin pokazuje meudejstvo sa brojnim lekovima dostupnim na recept i bez recepta. BOLESTI zastojno obojenje srca (svi stepeni) spreavanje i leenje sranih aritmija (fibrilacija pretkomora i lepranje komora), atrioventrikularna tahikardija i paroksizmalna nodalna tahikardija. Danas se digoksin koristi pre svega za suzbijanje pretkomorskih tahiaritmija.
DIFENHIDRAMIN
GRUPA LEKOVA Antihistaminici FABRIKO IME Dimidril OPTI OPIS Difehidramin, uveden 1946. godine, jedan je od prvih antihistaminika. Ima izraenije
lekovi na recept
lekovi bez recepta
( ] zapadnjako V / lekovito bilje
913
INDEKS
LEKOVA
N EELJEIN A D EJS T V A
Eritromicin: poveana resorpcija digoksina
OPTI OPIS
Blaga
Ne oekuju se; sva neeljena dejstva su potencijalno opasna.

Teka
u organizmu, a time i njegovo delovanje i neeljena dejstva.

Flukoksetin: pojaava dejstvo digoksina. Indometacin, nesteroidni lek protiv zapaljenja: poveane koliine digoksina
Spor ili nepravilan rad srca; kod dece ubrzan rad srca; poremeaji vida, na primer zamagljen vid ili uti halo-efekat oko predmeta; sanjivost, smetenost ili potitenost; glavobolja; nesvestica; problemi sa varenjem kao bol u donjem delu trbuha, proliv, munina, povraanje ili gubitak apetita; umor ili slabost nepoznatog uzroka; alergijske reakcije (retko), na primer koni osip. Ako se pojave ovi simptomi, treba se odmah javiti lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
u krvi.
Jonoizmenjivake smole (holestiramin):
smanjuju resorpciju digoksina.

Kinidin ili kinin: poveana koncentracija
digoksina u krvi.
Lekovi stimulansi, kao amfetamini ili dekongestivi dostupni bez recepta: povea-
Blokator kalcijumskih kanala diltiazem primenjuje se od 1977. godine za leenje poremeaja sranog ritma, visokog krvnog pritiska i angine pektoris. Kao i ostali lekovi te vrste, diltiazem spreava ulazak kalcijuma u eliju, ime iri arterije i usporava kontrakcije srca i arterija, smanjuje radno optereenje srca i sniava krvni pritisak. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Blokatori kalcijum skih kanala.
na opasnost od poremeaja sranog ritma.
Ne prekidati uzimanje leka bez znanja lekara; to moe izazvati srane probleme. Proveravati puls ako je lekar tako preporuio; treba svakako odmah obavestiti lekara o usporenju pulsa (manje od 60 otkucaja u minutu). Digoksin moe da proe kroz posteljicu i utie na fetus; do odojeta moe da dopre preko majinog mleka. Stoga trudnice i dojilje moraju veoma oprezno da koriste ovaj lek. Doza se esto mora smanjiti za ene koje su nedavno rodile (do est nedelja posle poroaja). Izbegavati sve antacide koji se nalaze u slobodnoj prodaji kao i lekove protiv kalja, prehlade, alergije i dijete, osim ako lekar nije drugaije preporuio.
DIPIRIDAMOL DIKLOFENAK
GRUPA LEKOVA GRUPA LEKOVA
Antikoagulansi i sredstva za spreavanje stvaranja tromba

OPTI OPIS
Analgetici (nesteroidni lekovi protiv zapaljenja)

FABRIKO IME
Naklofen, Voltaren, Rapten K, Diklofen, Diklofenak

OPTI OPIS
Sledi nepotpun spisak lekova i drugih materija koje mogu pokazivati meudejstva sa digoksinom. Da bi se meudejstva kompenzovala, lekar mora da prilagodi individualnu dozu digoksina i drugih lekova koji se istovremeno uzimaju.
Amjodaron (antiaritmik): poveane
Diklofenak je nesteroidni lek protiv zapaljenja dostupan u oblicima sa kontrolisanim vremenskim otputanjem, za leenje simptoma reumatoidnog artritisa, osteoartritisa i artritisa kime. Ovaj lek se primenjuje i za ublaavanje optih, neodreenih bolova i smirivanje menstrualnih tegoba. Informacije o neeljenim dejstvima i dodatnim meudejstvima leka vidi pod
Nesteroidni lekovi p rotiv zapaljenja.
Uveden 1959. godine, dipiridamol se koristi za spreavanje stvaranja krvnih ugruaka (tromboembolizam) koje prati operativne zahvate na sranim zaliscima i druge srane i krvne bolesti. Moe se primenjivati sam ili u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom ili nekim drugim lekom protiv zgruavanja krvi. Izgleda da dipiridamol spreava delovanje odreenih enzima i tako spreava slepljivanje trombocita (najsitnije elije u krvi) i smanjuje mogunost stvaranja krvnog ugruka. Vie informacija v/'o pod f/
Antikoagulansi i antiagregacijska sredstva.
koliine digoksina u krvotoku, to moe dovesti do poremeaja sranog ritma.

Drugi antiaritmici, zamene kalcijuma, rauvolfija (antihipertenzivni lek):
T
M O C U A M E U D E JS T V A Antidijabetici i insulin: diklofenak moe
Blaga
pojaane srane aritmije.

Antacidi, antidijaroici (na primer, kaolin i pektin), antiulkusni lekovi (ukljuujui sulfasalazin), vlakna u ishrani, laksativi:
ili pojaati ili oslabiti hipoglikemijski efekat antidijabetikih lekova.
Omamljenost, oamuenost, nastupi vruine, slabost, nadraenost eluca.

Teka
smanjena resorpcija digoksina i time smanjena delotvornost.

Blokatori kalcijumskih kanala: poveane koliine digoksina u krvotoku, to moe dovesti do poremeaja sranog ritma. Diuretici: mogu pojaati ili oslabiti efekte
Bolovi u grudnom kou, jake glavobolje, nizak krvni pritisak, osip, oteano disanje, hripanje, curenje iz nosa, pritisak u grudima.
DILTIAZEM
M O C U A M E U D E JS T V A Acetilsalicilna kiselina: ako se
digoksina.
Dodaci kalijuma (soli): poveana opasnost
GRUPA LEKOVA
Blokatori kalcijumskih kanala

FABRIKO IME
od vika kalijuma; moe dovesti do poremeaja sranog ritma; ne uzimati dodatne koliine kalijuma zajedno sa digoksinom.
Aldizem, Diltiazem, Tilzem, Cortiazem retard
uzimaju istovremeno, acetilsalicilna kiselina moe da omogui smanjivanje doze dipiridamola; takoe moe da umanji i neeljena dejstva leka. Ne uzimati acetilsalicilnu kiselinu u te svrhe bez prethodnog savetovanja sa lekarom.
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
DIURETICI
GENERIKI NAZIVI
amilorid, bumetanid, furosemid, hidrohlorotiazid, indapamid, kalijum hlorid (dodatna terapija), triametren
OPTI OPIS
Diuretici, ponekad nazvani vodene pilule, podstiu uklanjanje vode iz organizma mokrenjem, pa time dovode do smanjenja volumena krvi (i krvnog pritiska) i suvine tenosti u telesnim tkivima to smanjuje stvaranje otoka. Tokom izluivanja tenosti gube se i minerali kao natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum. To je neeljeno dejstvo koje moe izazvati probleme sa srcem, miiima i drugim organima. Prevelika ili premala koliina kalijuma moe izuzetno jako delovati na srce. Zbog toga lekari esto propisuju nove diuretike koji tede kalijum (npr. amilorid ili triametren), smanjujui njegovo izluivanje. U nekim sluajevima propisuju se dodatne koliine kalijum hloridaza popunjavanje zaliha ovog minerala koji se gubi primenom leka. Vie informacija nai ete u opisima pojedinanih generikih lekova.
BOLESTI
gubitak tenosti ili minerala. Treba prepoznati znakove dehidracije (umor, omamljenost, glavobolja, munina). Lekar mora paljivo pratiti nivo kalijuma kako bi se spreili poremeaji sranog ritma. Ako se ne primenjuje diuretik koji tedi kalijum, treba uzimati dodatne koliine kalijuma (na primer kalijum hlorid). Ako se uzima diuretik koji tedi kalijum, treba izbegavati dodatke kalijuma i soli (bogate kalijumom) i hranu bogatu kalijumom, na primer banane. Kod naglog prekida uzimanja diuretika koji tede kalijum posle dugotrajne primene moe doi do povratnog efekta, brzog i potencijalno opasnog gomilanja kalijuma u organizmu. Da bi se izbeglo trovanje kalijumom, uzimanje leka treba smanjivati postepeno. Poto se zna da diuretici deluju na nivo glukoze (eera u krvi), osobe sa eernom boleu ili dijagnozom graninog dijabetesa moraju paljivo pratiti nivo eera u krvi.
M O C U A M E U D E JS T V A Alkohol: pojaano dejstvo diuretika. Amiodaron: nizak nivo kalcijuma
DIVIZMA
()
LATINSKO IME Verbascum thapsus OPTI OPIS
Divizma, vrlo rasprostranjeno divlje cvee koje raste kraj puteva, moe da dostigne i 2 m visine i ima veliko, barunasto lie i guste, sitne, ute cvetove. Zahvaljujui adstringentnom i vezujuem delovanju na tkiva, primenjuje se u leenju proliva i uljeva. Kao ekspektorans pomae u odstranjivanju suvine sluzi iz plua i primenjuje se za leenje bronhitisa i kalja. Lekovita svojstva imaju suvi listovi, cvetovi i korenje. Divizma je u suvom obliku lako zapaljiva i koristila se za izradu fitilja za svee pre primene pamuka.
BOLESTI
Uzimati oralno kod: disajnih tegoba, npr. bronhitisa, kalja, prehlade, gripa, astme bolesti varenja, npr. eludanih greva i proliva. Spoljanja primena kod: spoljanjih ireva, oteklina, uljeva problema sa uima.
u krvi i stoga srana aritmija.

Antikoagulansi (kao kumarinski derivati ili heparin): tiazidni diuretici
opti edem (oticanje izazvano zadravanjem vode), posebno runih zglobova i stopala edem povezan sa razliitim bolestima, ukljuujui zastojno oboljenje srca i cirozu jetre visok krvni pritisak (hipertenzija).
i furosemid mogu oslabiti delovanje ovih lekova.

Digitalis i drugi lekovi za srce: iako se
tiazidni diuretici i furosemid ponekad uzimaju zajedno sa lekovima za srce, takve kombinacije mogu poveati opasnost od gubitka kalijuma i dodatnih poremeaja sranog ritma. Lekar mora paljivo pratiti napredovanje leenja.
Drugi lekovi za krvni pritisak, ukljuujui inhibitore angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori): iako se diuretici esto uzimaju sa
Divizma je dostupna u obliku tinkture i suvog lia, korena i cvetova.

Kuna priprema
aj: 1 - 2 kaiice suvog lia, cvea ili korena ostavi se 10-15 minuta u olji kljuale vode. Popiti najvie 3 olje dnevno. Oblog: napraviti aj sa siretom i kad se ohladi u njega natopiti zavoje pa njima obloiti ireve, otekline ili hemoroide.
Sredstvo za inhalaciju: skuvati svee listove
Clavobolja, zamagljen vid, proliv, vrtoglavica ili omamljenost prilikom

ustajanja (ortostatska hipotenzija), poveana opasnost od opekotina
lekovima za sniavanje krvnog pritiska, treba paziti da se krvni pritisak ne snizi preterano.
Hrana bogata kalijumom (na pr/mer banane i mleko sa niskim sadrajem soli), zamene za so, dodatne koliine kalijuma:
od sunca. Ako simptomi potraju ili postanu neprijatni, posetite lekara. Teka Diuretici mogu izazvati isuivanje ili neravnoteu elektrolita i pojavu sledeih simptoma-, munina ili povraanje, umor \l'\ siabost, nepravilan ili slab puls, pojaana e, suva usta, miini bol ili grevi, promene raspoloenja, duevna smetenost. U retkim sluajevima diuretici mogu izazvati krvarenje koje se javlja kao krv u mokrai ili stolici, zatim modrice nepoznatog uzroka ili koni osip. Moe se preporuiti smanjivanje doze i poveanje unosa tenosti i minerala.
POSEBNE INFORMACIJE
u vodi i inhalirati paru, za ublaavanje kalja i kongestije. Kombinacije: sazovom i crvenom detelinom primenjuje se za ublaavanje bolnog kalja. Pomeana sa eukaliptusom primenjuje se kod astme. Kao ekstrakt u maslinovom ulju nanosi se na spoljanje ireve, tumore i uljeve i koristi se za leenje problema sa uima. Za leenje bronhitisa primenjuje se u kombinaciji sa oajnicom, podbelom i lobelijom.
mogu dovesti do trovanja kalijumom ako se uzimaju u velikim koliinama tokom korienja diuretika koji tede kalijum.
Lekovi protiv gihta (ukljuujui preobenecid): tiazidni diuretici mogu
poveati nivo urine kiseline u krvi. Lekar mora da prilagodi individualnu dozu leka protiv gihta.
Litijum: tiazidni diuretici i furosemid mogu
poveati opasnost od trovanja litijumom.

Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, naroito indometacin: slabije dejstvo diuretika. Oralni antidijabetici, insulin: u retkim
Uzimanje diuretika tokom vruina ili velikih naprezanja moe izazvati opasan
sluajevima diuretici mogu uticati na ove lekove ili povisiti nivo glukoze u krvi.
Moe doi do blage nadraenosti eluca i proliva. Uzimati manje doze ili potpuno prestati sa uzimanjem ove biljke. Posavetujte se sa lekarom.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
915
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ako ste bolovali ili bolujete od raka, posavetujte se sa lekarom pre unutranje primene ove biljke, jer se smatra da divizmin sastojak tanin ima kancerogeno delovanje. UPOZORENJE: iako listovi, cvetovi i koren ove biljke ne izazivaju tetne efekte, semenke divizme su otrovne. UPOZORENJE: ne uzimajte ovu biljku tokom trudnoe i dojenja.
POSEBNE INFORMACIJE Travari ponekad propisuju divlji jam enama u menopauzi jer navodno ima svojstva slina progesteronu. Meutim, jo uvek postoje protivrena miljenja o efikasnosti takvog leenja. Pre primene divljeg jama kao zamene za progesteron treba se posavetovati sa strunjakom za biljnu medicinu.
Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antidepresivi.
DOKSICIKLIN
GRUPA LEKOVA antibiotici (tetraciklini)
DOKSAZOSIN DIVLJI JAM

D IO SKO RA LATINSKO IME Dioscorea villosa OPTI OPIS Divlji jam je biljka penjaica koja raste uz ograde i grmlje, a tokom 18. i 19. veka primenjivala se za leenje menstrualnih bolova i komplikacija poroaja. Prepoznatljiv je po tankoj, crvenkastosmeoj stabljici i viseim utim cvetovima koji cvetaju leti. Ekstrakt dobijen iz korena sadri alkaloidnu materiju koja oputa miie abdomena. Primenjuje se za ublaavanje menstrualnih greva i munina i miine napetosti koji prate trudnou. Divlji jam sadri i steroidne saponine za koje se smatra da deluju protiv zapaljenja, pa se koriste za smanjivanje oticanja koje izaziva reumatoidni artritis. BOLESTI Uzimati oralno kod: menstrualnih greva, munine tokom trudnoe, jutarnje munine poremeaja mokranog trakta crevnih kolika reumatoidnog artritisa. PREPARATI Bez recepta Divlji jam je dostupan kao sueni koren, tinktura i kapsule. Kuna priprema aj: neka 45 g korena divljeg jama vri 15-20 minuta u olji vode. Popijte tri puta dnevno. Kombinacije: za leenje crevnih kolika divlji jam se kombinuje sa trskom, kamilicom i umbirom. Reumatoidni artritis se lei meavinom divljeg jama i vuje noge. GRUPA LEKOVA Alfa-i-adrenergiki blokatori FABRIKO IME Tonocardin, Cardura, Alphapres, Kamisen OPTI OPIS Doksazosin, uveden 1986. godine, jedan je od nekoliko alfa-adrenergikih blokirajuih agenasa koji se primenjuju u leenju visokog krvnog pritiska. Moe se primenjivati sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima, zavisno od stepena hipertenzije. Vie informacija vidi pod
A lfa r adrenergiki blokatori.
FABRIKO IME Hiramicin, Vibramycin, Doksiciklin, Dovicii OPTI OPIS Doksicilin, uveden 1967. godine, je polusintetski tetraciklinski antibiotik koji se primenjuje za leenje istih oboljenja kao i drugi tetraciklini, kao i kod nekih drugih bolesti, na primer za spreavanje malarije na kratkim putovanjima u podruja gde je ova bolest otporna na druge vrste preventive. Primenjuje se i za spreavanje i leenje putnikog proliva kod bolesnika izloenih velikoj opasnosti od ove bolesti. Vie informacija vidi pod Tetraciklini.
POSEBNE INFORMACIJE U sluaju ranijih alergijskih ili neuobiajenih reakcija na ovaj lek, terazosin ili prazosin, doksazosin se ne sme primenjivati.
POSEBNE INFORMACIJE Za razliku od ostalih tetraciklina, doksicili se moe uzimati sa hranom, mlekom i dn gim mlenim proizvodima i gaziranim nap cima, jer oni ne umanjuju delovanje leka.
M O G U A IM E U D EJSTV A
Barbiturati i antikonvulzivi (na primer karbamazepin ili fenitoin): oslabljeno dejstvo doksiciklina, moe biti potrebno poveanje doze doksiciklina ili primena drugog tetraciklina.
DOKSEPIN
GRUPA LEKOVA Antidepresivi (triciklini antidepresivi TCA) OPTI OPIS Doksepin, uveden 1969. godine, nalazi se u grupi lekova koji se nazivaju triciklini antidepresivi i najee se propisuje za leenje depresivnih poremeaja. Kao i ostali antidepresivi, ovaj lek uspostavlja normalan nivo serotonina i noradrenalina u mozgu. Doksepin se primenjuje i za leenje nekih hroninih bolova, peptikih ulkusa i urtikarije (koprivnjaa).
DOKSILAMIN
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Antihistaminici OPTI OPIS Doksilamin se primenjuje za leenje simptoma kao to su curenje iz nosa i nabreklost nosne sluznice. Poto izaziva omamljenost koristi se i kao blagi sedativ-hipnotik za podsticanje spavanja. Vidi pod Antihistam inici.
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
DOKUSAT
GRUPA LEKOVA
fuf
cm
PREPARATI
Laksativ
OPTI OPIS
Dokusat je vrsta laksativa koji omekava stolicu i primenjuje se za ublaavanje zatvora. Omekivai stolice se esto primenjuju profilaktiki da bi se, posle sranog udara, poroaja, operativnih zahvata na zadnjem crevu ili kod uljeva, spreilo naprezanje prilikom pranjenja creva. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Laksativi.
POSEBNE INFORMACIJE
Bobice su dostupne u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: preparat spravljen za leenje uestalog mokrenja, tinitusa (zvonjave u uima) i bola u donjem delu lea sadri bobice drena i koren rehmanije, kineskog jama i druge manje sastojke. Meavina drena i kineskog ipka (Rosa laevigata) propisuje se kod mokrane inkontinencije. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
U Kini se umbir, nazvan gan-jian, primenjuje za leenje opekotina prvog i drugog stepena. U kineskoj tradicionalnoj medicini opisuje se kao otar i topao.
BOLESTI
Kineska tradicija
Uzeti oralno kod: povraanja, bolova u trbuhu, menstrualnih poremeaja, kalja Primeniti spolja kod: opekotina prvog i drugog stepena.
Zapadna tradicija
Ne oekuju se.
POSEBNE INFORMACIJE
Ova vrsta laksativa se ne sme uzimati zajedno sa mineralnim uljem; omekivai stolice poveavaju toksinost mineralnog ulja. Dokusat se esto primenjuje u kombinaciji sa laksativom fenolftaleinom, koji u retkim sluajevima moe izazvati neeljene efekte u rasponu od konih osipa i bubrenih tegoba do oteanog disanja i zastoja srca.
lako se smatra da dren ima nisku toksinost, travari upozoravaju da se ne uzima kod nekih oblika bolnog, oteanog mokrenja koje prati infekciju ili zapaljenje mokrane beike. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da dren moe delovati kao antibiotik na stafilokokne bakterije. U eksperimentima na ivotinjama dren je izazvao pojaano mokrenje i sniavanje krvnog pritiska.
M O C U A IM E U D EJSTV A
Uzeti oralno kod: bolesti kretanja, jutarnje munine, poremeaja varenja menstrualnih greva prehlade, gripa artritisa povienog holesterola visokog krvnog pritiska.
PREPARATI
Bez recepta
umbir je dostupan kao svei ili suvi koren, teni ekstrakt, tablete, kapsule, aj.
Kuna priprema Kineski recepti
DREN
Neki kineski travari savetuju da se dren ne uzima u kombinaciji sa biljkama platikodonom, raskovnikom i stefanijom.
Tradicionalni preparat: umotati svee korenje umbira u pet ili est slojeva pirinanog papira. Drati ispod toplog uglja dok papir ne pocrni. Pre upotrebe ukloniti pirinani papir. Sredstvo za utrljavanje: opekotine prvog i drugog stepena leiti utrljavanjem sveeg umbirovog soka isceenog iz korena. Kombinacije: za leenje povraanja umbir se mea sa korenom pinelije; kod snanih bolova u stomaku biljka se mea sa sladiem ili galangom. Preparat od umbira i kamilice koristi se za leenje menstrualnih poremeaja. Kod kalja i glavobolja umbir se mea sa suvim bambusom.
Zapadni recept
LATINSKO IME Cornus officinalis
UMBIR
OPTI OPIS
Kineski strunjaci primenjuju bobice drena u nekoliko lekovitih tonika. Poznat je takoe kao azijska dren trenja i azijski vuji dren, a propisuje se kod oboljenja bubrega i jetre i nepravilnosti menstrualnog ciklusa. Raste u nekoliko pokrajina Kine i bere se u oktobru i novembru, kad plod postane grimizno crven. Najbolji primerci su debeli, iroki, mekani i bez semenki. Kineska tradicionalna medicina opisuje dren kao gorak i pomalo topao.
BOLESTI
LATINSKO IME Zingiber officinale OPTI OPIS
Caj: 28 grama suvog korena umbira polako kuvati u 1 olji vode 15-20 minuta.
N E E U E N A D E JS T V A Blaga
Uzeti oralno kod: prekomernog mokrenja, inkontinencije, polne nemoi i drugih simptoma povezanih sa tegobama bubrega i mokrane beike prekomernog znojenja omamljenosti i slabosti lea i kolena prejakog menstrualnog krvarenja ili produene menstruacije.
umbir, cenjeni kulinarski zain, prepoznaje se po nenim utim cvetovima purpurnih ivica, a u mnogim kulturama se smatra lekovitim za brojna oboljenja. Koren umbira su otkrili praktiari tradicionalne ajurvedske (hindu) medicine i prvo se koristio kao sredstvo za poboljanje varenja. Danas i kineski i zapadni travari smartraju da umbir ublaava bolest kretanja i munine praene vrtoglavicom i da poboljava varenje. Smatra se da umbir ublaava i menstrualne greve. Aktivni sastojci umbira su gingeroli; deluju umirujue na abdomen i odstranjuju suvine gasove.
Uzimanje umbira moe izazvati goruicu.

POSEBNE INFORMACIJE
Neka zapadna istraivanja su pokazala da umbir moe pomoi u spreavanju sranih oboljenja i modanog udara smanjivanjem unutranjeg zgruavanja krvi i sniavanjem krvnog pritiska. U trudnoi se, pre primene umbira, treba posavetovati sa travarom ili lekarom.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
I homeopatski preparati
917
INDEKS
KO N VEN CIO N ALN IH I PRIRO D N IH
LEKOVA
EFEDRA
MA HUANG LATINSKO IME
Ephedra sinica
Zapadni recept: aj se sprema kuvanjem 1 kaiice efedre u 1 olji vode 15-20 minuta. Popiti do 2 olje dnevno. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Nesanica, suva usta, nervoza, razdraljivost, glavobolja, vrtoglavica. Teka Povien krvni pritisak, pojaan rad srca, oseaj lupanja srca. Ako se pojavi neki od ovih simptoma, odmah prekinite primenu i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: efedru ne smete koristiti tokom trudnoe ili kod sranih bolesti, dijabetesa, glaukoma ili prevelike aktivnosti titne lezde (hipertireoza). UPOZORENJE: efedra je sastojak nekoliko preparata za mravljenje, jer ubrzava metabolizam. Meutim, to se smatra tetnim dejstvom efedre pa zbog toga mnogi zdravstveni strunjaci upozoravaju da se ne sme koristiti kao pomo u mravljenju. U sluaju uzimanja nekog drugog leka, treba se posavetovati sa lekarom pre uzimanja ove biljke. Deca i osobe starije od 65 godina treba da primenjuju slabije preparate. Ne sme se davati deci mlaoj od dve godine.
EHINACEA
LATINSKO IME
Echinacea spp.
OPTI OPIS Kineski lekari su vekovima primenjivali efedru, biljku spojenih lisnatih granica bez kore. Zapadni travari su preuzeli korenje i nadzemne delove biljke kao bronhijalne dekongestive i lek protiv astme, polenske groznice i prehlade. Danas postoje protivrena miljenja o tome da li je korenje jednako efikasno kao i ostali delovi biljke. Aktivni sastojci efedre su efedrin, pseudoefedrin i norpseudoefedrin, stimulatori centralnog nervnog sistema. Efedrin iri bronhijalne puteve, a to stimulie srce, poviava krvni pritisak i ubrzava metabolizam. Zbog ovih svojstava travari upozoravaju da prekomerno korienje efedre moe da izazove nervozu, nesanicu i porast krvnog pritiska. Neke zemlje su ograniile koncentraciju efedre u preparatima koji se nalaze u slobodnoj prodaji. U Kini je efedra poznata kao ma huang i raste u severnim pokrajinama. Kineska tradicionalna medicina ovu biljku svrstava kao otru, gorku i toplu. BOLESTI Kineska tradicija Uzeti oralno kod: poviene temperature i groznice, kalja, hripanja, nazalne kongestije i kongestije grudnog koa, tegoba sa varenjem, bolova u trbuhu. Zapadna tradicija Uzeti oralno kod; prehlade, astme, polenske groznice, nazalne kongestije i kongestije u grudnom kou, gripa, gojaznosti. PREPARATI Bez recepta Efedra je dostupna kao suena biljka i u obliku tenog ekstrakta i tableta. Kuna priprema Kineski recept: pripremiti meanjem 1 dela meda, 4 dela suene biljke i male koliine vode u olji. Smesa neka kljua na tihoj vatri dok voda ne ispari i biljka postane smea. Kombinacije: za leenje poviene temperature i groznice, efedra se mea sa granicama cimeta. Kombinacija sa semenkama kajsije koristi se kod kalja i hripanja. Kod tegoba sa varenjem i bolova u trbuhu efedra se mea sa sladiem. Kongestija se lei smesom efedre i suvog umbira.
OPTI OPIS Ehinacea je biljka koju su ameriki Indijanc iz jugozapadnih ravnica primenjivali za obloge, sredstva za ispiranje usta i ajeve. Danas je ovo omiljena batenska biljka, sa grimiznom cvau, a naraste do metar i po u visinu. Travari su cenili sueni koren ehinacee zbog irokog spektra delovanja protiv mnogih virusnih i bakterijskih oboljenja, na primer prehlade, bronhitisa, infekcije uha, grip i zapaljenja mokrane beike. Laboratorijska istraivanja pokazala su da koren sadri ehinakozid, sastojak koji bi mogao da ima antibiotiko dejstvo. Smatra se da drugi sastojak ehinacee, ehinacein, koi neke mehanizme koji omoguavaju napad virusa i bakterija na tkiva u organizmu. Prema laboratorijskim ispitivanjima, ehinacea pomae belim krvnim zrncima u borbi protiv stranih mikroorganizama. Isto tako moe da povea proizvodnju T elija, koje se pridruuju drugim belim krvnim zrncima u borbi protiv izazivaa infekcija. Ehinacea moe biti efikasna i kao lokalni lek kod ekcema i drugih konih tegoba. BOLESTI Uzimati oralno kod: prehlade, gripa i drugih disajnih oboljenja, mononukleoze, infekcija uha, septikemije (trovanja krvi) i infekcij; mokrane beike. Primeniti spolja kod: plikova, posekotina, opekotina, apscesa, povreda, uboda, osipa, uboda insekata, ekcema i herpesa.
EFEDRIN
GRUPA LEKOVA Nazalni dekongestiv FABRIKO IME Ephedrin (kapi za nos) OPTI OPIS Efedrin, sintetiki proizveden dekongestivni lek, hemijski je srodan biljci efedri i deluje i kao bronhodilatator. Primenjuje se za smanjivanje uestalosti i teine ponavljanih napada astme. Efedrin je dostupan u obliku tenosti i tableta, ponekad u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom ili paracetamolom. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Bronhodilatatori. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Suv nos i drelo, povratna kongestija.
PREPARATI Bez recepta Dostupna u suvom obliku i kao aj, kapsule i tinktura. Kuna priprema aj: 2 kaiice suvog korena pustiti da provri u olji vode i kuvati 15 minuta. Popiti tri puta dnevno. Kombinacije: uzeti ehinaceu sa hajdukom travom ili uvom za leenje zapaljenja mokrane beike. N E Z E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
918
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimati ehinaceu bez prekida due od nekoliko nedelja. Ehinacea se ne sme davati deci mlaoj od dve godine, a vea deca i starije sobe neka ponu primenu od manjih doza. Tokom trudnoe i dojenja pre primene ehinacee se treba posavetovati sa lekarom.
ERITROMICIN
GRUPA LEKOVA Antibiotici (eritromicin -sistemski) FABRIKO IME Eritromicin, Porphyrocin OPTI OPIS Eritromicin, uveden 1952. godine, i drugi slini lekovi koriste se za leenje infekcija za koje se propisuju penicilini. Zavisno od cilja delovanja i koncentracije, eritromicin moe odmah ubiti bakterije (baktericidno dejstvo) ili moe zaustaviti njihov rast i irenje (bakteriostatsko dejstvo) spreavanjem stvaranja belanevina u mikroorganizmima. Kad je rast bakterija zaustavljen, odbrambeni sistem organizma moe da ih sam eliminie. Eritromicin je od naroite pomoi kod osoba koje su alergine na penicilin ili tetraciklin. Razni sistemski oblici leka ukljuuju eritromicin estolat, eritromicin stearat, eritromicin etilsukcinat i eritromicin u obliku baze (slabije se resorbuje). BOLESTl infekcije disajnog sistema, ukljuujui zapaljenje drela i sinusa izazvanu streptokokom; zapaljenja srednjeg uha; neki oblici zapaljenja plua; veliki kaalj (pertusis) i legionarska bolest amebna dizenterija infekcije koe i mekih tkiva nespecifina zapaljenja mokraovoda gonoreja i sifilis infekcije hlamidijom reumatska i uroena bolest srca i bolesti sranih zalistaka; primena u kratkotrajnom leenju pre zubarskih ili operativnih zahvata na gornjim disajnim putevima (za spreavanje endokarditisa) ili u dugotrajnom leenju kojim se spreavaju streptokokne infekcije. N EELJEIN A D E JS T V A Blaga Blaga munina, oralna kandidijaza (obloena usta ili jezik), vaginalna kandidijaza, umor nepoznatog uzroka. Ako je potrebno, javite se lekaru. Teka Proliv, stomani grevi, povraanje i poviena temperatura. Ako su simptomi teki ili trajni, idite na lekarski pregled. Cubitak sluha; utica (svetle stolice, tamna mokraa, ute oi ili koa); anafilaktika reakcija (osip, crvenilo, svrab). Prekinite primenu i odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Kod dugotrajne primene antibiotici mogu da utiu na dobre" bakterije i gljivice
EKSPEKTORANSI
SREDSTVA ZA ISKALJAVANJE
OPSTI OPIS Ekspektoransi pomau iskaljavanje i odstranjivanje guste i obilne sluzi (takoe poznate kao flegma ili sputum) iz plua i gornjih disajnih puteva, omoguavajui ublaavanje simptoma kod trajnih kaljeva koji esto prate obinu prehladu i grip. Ovi lekovi smanjuju lepljivost i gustinu sluzi, pa ju je lake iskaljati i izbaciti. Ekspektoransi su posebno korisni kod suvog kalja koji proizvodi malo ili nimalo sluzi. Kad se sluz konano izbaci, u disajnom sistemu je manja nabubrelost sluznice i potrebaza kaljanjem. Informacije o specifinom generikom leku ekspektoransu vidi pod Guaifenesin.
koje naseljavaju creva, usnu duplju i vaginu pa izazivaju proliv i gljivine infekcije, kao to je kandidijaza. Ako se tokom uzimanja antibiotika pojavi gljivina infekcija, treba prekinuti leenje i javiti se lekaru. Uvoenje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili acidofilnih tableta u ishranu moe da pomogne obnavljanje dobrih" bakterija koje pomau dranje gljivica pod kontrolom. Pre poetka leenja eritromicinom treba obavestiti lekara o eventualnim alergijskim reakcijama na ovaj lek ili o prethodnoj primeni eritromicin estolata. Obavestite lekara ako ste imali gubitak sluha, srane aritmije, oteenu jetru ili ste podloni alergijama (astma, ekcem ili osipi). Sistemski oblici ovog leka mogu da pogoraju ove bolesti. Eritromicin estolat treba izbegavati tokom trudnoe, jer moe da izazove trovanje i oteenje jetre. Veliki broj zdravstvenih strunjaka smatra da se drugi oblici eritromicina mogu bez opasnosti koristiti u trudnoi. Ipak, ako je ena trudna ili doji, treba pre primene bilo koje vrste ovog leka da se posavetuje sa lekarom.
Alkohol: mogue oteenje jetre. Alfentanil: pojaano dejstvo alfentanila. Aminofilin: mogua toksinost aminofilina. Antikoagulansi: pojaano spreavanje zgruavanja krvi, opasnost od krvarenja. Astemizol: UPOZORENJE - moe izazvati po ivot opasne srane poremeaje. Ne uzimati u kombinaciji sa eritromicinom. Baktericidni antibiotici (penicilini, cefalosporini): eritromicin smanjuje delotvornost ovih lekova. Ciklosporin: mogua toksinost oba leka, opasnost od oteenja bubrega. Digoksin: mogua toksinost digoksina. Ergotamin: mogua toksinost ergotamina, poremeaji krvotoka, bolno bockanje i peckanje u rukama i stopalima. Fenitoin: mogua toksinost oba leka. Hloramfenikol: pojaano dejstvo hloramfenikola. Karbamazepin: mogua toksinost oba leka. Kiselo voe ili sokovi: slabije dejstvo eritromicina; ne jesti jedan as posle uzimanja eritromicina. Linkomicin: slabije dejstvo linkomicina. Lovastatin: opasnostod rabdomiolize, tekog miinog oboljenja. Midazolam: pojaano dejstvo midazolama. Teofilin: mogua toksinost teofilina.
ENALAPRIL
GRUPA LEKOVA Inhibitori angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori) FABRIKO IME Prilenap, Enalapril OPTI OPIS Kao i drugi ACE inhibitori, enalapril izaziva oputanje zidova arterija pa time sniava krvni pritisak i smanjuje udarni volumen srca. Zbog toga se ovaj lek, uveden 1985. godine, koristi za kontrolu visokog krvnog pritiska (hipertenzija) i zastojnog oboljenja srca. Enalapril se ponekad, radi efikasnijeg sniavanja krvnog pritiska, kombinuje sa hidrohlorotiazidom. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka pogledati pod In h ib itori enzima prerade
angiotenzina (ACE inhibitori).
lekovi na recept
lekovi bez recepta
/ j zapadnjako lekovito bilje
f \ homeopatski preparati
919
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODN IH
LEKOVA
Terfenadin: UPOZORENJE - moe izazvati
po ivot opasne srane poremeaje. Ne uzimati u kombinaciji sa eritromicinom.

Triazolam: pojaano dejstvo triazolama.
ESTRADIOL
GRUPA LEKOVA
ili nikakvom aktivnou jajnika koja je posledica drugih poremeaja ili bolesti. kontracepcija (pilule za kontracepciju, implanti, injekcije) mogua primena u spreavanju osteoporoze i sranih oboljenja kod ena u postmenopauzi palijativno leenje nekih uznapredovalih karcinoma koji se ne mogu operisati; rak dojke kod ena i, u nekim sluajevima, rak prostate kod mukarca. neprirodno krvarenje iz materice (medroksiprogesteron).
M O CUA MEUDEJSTVA
Antiinfektivni lekovi: mogu smanjiti
delotvornost oralne kontracepcije interferencijom sa estrogenom u sistemu za varenje.

Antikoagulansi: estrogeni i progestageni
mogu oslabiti antikoagulansno delovanje ovih lekova.

Barbiturati i rifampicin: smanjena delotvornost estrogena i progestagena. Benzodiazepini i teofilin: oralna kontracepcija moe da promeni efikasnost ovih lekova. Lekar treba da prilagodi individualnu dozu. Beta blokatori (uglavnom lekovi za srce):
FABRIKO IME
IN EZELJEN A D EJS T V A Blaga
Estraderm, Progynova
OPTI OPIS
Estradiol se koristi u hormonskoj terapiji zamene za obnavljanje prirodnog estrogena, kao i za leenje simptoma menopauze i spreavanje osteoporoze i ateroskleroze posle operativnog uklanjanja materice ili jajnika. Estradiol je dostupan u obliku tableta i kao nalepnica za kou. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Estrogeni i progestageni.
Akne; blaga munina; proliv; povraanje; glavobolja; migrenska glavobolja; bolovi u trbuhu; gubitak ili poveanje apetita; porast ili gubitak telesne teine; zadravanje tenosti i oticanje zglobova, stopala, dojki; osetljivost dojki; promene libida; zadravanje natrijuma. Ree: mrlje na koi, poveana maljavost, gubitak kose na temenu, osetljivost na svetlo, nepodnoenje kontaktnih soiva, blaga vrtoglavica, lokalna kona nadraenost (sa mrljama). Ako su simptomi dui ili neprijatni, obratite se lekaru.
Teka
pilule za kontracepciju mogu da utiu na neke beta blokatore.

Dodaci kalcijuma: oralna sredstva za
kontracepciju mogu da poveaju resorpciju kalcijuma.

Duvan: moe poveati opasnostod kardiovaskularnih neeljenih dejstava estrogena, naroito kod ena starijih od 35 godina. Hidrokortizon i slini kortizonski lekovi:
ESTROGENI I PROGESTAGENI
Estrogeni: konjugovani estrogeni, estradiol,
estropipat, etinilestradiol, mestranol

Progestageni: desogestel, etinodiol diacetat, levonorgestrel, medroksiprogesteron, noretindron, norgestrel OPTI OPIS
Cvorii u dojkama, poveanje dojki, poremeaji menstrualnog krvarenja, pojaani vaginalni sekret, bolno ili uestalo mokrenje, nesvestica, utica, bol ili oticanje gornjeg dela trbuha, bolovi u elucu ili desnoj strani trbuha, povien krvni pritisak, koni osip koji nije povezan s mrljama na koi, tamni ili novi mladei, katarakta, vaginitis (svrab, nadraenost ili gust, beliast sekret). Ako se pojave ovi simptomi, javite se lekaru. Kod pojave sledeih simptoma potrebno je odmah zatraiti lekarsku pomo: otar bol u nozi, grudnom kou ili stomaku; iznenadne glavobolje; promene govora, vida ili disanja; slabost ili ukoenost udova. (Ovi simptomi mogu ukazivati na postojanje krvnih ugruaka.)
POSEBNE INFORMACIJE
estrogeni i progestageni mogu pojaati dejstvo ovih lekova protiv zapaljenja. Lekar moe da smanji dozu kortizona.
Tamoksifen: estrogen moe da umanji
efekte tamoksifena.
Triciklini antidepresivi i maprotilin:
estrogen moe da povisi nivo ovih lekova u krvi.

Vitamin C: visoke doze vitamina C mogu
da podignu nivo estrogena u krvi ili da promene odgovor organizma na njih.
Estrogeni i progestageni su prirodni i vetaki hormoni ili hormonima sline materije koje pokazuju snano dejstvo na reproduktivne organe ivotinja. Primenjuju se kao kontracepcija i za leenje brojnih bolesti povezanih sa enskim polnim hormonima; osim toga utiu na srce, krvne sudove, kosti i druge organe. Kad lekar preporui oralno sredstvo za kontracepciju, treba uzeti u obzir relativnu jainu i razmeru svakog sastojka preparata i odlike individualnog menstrualnog ciklusa.
BOLESTI
ESTROPIPAT
GRUPA LEKOVA
simptomi manjka estrogena i progestagena, kao nastupi vruine, suva vagina i drugi simptomi koji se javljaju u prirodnoj menopauzi ili posle operativnog uklanjanja jajnika; mogu se propisati i enama sa smanjenom
Estrogeni i progestageni se ne smeju uzimati tokom trudnoe i dojenja. Ako mislite da ste trudni, odmah prestanite sa uzimanjem leka kako bi se izbegla teka oteenja fetusa. Estrogeni mogu da povise nivo glukoze u krvi; kod dijabetiara lekar mora da prilagodi individualnu dozu insulina ili drugog antidijabetikog leka. Samostalno primenjivani progestageni koji se koriste kao oralna kontracepcija povezuju se sa veom uestalou ektopine (vanmaterine, u jajovodu) trudnoe. Ovi hormoni mogu izazvati zadravanje tenosti koje moe da pogora astmu, epilepsiju, migrenu i bolesti srca i bubrega.
FABRIKO IME
Ogen
OPTI OPIS
Estropipat je estrogen koji se obino propisuje u leenju dodavanjem estrogena. Primenjuje se za ieenje simptoma fizioloke menopauze i za spreavanje osteoporoze i ateroskleroze. Estropipatse propisuje i posle operativnog uklanjanja materice ili jajnika. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Estrogeni i progestageni.
920
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
ETINILESTRADIOL
EUKALIPTUS
()
Tokom inhalacije eukaliptusa u bilo kom obliku treba zatvoriti oi jer su isparenja vrlo jaka pa je potrebna oprezna primena da bi se oi zatitile od dodira sa uljem.
CRUPA LEKOVA
Estrogen i progestageni
FABRIKO IME
LATINSKO IME Eucalyptus globulus OPTI OPIS
Cilest, Stediril, Trinovum, Tri-Stediril, Logest, Minulet, Frilavon, Myerogynon

OPTI OPIS
Etinilestradiol je estrogen koji se kombinuje sa progestagenom, na primer noretindronom i primenjuje se kao oralno sredstvo za kontracepciju. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Estrogeni i progestageni.
Drvo eukaliptusa potie iz Australije i omiIjena je hrana koala. Naziva se i australijsko drvo groznice ili gueno drvo. Ulje ekstrahovano iz listova je vaan sastojak sredstava za ispiranje usta i dekongestiva koji se prodaju bez recepta. Travari dodaju male koliine ulja u preparate, kao sredstva za grgljanje kod bolova u grlu, lokane antiseptike za kone povrede, sredstva za utrljavanje od artritisa i inhalatoreza astmu, bronhitis i druge bolesti disajnih organa. Aktivni sastav eukaliptusovog lista je hemijska materija eukaliptol, za koju se smatra da je efikasna i u leenju tegoba sa disanjem i kao lokalni antiseptik zbog antibakterijskog delovanja.
BOLESTI
EUKOMIJA, KORA
LATINSKO IME Eucommia ulmoides OPTI OPIS
ETIN O D IO L DIACETAT
NIJE REGISTROVAN U SCC
GRUPA LEKOVA
&
Primeniti spolja kod: artritisa, reumatizma i manjih posekotina i ogrebotina. Primeniti kao inhalator u vrlo razreenom obliku kod: astme, gripa, bronhitisa, velikog kalja, prehlade i drugih disajnih oboljenja.
Kora eukomije se primenjuje za jaanje miino-skeletnog sistema i spreavanje pobaaja. Spolja je ukastosmea, a iznutra tamnogrimizna. Lomljenjem kore dobijaju se tanki beli tapii. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini biljka je otra, slatka i topla. Bere se u nekoliko kineskih pokrajina, sa drvea starog najmanje petnaest godina.
BOLESTI
OPTl OPIS
Etinodiol diacetat je progestagen kombinovan sa estrogen etilenestradiolom i propisuje se kao oralno sredstvo za kontracepciju. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Estrogeni i progestageni.
Dostupni u suvom obliku, kao tinkture i ulja.

Kuna priprema
Uzeti oralno kod: slabih miia i kostiju, naroito lea i kolena, praenih oteanim protokom krvi; bolova i osetljivosti u donjem delu lea praenih uestalim mokrenjem blagih bolova u trbuhu ili neznatnog krvarenja u trudnoi, bolova u leima kod trudnica vrtoglavice i omamljenosti koji prate visok krvni pritisak.
PREPARATI
Inhalator: staviti 1-3 kapi ulja u posudu i dodati pola litre kljuale vode; inhalirati paru dok traje isparavanje. Antiseptik: razrediti ulje istom koliinom lokalnog alkoholnog antiseptika i naneti na posekotine i druge otvorene rane posle pranja sapunom.
ETODOLAK
NIJE RECISTROVAN U SCG
GRUPA LEKOVA
Sredstvo za utrljavanje: pomeati 1-5 kapi eukaliptusovog sa 1 oljom maslinovog ulja.

IN EELJEN A D EJS T V A Blaga
Analgetici (nesteoridni lekovi protiv âpaljenja)

OPTI OPIS
Etodolak je noviji nesteroidni lek protiv 'apaljenja, moe se propisati za akutno dugotrajno leenje bolnog osteoartritisa. J principu se ne propisuje za leenje eumatoidnog artritisa. Informacije o neeljenim dejstvima moguim medudejstvima leka potraite 3od N esteroidni lekovi p ro tiv zapaljenja.
Kod spoljanje primene moe se pojaviti koni osip. Ako se to dogodi, prekinite primenu.
POSEBNE INFORMACIJE
UPOZORENJE: u koncentrovanom oblliku eukaliptusovo ulje moe biti otrovno ako se uzme oralno. Jedna ajna kaiica moe biti smrtonosna. Ako osetite nadraenost eluca ili dobijete proliv posle primene doze leka, odmah se javite lekaru. Ne davati oralno deci mlaoj od dve godine. Vea deca i starije osobe neka ponu od manjih doza.
Kora eukomije je dostupna u suvom obliku u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Ponekad se moe nabaviti u obliku pilula ili tableta. Travari preporuuju prenje kore u slanoj vodi kad se primenjuje kao tonik za jaanje donjeg dela lea i kolena i za leenje umora i uestalog mokrenja. Kombinacije: kora eukomije se ponekad mea sa plodovima psoraleje, iirotom i vilinom kosicom za leenje polne nemoi ili uestalog i nevoljnog mokrenja. Moe se kombinovati sa korenom japanske eljuge, vilinom kosicom i stabljikama dudove imele kod bolova u donjem delu lea i za ouvanje trudnoe. Preparat koji sadri koru eukomije, koren japanske eljuge i kineski jam propisuje se trudnicama koje su imale ponavljane pobaaje. O dozama i drugim biljnim kombinacijama raspitajte se kod strunjaka za kinesku medicinu.
Biljka pokazuje blago sedativno dejstvo ako se uzima u velikim dozama.
lekovi na recept
921
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE
N E E L J E N A D E JS T V A Blaga
Kliniki eksperimenti pokazuju da kora eukomije moe da snizi visok krvni pritisak, a pri tome prena biljka ima jai efekat od suene. Ispitivanja na psima, pacovima i mievima pokazuju mogunost podsticanja mokrenja.
Prekoraenje doze ploda evodije moe izazvati izrazito suenje sluznice drela.
Teka
H2 receptora. On koi efekte hemijskog jedinjenja histamina u elucu i time spreava luenje hlorovodonine kiseline u sluznici eluca. Informacije o neeljenim dejstvima i meudejstvima leka potraite pod
Antiulkusni lekovi. N E E L J E N A D E JS T V A Blaga
Velike doze mogu dovesti do poremeaja vida i halucinacija.

POSEBNE INFORMACIJE
Neki travari ne preporuuju istovremeno uzimanje kore eukomije i skrofularije.
EVODIJA, PLOD
< >
UPOZORENJE: travari smatraju da je evodija blago otrovna i upozoravaju na opasnosti od dugotrajne primene i prekoraenja doze. Takoe smatraju da ova biljka moe da isui tkiva u organizmu. Strunjaci pokuavaju da ublae neeljene efekte primenom preparata sladia pre uzimanja evodije. Prema klinikim istraivanjima izgleda da prakasta evodija pomae u leenju ekcema.
Glavobolje, blag proliv, zatvor, vrtoglavica. Retko: koni osip, suva usta ili koa, umor, nesanica, gubitak apetita, munina, bolovi u elucu, oticanje onih kapaka. Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, javite se lekaru.
Teka
LATINSKO IME Evodia rutaecarpa OPTI OPIS
Neki travari smatraju da evodiju ne treba uzimati u kombinaciji sa korenom kadulje.
Smetenost, potitenost, anksioznost, opadanje kose, halucinacije, bolovi u miiima i zglobovima, zvonjava u uima, gubitak daha, bockanje u prstima ruku ili nogu, krvarenja ili modrice nepoznatog uzroka, utica (utilo koe i oiju). Ako se pojave neki od ovih simptoma, odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
Ova izrazito mirisna biljka se propisuje kod stomanih tegoba i ponekad za ublaavanje bolova. Plod evodije je prema kineskoj tradicionalnoj medicini oznaen kao vreo, otar i gorak. Raste u nekoliko kineskih pokrajina i bere se izmeu avgusta i oktobra, kada poprimi smeezelenu boju i jo nije potpuno zreo.
BOLESTI
FAMOTIDIN
GRUPA LEKOVA
Uzeti oralno ili primeniti melem kod: proliva sa nesvarenom hranom, naroito jutarnjeg proliva; glavobolja sa povraanjem i munine praene gubitkom ula ukusa; bolova u gornjem delu trbuha; kile. Primeniti melem kod: oteanog varenja, visokog krvnog pritiska, ranica u usnoj duplji ili na jeziku.
PREPARATI
Antiulkusni lekovi (histaminski H2 blokatori)

FABRIKO IME
Izbegavajte ovaj lek tokom trudnoe i dojenja. U sluaju da ste bolovali od nekog oboljenja jetre ili bubrega, obavestite lekara o tome. Famotidin deluje na alergijske testove i daje lane negativne rezultate. Dobro je izbegavati vonju ili potencijalno opasne aktivnosti dok uzimate ovaj lek. Antacidi se mogu uzimati zajedno sa famotidinom.
M O C U A M E U D E JS T V A Alkohol, duvan: mogu izazvati slabiju
Famosan, Famotidin, Lecedil

OPTI OPIS
Plod evodije je dostupan u prakastom obliku u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: plod evodije se esto mea sa drugim biljkama za leenje povraanja. Ovi preparati esto ukljuuju sve ili sueni umbir, koren pinelije ili koptis. Strunjaci takoe preporuuju meanje evodije u prahu sa siretom za pravljenje melema. Takve smee se nanose na pupak za ublaavanje oteanog varenja ili na stopala za leenje visokog krvnog pritiska i ranica u ustima ili na jeziku. Za pojedinosti o dozama i drugim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
Famotidin se preteno primenjuje za leenje ira (ulkusa) eluca i dvanaestopalanog creva. Propisuje se i kod Zolinger-Elisonovog sindroma, gastroezofagealnog refluksa (vraanje eludane kiseline u jednjak) i drugih bolesti kod kojih dolazi do preteranog stvaranja eludane kiseline. Primenjuje se i za spreavanje krvarenja iz gornjeg dela sistema za varenje. U obliku dostupnom bez recepta, famotidin se ne primenjuje za leenje ulkusa, ve za ublaavanje problema sa varenjem izazvanih preteranim stvaranjem eludane kiseline, kao i goruice. Ovaj oblik leka, dostupan u nioj dozi nego onaj na recept, pokazuje blaa neeljena dejstva. Oba leka mogu imati ista meudejstva sa drugim lekovima, iako do sada nisu zabeleena meudejstva leka koji se nalazi u slobodnoj prodaji. Famotidin pripada podgrupi antiulkusnih lekova koji se zovu blokatori histaminskih
efikasnost famotidina.
Acidorezistentne tablete: promene
eludane kiselosti mogu izazvati prerano razgraivanje ovih lekova u elucu; izbegavajte njihovo uzimanje zajedno sa famotidinom.
Ketokonazol: smanjena resorpcija
ketokonazola.
FENELZIN
GRUPA LEKOVA
Antidepresivi (inhibitori monoamino-oksidaze)
922
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
O PSTI O P IS
Fenelzin, uveden u upotrebu 1961. godine, kao i ostali lekovi u podgrupi antidepresiva poznatih kao inhibitori monoamino-oksidaze, primenjuje se za leenje depresije, anksioznosti i fobija, ako izostanu efekti drugih antidepresiva. Vie informacija o neeljenim dejstvima, merama predostronosti i moguim meudejstvima leka vidi pod In h ib itori
monoamino oksidaze.
FENITOIN
GRUPA LEKOVA
Antikonvulzivi
FABRIKO IME
Difetoin
OPTI OPIS
FENILPROPANOLAMIN
GRUPA LEKOVA
Uveden u upotrebu 1938. godine, fenitoin je jedan od nekoliko hidantoinskih antikonvulzivnih lekova koji se prvenstveno primenjuju za suzbijanje i kontrolu epileptinih napada. Ovaj lek, ranije poznat kao difenilhidantoin, primenjuje se u leenju svih oblika epilepsije osim kod tipa petit mal. Moe se primenjivati sam ili u kombinaciji sa ostalim antikonvulzivima. Vie informacija vidi pod
Antikonvulzivni lekovi.
Dekongestivi
OPTI OPIS
BOLESTI
Fenilpropanolamin, nazalni dekongestiv koji se ponekad primenjuje kao supresor apetita, dostupan je bez recepta i u irokoj je primeni kao lek protiv prehlade i alergije. Ovaj lek se ne sme koristiti za vreme sportskih takmienja. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod D ekongestivi.
N E E L J E N A D E JS T V A Teka
epileptini napadi, osim tipa petit mal spreavanje i leenje konvulzija za vreme i posle neurohirurkih zahvata ublaavanje bolova kod neuralgije tirgeminusa (tic douloreux). Moe se primenjivati sam ili sa karbamazepinom.
Obavestite lekara o korienju drugih lekova (sa receptom ili bez njega), postojanju dijabetesa, sranih oboljenja, niskom krvnom pritisku, oteenoj funkciji ili oboljenjima jetre ili skorom hirurkom zahvatu pod optom anestezijom. Korienje fenitoina u trudnoi moe poveati opasnost od uroenih mana (fetalni hidantoinski sindrom). U sluaju trudnoe ili njenog planiranja o tome treba obavestiti lekara. Poto fenitoin moe da izazove tegobe sa desnima (krvarenje, osetljivost, nenormalni rast) bitno je odravanje dobre oralne higijene: obavezno detaljno prati zube, koristiti zubni konac i redovno masirati desni. Svaka tri meseca stomatolog mora da oisti zube. Fenitoin moe da utie na promenu kompletne krvne slike; nivo holesterola u krvi, kalcijuma, glukoze, hormona titne lezde itd, a moe da utie i na testove funkcije jetre (jetrene probe). Primena ovog leka se ne sme naglo prekinuti, niti se sme zameniti nekim drugim lekom, osim ako lekar tako odredi.
Fenitoin reaguje sa velikim brojem lekova od kojih su ovde navedeni samo neki. Pojedinosti svakako proverite kod lekara.
Alkohol, antidepresivi (triciklini), antacidi, antihistaminici, depresivi centralnog nervnog sistema, diazoksid, rifampicin: smanjuju delotvornost
U retkim sluajevima fenilpropanolamin se povezuje sa tekim oteenjima kardiovaskularnog sistema, centralnog nervnog sistema, modanim udarom i fiziolokim efektima, na primer nepravilnim sranim ritmom, visokim krvnim pritiskom, halucinacijama i grevima. Ovi efekti su verovatniji kod osoba koje uzimaju velike doze ili boluju od kardiovaskularne ili psihike bolesti.
Blag umor i usporenost, prekomeran rast malja na licu i telu, proirenje vilice, pojaano teturanje, irenje nosa, trnjenje usana, oteene dojke kod mukaraca, grenje miia, munina i povraanje, glavobolja, vrtoglavica i nesanica. Posavetujte se sa lekarom ako simptomi traju due ili postanu neprijatni.
Teka
fenitoina u kontroli epileptinih napada.

Antikoagulansi, lekovi za visok krvni pritisak, sedativi, propranolol i ostali beta-adrenergiki blokatori, kofein, kortikosteroidi, ciklosporin, doksiciklin i oralna sredstva za kontracepciju:
FENIRAMIN
Oticanje desni, krvarenje i pojaana osetljivost desni, groznica, uveane limfne lezde na vratu i pod pazuhom, promene raspoloenja, vie greva, bolovi u miiima i slabost, uzbuenost i nervoza, teak osip koe, bolno oticanje zglobova, zamagljen ili dvostruki vid, povien eer u krvi, depresija kotane sri (glavobolja, slabost, poviena temperatura, krvarenje i modrice nepoznatog uzroka), bezbojna mokraa, hepatitis izazvan lekom, nefritis. Odmah se javite lekaru. Vidi simptome predoziranja.
POSEBNE INFORMACIJE
fenitoin moe pojaati ili oslabiti dejstvo ovih lekova.

Cimetidin, sulfonamidi, valproinska kiselina: pojaano dejstvo fenitoina
i poveana opasnost od tekih neeljenih dejstava.
CRUPA LEKOVA
FENOL
U sluaju predoziranja treba potraiti hitnu medicinsku pomo. Znaci predoziranja su: dvostruki ili zamagljen vid, trzavi ili kolutavi pokreti oiju, nerazgovetan govor ili mucanje, teka nespretnost, nemir, smetenost, drhtanje, teturav hod. Ne primenjujte fenitoin u sluaju ranije alergije na njega ili na bilo koji hidrantoinski lek. NIJE REGISTROVAN U SCG
GRUPA LEKOVA
(u f
'\ntihistaminici
FABRIKO IME
0W
Drixoral
DPTI OPIS
Antiseptici
OPTl OPIS
ceniramin je antihistaminik sa blagim ;edativnim dejstvom. Obino se prodaje j kombinovanim proizvodima sa jekongestivima. Vidi pod Antihistam inici.
Fenol je otkriven 1834. kao sastojak katrana (otuda i njegovo drugo ime - karbolna kiselina). Ako se primenjuje sam, fenol je
lekovi na recept
lekovi bez recepta
923
INDEKS
LEKOVA
vrlo otrovan i potencijalno smrtonosan; stoga se ovaj antiseptik primenjuje u malim koliinama i u kombinaciji sa drugim hemijskim materijama. Ovi preparati se primenjuju za suzbijanje rasta bakterija i za smanjivanje mogunosti nastanka infekcija u malim posekotinama, opekotinama i ogrebotinama. Ponekad se fenol dodaje u preparate koji se primenjuju za leenje osipa izazvanih otrovnim brljanom i ubodima insekata ili za ublaavanje bolova povezanih sa zuboboljom, nicanjem zuba, konim erupcijama (plikovi) zbog poviene temperature i bolne osetljivosti u ustima, grlu i desnima. Kombinovan sa drugim lekovima, npr. benzokainom, fenol deluje analgetiki ili kao lokalni anestetik, pa je koristan za privremeno ublaavanje bola i svraba ako se nanese direktno na kou.
BOLESTI
Trudnice i dojilje pre upotrebe ovog preparata treba da se posavetuju sa lekarom. Kod ublaavanja bola od nicanja zuba kod novoroenadi daje se samo propisana doza. Ne prekoraujte dozu. U sluaju infekcije ili brojnih rana u ustima treba da se posavetujete sa lekarom pre upotrebe oralnih preparata koji sadre fenol. M O G U A M E U D E JS T V A Preparati fenola pokazuju meudejstvo sa specifinim lekovima. Pre upotrebe ovih lekova treba obavestiti lekara, stomatologa ili farmaceuta o korienju bilo kojeg drugog leka na recept ili bez njega.
FERRUM PH O SPH O RICUM

LATINSKO IME Ferrum phosphoricum OPTI OPIS Ferrum phosphoricum, ili Ferrum phos, je
mineralno jedinjenje fosfora i gvoa. Oba elementa postoje samostalno u organizmu. Fosfor doprinosi zdravlju kostiju i miia, a gvoe pomae transport kiseonika krvlju. Ferrum phosphoricum se dobija meanjem rastvora gvoe-sulfata, fosfata i natrijum acetata. Dobijeni gvoe fosfat se mrvi sa velikim koliinama laktoze (mlenog eera] da bi postao netoksian. Homeopati smatraju Ferrum phosphoricum korisnim za osobe sa tegobama praenim niskom energijom i anemijom.
BOLESTI
manje posekotine, ogrebotine 1opekotine (primenjuje se kao antiseptik prve pomoi) lokalne infekcije (za spreavanje razvoja i irenja infekcije) bol desni i usta zbog proteze ili kopi, rasta zuba ili zubobolje, bola u grlu, gangrene i plikova od temperature bol i svrab usled trovanja otrovnim brljanom ili zbog uboda insekata. IN E ELJEN A D E JS T V A Blaga Kad se primenjuje prema uputstvima, proizvod koji sadri fenol smatra se bezbednim i efikasnim i vrlo retko dolazi do neeljenih efekata. Teka Ako se razviju nadraenost, bol, crvenilo, osip, oticanje ili poviena temperatura, treba odmah prekinuti upotrebu i obavestiti lekara. Prekomerna primena ili prekomerno nanoenje ovog leka moe dovesti do ozbiljnih, potencijalno smrtonosnih neeljenih dejstava. Vie informacija i mere predostronosti vidi dole.
POSEBNE INFORMACIJE
FENOLFTALEIN
GRUPA LEKOVA
Laksativi
OPTI OPIS
Fenolftalein je stimulativni oblik laksativa koji se primenjuje za leenje zatvora. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Laksativi. N E E L JE N A D E JS T V A
Blaga
Uzeti oralno kod: nadraujueg isprekidanog kalja sa bolom u grudnom kou glavobolje, prerane menstruacije praene glavoboljom blagog porasta teiesne temperature infekcije uha inkontinencije, proliva reume zglobova krvarenja iz nosa, povraanja anemije, umora, snanog lupanja srca.
PREPARATI Ferrum phosphoricum je dostupan u razlii-
Rektalna nadraenost, ruiasta ili crvena mokraa i stolica, podrigivanje, grevi, munina, proliv. Ako ovi simptomi postanu neprijatni, treba se javiti lekaru.
Teka
tim stepenima snage (potencijama), kao tenost i tablete, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za dodatne informacije se obratite homeopati. N E E L JE N A D E JS T V A Ne oekuju se.
Ovaj lek je potencijalno smrtonosan ako se proguta; drati van domaaja dece. Ne primenjujte fenol ako postoji alergija na lokalne anestetike koji sackze benzokam. Ne gutajte ovaj lek i ne primenjujte ga u blizini oiju. Ne primenjivati kod dece mlae od 2 godine ili za osip od pelena, poto se lek lako resorbuje kroz kou. Ne nanositi lokalne preparate na veliku povrinu koe i ne prekrivati tretirano podruje zavojem ili gazom. Ne primenjivati due od 7 dana; ako se nadraenost za to vreme ne povue, treba se javiti lekaru ili zubaru.
U retkim sluajevima fenolftalein moe da izazove alergijsku reakciju, koja se najee primeuje na koi u obliku pojaane pigmentacije, erupcija, osipa, peckanja, svraba. Ostala retka neeljena dejstva obuhvataju razdraljivost, konfuziju, koni osip, oteano disanje, peckanje pri mokrenju, bubrene tegobe, disajne probleme i poremeaje sranog ritma koji mogu dovesti do sranog udara. Treba prekinuti upotrebu leka i odmah se \av\t\ lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
FLUOKSETIN
GRUPA LEKOVA
Antidepresivi (selektivni inhibitori ponovno1 preuzimanja serotonina)

FABRIKO IME
Prekomerna doza ili dugotrajna ili pogrena primena ovog leka moe imati za posledicu neravnoteu elektrolita. Simptomi obuhvataju nepravilne otkucaje srca, konfuziju, umor i slabost nepoznatog uzroka i miine greve. Ne primenjivati fenolftalein ili bilo koji stimulativni oblik laksativa ako postoji verovatnoa intenstinalne opstrukcije.
Fluval, Refleksetin, Flusetin, Flunirin, Fluxila

OPTI OPIS
Fluoksetin, poznati antidepresivni lek, propisuje se za kontrolu velikog broja depresivnih oboljenja. Primenjuje se i za leenje zavisnosti od alkohola i opsesivno-kompulzivnog poremeaja.
924
INDEKS
LEKOVA
Fluoksetin pripada podgrupi antidepresivnih lekova poznatih kao selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. On uspostavlja prirodan nivo neurotransmitera serotonina u mozgu. lako se u principu smatra efikasnim, fluoksetin kod nekih osoba moe da povea sklonost samoubistvu. Neki lekari smatraju primenu ovog leka protivrenom. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antidepresivi.
POSEBNE INFORMACIJE
sanjivost, glavobolju, nervozu, nesanicu, blae tegobe sa varenjem kao to su bolovi i neprijatnosti, proliv, muninu i povraanje; osetljivost na svetlo (retko). Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, javite se lekaru.
Teka
cink: slabije dejstvo fluorohinolona
(specifina uputstva o vremenskim razmacima uzimanja ovih lekova vidi pod Ciprofloksacin i O floksacin).
Cimetidin (antiulkusni lek) i probenecid (lek protiv gihta): smanjeno izluivanje
lako fluoksetin mnogima pomae, vei procenat obolelih ima neeljena dejstva sa ovim nego sa drugim antidepresivnim lekovima. Sve nedoumice u pogledu moguih neeljenih dejstava raspravite sa lekarom.
FLUOROHINOLONI
&
j ENERICKI n a z iv
:iprofloksacin, ofloksacin
DPTI OPIS
Dejstva na centralni nervni sistem, ukljuujui uznemirenost, smetenost, halucinacije, drhtanje, psihozu; alergijske reakcije (koni osip, svrab ili crvenilo; oticanje lica ili vrata; gubitak daha); temperatura ili sitni irevi na koi; krvava ili mutna mokraa; oticanje stopala ili nogu; Stivens-Donsonov sindrom (temperatura, plikovi na koi i otvorene rane na sluzokoi i spoljanjim polnim organima, slabost, bolovi u zglobovima). U sluaju ovih reakcija odmah se javite lekaru. Tokom ili posle uzimanja fluorohinolona moe se javiti retka bolest, pseudomembranozni kolitis. Ako doe do pojave greva u stomaku ili elucu, otrih bolova i nadimanja, vodenastih i tekih proliva (moe biti i krvav); temperature, poveane ei; munine ili povraanja; umora ili slabosti; gubitka telesne teine nepoznatog uzroka odmah idite na lekarski pregled. Ovi simptomi se mogu pojaviti u bilo kom trenutku tokom uzimanja fluorohinolona ili nekoliko nedelja po prestanku uzimanja leka.
POSEBNE INFORMACIJE
fluorohinolona, sa poveanom opasnou od neeljenih efekata i toksinosti (naroito kod ofloksacina).

Varfarin (antikoagulans): poveano
antikoagulativno dejstvo.
FLURBIPROFEN
GRUPA LEKOVA
Analgetici (nesteroidni lekovi protiv zapaljenja)

FABRIKO IME
Flugalin, Flurbiprofen
OPTI OPIS
:luorohinoloni, antibiotici irokog spektra, ivedeni su u leenje osamdesetih godina !0. veka. Pripadaju grupi lekova koji se ovu hinoloni i onemoguavaju stvaranje )NK u bakterijama, pa tako spreavaju ast i razmnoavanje mikroorganizama. 'oto prodiru u mnoge delove tela i efikasni u protiv velikog broja mikroorganizama, uorohinoloni se primenjuju za leenje 'rojnih infekcija, ukljuujui infekcije ostiju, zglobova, sistema za varenje, lisajnog sistema, koe i mokranog istema, kao i polno prenosivih bolesti. Vie informacija o specifinim uorohinolonima potraite u opisima ore navedenih generikih lekova.
OLESTI
bronhitis (bakterijski izazvana pogoranja bolesti) gonoreja bakterijsko zapaljenje plua, zapaljenje srednjeg uha, sinusitis bakterijsko zapaljenje prostate infekcije koe i mekih tkiva infekcije mokranog sistema, upalna oboljenja karlice putniki proliv
r N E E L J E N A D EJS T V A laga
Antibiotici, osim tetnih, ubijaju i dobre" bakterije koje kontroliu rast neeljenih gljivica i crevnih mikroorganizama. Konzumiranje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta moe pomoi da se ponovo uspostavi normalna bakterijska flora u organizmu. Dugotrajno uzimanje bilo kog antibiotika moe dovesti do gljivinih infekcija, ukljuujui kandidijazu ili do bakterijskih infekcija kao to je pseudomembranozni kolitis. Trudnice i dojilje ne bi smele da uzimaju fluorohinolone jer ovi lekovi mogu da izazovu artropatiju (nenormalni razvoj zglobova) fetusa i novoroeneta. Osim u izuzetnim sluajevima, deca i mladi (ispod 18 godina) ne bi smeli da uzimaju fluorohinolone zbog opasnosti od artropatije. Neki istraivai smatraju da mladi mogu da uzimaju ove lekove, jer je kod njih rast kostiju zavren. Fluorohinoloni mogu da izazovu osetljivost na sunce ili UV lampe. Tokom leenja fluorohinolonima treba se to manje izlagati ovim izvorima svetlosti. Obavezno uzmite sav propisani lek.
Flurbiprofen je nesteroidni lek protiv zapaljenja koristan za akutno ili dugorono ublaavanje simptoma reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Informacije o neeljenim dejstvima i meudejstvima leka potraite pod N esteroidni lekovi p rotiv
zapaljenja.
FUROSEMID
GRUPA LEKOVA
Diuretici
FABRIKO IME
Furosemid, Fursemid, Lasix

OPTI OPIS
lago delovanje na centralni nervni sistem, kljuujui vrtoglavice, oamuenost,
Antacidi, didanozin (antivirusni lek), gvoe-sulfat, laksativi koji sadre magnezijum, sukralfat (antiulkusni lek),
Brzodelujui, jak diuretik, furosemid propisuje se od 1964. godine za leenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i zadravanja suvine tenosti. Lek poveava stvaranje mokrae, pa tako iz organizma odstranjuje vodu i smanjuje oticanje i volumen krvi. Meutim, tokom ovog procesa gube se i soli koje sadre natrijum, kalijum, kalcijum i druge vane minerale, to ponekad dovodi do miinih greva i tekih kardiovaskulamih neeljenih dejstava. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim medudejstvima leka potraite pod D iuretici.
925
INDEKS
K O N V EN C IO N ALN IH I PR IR O D N IH
LEKOVA
N E Z E L J E N A D EJS T V A Blaga
Poveana opasnost od opekotina od sunca.

POSEBNE INFORMACIJE
bolova u kostima, svraba koe, eeg pranjenja creva, tvrde stolice i osipa nalik plikovima. Odmah prekinite primenu i javite se lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
Tokom uzimanja ovog leka moe se razviti jaka osetljivost na svetlo odnosno koa lake izgori" pri izlaganju sunevoj svetlosti. Kou treba tititi losionom sa zatitnim faktorima (protiv sunca), izbegavati dugotrajno izlaganje suncu ili lampama za sunanje.
Dokazano je da je ganoderma korisna u kombinaciji sa konvencionalnim leenjem SIDE (AIDS-a) i raka. Klinika istraivanja su pokazala da ganoderma sniava krvni pritisak kod Ijudi i ivotinja.
Jedan laboratorijski eksperiment u kojem su pacovima svakodnevno davane injekcije alkoholnog ekstrakta gastrodije pokazao je da je dolo do smanjenja aktivnosti i apetita pacova. U drugom eksperimentu, kunii kojima su davane injekcije preparata ove biljke postali su bezvoljni, izgubili su apetit; dolo je do ubrzanog rada srca i promene EEC-a. Preparati biljke su kod kunia zaustavili greve i spreili razvoj simptoma slinih epilepsiji, ali ipak gastrodija nije toliko efikasna kao fenobarbiton.
GANODERMA
REII, LING l
LATINSKO IME Ganoderma lucidum
GASTRODIJA
I)
LATINSKO IME Gastrodia elata OPTI OPIS
(!)
GAVEZ, CRNI
()
OPTI OPIS Ganoderma je peurka, poznata pod nazivima lingi u Kini i reii na Zapadu, koja raste u brdovitim podrujima Kine. To je retka peurka koju strunjaci izrazito cene zbog viestruke primene. Kineski travari je tradicionalno koriste za leenje psiholokih poremeaja i tegoba sa disanjem, kao i ulkusa. Prema kineskoj medicini, koja biljke svrstava prema svojstvima hlaenja ili grejanja, ganoderma je obeleena kao neutralna. Propisuje se i za podsticanje imunog sistema bolesnika. Izgleda da pomae organizmu u odupiranju brojnim fizikim, biolokim i spoljanjim optereenjima.
BOLESTI
Strunjaci za kinesku medicinu propisuju koren ovog pripadnika porodice orhideja za tegobe koje se pripisuju poremeajima jetre, a u jetri, po kineskoj tradiciji, obitava dua. Gastrodija u prevodu znai rajska konoplja". Kad kupujete gastrodiju, potraite debeo, vrst, proziran, utobeli koren koji potie iz kineskih pokrajina Seuan, Junan ili Guu. U kineskoj tradicionalnoj medicini gastrodija je svrstana kao slatka i neutralna biljka.
BOLESTI
LATINSKO IME Symphytum officinale OPTI OPIS
Uzeti oralno kod: glavobolje, ukljuujui migrene; vrtoglavice; konvulzija kod dece; epilepsije
PREPARATI
Uzeti oralno kod: nervoze, nesanice, vrtoglavice astme, hroninog bronhitisa povezanog sa alergijom oslabljenog imunog sistema, tumora, ulkusa, oslabljenog krvotoka, trovanja peurkama.
PREPARATI
Ganoderma se moe nai u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane (pod imenom reii), a dostupna je u obliku pilula, tableta i kao alkoholni ekstrakt. Za pojedinosti o dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. Za razliku od drugih kineskih biljaka, ganoderma se tradicionalno ne mea sa drugim materijama.
T N E E L J E N A D EJS T V A
Gastrodija se moe nai kao koren ili u obliku tableta u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: pomeana sa umbirom, ikom i korenom ahirantesa, primenjuje se za leenje munine praene vrtoglavicom, a ista smea, uz dodatak korpije, koristi se za leenje greva. Za hronine deije konvulzije travari propisuju smeu koja sadri gastrodiju, azijski enen, atraktiloides (beli) i svilenu bubu. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
lako ga travari irom sveta cene ve vekovima i jo ga primenjuju za leenje brojnih poremeaja, od posekotina do raka, mnogi strunjaci u SAD su odbacili gavez kao preopasan za svaki oblik unutranje primene. Gavez sadri pirolizidinske alkaloide, koji mogu izazvati oteenje jetre ako se gavez konzumira u prevelikoj koliini. Aktivni sastojak gaveza je alantoin, koji podstie rast novih elija. lako se sueni koren i listovi primenjuju u medicinske svrhe, koren gaveza sadri dvostruko vie alantoina od ostalih delova biljke. lako oralna primena gaveza ostaje pod znakom pitanja, moe se bezbedno primenjivati na spoljanjim povredama, na primer posekotinama i drugim ranama.
BOLESTI
Primeniti spolja kod: rana, posekotina, uboda insekata, modrica, ulkusa i zapaljenja uljeva.
Gavez je dostupan u suvom obliku.

Kuna primena
Melem: posuti praak od suvog gaveza na posekotine, modrice, ubode insekata ili rane i prekriti ih istom tkaninom.
POSEBNE INFORMACIJE
Ne oekuju se.
POSEBNE INFORMACIJE
Blaga
Kod primene ganoderme moe doi do pojave munine praene vrtoglavicom,
UPOZORENJE: biljku treba koristiti oprezno i u dogovoru sa strunjakom.
UPOZORENJE: ameriko udruenje za biljne proizvode uvrstilo je gavez na listu biljaka sa ogranienom primenom i preporuuje korienje ove biljke samo kod spoljanjih oboljenja.
926
INDEKS
KON V E N C IO N A L N IH I P R IR O D N IH
LEKOVA
GELSEMIUM
LATIN SKO IME
u krvi, ime smanjuje opasnost od oboljenja krvnih sudova. Izgleda da lek koi stvaranje triglicerida u jetri i ubrzava uklanjanje holesterola iz organizma. Vie pojedinosti vidi pod Hipolipemici.
pomoi obnavljanje sluha kod gluvoe koja je posledica smanjenog snabdevanja krvlju nerava odgovornih za ulo sluha.
BOLESTI
Gelsemium sempervirens
O PTI O P IS
C elsemium se ponekad naziva i jasmin, iako ne pripada porodici jasmina ve je srodan sa biljkama Ignatia i Strychnos nux vomica. Ova penjaica utih cvetova u obliku trubice rasprostranjena je u umama i obalskim podrujima Sjedinjenih Drava. U velikim dozama Gelsemium izaziva paralizu motornih nerava, psihike i ulne poremeaje kao to su poremeaji vida, ravnotee, miljenja i kretanja. Trovanje izaziva konvulzije i smrt. Homeopati preporuuju razreene rastvore Gelsemiuma kod oboljenja praenih simptomima slinim trovanju Celsemiumom. U homeopatskom obliku, Gelsemium se pravi od sveeg korena koji se usitni, potopi u alkohol, procedi i razreuje do eljenih, vrlo razreenih potencija.
BOLESTI
Blaga
Blag porast nivoa eera u krvi; smanjena polna elja kod mukaraca.
Teka
Temperatura, groznica, bol u grlu, bol u donjem delu lea i donjim delovima trupa, oteano ili bolno mokrenje. Kod dugotrajne primene opasnost od stvaranja kamena u ui se udvostruuje.
POSEBNE INFORMACIJE
Uzeti oralno kod: vrtoglavice, glavobolje, zvonjave u uima Alchajmerove bolesti zapaljenja vena (flebitisa), ateroskleroze, krvnih sudova mozga, bolesti krvnih sudova kod dijabetiara, Rejnoovog sindroma ulkusa na nogama potitenosti, smanjene koncentracije ili psihike i emocionalne iscrpljenosti kod starijih osoba astme poremeaja zgruavanja krvi, ukljuujui modani i srani udar.
PREPARATI
Ovaj lek se obino uzima dva puta dnevno, pola sata pre jutarnjeg i veernjeg obroka.
M O C U A M E D U D E JS T V A Kenodiol i ursodiol: ova dva leka za leenje kamena u ui su manje efikasni kad se koriste sa gemfibrozilom. Lovastatin: kad se uzima sa gemfibrozilom,
Uzeti oralno kod: anksioznosti gripa praenog bolovima, groznice i iscrpljenosti glavobolje koja poinje u zadnjem delu glave i iri se prema napred ospica bolova u grlu temperature sa groznicom koja se iri du kime iako bolesnici ne moraju oseati hladnou.
PREPARATI
Listovi ginka se mogu nabaviti u suvom obliku, kao kapsule ili tinktura. Standardizovani proizvod poznat kao ekstrakt ginka bilobe (CBE) moe se nai u prodavnicama zdrave hrane. Veina travara preporuuje samo primenu proizvoda od ginka koji su u slobodnoj prodaji.
moe dovesti do oteenja bubrega.
GINKO
Ginko moe izazvati razdraljivost, nemir, proliv, muninu i povraanje. Ako se pojave ovi simptomi, posavetujte se sa strunjakom treba li smanjiti dozu ili prekinuti primenu ginka.
()
LATINSKO IME
Celsemium je u slobodnoj prodaji u
Ginkgo biloba
FABRIKO IME
Aspirin, lekovi za spreavanje zgruavanja krvi: mogua pojava spontanog krvarenja
razliitim stepenima snage (potencijama), u sbliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti j prodavnicama i apotekama. Za detaljnije nformacije obratite se homeopati.
i stvaranja modrica na koi.

POSEBNE INFORMACIJE
Bilobil, Memoril, Celasa-Gunkgo

O PTI O P IS
N oekuju se. le
EMFIBROZIL
jR U P A LEKOVA
Hipolipemici
A B R IK O IME
iinelip, Boluzin
DPTI O PIS
jemfibrozil, uveden 1976. godine, koristi e za snienje nivoa holesterola i triglicerida
Kineski travari su hiljadama godina koristili lepezaste listove listopadnog drveta ginko za leenje astme, promrzlina (zapaljenja izazvanih izlaganjem hladnoi) i oticanja. Danas zapadni travari cene listove ginka zbog delovanja na bolesti krvnih sudova od kojih obino oboljevaju starije osobe. Jedan od najvanijih korisnih efekata ginka je podsticanje vazodilatacije (irenje krvnih sudova) i poboljanje protoka krvi u kapilarima i arterijama, naroito na periferiji organizma, na primer donjim delovima nogu i stopalima. Takoe izgleda da ginko poboljava protok krvi u mozgu. Strunjaci za biljnu medicinu smatraju da ginko moe da sprei nastanak krvnih ugruaka i suavanje bronhija tokom napada astme. Cinko moe da ublai oteenja kod makularne degeneracije, estog uzroka slepila kod dijabetiara. Isto tako moe
UPOZORENJE: neke osobe ne podnose ginko ni u najmanjim dozama. Osobe koje boluju od poremeaja zgruavanja krvi, trudnice i dojilje ne smeju da koriste ginko. Deci ne davati ginko bez lekarske kontrole. Lekovite koliine treba primenjivati samo u dogovoru sa travarom ili lekarom.
GLIBURID NIJE REGISTROVAN U SCG

CRUPA LEKOVA
Antidijabetiki lekovi (oralni hipoglikemici)

FABRIKO IME
DiaBeta, Clynase, Micronase
lekovi na recept
lekovi bez recepta
927
INDEKS
LEKOVA
OPSTl OPIS Cluburid je uveden 1970. godine i koristi se za leenje insulin-nezavisnog dijabetesa (tip 2), koji se ne moe kontrolisati iskljuivo posebnom isranom i vebama. Lek podstie otputanje postojeeg insulina kod osoba iji organizam moe da stvara ovaj hormon. Vie pojedinosti, ukljuujui injenice o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka nai ete pod O ralni hipoglikem ici.
G LIPIZID
NEELJENA DEJSTVA
Teka Uzimanje velikih koliina gloga moe dovesti do naglog pada krvnog pritiska, to moe da izazove oseanje slabosti i gubitak svesti. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: glog, u dogovoru sa lekarom, koristite kao tonik za srce samo ako je postavljena dijagnoza angine pektoris, sranih aritmija ili zastojnog oboljenja srca. Nemojte sami postavljati dijagnozu svoje bolesti. Deca, trudnice i dojilje smeju da koriste glog samo prema uputstvima strunjaka za biljnu medicinu ili lekara.
GRUPA LEKOVA Antidijabetiki lekovi (oralni hipoglikemici) FABRIKO IME Antidab, Glibenese, Glucotrol XL OPTI OPIS Glipizid se koristi za leenje insulin-nezavisnog dijabetesa (tip 2) koji se ne moe drati pod kontrolom iskljuivo posebnom ishranom i vebama. Lek je uveden 1972. godine i podstie otputanje postojeeg insulina kod osoba iji organizam moe da stvara ovaj hormon. Vie pojedinosti, ukljuujui injenice o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka nai ete pod
O ralni hipoglikem ici.
GLICERIL TRINITRAT (NITROGLICERIN)

GRUPA LEKOVA Nitrati FABRIKO IME Nitroderm, Nitrolingual, Nitro-Dur, Nirmin, Nitroglicerin, Nitro-Farm-Retard OPTI OPIS Nitroglicerin se od 1847. godine propisuje za leenje sranog bola (angine pektoris). Najee se primenjuje za ublaavanje akutnih bolova u grudnom kou. Istovremeno slui i za preventivno leenje napada angine pektoris i kao dodatni lek kod zastojnog oboljenja srca i sranog udara. Nitroglicerin je dostupan u mnogim oblicima, od kojih se svaki propisuje prema svojoj terapijskoj primeni. Za brzo delovanje propisuju se sublingvalne tablete (koje se tope ispod jezika) ili sprej. Za dugotrajno korienje lekar moe da propie standardne tablete, masti ili flastere za kou. Informacije o drugim neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Nitrati. IN EELJEN A D EJS T V A Blaga Lokalna nadraenost koe na mestu nanoenja masti ili transdermalnog flastera. POSEBNE INFORMACIJE Sublingvalne tablete treba uvati u originalnom pakovanju. Posle svake upotrebe boicu sa lekom treba vrsto zatvoriti da ne doe do propadanja leka.
G O R O V EZ
LATINSKO IME
GLO G
(>
Usnea spp.
LATINSKO IME
Crataegus laevigata (ili Crataegus exycantha)
OPTI OPIS Travari koriste cvetove, plodove i listove gloga, evropskog grma trnovitih granica, propisujui ga kao blagi tonik za srce. Smatra se da iri krvne sudove i tako olakava protok krvi kroz arterije, sniavajui krvni pritisak. Smatra se da glog poveava snagu rada sranog miia i spreava aritmije. Neki strunjaci smatraju da bi glog mogao imati umirujue dejstvo na nervni sistem, pa ga ponekad preporuuju kao lek protiv nesanice. Glog se prepoznaje po rumenim bobicama i plavozelenim listovima, a nenobeli cvetovi se javljaju u maju. BOLESTI Uzeti oralno u kombinaciji sa konvencionalnim medicinskim leenjem kod: visokog krvnog pritiska, zaepljenja arterija, oseaja lupanja srca, angine pektoris, zapaljenja sranog miia. Uzeti oralno kod: nesanice i nervnih bolesti. Uzeti kao sredstvo za grgljanje kod: bolova u grlu. PREPARATI Glog se moe nabaviti kao teni ekstrakt, suene bobice i listovi ili u obliku kapsula.
OPTI OPIS Naziv Usnea se odnosi na grupu liajeva, biljaka koje se sastoje od algi i gljiva i rastu zajedno u simbiotikom odnosu. Gorovez se moe nai kako visi sa aria i drugog drvea severne hemisfere. Ponekad se naziva i dedina brada, zbog upavog izgleda, a esto raste u vonjacima. Izgleda da aktivna materija, snijumska kiselina, ima antibiotiko delovanje na gram pozitivne bakterije gde spadaju, na primer, streptokoke. Isto tako moe biti efikasna protiv nekih gljivica i protozoa. Smatra se da gorovez prekida elijski metabolizam bakterija i drugih jednostavni organizama, a da pritom ne oteuje Ijudsk elije. Travari smatraju da ima stimulativno dejstvo na imuni sistem a oputajue na miie. Neke vrste ovog liaja, od kojih se najmanje etiri mogu nai u zapadnim delovima SAD, koriste se kao biljni preparati i kao hrana za neke ivotinje i Ijude. BOLESTI Uzeti oralno kod: prehlade, gripa, zapaljenja grla, disajnih infekcija nadraenosti sistema za varenje. Primeniti spolja kod: konih ireva i gljivinih infekcija, kao to je atletsko stopalo infekcija mokranog trakta, kao to su zapaljenje mokrane cevi i beike. Koristiti kao sredstvo za ispiranje kod: infekcije vagine.
928
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Suva biljka je dostupna u obliku praka i tinkture.

Kuna priprema
zapaljenja unih kanala trovanja peurkama psorijaze.

Dostupna u suvom obliku, kapsulama i tinkturi.

Kuna priprema
aj: potopite 2-3 kaiice suenog liaja ili 1 - 2 kaiice praka u 1 olji vrele vode. Popijte do tri puta dnevno.
IN EELJEN A D EJS T V A Blaga
Dostupan u suvom obliku, kao kapsule i ekstrakt.

Kuna priprema
aj: staviti 1 - 2 kaiice suene gotu kole u olju kljuale vode; popiti dva puta na dan za poboljanje krvotoka u nogama. Oblog: natopiti tkaninu u aj od gotu kole ili tinkturu za leenje povreda ili psorijaze. Leenje poeti blagim rastvorom i prema potrebi poveavati koncentraciju gotu kole.
N E E U E N A D E JS T V A Blaga
Ako doe do poremeaja varenja, smanjite dozu. Ako ovi simptomi traju due, obratite se lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
Caj: 1 kaiica usitnjenih sveih semenki ostavi se u 1 olji kljuale vode 10-15 minuta; pije se tri puta dnevno. Umesto aja moe se pojesti 1 kaiica usitnjenih sveih semenki. Ekstrakt gospinog trna moe biti efikasniji od ajeva, poto se silimarin teko rastvara u vodi. Za detaljnije informacije obratite se travaru.
UPOZORENJE: trudnice treba da izbegavaju korienje ove biljke, jer moe da izazove kontrakcije materice. Pre nego to se proguta, tinkturu treba razrediti, jer visoke koncentracije mogu da izazovu poremeaje varenja. Nemojte koristiti biljku vie od tri nedelje uzastopno.
N E E U E N A D EJS T V A
Blaga
Cotu kola moe izazvati koni osip ili glavobolje; treba smanjiti dozu ili preknuti primenu biljke.
POSEBNE INFORMACIJE
Poto uzimanje gospinogtrna podstie luenje ui, mogu se javiti retke stolice.
P O S E B N E IN F O R M A C IJ E
UPOZORENJE: ako sumnjate da bolujete od nekog poremeaja jetre, zatraite savet lekara.
Ne uzimati gotu kolu tokom trudnoe, dojenja i primene trankvilizartora ili sedativa, jer gotu kola moe imati narkotiko delovanje. Ne sme se davati deci mlaoj od dve godine. Vea deca i starije osobe treba da ponu sa slabim dozama i da ih poveavaju prema potrebi.
GOSPIN TRN
MLENI IAK
LATINSKO IME Silybum marianum OPTI OPIS
(>
GOTU KOLA
()
LATINSKO IME Centeila asiatica OPTI OPIS
GUAIFENESIN
NIJE REGISTROVN U SCG
GRUPA LEKOVA
Gospin trn je biljka koja dostie i do metar i po visine, a uspeva i kao batenska i kao divlja. Travari je koriste za leenje poremeaja jetre kao to su ciroza i hepatitis. Aktivni sastojak, silimarin, nalazi se u semenkama, a smatra se da ubrzava stvaranje novih, zdravih elija jetre ne podstiui rast eventualno prisutnih zloudnih tvorevina u jetri. Smatra se da silimarin deluje i kao antioksidans, titei elije jetre od oteenja slobodnim radikalima, tetnim meuproizvodima mnogih metabolikih procesa u organizmu. Primena silimarina kod zdravih osoba moe poveati sadraj glutationa u jetri za trideset odsto, a ova materija je kljuna za detoksifikaciju mnogih potencijalno tetnih hormona, hemijskih materija i lekova. Smatra se da gospin trn ublaava kone simptome psorijaze, jer moe doi do njihovog pogoranja kad jetra ne uspeva da neutralie odreene otrove koji krue krvlju.
BOLESTI
Ekspektoransi
FABRIKO IME
Biljka gotu kola raste u movarnim predelima irom sveta. Njeni lepezasti listovi sadre umirujuu materiju, azijatikozid. Primenjuje se za leenje opekotina, konih transplanta i epiziotomije (hirurkog zahvata za spreavanje pucanja vagine tokom poroaja). Gotu kola moe da pomogne i u leenju konih simptoma psorijaze. Postoje dokazi da gotu kola pomae smanjivanje edema (zadravanje tenosti u organizmu) i podstie protok krvi u nogama, jaanjem vena i kapilara, pa moe biti korisna i u leenju zapaljenja vena.
BOLESTI
Bez recepta: Robitussin

OPTI OPIS
Uzeti oralno kod: oteanog protoka krvi u nogama, edema. Primeniti kao oblog kod: opekotina, posekotina i drugih povreda koe psorijaze.
Guaifenesin je ekspektorans koji se koristi za smirivanje simptoma kalja, naroito kalja koji prati prehladu i grip. Lek razreuje sluz ili gnoj u gornjim disajnim putevima i omoguava lake iskaljavanje i izbacivanje sekreta. Sto je manja kongestija disajnih puteva, manja je i potreba za kaljem. Ovaj lek se nalazi u mnogim preparatima protiv kalja koji se nalaze u slobodnoj prodaji ili se dobijaju na recept. esto je u kombinaciji sa nekim dekongestivom, antihistaminikom ili nekim drugim lekom. Guaifenesin je dostupan u obliku tableta, kapsula i kao tenost.
BOLESTI
Uzeti oralno kod: tegoba sa jetrom, kao to su ciroza i hepatitis
kaalj kod prehlade, gripa i drugih blaih bolesti gornjih disajnih puteva.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
(m v/
/ \ homeopatski W preparati
929
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
N E E L JE N A D E JS T V A Blaga Bol u elucu, proliv, munina, vrtoglavica, blaa slabost (ovi efekti su retki). Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Koni osip, glavobolja koja ne prolazi, povraanje, visoka temperatura. Odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
potrebno uzimati itavog ivota. Kao i ostali lekovi za sniavanje krvnog pritiska, guanfacin je najdelotvorniji ako njegovu primenu prati redovno fiziko vebanje, izbegavanje stresa, smanjivanje telesne teine i ishrana sa ogranienim unosom soli. Vie pojedinosti potraite pod
Antihipertenzivi.
BOLESTI
T M OCUA MEUDEJSTVA
Alkohol i druga sredstva za smanjivanje aktivnosti centralnog nervnog sistema, na primer antihistaminici i miini relaksansi: mogu da poveaju vrtoglavicu
i delovanje guanfacina na krvni pritisak (sniavanje pritiska).

Hrana: izbegavati previe soli.
visok krvni pritisak (hipertenzija) N E E L JE N A D E JS T V A Blaga Vrtoglavica; suva usta i nos; zatvor; glavobolja; munine praene vrtoglavicom, umor; nesanica; smanjena polnaelja; peckanje ili svrab oiju ili suve oi; povraanje. Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Smetenost, depresija. Sto pre se javite lekaru.
POSEBN E INFORM ACIJE
Ako se koriste tablete sa produenim otputanjem leka, treba ih uzeti cele. Tableta se ne sme mrviti ili vakati pre gutanja. Najbolji efekatse postie pri uzimanju na prazan eludac. Da bi se pomou guaifenesina podstaklo razreivanje sluzi iz plua, treba piti 8 - 1 0 aa tenosti dnevno, ukljuujui i au vode uz svaku dozu. Trudnice i dojilje pre uzimanja ovog leka treba da se posavetuju sa lekarom. Ovaj lek se ne sme davati deci mlaoj od dve godine bez prethodnog dogovora sa pedijatrom. Kod kalja izazvanog puenjem, astmom, bronhitisom ili emfizemom ovaj lek ne sme da se koristi. Ako se kaalj ne smiri u roku od sedam dana, idite na pregled kod lekara. M O G U A M E U D E JS T V A Ne oekuju se.
HAJDUCKA TRAVA
STOLISNIK
LATINSKO IME Achilea millefolium OPTI OPIS
(C } D
GUANFACIN
GRUPA LEKOVA
Antihipertenzivi
OPTI OPIS
Guanfacin, lek uveden 1980. godine, primenjuje se sam ili u kombinaciji sa tiazidnim diureticima kao pomo u kontroli blago do srednje povienog krvnog pritiska (hipertenzija), sniavajui sistolni i dijastolni krvni pritisak. Guanfacin podstie alfa2-adrenergike receptore u mozgu, smanjujui broj nervnih impulsa koji putuju prema srcu, bubrezima i arterijama. Smanjen broj impulsa dovodi do oputanja zidova krvnih sudova i olakava protok krvi, ime se smanjuje snaga sranog rada i sniava krvni pritisak. Guanfacin ne moe da izlei visok krvni pritisak, ali moe da pomogne u njegovoj kontroli. Poto neleena hipertenzija moe da ima ozbiljne posledice, lek je esto
Ne uzimajte guanfacin u sluaju da ste imali alergijske reakcije na ovaj lek. Obavestite lekara o trudnoi ili planiranju trudnoe; dojenju; sranom, bubrenom ili oboljenju jetre; koronarnoj insuficijenciji ili oboljenju srca i krvnih sudova; depresiji. Obavestite lekara o uzimanju sedativa, hipnotika i antidepresiva ili o planiranju operativnog zahvata koji e se izvriti pod optom anestezijom. Svakako se posavetujte sa lekarom pre uzimanja drugih lekova, naroito antihistaminika dostupnih bez recepta; pilula za smanjenje apetita; lekova protiv prehlade, kalja, zapaljenja sinusa ili polenske groznice; tableta protiv bolova ili sredstava za oputanje miia. Neki od ovih lekova mogu da podignu krvni pritisak, a neki ponekad izazivaju vrtoglavicu. Poto guanfacin ima i sedativno dejstvo, moe da oslabi mentalnu budnost, procenu i koordinaciju. Dok se ne proveri individualno dejstvo leka, budite oprezni u vonji, radu na mainama ili dok se bavite nekom aktivnou gde je potrebna vea panja. Da bi tokom dana izbegli vrtoglavicu, lek uzimajte pre spavanja. Posebnu panju treba obratiti na higijenu zuba. Guanfacin moe da izazove suva usta, poveavajui verovatnou pojave zubnih bolesti. Ako suva usta potraju due od dve nedelje, zatraite savet zubara ili lekara. Delovanje guanfacina na visok krvni pritisak obino se uoava posle etiri do est nedelja uzimanja leka. Primena leka se ne sme naglo prekinuti, jer se mogu javiti teki efekti odvikavanja.
Hajduka trava se od davnina koristi za zarastanje rana. Navodno je grki junak iz Trojanskog rata, Ahil, zaustavio krvarenje iz rana zadobijenih u boju pomou zgnjeenog lia hajduke trave. Novija istraivanja su otkrila da hajduka trava sadri mnoge hemijske materije koje umiruju zapaljenje i ublaavaju bolove. Lie, stabljike i cvetovi sadre preko dest aktivnih sastojaka, ukljuujui salicilnu kiselinu, mentol i kamfor. Smatra se da dva glavna satojka, ahilein i ahiletin, pomau zgruavanje krvi, dok tujon (koji se nalazi i u kamilici) ima blago sedativno dejstvo. Poto hajduka trava moe delovti kao diuretik, ponekad se koristi za leenje menstrualnog nadimanja i visokog krvnog pritiska. Pomalo gorak ukus aja od hajduke trave moe se ublaiti dodavanjem zaslaivaa i drugih biljaka. Rairena, metar visoka evroazijska bilja odomaila se u batama irom sveta, a raste i kao divlja u skoro svim naim krajevima.
BOLESTI
Uzeti oralno kod: temperature, poremeaja varenja, menstrualnih greva, anksioznosti, nesanice, visokog krvnog pritiska. Primeniti spolja kod: manjih rana i krvarenja nadraenosti vagine (za ispiranje).
Dostupna kao suva biljka i aj.

Kuna priprema
Caj: ostaviti 1 - 2 kaiice suene biljke 10-15 minuta u 1 olji vrele vode. Piti do tri olje dnevno.
930
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODN IH
LEKOVA
NEELJENA DEJSTVA
Blaga Uzimanje hajduke trave moe izazvati osip ili proliv. Prekinite uzimanje biljke i posavetujte se sa lekarom. POSEBNE INFORMACIJE Ako ste alergini na ambroziju, posle uzimanja hajduke trave moete dobiti osip.
Oblog: natopiti tkaninu u aj od harpagofituma nekoliko minuta, iscediti i staviti na bolesno podruje. Kombinacije: harpagofitum se moe kombinovati sa semenkama celera i suruicom za leenje artritisa. POSEBNE INFORMACIJE Pre uzimanja harpagofituma trudnice treba da se posavetuju sa strunjakom.
HEPARIN
CRUPA LEKOVA Antikoagulansi i antitrombocitici OPTI OPIS Vrlo jak lek protiv zgruavanja krvi, heparin je lek izbora kad je potrebno brzo postizanje efekta. On koi stvaranje krvnih ugruaka u raznim delovima organizma. Heparin primenjuje zdravstveni radnik preko injekcije ili intravenske infuzije u bolnici, lekarskoj ordinaciji ili kod kue. Ako se heparin prima kod kue, vano je da se primenjuje uz strogo pridravanje uputstava i da se redovno vre analize krvi za odreivanje vremena zgruavanja. Dodatne informacije o neeljenim dejstvima i meudejstvima leka vidi pod Antikoagulansi i antitrombotici. NEELJENA DEJSTVA Teka Heparin moe da izazove krvarenje. Drugi opasni simptomi su bolovi u grudnom kou, jake glavobolje, nizak krvni pritisak, osip, oteano disanje, curenje iz nosa i pritisak u grudnom kou. Ako se javi neki od ovih simptoma, treba se javiti lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Poto se heparin dobija od ivotinjskog tkiva, osobe koje boluju od astme ili alergija treba pre leenja da uzmu probnu dozu.
H A R P A G O FIT U M HEPAR S U L P H U R IS
LATINSKO IME Harpagophytum procumbens OPTI OPIS Harpagofitum je izuzetno gorka biljka koja raste u sunim podrujima june i istone Afrike, a koren se skuplja na kraju kine sezone. Tradicionalno se od suvog korena pravio aj za leenje tegoba sa varenjem, poviene temperature i poremeaja krvi, dok se svei koren koristio kao mast protiv ireva i rana na koi. Poto se za aktivni sastojak biljke, harpagozid, smatra da ublaava bol i zapaljenje, harpagofirtum se ponekad preporuuje kod artritisa. Meutim, klinika istraivanja nisu potvrdila ovakvu primenu biljke. Uputstva za primenu harpagofituma zavise od pojedinanog sluaja, naroito ako je artritis praen jakim bolovima i oticanjem. Neki travari smatraju da harpagofitum pomae u leenju poremeaja jetre i limfnog sistema i da moe da snizi nivo eera u krvi. Primenjuje se i za jaanje apetita i kao sredstvo za podsticanje varenja. Poto se uvozi iz Afrike, harpagofitum je veoma skup. BOLESTI Uzeti oralno kod: artritisa, gihta poremeaja jetre, poremeaja une kese, tegoba sa varenjem dijabetesa. Primeniti spolja kod: ireva i rana na koi. PREPARATI Bez recepta Harpagofitum je dostupan kao tinktura i u obliku kapsula. Kuna priprema Kuvanje: staviti 1/2 do 1 kaiice harpagofituma usitnjenog u praak u 1 olju vrele vode; neka vri na tihoj vatri 15 minuta. Procedite i pijte tri puta dnevno najmanje mesec dana. LATINSKO IME Hepar sulphuris calcareum OPTI OPIS Izvor kalcijuma koji se primenjuje u ovom homeopatskom lekovitom preparatu je pahuljasti unutranji sloj ostrige. Preparatse krae naziva Hepar sulph ili kalcijum sulfid. Kalcijum sulfid se u prolosti primenjivao kao protivotrov kod trovanja ivom, a danas ga lekari homeopate koriste za leenje bolesti koje prati sklonost infekcijama i stvaranje gnoja. Takve bolesti prate simptomi kao to su fizika i mentalna preostljivost i teko podnoenje bolova i hladnoe. Sitno usitnjena koljka i sumpor pomeaju se i zagrevaju u hermetiki zatvorenoj posudi. Dobijeni praak se ratvori u vreloj hlorovodoninoj kiselini i potom pomea sa laktozom (mleni eer) u farmaceutskom postupku razreivanja koji se zove trituracija. BOLESTI oteeni i bolni, ali jo zatvoreni apscesi prehlade, bol u grlu i uima upaljene posekotine i povrede koje sporo zarastaju, bolni zglobovi napadi kalja praeni bolovima u grudnom kou, promuklost, astma, emfizem, difterija genitalni herpes zatvor PREPARATI Hepar sulphuris je dostupan bez recepta u razliitim stepenima snage, u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
H IB IS K U S
LATINSKO IME Hibiscus sabdariffa OPTI OPIS Hibiskus, rasprostranjena grupa viegodinjih grmolikih ili drvenastih biljaka iji bogati, lepi cvetovi predstavljaju sinonim za tropsku lepotu, obuhvata preko dve stotine vrsta biljaka. Smatra se da veina ima lekovita svojstva. Razne vrste se koriste u ajurvedskoj (Hindu), kineskoj i zapadnoj biljnoj medicini. Hibiscus sabdariffa je cenjen zbog blagog laksativnog delovanja i sposobnosti poveanja mokrenja, to se pripisuje dejstvu dva diuretika sastojka, askorbinskoj kiselini i slikolnoj kiselini. Poto sadri limunsku kiselinu, sredstvo za osveavanje, koristi se i kao osveavajua biljka, koja omoguava oputanje po vruini, jer hladi kou
Ne oekuju se.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
, y .
INDEKS
KON V E NCION A LN IH I P R IR O D N IH
LEKOVA
poveavanjem dotoka krvi prema povrini koe i irenjem pora. Semenke, listovi, plodovi i korenje hibiskusa se koriste u raznim vrstama narodnih lekova, a aj se priprema od cvetova, odnosno aice, spoljanjih, listolikih delova cveta. Cvetovi hibiskusa se dodaju u pekmeze i ele za dobijanje kiselkastog, osveavajueg ukusa. BOLESTI Uzeti oralno kod: zatvora, blagih infekcija mokrane beike, blage munine. Primeniti biljku ili ekstrakt spolja kod: opekotina od sunca. PREPARATI Bez recepta Svei ili suvi cvetovi, kao i ajne meavine hibiskusa, dostupni su u prodavnicama zdrave hrane. Kuna priprema Caj: staviti 2 kaiice usitnjenog suvog cveta ili 1 kaiku usitnjenog sveeg cveta u 1 olju kljuale vode; ostaviti da stoji 10 minuta. Popiti do 3 olje dnevno. Hladan aj od hibiskusa osveava. IN EELJEN A D EJS T V A Blaga Moe se zapaziti neznatno opor ukus u ustima zbog adstringentnog dejstva biljke. POSEBNE INFORMACIJE Opor ukus hibiskusa moe da bude u neskladu sa drugim biljkama snanog ukusa, kao to su kamilica ili maslaak. Bolje ga je meati sa ajem od nane ili ipka. Poto se u prodaji nalaze razliite vrste hibiskusa, strunjak za leenje biljem preporuie vam odgovarajuu vrstu. Neke vrste se ne preporuuju trudnicama.
ublaavanjem upale i suprotstavljanjem infekciji blagim antimikrobnim delovanjem aktivnog sastojka, berberina. Hidrastis poboljava varenje podsticanjem luenja pljuvake, ui i enzima za varenje. Zavaljujui adstingentnom delovanju, spreava preobilno krvarenje posle poroaja. BOLESTI Uzimati oralno kod: zaraznog proliva, sindroma iritabilnog creva, kolitisa, ulkusa, gastritisa kamena u ui, utice zapaljenja sinusa, laringitisa, bolova u grlu, inficiranih desni infekcija uha krvarenja iz materice posle poroaja i vaginalne infekcije kandidom. Primeniti spolja kod: ekcema, liaja, kontaktnog dermatitisa, atletskog stopala, impetiga. PREPARATI Bez recepta Moe se nabaviti u obliku suvog korena, kapsula i tinkture. Kuna priprema Caj: preliti 1 olju kljuale vode preko 2 kaiice hidrastisa; ostaviti 10-15 minuta. Popiti tri puta dnevno. Sredstvo za ispiranje: 1 kaika biljke u prahu potopi se u pola litra vode 10 minuta. Tenost treba da je to toplija. Ispirati svakodnevno najvie dve nedelje. Kombinacije: za leenje eludanih tegoba koristiti smesu sa suruicom i kamilicom. Za ispiranje koe pomeati sa destilisanim hamamelisom, a kod infekcija uha pripremiti kapljice sa hidrastisom i omanom. Za detaljna uputstva se obratite travaru. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga U visokim dozama hidrastis moe da nadrai kou, usta, grlo i vaginu. Moe da izazove i muninu i proliv. Ako se razviju ovi simptomi, odmah prekinite primenu biljke. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte hidrastis tokom trudnoe jer moe da izazove kontrakcije materice. Ako bolujete od srane bolesti, visokog krvnog pritiska ili ste pretrpeli modani udar, nemojte koristiti hidrastis bez preporuke lekara. Biljka podstie srani mii, a zbog toga dolazi do poveanja krvnog pritiska. Hidrastis se ne sme davati deci mlaoj od dve godine; vea deca i starije osobe treba da ponu od malih doza.
H ID R O F IL N I M U C IL O ID P SILIU M A
GRUPA LEKOVA Laksativi FABRIKO IME Metamucil
fu l
OPTI OPIS Hidrofilni muciloid peiliuma (Plantago psyllium ) je laksativ koji bubri i primenjuje se za ublaavanje hroninog zatvora. Takoe pomae ublaavanje hroninog vodenastog proliva. Ova grupa laksativa naroito je efikasna kod osoba ija je ishrana siromana vlaknima ili imaju dijagnozu iritabilnog creva (spastiki kolon), divertikulitisa ili uljeva. Informacije o drugim neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima videti pod Laksativi. N E E L J E N A D E JS T V A Teka U retkim sluajevima, osobe sa disajnim tegobama mogu pokazivati neeljene rekcije na estice inhalirane iz prakastih preparata. POSEBNE INFORMACIJE Lek se mora uzimati sa puno tenosti kako bi se izbeglo zaepljenje drela i jednjaka. Uzimanje ovog leka bez dovoljne koliine tenosti moe da izazove guenje. Ovaj laksativ ima sporo delovanje; njegovi efekti se pokazuju tek 12 do 72 asa posle uzimanja.
H I D R O H L O R O T IA Z ID
GRUPA LEKOVA Diuretici FABRIKO IME Diunom U kombinaciji sa drugim diuretikom: Moduretic, Tiaren OPTI OPIS Hidrohlorotiazid, diuretik koji ne tedi kalijum, uveden je 1959. godine i koristi se za leenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije), dijabetesa insipidusa (jaka e i prekomerna proizvodnja mokrae) i zadravanja suvine tenosti. Lek podstie stvaranje mokrae, ali poveano izluivanje mokrae izaziva
H ID R A STIS
KANADSKA U TIKA LATINSKO IME
Hydrastis canadensis
()
OPTI OPIS Travari koriste suene i usitnjene stabljike i koren hidrastisa, male viegodinje biljke belih cvetova i crvenih bobica, za leenje nekih disajnih i konih infekcija. Biljka deluje kao stimulans i izgleda da utie na sluznicu sasuivanjem sekreta,
932
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
i pojaani gubitak kalijuma i drugih minerala iz organizma. Ovaj efekat je naroito izraen kod hidrohlorotiazida. Da bi se spreio gubitak kalijuma, lek se esto kombinuje sa triamterenom, diuretikom koji tedi kalijum. (Za razliku od drugih diuretika, izgleda da hidrohlorotiazid smanuje gubitak kalcijuma iz organizma.) Informacije o neeljenim dejstvima i meudejstvima potraite pod D iuretici. Podatke o diureticima koji uvaju kalijum potraite pod Triamteren. POSEBNE INFORMACIJE Poto primenom hidrohlorotiazida dolazi do veeg gubitka kalijuma nego primenom drugih diuretika, postoji i vea opasnost od neeljenih dejstava na srce i krvne sudove. Obavestite lekara ako bolujete od gihta, jer hidrohlorotiazid utie na nivo urine kiseline. Obavestite lekara ako postoji alergija na sulfa preparate, na primer sulfonamidne antibiotike ili antidijabetike sa sulfonilureom. Hidrohlorotiazid je hemijski slian tim lekovima i moe da podstakne sline reakcije.
tegoba, ukljuujui zapaljenja i osipe izazvane ekcemom, otrovnim brljanom, otrovnim orahom, otrovom sumakom, ubodima insekata, psorijazom, sapunima, deterdentima, kozmetikom i nakitom. Krema lei samo simptome, a ne i uzrok bolesti. Vie informacija vidi pod
Kortikosteroidi.
Teka
Hripanje, pritisak u grudima i oteano disanje mogu biti znakovi neeljene reakcije na lek. Visoke doze hidroksizina mogu dovesti do preterane sanjivosti, nestabilnosti, drhtanja ili konvulzija. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
POSEBNE INFORMACIJE Hidrokortizon ne bi trebalo koristiti za leenje akne rozacee, akni, virusnih infekcija koe (kao herpes) i gljivinih infekcija (kao atletsko stopalo). Ne nanosite ovaj lek u blizini oiju jer uz dugotrajnu primenu moe da izazove brojne tegobe, na primer glaukom ili kataraktu. Oboleli od eerne bolesti treba pre primene kortizona da se posavetuju sa lekarom. Ove kreme mogu lagano peckati pri prvoj primeni. Nemojte koristiti prevelike koliine leka i ne steite suvie zavoje na leenom podruju. M O C U A M E U D E JS T V A Ne oekuju se.
H ID R O K O D O N
NIJE REGISTRO VAN U SCG GRUPA LEKOVA Analgetici (opioidni analgetici) OPTI OPIS Kao i drugi opioidni anagetici, hidrokodon se esto kombinuje sa paracetamolom za ublaavanje blagih do umerenih bolova i potiskivanje kalja. Narkotik hidrokodon moe da izazove pospanost i stvaranje navike. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod O pio id ni analgetici.
H ID R O K S IZ IN
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Antipruritici, antihistaminici OPTI OPIS Hidroksizin, antihistaminik uveden 1953. godine, smanjuje aktivnost centralnog nervnog sistema i ublaava svrab. Ovaj lek se koristi za leenje napetosti, nemira i nekih vrsta anksioznosti i za ublaavanje svraba koji prati alergijske reakcije. Hidroksizin se propisuje za leenje bolesti kretanja, munine i kao sedativ. BOLESTI napetost, nemir i neke vrste anksioznosti svrab koji prati alergijske reakcije N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Najea neeljena dejstva su suva usta, sanjivost i oteano mokrenje; obino se povuku posle nekoliko dana ili smanjivanja doze. Retko se javljaju i glavobolje. Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, idite na pregled kod lekara.
Ne koristite lek ako ste neobino reagovali ili iskusili alergijeske reakcije na ovaj ili neki drugi antihistaminski lek. Trudnice treba da se pre uzimanja ovog leka posavetuju sa lekarom. Hidroksizin moe da pree u majino mleko, pa ga treba izbegavati tokom dojenja. Za vreme primene ovog leka nemojte piti alkohol. Da bi se izbegla nadraenost eluca, lek treba uzimati sa hranom ili mlekom. Da bi se ublailo oseanje suvih usta (esto neeljeno dejstvo), treba vakati vakau gumu ili sistati tvrdi slatki i piti dosta vode. Poto hidroksizin moe da izazove sanjivost, treba izbegavati vonju, upravljanje mainama ili obavljanje drugih potencijalno opasnih poslova za koje je potrebna koncentracija. Dugotrajnom primenom organizam razvija otpornost prema hidroksizinu, a to smanjuje efikasnost leka. Bez prethodnog dogovora sa lekarom nemojte uzimati hidroksizin sa drugim propisanim lekovima ili lekovima koji se nalaze u slobodnoj prodaji.
M O C U A M E U D E JS T V A Atapulgit: smanjeno dejstvo hidroksizina. Hlozapin: moe toksino delovati na centralni nervni sistem. Lekovi (bez recepta) protiv prehlade i alergije koji sadre antihistaminike: izraenija sanjivost. Lekovi i sredstva za smanjivanje aktivnosti centralnog nervnog sistema (na primer alkohol, antidepresivi, antipsihotici, hipnotici, narkotici, sredstva za ublaavanje bolova, sedativi, lekovi za podsticanje spavanja i trankvilizatori): pojaano dejstvo oba kombinovana leka.
H ID R O K O R T IZ O N
GRUPA LEKOVA Kortikosteroidi FABRIKO IME Cortaid, Cortizone OPTI OPIS Hidrokortizonska krema se koristi za arivremeno ublaavanje blaih konih
lekovi na recept
lekovi bez recepta
933
INDEKS
LEKOVA
H IP O L IP E M IC I
LEKOVI KOJI SNIAVAJU H O LESTERO L GENERIKI NAZIVI holestiramin, holestipol, gemfibrozil, lovastatin, nijacin, pravastatin, simvastatin OPTI OPIS Kako se vidi i po imenu, lekovi koji sniavaju holesterol primenjuju se za sniavanje nivoa holesterola i drugih masnoa u krvi. Ove masnoe se vezuju sa belanevinama i stvaraju lipoproteine. Ponato je da visok nivo lipoproteina male gustine (LDL) poveava opasnost od sranih oboljenja, dok visok nivo lipoproteina visoke gustine (HDL) ima zatitnu ulogu. Ovi lekovi istovremeno sniavaju nivo loeg" LDL holesterola i poveavaju nivo dobrog" HDL holesterola. Lekovi koji sniavaju holesterol obino se propisuju kada promena naina ishrane nije pomogla sniavanje nivoa holesterola u krvi. Ovi lekovi slue kao dodatak pravilnoj ishrani i programu vebi. Oni ne lee poremeaje holesterola, ali pomau njihovu kontrolu. Nijedan lek nije prikladan za leenje svih poremeaja holesterola. Postoje etiri glavne grupe lekova koji sniavaju holesterol: antihiperlipemiki lekovi - derivati fibrine kiseline (gemfibrozil), inhibitori HMG-CoA reduktaze, tzv. statini (lovastatin, pravastatin, simvastatin), smole koje vezuju une soli (holestiramin, holestipol) i nijacin. Ovi lekovi sami ili u oprezno propisanim kombinacijama normalizuju nivo lipida u krvi. Jedni koe stvaranje holesteorla i lipoproteina. Drugi ubrzavaju klirens lipoproteina u krvi ili podstiu njegovu razgradnju i odstranjivanje. Vie informacija nai ete pod stavkama gore navedenih generikih lekova. BOLESTI veliki poremeaji holesterola, naroito oni sa visokim nivoom masnoa u krvi (holesterol i trigliceridi) povezani sa poveanim rizikom od sranih oboljenja.
nekog od ovih lekova. Lovastatin, pravastatin i simvastatin ne preporuuju se dojiljama, trudnicama ili enama koje planiraju trudnou. Ne uzimajte ove lekove u sluaju ranijih alergijskih reakcija na njih. Ne uzimajte ove lekove ako lekara niste prethodno obavestili o sadanjem ili ranijem oteenju bubrega ili jetre, unom kamenu ili oboljenju une kese, peptikim ulkusima, poremeajima krvarenja, alergijama, alkoholizmu, konvulzijama, presaivanju organa, katarakti ili problemima sa vidom, hroninom oboljenju miia, gihtu ili dijabetesu, niskom krvnom prtisku, zatvoru, veem hirurkom zahvatu (ili ako se uskoro planira takav zahvat) ili bilo kojoj drugoj zdravstvenoj tegobi. Paljivo se pridravajte lekarskog uputstva o dijeti, jer je to vano za efikasnost leka. Treba redovno ii na preglede kod lekara koji prati napredovanje leenja. Ne prekidajte uzimanje leka bez prehodnog dogovora sa lekarom; nivo holesterola u krvi moe ponovo da poraste. Lekovi koji sniavaju holesterol mogu uticati na rezultate laboratorijskih analiza. Svakako obavestite zdravstvenog radnika koji izvodi analize o uzimanju ovih lekova. Pre podvrgavanja hitnim postupcima ili operativnom zahvatu svakako obavestite lekara da uzimate ove lekove. M O C U A M E U D E JS T V A
Antikoagulansi (kao varfarin): pojaano
H L O R H E K S ID IN
GRUPA LEKOVA Antiseptici i dezinficijensi FABRIKO IME Plivasept OPTI OPIS Hlorheksidin se primenjuje kao sredstvo za ispiranje usne duplje kod leenja gingivitisa Smanjivanjem broja bakterija u usnoj duplji lek ublaava zapaljenje (crvenilo i oticanje) i krvarenje iz desni. Za neeljena dejstva i druge informacije
vidi Antiseptici.
H L O T R IM A Z O L
GRUPA LEKOVA antimikotici FABRIKO IME Canesten, Plimycol, Lotriderm OPTI OPIS Hlortrimazol, dostupan kao lokalni ili vaginali preparat, primenjuje se za leenje razliitih infekcija kandidom i liajem u usnoj duplji, grlu, vagini i na koi. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antim ikotici. Informacije o leku koji se esto primenjuje za leenje vaginalnih infekcija kvascem vidi pod Vaginalni
antim ikotici.
ili oslabljeno dejstvo razreivanja krvi.

Oralni lekovi: holestiramin i holestipol
utiu na resorpciju skoro svih drugih lekova, pa i vitamina A, D, E i K. Druge lekove treba uzimati u razliito doba dana.
POSEBNE INFORMACIJE Lotriderm, kombinacija hlortrimazola i betametazona, predstavlja antifungalni kortikosteroidni lek. Svrha mu je unitavanje gljivica i ublaavanje pratei zapaljenja koe. Vidi pod Betametazon.
Blaga
Blag bol u elucu, proliv, goruica, munina i povraanje, omamljenost, glavobolja.

Teka
H LO R FEN IR A M IN
NIJE REGISTRO VAN U SCG GRUPA LEKOVA Antihistaminici OPTI OPIS Hlorfeniramin je antihistaminik sa blagim sedativnim dejstvom. Vidi pod Antihistam inici.
HMELJ
Snaan bol u elucu praen muninom i povraanjem, umor ili slabost nepoznatog porekla. POSEBNE INFORMACIJE Tokom trudnoe i dojenja treba se posavetovati sa lekarom pre uzimanja
LATINSKO IME
Humulus lupulus
OPTI OPIS Hmelj se jo od devetog veka koristi kao aromatini dodatak i stredstvo za
934
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
konzerviranje piva, a jo due se koristi kao biljni lek. Ovo je bljka penjaica koja dostie do 6 m duine; lekoviti deo je smeten u sitnim lezdanim resicama Ijuspastih, unjastih plodova. Kineski i evropski lekari cene sedativno dejstvo biljke i uspenost u umirivanju miinih greva. Hmelj se i danas propisuje prvenstveno kao sedativ. Aktivna materija u hmelju je lupulinska kiselina. Ona smanjuje aktivnost centralnog nervnog sistema i podstie spavanje. Zbog gorkog ukusa koji potie eludane sokove i smanjuje gasove, hmelj se primenjuje i kao sredstvo za podsticanje varenja. Uz ostale sastojke, cink iz iki hmelja u organizmu deluje adstringentno i vezujue. BOLESTI Uzeti oralno kod: nesanice, anksioznosti, glavobolje izazvane napetou oteanog varenja, slabog apetita. Primeniti spolja kod: neuralgije, glavobolja izazvanih napetou. PREPARATI
Bez recepta
POSEBNE INFORMACIJE Kod dugotrajne ili svakodnevne primene hmelj treba uzimati pod kontrolom lekara. Ne uzimajte ovu biljku tokom dana ako radite natekim mainama ili vozite. Trudnice i ene obolele od estrogen-zavisnog raka treba da izbegavaju hmelj jer moe sadrati hemijsko jedinjenje slino estrogenu, za koje je poznato da izaziva menstruaciju. Osobe starije od 65 godina i deca izmeu 2 i 12 godina treba da koriste slabije doze. Ne davati hmelj deci mlaoj od dve godine. IM O G U A M E U D E JS T V A Izbegavajte uzimanje prevelikih koliina leka; budite oprezni sa istovremenom primenom hmelja i propisanih sedativa ili lekova protiv anskiosznosti.
M O G U C A M E U D E JS T V A Druge lekove treba uzimati dva sata pre ili 4-6 sati posle uzimanja holestipola.
H O LE ST IR A M IN
GRUPA LEKOVA Hipolipemici FABRIKO IME Sevit OPTI OPIS Holestiramin, uveden 1959. godine, pripada grupi lekova poznatih kao smole koje vezuju une soli. Ovi lekovi sniavaju nivo holestrola u krvi vezivanjem za une kiseline od kojih nastaje holesterol i njihovim odstranjivanjem iz organizma. Vidi takoe pod H ipolipem ici. N E E L J E N A D E JS T V A
Blaga
Hmelj je dostupan kao komercijalni biljni lek, suena ili svea biljka u obliku kapsula, praka i tinkture.
Kuna priprema
H O L E S T IP O L
NIJE REGISTROVAN U SC G
Podrigivanje, nadimanje GRUPA LEKOVA Hipolipemici OPTI OPIS Holestipol, uveden 1974. godine, pripada grupi lekova poznatih kao smole koje vezuju une soli. Ovi lekovi sniavaju nivo holestrola u krvi vezivanjem za une kiseline od kojih nastaje holesterol i njihovim odstranjivanjem iz organizma. Vie informacija potraite pod
H ipolipem ici. Teka
aj: 2 kaiice suene biljke staviti u olju vrele vode; ostaviti da stoji 15 minuta. Kod nesanice popiti 1 olju uvee; ako jedna doza nije dovoljna ili za ublaivanje opte anksioznosti, uzeti do 3 olje dnevno. Protiv smanjenog luenja eludane kiseline i za podsticanje varenja treba popiti hladan aj jedan as pre ili posle obroka. Melem: preliti kljualu vodu preko 1-2 olje suene biljke, ostaviti da stoji 5 minuta i umotati u tkaninu. Staviti topli melem na bolni deo kod bola lica, neuralgije ili glavobolje izazvane napetou. Hmeljni jastuci: staviti svee osuene biljke u jastunicu; jastunicu ovlaite vodom da se izbegne ukanje biljke. Kombinacije: pomeati sa valerijanom kod stresa, glavobolja izazvanih napetou ili napada panike. Za leenje nesanice koristite pasifloru ili valerijanu. N E E L J E N A D EJS T V A
Blaga
Zatvor; gubitak telesne teine; crna, katranasta stolica. POSEBNE INFORMACIJE Ovaj lek se ne sme uzimati u suvom obliku, jer moe da izazove guenje. Praak treba, prema uputstvu, pomeati sa vodom ili vonim sokom. Holestiramin moe da utie na sposobnost organizma da resorbuje odreene hranljive materije. Tokom ptimene ovog leka moda e vam biti potrebne dodatne koliine vitamina A, D, E i K, folne kiseline i kalcijuma. Posavetujte se sa lekarom. M O G U A M E U D E JS T V A
Blaga
Podrigivanje, nadimanje
Teka
Zatvor; gubitak telesne teine; crna, katranasta stolica. POSEBNE INFORMACIJE Nikad ne uzimajte ovaj lek u suvom obliku, jer moe izazvati guenje. Pomeajte praak sa vodom ili vonim sokom prema uputstvu. Holestipol moe da utie na resorpciju odreenih hranljivih materija u organizmu. Tokom primene ovog leka moda e vam biti potrebne dodatne koliine vitamina A, D, E i K, folne kiseline i kalcijuma. Posavetujte se sa lekarom.
Druge lekove treba uzimati dva sata pre ili 4-6 sati posle uzimanja holestipola.
Nadraenosteluca, zatvor, proliv, koni osip ili nadraenost oiju izazvana bodljikama ploda. Prekinuti uzimanje i javiti se lekaru.
Teka
Hmelj moe izazvati sanjivost ili pogorati teku depresiju. Potraite strunu pomo.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
H Y P E R IC U M
LATINSKO IME Hypericum perforatum OPTI OPIS Hypericum perforatum, ili kantarion, raste u umovitim predelima Evrope, Azije i SAD, a od juna do septembra cveta bogatim utim cvetovima. Gnjeenjem cvetova dobija se crvenkasti sok. Tamnozeleni listovi biljke su proeti porama koje izluuju ulje. Poto svojim izgledom biljka podsea na kou (listovi su puni pora a cvetovi pocrvene kao krv) prema starom isceliteljskom uenju smatrala se idealnom za leenje svih vrsta fizikih povreda (vidi pod Kantarion). Homeopati ga propisuju, izmeu ostalog, i kod fizikih povreda, ali najvie zbog umirujueg dejstva na povreene nerve. Biljka se bere leti, kad je u punom cvetu. Cela biljka se smrvi u kau i potopi u rastvor alkohola pre razblaivanja do eljene potencije (jaine) u postupku velikog razreivanja. BOLESTI bolovi u leima, du donjeg dela kime, praeni iznenadnim, probadajuim bolovima ujedi i ubodi ivotinja i insekata, naroito kad doe do zapaljenja ili povrede nerva posekotine i povrede u bogato inervisanim delovima tela, kao to su prsti i usne, izazvane nezgodom ili operativnim zahvatom. PREPARATI Hypericum je dostupan u slobodnoj prodaji kao preparat razliite snage, u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se strunjaku. N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
OPTI OPIS Ibuprofen je uveden 1969. godine kao prvi od dva nova nesteoridna leka protiv zapaljenja, za leenje artritisa i bolova. U slobodnoj prodaji postao je dostupan osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Moe se koristiti za ublaavanje glavobolje, menstrualnih greva, miinih bolova, blaih bolova kod prehlade, reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Ibuprofen smanjuje zapaljenje i groznicu. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod
N esteroidni lekovi p rotiv zapaljenja.
kao tenost i u obliku talbeta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati. N E E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se.
IMELA
POSEBNE INFORMACIJE Poto ibuprofen moe da izazove tegobe kod nerodene dece i tokom poroaja, ne sme se koristiti u poslednjem tromjeseju trudnope, osim ako lekar odredi drugaije.
$
LATINSKO IME Viscum album OPTI OPIS Imela, poluparazitska biljka koja raste na granama listopadnog drvea, za keltske druide predstavljala je svetu biljku koja titi od zla. Danas je opte poznata kao deo boinih sveanosti. Postoje velike protivrenosti u pogledu lekovite vrednosti imele. lako su listovi ove biljke na velikom glasu kao efikasan lek protiv visokog krvnog pritiska, amerika FDA ju je oznaila kao nesigurnu" (potencijalno kodljivu) i ne odobrava njenu primenu u leenju bilo koje bolesti. Aktivni sastojci odgovorni za toksinost imele su belanevine, viskotoksini, koje usporavaju i slabe rad srca i suavaju krvne sudove. Imela se smatra otrovnom i sme se koristiti samo uz lekarsku kontrolu. BOLESTI visok krvni pritisak, rak (u kombinaciji sa konvencionalnim medicinskim leenjem). PREPARATI Ne preporuuje se pravljenje kunih preparata od imele. Raspitajte se kod travara koje druge biljke mogu posluiti u iste svrhe. N E E L J E N A D EJS T V A
Teka
IGNATIA
LATINSKO IME Ignatia amara OPTI OPIS Zrna ove biljke su zapravo semenke plodova niskog drveta koje raste u Kini i na Filipinima. U 17. veku panski misionari su videli ovu biljku kod domorodaca, koji su ih nosili kao amajlije za odbijanje bolesti. Male doze semenke mogu da izazovu blage, ali neprijatne simptome trovanja, ukljuujui pojaano luenje pljuvake, pulsirajue glavobolje, greve, izmaglicu, trzaje i drhtanje; velike doze mogu da budu smrtonosne. Homeopati propisuju Ignatiu, razreeni rastvor semenki, kod oboljenja sa simptomima slinim blagom trovanju. Za homeopatski preparat semenke se skupljaju i usitnjavaju u praak i zatim meaju sa alkoholom. Kad je rastvor potpuno zasien, meavina se procedi i razreuje dok ne postane neotrovna. BOLESTI Uzimati oralno kod: anksioznosti; bolne glavobolje izazvane napetou; nesanice; tegoba koje prate tugu, ok, razoaranje ili potitenost kod bolesnika sklonih uzdisanju i jadanju suv, golicavi kaalj; bol u grlu praen oseanjem knedle u grlu" oteano varenje, sindrom iritabilnog creva, bolni uljevi. PREPARATI Ignatia je dostupna u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama)
Simptomi trovanja su povraanje, proliv, glavobolja, usporen rad srca, halucinacije, miini grevi i konvulzije. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: imela je otrovna biljka, moe da izazove smrt. Ne sme se primenjivati osim po preporuci ovlaenog zdravstveog strunjaka. Niz istraivanja izvrenihu Nemakoj u poslednjih 25 godina pokazuje da imela spreava rast elija tumora u epruveti. Nije se dolo ni do kakvih zakljuaka, iako se istraivanja nastavljaju kako bi se odredila mogua primena biljke u hemoterapiji raka.
IB U P R O F E N
GRUPA LEKOVA analgetici (nesteroidni lekovi protiv zapaljenja) FABRIKO IME Brufen, Dalsy, Ibuprofen, Advil, Deverin, Bonifen, IBU-Hemofarm, Upfen
936
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
INDAPAM ID
GRUPA LEKOVA Diuretici FABRIKO IME Tertensif SR, Indapamid, Aripon, Lescoprid OPTI OPIS Indapamid je relativno novi diuretik koji se propisuje za leenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i zadravanja vika tenosti. Pripada grupi lekova poznatih kao diuretici koji ne tede kalijum, pa podsticanjem stvaranja mokrae poveava gubitak kalijuma i drugih minerala iz organizma. Vie informacija, ukljuujui druga neeljena dejstva i meudejstva leka, vidi pod D iuretici. POSEBNE INFORMACIJE Obavestite lekara o alergiji na sulfa preparate, kao to su sulfonamidski antibiotici ili antidijabetici sa sulfonilureom. Indapamid je hemijski slian ovim lekovima i moe da podstakne sline reakcije.
prolazni koni osip, nizak krvni pritisak ili omamljenost i vrtoglavica prilikom naglog ustajanja ili promene poloaja. Ako ovi simptomi postanu teko podnoljivi, treba se javiti lekaru. Teka Nesvestica, trajni koni osip, bol u zglobovima, oamuenost, ukoenost i svrab, bolovi u trbuhu, povraanje, proliv, prekomerno znojenje, temeperatura, groznica, bol u grudima, oseaj lupanja srca, utica (utilo koe ili oiju). Odmah pozovite lekara. Treba traiti medicinsku pomo im se primeti oticanje lica, jezika ili glasnih ica ili ako postoje tekoe sa gutanjem ili disanjem. Ove reakcije mogu biti opasne po ivot. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ovi lekovi ne smeju se uizimati tokom trudnoe jer izazivaju smrtfetusa i novoroeneta. ACE inhibitori izazivaju povien nivo kalijuma u krvi. Bez preporuke lekara ne smeju se uzimati zamene za so (koje sadre kalijum) ili drugi proizvodi bogati kalijumom, ukljuujui i mleko sa niskim sadrajem soli. Ovi proizvodi mogu povisiti kalijum u krvi do opasnih nivoa koji vode do poremeaja sranog ritma. Poto prvo uzimanje ACE inhibitora moe izazvati nagli pad krvnog pritiska, lekar e moda preporuiti da prvu dozu uzmete pred odlazak na spavanje. Uzimanje leka ne sme se naglo prekinuti. Lekar e preporuiti nain postepenog smanjivanja doze. Neki od ovih lekova, naroito kaptopril, izazivaju osetljivost na svetlo, pojaanu osetljivost na sunce, to moe imati za posledicu opasne, neoekivane opekotine od sunca. Oprezno za vreme vruina ili vebanja. ACE inhibitori mogu izazvati pojaano znojenje, to dovodi do dehidracije i snienja krvnog pritiska. Ako bolujete od artritisa ili bubrenih bolesti, ako ste na strogoj dijeti sa niskim koliinama soli ili uzimate diuretike, obavestite lekara o tome. M O G U A M E U D E JS T V A Alkohol: pojaava delovanje ACE inhibitora, a posledica je vee snienje krvnog pritiska. Drugi lekovi koji sniavaju krvni pritisak, na primer beta-adrenergiki blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, diuretici, levodopa, nitrati i opioidni analgetici: poveavaju hipotenzivni (sniavnje krvnog pritiska) efekat kombinovanih lekova. Estrogeni: zadravanje tenosti, sa mogunou povienja krvnog pritiska. Indometacin, nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, salicilati (npr. Aspirin): mogu
oslabiti dejstvo ACE inhibitora (naroito kaptoprila) i spreiti delovanje leka na snenje krvnog pritiska. Litijum: trovanje litijumom, koje dovodi do stupora, kome i epileptinih napada. Preparati kalijuma i diuretici koji ne eliminiu kalijum iz organizma (npr. amilorid, spironolakton i triametren): povien nivo kalijuma u krvi, to izaziva poremeaje sranog ritma. Stimulatori centralnog nervnog sistema (ukljuujui pseudoefedrin, dekongestiv): oslabljeno delovanje ACE inhibitora.
IN H IB IT O R I MONOAMINO OKSIDAZE
MAO INHIBITORI, ANTIDEPRESIVI
GENERICKI NAZIV moklobenid OPTI OPIS MAO inhibitori, podgrupa antidepresivnih lekova, uglavnom se primenjuju posle bezuspenog delovanja ostalih lekova. Smatra se da zaustavljaju razgradnju neurotransmitera u mozgu, omoguavajui ovim hemijskim materijama da osiguraju normalan rad mozga. Pri primeni MAO inhibitora potrebna je intenzivnija lekarska kontrola nego pri primeni veine drugih antidepresivnih lekova, jer je poznato da izazivaju brojna neeljena dejstva i imaju tetna meudejstva sa drugim lekovima, pa ak i hranom. Nisu lekovi prvog izbora za leenje depresije. Informacije o pojedinim MAO inhibitorima portraite pod stavkama gore navedenih generikih lekova; informacije o drugim antidepresivima nai ete pod
Antidepresivi.
IN H IB IT O R I A N G IO T E N ZIN KON VERTAZE

ACE INHIBITORI
GENERICKI NAZIV benazepril, kaptopril, enalapril, lizinopril, kvinapril, ramipril OPTI OPIS Inhibitori angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori) blokiraju enzim vaan za stvaranje materije koja izaziva suavanje krvnih sudova. Ovi lekovi postiu oputanje krvnih sudova, pa time sniavaju krvni pritisak i smanjuju optereenje srca. Neki ACE inhibitori takoe poveavaju sposobnost srca da pumpa krv. Vie informacija vidi pod stavkom gore navedenih generikih lekova. BOLESTI visok krvni pritisak u nekim sluajevima zastojnog oboljenja srca (u kombinaciji sa preparatima digitalisa i diureticima). IN EELJEN A D EJS T V A Blaga Suv, dugotrajan kaalj; glavobolja, umor, munina, proliv, gubitak ula ukusa,
BOLESTI teka depresija, naroito ako bolest ne reaguje na druge lekove panini poremeaj (naroito t'enelzin) spreavanje vaskularne glavobolje (ukljuujui migrene) ili glavobolje izazvane napetou. N E E U E N A D EJS T V A Blaga Blaga rastresenost, nesanica, glavobolja, drhtanje ili tremor, sanjivost, slabost, zamagljen vid, vrtoglavica, oslabljena polna mo, pojaan apetit, elja za slatkim, poveanje ili smanjenje telesne teine. Obavestite lekara ako simptomi postanu
lekovi na recept
lekovi bez recepta
37 J> /
INDEKS
LEKOVA
neprijatni. (Neki od simptoma mogu se ublaiti ako lekar smanji dozu.) Teka Velike promene krvnog pritiska, jake vrtoglavice i oamuenost kod promene poloaja. Retko: koni osip ili modrice, proliv, oticanje donjeg dela tela, prekomerna razdraljivost (ubrzan rad srca, iznenadna uzbudenost i nervoza). Vrlo retko: uta koa, poviena temperatura, bol u grlu, simptomi parkinsonizma (mucanje i nepravilan hod). Odmah se javite lekaru. Odmah potraite lekarsku pomo u sluaju jake glavobolje, oseaja lupanja srca ili ukoenosti vrata i bolne osetljivosti tokom korienja MAO inhibitora. To mogu biti simptomi prekoraenja doze.
Kofein: opasni poremeaji sranog ritma i povien krvni pritisak. Lekovi: inhibitori monoamino oksidaze su poznati po reakcijama sa mnogim lekovima. Obavezno obavestite lekara ako tokom primene MAO inhibitora uzimate neki drugi lek (na recept ili bez njega), kao i o lekovima koje ste uzimali 1-2 nedelje pre poetka leenja MAO inhibitorima i o onima koje nameravate da uzimate 1-2 nedelje po prestanku leenja. Ostali antidepresivi: uzimanje ovih lekova tokom nedelju dana pre poetka uzimanja inhibitora monoamino oksidaze ili zajedno sa njima moe pojaati dejstvo oba leka. To moe da izazove teka neeljena dejstva, ukljuujui jake konvulzije, psiholoke promene, teku hipertenziju, komu i smrt. Sedativi, ukljujui alkohol i barbiturate: jako sedativno delovanje, vrlo nizak krvni pritisak i mogua smrt.
NEELJENA DEJSTVA
Blaga
Alergijske reakcije; razgraivanje masnog tkiva na mestu davanja injekcija (moe izazvati udubljivanje koe); potkono taloenje masti kao posledica preterane zavisnosti na istom mestu davanja injekcije
Teka
Dijabetika koma ili hiperglikemija (visok eer u krvi) zbog premale doze; hipoglikemija (nizak eer u krvi) kao posledica prevelike doze. Ako osetite jak svrab (ponekad sa osipom) ili posle primen^ doze oseate nesvesticu, odmah se javite lekaru. Vidi dole simptome predoziranja i nedovoljnog doziranja.
POSEBNE INFORMACIJE
Obavestite lekara o dijabetesu, epilepsiji, hipertireozi ili maninim i samoubilakim namerama ili o pretrpljenom modanom udaru. Inhibitori monoamino oksidaze reaguju sa mnogim lekovima i hranom. Neke od sledeih stvari treba izbegavati tokom uzimanja ovih lekova: hrana bogata belanevinama (stara, fermentisana ili konzervisana), ukljuujui stari ili sueni (prevreli) sir, kiselu pavlaku ili mleko, alkohol, naroito vino i pivo (ak i bezalkoholno vino ili pivo), usoljenu ribu, suene kobasice, soja sos, jogurt, digericu, smokve, groice, banane, avokado, okoladu, papaju. Izbegavajte i kofein. UPOZORENJE: ovo je nepotpun spisak. Obavezno se posavetujte sa lekarom ili apotekarom o ostalim lekovima i hrani koje treba izbegavati. Potpuno dejstvo inhibitora monoamino oksidaze vidljivo je tek posle nekoliko nedelja primene. Trudnice i dojilje ne smeju da uzimaju ovaj lek, osim u sluaju da lekar proceni da su koristi vee od rizika. M O C U A M E U D E JS T V A Amfetamini i drugi stimulativni lekovi, ukljuujui lekove na recept i bez njega protiv prehlade ili polenske groznice: mogu izazvati opasno povienje krvnog pritiska. Antikoagulansi (npr. varfarin): pojaano spreavanje zgruavanja krvi. Antihistaminici: poveana aktivnost inhibitora monoamino oksidaze. Uzimanje ovih lekova zajedno sa MAO inhibitorima pojaava neeljena dejstva antihistaminika, naroito pospanost. Obavestite lekara o problemima sa varenjem jer to moda ukazuje na paralitiki ileus (izostanak crevne aktivnosti), bolest koju treba hitno leiti. Hrana: vidi Posebne informacije.
INSULIN
GRUPA LEKOVA
Antidijabetiki lekovi
FABRIKO IME
Actrapid, Actraphane, Homofan, Homorap, Humulin, Insulong, Insulrap, Mixtard, Monotard, Ultratard i drugi
O PTI O PIS
Insulin, hormon koji se stvara u pankreasu, pomae kontrolu nivoa glukoze (krvnog eera) u krvi. Danas se insulin za leenje eerne bolesti proizvodi poluvetaki ili se dobija od svinja ili goveda. Osobama sa insulin-zavisnim dijabetesom (tip 1), iji oganizam ne moe da stvara ovaj hormon, lek se ubrizgava direktno pod kou. Insulin se koristi i za leenje osoba sa insulin-nezavisnim dijabetesom (tip 2) kad postoji izrazita neravnotea eera u krvi. Takva neravnotea moe dovesti do ketoacidoze jer stvaranje ketona (mogu proizvod u toku metabolizma) poveava kiselost krvi i po ivot opasne dijabetike kome.
BOLESTI
linsulin-zavisan dijabetes (tip 1) insulin-nezavisan dijabetes (tip 2) koji se ne moe drati pod kontrolom samo posebnom ishranom, vebama i smanjenjem telesne teine veliki poremeaji ravnotee eera u krvi kod osoba koje ne boluju od eerne bolesti, a javljaju se tokom trudnoe, operativnog zahvata, akutnog stresa ili oka.
Predoziranje insulina moe imati za posledicu nizak eer u krvi (hipoglikemija). Simptomi su velika glad, hladan znoj, drhtavica, nervoza ili anksioznost, ubrzan puls, glavobolja, sanjivost, smetenost, munina, hladna ili bleda koa. Treba imati pri ruci slatki ili voni sok za ublaavanje hipoglikemije. Premala doza insulina moe imati za posledicu visok eer u krvi (hiperglikemija). Simptomi su sanjivost, suva usta, voni zadah, uestalo mokrenje, gubitak apetita, bolovi u elucu, munina ili povraanje, e nepoznatog uzroka, oteano disanje, umor, crvena ili suva koa. Hiperglikemija moe dovesti do ketoacidoze ili po ivot opasne dijabetike kome. Insulin treba uzeti im primetite da ste propustili da uzmete dozu na vreme ili odmah po pojavi opisanih simptoma. Dozu treba unapred pripremiti kako bi je, u sluaju da bolesnik nije u stanju, mogao dati prijatelj, kolega ili lan porodice. Insulin se smatra bezopasnim za trudnia i dojilje jer ne prelazi u majino mleko. Za dranje bolesti pod kontrolom vano je strogo pridravanje propisanog reima ishrane i vebi. Bolest i vebanje mogu da promene individualne potrebe za insulinom. Treba redovno meriti nivo eera i ketona u krvi i mokai. Nemojte menjati vrstu ili tip insulina niti prekinuti uzimanje bez dogovora sa lekarom. Budite spremni na hitna stanja koja se javljaju kod dijabetiara. Proitajte o prvoj pomoi za dijabetiare i napravite plan delovanja sa lekarom, lanovima porodice, prijateljima i saradnicima. Puenje utie na potrebu za insulinom. Ako tokom uzimanja insulina ostavite puenje ili ponete da nosite nikotinski flaster, nivo eera u krvi moe da se promeni. Moda e biti potrebno prilagoavanje doze. Polusintetski insulin esto se propisuje trudnicama, bolesicima koji su alergini
938
INDEKS
KON V E N CIO N A LN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
na druge tipove insulina, koji lek treba da primenjuju kratko vreme (na primer tokom operativnog zahvata) ili im je tek postavljena dijagnoza dijabetesa. Ovaj oblik leka izaziva manje alergijskih reakcija nego insulini ivotinjskog porekla. IM O C U A M E U D E JS T V A Insulin moe pokazivati meudejstva sa brojnim lekovima, pa se pre uzimanja svakog drugog leka obavezno posavetujte sa lekarom ili apotekarom. Potrebno je proitati oznake na pakovanju koje govore o sadraju eera. Alkohol, anaboliki steroidi, klofibrat, fenfluramin, guanetidin, MAO inhibitori, nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, fenilbutazon, salicilati, sulfinpirazon, tetraciklin: ovi lekovi sniavaju nivo eera u krvi i mogu uticati na insulinske doze. Amfetamini, baklofen, kortikosteoridi, kortikotropin (ACTH), danazol, dekstrotiroksin, adrenalin, estrogeni, etakrinska kiselina, furosemid, glukagon, molinodon, fenitoin, tiazidni diuretici, tireoidni hormoni i triamteren: mogu poveati nivo eera u krvi i poveati opasnostod hiperglikemije. Beta-adrenergiki blokatori: ako se primenjuju istovremeno sa insulinom, mogu prikriti simptome hipoglikemije.
BOLESTI Uzimati oralno kod: stalne munine, povraanja, bolesti kretanja (kinetoze) menstrualnih tegoba astme, suvog nadraujueg kalja praenog hripanjem gripa s muninom proliva, kolika, gastroenteritisa. PREPARATI Ipekakuana je dostupna u razliitim stepenima snage, kao tenosrt i u obliku tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati. N E E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se.
antibakterijskim delovanjem, pomae borbu protiv infekcije. Biljka se u biblijskim vremenima koristila za balzamovanje, dobijanje parfema i odbijanje insekata, a jo uvek se koristi kao mirisni dodatak u proizvodnji sapuna, kozmetike i parfema.
BOLESTI
Primenjivati za ispiranje usta ili grgljanje kod: infekcije usta i grla, bolesti desni zapaljenja drela. Uzimati oralno kod: zapaljenja sinusa astme kongestije grudnog koa, kalja prehlade ireva. Primeniti spolja kod: rana i oguljene koe.
IPRATROPIJUM BROMID
CRUPA LEKOVA Bronhodilatatori FABRIKO IME Combivent (ipretropijum u kombinaciji sa salbutamoiom) OPTI OPIS Ipratropijum se propisuje za spreavanje i ublaavanje simptoma hroninog bronhitisa i emfizema otvaranjem bronhija. Za razliku od drugih bronhodilatatora, ipatropijum se ne primenjuje za leenje akutnih napada astme, jer sporo deluje. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka nai ete pod Bronhodilatatori.
Izmirna je dostupna kao tinktura i sastojak u komercijalnim zubnim pastama. Prah se dobija mlevenjem smole.
Kuna priprema
Sredstvo za ispiranje usta: 1 kaiicu praha i 1 kaiicu borne kiseline rastvoriti u pola litra kljuale vode. Kuvati 30 minuta, procediti i koristiti hladno. aj: 1 - 2 kaiice biljke u prahu ostaviti u olji kljuale vode 10-15 minuta. Popiti 3 puta dnevno. Kombinacije: sa destilovanim divljim lenikom za spoljanju upotrebu.
IPECAC
LATINSKO IME
Ipecacuanha
Izmirna moe izazvati nadraenost eluca ili proliv. Treba ree uzimati manje koliine ili prekinuti primenu.
Teka
OPTI OPIS Crm ipekakuana raste u centralnoj j junoj Americi, a ime je dobio od portugalskih doseljenika koji su ga zvali biljka kraj puta koja izaziva muninu" jer su znali da izaziva povraanje. Razliite doze korena ipekakuane mogu proizvesti niz simptoma- blago jaanje apetita, znojenje, iskaljavanje, povraanje, zapaljenje eluca, zapaljenje plua i zastoj srca. Neki zdravstveni poremeaji mogu imati simptome sline blagom trovanju ipekakuanom i upravo protiv takvih simptoma homeopatski strunjaci propisuju Ipecac. Homeopatski preparat se spravlja od korena, homeopatski gledano najjaeg dela biljke. Koren se sui, usitnjava u grubi prah koji se razreuje u mlenom eeru kao suva materija ili u vodeno-alkoholnoj podlozi. Oba preparata se razreuju do neotrovnih stepena jaine.
Velike koliine mogu imati snano laksativno dejstvo i izazvati znojenje, muninu, povraanje, bubrene tegobe ili ubrzani rad srca. Prekinuti upotrebu i javiti se lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
IZMIRNA
M IRO LATINSKO IME
Commiphora molmol
OPTI OPIS Izmirna je bledouto ulje iz kore nekih vrsta grmlja koje je raireno u severoistonoj Africi i Arabiji. Ulje se stvrdne u vrste, suzolike grudvice koje se zovu smolasta guma, koje se melju da bi se dobio lekoviti preparat. Izmirna podstie stvaranje belih krvnih zrnaca i na taj nain, kao i direktnim
UPOZORENJE: poto se smole teko uklanjaju iz organizma, dugotrajna unutranja upotreba izmirne moe dovesti do tekih oteenja bubrega. Tokom trudnoe i dojenja ili u sluaju bubrenih oboljenja treba se posavetovati o korienju izmirne sa lekarom ili travarom. Ne smeju se prekoraiti preporuene doze i ne sme se davati deci mlaoj od 2 godine. Preliminarna istraivanja su pokazala da se izmirna moe koristiti za spreavanje sranih bolesti, jer sniava holesterol i spreava stvaranje krvnih ugruaka.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
A. \ homeopatski ' l l ' preparati
939
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
IZOKARBOKSAZID
GRUPA LEKOVA Antidepresivi (inhibitori monoamino oksidaze, MAO inhibitori) OPTI OPIS Izokarboksazid pripada podgrupi antidepresiva poznatih kao inhibitori monoamino oksidaze (MAO). Kao i ostali MAO inhibitori, ovaj lek se koristi za leenje depresije kad drugi antidepresivi ne deluju. Informacije o neeljenim dejstvima, upozorenja i mogua meudejstva leka potraite pod In h ib itori monoamino
oksidaze (M AO inhibitori).
dnevno kod kalja (dodati med, eer ili limun za bolji ukus); grgljati tri puta dnevno kod bolova u grlu. Primeniti spolja kod opekotina i povreda. Oblog: ostaviti 30 g suve biljke u pola litre kljuale vode 15 munuta; istu tkaninu potopiti u rastvor i zatim topao oblog staviti na promrzline, rane od genitalnog herpesa ili na grudi za ublaavanje kongestije. Kombinacije: u meavini sa oajnicom i podbelom koristi se za leenje kalja i bronhitisa; sa resnikom, cvetom zove i nanom za ublaavanje simptoma prehlade; sa kaduljom kao sredstvo za grgljanje kod bolova u grlu. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Nadraenost eluca ili proliv. Prekinite primenu i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ako se izop primenjuje due od tri dana, potrebna je lekarska kontrola. Trudnice ne smeju da koriste izop, jer se primenjivao za izazivanje pobaaja. Osobe starije od 65 godina i deca izmeu 2 i 12 godina treba da koriste slabije preparate. Deci mlaoj od dve godine ne treba davati izop.
IZRADIPIN
GRUPA LEKOVA Blokatori kalcijumskih kanala
OPTI OPIS Kao i ostali blokatori kalcijumskih kanala, izradipin spreava ulazak kalcijuma u eliju i time usporava kontrakcije srca, iri arterije i sniava krvni pritisak. Ovaj lek se uglavnom propisuje za leenje blago do umereno povienog krvnog pritiska (hipertenzija), iako se u nekim sluajevima propisuje i kao pomono sredstvo za kontrolu angine pektoris. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Blokatori kalcijum skih kanala.
IZOP
MILODUH
LATINSKO IME Hyssopus officinalis
< >
KADULJA
< )
OPTI OPIS Posle vie vekova primene u Evropi izop je postao toliko omiljen lek za kaalj i druge disajne bolesti da su ga evropski doseljenici poneli sa sobom i u Severnu Ameriku. Izop pripada porodici Lam/aceae, a raste kao grm sa belim, ruuastim i plavim cvetovima. Primenjuje se kao sredstvo za iskaljavanje, sredstvo za varenje i oputanje miia i kao sedativ. Isparljiva ulja iz listova i cvetova, gorak ukus i jak miris nalik na kamfor pomau razreivanje sluzi, podstiu kaalj i smanjuju gasove. Izop se koristi i kao antiseptik; njegova ulja pomau zarastanje povreda i rana od herpesa simpleksa. BOLESTI Uzeti oralno kod: kalja, prehlade, bronhitisa oteanog varenja, gasova anksioznosti, histerije, petit mala (vrsta epilepsije) Primeniti spolja kod: promrzlina, rana od genitalnog herpesa, opekotina, povreda, nadraenosti koe. PREPARATI Bez recepta Dostupan u suvom i sveem obliku i kao tinktura. Kuna priprema aj: 2 kaiice suve biljke ostaviti u olji kljuale vode 10-15 minuta. Popiti tri puta
LATINSKO IME Salvia officinalis OPTI OPIS Latinsko ime kadulje, Salvia, potie od latinskog glagola spasiti", to govori da je biljka odavno poznata kao univerzaln lek. Savremeni herbalisti su odreeniji i smatraju da kadulja sadri aromatino ulje koje smanjuje suvino znojenje i nono znojenje koje se javlja kod nekih bolesti, npr. tuberkuloze. Osim toga, ulje deluje kao antiseptik pa se kombinuje sa drugim sastojkom, adstringentom taninom, za ublaavanje bolova u grlu ili bolne osetljivosti desni. Ova mirisna biljka sa zelenosivim ovalnim listovima koristi se i za ienje rana, zaustavljanje luenja mleka kod dojilja, kao sredstvo za poboljanje varenja i za konzerviranje
IZ O SO RB ID DINITRAT
GRUPA LEKOVA Nitrati FABRIKO IME Tinidil, Difutrat retard, Isosorb retard, Comilat OPTI OPIS Kao i ostali lekovi iz ove grupe, izosorbid dinitrat se primenjuje za kontrolisanje angine pektoris (sranog bola). U nekim sluajevima se koristi kao dopunsko leenje za zastojno oboljenje srca. Izosorbid dinitrat je uveden 1959. godine i dostupan je u razliitim oblicima koji se propisuju zavisno od terapijske primene. Sublingvalne tablete (stavljaju se pod jezik) i tablete koje se vau propisuju se za brzo smirivanje angine pektoris, dok se standardne i tablete sa produenim dejstvom daju za dugorono leenje bolesti. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Nitrati.
BOLESTI Uzeti oralno kod: loeg varenja, gasova, munine za zaustavljanje luenja mleka ili smanjenje nonog znojenja u menopauzi
Uzeti kao sredstvo za ispiranje usta kod: infekcija usta i drela, zapaljenje i ulkusa ukljuujui i rane od ireva, krvarenja desni, zapaljenja grla i krajnika. Spoljanja primena kod: bakterijskih infekcija rana uboda insekata.
940
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
PREPARATI Bez recepta <adulja je dostupna u obliku tinktura, ajeva i kao suvi i svei listovi. Kuna priprema Caj: kuvati 2-3 kaiice listova u olji vode 10 minuta. Popiti 3 olje toplog ili hladnog :aja dnevno ili primenjivati za ispiranje nficiranih rana. Dblog: natopiti istu tkaninu u aj i staviti ia mesto uboda insekta. Hnktura: uzeti jednu do 1,5 kaiicu tri Duta dnevno sa vodom ili sokom. iredstvo za ispiranje usta: staviti 3 kaiice istova u pola litra vode, pustiti da provri i 3staviti pokriveno 15 minuta. Grgljati toplu :enost tri puta dnevno. we preparat: naneti svee listove kadulje ia manje posekotine ili ogrebotine pre spiranja i stavljanja zavoja. T N E E L J E N A D EJS T V A 3laga Jzimanje aja moe izazvati zapaljenje jsana i sluznice usta. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: kadulja sadri toksinu hemikaliju tujon, koja moe da izazove konvulzije ako se uzima u visokim dozama. Ipak, kuvanje ili pravljenje aja smanjuje otrovnost. Ulje kadulje ne sme da se pije. * Poto moe da izazove konvulzije, oboleli od epilepsije moraju da izbegavaju kadulju. Ne uzimajte kadulju tokom trudnoe ili dojenja. Deca do 12 godina i osobe starije od 65 godina treba da primenjuju razreene preparate.
BOLESTI Uzeti oralno kod: slabe cirkulacije loeg varenja, gasova fizike ili psihike iscrpljenosti, sniene energije ili vitalnosti, naroito kod starijih osoba. Primeniti spolja kod: bolova, naroito od artritisa i dijabetesa, istegnua i bolnih miia i zglobova potrebe za podsticanjem krvotoka ili zaustavljanjem unutranjeg krvarenja. PREPARATI Bez recepta Kajenska paprika je dostupna kao praak, kapsule, tinktura ili ulje. Kuna priprema Utrljati ulje na istegnuto i oteeno mesto, bolne miie i zglobove, za ublaavanje bolova. Caj: sipati 1 olju kljuale vode preko 1/2 do 1 kaiice kajenskog praka i ostaviti 10 minuta. Pomeati 1 kaiku aja sa vruom vodom i piti prema potrebi. Grgljanje: pomeati kajensku papriku sa izmirnom za leenje laringitisa i antiseptiko ispiranje. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Kajenska paprika u velikim dozama moe izazvati povraanje, bolove u elucu i trovanje. Ne prekoraujte preporuene doze. POSEBNE INFORMACIJE Poto je kajenska paprika Ijuta, prvo uzimanje u obliku aja ili tinkture moe izazvati blagu muninu. Najboljeje poeti od malih koliina i postepeno ih poveavati do preporuene doze.
BOLESTI Uzimati oralno kod: kalja i hripanja, bronhitisa, astme, emfizema zatvora. PREPARATl Semenke kajsije i preparati spremljeni kuvanjem, na primer sirupi za kaalj, dostupni su u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: strunjaci za kinesku medicinu preporuuju leenje suvog kalja koticama kajsije i listom belog duda ili krtolom ofiopogona. Izbor, zavisno od jaine kalja, treba izvriti u dogvoru sa travarom, koji vam moe dati informacije o specifinim dozama i drugim biljnim kombinacijama. N E E L J E N A D E JS T V A Teka Prevelike koliine mogu dovesti do vrtoglavice, munine, povraanja i glavbolje, to moe napredovati do spazma, proirenja zenica, nepravilnog sranog rada, kome i smrti. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: poto ova biljka sadri otrovne materije, bolesnici je moraju oprezno uzimati. U Ijudskom organizmu sastojci kotica kajsije razgrauju se do nekoliko materija, ukljuujui veoma otrovnu prusidnu kiselinu. Kineski travari tvrde da doza od 50-60 kotica kajsije moe da ubije odraslu osobu, dok samo 10 kotica moe biti smrtonosno za decu. Kao porotivotrovi kod prekoraenja doze preporuuju se aktivni ugalj i sirup od ipekakuane. Strunjaci za kinesku medicinu preporuuju opreznost kod korienja kotica kajsije za leenje dece ili obolelih od proliva. Kliniko ispitivanje je pokazalo pozitivno dejstvo paste od kotica i eera kajsije kod pacijenata sa hroninim bronhitisom. Neki su, meutim, imali napade glavobolje i munine. M O C U A M E U D E JS T V A Neki strunjaci za kineku medicinu smatraju da se kotice kajsije ne smeju uzimati u kombinaciji sa kozincem, ikom ili korenom kudzu (Pueraria lobata).
KAJENSKA PAPRIKA KAJSIjA, K O S T IC A

G O RKI BADEM LATINSKO IME
Zapsicum frutescens
LATINSKO IME
Prunus armeniaca
3PTI OPIS Travari smatraju kajensku papriku za snaan :onik. Veoma sitni plodovi podstiu rad srca cirkulaciju krvi, poboljavaju varenje i Doveavaju energiju. Kao i druge vrste Ijute saprike, kao to su ili ili tabasko, kajenska japrika sadri prirodni stimulans, kapsaicin. <ajenska paprika je bila rairena u Srednjoj i unoj Americi u prekolumbovskom periodu; j Evropu je preneta po otkriu Amerike.
OPTI OPIS U kineskoj medicini kotica kajsije se koristi za ublaavanje bolesti bronhija. Ove semenke, zvane i gorki badem, smatraju se korisnim kao ekspektoransi koji izbacuju sluz iz plua, a takoe i kao sredstvo koje zaustavlja kaalj. Kotice kajsije se propisuju i kao laksativ. Kineska tradicionalna medicina svrstava kotice kajsije u gorke i blago tople.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
KALCIJUM KARBONAT
GRUPA LEKOVA nadoknada kalcijuma u organizmu FABRIKO IME Kalcijum karbonat, Kalcijev karbonat, Kalcij-karbonat OPTI OPIS Kalcijum karbonat je so koja se koristi kao dodatak kalcijuma u organizmu, u leenju hiperfosfatemije, hronine bubrene insuficijencije i trovanja manganom i fluorom.
KALCIJUM P O L IK A R B O F IL
GRUPA LEKOVA Laksativi
fu l
OPTI OPIS Kalcijum polikarbofil je laksantni lek koji bubri i primenjuje se za ublaavanje i zatvora i proliva. Ovaj oblik laksativa bi trebalo smatrati lekom prvog izbora za leenje zatvora. Moe da pomogne i osobama koje uzimaju hranu siromanu vlaknima ili boluju od sindroma iritabilnog creva (spastiki kolon), divertikulitisa ili uljeva. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Laksativi. POSEBNE INFORMACIJE Kod uzimanja ovog laksativa treba obavezno piti veliku koliinu vode ili drugih tenosti, kako bi se izbegla opstrukcija drela i jednjaka. Uzimanje ovog leka bez dovoljno tenosti moe da izazove guenje. Ovaj laksativ sporo poinje da deluje. Njegovi efekti se pokazuju tek 12 do 72 asa posle uzimanja leka.
OPTI OPIS Kali bichromicum ili kalijum bihromat je hemijsko jedinjenje koje se dobija iz rude hroma i gvoa ili reakcijom kalijum hromata sa nekom jakom kiselinom. Ovo veoma korozivno jedinjenje uglavnom se koristi za bojenje tkanina, drveta i kao sastojak elektrinih baterija. Takoe je vrlo jak otrov. Homeopatski strunjaci veruju da Kali bichromicum najbolje lei bolesti praene bolnim simptomima na tano odreenom mestu koje se lako odredi pritiskom vrha prsta. Za homeopatsku primenu ova nagrizajua hemijska materija, nazvana i Kali bi, razreuje se do neotrovnih stepeni jaine velikim koliinama mlenog eera u farmaceutskom postupku trituracije. Kao i veina homeopatskih preparata, Kali bichromicum je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazredenih doza. Zatim s u popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Kali bichromicum, propisuje ga u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Kali bichromicum u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi. BOLESTI akutni bronhitis, prehlade sa gustim sluzavim iskaljavanjem i jakim kaljem praenim bolovima u grudnom kou difterija sinusitis praen glavoboljama oteano varenje bolovi u zglobovima. PREPARATI Kali bichromicum je dostupan u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati. N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
OPTI OPIS Kalijum hlorid je mineral koji se propisuje za spreavanje i leenje gubitka kalijuma. Gubitak je obino posledica uzimanja diuretika koji ne tede kalijum, a podstiu izbacivanje minerala pojaanim mokrenjen N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Nadraenost eluca i creva. Za ublaavanj neprijatnosti uzimajte lek uz obrok. Teka Crna stolica (simptom gastro-intestinalnog krvarenja), teko povraanje. Poveane doze kalijum hlorida mogu da dovedu do visokog nivoa kalijuma u krvi, to izaziva poremeaje sranog ritma i smetenost. U sluaju nepravilnog rada srca ili oseanje zbunjenoti odmah se javite lekaru. Povien nivo kalijuma u krvi moe da izazove i greve u miiima, to nije toliko opasna neeljena pojava, ali je ipak potrebno savetovanje sa lekarom. POSEBNE INFORMACIJE Obavestite lekara o eludanim ulkusima; kallijum hlorid moe da izazove nad rae nost e Iuca. Ne koristite ovaj lek ako uzimate diuretike koji tede kalijum ili zamenu za so. M O C U A M E U D E JS T V A Digoksin: snien nivo kalijuma poveava toksinost digoksina. Diuretici koji tede kalijum (amilorid, triametren): povean nivo kalijuma u krvi. Inhibitori angiotenzin konvertaze: povean nivo kalijuma u krvi.
K A LO P E R
LATINSKO IME Chrysanthemum parthenium OPTI OPIS Kaloper je viegodinja biljka sitnih cvetovc i lekovitih listova. Krajem sedamdesetih godina 20. veka britanski istraivai su pokazali da listovi kalopera pomau kod migrenskih glavobolja kada su sve druge vrste leenja ostale neuspene. Takvo dejstvo je pripisano hemijskoj materiji partenolidu, koji zaustavlja otputanje zapaljenskih materija iz krvi. Istraivai smatraju da su ovi faktori zapaljenja,
KALIJUM H L O R ID KALI B IC H R O M IC U M
GRUPA LEKOVA Nadoknada kalijuma (dodatno leenje kod primene diuretika)
LATINSKO IME Kali bichromicum
942
IN DEKS
KON VEN CIO NALN IH
I PRIRODN IH
LEKOVA
koji deluju na zidove krvnih sudova, kljuni za pojavu migrene. BOLESTI Uzeti oralno kod: migrenske glavobolje PREPARATI Bez recepta Kaloper je dostupan u suvom obliku, kao pilule i kapsule. Kuna priprema vakati dva svea ili zamrznuta lista dnevno. Ako su listovi suvie gorki, mogu se uzeti kapsule ili pilule koje sadre 85 mg lista, ali svei listovi su najbolji za brzo delovanje. Caj: 2 kaiice suve biljke kuvati na tihoj vatri u 1 olji vode 5-10 minuta; popiti dve do tri olje dnevno. N E E L J E N A D EJS T V A Teka Zvakanje sveeg ili osuenog kalopera moe izazvati ranice u usnoj duplji ili bolove u trbuhu. Ako se simptomi razviju i postanu veoma neprijatni, prekinite primenu i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte kaloper tokom trudnoe jer moe da podstakne kontrakcije materice. Kaloper moe da utie na zgruavanje krvi; u sluaju poremeaja zgruavanja ili uzmanja lekova protiv zgruavanja treba o tome da obavestite lekara. Pre pojave prvih efekata treba svakodnevno uzimati kaloper tokom dva do tri meseca.
BOLESTI kaalj zapuen nos bol izazvan artritisom i blaga iritacija koe manje posekotine i ogrebotine (kao antiseptik) N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Manja nadraenost kod primene na kou. Ako nadraenost postane neprijatna, javite se lekaru. Teka Glavobolja, vrtoglavica, delirijum, halucinacije, nemir, smetenost, tremori, trzajni pokreti, konvulzije, sanjivost, plitko disanje, koma. Ovi simptomi ukazuju na prekoraenje doze ili trovanje. U retkim sluajevima moe doi do smrtnog ishoda zbogzastoja disanja ili izuzetno jakih konvulzija. Kod pojave ovih simptoma odmah se javite lekaru ili centru za kontrolu trovanja. POSEBNE INFORMACIJE Poto moe da utie na razvoj fetusa ili da proe do odojeta kroz majino mleko, kamfor se ne smatra sigurnim za trudnice i dojilje. Ne koristite kamfor kod dubokih ili tekih povreda, jer moe doi do prodiranja leka u krvotok.
bolova izazvanih nicanjem zuba varikoznih (proirenih) vena uljeva nadraenih ili upaljenih oiju.
Primenjivati za grgljanje od: gingivitisa i bolova u grlu.

Kamilica je dosutpna kao aj, tinktura, etarsko ulje i suvi ili svei cvetovi.
Kuna priprema
Caj: preliti 2 dl kljuale vode preko 2 kaiice cvetova kamilice i ostaviti 10 minuta. Popiti 1 olju tri do etiri puta dnevno ili razrediti i koristiti kao oblog za oi (vidi dalje). Oblog: aj procediti i razrediti jednakom koliinom vode. Uvek koristiti sve aj (ne stariji od 24 asa), a neiskorienu koliinu staviti u friider. Pre primene zagrejati razreeni aj do sobne temperature. Za pripremu obloga sipati tenost na tkaninu i staviti na zatovreno oko. Ako se oko nadrai, prekinuti primenu. Topli oblozi: primenjivati tri do etiri puta dnevno kod bolnih miia, bolnih i oteenih zglobova, varikoznih vena, kao i opekotina i povreda koe. Biljna kupka: vodu za kupanje sipati preko 60-80 g cvetova kamilice umotanih u tkaninu, ili u vodu za kupanje dodati najvie 2 kapi etarskog ulja kamilice.
T
K A M ILICA
()
Ne oekuju se.
POSEBNE INFORMACIJE
LATINSKO IME Matricaria recutita
K A M FO R
OPSTI OPIS Kamfor, smola koja se dobija iz kamforovog drveta, vekovima se koristi kao sredstvo za odbijanje insekata i kao lek kod blage iritacije koe. Sam ili u kombinaciji sa mentolom, fenolom ili metil salicilatom, kamfor se nalazi u mnogim proizvodima u slobodnoj prodaji, od masti za ublaavanje bolova do sredstava za smanjenje oteenosti sluzokoe i suzbijanje kalja. Kamfor se brzo resorbuje kroz kou i inhalacijom. Izlaganje visokim koncentracijama ove materije moe da dovede do tekih, ak i toksinih neeljenih dejstava. Poto su zabeleeni smrtni sluajevi zbog trovanja kamforom, FDA je zabranila sve proizvode koji sadre vie od 11 posto kamfora, ukljuujui i kamforovo ulje.
OPTI OPIS Od tri vrste kamilica, nemaka kamilica je najpopularnija i najdetaljnije istraena, a ve hiljadama godina se koristi u lekovite svrhe irom sveta. Savremeni travari su nali u ulju cveta kamilice sastojke koji, izgleda, smiruju centralni nervni sistem, oputaju sistem za varenje i ubrzavaju ozdravljenje. BOLESTI Uzeti oralno kod: eludanih greva, gasova i nervoze eluca, problema sa varenjem menstrualnih greva nesanice kolika problema sa mokranom beikom. Primeniti spolja kod: oticanja i bolova u zglobovima konih zapaljenja i opekotina od sunca, posekotina i ogrebotina
Alergije na kamilicu su retke. Ipak, ako je neko alergian na druge biljke iz porodice Asteraceae (npr. hrizanteme i astre), neka bude spreman na alergijske reakcije na kamilicu u rasponu od kontaktnog dermatitisa do anafilaktikog oka (svrab, osip i oteano disanje .
KANTARION
GOSPINA TRAVA
LATINSKO IME Hypericum perforatum
()
OPTI OPIS Travari danas znaju da cvetovi kantariona (ili gospine trave), koji su se vekovima koristili za zarastanje rana, sadre hipericin, materiju sa germicidnim, protivupalnim i antidepresivnim svojstvima. Cvetovi takoe
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
sadre i visoke koncentracije hemijskih jedinjenja poznatih kao flavonoidi, za koje se smatra da jaaju imuni sistem. Biljka se ponegde naziva i ivanje zelje, jer se veruje da krvavocrveni cvetovi cvetaju na godinjicu pogubljenja sv. Jovana Krstitelja. Ova drvenasta viegodinja biljka ima listove posute lezdama iz kojih na pritisak curi crveno ulje. BOLESTI Spoljanja primena kod: rana, ukljuujui posekotine, abrazije, opekotine oiljnog tkiva. Uzeti oralno, uz savetovanje sa travarom ili lekarom, kod: depresije. PREPARATI Bez recepta Dostupan je kao sueni listovi i cvetovi, tinktura, ekstrakt, ulje, mast, kapsule i aj. Kuna priprema aj: staviti 1-2 kaiice suene biljke u 1 olju vrele vode; ostaviti 15 minuta. Popiti do 3 olje dnevno. Ulje: primenjivati komercijalni preparat ili ga napraviti potapanjem cvetova u maslinovo ili bademovo ulje dok ulje ne poprimi svetlocrvenu boju. Mast: primenjivati komercijalni preparat ili ga napraviti grejanjem listova u vazelinu ili smei pelinjeg voska i bademovog ulja. Sve preparat: naneti smrvljene listove i cvetove na oiene rane. Tinktura: staviti 1/4 do 1 kaiicu u au od 2 dl vode i piti tokom dana. IN EELJEN A D EJS T V A Teka Visok krvni pritisak, glavobolje, ukoen vrat, munina i povraanje. Kod osoba svetlog tena moe pogorati opekotine od sunca i izazvati nastanak plikova posle izlaganja suncu. POSEBNE INFORMACIJE Posavetujte se sa lekarom ili travarom pre uzimanja kantariona. Biljka je 1988. godina izazvala veliko uzbuenje kada su naunici primetili da bi ekstrakt biljke mogao da bude efikasan u leenju SIDE (AIDS-a). M O G U A M E U D E JS T V A Aminokiseline triptofan i tirozin; amfetamin; inhalatorni lekovi protiv astme; pivo, kafa, vino; okolada, mahunarke, salama, dimljena ili usoljena hrana i jogurt; lekovi protiv prehlade ili polenske groznice; pilule za dijetu;
narkotici; nazalni dekongestivi: izbegavajte ove materije za vreme uzimanja kantariona. Sve one sadre hemijske materije koje deluju suprotno hipericinu i izazivaju visok krvni pritisak i mucninu.
KARBAMAZEPIN
GRUPA LEKOVA Antikonvulzivi FABRIKO IME Tegretol, Karbapin, Karbamazapin OPTI OPIS Karbamazepin, uveden 1962. godine, prvo je prihvaen kao analgetik za retke oblike neuralgija. Danas se prvenstveno koristi za kontrolu nekoliko tipova epileptinih napada, ukljuujui tonino-klonine greve (grand mal), parcijalne greve i meovite tipove greva. Karbamazepin se smatra lekom prvog izbora u antikonvulzivnoj terapiji zbog male toksinosti i retkih tekih neeljenih dejstava. Vie informacija vidi pod Antikonvulzivi BOLESTI neki tipovi epileptinih greva manine faze bipolarnih poremeaja ublaavanje bola u trigeminalnoj (tic doloureux) i glosofaringealnoj neuralgiji. Meutim, karbamazepin se ne sme koristiti za ublaavanje obinih bolova. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Zatvor; poremeaj mokrenja; suvo grlo i usta; zadravanje vode; blaga munina i povraanje; gubitak apetita; sanjivost; umor; pojaana osetljivost na sunevo svetlo (opekotine od sunca, osip, svrab, crvenilo); glavobolja; vrtoglavica; nestabilnost; smetenost. Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, obratite se lekaru.
K A P T O P R IL
GRUPA LEKOVA Inhibitori angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori) FABRIKO IME Katapil, Zorkaptil, Eukaptil, Alkadil, Kaptopril, Captopril OPTI OPIS ACE inhibitor kaptopril, uveden 1979. godine, propisuje se za kontrolu visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i zastojnog oboljenja srca. Lek koi enzim potreban za stvaranje materije koja izazive stezanje krvnih sudova u organizmu. Time oputa arterijske zidove, sniava krvni pritisak i smiruje rad srca. Da bi se poveala delotvornost sniavanja krvnog pritiska, kaptopril se ponekad kombinuje sa hidrohlorotiazidom. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Inhibitori angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori).
KARBA CEFEM I
NISU REGISTRO VAN I U SCG GRUPA LEKOVA Antibiotici GENERIKI NAZIV Loracarbef OPTI OPIS Karbacefemski lekovi, podvrsta antibiotika, slini penicilinima i cefalosporinima, unitavaju rastue bakterije. Loracarbef je jedini karbacefemski antibiotik na tritu. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Loracarbef.
Teka Zamagljen ili dvostruki vid; teki dermatitisy poremeena funkcija kotane sri (slabost, temperatura, krvarenje ili modrice); oteenje jetre (utica); promene ponaanj; (uznemirenost, nasilnost); potitenost. Odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte karbamazepin kod: poznate alergije na tricikline antidepresive ili benzodiazepine; tokom dojenja ili prva tri meseca trudnoe; poremeaja elija krvi, oboljenja kotane sri ili aktivnog oboljenja jetre. Obavestite lekara ako uzimate druge lekove (sa ili bez recepta), ili pijete vie od dva alkoholna pia dnevno, bolujete ili ste bolovali od bolesti jetre ili bubrega, imate zapaljenje vena ili teku depresiju ili psihiki poremeaj; ako planirate medicinski ili zubarski operativni zahvat koji treba izvesti pod optom anestezijom.
944
IN DEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Kod osoba starijih od 60 godina ovaj lek moe da pogora glaukom, anginu pektoris i tegobe sa prostatom. Karbamazepin se mora uzimati zajedno sa hranom kako bi se umanjila nadraenost eluca i poboljala resorpcija. Vano je redovno testiranje radi ranog otkrivanja toksinosti po kotanu sr ili elije krvi. Karbamazepin moe da utie na broj krvnih elija, testove funkcije jetre, mokrane testove trudnoe i druge testove krvi. Ne prekidajte naglo uzimanje leka i ne prelazite na drugi antikonvulzivni lek bez preporuke lekara. Nagli prekid uzimanja leka moe izazvati niz neprekidnih greva. M O C U A M E U D E JS T V A Antikoagulansi, doksicilin, oralna sredstva za kontracepciju sa estrogenom i valproinska kiselina: karbamazepin moe da oslabi dejstvo ovih lekova. Inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori) i litijum: mogu izazvati teke toksine reakcije kad se uzimaju zajedno sa karbamazepinom. Trankvilizatori, narkotici, alkohol, sedativi i hipnotici: pojaano sedativno dejstvo.
izazivaju zavisnost kao alkohol ili farmaceutski preparati, ipak se mora oprezno koristiti. BOLESTI Uzeti oralno kod: mokranih tegoba zapaljenja prostate (prostatitis) gihta, reumatizma miinih spazama nesanice, depresije, anksioznosti. PREPARATI Dostupna je u obliku suenog korena, kao kapsule i tinkture. IN EELJEN A D EJS T V A Blaga Hronina primena moe da izazove dermatitis koji se povlai posle prestanka uzimanja kava-kave. Teka Kao i veina supstanci koje izazivaju smirenje, prevelike koliine kava-kave mogu da izazovu trovanje ili sanjivost. U tom sluaju treba smanjiti dozu ili prekinuti uzimanje. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: dugotrajna, neprekidna upotreba velikih doza kava-kave povezuje se sa oteenjima jetre, koe, oiju, ak i kimene modine.
prostate i Kuingovog sindroma, kod kojih organizam stvara prevelike koliine kortikosteroidnih hormona. Vie informacija vidi pod Antim ikotici. BOLESTI gljivina oboljenja plua, ukljuujui blastomikozu, kokcidiomikozu, histoplazmozu i parakokcidiomikozu infekcije kandidom (kandidijaza) usta, koe i unutranjih organa, na primer afte, peritonitis, zapaljenje plua i infekcije mokranog sistema hromonikoza (hronina, uglavnom tropska kona infekcija) liaj (tinea) tela, prepona (svrab u preponama) i stopala (atletsko stopalo) seboreini dermatitis; perut Kuingov sindrom i rak prostate (u nekim sluajevima). N E E U E N A D E JS T V A Blaga Vrtoglavica, sanjivost, glavobolja, bolovi u trbuhu, proliv, blaga munina ili povraanje, nadraenost koe (svrab, bockanje, poveana opasnost od opekotina od sunca). Ako ovi simptomi potraju ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Znaci oboljenja jetre, ukljuujui muninu, gubitak apetita, tamnu mokrau, svetle stolice, uticu (ute oi i koa); potitenost. Ako se pojavi neki od ovih simptoma, treba se javiti lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ovaj lek ne sme da se uzima u sluaju aktivnog oboljenja jetre. Ako ste bolovali od hipohlorhidrije, alkoholizma, poremeaja ili bolesti jetre, sa lekarom odmerite koristi i tete ovog leka. Ako ste alergini na neki antigljivini lek ili uzimate drugi lek, obavestite lekara o tome. U nekim sluajevima ovaj lek moe da bude jako otrovan za jetru; lekar moe preporuiti praenje t'unkcije jetre pomou analiza. Tokom uzimanja ovog leka koa moe lake da izgori pri izlaganju suncu. Zatitite kou odgovarajuom odeom i zatitnim kremama i izbegavajte due izlaganje suncu i lampama za sunanje. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju uzimanje ovog leka. Velike doze leka mogu da uspore luenje kortikosteorida u organizmu, spuste nivo testosterona, smanje polnu elju kod mukaraca, izazovu uveanje dojki ili impotenciju kod mukaraca i menstrualne poremeaje kod ena. Da bi se poveala resorpcija leka i ublaila nadraenost eluca, ketokonazol treba uzimati sa hranom.
KAVA-KAVA
()
KETOKONAZOL
LATINSKO IME
Piper methysticum
OPTI OPIS Konzumiranje kava-kave, pia spravljenog od suenog korenja i izdanaka biljke iz porodice Piperaceae, vekovima je bilo deo verskih obreda na junom Pacifiku. Danas se kava-kava esto propisuje kao antidepresiv upravo zbog euforinog delovanja. Strunjaci je smatraju korisnom u leenju anksioznosti i napetosti. Zbog diuretikog delovanja primenjuje se za leenje gihta i reumatizma. Smatra se da kava-kava ima antiseptiko i dejstvo protiv zapaljenja u mokranom sistemu i da je pogodna za leenje njegovih infekcija, na primerzapaIjenja mokrane beike. Primenjuje se i za leenje zapaljenja prostate koje mogu biti izazvane bakterijama iz mokrane cevi. Zapadni travari preporuuju kava-kavu zbog sedativnih svojstava koja ne naruavaju lucidnost bolesnika. Aktivni sastojci, kava-laktoni, deluju na modano stablo i druge delove mozga, izazivajui blago smirivanje. lako sastojci kava-kave ne
GRUPA LEKOVA Antimikotici FABRIKO IME Za lokalnu primenu: Oronazil, Mycoseb, Nizoral, Aquarius za sistemsku primenu: Ketokonazole, Mycoseb, Nizoral OPTI OPIS Ketokonazol, snaan lek protiv gljivica, uveden 1981. godine, koristi se za leenje velikog broja konih, plunih i sistemskih gljivinih infekcija, ukljuujui infekcije kandidom (kandidijaza) i liajem (tinea). Lek spreava rast i razmnoavanje gljivinih elija, a u visokim koncentracijama ih unitava. Ovaj lek se moe nabaviti kao krema, ampon, oralna suspenzija i u obliku tableta. Ketokonazol deluje na nadbubrene lezde. Poto spreava suvino stvaranje kortikosteroidnih hormona i testosterona, ponekad se primenjuje za leenje raka
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
[ J kinesko V / lekovito bilje
945
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Kod nekih infekcija je potrebno viemeseno uzimanje leka. U sluaju dugotrajnog leenja potrebna je lekarska kontrola. Nemojte prekinuti uzimanje leka bez prethodnog savetovanja sa lekarom.
Alkohol i hepatotoksini lekovi (lekovi koji izazivaju oteenje jetre): poveana opasnost od eludanih ulceracija i oteenja jetre. Antacidi, blokatori histaminskih receptora i drugi lekovi koji ublaavaju eludanu kiselost: ovi lekovi mogu spreiti delovanje antigljivinih lekova spreavanjem njihove ukupne resorpcije u organizmu. Antiholinergici i omeprazol: mogu smanjiti delotvornost antigljivinih lekova. Astemizol, terfenadin i oralni kortikosteroidi: ketokonazol moe povisiti nivo ovih lekova u krvi i dovesti do potencijalno smrtonosnih sranih aritmija. Ciklosporin: ketokonazol moe poveati resorpciju ciklosporina do potencijalno otrovnih koliina. Didanozin: i ketokonazol i didanozin, ako se primenjuju zajedno, slabije se resorbuju. Ove lekove treba uzimati sa razmakom od dva sata. Fenitoin: ako se ova dva leka uzimaju istovremeno, nivo fenitoina se moe povisiti, a nivo ketokonazola sniziti. Rifampicin, izoniazid: mogu sniziti nivo ketokonazola u krvi i smanjiti njegovu delotvornost. Sukralfat: smanjena resorpcija ketokonazola. Uzimati sukralfat dva sata posle ketokonazola. Teofilin: ako se primenjuje zajedno sa antimikoticima, nivo ovog leka (primenjuje se za leenje astme) moe se sniziti, to e ubrzati pojavu astmatinog napada. Varfarin: antikoagulantno (spreavanje zgruavanja krvi) dejstvo varfarina se moe pojaati ako se uzima kad i antigljivini lek.
OPSTI OPIS Ketorolak, noviji nenarkotini nesteroidni lek protiv zapaljenja, moe se propisati za kratkotrajno ublaavanje bolova, bez neeljenog dejstva sedacije ili navikavanja na lek. Cesto se koristi za smirenje onog zapaljenja koje je posledica povrede i iritacije. Za razliku od drugih nesteroidnih lekova protiv zapaljenja, ketorolak se ne primenjuje rutinski za leenje artritisa. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka nai ete pod Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja. POSEBNE INFORMACIJE Ako nesteroidni lekovi protiv zapaljenja nadrauju eludac, treba ih uzeti sa hranom ili mlekom. Ne primenjujte nesteroidne lekove protiv zapaljenja u sluaju alergije na njih ili acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin). Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja mogu izazvati stezanje bronhija ili anafilaksiju kod astmatiara osetljivih na salicilate (Aspirin). Izbegavajte ove lekove ili se posavetujte sa lekarom pre njihove upotrebe u sluaju da bolujete od astme, peptikog ulkusa, enteritisa, visokog krvnog pritiska, poremeaja krvarenja, epilepsije, Parkinsonove bolesti ili poremeaja jetre ili bubrega. Ne uzimajte doze vee od preporuenih i uvek traite hitnu lekarsku pomo u sluaju prekoraenja doze. Mogui simptomi su sanjivost, pojaano znojenje, ubrzan rad srca, bolovi u trbuhu, povraanje, munina, krvarenje u elucu i crevima i gubitak orijentacije. Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja se ne preporuju trudnicama, naroito u poslednjem tromeseju trudnoe, i dojiljama.
BOLESTI Uzeti oralno kod: nepravilnih menstrualnih ciklusa, izostanka menstruacije, bolnih ili lanih menstruacija probadajuih bolova, bolova kod povreda slabe cirkulacije krvi, bledog tena, mogue anemije karbunkula koji prema kineskoj tradicionalnoj medicini nastaju zbogzastoja krvi; apscesa; rana oamuenosti, zamagljenog vida, oseaja lupanja srca. PREPARATI Ovaj koren se kupuje i u obliku tableta u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i obinim prodavnicama. Treba izbegavati suenu biljku ili biljku sa zeleno smeim poprenim presekom. Prenje biljke u siretu ili vinu jaa njeno toniko delovanje na krvotok. Prenje do praha poveava sposobnost biljke da zaustavlja krvarenje. Kombinacije: kineska angelika, pomeana sa kozincem, predstavlja tonikza leenje malaksalosti i drugih simptoma koji prate gubitak krvi. Meavina sa korenom boura, korenom rehmanije kuvanim u vinu i korenom miloduha (Ligusticum chuanxiong) propisuje se kod neredovnih menstrualnih ciklusa i slinih tegoba. Takoe se mea sa cvetovima orlovih noktiju i korenom crvenog boura u spravljanju preparata koji ublaava oticanje i bolove koji prate apscese i rane. Za detalje o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. T N E E L J E N A D EJS T V A
Nema ih ako se biljka primenjuje prema uputstvima.
K IN ESK A A N G E L IK A
DO N G QUAI LATINSKO IME Angelica sinensis
< >
GRUPA LEKOVA Analgetici (nesteroidni lekovi protiv zapaljenja) FABRIKO IME Toradol, Zodol
OPTI OPIS Kineski travari primenjuju koren kineske angelike u leenju nekih ginekolokih tegoba. Nalazite korena trai se prema dugakoj, vlanoj, uljastoj biljci mrke kore i belog poprenog preseka. Ova biljka se u kineskoj tradicionalnoj medicini oznaava kao slatka, otra, gorka i topla.
POSEBNE INFORMACIJE Kineska angelika se ne sme uzimati u ranoj trudnoi. Treba proveriti kod strunjaka za kinesku medicinu da li je dozvoljena upotreba ove biljke ako postoje simptomi kao proliv ili nadimanje trbuha; u nekim od takvih sluajeva primena se ne preporuuje. Savremeni strunjaci za akupunkturu ponekad daju injekciju ove biljke u akupunkturne take za leenje bola, naroito kod neuralgije i artritisa.
946
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
K IN ESK A S R A N IC A
K IN ESK I JAM
(9)
LATINSKO IME Leonurus heterophyllus OPTI OPIS Kinesko ime biljke, yi mu cao, u prevodu znai dobrotvorna majina biljka". Listovi ove biljke su popularni kod kineskih ena za leenje menstrualnih tegoba. Najkvalitetnija je kineska sranica sa tankom stabljikom, potpuno zelene boje. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini, sranica je svrstana kao otra, gorka i pomalo hladna. BOLESTI Uzeti oralno kod: nepravilnih menstrualnih ciklusa ili slabog menstrualnog krvarenja, premenstrualnih bolova, fibroma materice, bolova u trbuhu posle poroaja, neplodnosti oteanog mokrenja i edema (oticanje izazvano zadravanjem tenosti), naroito kad su praeni pojavom krvi u mokrai. PREPARATI Kineska sranica je dostupna u obliku listova i praka u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacija: biljka se esto mea sa korenom crvenog boura, kineskom angelikom i auklandijom za regulaciju menstrualnog ciklusa i ublaavanje bola i neprijatnosti tokom menstruacije. Travari propisuju kombinaciju sa imperatom za leenje edema koji prate oboljenje bubrega, nefritis. Smesa koja sadri kinesku sranicu, poligonatu, listove pirozije i semenke mousnog sleza primenjuje se za leenje kamena u bubregu i krvi u mokrai. Za informacije o dozama i drugim biljnim preparatima obratite se strunjaku za kinesku medicinu. N EELJEIN A D EJS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ova biljka se ne sme koristiti tokom trudnoe. U laboratorijskim istraivanjima je izazivala pobaaj kod zeeva. U klinikim istraivanjima se pokazala efikasnom u izazivanju stezanja materice posle poroaja. Smatra se da i semenke biljke imaju lekovita svojstva. Primenjuju se za leenje nekih oblika krvarenja iz materice.
LATINSKO IME Dioscorea opposita OPTI OPIS Kineski jam, debeo, vrst koren sa belim poprenim presekom, primenjuje se kao tonik. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini svrstan je kao neutralan i sladak, a sakuplja se zimi u planinama Hunana i mnogim drugim kineskim pokrajinama. BOLESTI Uzimati oralno kod: oteanog varenja sa prolivom i umorom, slabijeg apetita estog mokrenja obinog vaginalnog sekreta hroninog kalja i hripanja simptoma koji prate dijabetes. PREPARATI Kineski jam je dostupan kao svee ili sueno povre u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kod simptoma dijabetesa se primenjuju krike sveeg korena potopljene u vrelu vodu za spravljanje aja. Kombinacije: meavina divljeg jama, gljive porije i atraktiloidesa (belog) moe se propisati kod retkih, vodenastih stolica. Preparat od kineskog jama i korena kodonopsisa primenjuje se za leenje umora, opte slabosti i slabog apetita. Za informacije o dozama i drugim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. N E E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Ako simptomi ukljuuju oticanje i bolove u trbuhu, nemojte koristiti kineski jam. M O C U A M E D U D E JS T V A Ne uzimajte kineski jam sa korenom kan-sui.
OPTI OPIS Herbalisti primenjuju listove, korenje, stabljike i cvetove kiseljaka, este evropske livadske biljke. Smatra se da ova biljka ima adstringentna svojstva i da pomae kod blagih ulcerativnih bolesti, na primer ulkusa usta i drela. Lokalno ispiranje kiseljakom takoe se preporuuje kod konih osipa sa svrabom. Veruje se da je sok svee biljke koristan kod mokranih bolesti. U poslednje vreme kiseljak se primenjuje u leenju neeljenih dejstava hemoterapije. Mehanizam njegovog delovanja nije razjanjen. BOLESTI Uzeti oralno kod: zatvora, proliva cisti; ireva u ustima, drelu i elucu preobilnih menstruacija. Spoljanja primena kod: konih osipa sa svrabom, na primer plikova od otrovnog brljana blagih konih abrazija. PREPARATI Bez recepta Dostupan u obliku tinktura, kapsula i aja ili kao svei ili sueni biljni delovi (listovi, koren, cvetovi, stabljike) u kombinaciji sa drugim biljkama. Kapsule mogu otetiti bubrege, pa su poeljnije svea ili suva biljka. Kuna priprema Caj: ostaviti listove ili stabljike 5 minuta, a koren 10 minuta u vreloj (ne kljualoj) vodi i popiti dva do tri puta dnevno. Tinktura: pomeati 30 kapi u ai vode i popiti 4 ae (120 kapi) dnevno. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Kod nekih pacijenata moe se javiti munina, bockanje u jeziku, teka glavobolja. Teka UPOZORENJE: velike doze mogu biti toksine jer kiseljak sadri visoke nivoe oksalne kiseline, koja moe da izazove stvaranje kamena u bubregu, da pogora postojee oboljenje bubrega ili da na drugi nain nadrai bubrege. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: kod bubrenih tegoba ne uzimajte kiseljak.
KISELJAK
LATINSKO IME Rumex acetoseila
lekovi na recept
lekovi bez recepta
947
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Rifabutin: oslabljeno dejstvo klaritromicina.
KLARITROMICIN
Terfenadin: UPOZORENJE - opasnost od ispoljavanja po ivot opasnih sranih poremeaja. Ne uzimati sa klaritormicinom. Zidovudin: slabije dejstvo zidovudina. Druga mogua meudejstva vidi pod
Eritrom icin.
GRUPA LEKOVA Antibiotici (makrolidi) FABRIKO IME Frolimid, Lekoklar, Klacid OPTI OPIS Klaritromicin, uveden 1991. godine, predstavlja makrolidni antibiotik, ali ima manje neeljenih dejstava od drugih lekova te vrste. Klaritromicin razliito deluje na razne bakterije. Neke bakterije ubija, a kod nekih zaustavlja rast i razmnoavanje. BOLESTI infekcije disajnog sistema, ukljuujui zapaljenje sinusa, zapaljenje drela izazvano streptokokom, tonzilitis, bronhitis i neke vrste zapaljenja plua infekcije koe i mekih tkiva infekcije kod osoba obolelih od SIDE (AIDS-a) koje izazivaju Mycobacterium avium ili Mycobacterium intracellulare. T N E E L J E N A D EJS T V A
Teka U visokim dozama, kleka moe da nadrai i oteti bubrege i mokrani sistem. Ako nastupe proliv, bolovi u crevima, bolovi u bubrezima ili se pojavi krv u mokrai, odmah prekinite uzimanje kleke i to pre se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: poto moe da nadrai bubrege i mokrani sistem, kleka je pogodna samo za kratkotrajnu primenu. UPOZORENJE: nemojte uzimati kleku ako imate bubrenu infekciju ili ste preboleli neko bubreno oboljenje. Istraivanja na ivotinjama pokazuju da kleka podstie kontrakcije materice, pa verovatno moe da podstakne i menstrualno krvarenje. Trudnice ne smeju da uzimaju kleku, jer podstie kontrakcije materice.
KLEKA
()
LATINSKO IME
Juniperus communis
Blaga Neobian ukus u ustima, bolovi u trbuhu, blag proliv, munina, glavobolja, infekcije kandidom. Ako simptomi potraju ili postanu neprijatni, treba se posavetovati sa lekarom. Teka Krvarenja ili modrice nepoznatog uzroka, koje mogu ukazivati na poremeaj krvi; zapaljenje debelog creva (proliv koji traje due od 24 asa, grevi, poviena temperatura). Prekinite primenu leka i odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Leenje nekih infekcija moe potrajati 14 dana. Da bi se spreilo stvaranje otpornosti bakterije na lek, treba uzeti celu dozu leka. Obavestite lekara o eventualnom oteenju bubrega ili jetre. Moda je potrebno prilagoditi individualnu dozu. Obavestite lekara o alergiji na eritromicin, azitromicin ili troleandomicin, jer postoji mogunost alergije i na ovaj lek. Ako nije neophodno, ne koristite klaritromicin tokom trudnoe. Izbegavajte lek za vreme dojenja.
OPTI OPIS Zenska vrsta zimzelenog grma koji moe da dostigne visinu od dva do sedam metara, daje crvenkaste plodove nalik bobicama. Poznato je da kleka daje opor ukus rakiji. Deluje i kao diuretik, jer izmeu ostalog sadri terpinen-4-ol koji poveava stopu filtracije telesnih tenosti u bubrezima. Zbog diuretikog delovanja kleka se koristi za leenje visokog krvnog pritiska i premenstrualnog sindroma. Smatra se da klekino ulje deluje protiv zapaljenja, pa se koristi za leenje artritisa i gihta. aj od kleke moe se primenjivati za ublaavanje problema sa varenjem. BOLESTI Uzeti oralno kod: infekcija mokrane beike, edema (zadravanje vode), problema sa varenjem menstrualnih poremeaja i premenstrualnog sindroma visokog krvnog pritiska. Primeniti spolja kod: artritisa gihta. PREPARATI Bez recepta Dostupna kao cele bobice, kapsule i tinkture. Kuna priprema Caj: 1 ajna kaiica usitnjenih bobica kuva se 10-20 minuta u olji vode. Popiti najmanje dva puta dnevno. Ne uzimati vie od est nedelja uzastopce.
KLEMASTIN
GRUPA LEKOVA Antihistaminici FABRIKO IME Alergosan OPTI OPIS Klemastin je antihistaminik sa blagim sedativnim dejstvom. Vidi pod Antihistaminici.
KLINDAMICIN
GRUPA LEKOVA Antibiotici (piranozidi) FABRIKO IME Klimicin, Klindamicin OPTI OPIS Klindamicin, uveden 1973. godine, predstavlja polusintetski antibiotik koji se dobija od bakterije Streptomyces lincolnensis. Dostupan u brojnim oblicima - ukljuujui gelove, losione, kreme, vaginalne kreme i pilule najee se primenjuje kao lokalni preparatza leenje konih infekcija i nadraenosti. Lek koi sintezu belanevin, u nekim bakterijama i tako ih ubija
Blaga Osobe koje boluju od polenske groznice mogle bi tokom primene kleke da razviju alergijske simptome kao to je zapuenost i curenje iz nosa. Ako se to dogodi, treba prekinuti primenu i javiti se lekaru.
Astemizol: UPOZORENJE - opasnost od ispoljavanja po ivot opasnih sranih poremeaja. Ne uzimati zajedno sa klaritormicinom.
948
IN DEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
ili onesposobljava. Klindamicin smanjuje koncentraciju masnih kiselina u konim sekretima, a moe imati i druge efekte. BOLESTI blai oblik akne vulgaris, sa upalnim ranama (samo lokalni oblici) blae bakterijske kone infekcije, na primer rozacea (samo lokalni oblici) koni ulkusi (samo lokalni oblici)
Sapuni, sredstva za ienje, adstringenti koji sue kou ili koji sadre abrazive, lekovi ili alkohol: istovremena lokalna primena klindamicina i ovih proizvoda moe da izazove dodatnu nadraenost ili suvu kou. Sredstva za Ijutenje koe (ukljuujui rezorcinol, salicilnu kiselinu, sumpor): istovremena upotreba sa lokalnim klindamicinom moe poveati nadraenost koe.
Primeniti za ispiranje kod: vaginalnog sekreta. Uzeti oralno kod: polne nemoi mukarca, enske neplodnosti. PREPARATI Bez recepta Semenke knidijuma dostupne su u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Ponekad se mogu nai kombinacije u obliku pilula i kao praak. Kuna priprema Kod ekcema i drugih konih tegoba navlaiti kou rastvorom semenki knidijuma ili primeniti kao sredstvo za ispiranje kod vaginalnih tegoba. Kombinacije: meavina sa korenjem japanskog bagrema i stemone propisuje se kod vlanih konih povreda praenih svrabom. Drugi preparat, koji sadri seme knidijuma i kalomel (ivin hlorid) esto se nanosi na kone ranice koje se pojavljuju kod akutnog izbijanja ekcema, genitalnog ekcema i uge. Kineski travari takoe preporuuju oralni preparatod semenki knidijuma pomeanih sa vilinom kosicom i izandrom kod polne nemoi ili neplodnosti. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
Blaga Manje kone reakcije, npr. Ijutenje, krastice, suva koa, peckanje ili bockanje koe i preterano maenje (samo lokalni oblici). Ree: blae tegobe sa varenjem. Ako ovi simptomi postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti, npr. koni osip, oticanje ili iritacija koja nije postojala pre primene leka; jak proliv ili druge tegobe sa varenjem. Ako se pojave ovi simptomi, javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE U nekim sluajevima, lokalno primenjen klindamicin moe se resorbovati u koliinama dovoljnim da izazovu sistemska neeljena dejstva. Trudnice i dojilje treba oprezno da primenjuju ovaj lek. Antibiotici osim tetnih ubijaju i dobre" bakterije koje kontroliu tetne gljivice i crevne mikroorganizme. Uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta pomae uravnoteenje crevne flore. Dugotrajna primena antibiotika moe dovesti do gljivine infekcije, ukljuujui kandidijazu, ili bakterijske infekcije kao to je pseudomembranozni kolitis. Nije utvreno da li je primena klindamicina bezbedna za decu mlau od 12 godina, jer u toj starosnoj grupi nisu sprovedena ispitivanja. Lokalna primena klindamicina moe da izazove preosetljivost koe (lokalnu ili sistemsku) kod ponovljene primene leka. Ako je osoba imala konu alergijsku reakciju na lek, vea je verovatnoa pojave neeljenih dejstava. Nepoeljne eludano-crevne reakcije su verovatnije kod osoba koje su i ranije pokazale takav odgovor na druge antibiotike.
KLONAZEPAM
CRUPA LEKOVA Anksiolitici (benzodiazepini) FABRIKO IME Rivotril OPTI OPIS Klonazepam je benzodiazepin uveden 1977. godine. Propisuje se samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima za kontrolu epileptinih greva petit mal i miokloninih i akinetinih greva. Detalje o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Benzodiazepini. POSEBNE INFORMACIJE Nemojte zameniti fabriko ime Klonopin (u SAD) sa generikim imenom Klonidin. Klonidin se primenjuje za leenje visokog krvnog pritiska.
Ne oekuju se unutar preporuene doze. POSEBNE INFORMACIJE Ne primenjujte seme knidijuma ako je koa vrela, ranjava i izrazito suva.
KNIDIJUM, SEME
Kineski travari upozoravaju da se semenke knidijuma ne propisuju istovremeno sa korom korena bourovog drveta, semenkama ive trave ili kockavice.
LATINSKO IME Cnidium monnieri
KODEIN
OPTI OPIS Knidijum raste irom Kine i njegove semenke se najee propisuju kod konih tegoba. Kvalitetan primerak je okrugao, tamnout i mirisan. Strunjaci za kinesku tradicionalnu medicinu svrstavaju semenke kao otre, gorke i tople. BOLESTI Primeniti spolja kod: svraba koe, ekcema, uge, liaja ili vlane povrede koe sa svrabom, naroito u predelu genitalija.
GRUPA LEKOVA Analgetici (opioidni analgetici) FABRIKO IME Codeini phosphat, Kodein fosfat OPTI OPIS Narkotik kodein, esto u kombinaciji sa drugim analgeticima kao to su paracetamol i acetilsalicilna kiselina,
r M OCUA
M E U D E JS T V A
Creme za brijanje, losioni, sredstva :a negu posle brijanja, lekovita kozmetika li podloge za minku: mogu izazvati reteranu nadraenost ako se primenjuju stovremeno sa klindamiciom za lokalnu
lekovi na recept
0 bez recepta
lekovi
949
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
propisuje se decenijama za ublaavanje lakih bolova. Kodein ima umirujue dejstvo na mozak i nervni sistem, pa pomae kontrolu kalja potiskivanjem refleksa kalja. lako se na ovaj lek moe razviti navika u manjoj meri nego na druge opijate, preporuuje se oprezna primena. Detalje o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod O pio id ni analgetici.
POSEBNE INFORMACIJE U laboratorijskim ispitivanjima oralne i intravenske doze kodonopsisa su kod kunia poveale broj crvenih krvnih zrnaca i nivo hemoglobina. Kodonopsis je pojaao izdrljivost mieva u laboratorijskim ispitivanjima. M O C U A M E U D E JS T V A Neki kineski travari smatraju da je kodonopsis nekompatibilan sa emerikom.
Teka Prekomerna stimulacija, na primer oamuenost, pojaan srani rad, nervoza, tremori; nadraenost organa za varenje, na primer munina, proliv, povraanje. U sluaju tih efekata, obavestite lekara. Postoji mogunost prekomernog uzimanja kofeina. Simptomi prekoraenja doze ukljuuju, osim gore navedenih, glavobolju, poremeaje vida, na primer bljeskove ili svetlucanje, delirijum, groznicu, poveanu osetljivost na bol, zvonjavu u uima. POSEBNE INFORMACIJE Postoje neslaganja u pogledu uzimanja kofeina tokom trudnoe i dojenja. lako ne postoje dokazi za uroene mane, kofein prolazi kroz posteljicu, a male koliine prelaze i u majino mleko. Kofein moe da izazove nesanicu i hiperaktivnost kod male dece. Zato trudnice i dojilje treba da ogranie unos kofeina i da ga oprezno koriste. Delovanje kofeina na decu nije istraeno
KODONOPSIS, KOREN KOFEIN

LATINSKO IME
Codonopsis pilosula
OPTI OPIS Koren kodonopsisa je osnova tonika za obolele od letargije (bezvoljnosti) i slinih simptoma. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini svrstan je kao sladak i neutralan, a koren treba da bude debeo, vlaan i sa zategnutom Ijuskom. Travari ga smatraju blaim i sigurnijim od azijskog enena i esto ga koriste kao zamenu za ovu jau biljku. Kodonopsis raste u severoistonoj Kini. BOLESTI Uzeti oralno kod: dijabetesa hroninog kalja i kratkog daha prolapsa (sputanja) materice, eluca ili zadnjeg creva gubitka apetita, umora i bola u udovima proliva i povraanja preterane ei. PREPARATI Kodonopsis je dostupan u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Predstavlja sastojak nekoliko preparata koji se oznaavaju kao tonici. Kombinacije: kodonopsis u meavini sa atraktiloidesom (belim) propisuje se kod smanjenog apetita, proliva i povraanja, a kombinacija sa kozincem se preporuuje kad je ovim simptomima pridruen i kratak dah. Preparat koji sadri koren kodonopsisa i kineske angelike zajedno sa korenom rehmanije kuvanim u vinu daje se bolesnicima sa simptomima vrtoglavice, slabosti i iscrpljenosti. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
GRUPA LEKOVA Dodatna terapija slabim analgeticima FABRIKO IME Caffetin, Plivadon, Saridon OPTI OPIS Kofein prirodnog i sintetikog porekla koristi se vekovima kao blagi stimulator centralnog nervnog sistema. On podstie sve delove centralnog nervnog sistema i deluje na srce, plua, miie i druge organe. Kofein takoe utie na krvne sudove, jaa srani rad, snagu kontrakcije i poveava minutni volumen (koliinu ispumpane krvi) srca. Ovi efekti obino ne izazivaju promene krvnog pritiska kod zdravih osoba, ali u sluaju visokog krvnog pritiska trebalo bi izbegavati kofein. Kofein poveava stvaranje eludane kiseline. Drugi efekti su slabo diuretiko dejstvo, ublaavnje kontrakcija materice i privremeni porasteera u krvi. Neke osobe mogu razviti toleranciju na kofein. Kod dugotrajne primene kofeina nagli prekid uzimanja moe izazvati simptome odvikavanja kao to su glavobolja, razdraljivost, oamuenost i umor nepoznatog uzroka. BOLESTI bol; kofein se primenjuje za dodatno leenje u kombinaciji sa analgeticima, npr. acetilsalicilnom kiselinom, kako bi se podstaklo ublaavanje bolova migrena i druge vaskularne glavobolje; primenjuje se sa ergotaminima.
M O C U A M E U D E JS T V A Barbiturati: kombinacije ova dva leka mogu oslabiti dejstvo oba leka. Beta blokatori: kombinovanje ovih lekova moe oslabiti njihovo dejstvo. Bronhodilatatori: uzimanje kofeina zajedno sa ovim lekovima moe pojaati stimulaciju i druga neeljena dejstva. Cimetidin (antiulkusni lek), antacidi i dodaci koji sadre kalcijum: mogu smanjiti eliminaciju kofeina, s eventualnim pojaanjem njegovog dejstva. Disulfiram (lek protiv alkoholizma): moe smanjiti eliminaciju kofeina i tako pojaati njegovo dejstvo. Drugi izvori kofeina ili teobromina (povezanog sa kofeinom), npr. aj, kafa, okolada: mogu proizvesti dodatno dejstvo i poveati verovatnou neeljenih dejstava. Drugi stimulatori centralnog nervnog sistema (amfetamini, pseudoefedrin): mogu pojaati stimulaciju i druga neeljena dejstva. Eritromicin i troleandomicin: mogu smanjiti eliminaciju kofeina i tako pojaati njegovo dejstvo. Gvoe: smanjena resorpcija gvoa. Litijum: moe doi do poveanja eliminacije litijuma i time smanjenja njegove delotvornosti. MAO inhibitori: kombinovanje sa velikim dozama kofeina moe izazvati srane aritmije ili teku hipertenziju. Oralna sredstva za kontracepciju: smanjena aktivnost kofeina.
N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Blaga stimulacija centralnog nervnog sistema, nadraenost organa za varenje, munina, nesanica. Ako simptomi postanu teki, javite se lekaru.
N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
950
IN DEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
__________________________ ()
LATINSKO IME Co/a vera (ili Co/a nitada) OPTI OPIS Semenka drveta kole, visokog dvanaest metara, predstavlja izvor aromatinog zaina u najomiljenijem piu na svetu i stimulans koji travari propisuju kod opte psihike iscrpljenosti ili depresije. Primenjuje se i za leenje proliva izazvanog nervozom; glavobolja; bolesti kretanja (kinetoze); gubitka apetita. Medicinska istraivanja pokazuju da biljka moe da otvara bronhijalne puteve i tako olakava disanje obolelima od astme. Aktivan sastojak kole je kofein. Oraii kole sadre vie kofeina nego zrna kafe, iako napitak sa kolom uglavnom sadri mnogo manje kofeina nego kafa. Kola se odavno primenjuje kao lekovito sredstvo u zapadnoj Africi, a u Ameriku su je doneli robovi. Tu je tokom 19. veka meu strunjacima postala poznata kao lek protiv depresije, proliva, zapaljenja plua, migrenske glavobolje, jutarnje munine i tifusne groznice. BOLESTI Uzimati oralno kod: depresije, migrenske glavobolje slabog apetita proliva izazvanog nervozom, bolesti kretanja (kinetoze) zadravanja tenosti disajnih tegoba, npr. astme. PREPARATI Bez recepta Dostupna u suvom obliku i kao kapsule i tinkture. Kuna priprema Bezalkoholna pia koja sadre sirup kole verovatno predstavljaju najjednostavniji nain medicinske primene biljke, naroito kod dece. Kuvanje: 1/2 kaiice semenki u prahu neka provri u 1 olji vode; ostaviti da tiho ^ri 10 minuta. Pije se tri puta dnevno. Kombinacije: za leenje depresije primenjuje se meavina kole sa zobi, turnerom ili ikom (sasvakim posebno). N EELJEIN A D EJS T V A Blaga <ola moe biti prejak stimulans za osobe Dsetljive na kofein. U sluaju nervoze li tekoa sa spavanjem treba smanjiti dozu ili prekinuti uzimanje kole. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: osobe sa dijabetesom,
nesanicom, anksioznim poremeajima, problemima sa varenjem, hronino visokim krvnim pritiskom, visokim holesterolom, sranim bolestima i modanim udarom u istoriji bolesti ne bi trebalo da uzimaju kolu. UPOZORENJE: trudnice treba da se posavetuju sa lekarom pre uzimanja kole, poto sadri kofein.
luenje mleka kod dojilja. Komora moe ublaiti proliv i podstai varenje izazivajui oputanje eluca i drugih organa za varenje. Veruje se da komora ima slino dejstvo na organizam kao estrogen. Poto deluje kao blagi diuretik, komorase koristi za podsticanje izbacivanja kamena iz bubrega. Deluje kao umirujue sredstvo za ispiranje oiju. BOLESTI Uzeti oralno kod: tegoba sa varenjem, gasova, proliva nedovoljnog luenja mleka kod dojilja
KOMBINACIJE SULFONAMIDA
OPTI OPIS Sulfonamidi, podgrupa antimikrobnih lekova, su sintetiki derivati jedinjenja koje interferira sa sposobnou bakterija da sintetiu folnu kiselinu, neophodnu za rast i razvoj elije. Takvo dejstvo leka ne ubija bakterije trenutno, ve spreava njihov rast i pomae borbu organizma protiv infekcije. Ovi lekovi se esto primenjuju u kombinacijama koje poveavaju delotvornost drugih lekova i spreavaju eventualnu otpornost bakterija na sulfonamide. Sulfametoksazol se esto kombinuje sa trimetoprimom za postizanje ireg spektra delovanja, kao i za poveanje delotvornosti leka. Informacije o ciljnim bolestima, neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Sulfam etoksazol i Trimetoprim. POSEBNE INFORMACIJE Antimikrobni lekovi osim tetnih ubijaju i dobre" bakterije koje kontroliu tetne gljivice i crevne mikroorganizme. Uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta pomae uravnoteenje crevne flore. Dugotrajna primena antimikrobnih lekova moe dovesti do gljivine infekcije, ukljuujui kandidijazu, ili bakterijskih infekcija kao to je pseudomembranozni kolitis.
Primeniti spolja kod: miinih bolova i reumatizma konjuktivitisa. PREPARATI Bez recepta Dostupan u suvom obliku, kao ulje i tinkture. Kuna priprema Za bolje varenje vakati sve komora. aj: 2 kaiice usitnjenog komoraa kuvati 10 minuta u 1 olji vode. Popiti tri puta dnevno za poboljanje varenja. Kod gasova popiti olju aja pola sata pre obroka. Primenjivati slabiju dozu u leenju kolika kod dece mlae od dve godine.
Blaga Ulje komoraa, (zapaljenje zglobova), moe izazvati osip; tada prekinite primenu. Teka Ne jesti ulje; moe izazvati muninu, povraanje i greve. Ako se pojave ovi simptomi, javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Komora se ne sme primenjivati u trudnoi ili ako se, iz zdravstvenih razloga, ne smeju koristiti pilule za kontracepciju ili zamene za estrogen. Bivi alkoholiari ne smeju da uzimaju komora, kao ni osobe koje su bolovale od hepatitisa, oboljenja jetre, poremeaja zgruavanja krvi ili estrogen-zavisnog tumora dojke. Ispitivanja na ivotinjama pokazuju da komora moe da pogora oteenja jetre.
KO M ORA
LATINSKO IME
Foeniculum vulgare
KONJUGOVANI ESTROGENI
GRUPA LEKOVA Estrogeni i progestageni
OPTI OPIS Sitni plodovi (semenke) komoraa se od davnina koriste za leenje kolika i pojaano
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
FABRIKO IME Premarin OPTI OPIS Kao i ostali, estrogeni se mogu propisati za zamenu enskog hormona estrogena tokom menopauze i posle odstranjivanja jajnika ili materice, ublaavanje simptoma bolesti kao to su nastupi vruine. Takoe se smatra da su ovi lekovi efikasni u spreavanju osteoporoze i bolesti srca i krvnih sudova. Vie informacija nai ete pod Estrogeni
i progestageni.
Kuna priprema aj: preliti 1 olju kljuale vode preko 1 kaiice zrelih bobica i ostaviti da stoji 15 minuta. Piti tri puta dnevno. POSEBNE INFORMACIJE Izgleda da konopljika ispravlja hormonsku neravnoteu u roku od deset dana, a ublaavanje predmenstrualnog sindroma moe se primetiti kod sledee menstruacije. Za postizanje najboljeg dejstva biljku treba uzimati est meseci ili i due. Posle treeg meseca trudnoe treba prekinuti primenu biljke, jer moe izazvati prerano stvaranje mleka.
Kombinacije: kopriva se moe kombinovati sa skrofularijom i ikom za leenje ekcema. Uzeti oralno kao aj ili sok.
IM EELJEN A D E JS T V A
Blaga Velike doze aja od koprive mogu nadraiti eludac, izazvati zatvor, crvenilo koe ili zaustaviti mokrenje. Odmah prekinite primenu i obavestite lekara. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne koristiti neprokuvanu koprivu jer moe doi do oteenja bubrega i drugih simptoma trovanja. UPOZORENJE: kopriva je diuretik i stoga moe izazvati gubitak kalijuma iz organizma. Ako je esto koristite, jedite hranu bogatu kalijumom, na primer banane ili svee povre. Deca mlaa od 2 godine ne smeju uzimati koprivu. Za branje je potrebno imati rukavice, odeu sa dugim rukavima i dugim nogavicama da bi se izbegao dodir areih dlaica.
KONOPLJIKA
< >
KOPRIVA
LATINSKO IME V/tex agnus-castus OPTI OPIS Travari jo od davnina primenjuju bobice konopljike za regulisanje enskog reproduktivnog sistema. Izgleda da prirodni sastojci konopljike pomau kontrolu menstrualnog ciklusa uravnoteavanjem enskih polnih hormona, estrogena i progesterona. Osim za leenje poremeaja menstruacije, konopljika se propisuje za ublaavanje predmenstrualnog sindroma i simptoma menopauze. Takoe pomae prilagoavanje organizma posle prekida dugotrajne primene pilula za kontracepciju, spreavanje pobaaja u prvom tromeseju trudnoe i podsticanje luenja mleka kod dojilja. Ova biljka se u prolosti koristila za slabljenje polne elje rimljanskih ena iji muevi su odlazili na vojne pohode u druge zemlje, kao i za obuzdavanje polnog nagona srednjevekovnih redovnika. Zaudo, konopljika je bila na glasu i kao afrodizijak. BOLESTI Uzimati oralno kod: predmenstrualnog sindroma, menstrualnih poremeaja, tegoba u menopauzi, endometrioze (oboljenje endometrijuma, materine sluzokoe) spreavanja pobaaja podsticanja laktacije zatvora kao posledice hormonskih poremeaja fibroidnih cisti glatkog miinog tkiva akni kod tinejdera oba pola. PREPARATI Bez recepta Konopljika je dostupna kao bobice, praak, suena biljka, kapsule i tinktura.
< >
LATINSKO IME Urtica dioica OPTI OPIS lako je poznata po listovima sa areim dlaicama, kopriva se sme slobodno unositi u organizam poto se nadraujui sastojak ukloni kuvanjem ili suenjem biljke. Tonik napravljen od listova i stabljika primenjuje se za jaanje organizma. Travari smatraju koprivu za diuretik koji odstranjuje otrove, a zbog sadraja gvoa i vitamina C smatraju da pomae spreavanje anemije. Kopriva ima uspravnu stabljiku i tamnozeleno, srcoliko lie. BOLESTI Uzeti oralno kod: artritisa, gihta polenske groznice predmenstrualnog sindroma, gljivinih vaginalnih infekcija, obilnog menstrualnog krvarenja uljeva, proliva ekcema hroninog zapaljenja mokrane beike. Uzimati oralno samo uz lekarsku kontrolu kod: visokog krvnog pritiska, zastojnog oboljenja srca. PREPARATI Bez recepta Kopriva je dostupna u obliku tinkture, kapsula, suenog lia i stabljika. Kuna priprema Caj: preliti 1-2 kaiice suene biljke oljom vrele vode i ostaviti 10 minuta. Piti do dve olje dnevno. Sok: dodati 2 kaiice soka istisnutog iz svee biljke u sve sok od voa ili povra.
KOPTIS
LATINSKO IME Coptis chinensis (ili Coptis deltoidea)
OPTI OPIS Izdanak koptisa, koji se naziva i kinesko zlatno vlakno, a strunjaci za kinesku medicinu ga esto propisuju, deluje antimikrobno i sniava povienu temperaturu. Sadri antimikrobnu materiju berberin koja, izgleda, koi razvoj mnogih bakterija, izazivaa dizenterije. Kod Coptis chinensis, najee komercijalnt dostupnog oblika biljke, treba traiti crveno narandasti popreni presek, a kod Coptis deltoidea isto ut. Kineski travari oznaavaju biljku kao hladnu i gorku. BOLESTI Uzeti oralno kod: poviene temperature praene razdraljivou, dezorijentacijom ili delirijumom dizenterije sa vrelim prolivima koji peku krvarenja iz nosa svetlocrvene krvi u mokrai, stolici ili povraenom sadraju loegzadaha iz usta ili podrigivanja sa loim zadahom. Primeniti spolja kod: zubobolje, oteenih desni, ulkusa jezika i usta crvenih, bolnih oiju.
952
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
PREPARATI Koptis se moe nai u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i nekim prodavnicama zdrave hrane. Moe se kupiti i u obliku tableta. Za spoljanju primenu kod leenja onih problema treba traiti praak ili mast. Kombinacije: zajedno sa ikom i gardenijom, koptis ini preparat za leenje bolesti koje se odlikuju visokom temperaturom, razdraljivou, suvim ustima i grlom i tamnom mokraom. U kombinaciji sa korenom rehmanije, koptis se propisuje kod nesanice, delirijuma i tekih oboljenja sa povienom temperaturom. Koptis i auklandija se meaju za leenje dizenterije. Kombinacija koptisa i kineskog divljeg umbira primenjuje se kod zubobolje, oteenih desni i ulkusa jezika i usta. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
tih hormona. Kortikosteroidi su snani lekovi koji se propisuju kod brojnih bolesti razliite teine, od konog osipa do multiple skleroze. Poto deluju na skoro sve delove organizma, ovi lekovi se moraju oprezno koristiti. Kortikosteroidni lekovi su dostupni kao lokalne kreme, nazalni inhalatori i sprejevi, pluni inhalatori i sprejevi i u oralnom obliku (tablete, sirup i rastvori). Vie informacija nai ete pod pojedinanim stavkama gore navedenih generikih lekova. BOLESTI koni poremeaji, za simptomatsko ublaavanje osipa, zapaljenja, svraba; leenje psorijaze, ekcema, opekotina od sunca i drugih konih oboljenja (hidrokortizon i mometazon-furoat) nazalna zapaljenja (sezonska i hronina), ukljuujui polensku groznicu (alergijski rinitis) i nealergijsko zapaljenje nosnih kanala (beklometazon i triamcinolon) respiratorna oboljenja kao to je teka astma (beklometazon i triamcinolon), reumatska oboljenja (artrtitis, burziris, tendinitis), ulcerativni kolitis, Kronova bolest (prednizon) svrab i zapaljenje povezani sa gljivinim infekcijama, npr. atletskim stopalom, svrabom u preponama i infekcijama kandidom (betametazon, u kombinaciji sa antigljivinim lekom hlortrimazolom).
Teka Ako se dugo primenjuje, ova biljka moe otetiti slezinu i eludac. POSEBIME INFORMACIJE U klinikim istraivanjima se pokazalo da koptis lei povienu temperaturu kod arlaha, tifoidne groznice i difterije. Lokalnom primenom preparata koptisa dolo je do poboljanja upalnih oboljenja creva, analnih fisura i vaginalnih infekcija izazvanih protozoama.
Blaga Lokalni kortikosteroidi: blagi i prolazni koni osip, peckanje, nadraenost, suva koa, crvenilo, svrab ili stvaranje krastica. Drugi kortikosteroidi: nadraenost eluca, pojaan ili slabiji apetit, nemir, omamljenost, sanjivost, promena boje koe, neuobiajen rast malja na licu ili telu. Teka Bol u oku, gubitak vida ili zamagljen vid; bol ili peckanje u elucu; crne, katranaste stolice, teki i neprolazni koni osipi i peckanje, svrab ili bol u koi; plikovi, akne ili druge kone tegobe; munina ili povraanje; visok krvni pritisak; oticanje stopala ili nogu; nagao gubitak telesne teine; zadravanje tenosti (edem); modrice nepoznatog uzroka; nepravilnosti menstrualnog ciklusa; dugotrajno zapaljenje grla, poviena temperatura, prehlada ili drugi znakovi infekcije. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Lokalne kortikosteroide treba oprezno koristiti ako postoji alergija na druge kortikosteroide; ako je koa na mestu primene leka tanka ili inficirana; ako je pacijent bolovao od katarakte, glaukoma, dijabetesa ili tuberkuloze. Posle dugotrajne primene, lokalne kortikosteroidne kreme, sprejevi za nos
Neki travari smatraju da se koptis ne sme uzimati zajedno sa svinjetinom. Takoe preporuuju izbegavanje kombinacije sa cvetovima hrizanteme (Chrysanthemum morifolium), skrofularijom, korom korena jasenka i svilenom bubom. Takoe se smartra da koptis ometa korisna dejstva podbela i korena ahirantesa.
i usta ili inhalatori mogu da se resorbuju u organizam. Treba obavestiti lekara 0 uzimanju drugih lekova i pratiti znaajna neeljena dejstva eventualnih meudejstva lekova. Treba raspraviti sa lekarom rizike i koristi od kortikosteroidnog leenja u sluaju ranijih ili sadanjih bolesti: HIV infekcije ili SIDA (AIDS-a), hipertenzije, ulceroznog kolitisa, dijabetesa, divertikulitisa, gastritisa ili peptikog ulkusa, nedavno preleanih ovijih boginja ili ospica, kandidijaze ili drugih gljivinih infekcija, glaukoma, herpes simpleksa, bolesti jetre ili bubrega, mijastenije gravis, osteoporoze, anastomoza, lupusa, tuberkuloze, skoranjih crevnih tegoba ili infekcija kao to su prehlada ili grip. Jedno od delovanja kortikosteroida je supresija imunog sistema i zbog toga je poveana podlonost oportunistikim infekcijama. Kortikosteroidi takoe mogu prikriti simptome infekcije koja se razvija tokom uzimanja ovih lekova; poto simptomi nisu vidljivi, infekcija moe da se pogora. Dugotrajna primena kortikosteroida u toku trudnoe moe da izazove uroene mane. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju ove lekove. Dugotrajna primena kortikosteroida poveava opasnost od osteoporoze, katarakte, glaukoma, Kuingovog sindroma (meseevo lice"), 1eerne bolesti. Moe doi i do ponovne aktivacije tuberkuloze. Proverite sa lekarom pre prekida upotrebe ovih lekova. Moda e biti potrebno postepeno smanjivanje doze kako bi se izbegle tetne posledice.
Vidi pod Prednizon.
K O S T R IK A
VEPRINA LATINSKO IME
Ruscus aculeatus
< >
K O R T IK O S T E R O ID I
GENERIKI NAZIVI Na recept: beklometazon, betametazon, mometazon-furoat, prednizon, triamcinolon Bez recepta: hidrokortizon (lokalni preparat) OPTI OPIS Pojam kortikosteroidi se odnosi na prirodne hormone koje proizvode nadbubrene lezde, kao i na vetaki proizvedene oblike
OPTI OPIS Jedan od naziva kostrike potie iz doba antike, kad su mesari koristili stabljike i listove ove ilave biljke za ienje ostataka mesa sa podloge za seenje. Medicinska upotreba kostrike potie iz stare Grke, gde su lekari primenjivali koren i stabljike ove biljke kod oteklina i propisivali je kao laksativ i diuretik. Danas travari smatraju da kostrika deluje protiv zapaljenja i koriste je za leenje
lekovi na recept
lekovi bez recepta
953
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
obolelih vena. Kostrika je adstringens koji nabira unutranji sloj vena. Meu njenim aktivnim sastojcima su i dva steroidna jedinjenja- ruskogenin i neuroskogenin, koja izgleda suavaju krvne sudove. BOLESTI Uzeti oralno ili primeniti spolja kod: poremeaja cirkulacije u nogama, na primer proirenih vena uljeva i drugih rektalnih zapaljenja i krvarenja. PREPARATI Bez recepta Kostrika je dostupna u suvom obliku, kao kapsule, masti i tinkture. Kuna priprema aj: staviti 2 kaiice suvog korena u 0,75 I kljuale vode. Ostaviti da tiho vri 30 minuta u poklopljenoj posudi. Popiti hladan napitak, 2-3 kaike, est puta dnevno. Oblog: natopiti istu tkaninu u aj i primeniti. Mast: stavljati malu koliinu na uljeve dok se zapaljenje ne smiri. POSEBNE INFORMACIJE Pre primene bilo kojeg leka lekar mora da postavi dijagnozu poremeaja krvotoka.
PREPARATI Bez recepta Kozinac je dostupan kao spremljeni aj, teni ekstrakt, kapsule, osueni koren. Kuna priprema Kineski recept: pomeati 1 deo meda, 4 dela suenog korena i malo vode. Neka smesa vri na tihoj vatri dok voda ne ispari, a bilje dobije pomalo smeu boju. Kombinacije: kod spontanog znojenja kozinac se mea sa azijskim enenom. Kao sredstvo koje podstie imuni sistem ova biljka se mea sa raskovnikom. Za leenje poremeaja krvi daje se meavina kozinca i kineske angelike. Travari kombinuju kozinac i atraktiloides (beli) kod proliva. Kod oboljenja materice daje se kozinac s korenom rabarbare i proraljikom. Zapadna medicina aj: 30 g korena kozinca kuvati u olji vode 15-20 minuta.
i spreja za nos, a moe se koristiti i neposredno pre fizike aktivnosti za kontrolu bronhijalnih tegoba izazvanih vebanjem. Poto kromolin sporo poinje da deluje, ne treba ga uzimati tokom akutnih napada astme. Kromolin se takoe koristi za leenje nateenosti sluzokoe nosa ili alergije. U nekim sluajevima se kombinuje sa drugim lekovima radi dodatnog lekovitog delovanja. Vie informcija o lekovima za astmu vidi pod Antihistam inici, Bronhodilataton i K o rtikosteroidi . BOLESTI napadi bronhijalne astme bronhospazam bilo kojeg porekla (npr. zagaivai iz okruenja i fizika aktivnost) disajne alergije alergijski rinitis (sprej za nos)
N E E L JE N A D E JS T V A N EELJEIM A D E JS T V A
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Trudnice treba da se posavetuju sa strunjakom pre korienja kozinca. Kozinac se vekovima koristi u fu-eng terapiji, leenju bolesti jaanjem prirodnih odbrambenih mehanizama organizma. Zapadni medicinski istraivai koji su ispitivali uticaj kozinca na imuni sistem obolelih od raka podvrgnutih hemoterapiji i zraenju priznali su nedavno koncept fu-eng terapije. lako rezultati istraivanja nisu definitivini, upuuju na mogue pozitivno dejstvo kozinca kod obolelih od karcinoma. Pre uzimanja kozinca u takvim sluajevima posavetujte se sa lekarom. Blaga Kaalj i promuklost; ree suva usta ili drelo, kijanje, zapuen nos, suzenje oiju, nadraenost drela. Ako ovi efekti postanu veoma neprijatni, javite se lekaru. Ako se pojavi neprijatan ukus, nema potreba za odlaskom kod lekara. Teka Vrlo retko dolazi do oticanja lica, usana, onih kapaka, ruku, stopala, usne duplje; pojaani bronhospazam (vie hripanja, pritisak u grudnom kou, oteano disanje); oteano, bolno ili uestalo mokrenje; bol ili oticanje zglobova; teka ili neprolazna glavobolja; munina; povraanje; koni osip ili svrab. Retko: oteano gutanje; zapaljenje plua (bolovi u grudnom kou, groznica, jako oteano disanje, znojenje, hripanje). U sluaju ovih neeljenih dejstava odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Trudnice i dojilje treba oprezno da koriste ovaj lek, iako oralna inhalacija kromolina nije dovedena u vezu ni sa kakvim tetnim delovanjem na plod. Nije poznato da li kromolin dospeva u majino mleko, ali male koliine leka se javljaju u organizmu posle inhalacije. Posavetujte se sa lekarom. Obavestite lekara ako ste imali srane aritmije ili bolesti koronarnih arterija; kromolin moe da utie na te bolesti.
KOZINAC
LATINSKO IME
Astragalus membranaceus
OPTI OPIS Kozinac je viegodinja biljka. Ima razgranate izdanke i bledoutu cvast. Zapadni travari smatraju da materije iz te biljke, polisaharidi, jaaju imuni sistem i uopte jaaju organizam, ubrzavajui metabolizam, podstiui regeneraciju tkiva i poveavajui energiju. Kineska tradicionalna medicina svrstava kozinac u slatke i blago tople biljke. BOLESTI Kineska medicina Uzimati oralno kod: opte slabosti i umora, gubitka apetita, spontanog znojenja, proliva, poremeaja ili nedostatka krvi zbog prekomernog krvarenja. Zapadna medicina Uzimati oralno u kombinaciji sa konvencionalnim leenjem kod: hronine prehlade i gripa, SIDE (AIDS-a), raka i hroninog umora.
KROMOLIN DINATRIJUM
GRUPA LEKOVA Antiastmatici FABRIKO IME Intal OPTI OPIS Kromolin je antiastmatiki i antialergijski lek koji se primenjuje za spreavanje napada bronhijalne astme i bronhospazama izazvanih alergenima, suvim vazduhom, zagaivaima u vazduhu ili drugim pokretaima. Lek je dostupan u obliku pilula, praka, oralnog inhalatora
Ipatorpijum (inhalator za astmu): pojaano dejstvo kromolina. Kortizonski lekovi: pojaano dejstvo kortizona. Lekar treba da smanji individualnu dozu kortizona.
954
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
KURKUMA
N EZ ELJEIN A D E JS T V A
Blaga Mogua je goruica ili nadraenosteluca. Treba smanjiti dozu ili prekinuti upotrebu i posavetovati se sa lekarom. POSEBNE INFORMACIJE Trudnice treba da se posavetuju sa strunjakom pre upotrebe kurkume. Jedno istraivanje na ivotinjama pokazalo je da kurkuma smanjuje plodnost. Ako ena pokuava da zatrudni ili je imala problema sa plodnou, treba da se posavetuje sa strunjakom pre uzimanja kurkume. Ako osoba ima poremeaj zgruavanja krvi, pre upotrebe kurkume treba da se posavetuje sa strunjakom. Smatra se da kurkuma spreava zgruavanje krvi. Deca i osobe starije od 65 godina treba da koriste blae preparate. Ne davati deci mlaoj od dve godine.
LATINSKO IME Zurcuma longa DPTI OPIS <oren kurkume, koji je ve vekovima iastojak indijskog karija, takoe ima lekovita svojstva. Danas se u ajurvedskoj hindu) medicini kurkuma primenjuje j nekoliko svrha, izmeu ostalog kao ,redstvo za podsticanje varenja. Jedan )d njenih aktivnih sastojaka, kurkumin, jodstie protok ui, to pomae azgradnju masti. Kurkumin je takode sredstvo protiv zapaljenja i zato ublaava lolove povezane sa artritisom. Kurkuma takoe sadri isparljivo ulje ;oje deluje kao spoljanje antimikrobno redstvo i spreava bakterijsku infekciju ana. U kineskoj tradicionalnoj medicini ;urkuma je svrstana kao otra, gorka topla. Biljka kurkume se prepoznaje > sunerastim, narandastim lukovicama o utim cvetovima u obliku trubice. 50LESTI Cineska medicina Jzeti oralno kod: > bola u ramenu > menstrualnih greva, bola posle poroaja, nepravilnog menstrualnog ciklusa. poljanja primena kod: > konih infekcija. 'apadna medicina Jzeti oralno kod: > smetnji u varenju poviene temperature > kongestije grudnog koa nepravilnosti menstrualnog ciklusa >artritinih bolova. poljanja primena kod: bola i oticanja izazvanih traumom. REPARATI !ez recepta [urkuma se moe nabaviti kao koren u irahu, kapsule i teni ekstrakt. iuna priprema iineska medicina bmbinacije: kod bola u ramenu, kurkuma e pomea sa granicom cimeta i kozincem. tenstrualni grevi i bol posle poroaja logu se ublaiti kombinacijom kurkume i ore cimeta; kod nepravilnosti menstruacije iljka se kombinuje sa kineskom angelikom. urkuma se mea sa susamovim ili obinim Ijem za salatu i primenjuje spolja na teenim povrinama. apadna medicina lapitak: ostaviti 1 kaiicu praha kurkume 1 olji mleka 15-20 minuta. Popiti do olje dnevno.
KVINAPRIL
OPTI OPIS Lachesis je otrov junoamerike zmije koja moe biti duga i do dva metra a svoj plen, ivotinje ili Ijude, ubija stezanjem ili izrazito jakim otrovom, od kojeg se i spravlja ovaj homeopatski preparat. Male doze otrova mogu razoriti crvena krvna zrnca i poremetiti zgruavanje krvi. Velike koliine otrova Lachesis izazivaju trovanje srca. Homeopatski strunjaci veruju da je Lachesis najbolji za leenje bolesti sa simptomima slinim onim izazvanim trovanjem. Za pravljene homeopatskog preparata zmijski otrov se ekstrahuje iz zmije i razreuje velikim koliinama mlenog eera (laktoze). Kao i veina homeopatskih preparata, Lachesis je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Lachesis, propisuje ga u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Lachesis u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi. BOLESTI Uzimati oralno kod: kalja sa guenjem, difterije, oseanja stezanja u grlu bolova u uima koji se pogoravaju sa gutanjem bolova na levoj strani grla oteanog varenja, uljeva pulsirajue glavobolje, naroito u vreme menopauze; nesanice nastupa vruine stranih aritmija iijasa. PREPARATI Lachesis je dostupan u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama , u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informadje obratite se homeopati. N E E L J E N A D EJS T V A Ne oekuju se.
CRUPA LEKOVA Inhibitori angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori) FABRIKO IME Hemokvin OPTI OPIS Kvinapril se propisuje za leenje hipertenzije (blago do umereno visok krvni pritisak) i zastojnog oboljenja srca. Kao i ostali ACE inhibitori, ovaj lek oputa zidove arterija i tako sniava krvni pritisak. Informacije o neeljenim dejstvima i drugim moguim meudejstvima leka vidi pod Inhibitori angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori).
Lekovi koji pokazuju meudejstvo za magnezijumom, npr. tetraciklin i diuretici: zbog visokog sadraja magnezijuma, kvinapril moe smanjiti resorpciju ovih lekova u organizmu.
LAKSATIVI
L A C H E S IS
GENERICKI NAZIVI Sredstva koja bubre: kalcijum-polikarbofil, psilium hidrofilni muciloid Stimulansi: fenolftalein, senozidi Omekivai stolice: dokusat
LATINSKO IME Lachesis
0 na recept
lekovi
0 bez recepta
lekovi
INDEKS
KON V E N C IO N A L N IH I PR IR O D N IH
LEKOVA
OPTI OPIS Laksativi se koriste za privremeno ublaavanje sporadinih opstipacija (zatvora) i drugih crevnih tegoba i za prevenciju zapletaja creva. Lekovi se mogu primenjivati oralno kao praak, tenost, u obliku granula, pastila ili draeja, ili rektalno kao epii ili klistir. Laksativi koji bubre smatraju se za najbezbednije. Oni upijaju vodu i bubre, pa tako poveavaju vlanost stolice i olakavaju njen prolaz kroz creva. Poveana masa stolice takoe podstie motilitet creva. Smatra se da stimulativni laksativi podstiu stolicu pojaavanjem peristaltike (talasa kontrakcija) crevnih miia. Omekivai stolice poveavaju teni sadraj creva i omekavaju stolicu. Vie informacija potraite pod pojedinanim stavkama gore navedenih generikih lekova. BOLESTI zatvor proliv (sredstva koja bubre) sindrom iritabilnog creva ili spastiki kolon (sredstva koja bubre) napinjanje tokom pranjenja creva posle operacije na zadnjem crevu, sranog udara, poroaja ili kod uljeva.
efikasnim dozama i ne due od nedelju dana. Dugotrajna primena, naroito stimulativnih laksativa, moe izazvati fiziku zavisnost i prestanak prirodnog rada creva, kao i hronini zatvor. Ne koristite laksative ako postoje simptomi zapaljenja slepog creva, npr. bolovi u trbuhu, munina ili povraanje, kao i postojanje zapreke u crevima. U sluaju zastojnog oboljenja srca ili rektalnog krvarenja nepoznatog uzroka laksativi se ne smeju uzimati bez lekarskog odobrenja. Dijabetiari treba da izbegavaju senozide i laksative sa psilijumom (afrika bokvica) koji sadre velike koliine eera; umesto njih treba koristiti laksative bez eera koji sadre vetaki zaslaiva, aspratam. Ako bolujete od hipertenzije ili ste na dijeti sa malo soli, izbegavajte laksative koji sadre natrijum. U sluaju oteanog gutanja - na primer kod bolnog gutanja (disfagije) - ne uzimajte laksative koji bubre, jer mogu izazvati zaepljenje jednjaka. Hronina primena laksativa moe izazvati prekomerni gubitak kalijuma iz organizma.
glavobolje, munine i nadimanja. Istorijski podaci ukazuju da lavanda ima umirujue i ublaujue dejstvo koje smanjuje anksioznost i podstie gastrointestinalnu relaksaciju. Smatra se da njena aroma podstie mentalne procese i pomae u ublaavanju depresije, naroito ako se kombinuje sa drugim biljkama. Kao i druga aromatina etarska ulja, lavandino ulje ima antiseptika svojstva koja mogu unititi nekoliko tipova bakterija izazivaa bolesti, pa ga herbalisti primenjuju za leenje konih oboljenja, na primer gljivica, opekotina, povreda, ekcema i akni. BOLESTI Uzeti oralno od: nesanice, potitenosti ili glavobolje, naroito ako je izazvana stresom loeg varenja, munine, nadimanja, kolika. Primeniti spolja kod: opekotina, rana, ekcema, akni, gljivinih infekcija, na primer kandidijaze ili liaja reumatizma. PREPARATI Bez recepta Moe se nabaviti u suvom obliku, kao kapsule, ulja i tinkture. Kuna priprema aj: 1 kaiica suenih cvetova ostavi se u 1 olji kljuale vode 10 minuta; popiti tri puta dnevno. Ulje: za oputanje staviti nekoliko kapi etarskog ulja u vodu za kupanje; utrljati ulje u kou za smirivanje reumatinih bolova ili uzeti nekoliko kapi za inhalaciju pare kod prehlade, kalja i gripa. Kombinacije: kod potitenosti lavanda se moe koristiti zajedno sa ruzmarinom, ikom ili kolom. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne piti lavandino ulje.
Blaga Boja u nekim laksativima moe izazvati promenu boje mokrae. U retkim sluajevima mogu se javiti i sledei neeljeni efekti: epii mogu izazvati nadraenost zadnjeg creva. Stimulansi mogu izazvati crevne greve, muninu, podrigivanje ili proliv. Omekivai stolice (teni oblici) mogu izazvati stomane greve ili nadraenost drela. Teka Neki laksativi mogu izazvati kone osipe. Ako se pojavi osip, treba prekinuti primenu leka i javiti se lekaru. Takoe se treba javiti lekaru ako posle nedelju dana primene laksativ nije pokazao eljeno dejstvo ili ako je posle primene epia dolo do krvarenja iz zadnjeg creva ili se razvila infekcija. POSEBNE INFORMACIJE Ako je dolo do nagle promene uobiajenog ritma pranjenja creva koja traje due od dve nedelje, posavetujte se sa lekarom. Trudnice i dojilje treba da se posavetuju sa lekarom pre primene bilo koje vrste laksativa. Laksativi se ne smeju davati deci mlaoj od petgodina, osim po preporuci lekara. Za gerijatrijske pacijente koji pate od tegoba sa debelim crevom najbolji su laksativi koji bubre. Laksativi mogu izazvati stvaranje navike. Treba ih uzimati retko, u najmanjim
Antacidi, blokatori H2 receptora histamina (cimetidin, famotidin, nizatidin, ranitidin), mleko: ako se uzimaju u roku od jednog sata po primeni nekih stimulativih laksativa, ovi lekovi mogu izazvati nadraenosteluca, jer prebrzo razgrade spoljanji sloj laksativa. Laksativi koji sadre dantron, mineralno ulje ili fenolftalein: poveana resorpcija ovih materija, sa poveanom verovatnoom toksinog dejstva. Oralni antikoagulansi, digitalis, salicilat, tetraciklin: ovi lekovi mogu da ispolje slabije dejstvo ako se uzimaju istovremeno sa laksansima koji bubre. Posle uzimanja ovih lekova treba priekati dva sata do primene laksativa.
LED UM LAVANDA
LATINSKO IME LATINSKO IME
Lavandula officinalis Ledum palustre
OPTI OPIS Lavanda, aromatina biljka koja daje miris odei i odbija moljce, takoe ima i lekovita svojstva. Herbalisti propisuju aj od lavande i etarsko ulje lavande, koji se dobijaju od plavoljubiastih cvetova biljke, za leenje estih blaih oboljenja, na primer nesanice,
OPTI OPIS Ledum, ponekad zvan i movarni aj, raste u movarama severne Evrope, Kanade i SAD. Biljka ima antiseptiki miris, a gornje granice su prekrivene slojem finih, mrkih dlaica. Verovatno otuda potie naziv leduma: na starogrkom ledos znai vunena odea". Nekada se u Skandinaviji
956
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
koristio za odbijanje insekata, a sluio je i kao zamena za aj i hmelj u pivu iako preterana primena izaziva vrtoglavice i glavobolje (sa oseanjem pucanja), ak i pre nego to se pojavi mamurluk. Homeopatski strunjaci smatraju da su razredene doze leduma korisne kod bolesti praenih znacima infekcije ili zapaljenja. Homeopatski preparat se pravi od cele biljke, koja se sakuplja, sui i mrvi u praak. Zatim se razreuje do neotrovnih jaina u smesi vode i alkohola. Kao i veina homeopatskih preparata, Ledum je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma <oji odgovaraju popisanim simptomima <oje izaziva Ledum, propisuje ga u izrazito 'azreenom obliku. Pretpostavlja se da ;e Ledum u ovoj jako razreenoj dozi iuprotstavlja simptomima koje izaziva <ad je u punoj snazi. SOLESTI ujedi ivotijna i ubodi insekata modrice koje su ve promenile boju koe duboke posekotine ili uvodne rane kod kojih postoji opasnostod infekcije giht, bolni zglobovi REPARATI edum se moe nabaviti bez recepta j razliitim stepenima snage (potencijama), j obliku tenosti i tableta, a moe se labaviti u specijalizovanim prodavnicama apotekama. Za detaljnije informacije )bratite se homeopati.
vremenom povlai. Ne uzimaju se ako je dolo do zapaljenja koe izazvane delovanjem sunca, vetra, posekotinama i abrazijama. Ozbiljnija neeljena dejstva mogu ukljuivati pojavu plikova na koi ili promene boje koe. Resorpcija lekova protiv akni kroz kou u krvotok uglavnom je zanemarljiva, ali ako se resorbuju u dovoljnim koliinama ovi lekovi mogu pokazivati neeljena dejstva, na primer sanjivost, glavobolju, muninu, proliv i zvonjavu u uima. Ostale informacije o specifinom generikom leku protiv akni potraite pod Tretinonin.
LEKOVI P R O TIV NESAN ICE

OPSTI OPIS Crupa lekova protiv nesanice (sedativnohipnotika grupa lekova) obuhvata veliki broj lekova koji se primenjuju za leenje poremeaja spavanja. Poto je nesanica (insomnija) esto povezana sa psiholokim ili fizikim poremeajima, izbor preparata zavisi od osnovne bolesti. Neki benzodiazepini, podgrupa lekova protiv anksioznosti, esto se propisuju osobama pod akutnim stresom, iako i antihistaminik difenhidramin moe biti prihvatljiva, blaa alternativa. Antipsihotiki i antidepresivni lekovi se takoe mogu koristiti ako je potrebno. Informacije o novom, nebenzodiazepinskom leku protiv nesanice koji se propisuje za kratkotrajno ublaanje nesanice kod odraslih osoba potraite pod Zolpidem .
LEKOVI PROTIV G A ST RO EZO FA G EA LN O G REFLUKSA

GENERICKI NAZIV Cisaprid OPTI OPIS Lekovi ove grupe se primenjuju kod gastroezofagealnog refluksa, poremeaja varenja koji zahvata donji ezofagealni sfinkter, mii koji povezuje jednjak sa elucem. Posledica ovog stanja je vraanje eludanog sadraja u jednjak, to izaziva neprijatno oseanje poznato kao goruica i poremeaj varenja sa poveanom proizvodnjom kiseline. Ovaj poremeaj, koji se esto javlja u trudnoi i ei je u srednjim godinama, obino se moe izleiti promenom ishrane i rasporeda obroka. Na primer, obrok neposredno pre spavanja verovatnije e dovesti do poremeaja nego ako se uzme nekoliko asova ranije. Lekovi protiv gastroezofagealnog refluksa spreavaju vraanje eludanog sadraja jaanjem donjeg ezofagealnog sfinktera i ubrzavanjem pranjenja eludanog sadraja u creva. Informacije o specifinom generikom leku za leenje ovog poremeaja nai ete pod Ciaprid. Preparati poznati kao histaminski H 2 blokatori, podgrupa antiulkusnih lekova, takoe se primenjuju i za leenje hroninog gastroezofagealnog refluksa. Informacije o tim lekovima potraite pod Blokatori histaminskih H^ receptora , kao i pod Cim etidin, Famotidin, Nizatidin i Ranitidin.
LEK O VI ZA OSTAVLJANJE PUENJA

OPSTI OPIS Lekovi za ostavljanje puenja, koji se mogu nabaviti u obliku aromatisanih vakaih guma ili kao flasteri za kou, primenjuju se za smanjivanje elje za nikotinom i efekata odvikavanja kod osoba koje ele da ostave puenje. Ova sredstva slue kao privremeni alternativni izvori nikotina i najkorisniji su onim puaima koji su razvili jaku fiziku zavisnost od nikotina. Nikotin deluje na periferni i centralni nervni sistem i pokazuje stimulativno i depresivno dejstvo. Sporim smanjivanjem unosa nikotina ovi proizvodi mogu ublaiti fizike posledice odvikavanja od puenja, na primer razdraljivost., nervozu, sanjivost, umor, glavobolju i elju za nikotinom. Nema dokaza da lekovi koji zamenjuju nikotin deluju bez uea puaa u medicinski kontrolisanom programu za ostavljanje puenja. Vie informacija o nikotinskom transdermalnom sistemu potraite pod Nikotin.
V N E E L JE N A D E JS T V A
vle oekuju se.
EKO VI P R O TIV VKNI

)PTI OPIS J grupu lekova protiv akni spada veliki broj ireparata koji se mogu nabaviti na recept i bez njega i najee se primenjuju leenju akni ili masne koe. Ovi lekovi, oji se nanose na kou kao kreme, gelovi, isioni ili rastvori, mogu delovati na ekoliko naina. Jedni deluju na samu ou, kao isuujua sredstva koja smanjuju lasnou ili kao sredstva koja podstiu elijski rast i Ijutenje koe. Drugi mogu nati antiseptiko ili antibakterijsko dejstvo i kombinaciju tih efekata. Veina ovih lekova izaziva lokalnu ladraenost i crvenilo koe, koje se
LEVODOPA
GRUPA LEKOVA Antiparkinsonici FABRIKO 1ME Madopar, Nakom, Sinemet
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
j zapadnjako lekovito bilje
J |a 'V
___ _ ^ z) D /
INDEKS
KON VEN CIO N ALN lH I PRIRODNIH
LEKOVA
OPTI OPIS Levodopa se primenjuje za leenje tremora, ukoenosti, nerazgovetnog govora i drugih simptoma Parkinsonove bolesti. Levodopa se u mozgu pretvara u dopamin, hemijsko jedinjenje neophodno za pravilan prenos nervih impulsa kojima se pokreu miii. Obolelima od Parkinsonove bolesti dopamin nedostaje zbog propadanja elija koje ga proizvode. Nakom je kombinacija levodope i karbidope, hemijskog jedinjenja koje u organizmu spreava razgradnju levodope pre nego to stigne u mozak. Karbidopa i levodopa se mogu propisati i odvojeno. Madopar je kombinacija levodope i benzerazida. BOLESTI Parkinsonova bolest.
Levodopa moe da menja sledee laboratorijske analize: kompletna krvna slika (KSS), nivo tiroksina u krvi, testovi na eer i ketonska tela u mokrai. Doza se mora odrediti individualno. Neizbena su prilagoavanja koliine i uestalosti doziranja.
Antacidi, metoklopramid: pojaano dejstvo levodope. Antiholinergici, metionin, papaverin, fenotiazini, fenitoin, piridoksin, triciklini antidepresivi: oslabljeno dejstvo levodope. Neki MAO inhibitori: mogu izazvati ozbiljan porast temperature i krvnog pritiska; uzimanje ovih lekova mora se prekinuti dve do etiri nedelje pre primene levodope.
sadraja hormona i predvidljivog dejstva. Hormoni koje proizvodi titnalezda upravljaju metabolizmom i sintezom belanevina, ukupnim fizikim rastom i razvojem kostiju i centralnog nervnog sistema. Deluju i na rad srca. Leenje tireoidnim hormonima mora se odravati tokom itavog ivota pacijenta, osim kad se propisuje kod prolaznih bolesti koje utiu na rad titne lezde. Poto su ovi hormoni od kljune vanosti za fizioloki rast i razvoj, kod dece treba izvriti analize kojima se potvruje normalan rad titne lezde. Deca iji organizam ne proizvodi dovoljne koliine hormona treba to ranije da ponu primanje dodatnih tireoidnih hormona. Ponekad se tireoidni lekovi primenjuju u dijagnostike svrhe, kako bi se utvrdilo eventualno oboljenje titne lezde.
IMEELJEINA D E JS T V A
Blaga Glavobolja, pomena boje mokrae, gubitak apetita, suva usta i smanjena koncentracija ili intelektualne sposobnosti, psihika smetenost, nesanica, koni osip, sanjivost, umor. Ako ovi simptomi potraju ili postanu veoma neprijatni, javite se lekaru. Teka Nagli pad krvnog pritiska prilikom ustajanja, nevoljni pokreti aka, ruku, nogu, vrata, lica, onih kapaka, usta ili jezika; dvostruka slika ili zamagljen vid; izraene promene raspoloenja i naina razmiljanja; nepravilan ili ubrzan rad srca; oteano mokrenje; jaka ili stalna munina ili povraanje; promena telesne teine; gorak ukus ili peckanje jezika; krvarenje iz eluca ili eludani ir. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Levodopa moe da utie na normalan razvoj fetusa. Trudnice treba da razmotre sa lekarom opasnosti i koristi primene ovog leka pre uzimanja. Ne uzimati levodopu tokom dojenja. Obavestite lekara ako u istoriji bolesti postoje sledea oboljenja: dijabetes, epilepsija, zadravanje mokrae, peptiki ulkus, bolestsrca ili plua, melanom, glaukom, astma, psihoza, srani udar, oboljenje bubrega ili jetre. Takoe obavestite lekara ako planirate hirurki zahvat. Ako levodopa nadrauje eludac, treba je uzimati sa hranom, iako to usporava resorpciju leka. Levodopa moe izazvati sanjivost; treba biti oprezan kod vonje ili rukovanja mainama. Da bi lek postigao najvei mogui efekat potrebno je nekoliko nedelja ili meseci primene.
LEVON ORGESTREL
BOLESTI hipotireoza (nedovoljna aktivnost ili potpuni izostanak rada titne lezde) ili leenje posle odstranjivanja titne lezde guavost (uveana titna lezda) neki oblici raka titne lezde, spreavanj< i leenje, naroito posle leenja zraenjem vrata.
GRUPA LEKOVA Estrogeni i progestageni FABRIKO IME Stediril, Tri-Stediril, Postinor, Microgynon 30, Legravan OPTI OPIS Levonorgestrel je sintetiki progestagen koji se u kombinaciji sa estrogenom etinilestradiolom primenjuje kao oralna kontracepcija. Moe se nabaviti u obliku tableta i implantata sa dugotrajnim dejstvom, koji se umeu ispod koe. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Estrogeni i progestageni.
Blaga Retko, osim na poetku leenja: promene menstrualnog ciklusa; nespretnost; oseanje hladnoe; zatvor; suva koa; glavobolja; sanjivost, umor; oseaj lupanja srca; slabost; bol u miiima; porast telesne teine. Javite se lekaru ako ovi simptomi potraju ili postanu veoma neprijatni. (Kod dece na poetku leenja moe doi do opadanja kose, ali to je uglavnom privremeno.) Teka Retko: alergijske reakcije, npr. koni osip; teke neprolazne glavobolje; promene menstrualnog ciklusa; promene apetita; bol u grudnom kou, nepravilan rad srca; groznica; tremor ruku, razdraljivost, nervoza; grevi u nogama; osetljivost na vruinu, znojenje; gubitak telesne teine. Javite se lekaru koji e verovatno smanjiti dozu.
L E V O T IR O K S IN
GRUPA LEKOVA Tireoidni hormoni FABRIKO IME Vobenol, Tivoral, Letrox, Vipal OPTI OPIS Sintetiki proizveden levotiroksin, uveden 1953. godine, predstavlja lek izbora u hormonskom leenju manjka hormona titne lezde zbog svog standardnog
POSEBNE INFORMACIJE Lekar moe savetovati nastavak korienja tireoidnih hormona tokom trudnoe ili dojenja. lako male koliine hormona mogu da prou kroz posteljicu ili u majino mleko, nijedno istraivanje nije dokazalo tetna dejstva na fetus ili odoje. Obavestite lekara o kardiovaskularnom oboljenju ili dijabetesu ili nekom drugon hormonalnom poremeaju, npr. smanjenom luenju hormona hipofize. Lekar e moda odluiti da se ne koristi tireoidni hormon ili da se smanji doza.
958
IN DEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODN IH
LEKOVA
Hrana moe da utie na resorpciju levotiroksina u sistemu za varenje. Uzeti na prazan eludac (jedan sat pre ili dva sata posle obroka). Kod starijih osoba i osoba sa tekim hipotireoidizmom ili kardiovaskularnim problemima treba paljivo odrediti dozu. Doze za starije pacijente su obino nie nego za mlae osobe. U retkim sluajevima posle dugotrajne upotrebe visokih doza, levotiroksin moe da izazove gubitak kotanog tkiva.
f M O G U A M E U D E JS T V A
ntidepresivi, ukljuujui triciklike ntidepresive, npr. amitriptilin: pojaano elovanje i neeljena dejstva oba leka kombinaciji, to dovodi do poremeaja anog ritma i drugih znakova preterane :imulacije. ntidijabetiki lekovi (insulin): poveana otreba za insulinom ili drugim ntidijabetikim lekom, to moe imati 3 posledicu vii nivo eera u krvi. ekar treba da prilagodi dozu insulina. ntikoagulansi i antitrombocitni lekovi lpr. varfarin): pojaano dejstvo protiv ^ruavanja krvi. Lekar mora da prilagodi ozu antikoagulansa. 'rugi hormoni (npr. estrogen): mogu ticati na delovanje tireoidnog hormona, 0 zahteva vee doze. ;kovi koji stimuliu srce (npr. adrenalin 1pseudoefedrin): pojaano dejstvo oba ^mbinovana leka, to moe izazvati srane 'gobe ili poveati verovatnou rekoraenja doze tireoidnih hormona. jkovi koji sniavaju holesterol (npr., alestiramin): blokirana ili usporena isorpcija tireoidnih hormona, sa manjom ikasnou. Uzeti tireoidne hormone dan sat pre ili 4-5 sati posle lekova )ji sniavaju holesterol.
Rezultati klinikog istraivanja koje je imalo za cilj dokazivanje lekovitih svojstava biljke upuuju da mircen, jedan od aktivnih sastojaka izolovanih iz etarskog ulja limun trave, moe da poslui kao specifini analgetik koji deluje na odreene delove tela; herbalisti razlikuju ovaj oblik od sistemskih analgetika, na primer acetilsalicilne kiseline. Analgetikim delovanjem mircena moe da se objasni i oito sedativno dejstvo aja od limun trave, oporog napitka koji se odavno koristi u Amazoniji. Neki strunjaci koriste ulje limun trave kao sredstvo za utrljavanje u leenju poremeaja cirkulacije i za podsticanje miinog tonusa poveanjem cirkulacije krvi do zahvaenog podruja. BOLESTI Uzeti oralno kod: proliva i bolova u elucu, glavobolje, groznice, gripa. Primeniti spolja kod: atletskog stopala, akni, tegoba sa cirkulacijom. PREPARATI Bez recepta Dostupna u suvom obliku. Kuna priprema Caj: staviti 1-2 kaiice sveih ili suvih vlati u 1 olju kljuale vode i ostaviti 10-15 minuta; piti prema potrebi sve dok se simptomi ne ublae.
za ublaavanje bolova u leima. Danas se lincura u zapadnim zemljama propisuje najvie kao sredstvo za poboljanje varenja. Zahvaljujui gorkim svojstvima, podstie luenje eludane kiseline i pljuvake. Zbog toga savremeni travari uzimanje ove biljke esto propisuju pre ili uz obilne obroke. Lincura se najvie koristi kao dodatak likerima, rakijama i raznim koktelima gorkog ukusa. BOLESTI Uzimati oralno kod: problema sa varenjem, gubitka apetita, artritisa, iscrpljenosti, slabosti, nepravilnih menstrualnih ciklusa. PREPARATI Bez recepta Lincura je dostupna kao sueno korenje i tinktura. Kuna priprema aj: 30 g korena kuvati u olji vode 15-20 minuta. Za poboljanje varenja popiti 15 do 30 minuta pre jela. Kombinacije: primenjivati sa umbirom i kardamomom kod smetnji u varenju.
Blaga Primena lincure moe izazvati nadraenost eluca, muninu i povraanje. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: tokom trudnoe i kod visokog krvnog pritiska (hipertenzije) ili hroninih eludano-crevnih bolesti lincuru treba primenjivati uz strogo pridravanje uputstava travara ili lekara. Deci mlaoj od dve godine ne treba davati lincuru, a vea deca i osobe starije od 65 godina treba da primenjuju slabije preparate.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Ulja nekoliko srodnih vrsta limun trave koriste se za pripremu limunskih svea za odbijanje insekata.
LINCURA IMUN TRAVA
LIZINOPRIL
()
G ENCIJANA LATINSKO IME Gentiana lutea OPTI OPIS Smatra se da lincura, prepoznatljiva po ovalnim listovima i narandastom cvetu, deluje kao opti tonik, odnosno ublaava iscrpljenost i jaa prirodnu odbranu organizma od bolesti. Ova biljka se u razliitim kulturama vie od tri hiljade godina koristila za leenje poremeaja varenja i podsticanje apetita. Zapadni travari su upoznali biljku zahvaljujui amerikim Indijancima koji su je koristili CRUPA LEKOVA Inhibitori angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori) FABRIKO IME Irumed, Privinil, Loril
VTINSKO IME /mbopogon citratus PTI OPIS
m trava, tropska biljka koja na suvom un j m da dostigne dva i po m visine, oe etra > ti se kao zain utajlandskoj kuhinji ris i lekovite svrhe. aj od vlati lim trave un tradicionalan karipski lek protiv groznice, Brazilci odavno koriste ovu biljku ko d iludano-crevnih i nervnih porem eaja. D oroci Am m azonije sm atraju da je lim un iva i efikasno sredstvo za kontracepciju.
OPTI OPIS ACE inhibitor lizinopril, uveden 1988. godine, oputa zidove arterija i tako sniava krvni pritisak. Primenjuje se za kontrolu hipertenzije (blago do umereno visok krvni pritisak) i zastojnog oboljenja srca. Da bi se pojaalo sniavanje krvnog
lekovi na recept
lekovi bez recepta
yDy
INDEKS
KON VEN CION ALN IH I PRIRODNIH
LEKOVA
pritiska, lizinopril se ponekad kombinuje sa hidrohlorotiazidom. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod In h ib itori angiotenzin konvertaze.
N E Z E L JE N A D E JS T V A
Teka Bacitracin, mupirocin, neomicin i polimiksin B: alergijska rekcija (svrab, bockanje, osip, crvenilo ili oticanje na mestu primene). Odmah se javite lekari Neomicin: oteenje bubrega ili gubitak sluha mogu se javiti kao posledica velike sistemske resorpcije neomicina posle primene na velikim povrinama tela ili dugotrajne upotrebe. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ako se posle dva do tri dana uzimanja ovih lekova ne primeti poboljanje, treba se javiti lekaru. dugotrajna primena propisanog lokalnog antibiotika moe dovesti do gljivine superinfekcije. Primena lokanih antibiotika poveava opasnost od oteenja bubrega ili gubitk sluha kod osoba sa oteenom funkcijon bubrega koje su ve uzimale nefrotoksine lekove. Ne koristite lek u sluaju alergije na lokalni antibiotik. Tokom trudnoe i dojenja treba se pre upotrebe leka posavetovati sa lekarom.
LOBELIJA
< >
Teka UPOZORENJE: simptomi otrovnih doza lobelije su povraanje, munina, prekomerno luenje pljuvake, proliv, problemi sa vidom i sluhom, slabost i smetenost. Ako se ne lei odmah, akutno trovanje moe da dovede do zastoja disanja, pa i smrti. Ako doe do pojave nekog neeljenog dejstva, odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: lobeliju treba koristiti samo u dozama koje je preporuio strunjak. Ako strunjak za biljnu medicinu prepie lobeliju detetu, paljivo pratite da li dolazi do pojave nekog od neeljenih dejstava.
LATINSKO IME Lobelia inflata OPTI OPIS Lobelija, ponekad zvana i indijski duvan, propisuje se za ublaavanje disajnih oboljenja i spoljanjih bolesti, ali moe da bude i jako otrovna. Travari primenjuju celu dlakavu biljku koja dostie visinu do metar i po i sadri mleni sok, ali njene semenke su najlekovitije. Dva aktivna sastojka lobelije, lobelin i izolobelanin, deluju oputajue na itavo telo, a istovremeno stimuliu sistem za disanje. Lobelin blago oponaa dejstvo nikotina i to je osobe, koje pokuavaju da ostave puenje, podstaklo da koriste lobeliju kao privremenu zamenu za nikotin. Poto se smatra da lobelija oputa zgrene miie bronhija i podstie kaljanje i izbacivanje sluzi iz plua, uveliko se primenjuje za leenje disajnih oboljenja kao to su astma, bronhitis, zapaljenja plua i veliki kaalj. Oblozi od lobelije koriste se za leenje povreda koe, gljivinih infekcija i istegnua miia. BOLESTI Uzeti oralno kod: zapaljenja plua, astme, bronhitisa, puenja. Primeniti spolja kod: modrica, uboda insekata, posledica delovanja otrovnog brljana, gljivinih infekcija ukljuujui liaje, iaenja. PREPARATI Bez recepta Dostupna u suvom obliku, kao kapsule i tinkture. Kuna priprema aj: 1/4 do 1/2 kaiice suvih listova ostavi se u 1 olju kljuale vode 10-15 minuta; popiti tri puta dnevno. Oblog: pare tkanine potopiti u aj od lobelije nekoliko minuta; iscediti i poloiti na obolelo mesto. Kombinacije: kod astme koristiti kombinaciju lobelije sa paprikom i umbirom.
LOKALNI ANTIBIOTICI
A N TIM IKRO BN I LEKOVI ZA LOKALNU PRIMENU
GENERIKI NAZIVI Na recept: mupirocin (za kou); kombinacija neomicina, polimiksina B i hidrokortizona (antibiotik - kortikosteroid za ui). OPTI OPIS Lokalna antimikrobna sredstva se primenjuju za spreavanje ili leenje bakterijskih infekcija koe, uiju ili desni. Ovi lekovi se ne smeju meusobno zameniti: na primer, lekovi za kou se ne smeju nanositi u ui ili usta. Svaki lek je efikasan protiv specifine grupe bakterija. Zato bi za samoleenje manjih konih povreda bilo dobro odabrati proizvod koji sadri dva ili vie antibakterijskih sastojaka. Vie informacija potraite pod navedenim genetikim lekovima. BOLESTI manje posekotine, ogrebotine i opekotine (bacitracin, neomicin, polimiksin B, za prevenciju bakterijske infekcije) gingivitis (hlorheksidin) impetigo (mupirocin) infekcije spoljanjeg slunog kanala (kombinacija neomicina, polimiksina B i hidrokortizona). Aminoglikozidi: ako se kombinuju sa neomicinom, koji je takoe aminoglikozid, mogua je reakcija preosetlivosti i trovanje, to dovodi do trajne gluvoe. O ostalim moguim meudejstvima leka pogledajte pod gore navedenim generikin lekovima.
GRUPA LEKOVA Antidijaroici FABRIKO IME Seldiar, Imodium, Loperamid OPTI OPIS Loperamid je uveden 1977. godine i uglavnom se primenjuje za simptomatski nadzor proliva i greva. Treba ga uzimati n; prazan eludac. Vie informacija i mogua meudejstva nai ete pod Antidijaroici.
POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte loperamid u sluajevima: proliva praenog visokom temperaturorr (viom od 38,5 C)
960
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
pojave krvi ili sluzi u stolici osipa ili druge alergijske reakcije na lek istovremenog uzimanja antibiotika ili oboljenja jetre ili kolitisa u istoriji bolesti trudnoe i dojenja. Pre primene leka posavetuje se sa lekarom.
ORACARBEF
sJIJE REGISTRO VAN U SCG
jRU PA LEKOVA
Vntibiotici (karbacefemi)
3PTI O P IS
Da bi se spreila ponovljena infekcija, uzmite celu propisanu dozu leka, ak i ako je dolo do poboljanja pre zavretka leenja. Karbacefemi ubijaju i tetne i dobre" crevne bakterije koje kontroliu tetne gljivice i crevne mikroorganizme. Uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta pomae uravnoteenje crevne flore. Dugotrajna primena bilo kod antibiotika moe izazvati gljivine infekcije kao to je kandidijaza ili bakterijske infekcije kao to je pseudomembranozni kolitis. Ako nije zaista neophodno, treba izbegavati primenu loracarbefa tokom trudnoe i dojenja.
mogu uticati na metabolizam loratadina, izazivajui smrtonosna oteenja srca. Ne uzimajte loratadin u kombinaciji sa nekim od ovih lekova.
LORAZEPAM
GRUPA LEKOVA
Anksiolitici (benzodiazepini)
FABRIKO IME
Loram, Lorsilan, Lorazepam
.oracarbef, uveden 1991. godine, >redstavlja prvi karbacefemski mtibiotik iz podgrupe lekova :oji ubijaju bakterije koje rastu lino kao penicilini i cefalosporini. tOLESTI > bakterijske infekcije kao bronhitis, zapaljenje srednjeg uha, streptokokno zapaljenje grla, neki sluajevi zapaljenje plua, sinusitis, infekcije koe i mekog tkiva i infekcije mokranog sistema.
IM O C U A M E U D E JS T V A
Probenecid: smanjuje bubreno izluivanje loracarbefa. Mogua toksinost loracarbefa. PRIMEDBA: karbacefemi su relativno nova podgrupa antibiotika i njihova meudejstva se jo istrauju. Druga mogua meudejstva leka potraite pod dve sline podgrupe antibiotika, Penicilini i Cefalosporini.
O PTI O P IS
Uveden u obliku injekcija 1963. i u obliku tableta 1984. godine, lorazepam je benzodiazepin koji se propisuje za leenje anksioznosti, velike nervne napetosti i nesanice. U obliku injekcije primenjuje se i za smirivanje preoperativne anksioznosti. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Benzodiazepini.
f N E E L JE N A D E JS T V A
laga 4unina, bolovi u stomaku, blag proliv, ubitak apetita. Ako ovi simptomi traju lue od dva dana ili postanu neprijatni, avite se lekaru. 'eka ik svrab, osip ili oteano disanje (moe ikazivati na anafilaktiku reakciju), teak iroliv, jaki bolovi u stomaku ili eludani revi. Odmah se javite lekaru jer je lotrebno promeniti nain primene ili lek. )ruga neeljena dejstva koja mogu postati Bka ako se nastave ili su veoma izraena: rtoglavica, glavobolja, sanjivost, nesanica, ervoza, vaginalni sekret i svrab. Javite se ;karu.
OSEBN E INFORM ACIJE
LORATADIN LOVASTATIN
GRUPA LEKOVA
Antihistaminici
FABRIKO IME
GRUPA LEKOVA
Hipolipemici
FABRIKO IME
Claritine, Flonidan, Loradin, Pressing

O PTI O P IS
Artein, Holetar, Mevacar, Hipolip

O PTI O P IS
Noviji nesedativni antihistaminik loratadin se propisuje uglavnom kod alergija povezanih sa godinjim dobima. U principu, ovaj lek ne izaziva sanjivost ili suva usta, simptome koji obino prate primenu drugih slinih lekova. Dodatne informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Antihistam inici.
Lovastatin, uveden 1987. godine, jedan je od inhibitora HMG-CoA reduktaze koji sniavaju nivo holesterola i drugih masti u krvi. Ovi lekovi koe enzim iz jetre potreban za sintezu holesterola. Vie informacija vidi pod H ipolipem ici.
Obavestite lekara o alergiji na peniciline ili cefalosporine; vea je verovatnoa alergije na loracerbef. Alergijske reakcije na ove lekove mogu biti smrtonosne. Obavestite lekara o oteenju bubrega; potrebna je manja doza loracerbefa ili drugaiji lek. Uzimajte lek jedan sat pre ili dva sata posle obroka. Ako lek izaziva teak proliv, posavetujte se sa lekarom pre korienja nekog sredstva protiv proliva. Za leenje blagog proliva koristite samo antidijaroike preparate koji sadre kaolin ili atapulgit.
U sluaju oteenja jetre loratadin se moe gomilati u organizmu i izazvati smrtonosne srane poremeaje. Zavisno od teine oteenja jetre lekar moe propisati neki drugi antihistaminik. Blaga Zatvor, gasovi, smanjena polna elja, nesanica Teka Groznica, bolovi u miiima, grevi, zamagljen vid.
Azitromicin, cimetidin, klaritromicin, eritromicin i trakonazol, ketokonazol, ranitidin, teofilin i troleandromicin
Lovastatin je efikasniji ako se uzima sa hranom. Ako zatrudnite za vreme uzimanja ovog leka, odmah prekinite primenu i o tome obavestite svog lekara.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
9i
INDEKS
LEKOVA
Eritromicin, imunosupresivi i nijacin: snani bolovi u miiima, zastoj rada bubrega.
LUCERKA
()
LATINSKO IME Medicago sativa OPTI OPIS Lucerka, biljka plavih i Ijubiastih cvetova, smatra se dodatkom u ishrani i proiivaem tela. Smatra se da njeni listovi, koji rastu po tri u grupi, jaaju organizam podsticanjem apetita, delujui kao laksativ i diuretik i osiguravajui hranljive materije kao to su vlakna, belanevine, kalcijum i vitamin A (beta karotin). BOLESTI Uzimati oralno kod: zapaljenja mokrane beike, nadimanja ili zadravanja vode oteanog varenja, zatvora, zadaha iz usta PREPARATI Bez recepta Lucerka je dostupna kao tinktura, spremljeni aj, kapsule, osueni istovi, koncentrovani prakasti ekstrakt ili klice. Kuna priprema aj: drati 1-2 kaiice osuenih listova u ai vode 5-10 minuta. Popiti 3 ae dnevno. Hrana: dodati klice ili lucerku u prahu u supu, salatu ili sendvi.
crvena krvna zrnca. Ako neko boluje od anemije treba da koristi lucerku samo prema uputstvima lekara ili travara. Trudnice treba da se posavetuju sa lekarom pre uzimanja ove biljke. Semenke lucerke sadre atahidrin i homostahidrin koji podstiu menstruaciju i u nekim sluajevima mogu dovesti do pobaaja. Ako postoji sklonost sistemskom lupusu eritematodesu, posavetujte se sa lekarom ili travarom o primeni ove biljke. Smatra se da kanavanin iz lucerke moe reaktivirati ovu bolest kod nekih osoba koje se nalaze u periodu bez izraenih simptoma bolesti. lako naunici nisu pronali direktne dokaze, neki veruju, na osnovu eksperimenata na ivotinjama, da lucerka moe pomoi organizmu u suzbijanju sranih oboljenja i sranog udara, poto usporava resorpciju holesterola i razbija naslage (plak) na zidovima arterija.
kongestije. Za dodatne informacije o odgovarajuim preparatima i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte luk ozimac u sluaju obilno znojenja, jer ova biljka podstie znojenje Neki autoriteti kineske tradicionalne medicine su protiv meanja luka ozimca sa medom, ali drugi preporuuju korienje takvih preparata. U klinikom ispitivanju se kombinacija luka ozimca, korena pinelije i umbirovog soka, data kao klistir, pokazala korisnom u leenju akutnog mastitisa (zapaljenja dojke). U ispitivanjima na bolesnicima etarska ulja luka ozimca su spreavala irenje stafilokoka, streptokoka i drugih tipova bakterija.
LUK OZIMAC
LYCOPODIUM
LATINSKO IME Allium pstulosum OPTI OPIS Bela lukovica i zeleni delovi luka ozimca propisuju se za poboljanje varenja i kao pomo u regulaciji brzine metabolizma. Deluje na organizam slino belom luku, ali se esto radije uzima zbog blaeg mirisa. Kineska tradicionalna medicina oznaava ovu biljku kao otru i toplu. BOLESTI Uzimati oralno kod: jeze i groznice, zapuenog nosa, bola u stomaku i distenzije. Primeniti spolja kod: rana i apscesa. PREPARATl Bez recepta Luk ozimac se moe nai u prodavnicama povra, kineskim apotekama i azijskim prodavnicama. Takoe se moe nabaviti i u obliku tableta. Kuna priprema aj: iseckati 2-5 biljaka i ostaviti u olji kljuale vode. Prekriti napitak medom i popiti kod prvih znakova groznice ili prehlade. Oblog: pomeati luk ozimac sa medom, umotati u tkaninu i staviti na rane i apscese. Kombinacije: biljka se priprema sa zrnima soje kod prehlade, groznice i nazalne
LATINSKO IME Lycopodium clavatum OPTI OPIS Lycopodium, poznati kao crvotoina i mahovina, raste na panjacima i u umovitim predelima Velike Britanije, severne Evrope i Severne Amerike. Spore sadre veoma zapaljive spore koje se korisi za vatromete i drugu pirotehniku. Praak od samlevenih spora se od 17. veka koristi za leenje oboljenja unutranjih organa, n; primer proliva i dizenterije. Homeopatski lekari koriste razreene doze Lycopodiume protiv tegoba koje su praene simptomima nadraenog sistema za varenje, oboljenja koja se javljaju na desnoj strani tela, neodoljive potrebe za slatkiima, anksioznosti i simptoma koji se pogoravaj u ranim veernjim satima. Za spravljanje homeopatskog leka poler se ekstrahuje iz spora i razreuje se mlenii eerom. Kao i veina homeopatskih preparata, Lycopodium je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizik promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Lycopodium, propisuje ga u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlj; se da se Lycopodium u ovoj jako razreeni dozi suprotstavlja simptomima koje izaziv kad je u punoj snazi.
Blaga Lucerka moe da izazove eludane tegoba i proliv. Ako se to desi, prekinite korienje biljke i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: semenke lucerke treba izbegavati u ishrani, jer sadre relativno visoku koncentraciju otrovne aminokiseline kanvanina. Uzimanje velikih koliina semenki tokom dueg vremena moe dovesti do pancitopenije, krvnog oboljenja koje je karakterisano propadanjem trombocita, krvnih ploica odgovornih za zgruavanje krvi, i belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcija. Lucerka sadri saponine, hemijsku materiju za koju se smatra da razara
962
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
JOLESTI > bolovi u leima koje prati ukoenost i bolna osetljivost donjeg dela lea, bolovi u zglobovima, iijas, giht > nono mokrenje, zapaljenje mokrane beike > prehlade praene curenjem iz nosa, kaalj sa sluzavim ispljuvkom > glavobolje sa pulsirajuim bolovima koji su najjai izmeu 16 i 20 asova > zatvor, oteano varenje praeno stomanim grevima, gasovi, goruica > bol na desnoj strani glave ekcem REPARATI ycopodium je dostupan u slobodnoj irodaji u razliitim stepenima snage Dotencijama), u obliku tenosti i tableta, moe se nabaviti u specijalizovanim rodavnicama i apotekama. Za detaljnije lformacije obratite se homeopati.
aj: 1 olju vrele vode preliti preko 2 kaiice suvih listova i ostaviti 10-15 minuta. Popiti tri puta dnevno. Kombinacije: pomeati sa resnikom, zovom, hajdukom travom ili paprikom kod prehlade. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Macina trava moe izazvati nadraenost eluca. Ako se to dogodi, prekinite korienje biljke i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Izbegavajte macinu travu tokom trudnoe. Blag, hladan aj moe se davati deci kod kolika. Starija deca i osobe starije od 65 godina neka ponu od blagih preparata, pojaavajui ih prema potrebi.
OPSTI OPIS Ova biljka, tanije magnoljini pupoljci, predstavlja zatvoreni cvet magnolije. Strunjaci za kinesku medicinu propisuju je za leenje zapuenih nosnih i sinusnih prolaza. Najkvalitetniji pupoljci su zeleni i suvi, bez stabljike ili granica. Kineska tradicionalna medicina oznaava ovu biljku kao otru i toplu. Magnolija raste u nekoliko kineskih pokrajina i bere se u rano prolee, pre nego to se cvetovi otvore. BOLESTI Uzeti oralno kod: zapuenosti i curenja iz nosa, sinusne glavobolje i drugih poremeaja sinusa. PREPARATI Pupoljci magnolije se mogu nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: za leenje zapuenosti nosa i sinusne glavobolje magnolijini cvetovi se meaju sa dikicom, angelikom (Angelica dahurica) i poljskom nanom, a za leenje zapaljenja eonih sinusa sa cvetovima hriznateme (Chrysanthemum morifolium) i sigesbekijom. Za informacije o dozama i dodatnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Zbog svoje hrapave (dlakave) povrine, ova biljka moe da nadrai grlo. Treba je istrljati pamunom tkaninom pre dodavanja u rastvore. Prekoraenje doze moe izazvati muninu praenu vrtoglavicom ili crvenilo oiju. POSEBNE INFORMACIJE Laboratorijska ispitivanja su pokazala da su magnolijini cvetovi spreili rast nekih vrsta konih gljivica.
le oekuju se.
MAGNEZIJUM HIDROKSID 4ACINA TRAVA

GRUPA LEKOVA Antacidi FABRIKO IME U kombinaciji: Duobloc, Gastal
G1
()
\TINSKO IME epeta cataria 'PTI OPIS avari ve dve hiljade godina koriste retove i listove macine trave. Danas se opisuje za podsticanje varenja, smirivanje ;rava i ublaavanje miinih spazama, djuujui menstrualne greve. Biljka ivlai make i one se mogu otrovati :o je pojedu, ali za Ijude nije otrovna. OLESTI zeti oralno kod: loeg varenja, gasova napetosti, oteanog spavanja prehlade, gripa, bronhijalne kongestije temperature dejih kolika menstrualnih greva. imeniti spolja kod: posekotina i ogrebotina. IEPARATI !z recepta acina trava je dostupna u obliku cvetova stova, tinktura i kesica sa ajem. ina priprema . leenje manjih posekotina i ogrebotina, itisnite ih listovima macine trave e ispiranja i previjanja.
OPTI OPIS Magnezijum hidroksid je antacidni lek koji sadri magnezijum i koristi se za ublaavnje simptoma nadraenosti i bolova u elucu, poremeaja varenja izazvanih preteranim luenjem eludane kiseline, goruice i ulkusa. Najei neeljeni efekt je laksantno dejstvo ili proliv. Informacije o drugim neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Antacidi. POSEBNE INFORMACIJE Antacidi koji sadre magnezijum poveavaju opasnost od trovanja magnezijumom; ne uzimajte ove lekove u sluaju oboljenja bubrega.
MAKROLIDNI ANTIBIOTICI
GENERICKI NAZIV azitromicin, klaritromicin, eritromicin
MAGNOLIJA CVET
LATINSKO IME Magnolia liliflora (ili M. denudata)
OPTl OPIS Makrolidni antibiotici, podgrupa antibiotika, uvedeni su 1952. godine i primenjuju se za leenje mnogih bakterijskih infekcija za koje se propisuju penicilini. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima nai ete pod stavkama pojedinih gore navedenih generikih lekova.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
MALINA
< >
MANDARINA, KORA
CHEN Pl LATINSKO IME Citrus reticulata OPTI OPIS Kora mandarine se propisuje kod poremeaja varenja. Strunjaci za kinesku medicinu veruju da je kora utoliko bolja to je starija i kineski naziv, chen pi, moe se prevesti kao stara kora". Najbolji primerci plodova su tanke koe, mekani, uljasti i mirisni. Kineski travari oznaavaju biljku kao otru, gorku i toplu. BOLESTI Uzimati oralno kod: loeg varenja, gasova oseanja naticanja, nadutosti ili punoe u stomaku munine i povraanja vodenaste stolice stvaranja sluzi. PREPARATI Kora mandarine se moe nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Moe se nai i u obliku pilula. Kombinacije: u preparatu sa azijskim enenom kora mandarine se koristi kao sredstvo za podsticanje varenja. Kineski travari propisuju meavinu kore mandarine, zrele kisele pomorande i auklandije kod abdominalne distenzije, punoe i bola. Preparat koji sadri koru mandarine i koren pinelije primenjuje se za leenje oseanja guenja u grudnom kou koje oteava duboko disanje, uz izbacivanje suvine sluzi. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
MASLACAK
LATINSKO IME Rubus idaeus OPTI OPIS Bobice ovog dvogodinjeg grma se obino cene kao ukusno voe, ali travari cene listove biljke. Listovi sadre visoke koncentracije tanina, hemijskog jedinjenja koje travari smatraju efikasnim u leenju proliva, povraanja i jutarnje munine kod trudnica. Takode se smatra da tanin, kao adstringentna materija, pomae u prevenciji pobaaja i da tokom poroaja jaa kontrakcije, zaustavlja krvarenje i ublaava poroajne bolove; ipak, malina se ne sme koristiti u te svhe na svoju ruku. Listovi maline se nalaze u nekoliko biljnih preparata namenjenih trudnicama. Ova biljka se primenjuje i za grgljanje kod bolova u grlu. BOLESTI Uzimati oralno kod: jutarnje munine, opasnosti od pobaaja, tekoa tokom poroaja proliva ireva u usnoj duplji, krvarenja desni. PREPARATI Bez recepta Malina se moe nabaviti u obliku suenih listova ili bobica i kao tinktura. Kuna priprema aj: uzeti 1-2 kaiice suvih listova i bobica na olju kljuale vode. Ostaviti 10-15 minuta. Popiti kao hladan napitak i po elji. Za trudnice, ostaviti 15 g suvih listova u pola litre kljuale vode 3-5 minuta i piti kao topao napitak, pola litre dnevno. Za decu aj treba razrediti sa vie vode.
LATINSKO IME Taraxacum officinale
OPTI OPIS Mnogo pre nego to su evropski doseljenic pokazali maslaak domorocima Severne Amerike, ova biljka je zauzimala vano mesto u kineskoj i ajurvedskoj medicinskoj tradiciji Azije, Srednjeg Istoka i Evrope. Maslaak deluje kao prirodni diuretik koji nadoknauje kalijum, materiju koja se esto gubi prilikom primene diuretika. Biljka je bogata vitaminima A i C antioksidansima za koje se smatra da pomau spreavanje raka. Mladi listovi se mogu jesti svei ili su sastavni deo biljnih preparata. BOLESTI tegobe sa varenjem, tegobe sa unom kesom, zapaljenje jetre i poremeaji kao zastojno oboljenje srca i visok krvni pritisak, koje je potrebno leiti diureticima. Kao dodatni diuretik, maslaak moe pomoi ublaavanje simptoma povezanih sa visokim krvnim pritiskom, zastojnim oboljenjem srca, predmenstrualnim sindromom, menstrualnim bolovima i bolovima u zglobovima. PREPARATI Bez recepta Dosutpan u obliku tinkture, aja, kapsula i kao suvi ili svei listovi i korenje. Kuna priprema aj: potopiti 1 kaiicu suvih ili 2 kaiice sveih listova u olji kljuale vode 10 minuta. Popiti do etiri olje dnevno.
Kuvanje: 1 kaiica suvog ili sveeg korena neka tiho kljua u olji vode 15 minuta. Popiti do etiri olje dnevno. Ishrana: dodati svee listove salati ili pomeati u sokovniku sa drugim zelenim povrem. Koristiti sa utikovinom kod problema sa jetrom i unom kesom. Uzeti sa hajdukom travom kod zadravanja vode.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte ovu biljku kod suvog kalja ili izrazito crvenog jezika ili krvi u ispljuvku. Meavina stare kore mandarine i sladia koriena je u klinikim ispitivanjima za leenje mastitisa (zapaljenja dojke). Travari koriste crveni deo kore mandarine (prilikom suenja neki delovi kore su crveni a neki narandasti) za ublaavanje povraanja i podrigivanja. Kineski strunjaci takoe propisuju mladu ili zelenu koru mandarine kod hernije (kile). U poslednje vreme zelena kora se koristi za podizanje preniskog krvnog pritiska.
Blaga Malina moe izazvati nadraenosteluca ili proliv ako se prekorai preporuena doza. POSEBNE INFORMACIJE Trudnice treba da koriste malinu samo uz pristanak i kontrolu lekara. Testovi na ivotinjama upuuju da malina moe sniziti nivo glukoze (eera u krvi) kod ivotinja i zato moe pomoi u kontroli dijabetesa.
Blaga Alergijski dermatitis, nadraenost eluca, proliv, simptomi gripa, bolovi u jetri. Prekinuti primenu, a ako je potrebno javiti se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Tokom trudnoe, kod sranih oboljenja i zapaljenja eluca ili debelog creva
964
INDEKS
KON VEN CIO NALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
maslaak se sme primenjivati samo ako tako odredi travar. Ako se planira korienje biljke due od dva do tri meseca, posavetujte se sa travarom. Koristite slabije preparate kod osoba starijih od 65 godina i dece izmeu 2 i 12 godina. Maslaak se ne sme davati deci mlaoj od 2 godine. Takoe vidi pod D iuretici.
u mainska ulja kako bi se smanjile infekcije ruku kod radnika tokom proizvodnje metala. Ulja nekih vrsta melaleuke mogu da nadrae kou, pa se ne koriste. BOLESTl Spoljanja primena kod: posekotina, abrazija, uboda insekata, pubertetskih akni, gljivinih infekcija, na primer atletskog stopala i drugih konih oboljenja blaih vaginalnih infekcija (za ispiranje) amponi protiv buva za kune Ijubimce. PREPARATI Bez recepta Moe se nabaviti kao ulje ili kao dodatak u sredstvima za zdravlje i lepotu, na primer u pastama za zube, sapunima i amponima. Kuna priprema Staviti svee listove direktno na povredu. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Kod osetljivih osoba moe se pojaviti lokalna nadraenost koe i vagine. Ako traje due, javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Osobe sa osetljivom koom treba da razrede ulje melaleuke nekim blagim biljnim uljem.
groznice, prehlade i gripa. Spoljanja primena (nekoliko kapi) kod: svraba zapaljenja. PREPARATI Bez recepta Menta je dostupna kao aj, tinktura, sueno i svee lie ili cvetovi. Kuna priprema aj: popiti gotov aj ili ostaviti 1-2 kaiice suve biljke u olji kljuale vode desetak minuta. Popiti do 3 olje dnevno. Kupka: napuniti platnenu kesicu sa nekoliko aka suve ili svee biljke i preliti je toplom vodom. Kombinacije: kod prehlade i gripa menta se moe primenjivati kao aj ili tinktura sa cvetovima zove ili hajduke trave.
MEDROKSI-P R O G E S T E R O N
GRUPA LEKOVA Estrogeni i progestageni FABRIKO IME Provera, Depo-Provera, Megestron, Dugen OPTI OPIS Medroksiprogesteron je progestagen koji se primenjuje za leenje menstrualnih tegoba izazvanih poremeajima hormonske ravnotee i za ublaavanje neeljenih dejstava estrogena u hormonalnoj terapiji. Ovaj lek izaziva krvarenje iz materice, omoguavajui Ijutenje materine sluzokoe. U obliku injekcije medroksiprogesteron se ponekad koristi kao kontracepcija, jedna doza svaka tri meseca. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod
Estrogeni i progestageni.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne sme se uzimati isti mentol; to je izuzetno otrovna materija. ist mentol moe biti smrtonosan ve u vrlo malim koliinama (kafena kaiica). Deci mlaoj od 2 godine davati veoma razreene preparate, i to samo uz kontrolu lekara ili travara. Trudnice sa jutarnjim muninama treba da uzimaju razreeni aj. Zene koje su imale spontani pobaaj ne smeju da uzimaju mentu.
MENTA
NANA
()
MENTOL 1 | col
M ELA LEU KA , ULJE
Mentha piperita
LATINSKO IME Uelaleuca spp. OPTI OPIS 3rvi Evropljani koji su naselili Australiju aravili su aj od listova biljke koja je tada rostala poznata (u engleskom jeziku se <oristi naziv ajno drvo"). Vekovima pre Jolaska Evropljana australijski domoroci su coristili listove ovog drveta kao antiseptik. Evropljani su kasnije poeli da primenjuju starsko ulje listova za leenje posekotina, ibrazija, opekotina, uboda insekata drugih lakih konih oboljenja. Savremena straivanja pokazuju da snano germicidno telovanje ulja melaleuke izaziva samo edan sastojak, terpienol. Ulje koje mirie ;ao malajski orah ekstrahuje se iz listova iestilacijom na pari. Za vreme Drugog vetskog rata ulje melaleuke se dodavalo
OPTI OPIS Menta ili nana naraste do visine od 70 cm i vie i ima crvenu stabljiku, dugako nazubljeno lie i prepoznatljivu aromu. Ova biljka prijatnog ukusa koristila se kao lek protiv smetnji u varenju jo od vremena starog Egipta. Mentol, glavni aktivni sastojak mente, podstie sluznicu eluca i pri tome skrauje vreme koje hrana provede u elucu. Takoe oputa miie sistema za varenje. Menta se jednostavno gaji presaivanjem korena, ali ako se ne kontrolie iri se veoma brzo. BOLESTI Uzimati oralno kod: greva (ukljuujui menstrualne) bola u elucu, goruice, gasova, munine povezane sa migrenskom glavoboljom, jutarnje munine bolesti kretanja (kinetoze) nesanice, anksioznosti
FABRICKO IME Ben-Cay, Hlls Mentho-Lyptus kapi protiv kalja, N'lce kapi protiv kalja, Vicks VapoRub OPTI OPIS Mentol, aromatino ulje mente, predstavlja prirodni alkohol koji se danas uglavnom vetaki proizvodi. Ovaj lek se vekovima koristio sam ili u kombinaciji sa drugim materijama u brojnim lekovitim proizvodima, od sredstava za utrljavanje i ulja za masau za leenje konog svraba i bolova u miiima do sredstava za grgljanje i pastilaza leenje nadraenosti usta i grla. Mentol je pokazao efikasnost u ublaavanju svraba i bolova kod hemoroida i manjih nadraenosti koe. Deluje i kao lek za smirenje bolova u grlu i potiskivanje kalja.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
965
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
Mentol prodire kroz kou i sluzokou i deluje smirujue na nervne zavretke. Moe da pomogne i u unitavanju nekih vrsta bakterija. Moe se nai u mnogim oblicima, kao to su kapi protiv kalja i pastile, razliiti lokalni preparati i sredstva za utrljavanje i inhalaciju. Mentol je i sastojak sredstava za ispiranje usne duplje, zubnih pasti, sprejeva za grlo i hrane, na primer slatkia i vakaih guma. BOLESTI svrab i bol u koi hemoroidi (za ublaavanje svraba i bola) kaalj blagi bolovi i nadraenost grla artritis, istegnue miia (esto u kombinaciji sa mentol-salilatom i kamforom) kongestija koja prati prehladu i alergije (esto u kombinaciji sa kamforom i dezoksiefedrinom) promrzline (za ublaavanje bolova).
M E R C U R IU S VIVUS
LATINSKO IME Mercurius vivus OPTI OPIS ivu, jedini metal u tenom stanju na sobnoj temperaturi, poznavale su i stara kineska i hindu civilizacija i odavno su je koristile kao lek. Konzumiranje odreenih preparata sa ivom moe izazvati pojaano znojenje i luenje pljuvake, pa se zbog toga iva u prolosti koristila, zajedno sa putanjem krvi i ienjem creva, za oslobaanje tela od neistoa. No, nerazreena iva je otrovna, a simptomi tekog trovanja ivom su munina, zapaljenje sistema za varenje i zastoj bubrega. Homeopatski strunjaci propisuju Mercurius vivus, homeopatski preparat od ive, kod bolesti praenih simptomima kao to su drhtavica, vrelo i hladno znojenje i nemir. Mercurius vivus se priprema od hemijskog elementa ive, razreivanjem sa velikim koliinama mlenog eera. BOLESTI apscesi, naroito zubni ili lezdani; zubobolja sa pojaanom salivacijom bolovi u leima praeni peckanjem i probadanjem u donjem delu lea ovije boginje prehlade sa jakim curenjem iz nosa i bolom u nozdrvama; bol i peckanje u grlu zapaljenja beike praena sporim mokrenjem bolni proliv; oteano varenje bol u uhu sa gnojnim sekretom zapaljenja oka ulkusi u ustima. PREPARATI Mercurius vivus je dostupan u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
OPTI OPIS Mestranol je estrogen koji se u kombinaciji sa progestagenom noertindronom koristi kao sredstvo za oralnu kontracepciju. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Estrogen i progestageni.
M ETILFEN ID A T
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Stimulatori centralnog nervnog sistema (sredstva za podsticanje CNS)
Blaga Mentol moe, iako deluje protiv nadraenosti, izazvati lokalno draenje ili oseanje hlaenja. Potrebno je otii na lekarski pregled samo ako ovi simptomi postanu veoma neprijatni, a za njihovo ublaavanje treba primenjivati manje koliine leka. Teka Nisu poznata. Ako se uzima sam, mentol se smatra bezbednim u dostupnim dozama. Meutim, ako se kombinuje sa metil-salicilatom (kao u nekim mastima za smirivanje bolnih miia), moe izazvati crvenilo koe. Ako se pojavi crvenilo, treba prekinuti primenu. Osim toga, nanoenje mentola u velikim koncentracijama ili nerazreenog ulja mente (koje sadri visoku koncentraciju metanola) na kou i sluzokou moe izazvati jaku nadraenost koju je potrebno leiti. POSEBNE INFORMACIJE Poto su zabe\een'i sluajevi guenja kod sasvim male dece, kapi protiv kalja koje sadre mentol ne smatraju se bezbednim za decu mlau od pet godina. Posavetujte se sa lekarom pre primene ulja koje sadri mentol za masau dece mlae od dve godine. Poto se u krv resorbuje sasvim mala koliina mentola, u principu se smatra da niske koncentracije ne kode trudnicama i dojiljama. Ipak, posavetujte se sa lekarom pre primene lekova koji sadre mentol.
OPTI OPIS Metilfenidat je blagi stimulator centralnog nervnog sistema (CNS) za koji se smatra da aktivira sistem za budnost u modanom stablu i modanu koru. Kod dece sa poremeajem panje stimulacija CNS smanjuje motorni nemir, poveava obim panje i poboljava koncentraciju. Kod odraslih se poveava motorna aktivnost i mentalna budnost, smanjuje umor, izaziva vedrije raspoloenj< i blaga euforija. Poto je metilfenidat slian amfetaminu, moe doi do stvaranja navike, znaajne tolerancije leka i teke fizike i psihike zavisnosti. Vie informacija vidi pod Stim ulatori
centralnog nervnog sistema.
BOLESTI poremeaji nedostatka panje kod dece (ranije zvan hiperaktivnost ii minimalni modani poremeaj) narkolepsija (nekontrolisani nastupi sanjivosti ili sna) blaga do umerena depresija apatija i povlaenje u sebe kod starijih osoba hronini bolovi (primena zajedno sa drugim lekovima)
Blaga Nervoza, tegobe sa spavanjem, gubitak apetita, glavobolja, vrtoglavica, munina, bolovi u elucu, blagi koni osip, umor nepoznatog uzroka. Ako ovi simptomi traju due vreme, javite se lekaru. Teka Jak koni osip, nepravilan ili ubrzan rad srca, bolovi u grudnom kou, modrice nepoznatog uzroka, zamagljen vid, bolovi u zglobovima, bol u grlu i groznica, gubita telesne teine, promene raspoloenja ili psihike promene, abnormalni obrasci ponaanja, psihotine reakcije. Vidi dole simptome prekoraenja doze.
Ne oekuju se.
M E S TR A N O L
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Estrogeni i progestageni
...
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE U sluaju prekoraenja doze potraite hitnu lekarsku pomo. Znaci prekoraenja doze su ubrzani, jai ili nepravilni otkucaji srca; groznica i znojenje; smetenost, konvulzije, halucinacije, uznemirenost, delirijum, povraanje, suva usta, drhtanje, miini trzaji, povien krvni pritisak i gubitak svesti. Ne koristite ovaj lek ako ste imali alergijske reakcije na njega, ako bolujete od glaukoma, motornih tikova, izrazite napetosti, uzbuenosti, anksioznosti ili emocionalne potitenosti. Pre uzimanja leka obavestite lekara o prateim bolestima kao to su visok krvni pritisak, epilepsija, angina pektoris, tegobe sa jetrom i alkoholizam ili neka druga zavisnost. Poremeaji spavanja mogu se izbei ako se poslednja doza leka uzme pre osamnaest asova. lako metilfenidrat moe biti lek izbora u leenju poremeaja nedostatka panje, njegovi dugoroni efekti su jo uvek nepoznati. Lekar moe preporuiti periode neuzimanja leka tokom leenja ili prekid primene leka posle puberteta.
ulja za masau, losiona i masti, obino u kombinaciji sa mentolom ili kamforom. Koncentracija metil-salicilata u tim proizvodima kree se od 10 do 60 posto. Ako se proguta, metil-salicilat je otrovan, dok je za spoljanju primenu relativno nekodljiv. BOLESTI Blai bolovi u zglobovima i miiima, artritini bolovi, istegnua, iaenja i modrice (primeniti samo ako je koa neoteena).
M ET VICA
()
LATINSKO IME
Mentha pulegium
N E ELJEIN A D E JS T V A
Blaga Lokalno crvenilo ili nadraenost koe. Ako ovi efekti postanu neprijatni, prekinite primenu i javite se lekaru. Teka Do trovanja salicilatima (vrtoglavica, zvonjava u uima, munina, povraanje) retko dolazi, a izaziva ga resorpcija kroz kou u krv. Prekinite primenu leka i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Toplota i vlanost poveavaju resorpciju metil-salicilata kroz kou i tako poveavaju opasnost od trovanja salicilatima. Nemojte ustro vebati po vlanom i toplom vremenu posle primene metil-salicilata i nemojte koristiti jastue za grejanje odmah po njegovoj primeni. Da bi se smanjila opasnost od nadraenosti, izbegavajte dodir sa oima, sluzokoom ili oteenom i nadraenom koom.
OPTI OPIS Divlja metvica, biljka sa paperjastim ovalnim liem, primenjuje se od davnih vremena kao lek protiv kalja, sredstvo za poboljanje varenja i kao sredstvo za odbijanje buva. Jaka aroma aja deluje kao dekongestiv i verovatno ekspektorans, to pomae uklanjanje suvine sluzi iz plua; zato se primenjuje i kod kalja. Suva biljka se sme koristiti u preporuenim dozama, ali ulje metvice se ne sme konzumirati jer su ak i male koliine otrovne. BOLESTI Uzimati oralno kod: prehlade, kalja, predmenstrualnog sindroma, menstrualnih greva, gasova, tekoa sa varenjem, anksioznosti. Primenjivati isto kao komercijalni praak protiv buva kod: buva na kunim Ijubimcima. PREPARATI Bez recepta Metvica je dostupna u obliku tinktura i suenog lia ili cvetova. Kuna priprema aj: 1-2 kaiice suvog lia potopiti u olju vrele vode i ostaviti 10 minuta, piti do 2 olje dnevno. Ili: pomeati 1 kaiku suene biljke sa 1 oljom vrele vode.
r M OCUA
M E U D E JS T V A
Vntihipertenzivi, guanetidin, minoksidil terazosin: metilfenidat moe oslabiti rfekte ovih lekova. Vntiholinergici, antikoagulansi, intikonvulzivi i antidepresivi (triciklini): netilfenidat moe pojaati efekte ovih ekova. nhibitori monoamino-oksidaze MAO inhibitori): metilfenidat se ne sme izimati u roku od dve nedelje od primene M O inhibitora. Istovremena primena iva dva leka moe izazvati opasan porast rvnog pritiska i jake konvulzije.
M ETOPROLOL
Ne oekuju se ako se lek primenjuje prema preporuci.
GRUPA LEKOVA Beta-adrenergiki blokatori
4 ETIL-SALICILAT
JIJE REGISTRO VAN U SCG 'RUPA LEKOVA .nalgetici (lokalni analgetici) )PSTI OPIS 1etil-salicilat se dobija od listova i kore iljke Gaultheria iz porodice breza i topola i se proizvodi vetaki, a primenjuje : kao lokalni lekza ublaavanje bolova miiima i zglobovima. Ponekad se naziva ulje zimzelena, a deluje kao sredstvo rotiv nadraenosti - stimulie kone ;ceptore privremeno umirujui bolove. Metil-salicilat je dostupan u obliku gela, FABRIKO IME Bloxan OPTI OPIS Metoprolol je kardioselektivni beta-blokator koji pripada lekovima prvog izbora u leenju hipertenzije (visokog krvnog pritiska), angine pektoris i pretkomorskih tahiaritmija. Primenjuje se i u sekundarnoj profilaksi akutnog infarkta miokarda (sranog udara). Metoprolol usporava rad srca, ime sniava krvni pritisak i smanjuje optereenje srca. Vie informacija o ovom leku, ukljuujui neeljena dejstva i mogua meudejstva, nai ete pod Beta-adrenergiki blokatori.
POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: savremeni strunjaci ne preporuuju uzimanje ulja metvice zbog njegove toksinosti. Ne sme se prekoraiti preporuena doza biljke, niti primenjivati due od nedelju dana. Metvica podstie kontrakcije materice i ne sme se koristiti tokom trudnoe. Nekada se ova biljka koristila kao sredstvo za izazivanje pobaaja zbog sposobnosti da podstie menstruaciju i pojaava kontrakcije materice; ne sme se primenjivati u te svrhe, jer moe doi do tekih komplikacija, na primer krvarenja ili konvulzija. Koliina potrebna za izazivanje pobaaja je blizu letalne doze. Ne davati deci mlaoj od 2 godine.
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
J zapadnjako V / lekovito bilje
r\r ~ z)\D /
INDEKS
LEKOVA
MIKONAZOL
MISJAKINJA
M LAA
GRUPA LEKOVA Antimikotici FABRIKO IME Na recept: Daktarin, Gyno-Daktarin, Monisat 7, Rojazol, Daktanol, Gino-Daktanol OPTI OPIS Mikonazol je dostupan kao lokalni i vaginalni preparat, a primenjuje se za leenje raznih gljivinih infekcija. Vie informacija, ukljuujui neeljena dejstva i mogua meudejstva leka, vidi pod Antim ikotici. Informacije o drugim lekovima koji se esto primenjuju za leenje gljivinih infekcija vagine vidi pod Vaginalni
antim ikotici.
LATINSKO IME
Stellaria media
LATINSKO IME
Corydalis yanhusuo
OPTI OPIS Ovaj rasprostranjeni korovjejedna od najboljih biljaka za smanjivanje neprijatnosti izazvanih ubodom insekata, kao i za druge kone bolesti praene svrabom. Sastojci mijakinje, saponinski glikozidi, imaju umirujue dejstvo na kou. Ako se uzima oralno, mijakinja ima slino umirujue dejstvo na plua i eludac. BOLESTI Uzeti oralno kod: bola u grlu, plune kongestije eludanih i duodenalnih ulkusa (ireva) reumatizma. Primeniti spolja kod: posekotina, povreda, uboda komaraca i drugih insekata, ekcema, psorijaze i drugih nadraenosti koe praenih svrabom, ireva, apscesa, konih ulkusa, poremeaja koe temena. PREPARATI Bez recepta Mijakinja se kupuje u suvom obliku, kao ulje, mast i tinktura. Kuna priprema aj: preliti jednu olju kljuale vode preko 2 kaiice suene biljke i ostaviti da stoji pet minuta. Za ublaavanje svraba popiti po olju aja tri puta dnevno. Kupka: u vodu za kupanje dodati jak aj ili sveu biljku za ublaavanje svraba. Hladan napitak: u mikseru izmeati i procediti aku svee biljke i sok od ananasa. Ovaj napitak moe da ublai iritaciju koe i reumatizam. Mast: dodati koren belog sleza u sveu biljku i sok i promeati. Melem: usitniti svee listove i staviti na none ireve. POSEBNE INFORMACIJE Mijakinja se moe, zbog svojih lekovitih svojstava, jesti svea u neogranienim koliinama. Bogata je vitaminom C i moe se jesti kao salata ili kuvano zeleno povre. Sok isceen iz listova pomou avana i tuka naroito je efikasan u leenju tegoba koe temena. Poto sadri vitamin C, mijakinja se primenjuje i kao lek protiv skorbuta.
OPTI OPIS Koren mlae raste u kineskim pokrajinama Zedijang, Hubei, Hunan i Diangsu i u kineskoj tradicionalnoj medicini se smatra za jedno od najdelotvornijih sredstava protiv bolova. Travari je primenjuju samu ili u kombinaciji za leenje skoro svih vrsta bolova. Izgleda da ne izaziva naviku niti otrovna neeljena dejstva. Najbolji koren je tvrd, irok i iznutra sjajnout. Prema naelima kineske tradicionalne medicine mlaa je otra, gorka i topla biljka. BOLESTI Uzimati oralno kod: razliitih bolova, ukljuujui bolove u stomaku i grudima i bol kao posledicu povrede, menstruacije, reumatizma ili artritisa. PREPARATI Mlaa je dostupna u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Peenje ili kuvanje u siretu jaa njeno dejstvo na menstrualne bolove i bolove usled povrede. Prakasti oblik korena je izrazito snano sredstvo protiv bolova. Kombinacije: u meavini sa korenom knidijuma (Ligusticum chuanxiong) propisuje se kod bolova u telu i glavobolje. U kombinaciji sa anisom se primenjuje kod bolova u trbuhu i hernije. Travari propisuju preparat od mlae i cimetove kore kod bolnih menstruacija. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
POSEBNE INFORMACIJE Lokalne kreme, losioni i prakovi nanose se direktno na kou i unitavaju gljivice koje izazivaju liaj, svrab u preponama i atletsko stopalo. Sme se koristiti dva puta dnevno, najdue mesec dana. Vaginalne kreme i vaginalete se ulau direktno u vaginu, uglavnom pre spavanja, u periodu od tri do sedam dana.
MIORELAKSANSI
SREDSTVA ZA OPUTANJE M IIA, M IIN I RELAKSANSI OPSTI OPIS Sredstva za oputanje miia dele se na miine relaksanse centralnog (benzodiazepini i barbiturati) i perifernog tipa (depolariui i nedepolariui). Miorelaksanti perifernog tipa se primenjuju tokom opte anestezije za izazivanje oputanja miia, neophodnogza hirurku intervenciju. Po mehanizmu delovanja oni spravaju delovanje acetilholina na skeletne miie. Informacije o specifinom leku za oputanje miia vidi pod C iklobenzaprin (nije registrovan u SCG), a informacije o drugom leku koji se primenjuje u ovu svrhu vidi pod Diazepam .
IN E ELJEN A D E JS T V A
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: trudnice ne smeju da koriste mlau. U klinikim istraivanjima koren je pokazao blago hipnotiko dejstvo na mnoge ivotinjske vrste i smanjenu budnost.
968
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
M O M ETAZO N FUROAT
GRUPA LEKOVA Kortikosteroidi FABRIKO IME Elocom, Nasonex OPTI OPIS Mometazon furoatje lokalni kortikosteroid koji se uglavnom koristi za privremeno smirivanje zapaljenja i svraba koji prate razne rairene kone bolesti. Lek se moe nabaviti kao krema, losion ili mast, a ako se primenjuje u malim koliinama i tokom kratkog perioda izaziva vrlo malo neeljenih efekata. Vie informacija vidi pod Kortikosteoridi. POSEBNE INFORMACIJE Nemojte primenjivati mometazon furoat ako ste osetljivi na njega ili druge kortikosteroidne lekove. Mometazon furoat se ne sme koristiti za leenje akni, rozacee ili perioralnog dermatitisa (lezije oko usta i na bradi). Ne nanosite lek u blizini oiju; dugotrajna primena moe izazvati niz tegoba, ukljuujui glaukom i kataraktu. Ako lekar nije preporuio, nemojte pokrivati leenu kou plastinim zavojem ili slinim zatvorenim povojima.
stroncijuma 90, radioaktivne materije koja se stvara u postrojenjima nuklearnih elektrana. Neki strunjaci za alternativnu medicinu preporuuju uzimanje mrke alge kod poremeaja titne lezde kao to je blaga hipotireoza (smanjena aktivnost titne lezde). BOLESTI Uzimati oralno kod: guavosti, hipotireoze izloenosti zraenju i zagaenju tekim metalima PREPARATI Bez recepta Dostupna u osuenom obliku kao kapsule i tinkture. Kuna priprema aj: 2-3 kaiice mrke alge, suene ili u prahu, preliti 1 oljom kljuale vode i ostaviti da stoji 10 minuta. Piti tri puta dnevno.
MUSKATNI ORASCIC
()
LATINSKO IME
Myristica fragrans
N EZ ELJEIN A D E JS T V A
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ako se ve uzimaju lekovi za hipertireozu (pojaanu aktivnost titne lezde) dodaci mrke alge mogu pogorati osnovnu bolest. UPOZORENJE: nemojte sami sakupljati alge za leenje; obalske kolonije mogu biti zagaene. UPOZORENJE: ako ste bolovali od poremeaja titne lezde ili visokog krvnog pritiska, pre upotrebe mrke alge posavetujte se sa lekarom.
OPTI OPIS Arapi su jo u sedmom veku koristili mukatni orai za leenje smetnji u varenju, bubrenih tegoba i limfnih bolesti. Danas se uglavnom primenjuje kao zain u kulinarstvu i za leenje proliva, nesanice, digestivnih smetnji i nadimanja. Biljka oputa miie, smiruje organizam i pomae uklanjanje gasova iz sistema za varenje. Prvi izvetaji su pokazali da posle gutanja celih semenki dolazi do halucinogenih reakcija, ali to jo nije potvreno. Mukatni orai potie iz dela Indonezije nekada zvanog Zainska ostrva, gde se jo uvek koristi kao kulinarski sastojak i lekovita biljka. To je zimzelena biljka sa plodovima koji se nazivaju jabuice mukatnog oraia, iz kojih se suenjem i mlevenjem dobija mukatni orai. BOLESTI Uzeti oralno kod: proliva, digestivnih tegoba, gubitka apetita, nadimanja nesanice. PREPARATI Mukatni orai je dostupan u obliku praha i tinkture.
Ne oekuju se.
Teka Miristicin, sastojak mukatnog oraia, ima narkotika svojstva. Vrlo mala koliina ovog sastojka (jedna kafena kaiica) moe da izazove simptome trovanja kod Ijudi. Uzimanje 6-12 kaiica ili 30-60 g usitnjenog mukatnog oraia moe izazvati produene poremeaje svesti, nesnalaenje i opijenost. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: kod pokuaja primene mukatnog oraia za izazivanje pobaaja kod ena je dolo do toksinih reakcija pa se vie ne smatra da izaziva pobaaj. U nekim srednjoistonim kulturama mukatni orai se koristi kao afrodizijak u Ijubavnim napicima.
MRKE ALGE
M ORSKA TRAVA LATINSKO IME Fucus spp. OPTI OPIS Ekstrakt mrke alge bogate jodom, jedne ad brojnih vrsta morskih algi, godinama je sluio kao uspean lek protiv guavosti. Danas neki travari primenjuju sastojak delova alge koji odgovaraju biljnim itabljikama i listovima, nazvan natrijum ilginat. Zbogsvojih efekata, mrka alga ;e propisuje kao pomo u leenju :rovanja zagaivaima iz okruenja, :ekim metalima, ukljuujui barijum kadmijum, kao i za spreavanje resorpcije
( )
MUPIROCIN
GRUPA LEKOVA Antibiotici FABRIKO IME Betrion, Bactroban OPTI OPIS Mupirocin se primenjuje za leenje impetiga, kone infekcije izazvane odreenim sojevima stafilokoka i streptokoka. Ovaj lek ne sme doi u dodir sa oima ili sluzokoom. Vie informacija o neeljenim dejstvima vidi pod Lokalni antibiotici.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
969
INDEKS
LEKOVA
NABUMETON
NAJKVIRC, PLOD
< >
GRUPA LEKOVA Analgetici (nesteroidni lekovi protiv zapaljenja) FABRIKO IME Rodanol OPTI OPIS Nabumeton se primenjuje od 1984. godine, a propisuje se za leenje reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Poto se radi o proleku - vrsti leka koja postie terapijsko dejstvo poto se u organizmu pretvori u neki drugi (delotvoran) oblik - nabumeton se, da bi postao efikasan, mora preraditi u jetri. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod N esteroidni lekovi p rotiv zapaljenja.
LATINSKO IME
Myrica spp.
Antipsihotini lekovi (npr. hlorpromazin, hlozapin): slabije dejstvo ovih lekova. Benzodiazepini (npr. hlordiazepoksid, diazepam i oksazepam): slabije dejstvo ovih lekova. Triciklini antidepresivi (npr. amitriptilin): slabije dejstvo ovih lekova.
OPTI OPIS Prvi severnoameriki doseljenici su cenili plod najkvirca zbog voska iz njegovih bobica koji su koristili za pravljenje svea. Sivkasta kora ovog amerikog zimzelenog drveta koje moe da dostigne visinu do deset metara sadri antibiotik miricitin koji podstie znojenje i time sniava povienu temperaturu. Osim toga, podstie i protok ui. Danas se ova biljka propisuje za ublaavnje temperature i proliva. Miricitrin je i ekspektorans, koji pomae pri uklanjanju sluzi iz plua. Neki travari smatraju da plod najkvirca podstie krvotok. Plod najkvirca je danas manje popularan nego u 19. veku, kad se iroko koristio za leenje prehlada, gripa, temperature i proliva. Myrica cerrifera i Myrica pensylvanicum su dve najee koriene vrste ploda. BOLESTI Uzimati oralno kod: dizenterije, proliva, temperature, zapuenosti nosa, bolova u grlu. Primeniti spolja kod: slabe cirkulacije, proirenih vena, uljeva. PREPARATI Bez recepta Plod je dostupan kao tinktura, teni ekstrakt, kapsule, praak, sueni koren, kora i bobice. Kuna priprema Kuvanje: neka 1 kaiica kore ili ploda u prahu kljua 10-15 minuta u pola litre vode. Dodati malo mleka i popiti napitak hladan, do dve olje dnevno. Grgljanje: isti preparat se moe koristiti za grgljanje ili ispiranje usta. Topli oblozi: natopiti pamuni pekir u vreo aj i staviti na bolesno podruje. Da bi se zadrala toplota, preko vrelog pekira stavite plastini ili najlonski omota i pokrijte elektrinim jastuetom ili tkaninom natopljenom vrelom vodom.
natrijum i izbacuje kalijum iz organizma. To moe dovesti do visokog krvnog pritiska i edema (zadravanja vode). Treba se posavetovati sa strunjakom. Osobe sa visokim krvnim pritiskom, edemima (otocima), boleu bubrega, zastojnim oboljenjem srca, gastrointestinalnim poremeajima ili bilo kojim tipom neravnotee natrijuma i kalijuma treba pre upotrebe najkvirca obavezno da se posavetuju sa lekarom. Ne uzimajte ovu biljku u sluaju da ste bolovali od raka. Plod najkvirca sadri veliku koncentraciju tanina, hemijskog jedinjenja za koje su laboratorijska ispitivanja pokazala da moda pogoduje napredovanju karcinoma.
NAPROKSEN
GRUPA LEKOVA Analgetici (nesteroidni lekovi protiv zapaljenja) FABRIKO IME Na recept: Naprosyn, Naksetolk, Naproxen, Naproksen OPTI OPIS Naproksen se od 1990. godine primenjuje za leenje reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Kao i ostali nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, ovaj lek se koristi za ublaavanje miinih bolova i bolova u zglobovima, menstrualnih bolova i za sniavanje poviene temperature. Vie informacija vidi pod N esteroidni
lekovi p rotiv zapaljenja.
NADOLOL
NIJE REGISTRO VAN U SCG GRUPA LEKOVA Beta-adrenergiki blokatori OPTI OPIS Uveden u primenu 1976. godine, nadolol je neselektivni beta blokator koji se esto koristi za leenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i angine pektoris. Lek smanjuje potrebu srca za kiseonikom i smanjuje snagu sranih kontrakcija, pa time sniava krvni pritisak i smanjuje optereenje srca. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Beta-adrenergiki blokatori.
NATRIJUM HIDROGENKARBONAT I LIMUNSKA KISELINA

(U SCG NE POSTOJI OVAKVA KOM BINACIJA) GRUPA LEKOVA Antacidi
[ J
Blaga Velike doze mogu izazvati muninu ili povraanje. Ako ova neeljena dejstva potraju, javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: biljka utie na ravnoteu elektrolita u organizmu, jer zadrava
OPTI OPIS Kombinacija natrujum hidrogenkarbonata i limunske kiseline primenjuje se za ublaavanje nadraenosti eluca,
970
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
poveane kiselosti u elucu, loeg varenja sa poveanom proizvodnjom eludane kiseline i goruice. Ako se natrijum hidrogenkarbonat koirsti sam i due vremena, moe da izazove alkalozu, kod koje krv ima prenisku kiselost. To moe nepoeljno uticati i na krv i na bubrege. Limunska kiselina se dodaje natrijum hidrogenkarbonatu da bi se poveala kiselost u elucu i ispravila neravnotea. Informacije o drugim neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Antacidi. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte antacide koji sadre natrijum u sluaju visokog krvnog pritiska, zastojnog oboljenja srca, viroze, zastoja rada bubrega ili edema ili ako ste na dijeti sa niskim sadranjem natrijuma; visok sadraj natrijuma moe pogorati navedene tegobe.
neredovne menstruacije depresija izazvana alou, potreba za samoom. PREPARATI

Natrum muriaticum je dostupan
u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
Ne oekuju se.
OPSTI OPIS Ova kombinacija steroida i antibiotika primenjuje se za leenje bakterijskih infekcija slunog kanala. Ostali oblici se primenjuju u leenju konih ili onih zapaljenja kod ve postojee bakterijske infekcije ili kad postoji opasnost od pojave infekcije. Ovaj lek se ne sme unositi u uho ukoliko postoji oteenje bubne opne, a uopte se ne sme koristiti kod osetljivosti na bilo koji sastojak. Informacije o neeljenim dejstvima potraite pod H id rokortizon i Lokalni
antibiotici.
NEOMICIN
POSEBNE INFORMACIJE Ova kombinacija se ne sme primenjivati kad je osoba alergina na bilo koji sastojak leka i kad postoji gljivina ili virusna infekcija ili infekcija herpesom simpleksom.
CRUPA LEKOVA Antibiotici (lokalni antibiotici) FABRIKO IME U kombinaciji sa kortikosteroidom ili drugim antibiotikom: Bivacyn, Dexamethason-Neomycin, Locacorten N, Nebacetin OPTI OPIS Neomicin je aminoglikozid, antibiotik sa irokim spektrom delovanja. U oralnom obliku se primenjuje za leenje eludanocrevnih infekcija, iako se retko primenju je u ovom obliku zbog velike opasnosti od oteenja bubrega i sluha. Neomicin je dostupan bez recepta kao lokalna mast, sam ili u kombinaciji sa polimiksinom B i bacitracijom. Ova kombinacija se nanosi na kou za spreavanje infekcija manjih posekotina, ogrebotina i opekotina. O neeljenim dejstvima i drugim pojedinostima vidi pod Lokalni antibiotici.
NESTEROIDNI LEKOVI PROTIV ZAPALJENJA

GENERIKI NAZIV diklofenak, etodolak, flurbiprofen, ibuprofen, ketorolak, nabumeton, naproksen, oksaprozin OPTI OPIS Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja su i nenarkotiki analgetiki lekovi koji ublaavaju upalu, naroito kod artritisa. Ove lekove uzimaju bolesnici koji ne smeju da koriste acetilsalicilnu kiselinu ili u sluaju da acetilsalicilna kiselina nije delotvorna. Osim to smanjuju zapaljenje, ovi lekovi ublaavaju bolove i sniavaju povienu temperaturu. Vie informacija vidi pod navedenim generikim lekovima. BOLESTI zapaljenje, posebno povezano sa osteoartritisom i reumatoidnim artritisom bol izazvan zapaljenjem, operacijom zuba ili nekom drugom operacijom, menstruacijom ili migrenom; groznica
NATRUM MURIATICUM
LATINSKO IME
Natrum muriaticum
OPTI OPIS
Natrum muriaticum je obina kuhinjska
so ili natrijum hlorid, najrasprostranjenija materija u prirodi ne raunajui vodu. Neophodna za ivot i zdravlje, so je tokom itave istorije imala veliku trgovaku vrednost. Rimski vojnici su primali posebnu svotu, salarium, za kupovinu soli i otuda i engleska re za platu (salary). Homeopati propisuju razreen rastvor soli, Natrum muriaticum, kod bolesti praenih simptomima izrazite ei, osetljivosti i jake potrebe za solju. Natrum muriaticum se priprema tako to se isti natrijum hlorid dodaje u vrelu vodu. Kad se so rastvori, rastvor se filtrira i kristalizuje isparavanjem. Dobijeni proizvod se razreduje vodom do eljene snage. BOLESTI bolovi u leima koji slabe na vrst pritisak herpes simpleks; genitalni herpes prehlade praene kijanjem, suzenjem oiju, curenjem iz nosa; polenska groznica zatvor, tegobe sa varenjem groznica praenja slabou i groznicom ekcem anemija migrenske glavobolje
Ostali aminoglikozidi: mogua reakcija preosetljivosti i toksinost koja dovodi do trajne gluvoe.
N E E U E N A D E JS T V A
NEOMICIN, POLIMIKSIN B I HIDROKORTIZON

(U SCG NE POSTOJI OVAKVA KO M BIN ACIJA GRUPA LEKOVA Antibiotici (lokalni antibiotici)
rm \^J
Blaga
Vrtoglavica, sanjivost, glavobolja, bolovi ili grevi u trbuhu, zatvor, proliv, goruica, munina. Ako simptomi traju due, javite se lekaru.
Teka
Anafilaktika reakcija (plikovi, osip, jak svrab, oteano disanje). Odmah zatraite hitnu lekarsku pomo.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
971
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Ukoliko se pojave sledei simptomi, odmah prekinite primenu i javite se lekaru: bolovi u grudima ili nepravilni otkucaji srca; slabljenje sluha ili zvonjava u uima; oteano disanje; zadravanje tenosti; crne ili katranaste stolice; krv u mokrai; osetljivost na svetlo; utica (koja ukazuje na krvarenje), modrice, umor, osetljivost gornjeg dela trbuha i utilo koe ili oiju. POSEBNE INFORMACIJE Ako nesteroidni lekovi protiv zapaljenja nadrauju eludac, treba ih uzimati sa hranom ili mlekom. Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja se ne smeju uzimati ako postoji alergija na njih ili na acetilsalicilnu kiselinu, jer mogu izazvati suavanje bronhija ili asfiksiju (nedostatak vazduha sa guenjem) kod astmatiara osetljivih na acetilsalicilnu kiselinu. Treba izbegavati ove lekove ili se pre njihove primene posavetovati sa lekarom u sluaju da bolujete od astme, peptikog ulkusa, enteritisa (zapaljenja tankog creva), visokog krvnog pritiska, poremeaja krvarenja, epilepsije, Parkinsonove bolesti ili oteenja funkcije jetre ili bubrega. Ne smeju se uzimati doze vee od preporuenih; u sluaju prekoraenja doze potraite hitnu lekarsku pomo. Mogui simptomi prevelike doze su sanjivost, pojaano znojenje, ubrzan rad srca, bolovi u trbuhu, povraanje, munina, gastrointestinalno krvarenje i gubitak orijentacije. Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja se ne preporuuju trudnicama, naroito u poslednjem tromeseju trudnoe, i dojiljama.
Ciklosporin: poveana opasnost od oteenja bubrega. Cimetidin: moe pojaati ili oslabiti dejstvo nesteroidnih lekova protiv zapaljenja. Diuretici: slabije diuretiko dejstvo. Metotreksat: povreana toksinost metotreksata, moe izazvati smrt. Kolhicin: mogunost krvarenja i ulkusa kad se kombinuje sa pojedinim nesteroidnim lekovima protiv zapaljenja. Kortikosteroidi: mogue krvarenje i irevi. Ne kombinovati osim prema preporuci lekara. Paracetamol: vea opasnost od tetnih dejstava na rad bubrega ili jetre. Probenecid: pojaano dejstvo nesteroidnih lekova protiv zapaljenja i mogunost trovanja. Sulfonamidi: mogunost trovanja sulfonamidima. Verapamil: poveana toksinost.
PREPARATI Bez recepta Neven je dostupan u nekoliko oblika za unutranju i spoljanju primenu. Moe se nai u obliku losiona, masti, ulja, tinktura i sveih ili suenih listova i cvetova. Kuna priprema Utrljati losion, mast ili ulje na povrede, osipe i infekcije, prema potrebi. Topli oblog: usitniti listove i staviti direktno na manje opekotine ili kraste. aj: potopiti 30 g suene biljke u pola litre vrele vode. Kod akutnih unutranjih simptoma piti dva do etiri puta dnevno sve dok se simptomi ne ublae. Kombinacije: smea korena belog sleza, zdravca i nevena moe da pomogne kod tegoba sa varenjem. Neven se esto mea sa brestom i primenjuje za ublaavanje konih zapaljenja i povreda. Meavina hidrastisa, nevena i izmirne je antiseptiki losion. POSEBNE INFORMACIJE Od cvetova nevena moe se napraviti ulje za spoljanju primenu i smirivanje bola u uhu i drugih infekcija.
NEVEN
LATINSKO IME Calendula officinalis OPTI OPIS Terapijska primena nevena potie iz starog Egipta, odakle se proirila u Evropu. Postoje razliiti oblici biljke, od kojih je najei obini neven. Medicinski zanimljivi deo nevena su cvetovi. Zbog svog prirodnog antiseptikog i protivupalnog dejstva, neven je jedna od najboljih biljaka za leenje rana, konih abrazija i infekcija. Kod oralne primene neven pomae i u ublaavanju simptoma loegvarenja i drugih tegoba sa varenjem. Izgleda da lekovita mo nevena potie od sastojaka poznatih kao terpeni. Jedan od njih, kalendulozid B, poznat je kao sedativ i lekovito deluje na ulkuse. BOLESTI Uzeti oralno kod: loeg varenja, eludanih i duodenalnih ulkusa, tegoba sa unom kesom nepravilnih i bolnih menstruacija. Primeniti spolja kod: posekotina, povreda, rana, opekotina konogosipa kod ospica, ovijih boginja i drugih eruptivnih konih poremeaja osipa od pelena atletskog stopala i drugih gljivinih infekcija.
GRUPA LEKOVA Blokatori kalcijumskih kanala FABRIKO IME Cordipin, Nifedipin, Nidipin, Nifelat OPTI OPIS Nifedipin, lek koji se od 1972. godine primenjuje za kontrolu visokog krvnog pritiska, spreava ulazak kalcijuma u odreene elije organizma, usporava elektrinu stimulaciju srca, iri arterije i usporava kontrakcije srca i suavanje arterija. Nifedipin se koristi za leenje blago do umereno povienog krvnog pritiska (hipertenzija) i za spreavanje angine pektoris. Ponekad se primenjuje i za leenje Rejnoovog sindroma. Nedavna otkria upozoravaju da nifedipin nije uvek potpuno bezbedan, naroito kada se koriste velike koliine leka koji brzo deluje. Pre primene ovog leka treba se detaljno posavetovati sa lekarom. Korienje nifedipina se ne sme prekinuti bez prethodnog dogovora sa lekarom. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Blokatori kalcijum skih kanala.
Poto nesteroidni lekovi protiv zapaljenja pokazuju meudejstva sa mnogim materijama, pre uzimanja bilo kod drugog leka treba se posavetovati sa lekarom ili apotekarom. Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja mogu uticati na rad jetre i bubrega, ime poveavaju toksinost drugih lekova. Alkohol: mogue krvarenje i ulkusi. Antacidi: slabije dejstvo nesteroidnih lekova protiv zapaljenja. Antikoagulansi: pojaano dejstvo antikoagulanasa, mogue krvarenje. Antikonvulzivi (fenitoin): pojaano dejstvo fenitoina. Antidijabetiki lekovi i insulin: pojaano hipoglikemino dejstvo. Acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin): poveana opasnost od eludanih tegoba. Beta adrenergiki blokatori: slabije antihiperenzivno dejstvo.
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
NIJACIN
NIJE REGISTRO VAN U SCG GRUPA LEKOVA Hipolipemici OPTI OPIS Velike doze nijacina koriste se od 1937. godine za leenje povienog nivoa holesterola i triglicerida u krvi kod osoba kod kojih postoji opasnostod oboljenja koronarnih arterija. Vie informacija vidi pod H ipolipem ici. N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Crvenilo, svrab i oseaj toplote na licu i vratu. Teka Svetlosiva stolica, tamna mokraa, utilo koe ili oiju, gubitak apetita, pogoranje gihta ili dijabetesa. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte nijacin kod niskog krvnog pritiska ili bolesti jetre.
N E Z E L J E N A D EJS T V A
NITRATI
Blaga Blaga privremena nadraenost koe oko flastera (crvenilo, peckanje i svrab), ubrzani rad srca, pojaan apetit, blaga glavobolja, razdraljivost, nervoza, kaljanje, suva usta, blaga vrtoglavica ili oamuenost, bolovi u miiima i zglobovima, neobini snovi. Ako simptomi traju due ili postanu neprijatni, obavestite lekara. Teka Bolovi u grudima, nepravilni otkucaji srca, alergijske reakcije (plikovi, osip, oticanje). Obavestite lekara. Vidi znakove prekoraenja doze. POSEBNE INFORMACIJE Na poetku leenja lekovima za ostavljanje puenja potrebno je potpuno prekinuti puenje da bi leenje bilo sigurno i efikasno. Vrlo visoke doze nikotina mogu izazvati simptome trovanja. ak i kod tekih puaa predoziranje nikotinom moe biti smrtonosno. Odmah se javite lekaru u sluaju nastanka sledeih simptoma toksinog predoziranja: munina, povraanje, grevi u trbuhu, proliv, vrtoglavica, znojenje, problemi sa vidom ili sluhom, smetenost i slabost. Nepuai i osobe koje nisu zavisne od nikotina ne smeju da koriste lekove koji zamenjuju nikotin. Ne koristite lek u sluaju ranijih alergijskih reakcija. Posavetujte se sa lekarom ako bolujete od angine pektoris ili nepravilnog sranog ritma, u sluaju nedavno pretrpljenog sranog udara, trudnoe, planiranja trudnoe ili dojenja. Obavestite lekara ako bolujete od dijabetesa, povienog krvnog pritiska, konih bolesti, poveane aktivnosti titne lezde, tumora koji proizvode adrenalin, peptikog ulkusa, bolesti jetre ili bubrega ili o pojavi crvenila posle primene adhezivnih zavoja i flastera. Obavestite lekara o uzimanju drugih lekova: kod promene nivoa nikotina moe biti potrebno da se promene doze drugih lekova, naroito onih koji deluju na nervni sistem. Nikotin je veoma tetan za decu i kune Ijubimce. Upotrebljene flastere obavezno bacite. Ako ste ostavili puenje, nikotinski lekovi se ne smeju koristiti due od 12-20 nedelja (zavisno od naina leenja). Dua primena je tetna i izaziva zavisnost. M O C U A M E U D E JS T V A Bronhodilatatori, insulin, propoksifen, propranolol i ostali beta adrenergiki blokatori: posle prestanka puenja mogu biti potrebne manje doze ovih lekova.
9
GENERIKI NAZIVI Izosorbit dinitrat, nitroglicerin OPTI OPIS Nitrati se decenijama koriste za ublaavanje bolova u grudnom kou povezanih sa anginom pektoris. Nitrati oputaju i ire miie krvnih sudova. Dilataciono dejstvo je najizraenije na venama i njime se smanjuje optereenje srca, njegovo radno optereenje i potreba za kiseonikom. U veini sluajeva irenje krvnih sudova dovodi do sniavanja krvnog pritiska, posebno sistolnog. Nitrati su dostupni u razliitim oblicima, a primenjuju se zavisno od bolesti. Na primer, sublingvalne tablete (koje se dre ispod jezika) i tablete koje se vau brzo deluju i propisuju se za leenje akutne angine pektoris. Standardne tablete i flasteri za kou koriste se za spreavanje napada angine pektoris. Nitrati se primenjuju i za leenje nekih vrsta zastojnog oboljenja srca. BOLESTI akutni napad angine pektoris prevencija angine pektoris zastojno oboljenje srca srani udar (dodatno leenje). N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Pulsirajua glavobolja i oamuenost pri promeni poloaja tela (ortostatska hipotenzija), crvenilo lica i vrata, munina i povraanje, uznemirenost i ubrzan rad srca. Ako simptomi postanu neprijatni ili traju due vreme, javite se lekaru. Teka U retkim sluajevima nitrati mogu izazvati teka neeljena dejstva. Ako se tokom primene ovih lekova primete sledei simptomi odmah se javite lekaru: zamagljen vid, teka ili dugotrajna glavobolja, oseanje pritiska u glavi, temperatura, konvulzije, vrtoglavica ili nesvestica, slabost ili poremeaj sranog rada, plave usne i nokti na rukama ili plavi dlanovi, koni osip koji nije posledica primene masti ili flastera. POSEBNE INFORMACIJE Jo nije dokazano da su nitrati bezopasni za trudnice, dojilje i decu. Pre primene ovog leka svakako se posavetujte sa lekarom. Standardne oralne doze treba uzimati sa punom aom vode, na prazan eludac (1 sat pre ili 2 sata posle obroka). Na taj nain se poboljava resorpcija leka.
\ntidijbetiki lekovi: nijacin moe aslabiti dejstvo insulina poveavajui nivo eera u krvi. \ntihipertenzivni lekovi: nijacin noe pojaati njihovo dejstvo i sniziti pritisak. crvni
NIKOTIN
GRUPA LEKOVA _ekovi za ostavljanje puenja FABRIKO IME Nicorette flaster, Nicotinell TTS DPTI OPIS slikotinski flasteri su napravljeni :ako da kroz kou otputaju u krvotok jdreenu koliinu nikotina tokom 24 asa. Ovaj lek omoguava postepeno ^dvikavanje od puenja osobama koje :ele da ostave puenje, ali fiziki ne mogu da podnesu nagli prekid puenja. Dodatne informacije vidi pod Lekovi
za ostavljanje puenja.
BOLESTI ostavljanje puenja odvikavanje od nikotina
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
Na nitrate se javlja tolerancija. Potrebno je da postoje periodi tokom 24 asa bez primene leka (najbolje tokom noi). Meutim, ovakvo intermitentno leenje moe se sprovesti samo ukoliko su simptomi pod kontrolom i pridravajui se ritma koji je preporuio lekar. Prekid uzimanja leka mora biti postepen, kako bi se spreio povratak simptoma angine pektoris. Obavestite lekara o postojanju teke anemije, nedavnoj povredi glave, glaukomu, poveanoj aktivnosti titne lezde ili resorpcionim tegobama sa varenjem. Nitrati mogu uticati na rezultate Zlatkis-Zakovog testa na holesterol i prikazati nie vrednosti holesterola.
Primena ovog leka je ograniena na prevenciju i leenje infekcija mokranih puteva izazvanih E. co//, nekim sojevima enterokoka i stafilokoka. Nitrofurantoin pokazuje odreena, potencijalno teka neeljena dejstva usled kojih moe biti potrebno prekidanje primene leka. BOLESTI infekcije mokranih puteva (spreavanje i leenje).
Antihoilinergiki lekovi (lekovi slini atorpinu): pojaano dejstvo nitrofurantoina, Antacidi sa magnezijum trisilikatom: slabije dejstvo nitrofurantoina. Nalidiksina kiselina i kinoloni: nitrofurantoin utie na delovanje ovih lekova. Probenecid i sulfinpirazon (lek protiv gihta): povien nivo i vea delotvornost nitrofurantoina; opasnost od trovanja nitrofurantoinom.
Alkohol: poveana opasnost od ortostatske hipotenzije. Tokom primene nitrata alkohol se ne sme konzumirati. Noradrenalin i histamin: slabije dejstvo ovih lekova. Ostali kardiovaskularni lekovi (ukljuujui beta blokatore, vazodilatatore i druge nitrate): ove lekove treba primenjivati samo prema uputstvu lekara. Kombinovanje ovih lekova sa nitratima moe izazvati pad krvnog pritiska i druga neeljena dejstva. Stimulansi (amfetamini, pseudoefedrin): slabije dejstvo nitrata.
Blaga eludano-crevna nadraenost (bolovi u elucu, proliv ili munina). Ako ovi simptomi postanu neprijatni, obavestite o njima lekara. Ako mokraa potamni ili dobije boju re, nije potrebno da traite lekarsku pomo. Teka Pneumonitis (simptomi zapaljenje plua, npr. temperatura, kaalj, bolovi u grudima, oteano disanje). Ree: poremeaji krvi, npr. smanjen broj belih krvnih zrnaca (to se javlja kao bol u grlu i poviena temperatura); slabost i umor; vrtoglavica, sanjivost, glavobolja, nervne tegobe (ukoenost, bockanje ili peckanje na licu ili ustima); slabost miia nepoznatog uzroka. Vrlo retko: alergijske reakcije, npr. bleda koa ili koni osip; umor i slabost nepoznatog uzroka; poremeaji jetre (utica). Ako se pojave ovi simptomi, odmah posetite lekara. POSEBNE INFORMACIJE Ovaj lek se mora uzimati sa hranom ili mlekom kako bi se umanjila eventualna dejstva na sistem za varenje. Nitrofurantoin ne smeju da koriste trudnice neposredno pre poroaja ili tokom poroaja, kao ni dojilje. Lek prolazi kroz posteljicu pa moe da utie na fetus. Moe da ue i u majino mleko i da izazove anemiju odojeta. Savetuje se opreznost kod uzimanja leka u ranoj trudnoi. Posavetujte se sa lekarom. Lek se ne sme davati novoroenadi mlaoj od mesec dana, jer moe da izazove anemiju. Nitrofurantoin moe da pogora perifernu neuropatiju (oseanje bockanja izazvano poremeajem nervnog sistema), naroito ako postoji manjak glukoze-6-fosfodehidrogenaze (enzim za preradu glukoze), ili oboljenje plua ili bubrega. GRUPA LEKOVA Antiulkusni lekovi (blokatori histaminskih H2 receptora) FABRIKO IME Ulfamid, Galitidin OPTI OPIS Nizatidin se uglavnom primenjuje za leenje ira na elucu i dvanaestopalanom crevu (poetni deo tankog creva). Propisuje se i za leenje Zolinger-Elisonovog sindroma, gastroezofagealnog refluksa (vraanje eludane kiseline u jednjak) i drugih bolesti povezanih s prevelikim luenjem eludane kiseline. U nekim sluajevima nizatidin se primenjuje za spreavane krvarenja u gornjem delu sistema za varenje. Nizatidin pripada podgrupi antiulkusnih lekova koji su poznati kao blokatori histaminskih H2 receptora . Ovaj lek spreava delovanje hemijskog jedinjenja histamina u elucu i smanjuje luenje hlorovodonine kiseline u elucu. Vie informacija o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Antiulkusni lekovi.
D ----NITROFURANTOIN
GRUPA LEKOVA Uroantiseptici FABRIKO IME Alfuran, Furadantin OPTI OPIS Nitrofurantoin, sintetiko antibakterijsko sredstvo sa irokim spektrom delovanja, koristi se od 1953. godine za leenje infekcija mokranih puteva. Njegovo dejstvo je jedinstveno u odnosu na druge antibakterijske lekove i predstavlja hemijsku reakciju leka sa bakterijskim enzimima u stvaranju novih materija koje zaustavljaju ili menjaju vitalne belanevine bakterijskog organizma. Zavisno od koncentracije nitrofurantoina, takve promene ili odmah unitavaju bakterije ili zaustavljaju njihov rast. Zahvaljujui opisanom nainu delovanja, vrlo retko dolazi do otpornosti bakterija.
Blaga Sanjivost i pojaano znojenje. Retko: vrtoglavica, glavobolja, munina ili povraanje, koni osip, zatvor, smanjenje libida ili polne moi, oticanje i bolna osetljivost dojki (i kod mukaraca i kod ena). Ako ovi simptomi traju due ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Retko: alergijska reakcija (crvenilo ili otok), poremeaji sranog ritma, pritisak u grudima, smetenost, temperatura, bol u grlu, modrice ili krvarenje nepoznatog uzroka. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru.
Nitrofurantoin pokazuje meudejstva sa mnogim lekovima koji utiu na krv, jetru ili nervni sistem. Pre primene bilo kog leka zajedno sa nitrofurantionom treba se posavetovati sa lekarom.
974
INDEKS
KON VEN CIO NALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
POSEBNE INFORMACIJE Nizatidin moe da utie na rezultate nekih medicinskih analiza, kao to je broj trombocita (krvne ploice) ili jetrene probe. Obavestite osobu koja vri analizu da uzimate nizatidin. Izbegavajte ovaj lek tokom trudnoe i dojenja. Obavestite lekara ako ste ranije bolovali od bubrega ili jetre i ako uzimate velike doze acetilsalicilne kiseline. Antacide, koji se primenjuju za ublaavanje ulkusnih bolova, treba uzeti najmanje 2 asa pre ili posle uzimanja nizatidina. Ako lek izaziva oamuenost ili sanjivost, ograniite upravljanje motornim vozilima ili obavljanje drugih potencijalno opasnih aktivnosti.
Lekoviti sastojak ulja nourka je gama-linolenska kiselina (CLA), esencijelna masna kiselina koja esto nedostaje u zapadnjakoj ishrani. CLA podstie stvaranje hormona prostaglandina, koji utiu na hormonsku ravnoteu u organizmu. Kada organizam ne dobija dovoljno esencijelnih masnih kiselina kao to je CLA, efekti premenstrualnog sindroma, dijabetesa i drugih oboljenja postaju izraeniji. Ulje nourka moe se, zahvaljujui dejstvu protiv zapaljenja, primenjivati i za leenje bolnih dojki kod dojilja. Novija istraivanja pokazuju da moe i da sprei stvaranje krvnih ugruaka. Neki travari smatraju da pomae u leenju bolesti koronarnih arterija. BOLESTI Uzimati oralno kod: predmenstrualnog sindroma artritisa suvih oiju hiperaktivnosti kod dece visokog krvnog pritiska ekcema lomljivosti kose i noktiju. PREPARATI Dostupno i u kapsulama i u tenom obliku. Primena prema uputstvu. N E E L J E N A D EJS T V A Prevelika koliina ulja nourka moe da izazove glavobolje, kone osipe i muninu; ako se to dogodi, ili smanjite dozu ili potpuno prekinite primenu. POSEBNE INFORMACIJE Dodaci sa nourkom moraju se redovno uzimati najmanje mesec dana dok se ne zapaze prva korisna dejstva. O primeni ulja kod dece posavetujte se sa lekarom.
NORGESTREL
GRUPA LEKOVA Estrogeni i progestageni FABRIKO IME Cyclo-Progynova, Stediril OPTI OPIS Norgestrel, progestagenski lek koji se primenjuje za izazivanje krvarenja iz materice, kombinuje se sa estrogenom kao oralno sredstvo za kontracepciju. Vie informacija o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod
Estrogeni i progestageni i Levonorgestrel.
icetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin): lojaano dejstvo acetilsalicilne iseline ako se uzima u veim lozama. Jkohol, duvan: poveana eludana iselost dovodi do slabljenja dejstva izatidina. ,ntacidi koji sadre aluminijum magnezijum-hidroksid: smanjuju ejstvo nizatidina; izbegavajte zimanje antacida tokom 2 asa d uzimanja nizatidina. cidorezistentne tablete: promene eludane kiselosti izazivaju prerano istvaranje ovih tableta u elucu; eba izbegavati uzimanje ovih tableta ajedno sa nizatidinom. etokonazol: pojaano dejstvo etokonazola.
NORTRIPTILIN
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Antidepresivi (tricikliki antidepresivi) OPTI OPIS Nortriptilin se ve tri decenije primenjuje za leenje primarne depresije i napada panike. Primenjuje se i u kombinaciji sa drugim lekovimaza ublaavanje hroninih bolova. Kao i ostali tricikliki antidepresivi, nortriptilin odrava fizioloki novi odreenih hemijskih materija u mozgu, na primer serotonina i noradrenalina. Vie informacija o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod A n tid ep resivi.
NOTOZENSEN, IOCURAK, ULJE

UPOLJAK \TINSKO IME enothera biennis PTI OPIS avari preporuuju ulje od semenki jurka kod brojnih bolesti kao 3 su artritis i premenstrualni sindrom. odaci sa nourkom mogu da pomognu enje lomljive kose i noktiju, 10 i vlaenje suvih oiju. Ameriki dijanci i prvi severnoameriki jseljenici primenjivali su ovo ulje i leenje astme, eludano-crevnih joljenja i modrica.
(>
NORETINDRON
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Estrogeni i progestageni OPTI OPIS Progestagenski lek noretindron se propisuje u kombinciji s estrogenom kao oralno sredstvo za kontracepciju. Vie informacija o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Estrogeni i progestageni.
KOREN
LATINSKO IME
Panax notoginseng
OPTl OPIS Koren notoenena se primenuje za zaustavljanje krvarenja, smanjenje otoka i ublaavanje bolova kod povreda. Za razliku od zapadnih lekova, izgleda da koren notoenena moe da zaustavi krvarenje bez stvaranja krvnih ugruaka, kao i da zaustavlja zgruavanje ili stvaranje hematoma ne izazivajui krvarenje. Specijalisti sportske medicine na Zapadu esto primenjuju ovu biljku kao tonik za jaanje izdrljivosti.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
975
INDEKS
KO N V E N C I O N A L N I H
I PRIRODNIH
LEKOVA
Biljka je najbolja kad je velika, vrsta, tamnosmee boje i tanke kore. Poznata je i kao koren pseudoenena (Panax pseudoginseng). Gaji se u nekoliko kineskih pokrajina i bere se u jesen ili zimu, i to samo biljke sa zrelim plodovima stare tri ili sedam godina. Kineski travari je opisuju kao slatku, gorku i toplu biljku. BOLESTI Unutranja primena kod: unutranjih krvarenja, kao npr. krvarenje iz nosa, krv u stolici ili mokrai, iskaljavanje krvi. Unutranja i spoljanja primena kod: krvarenja iz povreda oticanja i bola kod preloma, nagnjeenja i iaenja, posekotina, prostrelnih rana. PREPARATI Koren notoenena je dostupan u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane, gde se prodaje u obliku tableta ili suenog korenja. Kombinacije: od notoenena se moe napraviti sredstvo za utrljavanje protiv oticanja i bolova, koje je sastojak mnogih tonika za leenje povreda. Uzima se i oralno za leenje povreda, posekotina, ak i prostrelnih rana. Preparat koji sadri koren notoenena i koren bletile propisuje se kod povraanja, iskaljavanja krvi, krvarenja iz nosa i krvi u mokrai. Smea sa zmajevcem i ikom kineskog ruja primenjuje se kao topli oblog kod krvarenja koja su posledica traume. Za informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesko bilje.
NUX VOM ICA
LATINSKO IME Nux vomica OPTI OPIS Nux vomica, poznat i kao otrovni orah, predstavlja lek koji se pravi od semenki zimzelenog drveta koje raste u Indiji, Kini, Australiji i Tajlandu. Semenke sadre strihnin i imaju gorak, neprijatan ukus. Male doze semenki podstiu apetit, dok neto vee doze smanjuju apetit i izazivaju motorne poremeaje, ukljuujui ukoenost ruku i nogu i teturav hod. Toksine doze mogu izazvati konvulzije i smrt. Nux vomicu homeopati propisuju kod bolesti izazvanih prevelikim unosom hrane, kafe ili alkohola koje obino prati razdraljivost. Za pripremu homeopatskog preparata, semenke otrovnog oraha se samelju u prah i razrede mlenim eerom do eljenog stepena snage. BOLESTI kolike i grevi u elucu izazvani prevelikim unosom hrane, zatvor kao posledica fizike neaktivnosti, gasovi i bolovi zbog gasova, tegobe sa varenjem, sindrom iritabilnog creva, povraanje izazvano prevelikim unosom hrane ili konzumiranjem teke" hrane prehlade praene kijanjem i zaepljenjem nosa, zapaljenje sinusa zapaljenje mokrane beike glavobolja sa vrtoglavicom, mamurluk, nesanica temperatura sa groznicom munina (naroito jutarnja munina), menstrualni grevi praeni obilnim krvarenjem trbuni grip. PREPARATI Nux vomica je dostupna bez recepta u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta. Za vie informacija obratite se lekaru homeopati.
OPTI OPIS Koren valerijane se koristi vie od hiljadu godina zbog umirujueg dejstva, a novija istraivanja su potvrdila njegovu delotvornost i sigurnost kao blagog sredstva za smirenje i spavanje. Pokazalo se da osobama koje pate od nesanice valerijana pomae da zaspe, poboljava kvalitet sna i smanjuje buenje tokom noi. Za razliku od barbiturata i benzodiazepina, propisane koliine ne izazivaju jutarnju oamuenot i ne utiu na periode aktivnog sna poznate kao REM faza. Ne izaziva naviku i kod prekida primene nema tekoa sa odvikavanjem. Ovo je viegodinja biljka koja dostie visinu od oko dva metra. Tokom suenja koren razvija neprijatan miris koji je jedan travar uporedio sa smradom prljavih arapa. Veina Ijudi poboljava ukus aja od valerijane dodavanjem eera ili meda. BOLESTI Uzeti oralno kod: nesanice, anksioznosti, nervoze, oseaja lupanja srca izazvanog anksioznou glavobolje bolova u crevima menstrualnih greva. PREPARATI Bez recepta Valerijana je dostupna u suenom obliku ili kapsulama, tinkturama i ajevima. Kuna priprema Potopite 2 kaiice osuenog, iseckanog korena u 1 olji vrele vode. Ostavite da stoji 8-12 asova. Popijte jednu olju pre odlaska na spavanje.
N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Mogu se pojaviti blaga glavobolja il munina. Smanjite dozu i obavestite lekara ako ovi simptomi due traju. Teka Prevelika doza valerijane moe izazvati tee glavobolje, nemir, muninu, jutarnju oamuenost ili zamuen vid. Javite se lekaru - verovatno e vam savetovati da smanjite koliinu biljke ili potpuno prestanete da je uzimate. POSEBNE INFORMACIJE Nemojte koristiti valerijanu istovremenc sa konvencionalnim sredstvimaza smirenje ili spavanje, zbog mogueg pojaanog dejstva. Suprotno oekivanju, valerijanu kod nekih Ijudi izaziva uzbuenost i nemir. Poto ima sedativno dejstvo, nemojte upravljati vozilom sve dok ne znate kako biljka utie na vas.
N EELJEIN A D EJS T V A
Notoenen moe izazvati pobaaj kod rizinih trudnoa. POSEBNE INFORMACIJE Trudnice treba da izbegavaju korienje ove biljke. Notoenen u prahu se primenjuje za leenje bolesnika sa bolestima koronarnih arterija, gde je glavni simptom bol u grudima. Izgleda da kod mnogih dolazi do poboljanja bolesti. Kod nekih bolesnika dolazi do snienja krvnog pritiska. Jedno manje istraivanje je dokazalo da ova biljka sniava nivo holesterola u krvi. Notoenen se ponekad primenjuje za leenje akutnih napada Kronove bolesti.
Ne oekuju se.
ODOLJEN (VALERIJANA)
LATINSKO IME Valeriana officinalis
976
IN DEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
OFLOKSACIN
N E E U E IN A D E JS T V A
&
GRUPA LEKOVA Antibiotici (fluorokinoloni) FABRIKO IME Visiren, Unifloks OPTI OPIS Ofloksacin je sintetiki fluorokinolon iroke primene. U primenu je uao 1984. godine. Osim bolesti koje se obino lee fluorokinolonima, ofloksacin se primenjuje za leenje infekcija izazvanih bakterijom
Chlamydia trachomatis.
Blaga Zamuen vid, bago peckanje ili bockanje u oima u trenutku primene. Teka Nadraenost oka koja se javlja i traje i posle prestanka primene leka; svrab, crvenilo ili oticanje kapaka. Ovi simptomi mogu ukazivati na alergiju ili superinfekciju. Treba odmah prekinuti primenu leka i javiti se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Obavestite lekara o ranijim alergijskim reakcijama na ove lekove. Potrebno je promeniti leenje. Dugotrajna primena ovih antibiotika moe dovesti do superinfekcije i simptoma pogoranja infekcije. Prekinite uzimanje antibiotika i javite se lekaru. Ove lekove ne treba primenjivati tokom trudnoe i dojenja, osim ako su neophodni. M O C U A M E D U D E JS T V A Nisu poznata za oblike leka za oi. Poto moe doi do sistemske resorpcije preko oiju, treba obavestiti lekara o primeni drugih lekova.
do umereno jakog bola, esto u kombinaciji sa paracetamolom ili acetilsalicilnom kiselinom. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod O pio id ni analgetici.
OKSIMETAZOLIN
N IJE R E G IS T R O V A N U SCG
GRUPA LEKOVA Dekongestivi OPTI OPIS Oksimetazolin, koji se primenjuje kao aktivni sastojak u sprejevima za nos dostupnim bez recepta, odstranjuje nazalnu kongestiju izazvanu prehladom, alergijama ili sinusitisom, i to suavanjem krvnih sudova u nosnim prolazima. Najbolje se primenjuje kao kratkotrajni dekongestiv (samo nekoliko dana). Kratkotrajna primena prema priloenom receptu izaziva minimalna neeljena dejstva, dok dugotrajna ili prekomerna primena moe dovesti do ponovnog oticanja sluzokoe ili resorpcije u krvne sudove i izazvati dejstvo na centralnom nervnom sistemu slino oralnim dekongestivima (vrtoglavica, glavobolja, nesanica, nervoza, visok krvni pritisak, poremeaji sranog ritma). Vie informacija vidi pod Dekongestivi.
Za vie informacija o korienju, neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Fluorokinoloni. POSEBNE INFORMACIJE Uzeti ofloksacin najmanje 2 sata pre ili 2 sata posle uzimanja antacida ili slinih lekova. IM O C U A M E U D E JS T V A Teofilini (lekovi protiv astme): ofloksacin moe spreiti metabolizam ovih lekova, poveati rizik od neeljenih dejstava i trovanja teofilinom. (Ofloksacin u principu manje utie na metabolizam teofilina nego ciprofloksacin, drugi fluorokinolonski lek.)
OKSAPROZIN
N IJE R E G IS T R O V A N U SCG
OFTALMOLOSKI ANTIBIOTICI
O N I A N T IB IO T IC I
\!y
GRUPA LEKOVA Analgetici (nesteroidni lekovi protiv zapaljenja) OPTI OPIS Oksaprozin, nesteroidni lek protiv zapaljenja, uveden je u upotrebu 1992. godine i primenjuje se u leenju osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Vie informacija vidi pod N esteroidni
lekovi p ro tiv zapaljenja.
Triciklini antidepresivi (npr. amitriptilin): vie neeljenih dejstava na centralni nervni sistem ako se oksimetazolin resorbuje u krvotok.
GENERIKI NAZIVI eritromicin, tobramicin OPTI OPIS Antibiotici za oi su dostupni u obliku masti ili kapi za oi, a primenjuju se u leenju Dnih infekcija izazvanih bakterijama. Generiki lekovi koji se koriste u ovim areparatima za oi mogu biti u obliku ableta, krema za kou ili injekcija za eenje drugih, neokularnih infekcija. Vleutim, ovi lekovi se ne smeju neusobno zameniti, svaki oblik leka jzima se samo za tano predvienu svrhu. Vie informacija potraite pod gore lavedenim generikim lekovima. 30LESTI One infekcije izazvane sojevima steptokoka, stafilokoka, Hemophylus influenzae i ostalim bakterijama.
OMEPRAZOL
GRUPA LEKOVA Antiulkusni lekovi
OKSIKODON
N IJE R E G IS T R O V A N
SCG
&
FABRIKO IME Omeprol, Omeprazol, Omezol, Nudosina, Ortanol, Ultop OPTI OPIS Omeprazol se primenjuje u leenju nekih bolesti koje prati pojaano iuenje eludane kiseline, kao to su ir eluca i dvanaestopalanog creva (poetni deo tankog creva), Zolinger-Elisonov sindrom,
CRUPA LEKOVA Analgetici (opioidni analgetici) OPTI OPIS Oksikodon se kao narkotiki analgetik propisuje za ublaavanje blagog
lekovi na recept
lekovi bez recepta
f \ zapadnjako V / lekovito bilje
r\~ j~ y y / /
INDEKS
LEKOVA
multipla endokrina neoplazija, sistemska mastocitoza, gastritis, gastroezofagealni refluks (vraanje eludane kiseline u jednjak) i eludano-crevni simptomi izazvani korienjem nesteroidnih lekova protiv zapaljenja i acetilsalicilne kiseline. Lek spreava delovanje enzima u elijama eludanog zida koje proizvode kiselinu. Vie informacija o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Antiulkusni lekovi.
OPIJATNI ANALGETICI
GENERIKI NAZIV Kodein, hidrokodon, oksikodon, propoksifen OPTI OPIS Opijatni analgetici su narkotiki lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (mozak i kimenu modinu) i menjaju percepciju bola. Primenjuju se za leenje prolaznih umerenih dotekih bolova i esto se kombinuju sa nenarkotikim analgeticima kao to su acetilsalicilna kiselina ili paracetamol. Kao narkotici, opijatni analgetici mogu izazvati fiziku i psihiku zavisnost, naroito ako se primenjuju due vreme. Ostale informacije potraite pod navedenim generikim lekovima. BOLESTI Umereni do teki bolovi, naroito prolazni bolovi usled akutne traume ili hirurkog zahvata umerena do jaka glavobolja s napetou neproduktivan kaalj kod bronhijalnih bolesti (kodein, hidrokodon).
Blaga Bolovi u trbuhu ili elucu, koni osip ili svrab, glavobolja, goruica, vrtoglavica, blaga sanjivost, neobian umor, miini bolovi, gasovi i tegobe sa varenjem, munina i povraanje, proliv ili retke stolice, zatvor. Javite se lekaru ako simptomi traju due ili postanu neprijatni. Teka Ranice ili irevi u ustima, krvava ili mutna mokraa, oteano ili bolno mokrenje, esta potreba za mokrenjem, infekcija mokranih puteva, bol u grlu i poviena temperatura, izraena sanjivost, krvarenje ili modrice nepoznatog uzroka, utica. U sluaju ovih simptoma odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Za vreme leenja omeprazolom mogu se koristiti antacidi za ublaavanje ulkusnih bolova, ali pre primene se treba posavetovati sa lekarom. Obavestite lekara ako ste bolovali od bolesti jetre, titne lezde, Adisonove bolesti, Kuingovog sindroma, bolesti kotane sri ili poremeaja na nivou krvnih elija. Izbegavajte uzimanje omeprazola tokom trudnoe i dojenja. Ovaj lek moe da utie na rezultate nekih laboratorijskih analiza, ukljuujui nivo glukoze u krvi i jetrene probe. Obavestite osobu koja izvodi analizu 0 uzimanju ovog leka. Poto moe da izazove vrtoglavicu 1sanjivost, ne treba upravljati vozilom i obavljati druge potencijalno opasne poslove.
predoziranja obuhvataju: suene zenice (kao glava iode), sporo, plitko ili oteano disanje, sporije kucanje srca, izrazitu vrtoglavicu, nemogunost spavanja, smetenost i konvulzije. Ovi lekovi se ne preporuuju tokom trudnoe i dojenja. Pre uzimanja ovih lekova obavestite lekara o oteenjima bubrega ili jetre, kao i o astmi, tekoama sa disanjem, glaukomu, iru naelucu, konvulzijama, zloupotrebi lekova, upalnim crevnim bolestima, bolestima une kese, hipotireoidizmu, opstrukciji beike ili tegobama s prostatom. Izbegavajte vonju i rukovanje mainama dok ne utvrdite kako lek deluje na vas. Ne uzimajte alkohol za vreme uzimanja ovih lekova. Pojedini kombinovani opijatni analgetici sadre nenarkotike analgetike, npr, acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Pre uzimanja bilo kog drugog leka paljivo proitajte uputstvo kako bi se izbegla sluajna prekoraenja doze.
Antidepresivi (naroito inhibitori monoamino-oksidaze): pojaano sedativno dejstvo i opasna toksinost. Antihipertenzivi, diuretici: mogu sniziti krvni pritisak i izazvati ortostatsku hipotenziju (vrtoglavica provezana sa promenom poloaja tela). Antiholinergini lekovi: opijatni lekovi mogu poveati dejstvo ovih lekova; opasnost od tekog zatvora i zadravanja mokrae (oteano mokrenje sa estom potrebom za mokrenjem). Depresivi centralnog nervnog sistema i supstancije sa sedativnim dejstvom (npr. alkohol, antihistaminici, benzodiazepini i drugi opijatni lekovi): pojaano sedativno dejstvo; opasnost od kome. Metoklopramid: opijati smanjuju delotvornost ovog leka. Nenarkotiki analgetici: vidi pod
A cetilsalicilna kiselina i Paracetamol.
Blaga Suva usta, vrtoglavica, umor, sanjivost, glavobolja, nervoza, tekoe pri mokrenju, esta potreba za mokrenjem, blaga munina, blagzatvor. Posavetujte se sa lekarom ako se simptomi nastave ili postanu neprijatni. Teka Prekinite upotrebu i pozovite lekara ako simptomi obuhvataju: sporo ili plitko disanje; sanjivost; koni osip, plikove, svrab, oticanje lica; snien krvni pritisak ili oslabljen rad srca; ubrzano kucanje srca uz pojaano znojenje i kratak dah; teak zatvor, muninu, bol u trbuhu ili povraanje. Samo za propoksifen: smanjena funkcija jetre (tamna mokraa ili beliasta stolica), utica. POSEBNE INFORMACIJE Opijatni analgetici mogu izazvati fiziku i psihiku zavisnost. Obavestite lekara ako se posle prekida uzimanja opijatnih analgetika pojave sledei simptomi odvikavanja: temperatura, curenje iz nosa ili kijanje, proliv, najeena koa, neobino proirene zenice, nervoza ili razdraljivost, ubrzano kucanje srca. Ako prekoraite dozu opijatnih analgetika, odmah zatraite hitnu medicinsku pomo. Simptomi
Alkohol, kofein, zaini ili jako zainjena hrana, duvan: slabije dejstvo omeprazola. Antikoagulansi (npr. varfarin), diazepam, fenitoin: pojaano dejstvo ovih lekova. Gvoe, ketokonazol: slabije dejstvo ovih lekova.
ORALNI HIPOGLIKEMICI
GRUPA LEKOVA Antidijabetici GENERIKI NAZIV Clipizid, gliburid, gliklazid, glibenkamid, hlorpropamid
978
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
DPSTI OPIS Dralni hipoglikemici, podgrupa intidijabetikih lekova (takoe poznati kao derivati sulfoniluree), primenjuju ;e za leenje insulin-nezavisnog dijabetesa tip 2), koji se ne moe drati pod controlom samo dijetom ili vebama. Dralni hipoglikemici podstiu otputanje jrisutnog insulina kod osoba iji je Hganizam u stanju da proizvodi insulin. Dvi lekovi ne sniavaju eer u krvi sami, ili efikasno deluju u kombinaciji sa jropisanom dijetom i programom vebi. informacije o specifinim oralnim lipoglikemicima nai ete pod navedenim ;enerikim lekovima. Informacije o drugim ekovima za leenje dijabetesa vidi pod \ntidijabetici i Insulin. JOLESTI insulin-nezavisni dijabetes (tip 2).
Uzimanje ovog leka se ne sme prekinuti bez prethodnog lekarskog odobrenja. Manji stres moe smanjiti delotvornost oralnih hipoglikemika. Neke studije su pokazale da primena oralnih hipoglikemika za kontrolu dijabetesa dovodi do smrtonosnih sranih tegoba sa veom verovatnoom nego sama dijeta ili dijeta sa propisanim insulinom. Najbolji nain leenja treba da odredi lekar. Ovi lekovi mogu izazvati osetljivost na svetlo. Izbegavajte preterano izlaganje suncu i UV lampama. Dok se uzimaju ovi lekovi, vana je redovna kontrola nivoa eera u krvi. Potpuna delotvornost ovih lekova postie se strogim pridravanjem propisanog reima ishrane i vebi.
grla i oiju; osipa izazvanog povienom temperaturom i ireva groznice, prehlade, gripa, salmoneloze i drugih mikrobnih infekcija crevnih apscesa bolnog mokrenja i dizenterije. PREPARATI Orlovi nokti se mogu nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Biljka je dostupna i u obliku tableta. Kombinacije: meavina orlovih noktiju, platikodona i plodova ika primenjuje se za leenje bolnog i oteenog grla. Preparat sa ikom i koptisom propisuje se kod visoke temeprature. Smesa cvetova orlovih noktiju i ika koristi se za pranjenje gnoja iz ireva. Za savet o drugim kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
Oralni hipoglikemici mogu pokazivati meudejstva sa brojnim drugim lekovima. Posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanje bilo kod drugog leka i paljivo proitajte sadraj eera na pakovanju leka. Alkohol, acetilsaiicilna kiselina i ostali salicilati: izbegavajte ove materije tokom uzimanja oralnih hipoglikemika. Beta-adrenergiki blokatori, bumetanid, diazoksid, estrogeni, etakrinska kiselina, oralna sredstva za kontracepciju, rifampicin: slabije dejstvo oralnih hipogiikemika. Inhibitori monoamino oksidaze, cimetidin, klofibrat, fenfluramin, fenilbutazon, ranitidin: pojaavaju dejstvo oralnih hipoglikemika.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Strunjaci za kinesku medicinu ne preporuuju primenu cveta orlovih noktiju za leenje rana koje lue bistru tenost; treba ih koristiti samo kod rana sa gustim, utim sadrajem. Isto tako, ne propisuju se kod proliva izazvanih eludanim tegobama, nego za one izazvane crevnim tegobama. Laboratorijska ispitivanja pokazuju da biljka moda ima antimikrobno dejstvo. Preparati biljke inicirani u akupunkturne take primenjivali su se za leenje zapaljenja plua i bacilarne dizenterije. Laboratorijska istraivanja su pokazala da je cvet orlovih noktiju sputao nivo holesterola kod pacova. Strunjaci su otkrili da stabljika orlovih noktiju, pripremljena u supi, pomae leenje apscesa i rana.
Jlaga latvor, proliv, munina, povraanje, )ol u elucu, smetnje u varenju, vrtoglavica, jlaga sanjivost, glavobolja, goruica, )romene apetita, kone alergije, slabost, rnci u rukama i nogama.
feka
Sol u grlu, krvarenje ili modrice lepoznatog uzroka, zadravanje vode edem), poveanje telesne teine, utilo :oe ili oiju (utica), nenormalno svetla tolica, visoka temperatura, umor, groznica. freba se odmah javiti lekaru. Vidi simptome jrekoraenja doze. 'OSEBNE INFORMACIJE Prekomerne doze ovih lekova mogu dovesti do hipoglikemije (preterano niska koncentracija eera u krvi). Znaci hipoglikemije su pojaana glad, hladan znoj, drhtavica, nervoza ili anksioznost, ubrzan puls, glavobolja, sanjivost, zbunjenost, munina i hladna, bleda koa. Uvek drite pri ruci tvrde bombone ili voni sok da podignete eer u krvi i ublaite hipoglikemiju. Javite se lekaru. Obavestite lekara o alergiji na druge sulfa lekove; postoji mogunost alergije i na oralne hipoglikemike. Izbegavajte oralne antidijabetike za vreme trudnoe i dojenja; poremeaj nivoa eera u krvi povezuje se sa uroenim manama kod laboratorijskih ivotinja. Insulin u injekcijama je efikasniji od oralnih lekova i odrava eer u krvi blizu normalnih koncentracija kod trudnica i dojilja. Starije, slabe i neuhranjene osobe i osobe sa poremeajima nadbubrene lezde, titne lezde, hipofize, bubrega i jetre osetljivije su na hipoglikemino delovanje antidijabetikih lekova i treba da ih primenjuju posebno oprezno.
ORLOVI NOKTI
(p
LATINSKO IME
Lonicera japonica
PARACETAMOL
OPTI OPIS Ovaj ukrasni cvet se propisuje za leenje rana, oteklina, temperature, groznice i prehlade. Strunjaci za kinesku medicinu koriste ga kao antimikrobno sredstvo. Smatra se da cvet orlovih noktiju pomae leenje hroninog konjuktivitisa i drugih onih bolesti. Najbolji primerci biljke imaju nekoliko irokih, bledoutih, zatvorenih cvetova. Kineska tradicionalna medicina oznaava je kao slatku, hladnu biljku. Raste irom Kine, a bere se u maju i junu. BOLESTI Uzeti oralno kod: rana, naroito na grudima, i zapaljenja
GRUPA LEKOVA Analgetici FABRIKO IME Paracetamol sam: Efferalgan, Lupocet, Paracetamol, Plicet, Sanicetr, Miralgin, Febricet, Paracet, Panax, PCM Hemofarm, Citripanek Paracetamol u kombinaciji sa drugim sastojcima protiv prehlade: Coldrex, Efferalgan C, Panax C, Febricet C Kombinacije protiv bolova: Caffetin, Fenalgin, Plivadon, Saridon.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
0 k i V |e|i lekovito bilje
kinesko
979
INDEKS
KO N VEN CIO N ALN IH I PRIRODN IH
LEKOVA
OPTI OPIS Paracetamol smanjuje bolove i temperaturu pa predstavlja dobru zamenu za acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), naroito kod osoba koje su na nju alergine. Jedini nedostatak paracetamola je to ne smanjuje zapaljenje, tako da nije delotvoran kod oticanja, crvenila ili menstrualnih greva. Ako treba da ublaite zapaljenja, uzmite acetilsalicilnu kiselinu ili nesteroidni lek protiv upale. BOLESTI groznica glavobolje, bolovi u miiima, opti bolovi ili povrede.
Acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin): ako se uzimaju u kombinaciji tokom dueg vremena, postoji opasnost od pojaanih neeljenih dejstava oba leka. Alkohol: opasnost od oteenja jetre. Antikoagulansi (oralni): ako se paracetamol uzima redovno i u velikim dozama, ova kombinacija moe dovesti do pojaanog antikoagulansnog dejstva. Aspartam: potencijalno opasan za bolesnike sa fenilketonurijom. Barbiturati (osim butalbitala): smanjeno dejstvo paracetamola. Uzimanje prevelikih koliina paracetamola u kombinaciji sa barbituratima takoe poveava opasnost od oteenja jetre. Izoniazid: opasnost od oteenja jetre. Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja: opasnost od izraenijih neeljenih dejstava i jednog i drugog leka ako se uzimaju u kombinaciji tokom dueg perioda. Zidovudin (AZT): povien nivo zidovudina u krvi i opasnost od tekih neeljenih dejstava.
PASJE G R O Z E
PASDREN LATINSKO IME
Rhamnus purshiana
OPTI OPIS Kora i crne bobice drveta pasjeg groa deluju kao izrazito snaan laksativ, tako da ga zapadnjaki travari preporuuju samo kao poslednji izbor, nakon to je izostalo dejstvo svih ostalih laksativa. Njegova delotvornost potie od hemijskih jedinjenja antrakinona. Ove materije imaju izrazito jako purgativno dejstvo. Ova biljka se ne sme koristiti bez prethodne konsultacije sa lekarom. BOLESTI Uzimati oralno, veoma oprezno, kod: zatvora. PREPARATI Bez recepta Pasje groe je dostupno kao tinktura i u suenom obliku. Sastojak je komercijalnog laksativa Movicol (nije registrovan u SCG). Kuna priprema Kuvanje: stavite 1 kaiicu suvog pasjeg groa da prokljua u 3 olje vode i odstoji 30 minuta. Popiti 1 kaiku hladnog napitka pre odlaska na spavanje. Tinktura: uzeti 1/2 kaiice pre odlaska na spavanje. Kombinacija: pomeati 1/2 kaiice kore pasjeg groa, isto toliko kamilice i semenk komoraa i drati u 1 olji kljuale vode 10 minuta. Popiti pre odlaska na spavanje.
Teka (retko, uz preporuene doze): reakcije preosetljivosti (koprivnjaa, osip, svrab); oteenje bubrega (bol u slabinama, naglo smanjenje izluivanja mokrae); oteenje jetre (bolovi ili oticanje gornjeg dela trbuha) ili hepatitis (utica); poremeaj krvne slike (neuobiajeno zapaljenje grla ili poviena temperatura); anemija (zamaranje); poremeaj trombocita (modrice ili krvarenje; crne, katranaste stolice; krvava ili zamuena mokraa). Ako primetite neki od ovih simptoma, prekinite uzimanje leka i odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Paracetamol moe izazvati ili pogorati tegobe sa jetrom, pa dok se uzima ovaj lek treba izbegavati konzumiranje alkohola. Ako zbog bolesti ne moete da jedete, ak i umereno prekoraenje doze paracetamola moe izazvati velika oteenja jetre koja mogu dovesti do konvulzija, kome i smrti. Ako ve bolujete od bolesti jetre, paracetamol uzimajte oprezno, po mogunosti pod lekarskom kontrolom. Ne uzimajte veu dozu od preporuene. Uporan bol ili visoka temperatura mogu biti znak teke bolesti. Ako bol traje due od 10 dana ili poviena temperatura due od 3 dana, javite se lekaru. Ako doe do prekoraenja doze, zatraite hitnu lekarsku pomo. Mogui simptomi predoziranja su munina, povraanje, pojaano znojenje, gubitak apetita i bolovi u trbuhu, iako ima i sluajeva bez simptoma. Leenje mora poeti u roku od 24 asa da bi se spreila eventualno teka oteenja jetre i bubrega. Da bi se spreilo nenamerno predoziranje, budite oprezni prilikom kombinovanja ovog leka sa drugim preparatima koji sadre paracetamol. Paljivo itajte oznake na leku.
PAROKSETIN
GRUPA LEKOVA antidepresivi (selektivni inhibitori ponovnog skladitenja serotonina) FABRIKO IME Seroxat OPTI OPIS Paroksetin pripada podgrupi antidepresiva poznatih kao selektivni inhibitori ponovnog skladitenja (preuzimanja) serotonina, ali po hemijskom sastavu nije u vezi sa ostalim slinim lekovima za leenje depresivnih bolesti. lako ovaj lek ne izaziva stvaranje navike, dugotrajna istraivanja jo nisu u potpunosti objasnila njegovu sposobnost razvijanja navike. Vie informacija o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Antidepresivi. Teka Svee pasje groe moe izazvati povraanje, jak proliv i eludane greve. Odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne uzimajte svee pasje groe. Bobice i koru treba suiti godinu ili dve pre primene. Da bi se ubrzalo suenje, stavite bobice ili koru nekoliko sati u penicu na 120 C. UPOZORENJE: ne uzimajte pasje groe due od dve nedelje bez prekida. Moe izazvati sindrom lenjih creva, kod kojeg se crevni sadraj ne pokree bez hemijske stimulacije. Ako do toga doe, javite se lekaru. UPOZORENJE: ne uzimajte pasje groe tokom trudnoe i dojenja, kao ni kod hroninih tegoba sa varenjem kao to su hemoroidi, ulkusi i kolitis. Ne uzimajte pasje groe zajedno sa drugim laksativima.
980
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
PASIFLORA
LATINSKO IME Passiflora incarnata OPTI OPIS Pasiflora, penjaica poreklom iz Severne Amerike, dobila je ime boja krunica" od panskih istraivaa koji su u njenom kitnjastom izgledu i cvetovima u obliku krune od trnja i noktiju prepoznali simbole raspea. Domoroci u jugoistonom delu Severne Amerike, naroito iroki Indijanci, primenjivali su ovu biljku prijatnog ukusa za leenje; uskoro je postala popularna i u Evropi kao deo hrianske simbolike. Danas se smatra da ima umirujue dejstvo na centralni nervni sistem. Savremeni travari preporuuju je kao sedativ, sredstvo za poboljanje varenja i za ublaavanje bolova. Poto ima sposobnost irenja krvnih sudova, takoe je testirana kao sredstvo za prevenciju sranih oboljenja. BOLESTI Uzeti oralno kod: nesanice, anksioznosti, napetosti, neuralgije upornog tucanja menstrualnih greva hiperaktivnosti kod dece epilepsije astme, velikog kalja greva kod Parkinsonove bolesti zavisnosti - kao pomo u odvikavanju. PREPARATI Bez recepta Dostupna u komercijalnim homeopatskim i biljnim lekovitim preparatima, kao suvo li svee lie, kapsule i tinktura. Kuna priperma Caj: 2 kaiice suve biljke ostaviti u olju /rele vode 15 minuta. Kod nesanice piti l olju uvee. Hnktura: 1 kap tinkture u toploj vodi popiti io etiri puta dnevno kod anksioznosti adraslih i dece tee od 56 kg. Kod liperaktivnosti male dece uzeti 3-10 kapi j vodi (zavisno od teine deteta i saveta skusnog strunjaka), svakih 30 minuta, le vie od 50 kapi tokom etiri asa. Davati deci samo uz lekarsku kontrolu. <ombinacije: kod nesanice primenjivati sa jdoljenom, hmeljom, kamilicom i drenom.
POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: poto pasiflora moe da izazove sanjivost, treba izbegavati uzimanje biljke tokom dana ako vozite ili rukujete tekim mainama. Pasifloru uvek uzimajte pod lekarskom kontrolom. Mnogi travari preporuuju primenu samo struno pripremljenih preparata; biljka Passiflora caerula sadri cijanid, a lako se moe zameniti sa Passiflorom incamata. Trudnice treba da izbegavaju uzimanje pasiflore, jer moe da podstakne kontrakcije miia materice. Osobe starije od 65 godina i deca izmeu 2 i 12 godina treba da uzimaju blage preparate. Ne davati deci mlaoj od 2 godine. Ova biljka je ponekad zamena za propisane sedative kod osoba zavisnih od lekova ili alkohola. Homeopatska primena se moe razlikovati od leenja biljem. Vie informacija potraite kod ovlatenog homeopate.
BOLESTI nadraenost usta i grla proliv i grevi sistema za varenje.
Blaga Kad se uzima u obliku antidijaroinog leka, pektin ponekad moe da izazove zatvor. Teka Nisu poznate, ali preterana doza ovog leka moe dovesti do nemogunosti pranjenja creva. Javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ako se uzima kao antidijaroiki lek, pektin moe da utie na resorpciju drugih lekova. Stoga ga treba oprezno kombinovati sa drugim oralnim lekovima. Pektin treba uzeti najmanje 2 sata pre ili posle uzimanja bilo kog drugog leka.
Preparati digitalisa, npr. digoksin: pektin moe da utie na resorpciju preparata digitalisa i da umanji njihovu delotvornost. Drugi lekovi se uzimaju u razmaku od najmanje dva asa.
Prilikom uzimanja pasiflore zajedno sa propisanim sedativima i lekovima protiv anksioznosti potrebna je opreznost kako bi se izbeglo predoziranje lekova.
PELEN PEKTIN
LATINSKO IME Artemisia argyi (ili A. vulgaris) OPSTI OPIS Pektin, voni ekstrakt, vekovima se primenjuje kao pomo kod konzerviranja pekmeza i kao sastojak mnogih prehrambenih artikala i lekova. U principu se smatra nekodljivim sastojkom lekova, ali neki strunjaci osporavaju njegovu delotvornost u nekim dijetetskim proizvodima. Pektin je poznat kao nekodljiv i delotvoran omekiva sluznice usta i grla. Takoe je dokazano da stvara zatitni sloj preko ranjavih ili ulceroznih podruja u ustima i grlu i pomae u ublaavanju bola prevencijom dalje stimulacije nervnih zavretaka u tim podrujima. Pektin se ponekad koristi u kapima protiv kalja, pastilama, vodicama za usta, sredstvima za grgljanje i sprejevima. Da bi delovao, pektin se mora naneti u dovoljnoj koliini i debelom sloju kako bi mogao da oblikuje vrst ili poluvrst sloj preko obolelog mesta. Poto deluje zatitno i ima sposobnost resorpcije tenosti, pektin se primenjuje i kao sigurno i efikasno antidijaroiko sredstvo (protiv proliva).
()
OPTI OPIS Aromatini listovi pelena propisuju se za leenje brojnih ginekolokih tegoba. U Kini se pelen bere krajem prolea ili poetkom leta, kad listovi najbre rastu, a cvetovi jo nisu procvetali. Kineska tradicionalna medicina oznaava ovu biljku kao gorku, resku i neprijatnu. Najbolji listovi su svetlosive boje, prekriveni gustim dlaicama. BOLESTI Uzimati oralno kod: pojaanog menstrualnog krvarenja, menstrualnih greva, krvarenja iz materice, bola u vagini i krvarenja tokom trudnoe. PREPARATI Pelen je dostupan u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Postoji i u obliku pilula. Suena, stara, samlevena biljka moe se umotati u meki papir cilindrinog oblika, nalik na cigaru, pa se jedan kraj zapali blizu mesta
r IN E ELJEN A D E JS T V A
Slaga vloe se javiti sanjivost. Teka vladraenost eluca, munina, povraanje, )roliv. Prekinite upotrebu i javite se lekaru.
yO \
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
povrede kako bi se pojaala cirkulacija i ublaili bolovi. Strunjaci za akupunkturu ponekad koriste ovu tehniku umesto ubadanja akupunkturnih igala. Kombinacije: smesa sa elatinom se propisuje kod krvarenja iz vagine i bolova tokom trudnoe ili blagog krvarenja izmeu dve menstruacije. Kombinacija pelena i umbira ublaava menstrualne greve. Preparat od listova pelena i plodova kohije nanosi se na povrede koe praene svrabom. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
ampicilin, benzil penicilin, prokainbenzil penicilin, benzatin benzil penicilin OPTI OPIS Penicilini, podgrupa antibiotikih lekova, ubijaju osetljive sojeve rastuih bakterija. Penicilini nisu efikasni protiv gljivica, virusa i parazita. Kada je otkriven 1928. godine, naziv penicilin" se odnosio na samo jedan lek. Danas se vie od 20 penicilina, dobijenih ili iz gajenih gljivica ili sintetikim putem, primenjuje za leenje velikog broja bakterijskih infekcija. Penicilini napadaju elijske zidove bakterija. Poto elije u Ijudskom organizmu imaju membrane, a ne elijske zidove, ovi lekovi mogu selektivno da unitavaju bakterije a da pri tom ne oteuju okolna tkiva. Vie informacija vidi pod navedenim generikim lekovima. BOLESTI Svaki gore navedeni generiki lek ciljno deluje na razliite mikroorganizma ukljuujui Escherichiu coli, Hemophilus influenzae, streptokoke, stafilokoke i bakterijske izazivae gonoreje. Ovi mikroorganizmi su izazivai mnogih bolesti, ukljuujui zapaljenje srednjeg uha, sinusitis, infekcije koe i mekih tkiva, faringitis, zapaljenje plua i infekcije genitalnog i mokranog sistema.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE U jednom klinikom istraivanju smrvljeni svei pelen stavljan je na bradavice; posle desetak dana neke bradavice su otpale. Laboratorijska ispitivanja su ukazala na antimikrobno delovanje ove biljke.
eludano-crevne bolesti ili neki krvni poremeaj, obavestite o tome lekara. Lekar treba da prilagodi dozu, da paljiv prati bolest ili da propie drugi lek. Penicilini irokog spektra unitavaju i dobre" bakterije koje kontroliu tetne gljivice i crevne mikroorganizme. Uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta pomae uravnoteenj crevne flore. Dugotrajna primena antibiotika moe dovesti do gljivine infekcije, ukljuujui kandidijazu, ili bakterijskih infekcija kao to je pseudomembranozni kolitis. Uzimanje amoksicilina za vreme mononukleoze moe izazvati koni osip Penicilin moe da izazove lano pozitivne rezultate testova na glukozu i belanevina u mokrai. Ako je mogue, izbegavajte uzimanje penicilina za vreme trudnoe i dojenja.
Alopurinol: moe izazvati koni osip. Bakteriostatski lekovi (hloramgenikol, eritromicin, sulfonamidi, tetraciklini): ovi lekovi mogu uticati na antibakterijsko delovanje svih penicilina. Disulfiram: ne sme se uzimati sa kombinacijom amoksicilina i klavulanske kiseline. Estrogen (oralno sredstvo za kontracepciju): slabije dejstvo ako se uzimaju sa penicilinom V. Probenecid: smanjuje sposobnost bubrega da izluuju peniciline. Mogunost trovanja penicilinom. Ponekad se probenecid ipak daje sa penicilinom, kad leenje tekih infekcija zahteva odravanje visokih koncentrcija peniclina u organizmu.
PENICILIN V
GRUPA LEKOVA antibiotici (penicilin za oralnu primenu) FABRIKO IME Cliacil OPTI OPIS Penicilin V je uveden u upotrebu 1953. godine. Koristi se u terapiji infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na penicilin: tonzilofaringitis, infekcije respiratornog trakta, erizipel. Vie informacija o neeljenim dejstvima, moguim meudejstvima i mogunosti anafilaktikog oka vidi pod Penicilini.
Blaga Blaga munina, blag proliv, oralna kandidijaza (obloena usta ili jezik), kandidijaza vagine. Obavestite lekara. Teka Alergijska reakcija (osip koe, intenzivan svrab, plikovi, oteano disanje). Teke alergijske reakcije (anafilaktiki ok) mogu ugroziti ivot; treba se odmah javiti lekaru ili pozvati hitnu pomo. Ako se pojave modrice nepoznatog uzroka ili krvarenja, bol u grlu sa povienom temperaturom, teki bolovi u trbuhu sa prolivom, grevi, odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Obavezno popijte celu propisanu dozu, ak i ako se bolest popravi pre zavretka uzimanja leka, jer u protivnom infekcija moe da se vrati. Mnogi penicilini se bolje resorbuju kad se uzmu na prazan eludac. Meutim, amoksicilin, amoksicilin sa klavulanskom kiselinom i penicilin V deluju jednako dobro ako se uzmu na pun ili prazan eludac. Obavestite lekara ako postoji alergija na cefalosporine; u tom sluaju moe se javiti alergija i na peniciline. Ako postoje oteenja bubrega,
Estrogen (oralna kontracepcija): manja delotvornost u spreavanju trudnoe. GRUPA LEKOVA aktivne materije koje smanjuju viskoznost krvi i poveavaju deformabilnost eritrocita FABRIKO IME Pentamon, Pentilin, Trental, Damaton, Pentoksifilin, Medoxifilin SR OPTI OPIS Pentoksifilin (poznat i pod imenom oksipentifilin) uveden je 1972. godine, a primenjuje se za ublaavanje bolnih greva u nogama i intermitentne klaudikacije (povremeno epanje zbog bolova u nogama) povezanih
PENICILINI
GENERIKI NAZIVI Amoksicilin, amoksicilin s klavulanskom kiselinom, penicilin V, kloksacin, piperacilin,
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
sa bolestima perifernih krvnih sudova, hroninog poremeaja koji zahvata prvenstveno noge. Crevi se obino javljaju za vreme hodanja i posledica su nedostatka kiseonika u miiima nogu. Pentoksifilin ublaava bol podstiui cirkulaciju krvi u malim krvnim sudovima nogu, to omoguava unos kiseonika u miie nogu. Kao prvi pravi razreiva krvi", pentoksifilin smanjuje viskoznost (gustinu) krvi i poveava fleksibilnost crvenih krvih zrnaca koje prenose kiseonik, a spreava i stvaranje novih trombocita i eritrocita. Ako se uzima u dozvoljenoj dozi, ovaj lek nema neeljena dejstva. Vie informacija vidi pod Aktivne
m aterije koje sm anjuju viskoznost krvi. BOLESTI
Alkohol i antihipertenzivni lekovi: oba leka mogu suvie sniziti krvni pritisak. Antikoagulansi: pentoksifilin spreava zgruavanje krvi; istovremena primena ovih lekova moe poveati rizik od neeljenog krvarenja. Kofein i nikotin: mogu smanjiti delotvornost pentoksifilina.
PERSUN ( )
LATINSKO 1ME
Petroselinum crispum
POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE:trudnice i dojilje ne smeju uzimati sok od peruna niti perunovo ulje, jer moe da podstakne kontrakcije materice. Nekoliko listia posluenih kao ukras verovatno nee nakoditi ako se pojedu. UPOZORENJE: ako se perun esto primenjuje kao lekovita biljka, mora se poveati unos hrane bogate kalijumom, kao to su banane ili svee povre, jer diuretici odstranjuju kalijum iz organizma. Deca do 2 godine ne smeju da dobijaju medicinske doze. Divlji perun smeju da beru samo iskusni travari, jer lii na neke otrovne biljke.
Intermitentna klaudikacija povezana sa boleu perifernih krvnih sudova.
Blaga Clavobolja, vrtoglavica, drhtavica, munina, povraanje. Ako simptomi traju due ili postanu neprijatni, obavezno obavestite lekara. Teka Bolovi u grudima, nepravilan ritam srca. Obavezno posetite lekara.
PO SEBN E INFORM ACIJE
Pentoksifilin mora biti deo celovitog programa leenja perifernog vaskularnog oboljenja koje obuhvata dijetu bez masti i fizike vebe. U sluaju ranijih alergijskih reakcija na pentoksifilin ovaj lekse ne sme uzimati. Pre uzimanja pentoksifilina obavestite lekara o konzumiranju duvana, korienju antidepresivnih lekova, alergiji na kofein, teobromin, teofilin i druge ksantinske lekove. Pre uzimanja ovog leka obavestite lekara ako postoje bolesti kao angina pektoris, cerebralna arteroskleroza, bolest bubrega ili jetre, nizak krvni pritisak ili bilo koje stanje u kojem moe doi do krvarenja (modani udar). Ovaj lek se ne sme uzimati za vreme prva tri meseca trudnoe i tokom dojenja. Ne smete prekinuti uzimanje ovog leka na svoju ruku; potrebno je nekoliko nedelja da pone dejstvo pentoksifilina i najmanje 3 meseca da se postigne maksimalna delotvornost u prevenciji ili ublaavanju bolova u nogama. Pentoksifilin se mora uzimati sa hranom ili sa antacidima, kako bi se smanjila mogunost nadraenosti eluca. Tablete se moraju progutati cele. Nemojte puiti za vreme uzimanja ovog leka. Nikotin suava krvne sudove i moe da pogora postojeu bolest.
OPTI OPIS Perasti listii peruna, dodati u salate i kuvana jela ili korieni za dekoraciju jela, takoe su i izvor hlorofila i vitamina C i A, a imaju i vie lekovitih svojstava. Zbog sposobnosti da ublai miine greve ili spazme, perun se primenjuje i kao dodatakza podsticanje varenja. Perun se takoe smatra i ekspektoransom koji se uzima kod kalja i astme. Propisuje se i kao diuretik i blagi laksativ. Prirodno stanite mu je istono mediteransko podneblje, a danas se gaji u celom svetu. Preun raste u rano prolee, cvetovi su grupisani u titaste cvasti. BOLESTI Uzeti oralno kod: tegoba sa varenjem kongestije zbog kalja i prehlade; astme neredovnih menstruacija, predmenstrualnog sindroma visoke temperature. Uzimati oralno pod lekarskom kontrolom kod: visokog krvnog pritiska, zastojnog oboljenja srca. PREPARATI Bez recepta Dostupan je u obliku tinkture, sveeg ili suvog lia, semenki, stabljika i korena. Kuna priprema Caj: 1-2 kaiice suvih listova ili korena staviti u olju kljuale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Popiti do 3 olje dnevno. Ili staviti usitnjene svee listove i stabljike u vrelu vodu. Ishrana i dijeta: jesti sirove, zelene listove koji deluju i kao osveiva daha.
PHOSPHORUS
LATINSKO IME
Phosphorus
OPTI OPIS Hemijski element fosfor se nalazi u elijskoj tenosti svih ivih tkiva. Fosfor je od ivotne vanosti u radu elije, a najznaajnija uloga mu je u prenosu genetskih informacija. Prisutan je u mnogim komercijalnim proizvodima, na primer pastama za zube, ubrivima i deterdentima. Trovanje fosforom izaziva iritaciju sluzokoe i zapaljenja tkiva, a vremenom dolazi i do oteenja kostiju. Strunjai propisuju male doze homeopatskog preparata fosfora kod bolesti praenih simptomima umora i nervoze sa sklonou blagom krvarenju i preteranom potrebom za hladnom vodom. Za primenu homeopatskog leka isti fosfor se razreuje velikom koliinom mlenog eera. Kao i veina homeopatskih preparata, Phosphorus je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Phosphorus, propisuje ga u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Phosphorus u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi. BOLESTI Uzeti oralno kod: bronhitisa, zapaljenja plua, kalja sa kongestijom i bolovima, oseanjem peckanja u grudima, polipa u nosu smetnji vida usled one napetosti gastritisa
Ne oekuju se.
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
[ ) zapadnjako \ s lekovito bilje
( ] kinesko V / lekovito bilje
/ ' | homeopatski preparati
3 /0 0
INDEKS
LEKOVA
krvarenja iz nosa tegoba sa varenjem praenih povraanjem i bolovima, ireva na elucu, proliva infekcija bubrega hepatitisa anemije krvarenja menstrualnih tegoba. PREPARATI Phosphorus je dostupan u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
Tenost za grgljanje: pomeati 1 kaiku usitnjenih semenki u 1 olji vrele vode; kuvati na tihoj vatri 10 minuta, a zatim procediti. Kod bolova u grlu grgljati tri puta dnevno, svaka tri do etiri asa. Melem: pomeati u 1 olji tople vode dovoljno semenki da se dobije gusta pasta. Primeniti svakog dana direktno na bolesno podruje.
PREPARATI Bez recepta Dostupan u obliku tinkture i kapsula. Kuna priprema aj: preliti 1 olju kljuale vode preko 1-3 kaiice suenih cvetova ili listova i ostaviti 10 minuta. Popiti tri puta dnevno to je mogue topliji napitak. Oblog: natopiti nekoliko minuta tkaninu u aj od podbela, iscediti i poloiti na bolesno podruje. Kombinacije: kod kalja, podbel se esto mea sa oajnicom i omanom; kod bronhitisa podbel se mea sa belim lukom ili ehinaceom.
Teka Piskavica izaziva kontrakcije materice. Ne uzimajte tokom trudnoe.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Ne davati deci mlaoj od dve godine; kod starije dece i odraslih leenje poeti niskim dozama.
Teka Poviena temperatura, munina, povraanje, gubitak apetita, utica ili bol u gornjem desnom abdomenu mogu biti posledica uzimanja podbela. Prekinite primenu biljke i odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: podbel se ne sme davati deci mlaoj od dve godine, trudnicama, dojiljama, alkoholiarima ili osobama sa boleu jetre. UPOZORENJE: ako se uzima podbel, treba primenjivati samo koliine koje imaju lekovito dejstvo, kratko vreme i to pod kontrolom strunjaka.
PISKAVICA
< >
PODBEL
LATINSKO IME
Trigonella foenum-grecum
< >
OPTI OPIS Semenke ove biljke pripadaju porodici Leguminosae, gde spada povre sa mahunama. Ve vekovima se koriste za ublaavanje tegoba sa varenjem, povreda koe, bola u grlu, temperature, bolova u miiima i polne nemoi. Semenke sadre veliku koliinu mucilaga (sluzi), koji pomean sa vodom postaje elatinozan. Smatralo se da u tom obliku smiruje nadraeno tkivo. Novija istraivanja pokazuju da piskavica ima blago delovanje protiv zapaljenjaa. Zato je travari smatraju korisnom u leenju ireva, osipa i drugih konih poremeaja, kao i artritisa. Kod bolova u grlu i kalja moe se uzimati oralno. BOLESTI Uzeti oralno kod: poremeaja varenja bola u grlu i kalja oteanog stvaranja mleka kod dojilja visokog holesterola ili eera ukrvi. Primeniti spolja kod: povreda koe kao to su irevi, osip, posekotine ili druge rane bolova koji prate artritis. PREPARATI Bez recepta Dostupne su semenke, kapsule i tinkture. Kuna priprema Kuvanje: 2 kaiice semenki neka prokljuaju u 1 olji vode; ostaviti da stoji 2 sata; popiti do tri olje dnevno.
LATINSKO IME
Tussilago farfara
OPTI OPIS Azijci i Evropljani koristili su podbel jo pre 2000 godina za potiskivanje kalja kod disajnih oboljenja, a danas se i sueni cvetovi i listovi primenjuju kao blag ekspektorans i supresor kalja. Sadri materiju pod nazivom mucilag, koja je verovatno odgovorna za ublaavanje simptoma disajnog sistema. Drugi sastojak listova podbela je cink, koji moe da pomogne zarastanje povreenog mekog tkiva. Danas je primena podbela u Kanadi zabranjena, a u Sjedinjenim Dravama FDA ga svrstava kao biljku "neodreene sigurnosti". Podbel sadri alkaloid koji moe da izazove teka oteenja jetre. Jedno japansko istraivanje je dolo do zakljuka da pupoljci cveta mogu izazvati rak. No, mnogi strunjaci u Evropi i SAD jo uvek rutinski primenjuju podbel za kratkotrajno leenje kalja i drugih disajnih oboljenja. BOLESTI Uzeti oralno kod: kalja, astme, bronhitisa, velikog kalja i emfizema. Primeniti spolja kod: opekotina, oticanja, konih ulkusa, zapaljenja i uboda insekata.
POLIMIKSIN B
(U SCG NIJE U PROM ETU SAM OSTALAN) GRUPA LEKOVA Antibiotici (lokalni antibiotici) OPTI OPIS Oblici polimiksina B u kombinaciji sa bacitracinom i neomicinom primenjuju se prvenstveno za lokalno spreavanje infekcija kod manjih posekotina, ogrebotina i opekotina. Informacije o neeljenim dejstvima i druge pojedinosti vidi pod Lokalni
antibiotici.
984
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
'OLJSKA METVICA
.ATINSKO IME
Jentha haplocalyx (ili Mentha arvensis )
3PTI OPIS Cineski travari smatraju da ova mirisna jiljka ubrzava oporavak kod bolesti kao to su ospice, jer ubrzava izbijanje osipa. oljska metvica se propisuje i za leenje >rojnih ginekolokih tegoba i emocionalnih )oremeaja. Kineska tradicionalna nedicina oznaava je kao otru hladnu biljku, a gaji se irom Kine.
OPSTI OPIS Uveden u upotrebu 1986. godine, pravastatin je inhibitor reduktaze HMG-CoA i predstavlja lek koji menja nivo holesterola i drugih masnoa u krvi. Ovaj lek koi enzime jetre potrebne za stvaranje holesterola. Pravastatin takoe moe da podigne nivo lipoproteina velike gustine (HDL) u krvi, takozvanog dobrog holesterola, koji izgleda ima zatitno dejstvo protiv sranih oboljenja. Vie informacija potrite pod
H ipolipem ici.
Aminoglutetimid, antacidi, barbiturati, fenitoin, rifampicin: smanjena delotvornost kortikosteroida. Vakcine (ivi virusi, druga sredstva za imunizaciju): kortikosteroidi mogu poveati osetljivost na inicirani virus. Diuretici: smanjena delotvornost oba kombinovana leka. Hormoni rasta, izoniazid, zamene kalijuma, salicilati: kortikosteroidi mogu smanjiti delotvornost ovih lekova. Oralni antikoagulansi: kortikosteroidi mogu i smanjiti i pojaati delotvornost oralnih antikoagulanasa.
Blaga Zatvor i gasovi. Teka Temperatura, miini bolovi i grevi, zamagljen vid. POSEBNE INFORMACIJE U sluaju da ena zatrudni za vreme uzimanja ovog leka, treba odmah da prekine primenu i o tome obavesti lekara.
50LESTI Jzeti oralno kod: osipa koji se javlja na poetku bolesti, bolova u grlu, crvenih oiju, glavobolje emocionalne nestabilnosti ginekolokih tegoba dejih konvulzija.
PROHLORPERAZIN
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Antiemetici
REPARATI oljska metvica se moe kupiti u prirodnom jbliku u kineskim apotekama, azijskim irodavnicama i prodavnicama zdrave irane. Moe se nabaviti i u obliku tableta.
Eritromicin, imunosupresivi, nijacin: ako se primenjuju sa pravastatinom, mogu izazvati jake miine bolove i zastoj bubrega. Gemfibrozil: moe da utie na resorpciju i izluivanje pravastatina; ove lekove ne treba uzimati istovremeno. OPTI OPIS Prohlorperazin, uveden 1956. godine, spada u grupu lekova pod nazivom fenotiazini. Ovi lekovi spreavaju muninu i povraanje, koei nadraaj dela mozga odgovornog za kontrolu povraanja. Ovaj lek se mora koristiti oprezno, jer zbog antiemetikog delovanja moe da prikrije znakove prekoraenja doze drugih lekova i nejasne simptome nekih bolesti, kao to su opstrukcija creva, Rejev sindrom i modani tumor. Ostale informacije vidi pod Antiem etici. BOLESTI munina i povraanje.
Combinacije: smesa sa crnjevcem propisuje e kod zapaljenja oiju i oticanja limfnih :lezda. Preparat propisan za bolno, oteeno ;rlo sadri poljsku mentu, platikodon svilenu bubu. U meavini sa cvetom irizanteme (Chrysanthemum morifolium) jrimenjuje se za ublaavanje glavobolje drugih bolova i crvenih i oteenih oiju. itrunjaci upozoravaju da se lekoviti astvori mente ne smeju prekuvati tokom jripreme; obino se u smesu dodaje pet ninuta pre kraja kuvanja. Za dodatne nformacije o kombinacijama i dozama >bratite se strunjaku za kinesku medicinu.
PREDNIZON
r N EZ ELJEIN A D E JS T V A
oekuju se. Je OSEBNE INFORMACIJE Dojilje ne smeju primenjivati ovu biljku, jer moe da koi stvaranje mleka.
GRUPA LEKOVA Kortikosteroidi FABRIKO IME Prednison, Pronison OPTI OPIS Uveden u upotrebu 1955. godine, prednizon je snaan lek koji se primenjuje u leenju mnogih poremeaja, ukljuujui ulcerozni kolitis, Kronovu bolest, teke kone bolesti, teke alergije (npr. polenska groznica i astma), reumatske poremeaje (burzitis, tendinitis, artritis). Prednizon se takoe primenjuje za ubrzanje oporavka posle akutnih napada multiple skleroze; zatim u prevenciji odbacivanja presaenih organa; kao terapija zamene kod adrenokortikalnog deficita; kao i u nekim sluajevima karcinoma. Vie informacija vidi pod Kortikosteroidi.
Blaga Sanjivost, vrtoglavica, zamagljen vid, suva usta, zapuenost nosa, zatvor, tekoe sa mokrenjem, pad krvnog pritiska, ruiasto ili crveno obojena mokraa, oslabljen polni nagon, nepravilne menstruacije, oteene dojke. Ako simptomi traju due ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Zutica, spazmi miia lica i vrata, izraen nemir i agitacija, dezorijentacija, drhtavica, nesvestica, koni osip, jaka hipotenzija. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte prohlorperazin u sluaju ranije alergijske reakcije na njega i u sluaju bolesti krvi i kotane sri,
'RAVASTATIN
: rupa leko va Hipolipemi ABRIKO IME jalastat, Lipostat
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Parkinsonove bolesti, raka dojke, bolesti jetre ili bubrega. Obavestite lekara o planiranju hirurkog zahvata u naredna dva meseca; o dijabetesu, astmi, glaukomu, emfizemu, bolesti srca, lupusu eritematodesu u anamnezi i o tegobama sa prostatom, trudnoi ili dojenju. Prohlorperazin pokazuje meudejstva sa mnogim lekovima. Obavestite lekara 0 uzimanju bilo kod drugog leka, na recept ili bez njega. Prohlorperazin ima razliita neeljena dejstva. Ako se pojave neobini simptomi, obavestite lekara. Ako je zbog munine onemogueno gutanje tableta, kapsula ili sirupa, moe se traiti prohlorperazin u obliku epia ili injekcije. Lek moe da povea osetljivost na sunce i UV lampe. Prohlorperazin moe da utie na smanjenje broja belih krvnih zrnaca, poveane vrednosti testova jetrenih enzima i bilirubina ili dati lano pozitivne rezultate testova na trudnou. Prohlorperazin se ne sme davati deci mlaoj od dve godine i lakoj od 10 kilograma. Deca sa akutnim bolestima, na primer ospicama, ovijim boginjama ili infekcijama slinim gripu, veoma su podlona neeljenim dejstvima ovog leka. UPOZORENJE Fenotijatinski lekovi mogu da izazovu maligni neuroleptiki sindrom (hipertermija, tahikardija, miina rigidnost, znojenje) koji moe izazvati 1smrt!
Duvan: oslabljeno dejstvo propoksifena.
PROMETAZIN
Karbamazepin: moe da pojaa dejstvo propoksifena, to dovodi do veeg rizika od trovanja. Lekovi za ostavljanje puenja (nikotinsk flasteri ili vakae gume): pojaavaju dejstvo propoksifena.
GRUPA LEKOVA Antihistaminici FABRIKO IME Phenergan OPTI OPIS Prometazin je sedativni antihistaminik koji moe izazvati neka neeljena dejstva: suva usta, nos ili grlo, smanjeno znojenje, ubrzan rad srca, proirene zenice, nespretnost, crvenilo lica, kratak dah. Prometazin se propisuje kod alergija, bolesti kretanja (kinetoza), munine od anestezije i za kontrolu bola posle operacije. Informacije o drugim neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antihistam inici.
PROPRANOLOL
GRUPA LEKOVA Beta-adrenergiki blokatori FABRIKO IME Propranolol OPTI OPIS Neselektivni beta-blokator propranolol se propisuje kao pomo u leenju visokog krvnog pritiska (hipertenzije), poremeaja sranog ritma, hipertireoze, kompenzovar srane insuficijencije, angine pektoris, tremora i infarkta miokarda (srani udar). Primenjuje se i u prevenciji migrenske glavobolje. Spreavanjem delovanja odreenih supstancija iz organizma (noradrenalina i adrenalina), propranolol smanjuje potrebu srca za kiseonikom i snagu kontrakcije srca, sniava krvni pritisak i smanjuje optereenje srca. Lek takoe utie na prenos nervnih impulsa u srcu i pomae u kontroli nekih poremeaja sranog ritima. Poto ovaj lek snanije deluje na centralni nervni sistem od ostalih beta-adrenergikih blokatora, ee izaziva umor ili vrtoglavicu. Vie informacija o ovom leku, neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod
Beta-adrenergiki blokatori.
PROPOKSIFEN
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Analgetici (opioidni analgetici) OPTI OPIS Propoksifen, narkotik koji se propisuje za ublaavanje blagog do umereno jakog bola, esto se kombinuje sa paracetamolom. Sa manjom verovatnoom izaziva zavisnost i teke simptome odvikavanja nego ostali opijatni analgetici. Informacije o drugim neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod O pijatni analgetici. POSEBNE INFORMACIJE Propoksifen retko moe da izazove uticu i oteti funkciju jetre, pri emu se javljaju sledei simptomi: slabost, gubitak apetita i munina. Kombinovanje propoksifena sa alkoholom, trankvilizatorima, sedativima, antidepresivima ili miinim relaksansima moe biti smrtonosno. Ovi lekovi se ne smeju kombinovati bez znanja lekara.
M O G U C A M E U D E JS T V A
Prohlorperazin pokazuje meudejstva sa mnogim lekovima protiv prehlade, kalja i alergija dostupnim bez recepta, kao i sa mnogim lekovima na recept. Posavetujte se sa lekarom ili apotekarom. Alkohol, barbiturati, trankvilizatori, narkotici, sedativi: pojaano sedativno i depresivno delovanje. Antacidi (koji sadre aluminijum ili magnezijum), benztropin, triheksifenidil: smanjuju dejstvo prohlorperazina. Lekovi slini atropinu: prohlorperazin moe da pojaa dejstvo ovih lekova, to moe dovesti do oteenja nervnog sistema. Guanetidin: slabije dejstvo guanetidina. Propranolol: pojaano dejstvo oba leka.
PRORASLJIKA
Amfetamini: ako pacijent koji koristi amfetamine uzme preveliku dozu propoksifena, postoji opasnost od konvulzija. Antikoagulansi: ovaj lek moe da pojaa dejstvo odreenih antikoagulanasa. Cimetidin: mogue oteenje centralnog nervnog sistema.
LATINSKO IME
Bupleurum chinense
OPTI OPIS Dugaki, grubi koren proraljike esto se koristi za ublaavanje poviene temperature i za leenje razdraljivosti i oseanja frustracije. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini ova biljka je oznaena kao gorka, otra i hladna.
986
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
BOLESTI Uzeti oralno kod: blage temperature malarije i malariji slinih poremeaja naizmeninih jeza i groznica, tipino praenih gorkim ukusom u ustima, slabinskim bolovima, razdraljivou, povraanjem ili oteanim disanjem prolapse uterusa (sputene materice) oamuenosti i vrtoglavice u kombinaciji sa bolovima u grudima i osetljivou dela dojki, esto praenim razdraljivou menstrualnih tegoba, kao to su predmenstrualni sindrom, nepravilnosti menstrualnog ciklusa i grevi pritiska u grudima, nadutog trbuha, munine i loeg varenja. PREPARATI <oren proraljike je dostupan u kineskim ipotekama, azijskim prodavnicama i nekim Drodavnicama zdrave hrane. U kineskim Drodavnicama nude se meavine koje ;adre koren proraljike. <ombinacije: meavina korena boura proraljike propisuje se kod vrtoglavice, aamuenosti, bolova u grudima i bolnih nenstruacija. Nepravilan menstrualni ciklus, Dremenstrualni sindrom i neki oblici depresije mogu se leiti meavinom aroraljike i poljske metvice. Proraljika se iesto kombinuje sa gorkim pomorandama ?a ublaavanje pritiska u grudima, bolova j trbuhu, slabog apetita i nepravilnog rada :reva. Kineski travari ponekad meaju slatki <oren sa proraljikom za leenje hepatitisa. la dodatne informacije o kombinacijama dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. INEZELJEINA D E JS T V A ^revelike doze mogu izazvati muninu li povraanje. POSEBNE INFORMACIJE Klinika ispitivanja su pokazala da biljka moe ublaiti temperaturu nastalu zbog infekcija gornjeg dela sistema za disanje. Prema laboratorijskim istraivanjima, izgleda da preparati proraljike spreavaju rast bakterijskog izazivaa tuberkuloze i virusa gripa i deje paralize.
OPSTI OPIS Pseudoefedrin je sintetiki dekongestiv proizveden prema modelu efedrina iz biljke Ephedra. Lek se primenjuje za leenje nazalne kongestije, kongestije sinusa i Eustahijeve trube, izazvane prehladama, alergijama ili slinim disajnim tegobama. Pseudoefedrin ne smeju da koriste sportisti za vreme sportskih takmienja. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod
Dekongestivi.
POSEBNE INFORMACIJE Neki preparati sa pseudoefedrinom sadre i antihistaminike, pa mogu da izazovu i druga neeljena dejstva, ukljuujui sanjivost. Vie informacija vidi pod Antihistam inici. M O C U A M E LD EJSTV A Hormoni titne lezde: pojaano dejstvo oba leka. Lekar treba da prilagodi dozu oba leka. Levodopa (lek protiv Parkinsonove bolesti): povean rizik od poremeaja sranog ritma.
BOLESTI mokrenje u krevet; inkontinencija; uretritis kod mukaraca infekcije dojke ovije boginje konjuktivitis, zapaljenje oka sa bolovima i gustim sekretom kaalj praen hripavim zvukom u grudnom kou koji ometa spavanje; polenska groznica; zapaljenje srednjeg uha; sinusitis; glavobolje prednjeg dela glave temperatura sa groznicom tegobe sa varenjem zbog teke, masne hrane bol u zglobovima koji jenjava od kretanja i hladnih obloga; iijas; proirene vene kanjenje menstruacije depresija praena napadima plaa. PREPARATI
Pulsatilla je dostupna u slobodnoj prodaji
u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
N E Z E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se.
PULSATILLA RAJSKO ZRNO

LATINSKO IME
Pulsatilla nigricans
KARDAM OM LATINSKO IME

Amomum vilosum (ili A. xanthioides)
P S E U D O E F E D R IN
SRUPA LEKOVA Dekongestivi FABRIKO IME 2larinase (kombinacija sa loratidinom)
OPTI OPIS Pulsatilla ili bela sasa, biljka esta na livadama severne i srednje Evrope, sadri kaustiku (izjedajuu) materiju i vakanje ove biljke moe da izazove stvaranje plikova u ustima i drelu. Homeopatski strunjaci esto propisuju Pulsatillu pacijentima sa stanjima praenim gustim utim ili belim sekretom. Pulsatilla se za homeopatsku upotrebu sakuplja kad je u punom cvetu i usitnjava se u kau. Kaa se potapa u meavinu alkohola i vode i zatim se procedi i razreuje. Kao i veina homeopatskih preparata, Pulsatilla je razvijena kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Pulsatilla, propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Pulsatilla u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi.
OPTI OPIS Miriljava zrnca otrog ukusa se propisuju za ublaavanje raznih abdominalnih tegoba. Rajsko zrno se smatra stimulansom, a njegova aroma se izuzetno ceni. Kineski travari ga esto dodaju vou, na primer peenim krukama, da bi se smanjilo stvaranje sluzi u organizmu. Najbolji primeri rajskog zrna su iroki, vrsti i izrazito aromatini, a rastu u kineskim pokrajinama Guangdong i Guanpi, gde se beru u avgustu i septembru. Kineska tradicionalna medicina oznaava ga kao otru i toplu biljku. BOLESTI Uzeti oralno kod: munine i povraanja, bolova u trbuhu, proliva, oteanog varenja, gasova, gubitka apetita jutarnje munine, bolova i neprijatnosti tokom trudnoe nevoljnog mokrenja.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
987
INDEKS
KON V E NCION A LN IH I P R IR O D N IH
LEKOVA
PREPARATI Rajsko zrno je dostupno kao praak u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: pomeano sa atraktiloidesom i korenom kodonopsisa, primenjuje se za leenje jutarnje munine. Za druge vrste tegoba koje se javljaju tokom trudnoe travari propisuju meavinu sa stabljikama imele. Smesama se obino dodaje na kraju kuvanja, a pre primene ga treba usitniti.
FABRIKO IME Peptoran, Ranital, Ulcodin, Ulran, Ranuber, Ranitidin, Ulkogut, Ransana OPTI OPIS Ranitidin se primenjuje prvenstveno za leenje ulkusa eluca i dvanaestopalanog creva (gornji deo tankog creva). Takoe se propisuje kod Zolinger-Elisonovog sindroma, gastroezofagealnog refluksa (u kojem se eludana kiselina vraa prema jednjaku) i kod drugih bolesti praenih poveanom proizvodnjom eludane kiseline. U nekim sluajevima ranitidin se primenjuje za prevenciju krvarenja iz gornjeg dela gastrointestinalnog sistema. Ranitidin pripada podgrupi antiulkusnih lekova poznatih kao blokatori histaminskih H2 receptora, a deluje spreavanjem efekata hemijskog jedinjenja histamina na eludac i tako smanjuje luenje hlorovodonine kiseline u elucu. Vie informacija o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antiulkusni lekovi.
M O CUA MEUDEJSTVA
Alkohol: znaajno povienje koncentra alkohola u krvi. Antacidi: smanjena resorpcija ranitidina. Izbegavati uzimanje antacida u roku od dva sata po uzimanju ranitidina. Diazepam: koi resorpciju diazepama u organizam. Glipizid, gliburid, teofilin: pojaano dejstvo ovih lekova. Varfarin: smanjeno odstranjivanje varfarina iz organizma, to moe izazvati komplikacije krvarenja.
Nisu poznata ako se primenjuje u tano propisanoj dozi. POSEBNE INFORMACIJE Kineski travari izbegavaju primenu rajskogzrna kod bolesnika sa nedostatkom jina za koje su karakteristini simptomi preteranog zagrevanja, na primer temperatura, e i znojenje. Posavetujte se sa strunjakom. Smatra se da i Ijuska ima lekovita svojstva, mada neto slabija od svojstava samih plodova.
RASTAVIC
PRESLICA LATINSKO IME
Equisetum arvense
RAMIPRIL
Blaga Zatvor, proliv, omamljenost, oamuenost, glavobolja, munina ili povraanje, koni osip. Ree: zamuen vid, bol u zglobovima ili miiima, opadanje kose, smanjeni libido, smanjena polna mo, oticanje dojki ili bolna osetljivost dojki (kod ena i mukaraca). Ako ovi simptomi traju due ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Alergijska reakcija (peckanje, crvenilo ili oticanje koe). Retko: nepravilnost sranog rada, stezanje u grudnom kou, zbunjenost, temperatura, bol u grlu, krvarenje ili modrice nepoznatog uzroka, umor ili slabost nejasnog uzroka. U sluaju ovih simptoma odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ublaavanje bola u elucu moda e se osetiti tek posle nekoliko dana uzimanja leka. Obavestite lekara ako ste bolovali od bolesti bubrega ili jetre. Ako se za ublaavanje ulkusnog bola koriste i antacidi, treba ih uzeti najmanje dva sata pre ili posle uzimanja ranitidina. Poto ovaj lek moe da izazove sanjivosti li oamuenost, potrebno je ograniiti upravljanje motornim vozilima ili bavljenje potencijalno opasnim aktivnostima. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju ovaj lek. Ranitidin moe da izazove lano pozitivne rezultate analize proteina u mokrai.
GRUPA LEKOVA Inhibitori enzima angiotenzin konvertaze (ACE inhibitori) FABRIKO IME Tritace OPTI OPIS Poto oputa zidove arterija i sniava krvni pritisak, ACE inhibitor ramipril se propisuje kod blago do jako povienog krvnog pritiska (hipertenzije). Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod In h ib itori enzim a angiotenzin
konvertaze (ACE inhibitori).
OPTI OPIS Rastavi je od davnina cenjen zbog sposobnosti da zaustavi isticanje krvi, povezuje tkiva i povea proizvodnju mokrae. Bogatje silicijumskom kiselinom koja podstie zarastanje slomljenih kostiju i stvaranje kolagena, vanog sastojka kostij i tkiva. Danas travari propisuju rastavi za leenje mokranih tegoba, povreda, dobroudnih poremeaja prostate i reumatinih i artritinih bolova. Rastavij viegodinja biljka uplje stabljike, izdanak, slinih asparagusu, srodniji je papratima nego biljkama cvetnicama. Svi nadzemni delovi biljke se koriste u lekovite svrhe. BOLESTI Uzeti oralno kod: infekcija i zapaljenja mokrane beike; zapaljenja mokraovoda zapaljenja prostate kamena u bubregu ira na elucu preloma kostiju ili istegnutih tetiva; reumatinih ili artritinih bolova za jaanje noktiju, koe i kose. Primeniti spolja kod: rana, povreda, zapaljenja. PREPARATI Bez recepta Dostupan kao suva ili svea biljka, u kapsulama ili tinkturi. Kuna priprema aj: 2 kaiice suene biljke ili 1 kaika svee biljke dre se u olji kljuale vode 15 minuta. Kod poremeaja mokrane beike ili bubrega popiti do etiri olje hladnog napitka dnevno. Da bi se spreila
RANITIDIN
GRUPA LEKOVA Antiulkusni lekovi (blokatori histaminskih H2 receptora)
988
INDEKS
KON VEN CIO NALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
nadraenost bubrega, uzeti po dve velike <aike odjednom. Caj primeniti spoljaza jblaavane povreda, rana ili nadraenosti jsne duplje. Sedea kupka: 80-100 g biljke ostaviti da :iho vri 5 minuta u 2 litre vode; ostaviti da itoji 30 minuta i dodati u vodu za kupanje.
8laga sladraenosteluca, proliv, obilnije nokrenje. Prekinite upotrebu biljke javite se lekaru. leka 3olovi u bubrezima ili donjem delu lea <od mokrenja, praeni muninom ili novraanjem, mogu ukazivati na oteenje uubrega. Srane tegobe, ukljuujui oseaj upanja srca, mogu se javiti kod velikih srekoraenja doze. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne uzimajte oralno due od tri dana uzastopce i ne prekoraujte preporuenu dozu: produena primena moe otetiti bubrege ili srce. Koristite biljku samo pod lekarskom kontrolom. Osobe koje boluju od oboljenja srca ili visokog krvnog pritiska treba oprezno da koriste rastavi. Trudnice treba da izbegavaju primenu rastavia. Visok nivo selena moe da izazove uroene mane. Silicijumska kiselina iz rastavia pomae izgradnju hrskavice i moe da pomogne zaustavljanje gubitka kotane mase do kojeg dolazi kod ena u postmenopauzi usled osteoporoze, iako ova primena nije kliniki ispitana. Kod osoba starijih od 65 godina i dece izmeu 2 i 12 godina treba primenjivati slabije doze. Ne sme se davati deci mladoj od dve godine. Pazite da deca ne stavljaju uplje stabljike rastavia u usta, jer se mogu razboleti od progutanog soka biljke.
BOLESTI Uzeti oralno kod: omamljenosti, palpitacija, zamagljenog vida ili pojave muica" pred oima nesanice ili nemira hronine blago poviene temperature i nonog znojenja zatvora sa suvim, tvrdim stolicama nepravilnih menstrualnih ciklusa ili krvarenja iz materice, posebno posle poroaja bolova u donjem delu lea i slabih kolena; slabih, ukoenih zglobova gubitka sluha i zvonjave u uima prerane pojave sedih vlasi. PREPARATI Spremljeni koren i sirovi oblik su dostupni u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kod kupovine treba naglasiti da li traite kuvani oblik, koji se priprema potapanjem korena u pirinano vino sa zainima kao to je rajsko zrno. Kombinacija: smesa sa elatinom propisuje se kod kaljanja i povraanja krvi, krvarenja iz nosa i krvarenja iz materice. Strunjaci takoe primenjuju i kombinacije kuvanog korena sa drenom i kineskim jamom ili oklopom slatkovodne kornjae za leenje omamljenosti, nesanice, zaboravnosti i slinih simptoma. Za informacije o dozama i drugim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
OPTI OPIS Resnik je visoka, vrsta biljka koja se koristi za leenje poviene temperature. Ameriki Indijanci su je koristili kod bolesti praenih visokom temperaturom, kao to su kolera, denge groznica i tifus. Potom je postala jedna od najomiljenijih biljaka meu doseljenicima koji su je koristili za leenje prehlade i drugih oboljenja sa temperaturom. Danas travari jo uvek preporuuju resnik, ili grozniicu, kod bolova u zglobovima praenih temperaturom, naroito za vreme gripa. Resnik takoe pomae izbacivanje sluzi iz sistema za disanje. Takoe se esto koristi kod artritisa i reumatizma. Travari koriste listove i vrh cveta, koji se skupljaju im biljka procveta, u rano leto. BOLESTI Uzeti oralno kod: temperature, prehlade, gripa, kalja, zapuenosti gornjih delova sistema za disanje artritisa i reumatizma. PREPARATI Bez recepta Dostupna u prodavnicama zdrave hrane kao sueni listovi i tinktura. Kuna priprema aj: preliti 1 olju kljuale vode preko 2-3 kaiice suene biljke i ostaviti 10-15 minuta. Piti to je mogue toplije. Kod poviene temperatue ili gripa popiti olju svakih pola sata, do 4 olje tokom 6 sati i samo 6 olja u periodu od 24 sata. Za prikrivanje vrlo gorkog ukusa resnika, pomeati sa biljnim ajem i dodati med i limun.
Za spreavanje neeljenih dejstava, na primer proliva, munine i bolova u trbuhu, esto se dodaje rajsko zrno. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: preporuuje se da osobe sa problemima u varenju ili sklonou gasovima i nadimanju primenjuju ovu biljku veoma oprezno. Kuvana biljka moe izazvati nadimanje i retku stolicu. U istraivanjima sa malim brojem pacijenata koren rehmanije se koristio za leenje reumatoidnog artritisa. Neka poboljanja reumatskih simptoma bila su vidljiva posle otprilike est meseci.
Velike doze resnika mogu izazvati muninu, povraanje ili proliv. Ne treba prekoraivati preporuenu dozu. Ako doe do neeljenih reakcija, javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: nemojte koristiti sve resnik. On sadri otrovno hemijsko jedinjenje, tremerol, koje moe izazvati povraanje, ubrzano disanje, a u visokim dozama ak i komu i smrt. Suenjem grozniice tremerol se uklanja. U sluaju ranijeg alkoholizma, bolesti jetre ili raka jetre, posavetujte se sa travarom pre uzimanja resnika; on sadri pirolizidinske alkaloide, koji su toksini za jetru. Zbog otrovnog dejstva resnik se ne sme uzimati due od dve nedelje.
REHMANIJA, KOREN
CINESKI NAPRSTAK ATINSKO IME lehmannia glutinosa 3PTI OPIS Zvrst, crvenout koren rehmanije kuva ;e u vinu i primenjuje kao tonik. Kuvani )blik korena esto se koristi za leenje )oremeaja vezanih za starenje. Po kineskoj radicionalnoj medicini svrstan je kao sladak topao.
R ESN IK
G R O Z N I IC A LATINSKO IME Eupatorium perfoliatum
L/
lekovi na recept
lekovi bez recepta
j zapadnjako lekovito bilje
f - A homeopatski W preparati
989
INDEKS
I PRIRODN IH
LEKOVA
RHUS TOXICODENDRON
LATINSKO IME Rhus toxicodendron OPTI OPIS Rhus toxicodendron, otrovni ruj, raste u Severnoj Americi. Dobro je poznato dejstvo njegovog ulja na kou, jer izaziva svrab i crveni osip. Istorija medicinske upotrebe listova i stabljike biljke poinje krajem 18. veka, kad se koristila za leenje bolesti kao to su reumatizam i paraliza. Efekti nerazreenih oblika variraju u rasponu od crvenila do munine, groznice, delirijuma, oteenih lezda i ulkusa u usnoj duplji. Stoga homeopatski strunjaci primenjuju Rhus toxicodendron za leenje bolesti koje mogu biti praene groznicom, nemirom i oticanjem lezda. Rhus toxicodendron se priprema od biljaka koje se skupljaju nou, kada je ulje, prema verovanju, najsnanije. Listovi i stabljike se usitnjavaju u kau i meaju sa alkoholom, a zatim se smesa procedi i razreuje. Kao i veina homeopatskih preparata, Rhus toxicodendron je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Rhus toxicodendronr propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Rhus toxicodendron u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi. BOLESTI artritis sa ukoenou koja se pogorava ujutro, a smiruje kretanjem; bol u leima sa ukoenou du kime; burzitis; sindrom karpalnog kanala; povrede miia natkolenice zapaljenja oka sa oticanjem i svrabom i lepljivom materijom izmeu onih kapaka; bolovi u zglobovima i leima posle velikih napora; iaenje sa ukoenou genitalni herpes grip sa bolnim zglobovima glavobolje osip sa svrabom, peckanjem, koji se pogorava eanjem; impetigo; osip od otrovnog brljana zubobolja. PREPARATI Rhus toxicodendron je dostupan u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe
se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
Ne oekuju se.
Ne oekuju se.
RUZMARIN
RUTA
LATINSKO IME Rosmarinus officinalis OPTI OPIS Zimzelena viegodinja biljka ruzmarin, osim to slui kao kulinarski zain, moe se primenjivati u brojne svrhe. Herbalisti smatraju da njegovi listovi podstiu krvotol i nervni sistem i da zato mogu da slue kac antidepresiv. Takode se veruje da listovi ruzmarina sadre spazmolitika hemijska jedinjenja koja oputaju sloj glatkih miia u sistemu za varenje. Dodatno se primenjuju za leenje miinog bola. Poslednjih godina ruzmarin je na glasu zbog antibakterijskog i antifungalnog dejstv i herbalisti preporuuju spoljanju primenu listova kod konih infekcija. Ruzmarin se takoe propisuje kao sredstvo za grgljanje kod zadaha iz usta. Pre pronalaska friiden usitnjeni listovi ruzmarina su korieni za oblaganje mesa kako bi se spreilo njegovc kvarenje i postigao prijatan miris i ukus. BOLESTI Uzeti oralno kod: loegvarenja infekcija gornjeg disajnog sistema koje izazivaju zapuenost napetosti miinog bola, iaenja, reumatizma, neuralgije. Primeniti spolja kao antiseptik kod: konih infekcija. PREPARATI Bez recepta Ruzmarin se moe nabaviti sve, u suvom obliku, kao tinktura i kao dve vrste ulja, jedna za unutranju i druga za spoljanju primenu. Kuna priprema Caj: uzeti 1 kaiicu usitnjenih listova na olju kljuale vode. Drati potopljeno 10-15 minuta. Za smirivanje eluca ili ienje zapuenog nosa, popiti 3 olje dnevno. Za decu mlau od dve godine razrediti sa vie vode.
LATINSKO IME Ruta graveolens OPTI OPIS Ruta, biljka poreklom iz june Evrope, proirila se kontinentom zajedno sa starim Rimljanima koji su je cenili zbog lekovitih svojstava. Naziv potie od starogrkog glagola reuo sa znaenjem osloboditi", to upuuje na nekadanju popularnost kao leka za brojne tegobe, kao to su glavobolje, kaalj i difterija. Tokom vekova ovaj grm se odomaio irom sveta kao batenska biljka. Ruta u velikim dozama ima toksina svojstva, ali homeopatski lekari propisuju veoma male doze za leenje bolesti ili povreda praenih simptomima slabosti ili oseanjem gnjeenja. Za homeopatsku upotrebu biljka se sakuplja neposredno pre cvetanja; usitnjuje se u kau i istiskuje se sok, koji se zatim razreuje sa vodeno-alkoholnom podlogom. Kao i veina homeopatskih preparata, Ruta je razvijena kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Ruta, propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Ruta u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi. BOLESTI sindrom karpalnog kanala, iijas, istegnue u preponama, iaenja sa bolom i oseanjem gnjeenja, teniski lakat, povrede tetiva i hrskavice naprezanje oiju praeno oseanjem vreline i bola. PREPARATI Ruta je dostupna u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
Blaga Ulje ruzmarina za unutranju primenu moe ak i u malim dozama da izazove
990
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
lagu nadraenost eluca, bubrega ili creva. ) sluaju takvih simptoma posavetujte ; sa lekarom. eka )lje ruzmarina moe da bude otrovno ko se uzima oralno u velikim koliinama. ridravajte se propisane doze. OSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne sme se zameniti ulje ruzmarina za unutranju i spoljanju upotrebu. Nikad ne smete piti ulje za spoljanju primenu. Trudnice treba da izbegavaju ruzmarin, jer moe da stimulie kontrakcije materice. Neki herbalisti preporuuju stavljanje ruzmarinovih listova u kupku za oputanje i ak utrljavanje u kou glave kako bi se ublaila preuranjena elavost. Nedavna istraivanja ukazuju da ruzmarin moda sadri antioksidanse koji mogu da pomognu u prevenciji trovanja hranom i u borbi protiv tumora.
SANGVINARIJA
KRVARA LATINSKO IME Sanguinaria canadensis OPTI OPIS Sangvinarija ili krvara, nazvana po crvenom ekstraktu koji se pravi od korena, osim to ima odbojan izgled moe da bude i otrovna i moe, nakon varenja prevelike koliine, da izazove teka neeljena dejstva. Zbog toga travari propisuju koren ove biljke prvenstveno za spoljanju upotrebu, za ublaavanje ekcema, venerinih plikova, osipa i drugih konih poremeaja. Ova gorka biljka se vrlo retko uzima oralno, i to po preporuci travara, kod disajnih poremeaja kao to je bronhitis. Sangvinarija je glavni sastojak brojnih sredstava za ispiranje usta i zubnih pasti zato to unitava bakterije koje mogu izazvati gingivitis (zapaljenje desni) i dovesti do stvaranja plaka. Njeni glavni sastojci su antibakterijski izokinolinski alkaloidi. BOLESTI Koristiti kao zubnu pastu ili sredstvo za ispiranje usta kod: gingivitisa. Uzimati oralno kod: vode u pluima, bronhitisa, astme, glavobolje, prehlade. Primeniti spolja kod: gljivica, atletskog stopala, venerinih plikova, osipa, ekcema, liaja, bradavica. PREPARATI Bez recepta Sangvinarija je dostupna kao tinktura i sueni koren; takoe je sastojak nekih komercijalnih proizvoda za higijenu zuba. Kuna priprema aj: kuvati 30 g sangvinarije u 1 olji vode 15-20 minuta. Popiti tri puta dnevno. Kombinacije: sangvinarija se moe pomeati sa bjeluinom i alantrom za ublaavanje kongestije. Moe se pomeati sa crvenom kaduljom i prstohvatom rajske paprike za leenje zapaljenja drela.
( )
kontrolu travara ili ovlaenog zdravstvenog strunjaka. Izbegavajte oralno uzimanje sangvinarije tokom trudnoe. Sangvinarija je dugo bila narodni lek protiv raka i trenutno je predmet istraivanja i eksperimenata. Sadri sanguinarin, sastojak za koji se smatra da spreava rast tumora.
SARGASUM
M ORSKA TRAVA LATINSKO IME Sargassum pallidum OPTI OPIS Sargasum, poznatiji kao morska trava, sakuplja se u obalskim podrujima Kine i drugde irom sveta. Zbog visokog sadraja joda sargasum je efikasan u leenju razliitih bolesti titne lezde. Takoe podstie mokrenje i tradicionalno se propisuje protiv bolova kod kile. U kineskoj tradicionalnoj medicini je oznaen kao hladna, slana biljka. BOLESTI Uzeti oralno kod: vorova na vratu, ukljuujui guavost (oboljenje titne lezde) i drugih poremeaja titne lezde; krofule (oblik tuberkuloze) neadekvatnog mokrenja; edema (zadravanje telesnih tenosti); bola izazvanog kilom; oteenih, bolnih testisa. PREPARATI Sargasum se moe nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: smesa sargasuma, svilene bube, crnog pelena i skrofularije primenjuje se kod guavosti i krofula. Isti simptomi se mogu leiti preparatom od sargasuma i sladia; prema nekim tradicionalnim spisima, ove dve biljke su nespojive iako eksperimenti na ivotinjama nisu pokazali neeljene reakcije. Kombinacija sargasuma i ioke propisuje se kod plune bolesti silikoze. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
ALBUTAMOL
JRUPALEKOVA ironhodilatatori ABRIKO IME 'entolin (inhalacioni aerosol, nhalacioni rastvor, sirup, tablete), vloprol, Salbutamol 3PTI OPIS .albutamol, spazmolitik (beta-adrenergiki timulator) koji oputa bronhijalne niie, uglavnom se propisuje kod imptoma akutne bronhijalne astme. .ek se takoe koristi za smanjenje iestalosti i jaine ponavljanih istmatinih napada i bronhospazama zazvanih fizikom aktivnou. ialbutamol je dostupan kao inhalator u obliku sirupa i tableta. Informacije o neeljenim dejstvima moguim meudejstvima leka )Otraite pod Bronhodilatatori. OSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte doze vee od preporuenih, naroito u obliku za udisanje. Neumerena primena leka moe izazvati poremeaje sranog ritma.
IN EZELJEN A D E JS T V A
Teka Visoke doze mogu izazvati peckanje u elucu, povraanje, muninu, usporavanje sranog rada, pogoranje vida, jaku e i vrtoglavicu. Ako doe do pojave ovih simptoma, odmah prekinite uzimanje i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: sangvinarija moe da bude otrovna. Uzimajte oralno samo uz
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Zbog sposobnosti sargasuma da podstie izluivanje tenosti iz organizma, korisna je osobama koje pokuavaju da izgube
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
K O N V E N C I O N A L N IH I P R I R O D N I H
LEKOVA
na teini; no, biljka nije prikladna za sve takve osobe jer zbog delovanja na titnu lezdu utie na brzinu metabolizma. Pre uzimanja ove biljke treba se posavetovati sa strunjakom za kinesku medicinu. U laboratorijskim eksperimentima posle davanja sargasuma pacovima dolo je do pada nivoa holesterola, a velike doze sargasuma su snizile krvni pritisak kod pasa i zeeva. U laboratorijskim ispitivanjima ekstrakti ove biljke su spreili rast gljivica.
SELEKTIVNI INHIBITORI PONOVNOG PREUZIMANJA SEROTONINA

GRUPA LEKOVA Antidepresivi GENERIKI NAZIVI fluoksetin, paroksetin, sertralin OPTI OPIS Lekovi iz ove grupe antidepresiva uspostavljaju normalan nivo neurotransmitera serotonina u mozgu. Ova grupa ukljuuje iroko korieni lek fluoksetin, koji je poznatiji pod fabrikim imenom Prozac. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Antidepresivi. POSEBNE INFORMACIJE Teina neeljenih dejstava moe da se smanji vremenom (posle dve nedelje) ili sa niim dozama. Pitanja o potencijalnim neeljenim dejstvima raspravite sa lekarom.
Kuna priprema aj: ostaviti 1-2 kaiice suvih listova u olji hladne vode da stoji preko noi. Popiti hladan napitak, pola olje dnevno, ujutro ili uvee, najdue tri dana. Gorak ukus se po elji moe izbei dodavanjem anisa, nane, komoraa, limuna ili zaslaivaa. Kuvanje: kuvati etiri iseckane mahune u 1 olji tople vode 5-10 minuta; piti prema receptu za aj. Tinktura: uzeti 1/2 do 1 kaiice u vodi ili soku, jednom dnevno, ujutro ili uvee, ne due od tri dana.
SASAFRASA
< >
Blaga Blagi eludano-crevni grevi (mogu se izbei uzimanjem hladnog napitka); koni osip. Teka Velike doze mogu izazvati proliv, muninu, jake eludane greve ili dehidraciju. Prekinuti upotrebu i odmah se javiti lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: izbegavati senu tokom trudnoe, dojenja ili u sluaju gastrointestinalnih oboljenja, na primer ira, kolitisa ili hemoroida. Zbog senine snage prvo treba probati blae laksative, na primer hranu bogatu vlaknima; treba uzeti u obzir i blae antrakinone. Preterano navikavanje na senu moe imati za posledicu sindrom lenjih creva; ne uzimati biljku due od tri dana. Da bi se izbegao neprijatan ukus sene, travari preporuuju uzimanje preparata dostupnih bez recepta umesto ajeva.
LATINSKO IME
Sasafras albidum
OPTI OPIS Od kore korena ovog amerikog drveta dobija se aj koji je, osim to ima prijatan ukus, poznat i kao tonik. Sadri isparljivo ulje koje je ranije bilo cenjeno kao mirisni dodatak bezalkoholnim napicima. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da je glavni sastojak ulja, safrol, karcinogen za pacove i mieve, pa je amerika FDA zabranila unutranju primenu sasafrase koja sadri safrol. Biljka se do zabrane nairoko koristila kod razliitih oboljenja, ukljuujui kolike, reumatizam i trovanja otrovnim brljanom. Nedavno je otkriveno da etarsko ulje kore korena ima blago antiseptiko dejstvo i jo se koristi kod spoljanjih infekcija. BOLESTI Jedina odobrena primena je spoljanja. Primena masti kod: reumatizma. Primena obloga kod: nadraenosti koe, na primer izazvane otrovnim brljanom i otrovnim hrastom; akni; ireva. PREPARATI Bez recepta Sasafrasa se moe nabaviti kao etarsko ulje i tinktura i kao svea ili suva kora korena, iako je unutranja primena Zabranjena. Kuna priprema Mast: pomeati do 30 g tinkture sasafrase, bodljikavog jasena, cimeta, mirte i kamfora sa 8 dl vode, dobro protresti i naneti na podruja zahvaena reumatizmom.
SENA
KASIJA LATINSKO IME
Cassia senna
< )
OPTI OPIS Sena je snaan laksativ koji se ne sme primenjivati olako. Ovaj drvenasti grm sadri hemijska jedinjenja antrakinone koja stimuliu debelo crevo i u visokim dozama deluju kao purgativi ili izrazito jaki laksativi. Za medicinske svrhe se koriste i listovi i mahune sa semenkama, iako mahune imaju slabije dejstvo. Antrakinoni dobijeni od sene i drugih biljaka su sastojci mnogih komercijalnih laksativa. Lekovita primena sene potie od drevnih civilizacija; u evropsku medicinu su je uveli arapski vidari u devetom veku. Biljka raste uglavnom u Indiji i Egiptu. BOLESTI Uzeti oralno kod: zatvora. PREPARATI Bez recepta Dostupna kao pripremljene kesice sa ajem, sirupi, tablete, kao i u obliku suvih listova i mahuna.
SENOZIDI
GRUPA LEKOVA Laksativi FABRIKO IME Coloclens OPTI OPIS Senozidi su stimulativna grupa laksativa i primenjuju se za ublaavanje zatvora. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod Laksativi.
Ne oekuju se kod spoljanje primene.
992
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
1 PRIRODNIH
LEKOVA
NEZELJEINA DEJSTVA
Blaga Privremeno obezbojenje mokrae; ovaj lek ee izaziva proliv nego druge vrste laksativa. POSEBNE INFORMACIJE Predoziranje ili produena primena ovog leka moe dovesti do poremeaja ravnotee elektrolita. Simptomi poremeaja obuhvataju nepravilan rad srca, zbunjenost, umor i slabost nejasnog uzroka i miine greve. Ako postoji mogunost postojanja neke zapreke u crevima, ne smeju se primenjivati ni senozidi ni drugi stimulativni tipovi laksativa.
glavobolje sa pulsirajuim bolom sinusitis nemogunost zadravanja mokrae naleti vruine u menopauzi, mensturacioni grevi sa jakim bolom i oseanjem pritiska munina izazvana boleu kretanja (kinetoza) ili tokom trudnoe smee mrlje na koi. PREPARATI
Sepia je dostupna u slobodnoj prodaji
Kuna priprema aj: od sveih bobica se pravi aj stavljanjem 1 / 2 do 1 kaiice bobica u olju kljuale vode tokom 1 0 minuta. Popiti 1,5 litar, dva do tri puta dnevno. Kuvanje: dodati 1/2 do 1 kaiice suvih bobica u jednu olju vode, ostaviti da prokljua i kuvati 5 minuta. Popiti do tri puta dnevno. Tinktura: popiti 15 do 60 kapi u vodi, dva ili tri puta dnevno. N E E U E N A D E JS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne treba uzimati biljnu terapiju umesto medicinske. lako se smatra da je serenoa efikasna u leenju uveane prostate, nisu poznata njena dejstva na karcinom prostate. Poto su simptomi uveanja i karcinoma prostate slini, mukarci se moraju javiti lekaru ako imaju uroloke simptome, na primer zadravanje mokrae, kapanje i pojavu krvi u mokrai.
u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
N E Z E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se.
SEPIA
.ATINSKO IME
iepia
SERENOA
PALMETA LATINSKO IME
Serenoa repens
< )
3PTI OPIS iipa je mekuac mekog tela sa osam lipaka i u bliskom srodstvu sa lignjom hobotnicom; pokree se izbacivanjem nlaza vode iz posebnog organa. Kad joj ireti opasnost, sipa isputa mlaz tamnog nastila zvanog sepija, koje zamuuje vodu prikriva sipino povlaenje. Sepija se oristila u umetnosti, iako ingestija sepije, ia primer kad se lizne etkica, moe da razove neprijatna neeljena dejstva. iomeopatski lekari propisuju sepiju acijentima sa stanjima koja obuhvataju patiju, promene raspoloenja i slabost. ipino mastilo se skuplja za homeopatski reparat, a pre upotrebe se razreuje elikim koliinama mlenog eera. Kao i veina homeopatskih preparata, epia je razvijena kao lek na osnovu osmatranja reakcija zdravih osoba na iz nerazreenih doza. Zatim su popisane uevne, emocionalne i fizike promene je izaziva. Kad homeopata naie a bolesnika sa nizom simptoma koji dgovaraju popisanim simptomima aje izaziva Sepia, propisuje je u izrazito izreenom obliku. Pretpostavlja se a se Sep/au ovoj jako razreenoj dozi iprotstavlja simptomima koje izaziva ad je u punoj snazi. OLESTI bol u leima i slabost u donjem delu lea snani napadi kalja iscrpljenost genitalni herpes, herpes simpleks opadanje kose gasovi
OPTI OPIS Ekstrakt od bobica ovog grma primenjuje se za leenje i jaanje mukog reproduktivnog sistema. Naroito se preporuuje kod benignog uveanja prostate. Ovaj poremeaj se odlikuje oteanim mokrenjem, a moe dovesti do infekcija mokrane beike i bubrenih tegoba. Smatra se da je ovaj poremeaj, est kod mukaraca starijih od 50 godina, izazvan gomilanjem derivata testosterona dihidrotestosterona, iju proizvodnju izgleda koi ova biljka. Serenoa se takoe primenjuje kao ekspektorans, diuretik, tonik, antiseptik, sedativ i sredstvo za varenje. Biljka raste na peanim obalama jugoistoka SAD, gde dostie visinu od preko 3 metra. BOLESTI Uzimati oralno kod: benigne hiperplazije prostate (uveana prostata) zapuenosti nosa; astme i bronhitisa; kalja zbog prehlade; bola u grlu; oboljenja sinusa. PREPARATI Bez recepta Dostupna kao svee ili suve bobice i u obliku praka i kapsula. Kapsule sa gelom vie se preporuuju nego aj ili tinktura, jer su aktivni sastojci biljke rastvorljivi u mastima i ne rastvaraju se dobro u vodi.
SERTRALIN
GRUPA LEKOVA Antidepresivi (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) FABRIKO IME Zoloft OPTI OPIS Sertralin, uveden 1986. godine, pripada podgrupi antidepresiva poznatih kao selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, a deluje uspostavljanjem normalne koncentracije serotonina, znaajnog hemijskog jedinjenja u mozgu. Ovaj lek se propisuje za leenje depresije i opsesivno-kompulzivnog poremeaja. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod A ntidepresivi.
LATINSKO IME
Eleutherococcus senticosus
lekovi na recept
lekovi bez recepta
( J zapadnjako V / lekovito bilje
f \
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
OPSTI OPIS Sibirski enen raste u sibirskim podrujima Rusije i Kine, a na organizam deluje slino azijskom i amerikom enenu. lako su njegovi efekti slabiji izazivaju manje izraene reakcije. Aktivni sastojci sibirskog enena zovu se eleuterozidi. Oni podstiu imuni sistem i jaaju otpornost organizma prema bolestima, stresu i umoru. Sibirski enen je postao popularan jer ne izaziva nesanicu i anksioznost koje ponekad prate upotrebu azijskog i amerikog enena. BOLESTI Uzeti oralno kod: potitenosti, umora, stresa prehlade, gripa, tegoba sa disanjem, zapaljenja, oslabljenog imunog sistema. PREPARATI Bez recepta Zenen se moe nai kao sve ili suv koren, koren u prahu, kapsule, tablete, aj, zamrznuti i osueni koren i kao lekoviti slatki. Kuna priprema aj: 30 g sveeg korena kuva se u 1 olji vode 15-20 minuta. Popiti do dve olje dnevno.
betona, papira, stakla i emajliranih proizvoda. Lekovita primena silicijuma je ograniena na homeopatiju. Neznatne doze se propisuju pacijentima sa stanjima praenim prekomernim znojenjem, slabou i izrazitom osetljivou na hladnou. Za homeopatsku primenu silicijumski prah se mea sa natrijum karbonatom u farmaceutskom procesu razreivanja suvih materija. Kao i veina homeopatskih preparata, Silica je razvijena kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Silica, propisuje je u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Silica u ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi.
BOLESTI
ili nadutou. Gasovi se stvaraju u gastrointestinalnom sistemu kao posledica preteranog gutanja vazduha ili konzumiranja hrane koju organizam ne podnosi dobro. Sposobnost simetikona da umanji nadutost ogleda se u gastrointestinalnom sistemu disperzijom mehuria gasa i spreavanjem njihovog stvaranja. Lek menja povrinski napon mehuria gasa u elucu, pa se oni spajaju i oblikuju vee mehure. Vei mehuri se lake izbacuju podrigivanjem ili flatusom (vetrovima). Simetikon se esto kombinuje sa antacidima za istovremeno ublaavanje nadutosti i goruice. BOLESTI simptomi nadutosti: nadimanje, abdominalni grevi, pritisak u crevima i ispunjenost postoperativna nadutost creva gasovima.
N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Glavobolje, nesanica, anksioznost, bolna osetljivost dojki, koni osipi. Teka Napadi astme, povien krvni pritisak, oseaj lupanja srca, postmenopauzalno krvarenje iz materice. POSEBNE INFORMACIJE Sibirski enen je postao omiljen u Rusiji kad je poela masovna proizvodnja i korienje ekstrakta u popularnom piu nalik koka-koli nazvanom Bodrost, to znai vedrina, ivahnost".
atletsko stopalo zatvor izazvan voluminoznom stolicom infekcije rana nastalih stranom materijom, apscesi, oteene vratne lezde, infekcije desni bol u uhu sa oslabljenim sluhom i oseanjem zapuenosti lomljivi nokti sa belim mrljama glavobolje koje poinju u zadnjem delu glave i ire se prema oima uljevi ciste dojki.
PREPARATI
Blaga Simetikon nije otrovan; kad se primenjuje prema uputstvima, lek ne izaziva neeljen; dejstva. Mogue neeljeno dejstvo je prekomerno izbacivanje gasa podrigivanjei ili vetrovima. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte ovaj lek ako postoji bubreno oboljenje. Doze leka za odrasle ne preporuuju se za leenje dejih kolika. Postoje kapi za decu, ali se treba posavetovati sa pedijatrom o njihovoj primeni. Tablete treba dobro savakati pre gutanja. Ne uzimajte ovaj lek due od dve nedelje. Ne prekoraujte preporuenu dozu.
Silica je dostupna u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati.
Ne oekuju se.
lako je malo verovatno, ovaj lek moe d pokae meudejstva sa nekim lekovima Ako se istovremeno uzimaju drugi lekov proverite sa lekarom upotrebu proizvod koji sadre simetikon.
S IL IC A S IM E T IK O N
NIJE REGISTROVAN U SCG LATINSKO IME
Silica
ful
C | \& )
OPTI OPIS Silicijum, ili kremen, predstavlja element prisutan u Ijudskom organizmu u tragovima, ali je kljuan za razvoj kostiju, elastinosti hrskavica i zdravlje koe i vezivnog tkiva. Mnogi industrijski postupci se zasnivaju na korienju silicijuma, kao proizvodnja
GRUPA LEKOVA antiflatulansi (lekovi protiv nadutosti i vetrova) OPTI OPIS Simetikon je lek protiv nadimanja koji se primenjuje za ublaavanje bola, greva, nadimanja, pritiska u crevima i oseanja punoe praenog flatulencijom
SIMVASTATIN
GRUPA LEKOVA Hipolipemici FABRIKO IME Zocor, Revastat, Vasilip
994
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
OPTI OPIS Simvastatin, uveden 1986. godine, pripada grupi lekova koji koe HMG-CoA reduktazu i na taj nain menjaju nivo holesterola i drugih masnoa u krvi. Ovi lekovi koe jetreni enzim potreban za stvaranje holesterola. Osim toga, simvastatin moe da povisi nivo lipoproteina visoke gustine (HDL) u krvi, takozvanog dobrog holesterola koji titi od oboljenja srca. Vidi pod H ipolipem ici. N EELJEIN A D E JS T V A Blaga Zatvor, gasovi. Teka Temperatura, bolovi u miiima, grevi. POSEBNE INFORMACIJE Ako tokom uzimanja ovog leka ostanete trudni, odmah prekinite primenu i javite se lekaru.
Kineska vrsta biljke nije dostupna u pilulama ili tabletama, dok se evropski koren moe nai u tom obliku. Kombinacije: kineski travari propisuju preparat koji sadri siritaru, koren japanskog bagrema i semenke bokvice, za svrab spoljanjih polnih organa i vaginalni sekret. Kombinacija siritare sa stonim unim kamenom i gambirom (Centiana scabra) primenjuje se za leenje konvulzija, naroito kod dece. Za dodatne informacije o drugim kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
PREPARATI Bez recepta Sladi se moe nabaviti u obliku suvog korena, tenog ekstrakta i kapsula. Kuna priprema aj: 30 g korena sladia kuva se u 1 olji vode 15-20 minuta. Popiti do 2 olje dnevno. Spolja: posuti praak direktno na zaraeno ili povreeno podruje.
N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Moe se javiti nadraenost eluca, proliv, glavobolja, naduvenost lica, oticanje runog zgloba, edem (zadravanje tenosti), vrtoglavica, slabost. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: iakoje primena sladia bezbedna u umerenim, kratkotrajnim dozama, dugotrajno uzimanje velikih doza moe da utie na ravnoteu elektrolita u organizmu, zadravanjem natrijuma i gubitkom kalijuma. To moe dovesti do visokog krvnog pritiska i edema. Posavetujte se sa strunjakom. Ne uzimajte sladi u sluaju oticanja, visokog krvnog pritiska, bubrenog oboljenja ili glaukoma. Tokom trudnoe sladi treba izbegavati, jer izaziva poveano stvaranje aldosterona, hormona koji regulie ravnoteu soli i vode u organizmu, to moe imati za posledicu povienje krvnog pritiska.
N E E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: kineski travari ne preporuuju uzimanje ovog korena kad je jedan od simptoma proliv. Smatra se da siritara ima antimikrobno delovanje i da je otrovna za parazite malarije.
Eritromicin, imunosupresivi i nijacin: jaki miini bolovi ili zastoj bubrega. Gemfibrozil: moe da utie na resorpciju i izluivanje simvastatina; ne uzimajte ih istovremeno.
S L A D IC
SLATKI KOREN LATINSKO IME Clycyrrhiza glabra OPTI OPIS Sladi se prepoznaje po sitnim Ijubiastim cvetiima koji cvetaju leti. To je jedna od najee primenjivanih lekovitih biljaka. Njen slatki ukus, za koji se tvrdi da je pedeset puta slai od eera, prikriva gorinu bilo koje biljne meavine. Kineski i zapadni herbalisti primenjuju sladi kao lek protiv kalja i smatraju da umiruje i usta i drelo. Propisuju ga i kod tegoba sa varenjem, jer veruju da deluje kao blagi laksativ koji spreava eludane ulkuse stvaranjem zatitnog sloja na eludanom zidu. Strunjaci primenjuju sladi kao spoljanje antimikrobno sredstvo i smatraju da ublaava nadraenost koe, kao ekceme i herpesne rane. BOLESTI Uzeti oralno kod: kalja, bola u grlu, kolika, zatvora, goruice, eludanih ulkusa, artritisa, hepatitisa, ciroze. Primeniti spolja kod: konih infekcija, ekceme i rana od herpesa.
SIRISTARA
LATINSKO IME Zerttiana scabra DPTI OPIS slekoliko vrsta ove biljke raste irom Kine. Majee se primenjuje Centiana scabra, ;a dugim, vrstim, utim korenom, koju cineska medicina oznaava kao hladnu. siajvie se propisuje za leenje bolesti etre i karlinih organa. Ima toliko gorak jkus da je travari koriste kao meru :a gorinu biljaka. JOLESTI Jzeti oralno kod: hepatitisa, utice i drugih poremeaja jetre polno prenosivih bolesti, vaginalnog sekreta, zapaljenja karlice, bola ili oticanja spoljanjih polnih organa konvulzija (greva). REPARATI iiritara se moe nai u kineskim ipotekama, azijskim prodavnicama nekim prodavnicama zdrave hrane.
STEN IC A R K A
LATINSKO IME Cimicifuga foetida (ili Cimicifuga dahurica) OPTI OPIS Koren steniarke poseduje lekovita svojstva. Treba da ima crnu kou bez korenia. U prevodu, kinesko ime ove biljke znai ,,ue koje se die", to je aluzija na njenu navodnu sposobnost da podigne nivo energije obolelih. Zavisno od vrste, popreni presek korena je bele, svetlozelene ili sive boje. Kineski travari svrstavaju steniarku kao otru, slatku i hladnu. BOLESTI Uzeti oralno kod: konih osipa, ukljuujui ospice; glavobolje koja prati ospice osetljivih zuba i desni, ranica u ustima i bola u grlu
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
prolapse (sputanja) materice, zadnjeg creva ili mokrane beike. PREPARATI Steniarka se moe nai u suenom obliku u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: smea plodova velikog ika i indiga sa steniarkom pomae izbijanje osipa, na primer kod ospica, to ubrzava odvijanje bolesti. Smea sa koptisom propisuje se kod oteklih desni, zubobolje i ulkusa usne duplje i jezika. Uzima se oralno ili utrljava u zahvaena podruja. Zajedno sa proraljikom primenjuje se za leenje prolapsa unutranjih organa i proliva. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
SUKRALFAT
M O CUA MEUDEJSTVA
Alkohol, kofein, duvan: ove materije mogi da nadrae ulkus i zato ih treba izbegavati. Antidijaroici koji sadre aluminijum, acetilsalicilnu kiselinu sa aluminijumom, sredstva za vaginalno ispiranje sa aluminijumom: poveana resorpcija aluminijuma u organizam do potencijalno toksinih nivoa. Antacidi: ako se uzimaju u roku od 30 minuta pre ili posle sukralfata, mogu onemoguiti pravilno delovanje sukralfata. Uopte ne uzimajte antacide koji sadre aluminijum; ta kombinacija moe da dovede do stvaranja toksine koncentracije aluminijuma u organizmu. Cimetidin, ciprofloksacin, digoksin, fenitoin, ranitidin, tetraciklin, teofilin, varfarin: slabije dejstvo ovih lekova. Vitamini A, D, E i K: smanjena resorpcija ovih vitamina.
GRUPA LEKOVA Antiulkusni lekovi FABRIKO IME Venter OPTI OPIS Sukralfat se prvenstveno koristi za leenje i prevenciju ulkusa eluca i dvanaestopalanog creva (poetni deo tankog creva). Takoe se ponekad primenjuje i za leenje gastroezofagealnog refluksa i eludano-crevnih simptoma vezanih za primenu nesteroidnih lekova protiv zapaljenja i acetilsalicilne kiseline. Taan mehanizam delovanja sukralfata nije sasvim razjanjen, ali smatra se da lek spreava delovanje pepsina, jednog od sastojaka eludanog soka. Sukralfat takoe moe da stvori sloj koji oblae ulkuse (ireve) i titi ih od nagrizajueg dejstva hlorovodonine kiseline, koja se takoe lui u elucu. lako se sukralfat esto primenjuje zasebno, ponekad se propisuje u kombinaciji sa antacidima za ublaavanje bola. Vie obavetenja o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka potraite pod A ntiulkusni lekovi.
Treba se uvati uzimanja prevelikih koliina steniarke, jer to moe da izazove glavobolje, povraanje, drhtanje i gastroenteritis. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: iako steniarka efikasno pomae izbijanje osipa kod ospica na samom poetku bolesti, biljka se ne sme primenjivati kod potpuno razvijene bolesti. UPOZORENJE: bolesnici sa oteanim disanjem ne smeju da koriste ovu biljku.
SULFAM ETOKSAZOL I TR IM E T O P R IM
GRUPA LEKOVA antimikrobni lekovi (kombinacije sulfonamida) FABRIKO IME Sinersul, Sulotrim, Berlocid, Co-Trimoxazole Bactrim, Bactimol, Trimosazol, Bioprim, Trimosul OPTI OPIS Sulfonamidski antimikrobni lek sulfametoksazol se esto kombinuje sa antimikrobnim lekom trimetoprimom za poveanje delotvornosti oba leka. Ova kombinacija je poznata pod nazivom kotrimoksazol ili TMP-SMZ. Oba leka u kombinaciji utiu na sposobnost sinteze folne kiseline nekih bakterija koje izazivaju bolesti i tako koe rast mikroorganizama. Vie obavetenja vidi pod Kom binacije
sulfonam ida.
N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Zatvor, blag bol u leima. Retko: proliv, munina, povraanje, eludani grevi, suva usta, osip, svrab, omamljenost, sanjivost. Ako ovi simptomi potraju due vreme ili postanu neprijatni, javite se lekaru. Teka Nisu poznate. POSEBNE INFORMACIJE Sukralfat moe da utie na resorpciju vitamina A, D, E i K; ako se primenjuju vitaminski dodaci, saekajte sat vremena pre uzimanja doze sukralfata. Ako se primenjuju antacidi za ublaavanje ulkusnog bola, treba ih uzeti najmanje 30 minuta pre ili posle sukralfata. Poto ovaj lek moe da izazove omamljenost ili sanjivost, ograniite upravljanje motornim vozilima ili bavljenje drugim potencijalno opasnim aktivnostima. U sluaju ranijeg oboljenja jetre ili bubrega ili druge bolesti koja je izazvala gastrointestinalnu opstrukciju, paljivo razmotrite rizike pre uzimanja ovog leka.
S TIM U LA T O R I CENTRALNOG N E R V N O G SISTEM A

OPSTI OPIS Grupa stimulatora centralnog nervnog sistema (CNS) obuhvata brojne lekove koji se primenjuju za leenje razliitih organskih, psiholokih i poremeaja ponaanja, na primer poremeaj panje, narkolepsija (patoloka potreba za snom), depresija i gojaznost. Glavni lekovi iz ove grupe su amfetamin i kokain. Drugi lekovi ukljuuju inhibitore apetita, bronhodilatatore, kofein i simpatomimetike. Zloupotreba ili hronina upotreba stimulatora CNS moe dovesti do navikavanja na lek ili zavisnosti. Zbog toga se doze moraju propisivati individualno, uz neophodnu lekarsku kontrolu. Informacije o specifinom generikom leku koji se prvenstveno koristi za leenje poremeaja nedostatka panje kod dece i u kontroli narkolepsije vidi pod M etilfenidat.
BOLESTI bronhitis (izazvan Hemophilusom influenzae ili Streptococcusom pneumoniae) infekcije mokranog sistema enterokolitis (izazvan odreenim vrstama Shigelle) akutno zapaljenje srednjeg uha (zapaljenje srednjeg uha kod dece) spreavanje i leenje zapaljenja plua (.Pneumocystis carinii) kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom (ukljuujui obolele od SIDE)
996
IN DEKS
K O N V EN C IO N ALN IH I PR IR O D N IH
LEKOVA
putniki proliv brojne druge infekcije.
M O C U A M E U D E JS T V A Ova kombinacija moe pokazivati meudejstva sa mnogim lekovima, naroito onima koji deluju na jetru ili krv. Posavetujte se sa lekarom pre uzimanja bilo kog drugog leka. Antikoagulansi (varfarin), antikonvulzivi (hidantoin), oralni antidijabetici, fenilbutazon (nesteroidni lek protiv zapaljenja) ili sulfinpirazon (lek protiv gihta): moe uticati na delovanje ili metabolizam ovih lekova, dovodei po njihovog pojaanog dejstva ili toksinosti. Lekar treba da prilagodi dozu. Ciklosporin: smanjena delotvornost ciklosporina. Digoksin: slabije dejstvo digoksina. Metotreksat: pojaano dejstvo metotreksata. Pilule za kontracepciju koje sadre estrogen: moe dovesti do smanjene kontraceptivne delotvornosti i pojaati krvarenje.
Blaga eludano-crevne tegobe (ukljuujui proliv i muninu), glavobolja ili omamljenost, osetljivost na svetlo. Ako ovi simptomi postanu veoma neprijatni, obavestite lekara. Teka Alergijske reakcije (temperatura, koni osip sa svrabom). Ree: poremeaji krvne slike koji izazivaju povienu temperaturu, bol u grlu, krvarenja, modrice, umor ili slabost nejasnog uzroka; tegobe sa jetrom, ukljuujui uticu; Stivens-Donsonov sindrom (poviena temperatura, plikovi na koi ili plikovi i otvorene rane na sluzokoi i genitalijama, slabost, bol u zglobovima). Izuzetno: mokrane tekoe koje imaju za poledicu peckanje pri mokrenju, bol u leima; guavost; plavi nokti, koa ili usne; oteano disanje. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Antimikrobni lekovi, osim tetnih, ubijaju i dobre" bakterije koje kontroliu tetne gljivice i crevne mikroorganizme. Uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta pomae uravnoteenje crevne flore. Dugotrajna primena antimikrobnih lekova moe dovesti do gljivine infekcije, ukljuujui kandidijazu, ili bakterijskih infekcija kao to je pseudomembranozni kolitis. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju ovu kombinaciju, poto moe da utie na metabolizam folne kiseline kod fetusa i novoroeneta, naroito blizu termina poroaja. Kotrimoksazol moe da izazove osetljivost na sunce ili UV lampe. Ograniite njihovu primenu za vreme upotrebe ovih lekova. Reakcije ukrtene osetljivosti: ako postoji osetljivost na tiazidne diuretike, PABA, lokalne anestetike (benzokain) ili oralne antidijabetike lekove, moe se razviti i osetljivost na kotrimoksazol. Obavestite lekara ako postoji osetljivost na navedene lekove. Mnoge osobe su osetljive na ove lekove, pa svakako obavestite lekara ako postoje teke alergije ili bronhijalna astma. Da bi se spreila ponovljena infekcija, treba uzeti celu dozu leka. Za vreme uzimanja ovih lekova treba piti dosta tenosti kako bi se spreilo stvaranje kristala u mokrai.
mirisima. Homeopatski lekoviti preparat pravi se od istog sumpornog praha koji se razreuje ili mlenim eerom ili vodeno-alkoholnim rastvorom. Kao i veina homeopatskih preparata, Sulphur je razvijen kao lek na osnovu posmatranja reakcija zdravih osoba na niz nerazreenih doza. Zatim su popisane duevne, emocionalne i fizike promene koje izaziva. Kad homeopata naie na bolesnika sa nizom simptoma koji odgovaraju popisanim simptomima koje izaziva Sulphur, propisuje ga u izrazito razreenom obliku. Pretpostavlja se da se Sulphuru ovoj jako razreenoj dozi suprotstavlja simptomima koje izaziva kad je u punoj snazi.
BOLESTI
astma koja se pogorava nou i praena je iskaljavanjem sluzi, kaalj sa bolom u grudnom kou jutarnji proliv, loe varenje, analni svrab sa crvenilom zapaljenje oiju burzitis, bol u zglobovima glavobolje sa oseanjem peckanja vaginalni sekret praen peckanjem ekcem sa jakim svrabom i peckanjem.
PREPARATI
S U L F O N IL U R E E
O PTI O P IS
Sulfoniluree su podgrupa antidijabetikih lekova poznatih i kao oralni hipoglikemici. Vie podataka o lekovima koji se koriste za leenje dijabetesa vidi pod Antidijabetiki lekovi, Insulin i O ralni
hipoglikem ici.
Sulphur je dostupan u slobodnoj prodaji u razliitim stepenima snage (potencijama), u obliku tenosti i tableta, a moe se nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i apotekama. Za detaljnije informacije obratite se homeopati. N E E L J E N A D E JS T V A Ne oekuju se.
SUMATRIPTAN SULPHUR
CR U PA LEKOVA LATINSKO IME
Antimigrenici
FABRIKO IME
Sulphur
O PTI O PIS
Imigran
O PTI O P IS
Hemijski element sumpor je prisutan u tkivima svih ivih bia. Poznavale su ga i drevne civilizacije, a u Bibliji se pominje pod nazivom paklena vatra. Meu brojnim stanjima za koja se koristio kao lek tokom nekih dve hiljade godina, nalaze se kona oboljenja, na primer uga. Sumpor se komercijalno koristi u proizvodnji boja, fungicida i barutnog praha. Homeopatski lekari propisuju razreene doze lekovitog sumpora za leenje bolesti praenih nadraljivou, jakim svrabom, bolovima sa oseanjem peckanja i neprijatnim
Sumatriptan je lek protiv migrene uveden 1993. godine, a primenjuje se za leenje klasinih migrenskih glavobolja (kojima prethodi upozoravajue oseanje poznato kao aura) i obinih migrena (bez aure). Lek, koji se prvo proizvodio iskljuivo u obliku injekcija, a sada je dostupan i kao tableta, osigurava brzo ublaavanje jakih bolova povezanih sa tim oblicima glavobolje. Sumatriptan je vazokonstriktor: suava proirene krvne sudove i smanjuje protok
lekovi na recept
lekovi bez recepta
997
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
krvi kroz njih. Smatra se da su glavni uzrok migrenskih glavobolja proireni krvni sudovi u modanim ovojnicama. Sumatriptan moe da deluje i protiv zapaljenja, to, izgleda, dodatno smanjuje oticanje. Osim togar lek ublaava muninu, povraanje i izrazitu osetljivost na svetlo i zvuk, koji esto prate migrene. BOLESTI migrenske glavobolje
SUSAM, ULJE
LATINSKO IME
Sesamum indicum
Blaga Stezanje u grudnom kou, vilici ili vratu neposredno po davanju injekcije leka; bolr crvenilo ili peckanje na mestu injekcije; munina ili povraanje; izmaglica ili nesvestica; sanjivost; navala krvi, bockanje, ukoenost; smetenost; prekomerna ed; uestalo mokrenje. Ako ovi efekti traju due od jednog sata, javite se lekaru. Teka Neprestani bol ili stezanje u grudnom kou; oticanje lica, usana ili onih kapaka; kaalj, promene sranog ritma ili krvnog pritiska; koni osip; oteano gutanje ili disanje. Ako se jave ovi simptomi, odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte ovaj lek u sluaju ranije alergijske reakcije na sumatriptan. Ne koristite sumatriptan za leenje hemiplegijske (ograniene na jednu stranu glave) ili bazilarne (ograniene na bazu lobanje) migrene. Ne koristite ovaj lek u sluaju nekontorlisanog visokog krvnog pritiska (hipertenzije), Princmetalove angine ili pretrpljenog sranog ili modanog udara. Lek treba koristiti oprezno i o tome obavestiti lekara u sluaju trudnoe, dojenja, bolesti jetre, bubrega ili srca, oboljenja koronarnih arterija, sranih aritmija, Rejnoovog sindroma, epilepsije, uzimanja lekova protiv visokog krvnog pritiska ili drugih lekova dostupnih bez recepta, naroito drugih sredstava za ublaavanje migrene. Uzeti lek odmah kod nastupa migrene. Ako prva doza ne ublai migrenski bol, ne treba uzimati drugu dozu bez prethodne provere kod lekara.
OPTI OPIS Ulje se priprema od velikih, okruglih semenki susama slatkog ukusa. Strunjaci za kinesku medicinu esto propisuju ulje, koje se ponekad naziva hu ma you, kod zatvora. Takoe primenjuju susamove semenke kao laksativ. Kineska tradicionalna medicina oznaava susamovo ulje kao slatko i neutralno. BOLESTI Uzimati oralno kod: zatvora nekih oblika zamagljenog vida tinitusa (zvonjave u umia) i omamljenosti oporavljanja posle teke bolesti - za vraanje vitalnosti naruene tekom boleu. PREPARATI Seme ili ulje susama moe se nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Semenke su takoe dostupne u obliku tableta. Velika kaika istog ulja uvee smatra se efikasnom kod zatvora. Kombinacije: susamovo ulje se mea sa lekovitim uljima drugih medicinski korisnih biljaka. Jedan preparat protiv zatvora kombinuje semenke sa kokoijim jajima; u drugom se meaju semenke susama, kineska angelika i semenke tuje. Strunjaci za kinesku medicinu propisuju kombinaciju susamovog semena i lista belog duda kod omamljenosti, zamagljenog vida, tinitusa (zvonjave u uima) i glavobolje. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
OPTI OPIS Lekoviti deo ove biljke, poznate i pod imenom koiks, su semenke. Citavi, okrugli, beli plodovi koriste se kao hrana, a semenke se mogu dugo uzimati bez neeljenih efekata osim oseanja suvoe. U kineskoj tradicionalnoj medicini semenke su svrstane kao slatke, blage i pomalo hladne. Plodovi rastu irom Kine, a beru se krajem jeseni kad sazrevaju semenke. BOLESTI Uzeti oralno kod: oteanog mokrenja, obeleenog edemom (zadravanje telesnih tenosti) karbunkuluma (gnojnih ireva na vratu) plunih ili crevnih apscesa proliva obloenog jezika (simptom problema sa varenjem) bolova u zglobovima zbog promene vremena poviene temperature praene neodgovarajuim mokrenjem bradavica na tabanima PREPARATI Semenke su dostupne u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i nekim prodavnicama zdrave hrane. Biljka se moe nai u obliku tableta u nekim kineskim apotekama. Kombinacije: preparatod suzice pomeane sa porija gljivama, korenom kudzu (Pueraria lobata) i belim atraktiloidesom esto se propisuje kod putnikog proliva, loeg varenja, munine, povraanja, proliva, zatvora, jutarnje munine, nadimanja i greva. U kombinaciji sa semenom dinje, zrnima adukija i biljkom Akebia caulis, suzica se koristi kod poremeaja mokrenja. Druge kombinacije se propisuju kod proliva i unutranjih apscesa. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za biljnu medicinu.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: ne koristite ovu biljku kod proliva.
Osim oseanja suvoe, ne oekuju se druga neeljena dejstva. POSEBNE INFORMACIJE Strunjaci preporuuju trudnicama opreznu upotrebu ovih semenki zbog sasuujueg delovanja na tkiva u organizmu. Laboratorijska istraivanja su pokazala da ulje iz semenki smanjuje ili eliminie miine spazme kod aba. Klinika istraivanja su pokazala da ulje iz semenki deluje na disanje: izgleda da niske doze ulja podstiu disanje, a visoke doze ga koe. Ulje moe da izazove i irenje bronhija.
Alkohol: moe da izazove pojaanu sedaciju i da pogora glavobolje. Ergotamin: moe da pojaa efekte sumatriptana. Uzimati ergotamin i sumatriptan sa razmakom od najmanje 24 asa. Litijum, MAO inhibitori, antidepresivi: mogu izazvati poveanu koliinu neurotransmitera serotonina u mozgu.
SUZICA
KOIKS LATINSKO IME Co/x lachryma jobi
< >
998
IN DEKS
KON VEN CIO NALN IH
I PRIRODN IH
LEKOVA
SAFRAN
SAFRANIKA, CVET
H O N G HUA
U klinikom ispitivanju biljka je pokazala efikasnost u leenju oticanja i modrica nastalih zbog akutnog iaenja.
LATINSKO IME
Crocus sativus
LATINSKO IME
Carthamus tinctorius
OPTI OPIS afran je jedna od najskupljih biljaka, jer se ne koriste listovi ni Ijubiaste latice, ve tri nena, narandasta iga (vrha tuka) nalik na antenu, koji se nalaze unutar ovog cveta. Aktivna materija krocetin, je sastojak iga. Da bi se proizvelo 25 g afrana potrebno je ubrati skoro 5000 cvetova. Cak kad bi neko i imao toliko snage, ne bi trebalo da se sam uputa u skupljanje afrana: postoji mogunost da ubere pogrenu vrstu. Travari propisuju afran prvenstveno uz konvencionalno leenje visokog krvnog pritiska i sranih bolesti. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da injekcije krocetina mogu da snize nivo holesterola kod ivotinja. Neki travari smatraju da afran moe da povea koliinu kiseonika u krvi; kiseonik bi time mogao da uspori stvaranje i taloenje plaka koji zaepljuje arterije. Takoe se smatra da krocetin stimulie matericu i proces varenja, pa strunjaci propisuju afran i za poboljanje varenja i za podsticanje menstruacije. BOLESTI Uzimati oralno od: visokog holesterola visokog krvnog pritiska ateroskleroze loeg varenja kanjenja mensturacije. PREPARATI Bez recepta afran se moe nabaviti kao sueni prah i sueni igovi. Kuna priprema Caj: ostaviti 12-15 igova u 1 olji kjuale vode 10 minuta. Popiti jednu olju dnevno.
OPTI OPIS Znaenje kineskog naziva ove biljke, hong hua, je crveni cvet"; travari propisuju cvet afranike kod nekoliko bolesti povezanih sa cirkulacijom krvi u organizmu. Biljka se bere u nekoliko kineskih pokrajina tokom juna i jula, kad se uta boja cvetova menja u crvenu; tradicionalisti radije beru cvet afranike u oblano jutro, pre nego to se osui rosa. Najbolji primerci cveta, osim svee crvene boje, imaju dugake latice i meki su. Prema kineskoj tradicionlanoj medicini, ova biljka je oznaena kao otra i topla. BOLESTI Uzeti oralno kod: kanjenja menstruacije slabe cirkulacije krvi krvnih ugruaka probadajueg bola u grudnom kou. Spoljanja primena kod: opekotina, modrica i drugih povreda koe. Unutranja i spoljanja primena kod: rana i gnojnih ireva na vratu rane faze ospica. PREPARATI Sueni cvet afranike se moe nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Postoji i u obliku tablete. Cesto se prodaje u mastima za leenje modrica i povreda. Kombinacije; cvet afranike se mea sa korenom knidijuma (Ligusticum chuanxiong) kod bola u grudnom kou. Kombinuje se sa kineskom angelikom i drvetom cezalpinije za izradu preparata za leenje bola i oticanja usled traume. Smea sa korenom rehmanije, korenom crvenog boura i plodovima forzicije propisuje se kod bola, crvenila i oticanja oiju. Cvetovi afranike i koren vrapjeg semena se meaju za pravljenje aja i uzimaju oralno ili se koriste spolja za leenje ireva, karbunkuluma i deijih ospica. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
SILJ
LATINSKO IME
Cyperus rotundus
OPTI OPIS Krtolasti ilj, koren biljke koja se moe nai u movarnim podrujima i renim obalama irom Kine, smatra se jednim od najboljih sredstava za regulisanje menstruacije u kineskoj tradicionalnoj medicini. Strunjaci ga propisuju i za probleme sa varenjem. Ponekad nazvan i rizom orahove trave, ovaj mirisni koren je najkvalitetniji kad je irok, vrst i crvenkastosme. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini svrstan je kao otar, pomalo gorak i neutralan. BOLESTI Uzeti oralno kod: nepravilnih menstrualnih ciklusa, menstrualnih greva problema sa varenjem kao to su vetrovi i nadimanje potitenosti, neraspoloenja i nestabilnosti. PREPARATI Koren ilja je dostupan u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Da bi se pojaalo ublaavanje bolova, strunjaci savetuju prenje korena u siretu; da bi se ubrzalo njegovo delovanje, preporuuje se kuvanje u vinu. Kombinacije: preparatod ilja, proraljike i korena belog boura propisuje se kod bolova i nadimanja u grudnom kou, bonim delovima trupa i dojkama. Preparatod auklandije i plodova finger" limuna primenjuje se za leenje bolova u gornjem delu stomaka, problema sa varnjem, povraanja i proliva. Preparat od ilja, kineske angelike i korena knidijuma (Ligusticum chuanxiong) esto se propisuje kod neredovnih mensturacija, dok se smea ilja, proraljike i plodova trihozantesa preporuuje kod oticanja dojki tokom mensturacije. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
INEELJEINA D E JS T V A
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: afran je u velikim koliinama izrazito otrovan. Uzimati samo preporuene doze biljke, i to uz savetovanje sa strunjakom. Ne koristite afran za podsticanje pobaaja. Zabeleeni su smrtni ishodi kod ena koje su u pokuaju prekida trudnoe uzele preveliku dozu. Ne treba davati afran deci mlaoj od dve godine. Vea deca i osobe starije od 65 godina treba da ponu od slabijih preparata i da postupno poveavaju dozu.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte cvetove afranike tokom trudnoe, jer postoje dokazi da ova biljka stimulie matericu.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
( \ zapadnjako V / lekovito bilje
J kinesko n / lekovito bilje
jm homeopatskl preparati
J J J
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE U laboratorijskim eksperimentima potkono ubrizgavanje biljke povealo je prag bola kod mieva.
SISAK
G R O Z N I IC A
()
SITAKE
LATINSKO IME
Scutellaria lateriflora
LATINSKO IME
Lentinus edodes
SIPAK
< >
LATINSKO IME
Rosa sp.
OPTI OPIS Herbalisti su pre 70 godina otkrili vitamin C u sveem ipku-svetlocrvenom plodu veliine vinje koji ostaje posle opadanja ruinih latica. Posle toga su naunici otkrili da ipak sadri i flavonoide koji poveavaju korienje vitamina u organizmu. Zbog toga herbaristi propisuju ipak kod prehlada i gripa. No, suenjem biljke gubi se 45-90 posto vitamina. Prepakovane ajeve od ipka, pekmeze, ekstrakte, pire i supe od ipka treba kupovati oprezno; iako se esto konzumiraju upravo zbog prirodnog vitamina C, zapravo ga mogu sadrati u veoma malim koliinama. BOLESTI Uzeti oralno kod: prehlade i gripa. PREPARATI Bez recepta ipak se moe nabaviti u suvom obliku i kao tinktura. Kuna priprema aj: uzeti 2-3 kaiice suvog, usitnjenog ipka po olji kljuale vode. Ostaviti 10 minuta. Popiti vreo ili topao napitak. Pekmez: sakupiti ipak posle prvog mraza i ne uzimati ipak prskan insekticidima. Staviti u teku, nerajuu elinu posudu i kuvati dok ne omeka uz dodavanje 1 olje vode na 0,4 kg ipka. Propasirati. Izmeriti kau i dodati istu koliinu vrelog eera. Kuvati dok se ne zgusne.
OPTI OPIS Listovi i plavi cvetovi ove viegodinje biljke visoke pola metra primenjuju se kao sastojak mnogih biljnih lekovitih sredstava za spavanje dostupnih bez recepta. Neki istraivai, posebno u Evropi i Aziji, tvrde da iak sadri hemijska jedinjenja koja smiruju nervni sistem. Lekari kineske medicine smatraju da je delotvoran u leenju hepatitisa, tekog oboljenja jetre. U Sjedinjenim Amerikim Dravama miljenja o iku su protivrena, a mnogi medicinski strunjaci ga ak smatraju beskorisnim, delom i zbog njegovog ranije, i to nezasluene, reputacije kao leka protiv besnila, zbog ega je i dobio sada zastarelo ime trava besnog psa" . BOLESTI Uzeti oralno kod: nervne napetosti glavobolja i miinih bolova izazvanih napetou, nesanicom, konvulzijama, odvikavanjem od droge ili alkohola simptoma predmenstrualnog sindroma pogoranih ili izazvanih stresom. PREPARATI Bez recepta Dostupan u obliku aja, tinkture, suvih listova, kapsula. Kuna priprema aj: preliti olju kljuale vode preko 2 kaiice suenih listova i ostaviti 10-15 minuta; popiti tu koliinu do tri puta dnevno. Tinktura: staviti 1/2 do 1 kaiice u 2 dl tople vode.
OPTI OPIS itake, ukusna gljiva mesnog ukusa koja raste na deblima sruenog drvea, ve je dugo glavni sastojak kineske kuhinje. I u Kini i u Japanu se primenjuje vekovima kao sredstvo za borbu protiv karcinoma. Savremeni kineski herbalisti primenjuju ovu gljivu i kao lekovito sredstvo za sniavanje holesterola u krvi. Gljiva sadri kortinelin, jako antibakterijsko sredstvo koje ubija mnoge mikrobe, izazivae bolesti. Sulfidni sastojak gljive takoe ima antimikrobna svojstva. Stavie, ove gljive sadre polisaharidni kompleks lentinan, za kojeg su istraivanja pokazala da je efikasan u stimulaciji imunog sistema. Herbalisti smatraju da bi se ovo hemijsko jedinjenje moglo pokazati korisnim kod smanjivanja tumorskog tkiva; ova nada se zasniva na injenici da je lentinan u nekoliko istraivanja na ivotinjama usporio rastzloudnih tvorevina. BOLESTI Uzeti oralno kod: visokog holesterola u krvi poremeaja sa oslabljenim imunim sistemom, sindroma hroninog umora i eventualno nekih oblika karcinoma (primenjivati samo po lekarskoj preporuci). PREPARATI Bez recepta Dostupna u suenom obliku u azijskim prodavnicama hrane i kao kapsule u prodavnicama zdrave hrane. Kuna priprema aj: preliti aku suvih gljiva kljualom vodom; ostaviti 10-30 minuta. Procediti i popiti aj; gljive se mogu koristiti i za kuvanje. Hrana: posle dranja gljiva u kljualoj vodi pojesti jednu dnevno (postoje brojni recepti) za odravanje dobrog zdravlja. Strunjaci za kinesku medicinu preporuuju uzimanje 50-100 g itake gljiva, dva ili tri puta nedeljno, za opte poboljanje zdravlja. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
Blaga Nadraenost eluca ili proliv. Smanjiti unos ili prestati sa uzimanjem. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: iak moe da izazove sanjivost. Posle uzimanja leka ne sme se upravljati motornim vozilima. UPOZORENJE: velike koliine tinkture mogu izazvati smetenost, vrtoglavicu, trzanje i konvulzije. Primenjivati iak u lekovitim koliinama i samo pod strunom kontrolom. Dve japanske studije na ivotinjama pokazale su da iak poveava nivo dobrog" holesterola, to predstavlja mogunost da postane koristan u prevenciji sranih oboljenja i modanog udara.
Blaga Visoke doze vitamina C mogu da izazovu proliv i neznatno optereenje bubrega. POSEBNE INFORMACIJE U sluaju bubrene infekcije posavetujte se sa lekarom pre uzimanja velikih koliina ipka.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Gljive itake su bogate belanevinama, vitaminima B-j, B^, nijacinom i pantotenskom kiselinom.
1000
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
IZANDRA
LATINSKO IME Schisandra chirtensis OPTI OPIS Plodovi izandre, pripadnika porodice magnolija, na ceni su zbog svojih lekovitih svojstava. Treba traiti sjajne, Ijubiasto crvene, vrste, mesnate i uljaste plodove. Strunjaci kineske medicine propisuju ih kod razliitih poremeaja, na primer alergijskih konih reakcija, nesanice i hepatitisa. Zapadni travari je esto orimenjuju kao tonik koji pomae adupiranje organizma fizikom, aiolokom i stresu iz okruenja. Kineska tradicionalna medicina Dznaava biljku kao kiselu i pomalo :oplu. BOLESTI Jzeti oralno kod: hroninog kalja i soptanja, kratkog daha astme alergijskih konih reakcija preobilnog znojenja nesanice, nonih mora razdraljivosti, zaboravnosti, opte letargije nepravilnog rada srca sa kaljem i eanjem, oseanja lupanaj srca hepatitisa - za poboljanje funkcije jetre nonih ejakulacija vaginalnog sekreta estog mokrenja nadraenosti koe. REPARATI iuva izandra se moe nai u kineskim ipotekama, azijskim prodavnicama nekim prodavnicama zdrave hrane. lodovi se mogu nabaviti i u obliku tableta. onekad se priprema u vinu kao tonik. ia alkoholom se primenjuje kod svraba drugih oblika nadraenosti koe. tombinacije: izandra se mea sa zizifusom korenom rehmanije za leenje nesanice, azdraljivosti i zaboravnosti. U kombinaciji a azijskim enenom i krtolom ofiopogona iropisuje se kod kratkog daha praenog aljem i eanjem, kao i kod nepravilnog ranog rada i oseaja lupanja srca. Druge ombinacije se koriste za leenje hroninog alja u tuberkulozi. Za dodatne informacije kombinacijama i dozama obratite 3 strunjaku za kinesku medicinu.
POSEBNE INFORMACIJE Ne preporuuje se uzimanje biljke u ranim fazama kalja ili osipa. U ispitivanjima na zdravim dobrovoljcima, preparati izandre su poboljali otrinu vida. U jednom klinikom ispitivanju preparat plodova izandre je bio delotvoran u leenju obolelih od zaraznog hepatitisa.
FABRIKO IME Nolvadex, Retaxim, Tamofen, Tamoxifen, Oncomax OPTI OPIS Tamoksifen je antiestrogenski lek koji se primenjuje za spreavanje ili usporavanje ponovne pojave karcinoma dojke posle primarne terapije, ukljuujui hirurki zahvat na dojci, leenje zraenjem i hemoterapiju. Lek se moe davati u kombinaciji sa hemoterapijskim sredstvima posle hirurkog zahvata ili sam za leenje metastaziranog karcinoma dojke. BOLESTI karcinom dojke (kod ena i mukaraca, iako je karcinom dojke kod mukaraca redak).
TABEBUJA
PAU D 'A R C O LATINSKO IME Tabebuia impetigosa OPTI OPIS Tabebuja je zajedniki naziv za drvo i lekoviti ekstrakt kore drveta ili sri. Veruje se da je ekstrakt delotvoran protiv bakterijskih, gljivinih, virusnih i parazitskih infekcija, kao i da deluje protiv zapaljenja. Smatra se da mikroorganizme unitava poveavanjem snabdevanja elija kiseonikom. Vekovima pre nego to je savremena nauka izolovala dvadesetak njenih sastojaka, tabebuja se koristila kao narodni lek. Tabebuja je poreklom iz Srednje i June Amerike; moe da dostigne i 50 m visine. BOLESTI Uzimati oralno kod: bakterijskih, gljivinih, virusnih i parazitskih infekcija tegoba sa varenjem. PREPARATI Bez recepta Tabebuja je dostupna u obliku kapsula, tinkture i suene kore. Kuna priprema Caj: kuvati 1 kaiku suene kore u 2-3 olje vode 15 minuta. Piti 2-8 olja dnevno.
Blaga Naleti vruine, munina, povraanje, koni osip, neredovna menstruacija, genitalni svrab, irenje jakog bola u tumoru ili kosti, polna nemo i gubitak libida kod mukaraca. Ako ovi simptomi potraju due vreme ili postanu izrazito neprijatni, posavetujte se sa lekarom. Teka Promene vaginalnog krvarenja ili sekret; smetenost. Odmah se javite lekaru. Primena ovog leka ponekad moe biti povezana sa nekim opasnostima: trombotine pojave, ukljuujui plunu emboliju (kratak dah), tromboza dubokih vena ili povrinski flebitis; oteenje jetre (bez simptoma); retinopatija, katarakta, promene na ronjai; nenormalno visok nivo kalcijuma u krvi (smetenost); karcinom endometrijuma, polipi endometrijuma ili hiperplazija endometrijuma (nenormalno vaginalno krvarenje, boli ili pritisak u karlici, promena vaginalnog sekreta); nizak broj belih krvih zrnaca (temperatura, infekcije) ili trombocita (krvarenje). Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ne koristite tamoksifen ako se javi teka neeljena reakcija na njega. Obavestite lekara o ranijoj pojavi tromboflebitisa, plune embolije, poremeene funkcije jetre, poremeaja krvnih elija ili kotane sri ili neprirodno visokog kalcijuma u krvi. Lekar moe da smanji dozu tamoksifena ili da propie drugi lek. Za vreme uzimanja tamoksifena redovno idite na ginekoloke preglede. Obavestite lekara o svakom nenormalnom vaginalnom krvarenju. Ne koristite hormonsku kontracepciju istovremeno sa tamoksifenom, jer moe da umanji njegovo delovanje. Ne uzimajte tamoksifen tokom trudnoe ili dojenja i nemojte zatrudneti tokom uzimanja ovog leka.
Ne oekuju se.
TAMOKSIFEN
laga izandra ponekad izaziva goruicu. redoziranje moe da dovede do nemira, esanice ili tekoa sa disanjem.
GRUPA LEKOVA Citostatici
lekovi na recept
lekovi bez recepta
f } zapadnjako V / lekovito bilje
( ] kinesko V / lekovito bilje
1NDEKS
LEKOVA
Antacidi i neki antiulkusni lekovi (cimetidin, famotidin i renitidin): prerano razgrauju zatitni sloj tableta tamoksifena. Ovi lekovi se uzimaju jedan ili dva asa pre tamoksifena. Antikoagulansi (npr. varfarin): pojaano antikoagulativno dejstvo. Estrogen i oralna sredstva za kontracepciju: slabije dejstvo tamoksifena. Lekovi protiv karcinoma (bleomicin, danorubicin, doksorubicin, fluorouracil, hidroksiurea, metotreksat, mitotan, mitoksantron, prokarbazin i vinkristin): povean rizik od tromboembolije.
i emfizema i kao pomo u spreavanju napada bronhijalne astme. Teofilin moe da se kombinuje sa drugim lekovima, na primer efedrinom, to omoguava dodatno ublaavanje simptoma astme, i sa blagim sedativima za ublaavanje anksioznosti izazvane astmatiim napadima. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Bronhodilatatori.
TERFENADIN
GRUPA LEKOVA Antihistaminici FABRIKO IME Bronal, Tefen OPTI OPIS Terfenadin je najstariji od novijih, nesedirajuih antihistaminika i esto se primenjuje za leenje simptoma sezonskih alergija. Njegovo delovanje nastupa u roku od jednog asa i dostie najvei efekat posle tri do etiri asa. Terfenadin uglavnom ne izaziva sanjivost, nesanicu ili suva usta, to je tipino za druge lekove te vrste. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antihistam inici. POSEBNE INFORMACIJE Ako postoji oteenje jetre, terfenadin se moe nakupljati u organizmu i izazvati po ivot opasne srane tegobe. Zavisno od teine bolesti jetre, lekar moe da propie drugi antihistaminik.
TERAZOSIN
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Alfa-1 adrenergiki blokatori OPTI OPIS Terazosin, uveden 1987. godine, predstavlja jedan od nekoliko alfa-1 adrenergikih blokatora koji se primenjuju u leenju visokog krvnog pritiska (hipertenzije). Moe se primenjivati sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima, zavisno od stepena hipertenzije. Vie obavetenja vidi pod Alfa-1
adrenergiki blokatori.
TEMAZEPAM
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Anksiolitici (benzodiazepini) OPTI OPIS Temazepam, blagi sedativ i hipnotik, propisuje se za kratkotrajno leenje nesanice. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Benzodiazepini. POSEBNE INFORMACIJE Ne primenjujte ovaj lek ako se ne moe osigurati trajanje spavanja od sedam ili osam asova svake noi za vreme leenja. Ako se ne eka da popusti delovanje leka, moe da se javi prolazna amnezija koja traje nekoliko asova.
N EELJEIN A D E JS T V A Blaga lako retko, kod primene ovog leka mogu je neznatan porast telesne teine. POSEBNE INFORMACIJE Terazosin se ne sme uzimati ako je postojala alergijska ili neobina reakcija na njega, doksazosin ili prazosin.
Azitromicin, klaritromicin, eritromicin, trakonazol, ketokonazol i troleandromicin: mogu uticati na metabolizam terfenadina u jetri, to moe izazvati po ivot opasne srane tegobe. UPOZORENJE: ne uzimajte terfenadin u kombinaciji sa nekim od ovih lekova.
TERKONAZOL TERBUTALIN TEOFILIN

NIJE REGISTRO VAN U SCG GRUPA LEKOVA Bronhodilatatori OPTI OPIS Terbutalin, uveden 1974. godine, propisuje se za ublaavanje simptoma bronhijalne astme, hroninog bronhitisa i emfizemima sa simptomima slinim astmi. Lek se takoe moe primenjivati za spreavanje preranog poroaja. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Bronhodilatatori. NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Vaginalni antimikotici OPTI OPIS Antifungalni lek terkonazol moe se nabaviti u obliku vaginalnih krema i supozitorija za leenje gljivine infekcije vagine (kandidijaze). esto neeljeno dejstvo terkonazola je glavobolja, koja se javlja kod jedne etvrtine ena koje primenjuju ovaj lek. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antim ikotici i Vaginalni
antim ikotici.
GRUPA LEKOVA Bronhodilatatori FABRIKO IME Teolin, Teotard, Durofilin, Euphylong OPTI OPIS Uveden 1900. godine, teofilin je antiastmatini lek koji oputa miie bronhija i krvnih sudova u pluima. Propisuje se kod simptoma akutne bronhijalne astme, hroninog bronhitisa
1002
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
rETRACIKLIN
spreavanje i leenje hroninog bronhitisa i zapaljenja plua sinusitis neki peptiki ulkusi.
Moda je potrebno prilagoavanje doze tih lekova. Antacidi, natrijum-hidrogenkarbonat, kalcijum, gvoe, laksativi, zamene za magnezijum: smanjena resorpcija tetraciklina. Uzimajte tetracikline 1-2 asa pre ili 2-3 asa posle uzimanja ovih lekova. Cimetidin (antiulkusni lek): moe umanjiti resorpciju tetraciklina. Kontraceptivne pilule ili lekovi koji sadre estrogen: slabije kontraceptivno dejstvo; mogua trudnoa ili krvarenje. Lekovi koji redukuju holesterol, npr. holestiramin: smanjena resorpcija i delotvornost tetraciklina. Izmeu uzimanja tetraciklina i ovih lekova treba da proe nekoliko asova. Penicilini: mogua interferencija sa tetraciklinima, to slabi dejstvo oba leka.
iRUPA LEKOVA intibiotici (tetraciklini) ABRIKO IME vmracin, Tetraciklin )PTI OPIS 'etraciklin, uveden 1953. godine, iredstavlja antibiotiki lek koji se iroizvodi ili dobija od soja bakterija treptomyces aureofaciens i primenjuje e za leenje velikog broja oboljenja iaz \anih bakterijama. Kao veina irugih lekova ovog tipa, ne sme e uzimati na prazan eludac. Detaljnije informacije o neeljenim lejstvima i moguim meudejstvima jka vidi pod Tetraciklini.
Blaga Omamljenost, sanjivost, eludano-crevna nadraenost (grevi, oseanje peckanja u elucu, proliv, munina, povraanje), osetljivost na svetlo. Rede: gljivina infekcija u ustima, genitalnom ili rektalnom podruju; tamnjenje ili gubitak prirodne boje jezika. Ako ovi simptomi traju due vreme ili postanu izrazito neprijatni, obavestite lekara. Teka Promena boje zuba kod manje ili vee dece, teka osetljivost na svetlo, jasni simptomi dijabetesa (primetno poveanje volumena mokrae ili slabost nejasnog uzroka). Retko: toksino dejstvo na jetru ili pankreas (utilo koe, bol u trbuhu, munina, povraanje). Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Tetraciklini, osim tetnih, ubijaju i dobre" bakterije koje kontroliu tetne gljivice i crevne mikroorganizme. Uzimanje jogurta koji sadri kulturu Lactobacillus acidophilus ili uzimanje acidofilnih tableta pomae uravnoteenje crevne flore. Dugotrajna primena antibiotika moe dovesti do gljivine infekcije, ukljuujui kandidijazu, ili bakterijskih infekcija kao to je pseudomembranozni kolitis. Trudnice, dojilje i deca mlaa od devet godina ne treba da uzimaju tetracikline. Lekovi mogu da izazovu trajnu promenu boje zuba, poremeaj razvoja zubne glei i poremeaj rasta kostiju fetusa, odojeta i male dece. Tetraciklini mogu kod nekih osoba izazvati oteenje jetre ili bubrene tegobe. Ne uzimajte ove lekove sa mlekom ili mlenim proizvodima. Uzimajte tetracikline 1-2 asa pre ili 2-3 asa posle uzimanja mlenih proizvoda. Ne uzimajte tetracikline kojima je istekao rok trajanja ili su promenili boju, ukus i izgled; u organizmu se mogu razgraditi do toksinih materija. Ovi lekovi mogu pojaati osetljivost na sunce ili UV zrake. Za vreme njihovog uzimanja ograniite izlaganje suncu ili UV lampama. Veina tetraciklina (izuzev doksiciklina) uzima se na prazan eludac.
T IM O L O L
ETRACIKLINI
&
GRUPA LEKOVA Beta-adrenergiki blokatori FABRIKO IME Metablen, Timoptic, Glaumol, Timadren, Unitomolol (oftalmoloki) OPTI OPIS Neselektivni beta-adrenergiki blokator timolol propisuje se u oralnom obliku kao pomo u kontroli visokog krvnog pritiska (hipertenzije, sranog udara (infarkta miokarda) i migrenskih glavobolja. U oftalmolokom obliku ili u obliku kapi za oi lek se primenjuje za kontrolu glaukoma i spreavanje povienog onog pritiska za vreme hirurkog zahvata na oku. Informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima neoftalmolokih oblika ovih lekova vidi pod
Beta-adrenergiki blokatori.
iENERICKI NAZIV loksiciklin, tetraciklin, minociklin, letaciklin, oksitetraciklin )PTI OPIS etraciklini su prirodi ili polusintetski ntibiotici koji se dobijaju od pojedinih ajeva bakterija. Ovi lekovi spreavaju intezu belanevina u nekim bakterijama :azivaima bolesti. Tetraciklini su od omoi i u leenju mnogih bolesti koje renose komarci i krpelji. Tetraciklini su znaajni u borbi protiv akterijskih sojeva otpornih na penicilin i za primenu kod pacijenata osetljivih i alerginih na penicilin i druge antibiotike. akoe su korisni u leenju teih akni, oje mogu da izazovu oteenja koe oiljke. lako njihovo delovanje u leenju kni nije sasvim razjanjeno, tetraciklini nanjuju koncentraciju masnih kiselina sekretu lojnih lezda, suzbijaju zapaljenje unitavaju osetljive bakterije na koi. Vie informacija vidi pod navedenim enerikim lekovima. OLESTI neke polno prenosive bolesti, ukljuujui sifilis, kapavac i hlamidiju infekcije mokranog sistema akne vulgaris (obeleene lezijama i cistama) bolesti koje prenose komarci (npr. malarija) i krpelji (borelioza - Lajmska bolest) infekcije koe i mekih tkiva
(samo za oftalmoloki oblik) Blaga Svrab, bockanje ili suzenje oka. Posavetujte se sa lekarom ako ovi simptomi traju due ili postanu izrazito neprijatni. Teka Crvenilo oiju ili unutranje strane kapaka, blefaritis (zapaljenje onog kapka), konjuktivitis, keratitis (jako oticanje, nadraenost, zapaljenje ronjae), sputen gornji kapak, dvostruki ili zamagljeni vid ili druge promene vida. Obavestite lekara o ovim simptomima.
Obavestite lekara ako uzimate litijum, insulin, digoksin ili antikoagulantni lek.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
INDEKS
LEKOVA
TIREOIDNI HORMONI
HO RM O N I TITNE LEZD E GENERIKI NAZIVI levotiroksin OPTI OPIS Tireoidni hormoni su prirodni ili sintetski proizvedeni lekovi koji se obino daju oralno i primenjuju se kao zamena ili dodatak normalnom luenju titne lezde. Mnogi preparati sadre smesu nekoliko razliitih tireoidnih hormona u raznim odnosima. Hormoni koje proizvodi titna lezda reguliu sledee funkcije: metabolizam i sintezu belanevina, opti fiziki rast, razvoj kostiju i centralnog nervnog sistema. Takode utiu i na brzinu rada srca. Leenje tireoidnim hormonima uglavnom se mora odravati itavog ivota, osim ako je propisano kod prolaznih bolesti koje utiu na funkciju titne lezde. Poto su ovi hormoni kljuni za normalan rast i razvoj, kod dece bi trebalo ispitati funkcionisanje titne lezde. Deci iji organizam ne proizvodi dovoljne koliine, treba to pre dati dodatne tireoidne hormone. Tireoidni lekovi se ponekad primenjuju u dijangostici, za procenu bolesti itne lezde. BOLESTI hipotireoidizam (smanjena aktivnost ili potpuni izostanak rada titne lezde) ili leenje posle uklanjanja titne lezde guavost (uveana titna lezda) neki oblici karcinoma titne lezde, naroito posle leenja zraenjem.
trudnoe ili dojenja. lako male koliine hormona mogu da prou kroz posteljicu i u majino mleko, istraivanja nisu pokazala tetno dejstvo na fetus ili dete koje sisa. Obavestite lekara u sluaju kardiovaksularnih bolesti, dijabetesa ili drugih hormonalnih tegoba, na primer smanjenom luenju hipofize. Lekar e moda odluiti sa se tireoidni hormoni ne primenjuju ili e smanjiti dozu.
standardi za tireoidne hormone nedavno revidirani, jo je uvek teko odrediti razmere i standardi nisu sasvim primenljivi Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Tireoidni horm oni.
TOBRAMICIN
Antidepresivi, ukljuujui triciklike antidepresive, npr. amitriptilin: pojaano dejstvo i neeljena dejstva oba kombinovana leka, to vodi do poremeaja sranog ritma i drugih simptoma preterane stimulacije. Antidijabetiki lekovi, npr. insulin: poveana potreba za insulinom ili drugim antidijabetikim lekovima, to moe dovesti do povienog nivoa eera u krvi. Lekar treba da prilagodi dozu insulina. Antikoagulantni i antitrombocitni lekovi, npr. varfarin: pojaano antikoagulantno dejstvo. Lekar treba da prilagodi dozu antikoagulansa. Drugi hormoni, npr. estrogen: mogu uticati na dejstvo tireoidnog hormona, to zahteva poveanje doze. Lekovi koji podstiu srca (adrenalin ili pseudoefedrin): pojaano dejstvo oba kombinovana leka, to moe izazvati srane tegobe ili poveati mogunost predoziranja tireoidnim hormonom. Lekovi koji sniavaju holesterol (npr, holestiramin): spreena ili usporena resorpcija tireoidnih hormona, to umanjuje njihovu delotvornost. Uzeti hormone titne lezde jedan sat pre ili etiri do pet sati posle lekova koji sniavaju holesterol. GRUPA LEKOVA Antibiotici (oftalmoloki antibiotici) FABRIKO IME Tobrex, Tobramicin OPTI OPIS Tobramicin je oftalmoloki antibiotiki lek koji ubija bakterije. Primenjuje se u injekcijama za leenje tekih sistemskih infekcija. Tobramicin primenjen u obliku rastvora ili masti za oi ima manje neeljenih dejstava i moguih meudejstav nego injekcije koje se koriste kod sistemskil tegoba. Vie informacija vidi pod O ftalm oloki
antibiotici.
POSEBNE INFORMACIJE Tobramicin moe usporiti zarastanje povreda ronjae.
Blaga Retko, osim na poetku leenja, promene ritma menstruacije, nespretnost, zimogroljivost, zatvor, suva otekla koa, glavobolja, sanjivost, umor, oseaj lupanaj srca, slabost, miini bolovi, porast telesne teine. Ako ovi efekti traju due ili su veoma neprijatni, javite se lekaru. (Opadanje kose se moe javiti kod dece na poetku leenja, ali to je uglavnom prolazno.) Teka Retko: alergijske reakcije (npr. koni osip ili plikovi), uporne teke glavobolje, promena menstrualnog ritma, promena apetita, bol u grudnom kou, nepravilan rad srca, temperatura, tremor ruku, razdraljivost, grevi u nogama, nervoza, osetljivost na vruinu, znojenje, pad telesne teine. Treba se javiti lekaru koji e smanjiti dozu. POSEBNE INFORMACIJE Lekar e moda preporuiti nastavljanje primene tireoidnih hormona tokom
TOLNAFTAT
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Antimikotici OPSTI OPIS Tolnaftat se moe nabaviti u obliku aerosola za kou, praka, kreme, gela ili rastvora, a primenjuje se za leenje nekoliko tipova povrinskih gljivinih infekcija. Takoe moe pomoi u prevenciji razvoja nekih oblika atletskog stopala. Tolnaftat nije delotvoran u leenju bakterijskih ili gljivinih infekcija izazvanih kandidom. Vie obavetenja o leku potraite pod Antim ikotici. BOLESTI svrab u preponama liaj na telu belo-smee kone mrlje (infekcija liajem poznata kao tinea vesricolor) atletsko stopalo
TIREOIDNI HORMONI USP

NISU REGISTRO VAN I U SCG GRUPA LEKOVA Tireoidni hormoni OPTI OPIS Tireoidni hormoni USPsu prirodni oblik hormona titne lezde koji se dobijaju od titnih lezda domaih ivotinja. Ovaj lek nije u irokoj upotrebi za leenje hipotireoidizma (smanjene aktivnosti titne lezde) jer nema tano poznat sadraj hormona; ipak lekar moe da ga propie. lako su USP (United States Pharmacology)
1004
INDEKS
K O N V E N C I O N A L N IH I P R I R O D N I H
LEKOVA
f NEELJENA DEJSTVA
ilaga toe se javiti blaga nadraenost oe na mestu primene. ,ko to postane izrazito neprijatno, rekinite primenu i posavetujte ; sa lekarom. eka le oekuju se. OSEBNE INFORMACIJE Ne primenjivati kod dece mlae od dve godine ili kod osipa od pelena bez prethodnog savetovanja sa lekarom. Javite se lekaru ako se simptomi pogoravaju ili se ne poboljaju u roku od 1 0 dana. Lek ne sme doi u dodir sa oima. Poto tolnaftat nema antibakterijska svojstva, najdelotvorniji je kod suvog, Ijuskavog oblika atletskog stopala. lako kod prve primene moe izazvati oseanje bockanja, tolnaftat se moe naneti i na ispucalu kou. Da bi se spreila reinfekcija gljivicama na stopalima ili genitalijama, za vreme leenja treba nositi arape i donje rublje od pamuka, a ne od sintetikih vlakana. U sluaju svraba u preponama izbegavajte noenje tesnog donjeg rublja.
TRETINOIN
GRUPA LEKOVA Lekovi protiv akni FABRIKO IME Vesanoid OPTI OPIS Tretinoin, derivat vitamina A, primenjuje se lokalno za leenje konih poremeaja kao to su akne. Ponekad se primenjuje u kombinaciji sa drugim lekovima, ukljuujui benzoil peroksid ili antibiotike, za leenje tekih akni, iako se ne sme kombinovati sa drugim lekovima protiv akni bezznanja lekara. lako nije utvren taan mehanizam delovanja tretinoina, svrstan je kao elijski stimulator. Izgleda da ovaj lek slabi meusobnu povezanost nekih elija koe. Zbog toga se koa i druge elije Ijute sa povrine tela, to verovatno spreava stvaranje epova koji zatvaraju kone pore. Primenu leka esto prati blago zapaljenje. Tretinoin ne lei akne; u roku od tri do est nedelja po prestanku uzimanja leka bolest moe biti ista kao i pre leenja. Nije potvrena delotvornost leka u odstranjivanju konih oteenja izazvanih izlaganjem ultraljubiastom zraenju. BOLESTI akne (sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima) koni poremeaji kao keratinizacija, keratoza i pljosnate bradavice.
Tretinoin moe izazvati poveanu osetljivost na sunce i ultraljubiasto zraenje. Treba koristiti zatitu od sunca ili prekriti obolele povrine koe na otvorenom i ne koristiti UV lampe. Moe doi do pogoranja akni do nedelju dana od poetka primene tretinoina, jer oteenja ispod koe postaju izraenija zbog delovanja leka. Nemedicinska sredstva za ulepavanje mogu da se koriste, ali obavezno detaljno oistite kou od kozmetike pre primene tretinoina. Tretinoin moe izazvati poveanu osetljivost na hladnou ili vetar.
Benzoil peroksid: ne koristiti sa tretinoinom, osim prema lekarskom uputstvu, jer ova dva leka mogu biti inkompatibilna. Medicinski, abrazivni ili piling proizvodi protiv akni (npr. benzoil peroksid ili medicinski sapuni): mogu izazvati preteranu nadraenost ili suenje koe. Pre uzimanja ovih proizvoda treba se posavetovati sa lekarom. Medicinska kozmetika: moe izazvati prejaku nadraenost koe. Minoksidil (lokalno sredstvo za rast kose, naroito kod elavosti mukaraca ili ena): tretinoin poveava resorpciju minoksidila, to moe pojaati njegova neeljena dejstva, koja ukljuuju nizak krvni pritisak, poremeaje sranog ritma i impotenciju. Obavestite lekara o korienju minoksidila.
r M O C U A M E U D E JS T V A
e oekuju se.
RANILCIPROMIN
IJE REGISTRO VAN U SCG RUPA LEKOVA itidepresivi (inhibitori onoamino-oksidaze) PSTI OPIS anilcipromin se, kao i ostali kovi iz podgrupe antidepresiva poznatih io inhibitori monoamino-oksidaze, imenjuje u leenje depresije, iksioznosti i fobija, u sluaju jdelotvornosti ostalih itidepresivnih lekova. Detaljnije informacije neeljenim dejstvima noguim meudejstvima < vidi pod'Inhibitori a
onoam ino-oksidaze.
Blaga Topla ili crvena koa, blago peckanje ili Ijutenje koe. Ako ovi simptomi postanu suvie izraeni, posavetujte se sa lekarom. No, blago zapaljenje i Ijutenje koe mogu predstavljati normalno delovanje leka i vremenom e se ublaiti. Teka Krastice, plikovi, oticanje i promene boje koe (tamnija ili svetlija koa); jako crvenilo ili peckanje koe. Posavetujte se sa lekarom, koji e predloiti ili prekidanje uzimanja leka ili reu upotrebu, zavisno od teine simptoma. Retko, ako se resorbuje kroz kou, tretinoin moe izazvati simptome trovanja koji obuhvataju sanjivost, glavobolju, muninu, proliv i zvonjavu u uima. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Da bi se izbegla nadraenost, pazite da tretionin ne doe u dodir sa oima, ustima, nosom ili drugim sluznicama.
TRIAMCINOLON
GRUPA LEKOVA Kortikosteroidi FABRIKO IME Kenalog, Kenalog 40 OPTI OPIS Triamcinolon je snaan kortikosteroid nadbubrene lezde, koji se moe nabaviti u obliku spreja za nos ili kao oralni inhalator. Ovaj lek, uveden 1985. godine, esto se propisuje kad bolesnik ne reaguje na druge oblike leenja. Oralni inhalator triamcinolon primenjuje se za leenje bronhijalne astme; namenjen je spreavanju, a ne ublaavanju akutnih napada astme. Prethodria primena drugih oralnih ili inhalatorskih bronhodilatatora moe poveati njegovu delotvornost.
lekovi na recept
vJ
lekovi bez recepta
( J zapadnjako \ / lekovito bilje
f ) kinesko n / lekovito bilje
f \
\0 0 5
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Triamcinolon u obliku spreja za nos primenjuje se za leenje alergijskog rinitisa (zapaljenje nosne sluznice). Takoe se primenjuje kod teke sezonske ili stalne polenske groznice u sluaju da su dekongestivi neodgovarajui (iako proiavanje nosnih puteva dekongestivnim sprejem pre upotrebe triamcinolona moe doprineti njegovoj delotvornosti). Sa dugotrajnom upotrebom triamcinolona moe se javiti odreen stepen sistemske resorpcije. Vie informacija o leku nai ete pod Kortikosteroidi.
svetlosti. Za zatitu koe treba na otvorenom primenjivati losion sa zatitnim faktorom protiv sunca i izbegavati dugotrajno izlaganje suncu i UV lampama.
Duvan (puenje): bre odstranjivanje triciklikih antidepresiva iz organizma, to umanjuje njihovu delotvornost. Haloperidol (antipsihotik), oralna sredstva za kontracepciju, fenotiazinoli (antipsihotici), levodopa (lek protiv Parkinsonove bolesti): snien nivo triciklikih antidepresiva. Klonidin (lek za krvni pritisak): moe izazvati opasno povienje krvnog pritiska.
TRIAZOLAM
NIJE REGISTOVAN U SCG GRUPA LEKOVA Anksiolitici (Benzodiazepini) OPTI OPIS Triazolam, blagi sedativ i hipnotik, primenjuje se za leenje nesanice. Kod upotrebe triazolama ea je pojava kratkotrajne amnezije kod naglog buenja nego pri primeni drugih lekova, pa treba paziti na trajanje delovanja leka. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Benzodiazepini.
INEELJEINA D E JS T V A
Blaga Bele mrlje u ustima, drelu ili nosu; nadraenostdrela; zapuen nos ili curenje iz nosa i peckanje ili suv nos. Ako ovi simptomi traju due ili ako nema poboljanja bolesti za tri nedelje, javite se lekaru.
TRIMETOPRIM
OPSTI OPIS Trimetoprim je generiki antimikrobni lek koji se esto primenjuje u kombinaciji sa sulfametoksazolom. Vie obavetenja vidi pod
Sulfom etoksazol i trim etoprim .
TRIAMTEREN
NIJE REGISTROVAN U SCG GRUPA LEKOVA Diuretici OPTI OPIS Triametren pripada diureticima koji tede kalijum, a propisuje se kod visokog krvnog pritiska (hipertenzije), zastojnog oboljenja srca i tegoba bubrega i jetre povezanih sa zadravanjem tenosti. Poto spreava suvino izluivanje kalijuma iz organizma, triamteren se esto primenjuje u kombinaciji sa diureticima koji ne tede kalijum, na primer hidrohlorotiazidom. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod D iuretici. Obavetenja o diuretiku koji ne tedi kalijum, a esto se primenjuje u kombinaciji sa triamterenom vidi pod
H idrohlorotiazid.
Eritromicin: pojaano dejstvo triazolama. Izoniazid: pojaano dejstvo triazolama i mogua toksinost.
TRIPROLIDIN
(SA PSEU D O EFED R IN O M ) GRUPA LEKOVA Antihistaminici FABRIKO IME Rinasek OPTI OPIS Triprolidin je antihistaminik sa blagim sedativnim delovanjem. Vidi pod Antihistam inici.
TRICIKLICKI ANTIDEPRESIVI
GRUPA LEKOVA Antidepresivi GENERIKI NAZIV amitriptilin, doksepin, nortriptilin OPTI OPIS Znaajna grupa antidepresivnih lekova tricikliki antidepresivi -iroko se primenjuje za leenje depresije i ree ulkusa. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Antidepresivi. POSEBNE INFORMACIJE Pre uzimanja ovih lekova treba obavestiti lekara ako bolujete od glaukoma, zadravanja mokrae, epilepsije ili hipertireoze.
TROSKOT
FO-TI, D VO RN IK LATINSKO IME
Polygonum multiflorum
Blaga Poveana opasnost od opekotina od sunca. POSEBNE INFORMACIJE Poto triamteren spreava izluivanje kalijuma, za vreme uzimanja ovog leka ne smeju se koristiti zamene za kalijum (ukljuujui zamene za so). Viak kalijuma moe dovesti do poremeaja sranog ritma. Za vreme uzimanja ovog leka koa lake izgori prilikom izlaganja sunevoj
Cimetidin (antiulkusni lek): pojaano dejstvo triciklikih antidepresiva.
OPTI OPIS Troskot je poznat i kao koren vunenog cveta; korisnici, trgovci i strunjaci nazivaju ga i fo-ti. Propisuje se za mnoge poremeaje, od znakova preranog starenja do simptoma malarije. Biljka je obino teka, vrsta i crvenkasto smee boje. U kineskoj tradicionalnoj medicini oznaena je kao gorka, slatka, adstringentna i topla.
1006
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
JOLESTI Jzimati oralno kod: vrtoglavice i zamagljenog vida nesanice preuranjene sede kose nonog nekontrolisanog mokrenja vaginalnog sekreta ireva na vratu, rana, apscesa, skrofula (oblik tuberkuloze), gue i oteklina na vratu zatvora bolnih kolena i lea malarije (hronine, a ne akutne faze bolesti). REPARATI raskot je dostupan u kineskim ipotekama, azijskim prodavnicama nekim prodavnicama zdrave hrane. Jostupan je i u obliku pilula. Combinacije: za leenje bolova i kolenima i leima, vrtoglavice preranog starenja kombinuje se a plodovima vuca, psoraleje i vilinom ;osicom. Preparat koji sadri troskot, krofulariju i plodove forzicije propisuje e kod skrofula, apscesa i drugih naticanja. Combinacija sa azijskim enenom se >reporuuje kod hroninih simptoma nalarije. Informacije o dozama i drugim ireparatima potraite kod strunjaka a kinesku medicinu.
TURNERA
DAMIANA LATINSKO IME
Turnera diffusa
ULJE JETRE M O RSKO G PSA

NIJE REG ISTRO VAN O U SC C CRUPA LEKOVA antihemoroidalni lekovi OPTI OPIS Smee masno ulje jetre morskog psa bogato vitaminom A predstavlja koni protektiv, hemijski neaktivnu materiju koja stvara fiziku barijeru izmedu koe i okoline. Ulje jetre morskog psa se primenjuje samo u kombinaciji sa drugim konim protektivima, na primer kakao buterom, lanolinom, parafinskim uljem i glicerinom. U lekovima protiv uljeva ulje prekriva kou anorektalnog podruja (mara) i titi je od jakih, nadraujuih crevnih pokreta. Kao i ostali koni protektivi, ovo ulje pomae u spreavanju gubitka vlanosti i privremeno ublaava nadraenost koe i peckanje kod uljeva. BOLESTI peckanje i svrab anorektalne povrine izazvani uljevima. POSEBNE INFORMACIJE u sluaju rektalnog krvarenja ili upornog svraba javite se lekaru.
OPTI OPIS Od 1874. godine, kad je turnera postala dostupna na tritu SAD, naglaavano je njeno afrodizijako delovanje, iako su je odbacili i travari i iroka javnost. Primenjivala se kao dodatak ishrani i slatkiima, pekarskim proizvodima i likerima, a neki od njenih zagovornika su puili i listove, tvrdei da dejstvo traje devedeset minuta. lako pojedini savremeni travari smatraju da turnera nema lekovitu vrednost, drugi je preporuuju za jaanje nervnog i endokrinog sistema. Nije poznato kako turnera postie to delovanje, ali prema predanju podstie proizvodnju mukog polnog hormona, testosterona, i stimulie centralni nervni sistem, ublaujui depresiju. Propisuje se za smanjivanje anksioznosti, depresije ili poremeaja raspoloenja polnog porekla. Turnera moe da podstakne varenje i da deluje kao laksativ. Veruje se da vrlo mala koliina isparljivog ulja iz listova moe da podsticajno deluje na genitalni i mokrani sistem. Listovi sadre protivmikrobno sredstvo koje moe biti veoma delotvorno u mokranom sistemu. BOLESTI Uzeti oralno kod: hormonalnih poremeaja kao to su polna nemo i hormonske neravnotee problema sa prosatom i oboljenja mokranog sistema potitenosti, anksioznosti, ravnodunosti. PREPARATI Bez recepta Turnera je dostupna u suvom obliku, tinkturi i kapsulama. Kuna priprema aj: drati 1 - 2 kaiice suvih listova u 1 olji kljuale vode 10-15 minuta i popiti tri puta dnevno. Kombinacije: kod anksioznosti ili potitenosti turnera se moe kombinovati sa nekom od sledeih biljaka: zob, iak ili kola.
f IN EELJEN A D E JS T V A
llaga Jeki pacijenti mogu primetiti crvenilo ca i uestalu crevnu aktivnost, proliv slabe abdominalne bolove. OSEBNE INFORMACIJE Strunjaci ne propisuju ovu biljku pacijentima sa poveanim luenjem sluzi ili prolivom. U jednom istraivanju pacijenti oboleli od malarije leeni su preparatom koji sadri troskot i sladi. Ustanovljeno je da ta kombinacija uspeno slabi simptome malarije. U laboratorijskim ispitivanjima je dokazano da koren ove biljke ima antibiotiko delovanje.
UVA
M ED VED KA LATINSKO IME
Arctostaphylos uva-ursi
( )
f M O G U A M E U D E JS T V A
Jeki tradicionalni izvori ne savetuju orienje ove biljke u kombinaciji 3 crnim i belim lukom i vlascem.
N E Z E L J E N A D EJS T V A Blaga Prevelike koliine mogu izazvati nesanicu i glavobolje. U tom sluaju prekinite primenu. POSEBNE INFORMACIJE FDA je prihvatila turneru kao dodatak hrani.
OPTI OPIS Lie uve se koristi najmanje hiljadu godina irom sveta za leenje urolokih tegoba. Lie adri arbutin koji se u mokranom traktu pretvara u hidrokvinon, iroko primenjivani antiseptik. Takoe sadri i tanin, adstringentno sredstvo korisno u leenju rana, i alantoin koji smiruje tkiva i ubrzava zarastanje. Uva je sastojak veine ajeva za leenje tegoba mokranog sistema. Ovaj drvenasti, zimzeleni grm stvara rogozinu, retko naraste vie od nekoliko desetina centimetara, a raste irom severne hemisfere i voli siromano, kamenito tlo. BOLESTI Uzimati oralno kod: blagih infekcija mokranog trakta, npr. zapaljenje mokrane cevi i beike, visokog krvnog pritiska i menstrualnog nadimanja.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
IUU/
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Primeniti spolja kod: manjih povreda koe, posekotina i oderotina. PREPARATI Bez recepta Uva se moe nabaviti kao suvo lie, tinktura i aj, sama ili u kombinaciji sa drugim sastojcima. Kuna priprema Caj: uva treba da tiho vri 5-10 minuta u vodi, a zatim da odstoji 12-14 sati. Da bi se spreilo delovanje tanina, dodajte nanu ili kamilicu. Pijte tri olje dnevno. Oblog: napravite aj, procedite ga i bacite biljku. Komad tkanine potopite u aj i poloite na bolno mesto.
Ovi lekovi unitavaju elijske opne gljivica i koe enzimsku aktivnost koja je kljuna za rast elija i njihovo razmnoavanje. Lekovi su dostupni u obliku vaginalnih krema i vaginaleta. Vie informacija potraite pod nazivima gore navedenih generikih lekova. Takoe pogledajte pod Antim ikotici. BOLESTI infekcija vulve i vagine kandidom (kandidijaza)
VALPROICNA KISELINA
GRUPA LEKOVA Antikonvulzivi FABRIKO IME Apilepsin, Eftil OPTI OPIS Valproina kiselina je uvedena u primenu 1967. godine i koristi se za uspostavljanje kontrole nad epileptinim napadima, uglavnom jednostavnim i sloenim tipovim petit mala. Osim toga, primenjuje se sama ili kao dodatak drugim antikonvulzivnim lekovima za leenje drugih vrsta epilepsije. Vie informacija nai ete pod
An tikon vulzivi.
Blaga
Glavobolje, blagi grevi u elucu i trbuhu, retko nadraenost partnerovog penisa.

Teka
Blaga Uzimanje uve moe izazvati bezopasnu promenu boje mokrae u tamnozelenu. Visok sadraj tanina moe izazvati muninu. Teka U istraivanju iz 1949. godine koje je ukljuilo vrlo visoke doze izolovanog hidrokvinona, primeeni su zvonjava u uima, munina i konvulzije. Propisane doze cele biljke smatraju se nekodljivim, ali u sluaju neeljenih pojava prekinite primenu dok se ne posavetujete sa lekarom. POSEBNE INFORMACIJE Uva ima dezinfekciona svojstva samo u baznoj sredini. Pri korienju ove biljke treba izbegavati kiselu hranu i pia kao to su veina vonih sokova, kiselo zelje i vitamin C. Poto je hidrokvinon u velikim dozama otrovan, uvu treba primenjivati samo u propisanim dozama. Trudnice ne smeju da koriste aj od uve, jer moe podstai kontrakcije materice.
Ako osetite peckanje i svrab u vagini, primetite sekret ili dobijete koni osip ili neki drugi oblik nadraenosti koe, prekinite primenu leka i javite se lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Ako ste trudni ili dojite, nemojte koristiti vaginalne antimikotike bez savetovanja sa lekarom. Ne koristite ove lekove ako imate temperaturu od preko 40 C, bolove u trbuhu, ramenima ili leima ili vaginalni sekret neprijatnog mirisa. Pazite da lek uzimate onoliko dugo koliko vam je propisano, i tokom mensturacije, ak i ako je dolo do povlaenja simptoma. Ako koristite vaginalnu kremu, odeu zatitite od prljanja pomou higijenskih uloaka. Da izbegnete ponovljenu pojavu infekcije, nosite pamuno umesto sintetikog rublja. Tokom leenja se uzdrite od polnih odnosa kako biste izbegli prenoenje ili ponovno dobijanje infekcije. Osim toga, neke vaginalne kreme sadre biljnu uljnu bazu koja moe oslabiti efikasnost lateks prezervativa, dijafragme ili cervikalne kapice. Ako va partner ima simptome kao peckanje, nadraenost ili svrab penisa, moda je potrebno istovremeno leenje infekcije. Neka i partner ode na lekarski pregled. Ispiranje vagine moe i ne mora biti preporueno tokom primene leka. Posavetujte se sa lekarom. Ako povlaenje simptoma ne pone za sedam do deset dana, idite na lekarski pregled. Moda ste trudni ili bolujete od teke bolesti kao to je dijabetes ili HIV infekcija. M O C U A M E U D E JS T V A Ne oekuju se.
BOLESTI epileptini napadi, petit mal epileptini napadi, druge vrste prevencija i leenje bipolarnog poremeaja (manijakalna depresija)
Blaga Neka od uestalijih neeljenih dejstava su: gubitak apetita, smetnje sa varenjem, blaga munina, povraanje i proliv, neobino dobijanje ili gubljenje na teini, koni osip, drhtanje ruku, promene menstrualnog ciklusa, bezvoljnost, oamuenost, vrtoglavica, nestabilnost, emocionalne promene. Ako ova ili druga neeljena dejstva traju due vreme ili vas uznemiravaju, javite se lekaru. Teka udno ponaanje, privianja, neobina krvarenja ili modrice, utilo koe ili oiju, jaki stomani grevi, dvostruki vid, takice pred oima, trzavi ili kolutavi pokreti oiju, oticanje lica, stalna munina ili povraanje. Odmah potraite lekarsku pomo. Osim toga, pogledajte nie navedene simptome prevelike doze. POSEBNE INFORMACIJE Prevelike doze valproine kiseline mogu biti smrtonosne: traite hitnu pomo. Simptomi predoziranja su nemir, drhtanje ruku, privienja i duboka koma Nemojte koristiti valproinu kiselinu ako ste imali alergijsku reakciju na ovaj lek ili bolujete od aktivne bolesti jetre, oteenj; funkcije jetre ili poremeaja krvi. Obavestite lekara ako uzimate antikoagulanse, druge antikonvulzive ili druge lekove (na recept ili bez njega), naroito one koji deprimiraju centralni nervni sistem kao to su antihistaminici, antidepresivi, trankvilizatori, barbiturati, narkotici, sedativi, lekovi protiv bolova, tablete za spavanje i miini relaksansi.
VAGINALNI ANTIMIKOTICI
LEKOVI PROTIV G LJIVI N IH INFEKCIJA VAGINE GRUPA LEKOVA Antimikotici GENERIKI NAZIV hlortrimazol, mikonazol, terkonazol OPSTI OPIS Vaginalni antimikotici se esto propisuju za leenje vaginalne infekcije kandidom.
1008
INDEKS
KON VEN CIONALN IH
I PRIRODNIH
LEKOVA
Pre upotrebe leka obavestite lekara ako ste preboleli bolesti mozga, jetre, krvi ili bubrega, ako ste trudni ili planirate trudnou ili vas oekuje operativni zahvat ili vaenje zuba. Da biste izbegli muninu, valproinu kiselinu moete uzimati sa hranom. Ako elite da spreite nadraenost usta ili grla, tablete i kapsule progutajte bez vakanja ili kidanja. Kod starijih osoba postoji vea verovatnoa neeljenih dejstava, pa ih treba leiti manjim dozama leka. Analize krvi mogu pokazati snien broj belih krvnih zrnaca i trombocita. Valproina kiselina moe da utie na neke laboratorijske analize, ukljuujui jetrene probe. Osobu koja izvodi analize obavestite da uzimate ovaj lek. Nemojte prekidati primenu ovog leka niti uzimati razliite fabrike vrste leka bez dogovora sa lekarom.
N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Manja krvarenja, blag koni osip. M O C U A M E U D E JS T V A Alkohol, aspirin i salicilati: izbegavajte ove lekove dok uzimate varfarin. Vitamin K: antagonist varfarina. Izbegavajte konzumiranje velikih koliina hrane bogate vitaminom K, ukljuujui lisnato zeleno povre, mlene proizvode, unku, teleu digericu, kupus, karfiol i ribu.
simptoma konjuktivitisa, a neki zagovornici uveravaju da aj moe pomoi odravanju dobrog vida. ajevi se primenjuju i za ublaavanje zapuenosti nosa i kalja koji prate polensku groznicu, prehladu i sinusitis. Ova biljka raste na travnjacima i panjacima Evrope, a preneta je i u Sjedinjene Amerike Drave. BOLESTI Primeniti spolja kod: nadraenosti oiju - crvenila, svraba i suzenja koji se javljaju kod polenske groznice, drugih alergija ili prehlada; konjuktivitisa. Uzeti oralno kod: zapuenog nosa i kalja koji prate prehladu, sinusitisa ili alergija.
VERAPAMIL
PREPARATI Bez recepta Dostupna u obliku kapsula i tinktura. Kuna priprema aj: preliti 1 olju kljuale vode preko 2 kaiice suve vidove trave i ostaviti da stoji 1 0 minuta; piti tri puta dnevno. Oblog: 1-2 kaiice suve vidove trave kuvati 1 0 minuta u pola litre vode. Kad voda postane mlaka, smesa se procedi i biljka se baci; sterilna tkanina se natopi u tenost, iscedi i dri na oima nekoliko puta dnevno po 15 minuta. Kombinacije za oralno uzimanje: za leenje disajne i nosne kongestije vidova trava se kombinuje sa kudeljom, cvetovima zove ili hidrastisom. Kod polenske groznice koja izaziva svrab ili suzenje oiju vidova trava se mea sa efedrom. O dozama se posavetujte sa travarom. N E E L J E N A D E JS T V A Blaga Vidova trava moe izazvati koni osip ili muninu. Ako do toga doe, treba smanjiti dozu ili prekinuti primenu. POSEBNE INFORMACIJE Pre primene vidove trave za leenje dece treba se posavetovati sa strunjakom.
GRUPA LEKOVA Blokatori kalcijumskih kanala FABRIKO IME Isoptin, Lekoptin, Verapamil, Vepamil, Izopamil OPTI OPIS Verapamil, blokator kalcijumskih kanala, uveden je u upotrebu 1967. godine i propisuje se za leenje visokog krvnog pritiska, angine pektoris i poremeaja sranog ritma. Lek zaustavlja ulazak kalcijuma u elije organizma, ime usporava kontrakcije srca i arterija, proiruje krvne sudove i sniava krvni pritisak. Verapamil se ponekad koristi za leenje klaster" glavobolja i napada panike. Za informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka pogledajte pod Blokatori kalcijum skih kanala.
Jkohol, antidepresivi, barbiturati, edativi, trankvilizatori i drugi leprimirajui lekovi: pojaani depresivni sedativni efekti.
.ntikoagulansi i antitrombocitni lekovi, kljuujui acetilsalicilnu kiselinu: .oveana opasnost od krvarenja. enitoin i drugi antikonvulzivi: ;tovremena primena fenitoina ili nekog irugog antikovulzivnog leka zajedno a valproinom kiselinom moe da povea pasnost od epileptikih napada.
/ARFARIN
;rupa leko va ^ntikoagulansi i antitrombocitici
VIDOVA TRAVA
ABRICKO IME /tarivarin, Farin V ID A C , O A N ICA LATINSKO IME
Euphrasia officinalis
()
)PTI OPIS 'arfarin, jak antikoagulans, koristi se od 941. godine. On zaustavlja zgruavanje rvi koei delovanje vitamina K, glavnog astojka u proizvodnji etiri glavna faktora oagulacije. Varfarin se uzima oralno i moe iti veoma opasan ako se ne primenjuje a odgovarajui nain. Vane su periodine nalize krvi kako bi se pratilo vreme gruavanja. Detaljnije informacije o tekim eeljenim dejstvima(kao to je krvarenje) moguim meudejstvima leka vidl pod
intikoagulansi i antitrom bocitici.
OPTl OPIS Ime ove biljke govori o njenom dejstvu i izgledu. Crvene mrlje na belim ili Ijubiastim cvetovima podseaju na oi podlivene krvlju, a suve stabljike, listovi i cvetovi ve dugo se koriste kao tonikza nadraene ili inficirane oi. Vidova trava se moe primeniti kod oiju koje svrbe, suze ili su crvene zbog polenske groznice, drugih alergija ili prehlade. Travari je preporuuju i za ublaavanje
VILINA KOSICA
KUSKUTA LATINSKO IME
Cuscuta chinensis
<9
OPTI OPIS Vilina kosica, est parazit na biljkama, ima zelenkasto ute semenke, koje imaju lekovito dejstvo. Izmeu ostalog, propisuje
lekovi na recept
lekovi bez recepta
r .r .r . I UU^
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
se za spreavanje pobaaja. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini smatra se da su semenke slatke, otre i neutralne. BOLESTI Uzeti oralno kod: polne nemoi, nonog mokrenja, prerane ejakulacije, tegoba sa prostatom uestalog mokrenja, nemogunosti zadravanja mokrae, retkih stolica ili proliva sa gubitkom apetita ponovljenog ili preteeg pobaaja bolova u leima zbog miine slabosti omamljenosti, zvonjave u uima, zamagljenog vida. PREPARATI Semenke viline kosice dostupne su u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane. Kombinacije: strunjaci preporuuju meavinu semenki viline kosice, plodova psoraleje i kore eukomije kod preranih ejakulacija. Preparat kuskute i semenki kozinca (Astragalus complanatus) moe da pomogne kod zamagljenog vida, vrtoglavice i zvonjave u uima. Meavina kuskute, japanskog korena eljuge, stabljika dudove imele i kore eukomije esto se propisuje za spreavanje preteeg pobaaja. Za pojedinosti o dozama i dodatnim biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
u spreavanju muke sterilnosti i drugih polnih poremeaja. BOLESTI Uzimati oralno kod: gubitka miine snage, multiple skleroze, reumatizma, umora, neplodnosti, polne nemoi, oteanog varenja, sranih bolesti, muke neplodnosti, polenske groznice. Spoljanja primena lekovitog ulja kod: gnojnih ireva na vratu, zapaljenja, oticanja, rana. Na zahvaeno podruje staviti oblog kod: liaja. PREPARATI Bez recepta Dostupni kao tinktura, osueni koren i list, praak. Kuna priprema Caj: ostaviti 30 g korena da se kuva u olji vode 15-20 minuta. Popiti do dve olje dnevno. Mleni napitak: pomeati 30 g korena vitanije, jednu olju mleka i etiri olje vode. Drati na blagoj vatri 30 minuta do dva sata, dok voda ne ispari. Popiti dve olje dnevno. Dodati med, sirovi eer ili sirup za slai ukus. Lekovito ulje: pomeati 50 g usitnjenih listova vitanije, olju ricinusovog ulja i etiri olje vode. Drati na blagoj vatri etiri do osam asova, dok voda ne ispari. Oblog: natopiti istu tkaninu u aj i primeniti direktno na zahvaeno podruje. POSEBNE INFORMACIJE Bobice vitanije se ne smeju jesti. Mogu da izazovu jake eludano-crevne bolove.
za koje su drugi slini lekovi suvie jaki. Tradicionalna kineska medicina svrstava ovu biljku u hladne, blage i slatke. Vodena bokvica, ije latinsko ime u prevodu znai isuivanje movare", raste u movarama kineskih pokrajina Fudijan, Dijani i Seuan. Najbolji deo svee biljke je svetla, krta, bela mladica. BOLESTI Uzimati oralno kod: oteanog mokrenja, edema (oticanje izazvano zadravanjem tenosti) proliva, dizenterije simptoma koje kineski travari povezuju sa oteenjem bubrega, kao to je oseanje peckanja u mokranom traktu zvonjave u uima ili vrtoglavice. PREPARATI Vodena bokvica se moe nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama hrane i prodavnicama zdrave hrane. Moe se kupovati na grame. Kombinacije: u smesi sa zrncima rajskog voa, vodena bokvica se moe propisati bolesnicima sa distenzijom eluca i trbuha koji pate i od smanjenog stvaranja urina. Za informacije o dozama i biljnim kombinacijama obratite se strunjaku za kinesku medicinu.
Ne oekuju se. POSEBNE INFORMACIJE Primena biljke se ne preporuuje bolesnicima sa zatvorom i oskudnom, tamnom mokraom.
Teka lako je, ako se umereno uzima, vodena bokvica bezopasna, moe izazvati nadraenost organa za varenje, pa produena primena moe da dovede do gastroenteritisa. POSEBNE INFORMACIJE Ne uzimajte vodenu bokvicu kod bistrog vaginalnog sekreta. Zdrave osobe koje uzimaju vodenu bokvicu esto pojaano mokre i izluuju vie natrijuma i uree nego to je uobiajeno.
VITANIJA
AVAGANDA LATINSKO IME VVithania somnifera
< >
VODENA BOKVICA
LATINSKO IME Alisma plantago-aquatica OPTI OPIS Koren vodene bokvice travari propisuju za leenje poremeaja bubrega i mokrane beike. Cesto se propisuje kao diuretik (materija koja pomae uklanjanje vika tenosti iz organizma), a ovaj efekat je moda posledica visoke koncentracije kalijuma, minerala koji pomae protok urina. Poto je njeno delovanje blago i ne iscrpljuje organizam, vodenu bokvicu mogu da uzimaju slabi, stariji bolesnici
OPTI OPIS Smatra se da ovaj niski grm, poreklom iz Indije, prepoznatljiv po skupu malih zeleno utih cvetova, jaa organizam i slui kao izvor energije. Vitanija je traena zbog svog korena, listova i bobica jer, navodno, pomae u obnavljanju miia, tkiva i kotane sri. Uglavnom se propisuje kao lekoviti dodatak osobama koje se oporavljaju od bolesti ili pate od preteranog umora. Takoe je na glasu i kao afrodizijak i, prema tradiciji, veruje se da pomae
VUAC
LATINSKO IME Lycium barbarum (ili Lycium chinense) OPTI OPIS iroke, meke i crvene bobice vrste Lycium barbarum i Lycium chinense sline su po izgledu i delovanju. Plodovi su poznati
INDEKS
K O N V E N C IO N A LN IH I PR IR O D N IH
LEKOVA
i kao vuje bobice. Kineska tradicionalna medicina svrstava ove biljke kao slatke i neutralne. Lycium chinense se pojavljuje uglavnom u pokrajini Hebei, dok raireniji Lycium barbarum raste u vie kineskih pokrajina. BOLESTI Uzeti oralno kod: nonog slepila, zvonjave u uima, vrtoglavice i zamagljenog vida tuberkuloznog kalja dijabetesa bolova u leima, kolenima i nogama polne nemoi i nonog mokrenja. PREPARATI Plodovi vuca se mogu nabaviti u kineskim apotekama, azijskim prodavnicama i nekim prodavnicama zdrave hrane, kao svea biljka i u obliku tableta. Obino se dodaje u poslednjih pet minuta kuvanja. Kombinacije: u smesi sa vilinom kosicom, korom eukomije i korenom rehmanije kuvanim u vinu, vuacse propisuje protiv polne nemoi, vrtoglavice i zvonjave u uima. Plodovi se primenjuju i za leenje tuberkuloznog kalja u kombinaciji sa Ophiopogon tuberom, anemarenom i kockavicom. Za leenje hroninog proliva vuac se pee za postizanje najvee mogue delotvornosti. Za dodatne informacije o kombinacijama i dozama obratite se strunjaku za kinesku medicinu. POSEBIME INFORMACIJE U sluaju upalnog oboljenja, oteanog varenja ili sklonosti nadimanju, ovu biljku ne treba uzimati. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da je intravenska primena vuca kod zeeva izazvala sniavanje pritiska i smirivanje oteanog disanja.
izbacivanje sluzi iz plua i ublaavanje spastikih stanja kao to je kaalj praen hripanjem i tuberkuloza. Laboratorijska ispitivanja na ivotinjama pokazuju da jedan od sastojaka vujeg korena, aktein, moe da pomogne leenje visokog krvnog pritiska. BOLESTI Uzeti oralno kod: menstrualnih bolova, predmenstrualnog sindroma glavobolje proliva krvarenja iz desni spastikog kalja visokog krvnog pritiska Primeniti spolja kod: iijalgije, neuralgije, miinih spazama, reumatizma. PREPARATI Bez recepta Vuji koren se kupuje kao tinktura, sirup, kapsule, teni ekstrakt i takoe kao sueni koren i izdanak. Kuna priprema Kuvanje: kuvajte pola kaiice prakaste smee korena 30 minuta u olji vode, pa ostavite da se ohladi. Uzimajte do jedne olje dnevno, 2 velike kaike u jednoj dozi. Da bi se ublaio gorak ukus, dodajte limun i med. Kombinacija: blago umirujue sredstvo se dobija meanjem suene biljke sa ikom, drvetom ranilista, pasiflorom (Passiflora incarnata) i valerijanom (Valeriana officinalis).
Ne uzimajte tokom trudnoe, jer moe da izazove prevremeni poroaj. Ako vam je preporueno da ne koristite pilule za kontracepciju, nemojte da uzimate ni ovu biljku.
ZIDOVUDIN (AZT)
GRUPA LEKOVA Antivirusni lek FABRIKO IME Retrovir, Zidosan OPTI OPIS Zidovudin se od 1987. godine koristi za leenje SIDE (AIDS-a). Ovaj antivirusni lek koi umnoavanje virusa utiui na njegov genetski kod. Osim to spreava i lei simptome SIDE kod osoba zaraenih HIV virusom, zidovudin moe da deluje i na druge viruse, kao to je izaziva hepatitisa B, bakterije, kao salmonelu i Escherichiae coli, kao i giardiju i neke druge parazite. Istraivai trenutno pokuavaju da odrede koliko je lek efikasan u borbi protiv ovih organizama. (Nije se pokazao efikasnim protiv herpesnih infekcija.) lako moe usporiti napredovanje SIDE ili HIV infekcije kod nekih bolesnika, zidovudin ne dovodi do izleenja i ne moe da utie na napredovanje ili ishod bolesti. Moe da sprei druge (oportunistike) bolesti ili infekcije koje se ponekad javljaju kao komplikacija SIDE. esto se za leenje komplikacija SIDE istovremeno primenjuju i drugi lekovi. Poznata su neeljena dejstva AZT, naroito na krv, ali esto je teko razlikovati efekte HIV infekcije i SIDE od neeljenih efekata leka. BOLESTI HIV infekcija (sa ili bez simptoma) prevencija HlV-a kod osoba koje su zbog zanimanja izloene HIV-u (zdravstveni radnici) prevencija HlV-a kod neroene dece trudnica obolelih od SIDE. N E E L J E N A D EJS T V A Blaga Glavobolje (blage i teke), nesanica, bolovi u miiima, munina, pojaana pigmentacija noktiju. Javite se lekaru ako ovi simptomi potraju ili postanu veoma neprijatni. Teka Anemija, temperatura, groznica, zapaljenje grla, promene u broju trombocita. Retko: miina atrofija, trovanje jetre, smetenost,
N EZELJEIN A D E JS T V A Blaga Dugotrajna primena moe da iritira matericu. Teka Prekoraenje doze ili dugotrajna primena mogu izazvati omamljenost, proliv, muninu, povraanje, bol u stomaku, glavobolje, bolove u zglobovima i usporenje sranog rada. Sastojak biljke slian etrogenu moe da doprinese pojaanom zgruavanju krvi, problemima sa jetrom i podsticanju rasta karcinoma dojke. Ako se razvije neki od ovih simptoma, prestanite da uzimate vuji koren i odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: vuji koren treba uzimati iskljuivo pod lekarskom kontrolom, jer moe da izazove teka neeljena dejstva. UPOZORENJE: osobe sa zastojnim oboljenjem srca ili drugim oblicima sranih oboljenja ne smeju da uzimaju vuji koren.
VUCJI KOREN
()
LATINSKO IME Zimicifuga racemosa 3PTI OPIS 2 vornovati crni rizom i koren vuje loge sadri materije koje deluju slino ienskom hormonu estrogenu. Ova lisnata /iegodinja biljka se propisuje kod lekoliko menstrualnih i menopauzalnih egoba. U Nemakoj je vuja noga kljuni iastojak tri leka koji se najee primenjuju .a leenje simptoma menopauze. Vuja loga takoe deluje kao sedativ i smatra e da podstie mokrenje, isuivanje sekreta,
lekovi na recept
lekovi bez recepta
I U
INDEKS
I PRIRODNIH
LEKOVA
manija, epileptiki napadi. Ako se tokom uzimanja leka ili po prestanku uzimanja jave ovi simptomi, odmah idite na lekarski pregled. POSEBNE INFORMACIJE Ako ste trudni i HIV pozitivni, raspravite mogunosti koje vam stoje na raspolaganju sa lekarom koji prati novosti u leenju SIDE. Neka istraivanja ukazuju da AZT moe da pomogne u spreavanju HIV infekcije dece koju su rodile HIV pozitivne majke. No, AZT je isto tako potencijalno otrovan lek. Lekar vam moe pomoi da odmerite jesu li koristi vee od tete. Odobrena je primena zidovudina kod dece starije od tri meseca. Porazgovarajte o leenju HIV pozitivne dece sa lekarom koji prati najnovija istraivanja, kako bi vam pomogao da odmerite dobrobiti i tete od ovog leka. Poto AZT potiskuje aktivnost kotane sri, kod popravke zuba moe doi do infekcija ili produenog zarastanja. Vano je da tokom uzimanja ovog leka lekar redovno prati vau krvnu sliku, zbog njegovog delovanja na krv.
ZOLPIDEM
GRUPA LEKOVA Lek protiv nesanice FABRIKO IME Stilnox OPTI OPIS Zolpidem se primenjuje od 1993. godine i predstavlja najee propisivani lek za kratkorono (7 do 10 dana) reavanje problema nesanice kod odraslih. Glavne prednosti ovog leka su mala incidencija neeljenih dejstava, brza resorpcija i odstranjivanje iz organizma i najmanji mogui uticaj na prirodne ritmove spavanja, to ukljuuje i fazu brzih pokreta oiju (REM faza). Delovanje ovog nebenzodiazepinskog leka sastoji se u vezivanju za specifian receptor u mozgu kako bi se podstakao prirodan proces spavanja. Veina bolesnika koji su koristili ovaj lek izvetava da su neeljena dejstva malobrojna, a da su oamuenost ujutro posle uzimanja leka, gubitak pamenja ili pojaana nesanica kad se lek ne koristi slabi ili nikakvi. Detaljnije informacije o neeljenim dejstvima i moguim meudejstvima leka vidi pod Lekovi p ro tiv nesanice. BOLESTI nesanica
od depresije ili nekog psihikog poremeaja ili ste bili zavisni od droge ili alkohola. Zolpidem se najbre resorbuje kad se uzima na prazan eludac (najmanje dva sata posle obroka). Poto zolpidem veoma brzo deluje, treba ga uzeti neposredno pre odlaska na spavanje. Zolpidem koristite samo ako za spavanje imate na raspolaganju celu no (sedam od osam asova). U suprotnom lek se nee potroiti", pa ete osetiti efekte uzimanja leka sledeeg jutra, ukljuujui oamuenost i probleme sa pamenjem. Starije osobe mogu biti osetljivije na efekte i neeljena dejstva leka pa e im moda biti potrebne manje doze. Sve dok ne znate kako reagujete na zolpidem, nemojte upravljati vozilom, raditi sa mainama ili vriti poslove za koje su potrebni dobra koordinacija i otro oko. Dugorona primena zolpidema moe izazvati zavisnost. Posle prekida uzimanja leka mogu se pojaviti simptomi apstinencije.
Alkohol i drugi depresivi centralnog nervnog sistema (anestetici, antidepresivi, antihistaminici, barbiturati, benzodiazepini, inhibitori monoamino-oksidaze (MAO), miini relaksansi, narkotici ili lekovi protiv bolova na recept, trankvilizatori): pojaano dejstvo protiv nesanice i snaniji deprimirajui efekti. Kofein i nikotin: ovo su stimulansi koji mogu uticati na efekte zolpidema na nesanicu.
Drugi antivirusni lekovi (ukljuujui ganciklovir, ribavirin i aciklovir): istovremena primena AZT i drugih lekova dovela je do meudejstava u rasponu od inaktivacije jednog ili oba leka do tegoba povezanih sa toksinou, kao to je nizak broj trombocita i izuzetno jaka oamuenost i bezvoljnost. Lekar treba paljivo da prati istovremenu primenu ovih lekova. Flukonazol (antimikotik): pojaano delovanje AZT. Fenitoin (antikonvulziv): koi izluivanje AZT, poveavajui opasnost od neeljenih dejstava. AZT moe delovati na nivo fenitoina u krvi. Klaritromicin (antibiotik): smanjena koncentracija AZT u krvi. Lekovi za krv (protiv leukemije, hemofilije), lekovi za kotanu sr, leenje zraenjem: suprimiranje kotane sri koje dovodi do manjeg broja krvnih zrnaca i trombocita. Paracetamol: smanjeno delovanje AZT. Probenecid (lek protiv gihta): koi izluivanje AZT, poveavajui njegovu koncentraciju u krvi i potencijalnu toksinost; poveana opasnost od tekih neeljenih dejstava.
Blaga Oamuenost tokom dana, vrtoglavica, zamagljen vid, suva usta, problemi sa pamenjem, bolovi u elucu ili trbuhu, munina, povraanje, glavobolja, neobini snovi, slabost. Ako ove tegobe traju due ili su veoma neprijatne, obratite se lekaru. Teka Nespretnost, smetenost, nestabilnost i padanje, umna depresija, koni osip, uzbuenje, razdraljivost, hripavo ili oteano disanje, privienja, pojaana nesanica. Odmah se javite lekaru. POSEBNE INFORMACIJE Nemojte uzimati zolpidem ako ste imali alergijsku reakciju na ovaj lek. Pre primene zolpidema morate obavestiti lekara ako ste trudni, planirate trudnou ili dojite; bolujete od bolesti jetre ili bubrega; ostajete bez vazduha u snu; bolujete od astme, bronhitisa, emfizema ili druge hronine plune bolesti; bolovali ste
ZUTIKA
< )
LATINSKO IME
Berberis vulgaris
OPTI OPIS Koru korena utike, grma visokog dva i po metra i prepoznatljivog po utom korenu i nenoj utoj cvasti, propisuje se kod nekoliko oboljenja jetre. Travari primenjuju ovu biljku i za sniavanje krvnog pritiska,
1012
INDEKS
LEKOVA
kao pomo u varenju i za borbu protiv infekcije. Ovi efekti na organizam se pripisuju aktivnim sastojcima biljke, takozvanim izokinolinskim alkaloidima, u koje spadaju berberin, berbamin i oksikantin. BOLESTI Uzimati oralno kod: utice, hepatitisa, anemije, loeg varenja, zatvora, proliva, goruice, uveanja slezine, kamena u ui, mamurluka. Grgljati kod: bolova u grlu Stavljati oblog kod: zapaljenja onih kapaka, konjuktivitisa (crveno oko), kone infekcije. PREPARATI Bez recepta Zutika je dostupna kao koren, teni ekstrakt i praak.
Kuna priprema aj: ostavite 30 g korena utike da kljua u jednoj olji vode 15-20 minuta. Ostavite da se ohladi. Piti prema potrebi, do 1 olje dnevno. Za zaslaivanje dodati med. Oblog: natopiti istu tkaninu u aj od utike i staviti direktno na inficirano podruje. Kombinacije: za leenje jetre kombinuje se jedan deo korena utike, jedan deo divljeg jama, jedan deo maslaka, pola dela korena kantariona. Neka 30 g smee tiho kljua u pola litre vode 1 0 minuta. Procediti. Piti po 60 g tri do etiri puta dnevno.
ili nesvestica. Ako ovi simptomi potraju, posavetujte se sa strunjakom Teka Zutika u velikim dozama moe da izazove konvulzije ili drastino snienje krvnog pritiska, sranog rada ili disanja. Ako bilo koji od ovih simptoma due traje, odmah se javite lekaru.
IN E E U E N A D E JS T V A
Blaga Mogua nadraenosteluca, proliv, munina, povraanje, vrtoglavica
POSEBNE INFORMACIJE UPOZORENJE: utika se ne sme uzimati tokom trudnoe, zbog stimulativnog dejstva na matericu. Ako bolujete od srane bolesti ili hroninih disajnih tegoba, ne uzimajte ovu biljku bez dogovora sa travarom ili ovlaenim zdravstvenim strunjakom.
lekovi na recept
lekovi bez recepta
1013
BILJN I
PREPARATI HOMEOPATSKI LEKOVl
O BILJNIM
PREPARATIM A
I HOM EOPATSKIM
LEKOVIMA
BILJNI PR EPA R A TI
TINKTURA
Priprema bilja za leenje vie je umetnost nego nauka, a recepti su mnogobrojni. Domai preparati se razlikuju po snazi od onih koji se jmdaju u prodavnicama, a ak i oni se razlikuju od proJavnice do prodavnice. Zato se moe desiti da se doza ozlaena na leku kupljenom u apoteci razlikuje od doze lavedene u receptu za kuno spremanje preparata. Tri osnovna biljna preparata za oralnu primenu su de<okcije, tinkture i ajevi. Mogu se pripremati od sveeg ili suenog bilja. Koliina bilja i vreme pripreme mogu da se azlikuju, zavisno od vrste bilja koje se priprema. Prepara:i za spoljanju upotrebu obuhvataju obloge i meleme koji e primenjuju za leenje rana i oputanje napetih miia, <ao i ulja, kreme i masti koji pomau kod konih bolesti. Neke biljke imaju najbolje dejstvo kada se meaju sa Jrugim biljem. Na primer, kinesko bilje se skoro uvek ko-isti kao meavina vie biljnih vrsta. Poto je meanje bilja sloen postupak, najbolje je da se obratite strunjaku za <inesko bilje i proverite njihovo doziranje. ^ /( N/
Za pripremu tinkture koristi se alkohol (najmanje 60 %, npr. votka) kako bi se dobio ekstrakt vee koncentracije od aja ili dekokcije. Recepti nisu jedinstveni u pogledu razmere biljke i alkohola, kao ni vremena pripreme, ali uobiajena razmera je 120 grama mlevene ili usitnjene suene biljke na 2 olje alkohola. Alkohol mora potpuno da prekrije biljku, pa moete upotrebiti i vie alkohola. Ako koristite svee bilje, udvostruite koliinu biljke i alkohola. Stavite biljku u neprozirnu teglu ili bocu koja moe vrsto da se zatvori, prelijte je alkoholom, poklopite i stavite na toplo mesto (oko 25 C), ali izbegavajte direktnu sunevu svetlost. Ako je tegla porozna, ne ostavljajte je na na vredom nametaju ili nekoj drugoj povrini koju tenost moe da oteti. Tokom dve nedelje protresite teglu dva puta dnevno. Posle dve nedelje prespite tenost u drugu neprozirnu teglu ili tamnu bocu i ostavite na hladnom mestu.
U P O Z O R E N J E !
Biljke uvek koristite veoma oprezno, naroito ako ste alergini i osetljivi na lekove, ako uzimate lekove protiv neke hronine bolesti ili ste stariji od 65 ili mlai od 12 godina. U poetku uvek uzmite najmanju dozu biljnog preparata kako biste spreili neeljene pojave. Bilje najbolje deluje na prazan eludac. Ako imate munine, uzimajte biljne preparate uz obrok ili neposredno posle njega. U sluaju da se munine, proliv i glavobolja svaki put jave do dva sata posle uzimanja biljnog preparata, prestanite da ga uzimate. Ako simptomi ne prou, javite se svom lekaru. Moe doi do meudejstva biljnih preparata i lekova, zato se pre primene biljnih preparata posavetujte sa lekarom. Trudnicama i dojiljama preporuuje se da se pre uzimanja biljnih preparata posavetuju sa ginekologom. Mnogi travari savetuju da je bolje da bilje kupujete, umesto da ga berete sami. Sueno i svee bilje, biljne kapsule, tinkture, ajeve, tablete, masti i ulja moete kupiti u biljnim apotekama, nekim prodavnicama zdrave hrane i apotekama. Bilje i biljne preparate nabavljajte iz pouzdanih izvora, kako biste se zatitili od prevara kao to je zamena jedne biljke nekom drugom, jeftinijom. Bilo da se radi o suenom ili sveem bilju, biljnom prahu ili vodenom rastvoru, treba naglasiti da sve bilje vremenom gubi efikasnost. Zato pazite da uvek kupite to sveiji proizvod.
: a j , i n f u z ili o p a r a k 3iljni aj ili oparak priprema se od listova, cvetova ili mekih
delova biljne stabljike. Caj se priprema tako to se 1-2 kaii;e suene biljke stave direktno u olju ili ajnu kuglicu. Ako <oristite svee bilje, udvostruite koliinu. Biljku prelijte jedlom oljom vrele vode i ostavite da odstoji 10-20 minuta. Pre jpotrebe procedite. Ako elite da ublaite gorak ukus, dodajte eer, limun ili med. Listovi i cvetovi se ne kuvaju, jer se kuvanjem gubi suvie starskih sastojaka. Moete da pripremite i vee koliine aja, :ako to stavite 15-30 grama suene biljke (30-60 grama svee) na svake dve olje vode. Druga mogunost je da kupite biljni aj u kesicama. Imajte ia umu da kesice aja imaju blae dejstvo od sveih biljaka <oje se mogu kupiti u biljnim apotekama ili se pripremaju <od kue. Ako ostanu na vazduhu, biljni ajevi gube svoju le<ovitu vrednost nekoliko sati posle pripreme. No, ako priprenljeni aj sipate u vrsto zatvorenu staklenu posudu i ostavite j friider, zadrae svojstva jo tri dana.
DEKOKCIJA ILI ODVARAK Dekokcija ili odvarak je vodeni ekstrakt koji se priprema od
korena, kore, ponekad i granica, bobica ili semenki neke biljke. Za razliku od mekih delova biljke koji se koriste za pripremu ajeva, ovi tvrdi delovi se moraju prokuvati da bi se iz njih izvukli aktivni sastojci. Dekokcija se priprema tako to se usitni ili izlomi 1 kaiica suene ili 2-3 kaiice svee biljke i stavi se u staklenu, keramiku ili emajliranu posudu. Prelijte sa 2 olje hladne vode, pustite da provri i kuvajte na tihoj vatri 10-15 minuta. Procedite. Napitak se moe piti hladan ili topao. Kao i kod ajeva, uvek je najbolje da se pripremi sve napitak, ali moete staviti u friider veu koliinu napitka, u vrsto zatvorenim staklenim posudama i koristiti ih 2-3 dana.
1015
O BILJNIM
PREPARATIM A
I HOM E O P A T S K IM
LEKOVIMA
BILJNI P R E P A R A T I
Ne izlaite je direktnoj sunevoj svetlosti, jer e izgubiti snagu. Uobiajena doza iznosi 10-30 kapi, koje se uzimaju bez dodataka ili se meaju sa vodom ili sirupom, dva do etiri puta dnevno. Poto sadre alkohol, tinkture se mogu uvati najmanje dve godine. Meutim, ako se pripremaju sa sveim biljem, trajnost im je mnogo kraa. Tinkture su osnovni sastojak mnogih preparata, kao to su biljni oblozi i masti, a mogu se stavljati i u kupku. Rum, din i konjak su takoe dobri rastvarai. Za pripremanje tinkture nikad ne koristite metil-alkohol, alkohol za ienje ili industrijski alkohol, jer su veoma otrovni. Trudnice, deca, dijabetiari i osobe koje moraju da izbegavaju alkohol mogu kotistiti tinkture pripremljene sa jabukovim siretom ili glicerinom umesto destilovanog alkohola. Druga mogunost je uklanjanje alkohola iz tinkture, tako to se odreena doza tinkture stavi u olju i dodaju se dve kaike vrele vode. Tokom hlaenja meavine vei deo alkohola e ispariti.
SIRUPI Sirupi se primenjuju za ublaavanje kalja ili poboljavanje
ukusa tinkture. Pripremaju se meanjem pola kilograma eera i jedne olje vode. Neka meavina provri, a onda kuvajte na tihoj vatri uz stalno meanje, sve dok se kristali ne rastvore. Kad se sirup ohladi, sipajte ga u tamne flae i stavite u friider. Moete ga dodati u tinkturu radi poboljanja ukusa.
OBLOZI
nain kao i etarska, ali se mogu pripremiti i kod kue. Posto dva naina pripreme: hladan i topao. Nain pripreme zavi od biljke. Topli nain se primenjuje za pripremu korena i tvrdih, d venastih delova nekih biljaka, kao to je ruzmarin. Polak ugrejte 30-60 grama osuene biljke (za svee bilje uzmil dvostruku ili trostruku koliinu) u posudi sa dvostrukim dnoi sa dve olje maslinovog, suncokretovog ili bademovog ulj. Pazite da stavite dovoljno ulja kako bi potpuno prekrilo biljki Budite oprezni jer e preterano zagrevanje imati za posledic medicinski beskorisno ueglo ulje. Jednostavno zagrejte ulji pazei da ne provri ili da ne pone da se dimi. Posle dva sal smesu procedite kroz krpu ili sito prekriveno tankom gazon Stavite u staklene boice i vrsto zatvorite. Za cvetove i meke listove primenite hladni postupak. Usi nite biljne delove, stavite ih u istu teglu i prekrijte uljem. Z; tvorite teglu i drite je na sunanom mestu dva dana. Zatir je stavite na svetlo mesto, ali ne na direktnu sunevu svetlos Neka stoji dve do tri nedelje, ali ne zaboravite da svakog d; na protresete teglu. Procedite kroz tanku gazu. Infuziono ulj sipajte u tamnu staklenu posudu. Da biste dobili preparat vt e koncentracije, ponovite jo jednom postupaksa infuzionir uljem i veom koliinom osuene biljke.
KREME Krema je meavina ulja i vode, lako se upija u kou i poma
Za pripremanje toplih obloga natopite meku pamunu ili lanenu tkaninu u topli oparak ili odvarak. Iscedite tkaninu i stavite je na povreeno mesto. Kad se oblog ohladi, ponovite postupak. Ako vas boli glava, primenite hladni oblog, sa hladnim oparkom.
MELEMI Melemi se koriste kao i oblozi, samo to se biljka stavlja di-
u nezi suve i perutave koe, kod ujeda insekata i opekotin; Za jednostavnu biljnu kremu pomeajte 10 kapi odabrano etarskog ulja sa 75 grama iste biljne kreme za lice koju mc ete kupiti u apoteci.
MASTI Masti su votane ili uljne meavine koje ne sadre vodu i stva
rektno na kou. Prelijte malo prokuvane vode preko usitnjenog ili zdrobljenog sveeg bilja. Neka odstoji 2-5 minuta, a potom ocedite vodu. Moete upotrebiti i sueno bilje. U tom sluaju ga kuvajte 3-5 minuta ili prah pomeajte sa malo vode da dobijete jednolinu smesu. Pri upotrebi melema stavite gazu ili tanki pamuni povez preko povreenog mesta, a zatim smesu bilja nanesite na gazu. Pokrijte drugim komadom gaze ili plastinim povezom. Uvrsite melem pomou gaze ili pamunih traka i ostavite jedan sat. Ako je potrebno, ponovite postupak.
ULJA
raju na koi zatitni sloj, uvaju je od vlage koja moe da iza zove iritaciju koe, na primer osip od pelena ili uljeve. Z pripremu masti pomeajte u posudici vazelin i biljku u razme ri 4:1. Kuvajte na tihoj vatri jedan sat pazei da ne pregrejet vazelin. Tenost procedite kroz tanku gazu. Ulijte mast u te glu, pustite da se ohladi pa vrsto zatvorite. Bilje moe biti i obliku suenih ili sveih cvetova, listova ili korenja. Ako koristi te svee bilje, kuvajte ga dovoljno dugo da voda ispari, inao e voda u bilju izazvati kvarenje pripremljene masti.
PRAKOVI Biljni prakovi se dobijaju mlevenjem osuenog bilja. Prime
njuju se za posipanje hrane ili pia, meaju se sa vodom z; meleme ili se primenjuju za izradu kapsula.
KAPSULE Kapsule se mogu pripremiti kod kue pomou kapsula stan
Biljna ulja se primenjuju za masau i pripremanje krema i masti. U prodavnicama moete nabaviti etarska ulja, dobijena sloenim procesom destilacije. Ova visoko koncentrisana ulja toliko su efikasna da se doziraju u kapima. Kad se etarska ulja nanose na kou, obino se prvo razrede bademovim ili suncokretovim uljem. Infuziona ulja se primenjuju na isti
dardnog oblika, sa zapreminom od 1/4 do 1/2 kaiice biljnoj praka. Uspite praak u obe polovine kapsule i spojte polovi ne. Stavite u tamnu posudu.
1016
O BILJNIM
PREPARATIM A
I HOM EOPATSKIM
LEKOVIMA
HOMEOPATSKI LEKOVI
Leenje homeopatskim lekovima se razlikuje od svih ostalih naina medicinske nege. Osnovni principi homeopatskog leenja se razlikuju od principa vojstvenih leenju biljnim preparatima ili konvencional-lim lekovima. Ispitivanja, recepti i nain primene homeoaatskih lekova svojstveni su samo tom obliku leenja. Ako > odluite za homeopatiju, strogo se pridravajte njenih e jravila i ne zamenjujte homeopatske materije ili lekove <oje vam je preoruio homeopata nekim drugim lekovima. X1 ISPITIVANJA v'eina homeopatskih lekova priprema sa od biljnih ekstraka:a koji su esto toksini. Toksinost ekstrakata ili osnovnih :inktura" je ono to ih i ini homeopatski vrednim. Neka ma:erija, koja u nerazreenom obliku kod zdrave osobe izaziva jdreenu grupu simptoma, moe lekovito da deluje na sline simptome kod bolesne osobe ako se primeni u veoma razreJenom obliku. Ispitivanja kojima se odreuje koji sastojci su najbolji u leenju odreene grupe simptoma, sprovode se godinama na zdravim osobama. Ispitanicima se daju nerazreele ili blago razreene doze osnovne tinkture. Svi psihiki, smocionalni i fiziki simptomi izazvani takvim namernim, ali ne i pogubnim trovanjem belee se i sakuplâju kako bi se stvorila potpuna slika o simptomima koje izaziva odreena naterija. Ekstrakt se zatim razreuje do eljene homeopatske aine (potencije). Od poetka 19. veka na ovakav nain je ,dokazano" lekovito dejstvo vie od dve hiljade lekova.
AA
STEPENI SNAGE Snaga ili potencija homeopatskog leka odreuje se stepenom razreenja preparata: razmerom aktivnog sastojka i neaktivnog rastvaraa. Stepeni razreenja se izraavaju decimalno, sa faktorom 10, ili centimalno, sa faktorom 100. Decimalne razmere su oznaene znakom x, to znai da se lek sastoji od 1 dela osnovne tinkture i 9 delova razreivaa. Dalja razreenja su pokazana brojem ispred x ili c. Na primer, ako lek oznaimo sa 30c, to znai da je najpre pomean u razmeri 1 :99. Zatim je 1 deo dobijene meavine ponovo razreen sa 99 delova rastvaraa i taj postupak je ponovljen ukupno 30 puta. Veina homeopata smatra da je nemogue uzeti preveliku dozu homeopatskog leka, jer su ovi preparati veoma razreeni. Koliina tableta potrebna za trovanje jednostavno je prevelika da bi se mogla odjednom konzumirati. Strunjaci za homeopatiju takoe smatraju da, ako lek ne deluje, poveanje doze nee uticati na efikasnost leka. Ako lek ne daje eljene rezultate, prekinite uzimanje i zatraite od homeopate da vam prepie drugi lek. KAKO IZABRATI LEK? Za uspean izbor leka najvanija je analiza simptoma. Na primer, ako bolesnik ima visoku temperaturu, crveno lice i bunca u snu, homeopata moe da prepie preparat Belladonna (velebilje), jer su simptomi koje izaziva ova biljka istovetni kao kod pacijenta. Ako je lek ispravno propisan, ozdravljenje obino poinje odmah ili za nekoliko dana. Ponekad simptomi postanu tei takvu situaciju homeopati nazivaju pogoranje ili agravacija. Ako odabrani lek ne ublai simptome, homeopata e ponovo prouiti simptome obolelog. Moda mu je promakao neki simptom zbog kojeg bi odabrao drugi lek. Postupak izbora leka traje sve dok se ne odredi odgovarajui lek. Onog trenutka kad pone povlaenje simptoma bolesnik treba da prekine uzimanje leka. Kad pone proces ozdravljenja, telo je u stanju da samo pobedi bolest. Veina homeopata su pristalice klasine homeopatije prema kojoj se tokom odreenog vremenskog perioda propisuje samo jedan lek. No, danas se u apotekama mogu kupiti meavine lekova koje mogu biti efikasne kod nekih akutnih bolesti. Kod hroninih bolesti ili kod leenja koje zahteva posebnu kontrolu, preporuuje se uzimaje jednog leka pod kontrolom strunjaka homeopate. Dve osobe koje boluju od iste bolesti, na primer gripa, ne moraju da dobiju isti recept. Bolest moe da izazove razliite psihike, emocionalne i fizike simptome kod razliitih osoba, a homeopatski lekovi se propisuju prema utvrenim simptomima kod svakog pojedinog bolesnika. Lekovi su dostupni u raznim oblicima: meke tablete koje se lako tope, tvrde tablete za vakanje i male okrugle tablete, tzv. granule. Takoe postoje i prakovi i tenosti u alkoholnom rastvarau.
P R A V I L A
U P O T R E B E
Kod primene homeopatskih lekova moramo voditi rauna o nekoliko osnovnih pravila. Prilikom uzimanja leka, tablete ne sme da dodiruje niko osim bolesnika. Ako se tablete raspu, treba ih baciti. Homeopati smatraju da se u oba sluaja tablete zagade i izgube potrebnu efikasnost. Tablete se moraju rastopiti na jeziku ili ispod njega, osim u sluaju kad vam je propisana tvrda tableta za vakanje. Homeopati preporuuju da IS minuta pre i posle uzimanja leka ne stavljate nita u usta, kako se u njima ne bi zadrao neki ukus. U principu, za vreme leenja treba izbegavati jake ukuse i arome kao to su kamfor, kafa i jaki parfemi.
1017
Z D I S H
R A R A
V N
A A
ZDRAVA
PREHRANA
SADRAJ
Osnove ishrane ................................................................................................................................. 1020 Piramida h ra n e .................................................................................................................................... 1021 Vani vitamini i minerali ...............................................................................................................1022
ZDRAVAISHRANA
OSNO VE ISHRANE
ravnoteena ishrana je osnovni faktorzdravog naina ivota. Organizmu je potrebo preko 40 hranljivih materija za energiju, rast i obnavljanje tkiva. Voda, koja ini najvei deo naegtela, takoe je neophodna za ivot. O na je medijum za telesne tenosti kao to su krv i limfa, donosi hranljive materije u elije i odnosi otpadne i tetne iz organizma. Ugljeni hidrati, belanevine i masti ine grupu takozvanih makrohranljivih materija ili energetskih hranljivih materija", koje snabdevaju organizam gorivom u obliku kalorija. Ugljeni hidrati, glavni izvor energije u organizmu, dele se na dve grupe: proste ugljene hidrate, kao to su eeri, i sloene ugljene hidrate, kao to je skrob, koji se moe nai u krompiru i hlebu. Belanevine podstiu rast tkiva, obnavljaju i pomau stvaranje antitela, hormona i enzima koji su nephodni za odvijanje svih hemijskih reakcija u organjzmu. Izvori belanevina u ishrani su meso, riba, mleni proizvodi, ivina, mahunarke, orasi i jaja. Masti tite unutranje organe, daju energiju, tite od hladnoe i pomau telu da resorbuje neke vitamine. Postoje tri vrste masti: zasiene masti, koje se nalaze u mesu, mlenim proizvodima i palminom ulju, zatim jednostruko nezasiene masti, koje se nalaze u maslinama, kikirikiju i kanola ulju, i viestruko nezasiene masti, prisutne u kukuruzu, semenkama pamuka, afranu, soji i suncokretovom ulju. Hranom unosimo u organizam i vane mikrohranIjive materije, koje se dele na vitamine i minerale. Oni su nam potrebni u veoma malim koliinama, ali nedovoljna koliina ili manjak samo jednog vitamina ili minerala moe da izazove teke poremeaje. Osim toga, organizmu su potrebna i prehrambena vlakna, nesvarljivi deo biljnih namirnica. Ishrana bogata vlaknima smanjuje opasnost pojave raznih tegoba sa varenjem i poboljava zdravlje srca i krvnih sudova. Nauka stalno stie nova saznanja o hranljivim materijama i njihovom uticaju na zdravlje. Zbog toga se odreuju preporuene dnevne doze (PDD) osnovnih hranljivih materija. U principu, stanovnici razvijenih drava jedu mnogo vie masti, belanevina, holesterola, eera i soli nego to im je potrebno. Strune smernice za zdravu ishranu sadre sedam osnovih preporuka: Jedite raznovrsnu hranu. Tako ete osigurati dovoljnu koliinu kalorija, belanevina i vlakana kao i vitam ina,
minerala i drugih hranljivih materija koje su potrebne vaem organizmu.
Pazite na telesnu teinu. Neka vaa telesna

teina odgovara vaoj starosti, polu i fizikoj grai. Biti gojazan snai imati 20% vie od normalne telesne teine.
Jedite hranu koja sadri malo m asti i holesterola. U idealnom sluaju, masti
bi trebalo da podmiruju manje od 30% vaih dnevnih potreba za kalorijama, a zasiene masti manje od 10%. Kad god je mogue, radije se odluite za viestruko nezasiene masti nego za zasiene.
Jedite mnogo povra, voa i itarica. O ve

namirnice sadre mnogo hranljivih materija, vlakana i sloenih ugljenih hidrata, ali su siromane mastima. Ugljeni hidrati treba da podmiruju vie od polovine vaih dnevnih potreba za kalorijam a, a od toga bi 80% trebalo da budu sloeni ugljeni hidrati.
eer jedite umereno. eer sadri mnogo

kalorija i tetan je za zube.
Umereno solite. Previe soli poveava

opasnost od pojave visokog krvnog pritiska. Poznato je da gotova jela sadre mnogo soli ili drugih oblika natrijuma, zato paljivo itajte etikete sa njihovim sadrajem .
Ako pijete alkoholna pia, budite um ereni.

Alkohol sadri kalorije, ali nema hanljive materije i u veim koliinam a je tetan. Piti umereno znai da ene mogu popiti jedno, a mukarci dva pia dnevno.
Ako je vaa ishrana uravnoteena i redovno jedet svee voe, povre, itarice i ivotinjske belanevi ne, verovatno ne morate da unosite dodatne hran Ijive materije. Dodavanje viestruko hranljivih materija je koris no u odreenim okolnostima, na primer u trudno kad smo bolesni ili povreeni, u trenucima veliko stresa ili fizikih napora. Dodatke uvek uzimajte merom: oni nisu opasni u dozama koje su jednak ili manje od preporuenih dnevnih koliina. Meu tim, vee doze mogu biti tetne i mogu se uzima; jedino pod kontrolom lekara ili dijetetiara. i
1020
PIRAMIDA H R A N E
MLEKO, JOGURT I SIR 2-3 obroka
MESO, IVINA, RIBA, PASULJ, JAJA I ORASI 2-3 obroka
POVRE 3-5 obroka

P>
VOE 2-4 obroka
HLEB, ITARICE, PIRINA I TESTENINA
6-11 obroka
iramidu hrane su osmislili strunjaci za ishranu. O na olakava usvajanje naela zdrave ishrane, jer nam jasno pokazuje koliinu i vrstu hrane koju moramo da unesemo u organizam kako bismo se zdravo hranili. Svaka grupa namirnica snabdeva organizam nekom potrebnom hranljivim materijom, ali nijedna grupa ne sadri sve hranljive materije. Najvanija je raznovrsnost unutar grupa. Osnova piramide je hrana bogata itaricam a, koje organizam snabdevaju sloenim ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima i vlaknim a. Na sledeem nivou nalazi se voe i povre, bogato vitam inim a, mineralima i vlaknim a, ali siromano mastima. Sledei nivo ine namirnice koje su izvori belanevina, kalcijuma, gvoa, cinka i drugih hranljivih materija, ali mnoge od njih sadre mnogo masti i holesterola. Masti, ulja i slatkii nalaze se na vrhu piramide i treba ih jesti u malim koliinama. Piramida prikazuje i koliinu dnevnih obroka za svaku grupu. Vae stvarne potrebe zavise od dnevne
potronje kalorija. Strunjaci preporuuju unoenje oko 1600 kalorija za starije osobe i neaktivne ene, 2200 kalorija za decu, devojice u pubertetu, aktivne ene i neaktivne mukarce i 2800 kalorija za deake u pubertetu, aktivne mukarce i veoma aktivne ene. Jedan obrok povra ini 1 olja sirovog lisnatog zelenog povra, V2 olje nekog drugog povra ili 3 A olje soka od povra. Jedan obrok voa ini jedna jabuka, pomoranda ili banana, 1 olje usitnjenog, /2 kuvanog ili konzervisanog voa ili 3 olje vonog A soka. Jedan obrok itarica ini jedna krika hleba, pola velike zem ike ili ajni kolai, 30 grama suenih itarica ili 1 olje kuvanih itarica, pirina ili tes/2 tenine. Jedan obrok mlenih proizvoda odgovara 1 olji mleka ili jogurta, 45 grama mekog sira ili 60 grama preraenog sira. Jedan obrok mesa odgovara koliini od 6 0 -9 0 grama kuvanog nemasnog mesa, ivine ili ribe. Trideset grama nemasnog mesa moete zameniti sa jednim jajetom, pola olje kuvanih mahunarki ili 2 kaike kikiriki putera.
1021
ZDRAVAISHRANA
VANI VITAMINl I M IN E R A LI
itamini i minerali su potrebni za pravilan rad organizma. Nazivaju se jo i mikrohranljive materije, jer su potrebni u veoma malim koliinama. Vitamini i minerali uestvuju u svim biohemijskim procesima naeg organizma. Uz malobrojne izuzetke, organizam ne proizvodi mikrohranljive materije, nego ih dobija iz hrane. Trinaest vitamina i dvadesetak minerala, od kojih su mnogi opisani u daljem tekstu, smatraju se neophodnim za Ijudsko zdravlje. Strunjaci su odredili preporuenu dnevnu dozu (PDD). To su odgovarajue koliine vitamina i minerala koje unosimo u organizam unutar odreenih granica, pri emu se uzimaju u obzir razliite prehrambene potrebe svakog pojedinca. Za osnovne hranljive materije koje jo nemaju svoju PDD odreen je bezbedan i odgovarajui dnevni unos ili tzv. procenjena minimalna dnevna potreba (PMDP). Prekomerno unoenje vitamina i minerala moe da narui prirodnu ravnoteu materija. Cetiri vitamina koji su rastvorljivi u masti - A, D, E i K - mogu se zadrati u organizmu, pa u veim koliinama mogu biti toksini. Ostali vitamini su rastvorljivi u vodi i nisu toksini, jer se viak izluuje urinom.
VITAMINI
B I O T I N (VITAMIN B7 VITAMIN H) , PMDP: 30-100 mikrograma
Zajedno sa drugim vitam inim a grupe B, biotin pomae pri pretvaranju hrane u energiju i neophodan je za sintezu ugIjenih hidrata, belanevina i masnih kiselina. Biotin je naroito vaan za zdravu kosu, kou i nokte. N am irnice naroito bogate biotinom su sir, bubrezi, losos, soja, suncokreove semenke, orasi, brokola i krompir. Nedostatak biotina je veoma retka pojava i dodatne koliine nisu potrebne. Do m anjka biotina moe doi ako se due vrem e koriste antibiotici ili ako se esto jede sirovo belance, koje sadri avidin, belanevinu koja spreava resorpciju biotina. Poto majino mleko sadri malo biotina, odojetu koje se hrani majinim mlekom moe nedostajati biotin, iako to nije est sluaj. Znaci koji ukazuju na manjak biotina su: Ijuskav i mastan koni osip, opadanje kose, munina, povraanje, bol u miiima, gubitak apetita, crven i upaljen jezik i umor. Istraivanja jo nisu otkrila otrovnu dozu biotina.
Zdrava kosa, koa, nokti, nervi, sluzokoa i krv - sve to z visi od folne kiseline, koja se ponekad naziva vitamin B folacin ili folat. Folna kiselina je vaan sastojak RNK D N K, genetskog m aterijala koji kontrolie rast i obnavlj. nje elija. Zato ona podstie delovanje imunog sistema m oe da pomogne u suzbijanju ateroskleroze, kao i m kih oblika raka sluzokoe. Izvori folne kiseline su digerica, bubrezi, avokadi m ahunarke, repa, celer, jaja, riba, lisnato zeleno povr orasi, sem enke, graak, sok od pom orande i obogaer itarice. Zdrava ishrana osigurava dovoljnu koliinu folr kiseline, ali potrebe se poveavaju tokom trudnoe, kc povreda i nekih bolesti, naroito raka, kao i kod dugotra nog uzim anja lekova kao to su acetilsalicilna kiselir (npr. Aspirin) i oralna sredstva za kontracepciju. Doda koji se uzimaju tokom trudnoe mogu smanjiti opasno od pojave uroenih mana kao to su spina bifida (nepo puno zatvaranje kimenog stuba) i rascep nepca i usne Zato strunjaci danas preporuuju da sve ene u repr< duktivnom dobu uzimaju 400 mikrograma dnevno. Velik koliine folne kiseline nisu toksine, ali mogu prikriti sim| tome manjka vitamina B 12 . Stoga je bolje poveati un< folne kiseline ishranom ili multivitaminskim dodacim a kc sadre male koiine folne kiseline nego uzimati samo d< datke folne kisleine koje mora da prepie lekar. Znaajan nedostatak vitam ina Bg moe izazvati meg< loblastinu anemiju, bolest koja se odlikuje nedovoljnii brojem crvenih krvnih zrnaca. Simptomi anem ije su bled lo, umor, gubitak apetita, nesanica, proliv i crven, upalje jezik. Meu osobe koje su potencijalno osetljive na neck statak folne kiseline spadaju alkoholiari, osobe sa tegob; ma varenja, deca u pubertetu koja uglavnom jedu nezdrav hranu, ene koje koriste oralna sredstva za kontracepciju trudnice koje ne uzimaju dodatke folne kiseline.
N I J A C I N (VITAMIN B3) PDD: mukarci 19 mg; ene 15 mg; trudnice 17 mg
F O L N A K I S E L I N A (VITAMIN B9) PDD: mukarci 200 mikrograma; ene 180 mikrograma; ene u reproduktivnom dobu 400 mikrograma
N ijacin uestvuje u preko pedeset vanih procesa u org; nizm u. Pomae u pretvaranju hrane u energiju, stvaranj crvenih krvnih zrnaca, proizvodnji hormona masnih kise lina i steroida, obnavljanju koe, nerava i krvnih sudov; radu sistema za varenje, stabilizaciji psihikog zdravlja neutralisanju toksinog dejstva nekih lekova i hemijski m aterija u organizmu. O sim toga, pomae insulinu da r gulie nivo eera u krvi. Nijacin je i veom a efikasan u sn avanju nivoa holesterola i triglicerida u krvi, kao i irenj krvnih sudova, pa time poboljava krvotok i sm anuje pc titenost, nesanicu i hiperaktivnost. N am irnice bogate nijacinom su digerica, ivinsko me so, nemasno meso, riba, orasi, kikiriki buter i obogaen
1022
ZDRAVAISHRANA
brano. Ako unosite dovoljno belanevina, verovatno primate i dovoljno nijacina. Ako imate odgovarajuu koliinu vitam ina B 6, va organizam moe sam da proizvede nijacin iz am inokisleine triptofana, koja se nalazi u mleku, jajim a i siru. Znaci nedostatka nijacina su: tegobe sa varenjem , proliv, slabost u miiim a, gubitak apetita, d erm a titis koji se pogorava pri izlaganju suncu, ranice u ustima, crven i upaljen jezik, g la v o b o lje , ra z d ra ljiv o st, a n k sio z n o st ili p o tite n o st. Trudnice i dojilje, starije osobe, alkoholiari i osobe koje boluju od hipertireoze skloniji su nedostatku nijacina. Izuzetno veliki m anjak nijacina izaziva pelagru, ija obeleja su p ro liv , d erm a titis i psihiki porem eaji. Pelagra je bila rairena bolest dok nije otkriveno da se moe izleiti primenom nijacina. Nivo nijacina se moe bez opasnosti poveati multivitaminskim dodacim a. Vitamin B 3 je u velikim koliinam a toksian, pa se velike doze smeju uzimati samo pod kontrolom. Ukoliko preterate, prvi simptom je m unina i ona esto onemogui dalji unos lija c in a . Ako se uzim anje prekomernih doza nastavi, javIjaju se osip, svrab i oteenja jetre.
VITAMINI G R U P E B PDD: Vidi dozu za svaki pojedini vitamin

Kao to samo ime govori, vitam ini grupe B su kombinacija ili meavina osam vanih vitam ina. lako se razlikuju po hemijskom satavu, vitam ini grupe B nalaze se zajedno u mnogim nam irnicam a i esto zajedniki deluju kako bi podstakli m etabolizam , odrali zdravu kou i miini tonus, poboljali rad imunog i nervnog sistema i podstakli rast i deobu elija, ukjuujui i nastanak crvenih krvnih zrnaca ime se spreava pojava sla b o krvn o sti (anem ije). Zajednikim delovanjem mogu suzbiti stre s, d e p re siju i bolesti srca i krvnih sudova. Nam irnice bogate vitam inim a grupe B su digerica i druge iznutrice, riba, ivinsko meso, pivski kvasac, jaja, pasulj, graak, tamnozeleno lisnato povre, itarice punogzrna i mleni proizvodi. Vitamini grupe B su rastvorljivi u vodi, rasprostranjeni su u organizmu, pa se svakodnevno moraju unositi. Svaki viak se izluuje urinom. Osobe sklone nedostatku vitamina grupe B su trudnice i dojilje, vegetarijanci, alkoholiari, Ijubitelji slatkia, starije osobe i osobe koje imaju oteanu resorpciju ili koje su dugo vremena uzimale a n tib io tike. Simptomi nedostatka vitamina B su masna i Ijuskava koa, eludane smetnje, glavoboIje , a n ksiozn ost, nagle promene raspoloenja i srana aritm ija. M anjak jednog vitam ina grupe B obino znai da je i unos ostalih vitam ina ove grupe nedovoljan. Ako va lekar smatra da vam trebaju dodatne koliine vitam ina B, radije uzmite jednom dnevno dodatak multivitamina ili vitamina grupe B nego dodatne koliine jednog B vitamina. Veina vitamina grupe B nije toksina, osim ako se unose u izrazito velikim koliinam a.
V I T A M I N A (BETA KAROTIN, RETINOL) PDD: mukarci 5000 IJ (ili 3 mg beta karotina), fene 4000 IJ (ili 2,4 mg beta karotina)
i/itamin A je prvi otkriveni vitam in. Neophodan je za doaar vid (naroito pri loem svetlu), za zdravu kou, kosu i iluzokou nosa, grla, sistema za disanje i za varenje. Vitan in A je potreban i za pravilan rast i razvoj kostiju i zuba. 3odstie zarastanje rana i prim enjuje se za leenje nekih <onih porem eaja. Beta karotin, prethodnik (prekursor) vitam ina A , je kaotenoid, pigment koji se nalazi u biljkam a. Naa koa itvara zalihe betakarotina, organizam ga prerauje i prozvodi vitamin A. Viak beta karotina, zajedno sa drugim <arotinoidima kao to je alfa karotin, deluje kao antioksiJans i podstie rad imunog sistema. To znai da poveava atpornost na in fe k c ije , moe da sprei pojavu nekih vrsta aka i porem eaja vida kao to je nono slepilo, takoe n o e da smanji koliinu holesterola i opasnost od sranih o b o lje n ja . Vitamin A se nalazi u pomorandama, utom vou i Dovru, zelenom lisnatom povru kao to su ratan i kelj, Dunomasnom mleku, pavlaci, buteru i iznutricam a, na prin e r digerici. Poto je rastvorljiv u masti, vitamin A se saku3 lja u organizmu, pa u principu nije preporuljivo uzimati :Jodatke vitamina A. Viak moe da izazove glavobolje, poem ea je vida, m u nine, p o vra a n je, suvu i perutavu ko'iu ili uveanje jetre ili slezine. Drugi nazivi za vitamin A su etinol, retinen, retinoina kiselina i retinil palmitat.
V I T A M I N B 1 (TIAMIN) PDD: mukarci 1,5 mg; ene 1,1 mg

Tiam in se ponekad naziva i energetski vitam in" jer je neophodan u razgradnji ugljenih hidrata, masti i belanevina i pomae u preradi vika glukoze u masne zalihe. Vitamin B 1 obezbeuje i normalno prenoenje nervnih impulsa i doprinosi odravanju zdravog apetita, tonusa miia i psihikog zdravlja. Tridesetih godina 20. veka otkriveno je da tiamin lei beri-beri, opasnu, ponekad i smrtonosnu bolest. Danas, kad su pirina, brano i hleb obino obogaeni tiam inom , beri-beri je relativno retka bolest. Ishrana koja redovno sadri nemasno svinjsko meso, m leko, itarice punog zrna, graak, pasulj, kikiriki ili soju obino osigurava dovoljnu koliinu tiam ina. Sportistima, fizikim radnicim a, trudnicam a i osobama koje troe mnogo energije m oda e trebati vie od preporuene dnevne doze tiam ina za odrasle. Blagi manjak tiam ina moe da izazove u m o r, gubitak apetita, m u n in u , este
1023
ZDRAVAISHRANA
VANI VITAMINI I M IN ER A LI
promene raspoloenja, zbunjenost, anemiju i u nekim sluajevim a sranu aritm iju. Alkohol spreava resorpciju tiam ina. Zbog toga, kao i zbog nezdrave ishrane, alkoholiari su skloni manjku tiam ina i drugih hranljivih m aterija. Da biste poveali dozu tiam ina pokuajte da promenite prehram bene navike ili uzimajte m ultivitaminske dodatke koji su bolji od tiaminskih dodataka. Velike doze tiam ina (do 1 0 0 mg) mogu ublaiti svrab izazvan ubodom insekata. U drugim sluajevim a velike doze tiam ina nemaju ni tetne ni korisne efekte.
ava bolove kod opekotina, posekotina i ogrebotina sm anjuje upalu koe i ubrzava zarastanje rana. Vitamin B 5 se nalazi u velikim koliinama u iznutricama tamnoj uretini, lososu, itaricama, pivskom kvascu, sme^ em pirinu, soivu, orasima, pasulju, kukuruzu, graku krompiru i jajim a. Viak pantotenske kiseline moe izazva ti proliv. Nedostatak vitam ina B 5 nije zabeleen kod Ijud i mogu je samo u sluajevim a izgladnjivanja. Na tritu je dostupna dodatna pantotenska kiselina, u obliku kalcijurr pantotenata.
V I T A M I N B 2 (RIBOFLAVIN) PDD: mukarci 1,7 mg; ene 1,3 mg; trudnice 1,6 mg
Kao i drugi vitamini grupe B, riboflavin pomae u dobijanju energije iz ugljenih hidrata, masti i belanevina. Zasluan je i za zdravu kou, kosu, nokte i sluzokou. Uestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, kortikosteroida i hormona titne lezde, neophodan je za rad nerava, oiju i nadbubrenih lezda, kao i za leenje akni, slabokrvnosti, katarakte i depresije. Uravnoteena ishrana osigurava veini Ijudi dovoljnu koliinu riboflavina, iako sportistima i osobama koje troe velike koliine energije mogu biti potrebne i vee koliine od PD D . Iznutrice, obogaen hleb i brano, sir, jogurt, jaja, badem i, proizvodi od soje kao tofu i lisnato zeleno povre (naroito brokola) su dobri izvori riboflavina. O ve nam irnice drite na tamnom mestu, jer se vitamin B 2 razgrauje na sunevoj svetlosti. Alkoholiari i starije osobe su skloni manjku riboflavina. Znaci nedostatka riboflavina su: mastan i Ijuskav koni osip, ranice, naroito na usnama i u uglovima usta, oteen, crven i bolan jezik, osetljivost na svetlo i crvenilo, svrab i peckanje oiju. lako postoje dodaci vitam ina B 2 , oni sadre mogo vie riboflavina nego to je potrebno Ijudskom organizmu. Radije promenite prehram bene navike ili uzimajte m ultivitaminski dodatak. Najbolje je uzimati vitaminski dodatak zajedno sa hranom, im e se poboljava resorpcija dodatnih vitam ina.
V I T A M I N B 6 (PIRIDOKSIN) PDD: mukarci 2 mg; ene 1,6 mg; trudnice 2,2 mg
Vitam in B 6 obuhvata jedinjenja piridoksin, piridoksamin piridoksal. O vaj vitamin podstie rad imunog sistema prenos nervnih impulsa (naroito prema mozgu), metabo lizam energije i nastanak crvenih krvnih zrnaca. Kao lek se propisuje za ublaavanje sindroma karpalnog tunela epileptinih napada kod dece i predmenstrualnog sin
droma.
V I T A M I N B s (PANTOTENSKA KISELINA) PMDP: 4 mg do 7 mg

C rka re pan u rei pantotenska kiselina znai svuda" i oznaava rairenost ovog vitam ina. Zajedno sa drugim vitam inim a grupe B, pantotenska kiselina je neophodna za pretvaranje hrane u energiju, stvaranje crvenih krvnih zrnaca, stvaranje u i, proizvodnju masti, kortikosteroida, antitela, acetilholina i neurotransmitera - hemijskih materija koje omoguavaju prenos nervnih signala. Pantotenska kiselina u deksapentenolnim losionima i krem am a ubla-
Zdrava ishrana veini Ijudi obezbeuje dovoljne kolii ne vitam ina B 6. Smei pirina, nemasno meso, ivinskc meso, ribe, banane, avokado, celovite itarice, kukuruz orasi su bogati vitaminom B 6. Najveoj opasnosti od nedo statka vitam ina B 6 su izloene osobe koje imaju oteani resorpciju i boluju od laktozne intolerancije ili celijakijt (bolest crevnih resica), dijabetiari i starije osobe i trudni ce, dojilje i ene koje uzimaju oralnu kontracepciju. Tek nedostaci vitam ina B6 su retki. Kod blagog nedostatka vita mina javljaju se akne i upala koe, nesanica, miina sla bost, munina, razdraljivost, depresija i umor. Da bi s< poveao nivo vitam ina Be obino se preporuuje multivi taminski dodatak jednom dnevno. Uzim anje premale il prevelike koliine vitam ina B6 moe koditi radu nerava psihikom zdravlju. Unoenje velikih koliina (2000 m; do 5000 mg) vitamina B u periodu od nekoliko mesec m oe dovesti do stvaranja navike i izazvati pospanost, drh tavicu, obamrlost ruku i nogu. Kad se smanji unos vitami na B6, ovi simptomi e najverovatnije nestati bez ikakvil trajnih posledica.
V I T A M I N B 1 2 (KOBALAMIN) PDD: odrasli 2 mikrograma; trudnice 2,2 mikrogram.
O d svih vitam ina grupe B, vitamin B 12 ima najveu i naj sloeniju porodicu koja obuhvata nekoliko hemijskih ma terija pod imenom kobalam ini. Cijanokobalam in im najstabilniji oblik i najee se primenjuje kao vitaminsl< dodatak. Kao i drugi B vitam ini, vitamin B 12 ima vani
1024
ZDRAVA ISHRANA
ulogu u dobijanju energije iz masti, ugljenih hidrata i belan:evina, a uestvuje i u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Presudan je za proizvodnju genetskog materijala (DNK i RNK), kao i mijelina, masne materije koja izgrauje zatitni smota oko nerava. Za razliku od drugih vitamina grupe B, /itaminu B12 treba nekoliko sati da se resorbuje u sistemu za varenje. Viak vitamina B12 izluuje se urinom, iako se ezervne koliine mogu zadrati u jetri nekoliko godina. Vitamin B12 se ne nalazi u biljkama, nego ga dobijamo z proizvoda ivotinjskog porekla kao to su iznutrice, riba, aja i mleni proizvodi. Nedostatak vitamina B12 se retko avlja, obino kod alkoholiara, vegetarijanaca, trudnica i Jojilja, pa se njima preporuuje uzimanje vitaminskih doiataka. Do manjka vitamina B12 ee dolazi zbog nemounosti resorpcije. Ova tegoba moe muiti bolesnika odinama pre nego to se pojave simptomi. Uglavnom po>aa starije osobe, osobe koje su operisale eludac ili osobe a oteanom resorpcijom, na primer obolele od kolitisa. Manjak kalcijuma, vitamina Be ili gvoa takoe moe ia utie na normalnu resorpciju vitamina B12- Znaci manj:a vitamina B6 su bolnost jezika, slabost, gubitak teine, leprijatni telesni mirisi, bolovi u leima i trnci u rukama i logama. Teak manjak vitamina B12 dovodi do perniciozle anemije koja izaziva umor, sklonost krvarenju, bledilo tzv. limunsko utilo), bolove u trbuhu, ukoenost ruku i logu, razdraljivost i depresiju. Ukoliko se ne lei, perniciozna anemija moe dovesti 10 trajnog oteenja nerava, pa ak i smrti. Primenom inskcija vitamina B12 bolestse moe drati pod kontrolom, 1 ne i potpuno izleiti. Vitamin B12 se smatra netoksi1 lim, ak i u dozama nekoliko puta veim od PDD. Izvori vitamina C su: agrumi, ipak, paprika, jagode, brokoli, dinja, paradajz i lisnato zeleno povre. Vitamin C se razgrauje najbre od svih vitamina, pa je najbolje jesti voe i povre dok je svee, a kuvanje izbegavati ili ga svesti na najmanju meru. Blagi manjak vitamina C je prilino uobiajen, dok je teak nedostatak kod nas danas redak. Simptomi manjka vitamina C su gubitak telesne teine, umor, krvarenje desni, pojava modrica, smanjena otpornost na prehlade i druge infekcije, sporo zarastanje rana i preloma. Poto je vitamin C rastvorljiv u vodi, viak se izluuje urinom. Stoga moete uzimati vee koliine tog vitamina bez straha da e vam nakoditi. Doze vee od 1000 mg dnevno preporuuju se za spreavanje raka i infekcija kao to su prehlade i druge bolesti. Kod nekih osoba velike doze vitamina C mogu izazvati neeljena dejstva kao to su munina, proliv, smanjena resorpcija selena i bakra, pojaana resorpcija gvoa, uestalija pojava kamena u bubregu i lano pozitivna reakcija na test za dijabetes.
VITAMIN D (HOLEKALCIFEROL, ERGOKALCIFEROL) PDD: odrasli 200 IJ (5 mikrograma); deca, deca u pubertetu i trudnice 400 IJ (10 mikrograma)
Vitamin D ne samo da je odgovoran za zdrave kosti i zube, jer upravlja resorpcijom i odravanjem ravnotee kalcijuma i fosfora, nego pomae i kontrakciju miia i rad nerava. Vitamin D spreava rahitis, bolest kostiju koja nastaje usled nedostatka kalcijuma i izaziva X i O noge, kao i druge deformacije kostiju. Dodaci vitamina D mogu pomoi u leenju psorijaze, usporavaju ili ak zaustavljaju napredovanje nekih vrsta raka kao to je mijeloidna leukemija. Mleni proizvodi i masna riba, kao to su sle, losos i tuna, predstavljaju najbogatije prirodne izvore ovog vitamina. Ostale namirnice retko sadre vitamin D, ali deset minuta sunanja omoguava Ijudskom organizmu proizvodnju oko 200 IJ ovog vitamina. Mleko, gotovi obroci od itarica i indutrijski mleni preparati za odojad obogaeni su vitaminom D. Kod odraslih osoba manjak vitamina D moe izazvati nervozu, proliv, nesanicu, grenje miia, slabljenje kostiju i eventualno pogoranje osteoporoze. Prevelike koliine vitamina D podiu nivo kalcijuma u krvi, to moe imati za posledicu glavobolje, munine, gubitak apetita, neutoljivu e, slabost miia i ak oteenje srca, jetre ili bubrega poto se kalcijum taloi u mekim tkivima. Vitamin D je rastvorljiv u mastima i viak se taloi u organizmu. Zbog mogueg toksinog dejstva ne smeju se uzimati dodaci vitamina D koji sadre vie od 400 IJ dnevno, osim po preporuci lekara.
/ITAMIN C
A S K O R B IN S K A K IS E L IN A )
'DD: odrasli 60 mg; trudnice 70 mg

'itamin C poznat je kao vitamin koji ima sposobnost spreavanja i leenja skorbuta. Ovu bolest prate oteene i krave desni, bolni miii i kosti, a u nekim sluajevima togua je ak i smrt. Vezivno tkivo Ijudskog organizma istoji se od kolagena, a njegovo stvaranje zavisi od vitatina C. U skladu sa tom ulogom, vitamin C pomae zara:anje rana, opekotina, modrica i slomljenih kostiju. Poto ? snaan antioksidans i regulator imunogsistema, vitamin ! moe da ublai bolove kod reumatskog artritisa, titi d ateroskleroze i sranih tegoba, pomae spreavanje ojave nekih vrsta raka, a dobro je poznat i po svojoj (jo edokazanoj) sposobnosti spreavanja prehlade. U slua;vima fizikog ili emocionalnog stresa mogu biti potrebe vee koliine vitamina C nego to iznosi PDD.
1025
ZDRAVAISHRANA
VANI VITAMINI I M IN ER A LI VITAMIN E PDD: ene 12 M (8 mg); J mukarci i trudnice ili dojilje 15 M (10 m J g)
Vitamin E obuhvata grupu jedinjenja koja se nazivaju tokoferoli, a najpoznatiji oblik je alfa-tokoferol. Neophodan je za normalan rad imunog sistema, endokrinog sistema i polnih lezda. Poto predstavlja snaan antioksidans, spreava nestabilne molekule, tzv. slobodne radikale, da oteuju elije i tkiva. Stoga vitamin E titi od ateroskleroze, ubrzava zarastanje rana, titi pluno tkivo od zagaivaa iz vazduha, moe da smanji opasnost od sranih bolesti i spreava prerano starenje koe. Istraivanja su pokazala da vitamin E ima i niz drugih pozitivnih dejstava, od spreavanja raka i katarakte do ublaavanje reumatskog artritisa i bolesti koe povezanih sa lupusom. Veina Ijudi dobija dovoljnu koliinu vitamina E u ishrani i nisu potrebne dodatne koliine. Biljna ulja, orasi, tamnozeleno lisnato povre, iznutrice, plodovi mora i avokado su bogati vitaminom E. Simptomi nedostatka vitamina E, kao zadravanje tenosti i hemolitika anemija, retko se javljaju kod odraslih osoba, ali se ponekad pojavljuju kod nedonoadi. Zbog svojih mnogobrojnih terapijskih efekata, vitamin E se esto koristi kao dodatak za oralno uzimanje i sastojak je brojnih proizvoda za negu koe. lako je rastvorljiv u mastima, vitamin E se smatra netoksinim jer nema tetno delovanje, osim u izuzetno velikim dozama.
ga obino dobija posle roenja. U drugim sluajevirr dodaci nisu ni potrebni ni preporuljivi. Velike doze vit, mina K (vie od 55 mg) mogu da budu toksine ili da iz, zovu alergijske reakcije, pa se uzimaju samo po preporu lekara. Poveane doze vitamina E mogu negativno utic na sposobnost vitamina K da zgruava krv.
MI NE R AL I
BAKAR
PMDP: odrasli od 1,5 mg do 3 mg
VITAMIN K
(MENADION, FITONADION) PDD: mukarci 80 mikrogama; ene 65 mikrograma
Vitamin K je potreban u malim koliinama, ali je neophodan za proizvodnju kljunih belanevina vanih za zgruavanje krvi, ali i za rad bubrega i metabolizam kostiju. Vitamin K postoji u dva prirodna oblika a za resorpciju mu je potrebna mast iz hrane. Crevne bakterije proizvode oko polovine koliine vitamina K koja je potrebna organizmu, a ostatak dobijamo iz hrane. Namirnice bogate vitaminom K su spana, kupus, brokola, listovi repe i drugo lisnato povre, govea digerica, zeleni aj, sir i zob. Nedostatak vitamina K se kod odraslih osoba javlja veoma retko, ali moe da se pojavi kod novoroenadi ukoliko njihove crevne bakterije ne ponu odmah da proizvode vitamin K. Da bi poveala sposobnost zgruavanja krvi kod novoroeneta, majka moe uzimati dodatak vitamina K pre poroaja, a novoroenad
Bakar je neophodan za Ijudsko zdravlje. Ima mnogo u l< ga, izmeu ostalog pomae u stvaranju hemoglobina u k vi, olakava resorpciju i korienje gvoa tako da crver krvna zrnca mogu da prenose kiseonik u tkiva, kontroli; krvni pritisak i otkucaje srca, pomae jaanje krvnih sudi va, kostiju, tetiva i nerava, poboljava plodost, osigura\ zdravu pigmentaciju koe i kose. Neki dokazi upuuju r to da bakar spreava bolesti srca i krvnih sudova kao l su visok krvni pritisak i srana aritmija, kao i da moi da pomogne u leenju artritisa i skolioze. Bakar tako titi tkivo od oteenja slobodnim radikalima, jaa imun tet i ima ulogu u spreavanju raka. Ako se zdravo i raznovrsno hrane, veina odraslih o s< ba dobija dovoljno bakra iz hrane. Najvei izvor bakra ; plodovi mora i iznutrice, zatim orasi, semenke, zeler povre, crni biber, kakao i voda ukoliko prolazi kroz b; karne cevi. Dodaci bakra se smeju uzimati samo po pn poruci lekara. Uobiajeni dodaci su bakar aspartat, bak citrat i bakar pikolinat. Viak kalijuma i cinka oteava resorpciju bakra. Ipa veoma retko dolazi do pravog nedostatka bakra, to obi' no pogaa osobe koje boluju od nekih naslednih bolei koje su povezane sa oteanom resorpcijom, kao to : Kronova (Crohnova) bolest i celijakija. Manjak bakra < moe javiti kod odojadi koja se ne hrani majinim mleki m, kao i kod novoroenadi. Simptomi nedostatka bakra: ispucana i beivotna kosa, izoblien skelet, slabokrvnoi visok krvni pritisak, srana aritmija i neplodnost. Uzimanje vie od od 10 mg bakra dnevno moe im za posledicu muninu, povraanje, bolove u miiima i t buhu. Trudnice i ene koje koriste pilule za kontracepci sklone su viku bakra u krvi. Neka istraivanja su pokaza da visok nivo bakra i gvoa moe imati veze sa hipera tivnou i autizmom.
1026
ZDRAVAISHRANA
CINK JDD: odrasli 15 mg; trudnice 30 mg

Zink je mineral koji uestvuje u sintezi D N K i RNK, genetscog materijala koji upravlja rastom, deobom i aktivnou relija. U mnogobrojnim belanevinama, enzim im a, hormolim a i materijama slinim hormonima - prostaglandinima, ;ink uestvuje u brojnim fizikim procesima, ukljuujui ast i razvoj kostiju, elijsko disanje, metabolizam energie, zarastanje rana, sposobnost jetre da ukloni iz organizna otrovne materije kao to je alkohol, utie na aktivnost m unogsistem a i regulie srani ritam i krvni pritisak. Odgovarajui unos cinka pojaava ulo ukusa, unapreJuje zdravlje koe i kose, jaa reproduktivni sistem i moe ia pobolja kratkotrajno pam enje i koncentraciju. Kao redstvo protiv upale, cink se ponekad prim enjuje za leienje akni, reumatskog artritisa i prostatitisa. Unosom lovoljnih koliina cinka jaa se otpornost na infekcije, laroito kod starijih osoba, i ubrzava zarastanje rana. Cink je najlake dobiti iz nemasnog mesa i plodova nora, a nalazi se i u jajim a, soji, kikirikiju, peninim kli:ama, siru, ostrigama i drugoj hrani. M ala deca, trudnice, egetarijanci i starije osobe najee ne unose dovoljno inka putem hrane. Prvi upozoravajui znak najee je ubitak ula ukusa. Ostali simptomi su opadanje kose ili ubitak sjaja kose, bele mrlje na noktima, dermatitis, gu'itak apetita, umor, sporo zarastanje rana. Kod dece nelostatak cinka moe da izazove zaostajanje u rastu i olnom razvoju deaka. S druge strane, svakodnevno unosnje velikih koliina cinka moe da oslabi imuni sistem i :azove muninu, glavobolje, povraanje, manjak vode u rganizmu, bolove u elucu, lou koordinaciju miia, mor i prestanak rada bubrega. Strunjaci preporuuju poveanje nivoa cinka veim onzum iranjem hrane bogate cinkom ili uzim anjem doataka sa vie hranljivih materija, na primer cink celata, ink pikolinata ili cink aspartata. To su tri oblika koji se najike resorbuju. Ako cink uzimate due od tri do est me;c i zbog leenja hroninih bolesti, veom a je vano da se osavetujete sa nutricionistom kako bi se izbegao neuravoteeni odnos m inerala. Najei o b lik za spoljanju prilenu je cinkova mast koja sadri cink oksid, a korisna je od konih porem eaja, opekotina i drugih rana.
FLU O RID
PMDP: odrasli od 1,5 mg do 4 mg
Fluorid, prirodni oblik m inerala fluora, neophodan je za zdrave zube i kosti. O n pomae stvaranje vrste glei koja titi zube od karijesa i jaa vrstinu i stabilnost kostiju. Dejstvo fiuorida je najvee ako deca uzimaju fluor tokom stvaranja zuba. Zubna pasta sa fluorom je korisna, ali nije ni blizu toliko efikasna kao redovno oralno uzimanje fluorida. Fluorisana voda osigurava veini Ijudi bar 1 mg fluora dnevno. Drugi prehram beni izvori su suene morske alge, riba (naroito sardele i losos), sir, meso i aj. O dojad i deca koja ne piju redovno fluorisanu vodu treba da uzimaju dodatke fluorida, ali samo u dozam a koje prepie lekar ili stomatolog, jer prevelike koliine fluorida mogu imati suprotno dejstvo. Kod poveanih koncentracija fluorida (dva do osam milionitih delova) zubi mogu da omekaju i izgube sjaj. Ako koncentracija fluorida naraste na vie od 8 milionitih delova, toksinost fluorida moe da zaustavi rast, otvrdne ligamente i tetive, uini kosti krhkima i izazove slabljenje glavnih organskih sistema. Koncentracija vea od 5 milionitih delova moe da izazove smrtonosno trovanje. Nasuprot tom e, niska koncentracija fluora u fluorisanoj vodi za pie nema nikakvo tetno dejstvo na zdravlje.
FOSFOR
PDD: odrasli preko 25 godina 800 mg; mladi i trudnice 1200 mg
Fosfor je drugi najzastupljeniji mineral u organizmu i nalazi se u svakoj eliji. Kao i kalcijum, vaan je za oblikovanje i zdravlje kostiju. Vie od 75% fosfora u organizmu nalazi se u kostima i zubim a. Fosfor podstie kontrakcije miia i doprinosi rastu i obnavljanju tkiva, proizvodnji energije, prenosu nervnih impulsa i radu srca i bubrega. Fosfor se u odreenim koliinam a nalazi u gotovo svim nam irnicam a naroito u mesu, ivin i, jajim a, ribi, orasima, m lenim proizvodim a, itaricam a punog zrna i bezalkoholnim napicim a. Nedostatak fosfora je redak veina Ijudi unosi mnogo vie fosfora nego to je potrebno - ali moe ga izazvati dugotrajna prim ena antacida ili antikonvulzivnih lekova koji sadre aluminijum hidroksid. Simptomi nedostatka fosfora su opta slabost, gubitak apetita, bolovi u kostima i poveana sklonost prelomima kostiju. Prekom erne koliine u krvotoku ubrzavaju gubitak kalcijum a, to moe da oslabi kosti. Trovanje fosforom je retkost, osim u sluaju bubrenih oboljenja.
1027
ZDRAVA ISHRANA
VANl VITAMINI I M IN ER A LI GVOE PDD: odrasli 10 mg; ene pre menopauze 15 mg; trudnice 30 mg
Gvoe se nalazi u hemoglobinu, belanevini u crvenim krvnim zrncim a koja prenosi kiseonik iz plua u tkiva. O no je i sastavni deo mioglobina, belanevine koja tokom velikih napora snabdeva miie dodatnim kiseonikom. Gvoe u hrani postoji u dva oblika: fero oblik (gvoe vezano za hemoglobin), koji se nalazi u crvenom mesu, piletini, plodovima mora i drugim nam irnicam a ivotinjskog porekla, i feri oblik (gvoe vezano za slobodne proteinske nosae) koji se nalazi u tamnozelenom povru, proizvodim a od celovitih itarica, orasima, suenom vou i drugoj biljnoj hrani. Mnoge nam irnice napravljene od brana obogaene su gvoem. Fero oblik gvoa se lake resorbuje, ali unos hrane koja sadri feri oblik zajedno sa namirnicama koje sadre fero oblik ili vitamin C najvie e ubrzati resorpciju gvoa. Kafa, aj, nam irnice od soje, antacidi i tetraciklin spreavaju resorpciju gvoa, kao i velike koliine kalcijuma, cinka i mangana. Nedostatak gvoa liava tkiva kiseonika i moe da izazove slabokrvnost. U pozoravajui znaci su umor, bledilo, vrtoglavica, osetljivost na hladnou, tromost, razdraljivost, loa koncentracija i ubrzani otkucaji srca. Poto gvoe jaa imuni sistem, njegov nedostatak moe poveati sklonost infekcijam a. Zenam a je pre menopauze potrebno vie gvoa, jer menstruacija izaziva njegov gubitak. Trudnice, ene u vrem e menstruacije, deca mlaa od dve godine, vegetarijanci, sve osobe sa bolestima praenim krvarenjem , na primer uljevima ili eludanim irevima koji krvare, kao i osobe koje uzimaju gore navedene lekove treba da unose u organizam dodatne koliine gvoa. Prema lekarskoj preporuci, odrasli mogu da poveaju unos gvoa pomou dodataka sa vie hranljivih materija. Dodaci koji sadre samo gvoe mogu se uzimati samo pod lekarskom kontrolom. Viak gvoa spreava resorpciju fosfora, oteava rad imunog sistema i moe da povea opasnost od raka, ciroze ili sranog udara. Simptomi trovanja gvoem su proliv, povraanje, glavobolja, vrtoglavica, umor, grevi u elucu i slab puls. U retkim sluajevim a teko trovanje gvoem moe dovesti do kome, otkazivanja srca i smrti. Deci se nikada ne smeju davati dodaci gvoa namenjeni odraslima, jer se mogu otrovati. Ako pedijatar preporui dodatke gvoa, proverite da li se radi o posebnom proizvodu namenjenom deci.
HLO RID
PMDP: odrasli 750 mg
Hlorid je prirodna so minerala hlora. U organizmu se ve zuje sa natrijumom i kalijumom i odrava normalan ra: pored i pH svih telesnih tenosti, a povoljno deluje i n zdravlje nerava i rad miia. Nezavisno od tih funkcij; hlorid doprinosi pravilnom varenju i uklanjanju otpadni materija. Osnovni je sastojak hlorovodonine kiseline, jec nog od eludanih sokova koji uestvuju u varenju hrane Ishrana koja sadri nepreraenu, prirodnu hranu obe zbeuje vie nego dovoljno hlorida neophodnog za zdra\ Ije. Prstohvat soli sadri oko 250 mg, dakle jednu trein PD D . Nedostatak hlorida se javlja vroma retko i obino j posledica bolesti. Uestalo povraanje moe da sman nivo hlorida u elucu, da poremeti pH ravnoteu i da iz; zove znojenje, proliv, gubitak apetita, usporeno i plitk disanje, tromost i grenje miia. lako je u velikim koli nama otrovan, viak hlorida se izluuje urinom , pa se tim spreava eventualo opasno taloenje.
HROM
PMDP: odrasli od 50 mikrograma do 200 mikrogram
Kao sastavni deo prirodne materije zvane faktor podnoe nja glukoze, hrom zajedno sa insulinom upravlja korie njem eera u organizmu i neophodan je za metabolizar masnih kiselina. Njegov doprinos metabolizmu ini hror korisnim kod m ravljenja. Dodatni dokazi pokazuju d hrom pomae u spreavanju ateroskleroze i smanjivanj opasnosti od bolesti srca i krvnih sudova. Nedovoljna kc liina hroma moe dovesti do neotpornosti na alkoho povienog nivoa eera u krvi i simptoma slinih dijabett su, kao to su trnci u udovim a i slaba koordinacija mii; Male koliine hroma se nalaze u mnogim nam irnic; ma - pivskom kvascu, digerici, nemasnom mesu, ivin eernom sirupu, celovitim itaricam a, jajim a i siru. Hror se teko resorbuje, tako da moramo unositi u organizar mnogo vee koliine hroma od potrebnih. Veina Ijudi n dobija ishranom dovoljno hroma, pa neki primenjuj m ultihranljive dodatke kao to su hrom citrat ili hrom p kolinat. Dodatne koliine hroma mogu se koristiti u lee nju nekih sluajeva dijabetesa koji se javlja kod odrasli osoba, za sm anjivane doza insulina kod dece i za ubla; vanje simptoma hipoglikemije. M eutim , ukoliko se dc daci hroma uzimaju redovno u dozam a veim od 1 0 0 mikrograma, hrom koi delovanje insulina i moe da br de tetan.
1028
ZDRAVAISHRANA
JOD PDD: odrasli 150 mikrograma; trudnice 175 mikrograma

Jod je bio jedan od prvih m inerala za koje je otkriveno da su vani za Ijudsko zdravlje. Vekovim a se koristio za spreavanje i leenje guavosti - uveane titne lezde. Poto je sastavni deo nekih hormona titne lezde, jod osetno utie na metabolizam hranljivih materija, rad nerava i miia, stanje koe, kose, zuba i noktiju, kao i na fiziki i psihiki razvoj. Jod takoe pom ae pretvaranje beta karotina u vitamin A, a predstavlja i efikasan antiseptik i sterilizator vode. Alge, plodovi mora i povre koje se gaji na tlu bogatom jodom odlini su izvori ovog minerala. Kod nas je kuhinjjka so jodirana, to omoguava unoenje dovoljne koliine joda uobiajenom ishranom. Dodavanje joda uglavnom nije potrebno, ali trudnice moraju unositi dovoljno joda za ebe i za svoje neroeno dete kako bi spreile eventualnu mentalnu zaostalost ili kretenizam , patuljasti rast kod dece. Danas su sluajevi manjka joda retki. Osim guavosti, nedostatak joda moe da izazove prekomerno gojenje, opadanje kose, tromost, nesanicu i neke oblike mentalne zaostalosti. Viak joda se najveim delom izluuje preko bubrega, ali izuzetno velik unos moe izazvati nervozu, hiperaktivnost, glavobolju, osipe, metalni ukus u ustima i guavo st- u ovom sluaju zbog hiperaktivnosti titne lezde.
alkohola, prehrambenih vlakana i masti moe da deluje na resorpciju kalcijum a. Previe belanevina i kofeina dovodi do izluivanja kalcijum a urinom . Dodaci kalcijum a su dostupni u mnogim oblicim a, ali u telu se najbolje resorbuje kalcijum citrat-malat.
KALIJUM
Kalijum je po zastupljenosti trei mineral u organizmu, posle kalcijuma i fosfora. Zajedno sa natrijumom i hlorom deluje na odravanje raspodele tenosti i pH ravnoteu, poveava prenos nervih impulsa i kontrakciju miia. Osim toga, upravlja sranim otkucajim a i krvnim pritiskom. Kalijum je potreban za sintezu belanevina, metabolizam ugljenih hidrata i izluivanje insulina iz pankreasa. Istraivanja pokazuju da osobe koje redovno jedu hranu bogatu kalijumom ree oboljevaju od ateroskleroze, bolesti srca i visokog krvnog pritiska ili ree umiru od mo-
danog udara
Izvori kalijum a u ishrani su nemasno meso, sirovo voe i povre, posebno agrumi, banane i avokado, kao i krompir. Mnogi Am erikanci unose granine koliine kalijum a, ali dodatke kalijum a, na primer kalijum aspartat, najbolje je uzimati pod lekarskom kontrolom. Mali nedostatak kalijum a ne izaziva nikakve simptome, ali moe da povea opasnost od visokog krvnogpritiska ili da pogora bolesti srca. Vei nedostatak kalijum a moe da izazove muninu, povraanje, proliv, grenje miia ili slabost miia, slabe reflekse, lou koncentraciju, sranu aritmiju i, u retkim sluajevim a, smrt usled prestanka rada srca. Akutno trovanje kalijum om moe imati sline posledice, ukljuujui i zastoj srca. Ipak, akutno trovanje je retko povezano sa ishranom i obino se javlja kod prestanka rada bubrega.
KALCIJUM PDD: odrasli 800 mg; trudnice i mladi 1200 mg

Kalcijum , najzastupljeniji mineral u naem organizmu, leophodan je za rast i zdravlje kostiju i zuba. Om oguava <ontrakciju m iia, ukljuujui i srce, neophodan je za ^gruavanje krvi, prenos nervnih impulsa i zdravlje vezivnog :kiva. Odrava normalan nivo krvnog pritiska i smanjuje jpasnost od sranih oboljenja. Kad se uzima sa vitaminom D, moe da smanji opasnost od raka debelog creva. Isto ta<o spreava rahitis kod dece i osteoporozu kod odraslih. Dobri izvori kalcijum a su mleni proizvodi, tamnoleleno lisnato povre, sardele, losos i badem i. Koliine <alcijuma potrebne organizmu su razliite i zavise od individualnih potreba pojedinca. Viak kalcijum a moe da zazove zatvor i taloenje kalcijum a u mekom tkivu, to ôvodi do oteenja srca, jetre ili bubrega. Za potpunu resorpciju kalcijum a potrebna je dovoljna koliina vitam ina D i hlorovodonine kiseline u elucu, kao i uravnoteeni jdn os drugih m inerala, na primer m agnezijum a i fosfora. êdovoljno kretanje i konzum iranje prevelikih koliina
KOBALT
PDD/PMDP: nije utvren
Kobalt je sastavni deo kobalam ina (vitamin B n )- Kobalt pom ae u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i obnavlja nervno tkivo. U zim anje velikih koliina neorganskog kobalta podstie rad titne lezde i moe da dovede do prekomernog stvaranja crvenih krvnih zrnaca, porem eaja koji se zove policitem ija. Da bi bio bioloki koristan, kobalt se mora uzeti iz nam irnica kao to su digerica, bubrezi, m leko, ostrige ili dodatka vitam ina B 12 . Neorganski kobalt nema nikakvu prehram benu vrednost, ali ponekad se stavlja u pivo kao sredstvo protiv pene.
1029
ZDRAVAISHRANA
VANI VITAMINI I M IN ER A LI M AGNEZIJUM

PDD: mukarci 350 mg; ene 280 mg; trudnice 320 mg
M agnezijum doprinosi zdravlju na mnogo naina. Zajedno sa kalcijumom i fosforom ini glavni sastojak kostiju. Pravilna ravnotea kalcijum a i m agnezijum a vana je za zdrave kosti i zube, smanjuje opasnost od pojave osteoporoze, a u sluajevim a kad je bolest ve nastupila ograniava njene efekte. Kalcijum i magnezijum upravljaju i miinom aktivnou - kalcijum podstie kontrakciju miia, a magnezijum oputanje. M agnezijum je vaan za metabolizam (pretvaranje hrane u energiju) i za stvaranje belanevina. Odgovarajui nivo m agnezijum a u krvi titi organizam od bolesti srca i krvnih sudova, srane aritmije i moda i modanog udara izazvanog krvnim ugrukom u mozgu. Ljudi u principu unose hranom dovoljno (ili skoro dovoljno) magnezijum a. Riba, lisnato zeleno povre, m leko, orasi, semenke i itarice punogzrna su dobri izvori magnezijuma. Mnogi antacidi, laksativi i analgetici koji se kupuju u apotekama bez recepta sadre magnezijum , ali ti lekovi se ne smeju koristiti kao dodaci magnezijum a. Dodatak sa vie hranljivih materija je relativno bezbedan nain poveanja unosa magnezijuma. Dodatke koji sadre iskljuivo magnezijum uzimajte samo pod lekarskom kontrolom. Magnezijum se moe uzimati u obliku magnezijum citrat-malata koji se najlake resorbuje, dok magnezijum glicinat u velikim dozam a ponekad izaziva proliv. Potrebe za magnezijumom se poveavaju kod stresa ili bolesti. Dodatak m agnezijuma moe pomoi u leenju
MANGAN
PMDP: 2,5 mg do 5 mg
Mangan ima vanu ulogu u pravilnom oblikovanju i odi avanju kostiju, hrskavice i vezivnog tkiva, doprinosi sir tezi belanevina i genetskog materijala, pom ae stvaranj energije iz hrane, deluje kao antioksidans i pomae noi malno zgruavane krvi. Veina Ijudi hranom unosi dovoljnu koliinu mangan; Na primer, doruak koji se sastoji od soka od pomorand 30 g itarica i jedne banane osigurava vie od 2,5 mg mar gana. Druge namirnice bogate manganom su smei pir na, orasi, semenke, penine klice, pasulj, itarice puno zrna, graak i jagode. Dodatak mangana u obliku manga citrata moe da pomogne obnavljanje oteenih tetiva i I gamenata. Viak mangana unesen hranom ne smatra s tetnim, a nedostatak mangana je veom a retka pojava.
MOLIBDEN PMDP: odrasli 75 mikrograma do 250 mikrograma
nesanice, miinih greva, predmenstrualnog sindroma i sranih oboljenja i krvnih sudova, na prim er visokog krvnog pritiska, angine pektoris izazvane stezanjem koronarne (srane) arterije, kao i bolova i greva koji su posledica nedovoljnog dotoka krvi u noge. Istraivanja pokazuju da prim ena m agnezijum a odmah posle sranog udara poveava bolesnikove izglede za preivljavanje. Organizam efikasno prerauje m agnezijum . Bubrezi prema potrebi stvaraju zalihe, a svu suvinu koliinu izluuju, tako da su manjak magnezijuma ili trovanje njegovim vikom veom a retke pojave. No, kad do toga doe mogu biti veom a opasni. Nedostatak magnezijuma moe izazvati muninu, povraanje, tromost, slabost miia, drhtavicu, gubitak orijentacije i srane palpitacije. Trovanje moe da izazove proliv, umor, slabost miia i u krajnjim sluajevim a veliko sm anjenje otkucaja srca i krvnog pritiska, plitko disanje, gubitak refleksa, kom u, ak i smrt. Osobe koje preterano koriste laksative ili su imale bubrene tegobe najvie su izloene mogunosti trovanja magnezijum om .
Mineral molibden je sastavni deo mnogih enzim a. Poma proizvodnju energije, obradu otpadnih materija, aktivir; nje zaliha gvoda i neutralisanje toksinog dejstva sulfita hemijskih materija koje se primenjuju kod konzervisanj hrane. Zbog svega toga molibden je neophodan za norm; lan razvoj, naroito nervnog sistema. Takoe je sastavi deo zubne glei i spreava kvarenje zuba. Nalazi se u graku, pasulju, itaricam a, testenini, lisn; tom povru, kvascu, mleku i iznutricam a. Ljudi obin hranom unose dovoljne koliine m olibdena. M anjak m < libdena nije zabeleen. Trovanje kod Ijudi je takoe retki Dodatak m olibdena je dostupan u obliku molibden pikol nata. Ipak, dugotrajni unos molibdena u dozam a veii od 10 mg dnevno moe izazvati simptome sline gihti na primer bolove u zglobovim a i oticanje.
NATRIJUM
Sve telesne tenosti, ukljuujui krv, suze i znoj, sadri natrijum . Zajedno sa kalijumom i hlorom, natrijum od ava raspodelu tenosti i pH ravnoteu, a sa kalijumoi pomae kontrolu kontrakcije miia i rada nerava. Kod nas najvei deo natrijuma potie iz kuhinjske so Meu drugim izvorima su preraena hrana, bezalkoholr pia, koljke, zaini, razne grickalice, dodaci hrani i laksal vi. Veina ludi konzumira previe natrijuma. Jedna kaik soli sadri 2000 mg natrijuma, to je etiri puta vie od rr nimalne dnevne doze. Prosena dnevna potronja natriji ma u razvijenim zem ljam a kree se od 3000 do 7000 mj
1030
ZDRAVA ISHRANA
O dravanje unosa natrijuma u razum nim granicama presudno je za dugorono ouvanje zdravlja. U sluajevima kad je nivo natrijuma stalno povien, telo gubi kali\um i zadrava vodu pa zbog toga dolazi do povienja krvnog pritiska. Ishrana siromana natrijumom moe da ;nizi visok krvni pritisak i nadoknadi m anjak kalijum a. Preterana prim ena takve ishrane moe da dovede do pri/remenog nedostatka natrijum a, to izaziva muninu, n an jak vode u organizmu, miine greve i druge simp:ome karakteristine za toplotni udar (vidi Hitna stanja -
SUMPOR PDD/PMDP: nije utvreno

Sumpor ini oko deset posto svih m inerala prisutnih u organizm u. Nalazi se u svakoj eliji, naroito u tkivim a bogatim belanevinam a - kosi, noktima, miiim a i koi. Uestvuje u metabolizmu kao sastojak vitamina Bi, biotina i vitamina Bs, pomae kontrolu nivoa eera u krvi, jer je sastojak insulina, pom ae kontrolu zgruavanja krvi. Osim toga, poznato je da sumpor pretvara neke otrovne materije u neotrovne, koje se zatim izluuju iz organizma, pa ga zato prim enjujem o kao lek kod trovanja alum inijumom, kadm ijum om , olovom i ivom . Ishrana koja osigurava dovoljnu koliinu belanevina osigurava i dovoljnu koliinu sum pora. M eso, riba, ivina, jaja, mleni proizvodi, pasulj i graak su bogati i belanevinam a i sum porom . Kod Ijudi nije zabeleen ni nedostatak ni viak sumpora. Neorganski sumpor moe biti tetan ukoliko se unosi u velikim koliinam a, ali viak organskog sum pora iz hrane brzo se izluuje iz organizma.
orva pom o: Toplotni udar i iscrpljenost vruinom).

slekoliko aa vode sa prstohvatom soli nadoknadie na;rijum i ublaie simptome.
5ELEN JDD: mukarci 70 mikrograma; ene 55 mikrograma; rudnice 65 mikrograma

ielen je antioksidans i titi elije i tkiva od oteenja koja zazivaju slobodni radikali. Poto njegovo antioksidantno ielovanje dopunjava dejstvo vitamina E, obino se kae ia se selen i vitamin E uzajam no potenciraju ili jaaju. Seen takoe jaa delovanje imunog sistema i neutralie ne;e toksine materije kao to su kadm ijum , iva i arsen :oje moemo udahnuti ili uneti hranom u organizam. lako e njegova prava terapijska vrednost jo nepoznata, odgo'arajue koliine selena mogu pomoi u borbi protiv arritisa, prevenciji sranih oboljenja i raka. Celovite itarice, pargle, beli lu k , jaja i gljive su dobri zvori selena, isto kao i nemasno meso i plodovi mora. Za lobro zdravlje potrebna je veom a mala koliina selena, ako da veina Ijudi dobija potrebne koliine samo iz hrale. Dodaci koji sadre velike doze selena, kao to su seen citrat i selen pikolinat, mogu se uzimati samo ako ih je iropisao lekar. Selen u izrazito visokim dozam a moe biti itrovan i tada izaziva opadanje kose, tegobe sa noktima, ibrzano kvarenje zuba, oticanje prstiju i druge simptome. dodaci sa vie hranljivih materija sadre i selen, ali Jeki ivek u malim i bezopasnim koliinam a.
VANADIJUM PDD/PMDP: nije utvreno

Vanadijim je mineral prisutan u tragovima i njegova uloga u Ijudskoj ishrani je malo poznata, iako je verovatno veoma vana. O granieni dokazi upuuju da kod nekih Ijudi vanadijum sm anjuje nivo eera u krvi i spreava razvoj tum ora, pa tim e titi od dijabetesa i nekih oblika raka. Takoe izgleda da vanadijum podstie metabolizam holesterola i proizvodnju hormona. Vanadijum se nalazi u itaricama punogzrna, orasima, korenastom povru, digerici, ribi i biljnim uljima. Potosimptomi nedostatka vanadijuma jo nisu poznati, istraivai smatraju da je Ijudima potrebna samo mala koliina vanadijum a, koja se oito moe obezbediti ishranom.
1031
I U D I J A
U G
S T R O N O
N K
I I
S T I V O D
ILUSTROVANI
Dl J A G N O S T I K I V O D I
otografije na narednim stranama pokazuju vidljive simptome raznih bolesti, od deijih bolesti i dobroudnih poremeaja koe do ozbiljnih bolesti
kao to je rak. Ovo poglavlje vam moe pomoi da razlikujete razne meusobno sline bolesti koje se esto brkaju. Obratite panju da se izgled simptoma moe znatno razlikovati, zavisno od razliitih faktora kao to je, na primer, teina oboljenja. Za postavljanje tane dijagnoze uvek se obratite lekaru. Ako elite da saznate vie o poremeajima pomenutim u ovom poglavlju, potraite u knjizi odgovarajui odeljak pod Bolesti i m ogunosti leenja.
SADRAJ
Deije b o le sti....................................................................................................................................... 1034 Bolesti usne d u p lje ........................................................................................................................... 1035 Kone iz ra slin e .................................................................................................................................... 1036 Osipi, ubodi insekata i promene boje k o e .......................................................................1038 Tegobe sa o im a ................................................................................................................................. 1041
1033
ILUSTROVANI
DlJAGNOSTIKI
VODI
D EIJE B O LEST I
KANDIDIJAZA
O VCIJE BOGINJE
OSIP OD PELEN A
Kandidijazu je teko razlikovati od osipa od pelena. To je gljivina infekcija koja se kod dece moe pojaviti na zadnjici i u predelu genitalija. U veini sluajeva se odlikuje svetlocrvenim bubuljicam koje se razvijaju a u osip sa neravnom ivicom .
Vidl Gljivine infekcije.
Ovije boginje su veoma zarazna deija bolest koja se u poetku javlja kao crvenkast osip ko svrbi. Osip se zatim ji pretvara u plikove ispunjene teou (gore). Plikovi se postepeno osue i pretvore u kraste. Osip se prvo javlja na trupu, a zatimse rairi po licu.
Kod odojadi, na delovim a tela pokrivenim pelenom , esto izbija osip razliitog izgleda, od blagog crvenila do teke upale (gore). Osip nastaje zbog izloenosti koe vlazi, vruini, m okrai i izm Uestalo kupanje etu. moe da izazove pogoranje.
DECIJI EKCEM (INFANTILNI EKCEM )
Ekcem se obino javlja kod odojadi tokom prve godine ivota. Odlikuje se izrazito suvom koom koja izgleda kao crvenkast, hrapav i nepravilan osip. Obino se ja vlj; na obrazim elu i laktovim a, s U tekim sluajevim osip se a moe rairiti po celom telu.
RUBEO LE
Rubeole se lako brkaju sa ospicama, iako nisu tako teka bolest. Kao i kod ospica, osip se prvo pojavi na licu, a zatim se rairi na ostale delove tela. Praen je tem peraturom oticanjem , lim vorova, infekcijomgornjih fnih disajnih puteva i bolom u zglobovim a. Osip se sastoji od m svetlocrvenih alih, takica koje prelaze u m jednoline b rlje
BOGINJE
RODIN UGRIZ"
Boginje su veoma zarazna deija bolest koja se odlikuje pljosnatim tam , noljubiastim takicam koje se stapaju u a m na koi. M se prvo rlje rlje javljaju na elu i iza uiju, a zatim se brzo raire nagrudni ko, ruke i noge. Boginje se lako pobrkaju sa rubeolom .
Uzdignuta, svetlocrvena m u obliku rlja jagode obino nastaje u prvih nekoliko m eseci detetovog ivota. U retkim sluajevim moe b prisutna i na a iti roenju. Ova dobroudna kona izraslina ee se javlja kod devojica, a moe se pojaviti bilo gde na telu, iako je najea natemenu, licu, leim a i grudim Obino se izm tree a. eu i devete godine ivota sm i izbledi. anji
1034
B O LESTIU SN E
DUPLJE
\FTE
HERPES - GROZN ICA"
lirevi usne duplje nazivaju se afte. Mogu se pojaviti na unutranjoj trani obraza ili usana, na jeziku ili ivici desni. Afte su bolne anice, u sredini obino bele ili ute boje, a na ivicama crvene. Zesto izbijaju u grupama. Najee se javljaju kod dece i mladih.
Herpes simpleks, zarazna virusna infekcija, obino se javlja na licu, naroito oko nosa i usta. Prvi simptom je obino peckanje i svrab oko usana, a zatim se pojave mali plikovi ispunjeni tenou. Plikovi su bolni i mogu se grupisati u vee plikove.
RAK USNE DUPLJE
Rak ploastog epitela je najraireniji oblik raka usne duplje. Cesto se javlja na spoljanjoj strani usana, iako moe izbiti i na bilo kom drugom tkivu u usnoj duplji. ee se javlja kod osoba starijih od 60 godina. Bolest se u poetku javlja kao mala, bezbolna oteklina, a na kraju se razvije u hrapavu, uzdignutu ranicu. U relativno uznapredovalom stadijumu (levo), ranicu je lako pobrkati sa bradavicom.
MPETIGO
GLJIVICE
npetigo je zarazna bakterijska lfekcija koja se najee javlja kod ece, iako je mogua i kod odraslih. 'ojavljuje se na licu, naroito iko usana i nosa. Vodeni plikovi e postepeno ire i pucaju, posle ega ostaju zadebljale, ute kraste.
Najee se javljaju kod dece i starijih osoba. Uzrok izbijanja gljivine in fekcije u ustima je bolest ili primena antibiotika, to dovodi do poremeaja ravnotee prirodnih mikroorganizama u usnoj duplji. Pojavljuju se uzdignute, kremasto bele naslage nalik na meki sir. Obino se javljaju na unutranjoj strani obraza. Ako se lei, infekcija uglavnom prolazi za 5 do 10 dana.
1035
ILUSTROVANI
DI J A G N O S T I K I V O D I
KONE IZRA SLIN E
ULJ
KURJE OKO
M LADE
Zuljevi nastaju usled uestalog trenja koe. Izgledaju kao ispupene naslage tvrde i mrtve koe. Obino se javljaju na stopalima, dlanovima, prstima ili nonom palcu. Ako postanu bolni, izrazito duboki ili puknu, obratite se lekaru. Zuljevi na tabanu ponekad se mogu pobrkati sa
bradavicam a.
Kurje oi su manje od uljeva i nastaju usled trenja i pritiska na prste ili izmeu nonih prstiju. Tvrde kurje oi se obino nalaze na gornjoj strani nonih prstiju ili na spoljanjoj strani malog nonog prsta. Meke kurje oi javljaju se izmeu nonih prstiju, na mestima gde se zadrava vlaga. Kurje oi su esto bolne. Mogu se odstraniti hemijskim putem ili operativnim zahvatom.
SEBO REICN A KERATOZA
lako se ponekad mogu pobrkati sa melanomima, mladei su dobroudne izrasline raznih oblika i veliina. Mogu se pojaviti na bilo kom delu tela, nezavisno od starosti. Obino su tamne boje i ovalnog oblika, iako mogu biti i glatki i ravni ili ispupeni i smeurani. Obratite se lekaru ako primetite da mlade menja boju ili veliinu ili ako krvari.
Seboreina keratoza je dobroudna kona bolest koja se javlja u obliku tamnih, ovalnih i bradaviastih izraslina prenika od 8 do 25 mm, Izrasline su obino mnogobrojne, blago ispupene i mogu izgledati kao da su prekrivene voskom. Najee se javljaju na licu, vratu, temenu, grudima i leima starijih osoba. Mogu se odstraniti zamrzavanejem (krioterapija) ili operativnim zahvatom.
OBICN A BRADAVICA
Obine bradavice se najee nalaze na akama i stopalima, pojedinano ili u grupama. Mogu biti razliite veliine, ali u prosek imaju prenik od 6 mm. Izrasline su boje koe i obino su okrugle tvrde i na dodir hrapave. Nisu opasne po zdravlje i obino nestan posle nekog vremena. Mogu se ukloniti i lekovima koji su dostupr u slobodnoj prodaji.
1036
?AK KOZE
RAK KOZE
RAK KOZE Rak ploastih elija
Jazaliom
Melanom
slajei od tri oblika raka koe, bazaliom e zloudni tumor koji se sporo razvija retko zahvata druge organe. Mala sraslina, obino na delu tela koji je vakodnevno izloen suncu, postepeno e u aritu pretvara u udubljenje koje lagriza kou, pretvara se u krastu i krvari. }va vrsta raka se najee pojavljuje kod vetloputih osoba starijih od 40 godina.
Melanom je najopasnija vrsta raka koe. Moe se razviti iz ve postojeeg mladea sa nepravilnom ivicom ili na delu tela gde prethodno nije postojao mlade. Tamna takica moe da se upali i promeni oblik, boju, veliinu i stepen ispuenosti od povrine koe. Ako primetite bilo koju od navedenih pojava ili ako izraslina pone da krvari bez razloga, odmah idite na pregled kod lekara.
Najei uzrok ove vrste raka je preterano izlaganje suncu. Svetlopute osobe starije od 60 godina su najsklonije ovoj bolesti. Tumor se obino javlja kao tvrda kvrica sa Ijuspastom i krastavom povrinom, uglavnom na usnama, uima, akama, vratu i rukama. Rak ploastih elija je agresivniji od bazalioma i moe da se rairi na unutranje organe.
AVNE BRADAVICE
BRADAVICE NA TABANIM A
,avne bradavice se najee javljaju kod dece i mladih, obino grupama od 10 do 30 bradavica. Blago su ispupene, glatke boje koe. esto se jedva vide. Obino se nalaze na vratu, :u, runim zglobovima, gornjoj strani ake i kolenima. od dece se najee javljaju na licu.
Virus obine bradavice izaziva pojavu bradavica na tabanima, obino na mestima izloenim pritisku kao to je peta. U poetku se javljaju male i bolne bradavice koje se posle nekog vremena spljote i utisnu u kou. Meko jezgro bradavice okrueno je tvrdim prstenom nalik na ulj i moe biti posuto malim ugrucima krvi u vidu cmih takica.
1037
ILUSTROVANl
DIJAGNOSTIKI
VODI
OSIPI, UBODI IN S E K A T A I P R O M EN E B O JE K O E
ATOPICNI DERMATITIS
Ovaj oblik dermatitisa, nazvan i ekcem, nauestaliji je kod odojac dece. Obino se pojavljuje na pregibu lakta i kolena, a poinje kac u vidu crvenih bubuljica koje vlae i svrbe. Osip se moe pretvori u zadebljale, Ijuspaste naslage. Osobe koje pate od naslednih aler sklonije su razvoju atopinog dermatitisa.
KONTAKTNI DERMATITIS
Kontaktni dermatitis je osip izazvan dodirom koe sa razliitim materijama, kao to su neke vrste bilja, kozmetiki proizvodi, nakit, lekovi i praak za pranje rublja. Simptomi obuhvataju sitne takice ili plikove koji se posle nekoliko nedelja ili meseci pretvore u crvenkast osip. Osip je obino praen jakim svrabom, a na mestima zahvaenim dermatitisom moe da se javi Ijutenje koe.
NUMULARNI DERMATITIS
SEBO REICNI DERMATITIS
Numularni dermatitis se najee javlja kod odraslih osoba i sastoji se od Ijuspastih, ovalnih mrlja koje svrbe i mogu izbiti bilo gde natelu, najee na podlakticama i potkolenicama. Lako se moe pobrkati sa liajem, gljvinom infekcijom koja ima skoro istovetne simptome. Uzrok numularnog dermatitisa nije poznat.
Seboreini dermatitis se obino javlja u periodirre stresa na licu, temenu, grudima, leima, onim kapcima i spoljanjoj strani uiju. Osip se odlikuje utim krastama i suvim ili masnim Ijuspama, a obino ga prati hronian svrab. Tokom zimskih meseci moe nastupiti pogoran
1038
<OPRIVNJAA
UBODI INSEKATA
BO RELIO ZA (LAJM SKA BOLEST)
Coprivnjaa esto izbija kao alergijska eakcija na odreenu hranu, lekove i nadraivae iz vazduha kao to je >olen, mada moe biti i posledica bolesti i emocionalnog stresa. Osip se moe jojaviti bilo gde na telu, a izgleda kao ;pupene mrlje sa bledim aritem crvenom ivicom koje jako svrbe. J uznapredovalom stadijumu mrlje se tapaju i prekrivaju velike povrine koe,
Kod uboda, insekt ubrizgava u kou otrov koji izaziva upalu. Zavisno od vrsta insekta i ubodene osobe, ubod moe izazvati razliite reakcije: od malih crvenkastih taaka do velikih oteklina. Tragovi uboda mogu da nestanu brzo ili da potraju nekoliko dana. Najei su ujedi buva (gore), komaraca, muica, stenica (dole) i vai. Vidi takoe U b o d i
i u jedi insekata i pauka.
Ujed krpelja izaziva boreliozu koja se najpre javlja kao sitna crvena takica, a potom se postepeno iri i izaziva crvenskasti osip prenika 20 cm. Borelioza izaziva simptome sline gripu: groznicu, glavobolju, bolove u miiima i upalu zglobova. Moe proi i nedelju dana pre pojave navedenih simptoma. Obratite se lekaru - ako se ne lei, borelioza moe imati ozbiljne posledice.
TELE A K (VITILIGO)
RO ZACEA
Vitiligo se odlikuje nepravilnoim mrljama potpuno bele koe, koje se javljaju na koi normalne boje. Ponekad su mrlje simetrino rasporeene. Vitiligo nastaje kad organizam prestane da proizvodi melanin, materiju koja je odgovorna za pigmentaciju svih boja koe, Od vitiliga jednako oboljevaju pripadnici svih rasa, iako se kod beloputih osoba tee primeuje.
Rozacea poinje upornim, neprirodnim rumenilom obraza i nosa, koje je izrazitije posle konzumiranja zainjene hrane, vrelih napitaka ili alkohola. Upala se obino iri, a kod nekih obolelih, naroito mukaraca, razvija se tei oblik od kojeg nos postaje crven, zadebljan i bolan. Ovom poremeaju su najsklonije ene svetle puti starije od 30 godina.
1039
ILUSTROVANI
D IJAGN OSTIKI VODI
OSIPI, UBODI IN S EK A T A I P R O M EN E B O JE K O E
PSORIJAZA
LISAJ
Psorijaza obino izbija na kolenima, laktovima i temenu, u obliku zadebljalih, srebrnastih krasti. Ponekad sejavlja i svrab, mada u veini sluiajeva postoji samo neodreeno neprijatno oseanje. Emocionalni stres i loe zdravstveno stanje mogu da doprinesu pojavi psorijaze, iako se mora uzeti u obzir i nasledni faktor. Psorijaza najee pogaa osobe izmeu 1 i 40 godina. 0
Liaj je zarazna gljivina infekcija koja se na poetku javlja kao mala cn/enkasta mrlja, a kasni prerasta u prstenast, Ijuspast, svrbei osip. Centar prstena ostaje nepromenjen, a periferij prstena se iri (levo). Liaj obino izbija na preponama, stopalima, temenu i trupu. Naje se javlja kod dece, a moe ga preneti zaraena domaa ivotir ja ili drugo zaraeno dete. Za vie informacija o leenju vidi Infekcije.
U GA
uga najee pogaa decu i mlade. Zarazna je, a prenose je sitni organizmi, ugarci, koji se ukopavaju.u kou i tu legu jaja. Na donjem delu trbuha i lea i na pregibima prstiju javljaju se mal' otekline koje se postepeno razvijaju u plikove koji jako svrbe. Akc eemo, pojaavamo upalu u plikovima pa postaju Ijuspasti i crver
POJASNI HERPES
Herpes zoster je virus koji na jednoj strani tela izaziva crveni osip. Najee napada Ijude starije od 50 godina. U poetku se javlja peckanje, zatim jaki bolovi i na kraju ispupen, crven osip koji se sastoji od mnogo sitnih plikova ispunjenih tenou. Plikovi se sue i pretvaraju u kraste koje zatim otpadnu, ostavljajui male oiljke,
1040
T E G O B E S A OIMA
KONJUKTIVITIS
Konjuktivitis ili zapaljenje venjae je zarazna bolest, obino bakterijska, koja izaziva upalu venjae, sluzokoe oka, Simptomi su svrab, oticanje i crvenilo kapaka i obilan sekret zbog kojeg oko izgleda kao da je krvavo. Konjuktivitis se najee javlja kod dece i odraslih koji boluju od alergija.
SUBKONJUKTIVALNO KRVARENJE (KRVARENJE ISPOD VENJAE)
Javlja se zbog povrede oka ili usled ozbiljnog napada kalja ili kijanja, to izaziva pucanje malih krvnih sudova. Pojavljuje se kao jedna ili vie nepravilnih crvenih takica na beonjai. Pojava je bezopasna i obino nestaje posle dve do tri nedelje. Ako krvarenje izazove neke neprijatnosti ili se ponavlja, potraite lekarsku pomo.
MIAK
Cmiak izaziva bakterijska infekcija oko korena trepavice, obino u unutranjem uglu oka. Infekcija izaziva upalu folikulatrepavice. Nastaje gnojna kvrica koja zatim puca. Cmiak moe biti bolan, ali najee proe sam od sebe, posle nedelju dana, bez lekarske pomoi.
1041
T O A
M T
S K I L A S
V ' 1 /
M BBi
llplS
ANATOMSKI ATLAS
SADRAJ
Miini sistem .................................................................................................................................... 1044 Skeletni s is te m .................................................................................................................................... 1046 Trup ..........................................................................................................................................................1048
Sistem za v a r e n je .............................................................................................................................. 1049 Krvotok i sistem za disanje .........................................................................................................1050 Mokrani i reproduktivni siste m ............................................................................................... 1052 Nervni sitem ....................................................................................................................................... 1054
Endokrini i imuni s is t e m ...............................................................................................................1055 ulni o rg a n i.......................................................................................................................................... 1056
MIINI
EONI MII (m. frontalis) SLEPOONI MII (m. temporalis) KRUNI MII OKA (m. orbicularis oculi) KRUNI MII USTA (m. orbicularis oris) GRUDNOPODJEZINI MII (m. sternohyoideus) PLJOSNATI MII VRATA (platysma) DELTOIDNI MII (m. deltoideus)_____ VELIKI GRUDNI MII (m. pectoralis m ajor).......... DVOGLAVI MII (m. biceps) NADLAKTINI MII (m. brachialis) SPOLJANJI KOSI MII TRBUHA (m. obliqus externus abdominis) NADLAKTINOPALANI MII (m. brachioradialis) ZATEZA IROKE FASCIJE (m. tensor fasciae latae) BONOSLABINSKI MII (m. iliopsoas) GREBENSKI MII (m. pectineus) DUGI PRIMICA BUTINE (m. adductor longus) VITKI MII (m. gracilis) KROJAKI MII (m. sartorius) PRAVI BUTNI MII (m. rectus femoris) SREDNJI VELIKI MII (m. vastus medialis) BONI VELIKI MII (m. vastus lateralis)
SISTEM
Miii su paralelni snopovi isprepletenih vlakar koji se kontrahuju usled nervnih impulsa. Vie o 600 miia u Ijudskom telu ima razliitu duinu, o pola do trideset centimetara. Postoje tri glavne vrst miia. Poprenoprugasti miii povezuju kosti, lig; mente, tetive i druge miie i odgovorni su za izvo< nje voljnih pokreta. Glatki miii se nalaze u upljir organima kao to su mokrana beika, creva i krvi
VILINI MII (m. masserter) GRUDNOKLJUNI MII (m. sternocleidomastoideus) TRAPEZASTI MII (m. trapezius) STEPENIASTI MII (m. scalenus) VELIKI GRUDNI MISIC (m. pectoralis minor) PREDNJI NAZUBLJENI MII (m. serratus anterior) MEUREBARNI MII (m. intercostalis) RAVNI MII TRBUHA (m. rectus abdominis) UNUTRANJI KOSI TRBUNI MII (m. obliguus internus abdominis) NADLAKTINOPALANI MII (m. brachioradialis)
DUGI RADIJALNI MII OPRUA AKE (m. extensor carpi radialis longus) DUGI MII PREGIBA PALGA (m. flexor pollicis longus) DUBOKI MII PREGIBA PRS (m. flexor digitorum profuno PODLAKTINI MII PREGIBA AKE (m. flexorcarpi ulnaris)
RAVNI BUTNI MISIC (m. rectus femoris) SREDNJI BUTNI MII (m. vastus intermedius) SREDNJI VELIKI MII (m. vastus medialis) LATERALNI VELIKI MII (m. vastus lateralis)
PREDNJI MII POTKOLENICE (m. tibialis anterior) DUGI MII LISTA (m. peroneus longus) DUGI MII OPRUA PRSTIJU (m. extensor digitorum longus)
PREDNJI MII POTKOLENICE (m. tibialis J DUGI MII LISTA (m. peroneus longus) KRATKI MII LISTA (m. peroneus brevis) DUGI MII OPRUA PRSTIJU (m. extensor digitorum longus) DUGI MII OPRUA PALCA (m. extensor hallucis longus)
KRATKI MII OPRUA PRSTIJU (m. extensor digitorum brevis)
1044
ANATOM SKIATLAS
/i, uestvuju u varenju, krvotoku i ostalnim nem funkcijama organizma. Srani mii je po poprenoprugast, ali ne podlee svesnoj oli. Neki miii, kao na primer miii ruke, ini su tako da omoguavaju brze kontrakcije i :anje, dok drugi, kao miii lea i vrata odgoza dranje tela, due vreme ostaju u neproenom poloaju.
GRUDNOKLJUNI MII (m. sternocleidomastoideus)
POTIUANI MII (m. occipitalis)
KAIASTI MII GLAVE (m. splenius capitis) PODIZA LOPATICE (m. levator scapulae) NADGREBENSKI MII (m. supraspinatus) MALI ROMBOIDNI MII (m. rhomboideus minor) VELIKI ROMBOIDNI MII (m. rhomboideus major) MALI OBLI MII (m. teres minor) VELIKI OBLI MII (m. teres major) PODGREBENSKI MII (m. infraspinatus)
TRAPEZASTI MII (m. trapezius) DELTOIDNI MII (m. deltoideus)
TROGLAVI MII NADLAKTICE (m. triceps brachii) NAJIRI LENI MII (m. latissimus dorsi) NADLAKTINOPALANI MII (m. brachioradialis) I RADIJALNI MII OPRUA AKE 'm. extensor carpi radialis longus) OPRUZAC PRSTIJU (m. extensor digitorum) RADIJALNI MII OPRUA AKE (m. extensor carpi radialis brevis) IDLAKTICNI MISIC PREGIBAC SAKE (m. flexor carpi ulnaris) 5DLAKTICNI MISIC OPRUZAC SAKE (m. extensor carpi ulnaris) VELIKI SEDALNI MII (m. gluteus m axim us)............. 'ELIKI ODMICA BUTINE (m. adductor magnus).............
MII ISPRAVLJA KIME (m. erector spinae)
LAKATNI MII (m. anconeus) OBRTNI MII (m. supinator) DUGI MII ODMICA PALCA (m. abductor pollicis longus) DUGI MII OPRUA PALCA (m. extensor pollicis brevis) ISTEZA KAIPRSTA (m. extensor indicis)
3
.
POLUTETIVASTI MISIC (m. semitendinosus) DVOGLAVI MII BUTNE KOSTI (m. biceps femoris) POLUOPNASTI MII (m. semimembranosus)
VELIKI ODMICA BUTINE (m. adductor magnus) POLUOPNASTI MII (m. semimembranosus) DVOGLAVI MII BUTNE KOSTI (m. biceps femoris)
ZAKOLENSKI MII (m. popliteus) ZADNJI MII POTKOLENICE (m. tibialis posterior)
MII LISTA (m. gastrocnemius)
DUGI MII LISTA (m. peroneus longus) LISTOLIKI MII (m. soleus)
AHILOVA TETIVA
1045
ANATOM SKIATLAS
SKELETNI
EONA KOST (os frontale) TEMENA KOST (os parietale) SLEPOONA KOST (os temporale)
SISTEM
Dvesta est kostiju oblikuju vrst skelet i zajedno sa miiima omoguavaju poketanje tela. Neke kosti, kao lobanjske ili rebra, tite vane organe. Kosti predstavljaju stvrdnuto ivo tkivo koje se neprekidno menja, a sadre kalcijum i druge minerale vane za ivot. Meka kotana sr u velikim kostima stvara krvne elije i vane faktore zgruavanja krvi.
JAGODICNA KOST (os zygomaticum).
GORNJA VILICA (maxilla) KLJUNA KOST (clavicula)
DONJA VILICA (mandibula)
RAMENI ZGLOB (articulatio humeri)
GRUDNA KOST (sternum)
NADLAKTINA KOST (humerus)
................... REBRA (costae) REBRENA HRSKAVICA (cartilago costalis)
LAKATNI ZGLOB (articulatio cubiti) PALANA KOST (radius) LAKATNA KOST (ulna) KRSNA KOST (os sacrum) KOSTI AKE (ossa carpi) KOSTI PRSTIJU RUKE (phalanges)
KOSTI AKE (ossa metacarpi)
BEDRENA KOST (os ilium) < u SEDALNA KOST (os ischii) STIDNA KOST (os pubis)
ZGLOB KUKA (articulatio coxae)
BUTNA KOST (femur)
CASICA (patella) GOLENJAA (tibia)
LISNA KOST (fibula)
KOSTI STOPALA (ossa metatarsi) KOSTI PRSTIJU NOGE (phalanges) KOSTI STOPALA (ossa tarsi)
1046
ANATOMSKI ATLAS
Dve ili vie kostiju sastaju se u zglobovima. Zglobove pridravaju niti vezivnog tkiva koje se zovu ligamenti. vrste trake vezivnog :kiva, tetive, povezuju miie sa kostima. Krajevi kostiju su prekriveni hrskavicom, ivrstom, elastinom materijom koja ublaava optereenje pri kretanju i smanjuje :renje u zglobovima.
VRATNI PRUENOVI (vertebrae cervicales)
TEMENA KOST (os parietale) POTILJANA KOST (os occipitale) SLEPOONA KOST (os temporale)
GRUDNI PRLJENOVI (vertebrae thoracicae)
LOPATICA (scapula)
NADLAKTINA KOST (humerus) LAKATNI ZGLOB (articulatio cubiti) SLABINSKI PRUENOVI (vertebrae lumbales) BICA (radius) KRSNA KOST (sacrum) KOSTI AKE (ossa carpi) KOSTI PRSTIJU (phalanges) KOSTI AKE (ossa metacarpi) LAKATNA KOST (ulna)
TRTINA KOST (os coccygis)
BUTNA KOST (femur)
KOLENSKI ZGLOB (articulatio genus) GOLENJAA (tibia)
LISNA KOST (fibula)
KOST LANKA (talus) PETNA KOST (calcaneus)
1047
ANATOM SKIATLAS
TRUP
Skoro svi vitalni organi smeteni su u trupu, centralnom delu tela cilindrinog oblika. Trup predstavlja i centar brojnih vanih organskih sistema, kao to su sistem za disanje, krvotok, sistem za varenje i reproduktivni sistem. U grudnom kou, gornjem delu trupa, smeteni su srce i plua, a tite ih duge, uske kosti - rebra. Dijafragma, splet miinih vlakana u olbiku opne, odvaja grudnu od trbune duplje, odnosno gornji od donjeg dela trupa, a ima kljunu ulogu u disanju, jer pomae irenje i skupljanje plua. U trbunoj duplji se nalaze mnogi vani organi, ukljuujui eludac, jetru, bubrege, creva, unu kesu i slezinu.
TITNA HRSKAVICA
VRATNA VENA (v. jugularis) KAROTIDNA ARTERIJA (a. carotis) GORNJA UPUA VENA (v. cava superior) PLUA
TITNA LEZDA DUNIK
AORTA PLUNO STABLO
SRCE
SRANE ARTERIJE I PLUNE VENE
JETRA
SLEZINA
ELUDAC GUTERAA (pancreas) .........POPRENI DEO
......... USHODNI DEO TANKO CREVO__________ ---- NISHODNI DEO SLEPO CREVO....................
CRVULJAK................... .
MOKRANA BEIKA
1048
DEBELO CREVO
ANATOMSKI ATLAS
SISTEM
ZA
VARENJE
Ovde se mea sa ui iz jetre i une kese, koja razgrauje masti, i sokovima iz pankreasa. Poslednja etapa varenja odvija se u tankom crevu, gde se hranljive materije resorbuju u krv. Nesvarene materije odlaze u debelo crevo, gde se odstranjuje viak vode, a odatle kroz analni otvor izlaze iz tela.
Varenje hrane poine u ustima. Zubi kidaju i usitnjavaju hranu u manje komade, a pljuvaka je pretvara u kaastu masu, pri emu se razgrauju neki ugljeni hidrati. Jezik i drugi miii potiskuju hranu prema jednjaku, koji je vodi do eluca. Tokom daljeg varenja hrana prelazi u dvanaestopalano crevo, gornji deo tankog creva.
USNA DUPLJA
ZAUNA PLJUVANA LEZDA
JEZIK
GRKLJANSKI POKLOPAC
PODJEZINA PLJUVANA LEZDA
DRELO
PODVILINA PLJUVANA LEZDA
JEDNJAK
JETRA
ELUDAC
UNA KESA
GUTERAA
POPRENI DEO DVANAESTOPALANO CREVO JEJUNUM ..................NISHODNI DEO ILEUM SLEPO CREVO ................ ZAVIJENI DEO DEBELO CREVO
TANKO CREVO
..................USHODNI DEO
CRVUUAK
ZADNJE CREVO
1049
ANATOM SKIATLAS
KRVOTOh
POVRINSKA SLEPOONA ARTERIJA/VENA (a./v. temporalis superficialis) POTILJACNA ARTERIJA/VENA (a./v. occipitalis) ARTERIJA/VENA LICA (a./v. facialis) UNUTRANJA KAROTIDNA ARTERIJA (a. carotis interna) SPOLJANJA KAROTIDNA ARTERIJA (a. carotis externa) PODKLJUNA ARTERIJA (a. subclavia) GORNJA UPLJA VENA (v. cava superior) AORTA PAZUNA ARTERIJA (a. axillaris) KORONARNE ARTERIJE (a. e coronariae) / SRANE VENE (v. e cardiacae) JETRENA ARTERIJA (a. hepatica) NADLAKTINA ARTERIJA (a. brachialis) BUBRENA ARTERIJA (a. renalis) TRBUNA AORTA (aorta abdominalis) BONA ARTERIJA (a. iliaca) LAKATNA ARTERIJA (a. ulnaris) PALANA ARTERIJA (a. radialis) POVRINSKI ARTERIJSKI LUK DLANA (arcus palmaris superficialis) DUBOKI ARTERIJSKI LUK DLANA (arcus palmaris profundus) ARTERIJA PRSTA (a. digitalis) BUTNA ARTERIJA (a. femoralis) BUTNA VENA (v. femoralis) VELIKA POTKONA VENA (v. saphena magna)
U vanom poslu raznoenja kiseonika po telu uklanjanja ugljen dioksida tesno sarauju krvc tok i sistem za disanje. Mesto gde ova dva organ ska sistema dolaze u dodir zaklonjeno je dubok u pluima, gde se susreu siuni krvni sudovi disajni putevi. Vazduh udahnut kroz usta i nos prolazi kraj gr kljana, putuje kroz dunik, zatim kroz bronhije
UNUTRANJA VRATNA VEN/ (v. jugularis interna) SPOLJANJA VRATNA VENA (v. jugularis externa)
PODKLJUNA VENA (v. subc PAZUNA VENA (v. axillaris) GLAVENA VENA (v. cephalic
NADLAKTINA VENA (v. bra SLEZINSKA ARTERIJA (a. spl
BUBRENA VENA (v. renalis;
DONJA UPLJA VENA (v. ca\
MEDIJALNA VENA (v. basilic BONA VENA (v. iliaca) PALANA VENA (v. radialis) LAKATNA VENA (v. ulnaris) VENSKI LUK DLANA (arcus venosus palmaris) VENA PRSTA (v. digiti)
ZAKOLENSKA ARTERIJA (a. poplitea)
ZAKOLENSKA VENA (v. pop MALA POTKONA VENA (v. saphena parva)
PREDNJA ARTERIJA POTKOLENICE (a. tibialis anterior) ARTERIJA LISTA (a. peronea) ZADNJA ARTERIJA POTKOLENICE (a. tibialis posterior)
PREDNJA VENA POTKOLENI (v. tibialis anterior) VENA LISTA (v. peronea)
ZADNJA VENA POTKOLENIC (v. tibialis posterior)
LENA ARTERIJA STOPALA (a. dorsalis pedis) LENI VENSKI SVOD (arcus venosus dorsalis)
1050
ANATOM SKIATLAS
I SISTEM
ZA
DISANJE
povezanih krvnih sudova. Pokreta ovog sistema je srce, miina pumpa koja se sastoji od dva osnovna dela i ije ritmine kontrakcije potiskuju krv u plua i, preko aorte, u ostale delove tela. Arterije prenose krv od srca prema tkivima, a vene vraaju krv u srce kako bi ciklus krenuo iz poetka.
Dronhiole ulazi u plua. Bronhiole se granaju u milione menuria tankih zidova koji se zovu alveole. Ovde udahnuti /azduh dolazi u dodir sa mreom kapilara pa se difuzijom z krvi preuzima ugljen-dioksid, a u krv se predaje kiseonik. <rv putuje organizmom kroz razgranatu mreu meusobno
NOSNA DUPLJA (cavum nasi) USNA DUPLJA (cavum oris) RKUANSKI POKLOPAC (epiglottis) GLASNE ZICE (labium vocalis) ZDRELO (pharynx)
__
'
'
'
'
GRKLJAN (larynx)
DUSNIK (trachea)
JEDNJAK (esophagus)
BRONHIOLE VE (v-^cava superioO----I ^
LUK AORTE B(arcus aortae)
(aortaâ'scende'ns)
fjL
DESNO g ESN PLUCNO
GORNJI PLUCNI REANJ

EVOLEVO PLUNO PLUCNO KRILO
EDNJI ^ lobus'm edklsj........... ^
DESNA PRETKOMORA i f (atrium dexter).......... % . . . r r r r ^ . . . . . y : . . . ^ m ^ . . M . TROLISNI ZALISTAK......... I . ....... / (ventriculus dexter) 30NJI PLUNI REANJ .......V
J _ / / . ^ -
W. \ W
jt
.................. ...............................AORTNI ZALISTAK ................................... . J H H .......DVOLISNI ZALISTAK ..................................................

^
H j
DONJI PLUNI REANJ ........<l0bUS inferi r)
' ....
z:::.:r^s
1051
ANATOM SKIATLAS
MOKRACNl I REPRODUKTIVNI SISTEM ENE

Osnovni mehanizmi mukog i enskog mokranog sistema su isti. Bubrezi imaju ulogu filtera - preiavaju krv i vraaju u nju potrebne sastojke. Otpadne materije se odvode mokraovodima u mokranu beiku gde se privremeno skupljaju, a zatim se izbacuju iz organizma kroz mokranu cev. U reproduktivnom sistemu ene jajnici oslobaaju zrele jajne elije u jajovode. Ako spermatozoid oplodi jajnu eliju, ona jajovodom odlazi u matericu gde se priljubi uz sluzokou materice i tu fetus nastavlja rast. Vagina ima ulogu prolaza kroz koji ulaze spermatozoidi, a tokom poroaja izlazi novoroene. Ako ne doe do oploenja, sluzokoa materice propada i naputa telo procesom koji se zove menstruacija.
BUBREG (ren)
MOKRACOVOD (ureter)
MATERICA (uterus) MOKRANA BEIKA (vesica urinaria) JAJOVOD (tuba uterina) LIGAMENT JAJNIKA JAJNIK (ovarium) VAGINA MOKRANA CEV (urethra)
1052
ANATOMSKI ATLAS
MOKRACNI I REPRODUKTIVNI SISTEM MUKARCA

Mokrani sistem mukarca se razlikuje od mokranog sistema ene samo po tome to mokrana cev ima ulogu i u reproduktivnom sistemu mukarca, kao izlazni kanal za spermu. Spermatozoidi nastaju u mukim polnim lezdama, testisima, koje su smetene van tela, u konim kesicama koje se zovu monice. Spermatozoidi iz testisa ulaze u sistem kanalia i tu se meaju sa sekretima niza lezda, stvarajui tenost koja se zove semena tenost. Kad je mukarac polno uzbuen, krv navire u penis i ispunjava slojeve sunerastog tkiva, izazivajui ukruenost, erekciju penisa. Crenje miia u korenu penisa dovodi do ejakulacije, odnosno izbacivanja semene tenosti kroz mokranu cev.
BUBREG (ren)
MOKRACOVOD (urether)
SEMENI MEHURIC (vesicula seminalis) PROSTATA MOKRANA BEIKA (vesica urinaria) SEMENOVOD (vas deferens) NADSEMENIK (epididymis) SEMENIK (testis) MOKRANA CEV (urethra) MONICE (scrotum) PENIS
1053
ANATOM SKIATLAS
NERVNI
Koristei sloen jezik hemijskih materija i elektrinih impulsa, nervni sistem upravlja pokretima, raz miljanjem, oseanjima, ulima i mnogim drugim funkcijama organizma. Signali putuju od jedne do druge nervne elije, neurona, iji izrataji su esto spojeni stvarajui vlaknaste strukture koje se zovu nervi. U perifernom nervnom sistemu nervi primaju impulse
VIDNI NERV (nervus opticus) TRODELNI NERV (n. trigeminus) NERV LICA (n. facialis) LUTAJUI NERV (n. vagus) KIMENA MODINA (medulla spinalis) PAZUNI NERV (n. axillaris)
SISTEM
nadraenih receptora koji se nalaze u itavom organizmu, a zatim prenose poruku do kimene modine i mozga koji zajedno ine centralni nervni sistem. Nervne elije u mozgu obrauju ove informacije i kao odgovor izdaju nareenja koja putuju perifernim nervima izazivajui pokrete miia i aktivaciju ili umirivanje lezda.
C1-C8
T1-T12
VRATNI PLEKSUS GRUDNI NERVI SLABINSKI PLEKSUS KRSNI PLEKSUS
= C1-C = Tl-T' = L1-L' = L4-S<
NADLAKTINI PLEKSUS = C5-T
MIINOKONI NERV (n. musculocutaneus) SREDINJI NERV (n. medianus) LAKATNI NERV (n. ulnaris) PALANI NERV (n. radialis)
L1-L5
S1-S5 BUTNI NERV (n. fem oralis).......
NERVI PRSTIJU RUKE (n. digitales palmares)
SEDALNI NERV (n. ischiadicus)
NERV POTKOLENICE (n. tibialis) ZAJEDNIKI NERV LISTA (n. peroneus communis) DUBOKI NERV LISTA (n. peroneus profundus) POVRINSKI NERV LISTA (n. peroneus superficialis) EONI REANJ SLEPOONI REANJ TEMENI REANJ MODANO STABLO ...i .... ..... .....
MALI MOZAK--POTILJANI REANJ ....
1054
j,
3pvi- '
ANATOMSKIATLAS
ENDOKRINI
I IMUNI
SISTEM
Endokrini sistem se sastoji od lezda koje izvravaju posebne zadatke luenjem hemijskih poruka" koje se nazivaju hormoni. Hipofiza ima kljunu ulogu, jer podstie druge lezde sa unutranjim luenjem da oslobaaju u krv hormone koji pokreu razliite reakcije. Tako na primer titna lezda upravlja metabolizmom, a nadbubrene lezde, izmeu ostalog, lue
hormone koji nam pomau da reagujemo na stres. Imuni sistem se sastoji od mnotva elija, lezda i limfnih sudova koji pomau organizmu u odbrani od bakterija, virusa i drugih napadaa. Slezina, grudna lezda, limfni sudovi i limfni vorovi stvaraju, uvaju i transportuju imune elije i druge elemente ove odbrane, kao to su antitela.
EPIFIZA H IPOTALAM US HIPOFIZA
TITN A LEZDA
G RU D N A LEZDA LIMFNI VOR
LIMFNI SUD
ÔNHOM EDIJASTINALNO STABLO
GRUDNI LIM FNI SUD
N ADBUBREN A LEZD A HILUSNO GRAN AN JE SLEZIN A G U TERA A
JA JN ICI
TESTIS (m uka polna lezd a)
1055
ANATOMSKIATLAS
ULNI
ORGANI
Pet ulnih sistema neprekidno prima i obrauje bujicu nadraaja iz spoljanjeg sveta. Signali iz oiju, nosa, uiju, koe i ulnih kvrica za ukus putuju nervima do mozga, gde se pretvaraju u oseaj koji opisujemo kao vid, miris, sluh, dodir i ukus.
RONJAA V EN JA A ONI M II STAKLASTO TEL BEO N JA A SU D O VN JA A M REN JAA CENTRALN O UC ___ (fovea cen tralis ZEN ICA DUICA UTA PEl r. . . ONI NE
VI D
Zrak svetla koji ulazi u oko prvo prolazi kroz ronjau, a zatim se usmeri u zenicu, otvor u prstenastoj duici koja oima daje boju i kontrolie veliinu zenice. Soivo obre sliku i projektuje je na mrenjau koja se nalazi u zadnjem delu one jabuice. Specijalizovane elije mrenjae pretvaraju sliku u elektrine impulse i alju ih u mozak onim nervom.
UN A KO LJKA SLUNI KAN AL BUBN A OPNA C EK I (m alle u s) NAKOVANJ (in cu s) U ZEN G IJA (stap es) EU STA H IJEV A TRU BA KRVNI SUDOVI ........HIJALOIDNI KAI ......... SOIVO CILIJA RN I M IK DUICA PREDN JA KOM(
S LU H
TREM POLUKRUNI KANALI
z <o cc x i-=) 3
UNI NERV
Zvuni talasi koji ulaze u uho preko pokretne une k Ijke usmeravaju se slunim kanalom do bubne opr koja je tanka i pokretna. Putujui od bubne opne i spiralne tvorevine, pua, vibracije prolaze kroz slu koice srednjeg uha. Sitne dlaice u puu pretvar vibracije u elektrine signale koji slunim nervom o laze u mozak.
1056
I i
ANATOMSKI ATLAS
O LFAKTORNI BULBUS NOSNA KOST M IRISNI (O LFAKTO RN I) NERVI NOSNI TRAKT
U KU S
Kad se delimino rastvori pljuvakom, hrana prodire kroz siune otvore u kvrice jezika, specijalizovane elije na gornjoj strani jezika. Duboko u svakoj kvrici ;meteni su receptori nalik na dlaice, zadueni za prepoznavanje odreenih ukusa. Receptori za slatko nalaze ;e na vrhu jezika, za slano na prednjem delu, za gorko na zadnjem, a za kiselo uz ivice jezika. Sve vrste ukusa ;u kombinacija ova etiri osnovna ukusa.
G R KU A N SKI POKLOPAC KONASTA KVRICA JE Z IK O PAN EN A KVRICA ..........................M ASNO TKIVO M ERKELO VA ...........................PLOICA SLOBODNI NERVNI ..........................ZA VRETA K M AJSNEROVO .......................... TELA C E r....................... PAIN IJEVO TELA C E | NERVNA V LA KN A GUSTATIVNI PUPO UAK PEURKASTA KVRICA r............. RUFIN IJEVO TELA CE
M IRIS
Du gornjeg dela nosne duplje lee milioni specijalizovanih elija sa mirisnim receptorima koji lie na dlaice. Kad odreeni molekuli sa vazduhom uu u nos, veu se za odreeni receptor, stimuliui mirisne nerve na prenoenje signala u olfaktorni bulbus koji prenosi informacije u mozak, gde bivaju prepoznate.
DO D IR
aecijalizovani nervi ispod povrine koe prenose oseinje dodira. Nekoliko nizova nerava koji se nalaze na izliitm nivoima povezani su sa razliitim vrstima oseija. Na primer, receptori smeteni blizu koe prepoziju blag pritisak i umerene promene teperature, dok srvi smeteni dublje reaguju na vibracije. Impulsi iz /ih receptora putuju do mozga razgranatim putevima srvnog sistema.
POTKONI SLOJ
1057
T A
DODATAK
SADRAJ
llustrovani prikaz akupresurnih taaka ................................................................................1060 llustrovani prikaz poloaja u jogi ............................................................................................ ^069
1059
DODAT AK
ILUSTROVANI PRIKAZ A K U P R E S U R N IH TA A K A
snovne akupresurne take o kojima se govori u ovoj knjizi ovde su podeljene u grupe prema tradicionalnim akupresurnim meridijanima - nevidIjivim kanalima za koje se veruje da pronose energiju kroz telo. Ime svakog meridijana ukazuje na organ povezan sa telesnim funkcijama na koje se, kako se veruje, deluje kad se stimuliu take du tog kanala. Ovim ilustrovanim prikazom elimo da vam pomognemo da naete akupresurne take na telu, kao i da vam u principu pokaemo odgovarajue tehnike stimulacije. Navodi uz pojedine bolesti sa-
dre detaljnija obavetenja, na primer koliko dug treba pritiskati na odreenu taku. Po pravilu, na bolnim leima ili nekom drugor delu tela koji je povreen ili neobino osetljiv treb primenjivati blag dodir, a ne pritisak. Osim tog; treba imati na umu da tokom trudnoe neke tak treba u potpunosti izbegavati. Primena pritiska na paljivo odabrane take n telu moe da pomogne ublaavanje simptoma pc vezanih sa nekim medicinskim poremeajima. Nc imajte na umu da akupresura nije zamena za lekai sku pomo.
BUBREG
BUBREG 1
Pomou jednog ili oba palca pritiskajte stopalo, u malom ulegnuu odmah ispod jastuia palca. (Ako imate nizak krvni pritisak, nemojte koristiti ovu taku.)
BUBREG 3
Ova taka se nalazi na pola puta izmeu unutranjeg dela lanka i Ahilove tetive, na zadnjoj strani lanka. Primenite pritisak palcem ili kaiprstom. (Posletreeg meseca trudnoe nemojte koristiti ovu taku.)
DEBELO CREVO
DEBELO CREVO 4
Palcem i kaiprstom desne ruke stisnite koni nabor izmeu palca i kaiprsta leve ruke. Postupak ponovite na drugoj ruci. (Ako ste trudni, nemojte koristiti ovu taku.)
DEBELO CREVO 10
Savijte ruku i stavite dlan isp < lakta, pa pronaite taku koj se nalazi dve irine palca ispc ivice lakatnog pregiba. Taka se nalazi u lebu izmeu miia sa spoljanje strane ruke. Primenite snaan pritisak palcem, pa ponovite prostupak na drugoj ruci.
DEBELO CREVO 11
Savijte ruku i palcem duboko pritisnite spoljanju ivicu lakatnog pregiba. Postupak ponovite i na drugoj ruci.
DEBELO CREVO 20
Kaiprstima ili srednjim prstima vrsto pritisnite spoljanju ivicu nozdrve na bazi nosa.
1060
DODAT AK
G LA VN A ZILA
GLAVNA ZILA 4
Palcem vrsto pritisnite u sredini kime, nasuprot pupku. Taka se nalazi izmeu drugog i treeg slabinskog prljena.
GLAVNA ILA 14
Nagnite glavu napred i pronaite sedmi vratni prljen, najizboeniju kost na zadnjoj strani vrata. Neka osoba koja vam pomae palcem ili kaiprstom vrsto pritisne izmeu ove kosti i prvog grudnog prljena ispod nje.
GLAVNA ILA 20
Ova taka se nalazi na ravnom delu na vrhu glave, na sredini zamiljene crte koja povezuje vrhove uiju. Primenite pritisak palcem ili kaiprstom. (Ako imate visok krvni pritisak, nemojte koristiti ovu taku.)
GLAVNA ILA 24,5

Postavite vrh srednjeg prsta na koren nosa, izmeu obrva. Primenite blag pritisak.
GLAVNA ILA 25
Blago pritiskajte prstom vrh nosa.
1061
DODATAK
ILUSTROVANI PRIKAZ A K U P R E S U R N I H TA A K A
JETRA
JE T R A 2
Primenite pritisak kaiprstima na oba stopala, na koni nabor izmeu palca i drugog prsta.
JET R A 3
Poloite kaiprste odmah uz velike kosti oba nona palca, zatim pritisnite u leb na vrhu stopala, izmeu palca i drugog prsta.
JE T R A 8
Savijte desno koleno i poloite desni palac neposredno iznad kolenskog nabora sa unutranje strane noge. Taka se nalazi neposredno ispod kolenskog zgloba (zamahnite nogom nekoliko puta kako biste je lake pronali). Primenite pritisak i ponovite postupak i na drugoj nozi.
MOKRACNA BESIKA
MOKRACNA BESIKA 10
Pronaite vlaknaste miie smetene I cm ispod baze lobanje. Pritisnite prema unutra palcem ili nekim drugim prstom.
MOKRACNA BEIKA 13
Ralevima ili drugim prstima primenite pritisak I cm prema spolja sa obe strane kime, za irinu prsta ispod gornjeg vrha lopatice.
MOKRANA BEIKA 23
Ova taka se nalazi u ravni sa prostorom izmeu drugog i treeg slabiskog prljena. Pronaite MB 23 tako to ete paleve ili neke druge prste postaviti na oko cemtimetar bono sa obe strane kime, nasuprot pupku, a onda snano pritisnite prema unutra.
MOKRANA BEIKA 25
Palevima ili drugim prstima pritisnite miie oko 2,5 cm prema spolja sa obe strane kime, na oko pola puta izmeu MB 25 (levo) i baze kime. Take su u ravni sa etvrtim i petim slabinskim prljenom.
1062
DODAT AK
MOKRACNA BESIK A
MOKRACNA BESIKA 32
Na bazi kime, neposredno iznad trtine kosti, palevima ili drugim prstima pritiskajte miie oko centimetar prema spolja od krajeva kime.
NASTAVAK
MOKRACNA BESIKA 40
Drei nogu blago savijenu, pronaite mesto na zadnjoj strani noge gde se koleno pregiba. Srednjim prstom pritiskajte mesto pregiba, izmeu dve tetive.
OSRN ICA
OSRNICA 3
Pronaite taku du tetive dvoglavog miia u lakatnom pregibu, smetenu na zamiljenoj crti koja vodi od domalog prsta do lakta. Palcem primenite vrst pritisak, zatim ponovite postupak i na drugoj ruci.
OSRCNICA 6
Ovu taku ete nai na dve irine prsta iznad sredita pregiba runog zgloba, sa unutranje strane ruke. Palcem primenite pritisak izmeu dve kosti podlaktice. Postupak ponovite i na drugoj ruci.
PLUA
PLUA 1
Poloite palac ili kaiprst svake ruke na oko I cm ispod velikog udubljenja pod kljunom kosti, sa spoljanje strane grudi, blizu ramena. Primenite blag pritisak.
PLUA 5
Savijte desni lakat i stegnite aku u pesnicu. Levi palac poloite na spoljanju stranu lakatnog pregiba (na strani palca), du napete tetive, i vrsto pritisnite. Postupak ponovite i na drugoj ruci.
PLUCA 7
Na palanoj strani unutranjosti podlaktice izmerite dve irine prsta iznad pregiba runog zgloba. Palcem primenite postojan, vrt pritisak na tu taku, a postupak ponovite i na drugoj ruci.
PLUCA 10
Na dlanu naite taku u sredini jastuia na bazi palca. Primenite pritisak drugim palcem duboko udiui nekoliko puta.
1063
DODAT AK
SLEZIN A
SLEZINA 3
Pronaite usek na unutranjoj strani stopala, odmah iza izboine koju stvara veliki zglob nonog palca. Palcem primenite stalan pritisak na ovu taku. Postupak ponovite i na drugoj nozi.
SLEZINA 4
Taka se nalazi sa unutranje strane luka stopala, jednu irinu palca izajastuia stopala. Primenite pritisak palcem, zatim isti postupak ponovite i na drugoj nozi.
SLEZINA 6
Ova taka se nalazi etiri irine prsta iznad desnog lanka na unutranjoj strani noge. Palcem primenite pritisak blizu ivice potkolenine kosti. Postupak ponovite i na drugoj nozi. (Ako ste trudni, nemojte koristiti ovu taku.)
SLEZINA 8
Pronaite udubljenje sa unutranje strane noge, etiri irine prsta ispod kolena. Primenite vrst pritisak izmeu miia lista i kosti noge.
SLEZINA 9
Poloite palac u udubljenje izmeu potkolenine kosti i miia lista, sa unutranje strane noge, neposredno ispod kolenskog zgloba, Pritisnite ispod velike ispupene kosti.
SLEZINA 10
Blago savijte koleno i izmerit dve irine palca iznad vrha kolena, na zamiljenoj crti koja vertikalno prolazi unutranjom ivicom aice kolena. Pritisnite nabrekli mii palcem,
SLEZINA 12
Vrhovima prstiju primenite pritisak na take koje se nalaze u karlici, na sredini pregiba u kojem se noge spajaju satrupom.
1064
DODAT AK
SRCE
SRCE3
Taka se nalazi sa unutranje strane nadlaktice. Palcem pritisnite odmah uz tetivu u useku blizu unutranjeg pregiba lakta, na zamiljenoj crti od malog prsta do lakta.
SRCE7
Ova taka se nalazi na pregibu du unutranje strane runog zgloba, odmah u nastavku malog prsta. Taku vrsto pritisnite palcem i kaiprstom druge ruke.
TANKO CREVO
TANKO CREVO 3
Savijte prste u labavu pesnicu, tako da svoj mali prst vidite sa strane. Palcem primenite pritisak na dlan neposredno ispod kosti malog prsta, izmeu kosti i miia.
TANKO CREVO 17
Poloite kaiprste neposredno ispod uiju, u udubljenje na zadnjoj strani viline kosti. Duboko diite i blago pritiskajte.
TR O STR U K IG R EJA
TROSTRUKI GREJAC 3
Na gornjoj strani ake primenite vrst pritisak na ljeb odmah ispod etvrtog i petog velikog zgloba (izmeu domalog i malog prsta), Postupak ponovite i na drugoj ruci.
TROSTRUKI GREJA 5
Poloite palac na kraj podlaktice, dve irine palca od runog zgloba, i vrsto pritisnite, Postupak ponovite i na drugoj ruci.
TROSTRUKI GREJA 6
Taka se nalazi oko tri irine prsta od runog zgloba, na samom kraju podlaktice. Primenite pritisak palcem ili kaiprstom. Postupak ponovite i na drugoj ruci,
TROSTRUKI GREJA 17
Vrhom kaiprsta ili srednjeg prsta pronaite udubljenja iza uiju, na mestu gde se ui spajaju sa donjom vilicom. Primenite blag pritisak i duboko diite,
1065
DODATAK
ILUSTROVANI PRIKAZ A K U P R E S U R N I H TA A KA
ELUDAC
ELUDAC 2
Take se nalaze dve irine prsta ispod donje ivice onih duplji, na zamiljenoj crti koja spaja zenice i bradu. Primenite pritisak na usek obraza.
ELUDAC 3
Poloite kaiprste na donji kraj jagodinih kostiju, na zamiljenoj crti koja spaja zenice i bradu. Primenite vrst pritisak.
ELUDAC 7
Srednjim prstima pronaite take na obe strane viline kosti, oko irinu palca ispred uiju. Primenite pritisak na taku koja se nalazi u malom udubljenu, na crti koja se protee du gornje vilice.
ZELUDAC 25
ZELUDAC 36
Ovu taku ete nai etiri irine prsta ispod aice kolena, odmah uz golenjau. Da biste proverili poloaj take, savijte stopalo na poloaju take treba da iskoi mii. Palcem ili nekim drugim prstom primenite stalan pritisak, a isti postupak ponovite i na drugoj nozi,
Poloite kaiprste obe ruke na dve irine prsta bono sa obe
strane pupka, vrsto pritisnit nanie i duboko diite.
ZELUDAC 44
Kaiprstima blago pritisnite nabor izmeu drugog i treeg nonog prsta oba stopala.
1066
DODAT AK
ZILA ZACECA
ZILA ZACECA 4 ZILA ZACECA 6
Pronaite ovu taku koja se nalazi neposredno ispod take Zila zaea 6 , etiri irine prsta ispod pupka, na zamiljenoj crti koja
prolazi sredinom tela. Postepeno pojaavajte pritisak kaiprstom tako da taku pritiskate to je dublje mogue.
Taka se nalazi tri irine prsta ispod pupka (oko irinu prsta iznad take Zila zaea 4); kaiprstom pritiskajte
to dublje prema unutra. Polako i duboko udahnite, oputajui se dok izdiete.
ILA ZAEA 12
ILA ZAEA 17
Poloite kaiprst u sredinu grudnog koa, na pola puta izmeu bradavica, i blago pritiskajte.
3va taka se nalazi etiri irine palca iznad pupka, du amiljene crte koja prolazi roz sredinu tela (ili trbuha),
na oko pola puta izmeu pupka i donje ivice grudne kosti. Kaiprstom blago pritiskajte prema unutra,
ILA ZAEA 22
Ova taka se nalazi neposredno ispod Adamove jabuice, na pola puta izmeu kljunih kostiju, u velikom udubljenju u korenu vrata. Poloite vrh kaiprsta ili srednjeg prsta na taku i blago pritiskajte nanie.
1067
DODAT AK
UNA KESA
UNA KESA 2
Otvorite usta pa, prelazei prstom du donje vilice, pronaite udubljenja smetena neposredno ispred uiju, Poloite vrhove srednjih prstiju na oko centimetar ispod dna ovog udubljenja. Zatvorite usta i primenjujte stalan pritisak na ovu taku.
UNA KESA 20
Poloite vrhove srednjih prstiju u udubljenja na bazi lobanje koja se nalaze na razmaku od 5 cm sa obe strane kime. Primenite vrst pritisak.
UNA KESA 21
Desnim srednjim prstom pritiskajte najviu taku levog ramenog miia, tri do pet centimetara prema spolja od baze vrata. Postupak ponovite i na drugoj strani. (Ako ste trudni, pritiskajte blago.)
ZUCNA KESA 34
Sedite savijenih nogu, pronaite kotano udubljenjf na levoj nozi, neposredno ispod i sa spoljanje strane aice kolena. Palcem ili drugim prstom primenite vrst pritisak na taku.
ZUCNA KESA 39
Ovui taku ete nai na etiri irine prsta iznad spoljanje strane lanka, ispred lisne kosti, na donjem delu noge. Vrhom palca ili nekog drugog prsta vrite blag pritisak.
______________________________ R A Z N O
TUCANJE 1
Da biste zaustavili napad tucanja, dlanove obe ruke poloite na oi tako da se donjim delom dlana oslanjate najagodine kosti. Neno masirajte oko oiju tako da jastuie smetene ispod paleva pritiskate prema unutra, prema dlanovima, a zatim sledite uputstva za G lavnu ilu 25.
1068
DODAT AK
ILUSTROVANI PRIKAZ PO LO AJA U JOGI
red vama je abecedni prikaz veine poloaja u imajte na umu sledee: kad ponete da zauzimate jogi koji su pomenuti u ovoj knjizi. Sliice priodreeni poloaj, polako i duboko udahnite. Kad kazuju kako treba da izgleda pravilno izveden po- pokreete delove tela navie, uvek udiite vazduh, loaj. Propratni tekst objanjava korake koje treba a kad ih pomerate nanie uvek izdiite. Na primer, preduzeti da bi se dolo u odreeni poloaj. Pod kod Masae trbuha, izdahnite dok se savijate u kunavodima za pojedine bolesti moete nai prepokovima, a zatim udahnite dok diete trup. Pokreti ruke o duini zadravanja u svakom poloaju. koji nisu prema gore ili prema dole propraeni su Ako se izvodi na pravilan nain, joga vam moe uputstvima o disanju. Nikad se nemojte naprezati pomoi da ostanete u dobroj formi, a moe da buili istezati na silu i uvek se zaustavite da nekoliko de i od pomoi u leenju odreenih medicinskih trenutaka duboko diete pre nego to izaete iz odporemeaja. Meutim, da biste izbegli povrede, reenog poloaja.
JOGA
CAMAC
Spustite se na ake i kolena (etvoronoke), izdahnite i okrenite glavu i zadnjicu ulevo to vie moete.
Udahnite dok polako ispravljate lea, a zatim napravite isti pokret udesno.
Lezite potrbuke, rairenih ruku, i podignite glavu, grudi, ruke i noge sa poda. Istegnite
ruke i drite ih iza sebe, zatim se ponovo spustite na pod i opustite.
KAMILA
DETE
Klekmte drzei ispravljena ea, zatim nagnite glavu unazad. Izdahnite savijte lea u luk, poloivi desnu ruku na desnu petu
a levu ruku na levu petu. Potom se polako uspravite, ujednaeno diui. Opustite se, sedite na pete i podignite glavu.
Sedite ne pete, skupljenih kolena. Drei ruke uz telo, dlanovima navie, nagnite se u kukovima prema napred
i istegnite donji deo tela preko kolena, dodirnuvi elom pod. Zatim se polako uspravite (sedite).
1069
DO DA T A K
IL U S TR O V A N I P R IK A Z P O L O A J A U JOGI
JOGA
MASAA TRBUHA MOST
Kleknite i savijte ruke tako da levu aku poloite na desnu stranu trbuha, a desnu ruku preko levog lakta. Nagnite se u kukovima
prema napred i elo spustite prema podu. Polako podignite trup, a zatim promenite poloaj ruku i ponovite postupak.
Lezite na lea sa savijenim kolenima, drei dlanove na podu. Napnite zadnjicu i polako podiite karlicu. Stegnite ake dok podiete
trup u luk, potiskujui ramena prema podu. Ostanite u ovom poloaju, zatim opustite ake i karlicu polako spustite na pod.
PAS
PAS OKRENUT UVIS
Spustite se na ake i kolena (etvoronoke), udahnite dok savijate lea prema unutra, a glavu
i zadnjicu izbacujete upolje. Izdahnite dok vraate lea u vodoravan poloaj.
Lezite licem nanie, sa dlanovima u nivou grudi laktova priljubljenih uz telo. Rairite prste tako da je kaiprst usmeren prema napred. Oslanjajui se na
dlanove i none prste, podignite trup, kukove i kolena s poda, savijajui lea u blagi luk. Vratite se u poetni poloaj.
1072
D ODAT AK
JOGA
JUNAK KOBRA
Dok ste u poloaju na akama i kolenima (etvoronoke), prebacite levo koleno preko desnog. Zadrite kolena u tom poloaju dok se vraate
u sedei poloaj, izmeu peta, Drei lea pravo, poloite dlanove na tabane, a zatim izaite iz ovog poloaja. Postupak ponovite na drugoj strani tela.
Poloite obe podlaktice na pod tako da su laktovi tano ispod ramena. Polako ispruite ruke i savijajte lea sve dok ne podignete trbuh
sa poda. Opustite se i polako se vratite iz savijenog poloaja, sputajui trup na pod.
KRPENA LUTKA
Stanite tako da su vam ruke uz telo, izdahnite i nagnite se iz kukova prema napred, tako da vam se vrh glave spusti prema podu. Obuhvatite laktove dlanovima i duboko diite. Polako se uspravite, a ruke podignite poslednje.
Lezite potrbuke i uhvatite se rukama za oba lanka. Dok udiete, stegnite zadnjicu i polako podiite sa poda glavu, grudi i butine,
gurajui lanke prema spolja. Izdahnite i polako diite, a zatim izaite iz ovog poloaja.
MAKA
Spustite se na ake i kolena (etvoronoke), izdahnite dok savijate lea u luk,
istegnite ramene, vratne i lene miie. Izdahnite i vratite lea u vodoravan poloaj.
1071
DODAT AK
I L U S T R O V A N I P R IK A Z P O L O A J A U JOGI
___________________ J O G A ___________________
POLULOTOS POLUSVEA
Sedite prekrtenih nogu i ispravljenih lea. Savijte jednu nogu i stopalo primaknite to blie telu. Drugu nogu savijte i dignite stopalo visoko na
butinu. Bilo bi idealno da kolenima dodirujete pod. (Za pravi Lotos, oba stopala treba poloiti na butinu suprotne noge.)
Lezite na lea, drei ruke na bokovima, i diite obe noge sve dok ne budu pod pravim uglom u odnosu na lea. Podupirui bokove rukama,
udahnite i ispruite noge, zadravajui ih pod istim uglom. Duboko diite, zatim spustite noge kako biste izali iz ovog poloaja.
RATNIK1
RATNIK 2
Dignite ruke iznad glave, priljubljenih dlanova. Desnom nogom iskoraite prema napred tako da koleno bude tano iznad lanka. Levu petu pritisnite nanie,
a levi kuk prema napred. Polako savijte lea. Zakoraite levom nogom i spustite ruke kako biste izali iz ovog poloaja. Postupak ponovite na drugoj strani tela.
Ruku ispruenih paralelno sa podom i razmaknutih nogu, prste desne noge okrenite upolje, a prste leve noge prema napred. Savijte desno koleno tako da bude iznad
desnog lanka, dok su kukov nagnuti prema napred. Gledajte preko desne ruke. Vratite se u poetni poloaj, pa ponovite postupak na drugoj strani tela.
1074
DO DA T A K
JOGA
PAUK 1
vrsto prtitisnite vrhove prstiu jedne ruke o vrhove prstiju druge, tako da su vam dlanovi odmaknuti pet do sedam centimetara.
PLANINA
Stanite drei priljubljene noge. Udahnite i podignite ispruene ruke, pa ih spojite iznad glave. Da biste izali iz ovog poloaja, izdahnite i polako spustite ruke.
PAUK 2
Drite vrhove prstiju priljubljene dok gurate dlanove jedan prema drugom.
PAUK3
Drei vrhove prstiju priljubljene, razmaknite dlanove. Opustite se, a zatim ponovite pokret guranja.
PLUG
POLUKOBRA
Dok ste na leima, udahnite i podignite obe noge, podupirui bokove rukama. Izdahnite dok pokuavate da nonim
prstima dodirnete pod iza sebe. Ruke pruite na pod, a zatim ih vratite na bokove i polako spustite noge.
PODIZANJE RAMENA
Ispravite lea i opustite vrat. Polako podignite desno rame, pa ga spustite. Isti postupak ponovite sa levim ramenom. Istovremeno podignite oba ramena, pa ih polako spustite.
onite kao da radite Cobru. Pritisnite karlicu dlanove o pod, podiui ;rudi. Neka ruke ostanu avijene dok savijate lea
u luk, a zaustavite se neposredno pre nego to se pupak odvoji od podloge. Spustite trup da biste zavrili vebu.
1073
DODAT AK
IL U S T R O V A N I P R IK A Z P O L O A J A U JOGI
JOGA
GLAVA NA KOLENU GOLUB
Sedite tako da vam je desna noga ispruena, a taban levog stopala dodiruje desnu butinu. Podignite ruke iznad glave, a zatim se iz kukova nagnite
prema napred i obema rukama uhvatite desno stopalo, potiskujui elo prema kolenu. Postupak ponovite i sa ispruenom drugom nogom.
Iz kleeeg poloaja ispruite levu nogu iza sebe, a desno koleno stavite izmeu ruku. Udahnite i istegnite se u
trupu blago savijajui lea u luk. Izaite iz ovog poloaja, pa isto ponovite na drugoj strani tela.
ISTEZANJE LEA
JOGA MUDRA
Sedite ispruenih i sastavljenih nogu. Podignite ruke iznad glave, pa se iz kukova savijte prema napred i ruke
poloite na lanke ili na pod kraj stopala. Glavu to vie pribliite nonim prstima. Dok udiete, polako podiite trup.
Sedite na pete, sastavljenih kolena, zatim napravite pokret ruku kao kod Stojee joge mudre. Celo spustite na pod i istegnite ruke
iznad glave. Duboko diite, zatim izdahnite, ponovo sputajui ruke. Udahnite i polako podignite trup.
1070
DODAT AK
JOGA
SFINGA SEDEI UGAO
Lezite potrbuke i priljubite obe podlaktice uz pod, dlanovima nanie, sa laktovima tano ispod ramena. Odmiite grudi
to dalje od poda, a da se pritom oseate prijatno, gledajui uvis. Spustite trup kako biste izali iz ovog poloaja.
Sedite sa nogama rairenim u obliku slova V Dignite ruke iznad glave. Savijajui se iz kukova, istegnite ruke i uhvatite se za stopala ili noge,
Glavu spustite prema podu. Izaite iz ovog poloaja dako da ruke ponovo podignete iznad glave i zatim polako podignete trup.
SKAKAVAC
SPUSTENO SAVIJENO KOLENO
Lezite potrbuke, sa rukama ispod tela. Stegnite zadnjicu dok rukama pritiskate nanie. Podignite noge drei ih
ispruzene, gurajuci nozne prste prema spolja. Polako izaite iz ovog poloaja.
Lezite na lea, ispruenih ruku. Udahnite i poloite desno stopalo na levo koleno. Izdahnite, zatim okrenite glavu na desnu
stranu i priljubite desno koleno uz pod sa svoje leve strane. Polako izaite iz ovog poloaja i ponovite isti postupak na drugoj strani tela.
1075
D ODAT AK
I L U S T R O V A N I P R IK A Z P O L O A J A U JOGI
JOGA
STABLO
Rukama podignite jedno stopalo na vrh butine druge noge. Sastavite dlanove u nivou srca i podignite ruke iznad glave. Ispruite kaiprste, a ostale prste prepletite. Savijeno koleno pritisnite nanie i unazad, ne pomerajui karlicu. Ruke ponovo spustite u nivou srca i spustite nogu. Postupak ponovite na drugoj strani tela.
STOJECA JOGA MUDRA
Stanite tako da su vam ruke uz telo. Udahnite i podignite ruke ispred sebe, a zatim izdahnite i povucite ih iza lea, steui lopatice.
Prepletite prste i, podiui ruke, nagnite se prema napred. Podignite trup i spustite ruke da izaete iz poloaja.
STOJEI UGAO
SVEA (STOJ NA RAMENIMA)

Lezite na lea drei ruke na bokovima, pa diite obe noge sve dok ne dou pod pravi ugao u odnosu na lea. Podupirui bokove rukama, gurajte lea i noge navie sve dok ne dou u vertikalan poloaj. Polako spustite noge kako biste izali iz ovog poloaja.
Udahnite, iroko razmaknite noge i rairite ruke. Izdiui, nagnite se napred iz kukova i uhvatite se za stopala,
potiskujui vrh glave prema podu. Polako se uspravite drei lea pravo.
1076
DO DA T A K
___________________J O G A ________________
TR O U G A O LE
Lezite na lea, nogu razmaknutih oko 50 cm i blago okrenutih upolje. Ruke
poloite na oko 20 cm od kukova, dlanovima navie. Zatvorite oi i duboko diite.
Stanite rairenih nogu i ruku tako da su vam ruke paralelne sa podom. Okrenite prste desne noge upolje, a prste leve noge prema napred. Nagnite se na levu stranu pokreui levu
ruku navie, a desnu prema desnoj nozi. Gledajte gore, prema podignutom dlanu. Vratite se u poetni poloaj i ponovite postupak na drugoj strani tela.
UVIJANJE KICME
U sedeem poloaju prebacite desno stopalo tako da bude sa spoljanje strane levog kolena. Desno koleno uhvatite levom rukom, a desnu ruku spustite
na pod iza sebe. Udahnite, zatim polako izdahnite dok polako okreete trup koliko moete udesno. Postupak ponovite na drugoj strani tela.
1077
RENIK
R E N
I K
Ovaj renik donosi opte izraze koji se esto javIjaju u knjizi. Druge definicije potraite u Reniku
konvencionalne m edicine i alternativnih naina leenja i u Indeksu konvencionalnih i prirodnih lekova. Uputnice na druge navode u reniku oznaene su podebljanim kosim slovima.
antitela: brojne belanevine koje Ijudski

imuni sistem stvara za odbranu od antigena koji ga napadaju.
arterija: krvni sud koji prenosi krv iz srca

u druga tkiva organizma.
A
adrenalin: hormon povezan sa stresom
koji lue nadbubrene (adrenalne) lezd e; ubrzava otkucaje srca, metabolizam ugljenih hidrata i poviava krvni pritisak.
autoimuni poremeaj: bolest kod koje imuni sistem napada tkiva samog organizma, kao kod reumatoidnog artritisa.
B
bakterije: jednoelijski organizmi, neki mogu da izazovu infekcije. bela krvna zrnca (leukociti): elije krvi koje
ne sadre hem oglobin nego dolaze u tkiva da bi se borila protiv infekcije i uklanjale ostatke elija.
adrenalna (nadbubrena) lezda: mala lezda

smetena neposredno iznad svakog bubrega, koja lui adrenalin, noradrenalin i steroidne horm one.
adstringens: materija ili sredstvo koje izaziva

stezanje tkiva ili koi luenje tenosti kao to su sluz ili krv.
belanevina (protein): brojni sloeni

molekuli graeni od aminokiselina. Belanevine su osnovni sastojci organizma i neophodne su za sve bioloke procese.
akutno: iznenadno, kratko i snano;

nije hronino.
alergen: svaka materija, ak i naizgled bezopasna

kao polen, praina i neke namirnice i lekovi, koja kod osetljivih osoba moe da pokrene neodgovarajui imuni odgovor ili alergiju. Vidi takoe antigen.
benigno: dobroudno, koje nijem aligno, nije opasno. biopsija: uzimanje uzorka tkiva radi
postavljanja dijagnoze.
aminokiselina: grupa organskih hemijskih jedinjenja koja se kombinuju i grade belanevine. Postoji 20 osnovnih aminokiselina koje u razliitim kombinacijama izgrauju sve belanevine u Ijudskom oranizmu. anestetik: materija, sredstvo koje izaziva anesteziju
ili neosetljivost na bol.
bolest: neodgovarajui rad organizma

ili nekog njegovog dela; moe biti posledica brojnih uticaja, ukljuujui genetske faktore, otrove, infekcije, prehrambene nedostatke i faktore sredine.
c
cista: zatvorena kesica koja se stvara
u tkivu ili u telesnoj duplji.
angiogram: rendgensko snimanje krvnih ili limfnih sudova posle injiciranja kontrasta (kroz koji rendgenski zraci ne mogu da prou) koji se na rendgenskom snimku vidi kao bela povrina. antigen: materija koja moe da izazove imunu
reakciju u Ijudskom organizmu.
crvena krvna zrnca (eritrociti): elije krvi

koje sadre hem oglobin i prenose kiseonik iz plua u druga tkiva.
CT snimak: vidi kom pjuterizovana antioksidans: jedinjenje, kao vitamin E, koje

spreava oteenje koje u elijama ili tkivima izaziva oksidacija. Vidi takoe slobodni radikali. tomografija.
1078
RENIK
D
dehidracija: gubitak vode iz organizma. dekokcija: odvarak, ekstrakt dobijen kuvanjem
u vodi.
epiglotis: grkljanski poklopac, mali hrskaviavi

poklopac koji pokriva dunik iza jezika. Zapaljenje epiglotisa se zove epiglotitis. To je retka, aii teka bolest iji simtomi mogu liiti na simptome upale krajnika ili drela.
ergonom ija: primenjena nauka koja se bavi dijafragm miini sloj izmeu trbune duplje a:
i grudnog koa. radnim uslovima i opremom koja treba da prui udobnost i bezbednost.
dijafragm mehaniko sredstvo za kontracepciju, a:

umee se u vaginu kako bi se spreilo spajanje spermatozoida sa jajnom elijom.
estrogen: hormon koji se u veim koliinama

nalazi kod ena, odgovoran za razvoj dojki i drugih enskih polnih odlika, kao i za sazrevanje jajnih elija. Sintetiki oblici estrogena se koriste u leenju nekih vrsta raka i u drugim nainima leenja.
DNK: dezoksiribonukleinska kiselina, osnovni

genetski materijal u eliji.
dobroudan: onaj koji nije zloudan, nije opasan

po ivot.
F
flavonoidi: grupa biljnih pigmenata koji se mogu
nai u hrani, a smatra se da pomau u zatiti organizma od raka.
dodatak: u ishrani -- materija kao npr. vitaminska

tableta, rastvor vlakana ili biljni ekstrakt, koja se konzumira kao dodatak hrani kako bi se ishrana upotpunila ili poboljala.
fotosenzitivnost: prevelika osetljivost koe

na sunevo svetlo ili druga zraenja, ponekad posle izlaganja hemijskim materijama ili lekovima koji izazivaju osetljivost; posledica je brzo stvaranje opekotina na koi od uItraljubiastog (UV) svetla; mogue posledice su u rasponu od svraba do oticanja i raka koe.
E
ekstrakt: alkoholni rastvor (ree etarski) biljne
ili ivotinjske droge.
elektroencefalogram (E G grafiki zapis E ):

instrumentom koji meri elektrinu aktivnost mozga i belei je kao modele fluktuirajuih talasa.
G
gen osnovna jedinica nasleivanja; deo DNK :
koji daje kodirana uputstva za stvaranje tano odreenih belanevina.
elektrokardiogram (EK ): grafiki zapis elektrine G

aktivnosti srca. Obino se koristi za dijagnozu raznih sranih bolesti ili za potvrivanje dijagnoze sranog udara.
generiki lek lek koji se prodaje bez trgovakog :

imena i njegovo ime nije zatieno.
elektrolit: natrijum, kalijum, magnezijum ili h lo r;vi mogu da provode elektrine impulse. Elektroliti :maju kljunu ulogu u upravljanju p H ravnoteom :elesnih tenosti.
gljivice: grupa niih parazitskih organizama,

ukljuujui plesni i kandidu, koji mogu dazaraze tkiva u Ijudskom organizmu.
elektrom iogram (EM ): grafiki zapis elektrine G aktivnosti povezane sa radom miia. enzim bilo koji od brojnih proteina koje proizvode :
*ive elije i koji slue kao katalizatori specifinih iktivnosti u organizmu, na primer varenja.
grupa lekova: grupa farmakolokih sredstava

koja su hemijski srodna, slinog delovanja ili oboje. Lekovi koji se nalaze u istoj grupi obino se ponaaju na isti nain, izazivaju istu vrstu neeljenih dejstava i na slian nain ulaze u meudejstva sa drugim lekovima.
1079
RENIK
hem oglobin: pigment koji sadri gvoe, nalazi se u crvenim krvnim zrncima i prenosi kiseonik iz plua u druga tkiva organizma. hem oterapija: leenje bolesti primenom hemijskih
materija; obino se odnosi na lekove koji se koriste za leenje raka.
im unizacija: stvaranje imuniteta, naroito vakcino infekcija: napad mikroskopskih organizama

koji izazivaju bolest ili oteenje tkiva.
infuz: oparak, tenost koja se dobija tako rto se neka usitnjena biljka prelije vrelom vodom; ponekad se naziva i aj. inkubacija: vreme izmedu infekcije (zaraavanja)
izazivaem i pojave simptoma bolesti.
hiper-: prefiks koji obino oznaava viak neega. hipo-: suproitno od hiper-; prefiks koji obino
oznaava manjak neega.
insulin: hormon ukljuen u metabolizam ugljenih hipofiza: lezda u mozgu koja kontrolie
rad veine drugih lezda u organizmu i utie na osnovne funkcije oslobaanjem hormona. hidrata, koristi se za leenje dijabetesa.
intravenski ( V : ono to se primenjuje injekcijom I)

u venu.
histam hemijska materija koja se oslobaa in:

u organizmu tokom alergijske reakcije, izaziva zapaljenje; koristi se i u leenju, naroito proirenih kapilara. K
kalcifikat: neprirodna naslaga kalcijumovih holesterol: masna materija koju stvara jetra,
a nalazi se u hrani ivotinjskog porekla. Visoke koncentacije holesterola u krvi povezuju se sa poveanom opasnou od sranih bolesti. i magnezijumovih soli u tkivu.
holinergini: po delovanju slian acetilholinu. Acetilholin je neurotransm iter koji usporava otkucaje srca i podstie oslobaanje nekih hormona. horm oni: velika grupa hemijskih jedinjenja
koje lue lezde i neki organi. Hormoni putuju kroz organizam i kontroliu aktivnost organskih sistema, tkiva, organa i samih lezda. Imaju vanu ulogu u rastu, reprodukciji, varenju i borbi protiv infekcije.
kandidijaza: gljivina infekcija na koi ili sluzokoi Gljivine infekcije vagine mogu biti neeljeno dejs uzimanja antibiotika ili drugih lekova. Vidi takoe superinfekcija. kapilar: najmanji krvni sud. Neki su toliko mali da karcinogen: svaki agens koji izaziva rak. karotenoidi: crveni i uti biljni pigmenti za koje se smatra da tite od raka; jedna vrsta karotenoida se u organizmu pretvara u vitamin A. kateterizacija: uvoenje cevice u telesnu duplju ili prolaz kako bi se drenirala ili ubrizgala tenost ili kako bi se izvrio pregled. kolagen: vlaknasta belanevina u vezivnom tkivu. kom pjuterizovana tom ografija (C naziva T): se i kompjuterizovana aksijalna tomografija (CAT); metod snimanja koji koristi kompjuterizovane rendgenske slike za dobijanje trodimenzionalnog prikaza unutranjih delova tela. kongenitalan: uroen, koji postoji pri roenju.
krvna zrnca mogu da prolaze samo jedno po jednc
hrom ozom strukture u elijskom jedru koje :

se sastoje od gena. Kod Ijudi postoji 23 para hromozoma; u svakom paru po je jedan hromozom oca i majke, a zajedno nose itav genetski kod.
hronian: koji dugo traje, koji se vraa;

nije akutan.
hrskavica: gusto, elastino vezivno tkivo

koje se nalazi u zglobovima, nosu i uima, kao i na krajevima nekih kostiju.
1080
RENIK
kontracepcija: neka od brojnih sredstva za namerno spreavanje zaea. kortizon: steroidni hormon koji se koristi za leenje mnogih autoimunih i upalnih oboljenja, ukljuujui reumatoidni artritis. krvna ploica (trom bocit): elijski element
u krvi, neophodan za zgruavanje krvi.
veoma detaljnih prikaza unutranjosti organizma, na primer mozga.
m aligno: zloudno, opasno, koje nije benigno. m ografija: rendgensko snimanje dojki, am obino radi otkrivanja tumora. m asna kiselina: jedna od materija od kojih se sastoje masti. Masne kiseline mogu biti zasiene, jednosturko nezasiene i viestruko nezasiene. m ast: bilo koja od nekoliko organskih materija koje ine najvei deo masnog tkiva kod biljaka i ivotinja. Vidi takoe trigliceridi. m egadoza: doza koja je mnogo vea od
uobiajene koliine, na primer kod vitamina.
L lekovito bilje: u principu biljka ili deo biljke koji se

koristi za leenje, poboljanje ukusa ili drugo.
ligam ent: fibrozna traka tkiva koja povezuje

krajeve kosti ili pridrava organe.
lipoprotein: vidi lipoprotein velike gustine; lipoprotein male gustine; lipoprotein veoma male gustine. lipoprotein m gustine (LD sastojak krvi ale L):
ukljuen u prenoenje holesterola i povezan sa poveanom opasnou od ateroskleroze; takozvani ,,lo" holesterol.
m elem smesa zgnjeenog bilja koja se nanosi : direktno na bolesno podruje. m etabolizam fiziki i hemijski procesi u organizmu :
koji su neophodni za odravanje ivota.
m etastaza: irenje elija raka sa jednog mesta

u druge delove tela.
lipoprotein velike gustine (H L): sastojak D

krvi ukljuen u prenoenje holesterola i povezan sa smanjenom opasnou od ateroskleroze; takozvani dobar" holesterol
m ineral: u ishrani, svaki neorganski element

ili jedinjenje, na primer gvoe ili kalcijum, koji je neophodan Ijudskom organizmu; zajedno sa vitaminima pripada grupi mikrohranljivih materija.
lipoproteini veom m gustine (V L): a ale LD

jedinjenja belanevina i masti (lipida) koja prenose holesterol u krvi i povezani su sa poveanom opasnou od ateroskleroze.
m utacija: promena u genetskom kodu organizma.

N
lojne lezde: lezde u koi koje lue uljastu

materiju koja podmazuje kou i kosu.
neuroloki: koji se tie nervnog sistema. neurotransm iter: bilo koja od materija koje
prenose nervne impulse preko praznina izmeu nervnih elija, miia ili lezda.
lum balna punkcija: kroz zatitnu membranu

kimene modine napravi se otvor kroz koji se izvue cerebrospinalna tenost kako bi se postavila dijagnoza. Koristi se i za primenu leka ili ubrizgavanje boje.
norepinefrin (noradrenalin): neurotransmiter,

hormon nadbubrene lezde koji suava krvne sudove i poveava krvni pritisak.
m agnetna rezonanca (M ): neinvazivan R

dijagnostiki postupak kod kojeg se koriste radiotalasi i magnetna polja za dobijanje
o
oblog: komad tkanine koji se koristi za stezanje
rane ili nekog dela tela ili za zagrevanje, hlaenje, vlaenje ili neku drugu vrstu leenja.
1081
RENIK
om ega-3 m asna kiselina: viestruko nezasiena

masna kiselina koja se moe nai u ribi i moe da pomogne sniavanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi.
R
rem isija: period ili stanje tokom kojegse simptomi
bolesti smanje ili povuku.
P
parazit: organizam, na primer pantljiara,
koji ivi u in na domainu koji pripada drugoj vrsti i koristi domainov organizam.
rendgensko zraenje: oblik zraenja slian svetlu, ali moe da prodire kroz mnoge vrste materije i jonizuje gasove; pomou njega se dobija rendgenska slika.
patogen: svaki izaziva bolesti, kao virusi

ili bakterije. mera za kiselost ili baznost neke materije; izraava se brojevima od 0 (najkiselije) do 14 (najbaznije), a 7 oznaava neutralnu sredinu.
PH:
s
sedativ: lek ili sredstvo koje umiruje anksioznost. sedea kupka: plitka kupka; terapijsko uranjanje
butina i kukova u toplu vodu; ponekad se u vodu dodaje jo neka materija.
plak: naslaga na koi ili nekom drugom organu

ili tkivu, esto se javlja na zidovima arterija kod arteroskleroze.
serotonin: neurotransmiter koji uestvuje

u procesima spavanja i pamenja, kao i drugim neurolokim aktivnostima.
polip: abnormalna izraslina tkiva koja izrasta

iz sluzokoe.
sim ptom abnormalno oseanje, izgled ili rad :

nekog organa ili sistema koji se javlja kod konkretne osobe.
pozitronska em isiona tom ografija (P T E ):

neinvazivna dijagnostika tehnika koja prati zraenje injicirane radioaktivne materije i stvara slike aktivnosti specifinih modanih receptora.
sindrom grupa simptoma kojima se odlikuje :

odreena bolest.
sistem ski: koji se odnosi na ceo organizam. slobodni radikal: atom ili molekul koji
nastaje kao nusproizvod oksidacije (elijskog procesa sagorevanja") koji nosi nespareni elektron pa je potencijalno tetan za organizam. Slobodne radikale u organizmu neutraliu antioksidansi.
preporuena dnevna doza (PDD): koliina

neophodnih hranljivih mateirja koja se preporuuje za svakodnevno uzimanje kako bi se odralo zdravlje u raznim starosnim grupama i kategorijama.
progesteron: hormon ukljuen u pripremu

i odravanje trudnoe; koristi se i za leenje nekih ginekolokih bolesti.
sluz: klizavi, viskozni sekret sluzokoe koji titi

i vlai njenu povrinu.
progestin: hemijski agens koji deluje kao

progesteron.
sonogram slika koja se dobija odbijanjem : zvunih talasa. Vidi takoe ultrazvuk. srednji m ozak: najvii od tri dela modanog stabla; osnovna uloga mu je posredovanje izmeu ostatka mozga i kimene modine. steroidi: brojna hemijska jedinjenja,
ukljuujui kortizon, estrogen i testosteron; svi imaju mnogobrojne funkcije u organizmu.
prljen: kotani deo koji izgrauje kimu. psihoaktivan: lek ili neka druga materija
koji imaju znaajan uticaj na mozak.
psihosom atski: koji ukljuuje i um i telo;

fiziki simptomi izazvani emocionalnim ili psiholokim faktorima.
1082
RENIK
superinfekcija: druga infekcija koja se razvije tokom neke osnovne infekcije.
ultrazvuk: dijagnostika ili terapeutska primena zvunih talasa visoke frekvence, naroito za pregled fetusa ili unutranjih organa i tvorevina.
V
s
titna lezda: lezda u vratu koja lui hormone
odgovone za upravljanje rastom i metabolizmom.
vaskularno: povezano ili snabdeveno sudovima

koji prenose tenosti kao to su krv ili limfa.
vena: krvni sud koji vraa krv u srce. virus: jednostavan patogeni organizam koji napada ive elije i koristi elijske mehanizme za stvaranje svojih mnogobrojnih kopija. vitam organska materija koja je u malim in:
koliinama neophodna za normalan rad organizma. Vitamini se nalaze u hrani, ili ih organizam stvara sam, ili se proizvode vetaki; zajedno sa mineralima pripadaju grupi mikrohranljivih materija.
talam deo mozga kroz koji u modanu koru us:

prolaze skoro svi senzorni nadraaji.
test optereenja: test rada srca koji ukljuuje

praenje pod fizikim optereenjem.
tetiva: vrsto, neelastino tkivo koje povezuje

miie sa drugim dleovima tela, obino kostima.
tim limfoidni organ u grudnom kou, u kojem us:

se razvijaju odreene elije imunog istema.
vlakna: delimino ili potpuno nesvarljivi delovi tinktura: rastvor koji se sastoji od lekovite materije
i alkohola ili alkohola sa vodom; ponekad se umesto alkohola koristi glicerin ili sire. biljaka; nesvarljiva vlakna ubrzavaju prolaenje hrane kroz creva.
toksin: otrov kojeg stvaraju organizmi, na primer

materije koje oslobaaju odredene bakterije koje izazivaju tetanus.
z
zapaljenje: propratni efekat imunog odgovora,
reakcije tkiva na povredu ili infekciju; znaci zapaljenja su crvenilo, bol, oticanje, vrelina i ponekad oteena funkcija.
trigliceridi: sloeni molekuli sastavljeni od masnih

kiselina; glavni sastojak prehrambenih masti i masti u organizmu.
tum neprirodna izraslina tkiva, moe biti or:

dobroudna i zloudna.
zloudan: moe biti tumor, kancerozan; sklon pogoravanju.

Z
u
ugljeni hidrati: razliita hemijska jedinjenja,
ukljuujui grupu eera i skroba, koja sadre ugljenik i vodonik i predstavljaju vanu grupu hrane kod Ijudi.
lezda: organ koji proizvodi hormone ili druge

sekrete.
1083
AUTORI I SA VETN ICI
T O
R I
S A
E T N
I C
I
(La Jolli), Kalifornija. Specijalista je za podruja zavisnosti, polnosti, porodice i Ijudskih odnosa. Predavalaje na Univerzitetu June Kalifornije, Dravnom univerzitetu u San Dijegu i Kalifornijskom fakultetu profesionalne psihologije. Bilaje predsednica Zenskog odbora Meunarodnog saveta za alkoholizam i zavisnosti.
NIL BAUM (NEIL BAUM), dr med, predaje na Medicinskom fakultetu Tulejn (Tulane Medical School) i radi u bolnici Sautern Baptist Hospital (Southern Baptist Hospital). Kao ugledni urolog savetuje pacijente u vezi s polnim poremeajima i neplodnou kod mukaraca, i opirno je pisao o toj problematici. Dr Baum je takoe predsednik Fondacije za leenje polne nemoi (Impotence Foundation) pri Turo infirmari (Touro lnfirmary) u Nju Orleansu. HERBERT BENSON (HERBERT BENSON), dr med, predaje na Medicinskom fakultetu Harvard (Harvard Medical School) i ef je Odseka bihevioralne medicine pri Dikones Hospital (Deaconess Hospital). Takode je i osniva Medicinskog zavoda za psihosomatiku (Mind/Body Medical Institute), ija je specijalnost leenje bolesti povezanih sa stresom. Dr Benson odigrao je vanu ulogu u popularizaciji podruja psihosomatske medicine svojim pionirskim radom natehnici relaksirajueg odgovora. ZOI BRENER (ZOE BRENNER), dipl. akupunkturistkinja, strunjak orijentalne medicine, bavi se akupunkturom od 1977, a kineskom biljnom medicinom od 1984. Predaje orijentalnu medicinu i istoriju i filozofiju kineske medicine u Zavodu tradicionalne akupunkture (Traditional Acupuncture Institute) u Betezdi (Bethesdi), Marilend. DVAJT C. BAJERS (DWIGHT C. BYERS) poeo je pouavati sa svojom tetkom, Junis Ingem (Eunice Ingham), koja je uvela i razvila izvornu Ingeminu metodu refleksologije. Bajers sada radi kao predsednik Meunarodnog zavoda za refleksologiju (International Institute of Reflexology) u St. Petersburgu, Florida. BERI R. KESILET (BARRIE R. CASSILETH), drsci, predaje na medicinskim fakultetima Univerziteta Djuk (Duke) i Univerziteta Severne Karoline, gde je specijalista za alternativnu i psihosocijalnu medicinu kod obolelih od raka. Takode je lan Kancelarije savetodavnog vea za program alternativne medicine pri Nacionalnom zavodu zazdravlje. IFI AU (EFFIE CHOW), dr sci, med. sestra, strunjak za akupunkturu i kigong (qigong), predsednica je Akademije isceliteljskih nauka (East West Academy of Healing Arts) u San Francisku. Registrovana medicinska sestra, ovlaeni strunjak za akupunkturu i kigong, dr Cau praktikuje i pouava kigong ve vie od 30 godina. DON G. KOLINS (JOHN G. COLLINS), dr naturopatije, predaje dermatologiju, gastroenterologiju i homeopatiju na Nacionalnom koledu naturopatske medicine (National College of Naturopathic Medicine) u Portlandu, Oregon. Ima i privatnu praksu u Griemu (Greshamu), Oregon. STEFANI S. KOVINGTON (STEPHANIE S. COVINGTON), dr sci, psihoterapeutkinja je i koupravnica Zavoda za razvoj odnosa (Institute for Relational Development) u La Joli
KAJLI H. KRONIN (KYLE H. CRONIN), dr naturopatije, u svojoj se medicinskoj praksi u Feniksu (Phoenixu) specijalizovala za zdravstvenu pomo enama. Dr Kronin je takoe saosniva Fakulteta naturopatske medicine i zdravstvenih nauka za jugozapadno podruje (Southwest College of Naturopathic Medicine and Health Sciences), na kom radi kao naelnik Odseka za razvoj nastavnih planova i programa. TIMOTI B. DIRING (TIMOTHY B. DEERING), dr med, priznati je internista i gastroenterolog koji radi kao saradnik Evilskog gastroenterolokog udruenja (Asheville Gastroenterology Associates) u Severnoj Karolini.
PELI C. DILIVIT (PALI C. DELEVITT), dr sci, Savetnica je za alternativne naine leenja u centru za leenje raka Univerziteta Virdinija, gde takoe i predaje na Medicinskom fakultetu. Dr Dilivit je bila i savetnica pri sastavljanju nastavnih planova i programa za medicinske fakultete Univerziteta Kolumbija (Columbia), Emori (Emory) i Indijana (Indiana). DEJMS A. DJUK (JAMES A. DUKE), dr sci, Vei deo svog radnog veka bio je ekonomski botaniar pri Slubi za poljoprivredna istraivanja (Agriculture Research Service), Amerikog ministarstva poljoprivrede (U. S. Department of Agriculture) u Beltsvilu (Beltsvilleu), Merilend. Dr Djuk je savetnik mnogih organizacija, ukljuujui Ameriko botaniko vee i Fondaciju za istraivanje lekovitog bilja. KETLIN FRAJ (KATHLEEN FRY), dr med, dr homeopatske med, priznata je lekarka, specijalista akuerstva i ginekologije, koja radi za zdravstvenu brigu u Skotsdejlu (Scottsdaleu), Arizona. Dr Fraj je takoe ovlaeni klasini homeopata. EJDRIJEN FJU-BERMEN (ADRIANE FUGH-BERMAN), dr med, medicinski je istraiva na podruju Vaingtona (Washingtona, D.C.). Trenutno je u odboru Nacionalne enske zdravstvene mree, a bila je rukovodilac terenskih istraivanja pri Kancelariji za alternativnu medicinu Nacionalnog zdravstvenog zavoda. Radila je takoe kao medicinski upravnik Taoistikog zdravstvenog zavoda i Klinike zelenog krsta, gde je primenjivala nutricionistiku, biljnu i konvencionalnu medicinu. DANIJEL FURST (DANIEL FURST), dr med, predaje na Vaingtonskom univerzitetu i ef je Odseka za kliniko istraivanje artritisa pri Istraivakom centru
1084
AUTORI I SAVETN ICI
Virdinija Mejson (Virginia Mason) u Sijetlu (Seattleu). Dr Furst je predsedavao odborima Amerike uprave za hranu i lekove (FDA), a trenutno predsedava razliitim odborima Fondacije za borbu protiv artritisa drave Vaington. ALEN R. GEJBI (ALAN R. GABY), dr med, predsednik je Amerikog drutva holistike medicine (American Holistic Medical Association) i lan Kancelarije savetodavnog vea za program alternativne medicine pri Nacionalnom zavodu za zdravlje. DEJVID E. GOLEN (DAVID E. GOLAN), dr med, dr sci, lekar je u Brigemu (Brighamu) i Zenskoj bolnici u Bostonu i vanredni profesor biohemije i molekularne farmakologije na Medicinskom fakultetu Harvard (Harvard Medical School). Uvaeni internista i hematolog, dr Golan predvodi istraivanja o opnama krvnih elija. Takoe je autor programa za uenje farmakologije putem raunara. KONSTANS GREUDS (CONSTANCE GRAUDS) registrovani je farmaceut, ovlaeni herbalista (strunjak za lekovito bilje) i registrovani savetnik za ishranu. Osniva je Udruenja farmaceuta prirodne medicine (Association of Natural Medicine Pharmacist) i savetnica kompanija koje proizvode prirodne proizvode namenjene leenju putem lekovitog bilja i ishrane. ELIOT GRIN (ELLIOT GREENE), mr, nekadanji je predsednik Amerikog drutva za leenje nasaom, a trenutno vodi privatnu praksu na podruju v'aingtona. S dozvolom za terapeutsku masau jobijenom od Nacionalnog odbora za izdavanje dozvola na podruju terapeutske masae i rada na telu, proveo je vie od 22 godine bavei se tom nroblematikom. Nekadanji je lan Upravnog )dbora koalicije za nacionalnu dobrobit. <IT S. HEMEN (KEITH S. HECHTMAN), dr med, jredaje na Odseku za ortopediju i sportsku medicinu vtedicinskog fakulteta Univerziteta u Majamiju (Miamiju), :lorida. Dr Hemen jetimski lekar Univerziteta u Majamiju, :loridskog meunarodnog univerziteta i Univerziteta Sent Ibmas (Saint Thomas). Takoe je i medicinski direktor irednjih kola okruga Dejd (Dade County High Schools). /IKTOR HERBERT (VICTOR HERBERT), dr med, dr prava, )redaje medicinu u Medicinskom centru Maunt Sinaj (Mount iinai) u Njujorku (Nevv Yorku), gde je takoe predsednik Odboa za jaanje ishrane. Dr Herbert, bivi predsednik Amerikog Irutvaza kliniku ishranu, savetnikjeza ishranu u mnogim irganizacijama, ukljuujui i Svetsku zdravstvenu organizaciju. )EJVID HOFMAN (DAVID HOFFMANN) :lan je Britanskog zavoda medicinskih herbalista i osniva ^merikog herbalistikog udruenja. Njegovi napisi i terapeutskom herbalizmu bili su vredan izvor informacija skom pripreme ovog izdanja.
MARITA HOLEND (MAURITA HOLLAND) predaje informatiku i bibliotekarstvo na Miigenskom univerzitetu (University of Michigan) u En Arboru (Ann Arboru). Neki njeni studenti obavili su istraivanja za ovu knjigu, a pojedinano su navedeni u delu zahvalnice. TORI HADSON (TORI HUDSON), dr naturopatije, vodi privatnu praksu, predaje ginekologiju i radi kao lekarka u nadzornoj slubi pri Nacionalnom koledu naturopatske medicine u Portlandu, Oregon (National College of Naturopathic Medicine). Specijalizovala se za zdravstvenu brigu o enama i obavljala je savetodavnu funkciju za Ministarstvo zdravlja i humanitarnih pitanja u vezi s reformom zdravstva. GREJS BRUK HAFMEN (GRACE BROOK HUFFMAN), dr med, radi kao lekarka primarne zdravstvene zatite u dve ordinacije u Marilendu i predaje na Medicinskom fakultetu Univerziteta Dordtaun (Georgetown) u Vaingtonu (VVashington D. C.). Ugledna je porodina lekarka a dodatno je specijalizirala i gerijatriju. STIVEN AJDEL (STEVEN IDELL), dr med, dr sci, ef je plunog odeljenja i pomonik efa Odseka za medicinu pri Zdravstvenom centru Teksakog univerziteta u Tajleru (Tyleru). Svoja istraivanja o plunim bolestima obavljao je pod pokroviteljstvom Nacionalnog zavoda za zdravlje. DENIFER DEJKOBS (JENNIFER JACOBS), dr med, mr farm, specijalizovala se za homeopatsku medicinu i ima privatnu praksu porodine medicine u Edmondsu, Vaington (Washington). Vodi istraivanja o upotrebi homeopatskih lekova u primarnoj zdravstvenoj zatiti na Vaingtonskom univerzitetu i lanica je Kancelarije savetodavnog vea za program alternativne medicine pri Nacionalnom zavodu za zdravlje. DOZEF J. DEJKOBS (JOSEPH J. JACOBS), dr med, zapoeo je svoju medicinsku karijeru kao pedijatar u Indijanskoj zdravstvenoj slubi u Galupu (Gallupu), Novi Meksiko (Nevv Mexico), i nastavio je da radi s Indijancima ceo svoj radni vek. Dr Dejkobs je bio ef Kancelarije za alternativnu medicinu pri Nacionalnom zavodu za zdravlje od 1992. do 1994. i bivi je predsednik Udruenja indijanskih lekara (Association of American Indian Physicians). DONATAN M. KEJGN (JONATHAN M. KAGAN), dr med, predaje oftalmologiju na Medicinskom fakultetu u Njujorku i ima privatnu prai<su u gradu Njujorku. Vodio je klinika ispitivanja novih lekova u podruju oftalmologije i lan je Amerike akademije oftalmologa (American Academy of Ophthalmology). STIVEN W. KAJRIS (STEVEN W. KAIRYS), dr med, mr farm, vanredni je ef pedijatrije u Medicinskom centru DartmautHikok (Dartmouth-Hitchcock), gde upravlja primarnom zdravstvenom zatitom i Programom za ugroenu decu
1085
AUTORI I SAVETN ICI
(Children at Risk Program). Osniva je i predsednik Njuhempirskog saveza za decu i mlade u Konkordu (Concordu), Nju Hempir (New Hampshire). J. DENIJEL KANOFSKI 0- DANIEL KANOFSKY), dr med, mr farm, predaje psihijatriju, epidemiologiju i socijalnu medicinu na Medicinskom fakultetu Albert Ajntajn (Albert Einstein) i u Psihijatrijskom centru Bronks (Bronx), oba u Njujorku. Ugledni psihijatar, dr Kanofski je takode lan Amerikog kolegijuma nutricionista (American College of Nutrition). TED KEPAK (TED KAPTCHUK), dr orijentalne med, predaje u Skoli narodnogzdravlja Bostonskog univerziteta i Medicinskom fakultetu Harvard i nauni je saradnik u Bolnici Bet Izrael (Beth Israel). Kao lekar orijentalne medicine, dr Kepak praktikuje i kinesku biljnu medicinu i akupunkturu. ROBERT B. KLAJN (ROBERT B. KLEIN), dr med, ef je pedijatrije u Zdravstvenom centru Teksakog univerziteta u Tajleru (Tyleru). Njegove ostale specijalizacije ukljuuju alergologiju, pulmologiju i imunologiju. Dr Klajn je takoe savetnikza tuberkulozu i astmu kod dece u Hrvatskoj posredstvom Amerikog ministarstva spoljnih poslova. ROBERT KOTLER (ROBERT KOTLER), dr med, bavi se plastinom i rekonstruktivnom hirurgijom lica u Beverli Hilsu, Kalifornija (Beverly Hillsu, California). Dr Kotler je poverenik i regionalni savetnik Kalifornijske medicinske komisije (Medical Board of California). Takoe predaje na UCLA Centru za zdravstvene nauke. DESI M. KREJMER (JESSE M. KRAMER), dr med, dermatologje koji radi u Santa Rosi, Kalifornija. Predaje lekarima porodine medicine na Kalifornijskom univerziteta u San Francisku. DEJVID B. LARSON (DAVID B. LARSON), dr med, psihijatar je ovlaen za rad na podruju brane i porodine terapije; naroitu panju posveuje uticaju vere na telesno i mentalno zdravlje. Dr Larson radio je za Nacionalni zavod zazdravlje i Ameriko ministarstvo zdravlja i humanitarnih pitanja. Trenutno radi kao vanredni profesor na nekoliko univerziteta. DEJNA J. LORENS (DANA J. LAVVRENCE), dr kiropraktike, predavaje na Nacionalnom koledu kiropraktike u Lombardu, llinois (lllinois), ve vie od 15 godina. Takoe je urednik fakultetskog Zbornika manipulativnih i fiziolokih terapija. NORMAN S. LIVI (NORMAN S. LEVY), dr med, dr sci, praktikuje medicinu u Geinsvilu (Gainesvilleu), Florida, i predaje na Floridskom univerzitetu. Dr Levi je bivi ef oftalmologije u bolnicama Veteranske uprave (Veterans Administration) u Geinsvilu i Lejk Sitiju (Lake Cityju), Florida.
FILIP LIVI (PHILIP LEVY), dr med, radi na Klinici za endokrinologiju Feniks (Phoenix) i predaje Medicinskom fakultetu Arizonskog univerziteta u Tusonu (Tucsonu). Aktivan je lan Amerikog dijabetikog drutva i Endokrinolokog drutva.
DON E. LONSTAJN (JOHN E. LONSTEIN), dr med, ovlaeni je hirurg ortoped i nekadanji predsednik Drutva za istraivanje skolioze. Dr Lonstajn predaje na Minesota univerzitetu i radi za Tvin Sitis Spajn Serdens (Twin Cities Sp Surgeons, Ltd). Isto tako je ef slube Spajn Servis (Spine Serv i Serebral Pelsi Spajn Servis (Cerebral Palsy Spine Service) u Dejoj bolnici ilet (Gillette) u Minesoti (Minnesoti).
DEJV MANINO (DAVE MANNINO), dr med, radi u Centrimaza kontrolu bolesti i prevenciju pri Nacional centru za zdravlje okoline (National Center for Environment Health) u Atlanti. Predaje na Skoli narodnog zdravlja Imori (Emory).
ROJ J. METJU (ROY J. MATHEW), dr med, predaje u Medicinskom centru Univerziteta Djuk (Duke) u Duremu (Durhamu), Severna Karolina. Takoe je voa Programa za suzbijanje alkoholizma i zavisnosti, koji obezbeuje leenje za osobe zavisne od alkohola i droge i prua savetodavne usluge drugim specijalistima medicine u pogledu zavisnosti. Istraivanja dr Metjua uglavnom se usredsreuju na dejstvo alkohola i droga na mozak i ponaa
ALEKSANDER MUSKOP (ALEXANDER MAUSKOP), dr med upravnik je Centra za leenje glavobolja Njujork i neprofitabilnog Fonda za leenje glavobolja Njujork. Takoe predaje kliniku neurologiju na Njujorkom dravnom univerzitetu, gde sprovodi istraivanje 0 ulozi magnezijuma na glavobolje.
DEFRI MIDDOU (JEFFREY MIGDOW), dr med, predvodi osposobljavanje uitelja joge u Centru Kripalu u Lenoksu (Lenoxu), Masausets (Massachusetts). Zapoeo je s' osposobljavanje u podruju joge pre vie od 20 godina i pou Kripalu jogu ve 7 godina. U medicinskoj praksi, dr Middou savetuje pacijente o nainu ivota i preporuuje ceo niz razli homeopatskih, prehrambenih i drugih naina leenja.
DON R. MOFIT (JOHN R. MOFFETT), dr sci, nauni je istraiva na Odseku za biologiju Univerziteta Dordtaun (Georgetown) u Vaingtonu (Washington). Specifina podrut njegovog istraivanja su neurotransmiteri u sistemu vida 1toksine materije koje isputaju elije imunolokog sistema
EN MUR (ANNE MOORE), dr med, predaje kliniku medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kornel (Cornell) i predsednica je Odboraza bo protiv raka dojke bolnice Njujork. Uvaeni specijalista interi medicine s podspecijalizacijama hematologije i onkologije, dr Mur je takoe zaposlena u Medicinskom centru Kornel (Cornell) bolnice Njujork.
1086
AUTORI I SAVETN ICI
LEN OKS (LEN OCHS), dr sci, socijalni je psiholog koji je proveo 15 godina razraujui kompjuterizovanu instrumentaciju biofidbeka (biofeedbacka). Dr Oks je nekadanji predsednik Njujorkog drutva biofidbeka. STIVEN OLMSTED (STEPHEN OLMSTEAD), dr med, bavi se internom medicinom i kardiologijom u Sijetlu (Seattleu), i isto tako predaje na Vaingtonskom univerzitetu. ELZA REMZDEN (ELSA RAMSDEN), dr pedagogije, fizioterapeut, ovlaeni je fizioterapeut i ugledni medicinski psiholog, predava na Pensilvanijskom univerzitetu, Univerzitetu Vajdner (VVidener), Univerzitetu Templ (Temple) i Koledu Biver (Beaver). Isto je tako predavala na drugim kontinentima: na Kvinslendskom (Queenslandskom) univerzitetu u Brizbejnu (Brisbaneu), Australija i Univerzitetu u Upsali (Uppsali), vedska, a u Australiji je boravila i kao Fulbrajtov (Fulbrightov) stipendista. DON C. RID (JOHN C. REED), dr med, dr homeopatije, uvaeni je porodini lekar koji radi u Arizona centru za zdravlje i medicinu u Feniksu (Phoenixu). Posle medicinskogfakulteta, radio je u Indijanskoj zdravstvenoj slubi u junoj Arizoni. Dr Rid je u svoju medicinsku praksu ugradio akupunkturu, homeopatiju i osteopatsku medicinu. Radio je kao savetnik Kancelarije za alternativnu medicinu pri Nacionalnom zavodu za zdravlje i bio je kourednik izvetaja: Alternativna medicina: irenje medicinskih horizonata te kancelarije. NORMAN E. ROZENTAL (NORMAN E. ROSENTHAL), dr med, radi kao ef Sektora psihijatrije okoline (Section of Environmental Psychiatry) pri Nacionalnom zavodu za zdravlje, gde radi od 1979. Dr Rozental je bivi predsednik Drutva za leenje svetlom i bioloke ritmove. BEVERLI RUBIK (BEVERLY RUBIK), dr sci, jedan je od osnivaa Centra za granine nauke (Center for Frontier Sciences) na Univerzitetu Templ (Temple) u Filadelfiji (Philadelphiji). Na podruju alternativne medicine naroito se interesuje za duhovno isceliteljstvo, akupunkturu i homeopatiju. MILDRED SILIG (MILDRED SEELIC), dr med, mrfarm, predaje ishranu na Univerzitetu Severne Karoline, ejpl Hil (Chapel Hill), i preventivnu medicinu na Univerzitetu Imori (Emory) u Atlanti. Poasna je urednica Zbornika Amerikih nutricionista. VINIFRED SJUVEL (WINIFRED SEWELL), dr sci, lan je Medicinskog bibliotekarskog udruenja (Medical Lib rary Association). Predavala je na Farmaceutskom fakultetu Merilendskog univerziteta kao i na Koledu bibliotekarstva i informatike.
J. DEMISON STARBAK (J. JAMISON STARBUCK), dr prava, dr naturopatije, radi na podruju porodine medicine u Misuli (Missouli), Montana. Biva je aktivna tuiteljka, nekadanja predsednica Amerikog udruenja naturopata i lanica Homeopatske akademije lekara naturopata. DEJMS P. SVAJERS (JAMES R SWYERS), mr, pisac je naunih tekstova koji je jedno vreme radio kao glavni i odgovorni urednik Alternativne m edicine: irenje m edicinskih horizonata, izvetaja koje izdaje Kancelarija za alternativnu medicinu pri Nacionalnom zavodu zazdravlje. Pre nego to se posvetio novinarstvu, radio je kao nauni istraiva, biohemiar i molekularni biolog. MAJKL A. TENSI (MICHAEL A. TANSEY), dr sci, kliniki je lekar i istraiva EEC neurofidbeka (neurofeedbacka). Bio je osniva Izvrnog vea Nacionalne kancelarije za registraciju usluga neurofidbeka. DIK W. TOM (DICK W. THOM), dr stom, dr naturopatije, predaje kliniko i telesno dijagnostikovanje na Nacionalnom koledu naturopatske medicine u Portlandu, Oregon. Radi i u nadzornoj slubi u Portlandskoj naturopatskoj klinici, a vodi i porodinu praksu u Bivertonskom centru isceliteljskih nauka (Beaverton Center for the HealingArts) u Bivertonu (Beavertonu), Oregon. ALEKS A. TIBERI (ALEX A. TIBERI), dr orijent. med, akupunkturista, predsednik je Odseka za orijentalnu medicinu na Pacifikom koledu orijentalne medicine (Pacific College of Oriental Medicine) u San Dijegu (San Diegu). U svojoj privatnoj praksi u Pacifikom zdravstvenom centru, radi kao specijalista za akupunkturu u sportskoj medicini. Dr Tiberi je takoe radio kao ispitiva u nacionalnom odboru za izdavanje dozvola za bavljenje akupunkturom. ENDRJU J. VIKERS (ANDREW J. VICKERS) upravlja informatikom slubom u Istraivakom savetu za komplementarnu medicinu (Research Council for Complementary Medicine) u Velikoj Britaniji. Takoe predaje istraivaku metodologiju na Westminsterskom univerzitetu i londonskoj koli akupunkture. ROBERT C. VORD (ROBERT C. VVARD), dr osteopatije, predaje biomehaniku i porodinu medicinu na Koledu osteopatske medicine Univerziteta drave Miigen (Michigan). Pre nastavnike karijere 12 godina se bavio privatnom porodinom praksom. KEROLAJN VELBERI (CAROLINE WELLBERY), dr med, dr sci, predaje porodinu medicinu na Univerzitetu Dordtaun (Ceorgetown) u Vaingtonu (Washingtonu) i radi kao lekarka na univerzitetskoj Klinici Ft. Linkoln.
1087
INDEKS
^fT I N D E K S
ahilein, 930 ahiletin, 930 AIDS: vidi SIDA 6 3 4 - 6 3 9 ;leenje zagrevanjem, 6 3 8 Ajurvedska (ayurvedska) medicina, 15 akne, 82-85; akutne cistine, 83; u odraslim godinama, 83; upalne, 83 akromioklavikularni zglob, razdvajanje, 690, 691, 692 aktinika keratoza, 394, 526 aktivne materije koje smanjuju viskoznost krvi, 879 akupresura, 14, 16-17, 1060-1068; Bubreg 1 (BU 1), 1060; Bubreg 3 (BU 3), 88, 150, 287, 331, 475, 641, 760, 769, 1060; Debelo crevo 4 (DC 4), 84, 93, 150, 274, 292, 302, 369, 377, 391, 405, 441, 478, 509, 572, 668, 679, 686, 813, 825, 844, 859, 861, 1060; Debelo crevo 10 (DC 10), 1060; Debelo crevo 11 (DC 11), 84, 292, 302, 736, 748, 844, 1060; Debelo crevo 20 (DC 20), 292, 369, 668, 1060; Glavna ila 4 (G 4), 1061; Glavna ila 14 (G 14), 736, 1061; Glavnaila 20 (G 20), 736, 1061; Glavna ila 24,5 (G 24,5), 274, 405, 572, 1061; Glavna ila 25 (G 25), 731, 1061; Jetra 2 (JE 2), 88, 266, 760, 1062; Jetra 3 OE 3), 245, 274, 287, 331, 450, 464, 641, 679, 769, 1062; Jetra 8 (JE 8), 200, 287, 331, 445, 641, 769, 1062; Beika 10 (BE 10), 298, 1062; Beika 13 (BE 13), 124, 817, 405, 1062; Beika 23 (BE 23), 779, 1062; Beika 25 (BE 25), 679, 1062; Beika 32 (BE 32), 1063; Beika 40 (BE 40), 1063; Osrnica 3 (OS 3), 406, 1063; Osrnica 6 (OS 6), 108, 109, 113, 150, 261, 327, 373, 441, 757, 775, 1063; Plua 1 (PL1), 405, 1063; Plua 5 (PL 5), 367, 1063; Plua 7 (PL 7), 478, 509, 1063; Plua 10 (PL 10), 302, 1063; Slezina 3 (SL 3), 88, 266, 1064; Slezina 4 (SL 4), 1064; Slezina 6 (SL 6), 109, 150, 255, 327, 406, 450, 464, 475, 777, 591, 813, 655, 679, 825, 1064; Slezina 8 (SL 8), 450, 464, 1064; Slezina 9 (SL 9), 1064; Slezina 10 (SL 10), 191, 777, 1064; Slezina 12 (SL 12), 1064; Srce 3 (SR 3), 1065; Srce 7 (SR 7), 88, 113, 475, 757, 1065; tucanje 1, 1068; Tanko crevo 3 (TC 3), 298, 1065; Tanko crevo 17 (TC 17), 302, 373, 1065; Trostruki greja 3 (TG 3), 760, 1065; Trostruki greja 5 (TG 5), 93, 150, 369, 405, 1065; Trostruki greja 6 (TG 6), 1065; Trostruki greja 17 (TG 1 7), 683, 760, 1065; eludac 2 (E 2), 1066; eludac 3 (E 3), 274, 292, 859, 1066; eludac 7 (E 7), 664, 1066; eludac 25 (E 25), 649, 736, 813, 1066; eludac 36 (E 36), 150, 245, 261, 263, 327, 377, 478, 583, 655, 679, 736, 813, 825, 844, 1066; eludac 44 (E 44), 1 50, 1066; ila zaea 4 (Z 4), 450, 464, 475, 478, 1067; ila zaea 6 (Z 6),261, 825, 844, 1067; ila zaea 12 (Z 12), 261, 377, 1067; ila zaea 1 7 (Z 17), 405, 1067; ila zaea 22 (Z 22), 292, 1067; una kesa 2 (K 2), 683, 1068; una kesa 20 (K 20), 150, 274, 292, 298, 369, 391, 760, 1068; una kesa 21 (K 21) 81, 150, 298, 637, 1068; una kesa 34 (K 34), 1068; una kesa 39 (K 39), 655, 1068; Vidi takoe pojedine bolesti akupunktura, 14; poloaj taaka,16-17; Vidi takoe pojedine bolesti akutni gastritis, 260 alantoin, 926, 1007 Alatan (amilorid), 881
A
A intron, 159 Abana (ajurvedski preparat), 108 ABC (test gasova u arterijskoj krvi),
220
abrazije (ogrebotine), 580, 581 ACE inhibitori: vidi inhibitori enzima pretvaranja angiotenzina acetilholin, 548 Acetisal, 878 acetilsalicilna kiselina, 878; kombinacije 97 4, 9 1 8 , meudelovanja 8 8 4 , 8 9 0 , 8 9 5 ,
914, 972, 975, 979, 980, 1009 A ch ille a m ille fo liu m :
vidi hajduka trava aciklovir, 878; meudejstva, 1012 Aclovir (aciklovir), 878 acne infantum, 83 acne neonatorum, 83 acne vulgaris, 82 A c o n ite , 878 Actraphane (insulin), 938 Actrapid (insulin), 938 Adalat (nifedipin), 972 adenoidne vegetacije, tegobe, 78-79 adenokarcinom (plua), 562 adenomi, toksini, 726 Adisonova (Addisonova) bolest, 804 adrenalin, 879; meudejstva, 899, 939, 959, 1004 Advil (ibuprofen), 936 aerootitis (poremeaj sluha prilikom letenja), 685 A e sc u lu s, 101, 737 afrika bokvica: vidi buaak afte, 80-81, 1035 aftozni ulkus, 806 A g a sta ch e ru g o sa: vidi agastahe agastahe (A g a sta ch e rugosa), 879 A ga th o sm a spp.: vidi buk agonisti otputajueg gonadotropnog hormona (GnRH), 450 agorafobija, 258, 259, 546
1088
INDEKS
Mchajmerova (Alzheimerova) bolest, 86-89 Mdizem (diltiazem), 914 Meksanderova (Alexanderova) tehnika, 15 jlergije, 90-93; i astma, 91; i adenoidne vegetacije, 79; kone, 90, 92; konjunktivitis, alergijski 382, 383; na hranu, 91, 92, 93; na lekove, 91, 92; na ubod insekta, 91, 93; radioalergosorbentni test, 92; respiratorne, 91, 92, 93; rinitis, alergijski, 91, 570, 688; test na koi, 92 ilergologija i imunologija (specijalizacija), 12 Mergosan (klemastin), 948 jlfa 1-adrenergiki blokatori, 879-880; meudejstva, 902 jlfa interferon, 159 Mfacet (cefahlor), 905 ilfentanil: meudejstva, 919 Mfuran (nitrofurantion), 974 ilga, mrka (Fu cus spp.), 969 ilicin, 639, 895 Mka-Selcer (acetilsalicilna kiselina), 878 Misma p la n ta g o -a q u a tica : vidi vodena bokvica Mkadil (kaptopril), 944 ilkohol: kombinacije, 889; meudejstva, 880, 885, 886, 890, 897, 900, 902, 904, 907, 908, 909, 915, 919, 922, 923, 930, 933, 937, 938, 939, 945, 946, 949, 972, 974, 978, 979, 980, 986, 988, 996, 998, 1009, 1012; zloupotreba, 241 ilkoholizam, 94-97, 241: apstinencijalna kriza (detoksikacija), 95; hepatitis, 183, 184; oporavak, 95; samoprovera, 97; grupe za podrku, 97 ilkoholni hepatitis, 183, 184 M_L-akutna limfocitna (limfoblastina) leukoza, 426, 427, 428, 429 Mlium c e p a , 880
vidi crni luk vidi luk ozimac Allium sa tivu m : vidi beli luk Almacin (amoksicilin), 882 A lo e b a rb a d e n sis: vidi aloja aloja (A lo e b a rba den sis), 880 alopecija: areata, 386, 387, 388; androgena, 386; involucijska, 386: vidi i ispadanje kose i dlaica Alopres (amlodipin), 882 Aloprol (salbutamol), 991 Alphapres (doksazosin), 916 alprazolam, 881; meudejstva,890 ALS: vidi amiotrofika lateralna skleroza alternativni naini leenja, 14-22; definicija, 11; izbor lekara, 23 A lthaea officinalis: vidi slez, beli Altramet (cimetidin), 908 aluminijum: i Alchajmerova (Alzheimerova) bolest, 87 aluminijev-hidroksid, 881 alveole, 248 amenoreja, 460-461 ameriki enen (Panax q u in q u efo liu s), 881 amfetamini, 912, 966, 996; meudejstva, 912, 914, 938, 939, 944, 950, 974, 986 amilorid, 881; meudejstva, 897, 942 aminofilin: meudejstva, 898, 919 amiotrofina lateralna skleroza, 98-99 amitriptilin, 881; meudejstva, 912, 959, 970, 977, 1004 AML-akutna mijelogena leukoza, 426, 427, 428, 429 amlodipin, 882 Amlopin (amlodipin), 882 A m m o n iu m ca rb o n ic u m , 250 Amoksicilin (amoksicilin), 882 amoksicilin, 882 amoksicilin i klavulonska kiselina, 882 Amoksiklav (amoksicilin i klavulonska kiselina), 882 A m o m u m villo su m : vidi rajsko zrno
A llium c e p a : Allium p s tu lo s u m :
Amslerova mreica, 519 Amracin (tetraciklin), 1003 anaboliki steroidi, 241 Anacardium, 261 anafilaktiki ok, 92, 786, 788; prva pomo, 64 analgetici, 882; meudejstva, 897, 899, 912, 937, 1012 analgetici, opijatni, 978; meudejstva, 897, 900, 904, 937 analna gonoreja, 286 analni ir: vidi fisura, analna analno krvarenje, 102-103 Anbesol (benzokain), 898 Anbol (acetilsalicilna kiselina), 878 Andol (acetilsalicilna kiselina), 878 androgena alopecija, 386 anemarena (A n e m a rrh e n a a sp h o d e lo id e s), 882 anemija: vidi slabokrvnost anestetici, 882-883; meudejstva, 912, 1012 anesteziologija (specijalizacija), 12 aneurizam, 104-105 angelika, kineska (Angelica sin ensis), 946; kombinacije, 947, 949, 954, 955, 998, 999, 1007 angelika, koren (Angelica p u b e s c e n s ), 883 angina pektoris, 106-109 angioedem, 91, 92, 384, 385 angioedem, nasledni, 384 angiografija, 107 angioplastika, 108, 411 anis, seme (Pim pineUa an isu m ), 164, 213, 250, 367, 675 ankilostome (rudarske gliste), 278-279 ankilozni spondilitis, 420 anksiolitici, 883; meudelovanja, 887 anksioznost, 110 anoreksija, 114-115 anorektalna striktura, 102 anoskop, 735 Ansaid (flurbiprofen), 925 antacidi, 883-884; meudejstva, 890, 894, 897, 898, 908, 913, 914, 923, 925, 946, 950, 956,
1089
INDEKS
958, 972, 974, 975, 985, 986, 988, 996, 1002, 1003 A n th e m is n o bilis: vidi plemeniti jarmen antianksiozni lekovi: vidi anksiolitici antiastmatici, 884; meudejstva, 902, 909 antibiotici lokalni, 960 antibiotici, 884; kombinacije, 1005; meudejstva, 886,1012 antidepresivi, 884-885; meudejstva, 897, 912, 923, 933, 938, 967, 978, 986, 998, 1004, 1009, 1012 Antidiab (glipizid), 928 antidijabetici, 885; meudejstva, 898, 899, 902, 908, 914, 915, 959, 972, 973, 997, 1004 antidijaroici, 885-886; meudejstva, 913, 914, 996 antiemetici, 886 antifungalni lekovi: vidi antimikotici antigenska stimulacija, 345 antihipertenzivi, 886; meudejstva, 880, 899, 900, 902, 912, 913, 923, 967, 973, 978, 983; antihistaminici, 886-887; kombinacije, 930; meudejstva 885, 897, 904, 907, 912, 913, 923, 930, 933, 938, 978, 1012 antikancerozni lekovi: vidi citostatici antikoagulansi i antiagregacijski lekovi, 887; meudejstva, 885, 894, 908, 909, 911, 915, 919, 920, 923, 925, 934, 938, 945, 956, 959, 967, 972, 978, 980, 983, 985, 986, 997, 1002, 1003, 1004, 1009 antikonvulzivi, 887-888; kombinacije, 923; meudejstva, 885, 897, 904, 909, 916, 967, 972, 997, 1009, 1012 antimigrenici, 888 antimikotici, 888; meudejstva,
1012
A n tim o n iu m c ru d u m , A n tim o n iu m tartaricu m ,
157 250, 367 antioksidansi, 929, 991 antiparkinsonici, 888-889
antiprostaglandini, 255 antipruritici, 889 antipsihotici, 957; meudejstva, 899, 933, 970, 1006 antiseptici, 889 antispazmotici, 889 antitireoidni lekovi, 134 antitusici, 889 antiulkusni lekovi, 889-890; meudejstva, 914, 925, 1002, 1006 antivirotici, 890; meudejstva, 913, 925, 1012 anus: fisura, 100-101; gonoreja, 286; krvarenje, 102-103 Anxiron (busipron), 904 aortni zalistak, bolest, 107 apendektomija, 679 apendicitis: vidi zapaljenje slepog creva Apilepsin (valproina kiselina), 1008 A p is, 890 A p iu m g r a v e o le n s: vidi celer aplastina kriza (slabokrvnost srpastih elija), 676 apneja pri spavanju, 78; opstruktivna, 338, 339 apolipoprotein E (ApoE), 86 apsces: grla, 314; krajnika, 398, 399; plua, 222, 380; zuba, 430 apstinenja: nikotinska, 508-509; zloupotreba droga i lekova, 241 apstinencijalna kriza (alkoholizam), 95 Aquarius (ketokonazol), 945 arbutin, 1007 ARC (engl. AIDS-related complex), 634 A rctiu m la p p a : vidi iak A rcto sa p h y lo s uva-ursi: vidi uva Aripon (indapamid), 937 aritmije, srane, 700-703 A rn ica , 890-891 aromaterapija, 14-15 A rse n ic u m a lb u m , 891 Artein (lovastatin), 961 A rtem isia argyi: vidi pelen arterioskleroza: vidi ateroskleroza
arteriovenske malformacije, 483 artritis, 116-121 A s d e p ia s syriaca: vidi svilenica askariaza, 278 askaride, 278 askorbinska kiselina: vidi vitamin C aspiracijsko zapaljenje plua, 566, 567, 568 Aspirin (acetilsalicilna kiselina), 878 Astemisan (astemizol), 891 astemizol, 891; meudejstva, 894, 919, 946, 948 astigmatizam, 826, 828 astma, 91, 122-125 Astonovo modeliranje, 15 Aston-Patterning metoda, 391 Astragalus m e m b ra n a c e u s: vidi kozinac astragalus: vidi kozinac avaganda: vidi vitanija atapulgit, 891; meudejstva, 933 Atenolol (atenolol), 891 atenolol, 891-892 ateroskleroza, 126-129; koronarnih arterija, 106 atletsko stopalo, 130-131 atopiki dermatitis, 204, 205, 206, 207, 244, 1038 atraktilodes, beli (A tractylodes m a cro ce p h a la ), 892; kombinacije 892, 894, 926, 947, 949, 954, 988, 998 A u ckia n d ia iappa : vidi auklandija A tro p a b e lla d o n n a : vidi B e iiado n n a audiometrija, 453 auditorna habituacija, 759 Augmentin (amoksicilin i klavulansl< kiselina), 882 auklandija (A ucklanclia lappa), 892; kombinacije, 947, 953, 964, 999 autoimuni poremeaji, 344, 345 A v errh o a ca ra m b o la : vidi karambola azbestoza, 221 azijatikozid, 929 azijski maslaak (Taraxacum m o n g o licu m ), 892
1090
INDEKS
izijski sladi (Clycyrrhiza uralensis), 893 azijski iak, koren (Scutellaria baicalen sis), 893 azijski enen (Panax ginseng), 893 azitromicin, 894; meudejstva, 891, 961, 1002 azotna kiselina, 101, 157 \ZT, 894: vidi zidovudin
B
Dacitracin, 894; kombinacije, 971 3actrim (sulfametoksazol) 996 3actrimol (sulfametoksazol) 996 3actroban (mupirocin) 969 3ahovi (Bachovi) cvetni lekovi, 112 aakar, 1026 Daklofen, 99 Dakterijska vaginoza, 808, 809, 810 Dakterijski konjunktivitis, 382, 383 Dakterijski meningitis, 456 aakterijski vaginitis, 810 aakterijsko trovanje hranom, 774 jakterijsko zapaljenje plua, 566, 567, 568 Dalanitis, 280, 554, 840 3aludon (acetilsalicilna kiselina), 878 Darbiturati, 976; meudejstva, 885, 887, 897, 904, 912, 916, 926, 938, 950, 980, 985, 986, 1009, 1012; zloupotreba, 240 aarijumova kaa, 229, 867 Darotrauma, 796 Darozma: vidi buk 3aryta ca rb o n ica , 105 3azedovljeva (Basedowljeva) bolest, 132-135 aazocelularni karcinom (bazaliom), 394, 395, 396, 1037 Dazofilna leukoza, 427 3ecloforte (beklometazon), 894 3econase (beklometazon), 894 3ecotide (beklometazon), 894 Dedrena kila, 370 Deklometazon, 894 Dekovina (V ibu rn um o p u lu s), 120, 179, 276
bela vrba (Sa//x alba), 895 bele gliste, 278, 279 bele vai, 814 beli luk (Allium sa tivu m ), 895-896; kombinacije, 984 beli slez (A lth a ea officinalis), 896 B e lla d o n n a , 896 Beloderm (betametazon), 899 benazepril, 896 Ben-Gay (mentol), 965 Bensedin (diazepam), 912 benzodiazepini, 897; meudejstva, 904, 908, 909, 912, 913, 920, 970, 978, 1012; zloupotreba, 240 benzoev peroksid, 84 Benzoicum acidum, 267 Benzoil peroksid, 1005 benzoin, 325 benzokain, 898; kombinacije, 889, 924 benztropin: meudejstva, 986 berbamin, 1013 berberin, 952, 1013 B erb eris vulgaris: vidi utika Berlocid (sulfametaksazol), 996 besnilo, 136-137 beika: infekcije, 138-141; 348, rak, 142-143 beta karotin: vidi vitamin A beta-adrenergini blokatori, 898-899; kombinacije, 880; meudejstva, 880, 897, 900, 902, 912, 920, 923, 937, 939, 950, 972, 973, 974, 979 betametazon, 899; kombinacije, 934 Betrion (mupirocin), 969 bihevioralna modifikacija, 111 biljni preparati, 1015-1016 biofidbek (biofeedback), 21 biota (Biota orientalis), 899 Bioprim (sulfametoksazol), 996 biotin, 1022 bipolarni poremeaj (manina depresija), 442 Bivacyn (bacitracin), 894 Bivacyn (neomicin), 971 bizmut, 865 bizmut-subsalicilat, 899
blaeni kalj (C n icu s b e n e d ictu s), 899-900 blefaritis, 709, 841 blokatori histaminskih H 2 receptora , 900; meudejstva, 946, 956 blokatori kalcijumovih kanala, 900; meudejstva, 897, 899, 908, 914, 937 Bloxan (metoprolol), 967 Boja krunica: vidi pasiflora boni poloaj (prva pomo), 47 bob (Vicia faba), 551 boginje, 144-145, 1034 bokvica (Plantago m a jor), 900-901; kombinacije, 995 bol u grlu, 300-303 bolest aortnog zaliska, 107 bolest bubrega, 168-171; akutna, 169 bolest koronarnih arterija, 126 bolest kretanja (kinetoza), 372-373 bolest mitralnog zaliska, 695 bolovi, 146-147; dojke, 236; koleno, 374-375; hronini, 148-153; lea, 420-421; lice, 430-431; noga, 510-511; potkolenica, 582-583; grudi, 306-307; rame, 618-619; runi zglob i aka, 630-631; ruka, 632-633; polni organ, 554-555; stopala, 712-713; trbuh, 762-765; vrat, 830-831; zglobovi, 850-851 Boluzin (gemfibrozil), 927 Bonifen (ibuprofen), 936 bor (Pinus sylvestris), 164 borelioza (Lymeova bolest), 154-155, 1039 borovnica (V accin iu m m yrtillus), 901 botulizam, 774, 775 bradavice, 156-157, 1036; genitalne, 158-159; natabanima, 160-161, 1037; ravne, 1037 bradavice, mozaine, 160 bradikardija, 700 brest, glatki (U lm u s fulva), 901; kombinacije, 972 broika (C aliu m spp.), 85, 206 bromelin, 129
1091
INDEKS
bromfeniramin, 902 Bronal (terfenadin), 1002 bronhitis, 162-165; leenje kiseonikom, 164 bronhodilatatori, 902: meudejstva, 950, 973 bronhopneumonija, 566 Brufen (ibuprofen), 936 bruh: vidi kila bruksizam, 663 B ryo n ia, 902 buaak (Plarttago p sylliu m ), 903 Bubna opna, prsnuta, 796 bubrezi; akutno oboljenje, 169; bubrena oboljenja, 168-1 71; infekcije, 172-173; kamen, 174-175; hronino oboljenje, 168; rak, 166-167; buha (C h ry sa n th e m u m in d icu m ) 903; kombinacije, 891, 910, 963; meudejstva, 953 buk (A g a th o sm a spp.), 903 bulimija, 176-1 77 bulozni pemfigoid, 560 Bumenid (bumetanid), 904 bumetanid, 904; meudejstva, 979 B u p le u ru m ch in e n s e : vidi proraljika Burkitsov (Burkittsov) limfom, 433 burzitis, 178-1 79 buspiron, 904
C a rth a m u s tin cto riu s:
vidi afranika,
cvet
C a ru m ca rvi: Cassia s e n n a :
c
108 Caffetin (kofein), 950 Caffetin (paracetamol), 979 C a lca rea ca rb o n ic a , 904 C a lca rea fluorica, 151 C a len d u la officinalis: vidi neven C a le n d u ia , 246 Canesten (hlotrimazol), 934 C a n th a ris, 905 C a p sic u m fru te sce n s: vidi paprika, kajenska Captopril (kaptopril), 944 C a rb o vegetabilis, 817 carcinoma in situ, 294 Cardura (doksazosin), 916
C a c tu s gran difloru s,
vidi kim vidi sena C a u sticu m , 157, 475 cefadroksil, 905 cefahlor, 905 cefaleksin, 905 cefalosporini, 905; meudejstva, 919 cefiksim, 906 cefoprozil, 906 cefuroksim, 906 Cefzil (cefoprozil), 906 celer (A pium g raveo iens), 179 celijakija, 180-181 celulitis, 708 C en tella asiatica: vidi gotu kola Ceporex (cefaleksin), 905 cerebralna ateroskleroza, 126 cerebralna hemoragija, 482 cerumen, 686 cervicitis, 296, 298, 299 cerviks, 294; ciste, 296, 298; displazija, 298, 299, erozija, 296, 297, 299; everzija, 296, 297, 299; inkompetencija, 296, 297; polipi, 296, 297, 298; stenoza, 296, 297 C h a e n o m e le s s p e c io s a : vidi japanska dunja C h a m o m illa , 906 C h e lid o n iu m m a ju s, 185, 319 C h e lid o n iu m m a ju s: vidi rusopas c h e n p i: vidi mandarina, kora c h i: vidi i C h ry sa n th e m u m in d icu m : vidi buha
C h ry sa n th e m u m p a rth e n iu m :
cimet, kora (C in n a m o m u m cassia ), 907-908; kombinacije, 955, 1000 cimetidin, 908; meudejstva, 890, 897, 899, 909, 923, 925, 956, 961, 972, 979, 986, 996, 1002, 1003, 1006 C im icifuga fo etida; vidi steniarka C im icifuga ra ce m o sa ; vidi vuji koren cink, 1027; i Alchajmerova (Alzheimerova) bolest, 87; meudejstva, 925 C in n a m o m u m cassia: vidi cimet Ciprinol (ciprofloksacin), 909 Ciprobay (ciprofloksacin), 909 Ciprocinal (ciprofloksacin) 909 ciprofloksacin, 909-910; meudejstva, 890, 996 ciroza, 182-185 Cisap (cisaprid) 909 cisaprid, 909 ciste, 296, 298; displazija, 298, 299; erozija, 296, 297, 299; everzija, 296, 297, 299; inkompetencija, 296, 297; polipi, 296, 297, 298; stenoza, 296, 297 ciste: cervikalne, 296, 298; dojke, 236, 238, 239; jajnici, 358, 359; koa, 82 cistitis, 138 cistoskopija, 139, 351 Citeral (ciprofloksacin), 908 citostatici, 909; meudejstva, 908,
1002
vidi kaloper vidi cikorija ciklobenzaprin, 906-907 ciklosporin: meudejstva, 894, 909, 919, 923, 946, 972, 997 cikorija (C ich o riu m in tybu s), 907 Cilest (etinilestradiol), 921 cilije, 162 cimet, granice (C in n a m o m u m ca ssia ), 907; kombinacije, 892, 918, 955
C ich o riu m in tyb u s,
Citripanek (paracetamol), 979 C itrus reticulata : vidi mandarina, kora Clarinase (pseudoefedrin), 987 Claritine (loratadin), 961 Cliacil (penicilin V), 982
C lo strid iu m tetani, 7 5 4
Cnadion (beklometazon), 894 C n icu s b e n e d ic tu s: vidi blaeni kalj C n id iu m m o n n ie ri: vidi knidijum Cocculus, 373, 455 Coccus cacti, 817 Codeini phosphatis (kodein), 949 C o d o n o p s is p ilo su la : vidi kodonopsi Co/x lach rym a jo b i : vidi suzica
1092
INDEKS
C ola vera : vidi kola Coldrex (paracetamol), 979 Coloclens (senozidi), 992 Colocynthis, 230 Combivent (ipratropijum), 939 Comilat (izosorbid dinitrat), 940 C o m m ip h o ra m o lm o l: vidi izmirna Condylomata acuminata: vidi bradavice, genitalne Conium, 455 C o p tis ch in e n sis: vidi koptis Cordipin (nifedipin), 972 C o rn u s officinalis : vidi dren Cortaid (hidrokortizon), 933 Cortiazem (diltiazem), 914 Cortizone (hidrokortizon), 933 Co-Trimoxazole (sulfametoksazol) 996 C oryd a lis y a n h u su o : vidi mlaa C rataegus laevigata: vidi glog creva: infekcija, 348; poremeaji pranjenja, 186-187 crna udovica (pauk), 788, 789 crna metvica (M e n th a sp ica ta), 909 crni orah (Juglaus nigra), 910 C ro c u s sativu s: vidi afran crvena detelina (Trifolium p ra teu se ), 909 crveni mravi, 788 crveno oko": vidi konjunktivitis C ry p to ty m p a n a atrata: vidi cvrak C u m in u m cy m in u m : vidi kim C u p ru m m e ta llicu m , 471 C u rcu m a lon ga: vidi kurkuma C u scu ta ch in e n sis: vidi vilina kosica cvrak (C ryp to ty m p a n a atrata), 910-911 Cyclo-Progynova (norgestrel), 975 C y m b o p o g o n citratus: vidi limun trava C y p e ru s ro tu n d u s: vidi ilj
crevo, 866; jednjak, 866; potkoni, 708; eludani, 866-869 miak, 188, 190-191, 1041 ukalj: vidi palani zglob, zadebljanje ulni organi, 1056-1057; promene pri starenju, 38 vorii, 192-193
C
elavljenje: vidi ispadanje kose i dlaica
D
Daktarin (mikonazol), 968 Daktanol (mikonazol), 968 dalekovidost, 826, 828 Dalsy (ibuprofen), 936 daltonizam, 826 Damaton, 879, pentoksifilin 982 damiana: vidi turnera danazol, 237, 254 davljenje, prva pomo, 69 debelo crevo: rak, 194-197 deje gliste, 278, 279 deje zdravlje, 26-30; raspored vakcinisanja, 27; tablice rasta, 28, 29; rano detinjstvo, 26-27; predkolska deca, 27-29; kolska deca, 29-30; adolescencija, 30 degeneracija one pege povezana s godinama, 518 degenerativne bolesti diska, 225 dekokcija (biljni preparati), 1015 dekongestivi, 911-912; kombinacije, 929; meudejstva, 910, 944 deksbromfeniramin, 911 dekstrometorfan, 912 dekubitus: vidi rane od leanja Depo-Provera (medroksiprogesteron), 965 depresija, 198-201 depresivna reakcija, 198, 199,
C
aj (biljni preparati), 1015 i (energija), 14,18 iak (A rctiu m lappa), 911; kombinacije, 952, 996 irevi, 188-189; dvanaestopalano
200
depresori centralnog nervnog sistema (zloupotreba), 240, 242
dermabrazija, 84 dermatitis, 204-207, 1038; atopiki, 204-207, 244, 1038; eksfolijativni, 708; herpetiformis, 560; ; hipostaziki, 204, 205; kontaktni, 204-206, 560, 1038; numularni, 204, 205, 1038; seboreiki, 204, 205, 207, 1038 dermatologija (specijalizacija), 12 dermatomikoza, 280 dermatomiozitis, 466 desenzibilizacija (alergije), 79 desni, bolesti, 208-211 desogestrel, 912 detelina, crvena (Trifolium p ra ten se ), 910; kombinacije, 911 detoksikacija (alkoholizam), 95 Deverin (ibuprofen), 936 Dexamethason-Neomycin (neomicin), 971 dezipramin, 200 D-feniialanin, 149 Dia Beta (gliburid) 927 Diazepam (diazepam), 912 diazepam, 912-913; meudejstva, 890, 970, 978, 988 diazoksid: meudejstva, 923, 979 diciklomin, 913 Didanozin: meudejstva, 946 difenhidramin, 913; meudejstva, 897 difenilhidantoin: vidi fenitoin Difetoin (fenitoin), 923 Difutrat (izosorbid dinitrat), 940 difterija, 212-213 Digenol (cisaprid), 909 digitalisovi preparati, 913; meudejstva, 885, 890, 910, 915, 956, 981 digoksin, 913-914; meudejstva, 884, 890, 894, 900, 902, 904, 908, 919, 942, 981, 997, 1003 Digoxin (digoksin), 913 dijabetes, 214-219 dijabetika neuropatija, 215 dijabetika retinopatija, 215 dijafragmena kila: vidi hijatusna kila dijaliza, 169 dijastolni pritisak, 404
1093
INDEKS
Diklofen (diklofenak) 914 diklofenak, 914 Dilacor (digoksin), 913 Diltiazem (diltiazem), 914 diltiazem, 914 Dimetap (bromfeniramin), 902 Dimidril (difenhidramin), 913 dioksin, 255 D io sco re a o p p o sita : vidi jam, kineski D io sc o re a villosa: vidi jam, divlji dioskora: vidi jam, divlji dipiridamol, 914; kombinacije, 878 diplakuzija, 452 disajni sistem, 1050-1057; infekcije, 348; tegobe, 220-221 disanje: opstrukcija disajnih puteva, 78; prestanak (prva pomo), 56-59; tegobe, 222-223; vetako (prva pomo), 43-45, 56-59 disekcija, 104 diskinezija, 757 diskovi: degenerativne bolesti, 225; tegobe, 224-227 dismenoreja, 460, 462-463 dispareunija, 575 displazija, 297, 299, 832; cervikalna, 298, 299 distimija, 198, 199, 200 disulfiram, 96; meudejstva, 882, 897, 982 Diunom (hidrohlorotiazid), 932 diuretici, 915; kombinacije, 879, 881, 930, 1006; meudejstva, 880, 896, 902, 905, 914, 937, 939, 942, 955, 972, 978, 985 divertikulitis, 228-231 divertikuloza, 228 divizma (V erba scum th apsus), 915 divlja hrizantema: vidi buha divlja trenja (Prunus serotin a ), 213, 817 divlji jam (D io s c o re a villosa), 916 dodir (ulo), 1057 dojenje, 34 dojke: bolovi, 236-238; fibroadenom, 236, 239; vorii, 238-239; rak, 232-235; rekonstruktivna operacija, 234;
samopregled, 238; tegobe, 236-239 doksazosin, 916 doksepin, 916 Doksiciklin (doksiciklin), 916 doksiciklin, 916; meudejstva, 923, 945 doksilamin, 916 dokusat, 917 d o n g q u a i: vidi angelika, kineska dopamin, 548 doshe, 15 Dovicin (doksicilin), 916 dren (C o rn u s officinalis), 917; kombinacije, 989 drhtanje, 766-767 Drixoral (feniramin), 923 droge i lekovi, zloupotreba, 240-243 D ro sera ro tu n d ifo lia : vidi rosulja Drosera, 367, 817 dudov list (Folium m o ri albae), 366 Dugen (medroksi-progesteron), 965 duhovnost, 21 Duobloc (magnezijum-hidroksid), 963 Duracef (cefadroksil), 905 Durofilin (teofilin), 1002 duvan, 241 dvanaestopalano crevo: ir, 866 dvornik: vidi troskot
V
D Z
Deksonovi Oacksonovi) napadi (epilepsija), 256, 257
umbir (Z in g ib e r officinale), 917; kombinacije, 899, 918, 922, 926, 946, 947, 960, 982
E
spp.: vidi ehinacea edem, pluni, 222 EDTA (helaciono leenje), 89, 129 efedra (Ep h ed ra sinica), 918;
E ch in a cea
kombinacije, 883, 995, 1009 efedrin, 918; kombinacije, 1002; meudejstva, 899 Efferalgan (paracetamol), 979 Efferalgan plus vitamin C (paracetamol), 979 Eftil (valproina kiselina), 1008 egzoftalmus, 133, 135 egzokrina insuficijencija (guteraa), ehinacea (E ch in a cea spp.), 918; kombinacije, 984 ehinacein, 918 ehinakozid, 918 eikosapentaenoika kiselina (EPA), 246 ejakulacija, 574 ekcem, 204, 205, 206, 1038, 244-247; deji, 1034 eksfolijativni dermatitis, 708 ekspektoransi, 919 ektima (ulcerozni oblik impetiga), 340 elektrokohleografija, 453 elektrokonvulzivna terapija (ECT), 200, 444 elektronistagmografija, 759 elektrostimulator srca, 702 E le u th e ro c o c c u s s e n tic o su s: vidi enen, sibirski eleuterozidi, 994 ELISA imunosorbentni test vezan za enzime (SIDA (AIDS)), 636 Elocom (mometazon), 969 embolus, 408 emfizem, 248-251 Enbecin (bacitracin), 894 enalapril, 919 endarterektomija, 412, 484 endemska guavost, 308 endokarditis, 709 endokrini i imunoloki sistem, 1055 endometrijumski karcinom, 446 endometrioza, 252-255 endorfin, 149 eozinofilna leukemija, 427 E p h e d ra sin ica : vidi efedra Ephedrin (efedrin), 918 epidemiologija (specijalizacija), 12 epididimitis, 330, 752
1094
INDEKS
epiduralna injekcija, 226 epiglotitis, 212 epikondilitis, 690, 691, 693, 747 epikondilitis, lateralni, 746 epilepsija, 256-257 Epsomova sol, 415 Eptajn-Barov (Epstein-Barrov) (E-B) virus, 862 E q u ise tu m a rv e n s e : vidi rastavi Equisetum, 475 ergokalciferol: vidi vitamin D ergotamin: meudejstva, 894, 919, 998 Eritromicin (eritromicin), 919 eritromicin, 919; meudejstva, 887, 891, 897, 905, 914, 950, 961, 982, 985, 994, 1002, 1006 eritromicini, 919 eritroplakija, 806 erlihioza, 788 erozija cervikalna, 296, 297, 299 erozija grlia materice, 826 Estraderm (estradiol), 920 estradiol, 920 estrogen: meudejstva, 880, 896, 899, 900, 937, 939, 959, 979, 982, 997, 1002, 1003, 1004, 1006 estrogeni i progestageni, 920 estropipat, 920 etilenediaminetetraacetnakiselina (EDTA), 89 etilenglikol, 171 etiniIestradio1, 921; kombinacije, 921, 958 etinodiol diacetat, 921 etodolak, 921 Eu ca lyp tu s g lo b u lu s: vidi eukaliptus E u co m m ia u lm o id e s, vidi eukomija eukaliptus (Eu ca lyp tu s g lo b u lu s), 921; kombinacije, 915 Eukaptil (kaptopril), 944 eukomija, kora (Eu co m m ia u lm o id es), 921; kombinacije, 921, 955, 1010, 1011 E u p a to riu m p e rfo lia tu m , 292 E u p a to riu m p e rfo lia tu m : vidi resnik Euphrasia officin alis: vidi vidova trava Euphylong (teofilin), 1002
evodija, plod
922
(Evodia ru ta ecarpa),
ezofagealni refluks, 365 ezofagitis, 326
F
Famosan (famotidin), 922 famotidin, 922; meudejstva, 956, 1002 Farin (varfarin) 1009 farinks, 862 Febricet (paracetamol), 979 febrilne konvulzije, 256; prva pomo, 47 fekalna impakcija, 843 Feldenkrajsova (Feldenkraisova) metoda, 15 Fenalgin (paracetamol), 979 fenelzin, 922 fenilbutazon: meudejstva, 939, 997 fenilpropanolamin, 923 feniramin, 923 fenitoin, 923; meudejstva, 884, 890, 894, 902, 908, 909, 913, 916, 919, 939, 946, 958, 972, 978, 979, 985, 996, 1008, 1012 fenol, 923-924; kombinacije, 943 fenolftalein, 924; meudejstva, 956 fenotiazini: meudejstva, 899, 913 Ferru m p h o s p h o r ic u m , 924 fibrilacija komora, 700, 706 fibroadenom (dojke), 236, 239 fibroadenoza, 238 fibroidi, 448, 450 fibromijalgija, 146, 155, 468 fibrosarkom, 390 fibrozitis, 423 filadelfijski hromozom, 427 Filipendula u lm a ria : vidi konara fistula (divertikulitis), 228 fisura, analna, 100-101 fitoestrogeni, 235 fizikalna medicina i rehabilitacija (specijalizacija), 12 flavonoidi, 129, 944, 1000 flebitis: vidi zapaljenje vena
Flonidan (loratadin), 961 Flugalin (flurbiprofen), 925 Flunirin (fluoksetin), 924 fluoksetin, 924; meudejstva, 914 fluoresceinska angiografija, 518 fluorid, 1027 fluorohinoloni, 925 flurbiprofen, 925 Flusetin (fluoksetin), 924 Fluval (fluoksetin), 924 Fluxilan (fluoksetin), 924 fobije, 258-259 F o e n icu lu m vulgare: vidi komora folikulitis, 708, 711 Folium m o ri a lb a e: vidi dudov list folna kiselina, 1022 fon Hipel-Lindauova (von HippelLindauova) bolest, 166 fontanele, 26 forzicija: kombinacije, 892, 999 fosfor, 1027 fo-ti: vidi troskot foto-starenje koe, 526 fototoksina reakcija, 739 frigidnost, 575 Frilavon (desogestrel), 912 Frilavon (etinilestradiol), 921 Frolimid (klaritromicin), 948 F u cu s spp.: vidi alga, mrka Furadantin (nitrofurantion), 974 Furosemid, (furosemid), 925 furosemid, 925; meudejstva, 939 Fursemid (furosemid) 925 furunkul, 188 furunkuloza, 708
G
Galadrox (cefadroksil), 905 galaktozemija, 183 Galastat (pravastatin), 985 G alium spp.: vidi broika Galitidin (nizatidin), 974 gama-linolenska kiselina (GLA), 975 gan-jian: vidi umbir ganoderma (C a n o d e rm a lu cid u m ), 926
1095
INDEKS
Gardnerov sindrom, 311 Gastal (magnezijum-hidroksid), 963 gastritis, 260-261 gastrodija (Gastrodia elata ), 926; kombinacije, 926 gastroenteritis, 262-263 gastroskopija, 867 gavez, crni (Sym p h ytu m officin ale), 926 C e ls e m iu m , 927 gemfibrozil, 927; meudejstva, 985, 995 gen: samoubilaki", 636 genetika, medicinska (specijalizacija), 12 geni, leenje, 615 C e n tia n a lu te a : vidi lincura C e n tia n a sca b ra : vidi siritara gestacijski dijabetes, 216 gigantocelularni arteritis, 430 giht, 264 gijardijaza, 401, 349 Gijen-Barov (Guillain-Barreov) sindrom, 466 gingivitis, 208, 209; jagodni, 209 ginko (C in kg o biloba), 927 ginsenozidi, 927 glaukom, 268-271; akutni, 269, 270; neovaskularni, 268; uroeni (kongenitalni), 268, 269; zatvorenog ugla, 268 Glaumol (timolol), 1003 glava, vrat i lea, povrede, prva pomo, 53 glavobolja, 272-277 Glibenese (glipizid), 928 gliburid, 927-928; meudejstva, 988 gliceril trinitrat, 928 glipizid, 928; meudejstva, 890, 988 gliste i pantljiare, 278-279 glog (C rataegus laevigata), 928 glomerulonefritis, 340 Glucotrol XL (glipizid), 928 glutation, 929 gluten, 180 C ly cy rrh iza glabra: vidi sladi, glatki
vidi azijski sladi Glynase (gliburid), 927 gljivine infekcije, 280-281; jednjaka, 280; koe, 280; vagine, 280, 281; kod dece, 1034; usne duplje, 280, 281, 1035 Gnadion (beklometazon), 894 gojaznost, 282-285 gonoreino zapaljenje drela, 286 gonoreja, 286-287 gorki bademi: vidi kajsija, semenke gorovez (U sn ea spp.), 928 goruica, 288-289 gospin trn (Silybum m a ria n u m ), 929 gospina trava: vidi kantarion gotu kola (C entella asiatica ), 929 grand mal napad (epilepsija) 256-257 G ra p h ite s, 101, 131 grevi, miini, 470-471, 692 Grejvsova (Gravesova) bolest: vidi Bazedovljeva (Basedovvljeva) bolest gripa, 290-293, 300 grizeofulvin, 131 grizlica: vidi irevi grli materice: erozija, 296; polipi 296, 297; rak, 294-295; tegobe, 296-299 grlo, streptokokno zapaljenje, 304-305 groznica": vidi herpes grozniica (Scutellaria lateriflora), 1000; kombinacije, 892, 926, 951, 953, 956, 1007, 1011; meudejstva, 941 grudi, bolovi, 306-307 grudna aneurizma, 104 grupe za pruanje podrke, 21 guaifenesin, 929-930 guanetidin: meudejstva, 967, 986 guanfacin, 930 gubitak svesti, prva pomo, 42 guavost, 132, 308-309 guenje stranim telom, prva pomo, 43-45 guteraa: rak, 310-311; tegobe, 312-313
G lycyrrh iza uralensis:
gutanje, oteano, 314-315 gvoe, 1028; anemija usled nedostatka, 673; meudejstva, 884, 890, 908, 978, 1003; prezasienost, 672, 674 Gyno-Daktarin (mikonazol), 968
H
hajduka trava (Achillea m illefoliu m ), 930-931; kombinacije, 918, 963, 964; meudejstva, 903 Hajmlihov (Heimlichov) zahvat, 43 halazion, 190, 191 halitoza, 834 Halls Mentho-Lyptus (mentol), 965 hallux valgus: vidi palani zglob, zadebljanje haloperidol: meudejstva, 902, 1008 hamamelis (H am am elis virginiana), 189, 321, 737 Hamamelis, 737 Hantingtonova (Huntingtonova) bolest, 87 harpagofitum (H a rp a g op h ytu m p ro c u m b e n s ), 931 H a rp a g o p h y tu m p r o c u m b e n s : vidi harpagofitum Haimotov (Hashimotov) tireoiditis, 726 HDL - lipoproteini visoke gustine, 332-335 helaciono leenje, 88, 108-109, 129, 411 H e lic o b a c te r p ylo ri, 864, 867 hellervvork, 15 hemikalije; u oku (prva pomo), 50; opekotine od (prva pomo), 51 hemioterapija, 614 hemodijaliza, 169 hemofilija, 365 hemohromatoza, 183, 184 Hemokrin (kvinapril), 955 hemolitika anemija, 673, 674 Hemomycin (azitromicin), 894 hemoptiza (iskaljavanje krvi), 365 hemoroidektomija, 736 hemoroidi: vidi uljevi H e p a r su lp h u ris, 931
1096
INDEKS
heparin, 931; meudejstva, 915 hepatitis, 316-319; izazvan zloupotrebom alkohola, otrovnih materija ili lekova, 183, 184, 317 hernija: vidi kila herniotomija, 371 herpes zoster (virus), 324, 542 herpes, 320-321, 1035; genitalni, 322-323; pojasni, 324-325, 1040 heterozigotni oblik slabokrvnosti srpastih elija, 677 heterozigotni oblik hemoglobinopatije-S, 676 hibiskus (H ib iscu s sabdariffa), 931-932 hidrastis: vidi kanadska utika hidrofilni muciloid psiliuma, 932 hidrofobija: vidi besnilo hidrohlorotiazid, 932-933; kombinacije, 919, 944, 960, 1006 hidrokodon, 933 hidrokortizon, 933; kombinacije, 971; meudejstva, 920 hidroksiurea, 677 hidroksizin, 933 hidrokvinon, 1007 hidroterapija, 21 hijatus, 326 hijatusna kila, 326-327 hiperglikemija, 214, 216 hiperhemolitika kriza (slabokrvnost srpastih elija), 676 hiperhidroza, 741 hipericin, 944 hiperkalcemija, 111 hiperopija, 826 hiperplazija lojnih lijezda, 839 hipertenzija (visok krvni pritisak), 404-407 hipertenzija, maligna, 404, 405 ona, 269; primarna, 405; sekundarna, 405 hipertireoza, 132, 134, 135, 308, 726, 727, 728, 729 hiperventilacija, 546 hipnoterapija, 21 hipoglikemici, oralni, 978-979 hipoglikemija, 214, 216, 328-329 hipogonadizam, 752
hipokalcemija, 111 Hipolip (lovastatin), 961 hipolipemici, 934; meudejstva, 884, 959, 1003, 1004 hipostaziki dermatitis, 204, 205 hipotenzija (nizak krvni pritisak), 504 hipotenzivni ok, 660 hipotireoza, 726, 727, 728, 729 Hiramicin (doksiciklin), 916 hiropraktika, 18 hirurgija (specijalizacija), 12 Hismanal (astemizol), 891 histamin, 90; meudejstva, 974 hitna stanja - prva pomo, 40-71; anafilaktiki ok, 64; boni poloaj, 47; guenje stranim telom, 43-45; gubitak svesti, 42; Hajmlihov (Heimlichov) zahvat, 43; krvarenje, 46, 49, 68; napadi, 47; nos, 48; oko, 49-50; opekotine, 51; promrzline i smrznutost, 52; povrede glave, vrata i lea, 53; poroaj, 54-55; prestanak rada srca i disanja, 56-59; prelomi i iaenja, 60-67; proveravanje prioriteta, 47; prvi koraci u hitnim stanjima, 41; srani udar, 62; strujni udar, 63; ok, 64; toplotni udar i iscrpljenost vruinom, 65; trovanje, 66; uho, 67; davljenje, 69; zmijski ujed, 70 HlV(virus), 433, 634, 635 hlamidija, 330 hloramfenikol: meudejstva, 905, 919 hlorfeniramin, 934 hlorheksidin, 934 hlorid, 1028 hloroform, 1 71 hlorpromazin: meudejstva, 899, 970 hlotrimazol, 934; kombinacije, 898 hmelj (H u m u lu s lu p u lu s), 934-935, kombinacije, 981 Hodkinova (Hodgkinova) bolest, 192, 432, 434 holekalciferol: vidi vitamin D holesterol: tegobe, 332-335 holestipol, 935
holestiramin, 935; meudejstva, 959, 1003, 1004 Holetar (lovastatin), 961 Holms-Adijev (Holmes-Adiev) sindrom, 848 Holms-Rahov (Holmes-Raheov) upitnik, 715 Holterov monitor, 701 homeopatija, 20 homeopatski lekovi, 1017 Homofan (insulin), 938 Homorap (insulin), 938 homoseksualnost, 30 homozigotni oblik slabokrvnosti srpastih elija, 677 hondrosarkom, 390 h o n g h u a : vidi afranika, cvet hordeolum: vidi miak horeja: vidi reumatska groznica hormoni titne lezde: vidi tireoidni hormoni hormonsko leenje, 615 hrana, trovanje, 774, 775 hrast, beli (Q u e r c u s alba), 419 hripanje, 336-337 hrizantema, cvet (C h ry sa n th e m u m in d ic u m ): vidi buha hrkanje, 338-339 hrom, 1028 hronini Eptajn-Barov (Epstein-Barrov) virus: vidi sindrom hroninog umora HTLV (virus), 433 humani papiloma virus (HPV), 156, 158 humani tetanus imunoglobulin, 755 Humberdoxina (ciprofloksacin), 908 Humulin (insulin), 938 H u m u lu s lu p u lu s: vidi hmelj H ydrastis c a n a d e u sis: vidi hidrastis H y p e ricu m p e rfo ra tu m : vidi kantarion H y p e ric u m , 936 H y sso p u s officinalis: vidi izop
I
Ibuprofen (ibuprofen), 936
1097
INDEKS
Ignatia,
ibuprofen, 936; meudejstva, 899 936 ileostomija, 402 imela (V iscu m a lb u m ), 936 Imigran (sumatriptan), 997 imipramin, 200 imobilizacija udova, 67 Imodium (loperamid), 960 impetigo, 340-341, 1035 impotencija, 342-343 imunodeficijencija, 344, 345 imunoelektroforeza, 345 imunoloki serum globulin, 185 imunoloki sistem, 1055; poremeaji, 344-347 imunosupresivi: meudejstva, 909, 962, 985, 995 imunoterapija, 615; pasivna, 636 indapamid, 937 indirektna moksibustija, 157 indometacin: meudejstva; 880, 896, 914, 915, 938 infantilni ekcem, 1034 infarkt, miokardni, 704 infekcije, 348-349; bubrezi, 172-173; creva, 348; glistama, 348; koa, 348, 349; beika, 138-141 infekcije, sistemske gljivine, 280, 281 infekcijski endokarditis, 695 infektivni artritis, 116, 117, 118, 119 infuzum (biljni preparati), 1015 inhibitori angiotenzin konvertaze, 937; meudejstva, 900, 915, 942 inhibitori monoamino-oksidaze, 937-938; meudejstva; 885, 887, 897, 899, 900, 902, 904, 907, 910, 912, 913, 939, 944, 950, 958, 966, 978, 998, 1012 inkluzijski konjunktivitis kod novoroenadi (ophthalmia neonatorum), 382 inkompetencija cervikalna, 296, 297, 299 inkontinencija mokrae, 350-353 insulin, 938-939; meudejstva 898,
902, 914, 959, 972, 973, 1003, 1004 Insulong (insulin), 938 Insulrap (insulin), 938 Intal (kromolin), 954 interferon, 396 interleukin 2, 167, 636 intermitentna klaudikacija, 410 interna medicina (specijalizacija), 12 intraduktalni papilom, 239 intraokularni pritisak, povieni, 270 intravenska pijelografija (IVP), 167, 169 intususcepcija, 102 Inula h e le n iu m : vidi oman involucijska alopecija, 386 Ip e c a c , 939 ipratropijum, 939; meudejstva, 954 Iris v e rsico lo r: vidi perunika Irumed (lizinopril), 959 ishemini kolitis, 378 ishemini napad, prolazni, 482 ishemija, 704 ishrana, 22; osnove, 1020; piramida hrane, 1021; vani vitamini i minerali, 1022-1031 Isoptin (verapamil), 1009 ispadanje kose i dlaica, 386-389 Isosorb (izosorbid dinitrat), 940 istegnue miia, 790 istegnue, 790 iaenja, 690; prva pomo, 60-67 iijas, 354-355 itrakonazol: meudejstva, 887, 891 izmirna (C o m m ip h o ra m o lm o l), 939; kombinacije, 892, 972 izokarboksazid, 940 izokinolinski alkaloidi, 1013 izolobelanin, 960 izoniazid: meudejstva, 884, 897, 913, 946, 980, 985, 1006 izop (H y sso p u s officinalis), 940 Izopamil (verapamil), 1009 izoprenalin: meudejstva, 899
izosorbid dinitrat, 940 izradipin, 940
J
jajnici: rak, 356-357; tegobe, 358-359 jam, divlji (D io sco re a villosa), 916; kombinacije, 1013 jam, kineski (D io sco re a o p p o sita ), 947; kombinacije, 917, 921, 989 japanska dunja (C h a e n o m e le s sp e d o sa ), 471 jednjak: ir, 866 jetra: masna, 183, 184; rak, 360-361 jod, 1029 joga, 21, 1069-1077; C, 526, 1069; amac, 254, 607, 1069; Dete, 231, 346, 710, 717, 1069; Glava na kolenu, 1070; Golub, 337, 1070; Istezanje lea, 1070; Joga mudra, 1070; Junak, 1071; Kamila, 462, 1069; Kobra, 402, 337, 590, 607, 1071; Krpena lutka, 231, 644, 1071; Le, 376, 710, 717, 1077; Luk, 254, 590, 1071; Maka, 120, 1071; Masaa trbuha, 648, 1072; Most, 337, 346, 737, 1072; Pas, 120, 462, 1072; Pas okrenut uvis, 1072; Pauk 1, 120, 1073; Pauk 2, 1073; Pauk 3, 1073; Penjanje po zidu, 233; Planina, 644, 1073; Plug, 737, 1073; Podizanje ramena, 1073; Polukobra, 1073; Polulotos 710, 1074; Polumesec, 346, 644; Polusvea, 737, 684, 1074; Ratnik 1, 1074; Ratnik 2, 1074; Riba, 684, Sedei ugao, 648, 1075; Sfinga, 337, 445, 551, 698 1075; Skakavac, 254, 590, 1075; Sputeno savijeno koleno, 227, 403, 717, 1075; Stablo, 1076; Stiskanje palca, 120; Stojeajoga mudra, 1076; Stojei ugao, 1076 Svea (stoj na ramenima), 135, 737, 729, 1076; Trougao, 1077;
1098
INDEKS
Uvijanje kime, 1077: vidi takoe pojedine bolesti 'uglans n ig ra : vidi orah, crni uingov (Evvingov) sarkom, 390 u n ip eru s c o m m u n is : vidi kleka
K
<admijum, 170 <adulja (Salvia officinalis), 419, 940-941; kombinacije, 940, 971, 991; meudejstva, 922 <ajenska paprika: vidi paprika <ajsija, kotice (Prunus arm en iaca ), 941; kombinacije, 918, 995 <alcijum, 1029; meudejstva, 900, 920, 950, 1003; <alcijum-karbonat, 942 kalcijum-oksilat, 174, 175 kalcijum polikarbofil, 942 kalcijum sulfid: vidi H e p a r su lp h u ris kalendulozid B, 972 Kali b ic h ro m ic u m , 942 kalijum, 1029; meudejstva, 896, 914, 915, 937, 985 kalijum hlorid, 942; meudejstva, 913 kaloper (C h ry sa n th e m u m p a rth e n iu m ), 942-943 kalusi, 414-415, 1036 kamen u ui: vidi uno kamenje, 870-873 kamen: bubreni, vidi bubrezi, kamen, 174-175; uni, 870-873 kamfor, 930, 943; kombinacije, 889 kamilica, nemaka: vidi kamilica, prava kamilica, prava (M atricaria recutita), 943; kombinacije, 916, 932, 980, 981, 985, 1008 Kamisen (doksazosin), 916 kanabis, 241 kanadska utika (H ydrastis ca n a d e n sis), 932; kombinacije, 972, 976, 980, 1008 kandidijaza: vidi gljivine infekcije
kantarion (H y p e ric u m p e rfo ra tu m ), 943-944; kombinacije, 1013 kap: vidi modani udar kapavac: vidi gonoreja Kapoijev (Kaposijev) sarkom, 394, 634 kapsaicin, 941 kapsule (biljni preparati), 1016 kaptopril, 944 karambola (A v errh o a caram bola), 175 karbacefemi, 944 karbamazepin, 944-945; meudejstva, 890, 894, 900, 908, 916, 919, 986 Karbapin (karbamazepin), 944 karbolna kiselina, 923 karbunkul, 188, 708 karcinom, 612; adenokarcinom (plua), 562; dojke, 232; endometrijski, 446; planocelularni, 394, 395, 396 kardamom: vidi rajsko zrno kardiomiopatija, 696 kardiovaskularni sifilis, 640 kardiovertor, 702 karlica, upala, 362-363 kasija: vidi sena kaalj, 364-367 Katapril (kaptopril), 944 katarakta, 486-487 kateterska ablacija, 702 kava-kava (Piper m e th y sticu m ), 945 Kegelove vebe, 351, 352, 451, 783 Kenalog (triamcinolon), 1005 keratoza, solarna, 394 ketoacidoza, 208 Ketocel (cefuroksim), 906 ketokonazol, 945-946; meudejstva, 884, 887, 890, 891, 897, 908, 909, 913, 922, 961, 975, 978, 1002 ketorolak, 946 Kigong (qigong), 15 kijanje, 368-369 kila, 370-371; bedrena, 370; hijatusna, 326-327
kim (C arum carvi), 675 kim (C u m in u m cy m in u m ), 675 kineska angelika (Angelica sin ensis), 946 kineska sranica (Leo n u ru s h ete ro p h yllu s), 947 kineski jam (D io sco re a o p p o sita ),
947
kineski naprstak (R eh m an n ia glutinosa), 989 kinesko lekovito bilje, 18 kinetoza - bolest kretanja, 372-373 kinidin: meudejstva, 913 kinin, 99 kinoloni: meudejstva, 884 kiseljak (Rum ex a ceto ssella ), 947 kiseonik, leenje: bronhitis, 164; emfizem, 249 Klacid (klaritromicin), 948 klaritromicin, 948; meudejstva, 887, 891, 961, 1002, 1012 klaster" (cluster") glavobolja, 272, 273, 274, 275, 277 kleka (Juniperus co m m u n is), 948 klemastin, 948; meudejstva, 897 Klimicin (klindamicin), 948 klindamicin, 948 KLL - hronina limfocitna leukoza, 427, 429 kloazma, 782 klonazepam, 949 klonidin: meudejstva, 899 klozapin: meudejstva, 898, 933, 970 KML - hronina mijelogena leukoza, 427, 429 knidijum, seme (C n id iu m m o n n ieri), 949; kombinacije, 883 kobalamin: vidi vitamin B12 kobalt, 1029 kodein, 949-950 kodonopsis, koren (C o d o n o p sis pilosu la ), 950; kombinacije, 947, 988 koenzim Q10, 99, 109, 495 kofein, 950; meudejstva, 890, 902, 910, 923, 938, 978, 983, 996, 1012, 1013
1099
INDEKS
kognitivna terapija, 111 koiks: vidi suzica kokain, 240, 996 kola (Co/a vera), 951; kombinacije, 956, 1007 kolektomija, 401 koleno: bolovi, 374-375 kolhicin, 266; meudejstva, 972 kolike, 376-377 kolitis, 378-379 kolonoskopija, 196, 735 kolorektalni polipi, 194 kolostomija, 196 kolposkop, 158 komarac (ubod), 789 komedoni, 82 komora (F o e n icu lu m vu lg are), 951; kombinacije, 980 konara, prava (Filipendula ulm aria), 355, 181,263 kongestija, 380-381 kongestivno otkazivanje srca, 694, 804, 854 konjugovani estrogeni, 951-952 konjunktivitis, 144, 382-383, 1041 konopljika (Vitex a g n u s-ca stu s), 952; kombinacije, 883 kontracepctivna sredstva, mehanika, 34-35 kontraceptivna sredstva, oralna, 35, i akne, 83; i endometrioza, 254; i rak dojke, 233; i rak jajnika, 357; meudejstva, 897, 923, 945, 950, 978, 979, 982, 997, 1002, 1003, 1006, 1008: vidi estrogeni i progestageni konvencionalna medicina: definicija, 11; medicinske specijalizacije, 12-13; izbor lekara, 23 kopriva (U rtica dio ica ), 952 koprivnjaa, 384-385, 788, 1039 koptis (C o p tis ch in en sis), 952-953; kombinacije, 879, 892, 922,996, kordom, 390 koronarna bolest, 126 koronarne arterije: ateroskleroza, 106; bolest, 126
kortikosteroidi, 953; meudejstva, 923, 939, 946, 972 kortinelin, 1000 kosti: rak, 390-391 kostrika (R u scu s a cu leatus), 953-954 kotani trnovi, 392-393 kotrimoksazol: vidi sulfametoksazol i trimetoprim kozinac (Astragalus m e m b ra n a ce u s), 954; kombinacije, 946, 892, 950, 1010; meudejstva, 941 koa: alergije, 90; infekcije, 348, 349; rak, 394-397 koni rog, 394 krajnici: zapaljenje, 398-399 kranijalna osteopatija (epilepsija), 257 kraniosakralna terapija (epilepsija), 257 kratkovidost, 826, 828 kreme (biljni preparati), 1016 krocetin, 999 kromolin, 954 Kronova (Crohnova) bolest, 400-403 krpelji, 788, 789 krvara: vidi sangvinarija krvarenje: analno, 102-103; hemoptiza (iskaljavanje krvi), 365; prva pomo, 46; iz nosa, 48; subkonjunktivno, 1041; unutranje, 68 krvni pritisak: visok, 404-407; nizak, 504 krvni sudovi i disajni sistem, 1050-1051 krvni ugruci, 408-409 krvotok: tegobe, 410-413 Ksalol (alprazolam), 881 ksantom, 332 kumulativni traumatski poremeaj: vidi sindrom karpalnog tunela kurje oi i kalusi, 414-415, 1036 kurkuma (C u rcu m a lo n ga ), 955 kuskuta: vidi vilina kosica
kvasac, derivati ivih elija, 912 kvinapril, 955
L
laceracija (razderotina), 580 L a ch e sis, 955 L a ctu ca ca n a d e n sis: vidi loika lajmska (lymeska) bolest: vidi borelioza lajmski (lymeski) artritis, 154, 155 laksativi, 955-956; meudejstva, 914, 925, 956, 1003 laktozna intolerancija, 416-417 Lanicor (digoksin), 913 laparoskop, 371 laparoskopija, 254, 359 laparoskopska holecistektomija, 872 laparotomija, 196 laringitis, 418-419 laserska fotokoagulacija, 519 Lasix (furosemid), 925 lavanda (Lavandula officinalis), 956 L-cistein, 157, 161 LDL - lipoproteini niske gustine, 127, 332-335 LDL afereza, 333 L-dopa: vidi levodopa Lecedil (famotidin), 922 L e d u m , 956-957 lea: bolovi, 420-421; tegobe,
4 2 2 -4 2 5
legionarska bolest, 566, 567 Legravan (levonorgestrel), 958 Lekoklar (klaritromicin), 948 Lekoptin (verapamil), 1009 lekovi koji sniavaju holesterol: vidi hipolipemici lekovi protiv akni, 957 lekovi protiv gastroezofagealnog refluksa, 957 lekovi protiv gljivica: vidi antimikoti< lekovi protiv migrene: vidi antimigrenici lekovi protiv munine: vidi antiemetici lekovi protiv nesanice, 957; meudejstva, 912
1100
INDEKS
lekovi protiv Parkinsonove bolesti: vidi antiparkinsonici lekovi protiv potitenosti: vidi antidepresivi lekovi protiv proliva: vidi antidijaroici lekovi protiv raka: vidi citostatici lekovi protiv svarba: vidi antipruritici lekovi protiv anksioznosti: vidi anksiolitici lekovi protiv visokog krvnog pritiska: vidi antihipertenzivi lekovi za leenje astme: vidi antiastmatici lekovi za leenje dijabetesa: vidi antidijabetici lekovi za leenje epilepsije: vidi antikonvulzivi lekovi za ostavljanje puenja, 957 lekovi za ublaavanje zaepljenosti nosa i sinusa: vidi dekongestivi lekovito bilje, 20; biljni preparati, 1015-1016; kinesko, 18 lentinan, 1000 Len tin us e d o d e s : vidi itake L eo n o ru s ca rd ia ca : vidi sranica L eo n u ru s h e te ro p h y llu s: vidi kineska sranica Lescoprid (indapamid), 937 Letrox (levotiroksin), 958 leukoplakija, 806 leukoza, 426-429, 612; retikularnih elija, 427 leukoza, megakariocitna, 427 leukofereza, 428 levodopa, 957-958; meudejstva, 896, 897, 902, 937, 987, 1006, 1008 levonorgestrel, 958 levotiroksin, 958-959 lice: bolovi, 430-431 limfadenitis, 708 limfangiografija, 434 limfociti, 344 limfomi, 432-435, 612 limun trava (C y m b o p o g o n cytratus), 959 lincura (C en tia n a iutea), 959
iin g i:
Linov (Lynchov) sindrom, 196 vidi ganoderma linkomicin: medudejstva, 919 lipa (Tilia spp.), 276, 675 lipoproteini, 332-335 Lipostat (pravastatin), 895 liposukcija, 284 liaj, 1040 litijum: meudejstva, 885, 896, 900, 902, 915, 937, 945, 950, 998, 1003 lizinopril, 959-960 L-karnitin, 109 lobarna pneumonija, 566 lobelija (Lobeiia inflata ), 960; kombinacije, 915 lobelin, 960 Locacorten N (neomicin), 971 loika (Lactuca c a n a d e n sis), 81 7 Logest (etinilestradiol), 921 lokalni antibiotici, 960 Lo n ice ra ja p o n ic a : vidi orlovi nokti loperamid, 960-961 loracarbef, 961 Loradin (loratadin), 961 Loram (lorazepam), 961 loratadin, 961 lorazepam, 961 Loril (lizinopril), 959 Lorsilan (lorazepam), 961 Lotensin (benazepril), 896 Lotriderm (hlotrimazol), 934 lovastatin, 961; meudejstva, 919, 927 L-triptofan, 201 Lu Geringova (Lou Gehrigova) bolest: vidi amiotrofina lateralna skleroza lucerka (M e d ica g o sativa), 962 luk, crni (Allium ce p a ), 409 luk ozimac (Allium p stu lo su m ), 962 lumbalna punkcija, 457 lumpektomija, 234 Lupocet (paracetamol), 979 lupulinska kiselina, 935 lupus, 436-437; sistematski eritematozni, 436 Lyciu m b a rb a ru m : vidi vuac L y c o p o d iu m , 962-963
L.J
Ijubiica (Viola
y e d o e n sis),
189
M
ma huang:
vidi efedra macina trava (N ep eta cataria), 963 Madopar (levodopa), 957 magnetna rezonanca (MRI), 133 magnezijum, 1030; meudejstva, 1003 magnezijum hidroksid, 963 magnezijum laktat, 880 magnolijin cvet (M agnolia liliflora), 963 majina duica (Thym us vulgaris), 213, 817 malarija, 438-439 malina (Ru bu s idaeu s), 964 mamografija, 233 mamurluk, 440-441 mandarina, kora (Citrus reticulata), 964; kombinacije, 892, 1006 mangan, 1030 manina depresija, 442-445 Mantuova (Mantouxova) kona proba, 785 MAO inhibitori: vidi inhibitori monoamino-oksidaze marihuana, 240 Marivarin (varfarin), 1009 Marocen (ciprofloksacin), 908 mar-fraktura, 691, 693 masaa, 15 masaa srca (prva pomo), 56-59 maskulinizacija, 237 maslaak (Taraxacum officinale), 964-965; kombinacije, 1013 maslaak, azijski (Taraxacum m o n g o licu m ) 892, kombinacije, 903 mastektomija, 234 masti (biljni preparati), 1016 mastitis, 709 mastoiditis, 792, 796 materica: disfunkcijsko krvarenje, 448, 449, 450; fibroidi, 296, 297; prolaps, 448, 449, 450;
1101
INDEKS
rak, 446-447; retroverzija, 448; tegobe, 448-451 maternini prsten (pesar), 352 matinjak (M elissa officinalis), 325 M atricaria re cu tita : vidi kamilica M e d ic a g o sativa : vidi lucerka medicinske specijalizacije, 12-13 meditacija, 21 Medoksifilin (pentoksifilin), 982 medroksi-progesteron, 965 medvedka: vidi uva megaloblastika anemija, 673 Megestron (medroksi progesteron), 965 mekamilamin: meudejstva, 884 Mekelov (Meckelov) divertikul, 102 M e la le u ca spp.: vidi melaleuka melaleuka, ulje (M e la le u ca spp.), 965 melanom, 394, 396, 1037 melemi (biljni preparati), 1016 M elissa officinalis: vidi matinjak Menijerova (Menierova) bolest, 452-455 meningitis, 456-457 menopauza, 35; tegobe, 458-459 menoragija, 448, 460, 464-465 menstruacija, 32; bolna (dismenoreja), 462-463; izostanak (amenoreja), 460-461; obilna (menoragija), 464-465; retrogradna, 253; tegobe, 460-465 menta (M e n th a p ip e rita ), 965; kombinacije, 940, 1008 M e n th a h a p lo ca lyx: vidi metvica, poljska M e n th a p ip e rita : vidi menta M e n th a p u le g iu m : vidi metvica M e n th a sp ica ta : vidi metvica, crna mentol, 965-966, 909; kombinacije, 889, 943 Mercilon (desogestrel), 912 M e rcu riu s co rro siv u s, 140, 402 M e rcu riu s vivus, 966 mestranol, 966 Metablen (timolol), 1003 Metamucil (hidrofilni muciloid psiliuma), 932 metaproterenol, 124 metenamin: meudejstva, 884
metilfenidat, 966-967; meudejstva, 913 metiI salicilat, 967; kombinacije, 889, 943; meudejstva, 895 metimazol (antitireoidni lekovi), 134 metionin: meudejstva, 958 metoklopramid: meudejstva, 958, 978 metoprolol, 967; meudejstva, 890,908 metotreksat: meudejstva, 972, 997 metroragija, 448 metvica (M e n th a p u le g iu m ), 967 metvica, crna (M e n th a spicata), 909-910 metvica, poljska (M e n th a h aplocalyx), 985; kombinacije, 910, 963, 1013, 1014 Mevacar (lovastatin), 961 Microgynon (levonorgestrel), 958 Micronase (gliburid), 927 Midazolam: meudejstva, 919 migrena, 272, 273, 275, 276, 277 mijalgiki encefalomijelitis: vidi sindrom hroninog umora mijelodisplazija, 427 mijelografija, 226 mikciometrija, 351 mikonazol, 968 miksedematozna koma, 726 miloduh: vidi izop minerali (ishrana), 1026-1031 minerali, 1026-1031 minoksidil: meudejstva, 966, 1005 Minulet (etinil estradiol), 921 miofacijalne bolne disfunkcije, 662 miokardni infarkt, 704 miomektomija, 450 miomi, 448 miopija, 826 miorelaksansi, 968; meudejstva, 904, 912, 930, 986, 1012 mioterapija, 15 Miralgin (paracetamol), 979 miro vidi: izmirna miricitrin, 970 miringotomija, 685, 794 miris, ulni organi, 1057 miristicin, 970
miii, 1044-1045; bol, 468-469; distrofija, 466; grevi, 470-471, 692; istegnue, 790; preponski, istegnue, 596-597; slabost, 466-467 miini relaksansi: vidi miorelaksansi miini sistem, 1044-1045 mijakinja (Stellaria m ed ia ), 968 miteseri, 82 mitralni zalistak, bolest, 695 Mixtard (insulin), 938 mladei, oznake na koi, 27, 1036; rodin ujed", 1034 mlaa (C orydalis y a n h u su o ), 968 mleac, 280, 532 mleni iak: vidi gospin trn modrica na oku, 520-521 Moduretic (hidrohlorotiazid), 932 mokrana kiselina, 264, 265 mokrani i reproduktivni sistem, 1052-1053; infekcije, 138-141; rak, 142-143; tegobe, 472-473 mokrenje u krevet, 474-475 moka: vidi pelen molibden, 1030 mometazon furoat, 969 monilijaza, 280 Monisat 7 (mikonazol), 968 mononukleoza, 476-479 Monotard (insulin), 938 MOPARU (vakcina protiv boginja, zauki i rubeole), 847 morska trava: vidi sargasum i alga mozak: evocirani potencijali, 493; rak, 480-481; udar, 482-485 modana angioplastika, 484 modani udar, 482-485 mrenjaa, odlubljenje, 826, 827 mrena (katarakta), 486-487 mrke alge (Fucus spp), 969 mucilag, 984 mucin, 869 munina, 488-491; jutarnja (u trudnoi), 778 multipla skleroza, 492-495 mumps: vidi zauke
1102
INDEKS
mupirocin, 969 mukatla, mirisna (Pelargonium o d o ra tissim u m ), 81, 161, 321 mukatni orai (M yristica fragrans), 969 mukarci: mokrani i reproduktivni sistem, 36, 1053; odrednice visine i teine, tablica, 31; zdravlje, 36-37 M u ria ticu m a cid u m , 503 M y co b a cte riu m tu b e rcu lo sis, 784 Mycoseb (ketokonazol), 945 Myerogynon (etinilestradiol), 921 M yrica spp: vidi najkvirc, plod M yristica fragrans: vidi mukatni orai
N a trum su lp h u ric u m ,
N
nabumeton, 970 nadi vigyan (tehnika), 15 nadolol, 970 nafarelin, 254 najkvirc, plod (M yrica spp.), 970 Naklofen (diklofenak), 914 Nakom (levodopa), 957 Naksetolk (naproksen), 970 naltrekson, 96 nana vidi menta napadi; grand mal (epilepsija), 256, 257; petit mal (epilepsija), 256; prva pomo, 47; temporalnog renja (epilepsija), 256 naproksen, 970 Naprosyn (naproksen), 970 narkolepsija, 338, 500, 501 narkotici; meudejstva, 912, 933, 945, 986, 1012, 1013 Nasonex (mometazon furoat), 969 natkolenica, povreda miia, 496-497 natrijum, 1030-1031 natrijum-hidrogenkarbonat i limunska kiselina, 970-971; meudejstva, 909 natrijum-hidrogenkarbonat: meudejstva, 1003 N a tru m m u ria ticu m , 971
125 naturopatska medicina, 22 Nebacetin (bacitracin), 894 Nebacetin (neomicin), 971 nemelanomi, 394, 396 neomicin, 971; kombinacije, 894, 974 neomicin, polimiksin B i hidrokortizon, 971 N e p e ta cataria: vidi macina trava neplodnost, 34, 36, 498-499 nervni sistem, 1054 nervus ischiadicus, 354 nesanica, 500-503 nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, 971-972; meudejstva, 896, 899, 900, 914, 915, 937, 939, 980, 997 nesvestica, 504-505 neuralgija, 506-507; postherpetina, 324 neuralno leenje, 412 neuritis vezan uz obavljanje odreenih poslova: vidi sindrom karpalnog tunela neurogena inkontinencija mokrae, 351 neurologija (specijalizacija), 12 neurosifilis, 640 neuroskogenin, 954 neuroterapija, 200 neven (C a lendu la officinalis), 972 Nicorette (nikotin), 973 Nicotinell (nikotin), 973 Nidipin (nifedipin), 972 Nifelat (nifedipin), 972 Nifedipin (nifedipin), 972 nifedipin, 972 nijacin, 973, 1022-1023; meudejstva, 962, 985, 995 nikotin, 972; apstinencija, 508-509; meudejstva, 986, 1012 Nilacef (cefuroksim), 906 Nirmin (nitroglicerin), 928 nitrati, 973-974; meudejstva, 896, 902, 937, 974 Nitroderm (nitroglicerin), 928 Nitro-Dur (nitroglicerin), 928 Nitro-Farm (nitroglicerin), 928
nitrofurantion, 974 nitroglicerin, 928; meudejstva, 900 Nitrolingual (nitroglicerin), 928 nizatidin, 974; meudejstva, 956 Nizoral (ketokonazol), 945 nono slepilo, 826, 827 nourak, ulje (O e n o th e ra bien nis), 975 noduli, 82 noga, bolovi, 510-511 nokat, urasli, 512-513 nokti, tegobe, 514-515 Nolvadex (tamoksifen), 1001 nonoksinol 9 (spermicid), 639 noradrenalin: meudejstva, 974 noretindron, 975; kombinacije, 921,966 norgestrel, 975 Normabel (diazepam), 912 nortriptilin, 975 Norvasc (amlodipin), 882 nos: hitna stanja, 48; opstrukcija, 78; polipi, 516-51 7 notoenen, koren (Panax n o to g in sen g ), 975-976 Novocef (cefuroksim), 906 Nuclosina (omeprazol) 977 nuklearna medicina (specijalizacija), 12 nuklearna skleroza, 486 N ux v o m ica , 976
o
oblozi (biljni preparati), 1016 oanica: vidi vidova trava oi, naprezanje, 827 ona pega: degeneracija, 518-519 oni antibiotici: vidi oftalmolokii antibiotici odoljen (Valeriana officinalis) 976; kombinacije, 934, 981, 1011 odvarak (biljni preparati), 1015 O e n o th e ra b ie n n is: vidi nourak, ulje ofloksacin, 977; meudejstva, 890 oftalmoloki antibiotici, 977 oftalmologija (specijalizacija), 13
1103
INDEKS
Ogen (estropipat), 920 ogrebotine, 581 oko: degeneracija one mrlje, 518-519; hipertenzija, 269; hitna stanja, 49-50; modrice, 520-521; nono slepilo, 826, 827; tegobe, 522-523 oksalna kiselina, 171 oksaprozin, 977 oksazepam: meudejstva, 970 oksikantin, 1013 oksikodon, 977 oksimetazolin, 977 oksipentifilin: vidi pentoksifilin oman (Inula h e le n iu m ), 124, 250 omeprazol, 977-978; meudejstva, 897, 946 Omeprol (omeprazol), 977 Omezol (omeprazol), 977 Omnidrox (cefadroksil), 905 Oncomax (tamoksifen), 1001 oparak (biljni preparati), 1015 opekotine, 524-525, 560; izazvane elektrinom strujom, 524; prva pomo, 51 ophthalmia neonatorum, 382 opijati, 240, 241, 242 opijatni analgetici, 978; meudejstva, 895, 899, 902, 937 opsesivno-kompulsivni poremeaj, 528-529 opstrukcija disajnih puteva, 78 orah, crni (Juglans nigra), 910 Orajel (benzokain), 898 oralni hipoglikemici 978-979 orfenadrin: meudejstva, 913 orlovi nokti (Lon icera ja p o n ic a ), 979; kombinacije, 892, 903, 946, 954, 995 Ormidol (atenolol), 891 Oronazil (ketokonazol), 945 Ortanol (omeprazol), 977 ortostatska hipotenzija, 781, 978 osipi, 530-533; osip od pelena 534-535, 1034 osteoartritis, 116, 117, 118, 120, 852; cervikalni, 392 osteomalacija, 869 osteomijelitis (infekcija kosti), 677
osteopatija, 22 osteoporoza, 536-539 osteosarkom, 390 otitis: externa, 686; media, 792 otorinolaringologija (specijalizacija), 13 otoskleroza, 680, 682 otrovni brljan, 540-541 ovije boginje, 300, 542-543, 1034 Ozgud-Slaterova (Osgood-Schlatterova) bolest, 374
P
Padetova (Pagetova) bolest, 232 palani zglob: zadebljanje, 544-545 Palenova (Phalenova) provera, 651 Palitrex (cefaleksin), 905 palmarna psorijaza (psorijaza dlanova), 608 palmeta: vidi serenoa palpitacija, 700 palpitacija srca, 694 panaksozidi, 881 Panapres (atenolol), 891 Panax (paracetamol), 979 Panax g in se n g : vidi enen, azijski Panax notoginseng: vidi notoenen Panax q u in q u e fo liu s: vidi enen, ameriki panini napad, 546-547 Panklav (amoksicilin), 882 pantljiare, 278-279 pantotenska kiselina: vidi vitamin B5 paprika, kajenska (C a p sicu m fru te sce n s), 941; kombinacije, 960, 963, 991 papule, 82 paracet (paracetamol), 979 Paracetamol (paracetamol), 979; kombinacije, 918, 933, 977, 986; meudejstva, 972, 1012 paraezofagusna kila (hijatusna), 326, 327 Parkinsonova bolest, 548-551 parodontitis, 208, 210 parodontitis, mladenaki, 208, 209 paroksetin, 980 paronihija, 514, 709, 840
partenolid, 942 pasdren: vidi pasje groe pasiflora (Passiflora incarn ata), 981; kombinacije, 934, 1011 pasivna imunoterapija, 636 pasje groe, (Rham nus pu rsh ia n a ), 980 patelarni tendinitis, 691 patologija (specijalizacija), 13 pau d'arco: vidi tabebuja pauci, 788 panja, poremeaj, 656-657 Pedicularis c a n a d e n sis: vidi uljivac pediculus humanus capitis, 814 pediculus humanus corporis, 814 pedijatrija (specijalizacija), 13 Pejronijeva (Peyronijeva) bolest, 554 pejsmejker (pacemaker), 702 pektin, 981 P elargonium o d o ra tissim u m : vidi mukatla, mirisna pelen (Artem isia argyi), 14, 981-982; kombinacije, 899, 903, 955 pemfigus, obini, 560 penicilin V, 982 penicilini, 982; meudejstva, 919, 1003 Pentamon (pentoksifilin), 982 Pentilin (pentoksifilin), 982 Pentoksifilin, 879 pentoksifilin, 982; meudejstva, 908 pepermint: vidi nana peptiki ulkus, 868 Pepto-Bizmol (bizmut-subsalicilat), 899 Peptoran (ranitidin), 988 perceptivni poremeaj sluha, 680, 681, 682 periferni aneurizam, 104 perikarditis, 694, 696 peritonealna dijaliza, 170 peritonitis, 677 perniciozna anemija, 672 perun (P etroselinum crisp u m ), 983 perunika (Iris versico lo r), 85, 189 perut, 556-557, 840 perzistentni arteriozni duktus, 697
1104
INDEKS
pesar, 352 petit mal napad (epilepsija), 256 Petroleum, 373 Petro selin u m crisp u m : vidi perun Phenergan (prometazin), 986 P h o sp h o ru s, 983-984 Phthirius p u b is, 814 P h yto la cca , 847 pijelonefritis, 778 piling, hemijski, 84 Pim pinella a n isu m : vidi anis, seme Pinus sylvestris: vidi bor P iper m e th y sticu m : vidi kava-kava piridoksin: vidi vitamin B6 pirolizidinski alkaloidi, 926 piskavica, (Trigonella fo e n u m -g ra e cu m ), 984 planocelularni karcinom, 394, 395, 396 Plantago m a jo r: vidi bokvica Plantago p sy lliu m : vidi buaak plantarna psorijaza (psorijaza tabana), 608 plantarni fascitis, 691, 692 plemeniti jarmen (A nthem is nobilis),
211
ples sv. Vita: vidi reumatska groznica pleuralni izliv, 558 pleuritis, 558-559 Plicet (paracetamol), 979 plikovi i uljevi, 560-561 Plimycol (hlotrimazol), 934 plivako uho: vidi upala slunog kanala Plivadon (kofein), 950 Plivadon (paracetamol), 979 Plivasept (hlorheksidin), 934 Dlua: apsces, 222; edem, 222; pneumocistino zapaljenje, 567, 568; rak, 562-565; zapaljenje, 566-569 PMS , 588-591 Dobaaj, 778 oodbel (Tussilago farfara), 984; kombinacije, 915, 940 Dodofilin, 159 D d o p h y liu m , 402 o nojasni herpes, 1040 Dolenska kijavica, 570-573
policistini sindrom jajnika, 359 poligonum: vidi troskot polimenoreja, 448 polimiksin B, 984; kombinacije, 894, 905, 971 polimiozitis, 466 polipi: cervikalni, 296, 297, 298; kolorektalni, 194; nosni, 516-517 polna odgovornost, planiranje porodice, 34, 36-37 polne smetnje, 35, 36, 574-577 polni organ: bolovi, 554-555 polno prenosive bolesti, 578-579 P olyg onu m m u ltiflo ru m : vidi troskot poljska metvica (M e n th a h a p lo ca lyx), 985 poremeaj cirkadijalnog ritma spavanja, 501 poremeaj panje, 656-657 porodina lekarska praksa (specijalizacija), 13 porodiljstvo i ginekologija (specijalizacija), 13 poroaj, 33; prva pomo, 54-55 Porphyrocin (eritromicin), 919 posekotine, ogrebotine i rane, 580-581 postherpetina neuralgija, 324 Postinor (levonorgestrel), 958 posttraumatski stresni poremeaj, 658-659 posturalno vebanje, 760 potitenost, sezonska, 202-203 potitenost: vidi depresija potkolenica, bolovi, 582-583 povraanje, 584-587 povreda usled ponavljanog prenaprezanja: vidi sindrom karpalnog tunela Pracet (cefaleksin), 905 prakovi (biljni preparati), 1016 pravastatin, 985 predmenstrualni sindrom, 588-591 prednizon, 985 preeklampsija, 778, 854 prehlada, 300, 592-595 prelomi, 690-691; izazvani optereenjem, 691; imobilizacija udova, 67; prva pomo, 60-67
Prentoksifilin, 879 Premarin (konjugovani estrogeni), 952 preosetljivost na vie hemijskih sredstava, 772 preponska kila, 370, 371 preponski miii, istegnue, 596-597 Prepulsid (cisaprid), 909 presaivanje: bubrega, 1 70; jetre, 184 presbiopija, 827 preslica: vidi rastavi Pressing (loratadin), 961 prestanak rada srca i disanja (prva pomo), 56-59 preventivna medicina (specijalizacija), 13 prevremena ejakulacija, 574 prezbijakuzija, 680, 683 prijapizam, 554, 574 Prinelap (enalapril), 919 Primaceph (cefoprozil), 906 Prinom (atenolol), 891 pritisak dijastoliki, 404; sistoliki, 404 Privinil (lizinopril), 959 probenecid: meudejstva, 897, 905, 961, 972, 982, 1012, 1013 Progynova (estradiol), 920 prohlorperazin, 985 proktitis, 102, 378 proktoskop, 735 prolaps materice, 448, 449, 450 prolimfocitna leukemija, 427 proliv, 598-599; putniki, 774 prometazin, 986 promrzline i smrznutost, prva pomo, 52 Pronison (prednizon), 985 propiltiouracil (antitireoidni lek), 134 Propionibacterium acnes, 83 propoksifen, 986; meudejstva, 972 Propranolol (propranolol), 986; meudejstva, 908, 923, 972, 985 proprioceptivna neuromuskulama facilitacija (PNF istezanje), 494
1105
INDEKS
proraljika (B u p leu ru m ch in e n se ), 986-987; kombinacije, 954, 996, 999 prostaglandini, 255 prostata: akutna upala, 604; poveanje, 601, 604, 605, 606; hronina upala, 604, 607; rak, 600-603; tegobe, 604-607 protivgijivini lekovi za vaginu: vidi vaginalni antimikotici protivvirusni lekovi: vidi antivirotici Provera (medroksiprogesteron), 965 proveravanje prioriteta kod unesreenog, 47 P runus a rm e n ia c a : vidi kajsija P runus se ro tin a : vidi divlja trenja prva pomo: vidi hitna stanja - prva pomo prvi koraci u hitnim stanjima, 41 pseudoefedrin, 988; meudejstva, 937, 950, 959, 974, 1004 pseudogiht, 265 psihijatrija (specijalizacija), 13 psihodeline droge, 240, 241 psihofarmakolog, 199 psihosomatske leenje, 21 psitakoza, 568 psorijaza (Ijuskavica), 608-611, 1040 P so rin u m , 517 Pulsatilla, 987 pupana kila, 370 pupoljka: vidi nourak pustule, 82, 83, 708 putniki proliv, 774 PUVA (ultraljubiasti psoralen A), 739 pu, usaivanje, 683
radioizotopno skeniranje, 107 radiojod, 133, 134 radiologija (specijalizacija), 13 rajsko voe, zrnca: vidi rajsko zrno rajsko zrno (A m o m u m villosum ), 987-988; kombinacije, 879, 959,
1010
Q
Q u e r c u s alba:
vidi hrast, beli
R
rabies: vidi besnilo rad na telu, 15, 18
rak dojke, 232-235; lumpektomija, 234; radikalna mastektomija, 234 rak, 612-617; bubrezi, 166-167; debelo crevo, 194-197; dojke, 232-235; guteraa, 310-311; jajnici, 356-357; jetra, 360-361; kosti, 390-391; koa, 394-397, 1037; materica, 446-447; beika, 142-143; mozak, 480-481; ploaste elije, 1037; plua, 562-565; prostata, 600-603; vagina, 808; testisi, 750-751; usna duplja, 1035; grli materice, 294-295 rame: bolovi, 618-619 ramipril, 988 rane od leanja (dekubitus), 620-621 Ranital (ranitidin), 988 ranitidin, 988; meudejstva, 890, 909, 956, 961, 979, 996, 1002, 1003 Rapten K (diklofenak), 914 RAST (radioalergosorbentni test), 92 rastavi (Eq u ise tu m a rve n se), 988-989 Ratanhia, 101 razdraljivost, 622-623 razrokost, 522 reanimacija, 56-59 Refleksetin (fluoksetin), 924 refleksologija, 15, 79 rehmanija, koren (Rehm annia glutinosa), 989; kombinacije, 883, 894, 908, 917, 946, 950, 953, 999, 1001, 1011, 1012 R eh m a n n ia glu tin o sa : vidi rehmanija reii: vidi ganoderma Rejnoov (Raynaudov) fenomen, 624, 625 Rejnoov (Raynaudov) sindrom, 624-625
Rejnoova (Raynaudova) bolest, 624 Rejov (Reyov) sindrom, 490 rektalni prolaps, 102 relaksacioni odgovor, 21 Rennie (kalcijum-karbonat), 942 resnik (Eu patorium p erfo lia tu m ), 989; kombinacije 940, 963 respiratorne alergije, 91 Retaxim (tamoksifen), 1001 retinol: vidi vitamin A retinska kiselina: vidi tretinoin retroverzija materice, 448 Retrovir (zidovudin), 1011 reumatoidni artritis, 116, 118, 120, 121 reumatska groznica, 626-627 reumatska polimijalgija, 468 reumatski karditis, 696 revaskularizacija, 411 Revastat (simvastatin), 994 R h a m n u s p u rsh ia n a : vidi pasje groe Rhus to x ico d e n d ro n , 990 riboflavin: vidi vitamin B2 rifampicin: meudejstva, 897, 900, 913, 920, 923, 946, 979, 985 Rinasek (triprolidin), 1006 rinitis, alergijski, 91, 570, 688; nealergijski, 570; vazomotorni, 688 Rivotril (klonazepam), 949 rizotomija, 424 Robitussin (guanfacin), 929 Rodanol (nabumeton), 970 rodin ujed", 1034 Rojazol (mikonazol), 968 rolfing (strukturalna integracija), 18 R osa spp: vidi ipak rosacea, 82, 1039 R o sm a rin u s officinalis: vidi ruzmarin rosnica (C h e lid o n iu m m a jus), 157 rosulja (D ro sera ro tun difo lia), 213, 817 rotacijska aterektomija, 411 rubeola, 628-629, 1034 R u b u s id a e u s: vidi malina runi zglob i aka: bolovi, 630-631 ruka: bolovi, 632-633
1106
INDEKS
R u m e x a ce to sse lla : R u m e x crisp u s,
vidi kiseljak 367 R u scu s a cu le a tu s: vidi kostrika ruskogenin, 954 rusopas (C h e lid o n iu m m a jus), 185 Ru ta, 990 ruzmarin (Rosm arinus officinalis), 990-991; kombinacije, 956
s
Sabina, 159, 450 safrol, 992 salbutamol, 991 salicilati: meudejstva, 895, 939, 956, 958, 985, 1009 salicin, 895 Salix alba: vidi vrba, bela salmonela, 774 Salvia officinalis: vidi kadulja S a m b u cu s nigra: vidi zova crna, cvet samopregled: dojke, 238; testisa, 37 samoubilaki gen", 636 sang ju yin, 366 Sanguinaria ca n a d e n sis: vidi sangvinarija sangvinarija (Sanguinaria ca n a d en sis), 991 Sanicet (paracetamol), 979 S a rco p te s sca b ie i, 732 sargasum (Sargassum p a llidu m ), 991-992; meudejstva, 893 Saridon (kofein), 950 Saridon (paracetamol), 979 sarkom, 612; fibrosarkom, 390; Kaposijev, 634, 394; materice, 446 sasafrasa (Sassafras a lbidum ), 992 scabies: vidi svrab (uga) Sch isa n d ra ch in e n sis: vidi izandra Scutellaria b a ica len sis: vidi azijski iak, koren Scutellaria lateriflora: vidi iak seboreiki dermatitis, 204, 205, 207, 1038 seboreiko oronjenje (keratoza), 1036
Sedabenz (diazepam), 912 sedativi: kombinacije, 1002; meudejstva, 933, 938, 945, 985, 1009; zloupotreba, 240, 242 Seldiar (loperamid), 960 selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, 992 selen, 1031 sena (Cassia sen n a ), 992 senilna demencija, 199 senozidi, 992-993 S ep ia , 993 sepsa: vidi trovanje krvi septiki ok, 776 septikemija, 776: vidi trovanje krvi septum, oteenje 697 serenoa (S e re n o a r e p e n s ), 993 Se re n o a r e p e n s ; vidi serenoa serklaa, 299 Seroxat (paroksetin), 980 sertralin, 993 Sesa m u m in d icu m , vidi susam Sevit (holestiramin), 935 sezonska polenska kijavica, 570 sezonska potitenost, 202-203 sibirski enen (E le u th e m co ccu s se n tico su s), 993-994 SIDA (AIDS), 634-639; leenje zagrevanjem, 638 sifilis, 640-641 sigmoidoskopija, 196, 735 Silica, 994 silikoza, 220, 221 silimarin, 929 Silybu m m a ria n u m : vidi gospin trn simetikon, 994 simvastatin, 994-995 Sinacilin (amoksicilin), 882 sindrom hroninog umora, 642-645 sindrom iritabilnog creva, 646-649 sindrom iznenadne smrti odojadi, 27 sindrom karpalnog tunela, 650-653 sindrom nemirnih nogu, 654-655 sindrom odeljka, 582 sindrom steenog nedostatka imuniteta: vidi SIDA sindrom tarzalnog tunela, 650
sindrom toksinog oka, 660-661 sindrom vilinog zgloba, 662-665 Sinelip (gemfibrozil), 927 Sinemet (levodopa), 957 Sinersul (sulfametoksazol i trimetoprim), 996 sinovektomija, 119 sinovitis, 374 sinusi, upala, 666-669 sinusna glavobolja, 272, 273, 275 siritara (C e n tia n a scabra), 995 sirup (biljni preparati), 1016 Sistem za varenje, 1049; tegobe, 812-813; proliv, 598-599 sistolni pritisak, 404 siva mrena, 486 skeletni sistem, 1046-1047 skleroterapija, 819 skolioza, 670-671 slabokrvnost (anemija) 672-675 sladi, azijski (C ly cy rrh iza uralensis), 893; kombinacije, 907, 918, 964, 991, 1013 sladi, glatki (G lycyrrhiza glabra), 995 slatki koren: vidi sladi, azijski slepilo za boje, 826, 827 slepo crevo: upala, 678-679 slez, beli (Althaea officinalis), 896; kombinacije, 903, 972 sluh, ulni organi, 1056; poremeaji, 680-685; poremeaj prilikom letenja (aerootitis), 685 sluni kanal: (zapaljenje), 686-687 sluz, ceenje u grlo, 688-689 smrt u kolevci", 27 smrznutost, prva pomo, 52 Snelenov (Snellenov) test, 827 solarna keratoza, 394 soor, 280, 532 spastiki kolitis, 646 spastiko debelo crevo, 646 spavanje, poremeaj cirkadijalnog ritma, 501 spazmolitici: vidi antispazmotici specifine fobije, 258, 259 spinaliom, 394 spinalna stenoza, 420 spirohete, 154
1107
INDEKS
spironolakton: meudejstva, 896 splenina sekvestracija (slabokrvnost srpastih elija), 676 Sp o n g ia , 213 Sp o ngia tosta, 419 sportske povrede, 690-693 sputena materica, 451 srce: aritmije, 700-703; boiesti, 694-699; bolest koronarnih arterija, 126; bolest mitralnog srane bolesti, 694-699; i parodontitis, 210 srani blok, 701 srani udar, 704-707; prva pomo, 62 sranica, obina (Leo n o ru s cardiaca), 135 sredstva za iskaljavanje: vidi ekspektoransi sredstva za oputanje miia: vidi miorelaksansi sredstva za potiskivanje kalja: vidi antitusici srpaste elije: slabokrvnost, 673, 676-677 stafilokokne infekcije, 708-711 stapedektomija, 682 S ta p h y lo c o c c u s e p id e rm id is, 83 Staphysagria, 140 staraka dalekovidost, 827 starenje, 38-39 Stediril (etinilestradiol), 921 Stediril (levonorgestrel), 958 Stediril (norgestrel), 975 Stellaria m e d ia : vidi mijakinja steniarka (Cim icifuga foetida), 995-996 stenoza cervikalna, 296, 297, 298 stenoza: pluna, 697; idiopatska hipertrofijska subaortalna, 696 sterilizacija (kontracepcija), 35-37 stidne vai, 814, 815 Stilnox (zolpidem), 1012 stimulatori centralnog nervnog sistema, 996; meudejstva, 896, 902, 910, 938, 950, 974; zloupotreba, 240, 242 stolisnik: vidi hajduka trava
stoma, 196, 403 stomatologija (specijalizacija), 13 stopala, tegobe i bolovi, 712-713 stres, 714-717 stres fraktura, 691, 692 stresna inkontinencija mokrae, 350, 352, 353 stridor, 212 strihnin, 976 strongiloidoza, 278, 279 strujni udar, prva pomo, 63 subakutni tireoiditis, 728 subkonjunktivalno krvarenje, 1041 sukralfat, 996; meudejstva, 946 sulfametoksazol: kombinacije, 996, 1006 sulfametoksazol i trimetoprim, 996-997 sulfinpirazon: medudejstva, 939, 997 sulfonamidi: kombinacije, 951; meudejstva, 905, 923, 972, 982 sulfoniluree, 997 Sulotrim (sulfametoksazol i trimetoprim), 996 S u lp h u r, 997 sumatriptan, 997-998 sumpor, 1031 sunane opekotine, 524, 526-527 superoksidna dismutaza (SOD), manjak, 98 supresori kalja: vidi antitusici susamovo ulje (Sesam um in d icu m ), 998; kombinacije, 955 suzica (Co/x lach rym a jo b i), 998 svetlo, leenje, 444, 609 svilenica (A sd ep ia s syriaca), 157 svrabac, 732 S y m p h y tu m officinale, vidi gavez, 521
V
ilj (C y p eru s ro tu n d u s), 999-1000 ipak (Rosa spp.), 1000 iak (Scutellaria lateriflora), 1000 itake (Lentinus e d o d e s), 1000 izandra (Schisandra ch in en sis), 1001; kombinacije, 949 izofrenija, 724-725 korpion (ubod), 788, 789 ok, prva pomo, 64 titna lezda: tegobe, 726-729 tucanje, 730-731 uga 732-733; u predelu prepona, 720-721 uga (svrab), 718-719, 1040 uljevi (hemoroidi), 734-735
T
tabani: bradavice, 160-161, 1037; kurje oko, 1036; ulj, 1036 tabebuja (Tabebuia im petiginosa), 1001 tahikardija, 700 Tai i (t'ai chi), 18 taksol, 357 talasemija, 673, 674 tamoksifen, 1001-1002; meudejstva, 920 Tamofen (tamoksifen), 1001 Tamoxifen (tamoksifen), 1001 Taracef (cefahlor), 905 tanini, 910, 915, 940, 964, 970, 982, 1007 Taraxacum m o n g o licu m : vidi maslaak, kineski Taraxacum officinale, 185, 319
Taraxacum officinale:
S
afran (C ro cu s sativus), 999 afranika, cvet (C arth am us tin ctorius), 999; kombinacije, 880 arlah, 722-723 iacu (shiatsu), 18
vidi maslaak tardivna diskinezija, 725 TBC, 784 Tefen (terfenadin), 1002 Tegretol (karbamazepin), 944 teleak (vitiligo) 738-739, 1039 telesne vai, 815 telesni miris, 740-741 telogen effluvium, 386, 387 temazepam, 1002 temenjaa, 204 temperatura i groznica, 742-743
1108
INDEKS
temperaturni napadi, prva pomo, 47 temporalni arteritis, 430 temporo-mandibularni zglob, 662 tendinitis - zapaljenje tetive, 768-769 tendinitis rotatorne manete, 690, 691 teniski lakat, 746-749 TENS (transkutani elektrini nervni stimulator), 153 teofilin, 1002; meudejstva, 889, 894, 899, 900, 908, 909, 919, 920, 946, 961, 977, 988, 996, 999 Teolin (teofilin), 1002 Teotard (teofilin), 1002 terapija magnetnog polja, 412 terapijski dodir, 18 terazosin, 1002; meudejstva, 969 terbinafin, 131 terbutalin, 1002 terfenadin, 1002; meudejstva, 894, 919, 946, 948 Teribinthina, 173 terkozanol, 1002 terpeni, 972 terpineol, 965 Tertensif (indapamid), 937 testisi: rak, 750-751; tegobe, 752-753; torzija, 752 tetanospazmin, 754 tetanus, 754-755 tetraciklini, 1003; meudejstva, 884, 890, 906, 908, 939, 955, 956, 982, 996 tetrahidrokanabinol (THC), 271 tetrahloretilen, 171 Teucrium, 517 Thuja o ccid e n ta lis, 159, 323, 517 Thuja o ccid e n ta lis: vidi tuja Th ym u s vulgaris: vidi majina duica tiamin: vidi vitamin B1 Tiaren (hidrohlorotiazid), 932 tifus Stenovitih planina, 552-553 tikovi i trzaji, 756-757 Tilia spp: vidi lipa Tilzem (diltiazem), 914
Timadren (timolol), 1003 timolol, 1003 Timoptic (timolol), 1003 timpanostoma, 794 tinea cruris, 720 Tinelova provera, 651 Tinidil (izosorbitdinitrat), 940 tinitus, 758-761 tinktura (biljni preparati), 1015 tioridazin: meudejstva, 899 tireoidektomija, 729; subtotalna, 135 tireoidni hormoni, 1004; meudejstva, 885, 902, 939, 988 tireoidni hormoni USF) 1004 tireotropin (TSH), 132, 133 tiroksin, 133 Tivoral (levotiroksin), 958 TMP-SMZ: vidi sulfametoksazol i trimetoprim tobramicin, 1004 Tobrex (tobramicin), 1004 tofi (giht), 264 toksini adenomi, 726 toksini megakolon, 378 tolnaftat, 1004-1005 Tonocardin (doksazosin), 879, 916 tonzilarni apsces, 398, 399 tonzilektomija, 399 tonzilitis, 398 topiki antibiotici: vidi lokalni antibiotici toplotni udar i iscrpljenost vruinom, prva pomo, 65 Toradol (ketorolak), 946 trabekulektomija, 270 trabekuloplastika, 270 Tragerova psihofizika integracija (tragerov pristup), 18 trakcija, 149 trakonazol: meudejstva, 1002 tranilcipromin, 1005 trankvilizatori: meudejstva, 886, 912, 933, 945, 985, 1008, 1012 transkutani elektrini nervni stimulator (TENS), 153 transuretralna resekcija (TUR), 143, 606 trbuh: bolovi, 762-765
trbuna aneurizma, 104 trei krajnik: vidi adenoidne vegetacije tremor (drhtanje, treenje), 766-767 Trental (pentoksifilin), 982 treenje, 766-767 tretinoin, 1005 triamcinolon, 1005-1006 triamteren, 1006; kombinacije, 932; meudejstva, 897, 908, 939, 942 triazolam, 1006; meudejstva, 894, 919 Trich o m on a s vaginalis, 768 T rich o p h y to n ru b ru m , 720 tricikliki antidepresivi, 1006; meudejstva, 902, 904, 908, 912, 913, 920, 923, 958, 967, 970, 977, 1004 Trifolium p ra te n se : vidi detelina, crvena trigliceridi, 332 Trigonella f o e n u m - g ra e c u m : vidi piskavica triheksifenidil: meudejstva, 985 trihineloza, 278, 279 trihomonijaza, 768-769 trihosantin, 637 trihotilomanija, 386 trijodtironin, 133 trimetoprim, 1006; kombinacije, 951 Trimosazol (sulfametoksazol, 996 Trimosul (sulfametoksazol), 996 Trinovum (etiniIestradioI), 921 triprolidin, 1006 Tri Stediril (etinilestradiol), 921 Tri Stediril (levonorgestrel), 958 Tritace (ramipril), 988 trizmus, 754 troleandomicin: meudejstva, 950, 961, 1002 tromb, 408 tromboflebitis, 818 troskot (P olygonu m m ultiflorum ), 1006-1007 trovanje, 770-773; hranom, 774-775; krvi, 776-777; prva pomo, 66
1109
INDEKS
trovanje: alkoholom, akutno 94; izazvano uticajima iz okoline, 770 trudnoa, 32; vanmaternina, 35; tegobe, 778-783 trup, 1048 tuberkuloza, 784-785 tuja (Thuja o ccid e n ta lis), 161 tujon, 930 tularemija, 788 Turetov (Touretteov) sindrom, 756 turnera (Turnera diffusa), 1007; kombinacije, 951 Turnera diffu sa: vidi turnera Tussilago farfara: vidi podbel
u
ubod pele i ose, 786-787 ubodi i ujedi insekata i pauka, 788-789, 1039 ubodna rana, 580, 581 udar, modani, 482-485 udar, srani, 704-707; prva pomo, 62 uganua i istegnua, 790-791 ugljen-tetrahlorid, 171 uho: hitna stanja, 67; zapaljenje, 792-795 uhobolja, 796-797 ukljetenje nerva, 798-799 ukoenost i trnci, 800-801 ukus, ulni organi, 1057 ulcerozni kolitis, 378, 379 ulcerozni proktitis, hronini, 378 ulcerozni stomatitis, 208 Ulcodin (ranitidin), 988 Ulfamid (nizatidin), 974 ulkus, peptiki, 868 U lm u s fulva: vidi brest, glatki ulozi: vidi giht Ultop (omeprazol), 977 ultraljubiasta svetlost: i akne, 84; i teleak, 739 ultraljubiasti psoralen A (PUVA), 739 Ultratard (insulin), 938 ulja (biljni preparati), 1016 ulje jetre morskog psa, 1007 umor, 802-805
Unifloks (ofloksacin), 977 unipolarni poremeaj (manina depresija), 442 Unitomolol (timolol),1003 univerzalna alopecija, 386 unutranje krvarenje, prva pomo, 68 Upfen (ibuprofen), 936 U rtica d io ica : vidi kopriva U rtica u re n s, 267, 385 urtikarija: vidi koprivnjaa usna duplja, rak, 806-807 U sn e a spp.: vidi gorovez uljivac (P edicularis ca n a d en sis), 276 uva (A rcto staph ylo s u va -u rsi), 1007-1008; kombinacije, 903, 918 uvarak (biljni preparati), 1015 uveitis (upala duice), 848
V
V accin iu m m yrtiUus: vidi borovnica vagina: rak, 808; tegobe, 808-811 vaginalni antimikotici, 1008 vaginitis, 808, 810, 811 vaginizam, 808, 809, 810, 811 vaginoza, 808, 809, 810 Valeriana officinalis: vidi odoljen valproina kiselina, 1008; meudejstva, 897, 923, 945 vanadijum, 1031 vanmaternina trudnoa, 35 varfarin, 1009; meudejstva, 884, 890, 908, 925, 934, 938, 946, 959, 978, 988, 996, 1002, 1004 varicella zoster, virus, 542 varikokela, 498, 752 varikozne vene: vidi vene, proirene Vasilip (simvastatin), 994 vaskularna ektazija, 102 vai, 814-815 vazomotorni rinitis, 688 vazookluzivna ili bolna kriza (slabokrvnost srpastih elija), 676 Vegenoreva (VVegenerova) granulomatoza, 208, 209, 210
veliki kaalj, 816-817 vene, proirene, 818-821 vene, zapaljenje 822-823 venerine bolesti: vidi polno prenosive bolesti Venter (sukralfat), 996 Ventolin (salbutamol), 991 Vepamil (verapamil), 1009 veprina: vidi kostrika Verapamil (verapamil), 1009 verapamil, 1009; meudejstva, 972 V erb a scu m th a p su s: vidi divizma Vesanoid (tretionin), 1005 Vestern blot (VVestern blot) analiza (SIDA), 636 vetako disanje (prva pomo), 56-59; prilikom guenja stranim telom, 43-45 vetako hormonsko leenje, 458, 459, 615 vetrovi, 824-825 Vibramycin (doksiciklin), 916 V ib u rn u m o p u lu s: vidi bekovina Vicia faba: vidi bob Vicks VapoRub (mentol), 965 vid, ulni organi, 1056; poremeaji, 826-829 vidac: vidi vidova trava vidarabin monohidrat, 325 vidova trava (Euphrasia officinalis), 1009 vidovita trava: vidi vidova trava vilina kosa: vidi vilina kosica vilina kosica (C u scu ta ch in en sis), 1009-1010; kombinacije, 921, 949, 1007, 1011 Vilmsov (VVilmsov) tumor, 166, 167 Vilsonova (VVilsonova) bolest, 183 Vinsentov (Vincentov) stomatitis, 208, 209, 210 Viola y e d o e n sis: vidi Ijubiica Vipal (levotiroksin), 958 Virocul (aciklovir), 878 Virolex (aciklovir), 878 virtuelna kolonoskopija, 196 virusni konjunktivitis, 382, 383 virusni meningitis, 456
1110
INDEKS
virusni rinitis, 688 virusno trovanje hranom, 774 virusno zapaljenje plua, 566, 567, 568 V iscu m a lb u m : vidi imela Visiren (ofloksacin), 977 vitamin A, 1023; meudejstva, 999 vitamin B1, 1023-1024 vitamin B2, 1024 vitamin B3: vidi nijacin vitamin B5, 1024 vitamin B6, 1024 vitamin B7: vidi biotin vitamin B9: vidi folna kiselina vitamin B12, 1025-1026; anemija izazvana nedostatkom, 673, 674 vitamin C, 1025; meudejstva, 920 vitamin D, 1025; meudejstva, 884, 996 vitamin E, 1026; meudejstva, 996 vitamin H: vidi biotin vitamin K, 1026; meudejstva, 996, 1009 vitamini grupe B, 1023 vitamini, 1022-1026 vitanija (VVithania so m n ifera), 1010 Vitex a g n u s-ca stu s : vidi konopljika vitiligo: vidi teleak vizuelizacija, 21 VLDL - lipoproteini vrlo niske gustine, 332-335 Vobenol (levotiroksin), 958 vodena bokvica (Alism a p la n ta g o -a q u a tica ), 1010 vodopija: vidi cikorija Voltaren (diklofenak), 914 vrat, bolovi, 830-831 vrba (5a//x spp.), 120, 179 vrba, bela (Sa//x alba ), 895 vred: vidi irevi vrtoglavica, 832-833 vuac (Lyciu m barb aru m ), 1010-1011 vuji koren (Cim icifuga ra ce m o sa ), 1011; kombinacije, 916
vuji koren (Ly co p u s spp.), 135 vulvitis, 808, 809, 810
w
VVithania so m n ife ra :
vidi vitanija
X
Xanax (alprazolam), 881
Y
vidi kineska sranica Yurinex (bumetanid), 904
yi m u c a o :
z
zadah iz usta, 834-835 zadebljanje koe, 414 zadravanje tenosti, 836-837 zagrevanje, leenje (SIDA), 638 zajapurenost, 838-839 zalistak, 695; masaa (prva pomo), 56-59; srani udar, 62, 704-707; um, 697 zapaljenje, 840-841; vena (flebitis), 822-823; grla, streptokokno, 304-305; krajnika, 398-399; plua, 566-569; trbune maramice, 228; prostate, 604-607; vagine, 808; sinusa, 666-669; slepog creva,678-679; uha, 792-795; karlice, 362-363; slunog kanala, 686-687; 796, drela, gonoreino, 286 urologija (specijalizacija), 13 zatvor, 842-845 zauke (mumps), 846-847 zavisnost, leenje: apstinencija, 241; oporavak, 243 Zaxan (alprazolam), 881 zeje uho: vidi proraljika zenice, proirene, 848-849 zglobovi, bolovi, 850-851; infekcija, 348, oteeni 854-855 Zidosan (zidovudin), 1011 zidovudin (AZT), 1011-1012; meudejstva, 878, 897, 948, 980
zimska potitenost, 202 Zinacef (cefuroksim), 906 Z in g ib e r o fficin a le : vidi umbir zloupotreba: droge i lekovi, 240-243 zmijski ujed, prva pomo, 70 znojenje, prekomerno, 856 Zocor (simvastatin), 994 Zodol (ketolorak), 946 Zoloft (sertralin), 993 zolpidem, 1012 Zoralem (alprazolam), 881 Zorkaptil (kaptopril), 944 zova crna, cvet (S a m b u cu s nigra), 95 Zovirax (aciklovir), 878 zraenje, 614 zubi, izbijanje, 858-859 zubobolja, 860-861
Z
drelo: rak, 862-863 eludac: ir, 866-869; rak, 864-865 ene: mokrani i reproduktivni sistem, 32, 1052; odrednice visine i teine, tablica, 31; zdravlje, 32-35; enen, ameriki (Panax q u in q u efo liu s), 881 enen, azijski (Panax ginseng), 893-894; kombinacije, 908, 926, 954, 1001, 1007 enen, sibirski (E le u th e ro c o c c u s se n tico su s), 993-994 uno kamenje, 870-873 uljevi, 560-561 uta siritara: vidi siritara utica, 874-875 utika (Berberis vulgaris), 1012-1013
1111
IZVO RI
ILU STR A C IJA /ZA H V A LE
NAPOM ENA
Potovani itaoci!
Pred vama je knjiga koja predstavlja spoj saznanja savremene konvencionalne medicine i nekih aJternativnih naina leenja, uglavnom tradicionalno prisutnih na Dalekom istoku. Pisana na popularan nain i pregledno sastavljena, bie dobrodoao prirunik u vaoj porodici, odnosno domainstvu. Naravno, ne zaboravite vaeg porodinog lekara, s kojim bi se trebalo savetovati iz vie razloga. Prvo, zato to je knjiga delo grupe amerikih autora i time postoji mogunost izvesnih razlika s obzirom na evropske standardne i alternativne postupke leenja. Nadalje, veina lekara konvencionalne medicine smatra kako homeopatski preparati, ako moda i nemaju neeljena dejstva, ne moraju uvek imati ni zadovoljavajue terapijsko delovanje. Isto se odnosi i na naine leenja kineskim i nekim drugim, nekineskim biljem. Dakle, savetovanje s vaim porodinim lekarom je, u svakom sluaju, najpogodniji nain dopune informacija koje vam prua va prirunik o zdravlju.
IZ V O R I IL U S T R A C IJ A
Sve ilustracije u knjizi delo su agencije Totally Incorporated. Ilustratori su ovde poimence navedeni abecednim redom. Roksena Drejk (Roxanna Drake), Kerol Hilard (Carol Hilliard), Lesli Lien (Leslie Lien), Piter Melemas (Peter Malamas), Tipi Tejlor (Tipy Taylor), Patrik Vilson ( Patrick VVilson) Ovde su i izvori fotografija koje se nalaze na navedenim stranama. 3 1 : Reproduced courtesy of Metropolitan Life Insurance Company. 10 34: Gustom Medical Stock Photo, Chicago (2); American Academy of Dermatology, Schaumburg, III.; NMSB/Custom Medical Stock Photo NMSB/Custom Medical Stock Photo (2) Keith/Custom Medical Stock Photo. 1044: Carroll H. Wieiss, 1995; Martin/Custom Medical Stock Photo NMSB/Custom Medical Stock Photo; American Academy of Dermatology Martin/Custom Medical Stock Photo. 1036: NMSB/Custom Medical Stock Ph< (2); American Academy of Dermatology American Academy of Dermatology; C l Medical Stock Photo. 10 37: American Academy of Der-mato Dr. Jesse M. Kramer (2) - Nancy Wolfin MD/Medical Images Inc.; Salisbury, Cor American Academy of Dermatology. 1038: American Academy of Dermatol (2) - Carrol H. Weiss, 1995(2). 1039: American Academy of Dermatol Nancy Wolfin, MD/Medical Images Inc Custom Medical Stock Photo - Carn Weiss, 1995. 1040: English/Custom Medical Stock P Leonard Morse, MD/Medical Images Ir American Academy of Dermatology Biomed Comm / Custom Medical Stocl Photo. 10 4 1: SPL/Custom Medical Stc Photo - Michael English/Medical Imag - SPL/Custom Medical Stock Photo.
Urednica
Z A H V A LN IC E
Merijen Abusif (Marian Abousief), Terez Marfi Ostin (Terese Murphy Austin), Univ. of Michigan, Ann Arbor; Ketrin Brajan (Kathryn Bryan), Betezda (Bethesda, Md.); Dejms A. Brajant (James A. Bryant), Office of Alternative Medine, NIH, Rockville, Md.; Kerin ids (Karen Chids), VVashington, D.C.; Dim Kirigliano (Jim Cirigliano), Torrance, Calif.; En de Bovoa (Anne DeBevoise), Clendale, Calif.; Alis D. Domar (Alice D. Domar, PhD), Harvard Medical School, Cambridge; Kejtlin Enberenc (Kathleen Enberenz), RENFREVV, Philadelphia; Meri Li Isti (Mary Lee Esty), VVashington, D. C.; Dulija Juling (Julia Euling), Sydbury, Mass.; Kerol Fedora (Carol Fedora), Univ. of Michigan; Miel Flajer (Mitchell Fleisher, MD,) Arrington, Va.; Riard Fridmen (Richard Friedman, PhD), State Univ. Of New York-Stony Brook, Department of Psychiatry and Behavioral Science, N. Y.; Dim Krej Qim Cray, PhD), The American Univ., VVashington, D. C.; Dudit Krejkovski (Judith Craykowski), Univ. of Michigan; Kejt Krifi (Kate Criffie), Kline and Company, Fairfield, N.J.; Trejsi Herni (Tracy Harnish), Univ. of Michigan; Lusi Henderson (Lucy Henderson), Orinda, Calif.; Roder Denki (Roger Jahnke, OMD), Coleta, Calif.; Vejn B. Donas (Wayne B. Jonas, MD), Alexandria, Va.; Doan Klin (Joan Klyhn), New Age Health Spa, Neversink, N. Y.; Dajen Loter (Diane Lavvther), Duli J. Li (JulieJ. Lea), Univ. of Michigan; Liza Leferts (Lisa Lefferts), Mothers and Others for a Livable Planet, Hyattsville, Md.; Dinder Lepre (Cinger Lepre), Ceri Litovic (Cary Litovitz, MD), Dominion Hospital, Falls Church, Va.; Robert MekKejleb (Robert McCaleb), Herb Research Foundation, Boulder, Colo.; Sera Naises (Sarah Neises), Univ. of Michigan; G: R: Ober (C. R. Oberg, MD), The Crystal Lake Center for Allergy and Environmental Medicine, Crystal Lake, IM.; Meri T. Penik (Mary T. Panek), Dosi Barns Parker Oosie Barnes Parker), Temi M. Pirson (Tammy M. Pearson), Linda R Pauers (Linda R Powers), U of Michigan; Don L. Rihter (Jon L. Richter, DMD, PhD), Richter Cente for Treatment of Breath Disorders, Philadelphia; Doli Martin Rut (Joli Martin Root), Boca Raton, Fla.; Bar S. najdman (Barbara S. Schneidm, MD, MPH), American Board of Me Specialties, Evanson, III.; Ilejn Vu Stivenson (Elaine Wu Stephenson), Univ. of Michigan; Kolin M. Tomas (Colin M. Thomas), Washington, D Devon Tomas (Devon Thomas), Ui Michigan; Majkl Tims (Michael Tin Ke Groser (Cash Grouser), Alexan Va.; Deremi Valecki (Jeremy W al< MD), George Washington Univ., Washington, D. C.; Tomas A. Ver (Thomas A. Wehr, MD, NIMH), R < Md.; Rita Lin Vilson (Rita Lynn Wi Univ. of Michigan; Vilijem Vitmen (William Wittman, MD), Falmoutt Mass.; Keren Bet Zamanik (Karen Zamanick, MD), Northvvestern M' Hospital, Chicago; Lora Zilstra-G; (Laura Zylstra-Garth), Washingtor
1112

Veliki Porodični Savetnik o Zdravlju-Konvencionalno I Alternativno Lečenje-Mladinska Knjiga Beograd

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Veliki Porodični Savetnik o Zdravlju-Konvencionalno I Alternativno Lečenje-Mladinska Knjiga Beograd

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

tfe f* H % .

Hitna stanja - prva pomo

Bolesti i mogunosti leenja

Registar konvencionalnih i prirodnih lekova

llustrovani dijagnostiki v o d i .......... 1032 Anatomski a tla s..................................... 1042 D o d a ta k ..................................................1058

Autori i savetnici 1084

NAZIVI I OPISI BOLESTI

REGISTAR KONVENCIONALNIH I ALTERNATIVNIH LEKOVA

. IME LEKA MOGUI -NEEUENI EFEKTI SIMBOLI ZA . IDENTI Fl KACIJ U

KON VEN CIO NALN A

M EDICINSKE SPECIJ ALIZACIJ E

PORODINA LEK ARSKA PRAKSA

endom etrioza, kao i tegobama koje su izazvane

Glavna ila (G) 35 36 37 38 39 40 41

Tanko crevo (TC) 68 69 70 71 72 73 74

ila zaea (Z) 20 21 22 23 24

Debelo crevo (DC) 51 52 53 54 55

uni m ehur (M) 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34

Trostruki greja (TG) 95 96

KINESKO LEKOVITO BILJE

. . . . M OZAK _____ BOK/VRAT -P R E D E O HIPOFIZE. GRLO /VRAT/ . . . TITNA LEZDA

STITN AZLEZDA/ _______ BRONHIJE

M OKRACO VO DI TANKO CREVO .... B EIKA

SILAZNO DEBELO CREVO

PREDEO KUKOVA I BED ARA

SIGM OIDN O (ZAVIJEN O) DEBELO CREVO PREDEO KUKOVA IB E D A R A

DESNO SA SPOLJASNJE STRANE

DESNO SA UNUTRASNJE STRANE

S IN U S I/G LA V A /M O Z A K R U K A /R A M E DONJI DEO LE A (KRSTA) VRATNI GRUDNI SLABIN SKI KRSNI/TRTICNI

KAKO ODABRATI OSO BU

KAKO ODABRATI OSOBU Z A D U E N U ZA Z D R A V S T V E N U ZATITU?

vaj deo predstavlja saetak osnovnih taaka zdravlja vezanih za razliite

U faze ivota - poevi od perioda odojadi, preko detinjstva i adolescencije

Zdravlje mukaraca Starenje

Polio Hep.B* HbsAg +

* Hepatitis B vakcina kod novoroenadi ije su m ajke HBs antigen pozitivne

VODI KROZ ZD R A V LJE

Hitna stanja - prva pom o: Napadi.)

polno prenosive bolesti.

VODI KROZ Z D R A V LJE

OD REDNICE VISINE 1 TEINE

VODI KROZ ZD R A V LJE

tegobe, Jajn ici - tegobe, Materica - tegobe, Vagina - tegobe.)

p om o: Poroaj - prva pom o.

O z e b lin e i p o t h la e n o s t ................................. 52 Povrede glave, vrata i le a ............................53

H IT N A STA N JA PRVA POM O

o k ..............................................................................64 A nafilaktiki o k .................................................. 64 Toplotni udar i iscrp ljen o st vruinom . . . 65

T r o v a n j e ...................................................................66 U ho - hitna stanja ............................................ 67 .......................................68

U n u tran je k rvaren je D avlje n je

Vidi takoe Bolesti i m ogunosti leenja za:

ta uiniti kod hitnog sluaja

Spreite ok (str. 64). Pokuajte da utvrdite ta se dogodilo.

Sklonite unesreenog s mesta koje mu kodi.

Opustite svu odeu koja stee unesreenog, naroito oko vrata.

Stavite unesreenog u boni poloaj (str. 47).

GUENJE STRANIM TELOM

TEM PER A TU R N I (FEBRILNI) N APAD I

NOS - HITNA STA N JA

OKO HITNA STANJA

I Uklonite strano telo koje vidite.

OKO - HITNA STA N JA

2 Traite da povreeni izvadi kontaktna soiva, ako ih nosi. 3

1 Udaljite povreenog od hemikalije.