P. 1
Kamenovic Nenad Psihologija Sporta

Kamenovic Nenad Psihologija Sporta

|Views: 68|Likes:
Published by Misa Kamenovic

More info:

Published by: Misa Kamenovic on Aug 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/04/2012

pdf

text

original

Univerzitet u Nišu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

kandidat: Kamenović Nenad 5/мас Predmet: PSIHOLOGIJA SPORTA

Uticaj kognitivnih sposobnosti na koordinaciju
(seminarski rad)

Мentor:

Ниш,2012.

dati opšti mehanizam upravljanja pokretom. Uprkos brojnim istraživanjima o ovoj sposobnosti malo je validnih. Uzrast. Koncentracija). Kognitivni faktor . I nedokučivosti. Uvod Koordinacija kao bazična motorička sposobnost oduvek je privlačila pažnju raznih istraživača zbog svoje kompleksnosti. Emotivno stanje.1. U ovom radu ćemo se osvrnuti na uticaj kognicije (inteligencije) na koordinaciju. a nabrojaćemo I neke testove za procenu koordinacije (sa objašnjenjima) I tako pokazati das u složene motoričke structure u visokoj korelacij sa inteligencijom . ukazati na njenu strukturu. Motivacija.Ssagledaćemo sve aspekte koordinacije. objektivnih rezultata o njenoj povezanosti sa faktorima ( Prethodna motorička znanja. dati neke teorije o inteligenciji.

Sportisti s dobro razvijenom ovom sposobnošću mogu ispravljati greške tokom samog izvođenja pokreta. kao i o telesnoj prostornoj poziciji i dinamici pokreta. O koordinaciji Koordinacija predstavlja sposobnost da se ispune zadaće kretanja koje zahtijevaju saradnju više delova tela bez mentalnih tenzija ili grešaka i s minimalnim trudom (Drabik. sposobnost kinestetičke diferencijacije. Za dobru koordinaciju karakteristično je da se uključuju mišići najprimereniji za određene zadatke po najefikasnijem redu. Na koordinaciju utiče više faktora (Drabik.2. orijentacija u prostoru. uz prisutnost vidnih i zvučnih informacija. Dobro koordiniran sportista uvek usvaja novu veštinu brzo i u stanju ju je dobro izvoditi. Fiziološka baza koordinacije leži u sinhronizaciji nervno-mišićnog sastava i prenosu nadražaja iz jednog motoričkog centra na druge motoričke centre koji upravljaju drugim delovima tela. inhibirajući pritom antagoniste i regulišući frekvenciju živčanih impulsa. O strukturi koordinacije provedena su mnoga istraživanja (vidi Metikoš i sur. Koordinacija je. 2004) na temelju kojih je utvrđeno da se koordinacija sastoji od sledećih komponenata: ritmičnost. Za rešavanje koordinacijskih problema nužna je potpuna sinhronizacija viših regulacijskih centara i perifernih delova lokomotornog aparata (Metikoš i sur. napetosti i akcijama različitih mišića. sposobnost izvođenja kompleksnih kretanja. 2000).. Da bi sportista efikasno i bez poteškoća mogao vladati tehnikom određene sportske grane. I što je vrlo bitno. naravno. 1996). 1996). omogućava sportisti primanje informacija o poziciji različitih delova tela. za izvođenje istog pokreta troši manje energije (Bompa. usko povezana s tehnikom sportske grane. Koordinacija bi se najjednostavnije mogla opisati kao sposobnost izvođenja jednostavnih i složenih pokreta. Neljak i Višković. 1996). mora imati dobro razvijenu koordinaciju. ali i brzog učenja novih pokreta i brze izmene jednoga kretanja s drugim (Drabik. Ovaj osećaj. 2003.. tj. 2003). adekvatnost kretanja i sinkronizacija pokreta u vremenu (Drabik. sposobnost reakcije. Dobro razvijen osećaj za kretanje (kinestetički oset) važan je za dobru koordinaciju. sportista koji je bolje koordiniran od drugog sportiste. ravnoteža. Dobro koordinirani pokreti su ekonomičniji i brži od loše koordiniranih pokreta. 1996): inteligencija .

1996. intelektualnog kapaciteta i motoričkih sposobnosti Vežbe koje su prelagane. dosadne su i monotone i. odnosno o izloženosti višestrano usmerenim vežbama i veštinama tokom detinjstva i adolescencije (Drabik. bit će bolja njegova koordinacija. Zahtevnost tehničkih zadataka u sportskoj se izvedbi progresivno povećava. Metodika treninga koordinacije Cilj koordinacijskog treninga treba biti potpuni razvoj svih neuromotoričkih sastava (Hirtz. izdržljivosti. S druge strane. precizno i s lakoćom izvodi kompleksne tehničke i taktičke strukture u različitim uslovima. što više kretnih veština poseduje. fleksibilnosti i drugih motoričkih sposobnosti loše utiče na koordinaciju). Dakle. baza za razvoj specifične koordinacije. Specifična koordinacija dozvoljava sportisti da brzo.sportiste (mogućnost rešavanja kompleksnih. Vežbe treba primenjivati u skladu sa senzitivnim fazama razvoja pojedinih komponenata koordinacije. c) stalno unapređivati i menjati vežbe . zatim učenje i stabilizacija novih veština te njihova automatizacija. a samim tim i sposobnost savladavanja novih elemenata tehnike u izabranom sportu. 2000). Visok nivo koordinacije omogućuje učenje težih motoričkih zadataka. snage. sastav trening (unapređuje kinestetičke osćajea i na taj način koordinaciju. Opšta koordinacija je osnova. preciznost i brzinu pokreta). iz ovoga treba zaključiti da detetu treba davati vežbe u skladu s karakteristikama hronološke i biološke dobi te stepenom razvijenosti osobina. ne razvijaju koordinaciju. Koordinacija se može podeliti na opštu i specifičnu. Svestrani razvoj sportiste i raznovrsnost u daljim etapama sportske specijalizacije razvoja zavisiće o satavnom radu na opštoj koordinaciji. 3. U treningu koordinacije treba poštovati nekoliko metodičkih principa: a) povećati detetov potencijal za koordinaciju od najranijeg doba Koordinacija se unapređuje zahvaljujući učenju novih pokreta. obeshrabruju dete i sputavaju ga u daljim pokušajima. vežbe koje su preteške. sposobnosti i znanja. Bompa. pa što pre sportista počinje učiti. što je povezano sa savladavanjem tehnike određene sportske grane ili discipline. U sportskim igrama važno je precizno izvođenje jednostavnih i složenih veština što je moguće brže u zadanom vremenu te u kontinuiranom menjanju okoline zbog prisutnosti protivnika. nepredvidivih motoričkih zadataka). Specifična koordinacija naročito dolazi do izražaja u onim sportskim granama koje obiluju tehničkim elementima (sportske igre). najvažnije. odnosno postizanje visokog nivoa funkcija svih kontrola kretnih procesa te adekvatne prilagodljivosti na promenjive situacije. b) postaviti izazov detetu vežbama za njegov nivo biološkog razvoja. 1976). Može se razvijati izvođenjem specifičnih akcija nekog sporta iz neobičnih početnih pozicija i u koordinacijski zahtevnijim uslovima. stečena motorička znanja (motoričko iskustvo) te razina razvijenosti drugih motoričkih sposobnosti (niska razina razvijenosti brzine.

izvođenje koordinacijskih vežbi nakon nekih drugih vežbi (ravnoteža nakon okreta. penjanje. težina opreme…). bacanje. brzina. kombinujući razvoj koordinacijskih sposobnosti s učenjem sportskih veština –kombinirati razvoj optimalnih kondicijskih sposobnosti (snaga. okoline (veličina terena. – poznate vežbe izvoditi iz novih pozicija. treba dodati nove elemente ili pokazati nove vežbe. Nakon toga treba usavršavati koordinacijske sposobnosti u ekstremnim uslovima I u uslovima u kojima postoji više rešenja motoričkih problema. limitiranje vremena izvođenja pokreta. dodavanje zadataka tokom izvođenja vežbe. Drugo. trčanje. završnoj poziciji. treba naučiti spacijalnu (prostornu) formu pokreta. Za ostvarivanje ciljeva koordinacijskog treninga predlaže se (Drabik. od poznatih prema nepoznatima. hvatanje) s ciljem planiranog i sastavnog razvoja ove motoričke veštine – usavršiti osnovne faktore koordinacije (kinestetičko diferenciranje. promene opterećenja (visina prepreke. zato jer i one vežbe koje su poznate. –koristiti odgovarajuće metode učenja tehnike sportske grane. skakanje. ravnoteža. e) izvoditi savladane vežbe u promenjivim uslovima koji forsiraju promene u prostornoj formi. prostorna orjentacija. d) učiti koordinacijske veštine kroz tri nivoa Prvo. treba naučiti izvoditi pokret zadanom brzinom i ritmom te treće. osećaj za ritam. to je bolje. – kada dete nauči grubu formu pokreta u zadanim koordinacijskim vežbama. reakcija na signal) – treba krenuti od jednostavnijih vežbi prema složenijima. izdržljivost) s koordinacijom – u razvoju koordinacije vrlo dobro je koristiti metodu ponavljanja . nadalje na povećanje dometa kretanja. startnoj poziciji. nisu do kraja ispunile svoju svrhu te olakšavaju i ubrzavaju učenje novih. vremenskoj usklađenosti (timing) i dinamici tih svladanih vežbi To se može odnositi na promene u smeru kretanja. promene vrste signala u vežbama koje zahtevaju reakciju na signal.što više vežbi sportista poznaje. balansiranje. 1996): – da trening koordinacije sadrži velik broj raznolikih sadržaja – koristiti različite prirodne oblike kretanja (hodanje. precizni pokreti na kraju vežbi kada su deca izmorena). potrebno je naučiti izvoditi pokret u izmenjenim uslovima. tip podloge…). s dodatnim pokretima te u izmenjenim uslovima.Upravo prethodna dva principa objašnjavaju ovaj princip .

stoga se primenom koordinacijskih vežbi nervni sistem vrlo brzo umara. povećanje opterećenja u situacijskim vežbama 7.Koordinacijske vježbe zahtijevaju najviši nivo koncentracije te postavljaju vrlo visoke zahteve na nervni sistem. U dugoročnom razvoju trener svake godine treba zameniti 10 – 20 % koordinacijskih sadržaja novima. učenje tehničkih veština drugih sportova . izvođenje svih vežbi na suprotnoj strani (levaci na desnoj i obratno) 3. promena elemenata poznatih tehnika 5. Sve mlađe uzrasne kategorije bi na svakom treningu barem 10 – 15 minuta trebale raditi na koordinaciji. Ne bi trebalo provoditi treninge koji su u potpunosti posvećeni koordinaciji. 1996). već je potrebno kratko. izvođenje standardnih tehničkih struktura sportske grane 2. Najbolje vreme za izvođenje koordinacijskih vežbi je završetak zagrevanja ili početak glavnog dela treninga. ali često raditi na razvoju koordinacije (Drabik. Vežbe treba izabrati prema individualnim sposobnostima i sportskom potencijalu. dodavanje novih pokreta poznatim tehnikama 6. Koordinacija se može razvijati u nekoliko osnovnih etapa: 1. promene brzine i ritma u izvođenju vežbi 4.

.

.

doskok uvek na isto mesto (slike 11a. stajanje na nestabilnim površinama i dodavanje loptom (odbojka) (slike 10a i 10b) 11. hodanje po švedskoj klupi i uskoj gredi uz vođenje lopte po tlu (slike 7a i 7b) 8. i 10. svaka ruka u suprotnom smeru. prilikom vođenja košarkaške lopte u mestu napraviti poluokret skokom za 180 stepeni i nastaviti voditi loptu drugom rukom (slike 8a. 180. stojeći na nestabilnoj površini. skokovi unazad s podizanjem kolena na prsa u letu (slika 5a.1 Ravnoteža Ravnoteža je sposobnost uspostavljanja i zadržavanja određenog statičkog položaja ili održavanje stabilnog položaja tokom dinamičkih struktura kretanja. npr. izvoditi simultane pokrete kruženja levom rukom i desnom nogom (slika 4) 5. oči otvorene ili zatvorene. a podignutom nogom kružimo prema unutra ili prema van (slika 1) 2. a kod devojčica između 9. 8b i 8c) 9.3. uz dodavanje različitih zadataka. i 11. Najbolje razdoblje za razvoj ravnoteže je kod dečaka između 10. voditi loptu oko tela u oba smera (slike 12a i 12b) . ponavljati nekoliko puta za redom (slike 6a i 6b) 7. godine. skokovi u vis. ruke na kukovima. 11b i 11c) 12. dodavanje fudbalskom loptom u paru (slika 9) 10. klečanje na levom kolenu i upor desnom rukom o pod. Rukama kružiti u ramenom zglobu. trčanje po švedskoj klupi. 5b i 5c) 6. prebacivati loptu iz ruke u ruku (slika 2) 3. stajanje na jednoj nozi. 270 i 360 stepeni (slike 3a i 3b) 4. ruke su u odručenju. npr. stojeći na jednoj nozi. različite vrste skokova unazad. godine. Za razvoj ravnoteže koriste se različite statičke i dinamičke vežbe: 1. stajanje na jednoj nozi. jednonožni skokovi s okretima od 90.

.

20d. Za razvoj ove sposobnosti koriste se sledeće vežbe: 1. vođenje lopte .slalom tako da su stalci različito udaljeni jedan od drugoga. 1m. a svaki treći ili četvrti korak visoki skip (slike 14a. npr. 13b. 16b i 16c) 5. različite gimnastičke vježbe koje se izvode uz muziku 8. izbacivanje potkolenica. 1. 1.5 m.3 Orjentacija u prostoru (spacijalna orjentacija) Spacijalna orjentacija je sposobnost položaja oseta vlastitog tela ili dela tela u prostoru. niski skip. odbijanje lopte od zida nogom bez prekida (slike 19a i 19b) 9. i 14. tako da su stalci jednako udaljeni jedan od drugoga. samo obratno (slike 20a. trčanje preko 4–8 prepreka koje se nalaze na različitim udaljenostima jedna od druge (slike 16a. Za razvoj osećaja za ritam koriste se sledeće vežbe: 1. 20c.2 Ritam Osećaj za ritam je sposobnost za određivanje dužine ili opsega pokreta u odgovarajućim vremenskim razmacima zadane vežbe. u trčanju loptu obema rukama bacati iza leđa i hvatati je ispred tela.. zabacivanje potkolenica. isto. 18b i 18c) 7. godine. Ovu sposobnost najbolje je razvijati u senzitivnim fazama. visoki skip. niski skip. ili 2 m (slike 17a.5 m ili 2 m (slike 18a.3. 14b i 14c) 3. dečji poskoci (slike 13a. npr. 15b i 15c) 4. trčanje preko prepreka koje su jednako udaljene jedna od druge (slike 15a. vođenje lopte u mestu s promenom ritma. odnosno između 12. 1m. 20b. 17b i 17c) 6. vođenje lopte – slalom. 3. 13d i 13e) 2. 20e i 20f) . 13c.

hodati u počučnju. izvesti okret za 180 stepeni i hvatati loptice (slike 21a. iz mesta baciti 2 teniske loptice u vazdug. a drugom je voditi ili je bacati u vazduh i hvatati je (slika 23) 6. tako da su članovi para okrenuti leđima jedan prema drugome. . isto to s loptom 4. izvoditi različite gimnastičke elemente (slike 24a. 24b i 24c) (premet strance – zvijezda. vežbu izvoditi u paru. iz uspravnog stava baciti loptu u vis prema napred.2. izvesti kolut napred i uhvatiti loptu 7. iz zaklona trupom dodavati loptu partneru koji je hvata na različitim udaljenostima (slika 22) 5. jednom rukom gurati loptu. 21b i 21c) 3.

4 Brzina reakcije Brzina reakcije je sposobnost brzog odgovora pokretom na određeni nadražajj. Za razvijanje brzine reakcije koriste se sledeće vežbe: . nakon toga kolut nazad te skok s okretom za 180 stepeni 3. iz uspravnog stava izvodi se kolut napred. kolut nazad.kolut napred. slušnog ili taktilnog nadražaja. skok s okretom za 180 stepeni. poput vidnog.

1. sklek. dodavanje “lude” loptice u paru 5. partner drži tenisku lopticu u ruci i ispušta je bez upozorenja. čučanj. isto kao vežba broj dva samo što se izvodi rukometnom loptom koja se baca u stranu (slike 26a i 26b ) 4. ležanje…) (slike 27a. sportista stoji na mestu potpuno opušten i na trenerov znak brzo menja poziciju (npr.sportista je mora uhvatiti pre nego li dodirne tlo (slike 25a i 25b) 2. isto to samo što se sportista nalazi na određenoj udaljenosti i mora uhvatiti lopticu pre nego li dva puta padne na podlogu 3. sed. 27b i 27c) .

u paru. okret. skok. desno (slika 30) 9. natrag. levo. kretanje u stranu. a levom nogom voditi fudbalsku loptu istovremeno (slike 31a i 31b). kleka ili ležanja na podlozi) na zvučni ili vizualni signal te kratak sprint 5 .6. . promena smera napred. promena ruke kod vođenja lopte (slike 29a i 29b) 8. jedan partner izvodi pokrete po vlastitu izboru.10 metara na trenerov znak (slike 28a i 28b) 7. desnom rukom voditi košarkašku loptu. sed. a drugi treba te pokrete imitirati u što kraćem vremenu (ogledalo) – vođenje lopte. na trenerov znak rukom. kretanje u košarkaškom stavu. start iz različitih pozicija (iz seda.

rukama u odručenju izvoditi velike krugove. drugom izbačaj lopte u vis i hvatanje (slika 40) . a glave u drugu stranu (slika 34) 4. drugom bočne. a drugom raditi velike krugove u ramenom zglobu (slika 35) 5.3. godine i koristiti sledeće vežbe: 1. stajanje na jednoj nozi. voditi loptu jednom rukom. na način da idu u suprotnom smeru (slika 33) 3. na jednoj nozi. a nogom kružiti u zglobu kuka prema unutra (slika 32) 2. dok se nogom kruži (slika 38a i 38b) 9. Najbolje je razvijati ovu sposobnost između 6. skip u mestu. preskakivanje vijače (na dve noge. i 8. ali samo iz zgloba ramena 7. skakanje s izvođenjem udaraca u vazduhu (slika 36) 6. ruke se kreću iz priručenja u predručenje. ukrštenim rukama) (slika 39) 10.5 Sinkronizacija pokreta u vremenu Sinhronizacija pokreta u vremenu usavršava se vežbama koje sadrže nepovezane pokrete dva ili više delova tela. a drugom rukom bočni udarac (slika 37) 8. u bočnom kretanju. jednom rukom raditi čeone krugove. rukama raditi velike krugove(svaka u suprotnu stranu). rotacije kukova u jednu stranu. jednom rukom vođenje lopte. jednom rukom raditi čeone krugove.

i 11...6 Kinestetičko diferenciranje Kinestetičko diferenciranje je sposobnost da se koristi odgovarajuća količina snage za određeni pokret te da se korektno proceni razlika u formi. Mogu se koristiti sledeće vežbe: 1.) (slika 41) .3. bacanje lopti različite veličine ne mete postavljene na različitim mestima na zidu ili tlu (dvema rukama. udaljenosti i vremenu izvođenja (timing). jednom rukom. Ovu sposobnost najbolje je razvijati između 6. i 10. godine. i 7. nogom.

2. vođenje dve lopte različitih težina i opsega (koje se različito odbijaju) (slika 43) 7. isto to iz skoka 6. skok u dalj na tačno zadanu udaljenost koja nije udaljenost maksimalnoga skoka (slike 45a. bacanje medicinke na tačno zadanu udaljenost koja nije maksimalna 3. skakanje iz počučnja preko 5–6 prepreka različite udaljenosti i visine 4. bacanje lopte o zid tako da se lopta odbije od zida na tačno zadanu udaljenost (slike 42a i 42b) 5. 45b i 45c) 9. dodavanja s dve lopte različite težine i opsega (slike 44a i 44b) 8. glavom udarati loptu o zid u stajanju ili skakanju (slika 46) .

.

a suština inteligencije se ne može određivati u terminima manifestnog ponašanja Ili učinka na testovima inteligencije. godine kod dečaka i između 9. preskok. fudbal) tako da je što pre možemo dodati saigraču 4. i 13. Najbolje ju je razvijati između 8. Latinski pojam intelektus ima dva osnovna značenja um I moć shvatanja. proći poligon prepreka (slalom. vođenje. Prema Ajzenku većina psiholoških istraživanja inteligencije se odnose na delovanje I ispoljavanje inteligencije. godine kod devojčica. objašnjavan I definisan u psihološkim istraživanjima. U treningu se mogu koristiti sledeće vežbe: 1. mada bi za taj hipotetski konstrujt adekvatniji izraz bio inteligentno funkcionisanje. Kognitivne sposobnosti Inteligencija je pojam koji je u poslednjih sto godina najčešće I najopsežnije ispitivan. primanje lopte (košarka. odbojka. preći zadanu udaljenost u zadanom vremenu sa što manjim brojem pokreta 3. odnosno manifestovanje inteligentnog ponašanja. 4. bacanje) sa što manjim trudom i u što kraćem vremenu 2. Termin je uveden u psihologiju preko Ciceronovog prevoda Aristotelovog pojma razumevanje. preći zadanu udaljenost na neravnom terenu za što kraće vreme i s minimalnim trudom. već je ona nešto što je u osnovi pomenutih aktivnosti.3. Latinski intellegere znači razumevati.7 Adekvatnost kretanja Adekvatnost kretanja je sposobnost kretanja na način da se zadatak izvede sa što manjim trudom. i 12. Stankov (1991) navodi nekoliko definicija koje su date pre više od osamdeset godina: Sposobnost za apstraktno mišljenje Sposobnost da se nađu odgovori s obzirom na istinitost ili činjenice Sposobnost da se stekne sposobnost Sposobnost prilagođavanja na relativno nove situacij Sposobnost da se stekne I zadrži enciklopedijsko znanje . provlačenje.

Bert (1949) je među prvima pokušao da Spirmanov monarhijski model razvije u hijerarhijski model sposobnosti. a drugi se odnosi na asocijativnost mozga.jedan je za sve forme perceptivne diskriminacije.sledeći nivo je nivo percepcije koji uključuje perceptine I motorne procese. aritmetičke I spacijalne sposobnosti. već I po svojoj kvalitativnoj prirodi”. retencije I korišćenja asocijacija među neverbalnim simbolima uključujući I brojeve. Horn. Ovde takođe postoje dva uža faktora. sa izolovanim rečima I faktora smisaonih jezičkih Celina. . U njemu se odražava sposobnost opažanja prostornih relacija među objektima.Struktura kognitivnih sposobnosti Prema Kvaščevu teorije o organizaciji sposobnosti se mogu podeliti u dve grupe I to hijerarhijske čiji su autori Bert. U okviru “g” faktora su dva uža faktora. Treći nivo je asocijativni nivo. Vernon. Gutman. zasnivaju se na klasifikaciji fenomena u preseku pojedinih kategorija. Na osnovu prirode mentalnog sadržaja izdvajaju se grupni faktori veralne. a drugi je grupni factor motornih aktivnosti. empiriski dobro zasnovan. a dihomatiju diktiraju dva principa. Grupni faktor praktičnih sposobnosti izolovan je posle Bertovog iskustva u radu na selekciji učenika. Grupni spacijalni faktor. Tu se izdvajaju dva grupna faktora.faktor statičkih I faktor kinetičkih relacija Najviši mantalni nivo je nivo relacija koji je u vrhu hijerarhije sposobnosti. Inteligencija kao integrativna funkcija uma obuhvaćena je na svakom nivou. ”Hijerarhijske teorije shvataju sposobnosti kao ugnežđene skupove unutar skupova I mogu se grafički prikazati kao neka vrsta hijerarhijskog sistema. Mentalni procesi I kapaciteti izgleda da se sastoje od sistema u sistemima. potiče iz dva uža grupna faktora. a njene manifestacije se razlikuju ne samo u stepenu. praktične. Grupni factor verbalnih sposobnosti. Bert je pokušao da selekciju vrši pomoću testoava izvođenja I rezultati su pružili pouzdane dokaze o postojanju grupnog faktora praktične sposobnosti. sluha. Elkousi. Kod Gilforda tri faceta su operacije. tumačenja tih relacija I zamišljanja novih relacija. nisu dovoljno prediktivni za uspeh učenika u tehničkim školama.faktora operacija. Katel. Pokazalo se da verbalni testovi koji su do tada bili misaono upotrebljavani. U njegovoj šemi sposobnosti. na najnižem nivou su senzorni procesi koji odgavaraju nizu specifičnih faktora iz oblasti oseta.prvi je memotija. vida.faktor shvatanja relacija I faktor kombinacija relacija. koja zavisi od fizioloških osobina mozga. Ovaj faktor je prvi izolovao El KOUSI. ukusa I konestezije.sličnost kognitivnih aktivnosti I priroda menatalnog sadržaja kognitivnih aktivnosti. mirisa. Slično verbalnim I numerički factor se deli na nekoliko užih grupnih faktora. I takozvane facet teorije čiji su tvorci Gilford. Facet teorije kao što je slučaj sa Gilfordovom. proizvodi I sadržaji. C. On piše: “Moje sopstveno gledište je u velikoj meri zasnovano na Šeringtonovim anatomskim I fiziološkim studijama moždanog I nervnog sistema koje pokazuju da je struktura uma u suštini hijerarhijska. Ovaj faktor je definisan kao sposobnost oblikovanja. U skladu sa njihovom relativnom kompleksnošću vidi se da različite komponente pripadaju nekom od četiri ili pet nivoa koji se mogu razlikovati. Prvi od ovih proncipa odražava se u dva grupna faktora. takođe je uključen u Bertov system.

semantički I bihejvioralni sadržaj. četiri vrste sadržaja testova I šest vrsta produkata Gilford je dobio 120 vrsta nezavisnih sposobnosti. zadržavanje informacja u nepromenjenom obliku u kakvom su bile prilikom učenja 3. To su razrađeni načini ili oblici ispoljavanja informacija I imaju sledeće kategorije: Jedinice . grupe predmeta sa zajedničkim odlikama Relacije . Implikacije. Kognicija. simblički. Treća dimenzija su produkti. očekivanja ili predikcija nečega na osnovu date informacije 1.ega sledi da u njegovom sistemu nema mesta ya op[tu inteligenciju. Memorija. da bi do 1971 objasnio 98 empirijskih utvr]enih sposobnosti. Dimenzije su predstavljene na sledeći način: 1. . Druga dimenzija modela odnosi se na sadržaj I nju čine četiri paralelne kategorije: figuralni.nih faktora. Evaluacija odluka koje zadovoljavaju logičke kriterijume. njihova imena. Međutim prilikom objavljivanja ovog modela (1956) Gilford je opisao samo 40 sposobnosti. izolovane celine Klase . Kriti. produkovanje više informacija iz date informacije 4. promene informacija ili produkata u drugi oblik ili stanje 6.Gilfordova teorija Nasatavljač tendencije priaznavanja samo grupnih faktora u Americi je Gailford. 5. Transformacije. pojedinačne stvari.ari ka\u da Gilfordov model ne predstavlja opis empirijski yasnovanih bayi. Taj concept structure sposobnosti on je opisao kao morfološki model. Radi potpunijeg opisa svih mogućih posebnih sposobnosti Gilforf je definisao tri dimenzije intelekta čijim se ukrštanjem dobija 120 nezavisnih intelektualnih sposobnosti. 4. razne vrste odnosaizmeđu dva objekta sa specifičnim obeležjima Sistemi. Gilford veoma strogo yastupa gledi[ted a su opravdane jedino ortogonalne poyicije faktora iy . Divergentna produkcija. 2. 3. kompleksi strukture ili organizacije međusobno zavisnih delova ili delova koji su u interakciji. On je Terstonovu ideju o postojanju većeg broja primarnih sposobnosti izveo do najsitnijih detalja. direktno pronalaženje informacija u različitim oblicima 2. Ukrštajnem pet vrsta mentalnih operacija. ve’ da vi[e predstavlja apriorni sistem ya klasifikaciju testova I jednu vrstu direkcije ya iyradu novih testova.

jer je ona jedna od glavnih sposobnosti koje odvajaju vrhunske sportiste od prosečnih. tj periode kada je najbitnije raditi na koordinaciji. a istovremeno i najvažnijih sposobnost od kojih zavisi uspešnost u pojedinoj sportskoj grani ili disciplini. Vrlo je bitno prepoznati važnost ove motoričke sposobnosti i primenjivati vežbe za njen razvoj od najranije dobi jer se na taj način razvoj mlađih sportista može znatno olakšati i osigurati baza za dalje usavršavanje. Dakle. zahtevaju visok nivo ove važne sposobnosti. . ne može se očekivati stalni napredak ako se ne posvećuje posebna pažnja ovoj važnoj sposobnosti. utiče i na celokupni psihosomatski razvoj deteta. jer je od krucijalne važnosti za uspeh u sportu. U svakom sportu je povezana s tehnikom i taktikom. no isto tako valja biti oprezan pri oblikovanju programa za razvoj koordinacije zato što će greške u metodici razvoja primarnih koordinacijskih sposobnosti ostaviti trajne posledice na motoričku efikasnost čoveka. pa shodno tome može se govoriti o visokoj povezanosti između kognitivnih sposobnosti I koordinacije. Upravo zbog toga bitna je višestrana priprema sportista koja će rezultirati poboljšanjem koordinacije. koje obiluju tehničkim i taktičkim elementima. što je viši nivo kooordinacije.zato treba poznavati senzibilne faze. Dakle. koja osim toga. što će rezultirati ostvarenjem željenih rezultata. S toga predlog svim trenerima je da obučavanje ovog prostora motorike shvate vrlo ozbiljno. Bez obzira na nivo nasleđene koordinacije. sportista se bolje prilagođava na trenažne i takmičarske zahteve.Zaključak Ova motorička sposobnost jedna je od najmanje istraženih. sportske igre. Koordinacija se drugačije zove motorička inteligencija. prema tome. najbitnije je svakom spprtisti dati odgovarajuće informacijsko opterećenje u pravom trenutku. Usput ovo je povrana veza pa samim treningom koordinacije mi utičemo I na intelekt.

Literatura 1. 2004 2. ALEKSANDAR M.sportforma.com/index.php?option=com_content&task=view&id=131&Itemid=278 . Psihologija sporta I vežbanja.sven NIŠ. MILOJEVIĆ. http://www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->