INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran RaĎenović (br. indexa 2-1903/11) naslov knjige (Esej iz Uvoda u pravo)

Subotica, 2011.

privremenu narodnu skupštinu DFJ. Ograniĉen je na sledeće dogaĊaje: MeĊunarodno-politiĉki poloţaj narodnooslobodilaĉkog pokreta. treće zasedanje AVNOJ-a. meĊunarodni poloţaj i borbu za priznanje nove Jugoslavije. izgradnju federacije. 2 . problem oblika vladavine. REZIME Ovaj esej obraĊuje period jugoslovenske istorije tokom Drugog svetskog rata.I. drugo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije i njegove akte. konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. ustavotvornu skupštinu i osnovne karakteristike konstituisanja novog pravnog sistema.

pod mentorstvom prof. Ţeljka Bartulovića. akademske godine 2011/2012. smer Kriminalistika.II. dr. PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao pisani rad iz predmeta Opšta istorija drţave i prava na Internacionanom univerzitetu u Novom Pazaru Visokoškolska jedinica u Subotici. 3 .

........III...............4 IV..……...... TEKST ... ZAKLJUČAK ………………………………………………………......18 VI...2 PREDGOVOR ………………………………………………….........…19 4 ........3 III......5 V........ SADRŢAJ………………………………………………………….. LITERATURA ………………………………………………….…….…........ II.. REZIME …….…………………………………………………........... SADRŢAJ I. 502-514......

TEKST dinica vernih svrgnutom Musoliniju. bugarske. kompromitovanim osnovama. ne drţi lojalno prema savezniĉkim ratnim naporima. vojniĉki i politiĉki organizovanim delovima domaćih burţoazija drţala i rasplamsavala svenarodni otpor osvajaĉu. SSSR i Velike Britanije. Ni ta zamašna operacija. do novembra 1943. NOP je pred drugo zasedanje AVNOJ-a imao krupne spoljno-politiĉke teškoće. izbegliĉka vlada je zvaniĉno delovala pri vladama savezniĉkih drţava. na ĉelu sa kraljem. koji su delovali pod nazivom „Jugoslovenska vojska u otadţbini“. S druge strane. Za razliku od ranijih ofanziva. NOV i POJ je postigla operativnu zrelost i organizacioni uspon. koji su nadirali na istoku i zapadu. nije postigla svoj krajnji cilj. tj. da se preko njih pa ĉak neposredno i ona sama. Iz celine ovih vojnih zbivanja proistiĉe: prvo. da je NOV i POJ jedina i nasuprot izdajniĉkim. U savezniĉkim zvaniĉnim krugovima.000 vojnika i oko 180. godinu. da fašistiĉke snage nisu uspele da deblokiraju onaj deo balkanskog strateškog puta koji je neprestano napadala oslobodilaĉka vojska Jugoslavije. ta vlada je vojne uspehe NOP-a pripisivala ĉetnicima Draţe Mihajlovića. Kao što je poznato. U tom svojstvu. koje su preteţno udarale u jezgro NOV i POJ.000 pripadnika domaćih kvislinških formacija. kroz borbu protiv fašizma i njegovih domaćih privesaka. Ona je sve ĉinila da NOP predstavi kao uskostranaĉki. pa ĉak i u širokoj demokratskoj javnosti sveta. devet bugarskih i tri maĊarske divizije sa oko 450. stvarno i objektivno.IV. deset samostalnih brigada i sto osam partizanskih odreda. da su porazi fašistiĉke koncentracije u borbama protiv NOV i POJ slabili kapitalne osovinske poloţaje prema saveznicima. Ta vlada hotimice je zaobilazila suštinu: da je Jugoslavija neobnoviva na starim. ova je bila razuĊena i posebno usmerena prema osloboĊenim podruĉjima Hrvatske. Vlade SAD. Ona je tada vezivala dvadeset i ĉetiri nemaĉke. Njena osnovna teţnja je bila da diplomatiskim i propagandnim sredstvima prikrije odnosno u netaĉnom svetlu prikaţe dogaĊaje u Jugoslaviji. ĉiji je tok zahvatio i 1944. sa dvadeset i šest divizija. I pored sveg svog otpora fašistiĉkim napadaĉima. drugo. ona je sejala i utvrĊivala zablude o stanju u Jugoslaviji. odnosno njenog drţavno-pravnog kontinuiteta. Slovenije. Bosne i Hercegovine. Pred drugo zasedanje AVNOJ-a oslobodilaĉku vojsku je saĉinjavalo osam korpusa. jugoslovenska izbegliĉka vlada. Opšta politiĉka linija jugoslovenske izbegliĉke vlade bila bi nesprovodljiva da joj nisu išli na ruku i odnosi izmeĊu glavnih partnera antifašistiĉke koalicije. pokazuju spremnost pa ĉak i grade osnove nove vlasti. svaka na svoj naĉin i iz svojih posebnih strateških razloga. bila je reprezentant Jugoslavije. 2. MeĎunarodno-politički poloţaj NOP-a. da njeni eksponenti u zemlji saraĊuju sa okupatorima. treće. da je NOV i POJ bila i da se potvrdila kao samostalni nosilac jednog od znaĉajnih frontova drugog svetskog rata i ĉetvrto. Prolazeći kroz vrlo riziĉne vojne poduhvate. Drţave antifašistiĉke koalicije priznavale su je kao takvu. Tendenciozno je tumaĉila ĉinjenicu da narodi Jugoslavije. komunistiĉki i anacionalni pokret. ĉetniĉke i Rupnikove trupe. dugo vremena su priznavale 502 5 . ustaško-domobranske. koji su se zbili tokom. Crne Gore i Makedonije. Nedićeve. kada je obavljeno drugo zasedanje AVNOJ-a.

Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu. vlade zapadnih saveznika su u bitnom usmeravale politiku jugoslovenskih organa u izbeglištvu. Pa ipak. Politiĉke promene u Jugoslaviji za trajanja rata mogle su. što doduše još nije znaĉilo i kraj njenog ratnog puta. potvrĊuje i instrukcija izbegliĉke vlade Kraljevine Jugoslavije Draţi Mihajloviću od 11. Beograd 1964. Od maja 1943. izmeĊu ostalog. Od novembra 1942.. bili su znak da se glavni partneri antifašistiĉke koalicije pripremaju za ureĊenje posleratnog sveta. kaţnjavanju ratnih zloĉinaca i dr. U takvim okolnostima. do 30.. odrţana je u Moskvi konferencija ministara inostranih poslova SAD. maja 1943. Prema njoj: „Odstupanje od ovoga moţe biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande . 567). NOP je upotpunio vojne i politiĉke uslove za donošenje akata o konstituisanju noje jugoslovenske drţave.Uslovi i neophodnost saziva. Govorimo u ime ogromne većine naroda da on ţeli demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilaĉke odbore. Oslobodilaĉka vojska već je prebrodila mnoga iskušenja. Pre odrţavanja te konferencije.. VI.. ukidanju fašistiĉkih organizacija. Mi nećemo dozvoliti da oni doĊu u Jugoslaviju. pokušavao da odredi odnosno suzi domet politiĉko-strateških ciljeva NOP-a. da poremete odnose izmeĊu SSSR-a i ostalih vodećih drţava antifašistiĉkog bloka. naroĉito posle kapi- 503 6 . do novembra 1943... oktobra 1943. SSSR i Velike Britanije. demokratizaciji Italije. 467).tu vladu i uvaţavale njene politiĉke motive. kada je prva vojna misija zapadnih saveznika dospela do Vrhovnog štaba NOV i POJ. drugog zasedanja AVNOJ-a. DRUGO ZASEDANJE AVNOJ-A 1. a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade . One su poznavale lice i naliĉje te politike. Tada je jedan deo saveznika poĉeo neposredno da se suoĉava sa vojnim i politiĉkim prilikama kao i razlozima promena u Jugoslaviji. Drugo. 2. Treće. kada je odrţano njegovo drugo zasedanje. Pre svega. zato što oni dvije i po godine i sada podrţavaju saradnike okupatora. Bilo je izvesno na NOP ne prepušta velikim silama donošenje odluka o politiĉkoj i drţavnoj sudbini naroda Jugoslavije i da im to stavlja do znanja. da ĉetnici privremeno prekinu svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima. oktobra 1943. Njeni zakljuĉci o uspostavljanju nezavisne Austrije. od 19. izdajnika Draţu Mihajlovića i zbog toga nose svu odgovornost za to izajstvo nad narodima Jugoslavije. koja je data sa odobrenjem vlade Velike Britanije. kada je obrazovan AVNOJ. meĊunarodni poloţaj NOP-a poĉeo je postepeno da se popravlja. opis stepena do koga je došla oslobodilaĉka borba i osnovna linija po kojoj će se kretati rad predstojećeg.“ (Hronologija oslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945. U tim taĉkama sadrţani su suština problema obrazovanja nove Jugoslavije. Josip Broz Tito uputio je vladi SSSR-a depešu u kojoj stoji: „Prvo. Ĉetvrto.. To. Jedino zakonita vlada u sadašnje vrijeme jesu narodnooslobodilaĉki odbori na ĉelu sa Antifašistiĉkim vijećem“. motivisan sopstvenim strateškim idejama i poloţajem u okviru antifašistiĉke koalicije. (Hronologija oslobodilaĉke borbe . jer bi to znaĉilo graĊanski rat. prema njegovim procenama. MeĊunarodni poloţaj NOP-a oteţavalo je i to što je i SSSR.

ĉije se zasedanje poklopilo sa odrţavanjem konferencije u Teheranu. novembra do 1. I spoljno-politiĉki razlozi su opravdavali sazivanje AVNOJ-a. Pa i pored toga on je imao dovoljno osnova da bude oprezan. AVNOJ. odrţana je Teheranska konferencija šefova SAD. nova Jugoslavija bi stekla svoj drţavnopravni subjektivitet. s jedne strane. Nacionalno izdajstvo je konaĉno onemogućilo politiĉki odluĉujuće delove jugoslovencke burţoazije da nastupaju u ime naroda i narodnosti Jugoslavije. SSSR-a i Velike Britanije. Na taj naĉin bi bili ozvaniĉeni kraj Kraljevine Jugoslavije i nastanak nove jugoslovenske drţavne tvorevine. ona je upeĉatljivo poboljšala svoj strateški poloţaj. saveznici to nisu ni pripremali. AVNOJ je bio najviši izraz te celine koja se neosporno pretvarala u drţavni organizam. oni su. Polazio je od toga da samostalno ali sa neophodnim meĊunarodno-politiĉkim elasticitetom treba da ĉuva celokupnost svojih vojno-politiĉkih ostvarenja. preurede prema svojim interesima. Konaĉno. da sopstvenom voljom i bez odugovlaĉenja ima da razvlasti organe Kraljevine Jugoslavije i tako pokrene borbu za meĊunarodno priznanje nove drţave. I tada saveznici nisu dovodili u pitanje jugoslovensku izbegliĉku vladu. Bilo je nesumnjivo da ona predstavljaju više i organske delove već ustaljenog sistema narodnoodborske vlasti i da ĉine zametke nastajućeg federalnog ureĊenja. 504 7 .tulacije Italije i u krajnjoj liniji neuspešnog pokušaja Nemaĉke da kroz VI ofanzivu svojim jedinicama ispuni i ĉvrsto odrţi italijanski okupacioni prostor u Jugoslaviji. Baš u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. Na toj konferenciji. priliĉno su razvila osnovne atribucije vlasti. kako će se to uskoro videti. Sa unutrašnje-politiĉke taĉke gledišta bilo je neophodno da se taj proces i formalno obeleţi i sankcioniše. od 28. decembra 1943. Pa ipak. pa u njegovom okviru i Jugoslaviju. Vojni potezi NOP-a obavljeni su jednovremeno sa znaĉajnom organizaciono-politiĉkom delatnošću na podruĉju izgradnje narodne vlasti. razliĉitih teritorijalno-politiĉkih stepena. Donošenjem akata kojima bi se to postiglo. njihovo drţanje prema stvarnosti u Jugoslaviji zahvatale su izvesne promene. Objavljivanjem tog zakljuĉka šefovi antifašistiĉke koalicije su javno i realistiĉki procenili vrednost i vaţnost narodnooslobodilaĉke vojske i njenu ulogu u predstojećim operacijama. koja je oţivotvoravala naĉelo samoupravnosti radnog naroda u politiĉko-teritorijalnim jedinicama. Na slobodnoj teritoriji oni su bili jedina i jedinstvena revolucionalno-demokratska vlast. premda još u funkciji opštepolitiĉkih predstavništava NOP-a pojedinih zemalja Jugoslavije. Na njoj je donet zakljuĉak da se partizani Jugoslavije u najvećoj mogućoj meri potpomognu i to materijalno i operacijama komandosa. U zemaljskim odnosno jugoslovenskim razmerama u jeku rata izvršena je smena nosilaca vlasti. tada još nije raspolagao ovim podacima. U takvim okolnostima bilo je neodloţno da AVNOJ zadobije svojstva vrhovnog organa vlasti. Vodeće sile antifašistiĉkog tabora su i pored javnog izjašnjavanja za pravo naroda na samopredeljenje i duh Atlanske povelje radile na tome da svet. javno pokazali da raĉunaju sa partizanskom snagom a s druge tajno otpoĉeli pregovore oko interesnih sfera u Jugoslaviji.. Zemaljska veća. Samim tim nije bio niti mogao biti opovrgnut legitimitet organa kraljevine Jugoslavije. U većem delu Jugoslavije delovali su narodnooslobodilaĉki odbori.

naprotiv. sastavljen je od uvoda. opremi i hrani koju su saveznici ukazali. obrazloţeni su vaţnost i neophodnost da se AVNOJ pretvori u najviši zakonodavni i izvršni organ drţavne vlasti. jugoslovenska vlada u izbeglištvu zajedno sa svom reakcionarnom izbegliĉkom klikom. Šesta neprijateljska ofanziva kao i ratne prilike u celini omeli su dolazak delegacija iz Makedonije i Sandţaka i znatan broj pojedinaca. Monarhija je politiĉki osuĊena. Stoga je na zasedanju uĉestvovalo 142 delegata. Da bi se to otklonilo i spreĉila obnova prošlosti u referatu je istaknuta potreba uvoĊenja republikanskog oblika vladavine. Naglašena je potreba da se preduzmu sve mere kako bi narodi Jugoslavije stvorili drţavno ureĊenje koje bi se zasnivalo na njihovom bratstvu i ravnopravnosti i jemĉilo slobodu u demokratiju svih slojeva društva. Izraţeno je uverenje da saveznici neće krivo shvatiti istorijski korak i steĉeno pravo naroda Jugoslavije da sami o sebi odluĉuju što je. MeĊu njima posebno mesto imaju akti ustavnog karaktera. Vrhovnog komandanta NOV i POJ o razvoju narodnooslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije u vezi sa meĊunarodnim dogaĊajima. Kroz prva dva dela Deklaracije prikazani su istorijske tekovine oslobodilaĉkog pokreta i problemi i ĉinioci koji oteţavaju oslobodilaĉke napore naroda Jugoslavije. koje su omogućile poĉetak vojniĉke saradnje. a saveznici stave u 8 . Velike Britanije i SAD. Kralj Petar II je ocenjen kao središte okupljanja reakcije i podrţavalac Draţe Mihajlovića. ugnjetavanju naroda Jugoslavije i hegemoniji velikosrpske burţoazije. vojska te vlade. Pokazalo se da ona nije sluţila bratstvu već. Toj kategoriji delimiĉno pripada Deklaracija koju je AVNOJ doneo pre svih ostalih odluka. Politiĉku podlogu razmatranja i odluka na tom zasedanju saĉinjavali su izveštaj o radu Izvršnog odbora AVNOJ-a. Kao takvi ĉinioci oznaĉeni su tzv. ĉetnici Draţe Mihajlovića i kralj Petar II-utoĉište i simbol protivnarodnih snaga.-30. koji je podeo njegov predsednk dr Ivan Ribar i referat Josipa Broza Tita. izraţena je zahvalnost za pomoć u ratnom materijalu.Drugo zasedanje AVNOJ-a i njegovi akti. u potpunom skladu sa naĉelima Atlanske povelje. novembra 1943. Taj istorijski dokument raspolaţe politiĉko-deklaratornim i konstitutivnim svojstvima. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneti su akti razliĉitog pravnog i politiĉkog znaĉaja. U referatu su izloţeni presudni problemi i zahtevi narodnooslobodilaĉke borbe u toj etapi. podvuĉeni su uspostavljanje direktnih veza izmeĊu Glavnog štaba savezniĉkih oruţanih snaga Srednjeg istoka i Vrhovnog štaba NOV i POJ. S obzirom na dotadašnja ostvarenja oslobodilaĉke borbe. ĉinjenica da narodi Jugoslavije cene znake sve pravilnije ocene njihove borbe u savezniĉkim zemljama. TakoĊe je istaknuto prihvatanje odluka moskovske konferencije prema kojima se svim narodima osigurava pravo da po slobodno izraţenoj volji reše pitanje svog drţavnog ureĊenja.1. jugoslovenskoj izbegliĉkoj vladi. Smisao svega toga bio je da se konstatuje sazrelost uslova za konstituisanje Demokratske Federativne Jugoslavije. odnosno za oduzimanje legitimiteta tzv. Drugo zasedanje AVNOJ-a odrţano je 29. kako je reĉeno u referatu. u Jajcu. Konstatovani su i osećanja prijateljstva naroda Jugoslavije prema narodima SSSR-a. konstatacije i zakljuĉaka. Za uĉešće na njemu zemaljska veća su izabrala 268 delegata.

Ono je potvrdilo odluke slovenaĉkog narodno-oslobodilaĉkog odbora i Zemaljskog antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Hrvatske o prikljuĉenju Slovenaĉkog primorja i drugih slovenaĉkih zemalja slobodnoj Sloveniji. Oĉigledno je da ona nije nastala u jednom trenu. Odluka o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu osloboĊenja kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobodilaĉkog rata. koja ima karakter zakonskog akta. donelo je Odluku o dodeljivanju naziva Maršala Jugoslavije Josipu Brozu Titu. Zadra i anektiranih delova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ostrva slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji. U završnom delu Deklaracije zakljuĉeno je da se AVNOJ konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavniĉko telo Jugoslavije. DRŢAVNO-PRAVNI EFEKTI I MEĐUNARODNI ODJEK AKATA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 1. Odluku o naimenovanju Nacionalnog komiteta osloboĊenja Jugoslavije za ĉijeg je predsednika izabran Josip Broz Tito. odnosno odobrenja i da se ne priznaju njeni eventualni budući ugovori i obaveze kao i da se Jugoslavija izgradi na demokratskom. Istovremeno je istaknuta obaveza da se tim zakljuĉcima da oblik posebnih odluka AVNOJa. da se uspostavi Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije (NKOJ). Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu i 4. Ozvaniĉen je postanak nove jugoslovenske drţave. AVNOJ je potom doneo posebne akte ustavnog karaktera kojima pripadaju: 1. Donošenjem odluke o pretvaranju AVNOJ-a u vrhovni organ vlasti povuĉen je strateški.Konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. 3. prekretniĉki potez. Predsedništvo AVNOJ-a. da se izbegliĉkoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije. S obzirom na sadrţinu tih zakljuĉaka opravdano se istiĉe da Deklaracija raspolaţe konstitutivnim elementima sa ustavnom snagom.505 poloţaj da i pravno uvaţe volju naroda Jugoslavije da samostalno i na novim temeljima izgrade svoju drţavu. Odluka o odobravanju odluka. federativnom principu kao drţavna zajednica ravnopravnih naroda. naredaba i izjava Izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. TakoĊe su doneti: Odluka o priznavanju i zahvalnosti narodnooslobodilaĉkoj vojsci. VII. Odluka o kojoj je reĉ sublimirala je na drţavnopravni naĉin celokupan proces izgradnje narodne 9 . U skladu sa odlukom Moskovske konferencije o borbi protiv ratnih zloĉinaca. Rijeke. kao organ sa obeleţjima narodne vlade. da se pregledaju svi meĊunarodni ugovori i obaveze koje je u ime Jugoslavije sklopila ta vlada i to s ciljem njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja. izabrano na tom zasedanju. Odluka o oduzimanju prava zakonite vlade Jugoslavije takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II KaraĊorĊeviću. 2. koja je akt sa obeleţjima politiĉke deklaracije kao i Odluka o uvoĊenju naziva maršala Jugoslavije u narodnooslobodilaĉkoj vojsci Jugoslavije. a Istre. doneta je i Odluka o obrazovanju drţavne komisije za utvrĊivanje zloĉina okupatora i njihovih domaćih pomagaĉa.

drugo. Za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u. Ono je. tri potpredsednika i trinaest poverenika koji su stajali na ĉelu pojedinih resora. kako bi se donošenje konaĉnih odluka rezervisalo za ustavotvornu skupštinu. stekao celovitost i potpuna svojstva drţavne vlasti. Naglašavanjem suvereniteta naroda i drţave oni su obeleţili dve strane tog jedinstvenog pojma: iskljuĉivo pravo naroda da sam sobom vlada i iskljuĉivo pravo novonastale drţave da pred spoljnim svetom zastupa interese i izvršava obaveze svoje politiĉko-teritorijalne celine. dva sekretara i najmanje ĉetrdeset ĉlanova. a bio je sastavljen od predsednika. s tim da pitanje kralja i monarhije reši narod posle osloboĊenja ĉitave zemlje. Ozakonjeno je da on tu funkciju vrši u vreme oslobodilaĉkog rata. takoĊe. u istorijsko-pravnoj literaturi raspravjano je pitanje vremena promene oblika vladavine u novonastaloj drţavi. a republika nastala s pojavom prvih organa narodne vlasti. mimo volje naroda Jugoslavije. naĉelo jedinstva vlasti. sa preobraţenim AVNOJ-em na ĉelu.506 vlasti i oslobodilaĉke borbe koji su zapoĉeli u leto 1941. predstavlja narodni i drţavni suverenitet i vrši sve njegove zakonodavne i izvršne funkcije. AVNOJ je doneo odluku kojom se takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju sva prava zakonite vlade Jugoslavije. bez kojih ne bi bilo nove drţave i da su ona omogućila njeno pravno oblikovanje.u. Taj organ je imao sva obeleţja narodne vlade. Njom je potvrĊeno da su oslobodilaĉka borba i socijalistiĉka revolucija naroda Jugoslavije nerazdvojiva zbivanja. AVNOJ je okvalifikovan kao privremeni predstavnik tog suvereniteta. suverenitet naroda i drţave. Normirano je da to vaţi i za svaku drugu „vladu“ eventualno ubuduće stvorenu u zemlji ili izvan nje. Kao što se vidi. AVNOJ bira svoje predsedništvo. 2. Monarhija je pala a republika 10 . 1. što je bilo jedno od jemstava da narodni suverenitet bude dosledno ostvarivan. Tim povodom ispoljena su sledeća mišljenja: 1. Prema odluci o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije. donosioci te odluke jednovremeno su normirali: prvo.Problem oblika vladavine. Pri svemu tome. U njemu su ujedinjene zakonodavna i izvršna funkcija. AVNOJ je postao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraĊene Jugoslavije. federativni karakter tog organa i treće. Monarhija je pala. najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti. Predsedništvo je odgovaralo za svoj rad AVNOJ-u. AVNOJ oliĉava naĉelo jedinstva vlasti. bilo ovlašćeno da imenuje Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije. koja se izraţava jedino u AVNOJ. pet potpredsednika. u ime veća a izmeĊu njegovih zasedanja. Federativni karakver AVNOJ-a proistiĉe iz odredaba spomenute Odluke prema kojima se taj organ konstituiše u skladu sa principima federativnog ureĊenja. Ono. ĉiju celinu on predstavlja. Kralju Petru II KaraĊorĊeviću zabranjen je povratak u zemlju. Tako je sistem narodnooslobodilaĉkih odbora. koje se sastoji od predsednika. a posebno pravo da pred stranim drţavama zastupa narode Jugoslavije. S obzirom na to i Odluku o proglašenju AVNOJ-a za najviši organ drţavne vlasti.

Pre Drugog zasedanja AVNOJ-a. Treće gledište je nepobitno jer se drţi Deklaracije o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 29. a februara 1944. maja 1943. Monarhija je ukinuta a republika proglašena na Ustavotvornoj skupštini 29. 1. novembra 1945. tj. Ta vlast nije bila monarhistiĉka. Posle odluke Teheranske konferencije o pomoći jugoslovenskim partizanima. na jugoslovensku slobodnu teritoriju došla je savezniĉka vojna misija na ĉelu sa engleskim generalom Mak Linom. Pokazalo se. sve do jeseni 1944. (Historija narodne vlasti. Kako to kaţe L. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a do obrazovanja Privremene narodne vlade DFJ (7. Preko tih misija savezniĉka javnost upoznavana je sa stvarnošću u Jugoslaviji. a od obrazovanja te vlade do sastanka Ustavotvorne skupštine (29.MeĎunarodni poloţaj i borba za meĎunarodno priznanje nove Jugoslavije. To su bile manifestacije faktiĉkog priznanja NOV i POJ kao savezniĉke armije. a priznata u meĊunarodnim odnosima. sa odreĊenim faktiĉkim uticajem u zemlji. To se potvrĊuje i dogaĊajima na meĊunarodnoj pozornici. S obzirom na to ima osnova za prihvatanje gledišta o privremenom dualitetu drţavne reprezentacije Jugoslavije poĉev od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Drugo gledište se iskljuĉivo oslanja na normativnu stranu stvari. marta 1945) u Jugoslaviji je postojalo stvarno dvovlašće. meĊutim. novembra 1945. nije došlo ni do kakvog izraza priznanja nove jugoslovenske drţave ali je otpoĉela izvanredna i vrlo sloţena meĊunarodnopolitiĉka delatnost koja je sporo i konaĉno dovela do tog ĉina. Radi toga istovremeno su postojala i oba sistema vladavine“. novembra 1945) samo formalno dvovlašće.. bez obzira koliko je koja u kom ĉasu i u kom odnosu imala stvarne vlasti. pre svega. Geršković „Postojala je jedna vlast u zemlji predstavljena u licu AVNOJ-a. Obje vlasti su postojale. Beograd 1957. nezakonita i nepriznata u zemlji. Postojala je i jedna vlada u inostranstvu. Vrhovni štab NOV i POJ uputio je svojevojne misije u Kairo. 221-222). naroĉito ukoliko se tiĉe voĊenja rata. da savezniĉke vlade nisu javno i totalno opovrgavale ili priznavale odluke AVNOJ-a. i 4.507 ustanovljena na Drugom zasedanju AVNOJ-a. U pogledu vaţnosti NOV i POJ za ostvarenje celine savezniĉkog poduhvata izraţavale su. 3. one su u razliĉitim nijansama i iz razliĉitih pobuda isticale da je NOV i POJ centar otpora 508 11 . ali i njih nedovoljno suptilno tumaĉi. odnosno London i Vašington. na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. sovjetska vojna misija koju je predvodio general Kornjejev. nepriznata u inostranstvu ali koja je već stvarno imala meĊunarodne odnose. a zatim u Moskvu. ĉijim je donošenjem od strane Ustavotvorne skupštine republika neosporno ustanovljena. sve jasnija mišljenja. a) Postepeno menjanje savezniĉkog drţanja prema zbivanjima u Jugoslaviji. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. Prvo gledište previĊa ĉinjenicu da je drţava integralan sistem javne vlasti te da nagoveštaji njenog nastajanja u vidu narodnooslobodilaĉkih odbora (1941) još nisu bili manifestacija njenog efektivnog i formalnog uobliĉenja. koji su od Drugog zasedanja AVNOJ-a izazvali prelazne politiĉke i institucionalno-pravne novine u novoj Jugoslaviji. Ono meĊutim ne vodi raĉuna o prethodnom procesu koji je u odnosu na promenu obilka vladavine zapoĉeo od Drugog zasedanja AVNOJ-a.

potpisivanjem sporazuma NKOJ se opredelio za pregovore jer je smatrao da je verovatnije da će tako postići priznanje meĊunarodno-pravnog kontinuiteta Jugoslavije. Pre sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. Ozbiljan korak u tom pravcu. Na taj naĉin bi nova Jugoslavija.protiv neprijatelja u Jugoslaviji. b) Sporazumi Tito-Šubašić i meĊunarodno priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. Znaĉajnu operaciju neprijatelja predstavljao je desant na Drvar u kome se nalazio Vrhovni štab NOV i POJ.000 boraca. preko svog ministra inostranih poslova. zapadni saveznici su dosta ţurno ušli u rafinirane diplomatske operacije sa krajnjim ciljem da se u posleratnoj Jugoslaviji odrţe monarhija. naklonost prema kralju Petru II i savezniĉku aktivnost da se u Jugoslaviji ujedine sve snage koje ţele da se bore protiv neprijatelja. a s neuspehom završena juna 1944. Te dogaĊaje. Ona je zapoĉela aprila. Samim tim saveznici nisu oznaĉili temeljno menjanje svoje politike prema novoj Jugoslaviji. u Jugoslaviji je došlo do VII neprijateljske ofanzive. da NKOJ smatra da u trenutku zakljuĉenja sporazuma nije potrebno isticati i zaoštravati pitanje kralja i monarhije jer ono trenutno ne predstavlja smetnju za saradnju strana ugovornica. ostao je bez rezultata. Decembra 1943. ministar inostranih poslova Velike Britanije Idn ponovio je spremnost svoje zemlje da Jugoslaviji ukaţe pomoć istakao privremeni karakter odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. Na insistiranje saveznika na Visu je došlo do pregovora izmeĊu Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. posle svojih izjava u decembru 1943. Vrhovni štab NOV i POJ nije bio uništen već je nastavio svoju delatnost na ostvru Visu. Vlada SAD. koja je tada raspolagala sa preko 300. staro ureĊenje i njihove pozicije. da NKOJ i ta vlada odrede organe koji će koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja i olakšati stvaranje jedinstvenog predstavništva drţave. koji su navodno naišli na povoljan odziv u Engleskoj i SAD. kao nastavljaĉ meĊunarodnopravnog bitisanja dotadašnje jugoslovenske drţave. istog meseca je obećala pomoć kako partizanima tako i ĉetnicima Draţe Mihajlovića i dala podršku kralju Petru i izbegliĉkoj vladi smatrajući ih legitimnim zastupnicima Jugoslavije. Izgledi da sporazum neće ugroziti tekovine oslobodilaĉke borbe leţali su u snazi oslobodilaĉke vojske. koji su završeni 16. maja 1944. Naprotiv. 509 12 . juna 1944. To tim pre jer je prihvaćeno da će se to rešiti posle osloboĊenja cele zemlje. fungirala kao subjekt zajednice naroda. vlada SSSR je ocenila kao pozitivne ĉinjenice. Tada je i SSSR izdao saopštenje o dogaĊajima u Jugoslaviji u kome se spominju odluke AVNOJ-a. Taj vazdušni prepad izveden 25. a emigrantska vlada ispoljavala sve veće znake sopstvene nemoći. zvaniĉno motivisan potrebom ujedinjenja snaga otpora u Jugoslaviji. ali ne i zabrana da se kralj Petar vrati u zemlju. bio je insistiranje na sporazumu NKOJ-a i izbegliĉke vlade. mandatara za sastav a docnije i predsednika Jugoslovenske izbegliĉke vlade. U sporazumu Tito-Šubašić stoji: Da bi kraljevska jugoslovenska vlada trebalo da bude sastavljena od naprednih demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOPa. sve povoljnijem poloţaju nove Jugoslavije u široj meĊunarodnoj javnosti i ĉinjenici da je jugoslovenska emigracija zapala u sukobe. Neprijateljske snage bile su sastavljene od nemaĉkih i bugarskih divizija kao i domaćih kvislinških jedinica.

KPJ povela je oslobodilaĉki rat i socijalistiĉku revoluciju. U tim operacijama sa snagama oslobodilaĉke vojske sadejstvovale su i jedinice Crvene armije. novembra 1944. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. Ugovoreno je obrazovanje kraljevskog namesništva. Ali u jesen 1944. došlo do drugog sporazuma TitoŠubašić. od 4. februara 1945. Prema preporuci to telo bi se nazvalo Privremenom narodnom skupštinom.Shodno sporazumu. Naznaĉeni su novi uslovi i osnovi obrazovanja zajedniĉke vlade. vlada je priznala privremenu upravu koju su postavili AVNOJ i NKOJ. vlada dr Šubašića objavila je deklaraciju kojom je izrazila priznanje otporu naroda ĉiji je najviši izraz narodnooslobodilaĉka vojska Jugoslavije. 4. kao i da ta vlada izjavi da će AVNOJ biti proširen uvoĊenjem onih ĉlanova poslednje narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. S tim saznanjem i uverenjem da se u Jugoslaviji mora uspostaviti ravnopravnost naroda i narodnosti. a 7. osudila rad izdajnika i pozvala narod da se okupi pod voĊstvom Maršala Tita. Razvitak oslobodilaĉke borbe od Drugog zasedanja AVNOJ-a potvrdio je da su narodi i narodnosti Jugoslavije opredeljeni za zajedniĉki ţivot u uslovima ravnopravnosti i da tu ravnopravnost postiţu i uĉvršćuju kroz organe narodne vlasti i jedinice oslobodilaĉke vojske. odrţana je u Jalti Krimska konferencija šefova SAD. Obraćanje sovjetske komande NKOJ-u bilo je prvi izraz priznanja nove drţave. U njoj stoji da narodi Jugoslavije nikada nisu priznali raskomadavanje svoje zemlje od strane fašistiĉkih imperijalista i da su ispoljili ĉvrstu volju da ostanu ujedi- 510 13 . U to vreme bio je uveliko prevaziĊen plan o rekonstrukciji izbegliĉke vlade. SSSR i Velike Britanije. marta 1945. osloboĊena je ĉitava Srbija. koje bi u odsutnosti kralja vršilo kraljevsku vlast. marta postavljena je zajedniĉka vlada na ĉelu sa Maršalom Titom. Do te saradnje došlo je na molbu sovjetske komande. a vrhovni organi nove Jugoslavije prešli su u Beograd. Pored ostalog. U takvim okolnostima došlo je 2. Preporuĉeno je da zakonodavna akta doneta od strane AVNOJ-a budu podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skupštine. Od naĉina pristupa narodima i narodnostima Jugoslavije i njihovog poloţaja zavisila je i zavisi sudbina te višenacionalne zajednice. Izvršenjem preporuka velikih saveznika postignuto je savezniĉko priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. a dr Šubašić je došao u Beograd da potraţi nova rešenja. Deklaracijom te konferencije preporuĉeno je Maršalu Titu i dr Šubašiću da odmah izvrše sporazum i na njegovim osnovama obrazuje zajedniĉku vladu. koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom štabu NOV i POJ da bi oni dali pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jednom delu jugoslovenske teritorije. Ubrzo zatim. do 11. Tako je 1. To su nameravali da postignu proširenjem izbegliĉke vlade pojedincima iz NKOJ-a. koja će biti odgovorna AVNOJ-u. Izgradnja federacije Federalizacija Jugoslavije bila je najtešnje uslovljena neodloţnom potrebom da se u interesu oslobodilaĉke borbe već u toku rata reši nacionalno pitanje. do obrazovanja Namesništva. Saveznici su zatim nastavili napore da se obrazuje zajedniĉka jugoslovenska vlada.

11. Makedonije. Od 7. p. Makedonaca i Crnogoraca. na trećem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom 9. federalna Makedonija. To zasedanje opterećivale su tendencije savezniĉke politike prema Jugoslaviji. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Zemlja je konaĉno osloboĊena 15. Na zasedanju ASNO Makedonije doneto je rešenje o uvoĊenju makedonskog jezika kao sluţbenog jezika u makedonskoj drţavi. prihvata postojeće tendencije u pravcu federalizacije i daje im drţavno-pravni oblik i snagu. U Deklaraciji Velike antifašistiĉke skupštine narodnog osloboĊenja Srbije osuĊena je politika reakcionarnih velikosrpskih klika. federalna Bosna i Hercegovina. utvrĊeno je da su hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj jednaki i ravnopravni. na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu 1. novembra 1944. Narodnostima (prema Odluci nacionalnim manjinama-pr. federalna Hrvatska. Hrvata. dakle.Treće zasedanje Avnoj-a. kao i da je AVNOJ vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. OD TREĆEG ZASEDANJA AVNOJ-a DO USTAVOTVORNE SKUPŠTINE 1. Odluka polazi od ĉinjenice da je proces federalizacije u toku i da su njegovi organizacioni izdanci vidljivi.njeni. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu izazvala je i formalno konstituisanje drţava ĉlanica jugoslovenske federacije. 2. Slovenije. koje su na- 511 14 . avgusta 1944. Na zasedanju ZAVNOH-a u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graĊana demokratske Hrvatske. VIII. jula 1944. na prvom zasedanju Antifašistiĉkog sobranja narodnog osloboĊenja Makedonije u Prohoru Pĉinjskom. Istovremeno je jednodušno odobrena odluka AVNOJ-a o izbegliĉkoj vladi i monarhiji. a federalna Srbija konstituisala se kao drţava ĉlanica jugoslovenske federacije na Velikoj antifašistiĉkoj skupštini narodnog osloboĊenja u Beogradu. Slovenaca. do 10. avgusta te godine AVNOJ je odrţao svoje treće i poslednje zasedanje. Hrvatske.) obezbeĊuju se sva nacionalna prava. U Bosni i Hercegovini doneta je Deklarcija o pravima graĊana u kojoj se konstatuje da se u pravednom oslobodilaĉkom ratu iskiva bratstvo Srba. na zasedanju ZAVNO Crne Gore i Boke u Kolašinu 14. Na zasedanju Slovenaĉkog narodnooslobodilaĉkog veća u Ĉrnomelju 19. obrazovana je federalna Slovenija. izvršeno je pretvaranje toga tela u Crnogorsku antifašistiĉku skupštinu narodnog osloboĊenja i obrazovanja federalne Crne Gore. februara 1944. jula 1944. Na većini ovih zasedanja doneti su i izvesni osobeni akti ili akti sa izvesnim osobenim odredbama. odnosno naroda Srbije. Naĉelu suverenosti naroda dato je mesto jednog od temeljaca nove zajednice. Odluka. Zato istiĉe da već u vreme oslobodilaĉkog rata osnovne organe narodne vlasti pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaĉki odbori i Zemaljska antifašistiĉka veća narodnog osloboĊenja. maja 1944. Muslimana i Hrvata i zajamĉuje njihova ravnopravnost u zajedniĉkoj domovini. U tom smislu se konstatuje i normira da je Jugoslavija izgraĊuje i da će se izgraditi na federativnom principu koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba. naglašena teţnja srpskog naroda za stvaranjem zajedniĉke drţave Juţnih slovena i izraţena njegova spremnost da se i dalje bori za potpuno ostvarenje odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. maja 1945.

po predlogu savezne vlade. Ovaj njegov akt. Za trajanja njenog saziva izglasani su: Zakon o biraĉkim spiskovima. Trebalo je sprovesti deo preporuka konferencije u Jalti o proširenju AVNOJ-a poslanicima poslednje jugoslovenske narodne skupštine. odobreni su svi akti koje je predsedništvo donelo izmeĊu drugog i trećeg zasedanja: prihvaćen je poslovnik zasedanja. Rad ove skupštine trajao je od 10. s obzirom na uslove po kojima je on marta 1945. nije izazvao ma kakvo pravno dejstvo. Zakon o udruţenjima. decembra 1938. Veće je prihvatilo i zakljuĉak prve skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se ta autonomna teritorija prikljuĉi Srbiji. Konaĉno je doneta odluka da se AVNOJ nazove Privremenom narodnom skupštinom DFJ i da produţi rad pod tim imenom. 69 je pozvano u AVNOJ po sporazumu sa raznim politiĉkim strankama i grupama. avgusta do 28. o prikljuĉenju Sandţaka delom Srbiji a delom Crnoj Gori i Rezolucija Oblasne skupštine Kosova i Metohije (Prizren od 8. odobreni su Rezolucija AVNO Sandţaka od 29. kada je proglašena FNRJ.stale još u doba rata. zakljuĉeno je da se AVNOJ proširi sa 118 poslanika. manjina. U njoj su delovale i sudarale se dve antagonistiĉke politiĉke grupe. Već na poĉetku svog rada ova skupština suoĉila se sa izjavom kralja Petra II od 8. Zapadne sile su raĉunale da će u takvoj skupštini nastati ozbiljan opozicioni centar. Od njih. a zatim to telo pretvoriti u Privremenu narodnu skupštinu. sastavljena od graĊanskih politiĉara razliĉitih struja osporavala je tekovine oslobodilaĉke borbe. kojom se Kosovo i Metohija prikljuĉuju federalnoj Srbiji. Zakon o ustavotvornoj skupštini. kojom je preko radio Londona opozvao ili taĉnije reĉeno pokušao da opozove Kraljevsko namesništvo u zemlji. 36 je bilo izabrano na parlamentarnim izborima Kraljevine Jugoslavije od 11. avgusta 1945. a manjinu ĉlanovi takozvane Demokratske grupe. saglasno savetu konferencije saveznika u Jalti. 2. Privremena narodna skupština obavila je sloţen zakonodavni rad. 512 15 . Ona je nosila osobene politiĉke karakteristike. zborovima i drugim javnim skupovima i Zakon o štampi. do 10. S pozivom na suverenitet predstojeće Ustavotvorne skupštine htela je da stavi pod znak pitanja celokupno ureĊenje izgraĊeno tokom rata. godine preneo svoju vlast na namesnike. koji će podrivati temelje i stremljenja nove Jugoslavije. I njen spoljni ĉinilac-suspendovani kralj Petar IIpotpomogao je destruktivnu delatnost politiĉkih zastupnika starog društva i ureĊenja u Privremenom narodnom predstavništvu DFJ. Privremena narodna skupština imala je da donese zakonske akte i putem njih pripremi konstituisanje i saziv Ustavotvorne skupštine. godine. marta 1945. Na ovom zasedanju. Većinu je predstavljao klub narodnih poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. novembra 1945. koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. jula 1945). Donošenjem takozvanih politiĉkih zakona omogućila je raspisivanje i sprovoĊenje izbora za ustavotvornu skupštinu.Privremena narodna skupština DFJ. Pored toga. Namesništvo je opstalo sve do 29. a 13 poslanika su pozvani da kao pojedinci uĊu u to telo. Opozicija tj. Zakon o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu. oktobra 1945.

29. Već 1. Ustavotvorna skupština donela je svoj prvi akt-Deklaraciju o proglašenju FNRJ. januara 1946. Donosili su ih vojni i civilni organi. koji neće da se vrate u otadţbinu i pripadnicima vojnih formacija. Propisi iz tog vremena sluţili su uĉvršćivanju i odbrani poretka na osloboĊenoj teritoriji.047 glasova. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTITUISANJA NOVOG PRAVNOG SISTEMA Novo jugoslovensko pravo nastalo je u oslobodilaĉkom ratu i socijalistiĉkoj revoluciji. Ukinuta je monarhija. 88.383. Izbori za Ustavotvornu skupštinu obavljeni su 11. koja je saglasno tekovinama revolucije zasnovana na slobodi i ravnopravnosti naroda u okviru narodnih republika. 513 16 .725. i traje do Drugog zasedanja AVNOJ-a.975 glasova tj. Zakon o oduzimanju drţavljanstva. novembra 1945. tj. nalazi u rukama većine naroda tj. U njegovom razvoju zapaţaju se dve osnovne etape. Njom je ranije donetim aktima.31%.48% biraĉa.214 biraĉa ili 88. oficirima i podoficirima bivše jugoslovenske vojske.574. Jugoslavija je njim definisana kao savezna narodna drţava republikanskog oblika.43%.Privremena narodna skupština donela je i druge zakone. IX. Izabrani su poslanici Savezne skupštine i Skupštine naroda. novembra 1945. Ta Odluka istovremeno je oznaĉila nevaţnost pravnog poretka bivše Jugoslavije. radnih masa. skupštinama republika i Narodnoj skupštini FNRJ. naredaba i izjava izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ.69%. decembra 1945. Za izbor poslanika oba doma bilo je upisano 8.432. koji su sluţili okupatoru i odbegli u inostranstvo. 11.66% biraĉa. oliĉena u narodnim odborima. zapravo ustavni znaĉaj za izgradnju pravnog poretka. izmeĊu ostalih to su: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji.422 ili 9. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o odobravanju odluka. a kutija bez liste 838. data snaga drţavnih propisa. obavila je svoj završni ĉin-izglasala Ustav FNRJ. Na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a tj. Ona je imala izvanredan. Druga etapa obuhvata vreme od Drugog zasedanja AVNOJ-a do Ustavotvorne skupštine. Na izbore za poslanike Savezne skupštine izašlo je 7. Ustav je potvrdio i sankcionisao da se drţavna vlast. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je 6.455 biraĉa. 3. donela je Odluku o odobrenju akata AVNOJ-a a 31.52%. Zakon o kriviĉnim delima protiv naroda i drţave i dr. a kutija bez liste (opoziciona) 707. OdreĊen je sastav federacije. Ustavotvorna skupština. koji su svojom delatnošću postavljali temelje drţavnog i pravnog poretka. 88.239 tj. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je ukupno 6. Prva poĉinje s donošenjem prvih prinudnih regulativa 1941. Na izbore za poslanike Skupštine naroda izašlo je 7. ĉiji su nazivi i oblici bili razliĉiti.413. odnosno i formalno stavila do znanja da izmeĊu stare i nove Jugoslavije ne postoji unutrašnje-pravni kontinuitet. Zakon o ustrojstvu i nadleţnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji. 90.469 tj.

Tim Zakonom izmenjena je ranija odluka. ĉak ni u tom vremenu nisu mogli da zadovolje svu sloţenost društvenih odnosa i potrebe pripadnika toga društva da regulišu svoje uzajamne sporove i odnose. S. sabrao i uredio Dr L. Pijade i S. Dokumenti o razvoju narodne vlasti. Stoga je 3. februara 1945. redakcija i priprema M. Beograd 1949. red. revolucionarno-pravnu svest naroda. Zagreb 1963. Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije. navodno. Da bi se ovaj problem rešio Predsedništvo AVNOJ-a preduzelo je mere da se otkloni taj svojevrstan sukob izmeĊu starog i novog poretka. meĊutim. Vremenom. ĉinjeno je nešto što je. s obzirom na postojanje spomenute Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i već ukorenjenu. Geršković.Propisi donošeni za vreme rata. s jedne strane nedopustivo. Ministarstvo za kontinuantu je protumaĉilo da se pri upotrebi starog jugoslovenskog prava ne primenjuju propisi stare Jugoslavije već njihova pravna pravila. nastajali su sve veći normativni vakuumi. dakle. Inostranstvo i nova Jugoslavija. zemaljskih veća i drugih organa te drţave. IZVORI I LITERATURA Izvori. Kako se vidi iz njenog naslova tom Odlukom su ukinuti svi propisi okupatora i njegovih pomagaĉa. Prvo i Drugo zasjedanje AVNOJ-a. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaĉkom ratu jugoslovenskih naroda. Pri tome se odgovarajući organi nisu mogli neposredno pozvati na pravna pravila bivše Jugoslavije. i to ukoliko nema propisa nove drţave. o vaţnosti Odluka koje su za to vreme donesene i o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi u ĉasu neprijateljske okupacije. a sa druge suprotno revolucionarnim teţnjama i tekovinama. Nešović. I. Beograd 1949-1969. i za vreme neprijateljske okupacije. I-IX. Institut za izuĉavanje radniĉkog pokreta. 1. „Borba“ 1941. Narodni sudovi i drugi organi. poĉeli su da primenjuju odredbe starog jugoslovenskog prava. Samim tim. doneta Odluka o ukidanju i nevaţnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njegovih pomagaĉa za vreme okupacije. ukoliko su bili u suprotnosti s tekovinama oslobodilaĉke borbe i aktima AVNOJ-a. Posle donošenja Ustava izglasan je Zakon o nevaţnosti pravnih propisa donetih pre 6. Praznine u tom pogledu delimiĉno su nadoknaĊivane revolucionarnim uverenjem o praviĉnosti i primenom onih normi obiĉajnog prava koje su sluţile teţnjama naroda i narodnosti Jugoslavije da raskinu sa starim pravnim poretkom. aprila 1941. Beograd-Ljubljana 1964. Mogu se primenjivati samo pravila tih propisa. Pošto je u takvom rešenju bilo pravnih nedoslednosti a i zbog preovladavanja shvatanja da su propisi stare Jugoslavije u koliziji sa dotadašnjim ostvarenjima i prirodom novog prava. Nešović. Beograd 1948: 514 17 . kao i propisi koji su bili na snazi u trenutku okupacije 6. Beograd 1968. Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije. aprila 1941. i to. a ţivot i raznoliki odnosi izmeĊu ljudi bezuslovno su traţili odgovarajuća rešenja. u nedostatku propisa. ipak naĉinila izvesne ustupke tendencijama ka primeni starog jugoslovenskog prava što znaĉi da nije konsekventno polazila sa stanovišta da su propisi toga prava svakako ukinuti na Drugom zasedanju AVNOJ-a. „Proleter“ organ Centralnog komiteta Komunistiĉke partije Jugoslavije 1929-1942. Ona je. Prema njemu pravni propisi bivše Jugoslavije nemaju pravnu snagu.

pa sam traţeći nešto više o tom dogaĊaju naišao na zanimljiv podatak da su crnogorski i hrvatski delegati imali velike probleme prilikom dolaska na Drugo zasedanje u Jajcu. novembar 1943. 18 . Nakon rata. Dom kulture su obezbeĊivale jake partizanske jedinice. dok su hrvatski delegati imali stalnu pratnju jednice iz sastava Trinaeste proleterske brigade. Nedaleko od grada su bili postavljeni teški protivavionski mitraljezi u sluĉaju vazdušnih napada. a vrata Doma kulture su bila otvorena za znatiţeljne graĊane. vodeći raĉuna da se niko ne prikrade i postavi bombu. Drugo zasedanje AVNOJ-a je bilo veoma vaţno jer je usvajanjem deklaracije nova drţava dobila parlament i vladu i onemogućeno je vraćanje na predratno stanje. ZAKLJUČAK Iz dela knjige Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda koji sam dobio da uradim kao seminarski rad. Naime. Sednica je poĉela u 19 ĉasova. crnogorski predstavnici su pod oruţjem i stalnom opasnošću morali da pešaĉe ĉak 300 kilometara da bi došli na sednicu. a na novom grbu Jugoslavije stajao je urezan datum 29. posebnu paţnju su mi privukle sednice Antifašistiĉkog Veća Narodnog OsloboĊenja Jugoslavije. novembar slavili kao drţavni praznik.V. a završen je u 5 ĉasova ujutro. narodi Jugoslavije su datum 29. TakoĊe sam naišao na podatke o tome kako je bila pripremana sednica u Jajcu. Rad delegata je zapoĉet izvoĊenjem himne „Hej Sloveni“.

VI . LITERATURA Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda 19 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful