P. 1
Seminarski Rad

Seminarski Rad

|Views: 158|Likes:

More info:

Published by: Горан Рађеновић on Aug 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2012

pdf

text

original

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran RaĎenović (br. indexa 2-1903/11) naslov knjige (Esej iz Uvoda u pravo)

Subotica, 2011.

REZIME Ovaj esej obraĊuje period jugoslovenske istorije tokom Drugog svetskog rata. izgradnju federacije. 2 . meĊunarodni poloţaj i borbu za priznanje nove Jugoslavije. ustavotvornu skupštinu i osnovne karakteristike konstituisanja novog pravnog sistema. problem oblika vladavine. treće zasedanje AVNOJ-a. drugo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije i njegove akte.I. Ograniĉen je na sledeće dogaĊaje: MeĊunarodno-politiĉki poloţaj narodnooslobodilaĉkog pokreta. privremenu narodnu skupštinu DFJ. konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije.

3 . dr. smer Kriminalistika. akademske godine 2011/2012. pod mentorstvom prof. Ţeljka Bartulovića. PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao pisani rad iz predmeta Opšta istorija drţave i prava na Internacionanom univerzitetu u Novom Pazaru Visokoškolska jedinica u Subotici.II.

........…19 4 .. SADRŢAJ………………………………………………………….4 IV...............18 VI.. SADRŢAJ I......3 III.... LITERATURA ………………………………………………….......5 V.......2 PREDGOVOR …………………………………………………........III...………………………………………………….... TEKST ...…….............. 502-514...…. ZAKLJUČAK ………………………………………………………. II.........…….... REZIME …….....

Kao što je poznato. 2. U tom svojstvu. sa dvadeset i šest divizija. ĉetniĉke i Rupnikove trupe. svaka na svoj naĉin i iz svojih posebnih strateških razloga. Ni ta zamašna operacija. da fašistiĉke snage nisu uspele da deblokiraju onaj deo balkanskog strateškog puta koji je neprestano napadala oslobodilaĉka vojska Jugoslavije. TEKST dinica vernih svrgnutom Musoliniju. Nedićeve. devet bugarskih i tri maĊarske divizije sa oko 450. Tendenciozno je tumaĉila ĉinjenicu da narodi Jugoslavije. Vlade SAD. koje su preteţno udarale u jezgro NOV i POJ.IV. Prolazeći kroz vrlo riziĉne vojne poduhvate. bugarske. da su porazi fašistiĉke koncentracije u borbama protiv NOV i POJ slabili kapitalne osovinske poloţaje prema saveznicima. ta vlada je vojne uspehe NOP-a pripisivala ĉetnicima Draţe Mihajlovića. jugoslovenska izbegliĉka vlada. Slovenije. ova je bila razuĊena i posebno usmerena prema osloboĊenim podruĉjima Hrvatske. pokazuju spremnost pa ĉak i grade osnove nove vlasti. pa ĉak i u širokoj demokratskoj javnosti sveta. Ona je tada vezivala dvadeset i ĉetiri nemaĉke. odnosno njenog drţavno-pravnog kontinuiteta. Ona je sve ĉinila da NOP predstavi kao uskostranaĉki. Drţave antifašistiĉke koalicije priznavale su je kao takvu. NOV i POJ je postigla operativnu zrelost i organizacioni uspon. Crne Gore i Makedonije. koji su se zbili tokom. tj. SSSR i Velike Britanije. ustaško-domobranske. drugo. da je NOV i POJ bila i da se potvrdila kao samostalni nosilac jednog od znaĉajnih frontova drugog svetskog rata i ĉetvrto. Pred drugo zasedanje AVNOJ-a oslobodilaĉku vojsku je saĉinjavalo osam korpusa. Opšta politiĉka linija jugoslovenske izbegliĉke vlade bila bi nesprovodljiva da joj nisu išli na ruku i odnosi izmeĊu glavnih partnera antifašistiĉke koalicije. kroz borbu protiv fašizma i njegovih domaćih privesaka. Bosne i Hercegovine. Za razliku od ranijih ofanziva. Iz celine ovih vojnih zbivanja proistiĉe: prvo. Njena osnovna teţnja je bila da diplomatiskim i propagandnim sredstvima prikrije odnosno u netaĉnom svetlu prikaţe dogaĊaje u Jugoslaviji. vojniĉki i politiĉki organizovanim delovima domaćih burţoazija drţala i rasplamsavala svenarodni otpor osvajaĉu. NOP je pred drugo zasedanje AVNOJ-a imao krupne spoljno-politiĉke teškoće. kompromitovanim osnovama. I pored sveg svog otpora fašistiĉkim napadaĉima. da njeni eksponenti u zemlji saraĊuju sa okupatorima. ne drţi lojalno prema savezniĉkim ratnim naporima. koji su delovali pod nazivom „Jugoslovenska vojska u otadţbini“. nije postigla svoj krajnji cilj. treće. MeĎunarodno-politički poloţaj NOP-a. ĉiji je tok zahvatio i 1944. kada je obavljeno drugo zasedanje AVNOJ-a.000 vojnika i oko 180. Ta vlada hotimice je zaobilazila suštinu: da je Jugoslavija neobnoviva na starim. dugo vremena su priznavale 502 5 . da je NOV i POJ jedina i nasuprot izdajniĉkim. izbegliĉka vlada je zvaniĉno delovala pri vladama savezniĉkih drţava. komunistiĉki i anacionalni pokret. deset samostalnih brigada i sto osam partizanskih odreda. U savezniĉkim zvaniĉnim krugovima. koji su nadirali na istoku i zapadu.000 pripadnika domaćih kvislinških formacija. godinu. ona je sejala i utvrĊivala zablude o stanju u Jugoslaviji. S druge strane. bila je reprezentant Jugoslavije. na ĉelu sa kraljem. da se preko njih pa ĉak neposredno i ona sama. stvarno i objektivno. do novembra 1943.

. vlade zapadnih saveznika su u bitnom usmeravale politiku jugoslovenskih organa u izbeglištvu. Drugo. izmeĊu ostalog. maja 1943. demokratizaciji Italije. Beograd 1964. (Hronologija oslobodilaĉke borbe . Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu. MeĊunarodni poloţaj NOP-a oteţavalo je i to što je i SSSR. U takvim okolnostima. da ĉetnici privremeno prekinu svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima.. SSSR i Velike Britanije. Govorimo u ime ogromne većine naroda da on ţeli demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilaĉke odbore. To. pokušavao da odredi odnosno suzi domet politiĉko-strateških ciljeva NOP-a. 567). jer bi to znaĉilo graĊanski rat. Ĉetvrto. ukidanju fašistiĉkih organizacija. Tada je jedan deo saveznika poĉeo neposredno da se suoĉava sa vojnim i politiĉkim prilikama kao i razlozima promena u Jugoslaviji. kada je prva vojna misija zapadnih saveznika dospela do Vrhovnog štaba NOV i POJ. Jedino zakonita vlada u sadašnje vrijeme jesu narodnooslobodilaĉki odbori na ĉelu sa Antifašistiĉkim vijećem“. kaţnjavanju ratnih zloĉinaca i dr.“ (Hronologija oslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945.. NOP je upotpunio vojne i politiĉke uslove za donošenje akata o konstituisanju noje jugoslovenske drţave. drugog zasedanja AVNOJ-a. motivisan sopstvenim strateškim idejama i poloţajem u okviru antifašistiĉke koalicije. U tim taĉkama sadrţani su suština problema obrazovanja nove Jugoslavije. izdajnika Draţu Mihajlovića i zbog toga nose svu odgovornost za to izajstvo nad narodima Jugoslavije. 2. da poremete odnose izmeĊu SSSR-a i ostalih vodećih drţava antifašistiĉkog bloka. Pre odrţavanja te konferencije.. bili su znak da se glavni partneri antifašistiĉke koalicije pripremaju za ureĊenje posleratnog sveta. meĊunarodni poloţaj NOP-a poĉeo je postepeno da se popravlja. potvrĊuje i instrukcija izbegliĉke vlade Kraljevine Jugoslavije Draţi Mihajloviću od 11. Oslobodilaĉka vojska već je prebrodila mnoga iskušenja. kada je odrţano njegovo drugo zasedanje. što doduše još nije znaĉilo i kraj njenog ratnog puta. Prema njoj: „Odstupanje od ovoga moţe biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande . Od novembra 1942. od 19. kada je obrazovan AVNOJ. DRUGO ZASEDANJE AVNOJ-A 1. zato što oni dvije i po godine i sada podrţavaju saradnike okupatora. One su poznavale lice i naliĉje te politike. Treće. odrţana je u Moskvi konferencija ministara inostranih poslova SAD. oktobra 1943. do novembra 1943. VI. Bilo je izvesno na NOP ne prepušta velikim silama donošenje odluka o politiĉkoj i drţavnoj sudbini naroda Jugoslavije i da im to stavlja do znanja.. Josip Broz Tito uputio je vladi SSSR-a depešu u kojoj stoji: „Prvo. opis stepena do koga je došla oslobodilaĉka borba i osnovna linija po kojoj će se kretati rad predstojećeg. Pre svega.tu vladu i uvaţavale njene politiĉke motive. a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade . naroĉito posle kapi- 503 6 .Uslovi i neophodnost saziva. Njeni zakljuĉci o uspostavljanju nezavisne Austrije. Od maja 1943. oktobra 1943. prema njegovim procenama. Mi nećemo dozvoliti da oni doĊu u Jugoslaviju. koja je data sa odobrenjem vlade Velike Britanije. do 30. Politiĉke promene u Jugoslaviji za trajanja rata mogle su. Pa ipak... 467).

javno pokazali da raĉunaju sa partizanskom snagom a s druge tajno otpoĉeli pregovore oko interesnih sfera u Jugoslaviji. premda još u funkciji opštepolitiĉkih predstavništava NOP-a pojedinih zemalja Jugoslavije.tulacije Italije i u krajnjoj liniji neuspešnog pokušaja Nemaĉke da kroz VI ofanzivu svojim jedinicama ispuni i ĉvrsto odrţi italijanski okupacioni prostor u Jugoslaviji. 504 7 . Pa ipak. decembra 1943. Na njoj je donet zakljuĉak da se partizani Jugoslavije u najvećoj mogućoj meri potpomognu i to materijalno i operacijama komandosa. priliĉno su razvila osnovne atribucije vlasti. I tada saveznici nisu dovodili u pitanje jugoslovensku izbegliĉku vladu. ona je upeĉatljivo poboljšala svoj strateški poloţaj. Zemaljska veća. razliĉitih teritorijalno-politiĉkih stepena. Polazio je od toga da samostalno ali sa neophodnim meĊunarodno-politiĉkim elasticitetom treba da ĉuva celokupnost svojih vojno-politiĉkih ostvarenja. AVNOJ. Na toj konferenciji. Sa unutrašnje-politiĉke taĉke gledišta bilo je neophodno da se taj proces i formalno obeleţi i sankcioniše. Pa i pored toga on je imao dovoljno osnova da bude oprezan. Nacionalno izdajstvo je konaĉno onemogućilo politiĉki odluĉujuće delove jugoslovencke burţoazije da nastupaju u ime naroda i narodnosti Jugoslavije. Samim tim nije bio niti mogao biti opovrgnut legitimitet organa kraljevine Jugoslavije.. AVNOJ je bio najviši izraz te celine koja se neosporno pretvarala u drţavni organizam. Vodeće sile antifašistiĉkog tabora su i pored javnog izjašnjavanja za pravo naroda na samopredeljenje i duh Atlanske povelje radile na tome da svet. odrţana je Teheranska konferencija šefova SAD. s jedne strane. nova Jugoslavija bi stekla svoj drţavnopravni subjektivitet. ĉije se zasedanje poklopilo sa odrţavanjem konferencije u Teheranu. U zemaljskim odnosno jugoslovenskim razmerama u jeku rata izvršena je smena nosilaca vlasti. Bilo je nesumnjivo da ona predstavljaju više i organske delove već ustaljenog sistema narodnoodborske vlasti i da ĉine zametke nastajućeg federalnog ureĊenja. koja je oţivotvoravala naĉelo samoupravnosti radnog naroda u politiĉko-teritorijalnim jedinicama. Na slobodnoj teritoriji oni su bili jedina i jedinstvena revolucionalno-demokratska vlast. kako će se to uskoro videti. pa u njegovom okviru i Jugoslaviju. preurede prema svojim interesima. tada još nije raspolagao ovim podacima. Donošenjem akata kojima bi se to postiglo. Objavljivanjem tog zakljuĉka šefovi antifašistiĉke koalicije su javno i realistiĉki procenili vrednost i vaţnost narodnooslobodilaĉke vojske i njenu ulogu u predstojećim operacijama. od 28. da sopstvenom voljom i bez odugovlaĉenja ima da razvlasti organe Kraljevine Jugoslavije i tako pokrene borbu za meĊunarodno priznanje nove drţave. Na taj naĉin bi bili ozvaniĉeni kraj Kraljevine Jugoslavije i nastanak nove jugoslovenske drţavne tvorevine. Vojni potezi NOP-a obavljeni su jednovremeno sa znaĉajnom organizaciono-politiĉkom delatnošću na podruĉju izgradnje narodne vlasti. U takvim okolnostima bilo je neodloţno da AVNOJ zadobije svojstva vrhovnog organa vlasti. Konaĉno. oni su. novembra do 1. saveznici to nisu ni pripremali. U većem delu Jugoslavije delovali su narodnooslobodilaĉki odbori. I spoljno-politiĉki razlozi su opravdavali sazivanje AVNOJ-a. Baš u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. njihovo drţanje prema stvarnosti u Jugoslaviji zahvatale su izvesne promene. SSSR-a i Velike Britanije.

koje su omogućile poĉetak vojniĉke saradnje. podvuĉeni su uspostavljanje direktnih veza izmeĊu Glavnog štaba savezniĉkih oruţanih snaga Srednjeg istoka i Vrhovnog štaba NOV i POJ. ĉinjenica da narodi Jugoslavije cene znake sve pravilnije ocene njihove borbe u savezniĉkim zemljama. u potpunom skladu sa naĉelima Atlanske povelje. U referatu su izloţeni presudni problemi i zahtevi narodnooslobodilaĉke borbe u toj etapi. jugoslovenskoj izbegliĉkoj vladi. konstatacije i zakljuĉaka. u Jajcu. Šesta neprijateljska ofanziva kao i ratne prilike u celini omeli su dolazak delegacija iz Makedonije i Sandţaka i znatan broj pojedinaca.-30. Velike Britanije i SAD. Smisao svega toga bio je da se konstatuje sazrelost uslova za konstituisanje Demokratske Federativne Jugoslavije. vojska te vlade. naprotiv. Konstatovani su i osećanja prijateljstva naroda Jugoslavije prema narodima SSSR-a. S obzirom na dotadašnja ostvarenja oslobodilaĉke borbe. Monarhija je politiĉki osuĊena. Za uĉešće na njemu zemaljska veća su izabrala 268 delegata. ĉetnici Draţe Mihajlovića i kralj Petar II-utoĉište i simbol protivnarodnih snaga. novembra 1943. Toj kategoriji delimiĉno pripada Deklaracija koju je AVNOJ doneo pre svih ostalih odluka. Politiĉku podlogu razmatranja i odluka na tom zasedanju saĉinjavali su izveštaj o radu Izvršnog odbora AVNOJ-a. Izraţeno je uverenje da saveznici neće krivo shvatiti istorijski korak i steĉeno pravo naroda Jugoslavije da sami o sebi odluĉuju što je. opremi i hrani koju su saveznici ukazali. jugoslovenska vlada u izbeglištvu zajedno sa svom reakcionarnom izbegliĉkom klikom. Kao takvi ĉinioci oznaĉeni su tzv. obrazloţeni su vaţnost i neophodnost da se AVNOJ pretvori u najviši zakonodavni i izvršni organ drţavne vlasti. Stoga je na zasedanju uĉestvovalo 142 delegata. Drugo zasedanje AVNOJ-a odrţano je 29. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneti su akti razliĉitog pravnog i politiĉkog znaĉaja. MeĊu njima posebno mesto imaju akti ustavnog karaktera. Kroz prva dva dela Deklaracije prikazani su istorijske tekovine oslobodilaĉkog pokreta i problemi i ĉinioci koji oteţavaju oslobodilaĉke napore naroda Jugoslavije. kako je reĉeno u referatu. TakoĊe je istaknuto prihvatanje odluka moskovske konferencije prema kojima se svim narodima osigurava pravo da po slobodno izraţenoj volji reše pitanje svog drţavnog ureĊenja. Taj istorijski dokument raspolaţe politiĉko-deklaratornim i konstitutivnim svojstvima. sastavljen je od uvoda. Kralj Petar II je ocenjen kao središte okupljanja reakcije i podrţavalac Draţe Mihajlovića. Naglašena je potreba da se preduzmu sve mere kako bi narodi Jugoslavije stvorili drţavno ureĊenje koje bi se zasnivalo na njihovom bratstvu i ravnopravnosti i jemĉilo slobodu u demokratiju svih slojeva društva. Pokazalo se da ona nije sluţila bratstvu već. Vrhovnog komandanta NOV i POJ o razvoju narodnooslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije u vezi sa meĊunarodnim dogaĊajima. izraţena je zahvalnost za pomoć u ratnom materijalu. Da bi se to otklonilo i spreĉila obnova prošlosti u referatu je istaknuta potreba uvoĊenja republikanskog oblika vladavine. odnosno za oduzimanje legitimiteta tzv. koji je podeo njegov predsednk dr Ivan Ribar i referat Josipa Broza Tita. a saveznici stave u 8 . ugnjetavanju naroda Jugoslavije i hegemoniji velikosrpske burţoazije.Drugo zasedanje AVNOJ-a i njegovi akti.1.

TakoĊe su doneti: Odluka o priznavanju i zahvalnosti narodnooslobodilaĉkoj vojsci. da se izbegliĉkoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije. Predsedništvo AVNOJ-a. Donošenjem odluke o pretvaranju AVNOJ-a u vrhovni organ vlasti povuĉen je strateški. DRŢAVNO-PRAVNI EFEKTI I MEĐUNARODNI ODJEK AKATA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 1. doneta je i Odluka o obrazovanju drţavne komisije za utvrĊivanje zloĉina okupatora i njihovih domaćih pomagaĉa. Rijeke. VII. 2. kao organ sa obeleţjima narodne vlade.Konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. Odluka o kojoj je reĉ sublimirala je na drţavnopravni naĉin celokupan proces izgradnje narodne 9 . koja je akt sa obeleţjima politiĉke deklaracije kao i Odluka o uvoĊenju naziva maršala Jugoslavije u narodnooslobodilaĉkoj vojsci Jugoslavije. Odluka o oduzimanju prava zakonite vlade Jugoslavije takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II KaraĊorĊeviću. izabrano na tom zasedanju. S obzirom na sadrţinu tih zakljuĉaka opravdano se istiĉe da Deklaracija raspolaţe konstitutivnim elementima sa ustavnom snagom. a Istre. AVNOJ je potom doneo posebne akte ustavnog karaktera kojima pripadaju: 1. Odluka o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu osloboĊenja kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobodilaĉkog rata. 3. prekretniĉki potez. Odluku o naimenovanju Nacionalnog komiteta osloboĊenja Jugoslavije za ĉijeg je predsednika izabran Josip Broz Tito. Istovremeno je istaknuta obaveza da se tim zakljuĉcima da oblik posebnih odluka AVNOJa. Zadra i anektiranih delova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ostrva slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji. donelo je Odluku o dodeljivanju naziva Maršala Jugoslavije Josipu Brozu Titu. U završnom delu Deklaracije zakljuĉeno je da se AVNOJ konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavniĉko telo Jugoslavije. odnosno odobrenja i da se ne priznaju njeni eventualni budući ugovori i obaveze kao i da se Jugoslavija izgradi na demokratskom. Ono je potvrdilo odluke slovenaĉkog narodno-oslobodilaĉkog odbora i Zemaljskog antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Hrvatske o prikljuĉenju Slovenaĉkog primorja i drugih slovenaĉkih zemalja slobodnoj Sloveniji. Ozvaniĉen je postanak nove jugoslovenske drţave. naredaba i izjava Izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ.505 poloţaj da i pravno uvaţe volju naroda Jugoslavije da samostalno i na novim temeljima izgrade svoju drţavu. federativnom principu kao drţavna zajednica ravnopravnih naroda. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu i 4. da se pregledaju svi meĊunarodni ugovori i obaveze koje je u ime Jugoslavije sklopila ta vlada i to s ciljem njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja. U skladu sa odlukom Moskovske konferencije o borbi protiv ratnih zloĉinaca. koja ima karakter zakonskog akta. Odluka o odobravanju odluka. Oĉigledno je da ona nije nastala u jednom trenu. da se uspostavi Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije (NKOJ).

na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraĊene Jugoslavije. Njom je potvrĊeno da su oslobodilaĉka borba i socijalistiĉka revolucija naroda Jugoslavije nerazdvojiva zbivanja. federativni karakter tog organa i treće. drugo. 2. kako bi se donošenje konaĉnih odluka rezervisalo za ustavotvornu skupštinu. Predsedništvo je odgovaralo za svoj rad AVNOJ-u. Ono je. a republika nastala s pojavom prvih organa narodne vlasti. AVNOJ je doneo odluku kojom se takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju sva prava zakonite vlade Jugoslavije. Prema odluci o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije. mimo volje naroda Jugoslavije. takoĊe. u istorijsko-pravnoj literaturi raspravjano je pitanje vremena promene oblika vladavine u novonastaloj drţavi. donosioci te odluke jednovremeno su normirali: prvo.u. Naglašavanjem suvereniteta naroda i drţave oni su obeleţili dve strane tog jedinstvenog pojma: iskljuĉivo pravo naroda da sam sobom vlada i iskljuĉivo pravo novonastale drţave da pred spoljnim svetom zastupa interese i izvršava obaveze svoje politiĉko-teritorijalne celine. sa preobraţenim AVNOJ-em na ĉelu. S obzirom na to i Odluku o proglašenju AVNOJ-a za najviši organ drţavne vlasti. predstavlja narodni i drţavni suverenitet i vrši sve njegove zakonodavne i izvršne funkcije. koja se izraţava jedino u AVNOJ. AVNOJ je postao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. Kao što se vidi. tri potpredsednika i trinaest poverenika koji su stajali na ĉelu pojedinih resora. najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti. s tim da pitanje kralja i monarhije reši narod posle osloboĊenja ĉitave zemlje. Monarhija je pala. stekao celovitost i potpuna svojstva drţavne vlasti. U njemu su ujedinjene zakonodavna i izvršna funkcija. Tim povodom ispoljena su sledeća mišljenja: 1. Ozakonjeno je da on tu funkciju vrši u vreme oslobodilaĉkog rata. AVNOJ bira svoje predsedništvo. 1. a bio je sastavljen od predsednika. u ime veća a izmeĊu njegovih zasedanja. bez kojih ne bi bilo nove drţave i da su ona omogućila njeno pravno oblikovanje. Tako je sistem narodnooslobodilaĉkih odbora. Taj organ je imao sva obeleţja narodne vlade.Problem oblika vladavine. suverenitet naroda i drţave.506 vlasti i oslobodilaĉke borbe koji su zapoĉeli u leto 1941. dva sekretara i najmanje ĉetrdeset ĉlanova. naĉelo jedinstva vlasti. Federativni karakver AVNOJ-a proistiĉe iz odredaba spomenute Odluke prema kojima se taj organ konstituiše u skladu sa principima federativnog ureĊenja. što je bilo jedno od jemstava da narodni suverenitet bude dosledno ostvarivan. ĉiju celinu on predstavlja. AVNOJ oliĉava naĉelo jedinstva vlasti. Kralju Petru II KaraĊorĊeviću zabranjen je povratak u zemlju. bilo ovlašćeno da imenuje Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije. Pri svemu tome. a posebno pravo da pred stranim drţavama zastupa narode Jugoslavije. Monarhija je pala a republika 10 . Za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u. Normirano je da to vaţi i za svaku drugu „vladu“ eventualno ubuduće stvorenu u zemlji ili izvan nje. koje se sastoji od predsednika. AVNOJ je okvalifikovan kao privremeni predstavnik tog suvereniteta. Ono. pet potpredsednika.

Monarhija je ukinuta a republika proglašena na Ustavotvornoj skupštini 29. koji su od Drugog zasedanja AVNOJ-a izazvali prelazne politiĉke i institucionalno-pravne novine u novoj Jugoslaviji. odnosno London i Vašington. pre svega. da savezniĉke vlade nisu javno i totalno opovrgavale ili priznavale odluke AVNOJ-a. Ono meĊutim ne vodi raĉuna o prethodnom procesu koji je u odnosu na promenu obilka vladavine zapoĉeo od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Vrhovni štab NOV i POJ uputio je svojevojne misije u Kairo. na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. novembra 1945. To su bile manifestacije faktiĉkog priznanja NOV i POJ kao savezniĉke armije. naroĉito ukoliko se tiĉe voĊenja rata. nije došlo ni do kakvog izraza priznanja nove jugoslovenske drţave ali je otpoĉela izvanredna i vrlo sloţena meĊunarodnopolitiĉka delatnost koja je sporo i konaĉno dovela do tog ĉina. Prvo gledište previĊa ĉinjenicu da je drţava integralan sistem javne vlasti te da nagoveštaji njenog nastajanja u vidu narodnooslobodilaĉkih odbora (1941) još nisu bili manifestacija njenog efektivnog i formalnog uobliĉenja. a zatim u Moskvu. one su u razliĉitim nijansama i iz razliĉitih pobuda isticale da je NOV i POJ centar otpora 508 11 . sve jasnija mišljenja. novembra 1945. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a do obrazovanja Privremene narodne vlade DFJ (7. Kako to kaţe L. a priznata u meĊunarodnim odnosima. Pokazalo se. a od obrazovanja te vlade do sastanka Ustavotvorne skupštine (29. Beograd 1957. U pogledu vaţnosti NOV i POJ za ostvarenje celine savezniĉkog poduhvata izraţavale su. Obje vlasti su postojale. a) Postepeno menjanje savezniĉkog drţanja prema zbivanjima u Jugoslaviji. Posle odluke Teheranske konferencije o pomoći jugoslovenskim partizanima.MeĎunarodni poloţaj i borba za meĎunarodno priznanje nove Jugoslavije. Ta vlast nije bila monarhistiĉka. a februara 1944. 221-222). maja 1943. Preko tih misija savezniĉka javnost upoznavana je sa stvarnošću u Jugoslaviji. Postojala je i jedna vlada u inostranstvu. nepriznata u inostranstvu ali koja je već stvarno imala meĊunarodne odnose. S obzirom na to ima osnova za prihvatanje gledišta o privremenom dualitetu drţavne reprezentacije Jugoslavije poĉev od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Geršković „Postojala je jedna vlast u zemlji predstavljena u licu AVNOJ-a. 1. sa odreĊenim faktiĉkim uticajem u zemlji. (Historija narodne vlasti.. tj. sve do jeseni 1944.507 ustanovljena na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Radi toga istovremeno su postojala i oba sistema vladavine“. 3. marta 1945) u Jugoslaviji je postojalo stvarno dvovlašće. meĊutim. Pre Drugog zasedanja AVNOJ-a. novembra 1945) samo formalno dvovlašće. To se potvrĊuje i dogaĊajima na meĊunarodnoj pozornici. nezakonita i nepriznata u zemlji. Drugo gledište se iskljuĉivo oslanja na normativnu stranu stvari. Treće gledište je nepobitno jer se drţi Deklaracije o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 29. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. sovjetska vojna misija koju je predvodio general Kornjejev. bez obzira koliko je koja u kom ĉasu i u kom odnosu imala stvarne vlasti. ali i njih nedovoljno suptilno tumaĉi. i 4. na jugoslovensku slobodnu teritoriju došla je savezniĉka vojna misija na ĉelu sa engleskim generalom Mak Linom. ĉijim je donošenjem od strane Ustavotvorne skupštine republika neosporno ustanovljena.

juna 1944.000 boraca. Vrhovni štab NOV i POJ nije bio uništen već je nastavio svoju delatnost na ostvru Visu. Ozbiljan korak u tom pravcu. zapadni saveznici su dosta ţurno ušli u rafinirane diplomatske operacije sa krajnjim ciljem da se u posleratnoj Jugoslaviji odrţe monarhija. Tada je i SSSR izdao saopštenje o dogaĊajima u Jugoslaviji u kome se spominju odluke AVNOJ-a. Znaĉajnu operaciju neprijatelja predstavljao je desant na Drvar u kome se nalazio Vrhovni štab NOV i POJ. Naprotiv. ali ne i zabrana da se kralj Petar vrati u zemlju. koji su završeni 16. Neprijateljske snage bile su sastavljene od nemaĉkih i bugarskih divizija kao i domaćih kvislinških jedinica. To tim pre jer je prihvaćeno da će se to rešiti posle osloboĊenja cele zemlje. naklonost prema kralju Petru II i savezniĉku aktivnost da se u Jugoslaviji ujedine sve snage koje ţele da se bore protiv neprijatelja. preko svog ministra inostranih poslova. kao nastavljaĉ meĊunarodnopravnog bitisanja dotadašnje jugoslovenske drţave. Na taj naĉin bi nova Jugoslavija. sve povoljnijem poloţaju nove Jugoslavije u široj meĊunarodnoj javnosti i ĉinjenici da je jugoslovenska emigracija zapala u sukobe. da NKOJ smatra da u trenutku zakljuĉenja sporazuma nije potrebno isticati i zaoštravati pitanje kralja i monarhije jer ono trenutno ne predstavlja smetnju za saradnju strana ugovornica. staro ureĊenje i njihove pozicije. koja je tada raspolagala sa preko 300. a s neuspehom završena juna 1944. ostao je bez rezultata. a emigrantska vlada ispoljavala sve veće znake sopstvene nemoći. mandatara za sastav a docnije i predsednika Jugoslovenske izbegliĉke vlade. da NKOJ i ta vlada odrede organe koji će koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja i olakšati stvaranje jedinstvenog predstavništva drţave. Te dogaĊaje. potpisivanjem sporazuma NKOJ se opredelio za pregovore jer je smatrao da je verovatnije da će tako postići priznanje meĊunarodno-pravnog kontinuiteta Jugoslavije. maja 1944. fungirala kao subjekt zajednice naroda. zvaniĉno motivisan potrebom ujedinjenja snaga otpora u Jugoslaviji. ministar inostranih poslova Velike Britanije Idn ponovio je spremnost svoje zemlje da Jugoslaviji ukaţe pomoć istakao privremeni karakter odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. Na insistiranje saveznika na Visu je došlo do pregovora izmeĊu Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. Decembra 1943. Pre sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. posle svojih izjava u decembru 1943. bio je insistiranje na sporazumu NKOJ-a i izbegliĉke vlade. Izgledi da sporazum neće ugroziti tekovine oslobodilaĉke borbe leţali su u snazi oslobodilaĉke vojske. Taj vazdušni prepad izveden 25. koji su navodno naišli na povoljan odziv u Engleskoj i SAD. istog meseca je obećala pomoć kako partizanima tako i ĉetnicima Draţe Mihajlovića i dala podršku kralju Petru i izbegliĉkoj vladi smatrajući ih legitimnim zastupnicima Jugoslavije. Ona je zapoĉela aprila.protiv neprijatelja u Jugoslaviji. Samim tim saveznici nisu oznaĉili temeljno menjanje svoje politike prema novoj Jugoslaviji. U sporazumu Tito-Šubašić stoji: Da bi kraljevska jugoslovenska vlada trebalo da bude sastavljena od naprednih demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOPa. Vlada SAD. b) Sporazumi Tito-Šubašić i meĊunarodno priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. u Jugoslaviji je došlo do VII neprijateljske ofanzive. 509 12 . vlada SSSR je ocenila kao pozitivne ĉinjenice.

Obraćanje sovjetske komande NKOJ-u bilo je prvi izraz priznanja nove drţave. Deklaracijom te konferencije preporuĉeno je Maršalu Titu i dr Šubašiću da odmah izvrše sporazum i na njegovim osnovama obrazuje zajedniĉku vladu. Od naĉina pristupa narodima i narodnostima Jugoslavije i njihovog poloţaja zavisila je i zavisi sudbina te višenacionalne zajednice. a 7. odrţana je u Jalti Krimska konferencija šefova SAD. Do te saradnje došlo je na molbu sovjetske komande. U to vreme bio je uveliko prevaziĊen plan o rekonstrukciji izbegliĉke vlade. osudila rad izdajnika i pozvala narod da se okupi pod voĊstvom Maršala Tita. novembra 1944. Prema preporuci to telo bi se nazvalo Privremenom narodnom skupštinom. a dr Šubašić je došao u Beograd da potraţi nova rešenja. februara 1945. osloboĊena je ĉitava Srbija. Naznaĉeni su novi uslovi i osnovi obrazovanja zajedniĉke vlade. a vrhovni organi nove Jugoslavije prešli su u Beograd. vlada je priznala privremenu upravu koju su postavili AVNOJ i NKOJ. marta postavljena je zajedniĉka vlada na ĉelu sa Maršalom Titom. do 11. od 4. Izvršenjem preporuka velikih saveznika postignuto je savezniĉko priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. Saveznici su zatim nastavili napore da se obrazuje zajedniĉka jugoslovenska vlada. S tim saznanjem i uverenjem da se u Jugoslaviji mora uspostaviti ravnopravnost naroda i narodnosti. To su nameravali da postignu proširenjem izbegliĉke vlade pojedincima iz NKOJ-a. Ugovoreno je obrazovanje kraljevskog namesništva. marta 1945. Ubrzo zatim. SSSR i Velike Britanije. došlo do drugog sporazuma TitoŠubašić. Pored ostalog. Preporuĉeno je da zakonodavna akta doneta od strane AVNOJ-a budu podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skupštine. vlada dr Šubašića objavila je deklaraciju kojom je izrazila priznanje otporu naroda ĉiji je najviši izraz narodnooslobodilaĉka vojska Jugoslavije. Izgradnja federacije Federalizacija Jugoslavije bila je najtešnje uslovljena neodloţnom potrebom da se u interesu oslobodilaĉke borbe već u toku rata reši nacionalno pitanje. U takvim okolnostima došlo je 2. Razvitak oslobodilaĉke borbe od Drugog zasedanja AVNOJ-a potvrdio je da su narodi i narodnosti Jugoslavije opredeljeni za zajedniĉki ţivot u uslovima ravnopravnosti i da tu ravnopravnost postiţu i uĉvršćuju kroz organe narodne vlasti i jedinice oslobodilaĉke vojske. U njoj stoji da narodi Jugoslavije nikada nisu priznali raskomadavanje svoje zemlje od strane fašistiĉkih imperijalista i da su ispoljili ĉvrstu volju da ostanu ujedi- 510 13 . Ali u jesen 1944. 4. KPJ povela je oslobodilaĉki rat i socijalistiĉku revoluciju. koja će biti odgovorna AVNOJ-u.Shodno sporazumu. Tako je 1. kao i da ta vlada izjavi da će AVNOJ biti proširen uvoĊenjem onih ĉlanova poslednje narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom štabu NOV i POJ da bi oni dali pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jednom delu jugoslovenske teritorije. do obrazovanja Namesništva. U tim operacijama sa snagama oslobodilaĉke vojske sadejstvovale su i jedinice Crvene armije. koje bi u odsutnosti kralja vršilo kraljevsku vlast. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu.

Odluka. koje su na- 511 14 . Slovenaca. maja 1945. U tom smislu se konstatuje i normira da je Jugoslavija izgraĊuje i da će se izgraditi na federativnom principu koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba. Zato istiĉe da već u vreme oslobodilaĉkog rata osnovne organe narodne vlasti pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaĉki odbori i Zemaljska antifašistiĉka veća narodnog osloboĊenja. Makedonije.Treće zasedanje Avnoj-a. p. Na zasedanju ZAVNOH-a u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graĊana demokratske Hrvatske. na trećem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom 9. na zasedanju ZAVNO Crne Gore i Boke u Kolašinu 14. federalna Hrvatska. Muslimana i Hrvata i zajamĉuje njihova ravnopravnost u zajedniĉkoj domovini. Naĉelu suverenosti naroda dato je mesto jednog od temeljaca nove zajednice. obrazovana je federalna Slovenija. Od 7. jula 1944. Makedonaca i Crnogoraca. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. 2. a federalna Srbija konstituisala se kao drţava ĉlanica jugoslovenske federacije na Velikoj antifašistiĉkoj skupštini narodnog osloboĊenja u Beogradu. kao i da je AVNOJ vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. odnosno naroda Srbije. federalna Makedonija.njeni. izvršeno je pretvaranje toga tela u Crnogorsku antifašistiĉku skupštinu narodnog osloboĊenja i obrazovanja federalne Crne Gore. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu izazvala je i formalno konstituisanje drţava ĉlanica jugoslovenske federacije. VIII. do 10. Na zasedanju ASNO Makedonije doneto je rešenje o uvoĊenju makedonskog jezika kao sluţbenog jezika u makedonskoj drţavi.) obezbeĊuju se sva nacionalna prava. avgusta te godine AVNOJ je odrţao svoje treće i poslednje zasedanje. naglašena teţnja srpskog naroda za stvaranjem zajedniĉke drţave Juţnih slovena i izraţena njegova spremnost da se i dalje bori za potpuno ostvarenje odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. federalna Bosna i Hercegovina. Na većini ovih zasedanja doneti su i izvesni osobeni akti ili akti sa izvesnim osobenim odredbama. Narodnostima (prema Odluci nacionalnim manjinama-pr. OD TREĆEG ZASEDANJA AVNOJ-a DO USTAVOTVORNE SKUPŠTINE 1. 11. dakle. novembra 1944. Na zasedanju Slovenaĉkog narodnooslobodilaĉkog veća u Ĉrnomelju 19. Zemlja je konaĉno osloboĊena 15. avgusta 1944. februara 1944. Odluka polazi od ĉinjenice da je proces federalizacije u toku i da su njegovi organizacioni izdanci vidljivi. na prvom zasedanju Antifašistiĉkog sobranja narodnog osloboĊenja Makedonije u Prohoru Pĉinjskom. Hrvata. prihvata postojeće tendencije u pravcu federalizacije i daje im drţavno-pravni oblik i snagu. maja 1944. Slovenije. jula 1944. U Deklaraciji Velike antifašistiĉke skupštine narodnog osloboĊenja Srbije osuĊena je politika reakcionarnih velikosrpskih klika. To zasedanje opterećivale su tendencije savezniĉke politike prema Jugoslaviji. U Bosni i Hercegovini doneta je Deklarcija o pravima graĊana u kojoj se konstatuje da se u pravednom oslobodilaĉkom ratu iskiva bratstvo Srba. utvrĊeno je da su hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj jednaki i ravnopravni. Hrvatske. na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu 1. Istovremeno je jednodušno odobrena odluka AVNOJ-a o izbegliĉkoj vladi i monarhiji.

Na ovom zasedanju. I njen spoljni ĉinilac-suspendovani kralj Petar IIpotpomogao je destruktivnu delatnost politiĉkih zastupnika starog društva i ureĊenja u Privremenom narodnom predstavništvu DFJ. decembra 1938. Zapadne sile su raĉunale da će u takvoj skupštini nastati ozbiljan opozicioni centar. do 10. Za trajanja njenog saziva izglasani su: Zakon o biraĉkim spiskovima. a zatim to telo pretvoriti u Privremenu narodnu skupštinu. Opozicija tj. zborovima i drugim javnim skupovima i Zakon o štampi.Privremena narodna skupština DFJ. Namesništvo je opstalo sve do 29. kojom je preko radio Londona opozvao ili taĉnije reĉeno pokušao da opozove Kraljevsko namesništvo u zemlji. Zakon o udruţenjima. zakljuĉeno je da se AVNOJ proširi sa 118 poslanika. Već na poĉetku svog rada ova skupština suoĉila se sa izjavom kralja Petra II od 8. Pored toga. godine preneo svoju vlast na namesnike. Veće je prihvatilo i zakljuĉak prve skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se ta autonomna teritorija prikljuĉi Srbiji. Većinu je predstavljao klub narodnih poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. kada je proglašena FNRJ. S pozivom na suverenitet predstojeće Ustavotvorne skupštine htela je da stavi pod znak pitanja celokupno ureĊenje izgraĊeno tokom rata. 69 je pozvano u AVNOJ po sporazumu sa raznim politiĉkim strankama i grupama. Rad ove skupštine trajao je od 10. Trebalo je sprovesti deo preporuka konferencije u Jalti o proširenju AVNOJ-a poslanicima poslednje jugoslovenske narodne skupštine. odobreni su svi akti koje je predsedništvo donelo izmeĊu drugog i trećeg zasedanja: prihvaćen je poslovnik zasedanja. oktobra 1945. Ovaj njegov akt. Zakon o ustavotvornoj skupštini.stale još u doba rata. marta 1945. manjina. Privremena narodna skupština obavila je sloţen zakonodavni rad. Zakon o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu. U njoj su delovale i sudarale se dve antagonistiĉke politiĉke grupe. jula 1945). Donošenjem takozvanih politiĉkih zakona omogućila je raspisivanje i sprovoĊenje izbora za ustavotvornu skupštinu. 2. s obzirom na uslove po kojima je on marta 1945. godine. po predlogu savezne vlade. avgusta do 28. odobreni su Rezolucija AVNO Sandţaka od 29. kojom se Kosovo i Metohija prikljuĉuju federalnoj Srbiji. koji će podrivati temelje i stremljenja nove Jugoslavije. 36 je bilo izabrano na parlamentarnim izborima Kraljevine Jugoslavije od 11. 512 15 . sastavljena od graĊanskih politiĉara razliĉitih struja osporavala je tekovine oslobodilaĉke borbe. o prikljuĉenju Sandţaka delom Srbiji a delom Crnoj Gori i Rezolucija Oblasne skupštine Kosova i Metohije (Prizren od 8. novembra 1945. nije izazvao ma kakvo pravno dejstvo. a manjinu ĉlanovi takozvane Demokratske grupe. Konaĉno je doneta odluka da se AVNOJ nazove Privremenom narodnom skupštinom DFJ i da produţi rad pod tim imenom. avgusta 1945. Ona je nosila osobene politiĉke karakteristike. a 13 poslanika su pozvani da kao pojedinci uĊu u to telo. koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. saglasno savetu konferencije saveznika u Jalti. Od njih. Privremena narodna skupština imala je da donese zakonske akte i putem njih pripremi konstituisanje i saziv Ustavotvorne skupštine.

Ustav je potvrdio i sankcionisao da se drţavna vlast. OdreĊen je sastav federacije. radnih masa.975 glasova tj. Na izbore za poslanike Savezne skupštine izašlo je 7. Ona je imala izvanredan. Ustavotvorna skupština.214 biraĉa ili 88. novembra 1945. obavila je svoj završni ĉin-izglasala Ustav FNRJ. 11. Izbori za Ustavotvornu skupštinu obavljeni su 11. 513 16 .43%. data snaga drţavnih propisa. tj.69%. koja je saglasno tekovinama revolucije zasnovana na slobodi i ravnopravnosti naroda u okviru narodnih republika.48% biraĉa. zapravo ustavni znaĉaj za izgradnju pravnog poretka.047 glasova. Prva poĉinje s donošenjem prvih prinudnih regulativa 1941. a kutija bez liste 838. a kutija bez liste (opoziciona) 707. oliĉena u narodnim odborima.383. Ukinuta je monarhija. Zakon o ustrojstvu i nadleţnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji. donela je Odluku o odobrenju akata AVNOJ-a a 31. Jugoslavija je njim definisana kao savezna narodna drţava republikanskog oblika.52%. i traje do Drugog zasedanja AVNOJ-a.31%. Druga etapa obuhvata vreme od Drugog zasedanja AVNOJ-a do Ustavotvorne skupštine. koji su svojom delatnošću postavljali temelje drţavnog i pravnog poretka. koji neće da se vrate u otadţbinu i pripadnicima vojnih formacija. Zakon o oduzimanju drţavljanstva. Njom je ranije donetim aktima. Ustavotvorna skupština donela je svoj prvi akt-Deklaraciju o proglašenju FNRJ. nalazi u rukama većine naroda tj. skupštinama republika i Narodnoj skupštini FNRJ. izmeĊu ostalih to su: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Donosili su ih vojni i civilni organi. novembra 1945.574. Na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a tj. 3. U njegovom razvoju zapaţaju se dve osnovne etape.66% biraĉa. Za izbor poslanika oba doma bilo je upisano 8.413. Izabrani su poslanici Savezne skupštine i Skupštine naroda. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTITUISANJA NOVOG PRAVNOG SISTEMA Novo jugoslovensko pravo nastalo je u oslobodilaĉkom ratu i socijalistiĉkoj revoluciji. Na izbore za poslanike Skupštine naroda izašlo je 7.469 tj. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je 6.455 biraĉa. oficirima i podoficirima bivše jugoslovenske vojske. Već 1. 90. IX. 88. januara 1946.422 ili 9. odnosno i formalno stavila do znanja da izmeĊu stare i nove Jugoslavije ne postoji unutrašnje-pravni kontinuitet. koji su sluţili okupatoru i odbegli u inostranstvo. Zakon o kriviĉnim delima protiv naroda i drţave i dr. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je ukupno 6. ĉiji su nazivi i oblici bili razliĉiti.725.239 tj. decembra 1945. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o odobravanju odluka.432. Ta Odluka istovremeno je oznaĉila nevaţnost pravnog poretka bivše Jugoslavije. Propisi iz tog vremena sluţili su uĉvršćivanju i odbrani poretka na osloboĊenoj teritoriji. 88. 29.Privremena narodna skupština donela je i druge zakone. naredaba i izjava izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ.

Beograd 1948: 514 17 . Da bi se ovaj problem rešio Predsedništvo AVNOJ-a preduzelo je mere da se otkloni taj svojevrstan sukob izmeĊu starog i novog poretka. i to. revolucionarno-pravnu svest naroda. ĉak ni u tom vremenu nisu mogli da zadovolje svu sloţenost društvenih odnosa i potrebe pripadnika toga društva da regulišu svoje uzajamne sporove i odnose. Pošto je u takvom rešenju bilo pravnih nedoslednosti a i zbog preovladavanja shvatanja da su propisi stare Jugoslavije u koliziji sa dotadašnjim ostvarenjima i prirodom novog prava. sabrao i uredio Dr L. i to ukoliko nema propisa nove drţave. Ona je. nastajali su sve veći normativni vakuumi. Dokumenti o razvoju narodne vlasti. zemaljskih veća i drugih organa te drţave. I-IX. Inostranstvo i nova Jugoslavija. Nešović. u nedostatku propisa. Pri tome se odgovarajući organi nisu mogli neposredno pozvati na pravna pravila bivše Jugoslavije. a sa druge suprotno revolucionarnim teţnjama i tekovinama. red. Beograd 1949-1969. Prema njemu pravni propisi bivše Jugoslavije nemaju pravnu snagu. navodno. Institut za izuĉavanje radniĉkog pokreta. Kako se vidi iz njenog naslova tom Odlukom su ukinuti svi propisi okupatora i njegovih pomagaĉa. aprila 1941. dakle. Stoga je 3. Pijade i S. aprila 1941. redakcija i priprema M. 1. doneta Odluka o ukidanju i nevaţnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njegovih pomagaĉa za vreme okupacije. Narodni sudovi i drugi organi. Mogu se primenjivati samo pravila tih propisa. ipak naĉinila izvesne ustupke tendencijama ka primeni starog jugoslovenskog prava što znaĉi da nije konsekventno polazila sa stanovišta da su propisi toga prava svakako ukinuti na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Ministarstvo za kontinuantu je protumaĉilo da se pri upotrebi starog jugoslovenskog prava ne primenjuju propisi stare Jugoslavije već njihova pravna pravila. Beograd 1949. Beograd-Ljubljana 1964. Zagreb 1963. s jedne strane nedopustivo. kao i propisi koji su bili na snazi u trenutku okupacije 6. „Borba“ 1941. poĉeli su da primenjuju odredbe starog jugoslovenskog prava. meĊutim. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaĉkom ratu jugoslovenskih naroda. a ţivot i raznoliki odnosi izmeĊu ljudi bezuslovno su traţili odgovarajuća rešenja. Posle donošenja Ustava izglasan je Zakon o nevaţnosti pravnih propisa donetih pre 6. ukoliko su bili u suprotnosti s tekovinama oslobodilaĉke borbe i aktima AVNOJ-a. Beograd 1968. Praznine u tom pogledu delimiĉno su nadoknaĊivane revolucionarnim uverenjem o praviĉnosti i primenom onih normi obiĉajnog prava koje su sluţile teţnjama naroda i narodnosti Jugoslavije da raskinu sa starim pravnim poretkom. februara 1945. Samim tim. „Proleter“ organ Centralnog komiteta Komunistiĉke partije Jugoslavije 1929-1942. Tim Zakonom izmenjena je ranija odluka. s obzirom na postojanje spomenute Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i već ukorenjenu. IZVORI I LITERATURA Izvori. o vaţnosti Odluka koje su za to vreme donesene i o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi u ĉasu neprijateljske okupacije. S. Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije. Vremenom. Nešović. Geršković.Propisi donošeni za vreme rata. ĉinjeno je nešto što je. Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije. I. i za vreme neprijateljske okupacije. Prvo i Drugo zasjedanje AVNOJ-a.

Naime. novembar slavili kao drţavni praznik.V. pa sam traţeći nešto više o tom dogaĊaju naišao na zanimljiv podatak da su crnogorski i hrvatski delegati imali velike probleme prilikom dolaska na Drugo zasedanje u Jajcu. Dom kulture su obezbeĊivale jake partizanske jedinice. crnogorski predstavnici su pod oruţjem i stalnom opasnošću morali da pešaĉe ĉak 300 kilometara da bi došli na sednicu. Drugo zasedanje AVNOJ-a je bilo veoma vaţno jer je usvajanjem deklaracije nova drţava dobila parlament i vladu i onemogućeno je vraćanje na predratno stanje. Nakon rata. vodeći raĉuna da se niko ne prikrade i postavi bombu. narodi Jugoslavije su datum 29. novembar 1943. a vrata Doma kulture su bila otvorena za znatiţeljne graĊane. Rad delegata je zapoĉet izvoĊenjem himne „Hej Sloveni“. TakoĊe sam naišao na podatke o tome kako je bila pripremana sednica u Jajcu. dok su hrvatski delegati imali stalnu pratnju jednice iz sastava Trinaeste proleterske brigade. 18 . ZAKLJUČAK Iz dela knjige Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda koji sam dobio da uradim kao seminarski rad. Sednica je poĉela u 19 ĉasova. a na novom grbu Jugoslavije stajao je urezan datum 29. posebnu paţnju su mi privukle sednice Antifašistiĉkog Veća Narodnog OsloboĊenja Jugoslavije. a završen je u 5 ĉasova ujutro. Nedaleko od grada su bili postavljeni teški protivavionski mitraljezi u sluĉaju vazdušnih napada.

VI . LITERATURA Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda 19 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->