INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran RaĎenović (br. indexa 2-1903/11) naslov knjige (Esej iz Uvoda u pravo)

Subotica, 2011.

konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. 2 . Ograniĉen je na sledeće dogaĊaje: MeĊunarodno-politiĉki poloţaj narodnooslobodilaĉkog pokreta. privremenu narodnu skupštinu DFJ. problem oblika vladavine.I. REZIME Ovaj esej obraĊuje period jugoslovenske istorije tokom Drugog svetskog rata. drugo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije i njegove akte. treće zasedanje AVNOJ-a. ustavotvornu skupštinu i osnovne karakteristike konstituisanja novog pravnog sistema. izgradnju federacije. meĊunarodni poloţaj i borbu za priznanje nove Jugoslavije.

dr. Ţeljka Bartulovića. pod mentorstvom prof. smer Kriminalistika. akademske godine 2011/2012. 3 . PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao pisani rad iz predmeta Opšta istorija drţave i prava na Internacionanom univerzitetu u Novom Pazaru Visokoškolska jedinica u Subotici.II.

.......5 V......18 VI...... REZIME ……...........…19 4 ...……........... LITERATURA ………………………………………………….. 502-514..3 III......... ZAKLJUČAK ……………………………………………………….......... SADRŢAJ I..…….....III. II.....2 PREDGOVOR …………………………………………………..…........ SADRŢAJ…………………………………………………………...4 IV.. TEKST .....………………………………………………….......

da su porazi fašistiĉke koncentracije u borbama protiv NOV i POJ slabili kapitalne osovinske poloţaje prema saveznicima. Tendenciozno je tumaĉila ĉinjenicu da narodi Jugoslavije. Nedićeve. MeĎunarodno-politički poloţaj NOP-a. Ona je tada vezivala dvadeset i ĉetiri nemaĉke. ona je sejala i utvrĊivala zablude o stanju u Jugoslaviji. treće. Kao što je poznato. NOP je pred drugo zasedanje AVNOJ-a imao krupne spoljno-politiĉke teškoće. Njena osnovna teţnja je bila da diplomatiskim i propagandnim sredstvima prikrije odnosno u netaĉnom svetlu prikaţe dogaĊaje u Jugoslaviji. ĉiji je tok zahvatio i 1944. da njeni eksponenti u zemlji saraĊuju sa okupatorima. Prolazeći kroz vrlo riziĉne vojne poduhvate. koji su nadirali na istoku i zapadu. Ona je sve ĉinila da NOP predstavi kao uskostranaĉki. I pored sveg svog otpora fašistiĉkim napadaĉima. pa ĉak i u širokoj demokratskoj javnosti sveta. godinu. tj. koji su se zbili tokom. jugoslovenska izbegliĉka vlada. da se preko njih pa ĉak neposredno i ona sama. deset samostalnih brigada i sto osam partizanskih odreda. dugo vremena su priznavale 502 5 . pokazuju spremnost pa ĉak i grade osnove nove vlasti. Ni ta zamašna operacija. U savezniĉkim zvaniĉnim krugovima. Crne Gore i Makedonije. sa dvadeset i šest divizija. svaka na svoj naĉin i iz svojih posebnih strateških razloga. Za razliku od ranijih ofanziva. koji su delovali pod nazivom „Jugoslovenska vojska u otadţbini“. ova je bila razuĊena i posebno usmerena prema osloboĊenim podruĉjima Hrvatske. kada je obavljeno drugo zasedanje AVNOJ-a. SSSR i Velike Britanije. nije postigla svoj krajnji cilj. ustaško-domobranske. Pred drugo zasedanje AVNOJ-a oslobodilaĉku vojsku je saĉinjavalo osam korpusa. Slovenije. Vlade SAD. TEKST dinica vernih svrgnutom Musoliniju. bila je reprezentant Jugoslavije. vojniĉki i politiĉki organizovanim delovima domaćih burţoazija drţala i rasplamsavala svenarodni otpor osvajaĉu. drugo. 2. komunistiĉki i anacionalni pokret.000 pripadnika domaćih kvislinških formacija. do novembra 1943. Bosne i Hercegovine. kompromitovanim osnovama. kroz borbu protiv fašizma i njegovih domaćih privesaka. U tom svojstvu. Drţave antifašistiĉke koalicije priznavale su je kao takvu. Iz celine ovih vojnih zbivanja proistiĉe: prvo.IV.000 vojnika i oko 180. Opšta politiĉka linija jugoslovenske izbegliĉke vlade bila bi nesprovodljiva da joj nisu išli na ruku i odnosi izmeĊu glavnih partnera antifašistiĉke koalicije. Ta vlada hotimice je zaobilazila suštinu: da je Jugoslavija neobnoviva na starim. izbegliĉka vlada je zvaniĉno delovala pri vladama savezniĉkih drţava. da je NOV i POJ bila i da se potvrdila kao samostalni nosilac jednog od znaĉajnih frontova drugog svetskog rata i ĉetvrto. ta vlada je vojne uspehe NOP-a pripisivala ĉetnicima Draţe Mihajlovića. odnosno njenog drţavno-pravnog kontinuiteta. devet bugarskih i tri maĊarske divizije sa oko 450. da fašistiĉke snage nisu uspele da deblokiraju onaj deo balkanskog strateškog puta koji je neprestano napadala oslobodilaĉka vojska Jugoslavije. ĉetniĉke i Rupnikove trupe. S druge strane. koje su preteţno udarale u jezgro NOV i POJ. na ĉelu sa kraljem. ne drţi lojalno prema savezniĉkim ratnim naporima. NOV i POJ je postigla operativnu zrelost i organizacioni uspon. stvarno i objektivno. bugarske. da je NOV i POJ jedina i nasuprot izdajniĉkim.

do 30. izdajnika Draţu Mihajlovića i zbog toga nose svu odgovornost za to izajstvo nad narodima Jugoslavije. a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade . Mi nećemo dozvoliti da oni doĊu u Jugoslaviju. 467). meĊunarodni poloţaj NOP-a poĉeo je postepeno da se popravlja.. 567). ukidanju fašistiĉkih organizacija. Ĉetvrto. Njeni zakljuĉci o uspostavljanju nezavisne Austrije. bili su znak da se glavni partneri antifašistiĉke koalicije pripremaju za ureĊenje posleratnog sveta. prema njegovim procenama. U takvim okolnostima. izmeĊu ostalog. One su poznavale lice i naliĉje te politike. demokratizaciji Italije. SSSR i Velike Britanije. naroĉito posle kapi- 503 6 .. jer bi to znaĉilo graĊanski rat. U tim taĉkama sadrţani su suština problema obrazovanja nove Jugoslavije. drugog zasedanja AVNOJ-a. 2. od 19. zato što oni dvije i po godine i sada podrţavaju saradnike okupatora. Govorimo u ime ogromne većine naroda da on ţeli demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilaĉke odbore.. (Hronologija oslobodilaĉke borbe . koja je data sa odobrenjem vlade Velike Britanije. Josip Broz Tito uputio je vladi SSSR-a depešu u kojoj stoji: „Prvo. Od novembra 1942. Pre svega. Pa ipak. Treće. potvrĊuje i instrukcija izbegliĉke vlade Kraljevine Jugoslavije Draţi Mihajloviću od 11. pokušavao da odredi odnosno suzi domet politiĉko-strateških ciljeva NOP-a. Beograd 1964.. Drugo. Od maja 1943. opis stepena do koga je došla oslobodilaĉka borba i osnovna linija po kojoj će se kretati rad predstojećeg. da ĉetnici privremeno prekinu svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima.tu vladu i uvaţavale njene politiĉke motive.. MeĊunarodni poloţaj NOP-a oteţavalo je i to što je i SSSR.“ (Hronologija oslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945. Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu. To. Pre odrţavanja te konferencije. odrţana je u Moskvi konferencija ministara inostranih poslova SAD.. DRUGO ZASEDANJE AVNOJ-A 1. vlade zapadnih saveznika su u bitnom usmeravale politiku jugoslovenskih organa u izbeglištvu. Prema njoj: „Odstupanje od ovoga moţe biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande .Uslovi i neophodnost saziva. NOP je upotpunio vojne i politiĉke uslove za donošenje akata o konstituisanju noje jugoslovenske drţave. do novembra 1943. Oslobodilaĉka vojska već je prebrodila mnoga iskušenja. VI. što doduše još nije znaĉilo i kraj njenog ratnog puta. maja 1943. oktobra 1943. kada je obrazovan AVNOJ. Bilo je izvesno na NOP ne prepušta velikim silama donošenje odluka o politiĉkoj i drţavnoj sudbini naroda Jugoslavije i da im to stavlja do znanja. oktobra 1943. Jedino zakonita vlada u sadašnje vrijeme jesu narodnooslobodilaĉki odbori na ĉelu sa Antifašistiĉkim vijećem“.. kada je odrţano njegovo drugo zasedanje. Tada je jedan deo saveznika poĉeo neposredno da se suoĉava sa vojnim i politiĉkim prilikama kao i razlozima promena u Jugoslaviji. motivisan sopstvenim strateškim idejama i poloţajem u okviru antifašistiĉke koalicije. kaţnjavanju ratnih zloĉinaca i dr. kada je prva vojna misija zapadnih saveznika dospela do Vrhovnog štaba NOV i POJ. da poremete odnose izmeĊu SSSR-a i ostalih vodećih drţava antifašistiĉkog bloka. Politiĉke promene u Jugoslaviji za trajanja rata mogle su.

nova Jugoslavija bi stekla svoj drţavnopravni subjektivitet. SSSR-a i Velike Britanije. Polazio je od toga da samostalno ali sa neophodnim meĊunarodno-politiĉkim elasticitetom treba da ĉuva celokupnost svojih vojno-politiĉkih ostvarenja. Sa unutrašnje-politiĉke taĉke gledišta bilo je neophodno da se taj proces i formalno obeleţi i sankcioniše. Baš u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. 504 7 . AVNOJ je bio najviši izraz te celine koja se neosporno pretvarala u drţavni organizam. ĉije se zasedanje poklopilo sa odrţavanjem konferencije u Teheranu. s jedne strane. priliĉno su razvila osnovne atribucije vlasti. Bilo je nesumnjivo da ona predstavljaju više i organske delove već ustaljenog sistema narodnoodborske vlasti i da ĉine zametke nastajućeg federalnog ureĊenja. od 28. I tada saveznici nisu dovodili u pitanje jugoslovensku izbegliĉku vladu. oni su. U zemaljskim odnosno jugoslovenskim razmerama u jeku rata izvršena je smena nosilaca vlasti. U takvim okolnostima bilo je neodloţno da AVNOJ zadobije svojstva vrhovnog organa vlasti. Vodeće sile antifašistiĉkog tabora su i pored javnog izjašnjavanja za pravo naroda na samopredeljenje i duh Atlanske povelje radile na tome da svet. premda još u funkciji opštepolitiĉkih predstavništava NOP-a pojedinih zemalja Jugoslavije. ona je upeĉatljivo poboljšala svoj strateški poloţaj. Pa ipak. Na njoj je donet zakljuĉak da se partizani Jugoslavije u najvećoj mogućoj meri potpomognu i to materijalno i operacijama komandosa. koja je oţivotvoravala naĉelo samoupravnosti radnog naroda u politiĉko-teritorijalnim jedinicama. I spoljno-politiĉki razlozi su opravdavali sazivanje AVNOJ-a. AVNOJ. Samim tim nije bio niti mogao biti opovrgnut legitimitet organa kraljevine Jugoslavije. Na toj konferenciji. Na slobodnoj teritoriji oni su bili jedina i jedinstvena revolucionalno-demokratska vlast. U većem delu Jugoslavije delovali su narodnooslobodilaĉki odbori. Nacionalno izdajstvo je konaĉno onemogućilo politiĉki odluĉujuće delove jugoslovencke burţoazije da nastupaju u ime naroda i narodnosti Jugoslavije. preurede prema svojim interesima. kako će se to uskoro videti. Na taj naĉin bi bili ozvaniĉeni kraj Kraljevine Jugoslavije i nastanak nove jugoslovenske drţavne tvorevine. javno pokazali da raĉunaju sa partizanskom snagom a s druge tajno otpoĉeli pregovore oko interesnih sfera u Jugoslaviji. da sopstvenom voljom i bez odugovlaĉenja ima da razvlasti organe Kraljevine Jugoslavije i tako pokrene borbu za meĊunarodno priznanje nove drţave.tulacije Italije i u krajnjoj liniji neuspešnog pokušaja Nemaĉke da kroz VI ofanzivu svojim jedinicama ispuni i ĉvrsto odrţi italijanski okupacioni prostor u Jugoslaviji. Donošenjem akata kojima bi se to postiglo. pa u njegovom okviru i Jugoslaviju. decembra 1943. Zemaljska veća. novembra do 1. Pa i pored toga on je imao dovoljno osnova da bude oprezan. tada još nije raspolagao ovim podacima. saveznici to nisu ni pripremali. odrţana je Teheranska konferencija šefova SAD. njihovo drţanje prema stvarnosti u Jugoslaviji zahvatale su izvesne promene. Konaĉno.. Objavljivanjem tog zakljuĉka šefovi antifašistiĉke koalicije su javno i realistiĉki procenili vrednost i vaţnost narodnooslobodilaĉke vojske i njenu ulogu u predstojećim operacijama. razliĉitih teritorijalno-politiĉkih stepena. Vojni potezi NOP-a obavljeni su jednovremeno sa znaĉajnom organizaciono-politiĉkom delatnošću na podruĉju izgradnje narodne vlasti.

odnosno za oduzimanje legitimiteta tzv. obrazloţeni su vaţnost i neophodnost da se AVNOJ pretvori u najviši zakonodavni i izvršni organ drţavne vlasti. ĉinjenica da narodi Jugoslavije cene znake sve pravilnije ocene njihove borbe u savezniĉkim zemljama. Velike Britanije i SAD. Stoga je na zasedanju uĉestvovalo 142 delegata. kako je reĉeno u referatu. naprotiv.Drugo zasedanje AVNOJ-a i njegovi akti. U referatu su izloţeni presudni problemi i zahtevi narodnooslobodilaĉke borbe u toj etapi. Izraţeno je uverenje da saveznici neće krivo shvatiti istorijski korak i steĉeno pravo naroda Jugoslavije da sami o sebi odluĉuju što je. sastavljen je od uvoda. Kralj Petar II je ocenjen kao središte okupljanja reakcije i podrţavalac Draţe Mihajlovića. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneti su akti razliĉitog pravnog i politiĉkog znaĉaja. Vrhovnog komandanta NOV i POJ o razvoju narodnooslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije u vezi sa meĊunarodnim dogaĊajima. vojska te vlade. Monarhija je politiĉki osuĊena. Naglašena je potreba da se preduzmu sve mere kako bi narodi Jugoslavije stvorili drţavno ureĊenje koje bi se zasnivalo na njihovom bratstvu i ravnopravnosti i jemĉilo slobodu u demokratiju svih slojeva društva. Šesta neprijateljska ofanziva kao i ratne prilike u celini omeli su dolazak delegacija iz Makedonije i Sandţaka i znatan broj pojedinaca. u potpunom skladu sa naĉelima Atlanske povelje. novembra 1943. MeĊu njima posebno mesto imaju akti ustavnog karaktera. koje su omogućile poĉetak vojniĉke saradnje. jugoslovenskoj izbegliĉkoj vladi. Za uĉešće na njemu zemaljska veća su izabrala 268 delegata. Smisao svega toga bio je da se konstatuje sazrelost uslova za konstituisanje Demokratske Federativne Jugoslavije. izraţena je zahvalnost za pomoć u ratnom materijalu. Da bi se to otklonilo i spreĉila obnova prošlosti u referatu je istaknuta potreba uvoĊenja republikanskog oblika vladavine. jugoslovenska vlada u izbeglištvu zajedno sa svom reakcionarnom izbegliĉkom klikom. Kao takvi ĉinioci oznaĉeni su tzv. Taj istorijski dokument raspolaţe politiĉko-deklaratornim i konstitutivnim svojstvima. TakoĊe je istaknuto prihvatanje odluka moskovske konferencije prema kojima se svim narodima osigurava pravo da po slobodno izraţenoj volji reše pitanje svog drţavnog ureĊenja. Toj kategoriji delimiĉno pripada Deklaracija koju je AVNOJ doneo pre svih ostalih odluka. Pokazalo se da ona nije sluţila bratstvu već. u Jajcu.-30. ugnjetavanju naroda Jugoslavije i hegemoniji velikosrpske burţoazije. Kroz prva dva dela Deklaracije prikazani su istorijske tekovine oslobodilaĉkog pokreta i problemi i ĉinioci koji oteţavaju oslobodilaĉke napore naroda Jugoslavije. Drugo zasedanje AVNOJ-a odrţano je 29. koji je podeo njegov predsednk dr Ivan Ribar i referat Josipa Broza Tita. Konstatovani su i osećanja prijateljstva naroda Jugoslavije prema narodima SSSR-a. S obzirom na dotadašnja ostvarenja oslobodilaĉke borbe. konstatacije i zakljuĉaka. ĉetnici Draţe Mihajlovića i kralj Petar II-utoĉište i simbol protivnarodnih snaga. a saveznici stave u 8 .1. opremi i hrani koju su saveznici ukazali. Politiĉku podlogu razmatranja i odluka na tom zasedanju saĉinjavali su izveštaj o radu Izvršnog odbora AVNOJ-a. podvuĉeni su uspostavljanje direktnih veza izmeĊu Glavnog štaba savezniĉkih oruţanih snaga Srednjeg istoka i Vrhovnog štaba NOV i POJ.

505 poloţaj da i pravno uvaţe volju naroda Jugoslavije da samostalno i na novim temeljima izgrade svoju drţavu. Odluka o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu osloboĊenja kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobodilaĉkog rata. kao organ sa obeleţjima narodne vlade. Zadra i anektiranih delova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ostrva slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji. Odluka o odobravanju odluka. TakoĊe su doneti: Odluka o priznavanju i zahvalnosti narodnooslobodilaĉkoj vojsci. doneta je i Odluka o obrazovanju drţavne komisije za utvrĊivanje zloĉina okupatora i njihovih domaćih pomagaĉa. donelo je Odluku o dodeljivanju naziva Maršala Jugoslavije Josipu Brozu Titu.Konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. Ozvaniĉen je postanak nove jugoslovenske drţave. izabrano na tom zasedanju. Istovremeno je istaknuta obaveza da se tim zakljuĉcima da oblik posebnih odluka AVNOJa. Oĉigledno je da ona nije nastala u jednom trenu. da se izbegliĉkoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije. Odluka o oduzimanju prava zakonite vlade Jugoslavije takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II KaraĊorĊeviću. Rijeke. naredaba i izjava Izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. prekretniĉki potez. koja je akt sa obeleţjima politiĉke deklaracije kao i Odluka o uvoĊenju naziva maršala Jugoslavije u narodnooslobodilaĉkoj vojsci Jugoslavije. a Istre. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu i 4. DRŢAVNO-PRAVNI EFEKTI I MEĐUNARODNI ODJEK AKATA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 1. S obzirom na sadrţinu tih zakljuĉaka opravdano se istiĉe da Deklaracija raspolaţe konstitutivnim elementima sa ustavnom snagom. federativnom principu kao drţavna zajednica ravnopravnih naroda. Predsedništvo AVNOJ-a. Donošenjem odluke o pretvaranju AVNOJ-a u vrhovni organ vlasti povuĉen je strateški. AVNOJ je potom doneo posebne akte ustavnog karaktera kojima pripadaju: 1. Odluka o kojoj je reĉ sublimirala je na drţavnopravni naĉin celokupan proces izgradnje narodne 9 . Ono je potvrdilo odluke slovenaĉkog narodno-oslobodilaĉkog odbora i Zemaljskog antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Hrvatske o prikljuĉenju Slovenaĉkog primorja i drugih slovenaĉkih zemalja slobodnoj Sloveniji. koja ima karakter zakonskog akta. U završnom delu Deklaracije zakljuĉeno je da se AVNOJ konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavniĉko telo Jugoslavije. odnosno odobrenja i da se ne priznaju njeni eventualni budući ugovori i obaveze kao i da se Jugoslavija izgradi na demokratskom. U skladu sa odlukom Moskovske konferencije o borbi protiv ratnih zloĉinaca. VII. 2. da se uspostavi Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije (NKOJ). 3. da se pregledaju svi meĊunarodni ugovori i obaveze koje je u ime Jugoslavije sklopila ta vlada i to s ciljem njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja. Odluku o naimenovanju Nacionalnog komiteta osloboĊenja Jugoslavije za ĉijeg je predsednika izabran Josip Broz Tito.

kako bi se donošenje konaĉnih odluka rezervisalo za ustavotvornu skupštinu. a republika nastala s pojavom prvih organa narodne vlasti. Pri svemu tome. donosioci te odluke jednovremeno su normirali: prvo. U njemu su ujedinjene zakonodavna i izvršna funkcija. suverenitet naroda i drţave. najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti. Ono je. Naglašavanjem suvereniteta naroda i drţave oni su obeleţili dve strane tog jedinstvenog pojma: iskljuĉivo pravo naroda da sam sobom vlada i iskljuĉivo pravo novonastale drţave da pred spoljnim svetom zastupa interese i izvršava obaveze svoje politiĉko-teritorijalne celine. a posebno pravo da pred stranim drţavama zastupa narode Jugoslavije. sa preobraţenim AVNOJ-em na ĉelu. u istorijsko-pravnoj literaturi raspravjano je pitanje vremena promene oblika vladavine u novonastaloj drţavi. AVNOJ je doneo odluku kojom se takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju sva prava zakonite vlade Jugoslavije. bez kojih ne bi bilo nove drţave i da su ona omogućila njeno pravno oblikovanje. Njom je potvrĊeno da su oslobodilaĉka borba i socijalistiĉka revolucija naroda Jugoslavije nerazdvojiva zbivanja. Kao što se vidi. tri potpredsednika i trinaest poverenika koji su stajali na ĉelu pojedinih resora. Monarhija je pala a republika 10 . takoĊe. u ime veća a izmeĊu njegovih zasedanja. drugo. dva sekretara i najmanje ĉetrdeset ĉlanova. Prema odluci o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije. S obzirom na to i Odluku o proglašenju AVNOJ-a za najviši organ drţavne vlasti. Ono. Tako je sistem narodnooslobodilaĉkih odbora. a bio je sastavljen od predsednika. 2. koja se izraţava jedino u AVNOJ. stekao celovitost i potpuna svojstva drţavne vlasti. na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraĊene Jugoslavije. Tim povodom ispoljena su sledeća mišljenja: 1. ĉiju celinu on predstavlja. koje se sastoji od predsednika. Federativni karakver AVNOJ-a proistiĉe iz odredaba spomenute Odluke prema kojima se taj organ konstituiše u skladu sa principima federativnog ureĊenja. Predsedništvo je odgovaralo za svoj rad AVNOJ-u. s tim da pitanje kralja i monarhije reši narod posle osloboĊenja ĉitave zemlje. pet potpredsednika. AVNOJ je postao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. Kralju Petru II KaraĊorĊeviću zabranjen je povratak u zemlju.506 vlasti i oslobodilaĉke borbe koji su zapoĉeli u leto 1941. Normirano je da to vaţi i za svaku drugu „vladu“ eventualno ubuduće stvorenu u zemlji ili izvan nje.u. AVNOJ oliĉava naĉelo jedinstva vlasti. AVNOJ bira svoje predsedništvo. Za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u.Problem oblika vladavine. bilo ovlašćeno da imenuje Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije. što je bilo jedno od jemstava da narodni suverenitet bude dosledno ostvarivan. naĉelo jedinstva vlasti. Ozakonjeno je da on tu funkciju vrši u vreme oslobodilaĉkog rata. predstavlja narodni i drţavni suverenitet i vrši sve njegove zakonodavne i izvršne funkcije. Taj organ je imao sva obeleţja narodne vlade. federativni karakter tog organa i treće. AVNOJ je okvalifikovan kao privremeni predstavnik tog suvereniteta. 1. mimo volje naroda Jugoslavije. Monarhija je pala.

koji su od Drugog zasedanja AVNOJ-a izazvali prelazne politiĉke i institucionalno-pravne novine u novoj Jugoslaviji. (Historija narodne vlasti. da savezniĉke vlade nisu javno i totalno opovrgavale ili priznavale odluke AVNOJ-a. To su bile manifestacije faktiĉkog priznanja NOV i POJ kao savezniĉke armije. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a do obrazovanja Privremene narodne vlade DFJ (7. ali i njih nedovoljno suptilno tumaĉi. Pokazalo se. 221-222). a priznata u meĊunarodnim odnosima. nepriznata u inostranstvu ali koja je već stvarno imala meĊunarodne odnose.MeĎunarodni poloţaj i borba za meĎunarodno priznanje nove Jugoslavije. Obje vlasti su postojale. a zatim u Moskvu. 3. Pre Drugog zasedanja AVNOJ-a. na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. one su u razliĉitim nijansama i iz razliĉitih pobuda isticale da je NOV i POJ centar otpora 508 11 . To se potvrĊuje i dogaĊajima na meĊunarodnoj pozornici. pre svega. Postojala je i jedna vlada u inostranstvu. nije došlo ni do kakvog izraza priznanja nove jugoslovenske drţave ali je otpoĉela izvanredna i vrlo sloţena meĊunarodnopolitiĉka delatnost koja je sporo i konaĉno dovela do tog ĉina. Radi toga istovremeno su postojala i oba sistema vladavine“. novembra 1945) samo formalno dvovlašće. marta 1945) u Jugoslaviji je postojalo stvarno dvovlašće. a februara 1944. meĊutim. sa odreĊenim faktiĉkim uticajem u zemlji. novembra 1945. Ta vlast nije bila monarhistiĉka. Ono meĊutim ne vodi raĉuna o prethodnom procesu koji je u odnosu na promenu obilka vladavine zapoĉeo od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Treće gledište je nepobitno jer se drţi Deklaracije o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 29. 1. Geršković „Postojala je jedna vlast u zemlji predstavljena u licu AVNOJ-a. na jugoslovensku slobodnu teritoriju došla je savezniĉka vojna misija na ĉelu sa engleskim generalom Mak Linom. Beograd 1957. Prvo gledište previĊa ĉinjenicu da je drţava integralan sistem javne vlasti te da nagoveštaji njenog nastajanja u vidu narodnooslobodilaĉkih odbora (1941) još nisu bili manifestacija njenog efektivnog i formalnog uobliĉenja. a) Postepeno menjanje savezniĉkog drţanja prema zbivanjima u Jugoslaviji.507 ustanovljena na Drugom zasedanju AVNOJ-a. bez obzira koliko je koja u kom ĉasu i u kom odnosu imala stvarne vlasti. sovjetska vojna misija koju je predvodio general Kornjejev. nezakonita i nepriznata u zemlji. Posle odluke Teheranske konferencije o pomoći jugoslovenskim partizanima. tj. i 4. sve do jeseni 1944. Vrhovni štab NOV i POJ uputio je svojevojne misije u Kairo. maja 1943. Kako to kaţe L. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. Drugo gledište se iskljuĉivo oslanja na normativnu stranu stvari. naroĉito ukoliko se tiĉe voĊenja rata. S obzirom na to ima osnova za prihvatanje gledišta o privremenom dualitetu drţavne reprezentacije Jugoslavije poĉev od Drugog zasedanja AVNOJ-a. novembra 1945. Monarhija je ukinuta a republika proglašena na Ustavotvornoj skupštini 29. a od obrazovanja te vlade do sastanka Ustavotvorne skupštine (29. U pogledu vaţnosti NOV i POJ za ostvarenje celine savezniĉkog poduhvata izraţavale su. sve jasnija mišljenja.. Preko tih misija savezniĉka javnost upoznavana je sa stvarnošću u Jugoslaviji. ĉijim je donošenjem od strane Ustavotvorne skupštine republika neosporno ustanovljena. odnosno London i Vašington.

koja je tada raspolagala sa preko 300. Na taj naĉin bi nova Jugoslavija. Na insistiranje saveznika na Visu je došlo do pregovora izmeĊu Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. b) Sporazumi Tito-Šubašić i meĊunarodno priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. u Jugoslaviji je došlo do VII neprijateljske ofanzive. Decembra 1943. Vrhovni štab NOV i POJ nije bio uništen već je nastavio svoju delatnost na ostvru Visu. da NKOJ i ta vlada odrede organe koji će koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja i olakšati stvaranje jedinstvenog predstavništva drţave. zvaniĉno motivisan potrebom ujedinjenja snaga otpora u Jugoslaviji. koji su završeni 16. a emigrantska vlada ispoljavala sve veće znake sopstvene nemoći. da NKOJ smatra da u trenutku zakljuĉenja sporazuma nije potrebno isticati i zaoštravati pitanje kralja i monarhije jer ono trenutno ne predstavlja smetnju za saradnju strana ugovornica. kao nastavljaĉ meĊunarodnopravnog bitisanja dotadašnje jugoslovenske drţave. istog meseca je obećala pomoć kako partizanima tako i ĉetnicima Draţe Mihajlovića i dala podršku kralju Petru i izbegliĉkoj vladi smatrajući ih legitimnim zastupnicima Jugoslavije. naklonost prema kralju Petru II i savezniĉku aktivnost da se u Jugoslaviji ujedine sve snage koje ţele da se bore protiv neprijatelja. mandatara za sastav a docnije i predsednika Jugoslovenske izbegliĉke vlade. ali ne i zabrana da se kralj Petar vrati u zemlju. preko svog ministra inostranih poslova. Ozbiljan korak u tom pravcu. zapadni saveznici su dosta ţurno ušli u rafinirane diplomatske operacije sa krajnjim ciljem da se u posleratnoj Jugoslaviji odrţe monarhija. potpisivanjem sporazuma NKOJ se opredelio za pregovore jer je smatrao da je verovatnije da će tako postići priznanje meĊunarodno-pravnog kontinuiteta Jugoslavije. vlada SSSR je ocenila kao pozitivne ĉinjenice. Ona je zapoĉela aprila. Znaĉajnu operaciju neprijatelja predstavljao je desant na Drvar u kome se nalazio Vrhovni štab NOV i POJ. juna 1944. Naprotiv. 509 12 . Te dogaĊaje. ministar inostranih poslova Velike Britanije Idn ponovio je spremnost svoje zemlje da Jugoslaviji ukaţe pomoć istakao privremeni karakter odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. Samim tim saveznici nisu oznaĉili temeljno menjanje svoje politike prema novoj Jugoslaviji. staro ureĊenje i njihove pozicije.protiv neprijatelja u Jugoslaviji. fungirala kao subjekt zajednice naroda. Neprijateljske snage bile su sastavljene od nemaĉkih i bugarskih divizija kao i domaćih kvislinških jedinica. bio je insistiranje na sporazumu NKOJ-a i izbegliĉke vlade. U sporazumu Tito-Šubašić stoji: Da bi kraljevska jugoslovenska vlada trebalo da bude sastavljena od naprednih demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOPa. Vlada SAD. a s neuspehom završena juna 1944. Pre sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. maja 1944. sve povoljnijem poloţaju nove Jugoslavije u široj meĊunarodnoj javnosti i ĉinjenici da je jugoslovenska emigracija zapala u sukobe. posle svojih izjava u decembru 1943. ostao je bez rezultata. Tada je i SSSR izdao saopštenje o dogaĊajima u Jugoslaviji u kome se spominju odluke AVNOJ-a.000 boraca. To tim pre jer je prihvaćeno da će se to rešiti posle osloboĊenja cele zemlje. Taj vazdušni prepad izveden 25. Izgledi da sporazum neće ugroziti tekovine oslobodilaĉke borbe leţali su u snazi oslobodilaĉke vojske. koji su navodno naišli na povoljan odziv u Engleskoj i SAD.

kao i da ta vlada izjavi da će AVNOJ biti proširen uvoĊenjem onih ĉlanova poslednje narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. vlada je priznala privremenu upravu koju su postavili AVNOJ i NKOJ. Ali u jesen 1944. a 7. osloboĊena je ĉitava Srbija. Preporuĉeno je da zakonodavna akta doneta od strane AVNOJ-a budu podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skupštine. U to vreme bio je uveliko prevaziĊen plan o rekonstrukciji izbegliĉke vlade. Deklaracijom te konferencije preporuĉeno je Maršalu Titu i dr Šubašiću da odmah izvrše sporazum i na njegovim osnovama obrazuje zajedniĉku vladu. 4. U njoj stoji da narodi Jugoslavije nikada nisu priznali raskomadavanje svoje zemlje od strane fašistiĉkih imperijalista i da su ispoljili ĉvrstu volju da ostanu ujedi- 510 13 . odrţana je u Jalti Krimska konferencija šefova SAD. osudila rad izdajnika i pozvala narod da se okupi pod voĊstvom Maršala Tita. Do te saradnje došlo je na molbu sovjetske komande. od 4. Razvitak oslobodilaĉke borbe od Drugog zasedanja AVNOJ-a potvrdio je da su narodi i narodnosti Jugoslavije opredeljeni za zajedniĉki ţivot u uslovima ravnopravnosti i da tu ravnopravnost postiţu i uĉvršćuju kroz organe narodne vlasti i jedinice oslobodilaĉke vojske. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. Tako je 1. koje bi u odsutnosti kralja vršilo kraljevsku vlast. S tim saznanjem i uverenjem da se u Jugoslaviji mora uspostaviti ravnopravnost naroda i narodnosti. došlo do drugog sporazuma TitoŠubašić. KPJ povela je oslobodilaĉki rat i socijalistiĉku revoluciju. SSSR i Velike Britanije. marta 1945. U takvim okolnostima došlo je 2. koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom štabu NOV i POJ da bi oni dali pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jednom delu jugoslovenske teritorije. Ubrzo zatim. Obraćanje sovjetske komande NKOJ-u bilo je prvi izraz priznanja nove drţave. a dr Šubašić je došao u Beograd da potraţi nova rešenja. februara 1945. marta postavljena je zajedniĉka vlada na ĉelu sa Maršalom Titom. Saveznici su zatim nastavili napore da se obrazuje zajedniĉka jugoslovenska vlada. U tim operacijama sa snagama oslobodilaĉke vojske sadejstvovale su i jedinice Crvene armije. Od naĉina pristupa narodima i narodnostima Jugoslavije i njihovog poloţaja zavisila je i zavisi sudbina te višenacionalne zajednice. Prema preporuci to telo bi se nazvalo Privremenom narodnom skupštinom. koja će biti odgovorna AVNOJ-u. Pored ostalog. vlada dr Šubašića objavila je deklaraciju kojom je izrazila priznanje otporu naroda ĉiji je najviši izraz narodnooslobodilaĉka vojska Jugoslavije. Izvršenjem preporuka velikih saveznika postignuto je savezniĉko priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. Ugovoreno je obrazovanje kraljevskog namesništva.Shodno sporazumu. novembra 1944. Izgradnja federacije Federalizacija Jugoslavije bila je najtešnje uslovljena neodloţnom potrebom da se u interesu oslobodilaĉke borbe već u toku rata reši nacionalno pitanje. a vrhovni organi nove Jugoslavije prešli su u Beograd. To su nameravali da postignu proširenjem izbegliĉke vlade pojedincima iz NKOJ-a. do 11. do obrazovanja Namesništva. Naznaĉeni su novi uslovi i osnovi obrazovanja zajedniĉke vlade.

obrazovana je federalna Slovenija. p. prihvata postojeće tendencije u pravcu federalizacije i daje im drţavno-pravni oblik i snagu. Hrvatske. avgusta te godine AVNOJ je odrţao svoje treće i poslednje zasedanje. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu izazvala je i formalno konstituisanje drţava ĉlanica jugoslovenske federacije. federalna Bosna i Hercegovina. Makedonije. maja 1945. na zasedanju ZAVNO Crne Gore i Boke u Kolašinu 14.njeni. na trećem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom 9. Zemlja je konaĉno osloboĊena 15. dakle. a federalna Srbija konstituisala se kao drţava ĉlanica jugoslovenske federacije na Velikoj antifašistiĉkoj skupštini narodnog osloboĊenja u Beogradu. novembra 1944. Na zasedanju ASNO Makedonije doneto je rešenje o uvoĊenju makedonskog jezika kao sluţbenog jezika u makedonskoj drţavi. federalna Hrvatska. izvršeno je pretvaranje toga tela u Crnogorsku antifašistiĉku skupštinu narodnog osloboĊenja i obrazovanja federalne Crne Gore. Slovenaca. koje su na- 511 14 . Odluka. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. jula 1944. To zasedanje opterećivale su tendencije savezniĉke politike prema Jugoslaviji. Hrvata. maja 1944. jula 1944. do 10. kao i da je AVNOJ vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. U tom smislu se konstatuje i normira da je Jugoslavija izgraĊuje i da će se izgraditi na federativnom principu koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba. na prvom zasedanju Antifašistiĉkog sobranja narodnog osloboĊenja Makedonije u Prohoru Pĉinjskom. 2. Odluka polazi od ĉinjenice da je proces federalizacije u toku i da su njegovi organizacioni izdanci vidljivi. Na većini ovih zasedanja doneti su i izvesni osobeni akti ili akti sa izvesnim osobenim odredbama.) obezbeĊuju se sva nacionalna prava. Na zasedanju Slovenaĉkog narodnooslobodilaĉkog veća u Ĉrnomelju 19. U Deklaraciji Velike antifašistiĉke skupštine narodnog osloboĊenja Srbije osuĊena je politika reakcionarnih velikosrpskih klika.Treće zasedanje Avnoj-a. naglašena teţnja srpskog naroda za stvaranjem zajedniĉke drţave Juţnih slovena i izraţena njegova spremnost da se i dalje bori za potpuno ostvarenje odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. Na zasedanju ZAVNOH-a u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graĊana demokratske Hrvatske. na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu 1. Istovremeno je jednodušno odobrena odluka AVNOJ-a o izbegliĉkoj vladi i monarhiji. VIII. Zato istiĉe da već u vreme oslobodilaĉkog rata osnovne organe narodne vlasti pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaĉki odbori i Zemaljska antifašistiĉka veća narodnog osloboĊenja. februara 1944. Naĉelu suverenosti naroda dato je mesto jednog od temeljaca nove zajednice. Muslimana i Hrvata i zajamĉuje njihova ravnopravnost u zajedniĉkoj domovini. Slovenije. Od 7. odnosno naroda Srbije. U Bosni i Hercegovini doneta je Deklarcija o pravima graĊana u kojoj se konstatuje da se u pravednom oslobodilaĉkom ratu iskiva bratstvo Srba. Makedonaca i Crnogoraca. avgusta 1944. 11. utvrĊeno je da su hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj jednaki i ravnopravni. federalna Makedonija. Narodnostima (prema Odluci nacionalnim manjinama-pr. OD TREĆEG ZASEDANJA AVNOJ-a DO USTAVOTVORNE SKUPŠTINE 1.

U njoj su delovale i sudarale se dve antagonistiĉke politiĉke grupe. 2. 512 15 . koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. Ovaj njegov akt. kojom se Kosovo i Metohija prikljuĉuju federalnoj Srbiji. zakljuĉeno je da se AVNOJ proširi sa 118 poslanika. oktobra 1945. koji će podrivati temelje i stremljenja nove Jugoslavije. 69 je pozvano u AVNOJ po sporazumu sa raznim politiĉkim strankama i grupama. Privremena narodna skupština imala je da donese zakonske akte i putem njih pripremi konstituisanje i saziv Ustavotvorne skupštine. do 10. Konaĉno je doneta odluka da se AVNOJ nazove Privremenom narodnom skupštinom DFJ i da produţi rad pod tim imenom. Donošenjem takozvanih politiĉkih zakona omogućila je raspisivanje i sprovoĊenje izbora za ustavotvornu skupštinu. Već na poĉetku svog rada ova skupština suoĉila se sa izjavom kralja Petra II od 8. Rad ove skupštine trajao je od 10. s obzirom na uslove po kojima je on marta 1945. kada je proglašena FNRJ.Privremena narodna skupština DFJ. odobreni su Rezolucija AVNO Sandţaka od 29. Većinu je predstavljao klub narodnih poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. 36 je bilo izabrano na parlamentarnim izborima Kraljevine Jugoslavije od 11. marta 1945. Pored toga. avgusta 1945. Zakon o udruţenjima. Opozicija tj. Privremena narodna skupština obavila je sloţen zakonodavni rad. Ona je nosila osobene politiĉke karakteristike. Namesništvo je opstalo sve do 29. a manjinu ĉlanovi takozvane Demokratske grupe. jula 1945). godine preneo svoju vlast na namesnike. Zakon o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu. Veće je prihvatilo i zakljuĉak prve skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se ta autonomna teritorija prikljuĉi Srbiji. Trebalo je sprovesti deo preporuka konferencije u Jalti o proširenju AVNOJ-a poslanicima poslednje jugoslovenske narodne skupštine. Od njih. I njen spoljni ĉinilac-suspendovani kralj Petar IIpotpomogao je destruktivnu delatnost politiĉkih zastupnika starog društva i ureĊenja u Privremenom narodnom predstavništvu DFJ. kojom je preko radio Londona opozvao ili taĉnije reĉeno pokušao da opozove Kraljevsko namesništvo u zemlji. godine. manjina. Za trajanja njenog saziva izglasani su: Zakon o biraĉkim spiskovima.stale još u doba rata. sastavljena od graĊanskih politiĉara razliĉitih struja osporavala je tekovine oslobodilaĉke borbe. S pozivom na suverenitet predstojeće Ustavotvorne skupštine htela je da stavi pod znak pitanja celokupno ureĊenje izgraĊeno tokom rata. zborovima i drugim javnim skupovima i Zakon o štampi. avgusta do 28. novembra 1945. nije izazvao ma kakvo pravno dejstvo. po predlogu savezne vlade. Na ovom zasedanju. a 13 poslanika su pozvani da kao pojedinci uĊu u to telo. decembra 1938. o prikljuĉenju Sandţaka delom Srbiji a delom Crnoj Gori i Rezolucija Oblasne skupštine Kosova i Metohije (Prizren od 8. a zatim to telo pretvoriti u Privremenu narodnu skupštinu. odobreni su svi akti koje je predsedništvo donelo izmeĊu drugog i trećeg zasedanja: prihvaćen je poslovnik zasedanja. Zakon o ustavotvornoj skupštini. saglasno savetu konferencije saveznika u Jalti. Zapadne sile su raĉunale da će u takvoj skupštini nastati ozbiljan opozicioni centar.

januara 1946.455 biraĉa. koji su svojom delatnošću postavljali temelje drţavnog i pravnog poretka. koji neće da se vrate u otadţbinu i pripadnicima vojnih formacija. Na izbore za poslanike Skupštine naroda izašlo je 7. radnih masa.725. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je 6.239 tj. oliĉena u narodnim odborima. koja je saglasno tekovinama revolucije zasnovana na slobodi i ravnopravnosti naroda u okviru narodnih republika.975 glasova tj.383. i traje do Drugog zasedanja AVNOJ-a.413. novembra 1945. 88. Ta Odluka istovremeno je oznaĉila nevaţnost pravnog poretka bivše Jugoslavije. a kutija bez liste (opoziciona) 707. a kutija bez liste 838. 88. oficirima i podoficirima bivše jugoslovenske vojske.66% biraĉa. Za izbor poslanika oba doma bilo je upisano 8. Ukinuta je monarhija. Zakon o kriviĉnim delima protiv naroda i drţave i dr.Privremena narodna skupština donela je i druge zakone. donela je Odluku o odobrenju akata AVNOJ-a a 31. izmeĊu ostalih to su: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. 11. Zakon o ustrojstvu i nadleţnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji. Zakon o oduzimanju drţavljanstva. U njegovom razvoju zapaţaju se dve osnovne etape. ĉiji su nazivi i oblici bili razliĉiti.574. skupštinama republika i Narodnoj skupštini FNRJ. Ustavotvorna skupština donela je svoj prvi akt-Deklaraciju o proglašenju FNRJ. Na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a tj. obavila je svoj završni ĉin-izglasala Ustav FNRJ. 29. Druga etapa obuhvata vreme od Drugog zasedanja AVNOJ-a do Ustavotvorne skupštine. novembra 1945. odnosno i formalno stavila do znanja da izmeĊu stare i nove Jugoslavije ne postoji unutrašnje-pravni kontinuitet. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTITUISANJA NOVOG PRAVNOG SISTEMA Novo jugoslovensko pravo nastalo je u oslobodilaĉkom ratu i socijalistiĉkoj revoluciji.422 ili 9.047 glasova. Ustavotvorna skupština.69%. Jugoslavija je njim definisana kao savezna narodna drţava republikanskog oblika. koji su sluţili okupatoru i odbegli u inostranstvo. Propisi iz tog vremena sluţili su uĉvršćivanju i odbrani poretka na osloboĊenoj teritoriji. OdreĊen je sastav federacije. IX.52%. naredaba i izjava izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Donosili su ih vojni i civilni organi. Prva poĉinje s donošenjem prvih prinudnih regulativa 1941. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je ukupno 6. Ona je imala izvanredan. 513 16 . decembra 1945. Izbori za Ustavotvornu skupštinu obavljeni su 11. 90. Ustav je potvrdio i sankcionisao da se drţavna vlast.214 biraĉa ili 88. nalazi u rukama većine naroda tj.469 tj.432. Već 1. data snaga drţavnih propisa.31%.48% biraĉa. Njom je ranije donetim aktima. 3. Izabrani su poslanici Savezne skupštine i Skupštine naroda. Na izbore za poslanike Savezne skupštine izašlo je 7.43%. zapravo ustavni znaĉaj za izgradnju pravnog poretka. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o odobravanju odluka. tj.

ĉinjeno je nešto što je. meĊutim. a sa druge suprotno revolucionarnim teţnjama i tekovinama. Beograd 1968. Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije. 1. Nešović. Beograd 1949. Pri tome se odgovarajući organi nisu mogli neposredno pozvati na pravna pravila bivše Jugoslavije. S. ĉak ni u tom vremenu nisu mogli da zadovolje svu sloţenost društvenih odnosa i potrebe pripadnika toga društva da regulišu svoje uzajamne sporove i odnose. s obzirom na postojanje spomenute Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i već ukorenjenu. poĉeli su da primenjuju odredbe starog jugoslovenskog prava. red. Nešović. zemaljskih veća i drugih organa te drţave. nastajali su sve veći normativni vakuumi. navodno. Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije. Narodni sudovi i drugi organi.Propisi donošeni za vreme rata. aprila 1941. aprila 1941. Beograd 1949-1969. Geršković. Pošto je u takvom rešenju bilo pravnih nedoslednosti a i zbog preovladavanja shvatanja da su propisi stare Jugoslavije u koliziji sa dotadašnjim ostvarenjima i prirodom novog prava. i za vreme neprijateljske okupacije. Beograd-Ljubljana 1964. dakle. Da bi se ovaj problem rešio Predsedništvo AVNOJ-a preduzelo je mere da se otkloni taj svojevrstan sukob izmeĊu starog i novog poretka. Stoga je 3. i to ukoliko nema propisa nove drţave. sabrao i uredio Dr L. „Proleter“ organ Centralnog komiteta Komunistiĉke partije Jugoslavije 1929-1942. u nedostatku propisa. I-IX. Prema njemu pravni propisi bivše Jugoslavije nemaju pravnu snagu. Kako se vidi iz njenog naslova tom Odlukom su ukinuti svi propisi okupatora i njegovih pomagaĉa. februara 1945. IZVORI I LITERATURA Izvori. Dokumenti o razvoju narodne vlasti. I. Vremenom. Inostranstvo i nova Jugoslavija. Samim tim. kao i propisi koji su bili na snazi u trenutku okupacije 6. doneta Odluka o ukidanju i nevaţnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njegovih pomagaĉa za vreme okupacije. Tim Zakonom izmenjena je ranija odluka. Mogu se primenjivati samo pravila tih propisa. Institut za izuĉavanje radniĉkog pokreta. ukoliko su bili u suprotnosti s tekovinama oslobodilaĉke borbe i aktima AVNOJ-a. Beograd 1948: 514 17 . revolucionarno-pravnu svest naroda. o vaţnosti Odluka koje su za to vreme donesene i o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi u ĉasu neprijateljske okupacije. „Borba“ 1941. a ţivot i raznoliki odnosi izmeĊu ljudi bezuslovno su traţili odgovarajuća rešenja. ipak naĉinila izvesne ustupke tendencijama ka primeni starog jugoslovenskog prava što znaĉi da nije konsekventno polazila sa stanovišta da su propisi toga prava svakako ukinuti na Drugom zasedanju AVNOJ-a. s jedne strane nedopustivo. Ona je. redakcija i priprema M. Posle donošenja Ustava izglasan je Zakon o nevaţnosti pravnih propisa donetih pre 6. Prvo i Drugo zasjedanje AVNOJ-a. Ministarstvo za kontinuantu je protumaĉilo da se pri upotrebi starog jugoslovenskog prava ne primenjuju propisi stare Jugoslavije već njihova pravna pravila. Pijade i S. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaĉkom ratu jugoslovenskih naroda. Praznine u tom pogledu delimiĉno su nadoknaĊivane revolucionarnim uverenjem o praviĉnosti i primenom onih normi obiĉajnog prava koje su sluţile teţnjama naroda i narodnosti Jugoslavije da raskinu sa starim pravnim poretkom. Zagreb 1963. i to.

narodi Jugoslavije su datum 29. pa sam traţeći nešto više o tom dogaĊaju naišao na zanimljiv podatak da su crnogorski i hrvatski delegati imali velike probleme prilikom dolaska na Drugo zasedanje u Jajcu.V. ZAKLJUČAK Iz dela knjige Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda koji sam dobio da uradim kao seminarski rad. crnogorski predstavnici su pod oruţjem i stalnom opasnošću morali da pešaĉe ĉak 300 kilometara da bi došli na sednicu. Nakon rata. Drugo zasedanje AVNOJ-a je bilo veoma vaţno jer je usvajanjem deklaracije nova drţava dobila parlament i vladu i onemogućeno je vraćanje na predratno stanje. a vrata Doma kulture su bila otvorena za znatiţeljne graĊane. vodeći raĉuna da se niko ne prikrade i postavi bombu. 18 . a na novom grbu Jugoslavije stajao je urezan datum 29. Dom kulture su obezbeĊivale jake partizanske jedinice. Sednica je poĉela u 19 ĉasova. Nedaleko od grada su bili postavljeni teški protivavionski mitraljezi u sluĉaju vazdušnih napada. Naime. a završen je u 5 ĉasova ujutro. novembar 1943. Rad delegata je zapoĉet izvoĊenjem himne „Hej Sloveni“. dok su hrvatski delegati imali stalnu pratnju jednice iz sastava Trinaeste proleterske brigade. novembar slavili kao drţavni praznik. posebnu paţnju su mi privukle sednice Antifašistiĉkog Veća Narodnog OsloboĊenja Jugoslavije. TakoĊe sam naišao na podatke o tome kako je bila pripremana sednica u Jajcu.

VI . LITERATURA Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda 19 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful