INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran RaĎenović (br. indexa 2-1903/11) naslov knjige (Esej iz Uvoda u pravo)

Subotica, 2011.

meĊunarodni poloţaj i borbu za priznanje nove Jugoslavije. 2 . ustavotvornu skupštinu i osnovne karakteristike konstituisanja novog pravnog sistema. drugo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije i njegove akte. REZIME Ovaj esej obraĊuje period jugoslovenske istorije tokom Drugog svetskog rata.I. Ograniĉen je na sledeće dogaĊaje: MeĊunarodno-politiĉki poloţaj narodnooslobodilaĉkog pokreta. problem oblika vladavine. izgradnju federacije. treće zasedanje AVNOJ-a. privremenu narodnu skupštinu DFJ. konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije.

pod mentorstvom prof. dr. 3 . akademske godine 2011/2012. smer Kriminalistika. Ţeljka Bartulovića.II. PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao pisani rad iz predmeta Opšta istorija drţave i prava na Internacionanom univerzitetu u Novom Pazaru Visokoškolska jedinica u Subotici.

..... SADRŢAJ…………………………………………………………...........III.…19 4 ........... TEKST . II........4 IV...2 PREDGOVOR ………………………………………………….5 V....3 III.... ZAKLJUČAK ……………………………………………………….18 VI.. 502-514... REZIME ……...................…………………………………………………... SADRŢAJ I...……........……....... LITERATURA ………………………………………………….....….......

Tendenciozno je tumaĉila ĉinjenicu da narodi Jugoslavije. koji su delovali pod nazivom „Jugoslovenska vojska u otadţbini“. ustaško-domobranske. tj. godinu. drugo. 2. bugarske. Za razliku od ranijih ofanziva. da njeni eksponenti u zemlji saraĊuju sa okupatorima. koji su se zbili tokom. ona je sejala i utvrĊivala zablude o stanju u Jugoslaviji. Njena osnovna teţnja je bila da diplomatiskim i propagandnim sredstvima prikrije odnosno u netaĉnom svetlu prikaţe dogaĊaje u Jugoslaviji. da fašistiĉke snage nisu uspele da deblokiraju onaj deo balkanskog strateškog puta koji je neprestano napadala oslobodilaĉka vojska Jugoslavije. nije postigla svoj krajnji cilj. ova je bila razuĊena i posebno usmerena prema osloboĊenim podruĉjima Hrvatske. da su porazi fašistiĉke koncentracije u borbama protiv NOV i POJ slabili kapitalne osovinske poloţaje prema saveznicima. izbegliĉka vlada je zvaniĉno delovala pri vladama savezniĉkih drţava. U savezniĉkim zvaniĉnim krugovima. treće. ĉetniĉke i Rupnikove trupe. kada je obavljeno drugo zasedanje AVNOJ-a. MeĎunarodno-politički poloţaj NOP-a. jugoslovenska izbegliĉka vlada. sa dvadeset i šest divizija. NOV i POJ je postigla operativnu zrelost i organizacioni uspon. da je NOV i POJ jedina i nasuprot izdajniĉkim. koje su preteţno udarale u jezgro NOV i POJ. pokazuju spremnost pa ĉak i grade osnove nove vlasti. Ona je tada vezivala dvadeset i ĉetiri nemaĉke. do novembra 1943. I pored sveg svog otpora fašistiĉkim napadaĉima. Ta vlada hotimice je zaobilazila suštinu: da je Jugoslavija neobnoviva na starim. pa ĉak i u širokoj demokratskoj javnosti sveta.IV. Opšta politiĉka linija jugoslovenske izbegliĉke vlade bila bi nesprovodljiva da joj nisu išli na ruku i odnosi izmeĊu glavnih partnera antifašistiĉke koalicije. kompromitovanim osnovama. ne drţi lojalno prema savezniĉkim ratnim naporima.000 vojnika i oko 180. Crne Gore i Makedonije. Pred drugo zasedanje AVNOJ-a oslobodilaĉku vojsku je saĉinjavalo osam korpusa. bila je reprezentant Jugoslavije. stvarno i objektivno. S druge strane. SSSR i Velike Britanije.000 pripadnika domaćih kvislinških formacija. ĉiji je tok zahvatio i 1944. TEKST dinica vernih svrgnutom Musoliniju. Kao što je poznato. deset samostalnih brigada i sto osam partizanskih odreda. odnosno njenog drţavno-pravnog kontinuiteta. Bosne i Hercegovine. da je NOV i POJ bila i da se potvrdila kao samostalni nosilac jednog od znaĉajnih frontova drugog svetskog rata i ĉetvrto. koji su nadirali na istoku i zapadu. dugo vremena su priznavale 502 5 . da se preko njih pa ĉak neposredno i ona sama. kroz borbu protiv fašizma i njegovih domaćih privesaka. na ĉelu sa kraljem. NOP je pred drugo zasedanje AVNOJ-a imao krupne spoljno-politiĉke teškoće. Ni ta zamašna operacija. ta vlada je vojne uspehe NOP-a pripisivala ĉetnicima Draţe Mihajlovića. Ona je sve ĉinila da NOP predstavi kao uskostranaĉki. Vlade SAD. Iz celine ovih vojnih zbivanja proistiĉe: prvo. Drţave antifašistiĉke koalicije priznavale su je kao takvu. devet bugarskih i tri maĊarske divizije sa oko 450. U tom svojstvu. Prolazeći kroz vrlo riziĉne vojne poduhvate. komunistiĉki i anacionalni pokret. svaka na svoj naĉin i iz svojih posebnih strateških razloga. vojniĉki i politiĉki organizovanim delovima domaćih burţoazija drţala i rasplamsavala svenarodni otpor osvajaĉu. Slovenije. Nedićeve.

Od novembra 1942. prema njegovim procenama. da poremete odnose izmeĊu SSSR-a i ostalih vodećih drţava antifašistiĉkog bloka. Mi nećemo dozvoliti da oni doĊu u Jugoslaviju. oktobra 1943. Pre odrţavanja te konferencije. drugog zasedanja AVNOJ-a. opis stepena do koga je došla oslobodilaĉka borba i osnovna linija po kojoj će se kretati rad predstojećeg. SSSR i Velike Britanije.. koja je data sa odobrenjem vlade Velike Britanije.Uslovi i neophodnost saziva.. 467). odrţana je u Moskvi konferencija ministara inostranih poslova SAD. VI. Tada je jedan deo saveznika poĉeo neposredno da se suoĉava sa vojnim i politiĉkim prilikama kao i razlozima promena u Jugoslaviji. oktobra 1943. Pre svega. U takvim okolnostima. (Hronologija oslobodilaĉke borbe .. NOP je upotpunio vojne i politiĉke uslove za donošenje akata o konstituisanju noje jugoslovenske drţave. DRUGO ZASEDANJE AVNOJ-A 1. a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade . Od maja 1943. Oslobodilaĉka vojska već je prebrodila mnoga iskušenja.. demokratizaciji Italije. zato što oni dvije i po godine i sada podrţavaju saradnike okupatora. Bilo je izvesno na NOP ne prepušta velikim silama donošenje odluka o politiĉkoj i drţavnoj sudbini naroda Jugoslavije i da im to stavlja do znanja. kada je odrţano njegovo drugo zasedanje.“ (Hronologija oslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945. do novembra 1943. pokušavao da odredi odnosno suzi domet politiĉko-strateških ciljeva NOP-a. Pa ipak. Jedino zakonita vlada u sadašnje vrijeme jesu narodnooslobodilaĉki odbori na ĉelu sa Antifašistiĉkim vijećem“. kada je obrazovan AVNOJ. Politiĉke promene u Jugoslaviji za trajanja rata mogle su. što doduše još nije znaĉilo i kraj njenog ratnog puta. potvrĊuje i instrukcija izbegliĉke vlade Kraljevine Jugoslavije Draţi Mihajloviću od 11. jer bi to znaĉilo graĊanski rat. Beograd 1964. izmeĊu ostalog. meĊunarodni poloţaj NOP-a poĉeo je postepeno da se popravlja. Ĉetvrto. maja 1943. Josip Broz Tito uputio je vladi SSSR-a depešu u kojoj stoji: „Prvo. kada je prva vojna misija zapadnih saveznika dospela do Vrhovnog štaba NOV i POJ.. Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu. Drugo.. kaţnjavanju ratnih zloĉinaca i dr. One su poznavale lice i naliĉje te politike. Njeni zakljuĉci o uspostavljanju nezavisne Austrije. od 19. To. do 30. izdajnika Draţu Mihajlovića i zbog toga nose svu odgovornost za to izajstvo nad narodima Jugoslavije. vlade zapadnih saveznika su u bitnom usmeravale politiku jugoslovenskih organa u izbeglištvu.. ukidanju fašistiĉkih organizacija. Govorimo u ime ogromne većine naroda da on ţeli demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilaĉke odbore. motivisan sopstvenim strateškim idejama i poloţajem u okviru antifašistiĉke koalicije. bili su znak da se glavni partneri antifašistiĉke koalicije pripremaju za ureĊenje posleratnog sveta. Treće. naroĉito posle kapi- 503 6 . da ĉetnici privremeno prekinu svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima. U tim taĉkama sadrţani su suština problema obrazovanja nove Jugoslavije. 567). MeĊunarodni poloţaj NOP-a oteţavalo je i to što je i SSSR. 2. Prema njoj: „Odstupanje od ovoga moţe biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande .tu vladu i uvaţavale njene politiĉke motive.

kako će se to uskoro videti. novembra do 1.tulacije Italije i u krajnjoj liniji neuspešnog pokušaja Nemaĉke da kroz VI ofanzivu svojim jedinicama ispuni i ĉvrsto odrţi italijanski okupacioni prostor u Jugoslaviji. U većem delu Jugoslavije delovali su narodnooslobodilaĉki odbori. da sopstvenom voljom i bez odugovlaĉenja ima da razvlasti organe Kraljevine Jugoslavije i tako pokrene borbu za meĊunarodno priznanje nove drţave. decembra 1943. pa u njegovom okviru i Jugoslaviju.. U takvim okolnostima bilo je neodloţno da AVNOJ zadobije svojstva vrhovnog organa vlasti. preurede prema svojim interesima. premda još u funkciji opštepolitiĉkih predstavništava NOP-a pojedinih zemalja Jugoslavije. Bilo je nesumnjivo da ona predstavljaju više i organske delove već ustaljenog sistema narodnoodborske vlasti i da ĉine zametke nastajućeg federalnog ureĊenja. I tada saveznici nisu dovodili u pitanje jugoslovensku izbegliĉku vladu. ona je upeĉatljivo poboljšala svoj strateški poloţaj. Na njoj je donet zakljuĉak da se partizani Jugoslavije u najvećoj mogućoj meri potpomognu i to materijalno i operacijama komandosa. Sa unutrašnje-politiĉke taĉke gledišta bilo je neophodno da se taj proces i formalno obeleţi i sankcioniše. 504 7 . javno pokazali da raĉunaju sa partizanskom snagom a s druge tajno otpoĉeli pregovore oko interesnih sfera u Jugoslaviji. s jedne strane. priliĉno su razvila osnovne atribucije vlasti. nova Jugoslavija bi stekla svoj drţavnopravni subjektivitet. njihovo drţanje prema stvarnosti u Jugoslaviji zahvatale su izvesne promene. Samim tim nije bio niti mogao biti opovrgnut legitimitet organa kraljevine Jugoslavije. ĉije se zasedanje poklopilo sa odrţavanjem konferencije u Teheranu. Na taj naĉin bi bili ozvaniĉeni kraj Kraljevine Jugoslavije i nastanak nove jugoslovenske drţavne tvorevine. Konaĉno. Baš u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. razliĉitih teritorijalno-politiĉkih stepena. Vojni potezi NOP-a obavljeni su jednovremeno sa znaĉajnom organizaciono-politiĉkom delatnošću na podruĉju izgradnje narodne vlasti. odrţana je Teheranska konferencija šefova SAD. I spoljno-politiĉki razlozi su opravdavali sazivanje AVNOJ-a. AVNOJ je bio najviši izraz te celine koja se neosporno pretvarala u drţavni organizam. saveznici to nisu ni pripremali. koja je oţivotvoravala naĉelo samoupravnosti radnog naroda u politiĉko-teritorijalnim jedinicama. Zemaljska veća. Pa i pored toga on je imao dovoljno osnova da bude oprezan. Donošenjem akata kojima bi se to postiglo. SSSR-a i Velike Britanije. oni su. U zemaljskim odnosno jugoslovenskim razmerama u jeku rata izvršena je smena nosilaca vlasti. Vodeće sile antifašistiĉkog tabora su i pored javnog izjašnjavanja za pravo naroda na samopredeljenje i duh Atlanske povelje radile na tome da svet. od 28. tada još nije raspolagao ovim podacima. Nacionalno izdajstvo je konaĉno onemogućilo politiĉki odluĉujuće delove jugoslovencke burţoazije da nastupaju u ime naroda i narodnosti Jugoslavije. AVNOJ. Na toj konferenciji. Polazio je od toga da samostalno ali sa neophodnim meĊunarodno-politiĉkim elasticitetom treba da ĉuva celokupnost svojih vojno-politiĉkih ostvarenja. Pa ipak. Objavljivanjem tog zakljuĉka šefovi antifašistiĉke koalicije su javno i realistiĉki procenili vrednost i vaţnost narodnooslobodilaĉke vojske i njenu ulogu u predstojećim operacijama. Na slobodnoj teritoriji oni su bili jedina i jedinstvena revolucionalno-demokratska vlast.

Taj istorijski dokument raspolaţe politiĉko-deklaratornim i konstitutivnim svojstvima. Pokazalo se da ona nije sluţila bratstvu već. kako je reĉeno u referatu. jugoslovenska vlada u izbeglištvu zajedno sa svom reakcionarnom izbegliĉkom klikom. odnosno za oduzimanje legitimiteta tzv. TakoĊe je istaknuto prihvatanje odluka moskovske konferencije prema kojima se svim narodima osigurava pravo da po slobodno izraţenoj volji reše pitanje svog drţavnog ureĊenja. naprotiv. podvuĉeni su uspostavljanje direktnih veza izmeĊu Glavnog štaba savezniĉkih oruţanih snaga Srednjeg istoka i Vrhovnog štaba NOV i POJ. izraţena je zahvalnost za pomoć u ratnom materijalu. Kao takvi ĉinioci oznaĉeni su tzv. obrazloţeni su vaţnost i neophodnost da se AVNOJ pretvori u najviši zakonodavni i izvršni organ drţavne vlasti. Za uĉešće na njemu zemaljska veća su izabrala 268 delegata. u potpunom skladu sa naĉelima Atlanske povelje. konstatacije i zakljuĉaka. Stoga je na zasedanju uĉestvovalo 142 delegata. Šesta neprijateljska ofanziva kao i ratne prilike u celini omeli su dolazak delegacija iz Makedonije i Sandţaka i znatan broj pojedinaca. Toj kategoriji delimiĉno pripada Deklaracija koju je AVNOJ doneo pre svih ostalih odluka. U referatu su izloţeni presudni problemi i zahtevi narodnooslobodilaĉke borbe u toj etapi. S obzirom na dotadašnja ostvarenja oslobodilaĉke borbe.-30. Kralj Petar II je ocenjen kao središte okupljanja reakcije i podrţavalac Draţe Mihajlovića. Vrhovnog komandanta NOV i POJ o razvoju narodnooslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije u vezi sa meĊunarodnim dogaĊajima. Izraţeno je uverenje da saveznici neće krivo shvatiti istorijski korak i steĉeno pravo naroda Jugoslavije da sami o sebi odluĉuju što je.Drugo zasedanje AVNOJ-a i njegovi akti. sastavljen je od uvoda. jugoslovenskoj izbegliĉkoj vladi. Konstatovani su i osećanja prijateljstva naroda Jugoslavije prema narodima SSSR-a. Kroz prva dva dela Deklaracije prikazani su istorijske tekovine oslobodilaĉkog pokreta i problemi i ĉinioci koji oteţavaju oslobodilaĉke napore naroda Jugoslavije. koje su omogućile poĉetak vojniĉke saradnje. Naglašena je potreba da se preduzmu sve mere kako bi narodi Jugoslavije stvorili drţavno ureĊenje koje bi se zasnivalo na njihovom bratstvu i ravnopravnosti i jemĉilo slobodu u demokratiju svih slojeva društva. novembra 1943. a saveznici stave u 8 . ĉetnici Draţe Mihajlovića i kralj Petar II-utoĉište i simbol protivnarodnih snaga. vojska te vlade. MeĊu njima posebno mesto imaju akti ustavnog karaktera. u Jajcu. koji je podeo njegov predsednk dr Ivan Ribar i referat Josipa Broza Tita. ĉinjenica da narodi Jugoslavije cene znake sve pravilnije ocene njihove borbe u savezniĉkim zemljama. Da bi se to otklonilo i spreĉila obnova prošlosti u referatu je istaknuta potreba uvoĊenja republikanskog oblika vladavine. Drugo zasedanje AVNOJ-a odrţano je 29. Politiĉku podlogu razmatranja i odluka na tom zasedanju saĉinjavali su izveštaj o radu Izvršnog odbora AVNOJ-a. ugnjetavanju naroda Jugoslavije i hegemoniji velikosrpske burţoazije. Smisao svega toga bio je da se konstatuje sazrelost uslova za konstituisanje Demokratske Federativne Jugoslavije.1. Monarhija je politiĉki osuĊena. Velike Britanije i SAD. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneti su akti razliĉitog pravnog i politiĉkog znaĉaja. opremi i hrani koju su saveznici ukazali.

odnosno odobrenja i da se ne priznaju njeni eventualni budući ugovori i obaveze kao i da se Jugoslavija izgradi na demokratskom. DRŢAVNO-PRAVNI EFEKTI I MEĐUNARODNI ODJEK AKATA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 1.Konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. VII. da se uspostavi Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije (NKOJ). koja je akt sa obeleţjima politiĉke deklaracije kao i Odluka o uvoĊenju naziva maršala Jugoslavije u narodnooslobodilaĉkoj vojsci Jugoslavije. koja ima karakter zakonskog akta. Ono je potvrdilo odluke slovenaĉkog narodno-oslobodilaĉkog odbora i Zemaljskog antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Hrvatske o prikljuĉenju Slovenaĉkog primorja i drugih slovenaĉkih zemalja slobodnoj Sloveniji. Zadra i anektiranih delova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ostrva slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu i 4. Ozvaniĉen je postanak nove jugoslovenske drţave.505 poloţaj da i pravno uvaţe volju naroda Jugoslavije da samostalno i na novim temeljima izgrade svoju drţavu. naredaba i izjava Izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. AVNOJ je potom doneo posebne akte ustavnog karaktera kojima pripadaju: 1. Donošenjem odluke o pretvaranju AVNOJ-a u vrhovni organ vlasti povuĉen je strateški. Rijeke. Istovremeno je istaknuta obaveza da se tim zakljuĉcima da oblik posebnih odluka AVNOJa. prekretniĉki potez. U skladu sa odlukom Moskovske konferencije o borbi protiv ratnih zloĉinaca. federativnom principu kao drţavna zajednica ravnopravnih naroda. izabrano na tom zasedanju. doneta je i Odluka o obrazovanju drţavne komisije za utvrĊivanje zloĉina okupatora i njihovih domaćih pomagaĉa. Odluka o odobravanju odluka. Predsedništvo AVNOJ-a. Oĉigledno je da ona nije nastala u jednom trenu. S obzirom na sadrţinu tih zakljuĉaka opravdano se istiĉe da Deklaracija raspolaţe konstitutivnim elementima sa ustavnom snagom. da se izbegliĉkoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije. Odluka o kojoj je reĉ sublimirala je na drţavnopravni naĉin celokupan proces izgradnje narodne 9 . da se pregledaju svi meĊunarodni ugovori i obaveze koje je u ime Jugoslavije sklopila ta vlada i to s ciljem njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja. 3. Odluka o oduzimanju prava zakonite vlade Jugoslavije takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II KaraĊorĊeviću. 2. U završnom delu Deklaracije zakljuĉeno je da se AVNOJ konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavniĉko telo Jugoslavije. kao organ sa obeleţjima narodne vlade. a Istre. TakoĊe su doneti: Odluka o priznavanju i zahvalnosti narodnooslobodilaĉkoj vojsci. donelo je Odluku o dodeljivanju naziva Maršala Jugoslavije Josipu Brozu Titu. Odluku o naimenovanju Nacionalnog komiteta osloboĊenja Jugoslavije za ĉijeg je predsednika izabran Josip Broz Tito. Odluka o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu osloboĊenja kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobodilaĉkog rata.

Ono. AVNOJ je okvalifikovan kao privremeni predstavnik tog suvereniteta. a posebno pravo da pred stranim drţavama zastupa narode Jugoslavije. takoĊe. Taj organ je imao sva obeleţja narodne vlade. 2. Monarhija je pala a republika 10 . a republika nastala s pojavom prvih organa narodne vlasti. što je bilo jedno od jemstava da narodni suverenitet bude dosledno ostvarivan. AVNOJ je doneo odluku kojom se takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju sva prava zakonite vlade Jugoslavije. u ime veća a izmeĊu njegovih zasedanja. Normirano je da to vaţi i za svaku drugu „vladu“ eventualno ubuduće stvorenu u zemlji ili izvan nje. Kao što se vidi. Monarhija je pala. koje se sastoji od predsednika. mimo volje naroda Jugoslavije. Tako je sistem narodnooslobodilaĉkih odbora. Federativni karakver AVNOJ-a proistiĉe iz odredaba spomenute Odluke prema kojima se taj organ konstituiše u skladu sa principima federativnog ureĊenja. bez kojih ne bi bilo nove drţave i da su ona omogućila njeno pravno oblikovanje. drugo. na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraĊene Jugoslavije. kako bi se donošenje konaĉnih odluka rezervisalo za ustavotvornu skupštinu. a bio je sastavljen od predsednika. u istorijsko-pravnoj literaturi raspravjano je pitanje vremena promene oblika vladavine u novonastaloj drţavi. najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti. ĉiju celinu on predstavlja. S obzirom na to i Odluku o proglašenju AVNOJ-a za najviši organ drţavne vlasti. koja se izraţava jedino u AVNOJ. suverenitet naroda i drţave. dva sekretara i najmanje ĉetrdeset ĉlanova. federativni karakter tog organa i treće. AVNOJ oliĉava naĉelo jedinstva vlasti. 1. donosioci te odluke jednovremeno su normirali: prvo. bilo ovlašćeno da imenuje Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije. Prema odluci o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije. Za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u. Njom je potvrĊeno da su oslobodilaĉka borba i socijalistiĉka revolucija naroda Jugoslavije nerazdvojiva zbivanja.Problem oblika vladavine. AVNOJ je postao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. Pri svemu tome.u. Tim povodom ispoljena su sledeća mišljenja: 1. Ono je. stekao celovitost i potpuna svojstva drţavne vlasti. U njemu su ujedinjene zakonodavna i izvršna funkcija. sa preobraţenim AVNOJ-em na ĉelu. naĉelo jedinstva vlasti. pet potpredsednika. Kralju Petru II KaraĊorĊeviću zabranjen je povratak u zemlju. Predsedništvo je odgovaralo za svoj rad AVNOJ-u. Naglašavanjem suvereniteta naroda i drţave oni su obeleţili dve strane tog jedinstvenog pojma: iskljuĉivo pravo naroda da sam sobom vlada i iskljuĉivo pravo novonastale drţave da pred spoljnim svetom zastupa interese i izvršava obaveze svoje politiĉko-teritorijalne celine. s tim da pitanje kralja i monarhije reši narod posle osloboĊenja ĉitave zemlje. Ozakonjeno je da on tu funkciju vrši u vreme oslobodilaĉkog rata.506 vlasti i oslobodilaĉke borbe koji su zapoĉeli u leto 1941. tri potpredsednika i trinaest poverenika koji su stajali na ĉelu pojedinih resora. AVNOJ bira svoje predsedništvo. predstavlja narodni i drţavni suverenitet i vrši sve njegove zakonodavne i izvršne funkcije.

Beograd 1957. na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. a) Postepeno menjanje savezniĉkog drţanja prema zbivanjima u Jugoslaviji. Kako to kaţe L. U pogledu vaţnosti NOV i POJ za ostvarenje celine savezniĉkog poduhvata izraţavale su.. Ta vlast nije bila monarhistiĉka. nepriznata u inostranstvu ali koja je već stvarno imala meĊunarodne odnose. a priznata u meĊunarodnim odnosima. a od obrazovanja te vlade do sastanka Ustavotvorne skupštine (29. 3. Pokazalo se. sve do jeseni 1944. Posle odluke Teheranske konferencije o pomoći jugoslovenskim partizanima. i 4. novembra 1945) samo formalno dvovlašće. sa odreĊenim faktiĉkim uticajem u zemlji. Ono meĊutim ne vodi raĉuna o prethodnom procesu koji je u odnosu na promenu obilka vladavine zapoĉeo od Drugog zasedanja AVNOJ-a. meĊutim. one su u razliĉitim nijansama i iz razliĉitih pobuda isticale da je NOV i POJ centar otpora 508 11 . 221-222). a februara 1944. tj.507 ustanovljena na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Geršković „Postojala je jedna vlast u zemlji predstavljena u licu AVNOJ-a. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a do obrazovanja Privremene narodne vlade DFJ (7. da savezniĉke vlade nisu javno i totalno opovrgavale ili priznavale odluke AVNOJ-a. Monarhija je ukinuta a republika proglašena na Ustavotvornoj skupštini 29. na jugoslovensku slobodnu teritoriju došla je savezniĉka vojna misija na ĉelu sa engleskim generalom Mak Linom. S obzirom na to ima osnova za prihvatanje gledišta o privremenom dualitetu drţavne reprezentacije Jugoslavije poĉev od Drugog zasedanja AVNOJ-a. 1. a zatim u Moskvu. marta 1945) u Jugoslaviji je postojalo stvarno dvovlašće. Prvo gledište previĊa ĉinjenicu da je drţava integralan sistem javne vlasti te da nagoveštaji njenog nastajanja u vidu narodnooslobodilaĉkih odbora (1941) još nisu bili manifestacija njenog efektivnog i formalnog uobliĉenja. naroĉito ukoliko se tiĉe voĊenja rata. Obje vlasti su postojale.MeĎunarodni poloţaj i borba za meĎunarodno priznanje nove Jugoslavije. Preko tih misija savezniĉka javnost upoznavana je sa stvarnošću u Jugoslaviji. novembra 1945. maja 1943. odnosno London i Vašington. To su bile manifestacije faktiĉkog priznanja NOV i POJ kao savezniĉke armije. Treće gledište je nepobitno jer se drţi Deklaracije o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 29. ĉijim je donošenjem od strane Ustavotvorne skupštine republika neosporno ustanovljena. Vrhovni štab NOV i POJ uputio je svojevojne misije u Kairo. nezakonita i nepriznata u zemlji. bez obzira koliko je koja u kom ĉasu i u kom odnosu imala stvarne vlasti. (Historija narodne vlasti. koji su od Drugog zasedanja AVNOJ-a izazvali prelazne politiĉke i institucionalno-pravne novine u novoj Jugoslaviji. Postojala je i jedna vlada u inostranstvu. pre svega. sovjetska vojna misija koju je predvodio general Kornjejev. Drugo gledište se iskljuĉivo oslanja na normativnu stranu stvari. Radi toga istovremeno su postojala i oba sistema vladavine“. To se potvrĊuje i dogaĊajima na meĊunarodnoj pozornici. Pre Drugog zasedanja AVNOJ-a. ali i njih nedovoljno suptilno tumaĉi. sve jasnija mišljenja. novembra 1945. nije došlo ni do kakvog izraza priznanja nove jugoslovenske drţave ali je otpoĉela izvanredna i vrlo sloţena meĊunarodnopolitiĉka delatnost koja je sporo i konaĉno dovela do tog ĉina.

ostao je bez rezultata. da NKOJ i ta vlada odrede organe koji će koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja i olakšati stvaranje jedinstvenog predstavništva drţave. Naprotiv. Na insistiranje saveznika na Visu je došlo do pregovora izmeĊu Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. da NKOJ smatra da u trenutku zakljuĉenja sporazuma nije potrebno isticati i zaoštravati pitanje kralja i monarhije jer ono trenutno ne predstavlja smetnju za saradnju strana ugovornica.protiv neprijatelja u Jugoslaviji. zapadni saveznici su dosta ţurno ušli u rafinirane diplomatske operacije sa krajnjim ciljem da se u posleratnoj Jugoslaviji odrţe monarhija. Ona je zapoĉela aprila. Tada je i SSSR izdao saopštenje o dogaĊajima u Jugoslaviji u kome se spominju odluke AVNOJ-a. Znaĉajnu operaciju neprijatelja predstavljao je desant na Drvar u kome se nalazio Vrhovni štab NOV i POJ. a emigrantska vlada ispoljavala sve veće znake sopstvene nemoći. a s neuspehom završena juna 1944. ali ne i zabrana da se kralj Petar vrati u zemlju. To tim pre jer je prihvaćeno da će se to rešiti posle osloboĊenja cele zemlje. 509 12 . Decembra 1943. u Jugoslaviji je došlo do VII neprijateljske ofanzive. preko svog ministra inostranih poslova. fungirala kao subjekt zajednice naroda. koji su završeni 16. staro ureĊenje i njihove pozicije. U sporazumu Tito-Šubašić stoji: Da bi kraljevska jugoslovenska vlada trebalo da bude sastavljena od naprednih demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOPa. kao nastavljaĉ meĊunarodnopravnog bitisanja dotadašnje jugoslovenske drţave. naklonost prema kralju Petru II i savezniĉku aktivnost da se u Jugoslaviji ujedine sve snage koje ţele da se bore protiv neprijatelja. maja 1944. Ozbiljan korak u tom pravcu.000 boraca. Te dogaĊaje. bio je insistiranje na sporazumu NKOJ-a i izbegliĉke vlade. b) Sporazumi Tito-Šubašić i meĊunarodno priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. koja je tada raspolagala sa preko 300. zvaniĉno motivisan potrebom ujedinjenja snaga otpora u Jugoslaviji. potpisivanjem sporazuma NKOJ se opredelio za pregovore jer je smatrao da je verovatnije da će tako postići priznanje meĊunarodno-pravnog kontinuiteta Jugoslavije. juna 1944. koji su navodno naišli na povoljan odziv u Engleskoj i SAD. istog meseca je obećala pomoć kako partizanima tako i ĉetnicima Draţe Mihajlovića i dala podršku kralju Petru i izbegliĉkoj vladi smatrajući ih legitimnim zastupnicima Jugoslavije. Vlada SAD. Pre sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. Neprijateljske snage bile su sastavljene od nemaĉkih i bugarskih divizija kao i domaćih kvislinških jedinica. Na taj naĉin bi nova Jugoslavija. Izgledi da sporazum neće ugroziti tekovine oslobodilaĉke borbe leţali su u snazi oslobodilaĉke vojske. Vrhovni štab NOV i POJ nije bio uništen već je nastavio svoju delatnost na ostvru Visu. vlada SSSR je ocenila kao pozitivne ĉinjenice. mandatara za sastav a docnije i predsednika Jugoslovenske izbegliĉke vlade. Taj vazdušni prepad izveden 25. sve povoljnijem poloţaju nove Jugoslavije u široj meĊunarodnoj javnosti i ĉinjenici da je jugoslovenska emigracija zapala u sukobe. ministar inostranih poslova Velike Britanije Idn ponovio je spremnost svoje zemlje da Jugoslaviji ukaţe pomoć istakao privremeni karakter odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. posle svojih izjava u decembru 1943. Samim tim saveznici nisu oznaĉili temeljno menjanje svoje politike prema novoj Jugoslaviji.

Od naĉina pristupa narodima i narodnostima Jugoslavije i njihovog poloţaja zavisila je i zavisi sudbina te višenacionalne zajednice. Izgradnja federacije Federalizacija Jugoslavije bila je najtešnje uslovljena neodloţnom potrebom da se u interesu oslobodilaĉke borbe već u toku rata reši nacionalno pitanje. Saveznici su zatim nastavili napore da se obrazuje zajedniĉka jugoslovenska vlada. od 4. 4. a 7. koja će biti odgovorna AVNOJ-u. U takvim okolnostima došlo je 2. Ugovoreno je obrazovanje kraljevskog namesništva. a dr Šubašić je došao u Beograd da potraţi nova rešenja. odrţana je u Jalti Krimska konferencija šefova SAD. SSSR i Velike Britanije. KPJ povela je oslobodilaĉki rat i socijalistiĉku revoluciju. Razvitak oslobodilaĉke borbe od Drugog zasedanja AVNOJ-a potvrdio je da su narodi i narodnosti Jugoslavije opredeljeni za zajedniĉki ţivot u uslovima ravnopravnosti i da tu ravnopravnost postiţu i uĉvršćuju kroz organe narodne vlasti i jedinice oslobodilaĉke vojske. Do te saradnje došlo je na molbu sovjetske komande. marta 1945. Prema preporuci to telo bi se nazvalo Privremenom narodnom skupštinom. vlada je priznala privremenu upravu koju su postavili AVNOJ i NKOJ.Shodno sporazumu. Ali u jesen 1944. Ubrzo zatim. S tim saznanjem i uverenjem da se u Jugoslaviji mora uspostaviti ravnopravnost naroda i narodnosti. Naznaĉeni su novi uslovi i osnovi obrazovanja zajedniĉke vlade. To su nameravali da postignu proširenjem izbegliĉke vlade pojedincima iz NKOJ-a. U to vreme bio je uveliko prevaziĊen plan o rekonstrukciji izbegliĉke vlade. U tim operacijama sa snagama oslobodilaĉke vojske sadejstvovale su i jedinice Crvene armije. koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom štabu NOV i POJ da bi oni dali pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jednom delu jugoslovenske teritorije. Tako je 1. osloboĊena je ĉitava Srbija. osudila rad izdajnika i pozvala narod da se okupi pod voĊstvom Maršala Tita. došlo do drugog sporazuma TitoŠubašić. Izvršenjem preporuka velikih saveznika postignuto je savezniĉko priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. Deklaracijom te konferencije preporuĉeno je Maršalu Titu i dr Šubašiću da odmah izvrše sporazum i na njegovim osnovama obrazuje zajedniĉku vladu. koje bi u odsutnosti kralja vršilo kraljevsku vlast. U njoj stoji da narodi Jugoslavije nikada nisu priznali raskomadavanje svoje zemlje od strane fašistiĉkih imperijalista i da su ispoljili ĉvrstu volju da ostanu ujedi- 510 13 . Obraćanje sovjetske komande NKOJ-u bilo je prvi izraz priznanja nove drţave. kao i da ta vlada izjavi da će AVNOJ biti proširen uvoĊenjem onih ĉlanova poslednje narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. do 11. a vrhovni organi nove Jugoslavije prešli su u Beograd. novembra 1944. februara 1945. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. Pored ostalog. do obrazovanja Namesništva. marta postavljena je zajedniĉka vlada na ĉelu sa Maršalom Titom. vlada dr Šubašića objavila je deklaraciju kojom je izrazila priznanje otporu naroda ĉiji je najviši izraz narodnooslobodilaĉka vojska Jugoslavije. Preporuĉeno je da zakonodavna akta doneta od strane AVNOJ-a budu podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skupštine.

U Bosni i Hercegovini doneta je Deklarcija o pravima graĊana u kojoj se konstatuje da se u pravednom oslobodilaĉkom ratu iskiva bratstvo Srba. U Deklaraciji Velike antifašistiĉke skupštine narodnog osloboĊenja Srbije osuĊena je politika reakcionarnih velikosrpskih klika. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. maja 1944.njeni. avgusta te godine AVNOJ je odrţao svoje treće i poslednje zasedanje. na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu 1. Na zasedanju ASNO Makedonije doneto je rešenje o uvoĊenju makedonskog jezika kao sluţbenog jezika u makedonskoj drţavi. a federalna Srbija konstituisala se kao drţava ĉlanica jugoslovenske federacije na Velikoj antifašistiĉkoj skupštini narodnog osloboĊenja u Beogradu. federalna Hrvatska. Odluka. odnosno naroda Srbije. Na zasedanju Slovenaĉkog narodnooslobodilaĉkog veća u Ĉrnomelju 19. Makedonaca i Crnogoraca. U tom smislu se konstatuje i normira da je Jugoslavija izgraĊuje i da će se izgraditi na federativnom principu koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba. do 10. Zemlja je konaĉno osloboĊena 15. dakle. Slovenaca. utvrĊeno je da su hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj jednaki i ravnopravni. Muslimana i Hrvata i zajamĉuje njihova ravnopravnost u zajedniĉkoj domovini.Treće zasedanje Avnoj-a. VIII. prihvata postojeće tendencije u pravcu federalizacije i daje im drţavno-pravni oblik i snagu. naglašena teţnja srpskog naroda za stvaranjem zajedniĉke drţave Juţnih slovena i izraţena njegova spremnost da se i dalje bori za potpuno ostvarenje odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. na trećem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom 9. na zasedanju ZAVNO Crne Gore i Boke u Kolašinu 14. Od 7. novembra 1944. izvršeno je pretvaranje toga tela u Crnogorsku antifašistiĉku skupštinu narodnog osloboĊenja i obrazovanja federalne Crne Gore. jula 1944. kao i da je AVNOJ vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. Slovenije. Odluka polazi od ĉinjenice da je proces federalizacije u toku i da su njegovi organizacioni izdanci vidljivi. koje su na- 511 14 . Makedonije. OD TREĆEG ZASEDANJA AVNOJ-a DO USTAVOTVORNE SKUPŠTINE 1. Zato istiĉe da već u vreme oslobodilaĉkog rata osnovne organe narodne vlasti pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaĉki odbori i Zemaljska antifašistiĉka veća narodnog osloboĊenja. 11. Hrvata. federalna Makedonija. Narodnostima (prema Odluci nacionalnim manjinama-pr. obrazovana je federalna Slovenija. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu izazvala je i formalno konstituisanje drţava ĉlanica jugoslovenske federacije. To zasedanje opterećivale su tendencije savezniĉke politike prema Jugoslaviji. Na većini ovih zasedanja doneti su i izvesni osobeni akti ili akti sa izvesnim osobenim odredbama. federalna Bosna i Hercegovina. Istovremeno je jednodušno odobrena odluka AVNOJ-a o izbegliĉkoj vladi i monarhiji. februara 1944.) obezbeĊuju se sva nacionalna prava. Hrvatske. maja 1945. na prvom zasedanju Antifašistiĉkog sobranja narodnog osloboĊenja Makedonije u Prohoru Pĉinjskom. Naĉelu suverenosti naroda dato je mesto jednog od temeljaca nove zajednice. 2. avgusta 1944. jula 1944. p. Na zasedanju ZAVNOH-a u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graĊana demokratske Hrvatske.

jula 1945). 69 je pozvano u AVNOJ po sporazumu sa raznim politiĉkim strankama i grupama. nije izazvao ma kakvo pravno dejstvo. godine preneo svoju vlast na namesnike. novembra 1945. S pozivom na suverenitet predstojeće Ustavotvorne skupštine htela je da stavi pod znak pitanja celokupno ureĊenje izgraĊeno tokom rata. kada je proglašena FNRJ. Privremena narodna skupština imala je da donese zakonske akte i putem njih pripremi konstituisanje i saziv Ustavotvorne skupštine. marta 1945. Za trajanja njenog saziva izglasani su: Zakon o biraĉkim spiskovima. Zakon o ustavotvornoj skupštini.stale još u doba rata. a manjinu ĉlanovi takozvane Demokratske grupe. Konaĉno je doneta odluka da se AVNOJ nazove Privremenom narodnom skupštinom DFJ i da produţi rad pod tim imenom. a 13 poslanika su pozvani da kao pojedinci uĊu u to telo. Privremena narodna skupština obavila je sloţen zakonodavni rad. avgusta do 28.Privremena narodna skupština DFJ. Ona je nosila osobene politiĉke karakteristike. oktobra 1945. Većinu je predstavljao klub narodnih poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. o prikljuĉenju Sandţaka delom Srbiji a delom Crnoj Gori i Rezolucija Oblasne skupštine Kosova i Metohije (Prizren od 8. Od njih. I njen spoljni ĉinilac-suspendovani kralj Petar IIpotpomogao je destruktivnu delatnost politiĉkih zastupnika starog društva i ureĊenja u Privremenom narodnom predstavništvu DFJ. koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. Ovaj njegov akt. saglasno savetu konferencije saveznika u Jalti. Trebalo je sprovesti deo preporuka konferencije u Jalti o proširenju AVNOJ-a poslanicima poslednje jugoslovenske narodne skupštine. 2. Na ovom zasedanju. s obzirom na uslove po kojima je on marta 1945. Donošenjem takozvanih politiĉkih zakona omogućila je raspisivanje i sprovoĊenje izbora za ustavotvornu skupštinu. po predlogu savezne vlade. Rad ove skupštine trajao je od 10. Zakon o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu. 36 je bilo izabrano na parlamentarnim izborima Kraljevine Jugoslavije od 11. avgusta 1945. manjina. Namesništvo je opstalo sve do 29. kojom je preko radio Londona opozvao ili taĉnije reĉeno pokušao da opozove Kraljevsko namesništvo u zemlji. Pored toga. kojom se Kosovo i Metohija prikljuĉuju federalnoj Srbiji. sastavljena od graĊanskih politiĉara razliĉitih struja osporavala je tekovine oslobodilaĉke borbe. koji će podrivati temelje i stremljenja nove Jugoslavije. Zakon o udruţenjima. zakljuĉeno je da se AVNOJ proširi sa 118 poslanika. Opozicija tj. 512 15 . Veće je prihvatilo i zakljuĉak prve skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se ta autonomna teritorija prikljuĉi Srbiji. Već na poĉetku svog rada ova skupština suoĉila se sa izjavom kralja Petra II od 8. a zatim to telo pretvoriti u Privremenu narodnu skupštinu. zborovima i drugim javnim skupovima i Zakon o štampi. odobreni su svi akti koje je predsedništvo donelo izmeĊu drugog i trećeg zasedanja: prihvaćen je poslovnik zasedanja. godine. do 10. decembra 1938. odobreni su Rezolucija AVNO Sandţaka od 29. U njoj su delovale i sudarale se dve antagonistiĉke politiĉke grupe. Zapadne sile su raĉunale da će u takvoj skupštini nastati ozbiljan opozicioni centar.

Njom je ranije donetim aktima. skupštinama republika i Narodnoj skupštini FNRJ. Ta Odluka istovremeno je oznaĉila nevaţnost pravnog poretka bivše Jugoslavije. ĉiji su nazivi i oblici bili razliĉiti. a kutija bez liste 838. Ustav je potvrdio i sankcionisao da se drţavna vlast. Ukinuta je monarhija. koji neće da se vrate u otadţbinu i pripadnicima vojnih formacija. Na izbore za poslanike Savezne skupštine izašlo je 7. Izbori za Ustavotvornu skupštinu obavljeni su 11. obavila je svoj završni ĉin-izglasala Ustav FNRJ.469 tj. novembra 1945. 3. U njegovom razvoju zapaţaju se dve osnovne etape. Na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a tj. nalazi u rukama većine naroda tj. naredaba i izjava izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. 90. Već 1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTITUISANJA NOVOG PRAVNOG SISTEMA Novo jugoslovensko pravo nastalo je u oslobodilaĉkom ratu i socijalistiĉkoj revoluciji. 513 16 . Ona je imala izvanredan.69%. zapravo ustavni znaĉaj za izgradnju pravnog poretka. Donosili su ih vojni i civilni organi. novembra 1945.31%. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o odobravanju odluka. koji su svojom delatnošću postavljali temelje drţavnog i pravnog poretka.Privremena narodna skupština donela je i druge zakone. 11. januara 1946. Jugoslavija je njim definisana kao savezna narodna drţava republikanskog oblika.48% biraĉa. odnosno i formalno stavila do znanja da izmeĊu stare i nove Jugoslavije ne postoji unutrašnje-pravni kontinuitet. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je ukupno 6.725. tj. Na izbore za poslanike Skupštine naroda izašlo je 7. Ustavotvorna skupština donela je svoj prvi akt-Deklaraciju o proglašenju FNRJ. IX.214 biraĉa ili 88. oficirima i podoficirima bivše jugoslovenske vojske. Ustavotvorna skupština.574.43%. donela je Odluku o odobrenju akata AVNOJ-a a 31.383. OdreĊen je sastav federacije. data snaga drţavnih propisa.239 tj. i traje do Drugog zasedanja AVNOJ-a.52%.413. Propisi iz tog vremena sluţili su uĉvršćivanju i odbrani poretka na osloboĊenoj teritoriji. a kutija bez liste (opoziciona) 707. 29. koji su sluţili okupatoru i odbegli u inostranstvo.047 glasova. 88. Druga etapa obuhvata vreme od Drugog zasedanja AVNOJ-a do Ustavotvorne skupštine. oliĉena u narodnim odborima. Prva poĉinje s donošenjem prvih prinudnih regulativa 1941. 88. decembra 1945. Zakon o oduzimanju drţavljanstva.455 biraĉa. izmeĊu ostalih to su: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Izabrani su poslanici Savezne skupštine i Skupštine naroda. koja je saglasno tekovinama revolucije zasnovana na slobodi i ravnopravnosti naroda u okviru narodnih republika. Zakon o ustrojstvu i nadleţnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji. Zakon o kriviĉnim delima protiv naroda i drţave i dr.66% biraĉa.422 ili 9.432. Za izbor poslanika oba doma bilo je upisano 8. radnih masa.975 glasova tj. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je 6.

navodno. I. u nedostatku propisa. I-IX. IZVORI I LITERATURA Izvori. ĉak ni u tom vremenu nisu mogli da zadovolje svu sloţenost društvenih odnosa i potrebe pripadnika toga društva da regulišu svoje uzajamne sporove i odnose. aprila 1941. Beograd 1968. doneta Odluka o ukidanju i nevaţnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njegovih pomagaĉa za vreme okupacije. Beograd-Ljubljana 1964. Narodni sudovi i drugi organi. Zagreb 1963. revolucionarno-pravnu svest naroda. a ţivot i raznoliki odnosi izmeĊu ljudi bezuslovno su traţili odgovarajuća rešenja.Propisi donošeni za vreme rata. redakcija i priprema M. poĉeli su da primenjuju odredbe starog jugoslovenskog prava. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaĉkom ratu jugoslovenskih naroda. ukoliko su bili u suprotnosti s tekovinama oslobodilaĉke borbe i aktima AVNOJ-a. Nešović. aprila 1941. Prema njemu pravni propisi bivše Jugoslavije nemaju pravnu snagu. Dokumenti o razvoju narodne vlasti. red. „Proleter“ organ Centralnog komiteta Komunistiĉke partije Jugoslavije 1929-1942. Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije. Ona je. 1. Institut za izuĉavanje radniĉkog pokreta. dakle. Geršković. „Borba“ 1941. Posle donošenja Ustava izglasan je Zakon o nevaţnosti pravnih propisa donetih pre 6. Vremenom. o vaţnosti Odluka koje su za to vreme donesene i o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi u ĉasu neprijateljske okupacije. Ministarstvo za kontinuantu je protumaĉilo da se pri upotrebi starog jugoslovenskog prava ne primenjuju propisi stare Jugoslavije već njihova pravna pravila. Stoga je 3. ĉinjeno je nešto što je. Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije. Inostranstvo i nova Jugoslavija. zemaljskih veća i drugih organa te drţave. Pošto je u takvom rešenju bilo pravnih nedoslednosti a i zbog preovladavanja shvatanja da su propisi stare Jugoslavije u koliziji sa dotadašnjim ostvarenjima i prirodom novog prava. Mogu se primenjivati samo pravila tih propisa. i za vreme neprijateljske okupacije. Beograd 1949-1969. sabrao i uredio Dr L. ipak naĉinila izvesne ustupke tendencijama ka primeni starog jugoslovenskog prava što znaĉi da nije konsekventno polazila sa stanovišta da su propisi toga prava svakako ukinuti na Drugom zasedanju AVNOJ-a. nastajali su sve veći normativni vakuumi. i to. meĊutim. i to ukoliko nema propisa nove drţave. Pijade i S. februara 1945. Tim Zakonom izmenjena je ranija odluka. s jedne strane nedopustivo. Beograd 1949. Praznine u tom pogledu delimiĉno su nadoknaĊivane revolucionarnim uverenjem o praviĉnosti i primenom onih normi obiĉajnog prava koje su sluţile teţnjama naroda i narodnosti Jugoslavije da raskinu sa starim pravnim poretkom. Samim tim. kao i propisi koji su bili na snazi u trenutku okupacije 6. s obzirom na postojanje spomenute Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i već ukorenjenu. Pri tome se odgovarajući organi nisu mogli neposredno pozvati na pravna pravila bivše Jugoslavije. a sa druge suprotno revolucionarnim teţnjama i tekovinama. Kako se vidi iz njenog naslova tom Odlukom su ukinuti svi propisi okupatora i njegovih pomagaĉa. S. Prvo i Drugo zasjedanje AVNOJ-a. Beograd 1948: 514 17 . Nešović. Da bi se ovaj problem rešio Predsedništvo AVNOJ-a preduzelo je mere da se otkloni taj svojevrstan sukob izmeĊu starog i novog poretka.

narodi Jugoslavije su datum 29. posebnu paţnju su mi privukle sednice Antifašistiĉkog Veća Narodnog OsloboĊenja Jugoslavije. a na novom grbu Jugoslavije stajao je urezan datum 29. a vrata Doma kulture su bila otvorena za znatiţeljne graĊane. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ-a je bilo veoma vaţno jer je usvajanjem deklaracije nova drţava dobila parlament i vladu i onemogućeno je vraćanje na predratno stanje. vodeći raĉuna da se niko ne prikrade i postavi bombu. a završen je u 5 ĉasova ujutro.V. Rad delegata je zapoĉet izvoĊenjem himne „Hej Sloveni“. Dom kulture su obezbeĊivale jake partizanske jedinice. pa sam traţeći nešto više o tom dogaĊaju naišao na zanimljiv podatak da su crnogorski i hrvatski delegati imali velike probleme prilikom dolaska na Drugo zasedanje u Jajcu. dok su hrvatski delegati imali stalnu pratnju jednice iz sastava Trinaeste proleterske brigade. Nakon rata. Nedaleko od grada su bili postavljeni teški protivavionski mitraljezi u sluĉaju vazdušnih napada. 18 . Sednica je poĉela u 19 ĉasova. TakoĊe sam naišao na podatke o tome kako je bila pripremana sednica u Jajcu. novembar slavili kao drţavni praznik. ZAKLJUČAK Iz dela knjige Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda koji sam dobio da uradim kao seminarski rad. crnogorski predstavnici su pod oruţjem i stalnom opasnošću morali da pešaĉe ĉak 300 kilometara da bi došli na sednicu. Naime.

VI . LITERATURA Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda 19 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful