INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran Raenovi (br. indexa 2-1903/11) naslov knjige (Esej iz Uvoda u pravo)

Subotica, 2011.

I. REZIME Ovaj esej obrauje period jugoslovenske istorije tokom Drugog svetskog rata. Ogranien je na sledee dogaaje: Meunarodno-politiki poloaj narodnooslobodilakog pokreta, drugo zasedanje Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije i njegove akte, konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije, problem oblika vladavine, meunarodni poloaj i borbu za priznanje nove Jugoslavije, izgradnju federacije, tree zasedanje AVNOJ-a, privremenu narodnu skuptinu DFJ, ustavotvornu skuptinu i osnovne karakteristike konstituisanja novog pravnog sistema.

II. PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao pisani rad iz predmeta Opta istorija drave i prava na Internacionanom univerzitetu u Novom Pazaru Visokokolska jedinica u Subotici, smer Kriminalistika, akademske godine 2011/2012. pod mentorstvom prof. dr. eljka Bartulovia.

III. SADRAJ I. II. REZIME .....2 PREDGOVOR ...3

III. SADRAJ...4 IV. TEKST .... 502-514................................................................................5 V. ZAKLJUAK .18

VI. LITERATURA ...19

IV. TEKST dinica vernih svrgnutom Musoliniju, bugarske, ustako-domobranske, Nedieve, etnike i Rupnikove trupe. Za razliku od ranijih ofanziva, koje su preteno udarale u jezgro NOV i POJ, ova je bila razuena i posebno usmerena prema osloboenim podrujima Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Ni ta zamana operacija, iji je tok zahvatio i 1944. godinu, nije postigla svoj krajnji cilj. Prolazei kroz vrlo rizine vojne poduhvate, koji su se zbili tokom, tj. do novembra 1943, kada je obavljeno drugo zasedanje AVNOJ-a, NOV i POJ je postigla operativnu zrelost i organizacioni uspon. Pred drugo zasedanje AVNOJ-a oslobodilaku vojsku je sainjavalo osam korpusa, sa dvadeset i est divizija, deset samostalnih brigada i sto osam partizanskih odreda. Ona je tada vezivala dvadeset i etiri nemake, devet bugarskih i tri maarske divizije sa oko 450.000 vojnika i oko 180.000 pripadnika domaih kvislinkih formacija. Iz celine ovih vojnih zbivanja proistie: prvo, da faistike snage nisu uspele da deblokiraju onaj deo balkanskog stratekog puta koji je neprestano napadala oslobodilaka vojska Jugoslavije; drugo, da su porazi faistike koncentracije u borbama protiv NOV i POJ slabili kapitalne osovinske poloaje prema saveznicima, koji su nadirali na istoku i zapadu; tree, da je NOV i POJ bila i da se potvrdila kao samostalni nosilac jednog od znaajnih frontova drugog svetskog rata i etvrto, da je NOV i POJ jedina i nasuprot izdajnikim, vojniki i politiki organizovanim delovima domaih buroazija drala i rasplamsavala svenarodni otpor osvajau. 2. Meunarodno-politiki poloaj NOP-a. I pored sveg svog otpora faistikim napadaima, NOP je pred drugo zasedanje AVNOJ-a imao krupne spoljno-politike tekoe. Kao to je poznato, jugoslovenska izbeglika vlada, na elu sa kraljem, bila je reprezentant Jugoslavije, odnosno njenog dravno-pravnog kontinuiteta. Drave antifaistike koalicije priznavale su je kao takvu. U tom svojstvu, izbeglika vlada je zvanino delovala pri vladama saveznikih drava. Njena osnovna tenja je bila da diplomatiskim i propagandnim sredstvima prikrije odnosno u netanom svetlu prikae dogaaje u Jugoslaviji. Ona je sve inila da NOP predstavi kao uskostranaki, komunistiki i anacionalni pokret. S druge strane, ta vlada je vojne uspehe NOP-a pripisivala etnicima Drae Mihajlovia, koji su delovali pod nazivom Jugoslovenska vojska u otadbini. U saveznikim zvaninim krugovima, pa ak i u irokoj demokratskoj javnosti sveta, ona je sejala i utvrivala zablude o stanju u Jugoslaviji. Tendenciozno je tumaila injenicu da narodi Jugoslavije, kroz borbu protiv faizma i njegovih domaih privesaka, pokazuju spremnost pa ak i grade osnove nove vlasti. Ta vlada hotimice je zaobilazila sutinu: da je Jugoslavija neobnoviva na starim, kompromitovanim osnovama; da njeni eksponenti u zemlji sarauju sa okupatorima, da se preko njih pa ak neposredno i ona sama, stvarno i objektivno, ne dri lojalno prema saveznikim ratnim naporima. Opta politika linija jugoslovenske izbeglike vlade bila bi nesprovodljiva da joj nisu ili na ruku i odnosi izmeu glavnih partnera antifaistike koalicije. Vlade SAD, SSSR i Velike Britanije, svaka na svoj nain i iz svojih posebnih stratekih razloga, dugo vremena su priznavale

502 5

tu vladu i uvaavale njene politike motive. Pre svega, vlade zapadnih saveznika su u bitnom usmeravale politiku jugoslovenskih organa u izbeglitvu. One su poznavale lice i nalije te politike. To, izmeu ostalog, potvruje i instrukcija izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije Drai Mihajloviu od 11. maja 1943. da etnici privremeno prekinu svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima, koja je data sa odobrenjem vlade Velike Britanije. Prema njoj: Odstupanje od ovoga moe biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande ... a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade ... (Hronologija oslobodilake borbe naroda Jugoslavije 1941-1945. Beograd 1964, 467). Meunarodni poloaj NOP-a oteavalo je i to to je i SSSR, motivisan sopstvenim stratekim idejama i poloajem u okviru antifaistike koalicije, pokuavao da odredi odnosno suzi domet politiko-stratekih ciljeva NOP-a. Politike promene u Jugoslaviji za trajanja rata mogle su, prema njegovim procenama, da poremete odnose izmeu SSSR-a i ostalih vodeih drava antifaistikog bloka. Od maja 1943. kada je prva vojna misija zapadnih saveznika dospela do Vrhovnog taba NOV i POJ, meunarodni poloaj NOP-a poeo je postepeno da se popravlja. Tada je jedan deo saveznika poeo neposredno da se suoava sa vojnim i politikim prilikama kao i razlozima promena u Jugoslaviji. U takvim okolnostima, od 19. do 30. oktobra 1943, odrana je u Moskvi konferencija ministara inostranih poslova SAD, SSSR i Velike Britanije. Njeni zakljuci o uspostavljanju nezavisne Austrije, demokratizaciji Italije, ukidanju faistikih organizacija, kanjavanju ratnih zloinaca i dr. bili su znak da se glavni partneri antifaistike koalicije pripremaju za ureenje posleratnog sveta. Pre odravanja te konferencije, 2. oktobra 1943. Josip Broz Tito uputio je vladi SSSR-a depeu u kojoj stoji: Prvo. Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu, zato to oni dvije i po godine i sada podravaju saradnike okupatora, izdajnika Drau Mihajlovia i zbog toga nose svu odgovornost za to izajstvo nad narodima Jugoslavije. Drugo. Mi neemo dozvoliti da oni dou u Jugoslaviju, jer bi to znailo graanski rat. Tree. Govorimo u ime ogromne veine naroda da on eli demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilake odbore. etvrto. Jedino zakonita vlada u sadanje vrijeme jesu narodnooslobodilaki odbori na elu sa Antifaistikim vijeem. (Hronologija oslobodilake borbe ..., 567). U tim takama sadrani su sutina problema obrazovanja nove Jugoslavije, opis stepena do koga je dola oslobodilaka borba i osnovna linija po kojoj e se kretati rad predstojeeg, drugog zasedanja AVNOJ-a. Bilo je izvesno na NOP ne preputa velikim silama donoenje odluka o politikoj i dravnoj sudbini naroda Jugoslavije i da im to stavlja do znanja. VI. DRUGO ZASEDANJE AVNOJ-A 1.Uslovi i neophodnost saziva. Od novembra 1942. kada je obrazovan AVNOJ, do novembra 1943, kada je odrano njegovo drugo zasedanje, NOP je upotpunio vojne i politike uslove za donoenje akata o konstituisanju noje jugoslovenske drave. Oslobodilaka vojska ve je prebrodila mnoga iskuenja, to dodue jo nije znailo i kraj njenog ratnog puta. Pa ipak, naroito posle kapi-

503 6

tulacije Italije i u krajnjoj liniji neuspenog pokuaja Nemake da kroz VI ofanzivu svojim jedinicama ispuni i vrsto odri italijanski okupacioni prostor u Jugoslaviji, ona je upeatljivo poboljala svoj strateki poloaj. Vojni potezi NOP-a obavljeni su jednovremeno sa znaajnom organizaciono-politikom delatnou na podruju izgradnje narodne vlasti. U veem delu Jugoslavije delovali su narodnooslobodilaki odbori, razliitih teritorijalno-politikih stepena. Na slobodnoj teritoriji oni su bili jedina i jedinstvena revolucionalno-demokratska vlast, koja je oivotvoravala naelo samoupravnosti radnog naroda u politiko-teritorijalnim jedinicama. Zemaljska vea, premda jo u funkciji optepolitikih predstavnitava NOP-a pojedinih zemalja Jugoslavije, prilino su razvila osnovne atribucije vlasti. Bilo je nesumnjivo da ona predstavljaju vie i organske delove ve ustaljenog sistema narodnoodborske vlasti i da ine zametke nastajueg federalnog ureenja. AVNOJ je bio najvii izraz te celine koja se neosporno pretvarala u dravni organizam. Sa unutranje-politike take gledita bilo je neophodno da se taj proces i formalno obelei i sankcionie. U zemaljskim odnosno jugoslovenskim razmerama u jeku rata izvrena je smena nosilaca vlasti. Nacionalno izdajstvo je konano onemoguilo politiki odluujue delove jugoslovencke buroazije da nastupaju u ime naroda i narodnosti Jugoslavije. U takvim okolnostima bilo je neodlono da AVNOJ zadobije svojstva vrhovnog organa vlasti. Donoenjem akata kojima bi se to postiglo, nova Jugoslavija bi stekla svoj dravnopravni subjektivitet. Na taj nain bi bili ozvanieni kraj Kraljevine Jugoslavije i nastanak nove jugoslovenske dravne tvorevine. I spoljno-politiki razlozi su opravdavali sazivanje AVNOJ-a. Vodee sile antifaistikog tabora su i pored javnog izjanjavanja za pravo naroda na samopredeljenje i duh Atlanske povelje radile na tome da svet, pa u njegovom okviru i Jugoslaviju, preurede prema svojim interesima. I tada saveznici nisu dovodili u pitanje jugoslovensku izbegliku vladu. Pa ipak, kako e se to uskoro videti, njihovo dranje prema stvarnosti u Jugoslaviji zahvatale su izvesne promene. Ba u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a, od 28. novembra do 1. decembra 1943., odrana je Teheranska konferencija efova SAD, SSSR-a i Velike Britanije. Na njoj je donet zakljuak da se partizani Jugoslavije u najveoj moguoj meri potpomognu i to materijalno i operacijama komandosa. Objavljivanjem tog zakljuka efovi antifaistike koalicije su javno i realistiki procenili vrednost i vanost narodnooslobodilake vojske i njenu ulogu u predstojeim operacijama. Samim tim nije bio niti mogao biti opovrgnut legitimitet organa kraljevine Jugoslavije. Konano, saveznici to nisu ni pripremali. Na toj konferenciji, oni su, s jedne strane, javno pokazali da raunaju sa partizanskom snagom a s druge tajno otpoeli pregovore oko interesnih sfera u Jugoslaviji. AVNOJ, ije se zasedanje poklopilo sa odravanjem konferencije u Teheranu, tada jo nije raspolagao ovim podacima. Pa i pored toga on je imao dovoljno osnova da bude oprezan. Polazio je od toga da samostalno ali sa neophodnim meunarodno-politikim elasticitetom treba da uva celokupnost svojih vojno-politikih ostvarenja, da sopstvenom voljom i bez odugovlaenja ima da razvlasti organe Kraljevine Jugoslavije i tako pokrene borbu za meunarodno priznanje nove drave.

504 7

1.Drugo zasedanje AVNOJ-a i njegovi akti. Drugo zasedanje AVNOJ-a odrano je 29.-30. novembra 1943. u Jajcu. Za uee na njemu zemaljska vea su izabrala 268 delegata. esta neprijateljska ofanziva kao i ratne prilike u celini omeli su dolazak delegacija iz Makedonije i Sandaka i znatan broj pojedinaca. Stoga je na zasedanju uestvovalo 142 delegata. Politiku podlogu razmatranja i odluka na tom zasedanju sainjavali su izvetaj o radu Izvrnog odbora AVNOJ-a, koji je podeo njegov predsednk dr Ivan Ribar i referat Josipa Broza Tita, Vrhovnog komandanta NOV i POJ o razvoju narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije u vezi sa meunarodnim dogaajima. U referatu su izloeni presudni problemi i zahtevi narodnooslobodilake borbe u toj etapi. Naglaena je potreba da se preduzmu sve mere kako bi narodi Jugoslavije stvorili dravno ureenje koje bi se zasnivalo na njihovom bratstvu i ravnopravnosti i jemilo slobodu u demokratiju svih slojeva drutva. Monarhija je politiki osuena. Pokazalo se da ona nije sluila bratstvu ve, naprotiv, ugnjetavanju naroda Jugoslavije i hegemoniji velikosrpske buroazije. Kralj Petar II je ocenjen kao sredite okupljanja reakcije i podravalac Drae Mihajlovia. Da bi se to otklonilo i spreila obnova prolosti u referatu je istaknuta potreba uvoenja republikanskog oblika vladavine. S obzirom na dotadanja ostvarenja oslobodilake borbe, obrazloeni su vanost i neophodnost da se AVNOJ pretvori u najvii zakonodavni i izvrni organ dravne vlasti. Izraeno je uverenje da saveznici nee krivo shvatiti istorijski korak i steeno pravo naroda Jugoslavije da sami o sebi odluuju to je, kako je reeno u referatu, u potpunom skladu sa naelima Atlanske povelje. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneti su akti razliitog pravnog i politikog znaaja. Meu njima posebno mesto imaju akti ustavnog karaktera. Toj kategoriji delimino pripada Deklaracija koju je AVNOJ doneo pre svih ostalih odluka. Taj istorijski dokument raspolae politiko-deklaratornim i konstitutivnim svojstvima; sastavljen je od uvoda, konstatacije i zakljuaka. Kroz prva dva dela Deklaracije prikazani su istorijske tekovine oslobodilakog pokreta i problemi i inioci koji oteavaju oslobodilake napore naroda Jugoslavije. Kao takvi inioci oznaeni su tzv. jugoslovenska vlada u izbeglitvu zajedno sa svom reakcionarnom izbeglikom klikom, vojska te vlade, etnici Drae Mihajlovia i kralj Petar II-utoite i simbol protivnarodnih snaga. Konstatovani su i oseanja prijateljstva naroda Jugoslavije prema narodima SSSR-a, Velike Britanije i SAD, injenica da narodi Jugoslavije cene znake sve pravilnije ocene njihove borbe u saveznikim zemljama; izraena je zahvalnost za pomo u ratnom materijalu, opremi i hrani koju su saveznici ukazali, podvueni su uspostavljanje direktnih veza izmeu Glavnog taba saveznikih oruanih snaga Srednjeg istoka i Vrhovnog taba NOV i POJ, koje su omoguile poetak vojnike saradnje. Takoe je istaknuto prihvatanje odluka moskovske konferencije prema kojima se svim narodima osigurava pravo da po slobodno izraenoj volji ree pitanje svog dravnog ureenja. Smisao svega toga bio je da se konstatuje sazrelost uslova za konstituisanje Demokratske Federativne Jugoslavije, odnosno za oduzimanje legitimiteta tzv. jugoslovenskoj izbeglikoj vladi, a saveznici stave u

505 poloaj da i pravno uvae volju naroda Jugoslavije da samostalno i na novim temeljima izgrade svoju dravu. U zavrnom delu Deklaracije zakljueno je da se AVNOJ konstituie u vrhovno zakonodavno i izvrno predstavniko telo Jugoslavije, da se uspostavi Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije (NKOJ), kao organ sa obelejima narodne vlade, da se izbeglikoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije, da se pregledaju svi meunarodni ugovori i obaveze koje je u ime Jugoslavije sklopila ta vlada i to s ciljem njihovog ponitenja ili ponovnog sklapanja, odnosno odobrenja i da se ne priznaju njeni eventualni budui ugovori i obaveze kao i da se Jugoslavija izgradi na demokratskom, federativnom principu kao dravna zajednica ravnopravnih naroda. Istovremeno je istaknuta obaveza da se tim zakljucima da oblik posebnih odluka AVNOJa. S obzirom na sadrinu tih zakljuaka opravdano se istie da Deklaracija raspolae konstitutivnim elementima sa ustavnom snagom. AVNOJ je potom doneo posebne akte ustavnog karaktera kojima pripadaju: 1. Odluka o vrhovnom zakonodavnom i izvrnom narodnom predstavnikom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu osloboenja kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobodilakog rata. 2. Odluka o oduzimanju prava zakonite vlade Jugoslavije takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II Karaoreviu. 3. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu i 4. Odluka o odobravanju odluka, naredaba i izjava Izvrnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog taba NOV i POJ. Takoe su doneti: Odluka o priznavanju i zahvalnosti narodnooslobodilakoj vojsci, koja je akt sa obelejima politike deklaracije kao i Odluka o uvoenju naziva marala Jugoslavije u narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije, koja ima karakter zakonskog akta. Predsednitvo AVNOJ-a, izabrano na tom zasedanju, donelo je Odluku o dodeljivanju naziva Marala Jugoslavije Josipu Brozu Titu, Odluku o naimenovanju Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije za ijeg je predsednika izabran Josip Broz Tito. Ono je potvrdilo odluke slovenakog narodno-oslobodilakog odbora i Zemaljskog antifaistikog vea narodnog osloboenja Hrvatske o prikljuenju Slovenakog primorja i drugih slovenakih zemalja slobodnoj Sloveniji, a Istre, Rijeke, Zadra i anektiranih delova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ostrva slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji. U skladu sa odlukom Moskovske konferencije o borbi protiv ratnih zloinaca, doneta je i Odluka o obrazovanju dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih domaih pomagaa. VII. DRAVNO-PRAVNI EFEKTI I MEUNARODNI ODJEK AKATA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 1.Konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. Donoenjem odluke o pretvaranju AVNOJ-a u vrhovni organ vlasti povuen je strateki, prekretniki potez. Ozvanien je postanak nove jugoslovenske drave. Oigledno je da ona nije nastala u jednom trenu. Odluka o kojoj je re sublimirala je na dravnopravni nain celokupan proces izgradnje narodne

506 vlasti i oslobodilake borbe koji su zapoeli u leto 1941. Njom je potvreno da su oslobodilaka borba i socijalistika revolucija naroda Jugoslavije nerazdvojiva zbivanja, bez kojih ne bi bilo nove drave i da su ona omoguila njeno pravno oblikovanje. Prema odluci o vrhovnom zakonodavnom i izvrnom narodnom predstavnikom telu Jugoslavije, AVNOJ je postao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drave Jugoslavije kao celine. Tako je sistem narodnooslobodilakih odbora, sa preobraenim AVNOJ-em na elu, stekao celovitost i potpuna svojstva dravne vlasti. Kao to se vidi, donosioci te odluke jednovremeno su normirali: prvo, suverenitet naroda i drave; drugo, federativni karakter tog organa i tree, naelo jedinstva vlasti. Naglaavanjem suvereniteta naroda i drave oni su obeleili dve strane tog jedinstvenog pojma: iskljuivo pravo naroda da sam sobom vlada i iskljuivo pravo novonastale drave da pred spoljnim svetom zastupa interese i izvrava obaveze svoje politiko-teritorijalne celine. Pri svemu tome, AVNOJ je okvalifikovan kao privremeni predstavnik tog suvereniteta. Ozakonjeno je da on tu funkciju vri u vreme oslobodilakog rata, kako bi se donoenje konanih odluka rezervisalo za ustavotvornu skuptinu. Federativni karakver AVNOJ-a proistie iz odredaba spomenute Odluke prema kojima se taj organ konstituie u skladu sa principima federativnog ureenja, na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraene Jugoslavije, iju celinu on predstavlja. AVNOJ oliava naelo jedinstva vlasti. U njemu su ujedinjene zakonodavna i izvrna funkcija, to je bilo jedno od jemstava da narodni suverenitet bude dosledno ostvarivan. AVNOJ bira svoje predsednitvo, koje se sastoji od predsednika, pet potpredsednika, dva sekretara i najmanje etrdeset lanova. Ono, u ime vea a izmeu njegovih zasedanja, predstavlja narodni i dravni suverenitet i vri sve njegove zakonodavne i izvrne funkcije. Predsednitvo je odgovaralo za svoj rad AVNOJ-u. Ono je, takoe, bilo ovlaeno da imenuje Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije, najvii izvrni i naredbodavni organ narodne vlasti. Taj organ je imao sva obeleja narodne vlade. Za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u, a bio je sastavljen od predsednika, tri potpredsednika i trinaest poverenika koji su stajali na elu pojedinih resora. 1.Problem oblika vladavine. AVNOJ je doneo odluku kojom se takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju sva prava zakonite vlade Jugoslavije, a posebno pravo da pred stranim dravama zastupa narode Jugoslavije. Normirano je da to vai i za svaku drugu vladu eventualno ubudue stvorenu u zemlji ili izvan nje, mimo volje naroda Jugoslavije, koja se izraava jedino u AVNOJ.u. Kralju Petru II Karaoreviu zabranjen je povratak u zemlju, s tim da pitanje kralja i monarhije rei narod posle osloboenja itave zemlje. S obzirom na to i Odluku o proglaenju AVNOJ-a za najvii organ dravne vlasti, u istorijsko-pravnoj literaturi raspravjano je pitanje vremena promene oblika vladavine u novonastaloj dravi. Tim povodom ispoljena su sledea miljenja: 1. Monarhija je pala, a republika nastala s pojavom prvih organa narodne vlasti; 2. Monarhija je pala a republika

10

507 ustanovljena na Drugom zasedanju AVNOJ-a; 3. Monarhija je ukinuta a republika proglaena na Ustavotvornoj skuptini 29. novembra 1945. i 4. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a do obrazovanja Privremene narodne vlade DFJ (7. marta 1945) u Jugoslaviji je postojalo stvarno dvovlae, a od obrazovanja te vlade do sastanka Ustavotvorne skuptine (29. novembra 1945) samo formalno dvovlae. Prvo gledite previa injenicu da je drava integralan sistem javne vlasti te da nagovetaji njenog nastajanja u vidu narodnooslobodilakih odbora (1941) jo nisu bili manifestacija njenog efektivnog i formalnog uoblienja. Drugo gledite se iskljuivo oslanja na normativnu stranu stvari, tj. na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a, ali i njih nedovoljno suptilno tumai. Tree gledite je nepobitno jer se dri Deklaracije o proglaenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 29. novembra 1945. ijim je donoenjem od strane Ustavotvorne skuptine republika neosporno ustanovljena. Ono meutim ne vodi rauna o prethodnom procesu koji je u odnosu na promenu obilka vladavine zapoeo od Drugog zasedanja AVNOJ-a. S obzirom na to ima osnova za prihvatanje gledita o privremenom dualitetu dravne reprezentacije Jugoslavije poev od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Kako to kae L. Gerkovi Postojala je jedna vlast u zemlji predstavljena u licu AVNOJ-a, nepriznata u inostranstvu ali koja je ve stvarno imala meunarodne odnose, naroito ukoliko se tie voenja rata. Ta vlast nije bila monarhistika. Postojala je i jedna vlada u inostranstvu, nezakonita i nepriznata u zemlji, a priznata u meunarodnim odnosima, sa odreenim faktikim uticajem u zemlji. Obje vlasti su postojale, bez obzira koliko je koja u kom asu i u kom odnosu imala stvarne vlasti. Radi toga istovremeno su postojala i oba sistema vladavine. (Historija narodne vlasti, Beograd 1957., 221-222). To se potvruje i dogaajima na meunarodnoj pozornici, koji su od Drugog zasedanja AVNOJ-a izazvali prelazne politike i institucionalno-pravne novine u novoj Jugoslaviji. 1.Meunarodni poloaj i borba za meunarodno priznanje nove Jugoslavije. a) Postepeno menjanje saveznikog dranja prema zbivanjima u Jugoslaviji. Pre Drugog zasedanja AVNOJ-a, maja 1943. na jugoslovensku slobodnu teritoriju dola je saveznika vojna misija na elu sa engleskim generalom Mak Linom, a februara 1944. sovjetska vojna misija koju je predvodio general Kornjejev. To su bile manifestacije faktikog priznanja NOV i POJ kao saveznike armije. Vrhovni tab NOV i POJ uputio je svojevojne misije u Kairo, odnosno London i Vaington, a zatim u Moskvu. Preko tih misija saveznika javnost upoznavana je sa stvarnou u Jugoslaviji. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a, sve do jeseni 1944. nije dolo ni do kakvog izraza priznanja nove jugoslovenske drave ali je otpoela izvanredna i vrlo sloena meunarodnopolitika delatnost koja je sporo i konano dovela do tog ina. Pokazalo se, pre svega, da saveznike vlade nisu javno i totalno opovrgavale ili priznavale odluke AVNOJ-a. U pogledu vanosti NOV i POJ za ostvarenje celine saveznikog poduhvata izraavale su, meutim, sve jasnija miljenja. Posle odluke Teheranske konferencije o pomoi jugoslovenskim partizanima, one su u razliitim nijansama i iz razliitih pobuda isticale da je NOV i POJ centar otpora

508 11

protiv neprijatelja u Jugoslaviji. Decembra 1943. ministar inostranih poslova Velike Britanije Idn ponovio je spremnost svoje zemlje da Jugoslaviji ukae pomo istakao privremeni karakter odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a, naklonost prema kralju Petru II i savezniku aktivnost da se u Jugoslaviji ujedine sve snage koje ele da se bore protiv neprijatelja. Vlada SAD, preko svog ministra inostranih poslova, istog meseca je obeala pomo kako partizanima tako i etnicima Drae Mihajlovia i dala podrku kralju Petru i izbeglikoj vladi smatrajui ih legitimnim zastupnicima Jugoslavije. Tada je i SSSR izdao saoptenje o dogaajima u Jugoslaviji u kome se spominju odluke AVNOJ-a, ali ne i zabrana da se kralj Petar vrati u zemlju. Te dogaaje, koji su navodno naili na povoljan odziv u Engleskoj i SAD, vlada SSSR je ocenila kao pozitivne injenice. Samim tim saveznici nisu oznaili temeljno menjanje svoje politike prema novoj Jugoslaviji. Naprotiv, posle svojih izjava u decembru 1943. zapadni saveznici su dosta urno uli u rafinirane diplomatske operacije sa krajnjim ciljem da se u posleratnoj Jugoslaviji odre monarhija, staro ureenje i njihove pozicije. Ozbiljan korak u tom pravcu, zvanino motivisan potrebom ujedinjenja snaga otpora u Jugoslaviji, bio je insistiranje na sporazumu NKOJ-a i izbeglike vlade. b) Sporazumi Tito-ubai i meunarodno priznanje dravno-pravnih promena u Jugoslaviji. Pre sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i dr Ivana ubaia, mandatara za sastav a docnije i predsednika Jugoslovenske izbeglike vlade, u Jugoslaviji je dolo do VII neprijateljske ofanzive. Ona je zapoela aprila, a s neuspehom zavrena juna 1944. Neprijateljske snage bile su sastavljene od nemakih i bugarskih divizija kao i domaih kvislinkih jedinica. Znaajnu operaciju neprijatelja predstavljao je desant na Drvar u kome se nalazio Vrhovni tab NOV i POJ. Taj vazduni prepad izveden 25. maja 1944. ostao je bez rezultata. Vrhovni tab NOV i POJ nije bio uniten ve je nastavio svoju delatnost na ostvru Visu. Na insistiranje saveznika na Visu je dolo do pregovora izmeu Josipa Broza Tita i dr Ivana ubaia, koji su zavreni 16. juna 1944. potpisivanjem sporazuma NKOJ se opredelio za pregovore jer je smatrao da je verovatnije da e tako postii priznanje meunarodno-pravnog kontinuiteta Jugoslavije. Na taj nain bi nova Jugoslavija, kao nastavlja meunarodnopravnog bitisanja dotadanje jugoslovenske drave, fungirala kao subjekt zajednice naroda. Izgledi da sporazum nee ugroziti tekovine oslobodilake borbe leali su u snazi oslobodilake vojske, koja je tada raspolagala sa preko 300.000 boraca, sve povoljnijem poloaju nove Jugoslavije u iroj meunarodnoj javnosti i injenici da je jugoslovenska emigracija zapala u sukobe, a emigrantska vlada ispoljavala sve vee znake sopstvene nemoi. U sporazumu Tito-ubai stoji: Da bi kraljevska jugoslovenska vlada trebalo da bude sastavljena od naprednih demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOPa, da NKOJ i ta vlada odrede organe koji e koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja i olakati stvaranje jedinstvenog predstavnitva drave, da NKOJ smatra da u trenutku zakljuenja sporazuma nije potrebno isticati i zaotravati pitanje kralja i monarhije jer ono trenutno ne predstavlja smetnju za saradnju strana ugovornica. To tim pre jer je prihvaeno da e se to reiti posle osloboenja cele zemlje.

509 12

Shodno sporazumu, vlada dr ubaia objavila je deklaraciju kojom je izrazila priznanje otporu naroda iji je najvii izraz narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije. Pored ostalog, vlada je priznala privremenu upravu koju su postavili AVNOJ i NKOJ, osudila rad izdajnika i pozvala narod da se okupi pod vostvom Marala Tita. Saveznici su zatim nastavili napore da se obrazuje zajednika jugoslovenska vlada. To su nameravali da postignu proirenjem izbeglike vlade pojedincima iz NKOJ-a. Ali u jesen 1944. osloboena je itava Srbija, a vrhovni organi nove Jugoslavije preli su u Beograd. U tim operacijama sa snagama oslobodilake vojske sadejstvovale su i jedinice Crvene armije. Do te saradnje dolo je na molbu sovjetske komande, koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom tabu NOV i POJ da bi oni dali pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jednom delu jugoslovenske teritorije. Obraanje sovjetske komande NKOJ-u bilo je prvi izraz priznanja nove drave. U to vreme bio je uveliko prevazien plan o rekonstrukciji izbeglike vlade, a dr ubai je doao u Beograd da potrai nova reenja. Tako je 1. novembra 1944. dolo do drugog sporazuma Titoubai. Naznaeni su novi uslovi i osnovi obrazovanja zajednike vlade, koja e biti odgovorna AVNOJ-u. Ugovoreno je obrazovanje kraljevskog namesnitva, koje bi u odsutnosti kralja vrilo kraljevsku vlast. Ubrzo zatim, od 4. do 11. februara 1945. odrana je u Jalti Krimska konferencija efova SAD, SSSR i Velike Britanije. Deklaracijom te konferencije preporueno je Maralu Titu i dr ubaiu da odmah izvre sporazum i na njegovim osnovama obrazuje zajedniku vladu, kao i da ta vlada izjavi da e AVNOJ biti proiren uvoenjem onih lanova poslednje narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. Prema preporuci to telo bi se nazvalo Privremenom narodnom skuptinom. Preporueno je da zakonodavna akta doneta od strane AVNOJ-a budu podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skuptine. U takvim okolnostima dolo je 2. marta 1945. do obrazovanja Namesnitva, a 7. marta postavljena je zajednika vlada na elu sa Maralom Titom. Izvrenjem preporuka velikih saveznika postignuto je savezniko priznanje dravno-pravnih promena u Jugoslaviji. 4. Izgradnja federacije Federalizacija Jugoslavije bila je najtenje uslovljena neodlonom potrebom da se u interesu oslobodilake borbe ve u toku rata rei nacionalno pitanje. Od naina pristupa narodima i narodnostima Jugoslavije i njihovog poloaja zavisila je i zavisi sudbina te vienacionalne zajednice. S tim saznanjem i uverenjem da se u Jugoslaviji mora uspostaviti ravnopravnost naroda i narodnosti, KPJ povela je oslobodilaki rat i socijalistiku revoluciju. Razvitak oslobodilake borbe od Drugog zasedanja AVNOJ-a potvrdio je da su narodi i narodnosti Jugoslavije opredeljeni za zajedniki ivot u uslovima ravnopravnosti i da tu ravnopravnost postiu i uvruju kroz organe narodne vlasti i jedinice oslobodilake vojske. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. U njoj stoji da narodi Jugoslavije nikada nisu priznali raskomadavanje svoje zemlje od strane faistikih imperijalista i da su ispoljili vrstu volju da ostanu ujedi-

510 13

njeni. Naelu suverenosti naroda dato je mesto jednog od temeljaca nove zajednice. U tom smislu se konstatuje i normira da je Jugoslavija izgrauje i da e se izgraditi na federativnom principu koji e obezbediti punu ravnopravnost Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, odnosno naroda Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Odluka polazi od injenice da je proces federalizacije u toku i da su njegovi organizacioni izdanci vidljivi. Zato istie da ve u vreme oslobodilakog rata osnovne organe narodne vlasti pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaki odbori i Zemaljska antifaistika vea narodnog osloboenja, kao i da je AVNOJ vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drave Jugoslavije kao celine. Narodnostima (prema Odluci nacionalnim manjinama-pr. p.) obezbeuju se sva nacionalna prava. Odluka, dakle, prihvata postojee tendencije u pravcu federalizacije i daje im dravno-pravni oblik i snagu. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu izazvala je i formalno konstituisanje drava lanica jugoslovenske federacije. Na zasedanju Slovenakog narodnooslobodilakog vea u rnomelju 19. februara 1944. obrazovana je federalna Slovenija; na treem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom 9. maja 1944. federalna Hrvatska; na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu 1. jula 1944. federalna Bosna i Hercegovina; na zasedanju ZAVNO Crne Gore i Boke u Kolainu 14. jula 1944. izvreno je pretvaranje toga tela u Crnogorsku antifaistiku skuptinu narodnog osloboenja i obrazovanja federalne Crne Gore; na prvom zasedanju Antifaistikog sobranja narodnog osloboenja Makedonije u Prohoru Pinjskom, 2. avgusta 1944. federalna Makedonija, a federalna Srbija konstituisala se kao drava lanica jugoslovenske federacije na Velikoj antifaistikoj skuptini narodnog osloboenja u Beogradu, 11. novembra 1944. Na veini ovih zasedanja doneti su i izvesni osobeni akti ili akti sa izvesnim osobenim odredbama. Na zasedanju ZAVNOH-a u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graana demokratske Hrvatske, utvreno je da su hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj jednaki i ravnopravni. U Bosni i Hercegovini doneta je Deklarcija o pravima graana u kojoj se konstatuje da se u pravednom oslobodilakom ratu iskiva bratstvo Srba, Muslimana i Hrvata i zajamuje njihova ravnopravnost u zajednikoj domovini. Na zasedanju ASNO Makedonije doneto je reenje o uvoenju makedonskog jezika kao slubenog jezika u makedonskoj dravi. U Deklaraciji Velike antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije osuena je politika reakcionarnih velikosrpskih klika, naglaena tenja srpskog naroda za stvaranjem zajednike drave Junih slovena i izraena njegova spremnost da se i dalje bori za potpuno ostvarenje odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. Istovremeno je jednoduno odobrena odluka AVNOJ-a o izbeglikoj vladi i monarhiji. VIII. OD TREEG ZASEDANJA AVNOJ-a DO USTAVOTVORNE SKUPTINE 1.Tree zasedanje Avnoj-a. Zemlja je konano osloboena 15. maja 1945. Od 7. do 10. avgusta te godine AVNOJ je odrao svoje tree i poslednje zasedanje. To zasedanje optereivale su tendencije saveznike politike prema Jugoslaviji, koje su na-

511 14

stale jo u doba rata. Trebalo je sprovesti deo preporuka konferencije u Jalti o proirenju AVNOJ-a poslanicima poslednje jugoslovenske narodne skuptine, koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem, a zatim to telo pretvoriti u Privremenu narodnu skuptinu. Zapadne sile su raunale da e u takvoj skuptini nastati ozbiljan opozicioni centar, koji e podrivati temelje i stremljenja nove Jugoslavije. Na ovom zasedanju, po predlogu savezne vlade, saglasno savetu konferencije saveznika u Jalti, zakljueno je da se AVNOJ proiri sa 118 poslanika. Od njih, 36 je bilo izabrano na parlamentarnim izborima Kraljevine Jugoslavije od 11. decembra 1938, 69 je pozvano u AVNOJ po sporazumu sa raznim politikim strankama i grupama, a 13 poslanika su pozvani da kao pojedinci uu u to telo. Pored toga, odobreni su svi akti koje je predsednitvo donelo izmeu drugog i treeg zasedanja: prihvaen je poslovnik zasedanja; odobreni su Rezolucija AVNO Sandaka od 29. marta 1945. o prikljuenju Sandaka delom Srbiji a delom Crnoj Gori i Rezolucija Oblasne skuptine Kosova i Metohije (Prizren od 8. do 10. jula 1945), kojom se Kosovo i Metohija prikljuuju federalnoj Srbiji. Vee je prihvatilo i zakljuak prve skuptine izaslanika naroda Vojvodine da se ta autonomna teritorija prikljui Srbiji. Konano je doneta odluka da se AVNOJ nazove Privremenom narodnom skuptinom DFJ i da produi rad pod tim imenom. 2.Privremena narodna skuptina DFJ. Rad ove skuptine trajao je od 10. avgusta do 28. oktobra 1945. godine. Privremena narodna skuptina imala je da donese zakonske akte i putem njih pripremi konstituisanje i saziv Ustavotvorne skuptine. Ona je nosila osobene politike karakteristike. U njoj su delovale i sudarale se dve antagonistike politike grupe. Veinu je predstavljao klub narodnih poslanika Narodnog fronta Jugoslavije, a manjinu lanovi takozvane Demokratske grupe. Opozicija tj. manjina, sastavljena od graanskih politiara razliitih struja osporavala je tekovine oslobodilake borbe. S pozivom na suverenitet predstojee Ustavotvorne skuptine htela je da stavi pod znak pitanja celokupno ureenje izgraeno tokom rata. I njen spoljni inilac-suspendovani kralj Petar IIpotpomogao je destruktivnu delatnost politikih zastupnika starog drutva i ureenja u Privremenom narodnom predstavnitvu DFJ. Ve na poetku svog rada ova skuptina suoila se sa izjavom kralja Petra II od 8. avgusta 1945. kojom je preko radio Londona opozvao ili tanije reeno pokuao da opozove Kraljevsko namesnitvo u zemlji. Ovaj njegov akt, s obzirom na uslove po kojima je on marta 1945. godine preneo svoju vlast na namesnike, nije izazvao ma kakvo pravno dejstvo. Namesnitvo je opstalo sve do 29. novembra 1945. kada je proglaena FNRJ. Privremena narodna skuptina obavila je sloen zakonodavni rad. Donoenjem takozvanih politikih zakona omoguila je raspisivanje i sprovoenje izbora za ustavotvornu skuptinu. Za trajanja njenog saziva izglasani su: Zakon o birakim spiskovima, Zakon o ustavotvornoj skuptini, Zakon o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skuptinu, Zakon o udruenjima, zborovima i drugim javnim skupovima i Zakon o tampi.

512 15

Privremena narodna skuptina donela je i druge zakone, izmeu ostalih to su: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, Zakon o oduzimanju dravljanstva, oficirima i podoficirima bive jugoslovenske vojske, koji nee da se vrate u otadbinu i pripadnicima vojnih formacija, koji su sluili okupatoru i odbegli u inostranstvo, Zakon o ustrojstvu i nadlenosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji, Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave i dr. 3. Ustavotvorna skuptina. Izbori za Ustavotvornu skuptinu obavljeni su 11. novembra 1945. Izabrani su poslanici Savezne skuptine i Skuptine naroda. Za izbor poslanika oba doma bilo je upisano 8,383.455 biraa. Na izbore za poslanike Savezne skuptine izalo je 7,432.469 tj. 88,66% biraa. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je 6,725.047 glasova, tj. 90,48% biraa, a kutija bez liste (opoziciona) 707.422 ili 9,52%. Na izbore za poslanike Skuptine naroda izalo je 7,413.214 biraa ili 88,43%. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je ukupno 6,574.975 glasova tj. 88,69%, a kutija bez liste 838.239 tj. 11,31%. Na dvogodinjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a tj. 29. novembra 1945. Ustavotvorna skuptina donela je svoj prvi akt-Deklaraciju o proglaenju FNRJ. Ukinuta je monarhija. Ve 1. decembra 1945. donela je Odluku o odobrenju akata AVNOJ-a a 31. januara 1946. obavila je svoj zavrni in-izglasala Ustav FNRJ. Ustav je potvrdio i sankcionisao da se dravna vlast, oliena u narodnim odborima, skuptinama republika i Narodnoj skuptini FNRJ, nalazi u rukama veine naroda tj. radnih masa. Jugoslavija je njim definisana kao savezna narodna drava republikanskog oblika. Odreen je sastav federacije, koja je saglasno tekovinama revolucije zasnovana na slobodi i ravnopravnosti naroda u okviru narodnih republika. IX. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTITUISANJA NOVOG PRAVNOG SISTEMA

Novo jugoslovensko pravo nastalo je u oslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji. U njegovom razvoju zapaaju se dve osnovne etape. Prva poinje s donoenjem prvih prinudnih regulativa 1941. i traje do Drugog zasedanja AVNOJ-a. Propisi iz tog vremena sluili su uvrivanju i odbrani poretka na osloboenoj teritoriji. Donosili su ih vojni i civilni organi, koji su svojom delatnou postavljali temelje dravnog i pravnog poretka. Druga etapa obuhvata vreme od Drugog zasedanja AVNOJ-a do Ustavotvorne skuptine. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o odobravanju odluka, naredaba i izjava izvrnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog taba NOV i POJ. Ona je imala izvanredan, zapravo ustavni znaaj za izgradnju pravnog poretka. Njom je ranije donetim aktima, iji su nazivi i oblici bili razliiti, data snaga dravnih propisa. Ta Odluka istovremeno je oznaila nevanost pravnog poretka bive Jugoslavije, odnosno i formalno stavila do znanja da izmeu stare i nove Jugoslavije ne postoji unutranje-pravni kontinuitet.

513 16

Propisi donoeni za vreme rata, ak ni u tom vremenu nisu mogli da zadovolje svu sloenost drutvenih odnosa i potrebe pripadnika toga drutva da reguliu svoje uzajamne sporove i odnose. Praznine u tom pogledu delimino su nadoknaivane revolucionarnim uverenjem o pravinosti i primenom onih normi obiajnog prava koje su sluile tenjama naroda i narodnosti Jugoslavije da raskinu sa starim pravnim poretkom. Vremenom, meutim, nastajali su sve vei normativni vakuumi, a ivot i raznoliki odnosi izmeu ljudi bezuslovno su traili odgovarajua reenja. Narodni sudovi i drugi organi, u nedostatku propisa, poeli su da primenjuju odredbe starog jugoslovenskog prava. Samim tim, s obzirom na postojanje spomenute Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i ve ukorenjenu, revolucionarno-pravnu svest naroda, injeno je neto to je, s jedne strane nedopustivo, a sa druge suprotno revolucionarnim tenjama i tekovinama. Da bi se ovaj problem reio Predsednitvo AVNOJ-a preduzelo je mere da se otkloni taj svojevrstan sukob izmeu starog i novog poretka. Stoga je 3. februara 1945. doneta Odluka o ukidanju i nevanosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njegovih pomagaa za vreme okupacije, o vanosti Odluka koje su za to vreme donesene i o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi u asu neprijateljske okupacije. Kako se vidi iz njenog naslova tom Odlukom su ukinuti svi propisi okupatora i njegovih pomagaa, kao i propisi koji su bili na snazi u trenutku okupacije 6. aprila 1941. i to, navodno, ukoliko su bili u suprotnosti s tekovinama oslobodilake borbe i aktima AVNOJ-a, zemaljskih vea i drugih organa te drave. Ona je, dakle, ipak nainila izvesne ustupke tendencijama ka primeni starog jugoslovenskog prava to znai da nije konsekventno polazila sa stanovita da su propisi toga prava svakako ukinuti na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Poto je u takvom reenju bilo pravnih nedoslednosti a i zbog preovladavanja shvatanja da su propisi stare Jugoslavije u koliziji sa dotadanjim ostvarenjima i prirodom novog prava, Ministarstvo za kontinuantu je protumailo da se pri upotrebi starog jugoslovenskog prava ne primenjuju propisi stare Jugoslavije ve njihova pravna pravila. Posle donoenja Ustava izglasan je Zakon o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme neprijateljske okupacije. Tim Zakonom izmenjena je ranija odluka. Prema njemu pravni propisi bive Jugoslavije nemaju pravnu snagu. Mogu se primenjivati samo pravila tih propisa, i to ukoliko nema propisa nove drave. Pri tome se odgovarajui organi nisu mogli neposredno pozvati na pravna pravila bive Jugoslavije. IZVORI I LITERATURA Izvori. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, I-IX, Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije, Beograd 1949-1969; Borba 1941, Istorijski arhiv Komunistike partije Jugoslavije, I, 1, Beograd 1949; Proleter organ Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije 1929-1942, Institut za izuavanje radnikog pokreta, Beograd 1968; Prvo i Drugo zasjedanje AVNOJ-a, redakcija i priprema M. Pijade i S. Neovi, Zagreb 1963; Inostranstvo i nova Jugoslavija, red. S. Neovi, Beograd-Ljubljana 1964; Dokumenti o razvoju narodne vlasti, sabrao i uredio Dr L. Gerkovi, Beograd 1948:

514 17

V. ZAKLJUAK Iz dela knjige Istorija drava i prava jugoslovenskih naroda koji sam dobio da uradim kao seminarski rad, posebnu panju su mi privukle sednice Antifaistikog Vea Narodnog Osloboenja Jugoslavije, pa sam traei neto vie o tom dogaaju naiao na zanimljiv podatak da su crnogorski i hrvatski delegati imali velike probleme prilikom dolaska na Drugo zasedanje u Jajcu. Naime, crnogorski predstavnici su pod orujem i stalnom opasnou morali da peae ak 300 kilometara da bi doli na sednicu, dok su hrvatski delegati imali stalnu pratnju jednice iz sastava Trinaeste proleterske brigade. Takoe sam naiao na podatke o tome kako je bila pripremana sednica u Jajcu. Sednica je poela u 19 asova, a vrata Doma kulture su bila otvorena za znatieljne graane. Nedaleko od grada su bili postavljeni teki protivavionski mitraljezi u sluaju vazdunih napada. Dom kulture su obezbeivale jake partizanske jedinice, vodei rauna da se niko ne prikrade i postavi bombu. Rad delegata je zapoet izvoenjem himne Hej Sloveni, a zavren je u 5 asova ujutro. Drugo zasedanje AVNOJ-a je bilo veoma vano jer je usvajanjem deklaracije nova drava dobila parlament i vladu i onemogueno je vraanje na predratno stanje. Nakon rata, narodi Jugoslavije su datum 29. novembar slavili kao dravni praznik, a na novom grbu Jugoslavije stajao je urezan datum 29. novembar 1943.

18

VI . LITERATURA Istorija drava i prava jugoslovenskih naroda

19