INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran RaĎenović (br. indexa 2-1903/11) naslov knjige (Esej iz Uvoda u pravo)

Subotica, 2011.

ustavotvornu skupštinu i osnovne karakteristike konstituisanja novog pravnog sistema.I. treće zasedanje AVNOJ-a. privremenu narodnu skupštinu DFJ. REZIME Ovaj esej obraĊuje period jugoslovenske istorije tokom Drugog svetskog rata. Ograniĉen je na sledeće dogaĊaje: MeĊunarodno-politiĉki poloţaj narodnooslobodilaĉkog pokreta. izgradnju federacije. meĊunarodni poloţaj i borbu za priznanje nove Jugoslavije. 2 . konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. drugo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije i njegove akte. problem oblika vladavine.

PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao pisani rad iz predmeta Opšta istorija drţave i prava na Internacionanom univerzitetu u Novom Pazaru Visokoškolska jedinica u Subotici.II. dr. pod mentorstvom prof. akademske godine 2011/2012. Ţeljka Bartulovića. smer Kriminalistika. 3 .

...........2 PREDGOVOR ………………………………………………….….3 III.........…….....…19 4 ..…………………………………………………...........……..18 VI. II.5 V........ TEKST ................. REZIME ……..4 IV.. LITERATURA ………………………………………………….. ZAKLJUČAK ……………………………………………………….......... SADRŢAJ…………………………………………………………..... SADRŢAJ I....III............ 502-514.

MeĎunarodno-politički poloţaj NOP-a. ustaško-domobranske. Tendenciozno je tumaĉila ĉinjenicu da narodi Jugoslavije. godinu. Drţave antifašistiĉke koalicije priznavale su je kao takvu. Iz celine ovih vojnih zbivanja proistiĉe: prvo. Njena osnovna teţnja je bila da diplomatiskim i propagandnim sredstvima prikrije odnosno u netaĉnom svetlu prikaţe dogaĊaje u Jugoslaviji. da su porazi fašistiĉke koncentracije u borbama protiv NOV i POJ slabili kapitalne osovinske poloţaje prema saveznicima. SSSR i Velike Britanije. sa dvadeset i šest divizija. S druge strane. svaka na svoj naĉin i iz svojih posebnih strateških razloga. jugoslovenska izbegliĉka vlada. da se preko njih pa ĉak neposredno i ona sama. Ona je tada vezivala dvadeset i ĉetiri nemaĉke. da fašistiĉke snage nisu uspele da deblokiraju onaj deo balkanskog strateškog puta koji je neprestano napadala oslobodilaĉka vojska Jugoslavije. na ĉelu sa kraljem. Slovenije. vojniĉki i politiĉki organizovanim delovima domaćih burţoazija drţala i rasplamsavala svenarodni otpor osvajaĉu. Ta vlada hotimice je zaobilazila suštinu: da je Jugoslavija neobnoviva na starim. kompromitovanim osnovama. TEKST dinica vernih svrgnutom Musoliniju. U savezniĉkim zvaniĉnim krugovima. 2. drugo. da njeni eksponenti u zemlji saraĊuju sa okupatorima. da je NOV i POJ jedina i nasuprot izdajniĉkim. deset samostalnih brigada i sto osam partizanskih odreda. treće. pa ĉak i u širokoj demokratskoj javnosti sveta. Prolazeći kroz vrlo riziĉne vojne poduhvate. bugarske. Za razliku od ranijih ofanziva. Opšta politiĉka linija jugoslovenske izbegliĉke vlade bila bi nesprovodljiva da joj nisu išli na ruku i odnosi izmeĊu glavnih partnera antifašistiĉke koalicije. koje su preteţno udarale u jezgro NOV i POJ. kada je obavljeno drugo zasedanje AVNOJ-a. Kao što je poznato. ĉetniĉke i Rupnikove trupe. da je NOV i POJ bila i da se potvrdila kao samostalni nosilac jednog od znaĉajnih frontova drugog svetskog rata i ĉetvrto. komunistiĉki i anacionalni pokret. koji su nadirali na istoku i zapadu.IV. bila je reprezentant Jugoslavije. izbegliĉka vlada je zvaniĉno delovala pri vladama savezniĉkih drţava. koji su se zbili tokom. dugo vremena su priznavale 502 5 . NOV i POJ je postigla operativnu zrelost i organizacioni uspon. nije postigla svoj krajnji cilj. U tom svojstvu.000 pripadnika domaćih kvislinških formacija. Vlade SAD. stvarno i objektivno. kroz borbu protiv fašizma i njegovih domaćih privesaka. ĉiji je tok zahvatio i 1944. devet bugarskih i tri maĊarske divizije sa oko 450. NOP je pred drugo zasedanje AVNOJ-a imao krupne spoljno-politiĉke teškoće. tj. ta vlada je vojne uspehe NOP-a pripisivala ĉetnicima Draţe Mihajlovića. I pored sveg svog otpora fašistiĉkim napadaĉima. Pred drugo zasedanje AVNOJ-a oslobodilaĉku vojsku je saĉinjavalo osam korpusa. ova je bila razuĊena i posebno usmerena prema osloboĊenim podruĉjima Hrvatske. Ona je sve ĉinila da NOP predstavi kao uskostranaĉki.000 vojnika i oko 180. do novembra 1943. Bosne i Hercegovine. odnosno njenog drţavno-pravnog kontinuiteta. koji su delovali pod nazivom „Jugoslovenska vojska u otadţbini“. ne drţi lojalno prema savezniĉkim ratnim naporima. Crne Gore i Makedonije. ona je sejala i utvrĊivala zablude o stanju u Jugoslaviji. Nedićeve. pokazuju spremnost pa ĉak i grade osnove nove vlasti. Ni ta zamašna operacija.

opis stepena do koga je došla oslobodilaĉka borba i osnovna linija po kojoj će se kretati rad predstojećeg. potvrĊuje i instrukcija izbegliĉke vlade Kraljevine Jugoslavije Draţi Mihajloviću od 11. Njeni zakljuĉci o uspostavljanju nezavisne Austrije. od 19.. Od novembra 1942. (Hronologija oslobodilaĉke borbe . demokratizaciji Italije. ukidanju fašistiĉkih organizacija. MeĊunarodni poloţaj NOP-a oteţavalo je i to što je i SSSR. odrţana je u Moskvi konferencija ministara inostranih poslova SAD. kada je obrazovan AVNOJ. jer bi to znaĉilo graĊanski rat. Treće. Od maja 1943.. oktobra 1943. Pre odrţavanja te konferencije. naroĉito posle kapi- 503 6 . drugog zasedanja AVNOJ-a. Mi nećemo dozvoliti da oni doĊu u Jugoslaviju. vlade zapadnih saveznika su u bitnom usmeravale politiku jugoslovenskih organa u izbeglištvu. Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu. Bilo je izvesno na NOP ne prepušta velikim silama donošenje odluka o politiĉkoj i drţavnoj sudbini naroda Jugoslavije i da im to stavlja do znanja. da poremete odnose izmeĊu SSSR-a i ostalih vodećih drţava antifašistiĉkog bloka. do 30.. do novembra 1943. 567). Beograd 1964. SSSR i Velike Britanije. Josip Broz Tito uputio je vladi SSSR-a depešu u kojoj stoji: „Prvo. koja je data sa odobrenjem vlade Velike Britanije. 467).. Drugo. pokušavao da odredi odnosno suzi domet politiĉko-strateških ciljeva NOP-a. maja 1943. meĊunarodni poloţaj NOP-a poĉeo je postepeno da se popravlja. One su poznavale lice i naliĉje te politike. izdajnika Draţu Mihajlovića i zbog toga nose svu odgovornost za to izajstvo nad narodima Jugoslavije.“ (Hronologija oslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945. Jedino zakonita vlada u sadašnje vrijeme jesu narodnooslobodilaĉki odbori na ĉelu sa Antifašistiĉkim vijećem“.. Pa ipak. 2. Politiĉke promene u Jugoslaviji za trajanja rata mogle su. Pre svega. oktobra 1943. motivisan sopstvenim strateškim idejama i poloţajem u okviru antifašistiĉke koalicije. Govorimo u ime ogromne većine naroda da on ţeli demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilaĉke odbore. zato što oni dvije i po godine i sada podrţavaju saradnike okupatora. bili su znak da se glavni partneri antifašistiĉke koalicije pripremaju za ureĊenje posleratnog sveta. da ĉetnici privremeno prekinu svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima. prema njegovim procenama. Tada je jedan deo saveznika poĉeo neposredno da se suoĉava sa vojnim i politiĉkim prilikama kao i razlozima promena u Jugoslaviji. VI. kada je odrţano njegovo drugo zasedanje.. a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade . DRUGO ZASEDANJE AVNOJ-A 1.Uslovi i neophodnost saziva. To. izmeĊu ostalog.. U tim taĉkama sadrţani su suština problema obrazovanja nove Jugoslavije. što doduše još nije znaĉilo i kraj njenog ratnog puta.tu vladu i uvaţavale njene politiĉke motive. Ĉetvrto. Prema njoj: „Odstupanje od ovoga moţe biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande . kada je prva vojna misija zapadnih saveznika dospela do Vrhovnog štaba NOV i POJ. Oslobodilaĉka vojska već je prebrodila mnoga iskušenja. kaţnjavanju ratnih zloĉinaca i dr. U takvim okolnostima. NOP je upotpunio vojne i politiĉke uslove za donošenje akata o konstituisanju noje jugoslovenske drţave.

Pa ipak. Samim tim nije bio niti mogao biti opovrgnut legitimitet organa kraljevine Jugoslavije. Bilo je nesumnjivo da ona predstavljaju više i organske delove već ustaljenog sistema narodnoodborske vlasti i da ĉine zametke nastajućeg federalnog ureĊenja. Sa unutrašnje-politiĉke taĉke gledišta bilo je neophodno da se taj proces i formalno obeleţi i sankcioniše.tulacije Italije i u krajnjoj liniji neuspešnog pokušaja Nemaĉke da kroz VI ofanzivu svojim jedinicama ispuni i ĉvrsto odrţi italijanski okupacioni prostor u Jugoslaviji. javno pokazali da raĉunaju sa partizanskom snagom a s druge tajno otpoĉeli pregovore oko interesnih sfera u Jugoslaviji. preurede prema svojim interesima. Vojni potezi NOP-a obavljeni su jednovremeno sa znaĉajnom organizaciono-politiĉkom delatnošću na podruĉju izgradnje narodne vlasti. koja je oţivotvoravala naĉelo samoupravnosti radnog naroda u politiĉko-teritorijalnim jedinicama. AVNOJ. I tada saveznici nisu dovodili u pitanje jugoslovensku izbegliĉku vladu. s jedne strane. razliĉitih teritorijalno-politiĉkih stepena. Na taj naĉin bi bili ozvaniĉeni kraj Kraljevine Jugoslavije i nastanak nove jugoslovenske drţavne tvorevine. premda još u funkciji opštepolitiĉkih predstavništava NOP-a pojedinih zemalja Jugoslavije. Na toj konferenciji. ĉije se zasedanje poklopilo sa odrţavanjem konferencije u Teheranu. U zemaljskim odnosno jugoslovenskim razmerama u jeku rata izvršena je smena nosilaca vlasti. Donošenjem akata kojima bi se to postiglo. Baš u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. Na slobodnoj teritoriji oni su bili jedina i jedinstvena revolucionalno-demokratska vlast. Na njoj je donet zakljuĉak da se partizani Jugoslavije u najvećoj mogućoj meri potpomognu i to materijalno i operacijama komandosa. pa u njegovom okviru i Jugoslaviju. nova Jugoslavija bi stekla svoj drţavnopravni subjektivitet. Vodeće sile antifašistiĉkog tabora su i pored javnog izjašnjavanja za pravo naroda na samopredeljenje i duh Atlanske povelje radile na tome da svet. Zemaljska veća. decembra 1943. Objavljivanjem tog zakljuĉka šefovi antifašistiĉke koalicije su javno i realistiĉki procenili vrednost i vaţnost narodnooslobodilaĉke vojske i njenu ulogu u predstojećim operacijama. novembra do 1. njihovo drţanje prema stvarnosti u Jugoslaviji zahvatale su izvesne promene. od 28. AVNOJ je bio najviši izraz te celine koja se neosporno pretvarala u drţavni organizam. SSSR-a i Velike Britanije. Pa i pored toga on je imao dovoljno osnova da bude oprezan.. saveznici to nisu ni pripremali. Polazio je od toga da samostalno ali sa neophodnim meĊunarodno-politiĉkim elasticitetom treba da ĉuva celokupnost svojih vojno-politiĉkih ostvarenja. da sopstvenom voljom i bez odugovlaĉenja ima da razvlasti organe Kraljevine Jugoslavije i tako pokrene borbu za meĊunarodno priznanje nove drţave. Nacionalno izdajstvo je konaĉno onemogućilo politiĉki odluĉujuće delove jugoslovencke burţoazije da nastupaju u ime naroda i narodnosti Jugoslavije. odrţana je Teheranska konferencija šefova SAD. U većem delu Jugoslavije delovali su narodnooslobodilaĉki odbori. oni su. priliĉno su razvila osnovne atribucije vlasti. U takvim okolnostima bilo je neodloţno da AVNOJ zadobije svojstva vrhovnog organa vlasti. ona je upeĉatljivo poboljšala svoj strateški poloţaj. Konaĉno. tada još nije raspolagao ovim podacima. I spoljno-politiĉki razlozi su opravdavali sazivanje AVNOJ-a. kako će se to uskoro videti. 504 7 .

opremi i hrani koju su saveznici ukazali. vojska te vlade. odnosno za oduzimanje legitimiteta tzv. naprotiv.-30. Da bi se to otklonilo i spreĉila obnova prošlosti u referatu je istaknuta potreba uvoĊenja republikanskog oblika vladavine. Monarhija je politiĉki osuĊena. kako je reĉeno u referatu. S obzirom na dotadašnja ostvarenja oslobodilaĉke borbe. Stoga je na zasedanju uĉestvovalo 142 delegata. Pokazalo se da ona nije sluţila bratstvu već. MeĊu njima posebno mesto imaju akti ustavnog karaktera. Velike Britanije i SAD. Politiĉku podlogu razmatranja i odluka na tom zasedanju saĉinjavali su izveštaj o radu Izvršnog odbora AVNOJ-a. Toj kategoriji delimiĉno pripada Deklaracija koju je AVNOJ doneo pre svih ostalih odluka. obrazloţeni su vaţnost i neophodnost da se AVNOJ pretvori u najviši zakonodavni i izvršni organ drţavne vlasti. ugnjetavanju naroda Jugoslavije i hegemoniji velikosrpske burţoazije. Smisao svega toga bio je da se konstatuje sazrelost uslova za konstituisanje Demokratske Federativne Jugoslavije. Taj istorijski dokument raspolaţe politiĉko-deklaratornim i konstitutivnim svojstvima. Kroz prva dva dela Deklaracije prikazani su istorijske tekovine oslobodilaĉkog pokreta i problemi i ĉinioci koji oteţavaju oslobodilaĉke napore naroda Jugoslavije. konstatacije i zakljuĉaka.Drugo zasedanje AVNOJ-a i njegovi akti. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneti su akti razliĉitog pravnog i politiĉkog znaĉaja. koje su omogućile poĉetak vojniĉke saradnje. Kralj Petar II je ocenjen kao središte okupljanja reakcije i podrţavalac Draţe Mihajlovića. Naglašena je potreba da se preduzmu sve mere kako bi narodi Jugoslavije stvorili drţavno ureĊenje koje bi se zasnivalo na njihovom bratstvu i ravnopravnosti i jemĉilo slobodu u demokratiju svih slojeva društva. ĉinjenica da narodi Jugoslavije cene znake sve pravilnije ocene njihove borbe u savezniĉkim zemljama. jugoslovenska vlada u izbeglištvu zajedno sa svom reakcionarnom izbegliĉkom klikom. sastavljen je od uvoda. U referatu su izloţeni presudni problemi i zahtevi narodnooslobodilaĉke borbe u toj etapi. Drugo zasedanje AVNOJ-a odrţano je 29. a saveznici stave u 8 .1. Kao takvi ĉinioci oznaĉeni su tzv. jugoslovenskoj izbegliĉkoj vladi. u potpunom skladu sa naĉelima Atlanske povelje. Šesta neprijateljska ofanziva kao i ratne prilike u celini omeli su dolazak delegacija iz Makedonije i Sandţaka i znatan broj pojedinaca. Za uĉešće na njemu zemaljska veća su izabrala 268 delegata. TakoĊe je istaknuto prihvatanje odluka moskovske konferencije prema kojima se svim narodima osigurava pravo da po slobodno izraţenoj volji reše pitanje svog drţavnog ureĊenja. podvuĉeni su uspostavljanje direktnih veza izmeĊu Glavnog štaba savezniĉkih oruţanih snaga Srednjeg istoka i Vrhovnog štaba NOV i POJ. ĉetnici Draţe Mihajlovića i kralj Petar II-utoĉište i simbol protivnarodnih snaga. Vrhovnog komandanta NOV i POJ o razvoju narodnooslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije u vezi sa meĊunarodnim dogaĊajima. koji je podeo njegov predsednk dr Ivan Ribar i referat Josipa Broza Tita. Konstatovani su i osećanja prijateljstva naroda Jugoslavije prema narodima SSSR-a. u Jajcu. izraţena je zahvalnost za pomoć u ratnom materijalu. novembra 1943. Izraţeno je uverenje da saveznici neće krivo shvatiti istorijski korak i steĉeno pravo naroda Jugoslavije da sami o sebi odluĉuju što je.

Zadra i anektiranih delova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ostrva slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji. U skladu sa odlukom Moskovske konferencije o borbi protiv ratnih zloĉinaca. 2. koja je akt sa obeleţjima politiĉke deklaracije kao i Odluka o uvoĊenju naziva maršala Jugoslavije u narodnooslobodilaĉkoj vojsci Jugoslavije. da se izbegliĉkoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije. Odluka o odobravanju odluka. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu i 4. 3. prekretniĉki potez. donelo je Odluku o dodeljivanju naziva Maršala Jugoslavije Josipu Brozu Titu. S obzirom na sadrţinu tih zakljuĉaka opravdano se istiĉe da Deklaracija raspolaţe konstitutivnim elementima sa ustavnom snagom.Konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. a Istre. Oĉigledno je da ona nije nastala u jednom trenu. U završnom delu Deklaracije zakljuĉeno je da se AVNOJ konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavniĉko telo Jugoslavije. doneta je i Odluka o obrazovanju drţavne komisije za utvrĊivanje zloĉina okupatora i njihovih domaćih pomagaĉa. da se pregledaju svi meĊunarodni ugovori i obaveze koje je u ime Jugoslavije sklopila ta vlada i to s ciljem njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja. VII. kao organ sa obeleţjima narodne vlade. Rijeke. da se uspostavi Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije (NKOJ). federativnom principu kao drţavna zajednica ravnopravnih naroda. naredaba i izjava Izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Ozvaniĉen je postanak nove jugoslovenske drţave. DRŢAVNO-PRAVNI EFEKTI I MEĐUNARODNI ODJEK AKATA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 1. Odluku o naimenovanju Nacionalnog komiteta osloboĊenja Jugoslavije za ĉijeg je predsednika izabran Josip Broz Tito. Predsedništvo AVNOJ-a. TakoĊe su doneti: Odluka o priznavanju i zahvalnosti narodnooslobodilaĉkoj vojsci. izabrano na tom zasedanju. koja ima karakter zakonskog akta. AVNOJ je potom doneo posebne akte ustavnog karaktera kojima pripadaju: 1. Ono je potvrdilo odluke slovenaĉkog narodno-oslobodilaĉkog odbora i Zemaljskog antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Hrvatske o prikljuĉenju Slovenaĉkog primorja i drugih slovenaĉkih zemalja slobodnoj Sloveniji. Odluka o oduzimanju prava zakonite vlade Jugoslavije takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II KaraĊorĊeviću. Odluka o kojoj je reĉ sublimirala je na drţavnopravni naĉin celokupan proces izgradnje narodne 9 . Odluka o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu osloboĊenja kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobodilaĉkog rata. odnosno odobrenja i da se ne priznaju njeni eventualni budući ugovori i obaveze kao i da se Jugoslavija izgradi na demokratskom. Donošenjem odluke o pretvaranju AVNOJ-a u vrhovni organ vlasti povuĉen je strateški. Istovremeno je istaknuta obaveza da se tim zakljuĉcima da oblik posebnih odluka AVNOJa.505 poloţaj da i pravno uvaţe volju naroda Jugoslavije da samostalno i na novim temeljima izgrade svoju drţavu.

S obzirom na to i Odluku o proglašenju AVNOJ-a za najviši organ drţavne vlasti. koje se sastoji od predsednika. mimo volje naroda Jugoslavije. AVNOJ je postao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. a bio je sastavljen od predsednika. U njemu su ujedinjene zakonodavna i izvršna funkcija. Monarhija je pala. Taj organ je imao sva obeleţja narodne vlade. ĉiju celinu on predstavlja. Ono je. bez kojih ne bi bilo nove drţave i da su ona omogućila njeno pravno oblikovanje. Pri svemu tome. stekao celovitost i potpuna svojstva drţavne vlasti. federativni karakter tog organa i treće. a posebno pravo da pred stranim drţavama zastupa narode Jugoslavije. AVNOJ je okvalifikovan kao privremeni predstavnik tog suvereniteta. bilo ovlašćeno da imenuje Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije. Normirano je da to vaţi i za svaku drugu „vladu“ eventualno ubuduće stvorenu u zemlji ili izvan nje. Ozakonjeno je da on tu funkciju vrši u vreme oslobodilaĉkog rata. a republika nastala s pojavom prvih organa narodne vlasti.u. sa preobraţenim AVNOJ-em na ĉelu. Kao što se vidi. Tako je sistem narodnooslobodilaĉkih odbora. Predsedništvo je odgovaralo za svoj rad AVNOJ-u. donosioci te odluke jednovremeno su normirali: prvo. AVNOJ oliĉava naĉelo jedinstva vlasti. 1. suverenitet naroda i drţave. Za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u. Tim povodom ispoljena su sledeća mišljenja: 1. što je bilo jedno od jemstava da narodni suverenitet bude dosledno ostvarivan. koja se izraţava jedino u AVNOJ. Prema odluci o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije. najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti. AVNOJ je doneo odluku kojom se takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju sva prava zakonite vlade Jugoslavije. u ime veća a izmeĊu njegovih zasedanja. pet potpredsednika. Kralju Petru II KaraĊorĊeviću zabranjen je povratak u zemlju. Monarhija je pala a republika 10 . AVNOJ bira svoje predsedništvo. Naglašavanjem suvereniteta naroda i drţave oni su obeleţili dve strane tog jedinstvenog pojma: iskljuĉivo pravo naroda da sam sobom vlada i iskljuĉivo pravo novonastale drţave da pred spoljnim svetom zastupa interese i izvršava obaveze svoje politiĉko-teritorijalne celine. predstavlja narodni i drţavni suverenitet i vrši sve njegove zakonodavne i izvršne funkcije. s tim da pitanje kralja i monarhije reši narod posle osloboĊenja ĉitave zemlje. takoĊe. 2.Problem oblika vladavine. tri potpredsednika i trinaest poverenika koji su stajali na ĉelu pojedinih resora. Ono. Njom je potvrĊeno da su oslobodilaĉka borba i socijalistiĉka revolucija naroda Jugoslavije nerazdvojiva zbivanja. kako bi se donošenje konaĉnih odluka rezervisalo za ustavotvornu skupštinu. na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraĊene Jugoslavije. dva sekretara i najmanje ĉetrdeset ĉlanova. drugo. u istorijsko-pravnoj literaturi raspravjano je pitanje vremena promene oblika vladavine u novonastaloj drţavi. Federativni karakver AVNOJ-a proistiĉe iz odredaba spomenute Odluke prema kojima se taj organ konstituiše u skladu sa principima federativnog ureĊenja.506 vlasti i oslobodilaĉke borbe koji su zapoĉeli u leto 1941. naĉelo jedinstva vlasti.

a) Postepeno menjanje savezniĉkog drţanja prema zbivanjima u Jugoslaviji. Treće gledište je nepobitno jer se drţi Deklaracije o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 29. To se potvrĊuje i dogaĊajima na meĊunarodnoj pozornici. tj. nezakonita i nepriznata u zemlji. Ono meĊutim ne vodi raĉuna o prethodnom procesu koji je u odnosu na promenu obilka vladavine zapoĉeo od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Ta vlast nije bila monarhistiĉka. Geršković „Postojala je jedna vlast u zemlji predstavljena u licu AVNOJ-a. na jugoslovensku slobodnu teritoriju došla je savezniĉka vojna misija na ĉelu sa engleskim generalom Mak Linom. a priznata u meĊunarodnim odnosima. 221-222). sovjetska vojna misija koju je predvodio general Kornjejev. 3. Drugo gledište se iskljuĉivo oslanja na normativnu stranu stvari.. na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. odnosno London i Vašington. ĉijim je donošenjem od strane Ustavotvorne skupštine republika neosporno ustanovljena. novembra 1945. Kako to kaţe L. Postojala je i jedna vlada u inostranstvu. koji su od Drugog zasedanja AVNOJ-a izazvali prelazne politiĉke i institucionalno-pravne novine u novoj Jugoslaviji. novembra 1945. novembra 1945) samo formalno dvovlašće. Beograd 1957. Prvo gledište previĊa ĉinjenicu da je drţava integralan sistem javne vlasti te da nagoveštaji njenog nastajanja u vidu narodnooslobodilaĉkih odbora (1941) još nisu bili manifestacija njenog efektivnog i formalnog uobliĉenja. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a.MeĎunarodni poloţaj i borba za meĎunarodno priznanje nove Jugoslavije. meĊutim. Vrhovni štab NOV i POJ uputio je svojevojne misije u Kairo. pre svega. sve jasnija mišljenja. nije došlo ni do kakvog izraza priznanja nove jugoslovenske drţave ali je otpoĉela izvanredna i vrlo sloţena meĊunarodnopolitiĉka delatnost koja je sporo i konaĉno dovela do tog ĉina. Preko tih misija savezniĉka javnost upoznavana je sa stvarnošću u Jugoslaviji. a zatim u Moskvu. Posle odluke Teheranske konferencije o pomoći jugoslovenskim partizanima. a od obrazovanja te vlade do sastanka Ustavotvorne skupštine (29. marta 1945) u Jugoslaviji je postojalo stvarno dvovlašće. da savezniĉke vlade nisu javno i totalno opovrgavale ili priznavale odluke AVNOJ-a. sa odreĊenim faktiĉkim uticajem u zemlji. nepriznata u inostranstvu ali koja je već stvarno imala meĊunarodne odnose. ali i njih nedovoljno suptilno tumaĉi. Monarhija je ukinuta a republika proglašena na Ustavotvornoj skupštini 29. Obje vlasti su postojale. Pre Drugog zasedanja AVNOJ-a. bez obzira koliko je koja u kom ĉasu i u kom odnosu imala stvarne vlasti. a februara 1944. Pokazalo se. 1. S obzirom na to ima osnova za prihvatanje gledišta o privremenom dualitetu drţavne reprezentacije Jugoslavije poĉev od Drugog zasedanja AVNOJ-a. To su bile manifestacije faktiĉkog priznanja NOV i POJ kao savezniĉke armije. i 4. (Historija narodne vlasti. U pogledu vaţnosti NOV i POJ za ostvarenje celine savezniĉkog poduhvata izraţavale su. sve do jeseni 1944. one su u razliĉitim nijansama i iz razliĉitih pobuda isticale da je NOV i POJ centar otpora 508 11 .507 ustanovljena na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a do obrazovanja Privremene narodne vlade DFJ (7. naroĉito ukoliko se tiĉe voĊenja rata. maja 1943. Radi toga istovremeno su postojala i oba sistema vladavine“.

preko svog ministra inostranih poslova. b) Sporazumi Tito-Šubašić i meĊunarodno priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. sve povoljnijem poloţaju nove Jugoslavije u široj meĊunarodnoj javnosti i ĉinjenici da je jugoslovenska emigracija zapala u sukobe. u Jugoslaviji je došlo do VII neprijateljske ofanzive. da NKOJ i ta vlada odrede organe koji će koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja i olakšati stvaranje jedinstvenog predstavništva drţave. Naprotiv. vlada SSSR je ocenila kao pozitivne ĉinjenice. koja je tada raspolagala sa preko 300. potpisivanjem sporazuma NKOJ se opredelio za pregovore jer je smatrao da je verovatnije da će tako postići priznanje meĊunarodno-pravnog kontinuiteta Jugoslavije. ali ne i zabrana da se kralj Petar vrati u zemlju. Vlada SAD.protiv neprijatelja u Jugoslaviji. kao nastavljaĉ meĊunarodnopravnog bitisanja dotadašnje jugoslovenske drţave. Pre sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. Tada je i SSSR izdao saopštenje o dogaĊajima u Jugoslaviji u kome se spominju odluke AVNOJ-a. bio je insistiranje na sporazumu NKOJ-a i izbegliĉke vlade. Samim tim saveznici nisu oznaĉili temeljno menjanje svoje politike prema novoj Jugoslaviji. a emigrantska vlada ispoljavala sve veće znake sopstvene nemoći. Znaĉajnu operaciju neprijatelja predstavljao je desant na Drvar u kome se nalazio Vrhovni štab NOV i POJ. Vrhovni štab NOV i POJ nije bio uništen već je nastavio svoju delatnost na ostvru Visu. juna 1944. Izgledi da sporazum neće ugroziti tekovine oslobodilaĉke borbe leţali su u snazi oslobodilaĉke vojske. staro ureĊenje i njihove pozicije. mandatara za sastav a docnije i predsednika Jugoslovenske izbegliĉke vlade. Te dogaĊaje. Ona je zapoĉela aprila. da NKOJ smatra da u trenutku zakljuĉenja sporazuma nije potrebno isticati i zaoštravati pitanje kralja i monarhije jer ono trenutno ne predstavlja smetnju za saradnju strana ugovornica. koji su završeni 16. istog meseca je obećala pomoć kako partizanima tako i ĉetnicima Draţe Mihajlovića i dala podršku kralju Petru i izbegliĉkoj vladi smatrajući ih legitimnim zastupnicima Jugoslavije. Decembra 1943. U sporazumu Tito-Šubašić stoji: Da bi kraljevska jugoslovenska vlada trebalo da bude sastavljena od naprednih demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOPa. Taj vazdušni prepad izveden 25. naklonost prema kralju Petru II i savezniĉku aktivnost da se u Jugoslaviji ujedine sve snage koje ţele da se bore protiv neprijatelja. zapadni saveznici su dosta ţurno ušli u rafinirane diplomatske operacije sa krajnjim ciljem da se u posleratnoj Jugoslaviji odrţe monarhija. maja 1944. posle svojih izjava u decembru 1943. Neprijateljske snage bile su sastavljene od nemaĉkih i bugarskih divizija kao i domaćih kvislinških jedinica. Na insistiranje saveznika na Visu je došlo do pregovora izmeĊu Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. To tim pre jer je prihvaćeno da će se to rešiti posle osloboĊenja cele zemlje. Na taj naĉin bi nova Jugoslavija. 509 12 . ostao je bez rezultata. fungirala kao subjekt zajednice naroda.000 boraca. koji su navodno naišli na povoljan odziv u Engleskoj i SAD. Ozbiljan korak u tom pravcu. a s neuspehom završena juna 1944. zvaniĉno motivisan potrebom ujedinjenja snaga otpora u Jugoslaviji. ministar inostranih poslova Velike Britanije Idn ponovio je spremnost svoje zemlje da Jugoslaviji ukaţe pomoć istakao privremeni karakter odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a.

vlada je priznala privremenu upravu koju su postavili AVNOJ i NKOJ. odrţana je u Jalti Krimska konferencija šefova SAD. marta postavljena je zajedniĉka vlada na ĉelu sa Maršalom Titom. Ali u jesen 1944. Prema preporuci to telo bi se nazvalo Privremenom narodnom skupštinom. Preporuĉeno je da zakonodavna akta doneta od strane AVNOJ-a budu podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skupštine. KPJ povela je oslobodilaĉki rat i socijalistiĉku revoluciju. Razvitak oslobodilaĉke borbe od Drugog zasedanja AVNOJ-a potvrdio je da su narodi i narodnosti Jugoslavije opredeljeni za zajedniĉki ţivot u uslovima ravnopravnosti i da tu ravnopravnost postiţu i uĉvršćuju kroz organe narodne vlasti i jedinice oslobodilaĉke vojske. Ubrzo zatim. osloboĊena je ĉitava Srbija. marta 1945. Izvršenjem preporuka velikih saveznika postignuto je savezniĉko priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. Izgradnja federacije Federalizacija Jugoslavije bila je najtešnje uslovljena neodloţnom potrebom da se u interesu oslobodilaĉke borbe već u toku rata reši nacionalno pitanje. To su nameravali da postignu proširenjem izbegliĉke vlade pojedincima iz NKOJ-a. Saveznici su zatim nastavili napore da se obrazuje zajedniĉka jugoslovenska vlada. do 11. novembra 1944. došlo do drugog sporazuma TitoŠubašić. a vrhovni organi nove Jugoslavije prešli su u Beograd. vlada dr Šubašića objavila je deklaraciju kojom je izrazila priznanje otporu naroda ĉiji je najviši izraz narodnooslobodilaĉka vojska Jugoslavije. koje bi u odsutnosti kralja vršilo kraljevsku vlast. Pored ostalog. a 7. Tako je 1. koja će biti odgovorna AVNOJ-u. Obraćanje sovjetske komande NKOJ-u bilo je prvi izraz priznanja nove drţave. SSSR i Velike Britanije. U to vreme bio je uveliko prevaziĊen plan o rekonstrukciji izbegliĉke vlade. U tim operacijama sa snagama oslobodilaĉke vojske sadejstvovale su i jedinice Crvene armije. osudila rad izdajnika i pozvala narod da se okupi pod voĊstvom Maršala Tita. od 4. 4. Naznaĉeni su novi uslovi i osnovi obrazovanja zajedniĉke vlade. koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom štabu NOV i POJ da bi oni dali pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jednom delu jugoslovenske teritorije. kao i da ta vlada izjavi da će AVNOJ biti proširen uvoĊenjem onih ĉlanova poslednje narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. Deklaracijom te konferencije preporuĉeno je Maršalu Titu i dr Šubašiću da odmah izvrše sporazum i na njegovim osnovama obrazuje zajedniĉku vladu. S tim saznanjem i uverenjem da se u Jugoslaviji mora uspostaviti ravnopravnost naroda i narodnosti.Shodno sporazumu. Ugovoreno je obrazovanje kraljevskog namesništva. Od naĉina pristupa narodima i narodnostima Jugoslavije i njihovog poloţaja zavisila je i zavisi sudbina te višenacionalne zajednice. Do te saradnje došlo je na molbu sovjetske komande. februara 1945. U takvim okolnostima došlo je 2. a dr Šubašić je došao u Beograd da potraţi nova rešenja. U njoj stoji da narodi Jugoslavije nikada nisu priznali raskomadavanje svoje zemlje od strane fašistiĉkih imperijalista i da su ispoljili ĉvrstu volju da ostanu ujedi- 510 13 . do obrazovanja Namesništva. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu.

2. jula 1944. izvršeno je pretvaranje toga tela u Crnogorsku antifašistiĉku skupštinu narodnog osloboĊenja i obrazovanja federalne Crne Gore. avgusta 1944. Od 7. Na zasedanju ASNO Makedonije doneto je rešenje o uvoĊenju makedonskog jezika kao sluţbenog jezika u makedonskoj drţavi. novembra 1944. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu izazvala je i formalno konstituisanje drţava ĉlanica jugoslovenske federacije. Makedonije. do 10. Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Na većini ovih zasedanja doneti su i izvesni osobeni akti ili akti sa izvesnim osobenim odredbama. Na zasedanju ZAVNOH-a u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graĊana demokratske Hrvatske. naglašena teţnja srpskog naroda za stvaranjem zajedniĉke drţave Juţnih slovena i izraţena njegova spremnost da se i dalje bori za potpuno ostvarenje odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. Slovenije.Treće zasedanje Avnoj-a.njeni. utvrĊeno je da su hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj jednaki i ravnopravni. na trećem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom 9. 11. OD TREĆEG ZASEDANJA AVNOJ-a DO USTAVOTVORNE SKUPŠTINE 1. na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu 1. U Bosni i Hercegovini doneta je Deklarcija o pravima graĊana u kojoj se konstatuje da se u pravednom oslobodilaĉkom ratu iskiva bratstvo Srba. na prvom zasedanju Antifašistiĉkog sobranja narodnog osloboĊenja Makedonije u Prohoru Pĉinjskom. kao i da je AVNOJ vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. jula 1944. U Deklaraciji Velike antifašistiĉke skupštine narodnog osloboĊenja Srbije osuĊena je politika reakcionarnih velikosrpskih klika. Slovenaca. federalna Hrvatska. Hrvata. prihvata postojeće tendencije u pravcu federalizacije i daje im drţavno-pravni oblik i snagu. dakle. Zato istiĉe da već u vreme oslobodilaĉkog rata osnovne organe narodne vlasti pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaĉki odbori i Zemaljska antifašistiĉka veća narodnog osloboĊenja. Muslimana i Hrvata i zajamĉuje njihova ravnopravnost u zajedniĉkoj domovini. avgusta te godine AVNOJ je odrţao svoje treće i poslednje zasedanje. federalna Makedonija. federalna Bosna i Hercegovina. Makedonaca i Crnogoraca. Na zasedanju Slovenaĉkog narodnooslobodilaĉkog veća u Ĉrnomelju 19. Zemlja je konaĉno osloboĊena 15. februara 1944. maja 1945. obrazovana je federalna Slovenija. Hrvatske. Narodnostima (prema Odluci nacionalnim manjinama-pr. odnosno naroda Srbije. Istovremeno je jednodušno odobrena odluka AVNOJ-a o izbegliĉkoj vladi i monarhiji. To zasedanje opterećivale su tendencije savezniĉke politike prema Jugoslaviji. na zasedanju ZAVNO Crne Gore i Boke u Kolašinu 14. Odluka.) obezbeĊuju se sva nacionalna prava. koje su na- 511 14 . p. U tom smislu se konstatuje i normira da je Jugoslavija izgraĊuje i da će se izgraditi na federativnom principu koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba. maja 1944. VIII. a federalna Srbija konstituisala se kao drţava ĉlanica jugoslovenske federacije na Velikoj antifašistiĉkoj skupštini narodnog osloboĊenja u Beogradu. Naĉelu suverenosti naroda dato je mesto jednog od temeljaca nove zajednice. Odluka polazi od ĉinjenice da je proces federalizacije u toku i da su njegovi organizacioni izdanci vidljivi.

godine preneo svoju vlast na namesnike. Privremena narodna skupština imala je da donese zakonske akte i putem njih pripremi konstituisanje i saziv Ustavotvorne skupštine. decembra 1938. Od njih. 512 15 . avgusta do 28. nije izazvao ma kakvo pravno dejstvo. I njen spoljni ĉinilac-suspendovani kralj Petar IIpotpomogao je destruktivnu delatnost politiĉkih zastupnika starog društva i ureĊenja u Privremenom narodnom predstavništvu DFJ. sastavljena od graĊanskih politiĉara razliĉitih struja osporavala je tekovine oslobodilaĉke borbe. Opozicija tj. odobreni su Rezolucija AVNO Sandţaka od 29. kojom se Kosovo i Metohija prikljuĉuju federalnoj Srbiji. marta 1945.Privremena narodna skupština DFJ. o prikljuĉenju Sandţaka delom Srbiji a delom Crnoj Gori i Rezolucija Oblasne skupštine Kosova i Metohije (Prizren od 8. Pored toga. Zakon o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu. a zatim to telo pretvoriti u Privremenu narodnu skupštinu. zborovima i drugim javnim skupovima i Zakon o štampi. Zakon o udruţenjima. s obzirom na uslove po kojima je on marta 1945. manjina. 36 je bilo izabrano na parlamentarnim izborima Kraljevine Jugoslavije od 11. kada je proglašena FNRJ. Donošenjem takozvanih politiĉkih zakona omogućila je raspisivanje i sprovoĊenje izbora za ustavotvornu skupštinu. Zakon o ustavotvornoj skupštini. Privremena narodna skupština obavila je sloţen zakonodavni rad. Većinu je predstavljao klub narodnih poslanika Narodnog fronta Jugoslavije.stale još u doba rata. oktobra 1945. saglasno savetu konferencije saveznika u Jalti. koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. Ovaj njegov akt. Veće je prihvatilo i zakljuĉak prve skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se ta autonomna teritorija prikljuĉi Srbiji. Na ovom zasedanju. Već na poĉetku svog rada ova skupština suoĉila se sa izjavom kralja Petra II od 8. koji će podrivati temelje i stremljenja nove Jugoslavije. odobreni su svi akti koje je predsedništvo donelo izmeĊu drugog i trećeg zasedanja: prihvaćen je poslovnik zasedanja. S pozivom na suverenitet predstojeće Ustavotvorne skupštine htela je da stavi pod znak pitanja celokupno ureĊenje izgraĊeno tokom rata. a manjinu ĉlanovi takozvane Demokratske grupe. kojom je preko radio Londona opozvao ili taĉnije reĉeno pokušao da opozove Kraljevsko namesništvo u zemlji. jula 1945). godine. 2. Konaĉno je doneta odluka da se AVNOJ nazove Privremenom narodnom skupštinom DFJ i da produţi rad pod tim imenom. Rad ove skupštine trajao je od 10. Trebalo je sprovesti deo preporuka konferencije u Jalti o proširenju AVNOJ-a poslanicima poslednje jugoslovenske narodne skupštine. Ona je nosila osobene politiĉke karakteristike. U njoj su delovale i sudarale se dve antagonistiĉke politiĉke grupe. novembra 1945. do 10. Zapadne sile su raĉunale da će u takvoj skupštini nastati ozbiljan opozicioni centar. Namesništvo je opstalo sve do 29. a 13 poslanika su pozvani da kao pojedinci uĊu u to telo. Za trajanja njenog saziva izglasani su: Zakon o biraĉkim spiskovima. zakljuĉeno je da se AVNOJ proširi sa 118 poslanika. po predlogu savezne vlade. avgusta 1945. 69 je pozvano u AVNOJ po sporazumu sa raznim politiĉkim strankama i grupama.

zapravo ustavni znaĉaj za izgradnju pravnog poretka. Ukinuta je monarhija. koji neće da se vrate u otadţbinu i pripadnicima vojnih formacija. 29.43%. Donosili su ih vojni i civilni organi. novembra 1945. Druga etapa obuhvata vreme od Drugog zasedanja AVNOJ-a do Ustavotvorne skupštine. i traje do Drugog zasedanja AVNOJ-a. Jugoslavija je njim definisana kao savezna narodna drţava republikanskog oblika. 88.66% biraĉa. Na izbore za poslanike Savezne skupštine izašlo je 7. januara 1946.975 glasova tj. Prva poĉinje s donošenjem prvih prinudnih regulativa 1941. 90. Ustav je potvrdio i sankcionisao da se drţavna vlast. ĉiji su nazivi i oblici bili razliĉiti.047 glasova. nalazi u rukama većine naroda tj.48% biraĉa. Propisi iz tog vremena sluţili su uĉvršćivanju i odbrani poretka na osloboĊenoj teritoriji. U njegovom razvoju zapaţaju se dve osnovne etape. Njom je ranije donetim aktima. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je ukupno 6. koja je saglasno tekovinama revolucije zasnovana na slobodi i ravnopravnosti naroda u okviru narodnih republika. Na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a tj. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je 6. decembra 1945.31%. 88.69%. Zakon o ustrojstvu i nadleţnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji.383. radnih masa. novembra 1945. izmeĊu ostalih to su: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji.413. koji su svojom delatnošću postavljali temelje drţavnog i pravnog poretka. Ta Odluka istovremeno je oznaĉila nevaţnost pravnog poretka bivše Jugoslavije. Izbori za Ustavotvornu skupštinu obavljeni su 11. donela je Odluku o odobrenju akata AVNOJ-a a 31.239 tj.455 biraĉa. obavila je svoj završni ĉin-izglasala Ustav FNRJ. Za izbor poslanika oba doma bilo je upisano 8. tj.725. Zakon o oduzimanju drţavljanstva.Privremena narodna skupština donela je i druge zakone.432.574. odnosno i formalno stavila do znanja da izmeĊu stare i nove Jugoslavije ne postoji unutrašnje-pravni kontinuitet. IX. Izabrani su poslanici Savezne skupštine i Skupštine naroda. oliĉena u narodnim odborima. Zakon o kriviĉnim delima protiv naroda i drţave i dr. Ona je imala izvanredan. Ustavotvorna skupština. Već 1.422 ili 9.214 biraĉa ili 88. a kutija bez liste 838.469 tj. OdreĊen je sastav federacije.52%. skupštinama republika i Narodnoj skupštini FNRJ. a kutija bez liste (opoziciona) 707. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTITUISANJA NOVOG PRAVNOG SISTEMA Novo jugoslovensko pravo nastalo je u oslobodilaĉkom ratu i socijalistiĉkoj revoluciji. naredaba i izjava izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. oficirima i podoficirima bivše jugoslovenske vojske. 3. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o odobravanju odluka. Na izbore za poslanike Skupštine naroda izašlo je 7. koji su sluţili okupatoru i odbegli u inostranstvo. 11. 513 16 . data snaga drţavnih propisa. Ustavotvorna skupština donela je svoj prvi akt-Deklaraciju o proglašenju FNRJ.

Inostranstvo i nova Jugoslavija. Ministarstvo za kontinuantu je protumaĉilo da se pri upotrebi starog jugoslovenskog prava ne primenjuju propisi stare Jugoslavije već njihova pravna pravila. kao i propisi koji su bili na snazi u trenutku okupacije 6. ĉak ni u tom vremenu nisu mogli da zadovolje svu sloţenost društvenih odnosa i potrebe pripadnika toga društva da regulišu svoje uzajamne sporove i odnose. zemaljskih veća i drugih organa te drţave. 1. IZVORI I LITERATURA Izvori. Nešović. Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije. dakle. ĉinjeno je nešto što je. revolucionarno-pravnu svest naroda. Beograd 1948: 514 17 . i to ukoliko nema propisa nove drţave. I. doneta Odluka o ukidanju i nevaţnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njegovih pomagaĉa za vreme okupacije. aprila 1941. aprila 1941. Vremenom. Pri tome se odgovarajući organi nisu mogli neposredno pozvati na pravna pravila bivše Jugoslavije. Geršković. s jedne strane nedopustivo. Stoga je 3. u nedostatku propisa. o vaţnosti Odluka koje su za to vreme donesene i o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi u ĉasu neprijateljske okupacije. Beograd 1968. Ona je. Prema njemu pravni propisi bivše Jugoslavije nemaju pravnu snagu. ukoliko su bili u suprotnosti s tekovinama oslobodilaĉke borbe i aktima AVNOJ-a. Nešović. Praznine u tom pogledu delimiĉno su nadoknaĊivane revolucionarnim uverenjem o praviĉnosti i primenom onih normi obiĉajnog prava koje su sluţile teţnjama naroda i narodnosti Jugoslavije da raskinu sa starim pravnim poretkom. S. i to. ipak naĉinila izvesne ustupke tendencijama ka primeni starog jugoslovenskog prava što znaĉi da nije konsekventno polazila sa stanovišta da su propisi toga prava svakako ukinuti na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Beograd-Ljubljana 1964. I-IX. Samim tim. „Borba“ 1941. Beograd 1949-1969. Tim Zakonom izmenjena je ranija odluka. Narodni sudovi i drugi organi. Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije. navodno. a ţivot i raznoliki odnosi izmeĊu ljudi bezuslovno su traţili odgovarajuća rešenja. s obzirom na postojanje spomenute Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i već ukorenjenu. Mogu se primenjivati samo pravila tih propisa.Propisi donošeni za vreme rata. i za vreme neprijateljske okupacije. februara 1945. Prvo i Drugo zasjedanje AVNOJ-a. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaĉkom ratu jugoslovenskih naroda. nastajali su sve veći normativni vakuumi. Kako se vidi iz njenog naslova tom Odlukom su ukinuti svi propisi okupatora i njegovih pomagaĉa. Posle donošenja Ustava izglasan je Zakon o nevaţnosti pravnih propisa donetih pre 6. „Proleter“ organ Centralnog komiteta Komunistiĉke partije Jugoslavije 1929-1942. red. Pijade i S. Pošto je u takvom rešenju bilo pravnih nedoslednosti a i zbog preovladavanja shvatanja da su propisi stare Jugoslavije u koliziji sa dotadašnjim ostvarenjima i prirodom novog prava. Beograd 1949. poĉeli su da primenjuju odredbe starog jugoslovenskog prava. sabrao i uredio Dr L. Institut za izuĉavanje radniĉkog pokreta. redakcija i priprema M. Zagreb 1963. Dokumenti o razvoju narodne vlasti. a sa druge suprotno revolucionarnim teţnjama i tekovinama. meĊutim. Da bi se ovaj problem rešio Predsedništvo AVNOJ-a preduzelo je mere da se otkloni taj svojevrstan sukob izmeĊu starog i novog poretka.

18 . Naime. Drugo zasedanje AVNOJ-a je bilo veoma vaţno jer je usvajanjem deklaracije nova drţava dobila parlament i vladu i onemogućeno je vraćanje na predratno stanje. Dom kulture su obezbeĊivale jake partizanske jedinice.V. a na novom grbu Jugoslavije stajao je urezan datum 29. vodeći raĉuna da se niko ne prikrade i postavi bombu. Nedaleko od grada su bili postavljeni teški protivavionski mitraljezi u sluĉaju vazdušnih napada. Nakon rata. dok su hrvatski delegati imali stalnu pratnju jednice iz sastava Trinaeste proleterske brigade. a završen je u 5 ĉasova ujutro. TakoĊe sam naišao na podatke o tome kako je bila pripremana sednica u Jajcu. narodi Jugoslavije su datum 29. posebnu paţnju su mi privukle sednice Antifašistiĉkog Veća Narodnog OsloboĊenja Jugoslavije. Rad delegata je zapoĉet izvoĊenjem himne „Hej Sloveni“. ZAKLJUČAK Iz dela knjige Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda koji sam dobio da uradim kao seminarski rad. crnogorski predstavnici su pod oruţjem i stalnom opasnošću morali da pešaĉe ĉak 300 kilometara da bi došli na sednicu. pa sam traţeći nešto više o tom dogaĊaju naišao na zanimljiv podatak da su crnogorski i hrvatski delegati imali velike probleme prilikom dolaska na Drugo zasedanje u Jajcu. a vrata Doma kulture su bila otvorena za znatiţeljne graĊane. novembar 1943. Sednica je poĉela u 19 ĉasova. novembar slavili kao drţavni praznik.

VI . LITERATURA Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda 19 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful