INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U SUBOTICI

Goran RaĎenović (br. indexa 2-1903/11) naslov knjige (Esej iz Uvoda u pravo)

Subotica, 2011.

treće zasedanje AVNOJ-a. problem oblika vladavine. meĊunarodni poloţaj i borbu za priznanje nove Jugoslavije.I. 2 . Ograniĉen je na sledeće dogaĊaje: MeĊunarodno-politiĉki poloţaj narodnooslobodilaĉkog pokreta. privremenu narodnu skupštinu DFJ. drugo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije i njegove akte. konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. REZIME Ovaj esej obraĊuje period jugoslovenske istorije tokom Drugog svetskog rata. ustavotvornu skupštinu i osnovne karakteristike konstituisanja novog pravnog sistema. izgradnju federacije.

3 . pod mentorstvom prof. dr. akademske godine 2011/2012. Ţeljka Bartulovića. smer Kriminalistika.II. PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao pisani rad iz predmeta Opšta istorija drţave i prava na Internacionanom univerzitetu u Novom Pazaru Visokoškolska jedinica u Subotici.

........... II...........III.. SADRŢAJ I...4 IV. SADRŢAJ………………………………………………………….... TEKST ...3 III.5 V.... REZIME ……...... 502-514.......2 PREDGOVOR …………………………………………………...18 VI...........…………………………………………………. LITERATURA ………………………………………………….................….…19 4 . ZAKLJUČAK ………………………………………………………...............……...……..

koje su preteţno udarale u jezgro NOV i POJ. ova je bila razuĊena i posebno usmerena prema osloboĊenim podruĉjima Hrvatske.000 vojnika i oko 180. Ona je sve ĉinila da NOP predstavi kao uskostranaĉki. da su porazi fašistiĉke koncentracije u borbama protiv NOV i POJ slabili kapitalne osovinske poloţaje prema saveznicima. Pred drugo zasedanje AVNOJ-a oslobodilaĉku vojsku je saĉinjavalo osam korpusa. Drţave antifašistiĉke koalicije priznavale su je kao takvu. do novembra 1943. drugo. svaka na svoj naĉin i iz svojih posebnih strateških razloga. kompromitovanim osnovama. kroz borbu protiv fašizma i njegovih domaćih privesaka. MeĎunarodno-politički poloţaj NOP-a. da se preko njih pa ĉak neposredno i ona sama. bugarske. Vlade SAD. Slovenije. deset samostalnih brigada i sto osam partizanskih odreda. U tom svojstvu. TEKST dinica vernih svrgnutom Musoliniju. Prolazeći kroz vrlo riziĉne vojne poduhvate. dugo vremena su priznavale 502 5 . NOV i POJ je postigla operativnu zrelost i organizacioni uspon. Nedićeve. koji su delovali pod nazivom „Jugoslovenska vojska u otadţbini“. sa dvadeset i šest divizija.IV. S druge strane. devet bugarskih i tri maĊarske divizije sa oko 450. ona je sejala i utvrĊivala zablude o stanju u Jugoslaviji. Bosne i Hercegovine. ĉiji je tok zahvatio i 1944. Ona je tada vezivala dvadeset i ĉetiri nemaĉke. Opšta politiĉka linija jugoslovenske izbegliĉke vlade bila bi nesprovodljiva da joj nisu išli na ruku i odnosi izmeĊu glavnih partnera antifašistiĉke koalicije. jugoslovenska izbegliĉka vlada. stvarno i objektivno. Tendenciozno je tumaĉila ĉinjenicu da narodi Jugoslavije. godinu. NOP je pred drugo zasedanje AVNOJ-a imao krupne spoljno-politiĉke teškoće.000 pripadnika domaćih kvislinških formacija. Kao što je poznato. nije postigla svoj krajnji cilj. Njena osnovna teţnja je bila da diplomatiskim i propagandnim sredstvima prikrije odnosno u netaĉnom svetlu prikaţe dogaĊaje u Jugoslaviji. I pored sveg svog otpora fašistiĉkim napadaĉima. na ĉelu sa kraljem. Ni ta zamašna operacija. komunistiĉki i anacionalni pokret. pokazuju spremnost pa ĉak i grade osnove nove vlasti. ta vlada je vojne uspehe NOP-a pripisivala ĉetnicima Draţe Mihajlovića. SSSR i Velike Britanije. kada je obavljeno drugo zasedanje AVNOJ-a. vojniĉki i politiĉki organizovanim delovima domaćih burţoazija drţala i rasplamsavala svenarodni otpor osvajaĉu. 2. Za razliku od ranijih ofanziva. treće. koji su nadirali na istoku i zapadu. da je NOV i POJ bila i da se potvrdila kao samostalni nosilac jednog od znaĉajnih frontova drugog svetskog rata i ĉetvrto. izbegliĉka vlada je zvaniĉno delovala pri vladama savezniĉkih drţava. ustaško-domobranske. ne drţi lojalno prema savezniĉkim ratnim naporima. tj. Iz celine ovih vojnih zbivanja proistiĉe: prvo. odnosno njenog drţavno-pravnog kontinuiteta. U savezniĉkim zvaniĉnim krugovima. da je NOV i POJ jedina i nasuprot izdajniĉkim. ĉetniĉke i Rupnikove trupe. da njeni eksponenti u zemlji saraĊuju sa okupatorima. bila je reprezentant Jugoslavije. da fašistiĉke snage nisu uspele da deblokiraju onaj deo balkanskog strateškog puta koji je neprestano napadala oslobodilaĉka vojska Jugoslavije. Ta vlada hotimice je zaobilazila suštinu: da je Jugoslavija neobnoviva na starim. pa ĉak i u širokoj demokratskoj javnosti sveta. koji su se zbili tokom. Crne Gore i Makedonije.

U takvim okolnostima. Politiĉke promene u Jugoslaviji za trajanja rata mogle su. Pre svega. 2. jer bi to znaĉilo graĊanski rat. Pre odrţavanja te konferencije. Drugo. izdajnika Draţu Mihajlovića i zbog toga nose svu odgovornost za to izajstvo nad narodima Jugoslavije. a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade .. vlade zapadnih saveznika su u bitnom usmeravale politiku jugoslovenskih organa u izbeglištvu. Od novembra 1942. (Hronologija oslobodilaĉke borbe . U tim taĉkama sadrţani su suština problema obrazovanja nove Jugoslavije. Treće. One su poznavale lice i naliĉje te politike. kada je odrţano njegovo drugo zasedanje. koja je data sa odobrenjem vlade Velike Britanije. Bilo je izvesno na NOP ne prepušta velikim silama donošenje odluka o politiĉkoj i drţavnoj sudbini naroda Jugoslavije i da im to stavlja do znanja. opis stepena do koga je došla oslobodilaĉka borba i osnovna linija po kojoj će se kretati rad predstojećeg. Prema njoj: „Odstupanje od ovoga moţe biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande .Uslovi i neophodnost saziva. Njeni zakljuĉci o uspostavljanju nezavisne Austrije. Oslobodilaĉka vojska već je prebrodila mnoga iskušenja. kada je obrazovan AVNOJ. zato što oni dvije i po godine i sada podrţavaju saradnike okupatora. To. Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu. kaţnjavanju ratnih zloĉinaca i dr. MeĊunarodni poloţaj NOP-a oteţavalo je i to što je i SSSR. 467).. Tada je jedan deo saveznika poĉeo neposredno da se suoĉava sa vojnim i politiĉkim prilikama kao i razlozima promena u Jugoslaviji.. meĊunarodni poloţaj NOP-a poĉeo je postepeno da se popravlja. demokratizaciji Italije.. od 19. potvrĊuje i instrukcija izbegliĉke vlade Kraljevine Jugoslavije Draţi Mihajloviću od 11. DRUGO ZASEDANJE AVNOJ-A 1. da ĉetnici privremeno prekinu svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima. VI. što doduše još nije znaĉilo i kraj njenog ratnog puta. Govorimo u ime ogromne većine naroda da on ţeli demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilaĉke odbore. pokušavao da odredi odnosno suzi domet politiĉko-strateških ciljeva NOP-a. do novembra 1943. motivisan sopstvenim strateškim idejama i poloţajem u okviru antifašistiĉke koalicije. Od maja 1943.tu vladu i uvaţavale njene politiĉke motive. do 30. Josip Broz Tito uputio je vladi SSSR-a depešu u kojoj stoji: „Prvo. oktobra 1943. Jedino zakonita vlada u sadašnje vrijeme jesu narodnooslobodilaĉki odbori na ĉelu sa Antifašistiĉkim vijećem“. naroĉito posle kapi- 503 6 . da poremete odnose izmeĊu SSSR-a i ostalih vodećih drţava antifašistiĉkog bloka. 567). odrţana je u Moskvi konferencija ministara inostranih poslova SAD. izmeĊu ostalog. oktobra 1943. ukidanju fašistiĉkih organizacija. Pa ipak. SSSR i Velike Britanije. NOP je upotpunio vojne i politiĉke uslove za donošenje akata o konstituisanju noje jugoslovenske drţave. maja 1943.. prema njegovim procenama. Ĉetvrto. Mi nećemo dozvoliti da oni doĊu u Jugoslaviju..“ (Hronologija oslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945. Beograd 1964. bili su znak da se glavni partneri antifašistiĉke koalicije pripremaju za ureĊenje posleratnog sveta. kada je prva vojna misija zapadnih saveznika dospela do Vrhovnog štaba NOV i POJ. drugog zasedanja AVNOJ-a..

U zemaljskim odnosno jugoslovenskim razmerama u jeku rata izvršena je smena nosilaca vlasti. I tada saveznici nisu dovodili u pitanje jugoslovensku izbegliĉku vladu. Konaĉno. Polazio je od toga da samostalno ali sa neophodnim meĊunarodno-politiĉkim elasticitetom treba da ĉuva celokupnost svojih vojno-politiĉkih ostvarenja. Na slobodnoj teritoriji oni su bili jedina i jedinstvena revolucionalno-demokratska vlast. U takvim okolnostima bilo je neodloţno da AVNOJ zadobije svojstva vrhovnog organa vlasti. ona je upeĉatljivo poboljšala svoj strateški poloţaj.. Samim tim nije bio niti mogao biti opovrgnut legitimitet organa kraljevine Jugoslavije. Vojni potezi NOP-a obavljeni su jednovremeno sa znaĉajnom organizaciono-politiĉkom delatnošću na podruĉju izgradnje narodne vlasti. Na taj naĉin bi bili ozvaniĉeni kraj Kraljevine Jugoslavije i nastanak nove jugoslovenske drţavne tvorevine. Pa i pored toga on je imao dovoljno osnova da bude oprezan. Sa unutrašnje-politiĉke taĉke gledišta bilo je neophodno da se taj proces i formalno obeleţi i sankcioniše. saveznici to nisu ni pripremali. javno pokazali da raĉunaju sa partizanskom snagom a s druge tajno otpoĉeli pregovore oko interesnih sfera u Jugoslaviji. oni su. razliĉitih teritorijalno-politiĉkih stepena. priliĉno su razvila osnovne atribucije vlasti. njihovo drţanje prema stvarnosti u Jugoslaviji zahvatale su izvesne promene. Zemaljska veća. premda još u funkciji opštepolitiĉkih predstavništava NOP-a pojedinih zemalja Jugoslavije. s jedne strane. U većem delu Jugoslavije delovali su narodnooslobodilaĉki odbori. Pa ipak. I spoljno-politiĉki razlozi su opravdavali sazivanje AVNOJ-a. tada još nije raspolagao ovim podacima. Nacionalno izdajstvo je konaĉno onemogućilo politiĉki odluĉujuće delove jugoslovencke burţoazije da nastupaju u ime naroda i narodnosti Jugoslavije. Bilo je nesumnjivo da ona predstavljaju više i organske delove već ustaljenog sistema narodnoodborske vlasti i da ĉine zametke nastajućeg federalnog ureĊenja. Donošenjem akata kojima bi se to postiglo. Vodeće sile antifašistiĉkog tabora su i pored javnog izjašnjavanja za pravo naroda na samopredeljenje i duh Atlanske povelje radile na tome da svet. Baš u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. odrţana je Teheranska konferencija šefova SAD. preurede prema svojim interesima. od 28. Na njoj je donet zakljuĉak da se partizani Jugoslavije u najvećoj mogućoj meri potpomognu i to materijalno i operacijama komandosa. AVNOJ. Objavljivanjem tog zakljuĉka šefovi antifašistiĉke koalicije su javno i realistiĉki procenili vrednost i vaţnost narodnooslobodilaĉke vojske i njenu ulogu u predstojećim operacijama. Na toj konferenciji.tulacije Italije i u krajnjoj liniji neuspešnog pokušaja Nemaĉke da kroz VI ofanzivu svojim jedinicama ispuni i ĉvrsto odrţi italijanski okupacioni prostor u Jugoslaviji. da sopstvenom voljom i bez odugovlaĉenja ima da razvlasti organe Kraljevine Jugoslavije i tako pokrene borbu za meĊunarodno priznanje nove drţave. pa u njegovom okviru i Jugoslaviju. novembra do 1. koja je oţivotvoravala naĉelo samoupravnosti radnog naroda u politiĉko-teritorijalnim jedinicama. kako će se to uskoro videti. AVNOJ je bio najviši izraz te celine koja se neosporno pretvarala u drţavni organizam. decembra 1943. nova Jugoslavija bi stekla svoj drţavnopravni subjektivitet. 504 7 . ĉije se zasedanje poklopilo sa odrţavanjem konferencije u Teheranu. SSSR-a i Velike Britanije.

Velike Britanije i SAD. opremi i hrani koju su saveznici ukazali. Konstatovani su i osećanja prijateljstva naroda Jugoslavije prema narodima SSSR-a. Toj kategoriji delimiĉno pripada Deklaracija koju je AVNOJ doneo pre svih ostalih odluka. Monarhija je politiĉki osuĊena. kako je reĉeno u referatu. Kao takvi ĉinioci oznaĉeni su tzv. Šesta neprijateljska ofanziva kao i ratne prilike u celini omeli su dolazak delegacija iz Makedonije i Sandţaka i znatan broj pojedinaca. Taj istorijski dokument raspolaţe politiĉko-deklaratornim i konstitutivnim svojstvima. S obzirom na dotadašnja ostvarenja oslobodilaĉke borbe. izraţena je zahvalnost za pomoć u ratnom materijalu. Drugo zasedanje AVNOJ-a odrţano je 29. a saveznici stave u 8 . vojska te vlade. podvuĉeni su uspostavljanje direktnih veza izmeĊu Glavnog štaba savezniĉkih oruţanih snaga Srednjeg istoka i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Da bi se to otklonilo i spreĉila obnova prošlosti u referatu je istaknuta potreba uvoĊenja republikanskog oblika vladavine. koji je podeo njegov predsednk dr Ivan Ribar i referat Josipa Broza Tita. Stoga je na zasedanju uĉestvovalo 142 delegata. novembra 1943. Kroz prva dva dela Deklaracije prikazani su istorijske tekovine oslobodilaĉkog pokreta i problemi i ĉinioci koji oteţavaju oslobodilaĉke napore naroda Jugoslavije. u potpunom skladu sa naĉelima Atlanske povelje. Politiĉku podlogu razmatranja i odluka na tom zasedanju saĉinjavali su izveštaj o radu Izvršnog odbora AVNOJ-a.Drugo zasedanje AVNOJ-a i njegovi akti. Pokazalo se da ona nije sluţila bratstvu već. sastavljen je od uvoda. konstatacije i zakljuĉaka. naprotiv. u Jajcu. Kralj Petar II je ocenjen kao središte okupljanja reakcije i podrţavalac Draţe Mihajlovića. Smisao svega toga bio je da se konstatuje sazrelost uslova za konstituisanje Demokratske Federativne Jugoslavije.-30. Izraţeno je uverenje da saveznici neće krivo shvatiti istorijski korak i steĉeno pravo naroda Jugoslavije da sami o sebi odluĉuju što je. Vrhovnog komandanta NOV i POJ o razvoju narodnooslobodilaĉke borbe naroda Jugoslavije u vezi sa meĊunarodnim dogaĊajima. koje su omogućile poĉetak vojniĉke saradnje. TakoĊe je istaknuto prihvatanje odluka moskovske konferencije prema kojima se svim narodima osigurava pravo da po slobodno izraţenoj volji reše pitanje svog drţavnog ureĊenja. odnosno za oduzimanje legitimiteta tzv. MeĊu njima posebno mesto imaju akti ustavnog karaktera. Naglašena je potreba da se preduzmu sve mere kako bi narodi Jugoslavije stvorili drţavno ureĊenje koje bi se zasnivalo na njihovom bratstvu i ravnopravnosti i jemĉilo slobodu u demokratiju svih slojeva društva. obrazloţeni su vaţnost i neophodnost da se AVNOJ pretvori u najviši zakonodavni i izvršni organ drţavne vlasti. ĉetnici Draţe Mihajlovića i kralj Petar II-utoĉište i simbol protivnarodnih snaga.1. ĉinjenica da narodi Jugoslavije cene znake sve pravilnije ocene njihove borbe u savezniĉkim zemljama. U referatu su izloţeni presudni problemi i zahtevi narodnooslobodilaĉke borbe u toj etapi. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneti su akti razliĉitog pravnog i politiĉkog znaĉaja. ugnjetavanju naroda Jugoslavije i hegemoniji velikosrpske burţoazije. jugoslovenska vlada u izbeglištvu zajedno sa svom reakcionarnom izbegliĉkom klikom. Za uĉešće na njemu zemaljska veća su izabrala 268 delegata. jugoslovenskoj izbegliĉkoj vladi.

izabrano na tom zasedanju. TakoĊe su doneti: Odluka o priznavanju i zahvalnosti narodnooslobodilaĉkoj vojsci. Odluku o naimenovanju Nacionalnog komiteta osloboĊenja Jugoslavije za ĉijeg je predsednika izabran Josip Broz Tito. da se uspostavi Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije (NKOJ). Ozvaniĉen je postanak nove jugoslovenske drţave. AVNOJ je potom doneo posebne akte ustavnog karaktera kojima pripadaju: 1. koja ima karakter zakonskog akta. U završnom delu Deklaracije zakljuĉeno je da se AVNOJ konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavniĉko telo Jugoslavije. Odluka o kojoj je reĉ sublimirala je na drţavnopravni naĉin celokupan proces izgradnje narodne 9 . Odluka o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu osloboĊenja kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobodilaĉkog rata. Predsedništvo AVNOJ-a. 3. DRŢAVNO-PRAVNI EFEKTI I MEĐUNARODNI ODJEK AKATA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 1. koja je akt sa obeleţjima politiĉke deklaracije kao i Odluka o uvoĊenju naziva maršala Jugoslavije u narodnooslobodilaĉkoj vojsci Jugoslavije.505 poloţaj da i pravno uvaţe volju naroda Jugoslavije da samostalno i na novim temeljima izgrade svoju drţavu. Oĉigledno je da ona nije nastala u jednom trenu. odnosno odobrenja i da se ne priznaju njeni eventualni budući ugovori i obaveze kao i da se Jugoslavija izgradi na demokratskom. Istovremeno je istaknuta obaveza da se tim zakljuĉcima da oblik posebnih odluka AVNOJa. da se izbegliĉkoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije.Konstituisanje vrhovnih organa vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije. S obzirom na sadrţinu tih zakljuĉaka opravdano se istiĉe da Deklaracija raspolaţe konstitutivnim elementima sa ustavnom snagom. donelo je Odluku o dodeljivanju naziva Maršala Jugoslavije Josipu Brozu Titu. U skladu sa odlukom Moskovske konferencije o borbi protiv ratnih zloĉinaca. Odluka o odobravanju odluka. Odluka o oduzimanju prava zakonite vlade Jugoslavije takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II KaraĊorĊeviću. 2. VII. Ono je potvrdilo odluke slovenaĉkog narodno-oslobodilaĉkog odbora i Zemaljskog antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Hrvatske o prikljuĉenju Slovenaĉkog primorja i drugih slovenaĉkih zemalja slobodnoj Sloveniji. Zadra i anektiranih delova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ostrva slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji. Rijeke. kao organ sa obeleţjima narodne vlade. naredaba i izjava Izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Donošenjem odluke o pretvaranju AVNOJ-a u vrhovni organ vlasti povuĉen je strateški. prekretniĉki potez. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu i 4. a Istre. doneta je i Odluka o obrazovanju drţavne komisije za utvrĊivanje zloĉina okupatora i njihovih domaćih pomagaĉa. da se pregledaju svi meĊunarodni ugovori i obaveze koje je u ime Jugoslavije sklopila ta vlada i to s ciljem njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja. federativnom principu kao drţavna zajednica ravnopravnih naroda.

donosioci te odluke jednovremeno su normirali: prvo. s tim da pitanje kralja i monarhije reši narod posle osloboĊenja ĉitave zemlje. Taj organ je imao sva obeleţja narodne vlade. U njemu su ujedinjene zakonodavna i izvršna funkcija. Monarhija je pala. AVNOJ oliĉava naĉelo jedinstva vlasti. Kao što se vidi. Predsedništvo je odgovaralo za svoj rad AVNOJ-u. Prema odluci o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavniĉkom telu Jugoslavije. 2. drugo. Pri svemu tome. stekao celovitost i potpuna svojstva drţavne vlasti. tri potpredsednika i trinaest poverenika koji su stajali na ĉelu pojedinih resora. pet potpredsednika. AVNOJ je doneo odluku kojom se takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju sva prava zakonite vlade Jugoslavije. ĉiju celinu on predstavlja. S obzirom na to i Odluku o proglašenju AVNOJ-a za najviši organ drţavne vlasti. na demokratskoj osnovi i nacionalnoj ravnopravnosti izgraĊene Jugoslavije. Za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u. Federativni karakver AVNOJ-a proistiĉe iz odredaba spomenute Odluke prema kojima se taj organ konstituiše u skladu sa principima federativnog ureĊenja. koje se sastoji od predsednika. a republika nastala s pojavom prvih organa narodne vlasti. Ono. Naglašavanjem suvereniteta naroda i drţave oni su obeleţili dve strane tog jedinstvenog pojma: iskljuĉivo pravo naroda da sam sobom vlada i iskljuĉivo pravo novonastale drţave da pred spoljnim svetom zastupa interese i izvršava obaveze svoje politiĉko-teritorijalne celine. što je bilo jedno od jemstava da narodni suverenitet bude dosledno ostvarivan. Ono je. bez kojih ne bi bilo nove drţave i da su ona omogućila njeno pravno oblikovanje. predstavlja narodni i drţavni suverenitet i vrši sve njegove zakonodavne i izvršne funkcije. u istorijsko-pravnoj literaturi raspravjano je pitanje vremena promene oblika vladavine u novonastaloj drţavi. dva sekretara i najmanje ĉetrdeset ĉlanova. kako bi se donošenje konaĉnih odluka rezervisalo za ustavotvornu skupštinu.506 vlasti i oslobodilaĉke borbe koji su zapoĉeli u leto 1941. AVNOJ je okvalifikovan kao privremeni predstavnik tog suvereniteta. Njom je potvrĊeno da su oslobodilaĉka borba i socijalistiĉka revolucija naroda Jugoslavije nerazdvojiva zbivanja. Normirano je da to vaţi i za svaku drugu „vladu“ eventualno ubuduće stvorenu u zemlji ili izvan nje. u ime veća a izmeĊu njegovih zasedanja. najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti. koja se izraţava jedino u AVNOJ. 1. a posebno pravo da pred stranim drţavama zastupa narode Jugoslavije. Ozakonjeno je da on tu funkciju vrši u vreme oslobodilaĉkog rata.Problem oblika vladavine.u. Kralju Petru II KaraĊorĊeviću zabranjen je povratak u zemlju. Monarhija je pala a republika 10 . takoĊe. Tako je sistem narodnooslobodilaĉkih odbora. suverenitet naroda i drţave. sa preobraţenim AVNOJ-em na ĉelu. mimo volje naroda Jugoslavije. AVNOJ bira svoje predsedništvo. naĉelo jedinstva vlasti. Tim povodom ispoljena su sledeća mišljenja: 1. bilo ovlašćeno da imenuje Nacionalni komitet osloboĊenja Jugoslavije. federativni karakter tog organa i treće. a bio je sastavljen od predsednika. AVNOJ je postao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine.

odnosno London i Vašington. Ta vlast nije bila monarhistiĉka. Kako to kaţe L. marta 1945) u Jugoslaviji je postojalo stvarno dvovlašće. sve do jeseni 1944. da savezniĉke vlade nisu javno i totalno opovrgavale ili priznavale odluke AVNOJ-a. Obje vlasti su postojale. Radi toga istovremeno su postojala i oba sistema vladavine“. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a do obrazovanja Privremene narodne vlade DFJ (7. Preko tih misija savezniĉka javnost upoznavana je sa stvarnošću u Jugoslaviji. bez obzira koliko je koja u kom ĉasu i u kom odnosu imala stvarne vlasti. naroĉito ukoliko se tiĉe voĊenja rata. one su u razliĉitim nijansama i iz razliĉitih pobuda isticale da je NOV i POJ centar otpora 508 11 . nije došlo ni do kakvog izraza priznanja nove jugoslovenske drţave ali je otpoĉela izvanredna i vrlo sloţena meĊunarodnopolitiĉka delatnost koja je sporo i konaĉno dovela do tog ĉina. 1. 3. koji su od Drugog zasedanja AVNOJ-a izazvali prelazne politiĉke i institucionalno-pravne novine u novoj Jugoslaviji. S obzirom na to ima osnova za prihvatanje gledišta o privremenom dualitetu drţavne reprezentacije Jugoslavije poĉev od Drugog zasedanja AVNOJ-a. Beograd 1957. Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. Geršković „Postojala je jedna vlast u zemlji predstavljena u licu AVNOJ-a. Vrhovni štab NOV i POJ uputio je svojevojne misije u Kairo. sve jasnija mišljenja. a zatim u Moskvu. (Historija narodne vlasti. Monarhija je ukinuta a republika proglašena na Ustavotvornoj skupštini 29. Ono meĊutim ne vodi raĉuna o prethodnom procesu koji je u odnosu na promenu obilka vladavine zapoĉeo od Drugog zasedanja AVNOJ-a. tj. novembra 1945) samo formalno dvovlašće. Posle odluke Teheranske konferencije o pomoći jugoslovenskim partizanima. nepriznata u inostranstvu ali koja je već stvarno imala meĊunarodne odnose..MeĎunarodni poloţaj i borba za meĎunarodno priznanje nove Jugoslavije. Treće gledište je nepobitno jer se drţi Deklaracije o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 29. a februara 1944. Drugo gledište se iskljuĉivo oslanja na normativnu stranu stvari. sa odreĊenim faktiĉkim uticajem u zemlji. maja 1943. i 4. 221-222).507 ustanovljena na Drugom zasedanju AVNOJ-a. a priznata u meĊunarodnim odnosima. pre svega. To su bile manifestacije faktiĉkog priznanja NOV i POJ kao savezniĉke armije. Pre Drugog zasedanja AVNOJ-a. Pokazalo se. ali i njih nedovoljno suptilno tumaĉi. ĉijim je donošenjem od strane Ustavotvorne skupštine republika neosporno ustanovljena. nezakonita i nepriznata u zemlji. a od obrazovanja te vlade do sastanka Ustavotvorne skupštine (29. sovjetska vojna misija koju je predvodio general Kornjejev. novembra 1945. na odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. meĊutim. To se potvrĊuje i dogaĊajima na meĊunarodnoj pozornici. Prvo gledište previĊa ĉinjenicu da je drţava integralan sistem javne vlasti te da nagoveštaji njenog nastajanja u vidu narodnooslobodilaĉkih odbora (1941) još nisu bili manifestacija njenog efektivnog i formalnog uobliĉenja. a) Postepeno menjanje savezniĉkog drţanja prema zbivanjima u Jugoslaviji. novembra 1945. Postojala je i jedna vlada u inostranstvu. na jugoslovensku slobodnu teritoriju došla je savezniĉka vojna misija na ĉelu sa engleskim generalom Mak Linom. U pogledu vaţnosti NOV i POJ za ostvarenje celine savezniĉkog poduhvata izraţavale su.

naklonost prema kralju Petru II i savezniĉku aktivnost da se u Jugoslaviji ujedine sve snage koje ţele da se bore protiv neprijatelja. koja je tada raspolagala sa preko 300. bio je insistiranje na sporazumu NKOJ-a i izbegliĉke vlade. maja 1944. 509 12 . a emigrantska vlada ispoljavala sve veće znake sopstvene nemoći. da NKOJ i ta vlada odrede organe koji će koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja i olakšati stvaranje jedinstvenog predstavništva drţave. Tada je i SSSR izdao saopštenje o dogaĊajima u Jugoslaviji u kome se spominju odluke AVNOJ-a. juna 1944.protiv neprijatelja u Jugoslaviji. U sporazumu Tito-Šubašić stoji: Da bi kraljevska jugoslovenska vlada trebalo da bude sastavljena od naprednih demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOPa. To tim pre jer je prihvaćeno da će se to rešiti posle osloboĊenja cele zemlje. Decembra 1943. koji su navodno naišli na povoljan odziv u Engleskoj i SAD. Na taj naĉin bi nova Jugoslavija. koji su završeni 16. ali ne i zabrana da se kralj Petar vrati u zemlju. ministar inostranih poslova Velike Britanije Idn ponovio je spremnost svoje zemlje da Jugoslaviji ukaţe pomoć istakao privremeni karakter odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. istog meseca je obećala pomoć kako partizanima tako i ĉetnicima Draţe Mihajlovića i dala podršku kralju Petru i izbegliĉkoj vladi smatrajući ih legitimnim zastupnicima Jugoslavije. zapadni saveznici su dosta ţurno ušli u rafinirane diplomatske operacije sa krajnjim ciljem da se u posleratnoj Jugoslaviji odrţe monarhija. Na insistiranje saveznika na Visu je došlo do pregovora izmeĊu Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. fungirala kao subjekt zajednice naroda. Izgledi da sporazum neće ugroziti tekovine oslobodilaĉke borbe leţali su u snazi oslobodilaĉke vojske. sve povoljnijem poloţaju nove Jugoslavije u široj meĊunarodnoj javnosti i ĉinjenici da je jugoslovenska emigracija zapala u sukobe. staro ureĊenje i njihove pozicije. posle svojih izjava u decembru 1943. vlada SSSR je ocenila kao pozitivne ĉinjenice. potpisivanjem sporazuma NKOJ se opredelio za pregovore jer je smatrao da je verovatnije da će tako postići priznanje meĊunarodno-pravnog kontinuiteta Jugoslavije. Naprotiv. da NKOJ smatra da u trenutku zakljuĉenja sporazuma nije potrebno isticati i zaoštravati pitanje kralja i monarhije jer ono trenutno ne predstavlja smetnju za saradnju strana ugovornica.000 boraca. a s neuspehom završena juna 1944. Pre sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i dr Ivana Šubašića. Taj vazdušni prepad izveden 25. preko svog ministra inostranih poslova. Te dogaĊaje. Vrhovni štab NOV i POJ nije bio uništen već je nastavio svoju delatnost na ostvru Visu. Samim tim saveznici nisu oznaĉili temeljno menjanje svoje politike prema novoj Jugoslaviji. mandatara za sastav a docnije i predsednika Jugoslovenske izbegliĉke vlade. Znaĉajnu operaciju neprijatelja predstavljao je desant na Drvar u kome se nalazio Vrhovni štab NOV i POJ. kao nastavljaĉ meĊunarodnopravnog bitisanja dotadašnje jugoslovenske drţave. Ona je zapoĉela aprila. Ozbiljan korak u tom pravcu. b) Sporazumi Tito-Šubašić i meĊunarodno priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. Vlada SAD. u Jugoslaviji je došlo do VII neprijateljske ofanzive. Neprijateljske snage bile su sastavljene od nemaĉkih i bugarskih divizija kao i domaćih kvislinških jedinica. ostao je bez rezultata. zvaniĉno motivisan potrebom ujedinjenja snaga otpora u Jugoslaviji.

od 4. Ugovoreno je obrazovanje kraljevskog namesništva. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. osudila rad izdajnika i pozvala narod da se okupi pod voĊstvom Maršala Tita. KPJ povela je oslobodilaĉki rat i socijalistiĉku revoluciju. došlo do drugog sporazuma TitoŠubašić. vlada dr Šubašića objavila je deklaraciju kojom je izrazila priznanje otporu naroda ĉiji je najviši izraz narodnooslobodilaĉka vojska Jugoslavije. Razvitak oslobodilaĉke borbe od Drugog zasedanja AVNOJ-a potvrdio je da su narodi i narodnosti Jugoslavije opredeljeni za zajedniĉki ţivot u uslovima ravnopravnosti i da tu ravnopravnost postiţu i uĉvršćuju kroz organe narodne vlasti i jedinice oslobodilaĉke vojske. koje bi u odsutnosti kralja vršilo kraljevsku vlast. S tim saznanjem i uverenjem da se u Jugoslaviji mora uspostaviti ravnopravnost naroda i narodnosti. Izgradnja federacije Federalizacija Jugoslavije bila je najtešnje uslovljena neodloţnom potrebom da se u interesu oslobodilaĉke borbe već u toku rata reši nacionalno pitanje.Shodno sporazumu. Ubrzo zatim. Preporuĉeno je da zakonodavna akta doneta od strane AVNOJ-a budu podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skupštine. do obrazovanja Namesništva. kao i da ta vlada izjavi da će AVNOJ biti proširen uvoĊenjem onih ĉlanova poslednje narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom štabu NOV i POJ da bi oni dali pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jednom delu jugoslovenske teritorije. U takvim okolnostima došlo je 2. odrţana je u Jalti Krimska konferencija šefova SAD. Prema preporuci to telo bi se nazvalo Privremenom narodnom skupštinom. Od naĉina pristupa narodima i narodnostima Jugoslavije i njihovog poloţaja zavisila je i zavisi sudbina te višenacionalne zajednice. Do te saradnje došlo je na molbu sovjetske komande. Pored ostalog. Ali u jesen 1944. Tako je 1. U njoj stoji da narodi Jugoslavije nikada nisu priznali raskomadavanje svoje zemlje od strane fašistiĉkih imperijalista i da su ispoljili ĉvrstu volju da ostanu ujedi- 510 13 . U tim operacijama sa snagama oslobodilaĉke vojske sadejstvovale su i jedinice Crvene armije. vlada je priznala privremenu upravu koju su postavili AVNOJ i NKOJ. marta 1945. Izvršenjem preporuka velikih saveznika postignuto je savezniĉko priznanje drţavno-pravnih promena u Jugoslaviji. novembra 1944. do 11. februara 1945. Obraćanje sovjetske komande NKOJ-u bilo je prvi izraz priznanja nove drţave. U to vreme bio je uveliko prevaziĊen plan o rekonstrukciji izbegliĉke vlade. a 7. 4. Saveznici su zatim nastavili napore da se obrazuje zajedniĉka jugoslovenska vlada. osloboĊena je ĉitava Srbija. Deklaracijom te konferencije preporuĉeno je Maršalu Titu i dr Šubašiću da odmah izvrše sporazum i na njegovim osnovama obrazuje zajedniĉku vladu. a vrhovni organi nove Jugoslavije prešli su u Beograd. koja će biti odgovorna AVNOJ-u. SSSR i Velike Britanije. To su nameravali da postignu proširenjem izbegliĉke vlade pojedincima iz NKOJ-a. marta postavljena je zajedniĉka vlada na ĉelu sa Maršalom Titom. Naznaĉeni su novi uslovi i osnovi obrazovanja zajedniĉke vlade. a dr Šubašić je došao u Beograd da potraţi nova rešenja.

2. Od 7. jula 1944. koje su na- 511 14 .) obezbeĊuju se sva nacionalna prava. Naĉelu suverenosti naroda dato je mesto jednog od temeljaca nove zajednice. odnosno naroda Srbije. Hrvatske. a federalna Srbija konstituisala se kao drţava ĉlanica jugoslovenske federacije na Velikoj antifašistiĉkoj skupštini narodnog osloboĊenja u Beogradu. Slovenije. obrazovana je federalna Slovenija. Crne Gore i Bosne i Hercegovine.njeni. na prvom zasedanju Antifašistiĉkog sobranja narodnog osloboĊenja Makedonije u Prohoru Pĉinjskom. U tom smislu se konstatuje i normira da je Jugoslavija izgraĊuje i da će se izgraditi na federativnom principu koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba. Odluka polazi od ĉinjenice da je proces federalizacije u toku i da su njegovi organizacioni izdanci vidljivi. Makedonaca i Crnogoraca. dakle. Narodnostima (prema Odluci nacionalnim manjinama-pr. Makedonije. Istovremeno je jednodušno odobrena odluka AVNOJ-a o izbegliĉkoj vladi i monarhiji. na trećem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom 9. U Bosni i Hercegovini doneta je Deklarcija o pravima graĊana u kojoj se konstatuje da se u pravednom oslobodilaĉkom ratu iskiva bratstvo Srba. avgusta 1944. jula 1944. na zasedanju ZAVNO Crne Gore i Boke u Kolašinu 14. VIII. Na zasedanju Slovenaĉkog narodnooslobodilaĉkog veća u Ĉrnomelju 19.Treće zasedanje Avnoj-a. do 10. Muslimana i Hrvata i zajamĉuje njihova ravnopravnost u zajedniĉkoj domovini. Na većini ovih zasedanja doneti su i izvesni osobeni akti ili akti sa izvesnim osobenim odredbama. federalna Hrvatska. p. federalna Bosna i Hercegovina. maja 1944. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu izazvala je i formalno konstituisanje drţava ĉlanica jugoslovenske federacije. To zasedanje opterećivale su tendencije savezniĉke politike prema Jugoslaviji. kao i da je AVNOJ vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drţave Jugoslavije kao celine. maja 1945. naglašena teţnja srpskog naroda za stvaranjem zajedniĉke drţave Juţnih slovena i izraţena njegova spremnost da se i dalje bori za potpuno ostvarenje odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. utvrĊeno je da su hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj jednaki i ravnopravni. Odluka. februara 1944. izvršeno je pretvaranje toga tela u Crnogorsku antifašistiĉku skupštinu narodnog osloboĊenja i obrazovanja federalne Crne Gore. prihvata postojeće tendencije u pravcu federalizacije i daje im drţavno-pravni oblik i snagu. avgusta te godine AVNOJ je odrţao svoje treće i poslednje zasedanje. U Deklaraciji Velike antifašistiĉke skupštine narodnog osloboĊenja Srbije osuĊena je politika reakcionarnih velikosrpskih klika. Zemlja je konaĉno osloboĊena 15. 11. OD TREĆEG ZASEDANJA AVNOJ-a DO USTAVOTVORNE SKUPŠTINE 1. federalna Makedonija. Na zasedanju ZAVNOH-a u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graĊana demokratske Hrvatske. na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu 1. novembra 1944. Na zasedanju ASNO Makedonije doneto je rešenje o uvoĊenju makedonskog jezika kao sluţbenog jezika u makedonskoj drţavi. Slovenaca. Hrvata. Zato istiĉe da već u vreme oslobodilaĉkog rata osnovne organe narodne vlasti pojedinih naroda Jugoslavije predstavljaju narodnooslobodilaĉki odbori i Zemaljska antifašistiĉka veća narodnog osloboĊenja.

Ovaj njegov akt.Privremena narodna skupština DFJ. odobreni su Rezolucija AVNO Sandţaka od 29. godine.stale još u doba rata. koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem. do 10. Od njih. novembra 1945. Većinu je predstavljao klub narodnih poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. s obzirom na uslove po kojima je on marta 1945. zborovima i drugim javnim skupovima i Zakon o štampi. Zakon o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu. 2. 512 15 . kada je proglašena FNRJ. Privremena narodna skupština obavila je sloţen zakonodavni rad. U njoj su delovale i sudarale se dve antagonistiĉke politiĉke grupe. odobreni su svi akti koje je predsedništvo donelo izmeĊu drugog i trećeg zasedanja: prihvaćen je poslovnik zasedanja. Zakon o ustavotvornoj skupštini. S pozivom na suverenitet predstojeće Ustavotvorne skupštine htela je da stavi pod znak pitanja celokupno ureĊenje izgraĊeno tokom rata. saglasno savetu konferencije saveznika u Jalti. a zatim to telo pretvoriti u Privremenu narodnu skupštinu. decembra 1938. Pored toga. sastavljena od graĊanskih politiĉara razliĉitih struja osporavala je tekovine oslobodilaĉke borbe. Veće je prihvatilo i zakljuĉak prve skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se ta autonomna teritorija prikljuĉi Srbiji. Konaĉno je doneta odluka da se AVNOJ nazove Privremenom narodnom skupštinom DFJ i da produţi rad pod tim imenom. I njen spoljni ĉinilac-suspendovani kralj Petar IIpotpomogao je destruktivnu delatnost politiĉkih zastupnika starog društva i ureĊenja u Privremenom narodnom predstavništvu DFJ. a 13 poslanika su pozvani da kao pojedinci uĊu u to telo. marta 1945. a manjinu ĉlanovi takozvane Demokratske grupe. Namesništvo je opstalo sve do 29. nije izazvao ma kakvo pravno dejstvo. manjina. Opozicija tj. zakljuĉeno je da se AVNOJ proširi sa 118 poslanika. po predlogu savezne vlade. godine preneo svoju vlast na namesnike. avgusta do 28. 36 je bilo izabrano na parlamentarnim izborima Kraljevine Jugoslavije od 11. Privremena narodna skupština imala je da donese zakonske akte i putem njih pripremi konstituisanje i saziv Ustavotvorne skupštine. koji će podrivati temelje i stremljenja nove Jugoslavije. Već na poĉetku svog rada ova skupština suoĉila se sa izjavom kralja Petra II od 8. Rad ove skupštine trajao je od 10. oktobra 1945. Zakon o udruţenjima. Zapadne sile su raĉunale da će u takvoj skupštini nastati ozbiljan opozicioni centar. Trebalo je sprovesti deo preporuka konferencije u Jalti o proširenju AVNOJ-a poslanicima poslednje jugoslovenske narodne skupštine. kojom se Kosovo i Metohija prikljuĉuju federalnoj Srbiji. avgusta 1945. kojom je preko radio Londona opozvao ili taĉnije reĉeno pokušao da opozove Kraljevsko namesništvo u zemlji. Ona je nosila osobene politiĉke karakteristike. o prikljuĉenju Sandţaka delom Srbiji a delom Crnoj Gori i Rezolucija Oblasne skupštine Kosova i Metohije (Prizren od 8. Na ovom zasedanju. Donošenjem takozvanih politiĉkih zakona omogućila je raspisivanje i sprovoĊenje izbora za ustavotvornu skupštinu. jula 1945). Za trajanja njenog saziva izglasani su: Zakon o biraĉkim spiskovima. 69 je pozvano u AVNOJ po sporazumu sa raznim politiĉkim strankama i grupama.

48% biraĉa.52%.239 tj. 513 16 .574. Ustavotvorna skupština donela je svoj prvi akt-Deklaraciju o proglašenju FNRJ.469 tj. nalazi u rukama većine naroda tj. Već 1. Na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a tj.69%. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je 6. Prva poĉinje s donošenjem prvih prinudnih regulativa 1941. Izabrani su poslanici Savezne skupštine i Skupštine naroda. Ustav je potvrdio i sankcionisao da se drţavna vlast. tj. Donosili su ih vojni i civilni organi. Na izbore za poslanike Savezne skupštine izašlo je 7. ĉiji su nazivi i oblici bili razliĉiti. Na izbore za poslanike Skupštine naroda izašlo je 7.413. Njom je ranije donetim aktima.975 glasova tj. zapravo ustavni znaĉaj za izgradnju pravnog poretka. IX. 88.725. i traje do Drugog zasedanja AVNOJ-a. donela je Odluku o odobrenju akata AVNOJ-a a 31. U njegovom razvoju zapaţaju se dve osnovne etape. 90. OdreĊen je sastav federacije.214 biraĉa ili 88.Privremena narodna skupština donela je i druge zakone.66% biraĉa. Propisi iz tog vremena sluţili su uĉvršćivanju i odbrani poretka na osloboĊenoj teritoriji. novembra 1945. koji su svojom delatnošću postavljali temelje drţavnog i pravnog poretka. obavila je svoj završni ĉin-izglasala Ustav FNRJ. Zakon o kriviĉnim delima protiv naroda i drţave i dr. Za izbor poslanika oba doma bilo je upisano 8. Zakon o oduzimanju drţavljanstva. radnih masa. 88. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je odluka o odobravanju odluka. data snaga drţavnih propisa. Ona je imala izvanredan. Ustavotvorna skupština. koja je saglasno tekovinama revolucije zasnovana na slobodi i ravnopravnosti naroda u okviru narodnih republika. odnosno i formalno stavila do znanja da izmeĊu stare i nove Jugoslavije ne postoji unutrašnje-pravni kontinuitet. Zakon o ustrojstvu i nadleţnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji. 11.383. izmeĊu ostalih to su: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. 29.43%. januara 1946. koji neće da se vrate u otadţbinu i pripadnicima vojnih formacija. Ta Odluka istovremeno je oznaĉila nevaţnost pravnog poretka bivše Jugoslavije. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTITUISANJA NOVOG PRAVNOG SISTEMA Novo jugoslovensko pravo nastalo je u oslobodilaĉkom ratu i socijalistiĉkoj revoluciji. a kutija bez liste 838. oliĉena u narodnim odborima. 3.422 ili 9. Lista Narodnog fronta Jugoslavije dobila je ukupno 6.31%.432. Izbori za Ustavotvornu skupštinu obavljeni su 11. Druga etapa obuhvata vreme od Drugog zasedanja AVNOJ-a do Ustavotvorne skupštine. skupštinama republika i Narodnoj skupštini FNRJ. oficirima i podoficirima bivše jugoslovenske vojske. novembra 1945. naredaba i izjava izvršnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Jugoslavija je njim definisana kao savezna narodna drţava republikanskog oblika. a kutija bez liste (opoziciona) 707. Ukinuta je monarhija.047 glasova. decembra 1945.455 biraĉa. koji su sluţili okupatoru i odbegli u inostranstvo.

Beograd 1949. red. zemaljskih veća i drugih organa te drţave. Ministarstvo za kontinuantu je protumaĉilo da se pri upotrebi starog jugoslovenskog prava ne primenjuju propisi stare Jugoslavije već njihova pravna pravila. revolucionarno-pravnu svest naroda. Mogu se primenjivati samo pravila tih propisa. o vaţnosti Odluka koje su za to vreme donesene i o ukidanju pravnih propisa koji su bili na snazi u ĉasu neprijateljske okupacije. Dokumenti o razvoju narodne vlasti. Nešović. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaĉkom ratu jugoslovenskih naroda. Da bi se ovaj problem rešio Predsedništvo AVNOJ-a preduzelo je mere da se otkloni taj svojevrstan sukob izmeĊu starog i novog poretka. Prema njemu pravni propisi bivše Jugoslavije nemaju pravnu snagu. poĉeli su da primenjuju odredbe starog jugoslovenskog prava. Inostranstvo i nova Jugoslavija. Beograd 1948: 514 17 . doneta Odluka o ukidanju i nevaţnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njegovih pomagaĉa za vreme okupacije. a ţivot i raznoliki odnosi izmeĊu ljudi bezuslovno su traţili odgovarajuća rešenja. Geršković. ĉinjeno je nešto što je. s obzirom na postojanje spomenute Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i već ukorenjenu. Vremenom. redakcija i priprema M. Kako se vidi iz njenog naslova tom Odlukom su ukinuti svi propisi okupatora i njegovih pomagaĉa. S. a sa druge suprotno revolucionarnim teţnjama i tekovinama. i to ukoliko nema propisa nove drţave. navodno. Zagreb 1963. Ona je. Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije. aprila 1941. Institut za izuĉavanje radniĉkog pokreta. Beograd 1949-1969. ukoliko su bili u suprotnosti s tekovinama oslobodilaĉke borbe i aktima AVNOJ-a. i to. aprila 1941. I. Posle donošenja Ustava izglasan je Zakon o nevaţnosti pravnih propisa donetih pre 6. i za vreme neprijateljske okupacije. „Proleter“ organ Centralnog komiteta Komunistiĉke partije Jugoslavije 1929-1942. Narodni sudovi i drugi organi. 1. Samim tim. s jedne strane nedopustivo. Beograd-Ljubljana 1964. ipak naĉinila izvesne ustupke tendencijama ka primeni starog jugoslovenskog prava što znaĉi da nije konsekventno polazila sa stanovišta da su propisi toga prava svakako ukinuti na Drugom zasedanju AVNOJ-a. kao i propisi koji su bili na snazi u trenutku okupacije 6. Pri tome se odgovarajući organi nisu mogli neposredno pozvati na pravna pravila bivše Jugoslavije. Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije. u nedostatku propisa. nastajali su sve veći normativni vakuumi. februara 1945. sabrao i uredio Dr L. Beograd 1968. I-IX. Nešović. Tim Zakonom izmenjena je ranija odluka. IZVORI I LITERATURA Izvori. meĊutim. Praznine u tom pogledu delimiĉno su nadoknaĊivane revolucionarnim uverenjem o praviĉnosti i primenom onih normi obiĉajnog prava koje su sluţile teţnjama naroda i narodnosti Jugoslavije da raskinu sa starim pravnim poretkom. Pošto je u takvom rešenju bilo pravnih nedoslednosti a i zbog preovladavanja shvatanja da su propisi stare Jugoslavije u koliziji sa dotadašnjim ostvarenjima i prirodom novog prava.Propisi donošeni za vreme rata. „Borba“ 1941. Prvo i Drugo zasjedanje AVNOJ-a. Stoga je 3. dakle. Pijade i S. ĉak ni u tom vremenu nisu mogli da zadovolje svu sloţenost društvenih odnosa i potrebe pripadnika toga društva da regulišu svoje uzajamne sporove i odnose.

18 . Nakon rata. Rad delegata je zapoĉet izvoĊenjem himne „Hej Sloveni“. vodeći raĉuna da se niko ne prikrade i postavi bombu. ZAKLJUČAK Iz dela knjige Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda koji sam dobio da uradim kao seminarski rad. Nedaleko od grada su bili postavljeni teški protivavionski mitraljezi u sluĉaju vazdušnih napada. dok su hrvatski delegati imali stalnu pratnju jednice iz sastava Trinaeste proleterske brigade. crnogorski predstavnici su pod oruţjem i stalnom opasnošću morali da pešaĉe ĉak 300 kilometara da bi došli na sednicu. TakoĊe sam naišao na podatke o tome kako je bila pripremana sednica u Jajcu. Sednica je poĉela u 19 ĉasova. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ-a je bilo veoma vaţno jer je usvajanjem deklaracije nova drţava dobila parlament i vladu i onemogućeno je vraćanje na predratno stanje. a vrata Doma kulture su bila otvorena za znatiţeljne graĊane. a na novom grbu Jugoslavije stajao je urezan datum 29.V. posebnu paţnju su mi privukle sednice Antifašistiĉkog Veća Narodnog OsloboĊenja Jugoslavije. pa sam traţeći nešto više o tom dogaĊaju naišao na zanimljiv podatak da su crnogorski i hrvatski delegati imali velike probleme prilikom dolaska na Drugo zasedanje u Jajcu. Dom kulture su obezbeĊivale jake partizanske jedinice. a završen je u 5 ĉasova ujutro. Naime. narodi Jugoslavije su datum 29. novembar slavili kao drţavni praznik.

LITERATURA Istorija drţava i prava jugoslovenskih naroda 19 .VI .