ISSN 0352-5716 | UDK 93/99(05)

ZBORNIK
7980

MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU

MATICE

SRPSKE

ZA

ISTORIJU

ZBORNIK

7980

NOVI SAD 2009

MATICA SRPSKA ODEQEWE ZA DRUTVENE NAUKE

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU 7980

MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY

Pokrenut 1970. godine Do 28. sveske (1983) nosio naziv Zbornik za istoriju

Glavni urednici Akademik Slavko Gavrilovi (19702004) Akademik Milo Blagojevi (2005 )

Urednitvo Akademik Milo Blagojevi arko Dimi Akademik Vasilije Kresti Dr Ana Stoli Dr Biqana imunovi-Belin

Glavni i odgovorni urednik Akademik M i l o B l a g o j e v i

ISSN 0352-5716 | UDK 93/99(05)

ZBORNIK
MATICE SRPSKE ZA ISTORIJU

7980

NOVI SAD 2009

SADRAJ CONTENTS

LANCI I RASPRAVE ARTICLES AND TREATISES Akademik M i l o B l a g o j e v i , O izdaji ili neveri Vuka Brankovia On Betrayal or Unfaithfulness of Vuk Brankovi . . . . . . . . Dr S u z a n a R a j i , Milan Obrenovo kraq politiar Milan Obrenovi King Politician . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PRILOZI I GRAA CONTRIBUTION AND MATERIALS B o r i s S t o j k o v s k i, Arapski geograf Idrizi o Junoj Ugarskoj u Srbiji Arabian Geographer Idrs on South Hungary and Serbia . . . o r e B o k o v i , Jedan popis sela Mitrovakog provizorata iz 1720. godine Register of Villages in the District of Mitrovica for the year of 1720 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G o r a n . K o m a r, Prilozi biografiji visokopreosveenog mitropolita Stefana Qubibratia Contributions to the Biography of the Most Reverend Metropolitan Stefan Ljubibrati . . . . . . . . . . a r k o D i m i , Jedan primer odnosa gradskih vlasti prema kockarskim igrama u Karlovakom komunitetu krajem H veka An Example of the Attitude of City Authorities to Gambling in the Karlovci Municipality at the End of the 18th Century . . . . . . . . . . . . . . . . a r k o D i m i , Popis inventara karlovake bolnice iz 1836. godine List of the Inventory of the Karlovci Hospital from 1836 . . . . . . Dr V l a d a n G a v r i l o v i , Molba Jovana Subotia iz 1842. za cenzorsko zvawe u Budimu Jovan Suboti's Application from 1842 for the Censor title in Buda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr V l a d a n G a v r i l o v i , Prilozi biografiji narodnog kapetana Miloa Vojnovia Contributions to the Biography of National Captain Milo Vojnovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr P e t a r V . K r e s t i , Put u Carigrad u sviti kneza Mihaila Travel to Constantinople in Prince Mihailo's Suite . . . . . . . . .

7 43

59

71

97

123 129

143

147 157

6
Dr M i l o J a g o d i , Srpski studenti u Parizu sredinom ezdesetih godina HH veka Serbian Students in Paris in mid 1860s . . . . . Mr M i h a e l A n t o l o v i , Prilog istoriji Nemaca u Junoj Ugarskoj u HH veku Contribution to the History of the Germans in South Hungary in the 19th Century . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PRIKAZI I BELEKE REVIEWS AND NOTES Dr M i r o s l a v P o p o v i : Miel Kaplan, Vizantija . . . . . . Akademik V a s i l i j e K r e s t i : Dinko Davidov, Gorwa zemqa. Spomenici naroda srpskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr G o r a n V a s i n: Milo Kovi, Dizraeli i Istono pitawe . . . Mr G o r a n V a s i n: Milo Jagodi, Srpsko-albanski odnosi u Kosovskom vilajetu 18781912. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr M i h a e l A n t o l o v i : Niels N. Roemer, Jewish Scholarship and Culture in Nineteenth-Century Germany. Between History and Faith . . Mr M i h a e l A n t o l o v i , Od istorizma do postmodernizma: istoriografija u HH veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B r a n i s l a v P o p o v i : Sofija Boi, Srbi u Hrvatskoj 19181929. . Akademik V a s i l i j e K r e s t i : Smiqa Avramov, Genocid u Jugoslaviji 19411945, 1991 kw. , . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 204 207 209 212 215 218 221

175

183

Zbornik Matice srpske za istoriju izdaje Matica srpska Izlazi dvaput godiwe Urednitvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1 Telefon: (021) 420-199 Proceedings of Matica Srpska for History Published twice a year Editorial and publishing office: Novi Sad, ul. Matice Srpske 1 Phone: +381-021/420-199 e-mail: jboarov@maticasrpska.org.rs www.maticasrpska.org.rs Redakcija Zbornika Matice srpske za istoriju zakquila je 7980. svesku 18. juna 2009. godine Za izdavaa: prof. dr Duan Nikoli Struni saradnik Odeqewa: Julkica Boarov Lektor: Mirjana Zrni Korektor: Mirjana Zrni Prevodioci rezimea: prof. dr Predrag Novakov i Svetlana Vukovi Tehniki urednik: Vukica Tucakov Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampa: IDEAL, Novi Sad tampawe ovog Zbornika finansiralo je Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije

CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 93/94(082) ZBORNIK Matice srpske za istoriju = Proceedings in History / glavni i odgovorni urednik Milo Blagojevi. 1984, 29 . Novi Sad : Matica srpska, 1984 (Subotica : Grafis"Minerva"). 24 cm Dva puta godiwe. Rezimei u publikaciji su na engleskom i nemakom jeziku. tamparije: Minerva", Subotica (sv. 31/1985); Prosveta, Novi Sad (od sv. 32/1985. do sv. 41/1990); Grafo-ofset, Novi Sad (od sv. 42/1990. do sv. 56/1997); Duplex, Novi Sad (od sv. 57/1998. do sv. 59/60/1999); Prometej, Novi Sad (od sv. 61/62/2000. do sv. 65/66/2002); Ideal, Novi Sad (od sv. 67/68/2003). Je nastavak: Zbornik za istoriju = ISSN 0350-0489 ISSN 0352-5716
COBISS.SR-ID 7793410

ISSN 0352-5716

9 7 7 0 3 52 5 7 1 0 0 8

LANCI I RASPRAVE
UDC 321.17:929 Brankovi V.

Milo Blagojevi

O IZDAJI ILI NEVERI VUKA BRANKOVIA

SAETAK: Ime Vuka Brankovia, oblasnog gospodara Kosova, postalo je sinonim za najveeg izdajnika srpskog naroda i srpske drave. U takvom ga svetlu prikazuju narodno predawe, a posebno epske narodne pesme, zbog toga to je izdao kneza Lazara u boju na Kosovu, koji je voen izmeu Srba i Turaka 15. juna 1389. godine, na Vidovdan. U istorijskim izvorima koji su nastali u prvim decenijama posle bitke na Kosovu, nema podataka o Vukovoj izdaji, pa se s razlogom postavqa pitawe, zbog ega je narodno predawe tako teko optuilo jednu istorijsku linost, iji su potomci bili priznati vladari srpske drave i srpskog naroda. U naem radu uiwen je pokuaj da se odgovori na postavqeno pitawe i proveri da li je bilo neke izdaje. KQUNE REI: knez Lazar, Vuk Brankovi, knegiwa Milica, teritorija Lazarevia

Kao to je ime Jude Iskariotskog postalo sinonim za najveeg izdajnika u hrianskom svetu, zbog toga to je izdao Isusa Hrista, tako je i ime Vuka Brankovia postalo sinonim za najveeg izdajnika srpskog naroda, zbog toga to je po predawu izdao kneza Lazara i srpsku vojsku na Kosovu 15. juna 1389. godine. Pravoverni hriani ne sumwaju u Judinu izdaju jer je ona osvedoena u jevaneqima, ali su zato predstavnici kritike kole u srpskoj istoriografiji osporili Vukovu izdaju ili neveru. Meu prvima su to uinili Ilarion Ruvarac, u raspravi O knezu Lazaru" i Qubomir Kovaevi, u studiji sa naslovom Vuk Brankovi".1 Obojica su istovremeno i nezavisno jedan od drugog, davne 1888. godine, doli do zakquka da Vuk Brankovi nije poinio nikakvu izdaju ili neveru. Ilarion Ruvarac je posebno upozorio: da se u prvom veku posle boja Kosovskoga ni u narodu nije znalo za izdaju Vukovu na Kosovu niti da se ime Vukovo kao izdajnika i prokletnika pomiwalo u priama i pesmama".2 Qubomir Kovaevi je, opet, grupi1 I. R u v a r a c, O knezu Lazaru, Novi Sad 1888 (= O knezu Lazaru, Boj na Kosovu, starija i novija saznawa, Redaktor R. Mihaqi, Beograd 1992, 17287); Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Godiwica Nikole upia 10 (1888) 215301 (= Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, starija i novija saznawa, 297352). 2 I. R u v a r a c, O knezu Lazaru, Boj na Kosovu, 275.

8 sao i paqivo analizirao sve do tada poznate izvore o boju na Kosovu, koji su nastali od kraja H do kraja H veka, ukquujui i narodne pesme. Obavqena analiza omoguila je da se sa vie strana osvetli i ukae na dugotrajan proces postepenog oblikovawa kosovske legende i kosovskog mita, a istovremeno i dokae da se nevera Vuka Brankovia ne pomiwe u pisanim izvorima, koji su nastali u periodu od kraja H pa do kraja H veka.3 Ilarion Ruvarac i Qubomir Kovaevi s pravom su konstatovali da je Mavro Orbin bio: prvi pisac, koji je okrivio Vuka Brankovia da je izdao u kosovskom boju", a to je uinio u svom poznatom delu Kraqevstvo Slovena" koje je objavqeno 1601. godine.4 Od tog vremena pa do HH veka obavetewa o neveri" postaju sve obilnija i potpunija. Vukova izdaja se zaista ne pomiwe u najstarijim pisanim izvorima, ali se u wima ne pomiwe ni Vukovo uee u boju na Kosovu. Ova iwenica zasluuje dunu pawu, ali je ne treba eksploatisati da bi se osporilo Vukovo uee u boju protiv Turaka.5 Dokazavi da se u najstarijim izvorima ne pomiwe Vukova izdaja, Q. Kovaevi je s razlogom postavio pitawe: Pa kada Vuk Brankovi nije izdajnik, za to da ba wega srpski narod takvim proglasi?"6 Odgovor na postavqeno pitawe pokuao je da pronae u objektivnim i subjektivnim iniocima koji su uticali na etniku svest srpskog naroda, a takoe i u neospornim istorijskim iwenicama. Qubomir Kovaevi je na prvo mesto stavio ponositost" naih predaka, koji nisu priznali da su nas Turci svojim junatvom pobedili", a zatim je skrenuo pawu na uticaj i mogue posledice desetogodiweg rata, od 1402. do 1412. godine, koji je voen izmeu Lazarevia i Brankovia.7 Odgovor je traen i u iwenici, to je u nekim istorijskim izvorima dolo do zamene imena bosanskog vojvode Vlatka Vukovia, koji je urno" napustio Kosovo, sa imenom Vuka Brankovia, a takoe i u tome, to je Vuku Brankoviu pala na teret i krivica Vuka Lazarevia", koji je, za3 Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 317346. Posebno o nastanku kosovske legende: J. R e e p, Razvitak kosovske legende, Boj na Kosovu, 527588. O najvanijim likovima u kosovskoj legendi, ukquujui i negativni lik Vuka Brankovia, posebno: R. M i h a q i , Junaci kosovske legende, Beograd 1993.3 4 Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 334; I. R u v a r a c, O knezu Lazaru, Boj na Kosovu, 250. 5 Povodom uea Vuka Brankovia i bosanskog vojvode Vlatka Vukovia, Q. Kovaevi kae: U dubrovakim letopisima (Analima), pisatim krajem H veka, zabeleeno je o kosovskom boju ovo: 1389. 15. Juna, na Vidov dan, u utorak, bila je bitka izmeu Srba i cara turskog. Od Srba su bili: Lazar, srpski kraq, Vuk Brankovi i Vlatko Vukovi, vojvoda. I bi velika pogibija, i turska i srpska, i malo ih se vratilo natrag. Car Murat ubijen je, a i srpski kraq. Pobedu nisu dobili ni Turci, ni Srbi, jer je bila velika pogibija. Boj je bio na Kosovu poqu" (Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 328). Ne zadravajui se posebno na realistikoj proceni ishoda bitke na Kosovu, Vukovo uee se ne moe osporiti, jer bi se u takvom sluaju moralo osporiti i uee vojvode Vlatka Vukovia koji je predvodio bosansku vojsku, a u krajwoj liniji i uee kneza Lazara, to, nije mogue. U navedenom citatu sporna je jedino Lazareva titula, srpskog kraqa". On se nikada nije kitio dostojanstvom kraqa", ve iskquivo titulom kneza", ali ga narodna tradicija, redovno pomiwe kao cara". 6 Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 350. 7 Q. K o v a e v i , n. d., 350.

9 ista, s Turcima ratovao protiv brata despota Stefana Lazarevia (1409).8 Sve su ovo zanimqive pretpostavke, a ne pouzdani dokazi za kojima je trebalo i daqe tragati. Ivan Boi je pre etiri decenije, s razlogom, ponovo pokrenuo pitawe izdaje Vuka Brankovia u svojoj raspravi pod naslovom Neverstvo Vuka Brankovia", pokuavajui da pronae realan oslonac za stvarawe narodne tradicije.9 U raspravi se ne analizira sam tok bitke izmeu Srba i Turaka na Kosovu iz vie razloga, posebno zbog toga to se u najstarijim izvorima ne pomiwe ni Vukova izdaja ni wegovo uee u boju na Kosovu. Sadrina ovih izvora je oskudna i prouavana je s razliitih aspekata, pa je odavno primeeno da se u ovim izvorima obino govori o pobedi srpske vojske ili se o ishodu bitke uti.10 Mlai izvori su znatno bogatiji po sadrini, ali istovremeno nepouzdani i protivureni, pa se na osnovu wih ne moe ni dokazivati ni osporavati Vukova izdaja. Imajui u vidu ove i druge iwenice, Ivan Boi je u izvorima traio i pronalazio druga obavetewa. Paqivo je analizirao raspoloive podatke koji osvetqavaju odnos izmeu kneza Lazara i Vuka Brankovia. U raspravi je posveena posebna pawa nastalim promenama posle pogibije kneza Lazara i naglom uzdizawu Vuka Brankovia. Naslednici kneza Lazara, knegiwa Milica i weni sinovi, knez Stefan i Vuk, nalazili su se u nezavidnom poloaju izmeu 1389. i 1395. godine. Nezavidan poloaj Lazarevia i uzdizawe Vuka podstakli su Ivana Boia da ve na prvim stranicama svoje rasprave kae: Iako je istoriografija oslobodila Vuka Brankovia optube da je izdao kneza na Kosovu, ostale su nedoumice oko toga, kakvi su bili odnosi izmeu Lazarevia i Brankovia izmeu 1389. i 1402. godine."11 Uspostavqeni odnosi, zaista, zasluuju da budu to tanije prikazani, jer je u wima bilo znatno vie dinamike nego to se do sada smatralo u istoriografiji. Ivan Boi je s pravom istakao kako je Vuk Brankovi posle bitke na Kosovu: zauzeo stav suprotan onome za koji su se zalagali Lazarevii",12 pa nije ni brzo ni lako prihvatio sporazum sa sultanom Bajazitom i to je bitno: Smatrao je da bi wemu trebalo da pripadne uloga kneza Lazara."13 Kada bi se Vukove namere u potpunosti ostvarile, knegiwa Milica i weni sinovi nali bi se u podreenom poloaju i pored toga to su bili legitimni naslednici kneza Lazara, a ujedno i nosioci one ideologije koja je izgraivana za Lazarevog iQ. K o v a e v i , n. d., 351. I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, O knezu Lazaru, Beograd 1975, 223242. 10 Mihailo Dini je odavno konstatovao kako: svi do sada poznati izvori iz same godine boja na Kosovu, izazvani samim dogaajem, ili sasvim otvoreno slave hrianski triumf, ili su prilino neodreeni i o turskoj pobedi ne govori izriito ni jedan" (M. D i n i , Dva savremenika o kosovskom boju, Glas SKA 182 (1940) 138). O turskoj pobedi ne govore ni izvori koji su nastali ubrzo posle bitke na Kosovu. Za prevode najstarijih, pa i neto mlaih, izvora vidi: Bitka na Kosovu 1389. godine, Galerija SANU, 65. sveska, Beograd 1989, 167198 (S. irkovi). 11 I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, 225. 12 I. B o i , n. d., 231. 13 I. B o i , n. d., 228, 229.
8 9

10 vota".14 U svojim razmatrawima Ivan Boi je skrenuo pawu i na nain kako je Vuk Brankovi postepeno proirivao svoju teritoriju, primetivi kako Nije iskquena ni mogunost da su mu u zaokruivawu teritorije ili na ruku i kosovski dogaaji".15 Odmah treba primetiti da za ovu zanimqivu pretpostavku nije data posebna argumentacija, to ne znai da nije i tana. Novonastali odnosi izmeu Vuka Brankovia i Lazarevia ne mogu se razumeti, ako se prethodno ne skrene pawa na postojee odnose imeu kneza Lazara i wegovog zeta Vuka Brankovia pre bitke na Kosovu. O tome se u izvorima mogu pronai samo fragmentarna obavetewa, pa zbog toga u istoriografiji postoje razliita miqewa. Qubomir Kovaevi je ukazivao na plodnu saradwu kneza Lazara i Vuka Brankovia, ali je istovremeno istakao kako je Lazar imao veu dravu i od Vuka Brankovia i od ura Stracimirovia i budui tast obojici, Lazar je sebe smatrao za vrhovnog gospodara i Srbije i Zete". Ovakvo je gledite bilo prihvatqivo i Vuku, pa Nemajui potrebe da to pravo spori svome tastu, Vuk Brankovi je bio nezavisan od wega u svojoj dravi, kojom je potpuno vladalaki upravqao onako isto, kao to je ura Stracimirovi Zetom vladao".16 Uz sve to je reeno, Vuk Brankovi je Lazara smatrao za vrhovnog gospodara Srbije". U svojim zakqucima znatno je radikalniji Konstantin Jireek kada kae: da knez Lazar nije bio vrhovni gospodin srpskih kneeva nego samo stareina porodinog saveza, iji lanovi behu wegovi zetovi Vuk i ura".17 Objawewe K. Jireeka postalo je dominantno u istoriografiji sve do sedamdesetih godina HH veka, a zanemarena je konstatacija Ilariona Ruvarca koji kae da je knez Lazar bio samodravni gospodin sve srpske zemqe; ili su ga za takog bar zetovi wegovi Vuk Brankovi i ura Stracimirovi priznavali, ako je svaki od wih i imao svoju dravu i u woj zapovedao".18 Ovoj opreznoj i tano formulisanoj konstataciji malo se ta moe dodati, pa ako su Vuk Brankovi i ura Stracimirovi priznavali kneza Lazara za gospodina" sve srpske zemqe i samodrca, onda mu drugo priznawe nije bilo ni potrebno, niti je ko drugi to mogao da uini. Miqewe Ilariona Ruvarca postalo je prihvatqivo Vladimiru Moinu, Frawi Bariiu, Ivanu Boiu i drugim istoriarima, koji su na naunom skupu o knezu Lazaru, u Kruevcu 1971. godine, upozorili na mnoge iwenice koje potvruju da je knez Lazar bio samodrI. B o i , n. d., 228. I. B o i , n. d., 230. 16 Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 309. 17 K. J i r e e k, Istorija Srba , Beograd 1952, 322. Za odnose izmeu kneza Lazara i wegovih zetova Vuka Brankovia i ura Stracimirovia Balia, R. Mihaqi kae: Rekli bismo da je on samo najugledniji lan meu politiki ravnopravnim partnerima" (R. M i h a q i , Knez Lazar i obnova srpske drave, O knezu Lazaru, 9). Neto kasnije R. Mihaqi, donekle, koriguje i dopuwuje svoje tumaewe. Vidi: Istorija srpskog naroda , Beograd 1982, 42 (R. Mihaqi). 18 I. R u v a r a c, O knezu Lazaru, Boj na Kosovu, 158.
14 15

11 ac" i vrhovni gospodar slobodnih srpskih zemaqa.19 Oslonac za ovakve konstatacije mogao se pronai u odrednicama iz kojih je sastavqena titulatura kneza Lazara. Posvetivi potrebnu pawu svakoj odrednici u titulaturi, V. Moin kae: Vuk Brankovi je priznavao suverenitet kneza Lazara",20 dok je, opet, F. Barii zakquio kako je knez Lazar u odreenom trenutku postao i do kraja ivota ostao de jure vrhovni gospodin svim slobodnim srpskim zemqama, legitimno izabrani naslednik cara Uroa. Wegovo ustoliewe za Stefana Lazara" i kneza vsem Srbqem" izvrio je srpski patrijarh, verovatno po odluci i uz uee sazvanog sabora."21 Ivanu Boiu bili su dobro poznati zakquci I. Ruvarca, Q. Kovaevia, K. Jireeka i drugih istoriara, pa on posebno upozorava: da je knez Lazar, upornije od ostalih oblasnih gospodara, naporedo sa obnavqawem nemawike vladarske ideologije, isticao pravo vrhovnog gospodstva srpskog, u skladu sa eqama i potrebama crkve".22 Povodom ovog upozorewa moglo bi se jo dodati, da su to bile i line eqe kneza Lazara. Srpska crkva je ubrzo posle smrti cara Uroa prihvatila kneza Lazara, kao jedinog oblasnog gospodara i dravnika, koji je voqan i sposoban da obnovi nekadawu dravu Nemawia, a istovremeno i da omogui nesmetano delovawe Srpske pravoslavne crkve. Zahvaqujui inicijativi i materijalnim sredstvima kneza Lazara, otklowen je raskol izmeu Carigradske i Srpske patrijarije 1375. godine, koji je nastao jo za vreme vladavine cara Duana (1350).23 Izmirewe crkava proglaeno je nad grobom cara Duana u manastiru Sv. arhanela u Prizrenu. Nekako u to doba umro je i srpski patrijarh Sava, pa je trebalo izabrati wegovog naslednika. Izbor nije bio jednostavan, zbog toga to su za izbor bili zainteresovani, ne samo crkveni krugovi, ve na prvom mestu Vizantija i srpski oblasni gospodari. Sabor za izbor novog patrijarha sazvali su knez Lazar i ur Bali u ijoj se oblasti tada nalazilo sedite Peke patrijarije i grad Pe. Na saboru je dolo do otrog razmimoilaewa, ali je pronaeno kompromisno reewe, na taj nain to je za srpskog patrijarha izabran ugledan monah (starac") i pustnoiteq Jefrem, po narodnosti Bugarin.24 Sa Jefremovim izborom u jesen 1375, prvi put se na prestolu Svetoga Save naao jedan stranac, koji nije bio ni mitropolit, ni episkop, niti igu19 U titulaturama kneza Lazara pomiwu se termini samodrac" i samodravni gospodin". Posebno o ovim terminima: G. O s t r o g o r s k i, Srbija u vizantijskoj hijerarhiji drava, O knezu Lazaru, 125137. 20 V. M o i n, Samodravni Stefan knez Lazar i tradicije Nemawikog suvereniteta od Marice do Kosova, O knezu Lazaru, 39. 21 F. B a r i i , Vladarski in kneza Lazara, O knezu Lazaru, 61. U ovoj raspravi F. Barii je obratio posebnu pawu, kako na titulaturu kneza Lazara, tako i na razlike u sadrini izmeu poveqa kneza Lazara i Vuka Brankovia koje su izdali Dubrovanima 1387. godine. Na titulature kneza Lazara i vrste isprava koje je izdavao, obratio je posebnu pawu: B. F e r j a n i , Vladarska ideologija u srpskoj diplomatici posle propasti Carstva (1371), O knezu Lazaru, 139150. 22 I. B o i , O neverstvu Vuka Brankovia, O knezu Lazaru, 225. 23 D. B o g d a n o v i , Izmirewe Srpske i Vizantijske crkve, O knezu Lazaru, 8191. 24 M. P u r k o v i , Srpski patrijarsi sredwega veka, Diseldorf 1976, 101115.

12 man Hilandara, Studenice ili nekog drugog uglednog srpskog manastira. Kompromisno reewe, izgleda, da je najvie odgovaralo Carigradskoj patrijariji, a znatno mawe visokim predstavnicima Srpske crkve i srpskim oblasnim gospodarima, pa se i patrijarh Jefrem nalazio u nezavidnom poloaju. Uticaj i mo Balia smawili su se za kratko vreme. Oni su izgubili upu Draevicu, Konavle i Trebiwe 1377, a Prizren, Pe i vei deo Metohije, ubrzo posle smrti ura Balia (1378).25 Upravo u to vreme proirena je teritorija kneza Lazara u pravcu severa. On je zaposeo oblast Rastislalia na severu danawe Srbije 1379, ukquujui i Podunavqe.26 Izgleda da su nastale politike promene i neki drugi inioci podstakli patrijarha Jefrema da se dobrovoqno odrekne patrijarijskog trona, navodno zbog starosti.27 Jefrem je napustio Pe (1379) i povukao se u manastir Sv. arhanela kod Prizrena, gde je iveo kao monah, pa je trebalo izabrati wegovog naslednika. Sabor za izbor novog srpskog patrijarha sazvao je sam knez Lazar 1379, bez uea drugih oblasnih gospodara, Balia ili Vuka Brankovia.28 Na saboru je za patrijarha izabran Spiridon koji nije bio po voqi Carigradske patrijarije, ali je on bio veran saradnik kneza Lazara i wegovih naslednika. Sazivawe sabora za izbor patrijarha Spiridona od strane kneza Lazara, predstavqa jasan dokaz da je Srpska crkva u to doba priznavala kneza Lazara za legitimnog naslednika Nemawia. Crkva je svoj stav i ozvaniila, na taj nain to je crkvenim obredom uvela Lazara u vladalako dostojanstvo i to mu je dala ime Stefan, koje su nosili krunisani vladari iz dinastije Nemawia. O tome postoje zanimqiva obavetewa u arengama poveqa, intitulacijama i potpisima kneza Lazara na zvaninim ispravama, kao i u wegovim pisanim itijima. U poznatom itiju svetoga kneza Lazara" saoptava se kako posle smrti cara Uroa: promislom i dobrotom Boijom, zbog krotkosti i pravinosti i vrline i dobre naravi uzvede se ovaj uvek spomiwani mu knez Lazar na srpski presto. Najpre biva blagoslovqen od arhijerejovih ruku, svega svetenstva i sabora srpskog, te tako posta25 Istorija Crne Gore, kwiga druga, tom drugi, Titograd 1970, 3436 (S. irkovi); S. M i i i Tatjana S u b o t i n - G o l u b o v i , Svetoarhanelovska hrisovuqa, Beograd 2003, 2729. 26 M. D i n i , Rastislalii. Prilog istoriji raspadawa srpskog carstva, ZRVI (1953) 139144. 27 Patrijarh Jefrem odrekao se patrijarijskog trona 1379. godine, umro je 1400. godine, to znai da starost" nije bila razlog wegovog povlaewa. Vidi i nap. 24. 28 Peki episkop Marko opisuje kako: Hristoqubivi knez Lazar i sabor postave Spiridona na patrijarijski presto. A Jefrem ode u manastir cara Stefana svetih Arhistratiga O spokojstvu wegovu veoma su se starali gospodin knez Lazar i hristoqubivi mu zet Vuk" (est pisaca H veka, Beograd 1986, 168). U navedenom citatu jasno se saoptava da knez Lazar i sabor postavqaju patrijarha, pa iz toga sledi zakquak da je jedino knez Lazar od oblasnih gospodara imao pravo da saziva sabor i da utie na izbor novog patrijarha. Navedeni citat je zanimqiv i zbog starawa" kneza Lazara o Spiridonu koji boravi u manastiru Sv. arhanela kod Prizrena, odnosno na teritoriji Vuka Brankovia koji se takoe stara" o Jefremu, pa posle pogibije kneza Lazara na Kosovu, briga o Jefremu prelazi u nadlenost iskquivo Vuka Brankovia. O patrijarhu Spiridonu vidi: M. P u r k o v i , Srpski patrijarsi, 116122.

13 je samodrac Srbima".29 U navedenom citatu pomenuto je nekoliko izraza i radwi uz pomo kojih se definie uzdizawe neke linosti na poloaj srpskog vladara, kao to su: srpski presto, sabor srpski, samodrac Srbima i blagoslov patrijarha, odnosno arhijereja. Prema kazivawu pisca pomenutog itija", knez Lazar je uzdignut na srpski presto zahvaqujui vrhovnoj instanci, odnosno promisli Boijoj. Srpski presto je transpersonalna ustanova i sedite monarhijske vlasti, na kojem se samo smewuju srpski vladari. Najpre su to bili veliki upani, kraqevi i carevi iz dinastije Nemawia, a posle smrti cara Uroa, na srpski presto je uzdignut knez Lazar.30 Neposredno pre uzdizawa na presto, prethodio je crkveni obred i blagoslov patrijarha, to je kneevoj vlasti dalo sakralni karakter. Uloga crkve je vidqiva, ne samo zbog crkvenog obreda i patrijarhovog blagoslova, ve i zbog toga to pomenutom inu prisustvuje sabor srpski" koji ine najvii predstavnici Srpske crkve, mitropoliti, episkopi i igumani najuglednijih manastira u Srbiji. Priznavawe kneza Lazara za samodrca Srbima" od strane najviih predstavnika Srpske crkve, bio je jedan od vanih preduslova za priznavawe wegove vrhovne vlasti u svim slobodnim srpskim zemqama, odnosno u onim oblastima koje nisu prikquene sredwovekovnoj bosanskoj dravi i koje nisu bile potiwene Turcima. Uzdizawe kneza Lazara za samodrca Srbima", kako to opisuje sastavqa wegovog itija, ne predstavqaju prazne rei, jer je knez Lazar ve 1379/80. poeo i zvanino da se titulie kao samodrac sve Srpske zemqe."31 Na jednoj hilandarskoj poveqi iz 1379/80. wegova intitulacija u slobodnom prevodu glasi: Ja, u Hristu Bogu blagoverni i samodravni gospodin Srbqem i Podunavqu Stefan knez Lazar."32 Na istoj ispravi potpis je neto krai, pa glasi: U Hristu Bogu blagoverni Stefan knez Lazar." Citirane titulature jasno pokazuju kako je dolo do krupnih promena u dravno-pravnom poloaju i kneza Lazara i wegove teritorije. On je postao samodrac", kao to su to bili kraqevi iz dinastije Nemawia i to je bitno, postao je samodravni gospodin Srbima i Podunavqu". Termin gospodin" upotrebqavao se na dva razliita naina. Prvi nain je primewivan u zvaninim vladarskim titulaturama, bilo da su u pitawu potpisi, bilo intitulacije, a drugi, kao atribut uz sva vladarska dostojanstva, kako u zvaninim dokumentima, tako i u ostalim vrstama kwievnih sastava. Ako vladar neke hrianske zemqe nije ni kraq, ni car, bilo je neophodno da se u titulaturi istakne wegovo vladarsko dostojanstvo uz pomo termina gospodin".33 Tako je postupio i srpski veliki upan Stefan NemaSpisi o Kosovu, Priredila Milica Grkovi, Beograd 1995, 121. T. T a r a n o v s k i, Istorija srpskog prava u Nemawikoj dravi, Beograd 19962, 211, 212; M. B l a g o j e v i i D. M e d a k o v i , Istorija srpske dravnosti, Novi Sad 2000, 98, 165169. Nekadawi stol srpski" ili stol otaastva" vladara iz dinastije Nemawia pripao je knezu Lazaru, a ne nekom drugom oblasnom gospodaru. 31 A. M l a d e n o v i , Poveqe kneza Lazara, Beograd 2003, 32, 39. 32 A. M l a d e n o v i , n. d., 131, 133. 33 M. B l a g o j e v i , Dravnost Zemqe Pavlovia, Zemqa Pavlovia, sredwi vijek i period turske vladavine, Bawa Luka Srpsko Sarajevo 2003, 125.
29 30

14 wi kada je izdao povequ manastiru Hilandaru 1200. godine. U potpisu na poveqi veliki upan istie da je gospodin sve srpske zemqe". Srpskim kraqevima i carevima nije bilo neophodno da u svojim titulaturama koriste termin gospodin", jer se to podrazumevalo, ali su oni ponekad i to inili. Stefan Deanski kae u jednoj ispravi da je gospodin sve srpske zemqe i pomorske", dok kraq Duan posebno istie da je samodravni gospodin svih srpskih zemaqa i pomorskih i grkih".34 U navedenim primerima re gospodin" upotrebqena je sa znaewem vladarskog dostojanstva, a ne kao uobiajeni vladarski atribut. Sada je ve jasno zbog ega su svi srpski osamostaqeni oblasni gospodari unosili u svoje titulature odrednicu gospodin". Uz pomo ovog termina istican je wihov vladarski rang i suverenost, bilo da imaju neku titulu ili da su bez ikakve titule, kao to je to bio Vuk Brankovi. Knez Lazar je zadrao titulu kneza, zemaqskog ili velikog,35 koju je dobio od cara Uroa, ali se nije zadovoqio obinim vladarskim dostojanstvom gospodin", ve je uz ovu odrednicu dodao i samodravni", kao to je to inio i kraq Duan pre nego to se krunisao za cara. Knez Lazar kao samodravni gospodin" ili jednostavnije samodrac" smatrao je sebe vladarem sve srpske zemqe", kao to su to bili kraqevi iz dinastije Nemawia, ali istovremeno i gospodinom" ili vladarem Srba, kao to su to bili srpski carevi, Duan i Uro. Sve ovo ne bi bilo mogue da ga kao takvog nije priznala i podrala Srpska pravoslavna crkva, koja mu je dala i vladarsko ime krunisanih Nemawia Stefan.36 Ovako oblikovana titulatura i prilagoavana titulama srpskih kraqeva i careva, proirena je 1387. godine sa uvoewem odrednice Pomorje".37 Odrednicu Pomorje" koristili su u svojim titulaturama srpski carevi i patrijarski, i niko pre wih, a knez Lazar poeo je da je koristi tek pred kraj svoje vladavine. Odmah treba rei kako u istoriografiji nije dokazano da je knez Lazar bio neposredni gospodar nekog grada ili kraja u Primorju. Obino se smatra da je Pomorje dospelo u kneevu titulaturu tek posle enidbe ura Stracimirovia sa gospoom Jelom, kerkom kneza Lazara, pa je ura
34 S. Novakovi, Zakonski spomenici srpskih drava sredwega veka, Beograd 1912, 598, 599. 35 O tituli i zvawu kneza vie: M. B l a g o j e v i , Veliki knez i zemaqski knez, ZRVI 41 (2004) 293318. 36 Vladarsko ime Stefan" dobijalo se crkvenim obredom prilikom uvoewa u vladarsko dostojanstvo, stupawa na presto i krunisawa. Vie o tome: F. B a r i i , Vladarski in kneza Lazara. O knezu Lazaru, 49; S. M a r j a n o v i , Vladarska ideologija. Nemawia, Beograd 1997, 4259. Ovde treba podsetiti da je prvi srpski vladar sa narodnim imenom i imenom Stefan" bio knez Stefan Vojislav koji je digao ustanak (1035) protiv Vizantije, a onda poeo da vlada (1037) Dukqom, Travunijom i Zahumqem. Napred je reeno kako je knez Lazar uzveden" na srpski presto" crkvenim obredom, pa ovde treba upozoriti da je on imao i sve vladarske insignije, ukquujui krunu i skiptar, kao i da su se pomenute insignije u pojedinim detaqima razlikovale od insignija srpskih kraqeva. Vie o tome: G. B a b i , Vladarske insignije kneza Lazara, O knezu Lazaru, 6575. 37 M. B l a g o j e v i , Vladanije" kneza Lazara u Pomorju, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu H/1 (1985) 97114.

15 ovim inom istovremeno priznao Lazarevo stareinstvo i wegovu vrhovnu vlast. Povodom ove pretpostavke, moe se jo primetiti kako srpski vladari nisu imali obiaj da u svoje titulature unose one oblasti koje im nisu pripadale, pa se i vrhovna vlast kneza Lazara, svakako i bar formalno, prostirala i na onaj deo Primorja koji se nalazio pod vlau ura Stracimirovia. Nita se slino ne moe rei o titulaturi Vuka Brankovia pre bitke na Kosovu. On je imao posebnu oblast, svoju zemqu", kojom je samostalno upravqao i gospodario, pa je zbog toga mogao za sebe da kae, da je po milosti Boijoj Vuk" ili da je rab Hristov Vuk", ali pre bitke na Kosovu nikada sebe nije titulisao gospodinom", to znai samostalnim vladarem.38 Gospodinom" su ga nazivali samo wegovi podanici, to nije isto. Pored ivog kneza Lazara, sa kojim je rano poeo da sarauje i sa ijom kerkom Marom se oenio (oko 1371), on nije ni mogao da se naziva gospodinom" u zvaninim ispravama. Odmah posle venawa, a po shvatawima pravoslavne crkve, izmeu bliih i daqih roaka jednog i drugog suprunika, uspostavqaju se jednaki stepeni duhovnog srodstva. Na taj nain roditeqi, braa ili sestre jednog od suprunika, smatraju se i nazivaju roditeqima, braom ili sestrama drugog suprunika.39 Upravo zbog toga, knez Lazar kao otac gospoe Mare, postaje roditeq svom duhovnom sinu", odnosno zetu Vuku Brankoviu". U istoriografiji je dobro poznato da se teritorija kneza Lazara osetno uveala 1373, posle propasti i podele oblasti upana Nikole Altomanovia, a potom jo vie 1379, posle zaposedawa oblasti Rastislavia na severu Srbije. Sa znatnim poveavawem dravne teritorije, istovremeno se uveala vojna, politika i ekonomska mo kneza Lazara, pa je i wegov uticaj na Vuka Brankovia postajao sve vei. Ovo je opet doprinelo da se izmeu pomenute dvojice uspostavi realan odnos kao izmeu starijeg" i mlaeg", koji bi bio slian odnosu izmeu seniora" i vazala". Uspostavqeni odnosi ne predstavqaju vetaku konstrukciju, ve faktiko stawe na terenu, a o tome se moe nai potvrda u sauvanim izvorima. U nekoliko zapisa koji su nastali na teritoriji pod neposrednom vlau Vuka Brankovia, nedvosmisleno se istie vrhovna vlast kneza Lazara, potiwenost Vuka Brankovia i duhovno srodstvo. Na jednom mineju iz manastira Graanice, izrekom se kae da je prepisivawe kwige zavreno u dane: blagovernoga i hristoqubivoga kneza Lazara i gospodina Vuka".40 Datirawe zavretka pisawa kwige izvreno je po vladavini, najpre, kneza Lazara, a zatim i Vuka Brankovia, u ijoj se oblasti nalazila Graanica. Na ovoj teritoriji prostirala se neposredna Vukova vlast, kao i vrhovna vlast kneza Lazara. O usposta38 Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, Beograd 1929, 136; S. N o v a k o v i , Zakonski spomenici, 451, 459. 39 M. B l a g o j e v i , Srodstvena terminologija i drutvena hijerarhija u sredwovekovnoj Srbiji: brat i braa, Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu 19012001, Beograd 2001, 115129. 40 Q. S t o j a n o v i , Stari srpski zapisi i natpisi, kw. , Beograd 1902, 53; Stari srpski zapisi i natpisi, priredio M. Pavi, Beograd 1986, 81.

16 vqenim odnosima kao izmeu starijeg" i mlaeg" odnosno roditeqa" i sina", jo reitije govori zapis inoka" Nikodima Mrete i nekog Prijaka, koji su po nareewu gospodina Vuka prepisali jednu kwigu u manastiru Sv. arhanela kod Prizrena. Prepisivawe je zavreno 1387. i to: u dane blagovernoga i hristoqubivoga i Bogom prosveenoga gospodina kneza Lazara i vazqubqenoga wemu sina gospodina Vuka, koji su tada drali sve srpske zemqe, kao i pomorske. I tako su u jedinstvu i u qubavi pobeivali neprijateqe svoje."41 Sadrina citiranog zapisa u slobodnom prevodu je zanimqiva iz vie razloga, a posebno zbog toga to je zapis nastao na teritoriji koja je bila pod vlau Vuka Brankovia, a konkretno u manastiru Sv. arhanela kod Prizrena. Datirawe zapisa izvreno je i po vladavini kneza Lazara i po vladavini Vuka Brankovia, kao i po periodu kada se na prestolu Svetoga Save nalazio patrijarh Spiridon, a uz sve to jo i godinom od stvorewa sveta"(6895). U zapisu je jasno i na svean nain istaknuto vladarsko dostojanstvo kneza Lazara. On je vladar u punom smislu te rei, pa je zbog toga nazvan blagovernim, hristoqubivim i Bogom prosveenim gospodinom". Drugaiji je sluaj sa Vukom Brankoviem koji je jednostavno nazvan gospodin", to znai da je i on vladar u svojoj oblasti, ali znatno nieg ranga od kneza Lazara. Ovu konstataciju potvruje i iwenica to je Vuk smatran i nazvan duhovnim sinom" kneza Lazara. Sastavqai zapisa posebno istiu kako su obojica tada drali sve srpske zemqe, kao i pomorske", to je uslovno i tano. Vuk Brankovi nije imao nikakvih ingerencija na teritoriji pod vlau kneza Lazara, a ni u Primorju, dok je knezu Lazaru pripadala vrhovna vlast u oblasti Vuka Brankovia, a takoe knezu je pripadalo i vladanije" u Pomorju. Svi poznati zapisi koji su nastali na teritoriji pod neposrednom vlau kneza Lazara, datirani su iskquivo po vremenu wegove vladavine, a ne i po vladavini Vuka Brankovia,42 to predstavqa pouzdano svedoanstvo da je Vukovo vladawe bilo ogranieno na wegovu oblast. Zanimqiva je i konstatacija u zapisu kako su knez Lazar i Vuk u jedinstvu pobeivali neprijateqe svoje", to bez sumwe znai da su vodili istu spoqnu politiku, odnosno da su imali zajednike i saveznike i neprijateqe. Opisani odnosi su idealizovani, ali ne bi trebalo sumwati u wihovu viegodiwu stabilnost i voewe sline politike, kako unutrawe tako i spoqne. Unutrawe ureewe u dravi kneza Lazara i Vuka Brankovia bilo je jednako, s tim to je vrhovna vlast pripadala knezu Lazaru, a to je priznavao i Vuk Brankovi. Kada su dubrovaki poslanici doli u Srbiju, januara 1387, sa eqom da im se potvrde sva prava i povlastice koje su dobili od vladara iz dinastije Nemawia, oni su se najpre obratili knezu Lazaru, a potom i Vuku Brankoviu. Oba vladara izala su u susret zahtevima Dubrovana, pa su im izdali posebne isprave kojima se reguliu prava i obaveze dubrovakih poslovnih qudi u SrbiQ. S t o j a n o v i , Stari srpski zapisi i natpisi , 50. Q. S t o j a n o v i , n. d., 53, 55; G. T o m o v i , Morfologija irilikih natpisa na Balkanu, Beograd 1974, 78.
41 42

17 ji. Sadrina izdatih poveqa je veoma slina. Mnoge odredbe su jednake ili su neto drugaije stilizovane, ali postoje i primetne razlike, posebno kada je u pitawu vladarsko dostojanstvo i vladarska titulatura. Titula Vuka Brankovia je do 1389. godine skromna i jednostavna. U izdatoj ispravi Dubrovanima on za sebe kae da je Po milosti Boijoj" Vuk Brankovi.43 Titula gospodina" je izostavqena, to ne predstavqa sluajnost, i ona se pomiwe samo na kraju teksta, kada pisar kae da je pisao povequ po nareewu gospodina Vuka".44 Iz sadrine izdate poveqe moe se saznati da je Vuk imao: svoju zemqu", gradove, trgove, organizovano sudstvo, predstavnike lokalne i centralne uprave, kao to su kefalije, vojvode i elnici. Krae reeno, vladao je i upravqao posebnom oblau uz pomo predstavnika civilnih i vojnih vlasti. No i pored toga, priznavao je vrhovnu vlast kneza Lazara, to se jasno vidi iz ve pomiwane poveqe. Kada su dubrovaki poslanici doli kod Vuka, pokazali su mu isprave koje su izdali car Stefan i knez Lazar, pa poto je video: pisanije velikoga gospodina mi cara Stefana i gospodina mi kneza", pa je i on potvrdio sve to u wihovim ispravama pie.45 Sada ve vie ne treba ni isticati da je Vuk Brankovi priznavao vrhovnu vlast kneza Lazara, poto on to sam kae, nazivajui ga svojim gospodinom". Znatno je drugaija, opirnija i sveanija titulatura kneza Lazara u poveqi kojom je potvrdio povlastice Dubrovana, 9. januara 1387. godine u Kruevcu. Na samom poetku ove isprave knez Lazar ukazuje na ishodite svoje vlasti. U pitawu je neizreeno milosre Hristovo i neizreena Hristova pawa prema wegovom gospodstvu", kao i prema prvim svetim i pravoslavnim carevima", pa se tako i blagodet Presvetog Duha izlila na Lazarevo gospodstvo".46 Drugaije reeno, ishodite Lazareve vlasti je milost Gospodwa, odnosno milosre Hristovo, kao i kod vladara iz dinastije Nemawia, tj. kod prvih, svetih i pravoslavnih careva". Sve mu je to omoguilo i postavilo ga za gospodina Zemqi srpskoj i Pomorju i stranama Podunavskim".47 Navedenim odrednicama opisan je obim Lazareve drave, koju saiwavaju Srpska zemqa, Pomorje i Podunavqe. Knez Lazar je zaista vladao znatnim delovima srpskih zemaqa, svakako i Podunavqem, dok je u Pomorju" prisutan wegov politiki uticaj, a verovatno i vrhovna vlast na teritoriji ura Stracimirovia i to od 1387. godine pa do bitke na Kosovu. Ishodite kneeve vlasti i vladavina nad opisanim teritorijama omoguila mu je da u intitulaciji kae za sebe: Ja u Hrista Boga blagoverni i samodravni po milosti Boijoj Stefan knez Lazar."48 Vladarska
Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 136. Q. S t o j a n o v i , n. d., 139. 45 Q. S t o j a n o v i , n. d., 137. 46 Q. S t o j a n o v i , n. d., 120. Kao to su srpski kraqevi pomiwali vladavinu svog vladarskog dostojanstva kao Kraqevstvo", a carevi kao Carstvo", tako je i gospodin knez Lazar pomiwao svoju vladavinu kao Gospodstvo". On ovaj termin upotrebqava dosledno u celom tekstu poveqe koju je izdao Dubrovanima 1387. 47 Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 120. Vidi i nap. 37. 48 Q. S t o j a n o v i , n. d., 120.
43 44

18 titulatura je razvijena i potpuna. Knez Lazar je preuzeo iz titulatura srpskih kraqeva i careva sve to je mogao, a izostavio je to je morao. On je najpre gospodin" ili samodravni gospodin", tanije samodrac" i vladar, najpre Srpske zemqe ili Srba i Pomorja, kao to su to bili srpski carevi i kraqevi, a takoe i vladar Podunavqa", koje predstavqa Lazarevu tekovinu. U titulaturi Vuka Brankovia ne pomiwe se nijedna od ovih teritorija. On svoju oblast naziva uopteno moja zemqa".49 Sada se s pravom moe postaviti pitawe kojim je krajevima neposredno gospodario Vuk Brankovi i gde se nalazila granica izmeu wegove oblasti i teritorije kneza Lazara. Na postavqeno pitawe pokuao je da odgovori ve Q. Kovaevi 1888, a znatno kasnije i Mihailo Dini (1960). Qubomir Kovaevi je najpre utvrdio da se batina Brankovia nalazila u Drenici na Kosovu, a zatim je konstatovao kako posle smrti cara Uroa: drava Vukova ne bee ograniena na samu pradedovinu Drenicu, ve zahvatae mnogo vei prostor, koji se priblino protezao izmeu egovca, Koznice, Grabanice, Kopaonika, Devia i Crnoqeve. Na tom prostoru bejahu tri znatne varoi: Pritina, Vuitrn i Trepa i tri grada: Borac, Zvean i Petr kod Nerodimqa."50 Citirana konstatacija odnosi se na najraniji period samostalne vladavine Vuka Brankovia. Kada je Q. Kovaevi saoptio citirani zakquak, jo se nije znalo da je Vuk, ubrzo posle bitke na Marici, a pre 1376. godine, postao gospodar Skopqa i okoline. Na podsticaj i molbu svog brata monaha Romana potinio je Hilandaru manastir Sv. Georgija Skoropostinog kod Skopqa 1376/77, pa je na taj nain Vuk Brankovi stekao ktitorska prava u Hilandaru.51 Bio je on prvi srpski oblasni gospodar koji je stekao takva prava, posle smrti cara Uroa i carice Jelene, u ktitoriji svih vladara iz dinastije Nemawia. Vukov primer sledili su i drugi oblasni gospodari, braa Draga i knez Lazar (1380), s ciqem da legalizuju svoju vlast i da se prikau u svetlu legalnih naslednika Nemawia. Na taj nain Hilandar je do 1380. stekao tri ktitora: Vuka Brankovia, gospodina Konstantina Dragaa i kneza Lazara, od kojih je dobio mnogobrojne zemqoposede i bogate darove.52 No i pored toga, Srpska crkva je priznala i prihvatila samo kneza Lazara za naslednika Nemawia. U navedenoj konstataciji Q. Kovaevia, posebnu pawu privlai istoni granini pojas, na zamiqenoj liniji koja spaja planine egovac i Koznicu. Ove planine se nalaze na irem podruju Kosova, a istonije od wih prostirala se teritorija kneza Lazara koja je obuhvatala krajeve oko Novog Brda i Gwilana, odnosno sredwovekovne upe: Topolnicu, Izmornik i Gorwu Moravu, sa dolinama Krive reke BinaQ. S t o j a n o v i , n. d., 137139. Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 305. 51 S. N o v a k o v i , Zakonski spomenici, 451, 452. 52 M. B l a g o j e v i , Knez Lazar ktitor Hilandara, Sveti knez Lazar, spomenica o estoj stogodiwici kosovskog boja, Beograd 1989, 4761; Isti, Knez Lazar i wegovi naslednici kao ktitori Hilandara, Jefimija 10, Trstenik 2000, 7598.
49 50

19 ke Morave i wihovih pritoka.53 Zapadnije od egovca i Koznice nalazili su se krajevi pod vlau Vuka Brankovia, a meu wima podruje Pritine, dolina Sitnice, kao i juni deo Kosova, gde su nekada bili poznati dvorci srpskih kraqeva i careva, kao to su: Svrin, timqa, Nerodimqe i Pauni.54 Vuku su pripadali Kaanik i Kaanika klisura koji su mu omoguavali slobodan pristup Skopqu i okolini. U blizini Kaanike klisure, a preciznije na zapadnim obroncima Skopske Crne Gore, poiwala je granica koja je razdvajala teritoriju kneza Lazara od oblasti Vuka Brankovia. Granica koja je poiwala od Skopske Crne Gore, vodila je u pravcu severa na planinu egovac, ostavqajui pod vlau kneza Lazara naseqa: Bina, Smiru, Vitinu i Parte, odnosno ceo Gwilanski kraj, da bi granica sa severnih obronaka egovca naglo skrenula na zapad, obuhvativi Lipqan sa uom okolinom. Od Lipqana je granica naglo skretala na istok, ostavqajui u Vukovoj oblasti Graanicu i Jawevo, da bi neto istonije od Jaweva ponovo skrenula na sever do niske planine Koznice. Na Koznici granica mewa pravac i skree na severozapad do Prugovca (k. 1034) i vodi daqe u istom pravcu, presecajui dowi tok Laba, kod tesnaca koji razdvaja upu Lab od Kosova. Odmah treba rei da je upa Lab ili Malo Kosovo", a danawe podruje Podujeva, pripadalo knezu Lazaru. Srpski knez je dao upu Lab u dravu" svom zetu, elniku Musi i wegovim sinovima. Podruje koje se prostiralo junije od pomenutog tesnaca na reci Lab, ukquujui naseqe Vranin Dol, pripadalo je Vuku Brankoviu. Kada je Q. Kovaevi objavio svoju studiju o Vuku Brankoviu, jo se nije znalo da je Lipqan bio pod vlau kneza Lazara, pa se u studiji nije moglo ni konstatovati da je uzan prostor izmeu egovca i Koznice, takoe, pripadao srpskom knezu. O vladavini kneza Lazara nad Lipqanom sauvana su zanimqiva obavetewa u jednoj sudskoj parnici, koja je voena izmeu monaha Pirga Sv. Vasilija u Hrusiji na Svetoj gori i manastira Hilandara. Spor je voen pred sudom Serske mitropolije 1388. godine, pa su tada monasi iz Pirga u Hrusiji optuili hilandarske kaluere da ih na razne naine zlostavqaju.55 Teretili su ih, pored ostalog, kako su nagovorili kneza Lazara da im oduzme crkvu Sv. Bogorodice u Lipqanu sa svim posedima. Hilandarci su osporili ovu optubu, rekavi da je knez Lazar kaznio monahe iz Pirga zbog wihove ludosti", jer su poinili neveru". Usledilo je i objawewe o kakvoj se ludosti" radi. Pre nastalog spora, srpski knez je dao velika materijalna sredstva jednom monahu iz Pirga, da u Lipqanu podigne jedno utvrewe ili pirg". Za gradwu utvrewa dato je 1000 perpera,
53 M. B l a g o j e v i , Teritorije kneza Lazara na Kosovu i Metohiji, Kosovo i Metohija prolost, sadawost i budunost, Beograd 2007, 518. 54 S. i r k o v i , Vladarski dvori oko jezera na Kosovu, Zbornik MSLU 20 (1984) 6783. 55 Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija, tom , Skopje 1975, 363377. M. i v o j i n o v i , Hilandarski pirg u Hrusiji, Hilandarski zbornik 6 (1986) 7478.

20 1000 komada kamene soli (kruaca"), 200 komada gvoa, 12 volova, kao i materijal za pokrivawe utvrewa. Pomenuti monah iz Pirga u Hrusiji nije podigao utvrewe, ve je dobijena sredstva utroio na neki drugi nain, a mawi deo je poslao i na Svetu goru. Sa otkazivawem poslunosti vladaru i rasipawem poverenih sredstava, poiweno je teko krivino delo protiv vladara ili nevera", to se kawavalo oduzimawem svih poseda, a esto i smrtnom kaznom.56 U konkretnom sluaju, knez Lazar je oduzeo Pirgu Sv. Vasilija sve zemqoposede koje je imao u Lipqanu i drugim krajevima pod kneevom vlau. Zahvaqujui sauvanim ispravama koje je svojevremeno izdao car Duan, moe se saznati ta je sve posedovao Pirg Sv. Vasilija na Kosovu i u Metohiji. Iz careve isprave jasno se vidi da je Pirgu bila potiwena crkva Sv. Bogorodice u Lipqanu, zatim selo Sloviwe, oko 7 km istono od Lipqana, sa livadama, uqanikom (peliwakom) i qudima, kao i jedan vei komad obradivog zemqita (stup") u ataru Lipqana. Pirgu Sv. Vasilija bili su potiweni i neki qudi u Suhogrlu (dan. Suvo Grlo) na severu Metohije, oko 14 km severoistono od varoice Istok. U tom podruju i u blizini sela Bawe i sela Rudnika, Pirg Sv. Vasilija posedovao je nekoliko stupova", odnosno nekoliko veih deonica obradivog zemqita, kao i polovinu jednog vinograda.57 Sudei po svemu, knez Lazar je oduzeo Pirgu i ove zemqoposede koji su se nalazili u istonom delu Metohijskog Podgora, odnosno u sredwovekovnoj upi Kujavi. Odmah treba rei kako se u Kujavi ve u H veku pomiwe selo Rako, a sa wim se mei naseqe Crkolez, dok se u wihovoj blizini nalaze ve pomenuta sela Suvo Grlo, Bawa i Rudnik.58 Za naseqe Crkolez poodavno se zna da se nalazilo na teritoriji kneza Lazara i wegovih naslednika, a o tome e biti rei u daqem izlagawu. Na osnovu izloenih iwenica sa sigurnou se moe zakquiti da je Lipqan pripadao knez Lazaru i to sa najuom svojom okolinom. U ranom srewem veku Lipqan je bio centar istoimene upe i episkopije, ali je vremenom dolo do krupnih promena i u lokalnoj upravi i crkvenoj organizaciji. Za vreme cara Duana Pritina je postala sedite kefalije, dok je Graanica kao sedite Lipqanske episkopije uzdignuta na rang mitropolije.59 Za oba sedita sa sigurnou se moe rei da su se nalazila na teritoriji Vuka Brankovia. Lipqan kneza Lazara sa najuom okolinom bio je sa tri strane okruen posedima Vuka Brankovia. Na severu se nalazila ve pomenuta Pritina, Graanica i Jawevo, na jugoistoku je bila Vukova Gorwa i Dowa Gadimqa, dok se zapadno od Lipqana i Sitnice prostirala Drenica, sa najstarijim posedima Brankovia. Lipqan je zbog toga samo u pravcu istoka i uskim pojasom zeT. T a r a n o v s k i, Istorija srpskog prava u Nemawikoj dravi, 477481. Fr. M i k l o s i c h, Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vienna 1858, 120124. 58 S. N o v a k o v i , Zakonski spomenici, 595, 601. O razmetaju i susedstvu gore pomenutih sela vidi geografsku kartu: Sekcija, Metohija i Drenica 1 : 100.000. 59 M. J a n k o v i , Episkopije i mitropolije Srpske crkve u sredwem veku, Beograd 1985, 29, 59, 112119, 147149, 185187. O kefalijama: M. B l a g o j e v i , Dravna uprava u srpskim sredwovekovnim zemqama, Beograd 1997, 246285.
56 57

21 mqita bio povezan sa teritorijom kneza Lazara, odnosno sa irim podrujem Novog Brda i Gwilana. Istona granica Vukove oblasti na optem pravcu: Skopska Crna Gora egovac Koznica Prugovac dowi tok Laba, bila je uglavnom stabilna, za razliku od zapadne i jugozapadne granice. Qubomir Kovaevi je davno konstatovao kako Vuk Brankovi nije nita drao zapadnije od upe Drenice, u prvim godinama samostalne vladavine, pa je zapadni granini pojas wegove oblasti poiwao od manastira Devia na severu, a potom se sputao juno i jugoistono do planine Crnoqeve na Kosovu.60 Istono od manastira Devia i gorweg (meridijanskog) toka reke Kline prostirala se upa Drenica, gde su Brankovii posedovali mnogobrojna batinska sela, od kojih su neka poklawali crkvama i manastirima. Na zahtev monaha Romana Brankovia, wegova braa Grgur i Vuk, sinovi sevastokratora Branka Mladenovia, darovali su (1365) manastiru Hilandaru: selo Trstenik sa batinskom crkvom koja je posveena Sv. arhanelima, zatim selo Beanie, Tuiqe i zaselak Hudince. Vuk Brankovi je, neto kasnije, samostalno potinio Hilandaru jo etiri sela: Bawicu, Vrbovao, Stuice i Muivare.61 Sva posuta sela, kao i grad Bora, nalazila su se u Drenici. Znatno kasnije su i sinovi Vuka Brankovia priloili" manastiru Sv. Pavla na Svetoj gori selo Dobraevce na reci Drenici i selo Kuzmino pri uu Drenice u Sitnicu.62 Ovih deset sela, koja su darovana svetogorskim manastirima, zatim batinska crkva Sv. arhanela i tvrava Borac u Drenici, na najboqi nain ilustruju kako je izgledala i koliko je bila velika batina prvih Brankovia, vojvode Mladena i sevastokratora Branka. Oblast Vuka Brankovia osetno je uveana posle smrti ura Balia (1378). Vuk je tada zauzeo Prizren, Prizrensku kotlinu, ire podruje danaweg Orahovca, akovice i manastir Deane.63 Na taj nain doli su pod wegovu vlast svi krajevi i naseqa u junom delu Metohije. U pitawu je bogato agrarno podruje koje se prostire juno od Deanske Bistrice i reke Mirue, leve pritoke Belog Drima, pa do planina Patrika, Koritnika i ar-planine. Znatno drugaije izgleda prikaz granica Vukove oblasti u studiji Mihaila Dinia pod naslovom Oblast Brankovia". Studija je utemeqena na svim poznatim i pouzdanim izvorima, a objavqena je pre pola veka (1960). Najvanije rezultate svojih istraivawa do kojih je doao, M. Dini je saeo na sledei nain: Kada je Vuk Brankovi dostigao svoj najvei uspon, wegova oblast je bila vrlo prostrana: drao je Pritinu, Vuitrn, Trepu, Zvean, Pe, Prizren. Skopqe, Sjenicu i KoQ. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 305, 316. Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 298301; M. D i n i , Oblast Brankovia, Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor 26 (1960) 5 (= Srpske zemqe u sredwem veku, Beograd 1978, 148). Vidi i geografsku kartu, Sekcija, Metohija i Drenisa 1 : 100.000. 62 S. N o v a k o v i , Zakonski spomenici, 528530. 63 M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske zemqe u sredwem veku, 149.
60 61

22 marane na Limu"!64 Ovi su gradovi sa irom okolinom pokrivali teritoriju koja je dopirala na sever do planine Golije, na jug do ar-planine, u pravcu zapada do Lima, a na istok do ve pomiwanih planina egovca i Koznice. U ispravnost zakquaka M. Dinia ne treba sumwati, ali uz napomenu da se sve ovo odnosi na teritoriju Vuka Brankovia posle bitke na Kosovu (1389). Napred je ve istaknuto kako je Vuk Brankovi jo za ivota kneza Lazara drao Pritinu, Skopqe, Prizren, a po svoj prilici i Vuitrn, ali ne postoji nijedan dokaz da su mu u to doba pripadali: Pe, Zvean, Trepa, Gluhavica, Sjenica i Komarani. Grad Zvean je za desetak godina, izmeu 1363. i 1373, promenio nekoliko gospodara. U periodu naglog slabqewa Srpskog carstva grad se naao u ii interesovawa najmonije srpske vlastele, to je i razumqivo jer je Zvean u to vreme predstavqao jednu od najmonijih tvrava u dravi Nemawia. Za vreme cara Uroa i u wegovo ime, tvravu je drao elnik Musa do 1363, a onda je srpski car izvrio zamenu utvrewa, pa je Zvean sa upom" dao knezu Vojislavu Vojinoviu, a elnik Musa je dobio Brvenik na Ibru sa upom", koji je do tada drao knez Vojislav. Zamena je odgovarala interesima ovog posledweg, ali je bila povoqna i za budueg srpskog kneza Lazara, ijom je sestrom Draganom bio oewen elnik Musa. Tvrava Brvenik nalazila se pri uu reke Brvenice u Ibar, severnije od danawe varoi Rake, ali se zato upa" grada Brvenika pruala juno uz Ibar, priblino do danaweg Leposavia i Soanice.66 elnik Musa je istovremeno upravqao i gospodario tvravom i upom", u kojoj je bilo preko 30 seoskih
64 M. D i n i , n. d., 149. Opisujui granicu zemqe Vuka Brankovia, M. Dini najpre upozorava na nesigurnost i tekoe, pa kae: Prema severu, wena granica nije bila daleko od Zveana; daqe se prostirala oblast Musia". Na severu oblasti granina linija je vodila prema jugoistoku: od planine Golije, prelazila Deevku negde ispod Lozne i izbijala na Sokolovicu i prelazila Raku juno od Gluaca. Izmeu Rake i Ibra, granica je moda bila na Ibrovoj levoj pritoci Plakaonici Istono od Ibra, granica je verovatno bila na wegovoj desnoj pritoici Bistrici pa je izbijala na Kopaonik i od wega se sputala prema jugoistoku na Lab, na tesnac koji odvaja upu Lab od Kosova, tako da je selo Vranin Dol ostajalo Brankoviu". Ovo je bio pravac od Golije na jugoistok do tesnaca na Labu. Od Golije je granica vodila i na zapad: obuhvatajui Sjenicu na gorwem Uvcu, zatim je skretala na jug istono od Prijepoqa i Mileeva Juno od Prijepoqa prelazila je Lim, tako da su Komarani na wegovoj levoj obali ostajali Vuku". Za krajeve juno od Komarana, zatim Brskovo na Tari i za upu Morau, ne moe se pouzdano rei kome su pripadali. Na jugu je Vukova oblast do Patrika i Koritnika, a u pravcu istoka, do ve pomiwanih planika egovca i Koznice. Vidi: M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske zemqe u sredwem veku, 153156. Sve to je reeno o granicama Vukove oblasti moe se prihvatiti kao tano, ali tek posle 15. juna 1389. godine. 65 O tome ko je sve i kada drao Zvean izmeu 1363. i 1373. godine, raspravqano je u literaturi: A. S o l o v j e v, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd 1926, 166, 167; Isti, Jedna srpska upa za vreme carstva, Glasnik Skopskog naunog drutva 3 (1928) 2543; M. D i n i , O Nikoli Altomanoviu, Beograd 1932, 732; K. J i r e e k, Spomenici srpski, Spomenik SKA 11 (1892) 810; R. M i h a q i , Kraj Srpskog carstva, Beograd 1975, 36, 63, 103, 122, 185, 212214; M. u i c a, Poveqa cara Uroa o zameni poseda izmeu kneza Vojislava i elnika Muse, Stari srpski arhiv, kw. 2 (2003) 43166. 66 Za prostirawe upe grada Brvenika" i poloaj naseqa vidi: Istorijski atlas, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Geokarta", 7. izd. Beograd 2009, 48/11.

23 naseqa. Ovde treba samo podsetiti, da e kasnije elnik Musa dobiti od kneza Lazara upu Lab u dravu", tj. da wom gospodari. Severoistono od Brvenika i Kopaonika prostirala se budua oblast kneza Lazara, u ijem se jezgru nalazila upa Rasina i grad Kruevac. Juno od upe" grada Brvenika, odnosno od Leposavia, nalazila su se seoska naseqa koja su, verovatno, pripadala upi" grada Zveana. Knez Vojislav je gospodario Zveanom jedva tri meseca. Umro je 25. oktobra 1363, pa je grad sa upom", neko vreme, pripadao Vojislavqevoj udovici i wihovim maloletnim sinovima. Vojislavqeva udovica, gospoa Gojislava, napustila je svoju oblast krajem 1368, pod pritiskom upana Nikole Altomanovia, sinovca kneza Vojislava. Grad Zvean je u to vreme ili neto ranije, ponovo dospeo u ruke cara Uroa, odnosno carevog elnika Miloa Povika. Jedva da je prola godina dana od smrti cara Uroa (decembar 1371), a elnik Milo je dopao ropstva od strane jednog oveka upana Nikole Altomanovia. Da bi se oslobodio iz zarobqenitva, elnik Milo je morao da plati otkup, a svakako i da preda Zvean upanu Nikoli Altomanoviu 1372.67 Grad nije ostao dugo u wegovim rukama, jer se Nikola Altomanovi sukobio sa knezom Lazarom i bosanskim banom Tvrtkom , koji su zajednikim snagama brzo skrili mo upana Nikole i meusobno podelili wegovu veliku oblast. upan Nikola je zarobqen 1373. godine, a prema nekim izvorima predat je na uvawe Stefanu Musiu, sestriu kneza Lazara i ogorenom protivniku upana Nikole.68 U podeli Nikolinih zemaqa, pored kneza Lazara i bana Tvrtka, uzeli su uee i Balii koji su zaposeli: upu Draevicu, Konavle i Trebiwe. Koliko je poznato, nije sauvan nijedan izvor iz kojeg bi se moglo saznati da li je u podeli Nikolinih zemaqa uestvovao i Vuk Brankovi. Takva se mogunost iskquuje zbog toga to se wihove oblasti nisu ni graniile. Drugaiji je sluaj sa elnikom Musom i wegovim sinovima, Stefanom i Lazarom, jer je teritorija wihove drave" bila opkoqena sa severa, zapada i juga, posedima upana Nikole Altomanovia, pa su postojali i objektivni razlozi za wihovo uzajamno neprijateqstvo. Prilikom deobe velike oblasti upana Nikole, knezu Lazaru pripale su zemqe izmeu Drine i planine Rudnika na severu, a junije i krajevi koji su se prostirali neto istonije od doweg i sredweg toka Lima, ukquujui gotovo celu dolinu Uvca. Sada se s razlogom moe rei da je knezu Lazaru pripao i grad Zvean. Srpski knez je mogao dati elniku Musi i sinovima u dravu" Zvean i upu" iz vie razloga, kao to mu je dao u
67 M. Dini pie: Iste godine (1372) pao je u ropstvo Stepoa Stepanovia iz Draevice, oveka upana Nikole, i Milo Povika, elnik cara Uroa ili carice Jelene. Stepo je Miloa drao u tamnici u Obodu kraj Cavtata, i pustio ga tek kada je primio otkup" (M. D i n i , O Nikoli Altomanoviu, 17). Ne bi trebalo ni sumwati da je tada elnik Milo morao da preda i grad Zvean upanu Nikoli Altomanoviu. 68 O neprijateqstvu Musia i Nikole Altomanovia, Mavro Orbin pie: I tako pakosni Nikola, bi zarobqen sa svom svojom imovinom. Kao zarobqenik bio je predan na uvawe nekoj vlasteli, smrtnim svojim neprijateqima. Wihov poglavica je bio Stefan Musi, koji mu je, po tajnom odobrewu kneza Lazara, dao iskopati oi" (Mavro O r b i n, Kraqevstvo Slovena, Prevod Zdravka undrice, Beograd 1968, 61).

24 dravu" upu Lab. elnik Musa drao je Zvean do 1363, a kao gospodar Brvenika i upe" ovog grada bio je i najblii sused upe" Zveana. Uz sve to Musii su bili neprijateqi upana Nikole i ratovali su protiv wega na kneevoj strani. Posle pobede nad Nikolom Altomanoviem, knezu Lazaru su pripali svi krajevi severozapadno, zapadno i jugozapadno od Zveana, pa prema sredwem toku Lima, a izgleda i do reke Tare, kao i znaajniji gradovi i trgovi: Zvean, Trepa, Jele, Gluhavica, Sjenica, Brodarevo, pa i Brskovo. U wegovoj dravi nalazio se i najvei deo doline Uvca, pa su kneevi slubenici bili prisutni u nasequ Rado(h)iwa na levoj obali Uvca,69 kao i u Sjenici. Sima irkovi je skrenuo pawu kako je knez Lazar, posredstvom svojih qudi, 1388: uzeo tkanine dubrovakim trgovcima" na Sjenici.70 Sada se vie ne moe ni sumwati kome je pripadala Sjenica, a poto su se dolina Uvca i Sjenica nalazili u dravi kneza Lazara, onda se sa sigurnou moe rei da Vuk Brankovi nije drao nijedan kraj, do 1389, na prostoru izmeu Zveana i Brodareva na Limu. Koliko je sve ovo tano, moe se proveriti i uz pomo drugih izvora. Opisujui granice oblasti Vuka Brankovia, Mihailo Dini je skrenuo pawu kako su knez Lazar, wegovi naslednici i wihova vlastela poklawali: crkve, naseqa i druge posede na severu danawe Metohije svetogorskom manastiru Sv. Pantelejmona.71 Knez Lazar je (1380/81) potinio pomenutom manastiru: crkvu Spasovu u Hvosnu kod Mitropolije hvostanske sa selima i s qudima i s vinogradima i s vokama i s vodenicama i s brdom i s poqem i sa livadama".72 Geografski poloaj Hvostanske episkopije, a kasnije Mitropolije, dobro je poznat i obino se vezuje za selo Studenicu koje je udaqeno oko 10 km severoistono od Pei. Pravo i mogunost kneza Lazara, 1380. ili 1381, da potiwava Spasovu crkvu" sa selima i drugim zemqoposedima, predstavqa neosporan dokaz da su se Spasova crkva", crkvena sela i Mitropolija hvostanska nalazili u wegovoj dravi, a ne na teritoriji nekog drugog oblasnog gospodara. Sada se ne treba mnogo domiqati pa da se zakqui, kako su u to vreme i grad Pe i Peka patrijarija, takoe, bili u dravi kneza Lazara. Na to ukazuje mala razdaqina izmeu Mitropolije hvostanske i Peke patrijarije od svega desetak kilometara, a postoje i drugi dokazi.
69 U jednom ugovoru petorice Dubrovana, na koji upozorava M. Dini, saoptava se sledee: quod de toto eo, guod ipsi aut alter ipsorum receperit, aut alius pro altero ipsorum de eo, guod abstulit dominus comes Lacarus et Petrus Voynovich in Radochina, aut per aliquem officialem ipsorum, quod totum illud debeat dividi inter eos pro rato in quocumque loco exigatur" (M. D i n i , O Nikoli Altomanoviu, 10). Ugovor je zakquen 5. februara 1388. godine, pa se na osnovu citiranog podatka moe zakquiti da se selo Radoiwa na Uvcu nalazila u dravi kneza Lazara, kao i da je tim krajem upravqao upan Petar Vojinovi, uz pomo potiwenih slubenika. Petar upan pomiwe se meu milosnicima na poveqi koju je knez Lazar izdao Dubrovanima 1387. godine (Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 123). 70 S. i r k o v i , Srbija uoi bitke na Kosovu, Kosovsko-Metohijski zbornik 1, Beograd 1990, 7 nap. 17. 71 M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske zemqe u sredwem veku, 150, 157. 72 A. M l a d e n o v i , Poveqe kneza Lazara, 148, 156.

25 Pred kraj ivota ura Balia, a posebno posle wegove smrti (1378), oblast Balia je osetno smawena. Bosanski ban Tvrtko uspeo je da Baliima preotme primorske upe: Draevicu, Konavle i Trebiwe, pa se 1377. krunisao za kraqa, dok su istoni krajevi oblasti Balia doli pod vlast Vuka Brankovia i kneza Lazara.73 Vuk je posle 1378. zaposeo Prizren, Prizrensku kotlinu, kao i june delove Metohije, ukquujui i Deane, dok su Pe i Peka patrijarija prikqueni dravi kneza Lazara, najkasnije 1379. Upravo u to doba patrijarh Jefrem se odrekao patrijarijskog trona, pa je trebalo izabrati wegovog naslednika. Tada je knez Lazar sazvao sabor koji se sastao u Pekoj patrijariji i izabrao Spiridona za srpskog patrijarha 1379. Patrijarh Spiridon je, bar, u prvo vreme boravio u Pekoj patrijariji gde je izdavao svoje isprave, a kasnije je svoje sedite preneo u iu.74 Na taj nain stvorena je mogunost da Pe postane sedite episkopa, to se i desilo. U jednom zapisu iz Apostola" koji je nastao za vreme bitke na Kosovu, saoptava se sledee: Ovu kwigu pisa Boidar u dane blagoastivog kneza Lazara kad doe car Murat na Sitnicu. I bili su boj meseca juna petnaestog dana na Kosovu. Svetenom episkopu pekom i mudrom i svake asti dostojnom smerno poklowewe. Da zna da doe car na Sitnicu i baa Ibrain s carem Dohotovi steg nosei".75 Nastanak citiranog zapisa i pisawe Apostola" datirano je vladavinom kneza Lazara, a poto je kwiga posveena episkopu pekom", onda iz toga sledi zakquak da je Pe bila u dravi kneza Lazara sve do bitke na Kosovu, a verovatno i nekoliko nedeqa posle boja. U zapisu se pomiwe dolazak cara Murata i wegove vojske na Sitnicu, kao i boj na Kosovu 15. juna 1389, ali se o ishodu bitke ne govori, verovatno zbog toga to pomenuti Boidar jo nije znao da su poginuli i knez Lazar i sultan Murat. Na osnovu Boidarevog zapisa moe se sa sigurnou rei da se Pe sa okolinom nalazila u dravi kneza Lazara sve do kneeve pogibije. Iz do sada navedenih dokaza moe se naslutiti da je, ne samo Pe, ve i cela severna Metohija bila pod vlau kneza Lazara, a takoe i oblasti severno i zapadno od Metohije. Mihailu Diniu bilo je dobro poznato da je knez Lazar potinio Spasovu crkvu" kod Mitropolije hvostanske manastiru Sv. Pantelejmona na Svetoj gori.76 On je takoe upozorio kako su Lazarevi naslednici i wihova vlastela darovali manastiru Sv. Pantelejmona jo nekoliko naseqa i drugih zemqoposeda na severu Metohije. Vojvoda Novak i wegova ena Vidoslava priloili su manastiru Sv. Pantelejmona: crkvu Svetoga Jovana Pretee u Crkolezu sa selima i s metohom i pravinama te crkve, to je drala za vreme cara Stefana".77 Selo Crkolez postoji i danas u istonom delu Me73 M. D i n i , Kako je i kada Tvrtko zavladao Trebiwem, Konavlima i Draevicom, O Nikoli Altomanoviu, 3337. 74 A. M l a d e n o v i , Poveqe kneza Lazara, 43, 4547. 75 Milka I v i , Zapis o Kosovskom boju, Spisi o Kosovu, 8690, 177. 76 M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske sredwovekovne zemqe, 156. 77 A. M l a d e n o v i , Poveqe i pisma despota Stefana, Beograd 2007, 296, 303.

26 tohijskog Podgora, a udaqeno je oko 20 km severoistono od Pei.78 Istovremeno sa vojvodom Novakom i vlastelin Bogdan Radujevi darovao je manastiru Sv. Pantelejmona: u Podgori selo Dubovo", dok je logotet Luka potinio: crkvu Mater Boiju u Dragobiqi sa selima i metohom", kao i sa svim to je drala pri etou".79 Povodom ovih darova moe se primetiti, kako u Metohijskom Podgoru postoji i danas selo Dubovo, na obali gorweg toka Belog Drima, koje se nalazi oko 6 km junije od sela Studenice, odnosno od sedita Hvostanske mitropolije. Moe se odrediti i poloaj sela Dragobiqe. Ono je udaqeno oko 9 km severoistono od Orahovca u Metohiji, odnosno oko 3 km jugozapadno od Malieva.80 Na prvi mah izgleda da je re o malim i izolovanim posedima, pa je M. Dini postavio pitawe: Da li je re o jednom klinu teritorije kneza Lazara i wegovih naslednika, ili o jednoj ili vie wihovih enklava u Vukovoj oblasti".81 Ovakvo se pitawe ne bi nametnulo i postavilo da su iskorieni vani podaci iz poveqe kneza Lazara, kojom je poklonio Hilandaru 1379. ili 1380, selo Jelanicu ura Neniia" sa zaseocima: Tolanovina, urevik i Resnik, kao i selo Jelanicu Gradislava tepije" sa zaselcima: Grabac, Gribi, ikowe, Oqak, Zvizdali i Slatina.82 U pitawu je ukupno 11 seoskih naseqa. Danas postoji Gorwa i Dowa Joanica, na mestu sredwovekovnih Jelanica, koje su udaqene oko 30 km istono od Pei. U susedstvu ovih sela bili su razmeteni i wihovi zaselci, pa su se do danas sauvala naseqa: Grabac, Resnik i urevik, dok su se nazivi preostalih zaselaka odrali u lokalnoj mikrotoponimiji.83 Sredwovekovni Resnik je danawi Stari Resnik, koji se nalazi oko 2 km zapadno od desne obale gorweg (meridijanskog) toka reke Kline. U susedstvu i severozapadno od Resnika je Gorwa Joanica, a neto daqe u istom pravcu nalazi se naseqe Grabac. Na ovom mestu treba posebno istai da je na levoj obali gorweg toka Kline manastir Devi, a neto junije selo Tuiqe koje je pripadalo batini Brankovia. Na optem pravcu jugoistono od Deviza i Tuiqa, sauvali su se sredwovekovni nazivi za nekoliko sela koja su ulazila u sastav batine Brankovia, kao to su: Stuince, Vrbovac, Trstenik i Bawica.84 Na osnovu opisanog razmetaja naseqa, a konkretno da su sela Brankovia bila istono od leve obale Kline, a kneza Lazara zapadno od desne obale pomenute reke, moe se sa sigurnou zakquiti da je gorwi tok Kline, koja tee sa severa prema jugu, predstavqao granicu izmeu dr78 Sva rastojawa izmeu pojedinih mesta o kojima se govori, merena su po geografskoj karti, Sekcija, Metohija i Drenia 1 : 100.000. 79 A. M l a d e n o v i , Poveqe i pisma despota Stefana, 296, 307. 80 Prema novijem tumaewu selo Dragobiqe nalazilo se u dolini reice Dragobiqe, pritoke Qiga. Vidi: S. i r k o v i , Crna Gora" i problem srpsko-ugarskog graninog podruja, Vaqevo, postanak i uspon gradskog sredita, Vaqevo 1994, 65. 81 M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske zemqe u sredwem veku, 157. 82 A. M l a d e n o v i , Poveqe kneza Lazara, 131, 133, 140, 143. 83 M. P e i k a n, Iz istorije toponimije Podrimqa , Onomatoloki prilozi (1981) 54, 57, 60. 84 Vidi nap. 61.

27 ave kneza Lazara i oblasti Vuka Brankovia i to na pravcu koji razdvaja severnu Metohiju od Drenice. Qubomir Kovaevi je bio u pravu kada je davno konstatovao da se Vukova oblast, u prvim godinama wegove vladavine, nije prostirala daqe na zapad od Drenice, odnosno od linije koja spaja Devi na severu i planinu Crnoqevu na jugu. Knezu Lazaru pripadala je cela severna Metohija, pre bitke na Kosovu, a preciznije teritorija izmeu Peke Bistrice i meridijanskog toka reke Kline. Na tom prostoru postojale su sredwovekovne upe Hvosno i Kujava, kao i podruje danaweg Metohijskog Podgora koji se prostire junije i ispod planine Mokre Gore i Suve Planine, odnosno Suve Gore.85 Iz toga daqe sledi pouzdan zakquak, kako su i svi krajevi severnije od Metohijskog Podgora i pomenutih planina, ukquujui Stari Kolain i ire podruje Sjenice, takoe pripadali knezu Lazaru sve do wegove pogibije. Oslawajui se na iwenice da su se u dravi kneza Lazara nalazili: upa Lab, odnosno podruje Podujeva, zatim severna Metohija, Metohijski Podgor, Stari Kolain, Sjenica i dolina Uvca, onda se sa sigurnou moe rei da Vuk Brankovi, do 15. juna 1389, nije mogao biti gospodar Brodareva na Limu ili Sjenice, niti rudnika Gluhavice, ni grada Jelea, pa ni Zveana ili rudnika i trga Trepe. Pod vlau kneza Lazara bila je i dolina Lima, juno od Brodareva, pa verovatno do Plava, sa sredwovekovnim upama: Qubovia, Lim, Zaton i Budimqa, a verovatno i Brskovska upa koja je obuhvatala krajeve oko Mojkovca i du reke Tare. Bitka na Kosovu izmeu srpske i turske vojske, do koje je dolo 15. juna 1389, predstavqa najkrupniju prekretnicu u istoriji srpske sredwovekovne drave i etnikoj svesti srpskog naroda. Na elu srpske vojske i glavnine nalazio se knez Lazar koji je doveo i najvei broj ratnika iz svoje drave, zatim Vuk Brankovi sa odredom iz svoje oblasti, dok je kraq Tvrtko poslao u pomo vei odred bosanskih ratnika pod zapovednitvom iskusnog vojvode Vlatka Vukovia. Na elu turske vojske nalazio se wihov vladar, emir Murat i wegovi sinovi, Jakub i Bajazid, a sa wima su doli na Kosovo i wihovi vazali. Na ovom mestu ne treba posebno raspravqati o samom toku bitke, poto je to uiweno u istoriografiji na vie mesta.86 No i pored toga mora se upozoriti da se u izvorima, koji su nastali ubrzo posle boja na Kosovu, ne pomiwe poraz srpske vojske. Obino se ishod bitke preutkuje ili se govori o pobedi srpskog oruja. U pomenutim izvorima posebno se skree pawa na velike rtve i gubitke, kako meu Srbima, tako i meu Turci85 Metohijski Podgor obuhvata i delove sredwovekovnih upa Hvostna i Kujave. Kartu sa obeleenim naseqima u Metohijskom Podgoru objavio je: S. S t i j o v i , Onomastika istonog dela Metohijskog (Pekog) Podgora, Onomatoloki prilozi (1971) 237381; Isti, Onomastika srediweg dela Metohijskog (Pekog) Podgora, Onomatoloki prilozi (1981) 197335. 86 Postoji velika bibliografija o boju na Kosovu izmeu Srba i Turaka 15. juna 1389. godine. Za ocenu najvanijih zakquaka vidi: Kosovska bitka u istoriografiji, Izd. Istorijski institut, Zbornik radova, kw. 11, Beograd 1990; Saoptewa sa naunog skupa Kosovska bitka istorija i tradicija", SANU 2224. juni 1989. godine, Glas SAM SSSHH, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 9 (1996) 33204.

28 ma. Na turskoj strani poginuo je wihov vladar emir Murat, zatim wegov sin Jakub, kao i veliki broj turskih ratnika, dok je meu Srbima izgubio ivot knez Lazar, kao i znatan broj wegove vlastele i ostalih ratnika. rtava je bilo i u bosanskoj vojsci, a verovatno i u vojsci Vuka Brankovia, ali su zapovednici ovih odreda, bosanski vojvoda Vlatko Vukovi i Vuk Brankovi izneli ive glave iz boja na Kosovu, kao i znatan deo wihovih ratnika.87 No, i pored toga to srpska vojska, posmatrana kao celina, nije pretrpela poraz u klasinom smislu te rei, Srbi su na Kosovu izgubili rat protiv Turaka. U narodnom predawu je izgubqeni rat okvalifikovan kao propast Srpskog carstva" na Kosovu, a do toga je dolo zbog navodne izdaje Vuka Brankovia. U ve pomiwanim izvorima nema nijedne rei o Vukovoj izdaji, pa se s razlogom postavqa pitawe zbog ega ga je narodno predewe tako teko optuilo i prikazalo kao najveeg izdajnika srpskog naroda i srpske drave. Odgovor na postavqeno pitawe mogao bi se potraiti i pronai u drawu Vuka Brankovia posle boja na Kosovu, a konkretnije u wegovom stavu prema naslednicima kneza Lazara: knegiwi Milici i wenim sinovima, knezu Stefanu i Vuku Lazareviu.88 Odmah posle pogibije kneza Lazara, sva tri wegova naslednika nala su se u veoma tekom poloaju. Nasledili su otvoreni rat protiv Turaka, a sa severa zapretila je opasnost od napada ugarske vojske. Tadawi ugarski kraq igmund zahtevao je od Lazarevia da mu predaju Mavu, a verovatno i onostrani Srem". On je smatrao da ove oblasti pripadaju ugarskoj kruni i da posle smrti kneza Lazara treba da se vrate kraqu, zbog toga to je knez Lazar bio u labavim vazalnim obavezama prema kraqu Ludvigu , pa i kraqu igmundu.89 Zahtev je ispostavqen u najteem trenutku za Lazarevie, koji nisu imali dovoqno ni vojnika ni materijalnih sredstava da bi ratovali istovremeno i protiv Turaka i protiv Ugarske. Na ovom mestu treba samo podsetiti kako je u boju na Kosovu, pored kneza Lazara, izginuo veliki broj wegove verne i velike vlastele. Poginuli su pored ostalih i dva kneeva sestria, braa Stefan i Lazar Musi, koji su dobili na upravu ili u dravu" upu Lab, zatim tvravu Brvenik sa upom", a verovatno i tvravu Zvean, takoe sa upom". Bio
87 Najstariji podatak o Vukovom naputawu bitke na Kosovu saoptava Istorija o Jakub elebiji". Deo ove Istorije" koji se odnosi na Kosovsku bitku preveo je i saoptio Nenad Feji, pa se u wegovom prevodu, pored ostalog, saoptava sledee: I dok su se na izgled delili prvi udarci, Lazar koji se umeao na jednom krilu vojske protiv Evrenos bega, pogibe. I kada je Lazarev zet doznao da mu je tast poginuo, nije mu vie bilo stalo da zadaje udarce ni da produi bitku, ve je naloio da u woj niko ne sudeluje, i smesta je doneo odluku da se vrati u svoju zemqu da bi bio gospodar" (N. F e j i , Istorija o Jakub elebiji, Glas SANU SSSHH, Odeqewe istorijskih nauka, kw 9, 136). Ni u ovom odeqku se ne pomiwe Vukova izdaja, ve je u pitawu procena jednog od vojnih zapovednika, da bitku ne treba daqe nastavqati. Na slian nain je postupio i vojvoda Vlatko Vukovi. 88 O Vuku Brankoviu posebno je raspravqao i saoptio pregled literature: M. S p r e m i , Vuk Brankovi i Kosovska bitka, Glas SANU SSSHH, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 9, 86107. 89 P. R o k a i, Kraq igmund i Ugarska prema Srbiji posle Kosovske bitke, Glas SANU SSSHH, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 9, 145150.

29 je to veliki gubitak i za Lazarevie i za wihovu zemqu. Kada je knez Lazar poginuo, wegov legitimni naslednik i najstariji sin Stefan imao je oko 12 godina, dok je Stefanov brat Vuk bio jo mlai, pa je voewe dravnih poslova i vrhovnu vlast u dravi preuzela wihova majka, knegiwa Milica.90 Ovakvo reewe bilo je u skladu sa starim srpskim obiajima, ali je za realizaciju bila neophodna iroka podrka vlastele, Srpske crkve i stabilan poredak u zemqi, kao i mir na granicama sa susednim dravama. Od svega to je potrebno, Lazarevii su mogli raunati na podrku zvanine Srpske crkve, a konkretnije na podrku patrijarha Spiridona i svetenstva u wihovoj dravi. Srpska crkva je podrala mladog kneza Stefana kao legalnog i legitimnog naslednika kneza Lazara, s nadom da e nastaviti oevu politiku i ujediniti srpske zemqe. Znatan deo vlastele koji je preiveo bitku na Kosovu, ostao je veran i potiwen Lazareviima, dok se drugi deo ponaao uzdrano, ispoqivi tewu za osamostaqivawem. Znatno kasnije posle ovih krupnih dogaaja Konstantin Filozof opisuje stawe u dravi Lazarevia, pa kae kako nije: pretila beda samo od Ismaiqana /Turaka/, nego se i zapadni susedi (Ugri) spremie za rat". Odmah posle ove konstatacije on nastavqa: Uz to dooe i meusobne podele na one koji su ovima podruni, a drugi su bili kao samostalni."91 Drugaije reeno, deo srpske vlastele ostao je i daqe potiwen Lazareviima, dok su se drugi ponaali kao da su samostalni. Velika opasnost od Turaka, pretwe koje su stizale iz Ugarske i podela srpske vlastele u zemqi, primorali su Lazarevie da to pre
90 M. B l a g o j e v i , Savladarstvo u srpskim zemqama posle smrti cara Uroa, ZRVI 21 (1982) 183198. 91 Gore je citirana reenica u naem slobodnom prevodu, a u originalu ona glasi: ne bo tiy ot Ismailit bda naleaae, n i zapadnii okrst na bran gotovie se. K tom e i medsobna razdlni, e sim podrnii. ini e ko svoi di bivei" (Konstantin Filozof, ivot Stefana Lazarevia despota srpskog, Izdao V. Jagi, Glasnik Srpskog uenog drutva, kw. H (1875) 262). Jagievo izdawe je teko dostupno, pa je presnimqeno i objavqeno u kwizi koju je priredio ore Trifunovi, pod naslovom: Konstantin Filozof, ivot despota Stefana, LIO, Gorwi Milanovac 2004, 262. Citirana reenica u originalu postoji i u izdawu: K. K u e v i G . P e t k o v, Sbrani sinenia na Konstantin Kosteneki, Sofi 1986, 376. Druga reenica u navedenom citatu, koja glasi: k tom e medsobna razdlni, e sim podrnii. ini e ko svoi di bvei", prevoena je i protumaena na razliite naine. Q. Kovaevi je re razdeqenija" protumaio kao razdori", pa bi citirana reenica glasila: a uz to (nastae) i meusobni razdori; jednih koji su bili podruni, a drugih koji su samostalni bili" (Q. K o v a e v i , Vuk Brankovi, Boj na Kosovu, 310). Smatramo da je smisao dobro uhvaen. Kasnije je L. Mirkovi citiranu reenicu preveo da glasi: K tome dooe i meusobne borbe onih koji su ovima bili podruni, dok su drugi bili kao samostalni" (Konstantin Filozof, ivot despota Stefana Lazarevia, Stare srpske biografije H i H veka, Beograd 1936, 61). Prevod L. Mirkovia je ee korien u literaturi, pa je izvrio i snaniji uticaj u istoriografiji. On je suvie slobodno protumaio re razdeqenije" kao borbu", to se teko moe prihvatiti. Smatramo da je najboqe ostati kod osnovnog znaewa, da razdeqenije" podrazumeva pre svega podelu", politiku ili neku drugu. Bukvalni prevod bi glasio: i k tome meusobne podele, koji su ovima podruni, a drugi su bili kao samostalni". Jedva da se moglo i pomiqati na meusobnu oruanu borbu vlastele posle krvoprolia na Kosovu. Podela meu vlastelom postoji, na one koji su ostali potiweni Lazareviima, dok su se drugi ponaali kao da su samostalni, bar neko vreme.

30 pronau izlaz iz veoma teke situacije. U tom ciqu sazvan je dravni sabor na kojem su bili prisutni: patrijarh Spiridon, svi visoki predstavnici Srpske crkve u dravi Lazarevia, zatim knegiwa Milica, mladi knez Stefan i najuglednija vlastela koja su im bila verna. Sabor je odran, moda, u drugoj polovini jula, a svakako pre 11. avgusta 1389. Na saboru su donete sudbonosne odluke koje su omoguile opstanak drave Lazarevia, na taj nain to e se uspostaviti mir s Turcima, po cenu poniavajuih ustupaka i ograniewa dravnog suvereniteta.92 Uskoro posle odranog sabora Lazarevie je zadesila jo jedna nesrea, zbog toga to je 11. avgusta 1389. umro patrijarh Spiridon, verni saradnik kneza Lazara i wegovih naslednika.93 No i pored toga, odluke sabora poele su da se sprovode u delo. Nisu poznate pojedinosti kako je uspostavqen mir s Turcima, izuzev da su razmewena poslanstva izmeu knegiwe Milice i emira Bajazita . Sa uspostavqawem mira sa Turcima, najkasnije do prolea 1390, otklowena je najvea opasnost za opstanak drave Lazarevia, pod uslovom da zemqa i wen vladar budu potiweni Turcima. Mladi knez Stefan i wegov brat Vuk Lazarevi postali su Bajazitovi vazali, uz obavezu kada postanu punoletni da lino sa srpskim ratnicima uestvuju u turskim vojnim pohodima svake godine i gde im se naredi. Da bi se osigurao mir, wihova sestra Olivera poslata je u harem emira Bajazita, po ijem je nareewu wen otac, knez Lazar, pogubqen. Bilo je i drugih obaveza, o kojima se mawe zna, pa je i ugled Lazarevia u oima savremenika i suseda bio skroman, to je uticalo da se Dubrovani obraaju knegiwi Milici samo kao potenoj gospoi", a knezu Stefanu kao potenom gospodinu".94 Za uspostavqawe mira s Turcima trebalo je da protekne i izvesno vreme, pa je mir uspostavqen krajem 1389. ili poetkom 1390, a onda da proe jo nekoliko meseci da bi Bajazit poslao svoju vojsku u pomo Lazareviima, to se i dogodilo u prolee 1390.95 U tom periodu dolo je do dramatinih promena, kako na severu drave Lazarevia, tako i u junim i jugozapadnim oblastima. Ugarski kraq igmund vrio je pripreme da upadne s vojskom u Srbiju, to nije ostalo nepoznato. Poetkom oktobra knegiwa Milica poslala je svog izaslanika u Dubrovnik da zatrai azil. Dubrovake vlasti irazile su spremnost 12. oktobra 1389, da prihvate knegiwu Milicu, wenu imovinu i pratwu, a knegiwin poslanik je nagraen sa 100 perpera.96 Traewe azila u Dubrovniku bilo je opravdano, zbog toga to mir s Turcima jo nije bio zakquen, a ugarski kraq igmund upao je oktobra sa svojom vojskom u Srbiju, pa je ve 6. novembra bio pod gradom Borem u Grui.97 Ugri su zauzeli Bora i grad estin u Grui, ali se na tome i zavrilo wihovo napredovawe. Ve idue godine morali su da se brane od zajednikih
92 M. B l a g o j e v i , Srpski sabori i sabori otaastva Nemawia i Lazarevia, Glas SANU CDX, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 14, (2008) 29, 30. 93 M. P u r k o v i , Srpski patrijarsi sredwega veka, 121. 94 Istorija srpskog naroda , Beograd 1982, 110, 111. 95 V. T r p k o v i , Tursko-ugarski sukobi do 1402, Istorijski glasnik 12 (1959), 101. 96 M. D i n i , Odluke vea Dubrovake Republike, kw. , Beograd 533, 518. 97 V. T r p k o v i , Tursko-ugarski sukobi do 1402, 97, 98.

31 napada srpske i turske vojske.98 Napad kraqa igmunda na Srbiju oktobra i novembra 1389. oteao je poloaj Lazarevia i u zemqi i u pregovorima s Turcima. Izgleda da je knegiwa Milica u to vreme oskudevala i u gotovom novcu pa je zaloila svoj skupoceni pojas od pozlaenog srebra katolikom sveteniku Marinu iz Ulciwa, koji je u to doba iveo u Dubrovniku.99 Pojas je bio teak 26 litara i 4 unce, to odgovara teini od 8 kg i 635 gr, a wegova vrednost je u to vreme iznosila vie stotina dukata. Teina i vrednost pojasa sami po sebi privlae posebnu pawu, ali zato transakcija davawa u zalog i plaawe otkupnine predstavqa poseban indikator koji pokazuje u kakvom su stawu bile finansije Lazarevia. Knegiwa Milica je bila spremna da plati otkupninu za svoj pojas ve u maju 1390. godine, pa je o tome obavestila dubrovake vlasti, to predstavqa jasno svedoanstvo da su se finansije Lazarevia do tog vremena sredile i da je wihov poloaj u zemqi stabilizovan.100 Ubrzo posle boja na Kosovu, pa tokom 1390. godine, Vuk Brankovi je razvio ivu politiku delatnost, kako u proirivawu granica svoje oblasti, tako i u sferi vladarske ideologije.101 U relativno kratkom vremenskom periodu, od godinu i po dana, ne moe se tano precizirati kada je i ta uradio. Ubrzo posle smrti patrijarha Spiridona, koji je umro 11. avgusta 1389. godine, odanog saradnika i pristalice Lazarevia, po drugi put se naao na patrijarijskom tronu u Pekoj patrijariji bivi patrijarh Jefrem.102 Posle dobrovoqnog naputawa patrijarijskog trona (1379) on je punih 10 godina iveo u manastiru Sv. arhanela kod Prizrena koji se nalazio u oblasti Vuka Brankovia. Opisujui ponovni Jefremov dolazak u Peku patrijariju, episkop Marko kae: Zbog stalnih turskih napada sabor se nije mogao sastati", da bi izabrao novog patrijarha, te poaqu i zamole ovoga velikoga (Jefrema) da pomogne crkvi u nevoqi", pa je on ovu molbu prihvatio.103 Episkop Marko ne kae ko je zamolio Jefrema i ko je poslao po wega, ali se tako neto nije moglo desiti bez znawa i saglasnosti Vuka Brankovia. Prelazak Jefrema iz manastira Sv. arhanela u Peku patrijariju, predstavqa posredan dokaz da je grad Pe sa okolinom dospeo pod vlast Vuka Brankovia, a takoe da se pod wegovim uticajem nalazila i Srpska patrijarija.
V. T r p k o v i , n. d., 101107. Na celokupnu problematiku vezanu za zaloeni pojas knegiwe Milice nedavno je skrenuo pawu: S. i r k o v i , Poveqe i pisma Stefana Lazarevia, Stari srpski arhiv, kw. 7 (2008), 237, 238. 100 N. L o n z a i Z. u n d r i c a, Odluke dubrovakih vijea 13901392, Zagreb Dubrovnik 2005, 166, 167. 101 I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, 229240; M. S p r e m i , Vuk Brankovi i Kosovska bitka, 99106. 102 M. P u r k o v i , Srpski patrijarsi sredwega veka, 123126. 103 Marko P e k i, itije patrijarha Jefrema, est pisaca H veka, 168. Objawewe episkopa Marka ne izgleda uverqivo. Poznati su sluajevi da je Srpska crkva i u redovnim prilikama bila po nekoliko meseci udova", pa ak i godinu dana za vreme vladavine kraqa Milutina, pa se sa dovoewem i izborom patrijarha nije moralo uri98 99

32 Posle pogibije kneza Lazara, Vuk Brankovi se potpuno osamostalio u svojoj oblasti. On nije preuzeo nikakve obaveze prema knegiwi Milici i mladom knezu Stefanu Lazareviu, pa je steena samostalnost dola do izraaja i u wegovoj titulaturi. U prolee 1390. godine, Vuk je kratkom ispravom potvrdio Dubrovanima sve to pie u poveqi koju im je izdao 1387. Kratka potvrda poiwe sledeom reenicom: Po izvoqeniju i milosti vladike spasa Hrista ja gospodin Vuk obeavam i dajem veru moju gospodsku."104 Iz navedene titulature jasno se vidi da je on gospodin", odnosno samostalni vladar, po voqi i milosti Hristovoj. Citirana reenica nalazi se i na poetku poveqe kojom se Vuk Brankovi obavezuje, 21. novembra 1392, da e plaati danak Turcima umesto Hilandara.105 Zanimqivo je primetiti da su i dubrovaka vea u svojim odlukama, od prolea 1390. do jeseni 1392, obino titulisali Vuka Brankovia sa gospodin Vuk" (dominus Volch), to ranije nisu inila.106 Dubrovake vlasti iskazuju mu jo veu poast u pismima na srpskom jeziku, pa mu se redovno obraaju kao: Slavnom i velemonom gospodinu Vuku Brankoviu", a ponekad i uz napomenu da dri zemqu srpsku".107 Sve je ovo jo jasnije reeno 1394, kada je od Mleana dobio graanstvo, pa je titulisan kao: magnificus et potens dominus Volchus de Brancho, dominus Rassie, Sclavonie et cet".108 Navedene titulature jasno pokazuju da je i u Veneciji i u Dubrovniku smatran za samostalnog vladara, to nije bio sluaj dok se knez Lazar nalazio u ivotu. Za svoje podanike Vuk je od uvek bio gospodin", ali zato greni Mihailo" u svom zapisu, koji je nastao prve godine posle boja na Kosovu, pomiwe: blagovernog i hristoqubivog gospodina Vuka".109 Poznato je da su odrednice blagoverni" i hristoqubivi" koriene u titulaturama vladara iz dinastije Nemawia kao i u titulama kneza Lazara, ali ne i kod Vuka Brankovia do 1389. Za svoje podanike on je mogao biti i blagoverni" i hristoqubivi", pa greni Pahomije" u svom zapisu, koji je nastao ubrzo posle bitke na Kosovu, saoptava da je
ti. Mitropoliti i episkopi u svojim eparhijama uvek su bili kompetentni i nadleni da vre svoju misiju. 104 Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 140. 105 S. N o v a k o v i , Zakonski spomenici, 459. 106 N. L o n z a i Z. u n d r i c a, Odluke dubrovakih vijea 13901392, 70, 146, 221; Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 140142. 107 Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 142145. Posebno treba istai da Vuk Brankovi nikada nije sebe nazivao ili titulisao kao gospodina Srbqem" ili gospodina srpske zemqe". On nije imao na to pravo, niti bi mu neko to priznao u srpskim zemqama, pa ga nije ni prisvajao. Srpska crkva i srpska vlastela priznali su jedino kneza Lazara i wegovog sina Stefana Lazarevia za gospodina Srbqem" ili srpske zemqe". Takvo pravo nije stekao kraq Marko, ni braa Draga, sestrii cara Duana, ni Balii koji su se prvi osamostalili, pa tako neto nije moglo pripasti ni Vuku Brankoviu. Vie o tome: M. B l a g o j e v i , Gospodari Srba i Podunavqa, Istorijski glasnik 12 (1983), 4354. 108 Na gore navedenu titulaturu Vuka Brankovia skrenuli su pawu: I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, 235, a neto kasnije i M. S p r e m i , Vuk Brankovi i Kosovska bitka, 101. Moda su Mleani verovali da e Vuk postati vladar Srbije. 109 Spisi o Kosovu, 178.

33 kwiga napisana u dane blagovernog Vuka Stefana".110 Pahomije je ovde u titulaturu dodao i vladarsko ime Stefan" koje je koristio i knez Lazar, a pre wega svi krunisani vladari iz dinastije Nemawia.111 Teko se moe poverovati da je greni Pahomije" to uinio po svom nahoewu, pogotovo to se u potpisu na jednoj hilandarskoj poveqi koju je izdao Vuk Brankovi moe jasno proitati: gospodin Stefan Vuk".112 Ovde treba jo dodati da se prema Prizrenskom pomeniku", na ta je upozorio I. Boi, inio pomen za Stefana Vuka i monahiwu Marinu", tanije za Vuka Brankovia i wegovu enu Maru, koja je prilikom, monaewa dobila ime Marina.113 Navedene iwenice upuuju na zakquak da je deo srpskog svetenstva na teritoriji Vuka Brankovia, a takoe i u Hilandaru, smatrao da gospodinu Vuku pripada i vladarsko ime Stefan. Ovakav stav mogao se odrati na snazi samo dok se na patrijarijskom tronu nalazio po drugi put bivi patrijah Jefrem, a tanije od smrti patrijarha Spiridona pa do izbora patrijarha Danila (1390/91). U pitawu je kratak vremenski period i kako izgleda, od vladarskog imena Stefan, odustao je i Vuk Brankovi.114 Isticawe samostalnosti u titulaturi Vuka Brankovia, nije zasnovano samo na raskidawu vazalnih obaveza prema naslednicima kneza Lazara, ve i na osetnom poveavawu vlastite teritorije. Vuk Brankovi je ubrzo posle bitke na Kosovu postao gospodar Pei. O tome svedoi i Pahomijev zapis" u Pateriku ili Otaniku, koji se nalazi u zbirci rukopisa Peke patrijarije, gde se saoptava da je ova kwiga pisana: u dane blagovernog Vuka Stefana. Te godine kada Turci ubie kneza Lazara, a Srbi cara Amurata".115 Zapis je datiran vladavinom Vuka Brankovia, a takoe i godinom u kojoj su poginuli knez Lazar i car Murat. Po vizantijskom nainu raunawa godina se zavrava 31. avgusta, pa je i pisawe pomenute kwige zavreno u periodu izmeu 15. juna i 31. avgusta 1389. Napred je ve reeno da se rukopis kwige, odnosno Otanika, nalazi u Pekoj patrijariji, pa iz toga daqe sledi zakquak da je Vuk Brankovi postao gospodar Pei do kraja avgusta 1389, zbog toga to je datirawe rukopisa izvreno i po wegovoj vladavini. Zaposedawe Pei nije bio krajwi ciq, ve pre poetak osvajakog poduhvata. Zauzeto je i podruje na kojem se nalazilo sedite Hvostanske mitropolije, odnosno sredwovekovna upa Hvosno na severu danawe Metohije. O tome se moe nai potvrda u Zapisu grenog Mihaila" na jednom mineju. Sadrina zapisa je viestruko zanimqiva. NajSpisi o Kosovu, 177, 178. Vidi nap. 36. 112 Na sadrinu i oblik potpisa Vuka Brankovia, na jednoj hilandarskoj poveqi, upozorili su 1975. godine V. Moin i I. Boi (O knezu Lazaru, 41, 234). 113 I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, O knezu Lazaru, 234. 114 Sinovi Vuka Brankovia Grgur i ura, u periodu izmeu 1403. i 1406. godine, titulisali su se kao Stefan Grgur i Stefan ura (M. B l a g o j e v i , Savladarstvo u srpskim zemqama posle smrti cara Uroa, 204). U to doba besneo je rat izmeu despota Stefana Lazarevia i sinova Vuka Brankovia. Posle ovih dogaaja i monaewa Grgura Brankovia, wegov brat ura se ne titulie kao Stefan ura". 115 Spisi o Kosovu, 178, 188.
111 110

34 pre se saoptava da ova kwiga: napisa se godite po boju kneevom, u dane blagovernog i hristoqubivog gospodina Vuka. Napisa se po zapovesti gospodina hvostanskog mitropolita Arsenija I svri se 6898. godine (1390)".116 Datirawe zapisa izvreno je na nekoliko naina. Najpre, po godini posle boja na Kosovu, zatim po vladavini gospodina Vuka i najzad precizno po godini od stvorewa sveta", odnosno 6898. koja odgovara periodu od 1. septembra 1389. do 31. avgusta 1390. Pisawe kwige je izvreno po naredbi hvostanskog mitropolita Arsenija, a svakako i u Hvostanskoj mitropoliji, pa se na osnovu navedenih iwenica sa sigurnou moe rei, da se i predeo oko Hvostanske mitropolije nalazio pod vlau Vuka Brankovia i to ve u prvoj godini posle boja na Kosovu. Zauzimawe trga Pei i Hvosna bio je poetak, a ne i kraj, osvajawa. Vuk Brankovi je bio iskusan politiar, pa je tano procenio da ga Turci neko vreme ne mogu ozbiqnije da ugroze, zbog toga to su i sami pretrpeli velike gubitke na Kosovu. On je nastavio da vodi antitursku politiku, pa je time uvrstio savez sa kraqem Tvrtkom . Oslawajui e na vlastite snage i saradwu sa bosanskim kraqem, Vuk Brankovi je proirivao svoju oblast na raun teritorije Lazarevia. Najvea osvajawa je izvrio u pravcu zapada i severozapada, zaposevi jugozapadne krajeve nekadawe drave kneza Lazara, s jasnim ciqem da uspostavi teritorijalnu vezu sa dravom bosanskog kraqa. U tome je postigao vidqive uspehe, tako da je pre kraja 1390. postao gospodar Sjenice i ire okoline, za koju se pouzdano zna da je 1388. bila pod vlau kneza Lazara. Na osvojenom podruju izvrio je neke promene u plaawu carina, pa su dubrovake vlasti, povodom izmene carinskog sistema u Sjenici odluile da interveniu kod Vuka Brankovia, 19. februara 1391.117 Ovo je pouzdan dokaz da se pod wegovom vlau nalazila Sjenica sa irim podrujem. Osvajawa su vrena i daqe na zapad od Sjenice, do Lima i preko reke, na podruje Komarana, gde se nalazilo selo vlastelina Pribila Kunia. Pribil se pomiwe 9. jula 1392. godine kao ovek" (homo) gospodina Vuka (domini Volchi), a to je pouzdan dokaz da je zauzeta i leva obala sredweg toka Lima.118 Na osnovu navedenih dokaza da su osvojeni: Pe, Hvosno, Sjenica i Komarani, sa sigurnou
116 Spisi o Kosovu, 178. M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske zemqe u sredwem veku, 158. 117 Dana 19. februara 1391. godine; In minori consilio more solito congregato captum fuit de mittendo preceptum ser Theodoro de Prodanello quod, receptis literis regiminis Ragusii, debeat personaliter ire cum ipsis literis credencialibus ad dominum Volch pro facto doane de Sinice, cum commissione que ei mittetur" (N. L o n z a i Z. u n d r i c a, Odluke dubrovakih vijea 13901392, 146). Vuk Brankovi je izmenio reim carina, ne samo u Sjenici, ve i u drugim mestima, pa je 2. jula. 1392. godine dubrovako Malo vee donelo sledeu odluku: In dicto consilio captum fuit ser francho quod debeat ire dominum Volch pro franchatione doanarum positarum per ipsum de novo, expensis comunis" (N. L o n z a i Z. u n d r i c a, Odluke dubrovakih vijea, 221). Iz navedenog citata, sledi zakquak da je Vuk Brankovi uveo nove carinarnice, verovatno u novoosvojenim krajevima, gde one ranije nisu postojale, pa su Dubrovani nastojali da ih ukinu. 118 M. D i n i , Dubrovaka sredwovekovna karavanska trgovina, Srpske zemqe u sredwem veku, 309.

35 se moe rei da su se pod Vukovom vlau nale oblasti od Drenice i Ibra na istoku, pa na zapad do Lima, Tare i Morae, sa gradovima i trgovima: Zvean, Trepa, Jele, Glughavica, Trgovite, Sjenica, Brodarevo, Plav i Brskovo, kao i ve pomiwana Pe. Na taj nain i za kratko vreme, oblast Vuka Brankovia postala je tri puta vea, zahvaqujui osvajawima koja su izvrena na raun nekadawe drave kneza Lazara. Otimawe velikih oblasti i gradova od nekadawe drave kneza Lazara, kao i agresivno ponaawe Vuka Brankovia prema naslednicima kneza Lazara, odmah posle bitke na Kosovu, ne moe se okvalifikovati drugaije, ve kao izdaja Lazarevog dela i Lazarevia. Prema narodnom predawu sam in Vukove izdaje je pojednostavqen i vezan za sam dan bitke, to u hronolokom pogledu nije daleko od opisanih dogaaja. Dva veka kasnije i Mavro Orbin vezuje izdaju za sam dan bitke, ali saoptava i ciq izdaje, pa kae: zet kneza Lazara Vuk Brankovi spasao se gotovo sa svim svojim qudima, poto je (kako neki kau) imao tajne pregovore s Muratom da izda (kako je i uinio) svoga tasta da bi se dokopao wegove drave. Tako je posle wegove smrti i ostao gospodarem jednog dela Rake, dok je drugi deo dobila Lazareva ena Milica i Lazareva dva nejaka sina, Stefan i Vuk".119 Ako se izostave tajni" pregovori s Muratom, to je teko proveriti jer su tajni", sve drugo je tano. Vuk Brankovi je zaista pokuao da zauzme mesto kneza Lazara u srpskim zemqama, odnosno da se dokopa wegove drave", a poto to nije uspeo, postao je gospodar jednog dela Rake", to je u naoj analizi dokazano. Drugi deo Rake pripao je knegiwi Milici i wenim maloletnim sinovima, a to je u istoriografiji odavno poznato. Lazarevii se nisu odmah suprotstavili agresiji Vuka Brankovia, a to nisu mogli ni da ine tokom druge polovine 1389. U to vreme Lazarevii su morali da se brane od napada iz Ugarske,120 a deo wihove vlastele nastojao je da se osamostali. Vuk Brankovi je iskoristio nastalo stawe, pa je na razne naine privlaio takvu vlastelu na svoju stranu. Pouzdano se zna da je vlastelin Obrad Dragoslaqi, vojvoda kneza Lazara, poinio neveru" wegovim naslednicima, pa su mu oni oduzeli batinske posede u upi Ibru.121 Na Vukovu stranu je preao i
119 Mavro O r b i n, Kraqevstvo Slovena, prevod Zdravko undrica, 102. I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, O knezu Lazaru, 239; M. S p r e m i , Vuk Brankovi i Kosovska bitka, 105. 120 Vidi nap. 97. 121 O neveri" vojvode Obrada Dragosaqia ili Dragoslalia raspravqalo se u istoriografiji na vie mesta. Prema konstataciji I. Boia, vojvoda Obrad je: Izdao kneza Stefana, svog gospodara, pa mu je ovaj zaplenio posede i predao ih nekom svom vlastelinu u proniju" (I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, 232, 233). Sudei po svemu, vojvoda Obrad je poinio izdaju ili neveru" na taj nain to je preao na stranu Vuka Brankovia. Vojvodini posedi nalazili su se u upi Ibar, gde je podigao crkvu posveenu Vavedewu i poklonio joj nekoliko naseqa. O tome je dobio posebnu povequ od kneza Lazara (1388) i od patrijarha Spiridona (1388), pa mu se u izdatim poveqama potvruju batinska prava, da moe crkvu sa posedima dati kome hoe, bilo u miraz, bilo roaku, a moe je potiniti i nekoj drugoj crkvi (A. M l a d e n o v i , Poveqe kneza Lazara, 201214).

36 ve pomiwani vlastelin Pribil Kuni u Polimqu, a u istoriografiji je ve odavno utvreno, kako je Vuk pokuao da podmiti Filipa Barelija, protovestijara Balia i to u prolee 1390, da bi mu ovaj predao jedan grad u Primorju.122 Do promene u odnosu snaga izmeu Lazarevia i Vuka Brankovia dolazi upravo u prolee 1390. godine, kada je u Srbiju dola turska pomona vojska. Dolazak Turaka poplaio je s razlogom Vuka Brankovia. Turski odredi poeli su da upadaju i pustoe po wegovoj oblasti, pa je stanovnitvo ivelo u velikom strahu. O tome govori ve pomiwani greni Mihailo". Boravei u Hvostanskoj mitropoliji, sastavio je zapis 1390. u kojem, pored ostalog, kae: I Bog da izvesti to patih od straha turskog ovamo, od kostoboqe ne ustadoh ni s mesta ne mogoh beati, ni drugo to. Rekoh: O mati boja hvostanska, sakri od sadawe ove bede. O to pati dua od begova turskih! Mati boija sauvaj me, raba svojega!"123 Turci su upali u Hvosno, po svoj prilici, ve u prolee 1390. godine, to je primoralo Vuka Brankovia da zatrai utoite u Dubrovniku. Wegov izaslanik stigao je u Dubrovnik pre 9. maja 1390. godine.124 Dubrovake vlasti su pomenutog datuma izdale sveanu povequ kojom se obavezuju da e primiti u svoj grad gospodina Vuka", wegovu porodicu i riznicu, pogotovo ako ne bude mogao da dri zemqu srpsku, no ga isteraju Ugri ili Turci ili neko drugi".125 Opasnost od jednih i drugih izgledala je realna, ali je sama po sebi privremeno utihnula, zbog toga to su se TurNekoliko godina kasnije, verovatno 1392, a najkasnije do 1395. godine, Lazarevie su posetili ugledni hilandarski monasi koje je predvodio Gerasim Brankovi, roeni brat Vuka Brankovia. Oni su zahtevali od Lazarevia da im predaju crkvu Vavedewa u upi Ibru sa posedima, zbog toga to im je to obrekao" vojvoda Obrad, a nije izvrio zvaninu predaju. Zahtev je sumwiv i problematian, jer se zasniva na usmenom obeawu, a podstakli su ga Brankovii, pod ijim, je uticajem bio Hilandar. Uglednim monasima moralo se verovati na re. No i pored toga, kazna za neveru" nije ponitena, a nije se smelo ni dozvoliti da izdajnik vladara i drave stekne pravo na pomen u Hilandaru. Lazarevii su zbog toga sazvali dravni sabor, na kojem je odlueno da se crkva Vavedewa u upi Ibru sa posedima potini Hilandaru, ali ne kao poklon vojvode Obrada, ve da to daruje knez Stefan Lazarevi: u pomen veni i za duevnu korist sebi i roditeqima mojim, svetopoivem velikom knezu Lazaru i majci mi, knegiwi Milici, i vazqubqenom bratu mi Vuku" (Stari srpski arhiv, kw. 3 (2004) 114). Hilandarski monasi koji su stali na stranu Vuka Brankovia i koji su bili pod jakim uticajem Gerasima Brankovia, dobili su ta su traili, ali su istovremeno pretrpeli veliku tetu. Lazarevii su im u narednih 15 godina uskratili mogunost da dobijaju godiwe po 100 litara srebra u Novom Brdu, koliko su primali dok je bio iv knez Lazar. Vie o tome: M. B l a g o j e v i , Knez Lazar ktitor Hilandara, Sveti knez Lazar, Beograd 1989, 4761; Isti, Knez Lazar i wegovi naslednici kao ktitori Hilandara, Jefimija br. 10, Trstenik 2000, 7598. 122 I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, O knezu Lazaru, 232. 123 Spisi o Kosovu, 178. 124 N. L o n z a i Z. u n d r i c a, Odluke dubrovakih vijea 13901392, 108. Dubrovako Malo vee odluilo je da poslaniku Vuka Brankoviu pokloni 15 dukata, to odgovara vrednosti od 37,5 perpera. Kada je oktobra 1389. godine doao u Dubrovnik poslanik knegiwe Milice obdaren je sa 100 perpera, pa se na osnovu odnosa izmeu jednog i drugog poklona moe zakquiti, da je drava Lazarevia imala znatno vei znaaj od oblasti Vuka Brankovia. 125 Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 141. Upravo u to vreme, maja 1390. godine, dolo je do stabilizacije u dravi Lazarevia.

37 ci i Ugri zapleli u viegodiwi rat koji e tarajati, s prekidima, vie decenija. Upravo u to vreme dolo je do stabilizacije poretka u dravi Lazarevia. U nastojawu da se odupru agresiji Vuka Brankovia i smawe wegov uticaj na vrh Srpske crkve, knegiwa Milica, mladi knez Stefan, sa odanom vlastelom i visokim predstavnicima crkve, sazvali su sabor, u jesen 1390. ili u prolee 1391, na kojem je izabran patrijarh Danilo.126 Posle izbora novog srpskog patrijarha, bivi patrijarh Jefrem morao je da se skloni sa patrijarijskog trona u Pekoj patrijariji, pa je nastavio da ivi u susedstvu kao pustinoiteq. Patrijarh Danilo nastojao je da uvrsti vlast Lazarevia u zemqi, onim sredstvima koja su mu stajala na raspolagawu. Odmah posle izbora organizovao je prenoewe tela kneza Lazara sa Kosova u Ravanicu, gde je okonan postupak kneeve kanonizacije.127 Srpska crkva i srpski narod dobili su novog svetiteqa Svetog kneza Lazara, to je blagotvorno delovalo na legalizaciju vladavine Lazarevog sina u srpskim zemqama.128 Odmah posle kanonizacije kneza Lazara, wegov sin, mladi knez Stefan postao je izdanak" novog svetorodnog korena", kao to su to nekada, bili potomci Stefana Nemawe. Za pojavu nove svetorodne loze" u Srba najzaslunija je Srpska crkva, a posebno patrijarh Danilo, koji je napisao nekoliko tekstova da bi proslavio novog srpskog svetiteqa. Vuk Brankovi vie nije imao nikakvih izgleda, posle kanonizacije kneza Lazara, da preotme prvenstvo mladom izdanku" nove svetorodne loze. Srpska crkva inila je sve to je u wenoj moi da uvrsti poloaj Lazarevog sina i naslednika, pa kada je Stefan Lazarevi postao punoletan (1393) patrijarh Danilo je Stefana, po crkvenom obredu, uveo u vladarsko dostojanstvo velikog kneza", samodrca i gospodina, odnosno vladara, Srbqem".129 Ovde treba primetiti da Vuk Brankovi nikada nije sebe titulisao u ispravama kao gospodina", odnosno vladara, srpske zemqe" ili Srba". Znao je dobro da mu takvo pravo ne pripada, pa ga nije ni prisvajao. Iznenadna smrt Kraqa Tvrtka (1391), Vukovog saveznika, postepeno jaawe Lazarevia, a najvie vojni pritisak Turaka koji su zauzeli Skopqe (krajem 1391), pustoili po Vukovoj teritoriji i koji su onemoguavali daqe irewe wegove oblasti, primorali su Vuka Brankovia da postane vazal emira Bajazita. Na taj nain uspostavqen je mir, pod uslovom da oblast Brankovia plaa danak Turcima. U isto vreme dolo je i do privremene normalizacije odnosa izmeu Lazarevia i
126 . Sp. R a d o j i i , Izbor patrijarha Danila i kanonizacija kneza Lazara, Glasnik Skopskog naunog drutva 21 (1940) 3388; M. P u r k o v i , Srpski patrijarsi sredwega veka, 127134; N. R a d o j i , Srpski dravni sabori u sredwem veku, Beograd 1940, 169; M. B l a g o j e v i , Srpski sabori i sabori otaastva, 30. 127 V. o r o v i , Siluan i Danilo, Glas SKA SHHH, drugi razred 72 (1929), 951 97. . Sp. R a d o j i i , Izbor patrijarha Danila i kanonizacija kneza Lazara, 47 i sl. 128 M. B l a g o j e v i i D. M e d a k o v i , Istorija srpske dravnosti , 258 261. 129 M. B l a g o j e v i , Srpski sabori i sabori otaastva, 31.

38 Vuka, verovatno do avgusta 1392.130 Vuk Brankovi nije dugo bio veran Bajazitu, pa nije ni prisustvovao sastanku Bajazitovih vazala u Seru, u jesen 1393.131 On je ve aprila 1394. postao mletaki graanin, pa se wegov izaslanik u ime svog gospodara zakleo na vernost Veneciji, suparniku Turske.132 Vukov poloaj u zemqi postajao je sve nesigurniji, zbog toga je u oktobru 1394. zatraio i dobio odobrewe od dubrovakih vlasti da skloni u wihov grad svoje dragocenosti, a pre svega da preda, na uvawe veliku koliinu srebra.133 On je ve u januaru 1395. poslao 397 litara srebra, a u maju iste godine poslao u Dubrovnik na uvawe jo 693 litre srebra.134 Ovo su vidqivi znaci o otkazivawu poslunosti Bajazitu, pa je razumqivo to Vuk nije uestvovao kao turski vazal u boju na Rovinama 17. maja. Na odmazdu Turaka nije trebalo dugo ekati. Izgleda da je Vuku oduzet jedan deo wegove oblasti, ubrzo posle bitke na Rovinama. Na takav zakquak ili pretpostavku upuuje poveqe knegiwe Milice, odnosno monahiwe Jevgenije, koja je izdata manastiru Sv. Pantelejmona na Svetoj gori 8. juna 1395. u Novom Brdu.135 Prema
130 O normalizaciji odnosa izmeu Lazarevia i Vuka Brankovia, bar privremeno, svedoi izjava koju je 6. avgusta 1392. godine dao svetenik Marin, rodom iz Ulciwa, a koja glasi: Marinus de Dimitrij" priznaje pred knezom dubrovakim, da ima od knegiwe Milice u zalogu pojas, habuisse unam zonam argenti aureati de libris XXVI et unziis IIII-or, que est requisita per dominam comitissam, prout patet per literas sclauas hic affixas; on e ga sam kwegiwi odnijeti u Pritinu: in Pristina ad ipsam dominam comitissam" (Spomenik SKA 11 (1892) 102 br. 51). Vidi i: S. i r k o v i , Poveqe i pisma Stefana Lazarevia, Stari srpski arhiv, kw. 7, 237, 238. Pojas knegiwe Milice bio je od pozlaenog srebra i teak 26 litri i 4 unce. 131 M. S p r e m i , Vuk Brankovi i Kosovska bitka, 102. M. uica pretpostavqa da je Vuk Brankovi prisustvovao sastanku Bajazitovih vazala u Seru (M. u i c a, Vuk Brankovi i sastanak u Seru, ZRVI 45 (2008) 253266), ali pouzdanih dokaza nema. 132 Vidi: I. B o i , Neverstvo Vuka Brankovia, 235; M. S p r e m i , Vuk Brankovi i Kosovska bitka, 101. 133 M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske zemqe u sredwem veku, 159. Vukov poloaj je ve 1394. godine bio nesiguran. 134 Q. S t o j a n o v i , Stare srpske poveqe i pisma /1, 142145. M. D i n i , Oblast Brankovia, 159, 160. 135 A. M l a d e n o v i , Poveqe i pisma despota Stefana, 293298. Poveqa knegiwe Milice, odnosno monahiwe Jevgenije, i wenih sinova, kneza Stefana i Vuka Lazarevia, sauvana je u dva primerka. Prvi primerak nosi datum 8. juni 1395. godine, a drugi, takoe, 8. juni 1400. godine. U poveqi se, pored ostalog, saoptava da su vojvoda Novak i Vidoslava poklonili svetogorskom manastiru crkvu Sv. Jovane Pretee u selu Crkolezu, a poto je vojvoda Novak pogubqen 1398. godine zbog nevere", odnosno pripremawa pobune i odmetawa od Lazarevia, knegiwa Milica ne bi zbog toga pomiwala wegov dar 1400. godine, ve jedino 1395. godine, odnosno pre nego to je kawen i pogubqen. Crkva u Crkolezu podignuta je za vreme cara Duana. Kada je Vladimir orovi posetio crkvu u Crkolezu, naao je tri groba sa nagrobnim ploama i natpisima, pa povodom toga kae: na levoj strani, ispred oltara, postavqena je lepa ploa od crvenkastog mermera, sa ovim natpisom: Mseca iyna .V. dn prstavi se raba boia Marta i v tde msec .L. prstavi nuka ei Vidoslava i da vna pamet". U pitawu je ve pomenuta Vidosava koja je sa vojvodom Novakom poklonila crkvu u Crkolezu manastiru Sv. Pantelejmona. O grobu vojvode nema nikakvih podataka, zbog toga to je za neveru" kawen smru. O pomenutom i drugim natpisima u crkvi Sv. Jovana Pretee vidi: V. o r o v i , Prilozi za nau stariju kwievnost i historiju, , Crkva u Crkolezu, Zbornik za istoriju June Srbije i susednih oblasti, Skopqe 1936, 9096.

39 osnovnoj sadrini izdate isprave, svetogorskom manastiru je potvreno sve to je dobio od kneza Lazara, wegovih naslednika i wihove vlastele. Meu potiwenim crkvama i posedima nalazila se crkva Spasova" u Hvosnu koju je za ivota poklonio knez Lazar, zatim crkva Sv. Jovana Pretee u Crkolezu koju su priloili vojvoda Novak i Vidoslava, potom Bogorodiina crkva u Dragobiqi i najzad, selo Dubovo u Podgori koje je priloio vlastelin Bogdan Radujevi.136 Vojvoda Novak je poznata linost, tanije to je Novak Belocrkvi koji je pokuao da se osamostali i odmetne od kneza Stefana Lazarevia, pa je zbog toga pogubqen 1398. Na osnovu ove iwenice moe se sa sigurnou rei kako su vojvoda Novak i ostala vlastela potiwavala svetogorskom manastiru svoje batinske crkve i posede pre 1398. a najverovatnije 1395. Za ove batinske crkve i posede napred je reeno da su se nalazili u upi Hvosno i Metohijskom Podgoru, pa iz toga daqe sledi zakquak da su ovi krajevi ponovo doli pod vlast Lazarevia pre 8. juna 1395, odnosno da je Vuk Brankovi izgubio ovu teritoriju posle bitke na Rovinama 17. maja 1395.137 Sve se ovo dogodilo sa znawem i voqom Turaka, koji su konano unitili Vuka Brankovia do jeseni 1396.138 Posle konanog Vukovog pada, Bajazit je ustupio najvei deo Vukove oblasti knezu Stefanu Lazareviu, vernom vazalu, a u sutini predao mu je samo one krajeve koji su ranije pripadali knezu Lazaru. Stefan je, bar kako izgleda, dobio i vie od toga. Pripala mu je Pritina sa okolinom, a takoe i ire podruje Deana koje nije ulazilo u sastav drave kneza Lazara, meutim na to se moe gledati i kao na teritorijalnu kompenzaciju za gradove Lazarevia: Zvean, Jele i Gluhavicu, koje su zaposeli Turci.139 Svi krajevi koje je Vuk Brankovi zauzeo na raun drave kneza Lazara, pa ih ponovo zaposeli Lazarevi naslednici uz pomo Turaka, postali su posle bitke kod Angore (1402) kamen spoticawa i razdora izmeu Lazarevia i Brankovia, to su Turci veto koristili da oslabe i jedne i druge.
Vidi nap. 77, 78, 79. Mavro Orvin odnekud zna da je izmeu knegiwe Milice i Vuka Brankovia: dolo do velikih i tekih razmirica. Milica se stoga obratila Turinu, pa je on oduzeo zemqu Vuku Brankoviu i predao je wegovim uracima, sinovima kneza Lazara" (Mavro O r b i n, Kraqevstvo Slovena, 102). Izgleda da je predaja vrena postepeno. Lazarevii su najpre dobili one oblasti koje je Vuk Brankovi zaposeo na raun drave kneza Lazara ubrzo posle bitke na Kosovu, a onda i druge krajeve u staroj oblasti Brankovia, posle Vukovog sloma i zatvarawa (1396). Meu oblastima koje su Lazarevii vratili pod svoju vlast, poetkom juna 1395. godine, nalaziva se severna Metohija, a verovatno i neki drugi krajevi. 138 M. D i n i , Oblast Brankovia, Srpske zemqe u sredwem veku, 159161. 139 Posle zatvarawa Vuka Brankovia, Turci su i daqe drali pod svojom kontrolom, nekadawu oblast Brankovia, i pored toga to su znatan deo teritorije predali na upravu Lazareviima. Turski kadija dolazi u Gluhavicu ve 1396. godine, a turski kefalija pomiwe su u Zveanu 1399. godine. Iste te godine Turci kontroliu i pogranine prelaze na Limu" i na Morai" (M. D i n i , Oblast Brankovia, 154, 176, 173). Ovde bi trebalo upozoriti i da su se odnosi izmeu kneza Stefana Lazarevia i Bajazita pogorali 1398. godine, pa je moda i to uticalo na vee prisustvo Turaka u Oblasti Brankovia, odnosno u Zveanu, na Limu i na Morai.
137 136

40 Iz dosadaweg izlagawa moglo se videti da narodna tradicija nije bez razloga proglasila Vuka Brankovia za najveeg izdajnika srpskog naroda. On se tokom svoje politike karijere ponaao kao i ostale velmoe iz tog vremena. Nastojao je da povea svoju oblast i izvue to veu korist, kada wegovi susedi zapadnu u tekoe, bilo da su mu to saveznici bilo da su mu suparnici. Vuk je iskoristio pogibiju i poraz kraqa Vukaina i despota Jovana Ugqee na Marici 1371, kada su se sinovi kraqa Vukaina nali u nezavidnom poloaju, pa je tada zauzeo Skopqe. Nekoliko godina kasnije (1378) i Balii su se nali u krizi, pa je Vuk od wih preoteo Prizren i june krajeve Metohije. Ova osvajawa nisu ostavila dubqe tragove u seawu srpskog naroda, jer ona nisu ugroavala vitalne interese srpske drave. Znatno je drugaije okvalifikovana agresija Vuka Brankovia na teritoriju naslednika kneza Lazara i to iz vie razloga. Izmeu kneza Lazara, i Vuka Brankovia, pre bitke na Kosovu 15. juna 1389, uspostavqena je vrsta i dugotrajna saradwa koja je trajala, skoro, dve decenije. Na samom poetku te saradwe Vuk se oenio Lazarevom kerkom Marom, pa je time uvreno wihovo prijateqstvo. Sedamdesetih i osamdesetih godina H veka knez Lazar je paqivo okupqao srpske zemqe, bilo pod svojom neposrednom ili vrhovnom vlau, uz najtewu saradwu sa Srpskom crkvom. Vuk Brankovi je u to vreme postao vazal kneza Lazara, priznavi wegovu vrhovnu vlast, a u tom poloaju naao se neto kasnije i drugi kneev zet, urad Stracimirovi, gospodar Zete. Srpska crkva je s razlogom prihvatila i podrala kneza Lazara kao naslednika Nemawia, koji je sposoban da obnovi nekadawu srpsku dravu. Osamdesetih godina H veka ve su se jasno videli obrisi te drave, na elu sa knezom Lazarem. Kada je knez Lazar poginuo na Kosovu, branei srpsku dravu i crkvu od nevernih Agarena", Srpska crkva je kneevu pogibiju izjednaila sa rtvama prvih hrianskih muenika, pa ga je kanonizovala. Posle izvrene kanonizacije, visoko je uzdignut ugled wegovog sina, mladog kneza Stefana, kao izdanka novog svetog korena". Stefanova vladalaka prava su legitimna, pa je jedino on bio dostojan da u oevim zemqama nasledi, ne samo svog roditeqa ve i izumrle izdanke starog svetog korena" Nemawie. Vuk Brankovi je smatrao, kako je posle kneeve pogibije, nastupio povoqan trenutak da proiri svoju oblast, a istovremeno i da prisvoji ono mesto koje je pripadalo knezu Lazaru u srpskim zemqama. U tom ciqu, pored ostalog, proirio je svoju titulaturu, pa je postao blagoverni i hristoqubivi gospodin", a uz svoje lino ime dodao je i vladalako ime Stefan" koje su nosili krunisani vladari iz dinastije Nemawia, a posle wih i knez Lazar. Vuku je polo za rukom da na patrijarijski tron dovede, po drugi put, biveg patrijarha Jefrema, pa da na taj nain, bar za neko vreme, stavi pod svoj uticaj i poglavara Srpske crkve. Ovaj postupak nije bio po voqi veine srpskih episkopa i mitropolita, pa su oni posle godinu dana izabrali novog patrijarha Danila. Uz sve to je reeno, Vuk je privlaio na svoju stranu

41 vlastelu iz drave Lazarevia, to mu je omoguilo da za kratko vreme uvea svoju oblast skoro tri puta i to na raun teritorije Lazarevia. Navedene iwenice jasno pokazuju da je Vuk Brankovi, ubrzo posle bitke na Kosovu, izvrio napad na sve tekovine kneza Lazara, zauzimao wegovu teritoriju, ugroavao poloaj Lazarevog naslednika i sina Stefana, pa je pokuao da potini i zvaninu Srpsku crkvu. Za srpsku duhovnu elitu bila je to izdaja Lazarevog dela, Srpske crkve i srpskog naroda, a narodna tradicija je taj in obradila i saoptila na jednostavan i razumqiv nain, kako je znala i umela kao neveru ili izdaju Vuka Brankovia na Kosovu.

ON BETRAYAL OR UNFAITHFULNESS OF VUK BRANKOVI by Milo Blagojevi Summary The name of Vuk Brankovi, the regional master of Kosovo and the surrounding areas, became a synonym for the greatest traitor of the Serbian nation and Serbian state. According to the folk tradition, and specially according to the epic folk poems, Vuk betrayed the Serbian ruler and his father-in-law, Prince Lazar, in the decisive battle at Kosovo which was fought between the Serbs and the Turks on June 15, 1389. The betrayal relates to the fact that Vuk, allegedly, agreed with the Turks to withdraw with his soldiers before the beginning of the battle. Giving up the fight against the infidel, according to the folk tradition, represents the main cause of the heavy Serbian defeat at Kosovo in 1389. The Serbian Prince Lazar was killed then, as well as his bravest warriors. Along with the defeat at Kosovo, again according to the folk tradition, the Serbian medieval state, that is the Serbian Empire, fell apart, too. In reality, it all happened much later, because the Turks finally conquered Serbia in 1459. The representatives of the critical school in the Serbian historiography, in the last decades of the 19th century, challenged the presentation of great historical events on the basis of folk tradition; relying on historical facts, they absolved Vuk Brankovi from accusations for high treason. In the oldest historical sources originating from the first or the second decade after the battle at Kosovo, Vuk was not mentioned anywhere as a traitor nor as a participant in the battle, which does not mean that he did not fight against the Turks. It has been reliably established that he opposed the Turks till 1392, but in spite of that, some sources call the battle at Kosovo shortly as the Prince's battle". The name is only conditionally acceptable, because of Prince Lazar's death, but it is not precise because on the side of Prince Lazar against the Turks there also fought Vuk Brankovi with his soldiers and the military leader Vlatko Vukovi with his warriors, who were sent as help by the Bosnian King Tvrtko I Kotromani. They both survived the battle at Kosovo, as well as a part of their soldiers, so there is a legitimate question why the folk tradition accused of treason only Vuk Brankovi, and not Vlatko Vukovi. Historiography has not given a satisfactory answer to that raised question, so our paper made an attempt to reach such an answer. Prince Lazar and Vuk Brankovi cooperated for almost two decades, between 1371 and 1389. Friendly and ally relations were strengthened at the very beginning

42
when Vuk married Lazar's daughter Mara (1371). The marriage set for political reasons was stable and lasted as long as Vuk lived. Available historical sources represent the master of Kosovo as Lazar's son-in-law and at the same time as a vassal who ewoyed great independence in his region. Thanks to the support of his powerful father-in-law, Vuk Brankovi extended the borders of his region whenever he could. He used a difficult position of King Vukain's sons after the battle at the Marica in 1371, so he took from them the city of Skopqe with its surroundings. He also did a similar thing when the regional masters, the Balies, faced crisis after 1378, so he conquered a part of their former region, the southern part of the present Metochia and the city of Prizren. Vuk Brankovi also used the death at Kosovo of his father-in-law and his senior, so he extended his region at the expense of his state and his heirs, not taking into account that the Serbian Church and the majority of the nation recognized Prince Lazar as the ruler of the Serbs and as a worthy heir of the glorious and extinct Nemanji dynasty. In a short time, probably in the second half of 1389, Vuk occupied the larger settlement of Pe, where one of the two seats of the Serbian Patriarchate was located, as well as northern Metochia. The entire Metochian Podgor was taken, as well as the regions lying to the north and west of the described area, more precisely the broader area surrounding Sjenica, the upper flow of the river Uvac, as well as the regions around the river Lim lyng more to the south from Prijepolje towards Plav. That way, Vuk's ruling region became three times larger at the expense of the territories belonging to Prince Lazar and his heirs: Princess Ljubica and their under-age sons, Prince Stefan and his brother Vuk Lazarevi. The heirs of Prince Lazar did not have enough strength to resist Vuk Brankovi's expansion, because they inherited the war with the Turks, and on their northern borders there started attacts of the Hungarian army led by King Zsigmond. Being in a difficult position, Princess Milica, the Serbian Patriarch Spiridon, high clergy and noblemen which were loyal to the Lazarevies, made a decision at the state council to recognize the supreme authority of the Turks and that Lazar's sons, Prince Stefan and Vuk should become the vassals of the Turkish emir Bayezid. That way peace with the Turks was established. Turkish troops helped the Lazarevies (1390) to resist Hungarian attacks and supress expansion of Vuk Brankovi who tried to take the place belonging to Prince Lazar in the Serbian lands. To that end, he tried to realize a direct influence on the top of the Serbian Church, so in the autumn 1389 he brought the former Patriarch Spiridon to the Patriarchate throne, and also started to use the ruler's name Strefan" bore by he crowned rulers from the Nemawi dynasty as well as by Prince Lazar. Vuk's success was temporary and short-lived. The Lazarevies with the loyal noblemen and the Serbian Church headed by the Patriarch Danilo subdued him at the end of 1390 or beginning of 1391. Under the pressure of the Turks, Vuk had to become the vassal of the emir Bayezid whom he also betrayed, so the Turks captured him and destroyed his region (1396). Political and military activity of Vuk Brankovi started after the battle at Kosovo represented a direct attack to the entire heritage of the canonized Serbian Prince Stefan Lazar. Vuk conquered Lazar's territories, threatened the position of his legitimate heir and son, young Prince Stefan, and also temporarily brought under his influence the top of the official Serbian Church. For the Serbian spiritual elite of that time, Vuk's aggression represented betrayal of the entire achievement of Prince Lazar, Serbian Church and Serbian nation; folk tradition interpreted that act and expressed it in a simple way, in the best way it could as betrayal or unfaithfulness of Vuk Brankovi at Kosovo.

UDC 321.72:929 Obrenovi M.

Suzana Raji

MILAN OBRENOVI KRAQ POLITIAR*

SAETAK: Daroviti i, po mnogima, kontroverzni kraq Milan Obrenovi bio je strastveni politiar. Nepripremqen za visoki poloaj i bez sistematskog obrazovawa, u svom ivotu vodio je bespotednu politiku borbu u kojoj su mu intuicija i prirodni dar bili jedini saveznici. Mladost i neiskustvo Milana Obrenovia bitno su uticali da se u Srbiji plamen borbi rasplamsavao stihijski i bez kontrole. Ipak, kraq je uspevao da doskoi problemima, mada ne i da ih trajno rei. Nepovoqne finansijske i spoqnopolitike okolnosti bitno su uticale na wegov prerani silazak s prestola, to je i za dinastiju i za zemqu imalo itav niz negativnih posledica. KQUNE REI: kraq Milan, napredwaci, liberali, radikali
Kraq Milan je bio strasan ovek, strasan politiar, pa kad se umeao u partijske borbe, on je bio i strasan partizan. Pera Todorovi, Uspomene na kraqa Milana

Milan Obrenovi nije imao tu sreu da se istoriari kritiki i nauno posvete izuavawu wegovog ivota i rada. Moda je, ipak, uteha u tome to veina srpskih vladara nije dobila boqi tretman od wega i to je naa istoriografija uinila tek prvi iskorak u prouavawu istorijskih linosti i otkrivawu oveka u istoriji. Danas, sa distance od jednog stolea, izmeu Milana Obrenovia i istoriara, stvoreno je pogodno tlo za sve koji nastoje da proue i objasne procese i dogaaje koji su obeleili ivot prvog srpskog kraqa posle Kosova, a isto tako, i istoriju srpske drave i naroda. Odnos Milana Obrenovia prema politikim tokovima u zemqi, posmatran je oima onovremenih radikala, wegovih qutih protivnika, a docnije iz ugla marksistike istoriografije, koja se ne samo prema Milanu Obre* Rad je saopten na naunom skupu Milan Obrenovi od vazala do kraqa, koji je odran 1314. oktobra 2005. godine, u SANU.

44 noviu, ve i prema monarhiji uopte, drala nenaunog stanovita. Posmatran takvim oima, Milan Obrenovi i sva wegova dela, a i ire celokupna wegova vladavina, obino su predstavqani u formi zlog" kraqa, tiranina" i krvoloka", demona", kako ga je nazvao svojevremeno jedan od radikalskih prvaka. Takve konstrukcije su sigurno daleko od istorijske istine. U potrazi za rekonstrukcijom dogaaja, vrlo vana stavka jeste poznavawe kraqevih politikih naela. Do danas se jedino govorilo o politikim stavovima stranaka i wihovih propagatora. Presek, tj. dodirne take kao i take sukoba izmeu srpskih politiara, predstavnika politikih ideja, i kraqa, kao nosioca vrhovne vlasti u zemqi, znatno e pojasniti i olakati analizu Milanovog doba". Ranih sedamdesetih godina 19. veka, u Srbiji je liberalizam bio jo uvek snaan, mada je novo konzervativno raspoloewe sve vie osvajalo Evropu. Sticawe dravne nezavisnosti, proirewe teritorije osloboenim okruzima na jugu 1878, suoavawe sa proraunatom ruskom diplomatijom, ulazak Austro-Ugarske u Bosnu i Hercegovinu i oseawe ugroenosti pred pritiskom Dvojne monarhije obeleili su politiki i duhovni ivot Srbije od stupawa Milana Obrenovia na presto, pa do wegove abdikacije (18721889). Svet visoke politike" bio je tada nezanimqiv stanovnitvu Srbije, koje je bilo uglavnom nepismeno i oko 90% bavilo se poqoprivredom. Upravo u ovo vreme graanski sloj u Srbiji poiwe da jaa, a pismeni sredwi sloj se iri zahvaqujui poboqanom kolskom sistemu. Srpska inteligencija zavisila je od drave koja je nudila siguran posao i materijalnu sreenost. Broj ekonomski i politiki nezavisnih qudi bio je zanemarqiv. Inteligencija je bila podeqena na klasine evropske politike struje liberale, radikale i socijaliste. Potomci elite iz doba kneza Mihaila sledili su, takoe, liberalne obrasce. To su bili okviri srpske drave i drutva kada je Milan Obrenovi preuzeo vlast. I pre nego to je postao punoletan, kraq Milan je ispoqavao osobine koje su po preuzimawu vrewa kraqevske vlasti od Namesnitva, dole do jaeg izraaja, a sa sazrevawem i biolokim i intelektuanim, te osobine su sve vie jaale. Naime, jo kao mlad i neiskusan vladar, knez Milan je hteo da bude centralna figura u sferi politike, za koju je morao da odabere politiare koji bi mu u sprovoewu wegovih ideja pomogli. Izbor qudi u Srbiji za politike poslove nije bio veliki i ta iwenica je oteavala vladaru da, po svojim nahoewima, sa uspehom pronae dobre saradnike.1 Po shvatawima Milana Obrenovia, dobar saradnik" bi se mogao definisati kao linost koja e obavqati svoje poslove konsultujui se uvek sa vladarom i imajui u vidu da su wegove eqe prioritet. Jovanu Marinoviu, je Milan Obrenovi 1877. govorio: Kad ste ministar, vi onda gledate svoju politiku i mene uzimate za lutku, koju tako nametate kako e biti najboqe."2 Znai, radi1 Nikola K r s t i , Javni ivot, , 2. januar 187721. decembar 1887, Beograd 2006, priredio Milo Jagodi, 23. 2 Isto, 34, 35.

45 lo se o vladaru sa izraenim apsolutistikim sklonostima i naglaenim osobinama samobitnosti, vladaru koji eli da se u svakoj situaciji vodi posebna briga o wegovim shvatawima i namerama. Bilo je, meutim, teko izgraditi kod politiara, a jo tee kod naroda, svest o neprikosnovenim vladarskim pravima. U jednoj seqakoj zemqi, u kojoj i lanovi vladarskog doma vode poreklo iz istog seqakog naroda, smatralo se da svako moe izai pred kraqa i rei mu gde i u emu je pogreio; psovke su bile toliko uobiajene kod obinog sveta, da od wih nadlene vlasti nisu mogle zatititi ni samu vladarevu linost.3 Prvo iskustvo u sastavqawu vlade imao je sa liberalima, tanije sa Jovanom Ristiem koji je, uglavnom, sam krojio politiki kurs svoje partije. to zbog Ustava iz 1869, koji je ograniavao kraqevu vlast po Ristievom receptu, to zbog linog animoziteta izmeu vladara i Ristia, ova saradwa bila je znatno oteana, iako je umereno-liberalni pravac koga je Risti propagirao u svojoj politici poznatoj kao politika korak po korak", bio najbliskiji Milanovoj opciji unutrawe politike. Ona je podrazumevala da izvrna vlast bude pretena, uz centralizovanu vlast koja e iz jednog centra upravqati svim poslovima. Liberali su, s naruenom reputacijom, sili s vlasti 1880, a na scenu su stupile dve jake politike partije: Napredna i Radikalna.4 Srpska napredna stranka je obrazovala svoju vladu u jesen 1880. i odmah je krenula da reformie i modernizuje zemqu, da demokratizuje institucije, a javni ivot da oslobaa stega cenzure i policijskog nadzora. Upravo su zakoni prve napredwake vlade vaskrsli snagu radikala.6 Osamdesetih godina 19. veka dolo je do krupnih promena, izazvanih upadom srpskih seqaka u politike vode i stupawem pobuwenih intelektualaca u svet visoke politike. Narodna radikalna stranka, osnovana poetkom 1881, po masovnosti bila je vrlo slina politikim strankama koje su nicale irom Evrope. Mada tek organizovana, Radikalna stranka bila je 1882. u punom naponu i irewu u narodu, ali su tada nasuprot woj stajali jo uvek snani napredwaci koji su imali u svojim redovima mnoge viene qude, ali i vlast. Srbija se prolamala" od partijske vreve i borbe, beleio je Pera Todorovi, koji je, takoe, radikalizmu u Srbiji toga doba pridavao karakteristike neke sekte religiozne".7 To je bio ambijent u kojem je kraq Milan
3 Isto, 32, 45; Andrej L. e m k i n, Serbskoe obestvo na rubee HHHH vv.: tradicionalizm i modernizaci. Vzgld iznutri", u: elovek na Balkanah v pohu krizisov i tnopolitieskih stolknoveni, HH v., Sankt-Peterburg, 2002, 3739. 4 Vidi: Vlade Srbije 18052005, Beograd 2005, 138142. 5 Prva vlada Napredne stranke bila je na upravi od 19. oktobra 1880. do 21. septembra 1883. godine. Predsednik vlade, najpre sa portfeqom ministra pravde, a zatim i sa portfeqom ministra inostranih dela, bio je Milan S. Piroanac. 6 Re je o sledeim zakonima: Zakon o tampi (1881) koji omoguava slobodu tampe; Zakon o zborovima i udruewima (1881) koji omoguava slobodu javnog govora o politici i stranakog udruivawa; Zakonom o sudijama (1881) ustanovqena je nezavisnost sudske od izvrne vlasti. 7 P. T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, Beograd 1997, priredila Latinka Perovi, 193, 194. Todorovi, izmeu ostalog pie: sve to je svesno, ili po nagonu

46 imao da dokae svoje politike sposobnosti i okretnost. Imao je tada nepunih trideset godina. Lino je poeo uzimati uea u partijskim borbama kao da nije bio srpski kraq, ve lan kakvoga glavnoga partijskoga odbora".8 Kraq i radikali: teorije i praksa. Meu radikalima bilo je puno republikanski nastrojenih pristalica koji su republikansko ustrojstvo smatrali idealom dravnog ureewa. Kraq Milan je kao monarh morao gajiti averziju prema wima. On je nazivao budalama sve politiare na Balkanu koji se zanose sakatim republikanskim idejama".9 Radikali koji su svojim programom izrazili da je Kneevina Srbija nasledna, ustavna monarhija sa narodnim predstavnitvom, bili su istovremeno i republikanci. Takvo ponaewe navodilo je kraqa na misao da se radi o politikim prevarantima. Privatno, i Milan Obrenovi je mislio da su male drave sa homogenim sastavom stanovnitva, kakva je i Srbija, posebno pogodne za republikansko ureewe, koje je humanije i boqe od monarhijskog; za republiku je, meutim, neophodan mnogo vii stupaw graanskog razvitka, nego to je bio tadawi, isticao je kraq. Istinski vladar treba da voli vlast, govorio je on, ali on nema te vrline i ne mari za vlau, ne nalazi uivawa u zapovedawu nad qudima. On eli da se wegova voqa izvri, ali samo zato to je uveren da je ono to eli dobro. ovek koji hoe veliku vlast mora da podnosi velika ograniewa, a on nema voqe da se podvrgne ograniewima. Mnogo godina kasnije kraq se seao kako su wegove misli i oseawa prema radikalima nastajali postupno; da je na wih u poetku gledao kao na mlade i ambiciozne qude koji su, kolujui se u Evropi, bili nadahnuti slobodoumnim teorijama i brojnim utopijama, sa kojima e malo paradirati" pa ih, kao i mnogi drugi pre wih, napustiti. Meutim, suoivi se sa wihovom politikom agitacijom u kojoj nisu birali sredstva, on je promenio miqewe. Najveu odbojnost razvio je prema radikalskom udvarawu masi, te prema glorifikaciji seqaka kao jedinom pravom predstavniku srpskog naroda, zatim prema teoriji o suverenosti naroda koju je kraq tumaio na svoj nain, kao jedno najvanije sredstvo u zadobijawu simpatija masa. Meu najvee grehove pripisivao im je podsticawe mrwe u narodu protiv inovnika, i vetako stvarawe stalea, istiui iwenicu da je upravo najvei deo tog inovnitva direktni potomak srpskih seqaka.10 Na osnovu tog izlagawa Pera Todorovi je ispravno zakquio da su izmeu kraqa Milana i Radikalne stranke postojale duboke naelne razlike, koje se nisu mogle izgladiti, niti ukloniti; da su to bila dva odvojena sveta11
ilo za ovom ogromnom uzburkanom masom, sve je to tada disalo samo jednim duhom, imalo samo jednu zadau, jednu jedinu dunost: da neumorno radi za Veliku narodnu skuptinu i da se najozbiqnije sprema za odsudnu izbornu bitku, gde je Radikalna stranka trebalo da pobedi ili da umre." 8 Isto, 174. 9 P. T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, 164. 10 P. T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, 210214. 11 Isto, 217, 219.

47 Kqune godine i dogaaji 1882/3, 1885/6, 1888/9. Izmeu srpskih radikala i kraqa Milana zapodenula se otra borba, tako da je izgledalo da uspeh jedne strane moe biti samo ako je druga strana totalno poraena. Milan Obrenovi je bez sumwe bio strasan politiar koji nije polagao na svoja neprikosnovena vladarska prava. Govorei da on ivi u Srbiji, hteo je zapravo rei da ivi u zemqi u kojoj nema evropske ustavne suptilnosti. Od 1882. kraq se otvoreno poeo baviti politikom. Megdani u tampi bili su uobiajena pojava. Radikali su kao zapeta puka" vrebali zgodnu priliku da svaku napredwaku pogreku u javnosti jo vie uveliaju i daju joj vei znaaj.12 Kraq Milan je hteo u politiku arenu, a bunila ga je bezonost i upornost sa kojom radikali napadaju napredwake; nije mu bilo jasno kako radikali idu tako daleko da optuuju u tampi ugledne napredwake ministre za ono u ta ni sami ne veruju. Radikalski prvak mu je na tu primedbu odgovorio da je takav svaki partijski rat i da tu niko nikoga ne treba da tedi, dok je kraq tvrdio da takvo ponaawe nije asno i da se tako obmawuju privrenici stranke i itaoci, to je prosto nedostojno.13 Oktobra meseca 1882, u Sabornoj crkvi izvren je atentat na kraqa Milana. Tog dana i sutradan, izvori svedoe da je kraqa zadrala pribranost i hladnokrvnost, ali oni su bili tek zatije pred buru.14 Kraq je ubrzo postao nervozan, predsedniku vlade je stavio do znawa da potrebe nalau potrebi da se svi elementi reda zblie (Napredna i Liberalna stranka), da Radikalna stranka ide revolucionarnim putem i da bi tome trebalo stati na put. Pomenuo je da su u ovakvom stawu teki izgledi za promenu Ustava, vrlo vanom aktuelnom unutrawem pitawu, te da bi trebalo suspendovati Zakon o zborovima i udruewima, tj. ukinuti stranke.15 Kraq je prebacivao i napredwacima i liberalima zbog obostrane meusobne netrpeqivosti, usled koje jaaju elementi nereda. On tom prilikom ni sebe nije izuzeo od odgovornosti za takvu politiki situaciju u zemqi. Stoga je nameravao da ispravi stvari i pokua ne bi li se naao nain za neko zbliewe i sporazum izmeu Napredne i Liberalne stranke jer ja cenim da su danas i jedna i druga, svaka za sebe, nemone da stanu na put irewu radikalizma u zemqi."16 Ne uspevi da natera napredwake i liberale na zajedniki rad,17 kraq se poeo ponaati kao rawena zver i bio je spreman na suspendo12 Vidi: Samouprava, br. 70, 6/18. maj 1882; br. 71, 8/20. maj 1882; br. 73, 11/23. maj 1882; br. 91, 18/30. jun 1882; br. 109, 24. jul/5. avgust 1882; br. 115, 7/19. avgust 1882; br. 122, 24. avgust/5. septembar 1882. Ministri iz napredwake vlade nazivani su turskim kajmakamima", nazadwacima", koji su zakupili" celu zemqu i uz pomo svoje policije uz odobrewe od nekoga" (aluzija na kraqa Milana prim. S. R.) zakonsku zatitu pruaju samo onima za koje smatraju da su wihove politike pristalice. 13 P. T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, 181183. 14 Milan S. P i r o a n a c, Beleke, Beograd 2004, priredila S. Raji, 38. 15 Isto, 39. 16 Isto, 40. 41. 17 O pregovorima izmeu liberala i napredwaka krajem 1882. i poetkom 1883. u svojim Belekama pie M. S. Piroanac, 4245.

48 vawe svih slobodoumnih zakona koje je Piroaneva vlada donela godinu dana ranije. Na ministarskoj sednici odranoj 7. oktobra 1882, umesto glavnog razloga sastanka, odreivawe vremena za novi skuptinski saziv, kraq je u afektu vikao na svoje ministre, govorio im da su slepi kad ne vide da se u zemqi sprema revolucija, nalagao je vladi da preduzme energine mere, na to su mu ministri odgovorili da ne mogu izlaziti iz okvira zakona. To je dovelo do krize vlade. Radikali su bili uplaeni, iveli su u strepwi i iekivawu od daqih kraqevih koraka. Oni su uvideli da je kraq sam izaao protiv wih i da zato moe da se slui svim sredstvima. Ipak, bili su reeni da nastave svojim pravcem, bez obzira na opasnosti koje su ih na tom putu ekale.18 Ubeen da postojea politika situacija u zemqi, izazvana radikalizacijom najveeg broja wenog stanovnitva, mora da se otkloni, kraq svom predsedniku vlade saoptava: G. Piroanac ja u vam sasvim iskreno i otvoreno da iskaem svoje misli. Ovako stvari ne mogu da idu. Ovaj narod ne ume da podnese slobodu i ja u da vam kaem pravo da radim sada kod vae Skuptine za ograniewe malo. Ili sad u besedi otvarawa, ili kad se bude Skuptina zakquivala, ja neu da govorim na vau besedu kao do sada, nego moj manifest na narod i kazau mu da on ovim putem ide propasti na susret. Ja ne mogu da pristanem na liberalni ustav, ja ne verujem da e stvari zemaqske napredovati sa Gorwim domom na koji vi toliko polaete. Danas bi trebalo neki sastav zakonodavnog tela, takav kakav nigde ne postoji, telo bi trebalo sastaviti prosto prema naim prilikama. Kad doe, ako doe, to pitawe ja u narodu jasno da kaem ta ja mislim jer je odgovornost za wegov napredak a ja neu da se tekovina i moja i mojih predaka za ovu zemqu pustoju preda. Uostalom, ustav je promewen protiv ustava za vreme moga maloletstva. Da se vratimo na stawe koje je onda vladalo pa ja nisam protivan praviti narodu razlone koncesije, ali ne ba da mi se nameta sistem po kome ja ne bi imao nikakve inicijative."19 Kraq, koji je i do tada u slobodi tampe video uzroke brojnih nedaa, od jeseni 1882. on na wu kategoriki prebacuje svu krivicu i zahteva hitan povratak cenzure. On, koji se dve godine zalagao za uvoewe slobodnih ustanova, kao preduslova svakom napretku zemqe, po svedoewu wegovog prvog ministra, promenio je svoje gledite usled divqe agitacije radikalaca". Kraq se zapitao da li je zemqa u stawu da izdri slobode koje su joj date, i doao je do negativnog zakquka.20 Ipak, kraq tada jo uvek nije imao na umu da silom slomi radikale, ve je, naprotiv, reio da ispita kakve su mogunosti da se obnove pregovori izmeu napredwaka na vlasti i radikala u opoziciji. Neshvatajui da je savez napredwaka i radikala, koji su isprva bili, takorei, jedna stranka, bio savez protiv liberala, a ne savez srodnih dua, kraq je alio zbog wegove propasti krajem 1880. godine. Zato se u jesen 1882, posle pomenutog atentata, jo uvek interesovao da li je mogue rehabilitovati radikalsko-napredwaku saradwu. Meutim, za to
18 19 20

Isto,43, 46. Isto, 52. Isto, 53.

49 je bilo ve kasno i takav plan nije imao ivotne snage, jer je Radikalna stranka postala vrsta organizacija koja je brojale hiqade lanova. Kraqu je radikal Pera Todorovi otvoreno izjavio da je dockan za politiki sporazum sa napredwacima, i jo je bio dovoqno smeo da kraqu savetuje neutralnost u napredwako-radikalskoj borbi. Taj odgovor kraq je protumaio kao rukavicu baenu u lice, ali na wu nije odmah odgovorio. Naprotiv, on je krajem oktobra 1883. godine, dakle uoi same Timoke bune, pozvao biveg predsednika vlade Piroanca i izloio mu svoj plan sporazuma izmeu napredwaka i radikala. Treba misliti da se poe napred i ja ne bi bio udaqen da uinim pokuaje za zbliewe izmeu Napredne stranke i radikala", predloio mu je kraq i produio: Ja bi se ograniio na to da kaem radikalima da wihov politiki pravac ne vodi dobru, da wihovi naini rada nisu dozvoqeni i da sam ja interesima zemqe pozvan da do[k] god mogu stajem na put idejama i radovima koji su u mojim oima tako opasni za otaxbinu. Kako oni danas hoe ne moe da bude, ali bi moda moglo biti kako je mudro i razlono. Vi niste mogli ulaziti u takve pokuaje dok ste bili na vladi. Danas je moda lake doi do nekog zbliewa koje [bi] uinilo da se stvari urede u korist napretka zemqe", ubeivao je kraq Milana Piroanca, koji je smatrao da je kraq preuranio sa predlogom.22 U nastaloj borbi kraq nije video uslova da ustavnu promenu sa uspehom okona. Tim pre, to su radikali jula 1883. nudili Nacrt ustava, po kome kraq nije imao ni toliko vlasti koliko je imaju predsednici republika on nema zapovednitvo nad vojskom, a kada Skuptina dva puta izglasa neki zakon on postaje punosnaan i bez kraqevog odobrewa.23 Radikali su tim Nacrtom sprovodili unapred osmiqenu taktiku, da li kraq prihvata saradwu sa Radikalnom strankom, ili je pak spreman da se sukobi, ne samo sa wom, ve i sa celim narodom.24 U jesen 1883. odnosi izmeu kraqa i radikala doli su u fazu opasne zategnutosti. Dogodilo se ono od ega je predsednik vlade Milan Piroanac strepeo. On je zapisao da se boji da se ustavne tekovine ne dovedu u pitawe, tim pre to je kraq ive i nagle prirode, te ga strpqewe moe izdati.25 Septembar 1883. bila je jedna sredokraa: kraq tada nije znao ta zapravo hoe i dokle sme da ide sa reformama kojima su napredwaci teili. To je znatno oslabilo napredwake uoi izbora. U javnosti se prialo da vlada eli ustavnu promenu, ali da je kraq ne eli. Izbori od 19. 09. ispali su po napredwake loe i to je kraqa ubedilo da jo uvek nema uslova za promenu ustava.26 Na oigled svojih ministara, kraq je poeo da podrava politiki neodreene quP. T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, 183188. M. P i r o a n a c, nav. delo, 113. 23 O radikalskom Nacrtu ustava vidi: Raa M i l o e v i , Timoka buna 1883. godine, Beograd 1923, 108126. 24 L. P e r o v i , Srpski socijalistpi 19. veka, Beograd 1995, 101, 102. 25 Milan S. P i r o a n a c, nav. delo, 101. 26 Od 90 izabranih poslanika, bilo je oko 70 radikala.
21 22

50 de: Savu Grujia, ora Simia, Vladana orevia, Vukaina Petrovia. Sukob kraqa i radikala u Timokoj buni27 1883, rastavio ih je zauvek i onemoguio svaki sporazum, a radikalna emigracija nije prestala svim sredstvima da se bori za wegovo uklawawe s prestola.28 U ovoj godini nikla je klica koja je klijala do kraqevog silaska s prestola i kobno se razvijala i po wega samog i po zemqu. Iste godine napredwaci su bili tri godine na vlasti, te se okonao jedan skuptinski saziv posle kojeg je trebalo ii na nove izbore, ali i sumirati postignua u proteklom periodu, obeleenom neprestanom borbom radikala i napredwaka. Zato se kraq dvoumio oko ustavne reforme, koju je trebalo izvriti zbog daqeg razvitka zemqe? Savreniji Ustav trebalo je da garantuje politika prava, a dravi da obezbedi autoritet koji joj pripada posle sticawa nezavisnosti i uzdizawa u rang kraqevine. Kraq je strahovao, i to je esto iskazivao, da bi se wegov uticaj na dravne poslove umawio novim ustavom, a da on na to ne moe da pristane zato to smatra da je zemqi potreban autoritet krune. Ugledajui se na sve jae konzervativno raspoloewe u Evropi, kraq je eleo da ojaa svoju ulogu u voewu dravnih poslova. Pored toga, sa wegovim temperamentom poloaj koji su imali kraqevi Grke i Rumunije bio je neprihvatqiv.29 Takve je misli kraq esto iznosio u ministarskim sednicama. Kraq je znao da je najvea korist za krunu da se donese novi Ustav i da se kraqeva prava jasnije definiu. Meutim, kraq se bojao od Skuptine na koju on ne bi imao apsolutnog uticaja. Mislio je da mu Skuptina po starom Ustavu, daje vei stepen uticaja od svake druge, koja bi se po novom ustavu sastavila. Line suprotnosti politinih stranaka meu kojima je kraq stajao kao sudija, jo vie su ga plaile.30 Takve okolnosti uticale su na kraqa da ne pristane na promenu Ustava, i da stranake borbe potpomae, smatrajui da tako radi u svoju korist, tj. da tako jaa wegov poloaj. Kraq je, daqe, zazirao od obrazovawa jakih politikih stranaka u zemqi, iako je sa wima bilo lake vladati, dok su se bez wih poslovi odvijali jako sporo. Vladati u zemqi i uvesti korisne ustanove, ojaati buxet, promeniti osnovu poreskog sistema, nije se moglo realizovati sa politikom koja sve partije i sve politike qude dovodi u sukob. Zato se onda kraq tako ponaao?
27 U oktobru 1883, dolo je do nemira u Istonoj Srbiji zbog odbijawa naroda, vojnih obveznika, da predaju oruje vlastima, u skladu sa naredbom vlade od 25. juna/7. jula 1883. Stanovnitvo je radikalska tampa podsticala na otpor, te je tako dolo do Timoke bune. U Crnorekom okrugu je 7. novembra proglaeno vanredno stawe, koje je ubrzo proireno i na okruge Aleksinaki i Kwaevaki, vidi: . P o p o v, Nemirne godine i vezivawe za Austro-Ugarsku", Istorija srpskog naroda -1, Beograd 1983, 6971; Slobodan J o v a n o v i , Vlada Milana Obrenovia, 2, Beograd 1990, 183. 28 Voa emigracije bio je Nikola Pai. O wegovom radu u emigraciji vidi: Nikola P. P a i , Pisma, lanci, govori (18721898), Beograd 1995, priredili L. Perovi, A. emjakin i Duko M. Kovaevi, Srbija i Rusija 18781889, Beograd 2000, 284286. 29 M. P i r o a n a c, Beleke, 225. 30 Isto, 110.

51 Odlinu podlogu pruile su mu same stranke. Iskquive jedna prema drugoj do krajwih granica, kraq je znao da e sve partije poi na wegov mig samo da jedna drugoj naude. On je, zapravo, uvao poloaj u kome je najjai. Namee se logino pitawe emu slui ta jaina, ako ona nije za dravne poslove najcelishodnija. Dravu je tek trebalo ureivati, usavravati institucije, obezbediti prihode za funkcionisawe dravnog aparata. Za tako opsene poslove, vladalac je morao da se uzdigne na visinu i da sam potpomogne obrazovawe jakih politikih stranaka. Ali, strah da bi posle morao voditi rauna o wihovim eqama u dravnim poslovima, odvukao ga je u drugu stranu. Takvom kraqevom ponaawu mnogo su pomogli vodei politiari, koji iz sebinosti i partijske tesnogrudosti nikada nisu mogli da se dogovore i zajedniki rade u dravnom interesu. Jedni na druge su gledali kao na neprijateqe i svako je iskquivo sebe video u ulozi spasiteqa Srbije.31 Pokuaji stiavawa partijskih strasti" sa neutralnim vladama u 1888, 1894/5, i 1897, pokazali su da srpske politike stranke nisu spremne na kompromis i na bilo kakav dogovor. Glavni razlog je sigurno leao u iwenici da je Radikalna partija bila daleko jaa od druge dve i da, stoga, nije bila spremna na kompromise, kao i u iwenici da joj je Milan uvek namewivao drugo mesto, poziciju priveska koju su radikali smatrali poniavajuom. Partije se, zahvaqujui nepotovawu programskih naela vlada o neutralnosti, nisu pribliile jedna drugoj. Kako je primetio Nikola Krsti no je sve ostalo po starom i samo se eka zgodan momenat pa da rovewe i buewe po narodu otpone iznova" sa veom silom i estinom.32 Isti potvruje ovakav stav konstatacijom da nije ni mogue da bude drugaije jer se partije u Srbiji uglavnom razlikuju po tome od kojih su linosti sastavqewe, a ne u politikim tewama. Zato svaka partije ide ka tome da se dokopa vlasti i da svoje pristalice unapredi u zvawima u dravnoj slubi, a ne da usavrava dravne institucije i zakone jednostavno reeno lini interesi su iznad dravnih, a izmiriti line interese tako da svi budu zadovoqni nije bilo mogue. U takvim okolnostima dravni poslovi su trpeli. Kraq Milan je jasno uoio taj problem ali mu, usled svojih strahova, neodlunosti i predrasuda, nije mogao doskoiti.33 Kraq Milan i napredwaci imali su najvie zajednikog u pogledu vizije moderne Srbije. Ciq da unesemo u na narod onaj evropski duh koji je tolike jake drave obrazovao i utvrdio", isplivao je poetkom osamdesetih godina u prvi plan.34 Zato treba nauiti srpski narod dr31 Pera T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, 275: Isti, Ogledalo. Zrake iz prolosti, Beograd 1997, priredila Latinka Perovi, 206; Andrej L. e m k i n, Tradicionnoe obestvo i vzov modernizacii. Serbi posledne treti HH naala HH v. glazami russkih", u: elovek na Balkanah i process modernizacii. Sindrom otgoenno nasledstvennosti (posledn tret HH perva polovina HH v.), Sankt-Peterburg 2004, 3335; Russkie o Serbii i serbah, Sankt-Peterburg 2006, priredio Andrej L. emkin, 337338. 32 N. K r s t i , Javni ivot, , Beograd 2007, priredio Milo Jagodi, 221, 222. 33 Isto. 34 M. P i r o a n a c, nav. delo, 109.

52 avnoj disciplini i pribliiti mu kojim sredstvima i putevima ii ka ostvarewu ideja srpske drave. Poetak tog procesa bio je teak i nepopularan. Politiko obrazovawe naroda bilo je jo dosta slabo za visoko postavqene ciqeve.35 Uoi Timoke bune kraq je bio ozbiqno zabrinut politikom situacijom. to se mene tie, ja sam jako zabrinut o tome kako da se jedan stalan red u zemqi utvrdi", govorio je. Liberalima nije hteo dati vlast zato to ih je smatrao zatvorenim za sve moderno i napredno. Srbiju ne treba opasati kineskim zidom, govorio je. Radikali, pak, nemaju sreena naela i politike ideje, te bi bilo opasno da im se povere interesi zemqe. Napredwaci koji su pokrenuli reforme u toku trogodiwe vlade, i koji bi mogli izneti daqe promene, nisu na izborima dobili podrku naroda. Tada je doao na misao da bi trebalo zbliiti Naprednu i Radikalnu stranku, a da radikalima saopti da wihov politiki pravac ne vodi dobru i da su wihovi naini rada, osim to nisu dozvoqeni, tetni po zemqu. Timoka buna je pokazala da te kraqeve misli nisu naile na prijem kod radikala. Do danas su u istoriografiji, uglavnom, isticane negativne strane kraqeve linosti, te je izgledalo da on uopte nije mario za dravne poslove i wen napredak. Milan Obrenovi je, naprotiv, oseao veliku odgovornost, koja ga je, moemo rei, ak i plaila. Posle bune osetio se veliki zastoj na svim dravnim poqima. Zemqa potrebuje napretka, potrebuje ureewe finansije, a kojim bi se putem do toga moglo doi, to je pitawe", umovao je kraq, dodavi da ni kada bi svi u Srbiji glasali da mu se da apsolutna vlast on na to ne bi mogao pristati. Ja", govorio je, nosim na sebi veliku odgovornost za sudbinu ove zemqe i ako ne vide u skuptini da ovako ne moe zemqa uspevati, ja u im rei da ja to dobro sa moga mesta vidim i da mi ne pristoji da primim na se tu stranu odgovornost."36 Ipak, dvoumqewa ko treba da vodi dravu, nije bilo. To je morala biti inteligencija. Osloniti se na masu naroda, znailo bi odrei se svakog napretka jer ga masa ne razume i ja sam potpuno ubeen da Srbiji ne ostaje nita drugo nego postati modernom evropskom dravom, ili izgubiti svaki raison d'tre svoga samostalnog opstanka", govorio je kraq Milan. Zato je bio spreman da uini izvesne ustupke zahtevima inteligencije. U protivnom, on bi otvorio pitawe prestola.37 Timoka buna se moe smatrati vanom prekretnicom u kraqevawu Milana Obrenovia. Wegovo slobodoumqe" iz 1880. godine je nestalo, 1883, znatno je pootren Zakon o tampi i sloboda tampe, koju su neke novine, kako se u Ukazu naglaava, koristile da se u narod unosi rastrojstvo protivno dravnom redu i jedinstvu, je ukinuta. Takoe je obustavqen Zakon o zborovima i udruewima iz aprila 1881. godine.38
35 Vidi: L. P e r o v i , Milan Piroanac zapadwak u Srbiji 19. veka", u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, kw. 3, Beograd 2003, 1172. 36 M. P i r o a n a c, nav. delo, 120. 37 Isto, 112. 38 Srpske novine, br. 231, 23. oktobar/4. novembar 1883.

53 Kraq je bio siguran da rigoroznijim merama treba povratiti autoritet dravnim vlastima. Seajui se situacije u zemqi uoi Timoke bune, Milan Obrenovi je sa arom govorio da su mu se srce, i dua, i cela narav, protivili onoj radikalnoj juriji", te da se on prirodno naao u zajednici sa Piroancem i Garaaninom, a protiv politikog razvrata."39 Na izborima, februara 1884, vlada Nikole Hristia je dobila snanu veinu od oko 150 poslanika, a novi predsednik vlade napredwak Milutin Garaanin, bio je u naredne tri i po godine prvi kraqev savetnik. Uz suspenziju slobode tampe i zabranu formirawa lokalne stranake infrastrukture, donet je i Zakon o andarmeriji, kao sastavnom delu stalnog vojnog kadra.40 Izgledalo je da kraq i vlada sa uspehom vraaju autoritet vlastima. Meutim, dogaaj koji se dogodio novembra 1885. ponitio je u korenu dotadawe rezultate. Re je o neuspeno voenom Srpsko-bugarskom ratu.41 Problemi koji su iskrsli posle poraza u ratu sa Bugarima 1885, bitno su uticili na destabilizaciju politikog stawa u zemqi. Odgovoran najveim delom za ovaj neuspeh, kraq je bio u opasnoj krizi. Tada se ponovo vratio na ideju o sporazumu napredwaka i radikala, a predati prolost zaboravu a raditi iskreno i poteno prema prilikama i stvarnim potrebama".42 Meutim, ni ovoga puta radikali nisu prihvatili predlog. Razlike koje su se u Radikalnoj stranci pojavile ve posle Timoke bune, bile su 1886. jo dubqe. One su nastale na relaciji Glavni odbor i lanstvo stranke, izmeu tzv. beogradskih radikala" i onih iz unutrawosti prvi su bili za prihvatawe kraqevog predloga, drugi su ga odluno odbacili. Na radikalskom skupu u Niu, februara 1886. od 44 prisutnih radikala, najvei broj je bio iz unutrawosti.43 Suprotnosti su bile velike: napredwaci su oslabili, a kraq prilino poquqanog samopouzdawa posle poraza u ratu, hteo je da napusti presto. Radikali su se ponadali da e mu videti lea i pregovori su propali. Kraq je loe procenio situaciju, a to dokazuje i dogovor izmeu liberala i radikala, potpisan na Cveti 1886. godine.44 Ova prva koaliciona vlada u novovekovnoj srpskoj dravi bila je kratkog veka.45
P. T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, 216. Vlade Srbije, 148153. 41 Srpsko-bugarski rat otpoeo je 14/26. novembra 1885. godine; povod ratu bilo je ujediwewe Kneevine Bugarske i Istone rumelije septembra iste godine. Kraq Milan je smatrao taj dogaaj naruavawem balkanske ravnotee i krewem Berlinskog ugovora. Poraena kod Slivnice, srpska vojska je naterana na povlaewe. Rat je okonan Bukurekim mirom 3/15. marta 1886, po kojem je utvreno stawe pre rata. Vidi opirnije: S. J o v a n o v i , Politike i pravne rasprave, Beograd 1990, 445583. 42 P. T o d o r o v i , Uspomene na kraqa Milana, 252. 43 Vidi: Raa M i l o e v i , nav. delo, 234, 238; ivan M i t r o v i , Srpske politike stranke, Beograd 1939, 85, 86; Dragoslav J a n k o v i , Raawe parlamentarne demokratije. Politike stranke u Srbiji HH veka, Beograd 1997, 359, 360. 44 V. K r e s t i , R. Q u i , Programi i statuti srpskih politikih stranaka do 1918. godine, Beograd 1991, 153156. 45 Vidi: Vlade Srbije, 153154.
39 40

54 Napredwaci nisu mogli da prue jai otpor, a pokuaj da preduhitre radikale i ojaaju svoj poloaj savezom sa liberalima, nije urodio plodom. Mnogi lanovi stranke su bili iskquivi i nisu prihvatali da se pregovara sa liberalima. Voe, objawavali su, da u protivnom ne moe doi do ustavne reforme, budui da kraq trai u radikalima saveznike da bi spreio ustavnu reformu Liberali trae danas zajedno s nama Ustav sa svim ustavnim garancijama kao to ga imaju ostale obrazovane zemqe, a radikali su vazda traili Ustav koji bi svaki autoritet dravni ponitio i stvorio iroko poqe za anarhistiku trku koja je do danas bila jedini program radikala u Srbiji. I kad bi radikali hteli raditi na ustavnoj reformi mi, po svoj prilici, ne bi mogli primiti wihov Ustav. On bi bio za zemqu mnogo opasniji od Ustava koji danas postoji", pisao je Milan Piroanac, jedan od lidera napredwaka.46 Od vremena srpskobugarskog rata, kraq nije uspeo da popravi svoju poziciju. Liberalno-radikalsku vladu 1887. zamenio je isto radikalskom, ali taj eksperiment je pokazao da protekli dogaaji ni kraqa, ni radikale nisu uverili da im vaqa saraivati. U takvim okolnostima teko da je moglo doi do kakvog konstruktivnog sporazuma, te ne udi to su se odnosi kraqa i radikala stalno pogoravali. To je bilo loe i po radikale, koje je kraq gonio kao svoje smrtne neprijateqe, i po samog kraqa koji je silnu energiju upravio ba u smeru da satre radikale, snagu koja je upalila sve svoje pogone i koja se nije dala tek tako eliminisati. Ja i Radikalna stranka stojimo jedno prema drugom sa zapetim revolverima. Od toga ko prvi opali zavisi hou li pasti ja i moja dinastija ili e potei krv u ovoj zemqi," govorio je Milan 1888. godine.47 Paja Mihailovi, jedan od beskompromisnih radikala, na vie mesta u svojim zabelekama pie da je mnogo puta sa partijskim drugovima, ali i sa liberalnim prvakom Ribarcem, razgovarao na temu kako da se Srbija oslobodi Milana Obrenovia, tj. kako ga smaknuti s prestola".48 Ta nepomirqiva struja u Radikalnoj stranci radila je neprestano na ostvarewu svog plana i Milan je to preko svojih pijuna znao on je u glavu" znao sve neprijateqe dinastije i nije se varao to se tie wihove namere a to je fiziko uklawawe kraqa sa prestola.49 Pored Paje Mihailovi, koji u svom dnevniki belei da je glavni ciq bio uklawawe dinastije, isto tvrdi i Pera Todorovi. On je ak isticao da u Srbiji ima puno qudi kojima je promena vladara na prvom mestu i da je ta iwenica zapravo opte poznata stvar.50 Logino, kraq Milan se borio svim sredstvima za opstanak. On je, uzalud, pridobio
M. P i r o a n a c, nav. delo, 235. V. o r o v i , Kraq Milan i ene", Politika, 17. mart 1925. 48 Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti (daqe: ASANU), Paja Mihailovi, kut. 68, grupa , sv. H. 49 Isto. 50 Isto, sv. , nota zabeleena pod datumom 15. jun 1897; Pera T o d o r o v i , Dnevnik, Beograd 1990, priredila Latinka Perovi, 96.
46 47

55 za sebe neke od radikalnih prvaka (dvorski radikali"), jer oni nisu mogli uticati na ekstremnije krilo koje je htelo da se kraq ukloni sa prestola. Bilo je meu takvim radikalima i meetara, poput Dimitrija Katia za koga je Paja Mihailovi tvrdio da je bio sumwiv i opak, pravi eret".51 Nita boqe miqewe nije imao ni o Ranku Tajsiu.52 To je utisak wihovog partijskog druga, inae stranakog istunca" koji je tvrdio da radikali, koji su doli na vlast posle Milanove abdikacije, nisu nita boqi od napredwaka ili liberala, mislei na korumpiranost i nesavesno obavqawe dravnih poslova, kao i na osionost i uobraenost koja im udari u glavu" kad se doepaju foteqa.53 Uvidevi da je opstanak dinastije ugroen, kraq je bio odluan da preduzme weno spasavawe. To je uinio, opet, na wemu svojstven nain. Reio je da graanima ustavom da one slobode koje uivaju graani svih civilizovanih zemaqa i time da izbije radikalima glavno oruje iz ruku, a dinastiji osigura opstanak. Mewao je itav sistem da bi spasao dinastiju i pripremio svoju abdikaciju. Kako je jaawe radikala bilo neminovno po novom Ustavu, kraq je mislio da e se smawiti antagonizam meu partijskim voama ako sve tri partije dogovorno rade, te na taj nain nee biti takvih problema sa kojima se on suoavao od stupawa na presto. Nadao se, da e se moda napredwaci i liberali pribliiti pred opasnou od radikala. Kraqevi prorauni su pokazali svoje nedostatke u samom startu: pri izradi ustava, kraq je eleo da se sporne stvari ree konsenzusom sve tri partije, ali je napredwaki lider Milutin Garaanin to odbio. Ni radikali nisu bili voqni da se konsenzusom postigne dogovor. Postojala je bojazan kako e Nacrt ustava proi kroz skuptinu zbog lanova stranke iz unutrawasti, koji su sedeli u parlamentu kraq je hteo da Skuptina usvoji ustav od korice do korice", to je znailo da daqih pogaawa i cewkawa nee biti.54 U suprotnom, kraq bi oktroisao ustav, imenovao namesnike i napustio zemqu.55
Isto, sv. , nota zabeleena pod datumom 1. jun 1897. Iz dnevnika Paje Mihailovia", u: Meovita graa. Nova serija, kw. HH (2005), priredila Suzana Raji, 264. 53 Isto, 258261. 54 Po vaeem Ustavu od 1869. godine, na osnovu lana 61, stava drugog, Vlada je uvek mogla da trai da se weni predlozi u celini prime ili odbace. U skladu sa tim kraq je insistirao da Skuptina usvoji nacrt Ustava u celini, kao to joj je podneen na usvajawe, bez ikakvih izmena. U zgradi Narodnog pozorita predsednik Vlade je itawem ukaza otvorio 30. decembra prvi redovni sastanak Velike narodne skuptine. Drugim ukazom kraq je dao ovlaewe Vladi da Skuptini uputi predlog Ustava te da ona rei da li ga usvaja u celini". Oformqen je i skuptinski odbor od 54 lana za prouavawe predloga. Dok je odbor razmatrao podneti mu nacrt, u gradu je vladala gotovo nesnosna tiina. Iz unutrawosti je odmah po otvarawu Skuptine bio doveden jedan kombinovani bataqon, koga su savremenici podrugqivo prozvali ustavotvornim". On se nalazio u Beogradu sve dok Skuptina nije usvojila Ustav. Grad je za publiku bio zatvoren, a pristup kasarnama zabrawen. Malo je verovatno da je kraq zaista pomiqao na jo jednu Kraqevicu, ali je merama predostronosti svakako hteo da radikalima pomogne" da se odlue, M. P i r o a n a c, nav. delo, 453; P. T o d o r o v i , Dnevnik, 77, 96, 97. 55 Vidi: S. R a j i , Vlada Nikole Hristia 1888/89, Beograd 2003, 8092.
51 52

56 Poto je Skuptina usvojila Ustav onako kako je to kraq eleo, evropska diplomatija je imala utisak da kraq Milan apsolutno vlada situacijom. Solzberi je bio veoma zadovoqan zbog povoqnog ishoda srpske krize, a Hengelmiler i Kalnoki isticali su znaajnu ulogu kraqa Milana tokom rada na Ustavu i wegovom usvajawu u Skuptini; komentariui da su radikalski seqaci zadovoqni otili kuama, jer su dobili sve to su traili. Vest da kraq hoe da napusti presto iznenadila ih je, sada kada je u svemu uspeo" i kada je uvrstio svoj poloaj". U Austro-Ugarskoj abdikacija je uzimana kao pobeda ruske politike na Balkanu.56 Mnogo se manipulisalo u javnosti, to je istoriografija bez rezerve prihvatila, sa navodnim nervnim rastrojstvom kraqa Milana usled kojeg je odluio da se povue. U jednom poverqivom izvetaju Hengelmilera poslanik monarhije kae da je Milan normalno raspoloen".57 Razgovor Milana i Seewija u Beu, marta 1889, pokazuje da je kraq svoj silazak s prestola dobro isplanirao i da je jo tada imao jasan ciq ta e posle toga raditi. Austrougarskom zvaniniku nabrojao je dvadeset razloga za ono to je uinio, od kojih je svaki za sebe bio dovoqan. Motivi su bili lini i politiki. Kraqevo bie ne podnosi srpski nedisciplinovani karakter"; kraq je upotrebio sve naine da usadi, ukoreni, svoja politika gledita, ali bez uspeha. Zavrio je Ustav pod kojim on ne moe, ali bi neko drugi mogao vladati. Uinio je to da spase dinastiju. Sinu, kad postane punoletan, ne ostaje nita drugo do da ukine ustav, razmiqao je bivi kraq. Do tada on e raditi na tome da mu sin bude privren, te e on, kao otac, docnije izvriti ulogu poluge koja e preokrenuti stvari u svom pravcu. Sve ukazuje na smiqen politiki potez, nastao kao potreba da se spase dinastija i presto, a ne na neurotian i histerian in kako se obino istie. Na pitawe Seewija zato nije izabrao drugaiji put, Milan Obrenovi mu je odgovorio da je politiki sistem u Srbiji neizvestan i da nije mogao postupiti drugaije. Krunisane glave, izuzev Frawe Josifa, nisu mu naklowene, tvrdio je, te podrku sa strane nije imao.58 Kraqeve kalkulacije u vezi ugroenosti dinastije bile su opravdane. Samo dve nedeqe nakon odlaska iz zemqe po abdikaciji, antidinastijska struja u zemqi, a naroito u Radikalnoj stranci, sve vie je rasla. Govorilo se da je pola posla svreno".59 Meutim, nosioci antidinastijskog pokreta nisu dobili podrku velikih sila Rusije i Austro-Ugarske. Dva monarha su podrala miropomazawe maloletnog kraqa Aleksandra u ii, u leto 1889, i knez Crne Gore Nikola Petrovi, nije vie pomiwan kao kandidat za srpski tron, umesto Obrenovia.
56 ASANU, Ispisi iz bekih arhiva, br. 7940, red. br. 5, 5. januar 1889, godine; red. br. 13, 9. mart 1889; red. br. 21, 15. mart 1889. 57 Isto, red. br. 22, 16. mart 1889. godine. 58 Isto, red. br. 28, 25. mart 1889. godine. 59 M. P i r o a n a c, nav. delo, 471.

57 * * *

Sve do smrti 1901. godine, kraq Milan nije odustajao od svojih naela u politici. Na wima je vaspitavao i sina, te je otuda i kraq Aleksandar imao vrlo slian stav prema politikim strankama, preferirajui konzervativna naela. Prerogativi dati Kruni, posle smene dinastije 1903, a na koje je Petar Karaorevi pristao, bili su za Milana Obrenovia neprihvatqivi. On je eleo da bude vladar u pravom smislu rei, da wegova bude pretena u donoewu odluka, a da mu stranke slue kao pomagai. Smatrajui da udeo naroda u vlasti zavisi od nivoa wegove politike svesti, Milan Obrenovi se drao na oprezu od mera koje bi nedovoqno zrelom i povodqivom birakom telu dale mogunost da ima presudnu ulogu u dravnim poslovima. Poto je u Srbiji uvek bilo teko nepristrasno govoriti o politikim neistomiqenicima, to je o Milanu Obrenoviu izreeno mnotvo negativnih i neargumentovanih ocena. iwenica je da wegovi politiki i dravniki pogledi nisu naili na prijem i odobravawe u Srbiji. Zemqa me ne razume i ja je nerazumem", pisao je kraq nemakom caru Viqemu uoi abdikacije, dodajui: ona me smatra za stranca jer nikako ne delim wena predubeewa i predrasude".60 Ipak, on je bio samo vladar u svom vremenu, linost koja je shodno vremenu u kojem je ivela delila politika uverewa mnogih krunisanih glava u Evropi. Ideologije koje su zapquskivale Evropski kontinent dolazile su i do Balkana, te se sa wima upoznala i mlada srpska drava i wen vladar. Jedino u tom kontekstu mogue je realno razmatrati i tumaiti politiku misao kraqa Milana. Svako vrednovawe wegovih naela na osnovu kasnijih, ili danawih poimawa ideolokih i politikih pravaca mora se, zarad ispravnog naunog suda, izbei. Tako e istorija uspeti da ukloni veo zabluda sa linosti koja je dala jak peat svome dobu i srpskoj povesti.

MILAN OBRENOVI KING POLITICIAN by Suzana Raji Summary In a decade and a half, while he independently ruled Serbia, Prince and King Milan Obrenovi showed great interest in politics. In the environment brewing with party struggle, he stood out as an advocate of conservative principles with the help of which the patriarchal Serbian state would be transformed into a modern European country. On
60 Cit. prema prevodu pisma Milana Obrenovia Viqemu od 22. februara/6. marta 1889, u: Grgur J a k i , Iz novije srpske istorije. Abdikacija kraqa Milana i druge rasprave, Beograd 1953, 194, 195.

58
that path, he confronted the power of The Radical Party who infiltrated into the political life of the Serbian peasant. The Radicals did not ask only political freedoms for all, but a significantly diminished prerogatives of the royal authority. Not accepting the curtailed" authority, the King fought against extreme radicalism tying to win over its moderate stream for cooperation. Weak finance and unfavourable external political position of the country made many reforms unpopular, and his rule was condemned and evaluated with negative marks. Believing that the participation of the people in the authority depended on the level of its political awareness, Milan Obrenovi was very cautious with the measures which would give the possibility to the insufficiently mature and submissive electorate to have a decisive role in the state activities. Still, he was just a ruler of his time, a personality who shared political beliefs of many crowned heads in Europe of the time in which he lived.

PRILOZI I GRAA
UDC 92:929 Al-Idrs

Boris Stojkovski

ARAPSKI GEOGRAF IDRIZI O JUNOJ UGARSKOJ I SRBIJI

SAETAK: U radu se razmatraju podaci koje je arapski geograf Idrizi oko 1154. godine u svom delu Geografija izneo, a koji se odnose na danawu teritoriju Srbije, odnosno na onovremenu Junu Ugarsku i Srbiju. Idrizi je iveo na dvoru normanskog kraqa Roera i wemu je posvetio ovo delo. Deo koji se odnosi na Junu Ugarsku i Srbiju preveden je sa maarskog i bugarskog i dati su odgovarajui komentari kojima se poblie razjawavaju podaci koje je ovaj geograf dao o podruju od Baa do Pirota. Iako je u nekim aspektima neprecizan, posebno po pitawu razdaqine i locirawa mesta, Idrizijevi podaci su dragoceni, jer donose jedan pogled na krajeve sredwovekovne June Ugarske i Srbije iz perspektive oveka koji je pripadao jednoj sasvim drugoj kulturi. KQUNE REI: Idrizi, geografija, istorija, Juna Ugarska, Srbija

Arapska nauka je znaajno uticala na razvoj nauke u zapadnoj Evropi. Arapi, koji su veliku pawu poklawali svim oblastima nauke, poseban uticaj su ostvarili u domenu filozofije, medicine, ali i geografije. Meu najznaajnijim arapskim geografima je svakako i Idrizi, koji je svoje najvanije delo napisao na dvoru normanskog kraqa Roera (11301154). Doba vladavine Roera je vreme znaajnog uspona normanske kraqevine. U spoqnoj politici su se borili za prevlast na Mediteranu sa Vizantijskom imperijom, a na unutrawem planu stabilizovala se jedna ekonomski relativno stabilna i etniki i religijski izmeana zemqa. Normanska kraqevina je svoj ekonomski uspon dugovala, pre svega, trgovini itom. U doba Roera i wegovih naslednika na Siciliji najrazvijenija je bila meunarodna trgovina poqoprivrednim proizvodima, pre svega pomenutim itom, ali i usoqenim mesom i drugim. Trgovalo se sa Tunisom, a sa Egiptom je postojao meunarodni ugovor.1
1 Detaqnije o normanskoj ekonomiji vidi jako dobar pregled: David A b u l a f i a, The crown and the economy under Roger II and his successors, u: Italy, Sicily and the Mediterranean 11001400, London 1987, 114.

60 Normani na Siciliju nisu doveli naseqenike. Oni su bili vladajua elita, dok je pokoreno stanovnitvo bilo etniki izmeano, bilo je langobardskog, kao i onog koje je do skora vladalo ostrvom-vizantijskog i muslimanskog. Oni su bili seqaci, administracija ili svetenstvo. Normanski osvajai nisu nametali svoju tradiciju, kao ni veru. Iako je rimokatolika crkva bila najuticajnija i imala najvei broj vernika, naroito je bila tolerisana pravoslavna crkva, zavetawem imovine grkim manastirima.2 Orijentalni stil se ogleda u palatama, pravoslavne freske ukraavaju velelepne katedrale, Sicilija je zaista bila jedan veliki spoj razliitih civilizacija. Mojsijevska vera je takoe bila tolerisana. Zanimqivo je da je na kraju H veka ropstvo i kod muslimana i kod hriana na Siciliji bilo retko, tek u H veku trgovina e doprineti wegovom razvoju i oivqavawu na ovom ostrvu.3 Kako slikovito kae Rouzmeri Moris, kulturom Sicilije je u ovo vreme upravqao Istok.4 Kraqevi Sicilije su pomagali uene qude koji su doli sa istoka. Primera radi, grki naunik Evgenije je boravio na ovom ostrvu, koji je Ptolemejevu Optiku preveo sa arapskog na latinski. Dakle, sem materweg grkog, poznavao je i arapski i latinski, tri najvanija jezika onovremene Evrope, Mediterana i Orijenta. Sa grkog na latinski je prevodio Enrik, koji je nazvan Aristip po Sokratovom ueniku. Preveo je Platonove dijaloge Menona i Fedra. Osim wih, na dvoru kraqa Roera delovao je i geograf Abu Abdula Mohamed al-Idrizi (Ab 'Abdallh Muhammad al-Idrs). Idrizi je poticao iz porodice samog Poslanika Mohameda. Predak mu je bio i Idriz , koji je u H stoleu bio vladar Malage. Sam Idrizi, pak, roen je najverovatnije u Seuti 1100. godine. Za ovu godinu postoji jedan posredan podatak, naime sam Idrizi izriito napomiwe da je 510. hixretske godine (11151116) imao 16 godina kada je posetio Malu Aziju. Stoga se moe zakquiti i wegova godina roewa. kolovao se u Kordovi, tadawem centru islamske nauke i kulture u arapskoj paniji. Putovao je dosta po paniji, obiao Severnu Afriku, a poznavao je i arabqanski Istok. Ne zna se tano kako je i kada doao na dvor kraqa Roera, ali su 15 godina oni tesno saraivali na izradi wegovog dela. Wegovo uveno delo nosi naziv Kitb nuzhat al-mut fi htirk al-af Kwiga posle lutawa po horizontima ili kwiga zabave, odnosno krae onome kome je posveena al-Kitb al-ruri ili Kitb Rur Roerova kwiga. U istoriografiju e ui i pod nazivom, koji se i danas esto koristi Geografija. Ovo delo je zavreno ili izmeu 10. i 20. de2 Vie podataka u: Oksfordska istorija sredwovekovne Evrope, prir. Xorx Holms, BeogradBawa Luka 1998, 202203. 3 Charles V e r l i n d e n, L'esclavage dans l'Europe mdivale, tome II, Italie, colonies italiennes du Levant, Levant Latin, Empire Byzantin Gent, 1977, 120121; Sicilija, posebno Palermo bie poprite vee meunarodne trgovine robqem, vidi detaqnije: Henri B r e s c, Un monde mditerranen. conomie et socit en Sicile 13001450 I, RomePalermo, 1986, 440 pa na daqe; C. V e r l i n d e n, nav. delo, 138258. 4 Oksfordska istorija sredwovekovne Evrope, 202.

61 cembra 1153. ili u januaru 1154. godine, u mesecu avalu muslimanskog lunarnog kalendara.5 U wemu opisuje mnoge zemqe koje je proputovao, Lombardiju, Siciliju, zatim Italiju. Opisuje i zemqe istone i jugoistone Evrope, Poqsku, eku, Maarsku, Bugarsku, Srbiju, Makedoniju kao i Vizantiju. Po svom povratku u Palermo, Idrizi je traio od kraqa da mu saini mapu zemaqa kroz koje je putovao. Sam kraq je odmah naredio da se od istog srebra saini velika i teka mapa. Zatim su majstori nacrtali sedam klima (sedam velikih delova kroz koje je Idrizi putovao) i da se na wima ocrtaju gradovi, naseqena i nenaseqena mesta, bregovi, ume, jezera, mora i drugo. Da bi se razumeo ovaj veliki disk, odnosno srebrna tabla, Roer je naredio da se saini jedna kwiga. Ova kwiga je imala da sadri opis gradova i zemaqa koji se nalaze na karti. Trebalo je opisati i wihove karakteristike, kao i tipove hrane koja se koristi u tim zemqama. Takoe i vrste ita, tipove biqaka je trebalo opisati, uz trgovinu. Na woj je raeno 15 godina, verovatno od 1138. godine, kada je i sam Idrizi moda doao na dvor sicilijanskog vladara. U svom predgovoru Idrizi istie da mu je ciq bio da nae nova saznawa. Kritiki je prouavao izvore, ali ga nisu zadovoqili ba zato to nisu davali neka nova shvatawa niti doprinosili napretku nauke. Idrizi je sabirao i usmena predawa, informisao se i kod obinog naroda. Meutim, kartografski rezultati wegovih istraivawa su vrlo loi. Karta koja je sastavqena na dvoru kraqa Roera se ne moe uzimati u naune svrhe kao ozbiqno geografsko delo.6 Po uzoru na Ptolemeja podelio je proputovane krajeve u sedam klimi, ili klimata, tj. sedam ivica zemqe koje se prostiru severno od ekvatora. Sedam ima i mora, po Idriziju. Svaki klimat je izdeqen na deset sekcija i svaka sekcija je geografska celina. Wegovi opisi gradova su kratki i gotovo jednoobrazni. Razdaqine pie u miqama, to je verovatno oko kilometar i po (1555 metara moda). Zna da pomene i put u danima, tako je jedan dan lakeg puta 2325 miqa, 3036 miqa je dan jaeg puta, vodom se pree 100 miqa za dan. Naravno treba uzeti u obzir i pristupanost terena. Iako pie jednostavno, stil mu je lep, ima tewu ka umetnosti i pie vrlo lepim i skladnim arapskim jezikom.7 Srpski prevod Idrizija ne postoji, niti celog dela, niti izvoda koji se odnose na srpske ili junoslovenske zemqe. Iako su Idrizijeve opaske koriene, u pitawu je bilo samo preuzimawe iz stranih prevoda. U ovom pionirskom pokuaju objavqivawa Idrizijevih podataka vezanih za danawu Srbiju koriena su dva prevoda. Prvi je Janoa Eltera, Magyarorszg Idrs Fldrajzi mvben (Maarska u geografskom delu Idrizija), koji je objavqen u: Acta universitatis Szegediensis de Attila
5 Detaqnije o wegovom ivotu: Elter I s t v n, Magyarorszg Idrs Fldrajzi mvben, Acta universitatis Szegediensis de Attila Jzsef Nominatae, Acta historica, tomus LXXXII, Szeged, 1985, 5355; Boris N e d k o v, Blgari i ssednite i zemi prez H vek spored Geografita" na Idrisi, Sofi 1960, 913. 6 B. N e d k o v, nav. delo, 1315. 7 B. N e d k o v, nav. delo, 1618.

62 Jzsef Nominatae, Acta historica, dakle aopisu Segedinskog univerziteta 1985. godine. Ali postoji jedan jo stariji prevod iz jedne, takoe, susedne zemqe. U pitawu je izdawe u Bugarskoj iz 1960. godine. Priredio ga je Boris Nedkov, a nosi naziv Blgari i ssednite i zemi prez H vek spored Geografita" na Idrisi (Bugarska i susedne zemqe u H veku po Idrizijevoj Geografiji"). Koristei ova dva dela, nainili smo izvod onih podataka koji se odnose na teritoriju June Ugarske i Srbije oko 1154. godine, odnosno usredsredili smo se na informacije koje je ovaj arapski geograf pruio u vezi sa podrujem danawe Srbije. Srbija, koju Idrizi naziva i Makedonija (termin koji koristi za celo podruje od Beograda do Bugarske) se opisuje u etvrtoj sekciji petog klimata, kao i u treoj i etvrtoj sekciji estog klimata. Deo 3 opisuje i ugarsku dravu, i stoga su tu mesto nali i gradovi wene june teritorije, koji su danas deo Srbije. U sekcijama 4 i 4 opisuju se i Bugarska, ali i Makedonija (Srbija) i tu su svoje mesto nali gradovi juno od Save i Dunava, pa sve na jug do Pirota. Treba napomenuti da Idrizi nije sasvim precizan, a i zbog arapskih imena mesta, koja nisu uvek prevedena dosledno, dosta je teko ubikovati pojedina naseqa. Posluili smo se dosadawim naunim dostignuima prilikom precizirawa pojedinih toponima, a gde toga nije bilo, i samo smo pokuali, na osnovu geografskih i istorijskih podataka, ubikovati pojedina mesta. Veinu mesta su odredili i raniji strani prireivai, pa su kao takva preuzeta i iz naih izvora-bugarske i maarske verzije. Kako do sada naa nauna javnost nije imala prilike da se na naem jeziku upozna sa podacima ovog arapskog geografa, naredni redovi mogu pruati niz korisnih informacija o tome kako je nae krajeve video i opisao jedan predstavnik sasvim osobene kulture, koji je poticao iz prestonica tadawe evropske i mediteranske nauke. Podaci Idrizija o Junoj Ugarskoj i Srbiji Od '.t.r.l.s (Sofija) do grada '.t.r.b (Pirot) ima jedan dan puta. Taj grad je na vrhu planine, od kog tee jedna reka M.r.f (Morava).8 Izmeu pomenutog grada '.t.r.b (Pirot) i N.y.s.w (Ni) ima jedan dan puta. N.y.s.w (Ni) je grad blizu koga tee jedna reka, nareena M.r.f (Morava). To je reka koja izvire iz srpskih planina.9
8 Pirotski kraj je nesumwivo bio u sastavu Vizantije i o tome se sauvao trag u imenu Galata-mahale. Osim toga, postoje i neki tragovi o postojawu utvrewa koje potie iz H veka. Arheoloki podaci umnogome upotpuwuju praznine koje imamo vezane za Pirot i pirotski kraj u sredwem veku, vidi: Jovanka K a l i , Pirotski kraj u sredwem veku, Pirotski zbornik, 89, Pirot 1979, 188189; B. N e d k o v, nav. delo, 115. 9 Da je Ni na Moravi svedoi i Sentpeteri u svojoj napomeni Ilustrovanoj hronici, S z e n t p t e r y Imre, Scriptores rerum Hungaricarum I, Budapest, 1937, vidi napomenu 2 (daqe SRH I), mada je u pitawu reka Niava, ali i Idrizi, a evidentno i Sentpeteri brkaju ove dve reke.

63 Meu spomenutog grada N.y.s.w (Ni) i R.b.n.h (Ravno) ima jedan dan puta. Izmeu R.b.n.h (Ravno) i '.f.r.n.y.s.f (Branievo) ima dan i po puta. '.f.r.n.y.s.f (Branievo) je mnogoqudan grad koji se nalazi na planinama i nalazi se nad rekom D.n.w. (Dunav).10 Od grada '.r.y.n.h (verovatno er) do grada B.k..n (Ba) na jug rekom D.n.w. (Dunav) ima 60 miqa udaqenosti. B.k..n (Ba) je slavan grad, koji treba ubrojati u najvee gradove. Tu se nalaze trgovi, trgovci, zanatlije i oni koji govore grki. Imaju gazdinstva i obradive zemqe. ito je, pak, vrlo jeftino, jer ga kod wih ima u izobiqu.11 Od grada B.k..n (Ba) do grada Kw.n (Kovin) ima na istok 60 miqa. Kw.n (Kovin) je veliki grad, prosperitetan grad na reci D.n.w.
10 Branievo je uz Beograd najznaajnija tvrava na Dunavu i bedem Vizantije protiv Ugarske. Oko wega su se esto vodile borbe i imao je vanredno vaan strateki znaaj. Zanimqivo je da u vreme kada Idrizi pie (oko 1154) trajala je ugarska opsada Branieva, koja je verovatno bila krajem 1154. godine. Vidi Ferenc M a k k, Contribution la chronologie des conflits hungaro-byzantines, Zbornik radova Vizantolokog instituta, HH, Beograd 1981, 3133; Jovanka K a l i , Ni u sredwem veku, Istorijski asopis, HHH, Beograd 1984, 1920. 11 Ovaj podatak potpuno koincidira sa podatkom Jovana Kinama, vizantijskog pisca. On kae da je ovaj grad glavni meu gradovima u Sirmijumu i da tu ima sedite arhijerej tamoweg naroda. Naziv Baain, slian starougarskom Bagacsi je kod Kinama Pagtzion. Up. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije , Beograd 1971, 70 71, (daqe VINJ). to se crkvene organizacije tie, ona je izvor i nesuglasica (up. VINJ 7071 gde Jovanka Kali iznosi teze o tome koje crkve je bio sedite Ba, rimokatolike ili grke). Verovatno je postojala nadbiskupija sa dva kaptola, u Kaloi i Bau, iako postoje i tvrdwe o starijem postojawu bake nadbiskupije. Up. K a t o n a Istvn, Historia Metropolitanae Colociensis, Colocae, 1800, 1011; Pakan C v e k a n, Franjevci u Bau, Virovitica 1985, 13, 15, 2528; Matija Z v e k a n o v i , Schematismus primus diocesis Suboticanae, Subotica 1968, 1820. Kraq Ladislav Sveti je 1093. godine i Srem podredio kalokoj nadbiskupiji, a po Vinkleru, tada je i Ba postao drugo sedite nadbiskupije, W i n k l e r Pl, A kalocsai s bcsi rseksg. Trtneti sszefoglals, Kalocsa, 1926, 5. Nekoliko godina pre nego to Idrizi pie postoji podatak o nadbiskupu koji se zvao Mika, i koji se pomiwe 1149. kao kaloki i baki nadbiskup. P. C v e k a n, nav. delo, 27. Meutim, pomen da tu ive grki ueni qudi svakako upuuje da je u pitawu bilo sedite i grke crkve. Jo jedan podatak koji nas na to upuuje je sledei. Kada su Maari 10711072. osvojili i poharali Ni oni su odneli ruku sv. Prokopija i doneli je u svoju zemqu. Ruka je odneta u Sirmijum, u crkvu Svetog Dimitrija, gde se nalazila sve do 1164. godine kada ju je Manojlo Komnin vratio. Iste 10711072. godine episkopija Sirmijuma je verovatno premetena u Ba, a od Vizantinaca je obnovqena u periodu kada je Carstvo dralo Sirmijum 11641180. vidi: Vladislav P o p o v i , Kultni kontinuitet i literarna tradicija u crkvi sredwovekovnog Sirmijuma, Sirmium-grad careva i muenika (sabrani radovi o arheologiji i istoriji Sirmijuma), Sremska Mitrovica 2003, 304. ovo prenoewe episkopije u Ba oznaava postojawe episkopa, i to je upravo moda arhijerej ovog naroda, kako kae Kinam, odnosno neko od onih koji govore grki, kako tvrdi Idrizi. Da ima i grkog episkopa ne sumwa ni erfi, vidi: G y r f f y Gyrgy, Az rpd-kori Magyarorszg trtneti fldrajza, Budapest 1966, 212; Idrizijev podatak o itu i bogatstvu grada prihvataju i drugi istoriari, G y r f f y Gy., nav. delo, 212; Ante S e k u l i , Drevni Ba, Split 1978, 24; Miomir P e t r o v i , Sredwevekovna kula u Bau-Donon, Rad vojvoanskih muzeja, Novi Sad 19841985, 29, 124. Ba je bio grad gde su se odravali sajmovi i dolazili brojni trgovci, P. C v e k a n, nav. delo, 15. Sam grad Ba ima veliki znaaj jo iz rimskog perioda, a moda i pre. Crkveno moda potie i iz Justinijanovog doba, ili pre, a kao grad i znatno pre rimskih osvajawa. Vidi P. C v e k a n, nav. delo, 1314; Rudolf S c h m i d t, Iz prolosti Baa, Glasnik Istoriskog drutva u Novom Sadu, 3738, Novi Sad 1939, 382.

64 (Dunav) sa trgovima i zanatskim radionicama. Od ve pomenutog grada '.k.r.h (Jegar) do grada w.n (Kovin) ima 160 miqa razdaqine.12 Od grada '.f.r.n.k b.y.l.h (Manelos) na severoistok ima 50 miqa do grada 'b.r.n.d.s (Petrovaradin?). 'b.r.n.d.s (Petrovaradin?) je civilizovan grad u kome ima trgova i mnogo zgrada. Nalazi se ispod brda, u dolini.13
12 Kovin se pomiwe jo 1073. godine kao castrum Keve. Kovin je bio i sedite upanije, koja je obuhvatala vei deo danaweg Banata. Vidi: Duanka D i n i - K n e e v i , Slovenski ivaq u urbanim naseqima sredwovekovne ugarske drave, Zbornik Matice srpske za istoriju, 37, Novi Sad 1988, 25; Kako je Idrizi o wemu pisao 80 godina posle prvog nastanka, kada Kovin ve ima neki znaaj, wegove opaske na raun ovog grada, ali i Baa su sasvim logine i tane. 13 Franca villa, maarski Nagyolasz je danawe selo Manelos u Sremu. Ovo ime, slino imenu Fruke gore predstavqa trag franake uprave u Sremu jo iz doba Karla Velikog, VINJ , 119, up. Napomenu 14. na 118119; Konstantin J i r e e k, Hrianski elemenat u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemaqa, Zbornik Konstantina Jireeka , Beograd 1959, 524525; Marczali H n e r i k, Magyarorszg trtnete az rpdok korban 10381301, A magyar nemzet trtnete, II, szerkeszti Szilgyi Sndor, Budapest 1896, 308309, up. i napomenu 2; istog porekla je i naziv Fruke gore, G y n i Mtys, Magyarorszg s a magyarsg a biznci forrsok tkrben, Budapest 1938, 109; Petar S k o k, Toponomastika Vojvodine, Vojvodina , Novi Sad 1939, 118119; to se tie drugog pomenutog grada, moemo dosta izvesno pretpostaviti da nije u pitawu Branievo, kako Itvan Elter tvrdi. Iako Elter usvaja to miqewe, koje je moda preuzeo iz ranije istoriografije, pre svega od Levickog (radi se o delu T. L e w i c k i, Polska i siednie w swietle Ksigi Rogera", I, Krakkw 1945, II Warsyawa 1954), Branievo se ne nalazi na severoistoku od Manelosa, tj. Srema. Moda ovde Idrizi misli ak i na Banotor, odnosno Petrik. Ovaj posed e drati kasnije ban Belo, tu e podii i benediktinski manastir koji e postati vrlo bogat i slavan. Vidi: Jovanka K a l i , Raki veliki upan Uro , Zbornik radova Vizantolokog instituta H, Beograd 1970, 24; ista, upan Belo, Zbornik radova Vizantolokog instituta HHH, Beograd 1997, 78. ne treba zaboraviti da izvori navode da je Manojlo 1164. godine u pohodu na Ugarsku bio nasuprot Titelu (VINJ , 6869, up. i napomenu 169), to je upravo Petrik, odnosno Banotor, odnosno maarski K (Gyni M., nav. delo, VINJ , 6869, up. i napomenu 169). Ono to bi moda bio ovde problem, to je razdaqina, jer u nastavku Idrizi navodi da je razdaqina izmeu Manelosa, odnosno Franca villa i mesta 'b.r.n.d.s, koje pokuavamo ubikovati, 50 miqa. Moda bi, pre nego Banotor, ovo mesto trebalo ubikovati kao Varadin. Oblik Ibrandis koji Idrizi koristi, bi mogao biti slian Waradinum Petri, Waradiensis (up. G y r f f y Gyrgy, Az rpd-kori Magyarorszg trtneti fldrajza, Budapest 1968, 230) gde bi v postalo b. Kako je Idrizi koristio i usmene izvore, mogue da je ovaj oblik Ibrandis od Varadinus. To bi svakako bilo znaajno, jer bi istoriju Novog Sada oplemenilo vanim podatkom da je bio znaajan grad u ovo doba. Podatak da se nalazi ispod brda svakako moe da uputi na Fruku goru. U pismu pape Honorija vizantijskoj carici Margariti, udovici Isaka Anela, pomiwe se Varod kao jedan od poseda koji je ona dobila od svog brata Andrije , ugarskog kraqa. Ovo pismo iz 30. marta 1223. kao i jedna poveqa Bele potvruju postojawe Petrovaradina ili Varadina na levoj obali Dunava, na mestu danaweg Novog Sada, Melhior E r d u j h e q i, Istorija Novog Sada, Novi Sad 1894, 4446. Peti, maarski istoriar je ak utvrdio da mesto Varod (kako se navodi u poveqi) lei nedaleko od Manelosa. Vidi: Peter R o k a i, Iz sredwovekovne istorije Novog Sada, Zbornik za istoriju Matice Srpske, 11, Novi Sad, 1975, 107108, up. Fusnote od 1525. sa iscrpnom bibliografijom i izvorima. Dakle, isto kao i Idrizi, ali za period od nekoliko decenija ranije i za 1223. godinu Petrovaradin se ubikuje u blizini Manelosa. Podaci Petra Rokaija, odnosno maarskih istoriara koje je on naveo, daju jo jau podlogu naoj pretpostavci da je Ibrandis Petrovaradin, odnosno Novi Sad. On je u Margaritino vlasnitvo dospeo posle 1213. kada je konfiskovan upanu Petru. U poveqi se pomiwe i postojawe palate, koja je verovatno pripadala upanu Petru. Idrizi navodi da ima mnogo trgova i zgrada, a postoje pouzdani podaci da su graani

65 Odatle, rekom D.n.w. (Dunav) do grada w.n (Kovin) ima 70 miqa. Slino tome, od grada 'b.r.n.d.s (Branievo) do grada B.k..n (Ba) isto ima 70 miqa. B.k..n (Ba) je u odnosu na grad w.n (Kovin) na zapadu. B.k..n (Ba) i w.n (Kovin) su dva poznata grada, imaju puno stanovnika i ulaznog i izlaznog saobraaja (prometna grada).14 '.n.k.r.y.h (Maarska, ovde prevodimo kao pridev maarski) gradovi su meu najurbanizovanijima, dobro izgraeni sa najveim bogatstvom (najbogatiji) i raspolau sa najvie poseda. Sad se vratimo gorepomenutim, rekli smo, da od pomenutog grada B.d.wr.h (Budim) do grada T.y.l.w.s (Titel), renim tokom u pravcu istoka ima 75 miqa.15 Od grada T.y.l.w.s (Titel) do B.k..n (Ba) takoe ima 75 miqa. T.y.l.w.s (Titel) se nalazi na severnoj strani reke. Ima mnogo stanovnika i stoke, stanovnici su mnogo imuni i ive u izobiqu.16 Pomenuli smo da od grada T.y.l.w.s (Titel) do grada '.f.r.n.k b.y.l.h (Franca villa) na jug ima (nedostaje u rukopisu) miqa. Od grada '.f.r.n.k b.y.l.h (Franca villa) do grada w.n (Kovin) je sto miqa. Od grada '.f.r.n.k b.y.l.h (Franca villa) do grada 'b.r.n.d.s (Petrovaradin?) je 50 miqa. Od grada 'b.r.n.d.s (Petrovaradin?) do grada Bn.y.h (?) koji se nalazi na reci L.y.n.h (?) ima 75 miqa. Mala je, ali sa gradskim naseqima i utvrewima, na obali reke. Reka se izmeu w.n (Kovin) i B.l..r.d.w.n (Beograd) uliva.17
Petrovaradina i cele okoline skelom dolazili u Stari Petrovaradin, tj. danawi Novi Sad. Dodue, ti podaci dolaze iz kasnijeg perioda, ali postojawe palate i narodna tradicija kao i naziv mesta Vasros-Vrad, ukazuju na to da je trgovina izgleda bila razvijena i u Idrizijevo doba. Up. M. E r d u j h e q i, nav. delo, 4447. Melhior Erdujheqi ukazuje na to da je jo 1267. godine postojala skela na obe strane i da je tu bila pijaca za okolinu, i da je Varad, odnosno Peturvarad bio ambar u koji su baki kmetovi-jobai donosili svoje naturalne dabine, M. Erdujheqi, nav. delo, 7273. Iz svega napred pomenutog mogue je pretpostaviti, ali ne i zasigurno zakquiti, da je i u Idrizijevom periodu na prostoru Novog Sada postojao grad u kome je bila palata upana, trgovi na kojima su kupovali qudi iz okoline. S obzirom na to da je i kraj danaweg Novog Sada bio ve od doseqavawa naseqen maarskim ivqem, a pre 895. godine i drugim stanovnitvom (M. E r d u j h e q i, nav. delo, 136) mogue je relativno sigurno smatrati da Idrizi u svom delu pomiwe upravo Varadin, odnosno Novi Sad. 14 Up. napomene 11 i 12. 15 Svakako je u pitawu jugoistok, jer istono od Budima nije Titel, renim tokom se verovatno misli na Dunav. 16 Titel potie jo iz H veka. Od poetka je bio znaajniji od svih naseqa na uglu Tise i Dunava. Posebno je bio vaan wegov kaptol kanonika reda Sv. Avgustina i manastir. Titelski kaptol je bio i mesto javne vere" i kao takav je nesumwivo imao veliki znaaj, jer su u to doba samo stolni, prvostolni i vei zborni kaptoli imali ovo pravo, up. od starijih i mawe poznatih dela I v n f i Ede, Titel mint prpostsg, kptalan, hiteles hely s vr, Temesvr, 1877, r d u j h e l y i Menyhrt, A titeli kptalan trtnete, A Bcs-Bodrogh vrmegyei trtnelmi trsulat vknyve, 11 (1895), 4985; isti, A kalocsai rseksg a renaissance korban, Zenta, 1899, 157; o Titelu su pisali i D. D i n i - K n e e v i , nav. delo, 35; Petar R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l, Aleksandar K a s a , Istorija Maara, 3334. Za ove podatke se iskreno zahvaqujem prof. dr Petru Rokaiju. 17 Ovu reku Elter je identifikovao kao Lim. Znamo da se Lim ne uliva u Dunav, tako da je mogue da se radi o Mlavi, Jezavi ili nekoj drugoj reici. Grad Bn.y.h bi se moda mogao identifikovati kao Panevo, za koji Idrizi ve navodi da je napredan i da u wemu ima grkih trgovaca, i to kao Banif (Csnki; Ildiko E r d e i, Edvard J u k i , Dragan

66 Od grada Bn.y.h (?) pa do grada '.bln.h (Plana) ima 90 miqa. Ovo je napredan grad.18 Od grada '.bln.h (Plana) do grada R.b.n.h (Ravno) ima 120 miqa. R.b.n.h (Ravno) je veliki i napredan grad.19 Od grada R.b.n.h (Ravno) na jug do grada Gn.l (Konavqe) ima etiri dana puta. Ovaj grad su Venecijanci zauzeli i opustoili. Grad se nalazi na velikoj reci, na kojoj se nalazi i grad N.y.s.w (Ni). Izmeu ova dva grada kopnom se stie za etiri dana, dok rekom samo za dva.20
B r u j i , Ilustrovani vodi kroz Srpsku Spartu. Fusnote iz istorije Paneva, Panevo 2002, 4). Meutim, kasnije Idrizi navodi da od ovog grada do Beograda treba pet dana puta. To bi iskquilo da Idrizi pod drugim imenom pomiwe Panevo. Ovaj grad tako ostaje potpuno nepoznat, kao i reka, jer se u daqem izlagawu arapskog geografa ne nailazi na podatke koji bi mogli da ubikuju ovo mesto. Eventualno bi mogao biti Ram, koji se 1128. pomiwe kao mesto u ijoj blizini su Vizantinci pobedili Maare, dakle izvesno je postojao i dve decenije potom, kada ga i Idrizi moe znati. Ram, odnosno Horom, ili Hram se navodi i 1161. u vezi sa osvajakim planovima Aleksija Komnina, dakle hronoloki koincidira, a donekle i geografski. Vidi posebno novu studiju: Mlaan C u w a k, Ram i ramska tvrava kroz vekove, PoarevacSmederevo 2008, 3739; kako za mesto postoje nazivi i Borona, Brana, Vrana, nije nemogue da je Rama moda i najpriblinije eventualnom odreewu ovog Idrizijevog nepoznatog toponima. Mogue je i da se radi o Kuliu ili kakvom drugom gradu koji se nalazi na mawim reicama, pritokama Dunava, tako da donekle geografski odgovaraju, ali je gotovo nemogue nai bilo kakvu slinost sa nazivima koje Idrizi upotrebqava. Up. Aleksandar D e r o k o, Sredwovekovni gradovi na Dunavu, Beograd 1964, 23. S druge strane, podatak da se ta reka izmeu Beograda i Kovina uliva u Dunav, smawuje izbor na Kuli, ak i Smederevo i pre svega Panevo. Kako kasnije navodi tih pet dana puta, a od Kovina do Beograda dva dana, moguno je pretpostaviti onda da se radi o nekom gradu u danawoj centralnoj Srbiji, moda u Pomoravqu, to bi moglo biti i najpreciznije reewe, ako posmatramo kako je Idrizi opisao krajeve kroz koje je putovao. U tom sluaju bi, meutim, ubikacija Petrovaradina bila pogrena i vratili bismo se na osnovnu ideju, da je Ibrandis-Branievo. Ali kako od Branieva do Manelosa svakako nema svega 50 miqa, ovo problem ubikacije ovog grada i reke ini jo zamrenijom. Verovatno je u pitawu neka Idrizijeva greka prilikom sastavqawa spisa. Posebno, jer je sledei grad Plana, do kojeg kae da je 90 miqa, a Plana je (ukoliko je to ta Plana) rudarsko naseqe blizu Kopaonika. 18 to se Plane tie, u poznom sredwem veku ovo mesto e biti veoma napredan rudarski kraj u kome e svoje konzule imati i Dubrovani. Iako svoje prve podatke Dubrovaki arhiv daje za H stolee, arheoloki tragovi ukazuju na stolee pre kada cveta rudarstvo u Plani. Stoga je i mogue da je i ranije postojao grad na tom mestu koje e sve do pada Despotovine da se razvije u jedan od najznaajnijih rudnih podruja. Up. Vasilije S i m i , Plana. Sredwevekovno naseqe rudarske privrede, Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka , Beograd 19551957, 105122; Sima i r k o v i , Desanka K o v a e v i - K o j i , Rua u k, Staro srpsko rudarstvo, Beograd 2002, 3738. 19 Ravno, odnosno danawa uprija je antiki Horreum Margi, ovaj grad je bio na vanom putnom pravcu, i o wemu su podatke ostavqali i evropski pisci. Zanimqivo je da se ovaj Idrizijev stav kosi sa podacima Arnolda od Libeka koji je Srbe opisao kao divqake koji ne vole strance. Zanimqivo je da je razlog za ovakvo Arnoldovo pisawe napad Srba na krstae 1172. upravo kod Ravnog, v. Temniski zbornik. Trea kwiga, urednik Dragi M. Joksimovi, Beograd 1936, 9495; Konstantin J i r e e k, Istorija Srba, Beograd 2006, 149150. 20 Da je ovo oblik za Konavqe utvreno je i ranije, iako je mogue da se odnosi i na Hum, kako su pretpostavqali i raniji prireivai Idrizijevog dela, up. B. N e d k o v, nav. delo, 111112. Konavqe se nalazi na moru, i znatno je daqe od etiri dana puta. U Konavlima je bio u vreme kada Idrizi opisuje ove krajeve posebno jak uticaj Vizantijskog carstva, jo u H veku su uestvovali u odbrani Barija od Arabqana. Up. R. M. G r u j i , Konavli pod raznim gospodarima od H do H veka, Spomenik Srpske kraqevske akademije,

67 Od grada N.y.s.w (Ni) do grada R.b.n.h (Ravno) ima 50 miqa. Od grada Bn.y.h (?) do grada B.l..r.d.w.n (Beograd) na sever ima pet dana kopnenog puta, a od grada Bn.y.h (?) do grada w.n (Kovin) ima sto miqa. Od w.n (Kovin) do B.l..r.d.w.n (Beograd) ima 70 miqa, ili dva dobra dana hoda, dok rekom treba mawe. B.l..r.d.w.n (Beograd) je napredan grad, ima mnogo stanovnika i predivnih hramova.21 Odavde do '.f.r.n.y.s.f (Branievo) ima 75 miqa, rekom dva dana, a '.f.r.n.y.s.f (Branievo) je veliki i napredan grad.22 Od B.l..r.d.w.n (Beograd) do grada R.b.n.h (Ravno) ima 150 miqa putem kroz ravnicu, od R.b.n.h (Ravno) do grada '.f.r.n.y.s.f (Branievo) ima dva dobra dana hoda, ili kako je ve reeno sto miqa. Ovo je napredni grad u ravnici. Prometan je, roba je jeftina, ima stalno voa, vode iz reke u izobiqu, smeten u prostranoj ravnici. U wemu stalno tee trgovina, i stalno ima izobiqa. Nalazi se meu gradovima M.k.d.w.n.y.h (Srbija). Odavde do grada N.y.s.w (Ni) ima 50 miqa. N.y.s.w (Ni) pripada gradovima M.k.d.w.n.y.h (Srbija?). O drugim delovima zemqe M.k.d.w.n.y.h (Srbija?) emo pisati ako Bog pomogne i da snage. Od grada w.n (Kovin) do zemqe '.n.k.r.y.h (Maarska) put vodi na sever.23 Prema jugu se nalazi, i osam dana kopnenim putem, reka D.n.w. (Dunav) tee izmeu gradova B.k..n (Ba) i w.n (Kovin). Od grada w.n (Kovin) do grada .n.t (anad) je put od etiri dana, to je grad na zapad od reke. Napredan, lep i civilizovan grad. Jedan od gradova M.k.d.w.n.y.h (Srbija?) je N.y.s.w (Ni). Slavan grad. U wemu ima mnogo ribe, meda, mleka ije su cene niske. Ima i mnogo voa. Nalazi se na brdu reke i kraj reke M.r.f (Morava) koja izviH, Zemun 1926, 35; Takoe, Ni i Konavqe se svakako ne nalaze na istoj reci. Dakle, ovo je oigledno podatak sa nizom greaka. 21 Beograd je bio znaajno trgovako sredite kroz ceo sredwi vek, vidi: Jovanka K a l i , Beograd u meunarodnoj trgovini sredweg veka, Zbornik radova SANU, Osloboewe gradova u Srbiji od Turaka 18621867", Beograd 1970, 4760; u vreme kada Idrizi boravi u toku su i sukobi Vizantije i Ugarske oko Beograda (VINJ, 3955, ima vrlo detaqnih Kinamovih podataka o borbama oko Beograda, koji je imao kqunu strateku taku; kao i Jovanka K a l i , Beograd u sredwem veku, Beograd 1967, 4750). O znaaju Beograda je zasigurno uo i Idrizi, pogotovo to u wegovo doba grad ima kqunu ulogu u sukobima Ugarske i Vizantije, a uz to je i znaajno trgovako sredite. 22 Ugarska je imala, izgleda, veu trgovaku koloniju u Branievu, i ovo je bio grad u kome je cvetala pogranina trgovina. Ugarski trgovci su preko Branieva ili i u sam Konstantinopoq da nose i prodaju svoju robu. (Jovanka K a l i , Beograd u sredwem veku, Beograd 1967, 44, up. i fusnotu 41 na str. 350 za daqu bibliografiju). Koliko je Branievo bilo znaajan grad svedoi i to da je napad na wega bio povod za rat Vizantije i Ugarske na poetku vladavine Stefana (11161131). U vreme Drugog krstakog pohoda krstai su proli i kroz Branievo, ali oni, svega nekoliko godina pre Idrizija, 1147. godine, nisu bili oduevqeni gradom, nazivajui ga siromanim, Mihailo D i n i , Branievo u sredwem veku, Poarevac 1958, 12. 23 Daqe, Idrizi opisuje Maarsku i na kraju ovog paragrafa se vraa na krajeve koje ovde opisujemo.

68 re iz srpskih planina. Ima na reci M.r.f (Morava) i most velik most preko kog se ulazi i izlazi (iz grada).24 Od grada N.y.s.w (Ni) do grada '.t.r.b (Pirot) na istok ima 40 miqa. '.t.r.b (Pirot) se nalazi na jednoj maloj reci, koja izvire iz srpskih planina, prolazi pored '.t.r.b (Pirot) na istoku i produava, dok se uliva u reku M.r.f (Morava), inei jednu veliku reku. Posle toga reka produava daqe dok se ne uliva u reku D.n.w. (Dunav), blizu do grada '.f.r.n.y.s.f (Branievo). Po toj reci (Morava) ima vodenice, bate i vinogradi. Od grada '.t.r.b (Pirot) do grada '.t.r.l.s (Sofija) spomenutog u petoj sekciji (klimi), ima 40 miqa. Od grada '.f.r.n.y.s.f (Branievo), silazei rekom D.n.w. (Dunav) nadole do grada N.k.s.tr (Kladovo?) ima dva i po dana puta. Grad N.k.s.tr (Kladovo?) se nalazi na brdu kod reke Dunav, koja do wega stie sa juga, i blizu se nalazi ue reke Morave. To je lep i jeftin grad, sa sreenim gazdinstvima, mnogo loza i vinograda.25

ARABIAN GEOGRAPHER IDRS ON SOUTH HUNGARY AND SERBIA by Boris Stojkovski Summary The paper presents the data of the Arabian geographer from mid-12th century Ab 'Abdallh Muhammad al-Idrs. He stayed at the court of the Norman King of Sicily Roger II and was one of the most outstanding representatives of the Arabian
24 Ni je, svakako, jo od ranije bogat grad, pa i u vreme kada je Idrizi pisao o wemu. Poseivali su ga mnogi trgovci, a i nalazi luksuzne keramike potvruju ovu tezu, vidi: Marija B a j a l o v i - H a x i - P e i , Nalazi vizantijske keramike HH veka na podruju Srbije, Zbornik radova Vizantolokog instituta HHH, Beograd 1997, 147; a jo u ratu Ugarske i Vizantije 10711072. kada je odneta i ruka Sv. Prokopija graani Nia su ugarskom kraqu Solomonu dali mnogo zlata, srebra i druge skupocene darove,o emu piu i izvori, vidi: Kpes krnika (D e r c s n y i Dezs, A Kpes krnika s a kora, Csapodin Gdonyi Klra, A Kpes krnika miniatri, Mezei Lszl, A Krnika latin szvege, Gerb Lszl, A Krnika latin szvege), Budapest, 1964, 128; SRH I, 377; K r i s t Gyula, Az rpd-kor hbori, Budapest 1986, 64. 25 Radi se vrlo verovatno o nekadawem Novigradu, a ne o Kladovu. Oigledno je Idrizi i uo u tom obliku kao Novicastrum ili neto slino. Kladovo su Turci sagradili 1524, ali postoje podaci o boravku kraqa igmunda 1419. godine. Postoje i temeqi jo starijeg grada, za koji Aleksandar Deroko smatra da potie iz upravo igmundovog doba (vidi: A. D e r o k o, nav. delo, 25) ime bi Kladovo za period kada ga Idrizi pomiwe verovatno otpalo kao reewe za identifikaciju mesta. U pitawu je, verovatno, nalazite kod mesta ezava koje je identifikovano kao Castrum Novae, kasnoantiki i ranovizantijski lokalitet koji se nalazi 18 km nizvodno od Golupca, vidi: Miloje V a s i , ezava-Castrum Novae, Starinar, HHHHHH, Beograd 19821983, 92121; Arheoloko blago erdapa, Beograd 1978, 83. Nije nemogue pretpostaviti da je moda to grad koji je Idrizi posetio i da se ouvao do kasnijeg perioda.

69
science in that period. He travelled through a large number of countries, almost the entire Mediterranean and a part of the East, and he also stayed in the territory of South Hungary and Serbia, that is in the territory of present Serbia, probably from Novi Sad to the south all the way to Pirot. As for larger cities he mentioned, one should single out Ni, Pirot, Belgrade, Branievo, and it is possible that he also mentioned Novi Sad. Even though are both errors and imprecisions in his data, Idrs's data are more than valuable for us to get insight into how an Arabian geographer, whose work is of outstanding significance, viewed our regions.

UDC 314.1(497.113 Sr. Mitrovica)1720"

ore Bokovi

JEDAN POPIS SELA MITROVAKOG PROVIZORATA IZ 1720. GODINE

SAETAK: Naglo pogorawe poloaja stanovnitva Srema posle 1718, navelo je austrijske vlasti da sprovedu novi popis stanovnitva, radi pravednije raspodele tereta. U ovom radu predstavqen je popis Mitrovakog provizorata iz 1720. Originalni dokument se nalazi u Hrvatskom dravnom arhivu, a jedna kopija u Arhivu Vojvodine, u zbirci kserosnimaka. Popis je raen u tabelarnom pregledu, sa stalnim rubrikama, uz kratak opis poloaja sela (osim Mitrovice i Rume). KQUNE REI: Srem, Mitrovaki provizorat, Mitrovica, Ruma, popis

Posle Poarevakog mira 1718. Srem je u celosti bio osloboen od Turaka. Ipak, viegodiwi ratovi, u prethodnom periodu, ostavili su pusto za sobom. Novoustanovqene austrijske vlasti su nastojale da srede prilike u pograninim krajevima, te otrom poreskom politikom prema lokalnom stanovnitvu, dou do potrebnih novanih sredstava. Izdravawe stajae vojske, izgradwa i obnova Petrovaradinske i Beogradske tvrave i drugo, dobrim delom su namirivani porezima razrezivanim stanovnitvu Srema. Uz sve to, ono je trpelo od zloupotreba carskih oficira i inovnika. Mnogobrojni izvetaji svedoe o muki tekoj do Boga" i tegoti i plau narodnom". Nakon albi i posete mitropolita Beu, 7. septembra 1720. doneta je Carska rezolucija, po kojoj se, izmeu ostalog, predviao novi popis stanovnitva u Sremu radi pravednije raspodele tereta na osiromaeno i, prethodnim ratovima, iscrpqeno stanovnitvo.1 Deo Srema, osvojen od Turaka 1718, bio je predat Komori, izvan ije vlasti je ostao samo Odeskalkijev spahiluk. Komorski Srem su inila etiri provizorata: petrovaradinski, surinski, surduki i mitrovaki. Ovakvo stawe je trajalo do 1728, kada su obrazovani zemunski, karlovaki i mitrovaki spahiluk.
1 Videti: dr Slavko G a v r i l o v i , Srem od kraja H do sredine H veka, Novi Sad 1979.

72 Mitrovaki spahiluk je obuhvatao mesta u centralnom i junom Sremu, obuhvaena prezentovanim popisom. Neka od ovih sela su, u narednom periodu raseqena (Krstac, Baradinci, urevci i Jelenci), a druga izmetena (Vitojevci). Takoe, u opisima sela navedena su, ranije postojea mesta, na ovom prostoru, to olakava wihovo locirawe sa stanovita istorijske geografije. Mitrovica, kao varo, bila je ubedqivo najmnogoqudnije mesto u Provizoratu, a za wom slede sela Dobrinci i Ruma. Mali broj domainstava u nekoliko mesta moe da ukae na wihovo skoro gaewe. * * *

Dokument potie iz Hrvatskog dravnog arhiva u Zagrebu (Urb. et Con. Fasc. 132. No 14, Conscription denen in Mitrovizer Provisorat, pro Anno 1720). Kopija se nalazi u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu u zbirci kserosnimaka (inv. br. 2). Delove ovog popisa, koji se odnose na Mitrovicu i Rumu, publikovao je Slavko Gavrilovi u nekoliko svojih radova.2 Popis je dat u tabelarnom pregledu, sa sledeim kolonama: Ime stanovnika, Kuedomaini, Oewena braa i sinovi, Neoewena braa i sinovi, Ukuani, Kowi, Volovi, Krave, i telad, Ovce i koze, Sviwe, Konice, Jutara obradive zemqe, Kosa livada, Motika vinograda i Sesije. U prvim redovima tabela nalaze se mesne stareine: knez, ekut i birov, a zatim slede ostali domaini. U narednim kolonama dat je broj odraslih oewenih i neoewenih odraslih osoba, koji, kao i ukuani (inkvilini) nisu bili vlasnici kue i poseda. Poto su navedena samo imena kuedomaina, ovo se ne moe smatrati popisom celokupnog stanovnitva. Imena kuedomaina su navedena onako kako su pisana u originalu. U velikom broju sluajeva je, umesto prezimena, navedeno zanimawe dotine osobe (svirac, kasapin, abaxija, ekmexija, alas, majstor, arugxija, urija, stari kravar, kolar, svilar, kova, mehanxija, lonar). Ponekad prezime oznaava poreklo naseqenika (Maneloan, Zvorniklija, Bavanin, Vukovarac, Senanin, Beenovac, Mavan, Platievan, Jelenan, Viwevan, Temerinac, Karlovan, Radinan, Crnogorac, Hercegovac, Borkovanin, Surinac, Jarkovanin, Crvenanin, Prekosavac). Ima i onih sa nadimkom ili sa nekom drugom linom karakteristikom (crni Jaka, starac, ivan mali, Neko slepi), kao i osoba sa stranim prezimenima, kao na primer Balthauzer (Balthausser) u Mitrovici. U posledwoj tabeli sumarnog pregleda stawa za sva mesta u celini ima nekoliko odstupawa u sluajevima kada se brojevi iz te tabele uporede sa onim iz tabela za svako pojedinano mesto, naroito u sluaju Mitrovice, Hrtkovaca, Dobrinaca i Petrovaca.
2 Slavko G a v r i l o v i , Ruma trgovite u Sremu 17181848/9, Novi Sad 1969; Slavko G a v r i l o v i , Mitrovica trgovite u Sremu H i HH veka (17161848), Beograd 1984.

73 Za veinu mesta (osim Mitrovice i Rume), uz tabelarni pregled, dat je kratak opis wihovog poloaja, odnosno, granica atara, kao i osnovne karakteristike u pogledu voda, uma i obradivog zemqita. Nazivi graninih anti sela predstavqaju dobar izvor za locirawe poloaja nekadawih (nestalih) naseqa u ovom delu Srema tokom sredwovekovnog i turskog perioda. Prevod ovog dela teksta je pisan kurzivom. Conscription denen in Mitrovizer Provisorat befindlichen Dorfschaften, dan verheirate oder unverheirate ka. Unterthanen, samt Hauss gesessene Inwohne mit ihren Habschaften, ckher, Wiessen und Weingrten. pro Anno 1720.
Conscriptio Varosch Mitrovizienzis (Popis varoi Mitrovice) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 4 2 1 3 1 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Uxorati fres et filly3 Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Maxim kness Schiffco esckut biro Dona Nicoliz Barazcko Nicolla Tullican Milla Timovicz Raicko Timicz Koicko Heckmezia Radivoj Abazia Maxim Mitroviz Peter Abazia Stanije Stojanoviz Kersman Szvornicklia Szveo Mihaloviz Ranisa Nangelosan Radincko Blassiz Jovan Bugar Subota Todoriz Radosau Petroviz

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

2 1

2 2 1 1 1 1 1 1

2 2

10 1

20

1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 1

3 U ovoj koloni (Oewena braa i sinovi) navedeni zbir ne odgovara zbiru pojedinanih cifara.

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

74
Stepan Butirize aus Sulam Racka Utvaraz Ugrin allas Putnick Todoroviz Novack Bogdan Topalloviz Lasso Topal Jocko Stepanoviz Schiffco Szviraz Banno Stancko Habazia Jurat Szavi Gaz Tencoviz Sima Sesckoviz Millinco Milliz Bossa Balthausser Jovan Gariz Stepan Gupussin Illia Bosniack Gusman Tuzack Szerni Jagssa Lasso Pervaniz Jovan Obuzina Budimir Vuckmiroviz Missko Kassapin Schivan Radanoviz Nina Radanoviz Maleta Szovanin Millivo Bajat Malles Blasckossemaz Millissau Matjarziz Joviza Kurssoviz Uglis Maslariz Schiffcko Gergoriz Jovan Vereslia Stancko Kollunzia Jovan Senzanin Schivan Bazlia Groiza Bazvanzin Jossim Topal

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 4 3 1 2 1 1 1 1 1 1 1 3 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 2 2 1 2 2 1 1 2 2 1 1 1 1 1 10 8 2 1 2 1 1 1 3 3 1 3 2 3 1 1 1 1 1 1 3 2 1 1 1 2 1 1 2 1 1 1 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 2 2 3 1 10 2 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 3 1 1 2 1 1 5 4 1 5 2 2 1 4 1 3 1 2 2 2 1 1 1 1 2 2 1 1

75
Stanivuck Tandofzan Nicola Gruiz Pable Margitiz Jovan Blanuza Anton Senzavan Radovan Saballaz Pabal Pabriziz Stoicko Hallaz Staja Miscoviz Stanko Bessenovaz Radovan Gluszanin Voin Tabaz Radovan Voccovaraz Vuk Szvornizan Stanisa Szvornizan Georgi Bugarin Joviza Bribar Nicola Szaruzia Neda Szaruzia Ostoja Vuckozvaz Nicola Meister Stancko Staraz Radoslau Segeros Stojack Sambajaz Radovan Tifalloviz Vukassin Szurzia Krain Radoloviz Nicola Bussazia Stojadin Schijack Stoiko Mazvan Petar Barackssadiz Stepan Janckoviz Petar Platizefzan Juro Stuckazi Kravar Stari Vuk Illiz Schivan Malli Nicola Staraz Nicola Jovanoviz Vuk esckut Wedock

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1

2 1 1

3 1 2

2 1 1

1 3 1 1 1 1

1 2 1 1 2 2 1 4 1 1 10 1 1 5 15

1 1 1

1 3

1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1

8 7

2 1

1 1

1 2 3 10 6 4 2 1 4 4 5 2 2 1 2 8 10 15 2 6 1 1 2 1 1 1 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

76
Peter Horvazanin Gabriello Jellenszan Sertan Temillinaz Pesso Milloviz Subota Visnefzan Radosau Simonzan Maxim Temerinaz Adam Schoblanin Gabriel Gabranoviz Mihat Bajaz [] Carloviz Mihat Lasloviz Stancko Carlofzan Arsen Sentivanaz Stoiz Bazvanin Vuck Bazvanin Stepan Bazvanin Radoje Kollar Damjan Baranos Stojan abazia Jovan Buckva Mihallo Popovicz Jurat Szaruzia Radoslau Radinzan Novack Szvorninzan Millotin Stojanoviz Suma Sumarum 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 126 16 2 2 69 4 99 60 84 1 1 1 1 1 2 2 38 2 1 2 1 1 1 1 3 4 1 1 1 1 1 2 1 1 1 2 3 1 1 1 2 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 1 1 1 2 2 1 1 4 2 1 3 1 2 2 1 4 1 2 1 1 2 4 2 15 3 1 1 3 2 2 2 2 1 1 3 20 5 1 1 1 2 2 3 2 4 3 2 1 1 1 1

69 193 139 88

Conscriptio Pagus Jarackienzis (Popis sela Jarka) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 5 5 4 4

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Radivoj (Radanoviz4) kness Bojza esckut

1 1 2

1 2

1 3

1 3

1 3

4 15

20 25

4 Prezimena u zagradama su, kao verovatna, preuzeta iz popisa sela i stanovnitva Mitrovakog provizorata iz 1722, po analogiji sa imenima (Arhiv Vojvodine, Novi Sad, zbirka kserosnimaka, inv. br. 2 Urb. et Con. fasc. 132, No 23, Conscriptio Domin Mitrovicz).

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

77
biro Maxim Colleta Joan Malletiz Stojack Blabojeviz Stojan Millossabloviz Marian Mihaloviz Jeremija Ladissableviz Marco Gruiziz Serezcko Davitoviz Schiffcko Malletiz Raicko Malletiz Obrat Juriziz Vuck Malletiz Millincko Paniz Joviza Juriziz Nicola Plaboviz Schiffcko Radivojeviz Grubeta Babiz Bogdan Parbaziz Ostoja Radakoviz Summa 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 22 5 1 1 1 1 1 13 2 1 1 1 1 1 1 1 22 1 1 23 26 22 1 10 6 2 1 1 1 1 1 1 1 1 4 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 2 2 1 2 1 1 1 2 1 1 2 2 2 1 2 1 2 1 1 2 1 1 1 2 3 1 2 1 2 10 10 10 9 8 10 8 2 4 7 5 15 10 16 6 2 2 3 5 4 2 3 1 2 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 29 2 2 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1

64 144 49

Diesses Dorf ligt mitags wahrts an dem Sau Stromb, gegen Morgen hat es ein viertel Stundt weithen Waldung gegen abents Stundt weither Teren mit wenig Waldung gegen Miternacht Stundt weith fuer Ackher undt Wiessen, ihre Hante nenen sich von Morg. Simoti gegen Mitag die Sau gegen Abent Barbiza gegen Miternacht Brest, hat sonsten kein Wasser oder Bach als die Sau mit wenig Waldung. Von frchten Zeithen ist ein Dorf Szellepovaz in ihren Teren mit begriffen gewessen, be lezten Krieg sich aus ein ander gezog und dermallen th geblieben. Ovo selo lei na Savi prema jugu, prema istoku na etvrt asa daleko ima ume, prema zapadu tri etvrt asa daleko je teren sa malo ume, prema severu su na etvrt asa oranice i livade. Wegove ante [granine humke p. p.] su: na istoku Simota, na jugu Sava, prema zapadu Barbica, prema severu Brest. Nema vode ili potok, osim Save, sa malo ume. Od davnina se na wegovom terenu nalazilo selo elepovac, koje je pri posledwem ratu preseqeno i sada je opustelo.

78
Conscriptio Pagus Hertkovziensis (Popis sela Hrtkovci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 4 2 4 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 1 2 1 1 2 4 2 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 33 22

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Ostoja Mariz biro Schiffcko Marcko Sellanin Schiffco Marcoviz Maxim Radonaz Petko Attanazcko Nicola Nickiz Stancko Szurziz Stojcko Petroviz Vassil Radoniz Nesco Vassilloviz Radoje Mitroviz Nedilcko Vuckoviz Subota Vuckmiroviz Radovan Szurziz Miter Vuzziz Jovan Schiffckoviz Pero Millos Janco Millisau Jecko Mirckoviz Obradin Bric Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 21

2 1 1 2 1 1 1 1 1

1 1 2 1 1 1 1 2 2 1 1

2 2 1 1 1 1

2 2 2 1 1 1 1

2 1 2 2 1 1 1

2 2 4 1 1 1 1 1 1 10

6 3 3 3 2 4

10 5 10 10

2 3 2 2

1 1 1 1 1 2 1

1 1

1 1 1 1

1 2 1 1 1 3

1 2 2 1

1 2 2 1

2 1 1 1 1 1 7

1 2 1 1 1

10 2 4

10

1 1 1 2 1 19 21

1 1 1 26 10

4 7 2 59

1 1 22

20

75

Diesses Dorf ligt mit der Fronte gegen Mitag von Aufgang erstrecht ihr Terren Stundt weith, gegen Mitag Stundt weith gegen Abenth Stundt gegen Miternacht auch Stundt weith, ist in vollig umbegriff mit Waldung umbegeben, hat sonstes keine fliessente Wsser als die Sau wan sich selbe ergiesset so kombt solche biess hart an das Dorf an. Die Hante nehnen sie von Morg. Nicinzi von Mitag Golnollai gegen Abent Gomollova gegen Miternacht Tobreht. Ein then befinden sich gleich ausser halb Nicinze und Schivolliz. Ovo selo lei frontom prema jugu. Wegov teren se prostire na etvrt asa prema istoku, prema jugu na pola asa, isto toliko i u pravcu zapada, a prema severu etvrt asa. Selo je potpuno okrueno umom. Tekue vode nema, osim Save, koja, kada se izlije, dolazi do samog sela. Wegove ante su: Nikinci, na istoku, Gomolaj, na jugu, Gomolava, na zapadu i Tobreht, prema severu. Na pola puta izmeu Nikinaca i ivoqia nalazi se jedna pustara.

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

1 2 5 7 2

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

79
Conscriptio Pagus Platissevienssis et Baradinenssis (Popis sela Platieva i Baradinaca) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 2 2 5 2 2 1 1 1 1 1 1 2 19 1 1 1 1 2 1 1 2 1 4 1 2 2 2 1 2 1 17 7

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Vuicko Batlaiz kness biro Biloviziz Illia Cadiz Marco Subotiz Dragudin Koracz Jurat Voiziz Stojcko Ladisau Schivan Vuleviz Vellja Konjoviz Mihat Koweviz Vuck Todoroviz Summa Luca Szimpurtiz kness Millovan biro Dragodin Tunjeroviz Milleta Kostiz Stojcko Stanckoviz Stanissau Marckoviz Nedilcko Lussic Elesia Petroviz Vesselin Mazvanin Peter Joviz Babcko Bazvanin Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11

1 1 1 1 1 1 1

1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 10 1 1 1 2 10 1 1 1 2 1 1 1 1 2 1 1 5 1 5 1 1 10 1 1 7 10 9 1 1 1 1 3 2

2 8 6 4 1 5 4 4 34 3 18 10 5 3 10

1 1 3

1 1 7 1 1 1

4 3 6

10

1 1

1 1

1 1 1 1 1 1 9 1

8 4

10 10

1 1 1 5

28

48

Diesses zwe obstehente Drfer ligen beide zwischen die Waldung auf allen Seithen darmit umbegeben, ihre Hante erstrecht sich beleifig auf Stundt weith rings herumb. Habe kein fliessent Wasser umb sie herumb, als wan die Sau Strom ergiesset so sint sie fast rings herumb darmit eingeschliss, gegen Miternacht zur ist eine Rmthen Schapina von alte hero. Ova dva sela su sa svih strana okruena umom. Wihove ante se nalaze u okruewu, udaqene priblino na pola asa. Nemaju tekuu vodu u okolini, osim kada se Sava izlije, i tada su okruena vodom. U pravcu severa se od starina nalazi pustara apina.

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

3 5

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

80
Conscriptio Pagus Kerstaziensis (Popis sela Krstac) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 2 1 1 1 1 2 1 2 2 1 2 2 1 2 1 1 1 1 1 15 11 Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 3 2 3 2

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Todor kness Jovan biro Sima Koplim Szveo Villimiroviz Marco Matjaroviz Vuck Niniz Kersta Millossoviz Pessa Mihaloviz Schiffcko Petroviz Stecka Szeruzia Petar Vuickoviz Todor Vuckatiz Peter Vellimiroviz Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 13 3 9 8 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 1 2 2 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1

2 1 1 1 1 1 2 1 1

1 20 1 1 6 1 4 3 2 2 1 5 37

15 1 20 4 8 25 20

1 1 9

2 13

97

Diesses Dorf ligt mit der Fronte gegen Aufgang, gegen Mitag an Sau Stromb, gegen Abent an Jarack gegen Miternacht an Hertkofze, ihre Hante erstreckhen sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag an die Sau gegen Abent Stundt gegen Miternacht Stundt, die Hante nenen sie gegen Aufgang Segedin, gegen Mitag die Sau gegen Abent Predock gegen Miternacht Kakawa. Hat sonsten kein Wasser als die Sau wan selbe aussgiesset so ligen sie mit sambt ihres Huses in Morast, am Waldung habe sie keine Abgang zu alle Seithen, ihre ckher undt Wiessen habe sie der mallen auf den Klinacker Grundt. Ovo selo lei elom prema istoku, na jugu je Sava, na zapadu Jarak, a na severu su Hrtkovci. Seoske ante se nalaze na pola asa udaqene u pravcu istoka, prema jugu na Savi, prema zapadu na etvrt asa i prema severu na pola asa. Na severu se nalazi anta Segedin, na jugu je Sava, na zapadu Predok i na severu Kakawa. Selo nema vode, a kada se Sava izlije seoske kue lee u barutini. Wihova zemqa i livada sada se nalaze u ataru Klenka. Conscriptio Pagus Witojefziensis (Popis sela Vitojevci) Agni et Capra

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Hospites

Stojan Lucazoviz kness Jurat biro Schivan Vuzckoviz

1 1 1

10

13

10

10

10

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

81
Vuiza Vuckiz Radoviza Panteliz Kosta Davitoviz Jovan Petroviz Stanoje Vuckomanoviz Lubincko Schivanoviz Jancko Osseckallia Vesselin Milloroviz Secula Gabrieloviz Blagoje Schiffckoviz Stojan Nescoviz Subota Obradoviz Petack Vellimiroviz Jovan Vessellinoviz Summa 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 17 1 1 14 14 1 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 19 1 1 1 1 3 1 1 20 2 1 1 14 52 12 12 6 1 1 2 8 2 3 10 8 10 5 1 2 1 2 1 1 1 1 1 3 1 3 2 2 1 8 5 5 7 3 10 4 8 5 1 1 2 2 1 4 2 2 64 113 32 21 3 3 2 1 1 10 30 3 3 2 2 1 2 2 2 1

Diesses Dorf ligt zwischen der Waldung nachent an Sau Stromb gegen den Morg erstreckht sich ihren Terren ein Stundt gegen Mitag ein bixen Schuss an die Sau, gegen Abent auch ein Stundt gegen Miternacht Stundt, ihre Hante gegen Aufgang nenen sie Brestige geg. Mitag die Sau, gegen Abent Jasvina, gegen Miternacht Franije, haben sonsten kein fliessent Wasser als die Sau wan solche sich ergiesset so sint sie vollig umbgegen, undt ligen gleichsamb in einer Insel. Haben Waldung genug, Wiessen und ckher umb ihr Dorf herumb so viel als ihren nthig. Ovo selo lei izmeu ume, u blizini reke Save. Seosko podruje se prema severu prua na pola asa, prema jugu na domet puanog hica, u pravcu Save, prema zapadu pola asa i etvrt asa prema severu. Seoske ante su: Brestige, na istoku, Sava, na jugu, Jazbina, na zapadu i Franije, na severu. Selo nema tekuu vodu, osim Save, koja kada se izlije potpuno opkoli selo, pretvarajui ga u ostrvo. Imaju dovoqno ume, a livada i oranica i vie nego to im je potrebno. Conscriptio Pagus Miscofzienssis (Popis sela Mikovci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 4 1 1 1 3 5 6 3

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Vellisa (Stanisaflef) kness Vuziz (Berdoviz) biro Millin Schiffckoviz Vuja Mirckoviz Gusman Schiffckoviz

1 1 1 1 1

1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 2 2 2 3 2 1 1 2 1

7 10 7 3 5

15 10

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

82
Todor Popoviz Jercko Petroviz Grabrielo Bertosiz Jeremie Simeonoviz Dabo Obradoviz Jovan Bugariz Marcko Nicoliz Schivan Nicoliz Marco Vuziz Daniello Vukosabloviz Vesselin Flasckossemaz Miter Preraziki Todor Illiz Milleta Rantoviz Stoicko Mitroviz Sima Radackoviz Summa 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 21 14 7 19 1 1 1 1 2 2 26 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 2 1 2 1 1 23 1 1 13 56 36 56 6 2 2 1 1 1 2 1 2 2 1 2 1 1 1 1 7 5 4 3 2 2 1 2 1 3 57 1 20 1 2 1 8 10 1 1 1 2 1 2 1 20 5 2 5 5 4 2 3 1 3 2 4 3 3 1 2 2 1 1 1

Diesses Dorf ligt auf einer Anhoche gegen Mitag ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag Stundt gegen Abent Stundt gegen Miternacht 1 Stundt weith, die Hante nenen sie von Aufgang Tovarniz von Mitag Kadina Bara von Abent Kefdinazcka von Miternacht Bego Sallash. Haben kein fliessent Wasser auch gegen Ogar Waldung sonsten rings herumb ihre chker undt Wiessen. Ovo selo lei na jugu, na jednoj uzviici. Wegovo podruje se prostire na etvrt asa prema istoku, pola asa prema jugu i zapadu i na jedan as prema severu. Seoske ante su: Tovarnik, na istoku, Kadina bara, na jugu, Kefinaka, na zapadu i Bego[v] sala, i na severu. Nema tekue vode, dok u pravcu Ogara ima ume. Svuda okolo su oranice i livade. Conscriptio Pagus Jurjefziensis (Popis sela urevci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 2 1 4 4 4 4 2 1 2 1

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Flatisau (Bosniakoviz) kness Berisau biro Negovan Voinoviz Sima Bazvanin Millan Voinoviz Vuckosau Szernogoraz

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1

1 1

1 1 1 1 2 1

2 2 2 2 2

1 1 2 1

4 7 8 5

10 6 10

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

83
Stanoje Juriziz Prodan Koickoviz Schivan Kruiz Jancko Petkoviz Millosch Kovinziz Billio Komlenoviz Hatanazcko Kalliz Luca Szernogoraz Boso Schiffckoviz Ranisau Jovanoviz Vesselin Vujanoviz Nescko Kertziz Todor Subotiz Summa 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 19 5 9 1 1 10 18 1 18 16 8 51 71 1 1 1 4 3 2 1 1 36 15 1 1 2 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 5 1 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 3 5 7 1 10 10 3 2 1 1 1 1 4 2 6 3 2 2 1 4 6 2 2 2 1

Diesses Dorf ligt mit der Fronte gegen Miternacht auf einer Flachen gegen Aufgang erstreckht ihr Terren Stundt gegen Mitag auch Stundt gegen Abent Stund gegen Miternacht Stundt, ihre Hante nehnen sie geg. Aufgang Bolleviz gegen Mitag Obeda gegen Abent Bara Frain gegen Miternacht Krivaja Bara, sonstes habe sie keine fliessent Wasser als auf den rucken Waldung undt etwas Wiessen und ckher, wie auch auf beiden Seithen Wiessen undt ckher. Ausser ihre Hante befindte sich, an sie an Brestaz, Keckinze, Szevzi von langen her aber th. Ovo selo lei frontom prema severu, na jednoj ravnici. Seoski teren se u pravcu istoka prua na pola asa, prema jugu etvrt asa, prema zapadu pola asa i prema severu tri etvrt asa. Seoske ante su: Boqevac, na istoku, Obeda, na jugu, bara Vraw, na zapadu i bara Krivaja, na severu. Selo nema tekuu vodu. U zaleu se nalazi uma i neto oranica i livada, dok su na drugim stranama livade i oranice. Pored pomenutih anti, od davnina, tu su i opusteli Bresta, Kekinci i Sevci. Conscriptio Pagus Budianofzienssis (Popis sela Buanovci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 5 5 4 5 3 5 4 1 4 1 1 2 1 2 1

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Panna Koiz kness Todor (Ostoiz) biro Voin Jovanoviz Nescko slepi Subota Sellackoviz Gabriello Jovanoviz Petar Radoviz Brancko Jovanoviz Jovan Sellackoviz Illia Marcossiz

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1

1 1 1 2 2

2 2 2 2 3 2 2 1 2

2 2 2 1 2 2 1 2

2 2 1 1 2 1

1 10 12 3 4 13

10 10 15 7 12 5 10

1 1 1

2 1 1 1 2

4 1 2

2 15

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

84
Jurissa Vissizanin Vaso Duganziz Jucka Bazvanin Schivan Szockotoviz Illia Kollar Nescko Szvillar Nicola Karabatack Raicko Vuinoviz Dragoillo Petroviz Lubincko Kraiz Peter Sabiz Illia Ignatoviz Stoicko Ignatoviz Subota Schabinaz Subota Millatinoviz Stancko Radolloviz Sertan Szveo Bellio Kovaz Szveo Bazvanin Summa 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 29 8 15 2 2 1 1 30 34 1 1 1 30 1 1 1 28 16 120 134 77 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 14 2 5 4 4 4 4 8 8 15 4 6 7 10 12 10 1 2 1 2 7 2 3 2 3 2 6 5 4 2 2 1 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1 19 1 1 1 2 2 1

Diesses Dorf ligt auf einer Flachen, ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag ein Par bixen Schuss gegen Abent Stundt gegen Miternacht 1 Stundt, ihre Hante nehnen sie Morg. Dobrinazcka geg. Mitag Schapinaze gegen Abent Siterovazcka geg. Miternacht Jarzina, haben kein fliessent Wasser, Waldung gegen Mitag ihre ckher undt Wiessen auf denen berig fre Seithen. Ein the rther waren von Zeit Schapina undt Sataraz. Ovo selo lei na jednoj ravnici. Wegovo podruje se prostire na etvrt asa prema istoku, na par puanih hitaca prema jugu, etvrt asa prema zapadu i jedan as prema severu. Na severu se nalazi Dobrinaka, na jugu apinaka, a na zapadu Siterovaka anta, dok je na severu Jarina. Selo nema tekuu vodu. uma je na jugu, a oranice i livade na drugim stranama. U blizini su se ranije nalazila opustela mesta apina i Satarac. Conscriptio Pagus Kraliefzienssis (Popis sela Kraqevci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 8 5 6 2 2 1 1

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Millovan (Wutshkoviz) kness Nescko biro Vessellin Popoviz Schiffcko Millanckoviz

1 1 1 1

1 2 1

2 2

3 2 2 1

1 2 2 1 1 8 10

40 15 5 2

1 1

2 1

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

85
Bogdan Cassimir Stojan Vuckoviz Joban Flatissaviz Bogossau Stojckoviz Schivan Millivoi Jossim Szvetkoviz Radossau Kandiz Sziro Jellenoviz Millinko Jovanoviz Stanimir Marckoviz Todor Cassimiroviz Peter Montzelloviz Bogdan Stoickoviz Radovan Juroviz Sertan Kandiz Stojan Nediz Summa 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 20 10 15 1 1 1 25 1 1 28 1 1 21 2 1 18 6 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 2 1 2 1 1 1 3 1 1 1 1 1 2 2 1 1 1 2 2 2 1 2 1 2 2 2 1 1 3 1 1 1 15 5 4 4 4 3 2 1 1 16 1 5 1 3 10 5 20 1 1 2 1 1 1 1 2 1 1 4 10 5 3 8 6 10 5 10 10 5 6 3 4 2 4 3 8 2 5 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

66 168 72

Diesses Dorf ligt auf einer Flachen gegen Mitag, ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag Stundt gegen Abent Stundt gegen Miternacht Stundt, ihre Hante nehnen sie geg. Aufgang Sazifze gegen Mitag Jarzina gegen Abent Bissack gegen Miternacht Szeri, haben kein fliessent Wasser, auch in die nche kein Waldung, auf ihren Ruckhen haben sie einer Anhoche Sonluck genenandt auf welchen vor Zeithen guether Wein gewuxen, von diessen Inwohnen auch diesses Jahr einige Tagwonth sint angelegt wordten. Ovo selo lei na jednoj ravnici u pravcu juga. Wegov teren se prostire etvrt asa prema istoku, pola asa prema jugu, etvrt asa prema zapadu i pola asa prema severu. Seoske ante se zovu: Sacifce, na istoku, Jarina, na jugu, Bisak, na zapadu i Cerje, na severu. U blizini nema tekue vode niti ume. U zaleu se nalazi uzviica Solnok, na kojoj se od davnina uzgaja vinova loza. Ove godine su naseqenici tamo sagradili nekoliko koliba (Tagwonth). Conscriptio Pagus Dobrinzienssis (Popis sela Dobrinci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 3 1 1 4 4 5 6 2 1

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Kerstaz (Radoje) kness Mihaco (Nicolitsch) biro Bosa Joviz Vuck Vellik Todor Flaviz Jura Pein

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 2

1 1 1 2 2 2

1 1 2 1 1 2

1 1 2 1 1 1 3 3 4

10 4 5 3

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

86
Gabrielo Szaroviz Marko Dragoloviz Petar Bajalo Buja Vuckoviz Millincko Vuckoviz Vaso Hertzkogevaz Mihalo Stepanoviz Jovan Davin Jovan Mehanzia Millos Bassossanin Vuck Nickiz Stojan R[..]zoviz Millos Hertzokevaz Mirter Vuckalloviz Millos Heriz Marincko Millizoviz Staja Borckofzan Radivoj Manolloviz Peter Bosckoviz Marco Tomiz Nicola Sabiz Jancko Sabiz Juraz Millotin Subato Harvint Stepan Millobradiz Schivan Vuckmanoviz Jovan Vuckovaz Vellissau Alexiz Ignat Dragolloviz Vessellin Petkoviz Jovan Petroviz Saba Mehanzia Kollub Vuckovic Rancko Kosmanoviz Vessa Araniz Summa 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 41 1 13 21 4 45 51 1 1 1 1 52 34 71 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 1 2 1 1 1 2 2 2 1 2 2 1 2 3 3 2 1 1 1 2 2 1 2 1 2 1 2 1 7 1 3 2 3 6 6 15 3 4 1 1 3 1 1 1 2 1 3 2 1 1 2 4 20 4 1 15 5 4 1 4 3 4 6 5 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 2 1 2 3 1 2 3 2 2 3 2 3 5 15 8 20 5 10 3 1 2 3 1 3 3 1 2 3 25 2 2 3 1 3 8 2 20 6 4 6 3 6 2 6 3 2 1 1 2 2 1 3 1 3 1 5 4 3 1 2 3 2 2 2 3 2 1 2 2 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1

58 156 107 35

Diesses Dorf ligt gegen Aufgang auf einer Eben, ihr Terren erstreckht sich geg. Aufgang ein bixen Schuss gegen Mitag Stundt gegen Abent Stundt gegen Miternacht Stundt, ihre Hante nehnen sie von alte her Kamenita Humka von Morg. von Mitag Schibazka von Abent Slatena von Miternacht Sonluck. Haben kein fliessent noch anders Wasser, auch kein Waldung in der nache, sondern rings herumb ihre ckher undt Wiessen, auf den Sonluck haben diesses Jahr einige Tagwonth angebaueth.

87
Ovo selo lei na jednoj ravnici u pravcu istoka. Seoski teren se, prema istoku prostire do dometa jednog puanog hica, prema jugu pola asa, na etvrt asa prema zapadu i na pola asa prema severu. Seoske ante se od starina zovu: Kamenita humka, na severu, Sibaka, na jugu, Slatina, na zapadu i Solnok, na severu. U blizini sela nema tekue vode, niti drugih voda, kao ni ume, ve su okolo oranice i livade. Na Solnoku su ove godine podignute kolibe (Tagwonth). Conscriptio Pagus Petrofzienssis (Popis sela Petrovci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 5 1 4 5 6 7 2 4 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 3 4 4 9 4 3 5 3 1 5 1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 1 28 1 2 10 4

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Jessa (Markoviz) kness Stojan biro Brocka Kondiz Nicola Peiz Jancko Surzinaz Marincko Surzinaz Peter Lucazoviz Schivan Temiroviz Jovan Bagnani Nescko Juriz Nicola Atzimoviz Millincko Jurjeviz Subota Bossiz Subota Vellizkoviz Arsseni Kondiz Nesso Klabojeviz Koicko Vuckovic Jovan Voinoviz Stephan Kusmanoviz Marcko Bosgoviz Vesselin Tomiz Saba Petkoviz Nicola Matiz Radosau Schivanoviz I[g]nat Subotiz Panno Vuckiz Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 26

1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1

2 2 2 2 2 1 1 2

1 2 4 4 2 2 2 3 5 2 2 2 1 3 1 1 2 1

2 1 5 4 1 1 1 2 1 4 2 1 2 1 1 2 1 1

2 1 3 5 1 3 1 1 5 2 2 2 1 1 40 7 1 2 4 3 1 1 1 1 1 1 1 1 20 8 1 5 4 1 1

10 10

10 2 7 13 7 10 8

2 1 1 1 1 1

5 1 3 1 1 1 2 1

1 1 1 1 1 1 1 1 13 18 1 1 1

1 1 1

1 1 1 2 30 5 2 4 30

1 2 2 38 5 2 48

4 1 41

35 105 37 120 99

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

4 1 4

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

88
Diesses Dorf ligt gegen Aufgang auf einer Anhoche zwischen zwe Thallen, ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt geg. Mitag auch Stundt gegen Abent Stundt gegen Miternacht ein bixen Schuss, ihre Hante nehnen sie geg. Auf Kaminiz Mitag Sallassin Abent Brestaz Miternacht Barba. Habe kein fliessent Wasser als wan im nasses Jahr ist so fliesset von gebhr ein Bach vorbe Jarzina, die Waldung ist weith von ihren, habe wenig ckher und Wiessen und sie herumb auf den Sonluck haben sie Tagwonth diess Jahr angebauet. Ovo selo lei na jednom breuqku izmeu dve doline u pravcu juga. Wegov teren se prostire na etvrt asa prema istoku, jugu i zapadu, a na domet puanog hica prema severu. Wegove ante su: Kaminc, na istoku, Salain, na jugu, Bresta, na zapadu i Barba, na severu. Selo nema tekuu vodu, osim potoka Jarine, koji naraste u vreme kine godine. uma je daleko od sela, a u okruewu ima mawe livada i oranica. Na Solnoku su ove godine podignute kolibe (Tagwonth). Conscriptio Pagus Putinzienssis (Popis sela Putinci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 4 1 6 3 7 8 4 8 3 1 2 2 2 2 6 7 5 2 5 1 1 1 4 4 1 2 10

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Jura (Slabojeviz) kness Jura (Karatoviz) biro Jevrem Trivunoviz Simma Vuckossalleviz Illia Simiz Peter Jevtiz Bogdan Lonzar Mihalo Bosnack Stois Mirckoviz Nedilcko Domassoviz Nedilcko Likoscki Dragudin Szernogoraz Todor Radoviz Stojan Lucazoviz Koja Popoviz Stancko Flasckossemaz Jariz Vuckossabloviz Lubincko Janckoviz Millovan Janckoviz Mihat Todoroviz Babuf Matiz Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 21 1 14 8 1 1 2 1 1 1 1 1 2 1 1 2 1 2 1 1 2 1 1

2 1 3 3 2 5 1

3 2 4 5 3 6 1 1

3 1 5 4 3 6 1 2 4 3 2 1 3

4 2 3 3 2 6

20

15 1 6

20 10 15 25 30

30 30

10 5 15

2 2 4 2 1 3 3 6 10 3 3 6 30 5

1 2 1 2 1 2 1 1 1 33

3 4 2 1 3 1 2 2 1 1 47

3 3 1

4 4 1 12 10

4 3 2

15

47

47 112 71 170 82

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

89
Diesses Dorf ligt gegen Morgen auf einer schonen Anhoche, ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag Stundt gegen Abent Stundt gegen Miternacht Stundt, ihre Hante nehnen sie geg. Morg Voickofze Mitag Barba Abent Sonluck Miternacht Metjesch. Haben sonsten kein fliessent Wasser als wan ein nasses Jahr ist so kombt aus den Gebirg ein Wasser Metjesch genandt vorbe, Waldung sint sie weith entleg, ihre ckher undt Wiessen haben sie rings umb ihr Dorf herumb, auf den Sonluck haben sie auf diess Jahr her einige Wein Grthen gelegt. Ovo selo lei na jednom breuqku prema severu. Wegovo podruje se prostire na pola asa prema istoku, a na etvrt asa prema jugu, zapadu i prema severu. Seoske ante su: Vojkovci, na severu, Barba, na jugu, Solnok, na zapadu i Mee, na severu. Nema tekuu vodu, osim ako je godina kiovita, tada sa planine tee pored sela potok Mee. ume su udaqene od sela, dok su okolo oranice i livade. Na Solnoku je ove godine posaeno nekoliko vinograda. Conscriptio Pagus Radinzienssis (Popis sela Radinci)

Agni et Capra

et Juveni

Millatin (Britsh) kness Peiza (Popoviz) biro Subota Szveo Radivoj Stanissiz Stoicko Rapanaz Novack Heroviz Brocko Jarckofzanin Peter Markoviz Millincko Szervenzanin Stancko Petroviz Maxim Banniz Sertan Kowoviz Raja Atzimoviz Nenat Koiz Kruja Stepckoviz Mato Koiz Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 16 6 1 1 2 1 1 1

1 1

1 1 2 1

2 2 2 3 2

2 2 4 3 1

1 2 2 2 2 1 2 1

30 5 30 15

5 6 9 10 1 1 3

40 15 60 40 30 12

7 4 12 9 4 3 1 3

3 2 2 3 2 2 1

2 2 4 2

1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1 16 1 19 12 5 9 1 2 1 2 1 1 1 15 1

1 1 1 1 2

7 2 6

20

5 3 1

15

5 1 18 14

104 51 232 60

Diesses Dorf ligt gegen Mitag auf einen Higel zwischen zween Thallen, ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag Stundt gegen Abent Stundt geg. Miternacht Stundt. Haben sonsten kein fliessent Wasser als wan nasse Jahr sint so gehe auf beiden Seithen ein Bach auss dem Gebirg vorbe, von der Waldung sint sie weith entleg. Ihr Wiessen und ckher sint rings umb ihr Dorf herumb, die Kalluer Opovo haben auf ihre Grund und Dorf eine Mar Hof alda, mit viellen Rindt Viech undt cksen. Zwischen diessen Dorf undt Putinze befindet sich eine thes Orth Szergvenaz.

Sessiones

Hospites

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

Vacca

Boves

Porci

Equi

90
Ovo selo lei na jednom breuqku izmeu dve doline prema jugu. Wegovo podruje se prostire na etvrt asa prema istoku, pola asa prema jugu, etvrt asa prema zapadu i pola asa prema severu. Nema tekuu vodu, osim ako je godina kiovita, tada sa planine, sa obe strane, pored sela tee potok. ume su udaqene od sela, dok su okolo oranice i livade. Kalueri iz Hopova imaju sala u ataru sela, sa mnogo krava i volova. Izmeu ovog sela i Putinaca se nalazi naputeno mesto Crkvenac. Conscriptio Pagus Jellenzienssis (Popis sela Jelenci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 7 2 3 1 1 1 1 2 1 5 2 2 7 2 4 1 1 32 11

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Maxim (Knessoviz) kness Vuiza (Rafnaz) biro Subota Szernogoraz Locko Vuckovic Jancko Leckiz Raicko Radovan Peter Millosseviz Stoicko Szernogoraz Nicola Meister Joan Rusnack Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 10

3 1

10

1 1 1

2 1 1 4 1 2 2 1 2

1 1 1 4 1

1 1 1

1 1 1 1

10 8

1 1 9 15 11 8 9

38

Diesses Dorfes ligt gegen Aufgang, ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag Stundt gegen Abent Stundt gegen Miternacht ein bixen Schuss. Ihre Hante nehnen sie gegen Aufgang Kallujezcki Put Mitag Purgarski Put Abent Suodol Miternacht Turscka. Haben kein fliessent Wasser, als wan grosse Regen so fliesset auss den Gebirg Miternacht ein Wsses Batinze in eines Thall vorbe, ihre Wiessen undt ckher haben sie rings umb sie herumb, die Waldung ist auf 2 Stundt weith von ihren. Ovo selo lei prema istoku. Na tu stranu, wegov teren se prostire na etvrt asa, prema jugu na pola asa, prema zapadu na etvrt asa i prema severu na jedan puani hitac. Wegove ante su: Kaluerski put, na istoku, Purgarski put, na jugu, Suvodol, na zapadu i Turska, na severu. Selo nema tekuu vodu, osim u vreme velikih kia, kada sa brda na severu, obliwom dolinom, proe potok Batinci. Livade i oranice su svuda okolo, dok je uma udaqena na dva asa.

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

91
Conscriptio Pagus Rumienssis (Popis sela Rume) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 4 2 1 2 3 8 4 2 3 3 2 2 2 1 2 2 2 1 1 1 2 2 2 3 4 2 4 5 3 2 4 3 3 3 2 2 1 3 1 1 5 2 2 1 1 1 1/2 1 1 1/2 2 3 1 2 1 1 1 3 3 2 5 9 8 5 5 7 6 5 4 4 4 5 6 3 4 7 5 5 7 1 4 5 10 4 5 2 2 3

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Todor Novakoviz kness Nedelcko (Jacobitsh) biro Trivun (Militschef) escut Szveo Orloviz Millincko Pregossavaz Vuck Radollo Lasso Dediz Mladin Stepanoviz Stancko Vuzkovic Nedelcko Jozckoviz Simon Buneviz Stephan Vuzckovic Petcko Voinoviz Jossim Pregossavaz Nicola Mirckoviz Schivan Babo Subota Jusbassiz Schivan Jovanoviz Stancko Millosch Sertan Nesckoviz Sima Szimpurtiz Malli Pregossavaz Schivan Vuckadinoviz Todor Janiz Schiffcko Stoliz Miscko Dadoviz Jovan Kerstiz Vessellin Jacobloviz Sertan Daziz Nicola Juckanoviz Juriza Luca (Prekosavaz)

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 3 1 2 2 2 1 1 1 1

1 1 1 3

1 1 1 3 2 2

1 1

10

2 4 2 3 3 2 2 3 3 2 2 2 1 2 2 1 2 2 2 2 2 1 2 2 3 4 1 1 1

2 4 2 3 3 3 2 3 2 2 2 1 2 1 1 2 3 1 3 2 1 2 1 3 8 1 1

1 3 3 3 3 2 1 3 1 1 2

3 10 5 4 4 5 3 3 4

13 30

30 25 20 10 20 15

2 1 1 1 1 1

3 1 1 2 1 1 1 1 2 1 2 1 1 2 2 2 1 1 2 2 1 2 2 1 1

5 3 2 1 2 1 2 1 2 2 1 3 1 2 3 5 2 8 4 10 3 1 3 2 6 3 4 3

50

1 1 1 2 1 1

2 1 1 1 1 1 2 1

20 10 30 10

10

1 1 1

1 1 1 1

15 6 30 5

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

9 7

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

92
Ranissa Nescko Jovanov Stanislau Peiza (Jankoviz) Illia Jossim (Buweviz) Summa 1 1 1 1 1 1 38 21 29 1 49 64 1 1 1 1 1 1 1 1 67 1 1 49 108 380 159 47 74 1 5 2 3 1 1

Conscriptio Pagus Voganienssis (Popis sela Vogaw) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 4 1 2 2 2 2 5 6 2 2 1 1 1 2 2 1 4 2 1 1 1 1 29 9 2 1 1 1 3 2 3 2 3 2 2 1 1 1 2 1 1 1 1 5 2 1 2 1 2 2 2 56

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Spasso kness Radissa biro Milosch Romi Jovan Stepanoviz Ranissa Peiz Radack Joviz Paja Petckoviz Racka Bogojeviz Szveo Pistenzanin Dean Tenassanin Barancko Sabiz Stancko Nicolliz Sima Meistoroviz Mallesch Kalliz Stanissa Ognanoviz Radossau Joviciz Sabisch Sabiz Kersta Radiz Schivan Popoviz Mihat Nessin Pillip Millissaviz Tabo Millossoviz Stojan Schiffckoviz Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 23

1 1 1

1 1

1 1 1 1 1 2

1 1 1 1 1 1 4 10 20 30

4 1 2 3 2 3 4

10 3 8 7 10 10

1 1 1 1 1 2 2

1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1

2 2 1

1 1 1 1 1 8 1 2 1 1 1 1 2 1 1 16 9 83 34 81 1 2 4 5 1 1 1 1 5 2 8 2 2 1 6 4 3 6 5 3 1 2

1 2 1 2 1 1 1

1 2

1 13

1 20

1 1 21

Diesses Dorf ligt auf einer Flachen geg. Mitag, ihr Terren erstreckht sich gegen Aufgang Stundt gegen Mitag Stundt gegen Abent Stundt gegen Miternacht Stundt, haben kein fliessent Wsser auch kein Waldung in den nache, ihre ckher und Wiessen ligen rings umb sie herumb.

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

93
Ovo selo lei na jednoj ravnici, sa terenom koji se prema istoku prostire na pola asa daleko, prema jugu etvrt asa, isto toliko i prema zapadu i jugu. Selo u blizini nema tekuu vodu, niti ume. Oranice i livade su svuda okolo. Conscriptio Pagus Schassinzienssis (Popis sela ainci) Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 3 2 1 2 2 1 1 1 2 1 6 4 2 3 5 5 1 4 2 2 2 4 2 1 1 3 1 13

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly

et Juveni

Hospites

Mihat (Maisseviz) kness Radi biro Nessko Vuckssanoviz Peter Simozanin Subota Juriz Vuleta Obradoviz Radincko Schiack Kruiza Sellazanin Panna Matiz Vassil Radovanoviz Vuckossau Herzogevaz Marco Pregogaz Millincko Simutjanin Nedilcko Papriziz Saba Herzogevaz Atzim Deackoviz Atanazcko Pussaziz Peter Millinckoviz Summa

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 18

1 1 2 1 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1

1 1

1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 20

3 2 2 2 2 2 2 2

4 1 1 1 2 2 2 1 1 1 1 1 2

10 10 1 8 4 8 4 2 3

15 15 4 10 10 8 10 5 6 3

1 1

1 1 1 1 1 1 1

3 6 2 5

1 1 1 10 8

2 1 2 1 1 28

15 3

22

19

20

69 112 51

Diesses Dorf ligt gegen Mitag auf einer Eben, ihr Terren erstreckht sich geg. Aufgang Stundt geg. Mitag Stundt geg. Abent Stundt gegen Miternacht ein bixen Schuss. Ihr Hante nehnen sie geg. Aufgang Kroblie Mitag Brest Abent Margeloscka Bara Miternacht Sanzina. Haben kein fliessent Wasser in die nache als die Sau auf ein Stundt weith undt auch so weith in die Waldung, ihr ckher und Wiessen sint rings umb ihr Dorf herumb. Ovo selo lei na jednoj ravnici prema istoku, sa terenom koji se prua etvrt asa prema istoku, isto toliko prema jugu, pola asa prema zapadu i jedan puani hitac prema severu. Wegove ante su: Kroblie [Grobqe p. p], na istoku, Brest, na jugu, Mareloka bara, na zapadu i Sancina [anina p. p.]. Osim Save, koja je udaqena na jedan as, nemaju tekuu vodu u blizini. Isto je i sa umom. U seoskom okruewu se nalaze oranice i livade.

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

94
Agni et Capra

Jugera terra aratilis Feonilum falcatores Vinearum fossores 29 20 2 15 21 20 15 7 19 16 27 10 18 11 74 9 29 13 14 29 19 11 57 36 17 32 56

Uxorati fres et filly Non uxorati fres et filly5

et Juveni

Hospites

Mitroviz Jarack Hertkofze Platissevo Kerstaz Witojefze Missckofze Jurjefze Baradinze Budianofze Kraliefze Dobrinze Petrofze Putinze Radinze Jellenze Rumma Vogan Schassinze Summa

122 47 22 20 11 13 17 21 19 11 29 20 40 25 21 16 10 38 23 18 11 18 7 8 9 14 10 5 16 19 24 22 19 12 8 39 9 15

97 22 17 11 8 14 19 10 9 30 25

58 23 19 10 9 19 26 18 5 34 28 49 48 47 19 15 63 21 22

85 26 20 10 13 20 23 18 10 30 21 50 40 47 12 11 67 16 19

35 22 22 9 5 14 13 16 7 28 18 32

21 10

69 193 136 86 64 144 49 56 34 37 65 18 97 56 71 48

52 56 8 10

64 113 32 36 51 28

16 120 134 77 66 168 72 71

3 1

44 38 33 16 9 50 20 28

57 152 105 34

35 105 36 120 97 47 112 71 170 82 5 8 49 9 9 83 20 104 51 232 60 9 34 38 81

108 180 159 47 69 112 51

496 312

500 533 538 383 668 1060 2192 1177 439 97

Urb: et Con: Fasc: 132. No 14

REGISTER OF VILLAGES IN THE DISTRICT OF MITROVICA FOR THE YEAR OF 1720 by ore Bokovi Summary After the Peace Treaty of Poarevac, in 1718, Srem was entirely liberated from the Turks. Newly established Austrian authorities made an effort to put in order conditions in border regions and to acquire necessary financial resources. Numerous reports testify about a difficult situation of local population. This was the reason why in the
5

Ova kolona je bez podataka, iako neoewenih brae i sinova bilo je u svim me-

stima.

Alvearia

Inqvilini

Nomina Inqolarum

Sessiones

Vacca

Boves

Porci

Equi

95
year of 1720, an Emperor's Decree was issued which implied a new census of population in Srem, with the purpose of more just distribution of financial and other burdens. In those times Srem was divided in four districts: that of Petrovaradin, of Surin, of Surduk, and of Mitrovica. Mitrovica estate included places of central and southern Srem, with the town of Mitrovica as its administrative center. The document which is presented here originates from The Croatian State Archive in Zagreb, and one copy of it can be found in The Archive of Vojvodina in Novi Sad. Register is made as a tabular survey, with the following columns: Name of the inhabitant, Head of the household, Married brothers and sons, Unmarried brothers and sons, Members of the household, Horses, Oxen, Cows and Calfs, Sheep and Goats, Pigs, Beehives, Acres of cultivable soil, Swaths of meadows, Hoes of vineyards, and Acres of whole real estate. In the last chart a breif summary of situation for every place is given.

UDC 271.222(497.11)-726.2:929 Ljubibrati S.

Goran . Komar

PRILOZI BIOGRAFIJI VISOKOPREOSVEENOG MITROPOLITA STEFANA QUBIBRATIA

SAETAK: Ovim radom, nastojimo, na temequ novih dokumenata iz Dravnog arhiva Venecije (1721) i Arhive manastira Savina (1725), dopunski osvijetliti ivot i rad, kao i pitawe poloaja mitropolita Stefana (Qubibratia) u mletakoj provinciji Dalmaciji i Albaniji (Boka Kotorska) nakon konane odluke srediwe vlasti o progonu mitropolita (1722). Vjerujemo da je mogue postaviti tezu o zadravawu mitropolita u provinciji, sa neobino otvorenim stavom regionalnih venecijanskih vlastodraca (ne samo A. Moeniga) i naslutiti odreenu divergenciju u postupawu katolikih prelata Dalmacije i mletake vlasti. Takoe, osvijetliti i razdobqe od desetak posledwih godina ivota visokopreosveenog Stefana na temqu dokumentacije patrijarijskog arhiva u Sr. Karlovcima. KQUNE RIJEI: mitropolit, Srpska crkva u Dalmaciji i Boki, zadarski nadbiskup, eparhija Kostajniko-zrinopoqska, progon

Niz podataka, koji se ovdje daju na uvid, omoguen je prisustvom odreenog broja arhivskih dokumenata, sauvanih u arhivi manastira Savina i Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima. Dakle, najprije, onog sjedita primorske mitropolije za Mletake republike, smjetenog najprije u Savini, a potom u Toploj, odrane blagodarei trudu i ugledu vladike Savatija Qubibratia Ruia, strica vladike Stefana. Nije neobino da je posebnu pawu trebalo usmjeriti savinskoj arhivi, jer sve to je bilo djelo dvojice arhijereja, u smislu arhijerejskih akata, a nastalo u Toploj, ili uvano u Toploj nestalo je.1 Patrijarijsko-mitropolijski arhiv u Sremskim Karlovcima, takoe, iz razloga prelaska mitropolita Stefana u Beograd, a zatim, u Kostajniko-zrinopoqsku eparhiju. O mitropolitu Stefanu zna se danas jako malo. Mogue je da je to najprogoweniji srpski episkop u istoriji nae crkve u jadranskom primorju. I izuzetno zasluan za odrawe crkve.
1 Goran . K o m a r, Srpska pravoslavna crkva u Herceg-Novome, Herceg-Novi 2007, 96, nap. 213. Ovdje je neto iscrpnije prueno hipotetiko trasirawe putawa odlivawa i gubqewa arhive Topaqske optine, i, mogue, arhive mitropolije Qubibratia ije je sjedite bilo u Toploj.

98 Istoriju djelovawa mitropolita Stefana, koja predstavqa vie istoriju wegovog progona od strane zadarskog nadbiskupa, iznijeli su Nikodim Mila2 i Jovan Radoni.3 Meutim, naim iznalaewem novih isprava, naroito nekih savinskih, kao i jedne izuzetno vane, iz Dravnog arhiva Venecije, omogueno je formirawe i unekoliko drugaijeg pogleda na pitawe stava dravnih vlasti prema pitawu progona mitropolita Stefana. Ovim radom, nastoji se cjelovito pruiti uvid u najvanija nova dokumenta. U manastiru Savina je sauvano pismo srpskog patrijarha Mojseja, koji je, nakon upokojewa hercegovakog mitropolita Gerasima (Popovia) Rupia brinuo o wegovoj novanoj ostavtini, koju je primio u svoje ruke, i koju predaje arhimandritu Georgiju koji je tada boravio u Savini. Pismo je datirano 26. januara 1719, naiweno u Mainama, snabdjeveno dobro ouvanim patrijarhovim peatom. On je upravo te godine, na Sretewe, u susjednom Grbqu (man. Podlastva), za vladiku posvetio arhimandrita Stefana (Qubibratia). I ovo pismo svjedoi o pravilnosti poretka crkvene organizacije Srpske crkve u okupiranim oblastima, jer se patrijarh obraa najstarijem licu koje stoji na elu crkve u Boki u vrijeme kada vladika jo nije posveen, a to je lice trebiwski i savinski arhimandrit. Kasnije emo vidjeti, Stefan Qubibrati se 1717. pomiwe kao iguman grkoga zakona". Nije bez znaaja skrenuti pawu na ovu iwenicu jer je wegovo hijerarhijsko uzrastawe, oigledno, teklo pravilnim putem.
Mojsej m(i)l(o)stiju B(o)ijeju vsem Srbqem i Blgarom patrijarh. Umjenije nae piet kako po bleennom prestavqeni preos(ve)tennago mitropolita zahlmiskago erasima emue bud (tr) vjeanaja pamjet, i jego imjeniju izostavu v rukah (a)stwejago arhimandrita trebiwskago g(o)s(podi)na Georgija i to bjee nam na samrti ostavio vl(a)d(i)ka erasim. 100 zlatik. i to u svoje ruke primismo. I jete k tomu velicej c(e)rkvi iskasmo, djel ot jego steanija; i pak usjekom ot ruku arhimandrita kir Georgija zlatik islom dvestotine i pedeset. i to ini savie pisannim tristotine i pedeset cekina to smo primili u svoju ruku ot steanija vl(a)d(i)ke erasima4

Tokom posledwe dvije godine tekla je prepiska sa predstavnicima Dravnog arhiva Venecije, donijevi jedan sasvim izuzetan rezulatat dokument5 datiran 28. decembra 1721, koji predstavqa finalni izvjetaj mletakih konsultura samome Dudu u pogledu predmeta progona srpsko pravoslavnog mitropolita Stefana Qubibratia iz Dalmacije i Boke, kako se zalagao nadbiskup zadarski Vicko Zmajevi i osta2 Epis. N. M i l a , Pravoslavna Dalmacija, istorijski pregled, Beograd 1989, 356 363 /izdawe SFAIROS/. 3 J. R a d o n i , Rimska kurija i junoslovenske zemqe od H do HH veka, SAN, Posebna izd., kw. S, Odelewe Drutvenih nauka, nova serija kw. 3, Beograd 1950, 589 605. Autor se umnogome naslawa na rezultate N. Milaa. 4 V. o r o v i , Srpski manastiri u Hercegovini, Beograd 1999, 155 /priredio dr ore O. Piqevi/. Postoje neznatne razlike u itawu dokumenta koje nigdje ne utiu na smisao.

99 li dalmatinski katoliki prelati. Dokument je neobino znaajan jer je proizvod strunog i zvaninog pravnikog tijela, upuen najvioj taki politike moi u Mletakoj republici, samome dudu. Osim toga, on daje jednu sasvim novu i drugaiju sliku o stavu konsultora u ovome pitawu, koja je za mitropolita Stefana izuzetno povoqna! Budui da je dokument upuen srediwoj vlasti, nije ga mogao imati prezasluni episkop Nikodim Mila, pa je ostao posve nepoznat nauci. Ono to je donijelo velike dileme u pogledu otkrivawa realne istorijske osnove i politiko-pravnog okvira progona mitropolita Stefana, jest i pitawe veoma rastereenog poloaja wegovoga prethodnika na mitropolitskoj katedri Boke i Dalmacije, mitropolita Savatija (1695 1716), koji je svoju crkvu vodio i ureivao u relativnom miru. Poloaj mitropolita Savatija ostao je nepromjewen i neuzdrman kod srediwe mletake vlasti tokom dvadeset i jedne godine. Pritisak i progon wegovog nasqednika Stefana otpoiwe odmah 1719, sa dolaskom na elo crkve u provinciji. No, ono to zaista zadrava posebnu pawu u ovome Izvjetaju dudu jest vrlo povoqan konani stav o djelovawu i karakteru mitropolita Stefana, a da je srediwa vlast Mletake republike, kao to se zna, istrajala na progonu. Odbranu, veoma upeatqivu odbranu, naeg vladike, pruio je sam providur Alovize Moenigo, profesor univerziteta u Padovi Nikolas Papadopulos, a takoe, i novski rimokatolici.6 Prije nego to ukaem na odreene pojedinosti u izvjetaju, kazau da je ovaj dokument morao imati djelujuu snagu na Senat, ali jo je djelatnija bila otrica i prevladavajui uticaj dalmatinskih prelata na elu sa Vickom Zmajeviem, ija je katedra bila smjetena u Zadru. Lako je utvrditi da niko nikada o srpskom narodu i wegovoj crkvi nije napisao bilo to slino uvenim disertacijama" ovoga perakog svetenika, a ba povodom wegove eqe da iz provincije odstrani mitropolita kao i itavu srpsku crkvu. Wegova otrica je prividno upravqena ka linosti mitropolita Stefana, a zapravo Vicko Zmajevi gleda da oslabi i uniti ustrojstvo Srpske pravoslavne crkve, u emu nee uspjeti, ali e i te kako uspjeti da prekine pravilni hod episkopske vlasti u Dalmaciji i Boki, sve do francuske okupacije. Sve do djela Nikodima Milaa, koje se pojavilo u osvit 20. vijeka, bie ova mitropolija zaboravqena do situacije da je ni Stefan Mitrov Qubia u svojoj akciji za uspostavu episkopije za Boku ne pomiwe.7 Iz sumarnog Izvjetaja konsultora koji ovdje pruamo, vidqivo je da se izmeu septembra 1719. i 11. aprila 1722, kada iz Senata stie konani dukal o progonu, odvija jedan neoekivano intenzivan i zgusnuti proces o kojem bi se moglo naslutiti da se odvijao u dva odvojena toka. U djelu Pravoslavna Dalmacija epis. Nikodim Mila javqa o re5 G. K o m a r, Novi dokument iz Dravnog arhiva Venecije, Vidoslov sabornik Eparhije Zahumsko hercegovake i primorske, Preobraewski broj 42, 2007, 241. 6 Tomo K. P o p o v i , Herceg-Novi istorijske biqeke kw. prva 1382 1797, 1924, 130, 131. 7 Radoslav R o t k o v i , Tragajui za Ljubiom, Titograd 1982, 6774.

100 lacijama dalmatinskih katolikih prelata na elu sa Zmajeviem.8 Kazuje, kako je poznato, da je akcija zapoeta poetkom septembra pismom rodoskog nadbiskupa kardinalu Paului u Rim, a da je onda instrumentalizovana preko papskog nuncija u Veneciji. Ve 18. septembra svi dalmatinski biskupi piu Senatu, pa opet, 3. oktobra, aqu dopuweno pismo. Senat se oglaava 25. januara dekretom protiv Stefana, ali i crkve, temeqei svoju otricu na prisustvu jerarha rukopoloenih od inostranih patrijarha! Tokom 1720, tekla je prepiska Senata i providura A. Moeniga, a poetkom 1721, Zmajevi pie Ogledalo istine. Konani dekret Senata dolazi 11. aprila 1722. Odmah je vidqivo da nigdje, na Izvjetaj mletakih konsultora ne dodiruje ni jedan jedini datum iz ove hronologije. A ova Milaeva hronologija obuhvata relacije katolikih biskupa. Konsultori se dre izvjetaja i procesa voenih od dravnih organa, skreui pawu najvie take vlasti na datume: 15. sept. 1719. i 15. nov. 1719; 24. juli, 25. sept. i 26. nov. 1720. Pri tom se ukazuje na karakter izvjetaja od 15. nov. 1719. i 25. sept. 1720. koji govore o ukupnim prilikama u provinciji u svijetlu predmetnog pitawa. Dakle, konsultori polau iskquivo na proces i izvjetaje dravnih organa. Oni ne pomiwu nijedan akt katolikih prelata. Sve to o mitropolitu Stefanu i Srpskoj crkvi dolazi od Katolike crkve je tamno i negativno. Sve to dolazi od nosilaca vlasti i svjedoka u procesu je razliito, ali povremeno, od najkompetentnijih, sa najdetaqnijim uvidom (A. Moenigo), uzvieno i svijetlo. I ovdje se potvruje stara ocjena o stavu Mletake republike koja je gledala da iznijansira svoju politiku na temeqima svoga pozitivnog zakonodavstva ne pridajui prevelike vanosti stavovima rimokatolikih prelata u svome dravno teritorijalnom opsegu. Takoe, mogue je slutiti da se akcija V. Zmajevia odvijala i instrumentalizovala u jednom podzemnom, paradravnom ambijentu. No, da pruimo sada, zbog wegove velike vanosti, cjeloviti prevod ovog Izvjetaja.
28. decembar 1721. Prevedrom dudu Kako bi izvrili gore iznijeto nareewe vaeg prejasnog gospodstva, mi savjetnici, proitavi pisma wegove ekselencije gospodina generalnog providura u Dalmaciji i priloene isprave koje se odnose na oca Stefana Qubibratia, izjavqujemo s mnogo potovawa: Da je tog oca Stefana 1719. godine peki patrijarh postavio za episkopa grkog obreda nad narodima istog obreda koji ive u Dalmaciji i Albaniji. Da je on sa dozvolom wegove ekselencije gospodina ondaweg generalnog providura posjetio te narode i crkve prema obiajima grkog obreda.
8

N. M i l a , Pravoslavna, 360375.

101
Da su latinski episkopi u Dalmaciji u predstavci vaem prevedrom gospodstvu izrazili svoje neslagawe ne samo protiv te posjete kao tetne u pogledu wihove jurizdikcije, ve i protiv postupaka tog oca Stefana kao uvredqivih prema latinskom obredu i katolikoj vjeri. Da je vae prejasno gospodstvo na osnovu te predstavke i naih uvaenih obavjetewa od 15. septembra 1719. godine, naredilo wegovo udaqavawe iz provincije i oduzimawe gore spomenute dozvole, te je naloilo nama, svojim preponiznim slugama, da na dotinu predstavku uloimo pisma wegove ekselencije gospodina Pizanija, koji je bio generalni providur, da pronae nekog podanika koji bi savjesno upravqao novim narodima grkog obreda, i da ukae na naine na koje bi se to sprovelo u djelo, a nae poniznosti su posluale naredbu u pismu od 26. novembra prole godine upuenom upravnicima vae ekselencije. Da se ovaj otac Qubibrati molbom od 29. januara 1720. predstavio Koleu kako bi se opravdao od optubi i krivwi kojima su ga nakitili gorepomenuti latinski episkopi u reenoj predstavci i zahtjevao je voewe strogog sudskog graanskog procesa prema navodima optubi, meu kojima je bila i ta da je on quti neprijateq latinskog obreda i ruilac wegovih oltara. Konano, da je vae prevedro gospodstvo na ovu albu naredilo wegovog ekselenciji generalnom providuru u Dalmaciji i providuru u Kotoru, kao i savjetnicima kao to je navedeno u pismu od 10. februara 1720. Tako smo vam mi uputili, sa slabou prema naim poniznim slugama, wihovim potovanim ekselencijama, izvjetaje, jedan od ekselencije Dieda od 25. prolog septembra, i drugi od ekselencije Flaninija od 24. prolog jula, koji su asno i revnosno izvrili javna nareewa, tako da je prvi poveo informativni proces u pogledu tvrdwi koje se odnose na reenog episkopa Qubibratia, wegove postupke i posjetu koju je on nainio kod podanika iste vjere u onim provincijama. Preimo sada na sadraj tog procesa i vijesti u pogledu istinskog bia tog naroda i vie od toga, na ono to je neophodno u toj materiji, kao to nam je pozitivno nareeno u pridodatom javnom nareewu. U pogledu onoga to se odnosi na proces nalazimo da su se zvanino ispitani svjedoci, meu kojima ima nekoliko latinskih katolika, ograniili na to da daju iskaz kako je otac Stefan, u svojstvu grkog episkopa postavqenog od strane pekog patrijarha, posjetio crkve svog obreda na zadovoqstvo naroda, zabranio inodejstvovawe pojedinim parosima i svetenicima zbog wihovog neznawa i nesposobnosti i zamjenio ih drugima prikladnijima i sposobnijima, zvao na potivawe ne samo vlastitog obreda ve i zakona i pouka Hristovih, pozivao narod na vijernost dudu i spojio pojedine ene sa wihovim muevima. Da je on sam smatran za dobrog duhovnika i potovan kao dobar prelat. Da je ubirao dvije vrste dabina, jedne dobrovoqne i sponatne, tj. milostiwu za svoje izdravawe, ili da bi se molio za pokojnike sluewem misa, ili da bi dobili wegov blagoslov, i druge dabine neophodne prilikom posjeta, budui da Grci imaju obiaj da svake godine prepoznaju svoje prelate, iji se broj pewe na 24, bilo ih je samo 44 (nije jasno ta se pod tim podrazumjeva!) uz upotrebu ekskomunikacije za utjerivawe optih dugova, jer je on sa tim novcem priznavao gore pomenutog pekog patrijarha, i naposqetku da od pojedinih naroda nije uzimao nikakave dabine, zbog wihovog siromatva, ve ih je pomagao, a naroito je istaknut troak od deset reala za izgradwu jedne crkve. To je u sutini sadraj procesa. Tako informacije od gorepomenutih zvaninih predstavnika slue tome da vae ekselencije ne bi bacale u suvinu zabrinutost, (daqi smisao nejasan, vjerovatno se odnosi na planove mletakih vlasti) da bi bile veoma rairene sa jasnoom, zakquujemo samo da obje sadre dobro promiqene navode, dok wegova ekselencija gospodin generalni providur Diedo ukazuje na motive koji se ne tiu samo slube Boije, ve su od javnog interesa, da se odredi jedan kvalifikovani voa

102
koji bi bio grki episkop tog svetenstva i novih naroda, i koji bi bio drag i prihvatqiv qudima, dodavi da koliko je on mogao da sazna od glavara tih naroda da o dotinom ocu Stefanu postoji dobro miqewe. To je u suprotnosti sa izvjetajem wegove ekselencije gospodina providura kotorskog Flaninija, koji nastoji da objasni neukost, sqepilo, greke i nasiqe upogledu ispovjedawa vjere, koje praktikuje grko-srpsko svetenstvo, puno predrasuda i uvreda prema latinskom obredu i katolikoj crkvi, ne ostavqajui vaem prejasnom gospodstvu da razmotri karakter tog oca Stefana sa ostalim pojedinostima koje se odnose na wegovo rukopoloewe od strane patrijarha pekog i wegovo uvoewe u sluewe svetotajinskih obreda. U vezi onoga to se odnosi na pravo bie tih qudi i to je neophodno u toj materiji, nemamo dodati ta drugo osim asti da ponizno predstavimo navedena dva pisma, jedno od 15. novembra 1719. i drugo od 26. novembra 1720, iz kojih e vae prejasno gospodstvo prikupiti sve to, to je sve to naa slabost umije da sugerie u tom pogledu. Hvala.

I jo prije vrhunca kampawe zadarskog nadbiskupa i podreenih biskupa, mitropolit Stefan je djelovao u svojoj eparhiji. Vidi se to i iz zakquaka Zbora Topaqske komunitadi, glavara, svetenstva, naroda, iz kojih se razabiraju glavne regule i obrazac organizacionog ustroja optine. Ovaj dokument nastao je na Toploj 17. februara 1720.9
Skupi se sabor za kapetana Sima Milutinova i sua Save Kujaia Vuka elalia Pera Luia Jova uriia koga potvrdie isti (n) na mjesto oino kad umrije kapetan Tripko svetenika etiri. Pop uro Ivankovi pop Milan iz Mojdea pop Filip Sabqi pop Jovo s Kruevica serdari svi knezovi arambae ot sela i po nekoliko qudi wima i svakoga sela svoijem glavarom i trgovci. Jedinokupno i jedinoduno saborisasmo kako pisano godite saborno postavismo kapetana i etiri sue i ovu dravu uinismo na pet esti, aliti parta kod ovoga grada da sve pet esti o/d/bire kapetana a etiri esti da o/d/bire svaka est svoga suu Sada stabilismo i uinismo saborno ot koje esti bude kapetan da od one iste esti svaka kua daje po jednoga oeka da stoji po tri dni kod kapetana, za posle bratinske i gospocke, i svaka da ispuni, koji li ne bi biti e saborno kastigan = Isti dan na isto mjesto u crkvi Vaznesenija Hristova saborno stabilismo i utvrdismo jedinokupno kako (tr) s pomoi Boijom, i zapovjedi Preosvetenago gospodina Mitropolita axi Stefana Qubibratia kako je pisao kwigu sve(teni)kom popovom, to bi se saborno utvrdilo da se obslui koliko mirski lovjeci tako i svetenici i potrebe obene.

Isto tako, vidqivo je iz potvrda o prijemu ostavtine vladike Gerasima (Rupia) manastiru Pivi od 26. marta 1723,10 kojom iguman Pivski prima sredstva od vladike Stefana Qubibratia i oca Leontija Avramovia.11 Znaaj dokumenta za istoriju crkve lei u pomenu srp9 Dokument je objavio Tomo K. Popovi, Iz arhive stare topaqske optine kod Herceg Novoga, 31, 32. U vrijeme kada ga je vidio, ukoliko je svoj prevod uinio sa ovoga dokumenta iz gradskog arhiva, bio je dokument u boqem stawu. 10 Pismo igumana manastira Pive Avksentija, objavio je Vladimir o r o v i , Srpski manastiri u Hercegovini, Beograd, Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva, 1999, 132, 133. Vladimir orovi zadrava originalnu ortografiju. 11 G. K o m a r, Savinski arhimandrit Leontije (Avramovi), Zbornik Matice srpske za istoriju 75/76, Novi Sad 2007, 113120. Otac Leontije je bliski saradnik i povjerenik vladiin.

103 skih svetenika, te pomenu vladike Stefana koji boravi u Savini.12 Evo dijela dokumenta u kojem se pomiwe vladika Stefan:
Neka se zna po ovomu pismu aliti polici koje da bude vjerovano vazda i na svakomu mjestu pred d(u)hovnim i cvjetovnim inom kako ja otac Aksentije Gavrilovi porjeklom Margiti Nin iguman ot monastira Pive primih ot rukuh gospodina vladike Stevan = Qubibratia i ot oca Leontija arhimandrita ot monastira Trebiwskoga primih u moje ruke cekina aliti ungara 100 velim stotinu. A prvo proavih godina primismo ot istih vie reenih otaca ot monastira Savine ja isti iguman s mojom bratijom ot monastira Pive primismo cekina 350 velim trista i pedeset. A ovo je sve prvo i sadawe ot pokojnoga prestavaqagoje vladike Gerasima Rupia to je ostavio na svojej samrti za svoju d(u)u u na monastir Pivski.

Iz ugovora Dragutina i Nika Magazinovia sa Tople i manastira Savine, kojega je zastupao iguman Arsenije Milutinov (Kaluerovi) te potvrde o dugu istih Magazinovia manastiru od 5. marta 1725,13 vidi se, takoe, da vladika djeluje u Novome. I ova isprava doprinosi slici odnosa manastira i srpskih trgovaca i uglednika u Draevici, pomenom znaajnih Novqana i pripadnika manastirskog bratstva. Ona nosi i trag legata velike oporuke Haxi Jova Vitkovia-Duia, srpskog trgovca iz Hercegovine, nastawenog u Dubrovniku, naiwene oko 1707. godine.14
Oitujemo s ovijem pismom mi koji emo biti odizdol podpisani s naijem rukami ja Dragutin pokojnoga Petra i ja Niko pokojnoga kneza Prodana Magazinovii stojbinom s Tople ujedno i zajedno obadva koliko jedan toliko drugi u jedinstvu ispovjedamo kako se naosmo duni ocima kaloerima od monastira Savine hrama Uspenija Presvetije Bogorodice. Prvo to se naosmo duni groa stotinu 100. Ove su bili ostali duni nai pokojni roditeqi braa Petar i Prodan Jote primismo mi vie imenovati Niko i Dragutin na isti dan od vie imenovatoga monastira iz ruka svjetlejega gospodina vladike hai Stefana i astniago oca arhimandrita Leontija cekina u zlatu rupitije od mjera dvadeset vequ cekina 20 = u gotovu koje ini u sve cekina 70: i groa stotinu i za ovi isti dinar mi vie imenovati dvojica inpotekavamo naa dobra i meoramente koja su u naa vlatita i koja su nam i inpotekana u mjestu reenom na urevevu (!) brdu a to su dobra to su nam i(h) u zalogu koja su bila pokojnoga kneza Dragutina urevia sve ujedno s naijem u reenom mjestu davamo vie imenovatom monastiru i ocima da uivaju ista dobra i plaaju kanon principu"

Sqedea isprava koju donosimo u cjelosti je neobino ilustrativna. Savinski arhimandrit Leontije Rajovi (Avramovi) pie 21. avgusta 1725. godine Pijeru Fontani, prevodiocu za ilirski (srpski) jezik, i javqa da je vladika (Stefan) bio pripravan poi u Risan, ali je sprijeen obavezama prema narodnom zboru na Toploj. Dokument dokazuEpiskop Nikodim (Mila), Pravoslavna Dalmacija, Beograd 1989, SFAIROS. G. K o m a r, Srpska pravoslavna crkva, 281. 14 Marjan S i v r i , Oporuka trebinjca hadzi Jova Vitkovia Duia iz 1707. godine, Tribunia 10, Muzej Hercegovine, Trebinje, 2003, 109117.
12 13

104 je prisustvo progowenog mitropolita Stefana u Boki, u Novome, uz oekivawe vlasti (poziv providura!) za wegovo prisustvo na nekom sastanku u Risnu. Jako je teko sumwati u autentinost isprave jer je arhimandrit Leontije znaajna linost u istoriji Srpske pravoslavne crkve u Dalmaciji i Boki, uesnik Benkovake skuptine 1731, i kandidat za arhijereja 1735/36.15
Predraaji moj gospodine i prijatequ prequbjeni Primismo Va (a)stni list, veoma bismo rad ispunit zapovjed preuzvienog gospodara, ma nam zabrawuju nae pree, Gospodin vladika bjee spreman, da poe u Risan, ali prie gospodin kavaqer Palikua molei ot strane B(o)je, da sutra priemo, koliko gospodin vladika, toliko mi na Toplu, ge se nada, da e prii svi ostali poglavari, poradi wih(ovog) interesa i mira. Za to molim preuzviennoga gospodara, i umilno prosimo, da nam proste za sutrawi dan, zato neemo oe B(o)g, a ako B(o)g dopusti u etvertak pervi i bliwi, biti e gospodari ot naega u Boga ga tugurja, gdje s radostju hoemo im se poklonit, a meu tiim s vama sjedi, ili za vazda dolni slu(ga) = U monastiru sego asa Avgusta 21 1725 Leontije Rajovi

Mogao je vladika Stefan i u vrijeme kada je ivio u Toploj, kao starjeina Saborne crkve sv. spasa, privui pawu katolikog klira. Jo za rata Stefan je razvio ivu djelatnost na ureewu crkvenog ivota u Dalmaciji. Kanonske vizite su dotakle sve dalmatinske gradove, a nekim seoskim crkvama podijelio je kwige (Dobropoqci, Jagodwa, Ivoevci, Krike, Kruevo, Oton, Petrovo poqe, Strmica, Otii) doneene iz Rusije, trudio se u to vrijeme oko uvoewa matinih kwiga, a u Imotskom je sagradio crkvu. Ali, i pored toga, on je jo 1717. dobio zemqe u Popovom poqu. V. orovi je objavio darovnicu od 21. septembra,16 ali u arhivi manastira Savina uva se jo jedna od 25. septembra iste godine.17 Veoma je znaajan svaki dokument koji osvjetqava djelatnosti srpskog svetenstva u Draevici u vrijeme nakon mletako-turskoga rata koji je zavren 1718, progona mitropolita Stefana. On se, zaista, vezuje uz sabornu crkvu Svetoga voznesenija Hristovog na Toploj, gdje figurira kao wezin starjeina. Jo je to ubjedqivije posvjedoeno javqawem u ispravama savinskih kaluera i starjeina u tome periodu episkopskog interregnuma. U prvoj godini mira, 1719, pomiwu se majstori
15 O arhimandritu Leontiju (Avramoviu) jo: G. K o m a r, Selo Trebesin kod Herceg-Novog. Ogled o novskoj migraciji i selu, Herceg Novi/Trebesin, 2003, 173 185 ukazuje se na moguu vezu izmeu Avramovia i Rajovia; G. K o m a r, Savinske ituqe novskih familija, izd. manastir Savina, 2001 ovdje je pruen snimak porodine ituqe Avramovia; Tomo K. P o p o v i , Arhimandrit Leontije Avramovi, ematizam Eparhije Bokokotorske, dubrovake i spianske za godine 1906, 45. 16 V. o r o v i , Srpski manastiri, 131, 132. 17 G. K o m a r, irilska dokumenta Mletakog arhiva u Herceg-Novome politiko-upravni spisi i irilska dokumenta manastira Savina 18. vijek, Herceg-Novi 1998, 34, 35

105 Rade urenovi (ureni sa Lutice) i Mitar koji su angaovani na opravci jedne manastirske kue pa im je naloeno da odre opravku.18 Iste godine pomiwe se i savinski kaluer Ilarion (Avramovi),19 koji je potekao iz istoga roda iz kojega je bio Leontije, kandidat za episkopa dalmatinskog i bokekog. Na zavretku rata savinski iguman bio je otac Gavrilo, a kao zastupnik wegove ostavtine pojavio se 1723. kaluer ore (Danilovi).20 Otac ore zastupao je manastir i 1725, kada je u ime manastira Savina odustao od svih privilegija i zahtijeva, koji pripadaju manastiru po legatu Vuka Ivankovia iz Lutice.21 Jedan od najvanijih dokumenata za istoriju Zahumske eparhije u 18. vijeku je molba Srba u provinciji Dalmaciji i Boki od 21. septembra 1721. Wihov ukupni poloaj je u tome asu neto povoqniji, utoliko to je 1718. Dud odobrio osnivawe jo jedne optinske autonomije pod okriqem Venecije Topaqske komunitadi. iteqstvo i vodei sloj Topaqske komunitadi inili su ba Hercegovci, koji su se zaista doselili u vrijeme Morejskog rata i malo poslije wega, i koji su, svakako, bili okuraeni i sopstvenim politikim rezultatima i statusom. Oni, najprije, snano podvlae ratne zasluge za Veneciju i to po pozivu generalnih providura i samoga Vladara. Dakle, istie se ravnopravnost poloaja u odnosu na dravu koja poziva u pomo. Primorski Srbi odmah prelaze na predmet molbe i ukazuju na progon wihove vjere i arhijereja. Kau da wihova vjera nije progowena ni u jednoj dravi. Upozoravaju na rascjep izmeu naroda i drave. Pomiwu povoqni poloaj Luterana, Kalvina, Jevreja, protiv kojih nije ustao nadbiskup Zmajevi. Srbi pomiwu gubitak mnogih manastira i crkava u prelasku u mletaki domen. Ustaju, takoe, u odbranu jezika. Konano, trae povratak episkopa Stefana Qubibratia. I ovim pismom je potvren wegov boravak u Veneciji gdje je traio slobodu za svoju crkvu i eparhiju. Ima izvjesnih znakova u literaturi da je tokom 1725, i pored odreitog progona vladiina, ovdje, u Savini, poela gradwa jednog maweg rezidencijalnog episkopskog sjedita u strogo zapadnom krilu konaka, koji je u tome obliku uvan do 1937. godine. Sa umjetnike slike koja se uva u Arhivi manastira, vidi se da je ovo krilo nosilo sprat sa doksatom. Tu je, kazuje se, bila smjetena episkopska dvorana ali i biblioteka, a bila bi zidana za vladiku Stefana Qubibratia.22 Preosveeni Stefan je putovao u Beograd 1725. i Nikodim Mila vjeruje da je tada izabran za Namjesnika Beogradsko-karlovakog mitropolita. Novski arhiv uva dozvole za put vladici Stefanu QubibratiArhiv Herceg-Novi, Politiko-upravni Mletaki arhiv, f. 64, 32. AH, PUMA, f. 68, 5; Goran K o m a r, Savinske ituqe novskih familija, Manastir Savina, Herceg-Novi, 2000, pruen faksimil ituqe trebesiwskih trebiwskih Avramovia. 20 AH, PUMA, f. 75, 324366. 21 AH, PUMA, f. 78, 28. 22 Spomenica manastira Savine, Kotor, 1930, 10 grupa autora. Povodom jubileja 1000 godina Male Svetouspenske crkve savinske.
19 18

106 u, kao i dozvolu za put za Beograd arhimandritu Leontiju Rajoviu, starjeini manastira Savina.23 Ovdje je u pitawu arhim. Leontije Avramovi koji se u nekim dokumentima manastira Savina naziva i potpisuje i kao Rajovi.24 Danas raspolaemo i sigurnim podacima o putovawu oca Leontija u Rusiju, zahvaqujui dokumentima koja je iz Rusije donio prof. Rastislav Petrovi. U pismu vladike Danila grofu G. I. Golovkinu od 10. marta 1723, vidi se da je arhimandrit Leontije u Rusiji boravio tokom 1722, jer vladika javqa da je po arhimandritu Leontiju iz trebiwskog manastira dobio gramatu od 23. aprila 1722. u kojoj im je iskazana careva milost. Zahvaquje za pomo trebiwskom manastiru.25 Meutim, mi se moramo zadrati na vladiinom pomiwawu trebiwskog manastira, zahvaqujui iwenici da faksimil prof. R. Petrovia dozvoqava sigurno itawe isprave u tome dijelu: (H red): Svetouspenskomu trebiwskomu monastiru kod Novoga na Savinu"26 I ovaj dokument baca svijetlo na esto pomiwawe trebiwskih otaca o kojima znamo da su boravili u Savini. Ipak, pismo vladike Danila govori o organskoj vezanosti i istovjetnosti dva Bogorodiina svetilita pa je sasvim mogue da su i nai oci, i stranci, kada god su pisali o manastiru Trebiwe i vezivawu pojedinih srpskih kaluera uz ovaj manastir, mislili na Savinu, odnosno tvrdoko savinsku svetiwu. Novski Arhiv uva neto isprava o zastupawu preosveenoga Stefana u wegovim poslovima u Novome iz 1725. godine. Prema ugovoru kojim serente maore ore Kai prodaje nekretnine u Srbini vladici haxi Stefanu Qubibratiu, kalueru manastira Svetoga Nikole u Crnici Danilu Zeletoviu (Xeletoviu) i Jovu Lupekoviu sa Tople, za dug od stotridesettri zlatna cekina, 12. decembra 1725.27 U drugom dokumentu pomiwe se Jovo Lupekovi kao pomonih Stefana Qubibratia i Danilo Zeletovi kaluer u manastiru Svetoga Nikole u Crnici.28 Mogue je da je otac Danilo bio sekretar pisar vladike Danila epeva. Meutim, potpisan je u svojstvu kapelana crkve Svetoga apostola Luke u Kotoru, koja je zaslugama Grbqana u Kandijskom ratu preputena Srbima, na nekim setencijama izmeu eklia i Patrovia. Ispravu je ispisao ak ore Xeletovi 8. jula 1709.29 Ova se osoba pomiwe i 4. jula 1715. ratne godine u vanome pismu crnogorske delegacije u Sanktpetersburgu gdje je kaluer Danilo
23 24

AH, PUMA, f. 78, 34. G. K o m a r, Savinske ituqe novskih familija, Manastir Savina, Herceg-Novi,

2000.
25 Rastislav V. P e t r o v i , Odnosi Rusije sa Crnom Gorom u H veku tragom dokumenata Beograd 1998, 19, 20, /faksimil: 104, 105/. 26 Isto, 104. 27 AH, PUMA, kw.11, 95 28 AH, PUMA, kw. 11, 164 29 Aleksandar M l a d e n o v i , Kaluer Danilo, kapelan crkve Svetog Luke u Kotoru iz prve polovine H vijeka, Nauni skup Crkva Svetoga Luke kroz vjekove", SPCO Kotor, Kotor 1997, 233.

107 postavqen na drugo mjesto, poslije mitropolita.30 On je pisar kod vladike Danila na nizu isprava. Pisao je pisma ruskome samodrcu Petru i wegova se pisma, odnosno sekretarske usluge, prate od 1704. do 1726. A. Mladenovi ini opasku da je kaluer Danilo sluio i drugim licima a iznosi i pretpostavku o wegovom wegukome porijeklu.31 No, naa novska dokumenta pokazuju da je vaqao i prognanome mitropolitu Stefanu. Uostalom, on je pisar kod akata mitropolita upuenih u Rusiju meu kojima je i jedno kojim se vladika Danilo zauzima za namuenog, i u Veroni zatvaranoga, mitropolita Stefana.32 Jovo Lupekovi je pripadao krupnome poanskome rodu i ostavio je znaajnu oporuku, koja se uva u latininom italijanskome prepisu u Arhivu Herceg Novoga,33 mada je u obalskim selima Novoga bilo islamizovanih Lupekovia. Bokeki ktitori svakako su u povoqnijem poloaju od hercegovakih, koji mogu odrediti samo treinu imovine crkvi.34 Mogue je da je prilikom putovawa u Beograd i Sabor u Sremskim Karlovcima, arhimandrit Leontije upuen u daqe delawe na izbavqewu pravoslavnih Srba u Boki i Dalmaciji. On e se u godinama koje dolaze ukazati kao visoki protagonista i u jednom interregnumu pravilne episkopske vlasti u primorju uzeti uea na vanoj Benkovakoj skuptini 1731, i malo kasnije, biti kandidovan za arhijereja. U svim novskim dokumentima, u svim poslovima manastira, izmeu 1722. i 1725, otac Leontije se pomiwe uz vladiku Stefana. On i nastupa u ime vladike. U tome tekome asu za crkvu u Hercegovini i Boki, na elu episkopije hercegovake je stajao Aksentije , mitropolit Zahumsko hercegovaki (1727 1736). Pomiwe se 1727. povodom posjete patrijarha Arsenija manastiru itomisli, ali znaajno je wegovo pomiwawe zajedno sa ovim patrijarhom i mitropolitom Dabro bosanskim Meletijem, jednim zapisom povodom zavretka radova na crkvi Sv. arhistratiga Mihaila i Gavrila u Sarajevu.35 To je period kada se vladika Stefan sprema za svoje novo namjetewe u opsegu Ugarske. Vladika Stefan je tokom fabruara 1729. uinio jedno pismo kojim javqa o konanom naputawu Dalmacije i prelasku u Austriju (esarovinu).36 U tome asu primorski Srbi su spremali skuptinu na kojoj bi jo jednom postavili odbranu i ustave Uniji.
Isto, 234. Isto, 236. 32 Veoma je zanimqivo da nae ispitivawe u Arhivu Verone, qubaznou direktorke ovog arhiva, nije donijelo arhivske potvrde o boravku Stefanovom, pod svjetovnim imenom, u ovome gradu. 33 G. K o m a r, Hercegnovske znamenitosti, kw. 3, Zbirka irilinih dokumenata kwiga sela Podi kod Herceg-Novog", Herceg-Novi 2006. 34 ejh S. Ef K e m u r a B. o r o v i , Prilozi za historiju pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini u H i HH stoqeu, GZMS HH, 1912. 35 S a v a, episkop umadijski, Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, Beograd Podgorica Kragujevac 1996, 9. 36 J. R a d o n i , Rimska kurija, 605.
30 31

108 Skuptina pravoslavnog svetenstva Dalmacije i Boke, po eqi paroha Simeona Konarevia, odrana je u Benkovcu. Wega je 1720. rukopoloio upravo vladika Stefan.37 Od 1729, generalni providur je bio Sebastijan Vendramin. On je odobrio odravawe skuptine. Na woj su nastupila dvadeset i dva poslanika i meu wima oci Leontije Avramovi i Nikanor Rajevi. Skuptina je donijela est odluka u svome dokumentu i pored poznatih i ranije iznijetih stavova o vjernosti uewu Istone crkve, traila da se izabere episkop za Dalmaciju i Boku. Sam providur Vinenco Vendramin je traio da Senat prizna iwenicu prisustva Srba u provinciji i udovoqi zahtijevu za postavqawe episkopa. Vientije Zmajevi je opet intervenisao i optuio Leontija Avramovia kako je dva puta bio u Rusiji i od ruske vlade primio darove, i kwige i novac za sebe, kao i dostojanstvo arhimandrita.38 Nadbiskup Karaman, Zmajeviev nasqednik, pie: Kalueri su slijepi uiteqi navjetih paroha, kao to su manastiri utoita lupea, koji darivaju obino crkvi ono to su ukrali. etiri su manastira izmeu Ercegnovoga i Patrovia i tri u ovim krajevima Sedam glava srpske idre i sedam arsenala, u kojima se marqivo uva zahralo oruje drevnih sektanata"39 Vrlo je neobina ocjena izvjetaja Matije Karamana, zadarskog nadbiskupa, o Srbima, koje je izrekao biskup Pavle Butorac. On opis jednoga od ovih izvjetaja poiwe rijeima: Za shvaawe o meuvjerskim odnosima, kakvo je vladalo u Dalmaciji polovinom H st., mjerodavna su izvjea nadbiskupa Karamana."40 On daqe nalazi zamjerke na nadbiskupovo pisawe o Srbima ugraujui krupne citate iz ovoga izvjetaja gradei privid naunike objektivnosti. Pavle Butorac nijednoga asa ne komentarie glavne tvrdwe nadbiskupa Karamana o Srpskoj crkvi u Novome. A nadbiskup se i te kako okomio na Novi i wegove Srbe. Biskup P. Butorac se kritiki javqa kada treba komentarisati neke netanosti po pitawu toponima i manira ovih vremena u kojima su ovi spisi nastajali. To i nije vano. U izvjetaju M. Karamana se pomiwe Novi u kontekstu tvrdwe i ocjene zadarskog nadbiskupa kako su Srbi anabaptisti, jer ponovo krtavaju smatrajui latinsko krtewe za nitavno. On pomiwe takve sluajeve u novskome kraju. U vezi sa pitawima braka, Karaman tvrdi da su itava sela oko Kotora i Novoga prela od Latina u Srbe. Vladiku Savatija naziva vukom koji pustoi.41 Pomiwe pokuaj hercegnovskih Srba" da im vladika bude podloan srpskom patrijarhu, koji se poetkom 1719. pojavio u Grbqu. On od37 Rastislav V. P e t r o v i , Pravoslavna Dalmacija i Rusija, Prepiska Simeona Konarevia sa predstavnicima Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve i ruskog dvora, Beograd, 2001, 10. Zbirka isprava iz ruskih arhiva. Pie o progonu mitropolita Stefana koji je i rukopoloio Simeona (Konarevia). 38 N. M i l a , isto, 382, 383387. 39 Isto, 381 40 P. B u t o r a c, Kulturna povjest grada Perasta, Perast 1999, 226. 41 Isto, 226, 227.

109 rie pravo jurizdikcije srpskom partijarhu ne samo na teritoriji Dalmacije nego i vascijele Hercegovine.42 Peki patrijarh Mojsej Rajovi, kao i wegov u monatvu imewak arhiepiskop Mojsej Petrovi, kojega je ugarski kraq Karlo potvrdio u prethodnoj godini (10. septembra), koraali su istim putem narodne sabornosti. Arhiepiskop Rajovi stigao je poetkom 1719. u Grbaq gdje je, najvjerovatnije u manastiru Podlastva, za vladiku posvetio arhimandrita Stefana, starjeinu Saborne crkve u Toploj. I vladar je priznao autokefalnost Beogradske mitropolije. Znaajno je da je patrijarhu priznato pravo da obavqa sve crkvene i vjerske dunosti u Mitropoliji i da koristi sva prava, uredbe, povlastice, dodjeqene wegovom narodu u drugim oblastima. Docnijim proirewem tih prava postavila se prilika da patrijarh bdije nad cjelovitim narodnim tijelom preko Ugarske, Slavonije i drugih oblasti.43 Austrija se, meutim, u praksi, snano oduprla srpskom sabirawu izraenom i kroz equ za sjediwewem dveju mitropolija, Beogradske i Karlovake. Na Saboru, koji je odran u Sremskim Karlovcima 7/18. februara 1726, uestvovao je prognani mitropolit Stefan. Vlasti su putem feldmarala grofa Odvijera sprijeile ujediwewe dveju mitropolija kako ne bi jaao autoritet arhiepiskopa u narodu. Ali, i pored sugestije Srediwe vlasti, Sabor je donio povoqnu odluku. Jo jednom, samo u vidu rekapitulacije, na temequ jo uvjek klasinoga opisa progona mitropolita Stefana, koji je 1901. pruio zasluni epis. Nikodim, iitamo kako je pad Stefanov zapoeo poslije wegove temeqite kanonike vizitacije crkve u provinciji tokom 1919. Ovaj obilazak izvren je u znawu i odobrewu providura Alvize Moeniga . Stefan je sluio liturgije, hrabrio narod u vjeri, osvetio crkve osveene od svetenika, snabdjevao ih svetim mirom dobijenim od patrijarha Mojseja u Grbqu. Osim toga, zabavio se sistemskim tekoama i sazvao Sabor u Kninskom poqu, o kojemu na osnovu Konarevievog qetopisa javqa epis. Nikodim Mila.44 Upravo je ova vizitacija, koja je oigledno imala ciq da ustroji crkvu, izazvala gnev latinskih svetenika. Vicko Zmajevi pisao je kako je Stefan u Dalmaciju stigao kao egzarh patrijarha koji nikada nije imao upliv u ovoj zemqi.45 Vjerovatno je ipak da je najkodqiviji bio Memorijal koji su vlastima upravili svi rimski biskupi Dalmacije 18. septembra 1719. Oni su iznova pisali ve 3. oktobra sa vidnim uticajem na Senat a sve je podupro papski nuncije u Mlecima. Prva naredba o udaqavawu Stefana doe poslije toga, 25. januara 1720. godine. Na mletaku Novu godinu, 1. marta iste godine A. Moenigo uzvratio je pismom Dudu odlunom odbranom srpskoga vladike uz pokazivawe motivacionog sklopa latinIsto, 227. Istorija srpskog naroda, etvrta kwiga, prvi tom, Srbi u H veku, Beograd 2000, 126. 44 N. M i l a , Pravoslavna Dalmacija, 359. 45 Isto, 360.
42 43

110 skog svetenstva sasvim razgovjetno. Providur je podsjetio na episkope Busovia i Savatija Qubibratia. Naredni materijal Vicka Zmajevia tereti Stefana za origenizam, nepriznavawe latinskog krtewa, mrwu prema latinskoj vjeri, guqewe naroda. Poziva na vjerske i dravne razloge, ali navodi i kako Stefan, iako mogue nepismen, poznaje italijanski jezik jer je leao u zatvoru. Ve 5. septembra 1720, Senat aqe dekret ukora providuru, kojim trai neodlono uklawawe vladike iz zemaqa Republike. I jo jednom providur oklijeva.46 Prvih dana 1721, V. Zmajevi prireuje Ogledalo istine materijal obiman, razloen na 12 glava. Prvih sedam nose sugestije u pogledu tete po dravu samoga prisustva Srba izmatika, ali su capp. (opti pogledi na zablude srpske izme) H, H, H, H, kquni za opservaciju potke netrpeqivosti prema srpskom vladici i wegovoj eparhiji. Nadbiskup povezuje Srbe i sa katarima.47 U zemqama pod upravom Venecije produen je sudar konfesija, a da do danas nije pokazan ni jedan jedini akt progowenog mitropolita Stefana upravqen na tetu rimskih prelata u provinciji. Pokazane su samo snane odbrane srpskog vladike, koje su Senatu uputili rimokatolici. Zadarski nadbiskup je estoko pisao o nametnutim episkopima", Savatiji i Stefanu. On instalisawe ovih vladika stavqa u kontekst irih nastojawa Moskve, preko grofa Save Vladislavia, za iskorak na Balkan. Monah Qubibrati, kasniji vladika, ruski komesar u Dalmaciji, bunio je Murlake" protiv Turina, pa je ta akcija dovela i do rata (drugi morejski)".48 Zanimqivo je da je poslije pristizawa ovog materijala u Mletke intervenisao profesor Padovanske akademije, polatiweni Grk Nikola Komnen Papadopulos, pobornik Unije, uzevi u odbranu srpskog vladiku. Nikola je bio doktor filozofije, bogoslovqa i prava. Wegov tekst predstavqa analizu, taku po taku, Zmajevievog Ogledala istine Pobio je sve tvrdwe nadbiskupa Zmajevia, wegov tekst je nazvao satirom, odnosno pamfletom koji je mogao da sroi duh pitomaca propagande, duh kavge, ambicije, opadawa i kleveta". Izuzetno je vano pobijawe tvrdwe nadbiskupa Vientija da srpski patrijarh nikada nije imao jurisdikciju u Dalmaciji.49 Sve je, meutim, okonano dolaskom novog generalnog providura Markantonija Dijeda. On je, ipak, 26. septembra 1721. pisao Senatu da bi Srbi i prihvatili odlazak mitropolita Stefana ukoliko bi se dobio drugi vladika za provinciju, to je konani dukal o progonu visokopreosveenog Stefana od 11. aprila 1722. i ugradio.50
Isto, 363. Isto, 364365. 48 P. B u t o r a c, isto, 228. 49 Jovan R a d o w i , Rimska kurija 595, 599600; R. V. P e t r o v i , Pravoslavna Dalmacija, 14, 15. 50 N. M i l a , Pravoslavna Dalmacija, 375.
46 47

111 Nikola Papadopulo je kao unijat analizirao promemoriju katolikog arhijereja i kazao da je vladika Savatije upravqao crkvom u Kotoru i Risnu. On ak kae da su poslije mletako-turskih ratova pridolice brojem nadmaile staro pravoslavno i staro pravoslavno i katoliko stanovnitvo.51 Za na rad vano je dati isjeak iz djela Pavla Butorca kojim ocjewuje stav nadbiskupa Karamana: Pisac plastiki prikazuje politiku opasnost za mletaku dravu, kad bi episkop imao sjedite u Herceg-Novom, ili u Budvi, iji je biskup sudjelovao na Tridentinskom saboru, a sad ga vie nema."52 Nadbiskup se bavio i pitawem zabrane podizawa srpskih crkava od strane vlasti. Kariman se odluno i veoma snano suprotstavio formirawu episkopije u provinciji i to je konkretni ciq wegovoga spisa. Tvrdi se, daqe, kako srpski svetenici nou ulaze i katolike kue i vre prozelitsku propagandu protiv katolikih dogmi. Takav izvjetaj iz 1722. uvao bi se u biskupskom arhivu u Kotoru. Pavle Butorac pomiwe i teke optube na moriwske Srbe i na sablawivu bezobzirnost srpstva, iz 1725, a kako se iste tube uju i iz Herceg-Novoga.53 Ba po pitawu vraawa episkopije u Boku, istai e se vie nego ijedan drugi kraj u Primorju, Herceg-Novi. Treba jo jednom podvui i uurbani hod zbivawa u opsegu Venecije zapoet u jesen 1723, nakon odluke o progonu vladike Stefana. Providur Markantonije Diedo je uinio poziv ovome narodu da odabere etvoricu kandidata za arhijereja i dolo je do upuivawa zvaninog predloga Senatu. Vicko Zmajevi je na to uputio dvije intervencije. Najprije, jedno ifrovano pismo svome opunomoeniku ureviu u Vatikan 30. oktobra 1724, a takoe, i jednu promemoriju Senatu, povodom senatske odluke da Srbi odabiraju etiri lica. Stefan je za to vrijeme ekao u Vrlici i morao se povui.54 I ova procedura kazuje koliko je teak dogaaj bio progon vladike Stefana i taj dogaaj nije mogao ostati bez reperkusija na sistem vlasti i stabilnost u regiji. Iz tog razloga, i samo iz tog razloga, providur Diedo je pokrenuo svoju akciju za izbor novog mitropolita. No, najprije, pogledajmo kada vladika Stefan biva upuen na zapadne strane. Upravo onda kada jezuitski nasrtaji na Srbiju doseu vrhunac. Karlo odredio je da se u samu Srbiju poaqu misionari. Naime, austrijska uprava je dobila nalog da provodi mjere unijaewa. Odmah su donoene uredbe kojima je katolika crkva stavqana u povlaeni poloaj. U Smederevu, 1726. osnovana je katolika episkopija, razvija se mrea parohija, a gdjekad i kole iji su nastavnici prolazili testove pred isusovakim komisijama. U Beogradu je 1726. osnovana i nia gimnazija.
51 52 53 54

J. R a d o n i , Rimska kurija, 595. P. B u t o r a c, isto, 228. Isto, 228. J. R a d o n i , Rimska kurija, 604, 605.

112 Srbi, kao i ranije, sada u velikom broju, kreu u novi egzodus, natrag u krajeve pod turskom upravom. Srpska pravoslavna crkva pomae svoje graninike i upuuje u Kostajnicu visokopreosveenoga Stefana. Ko zna kako bi se ovaj jezuitski prodor dovrio da nije uslijedila turska ofanziva, a u to vrijeme dola i ruska pomo. Mitropolit Stefan je najvjerovatnije 1. februara 1728. dospio na episkopsku katedru, Kostajniko-zrinopoqsko-liku i mogue je da ga je tamo patrijarh uputio i zbog wegovog iskustva steenog u Boki i Dalmaciji. itav wegov ivotni vijek odreen je sukobima i pritiscima, koje je wegovom narodu i kliru donijelo unijatstvo. Ova eparhija osnovana, od patrijarha Arsenija arnojevia jo u vrijeme Bekoga rata, a weno osnivawe, kao i niz drugih, odobrio je Leopold, 14. marta 1695. godine.55 Opet, po miqewu . Slijepevia, ovo vladianstvo zasnovano je na Narodno-crkovnom saboru u Sr. Karlovcima 1713. iz sastava Karlovako-zrinopoqskog vladianstva. Obuhvatalo je Liku, od Kosiwa do Zvonigrada i tromee, itavu Krbavu, desnu obalu vode Gline i svu Baniju, od Gline do Kupe i Save. Woj su Poarevakim mirom i proirene granice. Wen bijae prvi episkop, poslije mitropolita Atanasija Qubojevia, Dionisije Ugarkovi (17131716), Nikanor Mitrovi (17161728), Stefan Qubibrati (17281738), Aleksije Andrijevi (17411749), Arsenije Teofanovi (17501753) i Josif Stojanovi (17541771). Sjedite episkopiji bilo je u manastiru Komogovini u Baniji, i Metku u Lici, a poslije u Kostajnici.56 U Komogovini, susree se vladika sa starim tekoama, a wegova stara mitropolija doivjee izuzetno teke godine. Budnost i trud srpskoga svetenstva u cijeloj provinciji nee prestati sa odlaskom mitropolita. Manastir Savina, visokopreosveenoga Savatija i oca Teofila predwaie u toj borbi.57 Preosveeni Stefan je, zauzimawem beogradskog mitropolita Mojsija Petrovia, postavqen za episkopa Kostajniko-zrinopoqskog sa sjeditem u Kostajnici. Ovaj je izbor potvrdio car Karlo , i to se moglo dogoditi poslije sremskokarlovakog crkvenog Sabora 7(18) februara 1726, na kome je vladika uestvovao, upoznavi Sabor sa tekim poloajem Srba pod mletakom vlau. Vladika Sava (umadijski) u
55 Radoslav G r u j i , Karlovaka mitropolija (Narodna enciklopedija SHS) kw. , 250. Veliki evropski dogaaj privlaio je odavno pawu istraivaa. Vaqa pogledati: Johan H r i s t o f, baron B a r t e n t a j n, Kratak izvetaj o stawu rasejanog mnogobrojnog ilirskog naroda po car. i kraq. naslednim zemqama, prevod: A. Sandi, Be 1866; E. P i k o, Srbi u Ugarskoj, wihova povesnica, povlastice i drutveno stawe, preveo: S. Pavlovi, Novi Sad 1883; R. G r u j i , Propast manastira Mare, Zagreb 1908; Dr Jovan R a d o n i , Prilozi za istoriju Srba u Ugarskoj u H, H, H veku, Kwige Matice srpske br. 3637, Novi Sad, 1910; D. J. P o p o v i , Velika seoba Srba 1690, Beograd 1954; Jovan S k e r l i , Srpska kwievnost u H veku, Beograd 1966. 56 Radoslav G r u j i , AZBUNIK Srpske Pravoslavne Crkve, Beograd 1993, 126. 57 Pogledaj ispravu u prilogu kwige: Upozorewe Marku Mirkoviu i ocima u Dalmaciji na odbjeglog, vjerovatno jo u vrijeme vladike Savatija, Lavrentija koji se pojavquje kao kandidat za episkopa u provinciji Dalmaciji i Albaniji.

113 velikome djelu Srpski jerarsi" pie kako je preosveeni Stefan za episkopa kostajnikog izabran 1. februara 1728.58 U Arhivu SANU u Sr. Karlovcima uva se tefter trokova mitropolita Stefana Qubibratia za vrlo razliite potrebe Dvora u Beogradu. Ovaj trokovnik obuhvata dvanaest strana ispisanih urednim irilinim pismom. Tefter trokov Vladike Stefana Qubibratia o(d) qeta 1726 junija 16 do qeta 1728 = septemv(rija) 14 d(a)n, za 2 = qeta i 4. m(je)s(e)ca" Vidqivo je, zaista, da vladika Stefan boravi u Beogradu, jer je defter zahvatao period od dvije godine, izmeu 1726. i 1728. kada je odren za episkopa kostajnikog. J. Radoni skree pawu na pismo od 18. februara 1729. vladike Stefana Qubibratia, kojim kazuje kako je ostavio dalmatinsku eparhiju radi progona i prelazi u esarovinu. Sinod samostalne Karlovake mitropolije odredio ga je, kao to smo vidjeli, za Kostajnicu.59 U vezi sa tim, dau ovdje jednu ispravu iz karlovake arhive SAN koja moe osvijetliti pitawe vremena dolaska vladike Stefana u Kostajniku eparhiju. Pismo vladici iteqa Kostajnice, svetenika i laika, kojim upuuju na pravno vaqani put za namjetewe vladike u Kostajnicu shodno zahtjevima bana Palfija i grofa Drakovia. Iznose stawe crkve i dvora u Kostajnici:
Kopia o(d) pisma kostajnikih iteqov. Primili smo one liste Vaeg P(reuzvienstva): koje ste nam zimus poslali po Vasiliju Popoviu. I razumjesmo svaka koja nam piete i zelo se obradovasmo i razgovorismo Vaim s(ve)tim pisanijem: Pake Vam i drugo obznawujemo koja nam se sada kau i zapovjedaju o(d) g(o)s(podi)na grofa naega komendanta da ako bi doao na g(o)s(podi)n. vl(a)dika od Vaego P(reuzvienstva): poslati a ne bi prvqe pred sobom poslao g(o)s(podi)nu grofu pisma koje ima o(d) g(o)s(podi)na bana Palfia u Krainu doi i u varo slobodu da ga ne ima nikgo (!) doekati ni u dom pustiti. Zapovjeda nam se pod veliku katigu vee neka uzme pismo o(d) g(o)s(podi)na bana Palfia i zapov(je)di na g(o)s(podi)na grofa i o(d) g(o)s(podi)n Bana Drakovia da ga imaju primiti i za bikupa u Kraini drati. Ako tako uinite sve e dobro biti i mirno i smjeti emo ga doekati lijepo i u dom pustiti, zato g(o)s(podi)n grof govori, mene g(o)s(podi)n ban Palfia i g(o)s(podi)n ban Drakovi zapovjedaju u Kraini I to smo imali kod crkve crkovnu kelicu gdje je obti d(u)hovnik stajao ono je mjesto grof dao svomu piksmetru a kako ujemo misle i dvor uzeti i sjeno kou istinom. A pitali smo za crkvu da pravimo i grau sjeemo ali nam ne dadu do proviewa, zato ni svoji(h) domova ne smijemo praviti ni u koje ime troiti dok vidimo to e o(d) crkve i o(d) dvora biti
58 S a v a, episkop umadijski, Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, 1996, 468. Po odlasku vladike nastojateq savinski bio je otac Arsenije Milutinov Kaluerovi. Vidqivo je to i iz naredbe providura Sarako ovome ocu da prepusti neki vinograd Lazu Samarxiu kao nasqedniku svoga oca koji je nastojateq protivpravno prisvojio AH, PUMA, f. 100, 85. Na tome poloaju zadrae se otac Arsenije dosta dugo. 59 J. R a d o n i , Rimska kurija, 605. Skree pawu na: Ilarion R u v a r a c, ematizam Eparhije Bokokotorske, dubrovake i spianske za 1889. godinu.

114
Vaeg P(reuzvienstva): S(ve)tije Molitvi da budu vasegda sa nami grijenimi Amin. Mi s(ve)tenici i hristjani varoi kostajnike. Pop Maksim Popovi Pop Ivan Popovi Kuzma Damjanovi Cvijo Cverki Stojan Kavi Lazo Tuli Toa Nikoli Trifan ago Mar(ta) 20 1729. u Kostajnici Poklowenije satvarwemo60

I opet, izabran za boj. Tamo gdje je vaqalo spaavati narod i crkvu od unijaewa. I pored krupnih zasluga u posledwem ratu, kako su se Krajinici koncentrisali u vrijeme Poarevakog mira na bosanskoj granici na tlu Bosne, zasluivi iznova nagradu odbivi turske snage da obiu glavni austrijski kontingent, nita ne zadobie, nego nastavie austrijske vlasti staru politiku. Ova zbivawa donijela su nove srpske iteqe u Liku, Baniju i Kordun. Dravni organi pomiwu vlake porodice" koje su prele u Karlovaki generalat.61 Do ovoga mira Srbi su u Banskoj krajini bili izloeni pritisku zagrebakog biskupa, a i prije toga, ugroavani od svojih oficira i zapovjednika u Krajini, meu kojima nije uopte bilo Srba. I u toj Krajini provodila se praksa iz varadinskog i karlovakog generalata po kojoj je doweaustrijsko plemstvo gledalo da zadri oficirske poloaje, dovodei Krajinike u sve podreeniji poloaj. Podban grof Ivan Drakovi susree se, u godini kada je vladika Stefan namjeten u Kostajniko-zrinopoqsku eparhiju, sa ozbiqnim tubama srpskih trgovaca iz glavne raskrsnice puteva Kostajnice na zapreke wihovoj oigledno ivoj trgovini duvanom, voskom, medom. Wihove su tube bile upuene zapovjedniku Kostajnike krajine, zamjeniku Petkoviu i sekretaru Ivanu Kurilu. Ove su predstavke izazvale smjenu grofa Emerika Erdedija.62 Tokom 1727, uiwena je jedna prezentacija" patrijarha Mojseja Petrovia kojom predlae kandidate za episkopa temivarskog, ali izmeu trojice koje ima u vidu, patrijarh odluno, u prvi plan, istie episkopa Stefana Qubibratia, kazujui da je on wegov beogradski vikar. Tako doznajemo da je vladika Stefan, sudei po tefteru koji sam
ASANUK, MPB 1729/27 Istorija srpskog naroda, etvrta kwiga, prvi tom, Srbi u H veku", Beograd 2000, 176. 62 Isto, 178.
61 60

115 ranije pomenuo, u to vrijeme, mogue ve od 1726. godine bio na dunosti beogradskog vikara, kada ga patrijarh predlae za uprawenu stolicu pokojnog episkopa Janiija (Vladislavia). Zbog znaaja ovog dokumenta dajemo ga u cjelosti:
Ot prezentacije. Poslije kako po smrti ot ovoga sv ijeta Janiija Vladislavia, graskago zakona episkopa Tamivirskoga prestavqenija isti biskupat za sada prazan ostao na jegovo paki mjesto vee tri dobrovrijedne i priline carkovne tri persone koje ovomu biskupatu pohvalnostiju i astiju postaviti se mogut. I sad kako ti Stefan Qubibrati, vikar moj beligradski, Maksim Nestorovi, ditrikta poarevakoga vice vikar, i Vasilije Dimitrijevi prepozitus karlovaki. Sa mnogih zaktjevanom izabrati jegu. Iz kojih jedna istinsko izmeu ovih treh po svakom nainu postaviti se morat. Ali nije drugo nego Stefana Qubibratia sadawega vikara mojego beligradskoga vee i tako episkopa i ot predi va stranah dalmatinskih pod Venecijanom bivega drugo ti je elovjeka s itijem dobroga slubami vrijednoga i za vie reeni episkopat administrirati izmeu drugi boqe vrijednoga postaviti ot maloga mojego razsudenija timao bi. Togo radi ot ponizne i moje dune a i ot dlnosti moje arhiepiskopske istoga Stefana Qubibratia vikara mojego kako ti personu pobonu uenu i dobro vrijednu za isti episkopat vie imenovati temivarski ponizno prezentiruje i ponizno molei neka cesar: veliki: ot svoja naturalski milosti imenovatoga Stefana Qubibratia vam poqe krat reenom episkopatu i priqeeje ditrikte vie za episkopa tamo rezoltirati i milostivweje komfuir movalske (?) petente svrhu toga izdati i uiniti udostoji li se za koju ovu cesarsku veliku i milost i proaja: /na poleini, istom rukom:/: Na taj memorijel otgovoreno jest ovako kako posqeduje da cesarski dvor nikakoe nee imati posla sa episkopi venecijanski repuplike nego neka se izbiraju vrijedne persone cerkovne po redu ot qudi po cesarskomu velim: ivutih i po obiaju ureenom da se prezentiruje. Dneva 14. dek(embra) 1727."63

Dva vana dokumenta za vladikin ivotopis data su u ematizmu za 1889. godinu na 37. i 38. strani. Prvi prua prepis svojerunog pisma vladike od 18. feb. 1729 (!) kojim izjavquje da naputa eparhiju u primorju i ocrtava wen okvir, i drugi, kojim arhijerejski Sinod bira Stefana za vladiku kostajnikog 5. sept. 1728. Potpisani su vladike: temivarski Nikolaj, jenopoqski Vikentije, slavonski Nikifor, sigetski Maksim, sebiki Maksim i arhiepiskop i mitropolit Mojsej. Upravo u Kostajnikoj i Zrinskoj krajini raslo je otvoreno nezadovoqstvo. Pisali su Srbi oficiri i graniari banu i Dvorskome savjetu ne bi li se izmjenile odredbe Regulamenta. Poee se odravati skuptine pod stjegovima, a delegati pooe u Be. U qeto 1730. podban Drakovi zatraio je doputewe Dvorskoga savjeta da ih umiri upotrebom sile. Srbi u Zrinskoj krajini pobunie se protiv zapovjednika Ilijaia i oficira. U Kostajnici se podiglo pet stotina Krajinika.64 Srbi iz Kostajnike i Zrinske krajine nali su u qeto 1730. saveznike u podanicima zagrebakog biskupa i kaptola i meu Hrvatima. Vlasti su za pobunu teretile kostajnikog akona Simeona
63 64

ASANUK, MP A, 1727/176 Istorja srpskog naroda, 178, 179

116 (Filipovia). Tokom 1731. dolo je do paqevina srpskih sela, bjeanije Srba po planinama, hapewa i progona lidera. Mitropolit Vientije Jovanovi spasao je akona Simeona, koji je udaqen iz Banske krajine. Ovo je i godina u kojoj vladika Stefan osniva kolu. Naime, episkopat Srpske pravoslavne crkve u vrijeme mitropolita Vientija Jovanovia otpoeo je jednu sistematsku akciju za otvarawe kola.65 Kazano je da se kole otvaraju pri episkopskim rezidencijama. Episkop kostajniki Stefan otvorio je kolu u svojoj rezidenciji, a lepavinsko severinski episkop Simeon, poslije wega.66 Ova dvojica episkopa preduzeli su, dakle, shodno odlukama episkopata, ove korake i prije poznatog djela Maksima Suvorova.67 No, i prije ovih koraka srpskih vladika bilo je kola u Mari i Lepavini, a 1724. otvorena je kola u manastiru Brqancu. Vladiin egzarh bio je otac Simeon (Filipovi)68 koji je 1730. uestvovao u buni Banske krajine, pa je zbog toga bio progowen. Postoje svjedoanstva da je wegova uloga u ovoj buni bila veoma istaknuta. Zatvaran je u Petrovaradinu, a ivot mu je spasio mitropolit svojim zauzimawem kod ratnog savjetnika Vebera. I poslije toga, stigao je jedan izvjetaj Dvorskog ratnog savjeta 11. januara 1732. na mitropolita Vikentija da je bivi kostajniki vikar Simeon iznova sazivao neki zbor, pa moli mitropolita da ga odvrati od toga.69 Kada mu je dato vrijeme za sreivawe sopstvenih stvari, kako bi bio udaqen u neku udaqeniju eparhiju, stigla su i izviwewa vladiina povodom delawa oca Simeona.70 Velikom predusretqivou kolektiva Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima doao sam do dokumenata koji se odnose na ivot i djelovawe mitropolita Stefana Qubibratia u posledwih deset godina ivota. Meu wima, vrlo je zanimqivo pismo Vasilija Dimitrijevia, najvjerovatnije uiweno 5. oktobra 1731. u Budimu, kojim se nekom srpskome arhijereju, na wegovo traewe, javqa miqewe o kandidatima za episkopa Jovanopoqskog. Vasilije pie o skromnim mogunostima donoewa validne odluke, a onda pomiwe nekoliko kandidata, i istie da inim bratijam arhijerejom nee protivno biti da biste preselili onamo gospodina Stefana Qubibratia jepiskopa kostajnikog za jepiskopa Joanopoqi" Daqe navodi wegove osobine stari, razumni, premudri na onoj strani veliko polazni a i starostiju prispio, nije sumwati se kojemu izmjenniju kako to gdje deavalo se"71 Kazuje, dakle i o vrstini vladiina opredjeqewa aludirajui na druge sluajeve
65 R. G r u j i , Prva srpska gimnazija u Novom Sadu, Letopis Matice srpske 313, 13, Novi Sad 1927, 364, 365 66 C u v a j, Graa za povjest kolstva, I, Zagreb 1910, 454. 67 Dr Duan K a i , Otpor Maranskoj uniji. Lepavinsko-severinska eparhija, Pravoslavqe, Beograd 1986, 109. 68 Dimitrije R u v a r a c, Hrvatsko-severinsko vladianstvo, Srpski Sion, 1905, 225. 69 D. K a i , Otpor, 45. 70 Isto, 45. 71 ASANUK, MPB 1731/65, red: 1620.

117 prelaewa na Uniju. On, prethodno, predlae sqedea lica: gospodin protosinel Andrej Atanasijevi, arhimandrit Isaija i eksarh Teofan.72 Vladika Stefan bio je centralna linost i glavna potpora ne samo kostajnikim Srbima, ve i onima iz Maranske episkopije koji nisu priznavali unijatske vladike pa su mu se obraali za pomo. Eto, u takve je okolnosti stigao novi vladika kostajniko-zrinopoqski. Vladiku, koji je vidio ovakve sudare u primorju, nije ni iskustvo progona navelo da se umiri. I ako bi vlasti pokazale neku mjeru tolerancije i snoqivosti, katoliki klir bijae pobuen na akciju, jer se poveavao broj izmatika". I ne samo to. Primjeen je veliki broj meukonfesionalnih brakova, bratimqewa katolika Hrvata sa Vlasima", primawe u slubu katolikih vjernika. Katoliki kler u Lici teretio je Srbe da ne daju desetinu rimokatolikoj crkvi. Godine 1735. zagrebaki i sewski biskup zabrawivali su kostajnikom vladici Stefanu Qubibratiu, kao i karlovakom vladici da posjeuju svoje vjerne u generalatu i Banskoj krajini. Dvorski ratni savjet optuio je vladiku Stefana 1736. da svoje svetenike rastereuje davawa desetine rimokatolikoj crkvi, to sam upravqa svojim narodom kawavajui vjernike zbog prestupa, ali, zanimqivo, i zbog toga to crkve, od drvene grae rui, pa gradi u tvrdo.73 Vladika je nastojao da se grade nove crkve i episkopske rezidencije, no kada je vladika Stefan poeo da radi na otvarawu narodne kole, protiv Srba u Lici i Krbavi upotrebqena je 1731. i vojska. Izvjesno poputawe stiglo je tek 1736. kada je poeo novi austrijsko-turski rat. Zaista, provjera stare prakse iz doba venecijansko-turskih ratova na Jadranu. Veliku bitku vodio je vladika Stefan i kontra unijatskog vladike Grigorija (Vuinia). Tokom 1732, nastojao je krajiki protopop Nikola Petrovi da se uine popisi u varadinskom generalatu, kako bi se razdvojili pravoslavni i unijati, ali se unijatski vladika protivio znajui da ne moe izai kao pobjednik. Tada su se Krajinici izjasnili za drevnu jerusalimsku crkvu od Istoka. I kada je Srbima polo za rukom da 1734. dobiju svoga pravilnog episkopa, koji e sjesti u manastir Lepavinu, bie odabran kostajniki akon Simeon (Filipovi).74 Najstarije popise parohija u severinskom vladianstvu dugujemo vladici Stefanu Qubibratiu, koji je to uinio u sebi susjednoj eparhiji, koja je odavna bila podjeqena na protopopije. U to vrijeme Srbi su imali velike tekoe, pa je Sabor u Sremskim Karlovcima 1726. izabrao popa Nikolu Popovia za hrvatskog protopopa, dajui mu vlast nad Varadinskim generalatom, koji je bio bez vladike, kao jedino pusto podruje od ranije teritorije Maranske episkopije.
Isto, red: 10, 11. Istorija srpskog naroda, isto, 185; S. G a v r i l o v i , Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj (HHH vek), Beograd 1993. 74 R. G r u j i , Pakraka eparhija, 7578. Vaqa pogledati i: Duan K a i , Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji, Beograd 1971, 328331.
72 73

118 Kada je protopop Nikola prognan, Srbi nisu prestali da tragaju za episkopom. Sredite otpora Uniji bio je manastir Lepavina. Protopop Nikola je zasluan, traei i iz zatvora da se obrazuje jedna komisija za Varadinski generalat, a ta bi komisija utvrdila ko je unijat a ko nije. O tom predlogu razgovarao je 8. septembra 1731. mitropolit Vikentije sa Veberom, koji je obeao da e izdati dekret, kako bi jednom bio kraj ovome sporu.75 Ve poetkom oktobra Dvor je zapovjedio pukovniku Galeru da obrazuje komisiju u koju su uli: krievaki pukovnik Galer, Kostajniko-zrinopoqski vladika Stefan Qubibrati i unijatski svidniko-platenski episkop Grigorije Vuini. Kada je Galer javio Vuiniu o komisiji, te da je srpski vladika spreman u Lepavini, on se jako uznemirio, i uskoro, kada je 18. marta 1732. zapoeo rad komisije, vidjelo se kakav e konani rezultat biti. Uloga vladike Stefana u radu ove komisije je kquna. U svakoj parohiji sakupio bi se narod, sa starjeinama kua, pa bi im bio proitan carski dekret, u kome je, po izvjetaju episkopa Stefana, naglaeno da je u Varadinskom generalatu od cara episkopu svitnikom iliti maranskom data vlast kormila cerkovnago zakona greeskago i strojenija onamowih du, i dohotki znatnija, a naipae po jedan groi od kojegodo domu" Daqe se ini snana i iskquiva sugestija uz pozivawe na ranije dekrete. Kada bi se proitao dekret popisane su sve muke glave starije od petnaest godina, pitajui ih za vjersku pripadnost. No, esto, i ne ekajui da budu pitani, Srbi su izvikivali svoje protivqewe. Episkop Grigorije je slomqen, dajui i izjave o vjernosti Istonoj crkvi.76 Velika pobjeda srpskih svetenika bila je sadrana u izvjetaju koji je Galer poslao u Be. Poraz unijatske propagande. Protopop Nikola uze maha i zatrai za Maransku eparhiju pravoslavnog vladiku.77 I miropolit je traio da se poslije upokojewa sigetsko mohakog episkopa Maksima (Gavrilovia) ta eparhija ukine i sastavi sa Budimskom, ime bi se broj eparhija smawio za jednu, a prilo bi se stvarawu nove eparhije u Varadinskome generalatu. U odluci Dvorskoga ratnog savjeta od 10. aprila 1734. kae se da, s obzirom na srpske privilegije, oni imaju pravo na dvanaest eparhija, a poslije ispadawa jedne, upokojewem sigetsko-mohakog vladike Maksima, doputa se da se prie birawu jednog neunijatskog episkopa za eperahiju u Lepavini, u unutrawoj Austriji". Izbor je pao na Simeona Filipovia, bivega egzarha kostajniko-zrinopoqskih episkopa.78 No, tek u prvim danima januara 1735. izdata je konana potvrda za vladiku Simeona. Ovoj srpskoj pobjedi put je, umnogome, prokrio iskusni vladika Stefan. Vladika je na elo Kostajniko-zrinopoqske episkopije, koja je ukquivala i Liku i Krbavu, stigao nakon, tada ve davnawe, odluke Srediwe politike vlasti od 1707. kojom je Pridvorni ratni savjet rijeio kako privilegije vae samo za one Srbe koji su pristigli pod
75 76 77 78

Milutin J a k i , O Vientiju Jovanoviu, Novi Sad 1900, 41. D. K a i , Otpor, 38, 39. R. G r u j i , Propast manastira Mare, Zagreb 1908, 9. D. K a i , Otpor, 40, 41.

119 Arsenijem , ime su iz te zajednice iskqueni Lika, Krbava, Banija i Varadinski generalat.79 Vaqa se podsjetiti na kakvom je tlu vladika ostvario svoj rezultat u odbijawu Unije. Jo za posledweg velikog rata (17151718) u ovim predjelima je djelovao unijatski episkop Rafail Markovi na poloaju maranskog vladike, a wegov rad bie obiqeen krajwim primitivizmom. Upravo crkvu u Pisanici koju je vladiin referendum" dotakao on je zatvorio.80 Na izmaku rata Karlo je otvorio poqe prodoru katolikih misionara, pa i jezuitskog reda.81 Ali, 1722. dolazi na istorijsku pozornicu mitropolit Mojsije kao koadjutor mitropolitu Vientiju, a Srbi nastoje na garantovanim privilegijama od avgusta 1690. U to vrijeme nametan je od strane vlasti projekat trojne kandidacije episkopa, po kojemu e kasnije biti predlagan i episkop Stefan. Na mjesto episkopa Markovia doao je Grgur Vuini. Mitropolit Mojsije uspio je u sazivawu Sinoda gdje je raspravqano i o sistemu izbora episkopa, ali je Karlo 1727. okonao to pitawe bez kompromisa.82 Mitropolit se upokojio 1730, ali wegovo djelo nastavili su Vientije Jovanovi i episkop Stefan Qubibrati, kao predvodnici otpora Uniji. Najznaajnije vladiino djelo, i mogue, najvei trijumf Pravoslavqa nad Unijom u zapadnim krajinama, ostvario je preosveeni Stefan Qubibrati pobjedom u martu 1732. nad pobornicima Unije. Dravna komisija je obila parohije u kojima su ivjeli pravoslavni Srbi (hristijani) i na skupovima narod se nakon itawa carskog dekreta i komentara izjawavao da li je unit" ili pripada Vostonoj crkvi. Prvo pitawe na ovom referendumu" dakle, sugerisalo je pripadnost Uniji, pa ipak, narod se izjasnio za pripadnost pravoslavqu. Koliki je organizacioni doprinos srpskog arhijereja, moemo danas samo da nagaamo, ali je, svakako, ogroman. Posao je, sudei prema izvjetaju vladike Stefana zapoet 16. marta 1732, a dovravan do konca istoga mjeseca. Sadri dvadeset i pet kapitula kojim, svakoj pojedinano, po parohijama i predjelima, svjedoi izjawavawe parohijana. Sudei po datumu dolaska u selo Rovite, 28. marta, da se vjerovati da je vizitacija dovrena tokom marta. Izvjetaj obuhvata 14 stranica rukopisa koji bi, po potpisu vladiinom, mogao pripadati upravo vladiinoj ruci. Vladika se potpisao na sqedei nain: Kostajniki, Zrinopoqski, Liki i Korbavi Episkop Stefan Qubibrati" Kapitulim 1, od 18. marta: Marta 18 pridohom u faru i enuriju Monastira Qepovinskago u selo Svisvete tamo svetenik Simeon Jeromonah Qepovinec" Kazuje vladika da ima 70 domova, a rezultat izjawavawa bijae: Mi uniti rimske: carkve nismo bili do sada niti hoemo biti ot
79 Jovan S k e r l i , Srpska kwievnost u H veku, Prosveta Beograd 1966, 29. Izvanredni sintetiki prikaz stawa srpskog naroda pod habzburkom dominacijom u 18. vijeku. Shodno okvirima i dometima srpske istoriografije, i ovdje nema rijei o okrajnim djelovima srpskoga dosega u kojima se tako znaajno istakao vladika Stefan Qubibrati 80 J. R a d o n i , Rimska kurija, 486, 487 81 Isto, 491. 82 Isto, 494.

120 sada, mi svi ada Jerusalimske: vostonija Crkov graskago ispovjedanija i Zakona i svetih dogmatov wih." Kaputul 2. se odnosi na far i enuriju Batinsku od 187 domova paroha Niifora i Teodora, a ova je vizita uiwena bez znawa vladike i opet bez uspjeha Unijata. Takoe, kapitul 2, mogue grekom, odnosi se na selo i parohuju Munu od 86 domova parohijskog svetenika Jovana Pruevia. Kapitul 3, upinovci sa 85 domova paroha Jovana Milivojevia; kapitul 4, parohiju Pod Govce sa 163 doma i parohom Danilom Staniem; kapitul 5, dralovi sa 144 doma i parohom Jovanom Kosmanoviem; kapitul 6, erovac sa 153 doma i parohom Konstantinom Budimirom; kapitul 7, sa 111 domova i parohom Milosavqeviem; kapitul 8, Bedenik sa 143 doma i parohom Mihailom Petkoviem; kapitul 9, Pisanica sa protojerejom Nikolajem i bratom mu Simeonom Teodoroviem; kapitul 10, Ogrovac sa 220 domova i parohom Danilom Zdjelaroviem; kapitul 11, Grubino Poqe sa 135 domova i parohom Pavelom ukiem; kapitul 12, Zdenci Veliki i Mali sa 155 domova i parohom Pavelom Vukiem; kapitul 13, Dujakovac sa 123 doma i parohom Antonijem; kapitul 14, Rastovac sa 133 doma i svetenikom Stojakom; kapitul 15, sa 250 domova i svetenikom Ilijom; kapitul 16, Pava sa 111 domova i svetenikom parohijalnim popom Lazom Boiem; kapitul 17, Paijan sa 107 domova i parohijskim svetenikom popom Stankom, kao i farom Dinina i Popovaka sa 212 domova i svetenicima Markom Maiem i Maleem Popovakim; kapitul 18, utini; kapitul 19, sa 158 domova popa Nikolaja i farom Gudovakim sa 200 domova i parohijskim svetenikom Gavrilom Vuetiem; kapitul 20, Rovita sa 145 domova i svetenikom Stefanom; kapitul 21, Sv. Ivan sa 60 domova i svetenikom Arsenijem Maraninom. U okviru ovoga kapitula vladika svijedoi o izjawewu Maranskom biskupa koji je kazao da on, biskup maranski jeste istone crkve arhijerej i ispuniteq obdrateqni Zakona Grkog Slijedi kapitul 22, Poganika, sa 110 domova i svetenikom Radom; kapitul 23, Golubinci, sa 113 domova i svetenikom popom Gavrilom; kapitul 24, selo Plavnice, sa 135 domova i svetenikom Stojkom i konano, kapitul 25, Krajina urevaka sa, mogue, 130 (150?) domova i svetenikom Miloem.83 Na taj nain srpski vladika, prognan iz primorja poweo je valiku pobjedu nad Unijom u gotovo bezizglednoj situaciji na predjelima krajweg domaaja wegova naroda. Uinio je on tako veliku nadgradwu djelu patrijarha Arsenija. Tamo na zapadnim stranama, vladika se i upokojio, najvjerovatnije 15. aprila 1737,84 ukoliko bi se autentina biqeka iz rukopisne stihologije manastira Grgetega kazivala o danu ukopa vladiina. Q. Stojanovi u petome svezku Starih srpskih zapisa" donosi ovu biqeku: Prestavi se gospodin Stefan Qubibrati, episkop Kostajniki. Pokopa se v monas. Komirju qeta 1737-go april. 17-go".
83 ASANUK, MP A, 1732/20, 47, Dokument je dosta oteen vlagom a prisutne su i lakune. Na ovoj vanoj ispravi neko je otrom olovkom na povrinama zahvaenim vlagom potcrtavao neitke djelove rukopisa, reklo bi se ispravno i sa poznavawem stare ortografije. 84 Istorija srpskog naroda, 49.

121
CONTRIBUTIONS TO THE BIOGRAPHY OF THE MOST REVEREND METROPOLITAN STEFAN LJUBIBRATI by Goran . Komar Summary The Serbian bishop Stefan realized a national-ecclesiastical mission of the highest significance. After bishop Savatije, he strengthened the Serbian political-territorial and ecclesiastical domains at the points which were the most sensitive and most complex for the existence of his nation during the Venetian-Turkish wars, as well as during the time of stabilization of the realized and repeatedly renounced privileges and contracts with the two catholic states, Venice and Austria. For a very long time, certainly till 1725, the bishop lived and freely moved and acted in Boka Kotorska, and later went to Belgrade, became the vicar of the Metropolitan Mojsej, and the bishop of Kostajnica, Zrnopolje, Lika and Krbava. He was also a candidate for the bishop of Timisoara. He suffered an extremely great sacrifice for his nation and Church, permanently presecuted as an unyielding fighter for the freedom of the Orthodox Church.

UDC 794.91(497.113 Sr. Karlovci)17"

arko Dimi

JEDAN PRIMER ODNOSA GRADSKIH VLASTI PREMA KOCKARSKIM IGRAMA U KARLOVAKOM KOMUNITETU KRAJEM H VEKA
SAETAK: Krajem H veka karlovaka policija je zatekla u kockawu u Potanskoj gostionici grupu stanovnika Sremskih Karlovaca, meu kojima i nekoliko uglednih, kao to je i Leopold Bihner lan Spoqnog saveta. On pie izjavu o tome ta se dogodilo i u woj iznosi podatke i o vrlo strogim kaznenim merama koje e biti na wemu primewene. KQUNE REI: (Sremski) Karlovci, Potanska gostionica, Leopold Bihler, Johan Kashuber i Franc Prohaska.

Kockawe je zajedniki naziv za razliite igre na sreu.1 U drutvenom ivotu qudi, u razliitim formama i oblicima sigurno je da je ono prisutno jo iz perioda pre oko 5000 godina.2 Kako je, neretko, kockawe bilo uzrok nematini, esto i propasti onih koji su se kockali, zatim wihovih porodica, kao ozbiqan drutveni problem, ovaj su porok drave pokuavale da reguliu raznim, kako zakonskim sankcijama tako i moralnim pravilima. Borbe protiv ovog poroka, zaiwenog snanim qudskim strastima bile su mawe ili vie uspene, ali su sankcije protiv korisnika, neretko, u prolosti zbog ozbiqnosti problema bile i prilino rigorozne. O tome nam svedoi jedan dokument iz zbirke VARIA Karlovakog magistrata, koji potie iz daleke 1794. godine.3 Pre nego to se osvrnemo na sam sadraj ovog neobinog dokumenta obratiemo pawu na pravno i policijsko ureewe Karlovaca krajem H veka. Sremski Karlovci se od 1753. nalaze u statusu slobodne vojRodoqub J o v i , Bolest starija od istorije, Peat, br. 21, 2008, str. 2425. Kockawe je naziv za razliite igre. Razliite forme kockawa imaju i razliitu istoriju. Antropolozi se slau da podaci sakupqeni u HH veku daju solidne implikacije da je kockawe oduvek postojalo u velikim drutvima (sigurno i u malim, prim. .D.) i da je imalo vaan udeo u ivotu i bogatih i siromanih. Koreni kockawa datiraju jo iz drevne Kine 2300. godine pre nove ere, ali se sreu i u Indiji, Egiptu, Rimu. Set eleznih kockica od 1500. godine pre nove ere, verovatno iz Tebe, a specifini zapisi o kockawu naeni su i u Keopsovoj piramidi. 3 ASANUK F K.M. Varia (Species Factu)/1794.
1 2

124 nike varoi komuniteta. Prema normi i regulativu iz 1753, Karlovcima je upravqala slobodno izabrana optinska uprava Magistrat, koji se sastojao od naelnika (predsednika), koji je ujedno imao (za ovaj tekst bie vano) i funkciju sudije, dva graanina senatora, belenika, jednog, a kasnije i dva sindikusa, koji su bili sudije istraiteqi, pravni referenti i varoki braniteqi. Zatim je postojao Spoqni savet, komesar policije sa ajdunktom, koji je bio inovnik ekonomske struke, kancelista, pisari i vei broj slubenika.4 Magistratski sud inili su: naelnik, dva senatora, belenik i sindikus. To je bio prvostepeni sud, a sudio je u svim graanskim sporovima i mawim kriminalnim sluajevima. Sindik je o svakoj tubi podnosio pismeni referat na osnovu sprovedene istrage i upoznavao sud sa zakonitom kaznom kojom se treba kazniti krivac. On je imao samo votum informativum.5 Presuda na veu kaznu, kao na primer gubitak graanskog ili majstorskog prava, ila je na potvrdu Apelacionom sudu u Oseku, a od 1783. godine u Petrovaradinu, gde se preselila Generalna vojna komanda Slavonske vojne granice. Apelacioni sud bio je druga, Dvorski ratni savet trea instancija.6 U Komunitetu je postojao i organ Vea dvanaest graana, ili spoqni savet ili senat, koji je bio savetodavni organ u varokim ekonomskim poslovima. Pored toga, lanovi Spoqnog saveta prisustvovali su u turnusima svakoj policijskoj istrazi, kao i policijskom suewu, davali Magistratu svoje miqewe o pojedinim ekonomskim pitawima, ili su na uviaje prilikom kakve priiwene materijalne tete, kako u varoi tako i u ataru, vinogradima, poqima i umama.7 Meu slubenicima Karlovakog magistrata bilo je i policije u popisu slubenika Magistrata iz 1750, pomiwu se policijski pomonik Emanuel Sah iz Dancina, narednik strae Mihailo Stefanovi i varoki kaplar Georgije Igwatovi iz Sasa, zatim sedam pandura i est nonih straara. Svi straari bili su islueni vojnici, ali su bili pismeni i pored srpskog morali su znati i nemaki jezik.8 Primetno je da je za tadawi broj stanovnika (oko 5.000) prisutan prilian broj stalno zaposlenih pandura i nonih straara. Pri tome, svakako treba imati na umu da je kroz ceo H vek ovaj deo Srema bio zahvaen hajduijom i razbojnicima, pa zato i ne udi ovakva situacija u, za to vreme bogatim, Sremskim Karlovcima.9 Za potrebe razumevawa ovog dokumenta, vano je razjasniti jo neke mogue nedoumice, obzirom da su u ovom dogaaju uestvovali i karlovaki graani. Privilegovani deo stanovnitva, pored plemstva, svetenstva, oficira, profesora i uiteqa, najznatniji je deo stanov4 arko D i m i , Sremski Karlovci od naseqa do grada, Novi Sad Sremski Karlovci, 2008, str. 4243. 5 Votum informativum Policijski zapisnik. 6 Kosta P e t r o v i , Karlovci i karlovako stanovnitvo od 17531815, Istorijski asopis, kw. HH, SAN, Beograd 1959, str. 296297. 7 Isto. 8 Isto. 9 arko D i m i , Popis Pregled carsko-kraqevskog vojnog komuniteta Karlovaca iz 1840. (rukopis).

125 nitva s pravom graanstva. Pravo graanstva nije bilo nasledno, ve se sticalo linim zaslugama. Da bi ugledan stanovnik, u ovom sluaju Sremskih Karlovaca, mogao stei graansko pravo morao se odlikovati vrlinama. Pijanci, kartaroi, tj. kockari, qudi nemoralnog ivota i ponaawa nisu mogli, ma koliko bili imuni, postati graani i odgovarati varokim besplatnim obavezama u okviru raznih graanskih dunosti. Svim sudskim i policijskim istragama i suewima prisustvovalo je dva i vie graana. Graani su, pri tom, uivali i velika prava. Kao najznaajnije, isticano je, to to nisu mogli biti telesno ili fiziki kawavani za svoje prekraje, ve im je kazna pretvarana u novanu globu. Ako je prekraj bio vei, i graanin osuen na zatvor, nije ga izdravao sa ostalim osuenicima, ve u posebnoj, prostranoj i istoj zatvorskoj prostoriji u Magistratu, tzv. graanskom zatvoru".10 Graanin je u sveanim prilikama nosio gradansku odedu" (slina plemikoj) i opasivao ma. Primer ove odee moemo videti na portretu znamenitog karlovakog graanina Dimitrija Anastasijevia Sabova.11 Novi regulativ za komunitete donet je 1. maja 1787. Prema ovom regulativu, izmeu ostalog, ekonomskog inovnika, komesara policije, narednika strae i sanitetski personal postavqala je Generalna komanda na predlog Magistrata, a pandure i poqare postavqao je Magistrat.12 Novina je da, po ovom novom regulativu koji se odnosi i na period nastanka ovde pomiwanog dokumenta, naelnik ima pravo da slubenike kawava opomenom i zatvorom, u teim sluajevima i pootrenim zatvorom u gvou.13 S obzirom na to da je od 1770. postavqen za komesara komuniteta, Tadija Esterajher je sam pozivao i birao lanove Senata, a zatim i naelnika, a to su uglavnom bili predstavnici malobrojne nemake mawine u Karlovcima. Pored ovakvog tretirawa prava i demokratije" prema veinskom srpskom stanovnitvu u naletu germanizatorske politike Bekog dvora, ovde u provincijalu" naseqavano je nemako stanovnitvo iz cele monarhije uz povoqne kredite, brz napredak u dravnoj slubi ili zanatlije sumwivog znawa, a svi, uglavnom, i sumwivog morala. Nekoliko detaqa iz ovog zapisnika, iz daleke 1794, nama su za istoriju Sremskih Karlovaca znaajni i ujedno potvrda su naih slutwi i novih saznawa. U ovom species facti (izreene iwenice) nalazimo da je grupa uglednih karlovakih stanovnika, meu kojima je i jedan graanin, uz to lan spoqnog Saveta, izvesni Leopold Bihler sa Johanom Kasthuberom bavarom, Francom Prohaskom i jo nekima, svi uhvaeni u kockawu 28. oktobra 1793, prilikom kockawa u novac kod Potanske gostionice.14
Kosta P e t r o v i , Karlovci i karlovako stanovnitvo str. 296. arko D i m i , Sremski Karlovci od naseqa do grada str 44. 12 Kosta P e t r o v i , Karlovci i karlovako stanovnitvo str. 297. 13 Isto 14 Potanska gostionica ili krma Kod potanskog roga" pripadala je prvo plemikoj porodici Andrejevi, a ve krajem veka u vlasnitvu je plemike porodice Zamfirovi.
10 11

126 Prema wihovim izjavama, oni su odmah sutradan, tj. sledeeg jutra bili pozvani iz venice od strane gospodina kapetana i gradonaelnika". Wihova izjava glasi: Mi, dole potpisani smo, 28. oktobra prole 1793. godine, zbog zabavqawa oko igrawa u mawu sumu novca kod Potanske gostione, odmah sledee jutro pozvani iz Venice od strane gospodina kapetana i gradonaelnika. Zatim smo upitani zato smo mi i nama podreeni igrali u gostioni, zar nismo znali da su ovakve (kockarske, prim. aut.) igre zabrawene. Odgovorili smo da nismo igrali nita zabraweno, meu kojima sam ja, prvopotpisani, da bi se izvukao (pitao m.p.): zato ja ne smem da igram radi svoje zabave? Plaam svoj porez sve vreme i inae nisam nikome duan. Potom se kapetan (na ove rei, prim. aut.) razquti rekavi mi: On je jedan razuzdan ovek, on je takoe i druge qude uinio razuzdanima i smesta treba da ide u zatvor.15 Posle ega sam odmah, bez opirawa, odveden i zatvoren govorei da u se daqe aliti. Iz drugih wihovih rei razumeo sam sledee: Vama e pored kazne zatvorom biti oduzeta imovina, skinut graanski kaput (graanska odea prim. . D.), a zatim ete biti Macku16 predati da vam d 25 po turu. Posle izdravawa kazne imovina e Vam se vratiti. Nakon izdrane kazne biete graani kao i ranije. (Izjava data) u Karlovcima, 2. januara 1794.

Vidi: arko Dimi, Zamfirovii (znamenita karlovaka porodica), asopis za nauku, kulturu i umetnost Krovovi, broj 67/70 Sremski Karlovci, god. HH, 2007, str. 120 124. 15 U karlovakom magistratskom zatvoru izdravali su kaznu zatvora osuenici koji su bili osueni do pola godine zatvora. Due kazne osuenici su izdravali u tamnicama petrovaradinske tvrave. 16 Po imenu bi se dalo zakquiti da je Macko verovatno Ciganin, s obzirom na to da su oni najee izvravali ove zadatke batinawa, veawa i sl.. Za tu priliku su pozivani iz okoline, jer karlovaki Cigani to nisu radili. Tortura (muewe radi priznavawa krivice) je u Vojnoj granici postojala sve do 1776. godine kada je zvanino ukinuta. Saznajemo iz magistratiskih dokumenata, da su muewa vrili Cigani. Za razliku od privilegovanih karlovakih graana kontribuenti ili poreske glave" u koje su spadali: vinogradari, nadniari, i svi siromani ili sitni trgovci i zanatlije, a oni koji nisu imali moralne kvalifikacije za graane, bez obzira na wihovo imovinsko stawe poseban pik" su vlasti imale na zanatlije i trgovce koji nisu bili po voqi vlastima zbog politikog ili opozicionog stava. Postupak vlasti prema kontribuentima ili stanovnicima varoi bio je esto vrlo otar pa ak i surov. Kawavawe kontribuenata izvravalo se subotom na Trgu ispred Magistrata, tzv. pijacom, kada je u Karlovcima bilo i najvie sveta iz okolnih mesta i samih Karlovaca. Oko 10 sati pre podne iznosila se pred zgradu Magistrata klupa zvana dere". Doboem ili trubom bi se oglasio skup, ef policije sa lekarom i sindikom izlazio bi na Trg, profus bi sa pandurima dovodio osuenika, doao bi izvriteq presude, kakav Nemac ili Ciganin. Lekar bi pregledao osuenika, koji bi zatim legao potrbuke na klupu na kojoj su bile montirane etiri karike (kaia), kroz koje bi osuenik proturio ruke i noge i one bi bile vezane. Posle toga bi se oglasila truba (ili dobo) i sindik ili ef policije bi proitao presudu. Zatim bi se oglasio dobo, a izvriteq bi poeo batinati. Vidi: Kosta P e t r o v i , Karlovci i karlovako stanovnitvo od 17531815, , HH, Beograd, 1959, str. 302. i arko D i m i , Sremski Karlovci od naseqa do grada, Sremski Karlovci Novi Sad 2008, str. 25.

127 Izjavu dole potpisali: Leopold Bihler, lan spoqnog Saveta; Johan Kashuber, bidermaster (bavar); Franc Prohaska, rimermajster (remenar); Interesanto je da se postupak protiv karlovakih kockara" oduio. Oni su uhvaeni u kocki17 28. oktobra 1793, a izvetaj kolovoa Bihler podnosi 2. januara 1794. Dakle, ceo sluaj jo nije zavren. Da su ovakvi sluajevi krajem H veka bili prilino ozbiqno tretirani govori nam nekoliko lanova Policijskog propisa za policijske inovnike Vojnog komuniteta Karlovci u Slavonsko-sremskoj vojnoj granici radi odravawa javnog reda i mira s poetka HH veka. lan 37. kae: U kafanama i gostionicama su zabrawene sve igre nedeqom i praznicima pre 3 sata po podne. Takoe, u gostionicama, pre tog vremena ne sme biti muzike". lan 38. kae: Protiv zabrawenih hazardnih (hazard spiele) igara e se sa naroitom briqivou preporuiti policijskoj slubi primenu postojeeg kaznenog Zakona, a ona (sluba m.p.) treba da izvesti Magistrat im opazi da se igra makar u najmawu sumu."18 Iako ovaj Policijski statut potie iz 1837, vidimo da se o ovoj poasti vodilo rauna. Zanimqiva je i najava kazne prema Leopoldu Bihleru. Wemu su kapetani policije i gradonaelnik zapretili pored zatvorske kazne i skidawe graanske odore da bi ga sveli u status kontribuenta, koji moe biti tada i fiziki kawavan, zatim da e mu biti oduzeta imovina, verovatno da e biti kawen i novano, a kada sa wega skinu" kaput, tj. gradansku" odedu predae ga Macku koji e mu dati (udariti) 25 po turu. U nastavku, Bihler prenosi pretwu kapetana i naelnika: Onda opet posle izvrene kazne, imovina e Vam se vratiti i biete posle izdrane kazne graani kao i ranije". Ova izjava u svom posledwem pasusu daje jednu novu sliku o statusu graanina u Komunitetu nakon donoewa novog regulativa od 1. maja 1787. godine.

17 Iz ovog dokumenta ne vidimo o kakvoj se igri radi, ali najverovatnije da su u pitawu karte. Oteavajui faktor u celom dogaaju je to su igrali za novac. 18 ASANUK 1834 (1854) KM k.152. br. 236.

128
AN EXAMPLE OF THE ATTITUDE OF CITY AUTHORITIES TO GAMBLING IN THE KARLOVCI MUNICIPALITY AT THE END OF THE 18th CENTURY by arko Dimi Summary This text is just outline od this interesting issue which has existed for centuries as a problem in many communities. We tried to shed light on it at least for a moment with the example of the free military municipality of Karlovci at the end of the 18th century within the then Habsburg Monarchy. The document, then, also offers us new information that the citizen could be physically punished according to the new regulation, and after serving the time was given back the citizen status. Moreover, there are data that the new settlers from the regions of Austria and Germany were colonized from the state" reasons, but that they were also partly of a dubious" morality and that they brought their habits" to newly settled regions of the Monarchy. Thanks to this document of modest volume, we are able to gain insight into the old like gambling and an attempt to deal it at the end of the 18th century.

UDC 614.2(497.113 Sr. Karlovci)1836"

arko Dimi

POPIS INVENTARA KARLOVAKE BOLNICE IZ 1836. GODINE

SAETAK: Autor publikuje jedan popis inventar Karlovake varoke bolnice iz 1836. godine. Ovi popisi inventari bili su deo redovne prakse u komunitetu i vreni su u razmacima od nekoliko godina, sa izuzecima i ee, kada Generalna komanda iz Petrovaradina vri i vanredne preglede bolnikog objekta i stawa inventara. KQUNE REI: Karlovaka bolnica, inventar bolnice, Konstantin Peji, gradski fizik, Tomas Fridrih upravnik bolnice.

Jedna od najznaajnijih godina u novovekovnoj istoriji Sremskih Karlovaca sigurno je 1753, kada se ispunila velika eqa svih Karlovana. Dvorski ratni savet, kao vrhovna zemaqska vlada za Slavonsko sremsku vojnu granicu, proglasio je Karlovce za slobodnu vojniku varo komunitet.1 Ovim proglaewem Karlovani su osloboeni slube u vojsci, s tim to su za uzvrat plaali kontribuciju, besplatno prevozili vojnu opremu i lica koja odredi vojna vlast i primali na prenoite odreena vojna i civilna lica.2 Sledile su zatim, za budui razvoj varoi, izuzetno znaajne obaveze kao to su: izgradwa i uvek u dobrom stawu odravawe kola, tj. kolskih prostorija, inovnikih stanova, zatim izgradwa bolnica i osnivawe fonda za leewe siromanih.3 Karlovani od ovog datuma i zavanino imaju uz kole obavezu da osnuju i podignu varoku bolnicu. Velika prepreka je bila i to to su u preuzetoj obavezi bolnicu morali sagraditi o svom troku, a uz to i osnovati fond iz ijeg bi se prihoda izdravali oboleli siromani Karlovani.4 Zbog loije ma1 arko D i m i , Sremski Karlovci od naseqa do grada, MID KC Karlovaka umetnika radionica, Sremski Karlovci Novi Sad, 2008, str. 41. 2 Isto, str. 42. 3 Isto. 4 Prim. dr Petar M i k i , Bolnica karlovakog Magistrata u H i HH veku (17531941), Krovovi, asopis za nauku, kulturu i umetnost, Sremski Karlovci, god. HH, 2006. broj 6366, str. 45.

130 terijalne situacije, bolnica je graena due od dve decenije, a zavrena je 70-ih godina H veka.5 Lokacija za podizawe bolnice odabrana je, kao i u ostalim slinim mestima u tzv. Dowem kraju, koji je bio, tada slabo naseqen u blizini kontumaca, zbog mogunosti zaraze, kako bi se tamo izdvojeni mogli smetati i zaraeni bolesnici. Ova prva podignuta bolnica imala je 5 bolesnikih soba sa 22 leaja, sobu za bolniara, kuhiwu i nusprostorije. Bolnica je bila u statusu optinske ustanove, imala je svoj buxet iz koga se izdravao bolniar, plaala hrana i lekovi za bolesnike, obnavqao bolniki inventar, nabavqalo se drvo za ogrev i svee za osvetqewe.6 Interesantan je podatak da je prvobitna bolnika zgrada bila podignuta na kliskom terenu, to je u Karlovcima inae, do danas, est sluaj, zato se zgrada bolnice morala 1797. poruiti i sagraditi na, otprilike istom, ali boqe fundiranom terenu.7 Sredinom HH veka, za vreme patrijarha Josifa Rajaia, bolnica je iz temeqa adaptirana i poprimila danawi izgled. Pored buxeta, sredstva za izdravawe bolnice obezbeivana su i na druge naine. Bio je obiaj, koga su se pridravali svi koji su pravili testament,8 da se sete bolnice i za wu ostave neku sumu. Zatim, svetenici su sa amvona u svim crkvama, u propovedima, esto opomiwali vernike da se sete bolnice. Bilo je sluajeva da ostareli samci zavetaju svoju imovinu bolnici, s tim da svoje posledwe dane provedu u woj i da se nakon wihove smrti bolnica pobrine za sahranu. U bolniki fond odlazile su i razne novane kazne, koje je uzimao Magistrat od nesavesnih zanatlija i trgovaca zbog visokih cena. Policija je ee u zatiti potroaa premeravala kupqeno meso u mesarama i zbog toga ih globila, a globe uplaivala u bolniki fond.9 Buxet za izdravawe bolnice sadrao je i ove priloge: 1. Laudemium10 porez koji se plaao prilikom kupovine i prepisa zemqita; 2. Ostavina bez naslednika; 3. Prilozi esnafa; 4. Porez kad se neko seli iz Karlovaca;
5 Za prve decenije podizawa i delawa bolnice nemamo sauvanih arhivskih dokumenata, jer su dokumenta o bolnici iz magistratskih arhiva toga vremena stradala u poaru ili unitena i tek je 1779. godine u matrikulama umrlih Dowe karlovake crkve pomenuto da je u karlovakoj bolnici umro Milo Tabak. Vidi: prim. dr Petar M i ki, Bolnica karlovakog Magistrata u H, HH i HH veku (17531941) str. 45. 6 Kosta P e t r o v i , Zdravstvene prilike u Sremskim Karlovcima u u H, HH i HH veku, Rad Vojvoanskih muzeja, sv. 11, Novi Sad 1962, str. 53. 7 Isto str. 75. 8 arko D i m i , Testament o zaostavtini karlovana Gavrila Stejia iz 1777. godine (rukopis). Steji u svom testamentu zavetava po 12 f bolnicama u Oseku, Peti, Petrovaradinu, Karlovcima i Temivaru. 9 Kosta P e t r o v i , isto, str. 53. 10 Prihod od laudemijuma br. 1. iznosio je 1799. 402 for. 50 krajcara, a celokupan prihod od 7 navedenih pozicija 3.692 for. 20 krajcara. Vidi: Kosta P e t r o v i , str. 75.

131 5. Procenat od interesa na kapital; 6. Prihod od prodaje stoke i kowa bez gospodara; 7. Legati.11 Rad bolnice nadzirala je Generalna inspekcija vojnih komuniteta, a ona je o svojim nalazima izvetavala Magistrat sa strogim naredbama da se naeni nedostaci to hitnije uklone.12 Nalazimo i pohvale, tako Generalna komanda iz Petrovaradina 14. 11. 1822, feldmaral lajtnant Sigental lino obavetava Karlovaki magistrat da je tabni lekar dr Kinstler pregledao karlovaku bolnicu i naao sve u najboqem redu, te ovom prilikom izjavquje svoje zadovoqstvo".13 Pored pohvala nalazimo i negativne ocene i to samo godinu dana nakon to je saiwen popis bolnikog inventara karlovake bolnice (1836). tabski medik Roh naao je 1837. godine da asovnik u bolnici nije ispravan, da su obdukcioni noevi tupi, da se voda doprema iz Dunavca, a u bolnici je vie sifilistiara nego prethodne 1836. Takoe, primetio je da u Karlovcima na etiri grobqa nema mrtvanica.14 Bilo je primedbi od strane inspekcije i da je istoa u bolnici zanemarena, vode u bunaru nije bilo, bolesnici razliitog pola lee u zajednikim sobama, iako se to kosi s kunim redom, bolesnike sobe nisu okreene, pei nisu popravqene, drva nisu nabavqena, tavan je u loem stawu i ve ne moe zimi tu da se sui, uzgred i prokiwava, esto se i insekti legu. Godine 1812. je izraen plan u svrhu proirewa bolnice za dve bolnike sobe, sobu bolniarke i sobu za pomonicu.15 Podaci o stawu bolnice iz 1803. godine govore nam sledee: bolnica je imala 20 kreveta, a od wih behu 8 nogara, 16 slamwaa, 17 ebadi, 20 plahti, 11 jastunica, 5 stolova, 1 naslowaa, 3 sobna nunika, 12 pquca. U kuhiwi je sledei inventar: 1 vatraq, 1 viquka za meso, 1 bakarni kotao, 1 limena cimenta, 24 loice, 1 gvozdeni tronoac, 1 abri za vodu, 1 kaca sa uprtama, 4 kante za vodu, 1 daska za razvijawe rezanaca, 1 sekira, 1 torba za noewe mesa, 1 otira, 5 svewaka od ice, 1 etka za beqewe, 1 posluavnik, 1 tava, 1 kutlaa, 1 korito, 1 roqa i 1 stalak za vodu.16 Popis inventara u bolnici iz 1803. godine koristiemo radi poreewa sa popisom iz 1836. godine, koji ovde objavqujemo saiwenog u originalu na etiri stranice pisanog na nemakom jeziku.17 Interesantan je podatak da je u julu 1816, fizik Gebhard uspeo da se napravi
11 Kosta P e t r o v i , Zdravstvene prilike u Sremskim Karlovcima u u H, HH i HH veku, Rad Vojvoanskih muzeja, OV. 11, Novi Sad 1962, str. 53. 12 Dr Petar M i k i , Bolnica karlovakog Magistrata str. 47. 13 Kosta P e t r o v i , Zdravstvene prilike u Sremskim Karlovcima u u H, HH i HH veku, str. 53. 14 Prim. dr Petar M i k i , Bolnica karlovakog Magistrata u H i HH veku (17531941), str. 47. 15 Dr Risto J e r e m i , Prilog istorije zdravstvene kulture Sremskih Karlovaca od 1772. do 1872, Beograd, 1940, str. 48. 16 Isto, str. 49.

132 ureaj za sputavawe besnih i zanesenih bolesnika, koji je izradio domai sedlarski majstor. Bolnica se lagano modernizovala, to se vidi iz izvetaja gradskog fizika sa hirurgom, koji javqaju Magistratu da u bolnikom hodniku nemaju lampe, mada je rezerva arpije18 potroena pa ne mogu da se vidaju spoqne rane.19 Dakle, bolnica se vie ne osvetqava samo sveama, to smo nalazili u ranijim izvetajima. Pomenuemo jo jedan izvetaj Generalne komande od 8. decembra 1872, u kome saoptava Magistratu, da su usled srozavawa zemqe od nazad 15 godina nastupile pukotine u zidovima, pa ak pomiwe i bolnike zgrade". Zbog ove situacije zgrada gubi vrstinu i postojanost, te joj preti opasnost da e se sasvim raspasti, osobito ako Dunav preko mere nabuja, kao to je sluaj bio te godine, jer srozavawe nastaje kada voda opadne, pa se ve prilino visok breg iza bolnice i odronio. Toga radi trebalo bi bolnicu preseliti negde na drugo mesto u varoi, gde ne postoji takva opasnost i pre nego to se ona srui, pa moda i qude pobije. S druge strane razlog ovakvom stavu lei u nastavku izvetaja. Sem toga bolnica ima jo jednu manu to nema vode za pie i kuvawe i to je lekarima udaqena vie od etvrt sata. Varoka komisija je zatim bolnicu pregledala i odgovorila kako nema opasnosti da e se zgrada sruiti, dok e se defekti ispraviti.20 Uskoro je ugledni karlovaki gradanin" Jovan Popovi Zuban dao o svom troku iskopati i urediti bunar u dvoritu bolnice. Sledi popis predatog i preuzetog bolnikog inventara na dan 1. septembra 1836. godine:
POPIS NA DANAWI DAN PREDATOG I PREUZETOG BOLNIKOG INVENTARA Vojni komunitet Karlovci Gradska bolnica u mestu

Popis na danawi dan predatog i preuzetog bolnikog inventara

NAZIV Pribor za jelo Plehane (limene) kaike Zemqano posue Drvene kaike Kuhiwski pribor Preklad 2 15 46 38 KOMADA

ASANUK KM VARIA/1836. arpija isto platno raeqano na niti, koje se nekada upotrebqavalo za zavijawe rana. Vidi: Ivan K l a j n Milan i p k a, Veliki renik stranih rei i izraza, Prometej, Novi Sad 2006, str. 1469. 19 Dr Risto J e r e m i , isto, str. 49. 20 Isto, str. 50.
17 18

133
Schier (Schirrhager) Mesarska viquka Gvozdena sipaa kaika Gvozdena upqaa Bakarni kotao Gvozdeni tigaw Gvozdeni tronoac Supeno sito Umivaonik zapremine etvrt ampera (Wasserstender) Sekira Daska ili prakqaa za prawe vea (Wsehroll) Daska za rezance Bure za vodu od 10 ampera Dra suda za vodu od 10 ampera (Bading) Naprava za merewe tenosti sa 4 gvozdena obrua (Handsechter) Gvozdeni kotao (kazan) Bakarna kastrola Bakarni lonac Gvozdeni lonac Daane merdevine (Brettleichter) Gvoe za trqawe (Riebeisen) Gvozdeni ara (mangal) ista olova (Lehtputzen) Sobni nametaj Posteqine Zidni sat sa ormariem Posuda za pquckawe (Spucktriegeln) Sto Ormar Ormari za poslugu Metla Sobni nametaj Leaj za uvawe tekih i agresivnih bolesnika (Aufbewahrungstrugel) Kopftafeln drvene table ili ploe podmetai za glavu jastuci, kao i posteqine Krevetske trake sa remenima (kajevima) i stezaqkama Naslowa Posteqina i rubqe Slamarice ebadi Powave Jastuci 26 26 37 28 1 24 2 4 24 1 8 2 1 14 1 1 1 1 1 1 2 1 3 1 1 1 1 1 1 2 1 3 1 1 4 1 1 3

134
Muke kouqe enske kouqe lafrok (kuna haqina) Gae Hirurki instrumenti pric za klistir Ranarski pric (Wund spritzen) Triper prica Matini pric Ostalo Kada za kupawe Testera za drvo Sobni nunici (dopisano: 3 stara prodata" ostalo 4 Posuda za uzimawe izluevina (Leibtpfer) Katanac Mrtvaki sanduk Nona posuda (nokir) Drvene lopate Batenska kanta za zalivawe Sto za secirawe (Sectic Tish) Muko staklo za urinirawe ensko staklo za urinirawe Limene (plehane) posude za pquvawe Limene ae Runi fewer Sito za mokrewe (Theeseichen) Eingebglser Jednostavni potpasai Dupli potpasai Elastini potpasai ine Gvoe za podloavawe pei abar merica (Sechtlscafl) Rrherungstonn Aparat za zavoje Gvoe za blato Ostalo Zidna svetiqka Korito za ve Polica za ve Zvono Staklena tintarnica (posuda za tintu) 1 2 1 1 1 1 1 7 5 1 2 1 2 1 1 4 2 12 24 1 1 4 12 2 2 24 2 1 1 1 1 1 1 2 1 17 6 12 13

135
Rasklopqeno bure Diepeptintafel Sito za med Kehrbirste (metla) Otira (Bardwisch) Konopac za ve 1 1 1 1 1 1

Tako je predato i preuzeto. Karlovci, 1. septembra 1836. Od mene: dr Konstantin Peji Predao: Jozef Jurek

Tomas Fridrih, Upravnik bolnice

Primio: Popovi Emerik

Franc Kaucki, (varoki hirurg)

136

137

138

139

140

141

142
LIST OF THE INVENTORY OF THE KARLOVCI HOSPITAL FROM 1836 by arko Dimi Summary In the archive material of the Karlovci City Hall we find a great number of various inventory lists which were regularly, carefully and conscientiously kept by the City Hall clerks during the 18th and 19th century. One of such inventories was this one of the Karlovci Hospital from 1836 which gives us an excellent insight into the condition in the Karlovci Hospital in the mid-19th century. Moreover, the list also points to the level of medical services of that time and, finally, there is a list of personnel, among whom there is a famous personality from the 19th century, Dr Konstantin Pejii.

UDC 929 Suboti J.

Vladan Gavrilovi

MOLBA JOVANA SUBOTIA ZA CENZORSKO ZVAWE U BUDIMU IZ 1842.

SAETAK: Jovan Suboti je bio istaknuti nacionalni radnik i pregalac, po vokaciji filozof i pravnik, umnogome i kwievnik. Bio je glavni urednik Letopisa Matice srpske od 1842. do 1848. Takoe je postavqen za cenzora srpskih i vlakih kwiga od strane ugarskih vlasti. KQUNE REI: Jovan Suboti, Srbi, Habzburka monarhija, Letopis Matice srpske.

Jovan Suboti, sin Vasilija Subotia, svetenika, pisca i prevodioca sa nemakog, roen je u sremskom selu Dobanovci 1816, a umro u Novom Sadu 1886. Posle zavrene osnovne kole u rodnom selu i gimnazije u Karlovcima, otiao je na studije filozofije i prava u Segedin pa u Petu. Doktorat iz filozofije stekao je ve 1839, doktorat iz prava 1840, a 1841. postao je advokat u Peti. Svoje prve pesme objavio je u Letopisu Matice srpske 1834, a 1837. godine Matica je objavila wegovu Liru posle koje e ubrzo postati vodei pesnik i pisac onog vremena". Kao filozof, pravnik i kwievnik, Jovan Suboti uao je u dravnu slubu kao cenzor srpskih i vlakih kwiga i u tom zvawu bio je od Srba uvaen, to je po okolnostima [onog vremena] pojmqivo bilo" konstatovao je wegov savremenik, kwievnik Jakov Igwatovi. Istini za voqu, Suboti nije stvarao remek-dela, ali je u mnotvu onoga o emu je pisao bilo i lepih stvari, a to je tim najglavnije, u mravim, gladnim godinama [srpske kwievnosti] davao je naoj ve za itawem udeoj publici svakidawu piu [hranu]". Pored Teodora Pavlovia, kao vodee linosti u srpskoj kulturi prve polovine HH veka, za koga se prisno vezao, Suboti je bio glavni" inilac i inicijator rada, ne samo u kwievnosti nego i drugde u javnom ivotu, dajui mlaem narataju pobudu" za red i sluei mnogima za primer sa svoje znastvenosti i oduevqewe, za svoj rod". Igwatovi je tvrdio da je Suboti mnogo itao, naroito nemake autore, a trudio se da u svakoj prilici otpeva togod o srpskoj ideji". U tom smislu Igwatovi posebno istie Subotievu pesmu Ja sam mlada Srpkiwa", koja je

144 kod tadawih Srba u svakoj kui pevana, jer je pogodila opte oseawe svojih savremenika". Prema uverewu ivana Milisavca, Suboti je po svemu pripadao novijoj generaciji srpske graanske klase koja se ubrzo oslobaala ne samo ostataka mentaliteta feudalne epohe, nego i tada maglovitih panslavistikih ideja [pa je stoga] probueni srpski nacionalizam u Subotiu naao svoga izrazitog tumaa". Godine 1842. bilo mu je povereno ureivawe Letopisa Matice srpske, koji e on voditi do Revolucije 1848. godine. Kao urednik sav se posvetio Letopisu"; on je u wemu najvie pisao i recenzovao kwige i druge sastave, a na uvodnom mestu donosio lanke i rasprave, naroito iz istorije, napise o kwievnim i jezikim pitawima, kao i crtice (Smesice) u kojima je saoptavao vesti iz kwievnosti i kulture, posebno slovenskih naroda. Kao urednik Letopisa Suboti je pokazivao veliko interesovawe za istoriju, objavqujui istorijsku grau, studije i biografije. Govorei o nacionalnoj svesti kod Srba u Monarhiji, tvrdio je da je uvstvo za narodnost kroz sve klase drutva prostrto, da graanski sloj sa srdanom qubavqu sve ono grli, to peat narodnosti na sebi nosi", da i svetenstvo veoma predano sudeluje u Matiinoj delatnosti, a kwievne mecene su u prvom redu iz redova plemstva". Sa patriotskim zanosom Jovan Suboti je uao u Srpski narodni pokret 18481849, i u wemu imao vrlo zapaenu ulogu kao wegov prvi diplomata", bliski saradnik, a potom i politiki protivnik patrijarha Josifa Rajaia, o emu govore podaci u kwizi istoriara Slavka Gavrilovia, objavqenoj u izdawu Matice srpske.1 Toj kwizi, iz koje su preuzete ovde iznete iwenice, sad smo u mogunosti da dodamo i molbu Jovana Subotia iz 1842. godine radi dobijawa mesta dravnog cenzora za srpske i vlake (rumunske) kwige pri Ugarskom namesnikom veu u Budimu. Molba je, zasad, ostala nepoznata i neobjavqena, pisana je na latinskom jeziku, vlastoruno, a sadri najpreciznije podatke iz Subotieve biografije i stvaralatva do te godine. Nalazi se meu spisima Varia" u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima, a sa naim intervencijama u uglastim zagradama glasi: Infrescriptus homagiali cum devotione Officium Cenzoris Illyrico-Valachici sibi benignissime conferri humili de genu suplicat, sequentibus innixus momentis: a. Quod patre sacerdote, Paracho possesionis Dobrinze in Comitatu Syrmiensi, natus, a prima inde educatione firmis religiositatis ac legalitatis principiis imbutus sit. b. Quod preparatorias classes in Gymnasio Carloviczensi cum calculis primae eminentiae absolverit, prout id ex adnexo testimonio scholastico patet.
1 Slavko G a v r i l o v i , Istorijsko-politiki i biografski spisi Jovana Subotia iz doba Srpskog narodnog pokreta u Vojvodini 18481849, Novi Sad 2003, 7217.

145 c. Quod studiis philosophicis in Regio Lyceo Szegedini pariter cum calentis primae eminentiae operem navaverit, docente in adjecto hic sub testimonio scholestico. d. Quod cognitiones juridicas ac politicas in Regis scientiarum Universitate Hungarica per triennium collegerit, calcusque utplurimum primae eminentiae reportaverit, sicut id advolutae sub literae testimoniales comprobant. e. Quod ex Scientiis philosophicis et Artibus liberalibus rigorose examina dederit, ac in Doctorem Artium Liberalium et Philosophise promotus, tardius vero in Commembrum I[nclyti] Facultatis Philosophicae ad Regiam Scient. Universitatem Hungaricam cooptatus sit, testantibus id Literis Cooptationalibus sub A. adnexis. f. Quod ex Scientiis juridicis ac politicis pari ratione rigorose examina subiverit, et in Doctorem Juris Universi promotus sit, prout id officiose testimoniales Decani I[nclyti] Facultatis Juridiciae hic sub B. advolutae comprobant. g. Quod Censurae Advocatiali subjectus calculum praeclari reportanda factus sit Juratus Ca[us]arum Fori Utriusque per Incly[tum] Regnum Hungariae Advocatus, Diplomate Advocatiali, sub C. adnexo idem perhibente. h. Quod idem linguas ad praelaudatum Officium requisitas calleat, maternam nempe sibi habens linguam Illyricam vulgo Serbicam dictam, in medio ejusdem Nationis Illyricae in Comitatu Syrmiensi natus, Valachicam vero, qui addiscendae jam a pridem assiduam operam navaverat, ita sibi familiarem nactus, ut conscriptos eadem libros et opera pari ratione revidere valeat, ac opera materno sibi sermone concinnata. i. Quod in Literature et literalibus relationibus minime sit peregrimus, utpote qui plura opuscula, pluresque Dissertationes linqua Illyrica scripserit et medio typi vulgaverit, cujus generis est opusculum ejus Lyra", et aliud Potopljena Pesta" occasione immanis Danubii de an[no] 1838 exundationis in auxilium trium demnificatarum Ecclesiarum insulae Csepel conscriptum et publico traditum Dissertatio dein inauguralis juridico-politica De Educatione ac Institutione sub respectu politico originarie sermone latino concinnata tardius vero in idioma Illyricum ab eodem versa ac in Annalibus Szerbski Qetopis" typis expresse, -plures item aliae dissertationes ac elucubrationes tenoris praeprimis philosophici et paedagogici in memoratis Annalibus ac paginis hebdomadalibus luce publica donatae, -plures denique res beletristicae, ac que principia linquae respiciunt, pariter typis expressae ac in publicum missae. k. Quod penes has intelectuales qualitates, morales etiam ac civiles possideat, in publicis nimirum institutis Regni, principiis religiosis, philosophicis, juridicis ac poiliticis, quae sana sunt et approbata habentur, imbutus et animatus, quique legum jam a primis temporibus adeo amans probisque moribus adeo addictus repertus est, ut in Gymnasio Carloviczensi juventuti studiosae Censor praeficeretur, testantibus id testimonialibus scholasticis, superius advolutis. Quibus inixius stationem supradictam Censoris Illyrico-Valachici mihi benignissime conferri humilime de genu supplico, cum homagiali devotione emoriendo. Maiestatis Vestrae Sacratissimae

146 Semper fidelis subditus Ioannes Szubbotics A.A.LL. et Philos.item I.U. Doctor per Incl.R.Hung.Juratus Ca[us]arum F.U.Advocatus Reewe na poleini spisa: 29043/29044 Supplicanti Munus Regii Censoris G.n.u.R[itus] Illyrico-Valachici b[eni]gne Collatum esse. Ex Consilio R.L.H Budae die 16. Aug. [1]842. Franciscus Etvs, m.p. Secretarius Locumtenentialis (ASANUK, Varia, 1842)

BEWERBUNG VON JOVAN SUBOTI FR DEN TITEL DES ZENSORS IN BUDIM (OFEN) AUS DEM JAHR 1842 Vladan Gavrilovi Zusammenfassung Jovan Suboti ist einer der prominenten Serben aus der Habsburger Monarchie am Ende der ersten und whrend der zweiten Hlfte des XIX Jahrhunderts. Er hat sich gleichzeitig mit Philosophie, Literatur und Recht beschftligt. Vom Jahr 1842 bis 1848 war er Hauptredakteur der Zeitschrift Letopis Matice srpske. Seitens ungarischer Regierung wurde er zum offiziellen Zensor fr serbische und wallachische Bcher eingestellt. In den revolutionren Ereignissen 1848/1849 hat er als Botschafter" der Serbischen Volksbewegung und als Genger des Patriarchen Josif Rajai teilgenommen. In dieser Studie wird seine Bewerbung fur den Titel des Zensors aus dem Jahr 1842 beigefgt.

UDC 355.085.1:929 Vojnovi M.

Vladan Gavrilovi

PRILOZI BIOGRAFIJI NARODNOG KAPETANA MILOA VOJNOVIA

SAETAK: Milo Vojnovi je roen 15.februara 1821 (st. kal) u selu Mazin (lika regimenta). Za kapetana srpske narodne vojske izabran je 11. jula 1848. O wegovoj istaknutoj ulozi, linoj hrabrosti i portvovawu, svedoe vodee linosti Srpskog pokreta, patrijarh Josif Rajai, vod ore Stratimirovi, Jovan Drakuli i drugi. Bio je i opunomoeni predstavnik srpske narodne vojske u wenim neposrednim vezama sa dobrovoqakim jedinicama, kako na podruju Srpske Vojvodovine tako i u samoj kneevini Srbiji. Posle revolucije 1848/49, iveo je u Velikom Bekereku ili Elemiru. Umro je 28. maja 1901 (st. kal) u Srpskom anadu. KQUNE REI: Milo Vojnovi, Srpski narodni pokret 1848/49, ajkaka, Lokve, Panevo, Oravica, Stara Orava, Berzaska, Veliki Bekerek

* O narodnom kapetanu Milou Vojnoviu i wegovom ueu u Srpskom narodnom pokretu prvi put smo pisali povodom odravawa naunog skupa na temu Srpski narodni pokret u revoluciji 1848/49" (Beograd, septembra 1998. godine).1 Rezultati istraivawa do kojih smo tada doli, koristei grau Rukopisnog odeqewa Matice srpske u Novom Sadu (ROMS), svakako nisu bili konani. Novi podaci do kojih smo doli o ovoj linosti omoguili su nam, ne samo izlagawe iwenica vezanih za Miloa (Mihajla) Vojnovia, ve i za osvetqavawe pojedinih lanova porodice Vojnovi. Svoja razmatrawa izloili smo u nekoliko radova publikovanih u Zborniku Matice srpske za istoriju, Istraivawima i Nastavi istorije.2 U mogunosti smo da ne samo obje1 U istoimenom Zborniku radova na lanak pod naslovom Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan u Banatu 1848/49, str. 251258. 2 Vladan G a v r i l o v i , Uspomene iz etrdeset i osme" narodnog kapetana Miloa Vojnovia, Nastava Istorije, sv. 15, Novi Sad 2002, 6271; V. G a v r i l o v i , Uee narodnog kapetana Miloa Vojnovia u srpsko-maarskim pregovorima u Bakoj u leto 1848.godine, Zbornik Matice srpske za istoriju, sv. 6364, Novi Sad 2003, 221227; V. G a v r i l o v i , Bitka kod Kusia novembra 1848, Zbornik Matice srpske za istoriju, sv. 6566, Novi Sad 2004, 235239; V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan u Revoluciji 1848/1849, Istraivawa, br. 18, Novi Sad 2007, 175187.

148 dinimo naa ranija istraivawa o ovoj linosti, nego i da, nadamo se, popunimo odreene praznine i boqe osvetlimo ivotni put kapetana Miloa Vojnovia. * Milo (Mihajlo) Vojnovi, roen je 15. februara 1821 (stari kalendar) u selu Mazin (lika regimenta).3 Ostaje nejasan i daqe otvoren put Miloa Vojnovia 30-ih i 40-ih godina HH veka. S obzirom na odreene podatke vezane za porodicu M.Vojnovia, za pretpostaviti je da je pod uticajem starije brae (Danila i Vase) izabrao vojniki poziv i da se kao mlad oficir carske vojske naao blizu Karlovaca, sredita zbivawa srpske revolucije.4 U maju i junu 1848, Milo Vojnovi se kretao od Petrovaradina prema Zemunu, verovatno vojnikim poslom. U Zemunu ga je zatekla vest o poetku ustanka protiv Maara (12. juna) kada je istog dana odluio da ode u ajkaku, odakle je te veeri sa momcima i ajkama krenuo u pomo Karlovcima.5 Naime, na vest o napadu na Karlovce, zatekavi se u Titelu, uzeo je dve ajke, sa po etiri topa na svakoj i krenuo Dunavom za Karlovce, to je i bila prva pomo ajkakih graniara ugroenim Karlovcima. Ovo potvruju pratioci ajke Mladen Sekuli kaplar, Vasa Jovanovi i Jovan Zari c. k. kadeti, kao i predsednik Glavnog odbora ore Stratimirovi.6 Prisustvo Miloa Vojnovia u vezi sa deavawima u Titelu, potvrdio je i pukovnik Albert Nuan, tada specijalni izaslanik bana Jelaia.7 Milo Vojnovi je tih dana bio neka vrsta kurira Glavnog odbora u Karlovcima, o emu najboqe svedoi punomo kojom mu se daju ingerencije da 10-odnevno primirje izmeu c.k komesara arnojevia, generala Hrabovskog i srpske vojske objasni qudima u Banatskoj vojnoj granici.8 Na sednici Vojnog saveta Glavnog odbora, odranoj u Karlovcima 9. jula 1848, predloen je za kapetana srpske narodne vojske, a u tom inu je i potvren od strane Glavnog odbora 11-og istog meseca.9 Za novoimenovanog narodnog kapetana nije bilo predaha, on je odmah od strane Glavnog odbora poslat da podigne i sakupi qude za borbu u ajkakom bataqonu, jer e poloaje na Jarku (Bakom) napasti Maari.10 U tim julskim danima on se javqa u Bakoj, ajkakoj, a nalazimo ga i u Banatu. Punomo, data rukom potpukovnika Petra Bobalia u karakom stanu, kojom se kapetan Milo Vojnovi upuuje da hitno ode preko Dunava u Gradite i trai pomo od predstavnika kneevine
Rukopisno odeqewe Matice srpske, Manuskripti, daqe: (ROMS, M) 7353. Isto. 5 ROMS, M 7382, Peta 30. januar 1850. 6 ROMS, M 4684, 1/12 juni. 7 V. G a v r i l o v i , Uspomene iz etrdeset i osme" narodnog kapetana Miloa Vojnovia, Nastava Istorije, sv.15, Novi Sad 2002, 64; ROMS, M 7388, Be 24. juli 1850. 8 ROMS, M 4685, (14 juni, st. kal). 9 V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan., 252. 10 ROMS, M 4687, 27. juni st. kal.
4 3

149 Srbije (Abdulia), najboqe svedoi o wegovom znaaju kao i o kretawu kroz Banat.11 Takoe, sredinom jula bio je upuen komandantu ajkake, potpukovniku Stevanu Surdukom, koji ga ima shodno opredeleniju i tamo postojeim obstojatelstvima u dunost uvesti".12 Milo Vojnovi je spreio da ratni materijal, koji je poslao ajkaki komandant Molinari, doe u ruke komandanta maarske vojske pukovnika Erne Kia. On je zaplenio jedan brod s troja kola municije i vie topova.13 Od sredine jula do kraja avgusta narodni kapetan Milo Vojnovi istakao se u vie bitaka na bakom ratitu, a najvie u bici kod Turije (6/7. avgust 1848, stari kalendar). Stigavi iz Perleza uvee, ore Stratimirovi je obavestio potpukovnika Surdukog da e Maari udariti svim silama na Sentoma te da mu kao pratwu dodequje kapetana Miloa Vojnovia, koji e ga sa 12 Srbijanaca pratiti do Sentomaa. U Turiji, kao kquu Sentomaa, Vojnovi je od komandanta Petra Jovanovia uzeo jo 50 graniara petrovaradinske regimente (petrovaradinaca") i jedan 3-funtaki top i dopratio Stratimirovia nou oko 2 sata u Sentoma. Pri wegovom povratku u Turiju od Temerina je poeo napad Maara na selo, pa je Vojnovi preko jednog seqaka kapetanu Nikoli Bekvalcu i poruniku Todinovu izdao zapovest da dou u pomo Turiji sa to vie seqaka i 3 funtakim topom. Kada je ovo bilo ispuweno, usled nedostatka municije, sam Vojnovi lino je preplivao kanal i uspeo iz Sentomaa doterati 5 kola municije. Postavivi zasedu ispred sela, u kukuruzima, sa seqacima i petrovaradincima, neprestano pucajui, Maari, iako brojniji, bili su odbijeni.14 Vojnovi se, takoe, pokazao kao iskusan parlamentarac i pregovara na razgovorima voenim jula meseca, izmeu srpske i maarske strane u Bakoj. S maarske strane u pregovorima na kanalu (17. jula st. kal.) kod Feldvara (Bako Gradite) uestvovao je maarski pukovnik Jovan Silijak. Pregovori su nastavqeni kod Maara u starom Beeju (19. jula), u kojima su, takoe, uestvovali i wih dvojica.15 Nismo u mogunosti da poblie istraimo sledei vrlo vaan podatak, od kraja avgusta po starom kalendaru, a odnosi se na rawavawe
ROMS, M 4733, (8/20. juli 1848). V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 252; Isti, Uspomene iz etrdeset i osme" narodnog kapetana Miloa Vojnovia, Nastava Istorije, sv.15, Novi Sad 2002, 68. 13 Isto. O ovome svedoi pukovnik Jovan Drakuli, komandant srpskog vojnog logora u Perlezu do avgusta 1848. (ROMS, M 7387) 14 ROMS, M 4667; V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 252. Svedoewe o delovawu kapetana Miloa Vojnovia u sukobima u Bakoj potvrdio je i glavnokomandujui srpske vojske ore Stratimirovi svojim potpisom, septembra meseca 1848. (ROMS, M 4697). 15 Silijak je i sam lino posle revolucionarnih zbivawa, tada kao penzionisani generalmajor, potvrdio isto Vojnoviu na Rijeci maja (M 7364) i septembra (M 7360) 1853. Isto (ROMS, M 4665; M 7364; ROMS, M 7360).
12 11

150 u ruku narodnog kapetana Miloa Vojnovia.16 Bilo bi dobro znati kojim povodom je ovo rawavawe od pitoqa" usledilo.17 Ali umesto da miruje, po savetu lekara, nalazimo ga ve 31. avgusta (st. kal.) na novom poslu. O tome svedoi nareewe po kome se kapetan Milo Vojnovi i predsednik novoselskog odbora, paroh Simeon Dimitrijevi aqu u alibunarski vojni stan, da bi, u ime patrijarha, istraili samovoqno naputawe jedinice od strane Rumuna, ije je odeqewe bilo poslato za Tomaevac.18 Iz ovoga moemo zakquiti da je kapetan Milo Vojnovi bio jedan od kqunih qudi patrijarha Rajaia koji je, verovatno svojim predratnim poznanstvima, a moda i sluewem u Banatu, znao rumunski i mogao pregovarati sa Rumunima, koji su se protivili da se pridrue srpskom narodnom pokretu. Sredinom septembra Vojnovia ponovo nalazimo na bakom ratitu. Iskazao se u bici kod Temerina, u kojoj je pokazao odluno i hrabro drawe, kada je nou napao neprijateqske trupe.19 Od poetka oktobra on se javqa kao opunomoeni predstavnik srpske narodne vojske u Banatu i kao kurir za vezu sa dobrovoqakim jedinicama, kako na podruju Srpske Vojvodovine tako i u Kneevini Srbiji. Objave od poetka oktobra, potpisane patrijarhovom rukom, najboqe svedoe o tome. U wima se nalae da se narodnom kapetanu Vojnoviu, ima pruiti sva pomo u podvozu, prevozu ili bilo kom poslu koji bude obavqao po celom Banatu i Nemako banatskoj regimenti".20 Po prvi put tada, javio se kapetan Milo Vojnovi kao komandant dela srpskih jedinica. Nareewem wegovog komandanta, potpukovnika Petra Bobalia u stanu karakom, Vojnovi je postavqen za komandanta logora srpske vojske u Staroj i Novoj Palanci (Banat).21 Na ovoj dunosti nije se dugo zadrao i posle nekoliko dana preao je za komandanta vojnog logora Lokve, koji je svojim poloajem titio prilaze prema neprijateqskim gradovima Beloj Crkvi i Vrcu, kao i prilaze prema Dunavu. Oko wegove glavne strateke take, sela Kusia, bilo je voeno vie bitaka u kojima je glavnu ulogu imao narodni kapetan Milo Vojnovi. O ovome svedoi izvetaj kapetana Miloa Vojnovia svome nadreenom komandantu potpukovniku Petru Bobaliu u stanu karakom, o bici kod Kusia od 5. novembra 1848 (st. kal.). On je sa jednom kompanijom graniara, koje je predvodio kapetan Kupusurovi, i sa osam kowanika i neto Srbijanaca zauzeo pozicije iza Bele Crkve, blizu sela Kruice, kako bi proverio da li prema wemu ide vojska kapetana Vientija Besarabia. Na vest da se Maari pribliavaju, povukao se u selo Kusi, gde se sa svoje 2 kompanije voj16 Lekarska svedoxba o rawavawu kapetana M. Vojnovia u ruku od pitoqa, i wegovoj trenutnoj nesposobnosti za vrewe vojne slube, 26. avgust st. kal. (ROMS, M 4692). 17 ROMS, M 4692. 18 ROMS, M 4695, 31. avgust (st. kalendar). 19 ROMS, M 7392 (Be juni 1850). 20 V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 253. 21 ROMS, M 4704.

151 nika i jednim 3-funtakim topom branio, pri emu se posebno isticao kapetan Kupusarevi. Maari su napadali iz tri pravca, tako da se Vojnovi morao povui iz sela u umu, a da pri tome svemoguem tvorcu fala, ja nisam nijednog oveka izgubio".22 Krajem oktobra poelo je lagano utapawe srpske vojske u okvire carskih jedinica o emu najboqe svedoe nemaka vojna kwiica kapetana Miloa Vojnovia od 31. oktobra 1848, kao i poetkom novembra predaja vojnog logora Lokve od strane Vojnovia carskom kapetanu Obelihu. U vojnoj kwiici navode se sledei relevantni podaci. Milo Vojnovi je kapetan od 29. juna 1848 (st. kal), neoewen, roen u likoj graniarskoj regimenti u Mazinu 1821. Slui kao graniarski kapetan u Ilirsko banatskoj regimenti 4 meseca i 2 dana, nije kupio in, podnoqivog je zdravqa, solidne fizike grae, sa dosta talenta, govori nemaki, srpski, hrvatski, dobro i dovoqno maarski i talijanski. Dobar je jaha, strog i pravedan stareina, dobar iniwerac (jedno od glavnih znawa), dobar u geografiji, istoriji to mu pomae pri ocewivawu situacije na terenu, prema civilima pravedan, prema neprijatequ astan, hrabar, u slubi taan i dosledan, bez poroka (kocke) i dugova.23 Ve pomenuta predaja vojnog logora Lokve, austrijskom kapetanu Obelihu (Obellich) od strane Vojnovia, usledila je poetkom decembra. Obelih je primio, kako sam iznosi, zapovest da iz Italije ode u Banat, gde je od vojvode upqikca u Panevu primio nareewe da preuzme vojni logor Lokve od wenog dotadaweg komandanta narodnog kapetana Miloa Vojnovia, koga je na ovo mesto postavio patrijarh Rajai a potvrdio Glavni odbor u Karlovcima. Vojnovi je dobro obavio svoj posao. Logor je imao 500 qudi i uvao prilaze prema Dunavu, vezivao neprijateqa (Maare) iz pravca Bele Crkve i Stare Orave, i neto udaqenijeg Vrca.24 Verovatno je predaja logora Obelihu bila ugovorena neto ranije u novembru, kada narodnog kapetana Miloa Vojnovia
22 V. G a v r i l o v i , Bitka kod Kusia novembra 1848, Zbornik Matice srpske za istoriju, sv. 6566, Novi Sad 2004, 235239. Izvetaj napisan na sam dan bitke (5. oktobra 1848, st. kalendar) i predat Bobaliu u Kara (ROMS, M 4701). Dobio je pismenu zahvalnost zbog dobro organizovane odbrane sela Kusi (kraj oktobra) koje dominira nad Lokvama, te da je u preuzetom napadu unitio vie maarskih kompanija i sauvao otvorenom komunikaciju du Dunava, kao i da je sauvao lokalno stanovnitvo od razbojnitava i pqaki (ROMS, M 7397. Svinica (Rumunija) 2. januar 1850; ROMS, M 7381, Temivar 13. septembar 1849). Iz akta kojim se potvruje tromeseno delovawe kapetana Miloa Vojnovia na banatskom ratitu saznajemo da se od novembra 1848. nalazio na prostoru Alibunarskog vojnog logora, potom je imao obavezu da zatiti pravce du Dunava, uestvovao je i bio organizator posledwe odbrane" (Landsturm) u selu Kusi iznad vojnog logora Lokve, iji je bio komandant (ROMS, M 7390, Orava 30. januar 1849). U januaru odbio je pqakae u vie navrata od vanih rudnika Belobreke i Orave. (ROMS, M 4673 Belobreka i Svinica, potvrda januara 1850). 23 Od 28. novembra 1848. do kraja aprila 1849, nacionalni kapetan Milo Vojnovi nalazio se u okviru etvrte graniarske komande (bataqona) u okviru Ilirsko-banatske regimente. (ROMS, M 4670, 31. oktobar; ROMS, M 7358, ernec 21. maj 1849). 24 ROMS, M 7362 18.oktobar 1851, Bela Crkva.

152 sreemo kao kurira na vie mesta: 18. novembra u Kovinu, neto kasnije u jednoj od bitaka kod Karaa.25 Odmah posle zvanine predaje uprave nad vojnim logorom Lokve Obelihu (novembra 1848), Vojnovi je postavqen za komandanta u mestu Belobreka. Iz wega je vrio razmenu kurira za Temivar i Erdeq i titio prilaze Dunavu. Kao kurir imao je vie vanih zadataka. U decembru je prebacivao pored Stare Orave (u maarskim rukama) du Dunava preko Srbije barut u buradima za Panevo. Jednom drugom prilikom kada je Dubovac, prilaz preko Dunava, bio privremeno zaposednut od strane Maara, Vojnovi je organizovao vie tajnih prelaza iz Banata za Srbiju i nazad.26 Kao kurir bio je poslat u januaru u Karansebe radi preuzimawa vie jednofuntakih topova, koje je potom transportovao za Panevo. Za ove kao i druge dunosti odaje mu zaslugu i priznawe wegov komandant kapetan Obelih, pod ijom se komandom Vojnovi nalazio od decembra 1848. do aprila 1849, kao pripadnik Ilirske regimente.27 Vojnovi osim to obavqa kurirski posao,28 isto tako kao komandant vojnog logora Belobreka izvrava isto vojnike zadatke.29 Vojnovi je u isto vreme bio i carinski nadzornik, postavqen od strane patrijarha i Praviteqstva na ovu funkciju.30 Sredinom decembra meseca Vojnovi se nalazio u Berzaskoj na Dunavu, da bi preuzeo 600 qudi iz vojnog logora Stanilove i izvrio napad na maarsko utvrewe Sasku.31 Vojni logor Lokve, nad kojim je Vojnovi predao komandu, ali i pored svoje komandature nad Belobrekom izgleda sauvao odreene ingerencije, bio je ugroen stalnim napadima Maara od sredine decembra, a za wegovu odbranu takoe je bio zaduen Vojnovi.32 O ovome svedoi i izvetaj upuen iz Lokve u Stanilovu o situaciji na terenu i deavawima oko Bele Crkve (izlaewa veeg broja maarskih kompanija sa topovima), kao i izvetaj o posledwoj bici na
V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 253. Dozvola kojom moe Milo Vojnovi prelaziti i nou preko Dunava iz Srbije u Kovin (boravak u Srbiji) preko dubovake skele sa jo jednim momkom (5/17. decembar). (V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 253; ROMS, M 4707); ROMS, M 4712). 27 ROMS, M 7363; ROMS, M 7365 isto, Bela Crkva 15. septembar 1852; V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 255 (ROMS, M 4729). 28 Potvrda o odravawu kurirske veze du Dunava od Orave do Kovina sa jednom etom sereana (andara) i vie Srba [Srbijanaca] (ROMS, M 7377. Klauzenburg (Braov) 21. novembar 1850). Izvetaj M. Vojnovia o neuspelom maarskom napadu iz pravca Vrca na Alibunarski vojni logor i velikim gubicima Maara, samim tim ostali su u srpskim rukama i otvoreni prelazi na Dunavu. U ovom napadu bilo je 200 gardista iz Saske i takoe priblian broj iz Oravice, te posle poraza osim qudstva barona Rukavine gotovo da nije bilo vie gardista. (M 4735. Stanilova u Lokvu, 18 decembar). 29 Izvetaj sa terena iz Belobreske za logor u Lokvi i za vojnu komandu u Oravi o velikom napadu srpskih snaga pod vojvodom upqikcem 14. decembra, u kome su uzeli uee i jedinice sa ovog prostora (ROMS, M 4680, 16. decembar). 30 V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 254. 31 Isto, 254 (ROMS, M 4678). 32 Isto, 254 255 (ROMS, M 4713).
25 26

153 Jarkovcu (sredina decembra), koja je ispala dobro i u kojoj su srpske jedinice zarobile 6 topova estofuntaa.33 U isto vreme Vojnovi je i daqe bio komandant vojnih logora (verovatno mawih) Stara i Nova Palanka, blizu Bele Crkve, to se pomiwe u izvetaju krajem decembra. Zaduen je bio i za odravawe bezbednosti du Dunava.34 U prvoj polovini januara 1849. kapetan Milo Vojnovi je kao izaslani komesar Panevakog okrunog odbora iz vojnog logora Alibunar bio poslat sa dve kompanije vojnika i 2 topa u pomo Nemako-ilirsko-banatskoj regimenti pod komandom generala Knianina, kojoj su ova pojaawa u trupama dobro dola usled premoi Maara.35 Zbog svojih zasluga, a na inicijativu Okrunog odbora u Beloj Crkvi, narodni kapetan Milo Vojnovi postavqen je 22. januara 1849. za policijskog direktora u Beloj Crkvi.36 U mogunosti smo da pratimo rad kapetana Miloa Vojnovia, kao policijskog direktora u Beloj Crkvi i wegove uspehe pri odbrani od pqakaa okolnih rudnika. On je uspeo da sa svojim jedinicama, koje su inili Srbijanci, sprei pqakawe dva vana rudnika, Oravica i Nova Moldava, to je potvreno i od radnika i uprave tih rudnika.37 Narodni kapetan Milo Vojnovi imao je u zavrnoj fazi Srpskog narodnog pokreta ulogu obavetajca Erdeqske vojne komande u ernecu. On je krajem aprila sa delom trupa otiao na izvravawe zadataka kao kurir za vezu prema Srbiji.38 Kao obavetajac, radi predostronosti obuen u tursku odeu, prelazio je nou iz Srbije na vlaku teritoriju u blizinu neprijateqskog (maarskog) vojnog logora Stara Orava.39 U meuvremenu, maja meseca, imao je istaknutu ulogu u borbama izmeu srpske i maarske vojske, koje su dovele do pada Bele Crkve pod maarsku vlast 8. maja. On je patrolirao sa svojom desetinom toga dana,
33 ROMS, M 4731, 24. decembar 1848; V. Gavrilovi, Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 255. 34 ROMS, M 7376, Be 23. maj 1850. 35 Verovatno je re o pojaanim borbama u severnom Banatu, koje su poetkom januara 1849. dovele do osvajawa Bele Crkve od strane Srba (ROMS, M 7383, 21. avgust Veliki Bekerek 1850) U januaru 1849. Vojnovi se javio kao opunomoenik Panevakog okrunog odbora (V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 255). 36 ROMS, M 7380; V. G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 255256. 37 ROMS, M 7379, Oravica, 1. i 8. septembar 1849. Potvrda u Velikom Bekereku i izdavawe kopije 8. oktobra 1853); ROMS, M 7393, Oravica (1. septembar 1849); Svedoanstvo za hrabrost povodom januarsko-februarskih deavawa zasluga za ouvawe rudnika Oravica od napada razbojnika. (ROMS, M 4716, Bela Crkva, 7. septembar 1849). 38 Od 28. novembra 1848. do kraja aprila 1849, nacionalni kapetan Milo Vojnovi nalazio se u okviru 4 graniarske komande (bataqona) u okviru Ilirsko banatske regimente, koja je rasformirana i delom utopqena u Erdeqski armijski korpus, u kome je sluio u treem bataqonu od kraja aprila 1849. (ROMS, M 7384 isto Bekerek; ROMS, M 7358, ernec 21. maj 1849; ROMS, M 7375, 30. april 1849, Veliki Bekerek; ROMS, M 4741; ROMS, M 7366; ROMS, M 7374, ernec, 20. juni; M 7373 ernec 1. juli 1849). 39 Vidi: Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 256; ROMS, M 7378, ernec, 17. juni 1849; ROMS, M 7374, ernec, 20. juni; ROMS, M 7373 ernec 1. juli 1849.

154 kada su Maari zauzeli Belu Crkvu, i uspeo je preko uma i poqa da provede svoju patrolu i pridrui se srpskim trupama koje su se povukle. Pri tome, radi breg kretawa, naredio je da se sa sobom ponese samo ono najosnovnije od odee i od oruja.40 Milo Vojnovi je, verovatno, tog istog dana pri maarskom zauzimawu Bele Crkve organizovao odbranu kod sela Belobreka i sa jednim prikupqenim divizijonom uspeo da, donekle, stabilizuje front, iznenadivi nonim prepadom maarske predstrae.41 Milo Vojnovi bio je i veza u dogovorima izmeu Kneevine Srbije, Rusije i Austrije, odnosno predstavnika wihovih vojski. U prepisci Ilije Garaanina sa tabskim kapetanom i naelnikom kqukog okruga Jovanom qiviem iz maja 1849, nalazimo ime narodnog kapetana Miloa Vojnovia. On je preneo zahtev ruskog komandanta na Dunavu, generala Malkovskog qiviu, da se propuste dve austrijske kompanije vojnika preko teritorije Kneevine Srbije, radi zajednikog rusko austrijskog napada na Maare u Oravi. Vojnovi je po nalogu Garaanina i qivia dao diplomatski ali negativan odgovor na ovaj zahtev.42 Bez obzira na iskazanu hrabrost, Vojnovi se odmah kao i veina oficira naao pod sudskom istragom, (zapoetom negde iza 5. jula 1849) kojom mu je onemogueno stupawe na funkciju oberbrikmajstera (Oberbriekmeister) u ajkakoj, dodeqenoj mu 4. jula. Sudska istraga je voena i u pogledu novanih izdataka datih narodnom kapetanu Milou Vojnoviu u vreme ratnih zbivawa 1848/49. Do kraja novembra 1848. dobijao je platu u novcu u visini mirnodopske plate ugarskog oficira, a od 1. decembra iste godine do sloma ustanka u Ugarskoj (avgusta 1849) bio je isplaivan u ratnim potrebtinama kao i svi oficiri carske vojske. Spor je izgleda nastao usled otkria suda da je kapetan Milo Vojnovi u ovom periodu (decembar 1848 avgust 1849) zadrao i novanu platu koju je i daqe primao od Glavnog odbora u Karlovcima.43 I sledei dokument nam ne prua pravu sliku u vezi sa isplatama narodnog kapetana Miloa Vojnovia. Podaci se odnose na isplatu iz srpske glavne ratne kase, ali, naalost, samo do oktobra 1848. Isplatu je vrio ratni komesar Andri, za juli 1848 92 forinte i 46 krajcaROMS, M 4728, ernec 11. juni 1849. Saska 10. maj 1849. Vojnovi je sa terena (8 maj) doneo vrlo vanu vest o sakupqawu jakih maarskih jedinica iz Bele Crkve i Vrca, radi zajednikog okruivawa i napada na austrijsko srpske snage sakupqene nedaleko od Bele Crkve, posle wihovog naputawa iste (8. maja). Vojnovi je krenuo sa jednim vodom u izviawe i sakupqawe podataka prema maarskim jedinicama iz pravca Vrca i pri tome izvrio napad na te, boqe naoruane i snabdevene neprijateqske jedinice. Ovaj iznenadni napad Vojnoviev doveo je do wihovog paninog povlaewa preko Dunava i omoguio predah austrijsko-srpskim snagama ugroenim posle pada Bele Crkve. Ovu vest je neto kasnije u toku popodnevnih asova potvrdio i specijalni kurir Karla Sibela komandanta 3. bataqona Erdeqske vojne komande, u kome je sluio i Vojnovi. (ROMS, M 7386, Krems 30. maj 1850; ROMS, M 7384). 42 Vladan G a v r i l o v i , Milo Vojnovi, srpski narodni kapetan, 256. 43 ROMS, M 7353 (deo). Prepis ovog dokumenta izdat je u Titelu 12. novembra 1851.
41 40

155 ra, za avgust 50 f, za septembar 40 f. Daqe, tokove isplate koji su i uticali na voewe sudskog procesa teko je utvrditi, kao i odreena dugovawa koja se spomiwu kao obaveza carske kase prema Vojnoviu u ovom periodu.44 Ostaje nedoumica da li je sudski proces, voen oko isplata iz ratnog perioda, zavren do septembra meseca, kada su prepisi ovih dokumenata naiweni, kao i da li je Milo Vojnovi izgubio ili dobio na sudu. Bez obzira na sudski proces (voen od jula 1849) Vojnovi je ostao u aktivnoj vojnoj slubi, verovatno do decembra 1849. Iz ovog meseca imamo posledwe, za sada verodostojne, podatke o wegovoj vojnoj slubi.45 S obzirom na voeni sudski spor, kao i neka druga dokumenta iz 1850. godine, u kojima se on naziva bivim kapetanom, s razlogom smatramo da je decembra 1849, zavrio svoju plodnu vojniku karijeru. U periodu majseptembar 1850, boravio je u Beu. Osim eqe za daqim usavravawem iskoristio je boravak za dobijawe veeg broja potvrda o svojim ratnim zaslugama. Kurs maevawa zavrio je 12. juna postavi i u ovoj vetini vet i okretan.46 Ratni napori ostavili su na mladog kapetana (1850. godine imao 29 godina) rave posledice. Javila se kostoboqa kao i konstantne glavoboqe, usled ega mu je posle izvrenog pregleda grupa lekara preporuila odlazak u bawu Mehadiju.47 Ovo je samo potvrdilo sledee lekarsko uverewe dobijeno u Peti 14. aprila 1851. godine.48 Wegovo mesto boravka bilo je, najverovatnije, od 1853. ili Veliki Bekerek ili Elemir, to, pretpostavqamo, stoga to su u ovim mestima potvrena gotovo sva dokumenta koja se odnose na Miloa Vojnovia narodnog kapetana.49 Izneti podaci, umnogome upotpuwuju sliku o narodnom kapetanu Milou Vojnoviu i wegovom ueu u Srpskom narodnom pokretu. Godine 1855, tada ve bivi kapetan Milo Vojnovi, oenio se verovatno u Velikom Bekereku ili Elemiru, sa Katarinom, erkom popa Leontija Magaraevia. Naalost, Katarina je rodila dva mrtva muka deteta, posle ega zasigurno nije mogla vie zaeti.50
ROMS, M 7353, dodatak 9147 avgust 1851. Kapetan M. Vojnovi je jo u ovo vreme bio u aktivnoj vojnoj slubi u Austrijsko-erdeqskom vojnom puku, o emu svedoe ova dva dokumenta, vezana za dozvole wegove vojne komande o nesmetanom kretawu i obavqawu linih poslova (ROMS, M 4720, ernec, 30. avgust i 15. septembar) M. Vojnovi se i daqe nalazio u aktivnoj vojnoj slubi u Erdeqskom armijskom korpusu, dobivi dozvolu za putovawe iz Banata u Be. Pri tome se mole svi civili i vojnici da ga propuste na ovom putu i da mu ne prave nikakve probleme. (Roms, M 7366, Hermentat [Sibin], 16. decembar 1849; ROMS, M 7361, Veliki Bekerek 3. jula 1854). 46 ROMS, M 7391, 12. juni 1850 Be. 47 ROMS, M 7378, Be 23. juni 1850. 48 ROMS, M 7394. 49 ROMS, M 7357, Bela Crkva 7. avgust 1853; ROMS, M 7389, Elemir, 6. septembar 1853. Overa vie dokumenata izvrena je u Velikom Bekereku oktobra 1853. 50 Vladan G a v r i l o v i , Podaci o graniarskoj porodici Vojnovi iz Mazina (lika regimenta), rad predat za tampu u Zborniku Srba u Hrvatskoj, kw. 5.
45 44

156 Podatke i prikupqena svedoanstva o sebi, Vojnovi je u amanet predao Teofilu Dimiu, istaknutom uesniku Srpskog pokreta 1848/49, koje je ovaj zavetao Matici srpskoj, u ijem se Rukopisnom odeqewu i danas nalaze. Bivi narodni kapetan Milo (Mihajlo) Vojnovi, umro je u Srpskom anadu 28. maja (st. kal.) 1901.51 Wegov Gradengehalt iznosio je 800 kruna, bez ikakvih dugova ili potraivawa.52

BEITRGE ZUR BIOGRAPHIE VOM VOLKSHAUPTMANN MILO VOJNOVI Vladan Gavrilovi Zusammenfassung Der Volkshauptmann Milo (Mihajlo) Vojnovi wurde am 27. Februar 1821 im Dorf Mazin (Likaer Regiment) geboren. Als junger Offizier der kaiserlichen Armee befand er sich in Mitte von Ereignissen whrend der Serbischen Volksbewegung. Diesem, vorhin noch unbekannten serbischen Offizier gehren die Verdienste fr Hilfe, die aus dem ajka-Bataillon nach Karlovci whrend des Angriffs der kaiserlich-ungarischen Armee gerichtet wurde, wodurch auch der serbisch-ungarische Krieg anfing. Da er an der Verteidigung von Karlovci mit zwei Schaikaboote und einer Schaikaschentruppe aus Titel beteiligt war, wurde er anfangs Juli 1848 zum Volkshauptmann der serbischen Volksarmee ernannt. Whrend des Monats Juli nahm er an den Schlachetn bei Futog, Jarak, Turija in Baka teil, und vom Herbst 1848 war er ausschliesslich an Schlachtfeldern in Banat. Bis Dezember 1848 war er Lagerkommandant in Lokve und Belobreka. Von Januar bis Mrz 1849 tat er auch den Dienst des Polizeidirektors in Bela Crkva. Als bevollmchtigter Vertreter der Serbischen Volksarmee trat er in derer unmittelbaren Beziehungen zu den Freiwilligen sowohl auf dem Gebiet der Serbischen Vojvodina als auch im Furstentum Serbien. Durch die Erhaltung der Transportwege von Zemun und Panevo bis zur alten Prava entlang der Donau hatte er in der Endphase der Serbischen Volksbewegung eine benachrichtigende Rolle fr Armeekommando von Erdely (Siebenbrgen). Nach dem Zusammenbruch des Aufstands in Ungarn (August 1849) betraf ihn eine gerichtliche Untersuchung. Die Grnde dazu blieben fr uns bis jetzt unerkannt. Die Anklagen gegen ihn wurden nicht nachgewiesen, aber die gerichtliche Untersuchung hat wahrscheinlich sein Verlassen des aktiven Militrdienstes in Dezember 1849 verursacht. Er ist im hohen Alter am 9. Juni 1901 in Srpski anad verstorben.

51 52

ROMS, M 7367. Isto.

UDC 821.133.1-6 821.133.1.09 Betaine Ch.

Petar V. Kresti

PUT U CARIGRAD U SVITI KNEZA MIHAILA

SAETAK: U radu su predstavqena, do sada, nepoznata pisma arla Betana, sekretara za francuski jezik kneza Mihaila, upuena ocu, Eli Ami Betanu. U wima je detaqno prikazano drugo putovawe kneza Mihaila u Carigrad, kao i boravak srpske delegacije u wemu, a u vezi sa dobijawem fermana o predaji gradova Srbima i konanim odlaskom Turaka iz Srbije. KQUNE REI: knez Mihailo, arl (Karlo) Betan, predaja gradova, Abdul Azis , Carigrad, Fuad-paa.

Predaja gradova i odlazak Turaka iz Srbije svakako predstavqaju dogaaje od izuzetnog znaaja za istoriju srpskog naroda, pa kao takvi nisu mogli da ostanu nezabeleeni, kako od savremenika tako i od srpskih istoriara. Tako su krajem HH veka objavqena seawa na ove dogaaje Qubomira Uzun-Mirkovia,1 autanta kneza Mihaila i jednog od lanova kneeve pratwe za vreme wegovog drugog boravka u Carigradu.2 Uspomene na odlazak u Carigrad sa srpskom delegacijom zabeleio je i dvorski sekretar kneza Miloa, Dimitrije Joksi, svedok predaje sultanovog fermana.3 Ova pitawa bila su predmet interesovawa veeg broja domaih i inostranih istraivaa, a najee bila su usputno doticana u raznovrsnim radovima, veeg ili maweg obima, koji su se doticali problema reavawa Istonog pitawa. Stavqajui pomenute teme u sredite pawe, wima se podrobno pozabavila Zorica Jankovi u svojoj monografiji Put u Carigrad.4 Do sada, meutim, nije bilo poznato da je svoje beleke sa putovawa u Carigrad u kneevoj sviti ostavio i arl (Karlo) Betan, sekretar za francuski jezik kneza Mihaila. Tokom svoje slube u Srbiji on se iz Beograda dopisivao sa svojim ocem, Eli Ami Betanom, nekadaPeadijski major, sin Uzun-Mirka Apostolovia, junaka iz Prvog srpskog ustanka. Qubomir U z u n - M i r k o v i , U sviti Kwaza Mihaila, Beograd 1899. 3 Dimitrije J o k s i , Put Kneza Mihaila u Carigrad, Novosti", br. 1210, 7, 8. i 9. 1925. Vidi i: Belenik Dimitrija Joksia, sekretara Kneza Mihaila, koji sadri opis wegovog puta u Carigrad, vajcarsku i Pariz, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, br. 8792. 4 Zorica J a n k o v i , Put u Carigrad, Knez Mihailo, predaja gradova i odlazak Turaka iz Srbije, Beograd 2006.
2 1

158 wim Kapodistrijinim sekretarom, potom profesorom u enevi, i redovno ga obavetavao o svim znaajnim dogaajima u Srbiji. Svoju prepisku sa ocem nastavio je i na putovawu u Carigrad, koje je trajalo od 18. marta do 4. aprila 1867. Pravei iz dana u dan tokom puta svoje beleke, Betan je po povratku u Beograd iz nekoliko delova poslao ocu pisma sa izvetajima o toku boravka u osmanlijskoj prestonici. Obrazovan i inteligentan, pronicqiv posmatra sklon detaqima, Betan prua brojne i zanimqive opise zbivawa iji je svedok bio, daje slike gradova kroz koje su prolazili i mesta koja su poseivali, kao i analize linosti sa kojima se susretao. Kvalitet wegovih izvetaja naroito dolazi do izraaja kada se uporedi sa opisom istih dogaaja iz beleaka Dimitrija Joksia, koji deluju turo i siromano, kako po sadrini tako i po nainu izraavawa. Posebno je znaajna iwenica da je u pitawu stranac, dakle neutralna osoba, koji je bio u prilici da stvari posmatra bez emocija, pa samim tim racionalno. Ovim prilogom razreena je i nedoumica, koja je postojala u vezi sa nepoznatom osobom na zajednikoj fotografiji srpske delegacije u Carigradu, nastaloj neposredno pred povratak u Beograd, a za koju se pretpostavqalo da bi mogao biti Betan,5 poto on u pismu sasvim jasno kae da zbog bolesti nije prisustvovao kolektivnom fotografisawu. Betanova pisma uvaju se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, pod brojem 15.017/1. Preveo ih je Vlasta Petkovi.6 Kako je prevod nastao pre 1942, a prepun je slovnih, jezikih i gramatikih greaka, bili smo prinueni da vrimo brojne i raznovrsne intervencije da bi ga pribliili savremenom itaocu. Pored toga, morali smo da obavimo i ujednaavawe pisawa kako turskih, tako i srpskih rei i izraza, poto je prevodilac pokazao izrazitu nedoslednost u wihovom pisawu (na primer, pisao je Dolma bahe i kao Dolma bage i kao Dolma bake; re lenger i kao lekner; ciq i kao ceq; naziv grada Konstanca pisao je na turskom i bugarskom jeziku, i to u oba sluaja pogreno, itd.). Uz Betanova pisma koja prireujemo, nalazi i prevod kraeg izvetaja o knez Mihailovom putu u Carigrad, tampan na francuskom jeziku u Carigradu 1867, pod naslovom: Arrive Constantinople de Son Altesse Srnissime Le prince de Serbie Michel Obrenovitch III. Osim to je dat u saetom obliku, ovaj izvetaj se po sadrini ne razlikuje od Betanovih pisama upuenih ocu.
Vidi: Zorica J a n k o v i , nav. delo, 83. Dr Vlastimir (Vlasta) Petkovi (19011943), advokat. Zavrio je studije prava i doktorirao na Sorboni. Bio je lan Rotari kluba u Beogradu. Do poetka Drugog svetskog rata nije se politiki angaovao. Posle nemake okupacije radio je ilegalno u Beogradu. Bio je jedan od utemeqivaa politikog odbora Ravnogorskog pokreta u Beogradu, predsednik Beogradskog politikog odbora, a potom lan Centralnog nacionalnog komiteta Kraqevine Jugoslavije i lan Izvrnog odbora. Radio je na organizaciji Jugoslovenske ravnogorske omladine (JURAO) u Beogradu, Obrenovcu, Mladenovcu i apcu. Nemci su ga 1942. uhapsili i sproveli u logor na Bawici. Streqan je u Jajincima.
5 6

159 * * * Beograd, 22. aprila/11. maja 1867. Dragi moj oe, Jutros sam primio tvoje drago pismo i kako mi jo nisu dali posao, koristim tu okolnost da ponem svoj odgovor. Pre nego to bih pristupio opisivawu naeg puta u Carigrad, moram ti rei da smo izgubili direktora ministarstva g. M. Lejanina.7 Ja sam imao ve vie puta prilike da ti govorim o wemu, jer sam mu lino bio vrlo odan. Bolest ga je odnela prole nedeqe a stavqala ga je tokom posledwih godina u vie mahova na domak smrti. To je bio ovek od talenta i znawa, vrlo dobro vaspitan i vrlo prijatnog ophoewa. Sahranili smo ga pre est ili sedam dana i wegova smrt prouzrokovae dar-mar u ministarstvu, i ja nisam bez straha u pogledu izbora linosti koja e biti pozvata u direkciju nae kancelarije. Nadam se da emo za osam dana znati na emu smo. Zajedno sa ovim pismom predau poti i zvanian opis puta kneza Mihaila u Carigrad. On je vrlo kratak, ali to je skica koju uzimam kao osnovicu dodajui detaqe koji bi mogli da vas interesuju. Na prvi dan nije nam doneo neto naroito. Bili smo na jednom velikom parnom brodu Dunavske kompanije i igrali smo piketa8 celog dana. Vetar i stalna kia nikako nam nisu dozvolili da izaemo na most. Uvee smo stigli u Turn Severin gde smo imali da provedemo no. Tek to smo pristali, na brod je doao predsednik optine da pozdravi kneza i da nam ispria sledeu alosnu istoriju. Knez Karol rumunski9 imao je nameru da nam priredi iznenaewe i da saeka kneza u Turni.10 U tom ciqu ostavio je Bukuret i doao u urevo, gde je trebalo da doe po wega jedan parni brod, koji je rumunska vlada nedavno kupila, i da ga dovede u Turn Severin. Taj brod poao je iz Galca11 za urevo, ali kada je stigao blizu Crne Vode,12 presekao ga je na dvoje jedan ubrzani austrijski brod i potonuo je odmah. Blagodarei tom inteligentnom manevru rumunskog kapetana, knez Karol oekivao je uzalud svoj brod celog dana i bio je primoran da se vrati u svoju prestonicu u istom trenutku kada smo ostavqali Turn. Telegram, koji je knez Mihailo odmah poslao u urevo da bi obavestio kneza Karola, da verujemo da emo sutra uvee biti u urevu, stigao je suvie kasno, jer je knez ve bio otputovao za Bukuret. Drugog dana krenuli smo na put u pet izjutra. Vreme je postalo podnoqivo. U osam sati proli smo pored Radujevca, a malo posle
Miloje Lejanin (18301867), naelnik Ministarstva inostranih poslova. Igra karata udvoje sa 32 karte. 9 Karl (Karol) Hoencolern Sigmaringen (18391914), rumunski knez (18661881) i kraq (18811914). 10 Re je o Turn-Severinu. 11 Galaca. 12 erna Voda, mesto na obali Dunava, u oblast Dobruxe.
7 8

160 toga pored ua Timoka, male reke koja ini granicu izmeu Srbije i Bugarske. U deset sati bili smo ispred turske tvrave Vidin. Uvee u devet sati stigli smo u Ruuk13 gde su nas uveravali da nas knez Karol eka u urevu, s druge strane Dunava. Preli smo dakle na drugu stranu i kada smo stigli u urevo, saznali smo da je knez otputovao sino. Vratili smo se u Ruuk. I tek to smo pristali, guverner dunavske provincije Midat-paa14 i jedan rumunski general po imenu Golesko15 doli su na brod da pozdrave kneza. Bilo je vrlo kasno kada smo otili da spavamo. Sutra treba da napustimo na lepi brod da bismo uzeli eleznicu za Varnu. U osam sati izjutra zauzeli smo, dvojica po dvojica, mesta u kolima koja nam je poslao Midat-paa i trijumfalno smo proli od pristanita do vladinog konaka izmeu dva reda turske kowice koji su nam probili ui svojom stranom muzikom. Uvedeni u jedan veliki salon bili smo osueni da prisustvujemo seriji najdosadnijeg predstavqawa. Mi sekretari, poto nam je vreme bilo dugo, pribliili smo se neosetno vratima i utekli smo estitajui sebi zbog tog bekstva. Kasnije smo saznali, da smo tako izgubili jedan velianstven ruak, na nau veliku alost, koji je priredio Midat-paa. Zato nas nisu obavestili? U jedanaest i po svi smo se iskupili na stanici, popeli smo se u vagone i voz je krenuo. Prema uveravawu painom i engleskih inewera, mislili smo da e od Ruuka do Varne biti etwa od est sati, ali je bilo pisano drugojae. Sa najveom opreznou voz je iao po inama ravo postavqenim. Nemogue [je] bilo ii tom prugom obinom brzinom bez ispadawa iz ina na svakih sto koraaji. Predviali smo stvar ve odavno kada se ona realizovala. Sreom, vozili smo tako polako, da je samo lokomotiva ispala iz ina. Sat kasnije uspeli su da je vrate na pravo mesto. Najposle, sedam sati posle polaska iz Ruuka, preli smo skoro polovinu puta. Ve smo sebi estitali da smo svrili sa najgorim delom puta, jer su nas uveravali da je drugi deo puta nesravweno boqe izraen nego prvi. Odista, krenuli smo svom brzinom i za vreme od dva sata sve je ilo dobro, iako smo imali da preemo velike prostore umarice u plamenu. Jo jedan sat i biemo u Varni. Eh, odjednom se voz zaustavio nasred poqa. Maina se pokvarila. Uveravali su nas da imamo da priekamo nekoliko minuta, a tek posle jednog sata reeno nam je da je maina opravqena i da emo krenuti daqe. Odista, krenuli smo, ali u suprotnom pravcu jer je maina mogla da vozi samo unazad. Preli smo tako petnaestak kilometara posle ega [nastaje] nov zastoj. Mehaniar je uspeo da okrene mainu u pravcu Varne, ije smo prve svetlosti spazili u jedanaest sati uvee. Poteujem te opisa naih muka u Varni i nereda koji je tu vladao. Sve to znam to je da sam se nasumce popeo u nekakva kolica koja su me stovarila blizu jedne zgrade za koju sam pretpostavqao da je carinarnica, poRuuk (Ruse), grad na Dunavu u severoistonoj Bugarskoj. Ahmet efik Midhat-paa (18221884), dravnik, turski reformator, valija Dunavskog vilajeta, gubernator Bugarske (18641867). 15 Golesko, general, prvi autant rumunskog kneza Karla Hoencolerna.
14 13

161 sle jedne etwe po aavoj kaldrmi sred najgue pomrine. Tamo sam spazio dvojicu ili trojicu od svojih saputnika. Bili smo na jednom keju pored mora. Talasi su bili vrlo veliki. Pomou fewera, uz opasnost po ivot, skoili smo u jedan amac i evo nas na talasima u traewu broda koji e nas odvesti u Carigrad. Ja ne znam kako su ga turski mornari pronali, ali odjednom smo se nali pred jednim crnim zidom i jednim lestvicama od konopca koje su pale u na amac. Uhvatili smo se za to i ispruili do krova broda, to nije bila laka stvar. Meutim, uspeli smo i u dva sata po ponoi i posledwi od nas stigao je na brod Sultanija, koji je odmah zatim podigao sidro. No je bila crna kao mastilo. More jako uzburkano. Vetar je duvao jako. Jedan kneev sobar, verujui da je doao wegov posledwi dan, gorko je plakao pored mene. Legao sam u kabinu koju mi je pokazao jedan turski oficir i vrsto sam zaspao. Bilo je osam sati kada sam se probudio. Bili smo na puini. Vreme je bilo dosta lepo, vetar se malo stiao, ali talasi su bili jo dosta veliki. Quqawe broda nije me uznemiravalo mada se vie mojih kolega razbolelo. Poeo sam malo da razgledam na brod. Sultanija je velika jahta sultanova, vrlo luksuzna. Na mostu od kquna do krme izbrojao sam 170 koraaja. Ima nekoliko topova i vojnu posadu od 300 qudi. Maina je ogromna u poreewu sa mainama brodova na jezeru. Brod je vrlo lep i raskono nameten. Apartman sultanov nalazi se na zadwem delu broda. Obiao sam salon iji je nametaj kotao 350 hiqada franaka, i spavau sobu od plave svile. Trpezarija nije u pravcu duine broda ve u pravcu irine od jednog kraja do drugog. Od naeg ukrcavawa pa do naeg povratka u Cushendje16 bili smo sultanovi gosti i bili smo carski tretirani. Kujna je bila vrlo dobra i ja sam sauvao u dobroj uspomeni dobre rakove i raznu morsku ribu, koju su nam sluili svakog dana. Imae pojam o raskoi kada bude znao da su zarfovi17 ukraeni dijamantima i skupocenim kamewem u vrednosti etiri do pet hiqada franaka komad, kako mi je reeno. Ponedeqak, 6. maja 1867. Hteo sam da produim opis svoga puta i zbog toga sam ekao do danas da poaqem svoje pismo. Ali, to mi je bilo nemogue. Posledwi turski vojnici odlaze danas iz tvrave i ja treba da idem da se oprostim sa paom, koji takoe odlazi. Posle toga treba da se vratim i prisustvujem svom preseqewu. Tako u tek sutra moi ponovo da uzmem pero. U svakom sluaju uskoro. Srdano vas pozdravqam. Tvoj odani sin arl
16 Re je o luci Konstanca. Cushendje je iskvareni oblik imena Kustendje, turskog naziva ovog lukog grada. 17 Vrsta filigranske koqke u koju se stavqaju ae i male oqice za kafu, filxani.

162 U utorak, 2. aprila, u tri sata po podne bacili smo lenger prema palati Dolma-bahe.18 Uli smo u Bosfor po sjajnom vremenu i dobro smo otvorili oi da bismo posmatrali as evropsku obalu, as azijsku obalu sa svima wenim zamcima u ruevini, wenim selima, wenim vilama, wenim umama aria i borova. Cela ta panorama je divna. Jedan sultanov autant19 koji nas je pratio, pokazao nam je Bujukdere,20 Terapiju,21 Bejkoz,22 Rumeli Hisar, Anadoli23 Hisar, Bejlerbej24 itd., itd. Tek to se na brod ukotvio pred velikom palatom od belog mermera, gde stanuje Abdul Azis,25 doao je jedan sultanov amac sa amil Idrianil-bejom,26 koji uvodi ambasadore kod sultana. On je doao da knezu izrazi sultanovu equ da ga vidi odmah. Na brzinu smo navukli svoje uniforme, sili u amce koji su nas iskrcali u batu palate blizu ulaza. Odatle smo poli ka palati izmeu dva reda vojnika. U salama kroz koje smo prolazili i na velikim mermernim stepenicama nalazili su se poreani desno i levo oficiri sultanove kue, koji su nas posmatrali kao udnovate zverke. Kada smo stigli na prvi sprat, u jednu veliku dvoranu sa stubovima, kazali su nam da ekamo. amil-bej uveo je samo kneza u jedan salon gde se nalazio sultan sa svojim velikim vezirom Ali-paom.27 Poseban razgovor sultanov sa knezom trajao otprilike dvadeset minuta, zatim su se vrata salona otvorila i svita je ula. Stali smo u jedan red du desnog zida prema sultanu. Knez je bio s wegove desne strane, veliki vezir s leve. Poto je knez predstavio svoju svitu, sultan nas je posmatrao nekoliko trenutaka, zatim nam je na turskom uputio nekoliko rei. Ali-paa preveo ih je na francuski obraajui se g. Marinoviu28 koji je bio na elu, ali je govorio tako tiho da nita nismo uli. G. Marinovi je odgovorio s nekoliko rei, posle ega smo se poklonili i napustili sultanov salon. Pri silasku isti ceremonijal kao i pri dolasku. Ipak, pre nego to smo izili iz palate, uveli su nas u jednu veliku sobu gde su knez, veliki vezir, g.g. Marinovi i Blaznavac29 sedeli na divanima. Onda su posluili erbet, kafu i ibuke. Knez je priao Ali-pai na put i govorio je o kii i lepom vremenu.
Dolmabahe. Re je o Xemil-pai, prvom autantu turskog sultana. 20 Bykdere, naseqe na evropskoj strani Bosfora. 21 Naseqe u okolini Carigrada. 22 Beykoz, naseqe na azijskoj strani Bosfora. 23 Nepravilno, treba: Anadolu. 24 Naseqe na azijskoj strani Bosfora. Dve godine pre dolaska kneza Mihajla sultan Abdul Azis podigao je u Bejlerbeju saraj koji postoji i danas. 25 Abdul Azis (18301876), turski sultan (18611876). 26 amil-bej, ef Protokola. Idrianil verovatno predstavqa pogreno napisanu re Edirneli Jedrenac; iz Jedrena, kao oznaku porekla. 27 Mehmet Emin Ali-paa (18151871), veliki vezir i ministar inostranih poslova Osmanskog carstva u nekoliko navrata. 28 Jovan Marinovi (18211893), predsednik Dravnog saveta, poslanik u Parizu. 29 Milivoje Petrovi Blaznavac (18241873), general, namesnik od 1868. do 1872, zatim predsednik vlade i ministar vojni do 1873.
18 19

163 Najzad smo se rastali i dvojica po dvojica popeli smo se u dvorska kola koja su nas ekala pred palatom da bi nas odvezla u nau privremenu rezidenciju. Knezu su bile stavqene na raspoloewe dve palate: Eanydonus aziski (Giok sou)30 i Malak,31 koja se nalazila ispod Dolma-bahe, u blizini kasarne koja se nalazi u produewu velike ulice Peru. Knez Mihailo je izabrao ovu drugu vilu zbog wene blizine Carigradu. Vila pripada izvesnom Nexib-pai. Tu smo stanovali za vreme svog bavqewa u Carigradu. Svita kneeva razmetena je po sobama koje je pre toga zauzimao harem i tu smo se smestili vrlo ugodno. Za vreme smetaja dragomani32 raznih ambasada doli su da pozdrave kneza u ime svojih efova. U sredu izjutra primio sam jednu ceduqu od Glazera,33 koja je sadravala jedno pismo koje mu je poslao Albert34 da mi ga preda po dolasku. Malo sam se obradovao zbog nade da u se u Carigradu sresti sa Albertom, ali on mi je rekao u svome pismu da ne moe da napusti poslove ni jedan dan i zato je traio da doem u Smirnu da ga vidim. S moje strane o tome nisam mogao ni da mislim. Za osam dana koje smo imali da provedemo u Carigradu, nemogue je bilo traiti odsustvo od est ili sedam dana. Trebalo je bar 26 sati da se ode do Smirne, zatim polazak i dolazak brodova mogao se udesiti vrlo ravo tako da ne bih mogao da se vratim pre jedne nedeqe. Ja sam uostalom imao i svoju slubu kod kneza, i ne bih se usudio da ga molim da bude bez mene za vreme celog naeg bavqewa u Carigradu. U sredu izjutra, 3. aprila, poto sam napisao nekoliko pisama, izvukao sam se i otiao na Galatu, da bih potraio prijateqa Glazera. Ne bez muke uspeo sam da naem straan kuerak gde se nalazi wegov biro. Nisam se zadravao dugo i samo sam sa wim ugovorio sastanak za nedequ, tako da jedan deo dana moemo da provedemo zajedno. Zatim sam kaikom35 otiao do Dolma-bahe, odakle sam brzo stigao do nae rezidencije. Stigao sam upravo na vreme, jer se knez spremao da poe da napravi posetu Visokoj Porti. Imao sam toliko vremena da navuem uniformu za sveanosti i da se popnem u kola. Naa povorka koija, bilo ih je petnaestak, spustila se do Dolma-bahe, prola je Toptani,36 Galatu,37 veliki drveni most sultanije Valide,38 i najposle je stigla do Visoke Porte ispod starog Seraja. GoNije mogue protumaiti o emu je re. Deo Istanbula na brdu iznad Bosfora, izmeu Leventa i Ajazage, koji danas nosi naziv Maslak. Prvobitno je to bilo lovite sultana, a od poetka 19. veka osmanski vladari su tu gradili svoje letwikovce. Najvei saraj podigao je sultan Abdul Azis. 32 Prevodilac, tuma. 33 Prijateq arla Betana. 34 U pitawu je brat arla Betana. 35 amac, un, barka. 36 Deo grada koji je dobio naziv po obavqawu trgovine na veliko, nadomak glavnog pristanita. 37 Carigradski kvart. 38 Most Valide sultanije (Vide Sultn). Valide sultanija je naziv korien za majku vladajueg sultana.
31 30

164 spode Boe, kakve ulice i kakva kaldrma! udno je samo, kada se kolera pojavila u ovim prqavim kvartovima, kako je mogla da se odlui da ih ostavi! Poto smo stigli do Visoke Porte (Bab-Aali39), proli smo kroz jedno prostrano predsobqe puno inovnika u crnim redengotima i fesovima, i uli u jednu veliku salu iji mnogobrojni prozori gledaju na Bosfor. U dnu sale je jedan divan koji zauzima svu duinu ispod prozora. Na tom divanu sedeli su ministri i marali carstva na broju petnaestak,40 veliki vezir Ali-paa, Fuad-paa,41 ministar spoqnih poslova, Omer-paa42 i drugi ija su nam imena promakla. Knez je seo pored velikog vezira i poeo je da se razgovara sa wime. G.g. Marinovi i Blaznavac takoe su seli, a mi ostali smo stojei u jednom redu preko sale a prema svim tim licima. Posle dugog ekawa posluiteqi su doneli erbet i ibuke i kafu, pa se knez digao i oprostio od sve te gospode nakiene zlatom i ordenima, i popeo u kola. Povratak u glavni stan po istim lepim ulicama. U blizini Visoke Porte video sam prvi put tragove stranog poara od pre tri godine. Docnije sam takoe imao prilike da vidim kvartove nedavno pretvorene u pepeo i ije se ruevine proteu ak do Mramornog Mora. Poari su, izgleda, blagoslov za Carigrad, ija je veina kua od drveta. Poto je jedan skorawi zakon dozvoqavao rekonstrukciju samo od tvrdog materijala, im je vatra ugaena ineweri su navalili na izgorene kvartove kao orluine na svoj plen. Nivelisali su, vrili pofrontavawe, podelu terena i verovalo se da su uinili jedan korak napred. Tek to se vratio u Malak, knez se popeo u kola da bi napravio posetu, ali bez svoje svite, ambasadorima Engleske, Francuske, Rusije, Austrije i Pruske. Eto, dragi oe, nastavak opisa moga puta. Ve odavno od vas nisam imao pisma. Ja znam da si ti uao u ravu epohu godine, ali bi trebalo da kae eni da mi pie. Jesi li odustao od svog plana puta za ovu godinu u Rumuniju i u Beograd. G. Parcer je optutovao za Vlaku, odakle e se vratiti tek u novembru. Ja sam vrlo zadovoqan svojim novim stanom i dobro sam. Tvoj odani sin arl etvrtak, 4. aprila, bio je posveen najveim delom zvaninim prijemima koji su se reali od deset sati izjutra do kasno po podne. Videli smo da defiluju kod kneza veinu otomanskih ministara i generala koje smo videli jue. Zatim ambasadore Engleske (lord Lajons43),
Pogreno napisano, treba: Bb- l. Po svemu sudei, eleo je da kae: ukupno wih petnaestak". 41 Mehmet Keexizade Fuad-paa (18151868), vie puta veliki vezir i ministar inostranih poslova. 42 Omer-paa (Mihailo) Latas (18061871), turski vojskovoa, srpski renegat. 43 Riard Bikerton Pamel Lajons (18171887), drugi baron i prvi erl, britanski ambasador u Carigradu (18651867).
39 40

165 Francuske,44 Austrije (Proke Osten45), Rusije (Igwatijev46) i ministra Sjediwenih Amerikih Drava, i jo neke druge. Trebalo je da ostanemo i protivu nae voqe, da bismo prisustvovali tim dosadnim prijemima. Vie smo voleli da dan provedemo u obilasku varoi i predgraa. Sutradan, u petak, pre podne je jo prolo u prijemima. U dva sata knez je bio pozvat u posebnu audijenciju kod sultana koji mu je predao veliku lentu Osmani sa jednim lepim ordenom u brilijantima. Knez je primio jo kao poklon pet lepih arapskih kowa koje smo dovezli u Beograd. Uvee je bila velika veera koju je veliki vezir priredio u ast kneza u ime sultana. Bilo je pozvato i desetak osoba iz svite, meu kojima sam bio i ja. Oko est sati krenuli smo iz Stambola i posle duge etwe kroz popaqene kvartove stigli smo do drvene palate velikog vezira, koja se nalazi nedaleko od Sieskira47 (Ministarstvo vojno). Prilino velika zbirka turskih linosti bila je ve na okupu. Poznao sam veinu onih koje smo videli na Visokoj Porti. Tek to smo stigli zamolili su nas da preemo u trpezariju i da svak nae svoje mesto na tawiru. Poslau Vam jelovnike veera kojima sam prisustvovao, ja sam ih stavio u xep za uspomenu, i molim Vas da ih sauvate. Naao sam svoju kartu pored karte Nubar-pae, ministra spoqnih poslova Egipta, sa kojim sam se brzo upoznao. To je vrlo qubazan ovek. On je odgajan na ampelu, i putuje s vremena na vreme u enevu. Jedan od wegovih sinova je u Lozani, a jedna ki u jednom pansionatu u blizini eneve. Veera je bila vrlo lepa. Za sve vreme svirala je sultanova muzika. Na kraju odrano je nekoliko zdravica. Na knez odrao je mali govor na francuskom i Ali-paa mu je odgovorio speect48 od koga nita nisam razumeo zbog udaqenosti. Samo su najblii mogli razabrati smisao wegovih rei. Jedva smo uli wegov glas, toliko je govorio polako. Posle veere preli smo u gorwe salone, gde smo puili kao pravi Turci. Zatim smo morali da mislimo na povratak, koji je bio istim putem kojim smo i doli. U jedanaest sati bili smo u svojim posteqama. Po podne knez je napravio etwu do Khirtane49 (Slatka evropska voda). Ja sam imao da radim celog dana i nisam ostavqao svoju sobu sve dok me nisu pozvali da pratim kneza do velikog vezira. Subota. U osam i po sati svi su se popeli u kola da idemo na slubu u patrijarijsku crkvu. Posle slube otili smo do Patrijarha. Mene ova poseta nije interesovala i ja sam uspeo da se pri izlasku iz crkve izvuem i odem u Peru,50 koju jo nisam poznavao. Vratio sam se
Nikola Bure (18111886), francuski ambasador u Carigradu (18661870). Anton fon Proke-Osten (17951876), baron, austrijski internuncije u Carigradu (18551871). 46 Aleksandar Pavlovi Igwatijev (18421906), grof, general, ruski poslanik (1864 1867) i ambasador u Carigradu (18671877). 47 Pogreno napisano, treba: Seraskerijata. 48 Pogreno napisana francuska re speech, sa znaewem kratak pozdravni govor. 49 Verovatno se misli na Kjathane, deo grada iznad Zlatnog Roga. 50 Evropski kvart u Carigradu.
44 45

166 u jedanaest sati na ruak i imao sam jo da prisustvujem raznim audijencijama i da ispoaqem nekoliko pisama. To sam radio i po podne. Poziv za veeru kod lorda Lajon[s]a dostavqen nam je. Imali smo tako u ambasadi Engleske sjajnu veeru kojoj su prisustvovali Ali-paa, Fuad-paa, Omer-paa, predstavnici kod Porte garantnih sila i mnoge druge linosti. Tu smo takoe veerali uz muziku. Posle obeda bio sam predstavqen baronu Prokeu i generalu Igwatijevu, koji je, uzgred reeno, unapreen za ambasadora od opunomoenog ministra to je bio do sada. G. Proke me je pitao za tebe i za prekosutra pozvao me je na ruak. General Igwatijev bio je takoe vrlo qubazan i isto tako govorio mi je o tebi. Nedequ, 7. aprila, knez je bio odredio za nekoliko poseta, posle ega smo svi imali da ga pratimo i razgledamo znamenitosti Carigrada. Kako nisam znao za taj projekat, i kako sam predviao da e nam za taj dan dati slobodu, rekao sam Glazeru da doe po mene rano tako da zajedno provedemo jedan lep dan. Tako, poto sam svrio svoj posao, brzo smo dorukovali i izgubili se. Glazer me je najpre odveo kod sebe blizu grobqa Des petits champs. Posle kratkog sastanka uputili smo se Stanbulu. Na ciq bio je Seraskiera.51 eleo sam u stvari da naem kakvog dobrog svetenika koji e mi dati tanu sliku topografije Carigrada. Kula Seraskiera odgovarala mi je jer se pogled iri nadaleko na sve strane i jedan pogled objasni vam odmah konfiguraciju Carigrada od Zlatnog roga, poloaj Galate, Pere, glavnih xamija. Uzeli smo oqu kafe na kubetu kule posmatrajui velianstvenu panoramu koja nas je okruivala. Posle pola sata koje smo proveli da se orjentiemo kao to treba, sili smo i uputili se ka Sv. Sofiji. Ali kada smo stigli blizu tulbea Mahmudovog52 opazili smo povorku kola. Bio je to knez sa celom svojom svitom; otpoiwali su svoju etwu po Carigradu. Kako je wihov ciq bio isti kao i moj, nita boqe nisam mogao da uinim nego da im se pridruim, utoliko pre to su ih vodili visoki turski inovnici koji su imali da im olakaju ulazak u sve zgrade, a naroito u xamije, koje mi obini privatni qudi svakako bismo morali da se zadovoqimo da ih posmatramo samo spoqa. Od Mahmudovog tulbea otilo se do hiqadu i jednog stuba (Bim bir direk53). To je ogroman kladenac iji svod poiva na mermernim stubovima. Cisterna je bila ispuwena za treinu ili skoro, te se video samo gorwi deo stubova. Predioci svile smestili su se izmeu redova stubova i tu rade polako. Polusvetlost prodire kroz nekoliko otvora koji su postali zbog odrowavawa nekoliko delova svoda. Tu blizu je muzej janiara o kojima ti govori u svojim pismima. Trebalo je videti Carigrad u vreme kada su se ti kostimi nosili. Sada se viaju samo qudi u drowcima.
51 52 53

Naziv za kulu kod Ministarstva vojske. Re je grobnici Mahmuda (17841839), osmanlijskog sultana (18081839). Nepravilno, treba: Bin bir direk.

167 Odatle smo jedno za drugim posetili Ahmetovu xamiju,54 At Mejdan (trkalite),55 zatim Sv. Sofiju, sve zgrade koje si i ti sam posetio prole godine. Kako su se kola uputila naem stanu i poto smo jo imali vremena, vie sam voleo da ostanem u Carigradu kuda sam se pourio, jer neu vie imati prilike da se tu vratim. Glazer me je odveo u bazar (bezistan). Kako si ti ve opisao sve te spomenike neu vie nita da dodam tvojim opisima. Kada sam se uvee vratio u svoju sobu uzeo sam pisma i u uobraziqi ponovio sam divnu etwu da bih to boqe uvrstio svoje uspomene. A propos, govorei o Visokoj Porti ti kae da je to zgrada u kojoj se nalaze sva ministarstva izuzev ministarstva vojske (Seraskierat56). Meutim, uveravali su me da se na Visokoj Porti nalaze samo ministarstva unutrawih dela i spoqnih poslova kao i Veliki sud, ustanova koja najveim delom ima atribucije Senata u zapadnim zemqama. U bazaru sam kupio, po ceni od 20 franaka jedan tepih, slian onome koji vam je Albert poslao iz Smirne. Moj je crn sa utim vezom. Isto tako kupio sam za eni neto svile iz Bruse, i to u joj poslati po prvoj prilici. Nita drugo nisam kupio. Moje finansije nikako nisu sjajne, a zatim nain pogaawa bio mi je odvratan. Kada sam stupio na bazar priao mi je jedan Jevrejin, koji se ponudio da me vodi i da mi olaka kupovine. Govorio je sve jezike. Prikaio se uz mene i nije se vie odvajao, dajui znake trgovcima. Ukratko, znatno mi je dosaivao. Trudio sam se da ga se utivo oslobodim, zatim mawe utivo, i najposle, sav oajan, zgrabio sam ga za jaku i dobro protresao pretei mu pesnicom. Tek posle te mune demonstracije odluio se, gunajui, da me ostavi. Trgovci vam trae veliku cenu, i ako ne znate tanu vrednost onoga ta hoete da kupite, boqe je da se u kupovinu i ne uputate. Moje kolege platile su istu vezenu maramicu 30 pjastra57 komad, drugi 25, 12 i 10 pjastra, a jedan koji je znao boqe da se pogaa kupio je za 6. Uvee smo prisustvovali u francuskom pozoritu jednoj bednoj predstavi Lepe Jelene". To je bilo tako smeno da nisam mogao da izdrim. Glazer i ja otili smo da veeramo u jednom dosta lepom restoranu, a u glavni stan vratio sam se na kowu. Kowi ovde zamewuju fijakere. Dok smo bili u pozoritu, knez je veerao kod francuskog ambasadora sa g. Marinoviem i Blaznavcem. Moje beleke ne sadre nita naroito za ponedeqak. Dan je proao u poslu, kao uostalom i utorak, 9. aprila. U ponedeqak je bio ruak kod barona Prokea. U utorak smo ruali kod generala Igwatijeva. Bila [je] pozvata cela svita. Upoznao sam se sa gospoom Igwatijev i sa
54 55

Sultan Ahmetova ili Plava xamija. Hipodrom u Carigradu, nastao krajem veka, za vreme vladavine Septimija SePogreno, treba da pie Seraskerijat. Srebrni novac nekih zemaqa na Bliskom istoku.

vera.
56 57

168 wenom majkom, sa kojom sam dugo razgovarao, i koja mi je naloila da ti isporuim wene pozdrave. General je takoe primio prepisku sa Kapodistrijom,58 koju si mu poslao. Obeao sam mu da ga neu zaboraviti u prvom pismu koje u ti pisati. U ruskoj ambasadi proveo sam najprijatnije vee za boravka u Carigradu. Najprijatniji dan, meutim, bio je sutrawi. Za sredu bili smo pozvati na sveani ruak kod ministra spoqnih poslova Fuad-pae, i to u wegovu poqsku kuu u Kanlixi. I ja sam bio meu pozvatim. Izjutra nas je uzeo jedan parni brod u Dolma Bahi. Naalost, vreme je bilo ravo i kia, koja je padala dosta jako, primorala nas je da ostanemo u salonu sve do dolaska. Kanlixi se nalazi na azijskoj strani skoro preko puta Terapije, i tu vie ambasadora imaju svoje letwe vile. Fuad-paa oekivao nas je na keju sa nekolicinom svojih kolega, koje poznajemo, i uveo nas je u jednu vrlo lepu oraneriju gde smo saekali vreme za ruak. Kia je u meuvremenu prestala da pada i pojavilo se sunce, tako da je vreme bilo lepo do kraja dana. Ruak je bio vrlo iv blagodarei Fuad-pai, koji ima potpuno evropske manire i koji govori vrlo ivo i duhovito. Uivao je to se vreme prolepalo, jer mu je bilo stalo da nam pokae svoju batu, a sunce je bilo potrebno da bi staze postale prolazne. Imawe zauzima jednu dolinicu koja se protee iza kue za stanovawe. Dole se nalazi parter sa mnogo drvea sa retkim mirisom. Pewui se ulazi se u jedan park koji je ureen sa mnogo ukusa. U sredini umarka nalazi se jedno malo jezero sa jednim potoiem sa poqskim mostovima i peinama sjajnog izgleda. Jo vie gore, na vrhu breuqka, nalazi se velika peina i jedan bazen sa vodom, a iznad svega nalazi se jedan paviqon odakle se prua velianstven pogled na Bosfor. U daqini, ulevo [od] Carigrad[a], vidi se Crno More. Prema nama je Terapija i Bosfor kojima plove mnogobrojni brodovi. Ostali smo dugo posmatrajui taj lepi prizor, a zatim se vaqalo misliti na povratak. Vrativi se u salon da bismo popili kafu, spazili smo na stolu jedan svileni xak koji nas je intrigirao. Najposle neko ga je uzeo i predao knezu. U wemu je bilo dvadesetak kutija sa ordenima koji su nama nameweni. Knez je pozvao nekolicinu od nas koji smo bili prisutni i svakome je predao po jednu kutiju. Zatim je ostatak vraen u kesu da bismo ih odneli za one koji su ostali u Carigradu. Vreme je postalo sjajno, tako da umesto da se vratimo direktno u Dolma Bahe brod je plovio du azijske obale, prolazei pored Slatke vode,59 Bejlerbeja i Skutarija60 i uputio se ka Prinevskim ostrvima. Ova mala etwa Mramornim Morem ostavila nam je najlepe uspomene. More je bilo tiho i mi smo bili u najboqem raspoloewu. Od Prinevskih ostrva brod je krenuo ka Sedam Kula (Jedikule),61 pa smo se vratili u Bosfor
58 Grof Joanes Kapodistrija (17761831), grki dravnik, ruski diplomata. Izabran za predsednika Grke republike 1827. Stradao kao rtva atentata. 59 Misli se na Kuuksu (Kksu), to u prevodu znai Mala voda, naseqe na azijskoj strani Bosfora iznad Bejlerbeja, poznato po brojnim izvorima. 60 Deo grada na azijskoj strani, danas nosi naziv Uskudar (skdar). 61 Tvrava u Carigradu.

169 plovei du evropske obale (Stanbul, Zlatni Rog,62 Galata, Tophana63) i kada je pala no vratili smo se u svoj stan. To je bilo nae posledwe vee u Carigradu. Polazak je bio utvren za sutra. Te veeri veera se produila due nego obino, jer je knez bio pozvao nekoliko osoba. Najposle, svako je otiao u svoju sobu da bi se spremio za polazak. U etvrtak izjutra probudio sam se i nisam se dobro oseao. Jue sam na brodu nazebao i nisam mogao celo jutro da napustim postequ. U nekoliko mahova trudio sam se da se odluim da siem u batu gde se bio smestio jedan fotograf, da bi slikao celu grupu. Ali i sa najboqom voqom nisam mogao da napustim svoju sobu. Oko podne, meutim, ustao sam, spakovao svoj kufer kako tako i popeo sam se u trpezariju gde sam se trudio da se drim dobro. Malo po malo slabost je nestala i u jedan sat bio sam u stawu da obuem svoju uniformu za oprotajnu posetu sultanu. Ceremonija je bila na isti nain kao i pri dolasku, zatim su nas kaici odvezli do Sultanije, koja je jo uvek bila ukotvqena blizu Dolma Bahe, i na kojoj je svako naao svoje mesto i svoju postequ. U dva i po sata kotva je dignuta. Ovog puta imamo put od osamnaest sati umesto dvanaest, jer knez nije hteo da se ponovo izloi novom uznemiravawu uzimajui liniju iz Varne. Treba da idemo u Custendi64 i tu da uzmemo voz od Crne Vode (erna Voda), gde e nas ekati na brod da zaplovi uz Dunav. Vreme je bilo sjajno, more mirno kao ogledalo. Dugo smo ostali na krovu da posmatramo zalazak sunca, zatim zvezde i no je ve bila dobro odmakla kada smo se rastali da bismo otili na poinak. U petak izjutra, meutim, digao sam se rano da jo jednom vidim more, a u osam i po bacili smo sidro pred Custendi.65 Moje posledwe pismo ostavilo vas je u Custendi. Kao to si video za povratak smo imali isti put kao i ti prole godine sa g. Marionom. Zbog kowa iskrcavawe je trajalo dosta dugo. To smo iskoristili da proetamo po Custendi. To je mala varo u kojoj se vide samo tipovi satures".66 Zatim smo se oprostili sa Crnim Morem koje se presijavalo na suncu i uputili smo se na stanicu. Na mom satu bilo je jedan sat i pet minuta kada je voz krenuo. Pruga iz Custende mnogo je boqe uraena nego ona iz Varne. Voz se kretao punom brzinom kroz ravnicu koju pruga preseca gotovo bez krivina. U ernu Vodu stigli smo sat kasnije. Na brod Ferdinand Maks ekao nas je (pred malim hotelom u kome ste vi proveli no) i mi smo se tu smestili dok je deset stolara na krovu broda pravilo pet odeqewa za pet kowa koje smo vodili sa sobom. U etiri sata krenuli smo. Kako Dunav u svome dowem toku ne prua nikakve zanimqivosti, poeli smo partije piketa, jeli smo, unitavali smo bifteke, unita62 63 64 65 66

Veliki zaton, rukavac Bosfora na kome je pristanite Carigrada. Deo Carigrada koji je dobio naziv po Topolivnici. Iskrivqena verzija bugarskog naziva mesta Konstanca (Kystenda). Jo jedno od napravilnih itawa imena luke Konstance. Nije jasno o emu je re.

170 vali smo burad sa pivom i popili bezbroj oqica kafe. Kada bismo proli pored koje varoice, popeli bismo se na krov, popuili jednu cigaretu, a kada je pala no skupili smo se za veeru, koju smo produili to smo vie mogli. Posle veere knez se redovno povlaio u svoju kabinu, ali umorni od monotonije gledali smo jedan drugog zevajui, a onda se jedan za drugim gubio da bi se doepao svoje posteqe. Nou izmeu petka i subote (u dva sata izjutra brod je stigao u urevo i kada sam se digao u est sati saznao sam da je knez otputovao u Bukuret sa g.g. Marinkoviem i Blaznavcem da bi posetio kneza Karola. Bili smo osueni da ga ekamo do sutradan, a neki rekoe do prekosutra. Oni koji su se digli rano i prokrstarili po urevu kau da nema nita zanimqivo da se vidi, i da je najboqe da se vreme ubije na brodu to je mogue prijatnije. Tokom jutra saznali smo da se kneeva roaka Anka Konstantinovi nalazi u jednom hotelu u urevu, gde oekuje ubrzani brod koji treba da poe sledee noi. Potraili smo je i smestili na naem brodu. Dan je prolazio polako, a isto tako i no. Proetali smo se kroz varo, zatim smo potraili okrepqewe na brodu. Ostali smo budni do dolaska ubrzanog broda i u tri sata izjutra otpratili smo gu Konstantinovi do broda. Ona stie pre nas u Beograd. Da bih nadoknadio izgubqeno vreme, spavao sam do deset sati izjutra, i ne bih se ni odluio da ustanem da mi nisu javili da e moj biftek biti potpuno hladan. Otvarajui oi video sam na dugoj strani Dunava, u blizini stanice Ruuk, jedan parni brod koji je vukao vie lepova punih vojnika.67 Uzeo sam dogled i tako sam raspoznao srpski dravni brod Deligrad,68 koji odvozi dva prva bataqona iz beogradske tvrave. Te trupe su upuene u Orel, gde e doi i Omer-paa. Znali smo da je to polovina beogradskog garnizona, koji odlazi da se vie ne vraa i mi smo mu poeleli srean put. Pre podne knez se vratio iz Bukureta. I mi smo otputovali za Ruuk (u jedanaest i tri etvrti). Midat-paa je doao na brod da pozdravi kneza. Zatim smo nastavili put. Podne je i trideset minuta. Posle podne svako je proveo kako je najboqe umeo. Rano smo otili na spavawe. U ponedeqak u osam i po proli smo pored ua Timoka. Od toga trenutka mi smo u svojoj kui. Tri parna broda okiena zastavama (Karl Ludvig, Marina Ana i Diana), nosei deputacije iz Beograda, Smedereva i Poarevca, oekivali su nas na srpskoj granici i pratili nas do Radujevca. Tu su bila postrojena dva bataqona srpske milicije i jedna baterija. Malo daqe je podignuta jedna trijumfalna kapija pod kojom je negotinski vladika sa svetenstvom. Knez je iziao na obalu, sasluao krtan69 vladiin pozdravni govor, obiao trupe i vratio se na
67 68 69

Re je o turskim trupama koje su se povlaile iz Beograda. Prvi srpski reni parobrod. Grlat, glasan.

171 brod. Ista ceremonija ponovila se i u Tekiji, a sutradan i u Graditu, Dubravici i Smederevu. Svuda zastave, topovska paqba, svuda poasni vodovi, ura i iveo. U devet i etvrt ostavili smo Radujevac i u jedan sat stigli smo u Turn Severin gde su dole razne deputacije da pozdrave kneza. Malo vie Turne nalaze se ostaci Trojanskog70 mosta; uvena Trojanova tabla71 nalazi se u Gvozdenim vratima72 koja se zovu Kazan, svakako zbog konfiguracije okolnih planina; sve izmeu Tekije i Milanovca. Deo izmeu Milanovca i gorweg ulaza u Gvozdena Vrata, gde se na srpskoj strani nalaze lepe razvaline Golupca, zove se Babakaj, turska re kojom se specijalno oznaava velika stena koja se die nasred Dunava. Vi ste dva puta tuda kolima proli, to se ini kada je voda mala da bi se izbegla dva brzaka ili erdap, od kojih jedan, najglavniji, lei ispod turskog utvrewa Adakale, prema srpskom selu Sip, izmeu Vlake i Srbije, a drugi, Mali erdap ili Gorwi erdap je ispod Drenkove. Trojanova tabla nalazi se na jednoj strani stene koja silazi u Dunav na jednom od mesta gde je reka najua. Ona je postavqena iznad linije, koju si ti primetio, i gde su svakako bile utvrene grede koje su nosile kej, most u tom strmom predelu. Dok smo bili u Turn Severinu ostali brodovi, koji su nas pratili, stigli su nas i deputacije koje su bile na tim brodovima prele su na na brod da pozdrave kneza. Od Turne do Milanovca nigde se nismo zaustavqali jer je trebalo da stignemo pre noi. Tu smo imali da prenoimo. Prolazei pored Fetislama, turske tvrave na etvrt sata daleko od Kladova, bili smo pozdravqeni sa 21 topovskim pucwem. Odatle smo uli u Gvozdena Vrata. Desno se vidi jedan most. Tu je austro-vlaka granica. Malo daqe jedno ostrvo u Dunavu i to je jako zaputena turska tvrava Adakale,73 sa zamkom na srpskoj strani. Taj zamak, koji preseca veliki put ispod Tekije smetao nam je mnogo i zadao je i meni mnogo posla u ministarstvu. Sada pripada Srbima, a Turci su ostali na Adakali. Na etvrt sata iznad Adakala, na austrijskoj strani i na pet minuta od Dunava, kroz drveta moe se opaziti kapela ili boqe jedan spomenik u obliku rotonde.74 Ta kapela podignuta je na mestu gde je Kout naputajui Maarsku zakopao nou krunu i ostale znake kraqevske. Izdao ga je jedan seqak koji ga je spazio, ali jedan napis u unutrawoOdnosi se na, rimskog imperatora Marka Ulpija Trajana (53117). Trajanova tabla (Tabula Traiana), kamene ploe na kojima je uklesan tekst posveen zavretku radova dva velika graditeqska poduhvata u erdapu puta kroz erdap, koji je zavren 103. godine, i izgradwe rimskog kanala. 72 Ime klisure na Dunavu, na erdapu, u predelu Karpata, u blizini hidrocentrale. 73 Adakale ili Ada-Kale (tur. ada ostrvo; kale grad), nekadawe ostrvo i naseqe na Dunavu u Tekijsko-oravskoj dolini, izmeu gorwe klisure Kazana i nizvodne Sipske klisure, kod ua reke erne, na granici prema Rumuniji. Adakale je esto mewalo gospodare. Bilo je srpsko, tursko, austro-ugarsko i na kraju rumunsko. Ostrvo je bilo uveno po vinovoj lozi zvanoj adakalka. Potopqeno je 1971. godine izgradwom hidroenergenskog sistema erdap. 74 Okrugla ili polukruna graevina, ponekad s kolonadom ili kupolom.
70 71

172 sti spomenika zahvaquje Bogorodici koja je udotvorno pokazala mesto gde je Kout zakopao znake kraqevskog dostojanstva. Malo daqe prolazi se pored Orave, a u est i tri etvrti bacili smo lenger u Milanovcu. Tu nas je sustigao ostatak flotile. Kako su ostali parni brodovi plovili mawom brzinom nego mi, sporazumeli smo se da u budue plove ispred nas tako da zajedno stignemo u Beograd. Tako je i bilo. Mi smo proveli no u Milanovcu. Sve planine na srpskoj strani bile su okiene vatrama. Izaao sam na zemqu sa nekoliko prijateqa i pomeali smo se za jedan sat meu igre i veseqe seqaka iz mesta. Najzad smo otili na spavawe. Kada sam se probudio, u utorak, bilo je ve odavno svanulo, i mi smo izlazili iz Gvozdenih vrata. Desno, na austrijskoj strani, Korosim, levo ruevine Golupca. U devet i po stigli smo u Gradite. Knez je iziao i izvrio smotru trupa. Isto i u Dobrovici (pristanite Poarevca), i u Smederevu u kome su sve kue bile iskiene zastavama pa i sa zelenim girlandama. Sa tvrave je odjeknuo 21 topovski pucaw. Zatim smo krenuli daqe. U blizini Smedereva stigli smo jedan brod, Argo, koji je nosio lanove pevakog drutva iz Beograda, Paneva i Zemuna. Zaustavili smo se i Argo nam je priao pa smo sluali horove spremqene za ovu sveanu priliku. Da bismo im zahvalili, dobacili smo im nekoliko korpi vina i ampawca. Zatim smo produili. Ali Argo nije mogao da nas prati i da ne bi stigao odvie kasno u Beograd Karl Ludvik dobacio mu je konopac i poeo da ga tegli. Malo daqe stigli smo dva naa broda, Mariju Anu i Dianu, koji su poli ranije. Sada smo bili na elu itave jedne male flotile okiene zastavama. Usporili smo vowu da bismo pomogli da i ostali brodovi putuju sa nama. Pred beogradskom tvravom nov pozdrav: 21 pucawe. Srbi nisu zaostali.75 Muzike su svirale. Celo stanovnitvo Beograda je tu. Trupe ine palir. Popeli smo se u kola i otili smo u crkvu ija su sva zvona zvonila. Zatim je knez otiao u svoj konak, a mi smo se izgubili u masi da bismo otili u svoje stanove. Dva dana kasnije na esplanadi76 tvrave bilo je sveano itawe fermena, koji daje knezu komandovawe srpskih tvrava i wemu se poverava wihovo uvawe. Odmah posle toga turske strae zamewene su srpskim straama. Tu se svrava deo srpske istorije koji je poeo ustankom na Turke. Srpski narod je najposle video da ugwetai naputaju zemqu. Danas je posledwi turski vojnik rekao zbogom srpskoj teritoriji. Nadajmo se da ih vie neemo videti. Evo, dragi oe, kraj izvetaja moga lepa puta. Nadam se da e vas malo vie zanimati. U svakom sluaju za mene e to biti svakako jedna od lepih uspomena moga ivota.
75 76

U smislu: nisu zaostajali u iskazivawu poasti vladaru. Slobodno zaravweno mesto, trg ispred velikih zgrada ili tvrava.

173 Ostavqam te da bih prihvatio svoj posao u ministarstvu, jer ga imam za vie dana. Zdravqe je i daqe dobro i elim da i vae zdravqe bude to boqe. Svima pozdrava. Tvoj odani sin arl

TRAVEL TO CONSTANTINOPLE IN PRINCE MIHAILO'S SUITE by Petar Kresti Summary The paper presents so far unknown letters of Charles Betaine, Prince Mihailo's secretary for the French language, to his father Ellie Ami Betaine, former Capodistria's secretary, then a professor in Geneva. In them, Betaine sent a detailed review of Prince Mihailo's second travel to Constantinople, as well as the stay of the Serbian delegation in the Ottoman capital in the period from March 18 to April 4, 1876, related to getting a firman about the surrender of the cities to the Serbs and the final withdrawal of the Turks from Serbia. Educated and intelligent, astute observer inclined to details, Betaine offers numerous and interesting descriptions of the events which he witnessed, he describes the cities through which they passed and the places they visited, providing analyses of personalities whom he met. It is a particularly important fact that he was a foreigner, therefore a neutral person, who was in the position to observe events without emotions, therefore rationally. This contribution also resolves the dilemma existing about the unknown person on the joint photograph of the Serbian delegation in Constantinople, made immediately before its return to Belgrade; some authors supposed that it was Betaine, but in his letter he quite clearly said that due to his illness he did participate in the collective picture-taking.

UDC 378.18(=163.4)(443.611)

Milo Jagodi

SRPSKI STUDENTI U PARIZU SREDINOM EZDESETIH GODINA 19. VEKA

SAETAK: Rad se bavi kolovawem grupe studenata iz Srbije u Parizu 1864. i 1865. godine. Prikazani su razliiti aspekti wihovog ivota u francuskoj prestonici: uewe, zabava, materijalni trokovi. Na kraju je dat kratak pregled docnijih karijera mawe poznatih linosti. Rad je napisan, uglavnom, na osnovu objavqenih i neobjavqenih izvora srpske provenijencije. KQUNE REI: studenti, pitomci, Pariz, Srbija.

O kolovawu studenata iz Srbije u inostranstvu tokom 19. veka je dosta pisano u srpskoj istoriografiji.1 Ipak, grupa dravnih pitomaca, poslatih na studije van zemqe 1862, nije posebno obraena. Deo wih je zavrnu godinu obrazovawa proveo u francuskoj prestonici. S obzirom na to da se meu wima nalazilo nekoliko kasnije istaknutih osoba u politikom ivotu Srbije, ciq ovog rada jeste da ispita segmente wihovih ivota iz vremena studentskih dana. Budui da su istovremeno sa pitomcima u Parizu boravili i neki studenti iz Srbije, koji su se kolovali sopstvenim sredstvima, i oni su ukqueni u predmet ovih istraivawa. Studenti iz Srbije, svreni velikokolci, najee su pohaali univerzitete na nemakom govornom podruju (Be, Minhen, Berlin, Hajdelberg). U Pariz su, pre svega, dolazili studenti prava, i to nakon dve ili tri godine provedene u nekom od pomenutih univerzitetskih centara, radi dopune obrazovawa.2 Srpska vlada je u novembru 1862, kao dravne pitomce pravne struke, poslala na studije u inostranstvo: Jovana Avakumovia (1841
1 J. M i l i e v i , Drutvene pojave u Srbiji HH veka, Beograd 2002, 3045; V. P a v l o v i , Srpski studenti u Parizu 18391856, Istorijski asopis 33 (1986), 187 202; J. M i l a n o v i , Pravila i nacrt zakona o pitomcima kola u Srbiji (18391862), Godiwak za drutvenu istoriju 12 (2001), 4573; Q. T r g o v e v i , Planirana elita. O studentima iz Srbije na evropskim univerzitetima u 19. veku, Beograd 2003. 2 Q. T r g o v e v i , Srpska inteligencija u HH veku zapadni i istoni uticaji, u Zborniku radova Evropa i Srbi, Beograd 1996, 267; Q. T r g o v e v i , Planirana elita, 123.

176 1928), Grgura Milovanovia (1842?), Milana Damjanovia (18381891) i Jovana Maksimovia. U istoj grupi, ali kao studnet filozofije, nalazio se Milan Kujunxi (18421893).3 Avakumovi i Damjanovi su proveli 1863. godinu u Hajdelbergu, 1864. u Berlinu i Cirihu, te su poetkom 1865. stigli u Pariz. Milovanovi i Maksimovi su boravili u Hajdelbergu i Berlinu, odakle su, po svemu sudei, poetkom 1865. doli u Pariz.4 Kujunxi se kolovao u Beu 1863, Minhenu 1864. i u Parizu 1865. godine.5 Milan Bogievi (18401929) i Dragomir Rajovi (18361911) su od jeseni 1861, takoe kao pitomci, studirali pravo u inostranstvu. Za Bogievia se pouzdano moe rei da se kolovao u Berlinu, te da je u jesen 1864. doao u Pariz. Rajovi je bio u Parizu u prolee 1864, ali nemamo pouzdanih podataka o tome gde je ranije boravio. Wihovo poreklo6 nije bilo bez uticaja na dobijawe dravnih stipendija.7 Meu pitomcima, koji su sluali pravne nauke u Parizu, 1865. spomiwe se i Dimitrije Jovanovi.8 O wegovom prethodnom kolovawu nismo nali nikakve podatke. U Parizu su se sopstvenim sredstvima kolovali Milutin Garaanin (18431898) i ore Simi (18431921).9 Za razliku od drugih studenata, Garaanin je svoje celokupno kolovawe u inostranstvu proveo u Francuskoj. Na liceju Sen Barb je studirao matematiku 1860 1863; iste studije je nastavio na pariskoj Politehnici 18631865. U inu potporunika je kao dravni pitomac stupio u artiqerijsku kolu u Mecu 1866. i zavrio je 1868.10 ore Simi je studirao filozofske nauke u Berlinu 18611863, i Hajdelbergu 18631864, a pravne nauke je sluao u Parizu 18641866.11
3 Arhiv Srbije (= AS), Ministarstvo prosvete (= MPs) Prosvetno odeqewe (= P), 1862, Delovodni protokol (= DP), br. 2707, 24. 10/5. 11. 1862; J. A v a k u m o v i , Memoari, priredio S. Turlakov, Novi Sad 2008, 34. 4 J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 3545; Q. T r g o v e v i , Planirana elita, 274; AS, MPs-P, 1862, DP, br. 3046, 12/24. 11. 1862. 5 Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaka , Zagreb 1929, 562; Q. T r g o v e v i , Planirana elita, 263. 6 Dragomir Rajovi je bio sin Cvetka Rajovia (17931873), dravnog savetnika, sudije i predsenika ministarskog saveta 18591860, inae istaknutog pristalice dinastije Obrenovi. Milan Bogievi je poticao iz porodice rodbinski blisko vezane za Obrenovie. Wegova tetka Tomanija je bila udata za Jevrema, brata kneza Miloa Obrenovia. 7 A. S t o l i , ore Simi. Posledwi srpski diplomata HH veka, Beograd 2003, 4854; Arhiv SANU (= ASANU), br. 10546, Cvetko Rajovi knezu Mihailu, 20. 3/1. 4. 1861, Beograd; br. 14893, br. 73, Ilija Garaanin Milutinu Garaaninu 30. 3/11. 4. 1864; AS, Ilija Garaanin, br. 1551, Tomanija Obrenovi Iliji Garaaninu, 16/28. 7. 1861, Beograd. 8 AS, MPs-P, 1867, F 8 R 1778, Spisak pitomaca na strani, 24. 6/6. 7. 1865. 9 Milutin Garaanin je bio sin Ilije Garaanina (18121874), srpskog dravnika, ministra unutrawih dela 18431852, ministra inostranih dela 18521853. i 18611867. ore Simi je bio sin Stojana Simia (17971852), trgovca i ustavobraniteqskog prvaka. 10 Srpski biografski renik 2, Novi Sad 2006, 625; A. V u l e t i , Iz porodinog ivota Ilije Garaanina, Zbornik radova Pismo, Beograd 2001, 129139; ASANU, br. 14893, br. 80, Ilija Garaanin Milutinu Garaaninu, 19/31. 12. 1865, Beograd. 11 A. S t o l i , navedeno delo, 4854.

177 Pitomci su dobijali stipendije pod dosta strogim uslovima. Morali su se pismeno obavezati da e po okonawu kolovawa provesti onoliko godina u dravnoj slubi koliko su se kolovali u inostranstvu o dravnom troku. Svake godine su morali podnositi Ministarstvu prosvete svedoanstva odgovarajuih univerziteta, a dvaput godiwe su morali da aqu semestralne izveaje o svom uspehu u kolovawu. Za promenu varoi studirawa bila je neophodna dozvola Ministarstva. Stipendija im je mogla biti oduzeta ukoliko ispoqe lakomislenost, neurednost ili nevaqalost". Srpska vlada je pitomcima davala po 400 talira godiwe tokom tri godine, koliko je, po pravilu, trajalo studirawe u inostranstvu. Ova svota je trebalo da im pokrije sve trokove ivota i kolovawa.12 Hajdelberg je bio mali univerzitetski grad, iji su iteqi iveli od studenata i sa wima se rado druili. Srpskim pitomcima je ivot u Hajdelbergu bio miran, prijatan i, to je posebno vano, nije bio skup.13 Berlin je ostavqao utisak regulisane" i ugledne" varoi, varoi lepote, ukusa i reda". Ipak, dravna stipendija nije bila dovoqna za normalan ivot u wemu: moglo se dorukovati i ruati, ali ne i veerati.14 Mladi Srbi su se u Berlinu, uglavnom, meusobno druili, bez mnogo dodira sa nemakim kolegama.15 vajcarska ih je vie privlaila svojim republikanskim ustrojstvom i slobodnim ustanovama, nego kvalitetom univerzitetske nastave. ivot u Cirihu je bio jeftin, miran i pogodan za uewe.16 U vajcarskoj, u enevi, liberal i emigrant iz Srbije Vladimir Jovanovi je upravo u to vreme, 1864 1865, izdavao list na srpskom i francuskom jeziku Sloboda La Libert, kritiki nastrojen prema reimu kneza Mihaila Obrenovia.17 Wegovo pisawe nije bilo bez uticaja na srpske studente u inostranstvu.18 Nakon boravka u nemakim gradovima, grad svetlosti" je na studente iz Srbije ostavqao silan utisak. Jovan Avakumovi je zapisao da nije znao emu da se vie divi: da li veliini i lepoti samog Pariza, da li onom ukusu, raskoi i bogatstvu po duanima, to se sve, pri divnom osvetqewu, videlo nou kao usred dana, da li onom mnogobrojnom skupu fijakera i drugih podvoznih sredstava po bulevarima, ili najposle, onoj nepreglednoj masi qudi, enskiwa i dece po irokim trotoarima bulevarskim".19 ak ni skeptini Milan Kujunxi, kome su sve evropske varoi izgledale na isti kalup" i koga Pariz nije ni iznenadio, ni obradovao, ni sneveselio", nije mogao a da ne primeti kako se u irokim bulevarima i velikim zgradama francuske prestoJ. M i l a n o v i , navedeno delo, 6771. J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 3537. 14 Isto, 38. 15 A. S t o l i , navedeno delo, 50. 16 J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 4344. 17 M. B j e l i c a, Politika tampa u Srbiji 18341872, Beograd 1975, 129. 18 J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 130; AS, Milan Kujunxi (= MK), br. 181, Milan Kujunxi Vladimiru Jovanoviu, 7. 10. 1864, Pariz, koncept pisma. 19 J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 45.
12 13

178 nice osea duh progresa 19. veka. Istina, on je uoio i nalije velegrada: u wegovom kvartu, pored univerziteta, bilo je sokaka prqavijih nego na Dorol".20 Studentima iz Srbije ishrana i smetaj u Parizu nisu bili skupi. Obedovalo se dvaput dnevno: doruak se jeo pred podne, a ruak uvee. U Srbiji bi se reklo da se rualo i veeralo. Dobar obrok u restoranu (i ruak i veera) je stajao jedan i po franak ili, preraunato u tadawu srbijansku obraunsku novanu jedinicu, sedam i po groa arijskih. Dnevni troak za ishranu je dakle iznosio tri franka.21 U pristojnoj beogradskoj kafani je formalni" ruak s hlebom i vinom za jednu osobu 1865. iznosio est groa arijskih.22 I Milutin Garaanin, koji se kolovao sopstvenim sredstvima, i Dragomir Rajovi, pitomac, su dobar smetaj", tj. sobu, plaali po 35 franaka meseno.23 Po toj raunici, godiwi troak studenta na hranu i smetaj u Parizu je iznosio 1500 franaka; stipendija od 400 talira je iznosila 2160 franaka,24 to znai da je pitomcu ostajalo 660 franaka za kolarinu i druge potrebe.25 Ipak, studenti iz Srbije su u Parizu slabo stajali s novcem. Milan Damjanovi i Grgur Milovanovi su nezahvalno smatrali da se rtvuju studirajui sa stipendijom od 400 talira.26 Razlog tome je leao u izazovima koje je Pariz nudio, a kojima, sasvim prirodno, studenti nisu ni mogli ni hteli da odole. Noni ivot Pariza je bio takav da se na spavawe odlazilo u dva ili tri sata posle ponoi. U jedan ujutru je po kafanama i bulevarima bilo najivqe. Dan studenata zato nije zapoiwao pre deset sati izjutra.27 Pored kafana, studenti su poseivali lokale u kojima su imali prilike da se upoznaju s plesom kan-kan. Igraice koje su na bini zadizale sukwe i pokazivale noge i dowi ve publici su mladim Srbijancima morale izgledati privlano i izazovno. ore Simi, na primer, u tome nije nalazio nita nemoralno, nazivajui kan-kan potrebom civilizacije".28 Studenti, takoe, nisu odolevali zadovoqstvima javnih kua. DraAS, MK, br. 181, Milan Kujunxi n. n., 28. 9. 1864, Pariz, koncept pisma. J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 46; ASANU, br. 14893, br. 73, Ilija Garaanin Milutinu Garaaninu 30. 3/11. 4. 1864, Beograd; br. 77, isti istom, 3/15. 3. 1865, Beograd. Jedan franak je vredeo pet groa arijskih. 22 Istina, u istoj kafani je porcija jela sa lebom" kotala samo dva groa arijska, iveti u Beogradu 18511867. Dokumenta Uprave grada Beograda, Beograd 2005, 511512. 23 ASANU, br. 14893, br. 73, Ilija Garaanin Milutinu Garaaninu 30. 3/11. 4. 1864, Beograd; br. 77, isti istom, 3/15. 3. 1865, Beograd; br. 79, isti istom, 17/29. 5. 1865, Beograd. 24 Prema podacima koje daje Avakumovi izraunali smo da je jedan talir vredeo 5,4 franka, navedeno delo, 38. 25 Milutin Garaanin je, recimo, par cipela platio 25 franaka, letwi eir 16 franaka i popravku kaputa 4 franka, ASANU, br. 14893, br. 79, Ilija Garaanin Milutinu Garaaninu, 17/29. 5. 1865, Beograd. 26 N. K r s t i , Dnevnik. Javni ivot , priredio M. Jagodi, Beograd 2005, 129; N . K r s t i , Dnevnik. Privatni ivot , priredila A. Vuleti, Beograd 2006, 188. 27 J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 46. Autor je, poreewa radi, naveo kako je u Beu ve oko deset sati uvee sve spavalo mrtvim snom", isto, 57. 28 N. K r s t i , Dnevnik. Privatni ivot , 201.
21 20

179 gomir Rajovi je na osnovu linog iskustva iz jedne od wih pripovedao takve gadne stvari koje se moraju prezirati koje ne samo ponitavaju oveje dostojanstvo, nego ga ubijaju sasvim".29 Uz to, studenti su u Parizu imali devojke oni su ih zvali enama sa kojima su se viali. Jasno je da to zabavqawe nije moglo biti bez izvesnih trokova.30 Konano, bila je tu i uvena pariska moda koju su studenti nastojali da prate, naravno u onoj meri u kojoj su mogli.31 Poto su se lepo provodili, postavqa se pitawe kako su studenti iz Srbije u Parizu uili. Dragomir Rajovi je bio miqewa da, izuzev wega, Dimitrija Jovanovia i Milana Bogievia, ostali nita ne ue, ve alabazaju".32 ini se da je ova konstatacija bila pre odraz linih odnosa meu studentima nego pravog stawa stvari. Jovan Avakumovi je redovno pohaao predavawa iz pravnih predmeta i zabeleio da su svi profesori koje je sluao bili vrlo dobri. Osim toga, odlazio je na otvorena porotna suewa i esto sluao poznatog advokata ila Favra.33 Na Kujunxia je ostavilo utisak to to su studenti na predavawima aplaudirali predavau kada bi im se neto dopalo, odnosno zvidali kada im se neto ne bi dopalo. On je jo primetio da, za razliku od srpskog Liceja ili nemakih univerziteta, profesori u Parizu svake godine dre drugi kurs iz svoje struke. Prilino naivno, Kujunxi se hvalio kako se za dve nedeqe boravka u Parizu upoznao sa glavnim karakteristikama kwievnih dela novijih francuskih pisaca.34 Milutina Garaanina su profesori smatrali inteligentnim, mada ne previe revnosnim u radu. Pored sluawa redovne nastave, uzimao je i dopunske privatne asove. Prijemni ispit za artiqerijsku kolu u Mecu nije poloio iz prvog pokuaja krajem 1865.35 U Parizu je tokom maja, juna i jula 1865. boravio Nikola Krsti, pravnik, naelnik Ministarstva unutrawih dela Srbije. On je u ime srpske vlade obavqao jednu nezvaninu diplomatsku misiju. Kao bivi profesor beogradskog Liceja, poznavao je studente koji su se kolovali u Parizu. Provodio je dosta vremena razgovarajui sa wima o politici i o dravnom ureewu Srbije, o emu je ostavio zanimqive zapise u svom Dnevniku. Gotovo svi studenti su, u naelu, smatrali da stawe u Srbiji nije dobro. Osuivali su politiku vlade, jer je, po wihovom, miqewu, uskraivala graanstvu slobode. U Srbiji, govorili su, nije bilo slobode govora, slobodne tampe, vlada nije izlazila u susret narodnim eqama". Koje su to konkretno narodne eqe", ovi mladii nisu znali,
Isto, 203. N. K r s t i , Dnevnik. Javni ivot , 139. 31 AS, IG, br. 1530, N. N. Iliji Garaaninu, bez mesta i datuma. 32 N. K r s t i , Dnevnik. Javni ivot , 168. 33 J. A v a k u m o v i , navedeno delo, 4647. 34 AS, MK, br. 181, Milan Kujunxi Vladimiru Jovanoviu, 7/19. 10. 1864, Pariz, koncept pisma; br. 229, Milan Kujunxi porodici, 5/17. 11. 1864, Pariz, koncept pisma; br. 298, isti ocu, 7/19. 3. 1865, Pariz. 35 A. V u l e t i , navedeno delo, 133; ASANU, br. 14893, br. 71, Ilija Garaanin Milutinu Garaaninu, 2/14. 12. 1863; br. 80, isti istom, 19/31. 12. 1865, Beograd.
29 30

180 a nisu ni mogli da znaju, jer nisu imali prilike da se kroz dravnu slubu ili na drugi nain upoznaju sa realnim prilikama u svojoj otaxbini. No, opta naela liberalizma, koja su propovedali tadawi malobrojni pripadnici srbijanske opozicije, su im bila vrlo privlana. Krsti je primetio da Jovan Maksimovi ima vrlo nejasne pojmove o dravi, da su Dragomir Rajovi i ore Simi ili najdaqe u slobodoumqu, a da su Jovan Avakumovi, Dimitrije Jovanovi i Milan Bogievi neto umereniji u stavovima. Milutin Garaanin je, s druge strane, odstupao od liberalnog kliea svojih drugova.36 Mogue je da su na wega uticali oevi saveti i stavovi. Ako se redom ide bie slobode, a ako se preskae nestae i one to postoji. () Izvesno je po nesrei to da se Srbi o slobodi brinu i govore za da se vlasti doepaju, a kako to bude, onda i nerado vie uju tu re sloboda", pisao je Ilija Garaanin sinu.37 U wegovim reima je bilo dosta istine. Kada je Krsti studentima skretao pawu na iwenicu da su i drugi Srbi koji su se kolovali u inostranstvu u mlaim danima bili pristalice naela liberalizma, pa su kasnije izmenili svoje stavove, oni su slono izjavqivali kako su wihovi prethodnici to inili da bi ouvali poloaje do kojih su doli.38 Vremenom je Krsti uoio da je sva povika studenata prevashodno usmerena protiv ministra unutrawih dela Srbije, Nikole Hristia. Wega su optuivali za zloupotrebe, progone, zabrane i slino; protiv kneza Mihaila nita nisu govorili. Mere za poboqawe prilika u zemqi videli su u slobodnoj tampi i zakonodavnoj Skuptini. No, wihova znawa su jo uvek bila teoretska, kolska, a esto i nedovoqno sistematizovana. Nisu mnogo razmiqali o tome da li bi primena liberalnih naela bila zaista odgovarajua za zemqu poput Srbije, u kojoj je 1866. svega 4,18% stanovnitva bilo pismeno. Kome bi stvarno koristila slobodna tampa? Da li bi narodni poslanici bili u stawu da donose zakone? Uostalom, studenti nisu umeli da odgovore ko bi, poimenice, zamenio tadawe ministre i savetnike kada bi ih knez kojim sluajem smenio.39 Pored sveg svog liberalnog idealizma, studenti su bili vrlo realni kada je u pitawu bilo planirawe karijera. Oni su bili svesni da ih u Srbiji eka javna sluba i bili su nestrpqivi da stupe u wu. Krsti je kod wih primetio visok stupaw svesti o linim interesima: svi su, koliko ih ima, pekulativni; svi su radi dobiti dobre slube; nijedan nema u sebi jaeg patriotizma, nema viih pojmova o dravnom ivotu; nijedan nije gotov napustiti malo svoje interese, pa se tako odati javnim poslovima da bude korisniji za zemqu". Dragomir Rajovi
N. K r s t i , Dnevnik. Javni ivot , 146148, 157. ASANU, br. 14893, br. 66, Ilija Garaanin Milutinu Garaaninu, 28. 1/9. 2. 1861, Ruuk. 38 N. K r s t i , Dnevnik. Javni ivot , 148. 39 Isto, 148149, 150153; M. I s i , Pismenost u Srbiji u 19. veku, u Zborniku radova Obrazovawe kod Srba kroz vekove, Beograd 2003, 67.
36 37

181 je, na primer, bio spreman da se zaposli u Ministarstvu unutrawih dela, ali pod uslovom da odmah dobije zvawe sreskog naelnika.40 Nakon dva meseca provedena u drutvu studenata, Krsti je o studentima izrekao svoj sud. Smatrao je da e Milutin Garaanin, Dragomir Rajovi, Milan Bogievi, Dimitrije Jovanovi i moda ore Simi neto postii u ivotu, dok od ostalih nije oekivao da budu od koristi dravi koja ih je poslala na kolovawe.41 Nije iskqueno da je poreklo navednih studenata imalo uticaja na Krstievu ocenu. Svi pitomci su se vratili iz inostranstva u otaxbinu do kraja 1865.42 Iz grupe studenata o kojoj je re, Milutin Garaanin, Milan Bogievi, Milan Kujunxi, Jovan Avakumovi, ore Simi i donekle Dragomir Rajovi su poznate linosti srpske istorije. Oni su svoju iru afirmaciju stekli uglavnom javnim radom, bavqewem politikom ili diplomatijom. Garaanin, Bogievi, Kujunxi i Rajovi su pripadali Naprednoj stranci, Avakumovi je bio liberal, dok je ore Simi u sutini oportunistiki lavirao izmeu stranaka.43 Ostali su svoje karijere gradili u pravnoj struci. Milan Damjanovi je bio sekretar u Ministarstvu pravde 18661868, upravnik Apsenikog zavoda u Beogradu 18691874, predsednik Krajinskog okrunog suda 18751880. i lan Kasacionog suda 18811888. Prevodio je dela strune literature na srpski jezik: Pravna putnika pisma o Engleskoj, Beograd 1866; Albert Fridrih Berner, O ukidawu smrtne kazne, Beograd 1866; Karl Mitermajer, Najnovija ispitivawa odnosa pitawa o ukidawu smrtne kazne, Beograd 1866; ezare Bekarija, O prestupima i kaznama, Beograd 1866. Jovan Maksimovi je bio sekretar u sudu varoi Beograda 18661869, sudija istog suda 18701871, sekretar u Ministarstvu pravde 1872, sudija Trgovinskog suda u Beogradu 1873, predsednik Jagodinskog okrunog suda 1874, predsednik Trgovinskog suda 18751876, lan Apelacionog suda 18771879, opet predsednik Trgovinskog suda 18801881. i lan Kasacionog suda 18821887. Grgur Milovanovi je bio sekretar Uikog okrunog suda 18661867, protokolista u Ministarstvu pravde 18671868, sekretar Poarevakog okrunog suda 1869, sekretar uprijskog okrunog suda 1870, sudija Kwaevakog okrunog suda 18711872, profesor kaznenog prava i kaznenog postupka u Velikoj koli 18751890. Autor je dva uxbenika iz oblasti krivinog prava: Krivini postupak, Beograd 1890. i Krivino pravo, Beograd 1897. Dimitrije Jovanovi je bio predsednik Kragujevakog okrunog suda 18671873, lan Apelacionog suda 1874. i lan Kasacionog suda 1875
N. K r s t i , Dnevnik. Javni ivot , 139. Isto, 168. 42 AS, MPs-P, 1867, F 8 R 1778. 43 Srpski biografski renik 1, Novi Sad 2004, 4345, 624625; Srpski biografski renik 2, 625628; Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaka , 562563; Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaka , Zagreb 1929, 798799; A. S t o j k o v i , Milan Kujunxi Aberdar, filozofska i drutveno politika shvatawa, Novi Sad 1977; A. S t o l i , navedeno delo; J. A v a k u m o v i , navedeno delo.
40 41

182 1877. Napisao je monografiju Neto o krugu radwe Kasacionog suda, Beograd 1866.44 Sa izuzetkom Milutina Garaanina, svi pomenuti studenti su se kolovali u Parizu relativno kratko. Stie se utisak da su vreme provodili izmeu zabave i uewa. Pariz je na sve wih ostavio jak utisak. Taj grad je bio drugaiji od svih drugih, koje su do tada imali prilike da vide. Pa ipak, teme wihovog akademskog politizirawa svedoe da su im misli esto bile u Srbiji. Gotovo svi studenti su bili pristalice liberalizma. eqa im je bila da svoju otaxbinu preobraze u skladu sa liberalnim naelima. Koliko su u tome uspeli, poznato je iz istorije Srbije u toku posledwe dve decenije 19. veka.

SERBIAN STUDENTS IN PARIS IN THE MID-1860s by Milo Jagodi Summary The paper deals with life and education of several students from Serbia in Paris in mid 1860's. Most of them had state scholarships (Jovan Avakumovi, Grgur Milovanovi, Milan Damjanovi, Jovan Maksimovi, Milan Kujundzi, Milan Bogievi, Dragomir Rajovi, Dimitrije Jovanovi), while two students, Milutin Garaanin and ore Simi, funded their schooling themselves. Everyday life, entertainment and education of these students are described in detail, as well as their liberal ideas. Some of them played a prominent role in Serbia's political history later on, while the others made successful careers in the judiciary.

44 Kalendar sa ematizmom Srbije za godinu 18671891; Srpski biografski renik 3, Novi Sad 2007, 82; AS, Ministarstvo pravde, 1872, F 4, Konduit lista Suda okruga kwaevakog za 1872.

UDC 316.728(=112.2)(436-89)18"

Mihael Antolovi

NEMCI U JUNOJ UGARSKOJ U HH VEKU

SAETAK: Prolost Nemaca u Habzburkoj monarhiji je tema kojoj srpska istoriografija nije posveivala znaajniju pawu. Stoga, rad nastoji da na osnovu raspoloivih izvora i literature, prui sintetiki pogled na dominantne drutvene, ekonomske i politike procese koji su obeleili razvitak Nemaca u Junoj Ugarskoj tokom 19. veka. KQUNE REI: Nemci, Ugarska, nacionalizam, maarizacija

Naseqavawe nemakog stanovnitva na prostore jugoistone Evrope bilo je omogueno pobedonosnim austro-turskim ratovima krajem H i poetkom H veka, nakon kojih je, mirom u Poarevcu 1718, granica dvaju carstava uspostavqena du Save i Dunava. Novoosvojene oblasti, koje su ule u sastav Habzburke monarhije, bile su u prilino jadnom stawu slabo naseqene, privredno zaputene i bez razvijenih urbanih centara. Rukovodei se merkantilizmom kao dominantnom ekonomskom idejom onoga vremena, Beki dvor je neposredno nakon Karlovakog mira zapoeo program kultivacije novoosvojenih zemqita kako bi se poveala ukupna privredna i finansijska snaga Habzburke monarhije. Kquni inilac u ovom, prvenstveno ekonomskom programu, imala je kolonizacija odnosno, naseqavawe stanovnitva na opustoena podruja steena ratom od Turaka. Odluka o kolonizaciji tzv. neoakvistikih podruja omoguila je naseqavawe raznih naroda, meu kojima su posebno brojni bili Nemci. Oni su, veinom, dolazili iz jugozapadne Nemake, Porajwa, Alzasa, Lorene, vajcarske, Pruske, Saksonije, Tiringije, Hanovera i Vestfalije. Nemako stanovnitvo je u socijalnom pogledu bilo, uglavnom, saiweno od seqaka i zanatlija i, u znatno mawem broju, vojnika. U svakom sluaju, kolonizacija Nemaca na prostore Barawe, Bake, Banata, i Srema predstavqala je in sistematske i planske politike Bekog dvora, sraunate na poveawe broja stanovnika u novosteenim oblastima posredstvom ega bi bio omoguen wihov privredni razvitak. Pravnu osnovu za kolonizaciju nemakog ivqa predstavqao je tzv. Patent o naseqavawu" (Impopulationspatent) cara Leopolda iz 1689. Pored ostalih pogodnosti, on je koloniste oslobaao feudalnih obaveza, garantovao dravnu pomo naseqenicima u izgradwi novih naseqa i pruao perspektive za ekonomski razvoj. Na

184 osnovu ove uredbe prvi nemaki kolonisti naselili su ve tokom posledwe decenije H veka podruja severne Ugarske da bi, nakon zastoja u vreme Rakocijevog ustanka (17031711), nastavili naseqavawe junijih krajeva teritoriju Barawe s teitem u Peuju i severoistok Ugarske, upaniju Satmar. Ipak, najznaajniji talas nemakog naseqavawa odvijao se od Poarevakog mira 1718. do kraja H veka sa Banatom, Bakom i Barawom kao sredinim oblastima u koje su vodili glavni pravci kolonizacije. Naseqavawe ovih oblasti teklo je u tri faze pa se u istoriografiji najee govori o tri talasa tzv. vapske seobe" (Schwabenzug) nazvanih prema imenima habzburkih vladara tako da se razlikuju karolinska, terezijanska i jozefinska kolonizacija.1 Krajem H veka nastupilo je zatije u daqem naseqavawu nemakog ivqa na prostore june Ugarske. Umesto spoqne kolonizacije, zapoelo je razdobqe pomerawa stanovnitva unutar Habzburke monarhije, te se tokom prve polovine HH veka Nemci u mawim razmerama iz Bake i Banata preseqavaju u Srem. Ova migraciona kretawa se veim delom okonavaju do sredine stolea ime se zavravaju stabilizacioni procesi na nemakom etnikom podruju".2 Ukupan bilans kolonizacione politike Bekog dvora jeste naseqavawe priblino 150 000 nemakih kolonista na teritoriju Ugarske, koji su dali znaajan doprinos kultivisawu podruja osloboenih od turske vlasti i wihovom ukquivawu u tokove evropske civilizacije.3
1 Literatura o kolonizaciji Nemaca na prostore jugoistone Evrope je nepregledna. Neophodan vodi kroz izvore i literaturu i daqe predstavqa dvotomni bibliografski prirunik Antona erera: Anton S c h e r e r, Donauschwbische Bibliographie 1935 1955, Mnchen 1966, i Donauschwbische Bibliographie 19551965, Mnchen, 1974. Najsveobuhvatniji zbornik dokumenata o istoriji Podunavskih vaba priredio je Anton Taferner: Anton T a f f e r n e r (Hrsg.), Quellenbuch zur donauschwbischen Geschichte, IV, Mnchen, Stuttgart, 19741995. Videti i: Gnter S c h d l, Deutsche Geschichte im Osten Europas. Land an der Donau, Berlin, 1995; Oskar F e l d t n z e r, Donauschwbische Geschichte. Das Jahrhundert der Ansiedlung 16891805, Mnchen, 2006. Oba dela su sintetskog karaktera i sadre iscrpan popis izvora i literature. Takoe je od vanosti pomenuti i nezavrenu monografiju: Konrad S c h n e m a n n, sterreichs Bevlkerungspolitik unter Maria Theresia, I, Berlin, 1935, te zbornik radova koji su uredili Gerhard G r i m m, Krista Z a c h, Die Deutschen in Ostmittel- und Sdosteuropa. Geschichte, Wirtschaft, Recht Sprache, Band 1, Mnchen, 1995. kao i Mathias B e e r, Dittmar D a h l m a n n, Migration nach Ost- und Sdosteuropa vom 18. bis zum Beginn des 19. Jahrhunderts: Ursachen Formen Verlauf Ergebnis, Stuttgart, 1999. O Nemcima u Banatu i Bakoj videti: Sonja J o r d a n, Die kaiserliche Wirtschaftspolitik im Banat im 18. Jahrhundert, Mnchen, 1967; Anton V a l e n t i n, Die Banater Schwaben. Kurzgefasste Geschichte einer sdostdeutschen Volksgruppe mit einem volkskundlichen Anhang, Mnchen, 1959; William M a r i n, Kurze Geschichte der Banater Deutschen. Mit besonderer Bercksichtigung zur rumnischen Bevlkerung und ihrer Einstellung zur Vereinigung von 1918, Temeswar, 1980; Josef Volkmar S e n z, Die Deutschen im Batscherland. Pioniere und Mrtyrer des Abendlandes im europischen Sdosten, Wien, 1984; Johann Heinrich S c h w i c k e r, Die Deutschen in Ungarn und Siebenbrgen, Wien, Teschen, 1881. (Nachdruck Bisingen, 1990); Na srpskom jeziku jo uvek je od koristi delo Borislava J a n k u l o v a, Pregled kolonizacije Vojvodine u H i HH veku, Novi Sad 1961, kao i pregledni lanak Mirka M i t r o v i a, Naseqavawe i kolonizacija Vojvodine 16901945", Godinjak drutva istoriara Vojvodine, 1982, str. 195247. 2 Mirko M i t r o v i , nav. delo, str. 201. 3 Teza, prisutna u delu, uglavnom starije srpske i maarske literature, koja nemaku kolonizaciju sagledava iskquivo kao oblik germanizatorske politike Bekog dvora,

185 Od propasti Svetog rimskog carstva nemake narodnosti do revolucije 1848/49 Napoleonovi ratovi uinili su kraj Svetom rimskom carstvu nemake narodnosti, te je 1806. proglaeno Austrijsko carstvo. Zemqe koje je ono obuhvatalo imale su razliiti dravno-pravni status, razliite tradicije i na razliite naine su tokom vievekovnog razvoja dospele pod vlast dinastije Habzburga. Nemako stanovnitvo koje se tokom prethodnog veka naselilo na teritorije june Ugarske poticalo je iz razliitih krajeva, govorilo je razliitim i esto meusobno ak i nerazumqivim dijalektima nemakog jezika, dok je po svojoj socijalnoj strukturi, veinom, bilo saiweno od seqatva i u znatno mawoj meri od trgovaca i zanatlija. U verskom pogledu veina Nemaca ispovedala je katolianstvo dok je wihov mawi deo pripadao luteranima i kalvinistima. Kulturoloki raznoliko, sa razliitim tradicijama doneenim iz starog zaviaja, sa dominantnom agrarnom drutvenom strukturom i sa malobrojnim graanskim slojem ovo nemstvo rasuto po junim predelima Panonske nizije (Streudeutschtum) tokom itavog HH veka nije uspelo da izgradi zajedniki nacionalni identitet.4 Oteavajuu okolnost predstavqao je i razliiti pravni status pojedinih oblasti u kojima su Nemci iveli: Banat se do 1778. nalazio pod neposrednom upravom Bekog dvora, da bi potom bila uvedena upanijska uprava. Nemci u Vojnoj granici5 su sve do wenoga ukidawa 1873, bili pod vojnom vlau, neposredno podreenoj Bekom dvoru, dok su Nemci u Bakoj, Barawi i Sremu bili podvrgnuti vlasti maarskih upanija. Poseban status uivalo je nemako stanovnitvo u slobodnim kraqevskim gradovima poput Novog Sada, Sombora, Subotice i Vrca. Pored navedenih inilaca, nacionalna heterogenost podruja na koje su se Nemci naselili predstavqala je jo jedan uzrok koji je oteavao izgradwu oseawa zajednitva i pripadnosti jednoj iroj nacionalnoj zajednici. Nemako stanovnitvo u junoj Ugarskoj ivelo je izmeano sa Srbima, Maarima, Rumunima, Jevrejima, Slovacima, Hrvatima i drugim narodima. U takvim uslovima tokom itavog HH veka, sve do Prvog svetskog rata, ono je bilo izloeno snanim procesima akulturacije i asimilacije.6 U etniki i kulturoloki raznolikoj srenije nauno opravdana. Ona se temeqi na predlogu Neokvistike komisije koji je izradio Leopold Koloni prema kome naseqavawe Nemaca treba sprovesti u ciqu germanizacije nepouzdanog Ugarskog kraqevsta kako bi se maarska krv sklona nemiru i prevratu, razblaila nemakom i tako privela istrajnoj vernosti i qubavi za svog prirodnog naslednog kraqa". Protiv ovakvih namera Bekog dvora, a naroito prema mogunosti ograniavawa kuluka te oporezivawa plemia, snano su se usprotivili ugarski stalei pa se od plana moralo odustati. Vidi: Mrta F a t a, Einwanderung und Ansiedlung der Deutschen (1686 1790), u: Gnter S c h d l, nav. delo, str. 97101. 4 O izgradwi nacionalnog identita Nemaca u Ugarskoj videti: Annemarie R d e r, Deutsche, Schwaben, Donauschwaben. Ethnisierungsprozesse einer deutschen Minderheit in Sdosteuropa, Marburg, 1998. 5 O razvoju Vojne granice u Banatu videti: Sreko M i l e k e r, Istorija banatske vojnike granice 17641873, Panevo 1926. 6 Annemarie R d e r, nav. delo, str. 3952.

186 dini, kakvu je predstavqala Juna Ugarska, susretawe i meusobno meawe kultura predstavqalo je trajan proces. U isto vreme, tekli su i procesi asimilacije. Nastojawa prosveenog apsolutiste Jozefa za uvoewem nemakog jezika kao slubenog u celoj Habzburkoj monarhiji naila su na otpor, pre svega, Maara. Ideje Francuske revolucije koje su irom Evrope proneli Napoleonovi ratovi, imale su za posledicu raawe nacionalizma i razvoj nacionalnih pokreta. Maari, koji su posle Nemaca, bili najbrojniji narod u monarhiji, dok su, u isto vreme na teritoriji tzv. istorijske Ugarske predstavqali samo relativnu veinu,7 bili su nosioci najsnanijeg nacionalnog pokreta kome je peat davalo izraeno nastojawe za asimilacijom drugih nemaarskih naroda.8 Ipak, u prvim decenijama HH veka ova nastojawa nisu dobila pun zamah, ve se maarski nacionalizam u svojoj ranoj fazi ispoqavao u spontanoj asimilaciji posredstvom prihvatawa maarskog jezika kao jezika drutvene elite. Prilike su se promenile u vreme maarskog Reformnog razdobqa (18251848)9 kada je maarski nacionalni pokret, pored zahteva za uvoewem maarskog kao slubenog jezika, istakao i politike zahteve. Za razliku od Srba, Hrvata, Slovaka i Rumuna, koji su na pojavu maarskog nacionalizma odgovorili stvarawem sopstvenih nacionalnih pokreta, Nemci i Jevreji nisu pruali otpor politici maarizacije, ve su se velikim delom asimilovali u Maare. Kada je re o Nemcima, drutveni sloj koji je bio najpodloniji asimilaciji predstavqalo je graanstvo. U strukturi maarskog feudalnog drutva Nemci su tokom prve polovine HH veka inili veinu unutar sredweg i nieg graanskog sloja. ivei okrueni veinskim maarskim stanovnitvom, Nemci su se, zajedno sa Jevrejima, za kratko vreme vrsto integrisali u maarsko drutvo, zauzevi vodeu poziciju u privrednom i kulturnom ivotu maarskih gradova. Sa usponom na drutvenoj lestvici tekla je i maarizacija. S druge strane, mase seqakog stanovnitva, zatvorene u svoje autarkine seoske zajednice, sve do druge polovine HH stolea ostale su, u najveoj meri, nedirnute procesima asimilacije. Ovo, pored ostalog, i zbog iwenice da je velika veina nemakih kolonista bila naseqena na dravnim posedima, te odatle i neposredno podreena austrijskom caru koji je i sam bio nemake narodnosti. Stoga je ne7 Sredinom HH veka u zemqama Ugarske krune (bez Hrvatske) ivelo je priblino est miliona Maara, oko dva miliona Rumuna, izmeu milion i dva miliona Nemaca u koje treba uraunati i oko 240 000 Jevreja, oko 1.700 000 Slovaka i 1.200 000 Srba, Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in den Lndern der Ungarischen Krone (17901867), u: Gnter S c h d l, nav. delo, 224. 8 Odatle se razvila ideja koja je postala aksiom ugarske nacionalne politike: propast Maara e biti spreena jedino ako Ugarskoj uspe da se s jedne strane izbori za ravnopravan status sa Austrijom i da, s druge strane, asimiluje sve druge etnike grupe unutar svojih granica. 9 O maarskom Reformnom razdobqu videti: Petar R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l, Aleksandar K a s a , Istorija Maara, Beograd 2002, str. 423429; Ingomar S e n z, Das Ungarische Reformzeitalter (18251848), u: Ingomar S e n z, Donauschwbische Geschichte, Band 2, Wirtschaftliche Autarkie und politische Entfremdung 1806 bis 1918, Mnchen 1997, str. 79166.

187 mako seosko stanovnitvo ispovedalo vrstu ubeenost u svoj privilegovan poloaj koji mu obezbeuje careva briga i zatita.10 Prvi znaci ispoqavawa nacionalne svesti meu nemakim stanovnitvom u Ugarskoj, zabeleeni poetkom HH veka, predstavqali su u prvom redu reakciju na privilegovan poloaj maarskog jezika u dravnoj upravi. Nezadovoqni progonom" nemakog jezika u upaniji Tolna, tamowi Nemci su razmatrali mogunost iseqavawa, kako bi izmakli pritiscima maarskog plemstva. Kquni razlog wihovog nezadovoqstva bio je sadran u iwenici da je nemakoj deci bilo uskraeno pohaawe nastave na nemakom jeziku, kao i wegova nedosledna upotreba u komunikaciji sa upanijskim vlastima.11 Uprkos tome, proces nacionalnog buewa Nemaca u Ugarskoj otpoeo je tek tokom pete decenije HH veka i bio je vezan za delatnost Eduarda Glaca12 i tefana Ludviga Rota.13 Pripadnici inteligencije, poreklom iz sredweg graanskog sloja, su razvili ivu novinarsku i kwievnu aktivnost ija je otrica bila usmerena protiv mera maarizacije, koja je inaugirisana 1844. uvoewem maarskog jezika u slubenu upotrebu na mesto ranijeg latinskog jezika. Glac i Rot nisu istupali iskquivo u odbranu prava Nemaca na koriewe sopstvenog jezika ve su to pravo traili za sve narode Ugarske. Pri tome, razmere wihovog pionirskog rada na nacionalnom osveivawu nemakog stanovnitva dolaze do izraaja, ako se ima u vidu da je po popisu iz 1842.14 na teritoriji Ugarske ivelo priblino 1 270 000 Nemaca, koji su inili 9,8% ukupnog stanovnitva. Od tog broja na teritoriji june Ugarske je, prema popisu iz 1846. ivelo: u Bako-bodrokoj upaniji 98 408, Torontalskoj upaniji 88 030 i Sremskoj upaniji svega 1 673 pripadnika nemake narodnosti. U po10 Vidi detaqno: va W i n d i s c h, Die Entstehung der Voraussetzungen fr die deutsche Nationalittenbewegung in Ungarn in der zweiten Hlfte des 19. Jahrhunderts, Acta Historica Academiae Scientiarum Hungaricae, 11 (1965), 356. 11 Naa saznawa temeqe se na poverqivom izvetaju Antona Hofmana (Anton Hoffmann), lana petanskog Magistrata, upuenom predsedniku petanske policije fon Hageru (von Hager), iz avgusta 1809. godine. Vidi: Fritz V a l j a v e c, Das lteste Zeugnis fr das vlkische Erwachen des Donauschwabentums, Historische Zeitschrift, 159 (1939), 313325. 12 Eduard Glac (Eduard Glatz, 18121889), teolog i gimnazijski profesor, poreklom iz Slovake. Od 1845. do 1851. ureivao je politiki list Petanske novine (Pesther Zeitung). List je bio na liniji Bekog dvora odakle je bio i finansiran sa neposrednim ciqem da se otkloni Koutov uticaj. Svoje poglede na poloaj Nemaca u Ugarskoj izloio je u vie dela od kojih su najznaajnija tri: Deutschen Xenien aus und fr Ungarn (1842), Das deutsche Element in Ungarn und seine Aufgabe (1843) i Portfolio oder Beitrge zur Beleuchtung ungarischer Zeitfragen (1844). Ingomar Senz, Das Ungarische Reformzeitalter (1825 1848)", u: Ingomar S e n z, Donauschwbische Geschichte, 106107. i Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in den Lndern der Ungarischen Krone (17901867), u: Gnter S c h d l, Deutsche Geschichte im Osten Europas. Land an der Donau, 220244. 13 tefan Ludvig Rot (Stephan Ludwig Roth, 17961849), evangelistiki svetenik i pedagog obrazovan u duhu Pestalocijevih naela, poticao je iz Erdeqa. Suprotstavio se uvoewu maarskog jezika kao jedinog slubenog jezika u Erdequ, zagovarajui pravo da svi narodi Erdeqa nesmetano koriste vlastiti jezik Sasi nemaki, a Rumuni rumunski. Svoje ideje izloio je u spisu Der Sprachkampf in Siebenbrgen. Maarski revolucionari su ga zbog toga 1849. osudili na smrt. Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in den Lndern der Ungarischen Krone (17901867), 220244. 14 Petar R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l, Aleksandar K a s a , nav. delo, 416.

188 menutim upanijama Nemci su predstavqali 19%, 25,2%, odnosno 1,6% stanovnitva.15 Tokom svoje svojevrsne borbe za jezik" (Sprachkampf), Glac i Rot su se iskquivo bavili pitawima jezika i jezike ravnopravnosti. Meutim, ono to wihov rad ini znaajnim jeste okolnost da su posredstvom borbe za jezika prava Nemaca oni istupali u ime svih Nemaca u Ugarskoj, ime su bili stvoreni preduslovi za wihovo potowe objediwavawe kao nacionalne i jezike zajednice.

Od revolucije 1848/49. do austrougarske Nagodbe 1867. Talas revolucionarnih zbivawa pokrenutih u Italiji i Francuskoj veoma brzo je zahvatio i Habzburku monarhiju.16 Sloene dravnopravne i etnike strukture, revolucija 1848/49. u Austrijskom carstvu bila je u najveoj meri determinisana borbom za nacionalna prava, dok su zahtevi za liberalizacijom politikih odnosa, iako snano prisutni, ostali ipak, u drugom planu. Ukidawe feudalizma, oslobaawe seqatva i uvoewe liberalno-demokratskog poretka u Monarhiji bili su praeni snaewem maarskog nacionalizma koji je, u eqi za potpunom emancipacijom od Bekog dvora, istovremeno negirao nemaarskim narodima Ugarske ona prava koja je uporno od Austrije traio za sebe. Odbijawe maarskih revolucionara, predvoenih Lajoem Koutom, da priznaju posebnost i prava nemaarskim narodima imalo je za posledicu krvavi meunacionalni sukob od septembra 1848. do avgusta 1849. godine. Nemaarski narodi Ugarske po pravilu su se, u borbi za ouvawe svojih prava i protiv maarizatorske politike petanske revolucionarne vlade, oslawali na cara i Beki dvor. Takav je bio sluaj sa Srbima, Hrvatima, Slovacima i Rumunima. Kada je re drawu maarskih Nemaca u revoluciji, ono je bilo dvojako: erdeqski Sasi su qubomorno uvali svoje privilegije, strahujui od ujediwavawa Ugarske i Erdeqa, koji je vekovima negovao svoj autonoman poloaj. Za razliku od Sasa, Nemci u Junoj Ugarskoj su listom podravali buroaske i demokratske tekovine maarske revolucije ne ispoqavajui, pri tome, posebne nacionalne zahteve.17 Naroito jaku podrku revolucionarnim idejama davalo je liberalno orijentisano nemako graanstvo, ali i brojni pripadnici nemakog seqatva koji su se u okviru Nacionalne garde borili na strani maarskih ustanika. Meutim, velika veina nemakog graanstva ostala je verna austrijskom caru u Beu. Tek kada je poetkom jeseni 1848, dolo do direktnog raskida Dvora i ma15 Antal H e g e d i , Katarina o b a n o v i , Demografska i agrarna statistika Vojvodine 17671867, Novi Sad 1991, 106107. 16 O revoluciji 1848/49. u Maarskoj videti: Istvan D e k, The Lawful Revolution. Louis Kossuth and the Hungarians 18481849, London 2001. kao i opti pogled u: Petar R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l, Aleksandar K a s a , nav. delo, 429449. 17 Friedrich G o t t a s, Geschichte der ungarlndischen Schwaben im Zeitraum von 1848 bis 1867, u: Ingomar S e n z, Donauschwbische Geschichte, Band 2, Wirtschaftliche Autarkie und politische Entfremdung 1806 bis 1918, Mnchen 1997, 169.

189 arskih revolucionara, i nemako graanstvo stalo je na stranu Austrije.18 Najsnaniji nacionalni pokret nemaarskih naroda u Junoj Ugarskoj predstavqao je srpski pokret, koji je ve poetkom maja 1848, nakon to je maarska vlada odbila srpske zahteve, na narodnoj skuptini u Sremskim Karlovcima saoptio ciqeve meu kojima je, svakako najznaajnije, bilo proglaewe Srpske Vojvodine, posebne krunovine u okviru Austrijskog carstva. Obuhvatajui Barawu, Srem, Banat i Baku, na elu sa izabranim vojvodom pod Domom austrijskim i obtom Krunom ugarskom", Srpska Vojvodina imala je za ciq obezbeewe autonomne teritorije pod srpskom upravom, posredstvom koje bi Srbi obezbedili ravnopravnost sa ostalim narodima monarhije. Srpski zahtevi bili su odbaeni od strane maarskih revolucionarnih voa kao, uostalom, i svaka ideja o federalizaciji maarske drave, to je dovelo do srpsko-maarskog rata.19 Nemako stanovnitvo koje se u granicama Srpske Vojvodine nalo podreeno srpskoj upravi nije imalo jasan i jedinstven odnos prema wenom ustanovqewu. Ve 22. (10) maja 1848. srpski Glavni odbor je uputio proglas nemakim sugraanima" u kome je obeano potovawe i nepovredivost nacionalnih prava svih naroda na teritoriji Srpske Vojvodine, pozivajui Nemce da se pridrue Srbima u ostvarivawu wihovog demokratskog programa.20 Uprkos ovome pozivu, u haosu rata svih protiv sviju", u zavisnosti od pojedinanog sluaja i konkretnih prilika na terenu, Nemci su se svrstavali uz Srbe, borei se sa wima protiv Maara ili su se, pak, zajedno sa Maarima borili protiv srpskih odreda. Tako su Nemci u Panevu zajedno sa Srbima branili grad od maarskih napada.21 U Beloj Crkvi, situaciji je bila drugaija. Ovaj gradi, naseqen preteno nemakim ivqem, postao je u avgustu 1848.
18 Drawe nemakog graanstva u Temivaru, malom Beu" banatskih Nemaca, karakteristino je za stavove veine nemakih graana u Ugarskoj i pokazuje kako su simpatije prema maarskoj revoluciji nuno morale dospeti u koliziju sa idejom lojalnosti austrijskom caru. Naime, graani Temivara na elu sa svojim gradonaelnikom, Johanom Nepomukom Prejerom u prolee 1848, oduevqeno su pozdravili revoluciju u Maarskoj da bi od jeseni, kada je otpoeo rat izmeu Maara i Dvora, napustili maarske revolucionare, izjasnivi se za cara. isto, str. 170. 19 O srpskom pokretu u Junoj Ugarskoj tokom 1848/49. postoji obimna literatura. Vidi: Slavko G a v r i l o v i , Naa posleratna istoriografija o revoluciji u 184849. u Vojvodini, Jugoslovenski istorijski asopis, 1 (1964), 7198. 20 Nastupajui sa stanovita izraenog u revolucionarnoj paroli Sloboda, bratstvo i jednakost! srpski revolucionari su, zakliwui se na vernost habzburkoj dinastiji, svim graanima garantovali versku i nacionalnu slobodu. Glavni odbor je identian tekst proglasa uputio Nemcima na nemakom i Maarima na maarskom jeziku. Vidi: Der Aufruf des Karlowitzer Hauptausschusses an die sdungarischen Deutschen vom 22. Mai 1848", u: Sebastian W e r n i, Die Wojwodina 18481860 als nationales und staatsrechtliches Problem. Zur Geschichte der Serben und der Deutschen im ehemaligen Sdungarn, Wien 1981, 8081; Graa za istoriju srpskog pokreta u Vojvodini 18481849, serija , kwiga , mart juni 1848, Beograd 1952, 312313. 21 Sreko M i l e k e r, Istorija grada Paneva, Panevo 1925, 104124; Zoran J a n j e t o v i , Odnosi Srba i Nemaca u Vojvodini (HHH vek), Tokovi Istorije, 12 (1996), 58.

190 poprite krvavih srpsko-nemakih sukoba u kojima su Nemcima pomagale jedinice maarske Nacionalne garde.22 Rat u Junoj Ugarskoj pojaao je napetosti izmeu srpskog i nemakog stanovnitva koje su postajale jo od vremena kolonizacije. Uspostavqawe srpske uprave stvaralo je strah kod nemakog seoskog stanovnitva da bi time moglo doi do preraspodele obradivog zemqita, ime bi neposredno bila ugroena wegova materijalna egzistencija. Ovome treba dodati i nepoverewe prema ispoqenom srpskom nacionalizmu, uprkos ponovqenim obeawima Glavnog odbora u pogledu jezike i nacionalne ravnopravnosti.23 Nemci, birajui izmeu maarskog i srpskog nacionalizma, radije su se opredeqivali za prihvatawe maarske nacionalne ideje i utapawe u maarski nacionalni korpus putem procesa maarizacije.24 Suoeni sa probuenim nacionalizmima svojih suseda, Nemci su tokom revolucije 1848/49. prvi put ispoqili sopstvene nacionalne i politike zahteve. Konzervativni krug maarskih Nemaca oko Eduarda Glaca, podneo je tokom marta 1849. dve predstavke ministru unutrawih poslova u vladi kneza varcenberga, grofu Francu tadionu. U prvoj predstavci, iji je autor bio gradonaelnik oprona, Franc Vagner fon Vagi (Franz Wagner von Vaghy), zahtevao se ravnopravan poloaj za Nemce u Ugarskoj i nesmetana upotreba nemakog jezika u upravi, kolstvu i crkvi. Zahtevi izneeni u drugoj predstavci koju je sastavio petanski gradski sudija Georg Treter fon Jari (Georg Tretter von Jary) bili su sveobuhvatniji. U wima se trailo uspostavqawe okruga sa nemakom veinom u upanijama Peta, Barawa, Baka, Tolna kao i u Banatu. Pri tome, u obe predstavke nije bilo predvieno uspostavqawe sopstvenih organa vlasti ve je neposredni ciq koji se ovim eleo postii bilo jamewe ravnopravnosti Nemaca u Ugarskoj na osnovu Ustava od 4. marta 1849, sa uvaavawem predvienih ustavnih mogunosti". U isto vreme, kao posledica revolucionarnih zbivawa, uznapredovalu nacionalnu svest ispoqili su i Nemci u Bakoj i Banatu u vidu svojevrsnog manifesta. Naime, imajui pred sobom srpske zahteve za ustanovqewem posebne srpske krunske zemqe, Nemci u Banatu su svoje politike zahteve izneli u Bogarokoj peticiji".25 Peticiju je 2. oktobra 1849. sastavio Jozef Novak (Josef Nowak), katoliki svetenik iz Bogaroa. Polazei od zasluga Nemaca prilikom kultivisa22 Sreko M i l e k e r, Povesnica slobodne kraqeve varoi Vrca, sveska, Panevo 1886, 1920; Rudolf t e g e r, Bela Crkva u H i HH veku: komorski i vojnograniarski period, Novi Sad, Bela Crkva, 1982, 4772; Friedrich G o t t a s, Geschichte der ungarlndischen Schwaben im Zeitraum von 1848 bis 1867, 170171. 23 Nakon zauzimawa Paneva u leto 1848, ore Stratimirovi je uputio novi proglas svim stanovnicima Banata obeavajui potovawe prava svakog naroda, kao i da sluben jezik u svakom selu bude jezik veine". Vasa B o g d a n o v, Ustanak Srba u Vojvodini i maarska revolucija 1848 i 1849, Subotica 1929, 85. 24 Gnter S c h d l, Am Rande des Reiches, am Rande der Nation. Deutsche im Knigreich Ungarn (18671914/18), u: Gnter S c h d l, Deutsche Geschichte im Osten Europas. Land an der Donau, 367. 25 Tekst peticije u celini donosi Sebastian W e r n i, nav. delo, 8284.

191 wa Bake i Banata, rtava koje su pri tome oni podneli pretvarajui je u itnicu carstva i ukazujui na wihovu vernost habzburkom domu, u peticiji je bilo istaknuto da su ih tek deavawa iz 1848. probudila iz dremea politike neaktivnosti". Sr peticije predstavqao je zahtev za ravnopravnou sa ostalim narodima i, po uzoru na Sase u Erdequ, ustanovqavawe jedne vapske grofovije" na elu sa vapskim grofom.26 Osim toga, trailo se uvoewe nemakog jezika u sudstvo, dravnu upravu i kolstvo te negovawe i potovawe nemakih obiaja i posebnosti. Peticije slinog sadraja su, pod neposrednim uticajem Novaka, odaslali caru i Nemci u Bakoj, meutim, Beki dvor ih nije uzeo u razmatrawe, budui da u novoj, postrevolucionarnoj epohi obeleenoj Bahovim apsolutizmom, nije bilo nikakvog prostora za mere koje bi vodile decentralizaciji monarhije.27 Istorija Vojvodstva Srbije i Tamikog Banata" (18491860) ponajboqe svedoi o krutom centralizmu Bahove ere, s obzirom da tewe Srba za sopstvenom samoupravnom oblau, u sutini, nisu bile zadovoqene. Novouspostavqenu krunovinu (Kronland) saiwavali su Banat, vei deo Bake i istonog Srema, obuhvatajui u svojim granicama najvei deo nemakih naseqa u Junoj Ugarskoj. Kako je slubeni jezik administracije u Vojvodstvu bio nemaki, dok se weno upravno sedite nalazilo u Temivaru, svojevrsnoj prestonici banatskih Nemaca, od Srpske Vojvodine najvie su koristi imali upravo Nemci.28 Nemaka uprava Vojvodstva dala je nove podsticaje privrednom i kulturnom razvitku Nemaca, odstranivi, u isto vreme, asimilatorske tewe ranijih ugarskih vlasti. Zahvaqujui navedenim pogodnostima, vreme Srpske Vojvodine je u kolektivnom seawu Podunavskih Nemaca ostalo zapameno kao zlatna epoha" wihove prolosti u Habzburkoj monarhiji. Austrijski porazi u Italiji 1859, i u nemakim zemqama 1866, otvorili su put redefinisawu unutrawih odnosa u Habzburkoj monarhiji. Sa krajem Bahovog sistema, koncem 1860. ukinuta je i Srpska Vojvodina dok je carskim patentima omoguen povratak na ustavni oblik vladavine. Nakon izvesnog dvoumqewa Beki dvor je, u ciqu ouvawa monarhije, izaao u susret Maarima kao nosiocima najsnanijeg nacionalnog pokreta. Posledica ovakve politike cara Franca Jozefa bila je austrougarska Nagodba 1867, kojom je monarhija preureena na konfederalnom principu. Ugarskom delu carstva pruena je potpuna samostalnost, izuzev u pitawima diplomatije i odbrane. Na taj nain,
26 Neto vie od mesec dana nakon Bogaroke peticije", 8. novembra 1849, Novak je sastavio i caru uputio novu peticuju, sada iz omboqa (Hatzfeld), u kojoj je predlagao da se za vapskog vojvodu" imenuje Karl fon Arici (Carl von Arizi) koji je dugo vremena slubovao u Banatu i dobro poznavao lokalne prilike. Friedrich G o t t a s, Geschichte der ungarlndischen Schwaben im Zeitraum von 1848 bis 1867, 177. 27 Isto, 178. 28 Prema austrijskom popisu iz 1851. broj stanovnika Vojodstva Srbije i Tamikog Banata" ukupno je iznosio 1 426 221: 397 459 Rumuna, 335 080 Nemaca, 321 110 Srba, 221 845 Maara, dok je preostali broj otpadao na Buwevce, okce, Slovake, ehe, Bugare, Jevreje, Cigane, Rusine, Grke i Cincare. Vasilije K r e s t i , Srbi u Ugarskoj od sloma revolucije do Nagodbe (18491867), Istorija srpskog naroda, -2, Beograd 1994, 110.

192 sva ostala pitawa pa tako i ureivawe poloaja i prava narodnosti u vienacionalnoj Ugarskoj u potpunosti je potpalo pod ingerencije ugarske vlade.29

Od Nagodbe do Prvog svetskog rata U ugarskom delu monarhije, zajedno sa Hrvatskom i Slavonijom, prema popisu iz 1880, ivelo je ukupno neto vie od 15 i po miliona stanovnika od kojih priblino 1.954.000 Nemaca ili 12,5%. Na podruju June Ugarske u Banatu i Bakoj, nemako stanovnitvo je predstavqalo vie od etvrtine populacije: u Banatu je ivelo 346.842 a u Bakoj 170.823 pripadnika nemake narodnosti. Pri tome, apsolutni broj Nemaca se u narednim decenijama poveavao, tako da je uoi Prvog svetskog rata u ovim pokrajinama on iznosio 387.545, odnosno, 190.697 stanovnika. Istovremeno procentualna zastupqenost nemakog stanovnitva u Bakoj i Banatu smawila se u periodu 18801910. sa 26,5% na 24,5% tj. 26,8% na 23,5%.30 Uzroci demografske stagnacije bili su viestruki i rezultat su delovawa tri meusobno zavisna inioca. U odnosu na druge narode u Ugarskoj, Nemci su imali najmawi prirodni prirataj koji je bio posledica obiaja koji se ustalio tokom druge polovine 19. stolea da porodica ima svega jedno ili dva deteta.31 Istovremeno, na smawewe nemakog stanovnitva uticalo je i iseqavawe iz Bake i Banata, uzrokovano nepovoqnim ekonomskim prilikama, u prvom redu, nedostatkom obradivog zemqita. Ovo prvenstveno zato to je nemakom obiajnom pravu bila strana praksa podele zemqinog poseda meu naslednicima, ve je on ostajao najstarijem sinu. Odatle se javio viak agrarnog stanovnitva, koji je reewe svoga egzistencijalnog i socijalnog poloaja najveim delom pronalazilo u iseqavawu. Tokom osme i devete decenije 19. veka iseqavawe je imalo oblik tzv. unutrawe kolonizacije usmerene prvenstveno ka Hrvatskoj, Slavoniji, Sremu32 da bi, nakon toga, ono u godinama pred Prvi svetski rat (19051907), dostiglo vrhunac u masovnom iseqavawu u Nemaku i prekomorske zemqe, prvenstveno u SAD. Meu iseqenicima iz Ugarske apsolutnu veinu inili su Nemci ak 54%. Pri tome, ovaj proce29 Vidi: Petar R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l, Aleksandar K a s a , nav. delo, 460471. 30 O demografskom kretawu nemakog stanovnitva u Ugarskoj sa popisom odgovarajue literature vidi: Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in Ungarn, u: Adam W a n d r u s z k a, Peter U r b a n i t s c h, Die Habsburgermonarchie 18481918, Band III, Die Vlker des Reiches, Wien 1980, 344349. 31 Izuzetak od ovog dominantnog procesa meu nemakim stanovnitvom predstavqaju Srem i Slavonija gde su se dugo vremena odrale porodice sa 10 i vie lanova. Valentin O b e r k e r s c h, Die Deutschen in Syrmien, Slawonien und Kroatien bis zum Ende des Ersten Weltkrieges, Stuttgart 1972, 49. 32 Ovaj proces bio je omoguen iwenicom da je zemqa u Slavoniji i Sremu bila znatno jeftinija nego u Bakoj i Barawi. Vidi: Vladimir G e i g e r, Nijemci u akovu i akovtini, Zagreb 2001, 4361.

193 nat je bio najvii u Banatu (63%), upola mawi u Bakoj (31%), a neznatan u Sremu (6%).33 Na pogorawe demografskih prilika nemakog stanovnitva u Ugarskoj posebno vaan uticaj je vrila snana asimilacija koju su sprovodile ugarske vlasti. Odmah nakon stupawa Nagodbe na snagu, maarska vlada je, imajui u vidu etniku strukturu Ugarske u kojoj su Maari bili zastupqeni tek sa priblino 40%, pristupila reavawu nacionalnog pitawa.34 U tom ciqu ona je ve naredne 1868. godine donela uveni Zakon o narodnostima35 koji je, polazei od ideje Joefa Etvea o postojawu jednog politikog naroda", proklamovao maarsku politiku naciju kojoj pripadaju svi graani Maarske bez obzira na wihovu narodnost. Iako je zakon predviao upotrebu jezika narodnosti u optinama i upanijama u kojima su one bile zastupqene u znatnijem broju, nesprovoewe odredbi zakona nije podlegalo sankcijama. Prema tome, zakon je uvodio pravnu jednakost, ali ne i nacionalnu ravnopravnost. Kao posledicu Zakon o narodnostima izazvao je nezadovoqstvo nemaarskih naroda Ugarske s obzirom da je otvorio put pojaanoj politici maarizacije.36 Iako je zakon proglasio maarski jezik dravnim jezikom, crkvene organizacije te konfesionalne kole zadrale su pravo da u delokrugu svojih poslova koriste jezik prema sopstvenom nahoewu. Iz tog razloga, maarska vlada je, nastojei da proiri upotrebu maarskog jezika, zapoela sa otvarawem dravnih kola u kojima se nastava odvijala na maarskom jeziku. Kao rezultat ovakve politike broj dravnih osnovnih kola se od svega 17, koliko ih je bilo 1873, poveao do 1913. na ak 3296 od ukupno 16 861.37 Od posebnog znaaja je iwenica da se, u istom razdobqu, broj kola sa nemakim nastavnim jezikom smawio sa 1810 na 417, pri emu se vie od polovine ovih kola nalazilo u Erdequ.38 Na teritoriji Bako-bodroke, Torontalske i Tamike upanije delovalo je u godinama pred Prvi svetski rat svega 40-ak nemakih kola iji se broj iz godine u godinu smawivao.39 Politika maarizacije imala je negativne posledice po nacionalni razvitak nemakog stanovnitva u junoj Ugarskoj i, zbog odreenih
33 Zoltan e r e, Iseqavawe iz Torontalske, Bako-bodroke i Sremske upanije u periodu od 1900. do 1910. godine, Istraivawa, 13, (1990), 165175. 34 Petar R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l, Aleksandar K a s a , nav. delo, 496. 35 Isto, str. 498499; edomir P o p o v, Graanska Evropa (17701871). Politika istorija Evrope, II, Novi Sad 1989, 405406; Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), u: Ingomar S e n z, nav. delo, 255257. 36 Zoltan e r e, Prilog prouavawu zakona o ravnopravnosti narodnosti iz 1868. godine, Istraivawa, 14 (1992), 6378. 37 Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 390; Josef Volkmar S e n z, Geschichte der Donauschwaben, Mnchen 1987, 151. 38 Budui da su erdeqski Sasi imali izgraen kolski sistem, pristisak maarizacije se meu wima najslabije oseao, emu govori u prilog podatak da je uoi Prvog svetskog rata u Erdequ postojalo 299 kola sa nemakim nastavnim jezikom. va W i n d i s c h, nav. delo, 33. 39 Uporedi: Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in Ungarn, 381.

194 nacionalnih specifinosti, bila je izraenija nego kod wihovih srpskih i rumunskih suseda. Ovo prvenstveno zato to Nemci, uprkos ostvarenim pomacima tokom prve polovine HH veka, i daqe nisu imali razvijenu nacionalnu svest. Geografska udaqenost od matice, demografska ratrkanost du Panonske ravnice, te ivot u nacionalno heterogenoj sredini bili su faktori koji su u znaajnoj meri oteavali stvarawe svesti o zajednitvu i pripadnosti jednoj iroj nacionalnoj zajednici. Verska pripadnost Nemaca takoe je bila inilac koji je pospeivao asimilacione procese. Za razliku od Srba i Rumuna koji su imali svoje autonomne, na nacionalnom principu ureene pravoslavne crkve, Nemci, bili katolici ili evangelici, nisu imali svoju nacionalnu crkvu na koju bi se mogli osloniti. Odatle, svetenstvo obrazovano na maarskim bogoslovijama po pravilu je bilo nosilac maarske nacionalne ideje, irei je u svojim upama i parohijama.40 Tome treba dodati i ve pomenutu okolnost da je uspon na drutvenoj lestvici bio skopan sa procesom maarizacije, te se veliki deo, prvenstveno Nemaca nastawenih u gradovima, tokom druge polovine HH veka asimilovao u Maare. S druge strane, zahvaqujui zakasneloj industrijskoj revoluciji koja je prostore june Ugarske zahvatila tek krajem stolea, u velikoj meri je bila ouvana zanatska i manufakturna proizvodwa iji su nosioci najee delom bili upravo Nemci. Stoga je nemako graanstvo zadralo svoj dominantan ekonomski poloaj u privredi gradova na jugu monarhije poput Temivara, Vrca i Bele Crkve.41 Najmawe pogoeno procesom asimilacije bilo je nemako seosko stanovnitvo. Ostavi verno premodernom nainu ivota nemako seqatvo je do kraja ovog perioda odolevalo nastupajuim procesima modernizacije maarskog drutva olienim u industrijalizaciji,42 irewu ideologije liberalizma i bujawu nacionalnih pokreta.43 Privreno tradiciji doneenoj iz staroga zaviaja, ovo seosko stanovnitvo je tokom itavog HH veka negovalo svoju jeziku i kulturoloku posebnost, uspeno izmiui maarizatorskoj politici dravnih vlasti. Pri tome, najotpornije prema asimilacionim nastojawima pokazalo se sredwe i sitno seqatvo, dok su imuniji seqaci-veleposednici bili prijemiviji prihvatawu maarskog jezika a, posredno, i zameni svoga nedovoqno izgraenog nacionalnog identiteta, maarskim.44
40 Detaqno o ovom fenomenu u: Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (1867 1918), 381388; Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in den Lndern der Ungarischen Krone (17901867), 259. 41 Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in den Lndern der Ungarischen Krone (1790 1867), 254. O ekonomskom poloaju Nemaca u Ugarskoj videti: Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 320353. 42 O industrijalizaciji Sredwe i Jugoistone Evrope videti standardno delo: Ivn T. B e r e n d, Gyrgy R n k i, Evropska periferija i industrijalizacija 17801914, Zagreb 1996. 43 O nacionalnom pitawu u Habzburkoj monarhiji videti: Adam W a n d r u s z k a, Peter U r b a n i t s c h, Die Habsburgermonarchie 18481918, Bd. 3, Die Vlker des Reiches, III, Wien 1980. 44 va W i n d i s c h, nav. delo, 2021.

195 U razvoju nacionalne svesti Nemaca u Junoj Ugarskoj znaajnu ulogu je imala pojava razliitih strukovnih, kulturnih i privrednih udruewa koja su, izgraena na nacionalnoj ili boqe rei jezikoj osnovi, u svojim redovima okupqala nemako stanovnitvo. Mnogobrojne narodne itaonice, muzika, pevaka i vatrogasna drutva, gimnastika udruewa, kasine i pozorita,45 te mnogobrojni, uglavnom lokalni listovi, igrali su vanu ulogu u ouvawu i razvitku nacionalnog identiteta.46 Meu wima, svojim znaajem u obrazovawu i negovawu nacionalne svesti nemakog stanovnitva u Junoj Ugarskoj, isticali su se kikindski Grokikindaer Zeitung (1875), vraki Neue Werschetzer Zeitung (1881) te belocrkvanski Ungarisch-Weikirchner Volksblatt (1896) ije je pisawe na prelomu vekova poelo da poprima izrazito nacionalno obeleje.47 Konano, krajem 1900. poeo je u Temivaru da izlazi Deutsche Tagblatt fr Ungarn, nemako dnevno glasilo nameweno Nemcima na prostoru itave Ugarske. Zbog svoga kritikog pisawa o politici maarske vlade prema narodnostima, posebno u pogledu naruavawa wihovih prava u oblasti upotrebe jezika i prava na obrazovawe na materwem jeziku, list je nakon nepune tri godine bio zabrawen, da bi nastavio izlaewe pod izmewenim imenom Deutsch-ungarischer Volksfrund, kao nedeqnik nepolitikog karaktera. Izvesna liberalizacija odnosa prema narodnostima, koja je nastupila u vreme interegnuma" barona Fejervarija (1905/06), omoguila je osnivawe novih i obnovu ranije zabrawenih nemakih listova.47 Istovremeno, tokom itavog dualistikog razdobqa ugarska vlada je nastojala da se subvencionisawem relativno brojnih listova na nemakom jeziku, naroito u Banatu, suprotstavi nacionalnom organizovawu nemakog stanovnitva te da na taj nain doprinese propagirawu maarske dravne ideje i potpomogne proces maarizacije. S postepenim kulturnim uzdizawem nemako stanovnitvo je veliku pawu poklawalo i unapreivawu materijalnog ivota, te je 1891, u Temivaru osnovano Poqoprivredno seqako udruewe June Ugarske" (Sdungarische landwirtschaftliche Bauernverein) koje je za kratko vreme okupilo vie od 10 000 lanova unutar preko 100 mesnih organizacija. Neposredni ciq ovog udruewa bio je popravqawe poloaja seqaka posredstvom razvitka poqoprivrede i povoqnijih bankarskih kredita za seqake to je, konano i postignuto 1897. osnivawem Rajfajzen
45 Prve nemake novine pokrenute su jo 1771. u Temivaru gde je 1776. osnovano i prvo nemako pozorite. Rudolf F a t h, Die ungarlndischen Schwaben vom Ende des Hl. Rmischen Reiches bis zum Beginn des Reformzeitalters (18061825), u: Ingomar S e n z, Donauschwbische Geschichte, Band 2, 3240. 46 Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 363364. 47 O nastanku i razvoju nemake tampe u Junoj Ugarskoj vidi detaqno: Vasilije K r e s t i , O subvencionisanim listovima Vojvodine na nemakom i maarskom jeziku (1867 1914), Zbornik za istoriju MS, 21 (1980), 737; Ingomar S e n z, Die Preprozesse gegen Deutsche in Ungarn um die Jahrhundertwende, Sdostdeutsche Semesterbltter, 15 (1965), 425; Felix M i l l e k e r, Geschichte des Buchdruckes und des Zeitungswesens in Banat 17691922, Bela Crkva, 1926; Branko B e l i n, Vesnik Tragedije. Nemaka tampa u Vojvodini 19331941. godine, Novi SadSremski Karlovci 2001, 1721.

196 banatske poqoprivredno-kreditne zadruge" (Raiffeisen-Landwirtschafts-Kreditgenossenschaft des Banats).48 Ekonomski, drutveni i kulturni razvoj nemakog stanovnitva u Junoj Ugarskoj nije bio praen adekvatnim oblikom wegovog politikog organizovawa. Na razmei HH i HH veka preovlaujui deo Nemaca jo uvek se nalazio u stawu politikog dremea. Zahvaqujui razvoju politikih prilika u ugarskom drutvu poetkom HH veka, koje su bile obeleene zahtevima za veom emancipacijom u odnosu na monarhiju s jedne, te poveanim pritiscima na narodnosti Ugarske s druge strane, asimilaciona politika maarskih vlasti posebno je dolazila do izraaja u oblasti jezika i kolstva. Zakonom iz 1898. bilo je propisano da se sva imena naseqenih mesta, ukoliko nisu maarska, moraju zameniti maarskim ekvivalentom. Ovaj vid svojevrsne maarizacije bio je 1902. dopuwen uvoewem maarskog jezika u verske kole sa nemakim nastavnim jezikom, da bi 1907. uveni Apowijev zakon (Lex Aponyi) propisao obavezno izuavawe maarskog jezika u i kolama svih narodnosti.49 Ovakva politika izazvala je nezadovoqstvo nemaarskih naroda, bivajui u nemakom sluaju neposredni katalizator politikog aktivirawa Nemaca u Junoj Ugarskoj. Iz redova nemakog graanstva u Beloj Crkvi, Vrcu, Kikindi i Novom Sadu nastao je intelektualni i politiki krug koji je trebao da zatiti Nemce od daqih pritisaka i asimilacije.50 Zahvaqujui delatnosti ovog politikog kruga razvio se nemaki nacionalni pokret koji je proirio svoj uticaj pored gradskog i na nemako seosko stanovnitvo, te je 30. decembra 1906. u Vrcu osnovana Nemaka narodna stranka u Ugarskoj (Ungarlndische Deutsche Volkspartei) za ijeg je predsednika izabran Ludvig Kremling, advokat iz Bele Crkve. Program Nemake stranke je, pored zahteva za liberalizacijom i osavremewivawem dravne uprave, ekonomskih subvencija za poqoprivredu i reformi poreskog sistema, imao i odreene politike ciqeve. Oni, meutim, nisu bili posebno radikalni, polazei od naela lojalnosti ugarskoj dravi, u programu se trailo uspo48 O razvoju privrednog ivota Nemaca u Ugarskoj vidi: Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), str. 377382; Andreas D a m m a n g, Die deutsche Landwirtschaft im Banat und in der Batschka: mit besonderer Bercksichtigung des Genossenschaftswesens, Neusatz 1929. 49 Zakon je propisivao da su kole i nastavnici duni u deijoj dui razvijati i uvrivati qubav prema maarskoj domovini". Apowijev zakon iz 1907. (Zakonski lanak HH)", u: Dejan M i k a v i c a, Vladan G a v r i l o v i , Goran V a s i n, Znamenita dokumenta za istoriju srpskog naroda 15381918, Novi Sad 2007, 355. 50 Wegovi najznaajniji lanovi bili su Leonard Bem (Leonhard Bhm), Franc Grajner (Franz Greiner), Ludvig Kremling (Ludwig Kremling) i Jakob imihen (Jakob Schmichen) u Beloj Crkvi, Franc Vetel (Franc Wettel), Eduard Ritinger (Eduard Rittinger) i Rajnhold Hegn (Reinhold Heegn) u Vrcu te Fridrih Hes (Friedrich He), Nikolaus Dusing (Nikolaus Dussing), Jozef Menrat (Josef Menrath), Franc Cidlik (Franz Cidlik) i Karl Aenbrener (Karl Aschenbrenner) u Novom Sadu. Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 364.

197 stavqawe istinske pravne drave na temeqima potpune graanske i nacionalne ravnopravnosti te obezbeivawe garancija za slobodnu upotrebu nemakog jezika i razvitak nemake kulture na osnovu doslednog sprovoewa Zakona o narodnostima iz 1868. godine.51 Na politiko organizovawe Nemaca u Junoj Ugarskoj znaajan uticaj je izvrio Edmund tajnaker.52 Finansijska sredstva neophodna za pokretawe nemakih listova i organizaciju Nemake stranke, tajnaker je obezbedio iz kase Pangermanskog saveza,53 meutim, wegova nacionalistika (vlkisch) ideologija, nije se nala u programu stranke iz taktikih razloga. Uprkos tome, uticaj Pangermanskog saveza na nemaki pokret u Junoj Ugarskoj nije ostao iskquivo materijalne prirode ve je postojala i wihova idejna bliskost.54 U isto vreme, tajnaker je poetkom 1907. pristupio krugu okupqenom oko austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i vrlo brzo postao wegov pouzdanik za pitawa Nemaca u Ugarskoj. S druge strane, prijateqstvo sa nemakim piscem poreklom iz june Ugarske, Adamom Milerom Gutenbrunom,55
51 Isto, 371373; Gnter S c h d l, Am Rande des Reiches, am Rande der Nation. Deutsche im Knigreich Ungarn (18671914/18), 410413; Arpad L e b l, Graanske partije u Vojvodini 18871918, Novi Sad 1979, 270272. 52 Edmund tajnaker (Edmund Steinacker, 18391929) je bio rodom iz Debrecina. Nakon studija tehnike u Vajmaru i tutgartu i putovawa po Francuskoj i Engleskoj, vratio se u Ugarsku zalaui se, kao poslanik u ugarskom parlamentu, za wenu modernizaciju po zapadnoevropskom obrascu. Krajem 80-ih godina seli se u Be gde uspostavqa kontakte sa vodeim linostima politikog ivota Bea i Berlina, kao i sa nacionalistikom organizacijom Alldeutscher Verband, odravajui, u isto vreme, i veze sa nemakim politiarima i vlasnicima nemakih listova u Junoj Ugarskoj. O tajnakeru vidi: Fritz V a l j a v e c, Das deutsche Brgertum und die Anfnge der deutschen Bewegung in Ungarn, Sdostdeutsche Forschungen, 3 (1938), 376394; va M a d a r a s, Die Ttigkeit Edmund Steinackers zur Hebung des nationalen Selbstbewutseins des ungarlndischen Deutschtums im letzten Drittel des 19. Jahrhunderts, Acta Universitatis Debreceniensis, Series Historica, 3 (1964), 111140. 53 Pangermanski savez (Alldeutscher Verband, ADV) osnovan je 1891. u Berlinu. Ciqevi Pangermanskog saveza bili su usmereni na voewe agresivne kolonijalne politike, izgradwu nemake flote, zatitu Nemaca van granica Rajha te pritisak na nenemako stanovnitvo u wegovim granicama. Agresivni nacionalizam, antisemitizam i tewa za svetskom moi" odlikovale su ovu organizaciju koja formalno nije imala veze sa nemakim Rajhom ali se, posebno u vreme kancelara Bilova (von Blows) 19001909, spoqna politika Nemake u velikoj meri poklapala s ciqevima Pangermana. Videti: Rainer H e r i n g, Konstruierte Nation. Der Alldeutsche Verband 1890 bis 1939, Hamburg 2004. 54 Ovo tim pre ako se ima u vidu nastojawe tajnakera da nacionalno probuene Nemce iz June Ugarske vee za politiku Pangermanskog saveza koji je, sa svoje strane, teio prekomponovawu politike moi u Habzburkoj monarhiji na nain da se Nemcima obezbedi ekonomska i politika prevaga. Na taj nain, centralizovana Monarhija sa dominantnim nemakim uticajem igrala bi znaajnu ulogu u stvarawu nemake Mitteleurop-e koja bi se prostirala od Baltika do Jadrana i pruala mogunost za daqu penetraciju ka Istoku. Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 403404; Gnter S c h d l, Am Rande des Reiches, am Rande der Nation. Deutsche im Knigreich Ungarn (18671914/18), 409410, 413415; O politici Pangermanskog saveza prema Ugarskoj videti: Gnter S c h d l, Alldeutscher Verband und deutsche Minderheitenpolitik in Ungarn 1890 1914, Frankfurt am Main, Bern, Las Vegas 1978. Stoga smatramo da Leblovo stanovite (nav. delo, 272), po kome Nemaka stranka nije bila pangermanska, moe samo uslovno da se prihvati. 55 Adam Miler Gutenbrun (Adam Mller-Guttenbrunn, 18521923) kwievnik, poreklom iz Gutenbruna, danas u rumunskom delu Banata. Nakon okonanih studija na Trgova-

198 omoguilo mu je da realizuje svoju propagandnu akciju usmerenu na nacionalno osveivawe nemakog ivqa u Ugarskoj. Gutenbrun, po politikim uverewima vatreni nacionalista i pangerman, svoju spisateqsku delatnost usmerio je na buewe i razvijawe nacionalne svesti nemakog stanovnitva u Ugarskoj. Svojim kwievnim delima objavqenim u godinama pred Prvi svetski rat Sumrak idola (Gtzendmmerung, 1908), Zvona domovine (Die Glocken der Heimat, 1910) i Velika vapska seoba (Der Grosse Schwabenzug, 1913) uticao je na nacionalno konsolidovawe Nemaca u Ugarskoj, slikajui herojsko doba" wihove istorije i kritikujui maarizatorsku politiku ugarskih vlasti.56 I pored pomoi koja je dolazila posredstvom tajnakera, te uprkos svojim veoma umerenim zahtevima, Nemaka stranka se nala na udaru ugarskih vlasti koje su metodama policijske represije i izborne manipulacije onemoguavale weno delovawe. Ovo se negativno odrazilo i na nastup Nemake stranke na izborima za ugarski parlament 1910, na kojima nije uspela da osvoji nijedno poslaniko mesto.57 Vie uspeha je stranka imala na upanijskim izborima koji su odrani iste godine: u Torontalskoj upaniji osvojila je 17, u Bakoj upaniji 5, te u gradskom predstavnitvu Temivara jedno poslaniko mesto.58 Razlog ovakvom rezultatu stranke na izborima treba traiti i u delovawu nemakog katolikog svetenstva koje se najveim delom, uprkos svome nemakom poreklu, stavilo u slubu maarizacije, nanosei znatne tete politici Nemake stranke. U ovom smislu bilo je od znaaja drawe kanonika Franca Blakovia i oko wega okupqenog kruga nemakih intelektualaca koji su prihvatili maarsku dravnu ideju suprotstavqajui se politici Nemake stranke, oznaavajui je kao pangermansku.59 S druge strane, nemako radnitvo, koje je inilo znatan deo
koj akademiji u Beu, okrenuo se publicistikom i kwievnom radu da bi, potom, postao direktor Raimund Theater-a a zatim i Kaiserjubilums Theater-a u Beu. O Gutenbrunu vidi: Branko B e l i n, Dva istorijska romana o Podunavskim vabama u H veku, Istraivawa, 15 (2004), 183211. 56 Koliko su Gutenbrunova dela zaista uticala na nacionalno osveivawe nemakog stanovnitva, pitawe je na koje se ne moe sa sigurnou odgovoriti. Ono to je neosporno jeste iwenica da je nakon smrti 1923. Gutenbrun bio ovenan slavom zaslunog Arhivabe" i budioca naroda". Gnter S c h d l, Am Rande des Reiches, am Rande der Nation. Deutsche im Knigreich Ungarn (18671914/18), 417. 57 Pritisak na narodnosti je u meuvremenu porastao: prema ukupno 26 poslanikih mesta koliko su osvojile na izborima za Ugarski sabor 1906. godine, rezultat izbora iz 1910. je narodnostima doneo svega 8 mandata. Kada je re o Nemakoj stranci, jedan od razloga za wen neuspeh na izborima jeste i okolnost da je veliki deo nemakog stanovnitva i daqe bio apolitian i nije se poistiveivao sa Nemakom strankom. 58 ef stranke, Ludvig Kremling, je ovaj uspeh svoje partije objasnio iwenicom da su se Nemci u velikom broju odazvali pozivu na biralita dok su Srbi i Rumuni ostali potpuno pasivni i nezainteresovani u pogledu izbora. Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 399. 59 Franc Blakovi (Franz Blaskovics), bio je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih crkvenih qudi svoga vremena. Pored visokih crkvenih dunosti bio je ukquen u politiki ivot kao poslanik u maarskom saboru ispred Koutove Nezavisne stranke (18961904). Od 1893. izdavao je u Banatu list Der Freimtige (Iskreni) u kome je, sledei u nacionalnom pogledu maarsku liniju, otricu svojih napada usmerio upravo na Ne-

199 radnitva u Ugarskoj, svoj glas je na izborima davalo za Socijaldemokratsku partiju Ugarske,60 to je dodatno umawivalo izglede Nemake stranke na izborima. Dok se Nemaka stranka borila s nedaama u Banatu i Bakoj, u godinama pred Prvi svetski rat nastupilo je politiko organizovawe Nemaca u Sremu, koje je svoj vrhunac doseglo osnivawem Saveza Nemaca u Hrvatskoj i Slavoniji (Bund der Deutschen Kroatiens und Slawoniens) u drugoj polovini 1913. Centar ovog nemakog pokreta bio je u Rumi,61 a na wegovom elu nalazio se wen dugogodiwi gradonaelnik Ferdinand Rister (Ferdinand Riester). Rister je bio poslanik u Hrvatskom saboru od 1906, da bi 1911. bio delegiran u ugarski parlament. Nakon wegove smrti, iste godine, na mestu poslanika nasledio ga je Franc Mozer (Franz Moser) iz Zemuna. Pritisnuti poput drugih narodnosti maarizatorskom politikom ugarskih vlasti, Nemci u Junoj Ugarskoj su u predveerje Prvog svetskog rata, i pored optih okolnosti, koje nisu pogodovale radu na nacionalnom osveivawu,62 uspeli da oforme jedan krug nacionalno svesne nemake inteligencije.63 Ve tada je bila postavqena linija razgraniewa izmeu Nemaca koji su prihvatili maarsku dravnu ideju, izjawavajui se kao Maari nemakog porekla (Deutschungarn) i onih koji su svoj nacionalni identitet gradili na pripadnosti nemakoj naciji. Tokom ratnog, a posebno poratnog perioda, ova dva stanovita odreivala su politiku nemake mawine u novim dravama-naslednicama Habzburke monarhije. Najmarkantniji predstavnik prve struje
maku stranku. U irokom krugom wegovih istomiqenika iz reda nemake inteligencije, najistaknutiju ulogu imao je Kaspar Mut (Kaspar Muth). Isto, 386387. 60 Socijaldemokratska partija Ugarske osnovana je 1890. godine. U wenoj organizaciji znaajan su uticaj imali pojedinci nemake nacionalnosti i to stoga to je partija osnovana po uzoru na Socijaldemokratsku partiju Nemake te su oni bili posrednici izmeu dveju stranaka. Jedan od osnovnih zahteva socijaldemokrata bilo je proirewe birakog prava radi ijeg ostvarewa su sklapali saveze sa strankama narodnosti. isto, str. 393398. 61 Politiko organizovawe Nemaca u Sremu zapoelo je 1903. kada je u Rumi pokrenut list na nemakom jeziku Deutsches Volksblatt fr Syrmien. Usledilo je 1907. osnivawe nemakog gimnastikog udruewa u Zemunu (Semliner Turnverein) iji je osniva i voa bio Emil efer (Emil Schfer). O Nemcima u Sremu vidi: Valentin O b e r k e r s c h, nav. delo; Josef M l l e r, Syrmien, Slawonien, Bosnien: Verlorene Heimat deutscher Bauern, Freilassing, 1961; Carl B i s c h o f, Die Geschichte der Marktgemeinde Ruma, Freilassing, 1958; Stjepan M a t k o v i , Der Schwabe aus Syrmien: Ferdinand Riester u hrvatskom politikom ivotu, Godinjak njemake narodne zajednice 2001, Osijek, 2001, 3543; Stjepan M a t k o v i , Vladimir G e i g e r, Savez Nijemaca u Hrvatskoj i Slavoniji, Godinjak njemake narodne zajednice 2004, Osijek, 2004, 189208; Mihael A n t o l o v i , Politiko organizovawe Nemaca u Sremu pred Prvi svetski rat, Spomenica Istorijskog arhiva Srem, 6 (2007), 936. 62 U periodu od 1910. do 1913. maarske vlasti su protiv voa nemakog nacionalnog pokreta povele ak 648 sudskih procesa od kojih je 199 okonano osuujuom presudom. William M a r i n, nav. delo, 61. 63 Po nekim procenama, nacionalno svesnu nemaku elitu u godinama pred Prvi svetski rat inilo je nekih 150 vodeih linosti iz kulturnog, prosvetnog i privrednog ivota. U ovaj broj treba uraunati i predvodnike Sasa u Erdequ kao i jedan broj povratnika iz SAD. Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 414415.

200 bio je Jakob Blejer (Jakob Bleyer), profesor budimpetanskog univerziteta, koji je zastupao ideju da Nemci u Ugarskoj ne treba da vode svoju mawinsku politiku, ve da reewe svojih nacionalnih prava treba da trae u okviru Ugarske kao slabiji partner u jednoj vapsko-maarskoj simbiozi".64 Na elu druge opcije nalazio se Rudolf Branx (Rudolf Brandsch), istovremeno i vo nemakog nacionalnog pokreta u Ugarskoj. Blizak saradnik tajnakera, Branx je nastojao Nemaku stranku uiniti politikom organizacijom koja bi obuhvatala sve Nemce u Ugarskoj, u ciqu spreavawa daqeg odnaroivawa nemakog ivqa kao i efikasnije borbe za narodnosna prava.65 Paralelno sa snaewem nacionalne svesti nemakog stanovnitva u Junoj Ugarskoj i obrazovawem sopstvene politike stranke, u godinama pred Prvi svetski rat uiweni su i koraci u pravcu stvarawa jedinstvene nacionalne organizacije koja bi obuhvatala sve Nemce u ugarskom delu monarhije. U tom ciqu uspostavqene su veze sa politikim predstavnicima Sasa u Erdequ. Meutim, uprkos zalagawima Branxa i tajnakera, do stvarawa jedinstvene politike partije nije dolo, prvenstveno zbog rezervisanog stava veine erdeqskih Sasa prema saradwi sa svojim sunarodnicima u Bakoj i Banatu. Ipak, Nemci u Ugarskoj nali su se ujediweni unutar Pokreta karpatskih Nemaca (Karpatendeutschen Bewegung) na ijem se elu nalazio profesor istorije na univerzitetu u ernovicama, Rajmund Fridrih Kajndl (Raimund Friedrich Kaindl). Nastojei da nemako stanovnitvo, koje nije ivelo u nemakim zemqama monarhije, objedini u okvirima jedne nacionalne organizacije, te da Nemci u Ugarskoj ostvare blie meusobne odnose, pokret je od 1911. odravao godiwe skupove u razliitim pokrajinama
64 Jakob Blejer (Jakob Bleyer), roen je 1874. u ibu (Tscheb, danas elarevo) u porodici vapskih seqaka. Nakon svrene gimnazije u Novom Sadu i Kaloi, studirao je filologiju u Budimpeti gde je 1905. stekao i nauni stepen doktora nauka. Blejer je delio katolika i konzervativna uverewa. Poistoveujui se u potpunosti sa maarskom dravom i nacijom isticao je da on ne porie pripadnost nemakom narodu, ali da, u isto vreme, pripada maarskoj naciji: Naravno, ja se i u mojim nemakim spisima ponosno i svesno izjawavam kao Maar. Moja nacija je maarska nacija. Moja otaxbina je maarsko drutvo, maarska kultura i maarska nauka. Vazduh maarskog tla je jedina atmosfera u kojoj mogu da diem i radim. Ja nemam druge nacije izuzev maarske. Ja, takoe, pripadam i nemakom narodu i tog svog naroda se ne odriem i mnogo vie mu pripadam snagom oseawa koja proistiu iz porekla." Gnter S c h d l, Am Rande des Reiches, am Rande der Nation. Deutsche im Knigreich Ungarn (18671914/18), 445. 65 Rudolf Branx (Rudolf Brandsch, 18801953) roen je u Erdequ u sveteniko-uiteqskoj porodici. U Nemakoj je studirao teologiju i filologiju gde se upoznao sa vlkisch idelogijom koja je bila bliska idejnim pozicijama Pangermanskog saveza. Postavi saradnik Edmunda tajnakera i dosledni pangerman, 1910. bio je izabran za poslanika erdeqskih Sasa u maarskom parlamentu. Branx je prihvatio programske ciqeve Nemake stranke nastojei maarsku prestonicu nainiti centrom nemakog pokreta u Ugarskoj. U tom ciqu je 1913. pokrenuo dnevni list Budapester Tagblatt (Budimpetanski dnevnik) koji je pisao u duhu ideja Nemake stranke i kruga Belvedere u koga je Branx polagao znatne nade. Gnter S c h d l, Am Rande des Reiches, am Rande der Nation. Deutsche im Knigreich Ungarn (18671914/18), 399400; Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbsbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 401; William M a r i n, nav. delo, 6063.

201 Austro-Ugarske: u ernovicama (1911), Rumi (1912), Beu (1913) i Biali (1914).66 Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda 28. juna 1914. nije samo izneverilo nade Branxa, tajnakera i drugih vodeih linosti nemakog pokreta u Ugarskoj67 ve je izazvalo ratni sukob svetskih razmera. Nemako stanovnitvo u Ugarskoj se, uprkos postojeoj distanci, usled ranije politike maarskih vlasti, voeno oseawem lojalnosti prema dravi i vladaru caru Francu Jozefu, spremno odazvalo pozivima na vojnu mobilizaciju, ispuwavajui svoju patriotsku dunost. U sastavu austro-ugarske vojske i maarskog domobranstva Nemci su se borili na svim evropskim ratitima, istiui se po svojoj pouzdanosti i hrabrosti. Godine zajednikog ratovawa sa sunarodnicima iz Nemakog Rajha imale su za posledicu porast nacionalnog samopouzdawa kao i jaawe svesti o pripadnosti nemakom narodu. U isto vreme, ugarski Nemci su se upoznali sa nezadovoqstvom koje je kod razliitih naroda monarhije postojalo u odnosu prema zajednikoj dravi. Rat je pospeio nacionalno buewe i integraciju nemakog stanovnitva slabei veru u nunost ivota u maarskim dravnim okvirima. Potaknuti novim idejama i rukovoeni iskustvom steenim tokom ratnih godina, Nemci su, po okonawu ratnih sukoba, izali sa novim pogledima u odnosu na svoj poloaj u Ugarskoj tj. zemqama naslednicama Austro-Ugarske monarhije.68

CONTRIBUTION TO THE HISTORY OF THE GERMANS IN SOUTH HUNGARY IN THE 19TH CENTURY by Mihael Antolovi Summary After the victorious wars against the Turkisch Empire at the end of the 17th and during the first half of the 18th century, the Vienna Court, having in mind the demographic, economic and military-strategic reasons, tried to fill" with population the
Friedrich G o t t a s, Die Deutschen in Ungarn, 407408. Branx i tajnaker su, uz pripadnike drugih nacionalnosti, bili privrenici ideja tzv. kruga Belvedere koji je oko sebe okupqao austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Osnovna ideja koju je ovaj krug istomiqenika ispovedao bilo je uverewe u potrebu preureewa monarhije na federalnom principu koje bi uvailo prava svih, ili barem veine naroda koji u woj ive. Otrica ove politike bila je, prvenstveno, usmerena protiv Maara. Ubistvo nadvojvode osujetilo je nameravanu dravnu reorganizaciju Austro-Ugarske to je voama Nemaca u Ugarskoj poquqalo veru u skoro ispuwewe wihovih zahteva. an-Pol B l e d, Franc Jozef, Beograd 1998, 598599; William M a r i n, nav. delo, 6263; Kalman e h a k, Politike borbe u Bakoj i Banatu u vreme vladavine Koalicije 19061909, Novi Sad, 1987, 199. 68 Ingomar S e n z, Zwischen nationaler Entfremdung und Selbstbesinnung: Die ungarlndischen Schwaben im dualistischen Zeitalter der Monarchie (18671918), 415416.
66 67

202
sparsely inhabited and economically neglected newly-acquired regions at the rim of the Monarchy to ensure the newly-established border in the Danube area, increasing at the same time its financial income. For these reasons, during the 18th century there occurred a planned colonization of the Germans from different provinces of the German Reich who were mainly and primarily heading to Banat and Baka. The colonized population was mostly engaged in agriculture and to a smaller degree in crafts and trading. The German population spent the entire 19th century in the state of national slumber", so unlike its Serbian, Hungarian and Romanian neighbours, was not included in the process of national awakening. The turning-point occurred during the Revolution 1948/49 when the Germans in South Hungary for the first time articulated their national programme; however, till the last decade of the 19th century, they did not manage to develop their own national movement. Only under the pressure of the assimilative endeavours of the Hungarian authorities at the turn of the 20th century, there began the process of strenghtening national awareness among the Germans in Hungary which had its immediate expression in the foundation of a significant number of economic and cultural institutions with the German national mark. This process reached its peak with the foundation of the German National Party in Hungary in 1906, in Vrac. Beginning of World War I made it impossible to develop the German national movement in the Hungarian part of the Habsburg Monarchy.

PRIKAZI I BELEKE
UDC 930.85(495.02)(049.32)

Miel Kaplan, VIZANTIJA, Clio, Beograd 2008, str. 349.

U okviru svoje edicije Polis", izdavaka kua Clio iznela je ove godine pred italaku publiku kwigu Vizantija Miela Kaplana, profesora vizantijske istorije na Univerzitetu Pariz Sorbona i wenog poasnog predsednika. Predsednik je i Francuske asocijacije za vizantijske studije, blagajnik Meunarodnog komiteta za vizantijske studije i direktor Laboratorije za vizantijsku istoriju pri Centru za istoriju i civilizaciju Vizantije i Bliskog Istoka. Struwak je za istoriju mentaliteta, seoske sredine i hagiografiju Vizantije. Delo koje je pred nama pripada ediciji Vodii kroz civilizacije" i prvi je naslov preveden na srpski jezik. Vizantija je bila naslednik Rimskog carstva i postojala od osnivawa Carigrada 330, do wegovog pada 1453. Vizantijska civilizacija jedna je od najslavqenijih i najprezrenijih. Weni spomenici su jedni od najpoznatijih i najposeenijih spomenika svetske kulturne batine. Za francusko doba prosveenosti Vizantija je bila oliewe spore i sramne dekadencije i do dan danas o woj postoje predrasude. Savremene pravoslavne civilizacije proete su vizantijskom tradicijom. Vizantijska civilizacija bila je prosveena, sa jedinstvenim ureewem za to doba, Carigrad bio raskre sveta, zlatni vizantijski novac obraunska moneta u itavom trgovakom svetu sredweg veka. Pioniri humanizma prihvatili su vizantijske uewake koji su napustili Carstvo pred najezdom Osmanlija i preneli Zapadu naslee civilizacije koja je trajala u kontinuitetu od klasine Atine. Vizantijska civilizacija je sutinski deo evropskog identiteta. Na poetku kwige je Predgovor i uputstvo za weno koriewe. Ona se moe itati redom, kako bi se dobila sveobuhvatna slika o vizantijskom drutvu; koriewem sadraja, jer je svako poglavqe podeqeno u potpoglavqa, koja daju optu sliku o temi koju obrauju (svako poglavqe ima uvod, koji temu kwige smeta u novi kontekst i osvetqava novim svetlom); uz pomo indeksa, dobijamo vane informacije o pojmovima, terminima i linostima. Na kraju kwige data je odabrana bibliografija sa najnovijim objavqenim delima, koja mogu posluiti kao osnov za istraivawe. Prvo veliko poglavqe nosi naziv Vizantija. U okviru ovog poglavqa sledi potpoglavqe, Istorija, koje, kako samo ime kae, daje kratak, precizan i sutinski pregled istorijskih zbivawa koja su obeleila razvoj vizantijske civilizacije, od osnova koje je dao car Konstantin, do pada Carigrada u ruke Turaka Osmanlija 29. maja 1453. godine. Na kraju je data izvanredna Hronologija, sa podelom na periode vizantijske istorije, spiskom vladara koji su obeleili svaki od wih i godinama kqunih dogaaja, od kojih su najznaajniji posebno istaknuti boldovanim slovima. Drugo potpoglavqe, Teritorija, posveeno je geografsko-stratekom poloaju Vizantije, prestonici Carigradu, gradu koji je jedinstven u hrianskom svetu. Zatim je opisana struktura mnotva gradova i sela, nain wihovog povezivawa i kontrolisawa. Posebno je zanimqiv opis Carigrada i wegovog stanovnitva, koji kao da nam oivqava duh i ivot grada koji je bio raskre kontinenata i prosleivao robu sa sve etiri strane sveta. Na isti nain opisana je organizacija mree gradova i sela, kopnenih i morskih puteva, administracija u provincijama, crkvenim okruzima. Politikom i drutvenom ureewu posveeno je tree potpoglavqe. Predstavqen je sistem upravqawa preko inovnika koje imenuje car i plaa drava, koji se zadrao do 12. veka, wegovo insistirawe na hijerarhiji i ureenom upravqawu finansijama. Dat je pregled karakteristika ivota, obaveza i ovlaewa drutvenih slojeva plemstva, seqaka, gradskih zanatlija, krupnih trgovaca, obinog naroda i gradskih marginalaca. Poseb-

204
no su objawene politike institucije i poluge vrewa vlasti car, sloena administracija, dostojanstva, dravni poloaji i plate inovnika; pravosue, koje se zasnivalo na kodifikovanom zakonodavstvu; finansije i wihovo upravqawe; vojska, weno nastavqawe na rimsku tradiciju, tematsko vojno ureewe, carska i najamnika vojska, te slabqewe vizantijske vojne moi. Kad je re o privredi, istaknut je znaaj vizantijskog zlatnog novca kao meunarodne obraunske jedinice, ija je stabilnost poivala na poqoprivredi, zanatstvu i trgovini. Opisani su organizacija seoske privrede, nain obrade zemqe, organizacija krupnog poseda, kao i razvoj gradske privrede, zasnovane na luksuznim zanatskim proizvodima i trgovini, krupnoj i na malo. Drugo veliko poglavqe nosi naziv Vizantinci i u svojim potpoglavqima daje sliku svakodnevnog drutvenog ivota Vizantije, o nainu poimawa i raunawa vremena, kalendaru, ivotnim dobima, znaaju krtewa, venawa i sahrana. Istie se znaaj hrianske vere, kao osnove vizantijskog identiteta, nezaobilaznog dela svakodnevnog ivota svakog stanovnika. Opisan je pravoslavni identitet, svetenstvo, nastanak monakih zajednica, versko oseawe i shvatawe zagrobnog ivota. Posebna potpoglavqa posveena su kwievnosti (jeziku, kwievnim rodovima, najznaajnijim piscima), zatim umetnosti (arhitekturi, dekorativnoj umetnosti, muzici), razonodi (drutvenim zbivawima na hipodromu, sportskim aktivnostima, razonodi u kui i van we). Vizantijsko drutvo omoguavalo je pojedincu da se ostvari u svim aspektima svoje linosti u privatnom ivotu, koji je obuhvatao kuu, porodicu, seksualnost, higijenu i zdravqe, kolu, nain odevawa. Kao prilog kwizi znaajne su biografske i bibliografske odrednice, opti indeks i indeks imena. Dragocene su karte, planovi, tabele, slike i ilustracije koje se savreno uklapaju u tekst, dopuwuju ga, objawavaju i produbquju, inei sliku o vizantijskoj dravi, drutvu i pojedincu potpunijom i zanimqivijom. Svi kquni pojmovi, definicije i linosti istaknuti su boldovanim slovima, radi efekta uoqivosti i lakeg pamewa. Karakteristika dela je sjajna organizacija poglavqa, konkretnost, dobar izbor i raspored materijala. Kwiga predstavqa sjajan prirunik, kako za optu publiku, koja eli da se upozna sa hiqadugodiwom civilizacijom, koja je ostavila peat na danawu sliku Evrope, tako i za studente, radi breg, lakeg i kvalitetnog spremawa ispita iz Istorije Vizantije. Pored uvene Istorije Vizantije Georgija Ostrogorskog, koja predstavqa jedan od najboqih i najuravnoteenijih pregleda politike vizantijske istorije, sveobuhvatnog i voluminoznog dela F. I. Uspenskog, koje je moda najdetaqnije, i kwige Hansa-Georga Beka Vizantijski milenijum, posveene vizantijskom fenomenu sagledanom sa razliitih aspekata, Vizantija Miela Kaplana zauzee vano mesto meu prirunicima i optim delima iz vizantologije, objavqenim na srpskom jeziku. Miroslav Popovi

UDC 930.85(=163.41)(439)(091)(049.32)

Dinko Davidov, GORWA ZEMQA. SPOMENICI NARODA SRPSKOG. Zavod za uxbenike, Beograd 2008.
Najnovija kwiga akademika Dinka Davidova, Gorwa zemqa. Spomenici naroda srpskog, tematski je nastavak mnogih wegovih dosad napisanih i objavqenih kwiga i studija. U poneemu ona je podudarna s wegovom raskono opremqenom monografijom, Spomenici Budimske eparhije, koja je objavqena 1990. povodom 300 godiwice Velike seobe Srba. Za razliku od te prelepe kwige, u kojoj je re samo o spomenicima Budimske eparhije, u kwizi Gorwa zemqa Davidov je uzeo u razmatrawe spomenike srpskog naroda na itavom podruju Ugarske, jer, Gorwa zemqa je, zapravo, nekadawa Ugarska kraqevina. Kako su Srbi od ranog sredweg veka, a naroito od H i H stolea, a zatim od Velike seobe Srba 1690. i potowe iz 1739. godine naselili znatne delove Ugarske, i to ne samo Banata, Bake, Srema i Barawe, ve i Zadunavqa, epelsko ostrvo, Budim sa okolinom, kao i utvrene gradove na gorwem Dunavu: ur, Komoran i Ostrogon, Davidov je novom kwigom obuhvatio itav taj prostor. On se nije bavio politikom istorijom Srba ali je paqivo beleio vreme kada su se oni naseqavali u pojedine predele Ugarske, iz kojih razloga su to inili, u kakvom stawu su se

205
nalazili u trenucima seoba, na kakav prijem su nailazili u novodoseqene krajeve, kako su se uklapali u novu sredinu, ime su se sve bavili i kako su kao narod i kao pripadnici vere, koja je smatrana izmatikom, uspeli da opstanu, da materijalno ojaaju, stvore dobrostojei sloj graanskog drutva, koji je, zajedno sa obrazovanim i uenim jerarsima Srpske pravoslavne crkve ostavio za sobom raznovrsne i brojne spomenike visoke umetnike vrednosti. Drugim reima, Davidov je u kratkim potezima, ne uputajui se u pojedinosti, dao istorijski okvir vremena u kojem su Srbi u predelima Gorwe zemqe iveli, vredno radili i stvarali, pa za sobom i ostavili spomenike koji svedoe o wihovoj kulturi, religioznosti i duhovnosti. Tu i tamo, s oseawem mere, da bi bio to uverqiviji u svom kazivawu, putao je poneke letopisce da svojim jezikom i viewima opiu vreme u kojem su iveli i dogaaje koji su zbog znaaja zasluili da budu zabeleeni. Dunu pawu poklonio je Davidov privilegijama koje su Srbi dobili od cara Leopolda krajem H veka. Te privilegije inile su pravni osnov za itav drutveni, verski i nacionalni ivot Srba u Habzburkoj monarhiji sve do sredine HH veka, pa i posle toga, iako esto nisu potovane i neprestano su suavane. Inae, boqe obaveteni e se setiti da je akademik Davidov jo 1994, u jednoj luksuzno opremqenoj kwizi, objavio sve najznaajnije Srpske privilegije carskog doma Habzburkog. Sada ih je u najsaetijem obimu predstavio, tek toliko da se vidi ta je Srbima s najvieg mesta drave obeano i koliko su oni uzaludnog truda ulagali da se obeawa ostvare, kako bi im ivot bio lagodniji. Iako su se, kako veli Davidov, ilavi Rascijani u Gorwoj zemqi uporno borili za svoja privilegijalna prava, dugo su iveli u nadi da e se vratiti u krajeve odakle su izbegli. Ali, takve nade su se rasprile posle austrijsko-turskog rata 17371739, kada je dolo do druge seobe Srba pod vostvom pekog patrijarha Arsenija Jovanovia akabente. Dirqiva su, spomena vredna i potovawa dostojna nastojawa naih predaka iz Gorwe zemqe da odmah po doseqavawu u nova stanita ponu da grade crkve-brvnare, koje su nicale na sve strane, dok ih, posle vie desetina godina, nisu zamenile velelepne, mahom barokne i klasicistike graevine od tvrdog materijala. Davidov je paqivo zabeleio kada su pojedine crkve bile ivopisane, kakvi su to ivopisi bili, da li su opstali ili su na razne naine propadali, bivali premalterisani i ponovo oslikavani. U tim novopodignutim crkvama ikone i ikonostase su slikali zografi koji su u Gorwu zemqu dospeli zajedno sa iseqenim narodom. Wihove ikone bile su ne samo duhovno ve i nacionalno uporite pravoslavnih Srba. One su ih ohrabrivale i krepile u wihovom otporu protiv stranih uticaja. Nimalo sluajno te ikone i ikonostasi nisu slikani po uzoru na one iz kraja odakle su doli, po nainu i obzoru svjatija matere nae vostonije cerkve". Likovnim predstavama je, zapravo, produavana srpska crkvena tradicija, negovana nacionalna istorija i uvana srpska dravna ideja. Kwigom Gorwa zemqa. Spomenici naroda srpskog defiluju mnogi umetnici razliitih struka. Svima wima poklowena je duna pawa, u skladu sa umetnikim vrednostima koje su za sobom ostavili. Znaajno mesto dobili su priqeni prepisivai kwiga monasi, koji su na razliite naine ukraavali rukopise i time vrili svoje plemenito posluawe. Meu wima najistaknutije mesto dobio je, ne bez razloga, Gavril Stefanovi Venclovi, ali i Kiprijan, Raanin, Hristofor, Simeon, Kirjak, Teodor, Mihailo i Jerotej. Preduzimqivi episkopi Budimske episkopije, kao to su Vasilije Dimitrijevi, Dionisije Novakovi, Sofronije Kirilovi, Dionisije Popovi, pa Arsenije Radivojevi i Stefan Stratimirovi dobili su mesto u ovoj kwizi zato to su uinili neizmerno mnogo za duhovni ivot, crkveno neimarstvo i slikarstvo u svojoj eparhiji. Pitawe podizawa velelepnih crkvenih zdawa nije bilo skopano samo s problemom finansijske prirode, ve je, kako nas obavetava Davidov, trebalo savladati brojne prepreke koje su pred episkope postavqale Srbima ne mnogo naklowene upanije, verske komisije Ugarskog namesnikog vea i posebno rimokatolike vlasti na elu sa ostrogonskim nadbiskupima. U odeqku Kulturna zraewa. Kwige, periodika, spisateqi prvo mesto dobio je Hristifor efarovi sa svojom Stematografijom i kwigom Privilegiji rez blaenija imperatori Leopolda, Josifa i Karola estago Poto je istakao znaaj tih dela nabrojao je najvanije kwige koje su krajem H veka u svojim tipografijama tampali Josif Lorenc fon Kurcbek i Stefan Novakovi. Idui hronolokim redosledom autor je ne samo nabrojao sve listove i asopise koji su izlazili u Gorwoj zemqi,

206
iskquivo u Budimu, ve je analizirao wihov sadraj i skrenuo pawu na najvanije pisce saradnike tih periodinih publikacija. Wegov zakquak je da je mali broj Srba u Budimu i Peti u prvoj polovini HH veka uradio najvie za itavo srpstvo, a da su ton tom wihovom stvaralatvu davali rodoqubivi graani, pisci, kolovana inteligencija, mahom pravnog obrazovawa. Davidov prati izdavaku delatnost i periodine publikacije koje su izlazile u Gorwoj zemqi do sredine HH veka, premda je toga bilo, istina u znatno mawem obimu, i u kasnijim decenijama. Obimniji deo kwige posveen je Muzeju Budimske eparhije u Sentandreji, najznaajnijoj kulturno-istorijskoj i umetnikoj ustanovi srpskog naroda izvan Srbije, dragocenoj riznici u kojoj se uvaju i u kojoj su izloena dela srpskog kulturnog naslea nastala na podrujima Gorwe zemqe. To je, po oceni akademika Davidova, trajan spomenik" iz matice iseqenog srpskog naroda, to je riznica koja dokazuje da Srbi, u toku svojih seoba od Studenice do Hilandara i od Hilandara do Sentandreje", nisu sejali samo kosti, ve i misli i lepotu. Zajedno sa hramovima Budimske eparhije Muzej u Sentandreji", kae Davidov, oliava stvarno duhovno prisustvo srpskog naroda u nekadawoj Ugarskoj tokom nekoliko vekova". Muzej Budimske eparhije po svom sadraju je kompleksnog karaktera, ali sa crkveno-istorijskom sutinom. U wemu su pohraweni delovi ikonostasa, ikone, obredni primewenoumetniki predmeti, rukopisne i stare tampane kwige, grafika i umetniki vez. Biblioteka i Arhiv ine izdvojene celine. Poto je objasnio kako je i kada je dolo do osnivawa Muzeja, autor je strunom analizom proveo itaoca kroz wegove inventare. esto poglavqe kwige posveeno je manastirima, Grabovac u upaniji Tolna i manastiru u Srpskom Kovinu, na epelskom ostrvu. Kako je, kada i pod kojim uslovima dolo do podizawa tih manastira, kada i kako su oni rueni i pustoeni i kada su obnavqani, s kojim problemima su se suoavali u svom dugotrajnom razvoju i kojim umetnikim vrednostima su raspolagali, objasnio je akademik Davidov u jednom dosta saetom tekstu punom znaajnih i zanimqivih podataka. U sedmom poglavqu Davidov je proetao itaoca kroz 14 gradova, a u osmom kroz 26 sela Gorwe zemqe ukazavi mu na to ta u wima ima znaajnog od srpskih spomenika, ko ih je i kada stvarao, koje su umetnike ili istorijske vrednosti. U isto vreme, autor nije proputao da o svakom od pomenutih mesta iznese najznaajnije istorijske podatke koji se tiu Srba, posebno vremena wihovog naseqavawa i brojnog stawa. Od nekada po broju znaajnih srpskih naseqa, danas su to mesta u kojima jedva da ima ponekog Srbina. Veina ih se pomaarila ili se iselila u Srbiju posle Prvog svetskog rata. Zavrni odeqak kwige nosi naslov Osmotrenije prolih dogaaja. U wemu je Davidov objavio izabrane starije tekstove iz mnogih publikacija ali i iz arhivske grae. Obiqem priloga eleo je na uverqiv nain da predstavi vreme i nae qude iz prolosti u Gorwoj zemqi. Re je, zapravo, o nekoj vrsti antologijskog izbora, koji, zbog obiqa i tematske raznovrsnosti, nije bilo ni lako ni jednostavno sastaviti. Dokumenti teku hronolokim redosledom, poev od Velike seobe Srba 1690. do zloglasnog Apowijevog kolskog zakona iz 1907, kojim je maarska vlast ila na brutalno pomaarivawe ne samo Srba nego i svih nemaarskih naroda u Ugarskoj. Ovaj antologijski dodatak predstavqa veoma uspelu dopunu svega onoga to je reeno u prethodnim poglavqima, pa je dobro to ga je Davidov sastavio i wime zaokruio svoje kazivawe o Spomenicima naroda srpskog u Gorwoj zemqi. Kwiga inae ima rezime na nemakom, popis koriene literature, registar imena i geografski registar. Ona je ilustrovana veoma uspelim ilustracijama, najvie u boji, koje je znalaki i sa ukusom odabrao i rasporedio wen autor tako da su u funkciji osnovnog teksta. Sve u svemu Gorwa zemqa akademika Dinka Davidova u isto vreme predstavqa i prirunik i uspeo pregled spomenika naroda srpskog. Pisan u sintetizovanoj formi, lepim jezikom, a ponekad i s nekim arhainim izrazima karakteristinim za govor naeg naroda iz Gorwe zemqe, ovaj prirunik, bogat podacima i strunim analizama, sluie kao osnova za svako daqe prouavawe spomenika srpskog naroda u Gorwoj zemqi. Vasilije Kresti

207
UDC 94(497)1874/1880"(049.32) 327(410:497)1874/1880"(049.32) 32:929 Disraeli B. (049.32)

Milo Kovi, DIZRAELI I ISTONO PITAWE, Beograd 2007, 509 str.

Krajem 2007. pred italakom publikom se pojavila monografija Miloa Kovia, Dizraeli i Istono pitawe. Ona predstavqa donekle izmewen tekst doktorske disertacije autora, koja je brawena na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sam naslov kwige kod istoriara budi veliko interesovawe. Druga polovina 19. veka srpske istorije u velikoj meri je obeleena dogaajima, koji su bili uslovqeni krizom Osmanske imperije. Ustanak u Hercegovini i Velika istona kriza prelomno su delovali na kurs unutrawe, ali i spoqne politike Srbije zadwih decenija 19. veka. Monografija je komponovana metodoloki besprekorno. Predgovor i etiri celine ine strukturu monografije. Prvi deo posveen je biografiji i razdobqu Dizraelijevog ivota do 1874 (Dizraeli, Balkan i Osmansko carstvo 18041874, 21131 str.) U drugom delu (Lord Bikonsfild i Velika Istona kriza 18751878, 131355 str.), koji je ujedno i centralni deo monografije, na detaqan i iscrpan nain se prati wegova politika aktivnost tokom Velike istone krize. Dizraelijeva svakodnevna prepiska, wegovi sastanci, govori, novinski lanci, karikature, daju pregled svih momenata iz perioda 18751878. Trei deo nosi naslov Pozna iskuewa (359379 str.). Na samom kraju nalazi se celina koja nosi naziv Borba za mo, slavu i presti, to na neki nain predstavqa i zakquak kwige. Benxamin Dizraeli je, naglaava Kovi, spadao u red najistaknutijih evropskih politiara 19. veka. Tokom svoje karijere dva puta se nalazio na premijerskom mestu. Uporan i sposoban, ceo politiki ivot pokuavao je da ostvari presti i da bude potovan od svoje okoline. U Velikoj istonoj krizi odigrao je kqunu ulogu u ouvawu Osmanskog carstva i zaustavqawu Rusije. Pune tri godine je istrajavao u svojim zamislima, da bi na kraju posle Berlinskog kongresa dosegao svoj politiki vrhunac i zasenio veliki broj engleskih politiara 19. veka Autor je na samom poetku naglasio da je Dizraelijevo lino poreklo u velikoj meri uslovilo i odreeni deo wegovih politikih shvatawa. Wegov otac Isak imao je uticaja u kreirawu glavnih karakternih crta, ovog, kasnije istaknutog politiara. Kao deak dosta vremena je provodio itajui klasine pisce: Homera, Vergilija, Cicerona, a neto kasnije glavni uzor mu postaje Volter. Jevrejsko poreklo takoe je imalo uticaja u sazrevawu samog Dizraelija. Vei deo ivota, trudio se da bude poznat i omiqen. Iako je wegov otac primio anglikanizam 1816. peat porekla dugo ga je pratio i optereivao. Od rane mladosti postao je racionalista, sa idejom da se vie mora potovati autoritet britanske krune, nego tzv. Vigovska oligarhija. Sa 20 godina je objavio svoj prvi roman Vivijen Grej. Od 1829. sve vie je tragao za svojim orijentalnim identitetom, to je prema miqewu autora kquno odredilo ne samo wegov lini profil ve i politike stavove, koje e zastupati u engleskoj spoqnoj politici tokom niza godina. Preduzeo je putovawa u Carigrad, Grku, Egipat, Siriju, Svetu Zemqu, dok mu je pred oima, uglavnom, bilo delo Xorxa Gordona Bajrona, iji je postao potovalac. Poetkom tridesetih godina 19. veka kod Dizraelija se javila jo jedna osobina koja e ga pratiti i kao oveka i kao politiara rusofobija, koja je okupirala englesku javnost, posle Jedrenskog mira 1829. i Unkjar Iskelesijskog mira 1833. usmerila je i wegovo miqewe. Jasno, pregledno, akribino autor nam iz dana u dan predoava i predstavqa razvoj linosti mladog Dizraelija. Kovi je minuciozno analizirao nain razmiqawa i sve karakterne crte budueg lorda Bikonsfilda. U svom putovawu kroz paniju oduevio se ostacima mavarske kulture, dok je na Malti shvatio da u stvari Engleska mora podrati opstanak Turske. Nedugo zatim, u toku 1830. eleo je da postane dobrovoqac u turskoj vojsci. Dok je boravio u gradu Jawini, kao predstavnik engleske krune, pisao je o turskim i albanskim paama za koje je, uglavnom, imao samo rei hvale. Kako je i sam istakao, ari Orijenta su ga u potpunsti obuzele, ali postoji jo jedan znaajan razlog za wegovu turkofiliju-klasna solidarnost. Turke je poredio sa enleskom aristokrati-

208
jom, jer su po wemu Englezi bili gospodari u usponu, a Turci gospodari na zalasku. Za Grke je govorio da su laqivci i prevrtqivci, prostaci uvek spremni za kavgu i pobunu. Smatrao je da nisu dostojni naslednici onih Grka o kojima je itao kao mladi. Prilikom boravka u Carigradu konano su definisane sve proturske ideje Dizraelija, dokazuje Kovi. Smatrao je da su Turci boqi vojnici od Rusa, a poreewe je ilo do te mere da je izjavio kao je xamija Sulejmanija daleko lepa od Aja Sofije. Posle Carigrada obreo se u Jerusalimu, to je u izvesnoj meri probudilo i uvrstilo wegov jevrejski identitet. Prema istowakom mentalitetu imao je posebno i trajno potovawe, zakquio je dr Kovi, jo jednom naglaavjui ovu bitnu osobinu Dizraelija. Kao to je istaknuto, rusofobija u engleskoj javnosti kulminirala je u periodu 18331841. Sam Dizraeli u tim momentima napadao je lorda Palmerstona za popustqiv stav prema Rusiji. Na drugoj strani veliao je kneza Meterniha, kao svog politikog uiteqa. U vreme tzv. Srpske krize 1842 1843, jasan je Kovi, Dizraeli je hvalio otpor Srba ruskoj tiraniji i smatrao ih slobodnim qudima i herojskim narodom. U jednoj stvari sloio se sa Palmerstonom Velika Britanija mora imati svoj stav i slediti samo svoj interes kada je u pitawu reavawe Istonog pitawa. U toku Krimskog rata vrsto se drao stava da se prema Rusiji mora jasno odrediti politika i da e samo poraz u ratu naterati Petrograd na ozbiqno poputawe. Od 1855. ime Benxamina Dizraelija sve ee je bilo u centru pawe javnosti. Autor je, piui o Dizraelijevoj okretnosti i politikom talentu, nametnuo zakquak sposoban i jak pojedinac, koji je napredovao polako ali sigurno ka samom vrhu engleske politike. Od 1865. u Derbijevom kabinetu bio je ministar finansija i obavqao je najvanije poslove. Godine 1867. u potpunosti je zavrio izbornu reformu. U toku 1868. dobio je svoj prvi premijerski mandat. U sluaju Kritskog ustanka 18661869. zalagao se za ouvawe statusa kvo. Prema Srbiji je zauzimao sve neprijateqskiji i ogoreniji stav zbog, prema wegovom miqewu, diskriminatorskog stava vlasti prema Jevrejima, koji realno nije imao uporita u stawu u kneevini Srbiji, primeuje Kovi. U drugom delu (Lord Bikonsfild i Velika Istona kriza 18751878, 131355 str.), autor je nijansirano predstavio iwenice u vezi sa Dizraelijevom linou. Formirawe Trojecarskog saveza 1873. bio je signal da se mora voditi aktivna spoqna politika, inae je postojala opasnost da Britanija bude izolovana prilikom donoewa najvanijih evropskih odluka. U tom momentu 1874. postao je ponovo premijer i wegova ambicija, da se sa najvieg mesta uhvati u kotac sa problemima voewa Imperije, konano je ispuwena. Poetak ustanka u Hercegovini 1875. doiveo je kao problem koji se moe reiti, a samu situaciju poredio je sa Irskim pitawem i zaloio se za status kvo, naglaava autor. Od samog poetka vrio je pritisak na kneza Milana da se ni u kom sluaju ne mea u ustanak. Dizraelijev stav je bio jasan, mora se ouvati integritet i nezavisnost Osmanskog carstva. U toku 1876. uspeo je da se izbori da kraqica Viktorija ponese titulu carice Indije, ime je stekao blagonaklonost i zahvalnost dvora to je, neretko koristio u narednim godinama. Dizraeli je u odnosima prema balkanskim narodima uvek prvo mislio o odnosu Velike Britanije i Rusije, istie autor. Svaki put kada je dolo do nagovetaja poboqawa rusko-srpskih odnosa, srpskoj vladi su momentalno stizala upozorewa da e svaki wen potez biti tumaen u svetlu pogorawa srpsko-britanskih odnosa. Na svaki nain je pokuavao da onemogui ulazak Srbije u rat uz konstataciju da tvrdoglava drskost Srba, pomognuta Ruskim obeawima, se mora i pretwama zaustaviti, konstatuje autor. Dizraelijeva politika je u periodu 18761878. izazivala velike lomove i napetost u samoj engleskoj javnosti. Ne mali broj politiara (meu kojima je predwaio Gledston) je posle poznatih turskih zverstava u Bugarskoj 1876. osudio drawe Dizraelijevog kabineta. Poetak srpsko-turskog rata 1876. nazvao je sramnom srpskom invazijom, a srpski poraz kod unisa oktobra 1876. je doekao sa odobravawem. Treba pomenuti da od samog poetka Velike istone krize nijednog trenutka nije dozvoqavao mogunost raspada Osmanske imperije, dok o srpskim pretenzijama na Bosnu nije bilo ni govora. Jednostavno, drao se svojih naela za koja se zalagao decenijama i na wima je istrajavao tokom cele krize. U tome ga je jo vie ojaavala titula lorda Bikonsfilda, koju je dobio od kraqice kao priznawe za uspeno voewe politike avgusta 1876. Za sluaj totalne propasti Osmanske imperije, pie jasno Kovi, smatrao je da Britanija mora obezbediti sebi vodeu ulogu, i u svakom sluaju da se pre Rusa mora

209
dokopati Carigrada. Svakodnevno i neumorno, iako bolestan, drao u svojim rukama sve konce spoqne politike. Kao hroniar, autor je tu neumornu bitku lorda Bikonsfilda verno preneo u poglavqa svoje monografije. Kovi istie da je Dizraeli danonono bio u kontaktima sa ambasadorima i predsednicima vlada Rusije, Nemake i Austro-Ugarske. Poetkom rusko-turskog rata 1877. vrio je pritisak na Andraija u ciqu svake blokade ruskih pobeda. Postojawe Rajhtatskog ugovora i Budimpetanske konvencije u velikoj meri je koilo wegove namere sve dok Rusija nepromiqeno nije San-stefanskim ugovorom omoguila Britaniji da za sebe pridobije Austro-Ugarsku. Bikonsfild i Andrai, uz nesebinu podrku kancelara Bizmarka su uspeli da na Berlinskom kongresu, diplomatski poraze Gorakova. Veliki politiki talenat Benxamina Dizraelija najboqe se izkazao za vreme wegovog drugog premijerskog mandata 18741880, zakquuje autor. Velika Britanija je vodila glavnu re u reavawu Istonog pitawa, u momentima kada se odluivalo o opstanku Osmanske imperije. Koristei se rusofobijom engleske javnosti Dizraeli je u potpunosti zamenio teze svih zbivawa vezanih za Veliku istonu krizu balkanski narodi umesto borbe za nezavisnost prikazani su kao slepo rusko oruje, a naravno ruska tewa je bila osvajawe Carigrada, to je uzbuwivalo Britance. Berlinski kongres jula 1878. bio je trijumf Bikonsfilda. Turska je sauvana, Rusija na neki nain poraena, Trojecarski savez uzdrman, balkanske zemqe dobile su teriterijalna proirewa, ali ne kolika su bila oekivawa. Dizraeli je u Londonu doekan kao heroj. Ostvario je eqeni presti, Velika Britanija je od poetka Velike istone krize igrala aktivnu ulogu i ostvarila veliki uspeh, najvie zaslugom lorda Bikonsfilda, konstatovao je na kraju autor. Monografija dr Miloa Kovia o Dizraeliju i reavawu Istonog pitawa predstavqa vredan pomak u srpskoj istoriografiji. Autor je pokazao zavidnu erudiciju i veliko poznavawe spoqne politike koju je prema Balkanu vodila Britanska imperija. Dizraelijeva linost je prikazana na jasan i koncizan nain, dinamikom koja mora impresionirati itaoca. Velika istona kriza, kao jedan od najbitnijih dogaaja srpske moderne istorije, sagledana je iznova na nov i originalan nain, te stoga smatramo da e Kovieva kwiga imati znaajno mesto u generacijama istoriara koji e se baviti pitawem opstanka Osmanske imperije. Goran Vasin

UDC 94(497.115)1878/1912"(049.32) 323.1(=163.41):(=18)](497.115)1878/1912"(049.32)

Milo Jagodi, SRPSKO-ALBANSKI ODNOSI U KOSOVSKOM VILAJETU 18781912, Zavod za uxbenike, Beograd 2009, 408 str.
Nedavno je svetlost dana ugledala monogarafija beogradskog istoriara Miloa Jagodia, posveena srpsko-albanskim odnosima u Kosovskom vilajetu. Re je o doktorskoj diseratciji, koju je autor branio na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kwiga, mora se istai, svojim naslovom privlai itaoca i sadrajem budi interesovawe ne samo strune javnosti ve i ire italake publike. Tema monografije je aktuelna, Jagodi je morao da odgovori velikom izazovu, da odvoji dnevno politiko i politikantsko od strogo naunog, to je apsolutno uspeo. Jagodieva monografija temeqi se na recentnoj arhivskoj grai, kojom je autor apsolutno ovladao i predoio sve glavne iwenice vezane za srpsko-albanske odnose 18781912. Metodoloki monografija je izvrsno koncipirana. Podeqena je na ravnomerna poglavqa, kojih ima ukupno sedam. U prvom poglavqu, koje je naslovqeno kratko i saeto Vilajet (417 str.), autor je napisao kratak istorijat formirawa Kosovskog vilajeta i informisao nas o administrativnoj podeli, kao i nainu uprave u vilajetu. Jagodi je podrobno objasnio gotovo svaki termin koji je usko vezan za upravu, a sve je potkrepio i tabelarnim pregledima kao i detaqnim pregledom organa vlasti po upravnim centrima. Na taj nain italac dobija osnovu i jasno moe da prati ostali deo teksta.

210
Drugo poglavqe Bedem carstva (17128 str.) bavi se prevashodno odnosom Albanaca i centralnih vlasti u Carigradu. Autor je poeo svoje izlagawe od formirawa Prizrenske lige 1878. Pawa je na poetku poglavqa usmerena na identitet Albanaca u toku 1878, na prvom mestu albanskim glavarima se naao osmanski interes u odnosu na svoj lokalni, primetio je Jagodi. Daqe, u centru pawe se nalaze teritorijalni zahtevi Albanaca, koji se danas uglavnom vezuju za pojam tzv. Velike Albanije. Turske vlasti, uglavnom, su naoruavale Albance, kako bi se ovi osetili monima i kako bi na taj nain bili to privreniju sultanu Abdul Hamidu i centralnim vlastima. Na taj nain Albanci su imali ulogu spoqaweg bedema carstva. Daqe, Jagodi analizira stav Albanaca prema Carigradu i mete koji je nastao u periodu 18821894, kada su Albanci doslovno gospodarili Vilajetom po svom nahoewu, ali ne treba imati iluzija, sve se deavalo pod pokroviteqstvom Visoke Porte, ukazao je autor. Naroito je upeatqiv opis prilika u Vilajetu dao poznati engleski arheolog Ser Artur Evans. Nesigurnost i nasiqe bili su sinonim za stawe u Vilajetu. Stawe se jo dodatno pogoralo u vreme Istone krize 18951897. Samovlasni albanski poglavari drali su svu vlast u svojim rukama, a istiu se imena Ise Boqetinca, Mula Zeke, Hasana bega Pritine, Bajrama Cura koji su bili stvarni gospodari Vilajeta, ali samo sa blagoslovom vlasti u Carigradu. Autor je analizirao i sve vei i jai uticaj koji je elela Austro-Ugarska, pokuavajui da na taj nain izoluje Srbiju i Crnu Goru. Slomom Kritskog ustanka i pokoqima nad Grcima i Jermenima, velike sile su nametnule pitawe reformi u evropskim provincijama Osmanske imperije. Nasiqa nad Srbima su pojaavana to je dovelo do toga da je sultan formalno pred oima velikih sila krenuo putem reforme, dok je, u stvari, na samom terenu i daqe poputao Albancima, ak ih i tajno naoruavajui, izriit je autor. Jasno i koncizno, Jagodi je dao sve vane dogaaje, koji su saiwavali hroniku rasula i kontrolisanog bezvlaa u Vilajetu. Pokuaji velikih sila da dovedu stvari u red, bio je u veoj meri bezuspean, upravo iz razloga to su glavni protagonisti Austro-Ugarska i Rusija (i pored sporazuma u Mirctegu 1903) imale u potpunosti suprotne interesne zone, to je irom otvorilo vrata Albancima da nastave sa nasiqem. Vremenom su i sami predstavnici centralne vlasti doli do ranga da o wima odluuju albanski prvaci koji su imali jake veze kod Sultana. Albanci su inili sve da svoj poloaj uine neokrwenim, dok s druge strane i sultan Abdul Hamid je bio primoran da pokua da izvede reforme, to je u odreenoj meri izbegao, uvajui vernost Albanaca. Prve ozbiqnije razmirice na relaciji AlbanciCarigrad javqaju se dolaskom Mladoturaka 1908, kada su pokuane centralizatorske reforme. Sukob je trajao kratko, kada je kurs reformi naputen 1910, ponovo je zavladalo rasulo koje e dovesti do Albanskog ustanka u toku 1912. Meutim neke od veza ipak su pokidane. Iako su formalno dobili povlaeni status, Albanci vie nisu imali vrst oslonac u centralnoj vlasti, kao u vreme sultana Abdula Hamida. Bez jasnog politikog programa i razjediweni, oekivali su napad Balkanskog saveza, bedem carstva poeo je da puca, zakquio je Jagodi. Naredna poglavqa svojim naslovima ukazuju na velike probleme koji su postojali u vezi sa poloajem Srba u Kosovskom vilajetu. Sledea dva nose naslove Neravnopravnost (129182 str.) i Zloini (183224 str.). Autor je svojom analizom u ovim poglavqima uoio i najmawu nijansu sistematskog pritiska i diskriminacije nad srpskim stanovnitvom u Vilajetu. Hriani su bili apsolutno u neravnopravnom poloaju. Wihova re nije imala teinu pred sudovima, a za sluaj evidentnih nasiqa nad Srbima, esto su bili primorani od strane sudova da se mire sa Albancima. U popisima su vrene brojne nepravilnosti na raun srpskog stanovnitva. to se tie fizike neravnopravnosti ona je bila evidentna. Albanci su savim slobodno mogli da nose oruje to nije bio sluaj sa Srbima, a ovo je bio otvoren put ka jo gorim zloupotrebama. to se tie agrarnih odnosa Jagodi je tabelarno i statistiki dao prikaz, ekonomske neravnopravnosti srpskog, mahom seoskog, stanovnitva u odnosu na Albance. Stvar je bila dodatno oteana iwenicom da su zakupci poreza uglavnom bili Albanci, ime su zloupotrebe drastino uveavane, a teak poloaj Srba, samo se pogoravao. Malobrojni primeri boqeg poloaja Srba i generalno srpsko-albanskih odnosa vezani su, uglavnom za mesta gde je ivelo katoliko albansko stanovnitvo, ili su se odnosili na retke pojedinane sluajeve, ocenio je autor. Razbojnici i mnogobrojne razbojnike bande, uglavnom su bile usmerene prema Srbima. Autor naglaava da je albansko dru-

211
tvo tada funkcionisalo na naelima krvne osvete, ali da se mora povui jasna razlika izmeu albansko-albanskih i zloina Albanaca nad Srbima. Mora se istai i naglasiti da je Jagodi tabelarno, na osnovu recentne grae Arhiva Srbije, dao jasnu i preciznu sliku albanskih zloina nad Srbima u periodu 18781912. Po godinama su, kazu po kazu, popisani sluajevi ubistava, rawavawa, otmica i silovawa ena, otmica sa ucenama, kraa i pqaki, kraa stoke, pqakawa crkava i nasilnog preveravawa. Najvei broj je zabeleen u periodu 18781879, zatim 1895, 1898, 1903, 1904 1905. Svaka spoqna kriza koja je mogla da ugrozi Carstvo bila je fatalna po srpsko civilno stanovnitvo, naglaava autor. Srbi su poistoveeni sa ratom 18771878, kao i pokuajima reformi 19021903, tako da su Albanci esto voeni logikom: nema Srba, nema problema! Genocidna namera je postojala, a nalikovala je donekle sei knezova s poetka 19. veka, zakquuje Jagodi. Fenomen straha, koji nije nepoznat u istoriografiji bio je sledea tema Jagodieve analize. Strah od albanskih zloina utemeqen je esto na strahu od smrti. Prostor i kretawe u velikoj meri bili su ogranieni, to je jo vie pogoravalo stawe. Kao primer Srba koji ive u svojevrsnom getu navedena je akovica. Nita mawi strah nije bio za srpske devojke ili ene. Od etrnaeste godine esto su sklawane od oiju Albanaca, tako da se ivot esto svodio na svega etiri zida. Strah je bio deo srpske svakodnevice, istakao je autor, potkrepqujui svoju tvrdwu mnogobrojnim primerima. Suprotno, mogui gubitak vlasti nad Vilajetom sinonim je za najvei strah koji se javqao kod Albanaca strah od srpske vojne sile, osvete i degradacije poloaja. Strah od Srbije bio je jedan od najvanijih elemenata nacionalnog okupqawa Albanaca, tvrdi autor. U poglavqu Iseqavawe i naseqavawe (241 305 str.) Jagodi pie o pokuajima verske homogenizacije Vilajeta. Naseqavawe evropskih provincija Tatarima i erkezima bilo je jedan od osnovnih poteza. S druge strane srpsko iseqavawe je podsticano tolerisawem albanskih zloina i izazivawem straha kod Srba za elementarnu bezbednost. Migracije Srba sa prostora Vilajeta usmerene su, uglavnom, prema Srbiji. Iseqenici su, najee, bili begunci, konstatovao je autor. Jagodi se daqe iscrpno bavio verskom i nacionalnom pripadnou stanovnitva. Napravqena je razlika muslimanska populacija imala je verski karakter, dok je pravoslavna imala srpski karaktetr. Albanci su, primera radi, jako dobro znali ko je albanskog, a ko srpskog etnikog porekla, tako da su i meu samim Albancima postojale odreene razlike. Objawen je i pojam Arnauta. Jagodi je dao tabelarni pregled turskih popisa koji su odraavali versku strukutru Vilajeta u godinama 1874, 1881. i 1903. U nastavku sledi, takoe, tabelarni pregled kretawa i starosne strukture stanovnita u odreenim sanxacima Kosovskog vilajeta. Najpotpunije srpske popise predstavqaju eparhijski popisi Rako-prizrenske eparhije i Skopske mitropolije, to je takoe analizirano i predstavqeno putem tabela i preciznih statistika. Na taj nain autor je doao do broja iseqenih i naseqenih stanovnika Vilajeta u periodu 18781912. Analiza je obuhvatala oblasti Vilajeta, emu je autor posvetio znatnu pawu. Jagodi navodi i broj begunaca u Srbiju. Namee se zakquak, kako istie autor, da su Srbi organizovano i nasilno proterivani, iza ega je stajala Osmanska drava, a to su u velikoj meri sprovodili Albanci, esto iz razloga materijalne dobiti ili mrwe. Posledwe poglavqe Jagodieve monografije nosi naslov Nemogua politika (305 361 str.). Najveim delom odnosi se na akciju Kneevine/ Kraqevine Srbije u Kosovskom vilajetu. Odlukama Berlinskog kongresa Srbija je usmerena ka jugu. Umesto prema Bosni pravac spoqne politike trebalo je usmeriti na Kosovski vilajet. Jai podsticaj za akciju dala je Austro-Ugarska 1885. Putevi su bili usmereni u pravcu stupawa u vezu sa albanskim glavarima. Poruka je trebala da glasi: Srbija nema neprijateqskih namera prema Albancima. Aktivnosti su bile usmerene na osnivawe srpskih konzulata, zatim ka dovoewu srpskih vladika na mesta koja su crkveno pripadala Kosovskom vilajetu. Srpski konzulat u Pritini postao je izvor informacija i pojaane agitacije. Srbija je pokuavala da bude u to boqim odnosima sa Portom. Jedan od glavnih politiara u smislu aktivnije politike na Porti bio je Stojan Novakovi. Jagodi je naroito obratio pawu na srpsko-albanske odnose u vreme Kritske krize 1897, odnosno na agilne pokuaje Stojana Novakovia da izvue to vee privilegije za srpsko stanovnitvo u Vilajetu. Kao vaan momenat autor istie srpsku

212
Plavu kwigu odnosno Prepisku o arbanaskim nasiqima u Staroj Srbiji 18981899, koja meutim nije prezentovana na Hakoj konferenciji, kako je prvobitno bilo zamiqeno. Posle srpskog neuspeha na Porti 18981899, pokualo se i nelegalnim metodama, na primer ubistvima kaaka koji su se istakli zloinima nad Srbima. Autor na kraju tvrdi da Srbija nije uspela da postigne eqene rezultate. Podizawe ustanka nije planirano, jer se smatralo da bi takav in bio mogui fiziki kraj Srba u Vilajetu. Monografija dr Miloa Jagodia Srpsko-albanski odnosi u Kosovskom vilajetu 1878 1912, znaajan je korak u rasvetqavawu srpsko-albanskog problema. Autor je temeqno i precizno, jasno, definisao problem i zatim ga korak po korak reavao. Svaka sfera drutvenog ivota u celosti je analizirana. Monografija Miloa Jagodia, u svakom sluaju, daje svetlo i smer u kome treba razmiqati u buduim istraivawima ovog uvek aktuelnog problema. Goran Vasin

UDC 930.85(=411.16)(430)18"(049.32)

Niels H. Roemer, JEWISH SCHOLARSHIP AND CULTURE IN NINETEENTH-CENTURY GERMANY. BETWEEN HISTORY AND FAITH, The University of Wisconsin Press, Madison 2005, p. 251
Istoriar Nils H. Remer, profesor je moderne nemake i jevrejske istorije na Teksakom univerzitetu u Dalasu. U sreditu wegovih strunih i naunih preokupacija je drutvena, intelektualna i kulturna istorija jevrejskog naroda od vremena prosvetiteqstva do danas. Polazei od stanovita da je pre nego to bi se razumelo ta istorija govori o jednom drutvu, potrebno analizirati kako istorija u wemu funkcionie", Remer je svoju studiju posvetio izuavawu konstruisawa jevrejske prolosti u istoriografiji i popularnoj kulturi koje je oblikovalo identitet nemakih Jevreja tokom 19. veka. Svoje delo, Remer je stukturirao u etiri velike celine od kojih je svaka podeqena u vie potpoglavqa. Prvi deo pod nazivom Istorizovawe judaizma (str. 1546) posveen je poecima jevrejske istoriografije, uticaju Prosvetiteqstva na nemake Jevreje, te optim istorijskim i idejnim prilikama u Nemakoj na prelazu 18. u 19. stolee. Remer polazi od znaaja koji su ideje prosvetiteqstva, prvenstveno uvoewe pojmova graanina (Brger), obrazovawa (Bildung) i prosveenosti (Aufklrung) imali za itavo nemako drutvo kao i za Jevreje, koji su inili wegov sastavni deo. Nemaki prosvetiteqi razmatrali su mogunosti drutvene i kulturne integracije Jevreja, dok su se pobornici ideja Prosveenosti meu Jevrejima nosili miqu o podmlaivawu jevrejske religije i kulture. Rasprave o jevrejskoj istoriji tokom druge polovine 18. i poetkom 19. veka presudno su uticale na razvoj jevrejske nauke" (Wissenschaft des Judentums) tj. jevrejske istoriografije. Sve do 18. veka jevrejska istorija predstavqala je i za Jevreje i za hriane izraz boije promisli. Temeqei svoj odnos na Avgustinovom nasleu, hriani su u degradiranom ali zatienom poloaju Jevreja uviali znake superiornosti Novog Zaveta dok su, istovremeno, Jevreji svoj ivot u rasejawu smatrali boijom kaznom. Pod uticajem Monteskijea, Johan David Mihaelis, profesor orijentalistike u Getingenu, nastojao je da istoriju Jevreja prikae kao derivat istorije starog Egipta. Slian svetovni pogled na jevrejsku istoriju primenio je i Johan Kristof Gaterer, koji je, sledei Voltera, zajedno sa Augustom Ludvigom lecerom predloio linernu koncepciju istorijskog razvoja, pri emu je jevrejska istorija bila ograniena iskquivo na biblijsko razdobqe. Ovaj nain razmiqawa sledio je i Lesing koji je u svome delu Vaspitawe qudskog roda (1780) judaizam smatrao detiwstvom oveanstva". Sa pojavom hrianstva judaizam je okonao svoju istorijsku ulogu te je Lesing u judaizmu video prevazienu fazu u razvitku oveanstva. Vezu izmeu drevnog i savremenog jevrejstva pokuao je da obrazloi Kristijan Vilhelm Dom, smatrajui netolerantnost hriana glavnim uzrokom za danawi poloaj Jevreja (1781). Slian svetovni pogled na istoriju Jevreja delio je i filozof Imanuel Kant. Predstavnici prosvetiteqstva meu Jevrejima (maskilim) smatrali su da poiwe

213
novo doba jevrejske istorije koje oznaava verska tolerancija. Ipak, dela koja su nastala u krugu maskilim autora imala su, veinom, moralistike i vaspitne namere. Jevrejski prosvetiteqi su verovali da postoji vena sutina judaizma koja se nalazi u biblijskom judaizmu, koji se vremenom degenerisao. Odatle su maskilim nastojali objasniti proces koji je doveo do wegove degeneracije. Priznawe punih prava Jevrejima, do koga je dolo u vreme revolucionarnih i Napoleonovih ratova, bilo je nakon 1815. zameweno konzervativnom rekcijom. Nastupajua epoha romantizma nije pogodovala emancipaciji Jevreja, uprkos zahtevima nemakih Jevreja koji su unutar svojih zajednica raspravqali o moguim pravcima religijske, kulturne i politike reforme. U takvim okolnostima dolo je i do promene pogleda na jevrejsku istoriju otac" moderne jevrejske istoriografije Leopold Cunc je u svojoj istoriji Jevreja (1818) odbacio koncept jevrejske istorije kojom upravqa proviewe, zatraivi istovremeno primenu filoloke kritike u istorijskim istraivawima. Nova nemaka istoriografska kola sa svoje strane je zanemarivala postojawe postbiblijske istorije Jevreja: Fridrih Volf, F. J. lajermaher i Hegel delili su izostavqawe judaizma iz svetske istorije, svodei ga na fazu svetske istorije koja je davno prevaziena. Nezainteresovanost nemake nauke za istoriju Jevreja uslovila je da izuavawe prolosti jevrejskog naroda bude preputeno samim Jevrejima, u emu su glavnu ulogu imali Isak Jost i Lepold Cunc. Osnivajui Drutvo za kulturu i nauku Jevreja" nastojali su da pospee razvoj nauke i obrazovawa meu Jevrejima, stavqajui naglasak na istorijska istraivawa u ciqu pronalaewa sutine judaizma ime bi bila omoguena reforma jevrejske religije i kulture. Pisawe jevrejskih istoriara bilo je obeleeno stewenou izmeu poziva za emancipacijom kojim su zapoiwali svoja dela i zahtevima za unutrawom reformom kojima su se wihova dela zavravala. Wihov rad kao i delovawe jevrejskih itaonica i biblioteka osnovanih u ovom razdobqu bio je ogranien samo na pripadnike elite sa neznatnim uticajem na ire slojeve jevrejskog drutva. U drugom poglavqu, naslovqenom Podele i jedinstvo (str. 4778), Remer je ukazao na glavne pravce razvoja jevrejske istoriografije u nemakim zemqama u razdobqu od revolucionarnih zbivawa 1848/49, do ujediwewa Nemake 1871. Kako revolucionarni potres, uprkos pojaanim zahtevima za demokratizacijom politikih odnosa, nije doveo do zakonodavne emancipacije Jevreja, na nemakim univerzitetima i daqe nije bilo prostora za izuavawe jevrejske istorije. Izgraivawe posebnih jevrejskih institucija, zapoeto u prethodnom periodu, bilo je nastavqeno tokom druge polovine 19. veka osnivawem Jevrejsko-teolokog seminara" u Vroclavu (1854), Visoke kole za nauku jevrejstva" (1872) i Rabinskog seminara za ortodoksno jevrejstvo" u Berlinu (1873). Ove institucije zastupale su razliite politike i religijske koncepcije nemakih Jevreja koje su dole do izraaja i u odnosu prema izuavawu jevrejske prolosti: Rabinski seminar u Berlinu postao je meta napada tradicionalista koje je predvodio Samson Rafael Hir zbog svoje posveenosti modernoj nauci. Smatrajui rabinsku tradiciju jedinom legitimnom osnovom judaizma, Hir i wegovi istomiqenici su smatrali izuavawe institucija judaizma i velikih linosti jevrejske istorije istinskim zadatkom jevrejske istoriografije. Ova nova ortodoksija kritikovala je jevrejske naunike zbog wihovog stava prema religiji kao i zbog poricawa boanskog porekla pisane i usmene tradicije, smatrajui da oni, svojim, delovawem doprinose slabqewu jevrejskog identiteta. Pojava dela Abrahama Gajgera Prapismo i prevod Biblije 1857. izazvala je unu polemiku, budui da je Gajger pokazao da je Biblija nastajala i mewala se tokom dugog vremenskog raspona u zavisnosti od politikih i verskih inilaca, pri emu je naroito apostrofirao borbu izmeu vie jevrejske klase sadukeja i sredweg sloja fariseja. Uprkos tome to su hrianski naunici pozitivno vrednovali Gajgerovu kwigu, u jevrejskoj zajednici ona je bila proglaena kwigom srama". Nakon 1850. teite interesovawa jevrejskih istoriara se od sutine judaizma" pomerilo ka popularizaciji jevrejske istorije u ciqu spreavawa daqeg opadawa religioznosti i unutrawih podela. Stoga su na znaaju dobile istorijske pripovetke u emu su predwaili braa Ludvig i Febus Filipson. Neortodoksni pisac Markus Leman prihvatio je ovaj anr kako bio se borio protiv reformistikog judaizma. Prema miqewu jednog od vodeih jevrejskih istoriara, Hajnriha Greca, istoriografija je trebala da bude sredstvo izgradwe nove jevrejske samosvesti. U isto vreme i patwa Jevreja dobila je novi smisao: vie nije smatrana Boijom kaznom ve vr-

214
linom i izrazom moralne snage. Nastojawe jevrejskih istoriara da rekonceptualizuju svoju struku i da je priblie irim slojevima dobilo je na zamahu pojavom dela Emanuela Hehta Istorija Izraela od vremena zakquewa biblije do savremenosti (1855) u kome je bila pregledno izloena istorija Jevreja od razarawa Drugog hrama do savremenih dana. U popularisawu jevrejske istorije znaajnu ulogu imale su i jevrejske itaonice koje su poele masovnije da se osnivaju nakon 1850. Posebnu vanost u irewu istorijskih publikacija imao je Institut za razvijawe izraiqske literature, koji je 1855. osnovao Ludvig Filipson. Do svoga gaewa 1873. Institut je objavio 87 naslova u tirau od oko 200 000 primeraka. Znaajno utiui na promovisawe jevrejske nauke kao i negovawe italake publike, Institut je okupqao Jevreje iz mnogih zemaqa. Izazovi i odgovori (str. 79108) naslov je treeg poglavqa kwige u kojem je autor analizirao jevrejsku istoriografiju u promewenim okolnostima, koje su nastupile nakon osnivawa Nemakog rajha i emancipacije Jevreja. Osnovno pitawe na koje su nemaki Jevreji nastojali nai odgovarajui odgovor bilo je: kako postii jedinstvo jevrejske zajednice u Nemakoj, koje je ve bilo ostvareno u Francukoj, Velikoj Britaniji i SAD? Poetni koraci bili su uiweni jo 1869. u Lajpcigu osnivawem Nemako-izraelianskog opteg saveza. Savez se 1882. preselio u Berlin da bi tokom posledwe dve decenije 19. veka obuhvatio veinu Jevreja u Nemakoj. Istovremeno sa emancipacijom, nastupilo je i snaewe antisemitizma pa su Jevreji svoju graansku ravnopravnost branili, oslawajui se na ideje prosvetiteqstva i liberalizma. U izmewenim politikim okolnostima jevrejska istoriografija dobila je novi zadatak koji se sastojao u izmirewu Jevreja sa wihovom tradicijom dok su jevrejski istoriari morali da brane Jevreje od antisemitskih napada u tampi kao i u sudskim procesima koji su bili najuoqiviji primer novog i snanog trenda poznatog kao Berlinski antisemitski spor (Berliner Antisemitismusstreit). Hajnrih fon Trajke je u svojoj Istoriji Nemake u 19. veku izneo sliku o meunarodnom jevrejstvu" koje opstruie ideal nemakog jedinstva. U prilog svoje teze on je naveo primer Hajnriha Hajnea koji nije mogao da se asimilira zbog svoga priroenog orijentalnog karaktera". Spor je otpoeo krajem 1879. kada je Trajke izjavio da su Jevreji naa nesrea", nakon ega su se u debatu sa jevrejske strane, pored ostalih, ukquili Hari Breslau, Herman Koen i Moric Lazarus. Trajke je optuio Hajnriha Greca da u svojim delima omalovaava nemake junake i da gaji mrwu prema hrianstvu. Teodor Momzen, inae protivnik antisemitizma, smatrao je da posebnost koju su oliavali Jevreji predstavqa smetwu za nemako nacionalno jedinstvo, budui da su oni, u starom Rimu kao i u Nemakoj, delovali kao element dekompozicije". Stoga je Momzen smatrao da je za pristupawe nemakoj naciji nuno preobraewe Jevreja u hrianstvo, stav oprean shvatawima jevrejskih intelektualaca koji su naciju smatrali intelektualnom i kulturnom konstrukcijom a ne etniki homogenom zajednicom. U takvoj atmosferi odvijala se popularizacija jevrejske istorije, pri emu je nauka imala zadatak da iri tane poglede o judaizmu u jevrejskim i nejevrejskim krugovima". Hari Breslau je 1885. osnovao Istorijsku komisiju koju su inili trojica jevrejskih i trojica hrianskih medievista. Za Greca, meutim, nije bilo mesta, budui da ga je Breslau smatrao apologetikom. Komisija je izdavala asopis za istoriju Jevreja u Nemakoj kao i korpus jevrejskih izvora po ugledu na Monumenta Germaniae Historica. U svakom sluaju, zahtevi irih jevrejskih krugova za delima o prolosti jevrejskog naroda nainili su jevrejske istoriare verskim voama svoga naroda i preobrazili su, istovremeno, jevrejsku istoriografiju. U posledwoj etvrtini 19. veka smru Lepolda Cunca (1886), Abrahama Gajgera (1874) Zaharije Frankela (1875) i Hajnriha Greca (1891) zavrilo se jedno razdobqe u razvoju jevrejske istoriografije u Nemakoj. Krajem 19. veka istoriografija vie nije bila u funkciji emancipacije ili unutrawe religijske reforme ve je prvenstveno izlazila u susret potrebama iroke italake publike. etvrto i ujedno posledwe poglavqe svoje kwige Remer je posvetio jevrejskoj istoriji na prelomu stolea (str. 109141). Popularizacija jevrejske istorije odvijala se paralelno sa popularizacijom nemake istorije u uslovima opte nacionalizacije masa", koja je predstavqala odgovor na ubrzanu modernizaciju Nemake. Izraeno interesovawe za prolost bilo je motivisano potrebom da se utemeqi identitet u svetu koji se brzo mewao. Jevreji koji su, uglavnom, iveli u gradovima kao pripadnici sredwe-posednike i obrazovane klase, u

215
velikoj meri su se poistoveivali sa tekovinama modernosti i progresa. Stoga je i nov odnos prema jevrejskoj istoriji bio obrazovan prvenstveno pod uticajem krize liberalnih ideja i sa wom povezane vere u neogranieni politiki, drutveni i moralni progres. Snaewe antisemitizma krajem 19. veka uslovilo je obrazovawe zatitne organizacije pod nazivom Srediwe udruewe nemakih graana jevrejske veroispovesti (1893). Atmosferu pesimizma na prelomu stolea podsticala je i rekapitulacija iskustva steenog tokom 19. veka, koje se svodilo na opadawe religioznog oseawa, kao i postojawe unutrawih podela meu Jevrejima u Nemakoj. Ovakva duhovna klima navela je Morica Lazarusa da zakqui kako ne postoji jevrejska istorija ve jedino istorija drava u kojima Jevreji ive. Stoga, zbog te rasutosti, jedino postoji istorija judaizma". Odatle je i jevrejska istoriografija krajem 19. i poetkom 20. stolea bila upuena na neposrednu saradwu sa cionistikim pokretom u nastajawu. Na kraju Remerove kwige slede: Zakquak (str. 143154), Napomene (str. 155214) Bibliografija (str. 215244) i Registar (str. 245251). On to pada u oi jeste izrazito bogatstvo arhivske i objavqene grae, tampe i periodike kao i literature na kojima se temeqi autorovo izlagawe. Pored akribinosti koja odlikuje Remera, wemu je polo za rukom da prui jasan, pregledan, i dobro stukturiran prikaz dominantnih tokova razvoja jevrejske istoriografije u Nemakoj tokom 19. veka. Pri tome, posebna vrednost wegovog metodskog pristupa predstavqena je u iwenici da je razvoj jevrejske istoriografije sagledao i analizirao u kontekstu optih politikih, drutvenih i kulturnih prilika koje su odreivale jevrejsko drutvo u Nemakoj u 19. veku. Stoga smatramo da bi prevod Remerovog dela na srpski jezik bio od velike koristi, ne samo istoriarima od zanata ve i irim krugovima obrazovanih italaca. Mihael Antolovi

UDC 930(100)19"(049.32)

OD ISTORIZMA DO POSTMODERNIZMA: ISTORIOGRAFIJA U HH VEKU (Georg G. Iggers, GESCHICHTSWISSENSCHAFT IM 20. JAHRHUNDERT. EIN KRITISCHER BERBLICK IM INTERNATIONALEN ZUSAMMENHANG, Neuausgabe, Vandenhoeck & Ruprecht, Gttingen, 2007, s. 175)
Ameriki istoriar Georg G. Igers slovi za jednog od najupuenijih savremenih izuavateqa istorije istoriografije. Roen u Hamburgu 1926, u jevrejskoj porodici, Igers se, nakon nacistikog stupawa na vlast, zajedno sa porodicom iselio u Sjediwene Drave gde je ostvario plodnu akademsku karijeru na Dravnom wujorkom univerzitetu u Bufalu. Svoja istraivaka interesovawa, usmerena ka izuavawu razvitka istoriografije i istoriju ideja, Igers je publikovao u brojnim radovima meu kojima se, svojim znaajem kao i svetskim priznawem koja su stekla, istiu kwige German Conception of History (1968), New Directions in European Historiography (1975), te dve hrestomatije prireenih tekstova zapadnonemakih i istononemakih istoriara The Social History of Politics: Critical Perspectives in West German Historical Writing since 1945 (1986); Marxist Historiography in Transformation: East German Social History in the 1980s (1991). Kwiga koju ovde elimo predstaviti sinteza je Igersovog viedecenijskog bavqewa istorijom istoriografije. Objavqena prvi put 1993, na nemakom jeziku da bi, potom, doivela izdawa i na drugim svetskim jezicima, Istorijska nauka u 20. veku je prole godine ugledala svetlost dana u novom dopuwenom izdawu. Iako nevelikog obima, ona predstavqa majstorski pregled razvoja istoriografije tokom 20. stolea u kome je na, relativno malo prostora, ukazano na sve glavne pojave i procese koji su obeleili istoriju ove discipline. Pri tome, suprotno onome to bi se dalo zakquiti iz naslova, Igersova kwiga posmatra prolost istoriografije u daleko irem razdobqu kritiki propitujui okolnosti zasnivawa istorijske nauke poetkom 19. veka ona prati wen razvoj sve do poetka treeg milenijuma. Reima Riarda Evansa,

216
takoe dobrog poznavaoca istorije istoriografije, otpoiwui sa istorizmom Igers svoje delo zavrava sa postmodernizmom. Jedna od izrazitih odrednica tradicionalne istoriografije bila je wena usredsreenost na delovawe istaknutih pojedinaca tj. prezentovawe itave istorije iz perspektive vladajuih struktura. Odatle je dravi i velikim linostima pripadalo srediwe mesto u istorijskim istraivawima. Ovako predoeni postulati tradicionalne istoriografije, koja je dominirala istorijskim miqewem tokom 19. veka bili su osporeni u vidu Nove istorije koja se javila ve u meuratnom razdobqu da bi nakon Drugog svetskog rata, pod razliitim nazivima Social Science History, histoire science sociale, Historische Sozialwissenschaft, ona postala vladajua istoriografska koncepcija. Pri tome, razliitim kolama Nove istorije bilo je zajedniko stanovite da je tradicionalna istoriografija isuvie prostora poklawala istorijskoj naraciji, to je onemoguavalo da ona u dovoqnoj meri postane nauna. Tako je istoriografiju bilo potrebno scijentizovati kako bi ona ispuwavala stroge kriterijume naunog saznawa. Posledica ovakvog pristupa bilo je uvoewe niza metoda i tehnika iz drugih drutvenih nauka, koji su za ciq imali da rezultati istorijskog istraivawa postanu egzaktniji i proverqiviji. Uprkos razlikama koje su meu wima postojale, i tradicionalna devetnaestovekovna istoriografija i Nova istorija poivale su na aksiomu da je prolost po svojoj prirodi saznatqiva, te da je objektivno istorijsko znawe rezultat racionalnog pristupa izuavawu prolosti. Meutim, tri temeqna istoriografska principa, koja istraivawe prolosti od Tukidida do Rankea i od Cezara do erila povezuju u jednu oblast qudskog duhovnog stvaralatva, dovedena su u pitawe tokom druge polovine 20. stolea. Pre svega, na udaru kritike naao se koncept istorije koji podrazumeva da ona na istinit nain govori o konkretnim qudima i wihovim delima u prolosti, sagledavawe prole stvarnosti iz perspektive linearno organizovanog proticawa vremena te pretpostavka o postojawu odreenog smisla istorijskog zbivawa, koji istoriju oveanstva povezuju u jedinstvenu celinu. Koreni ovakve istorijske orijentacije seu jo u 19. stolee do Nieove kritike istoriografije da bi preko kulturnog pesimizma" svoj vrhunac dosegao u posledwoj etvrtini 20. veka u vidu postmodernog juria" na utemeqenost istoriografije. Osporavajui wenu naunu zasnovanost i ukazujui na wena epistemoloka ograniewa, postmodernizam je, u vidu svojevrsne regresije, istakao kwievni karakter istoriografije kao i wenu drutvenu uslovqenost istoriografija je u prvom redu kwievna vrsta i ona se moe prosuivati iskquivo sa estetskog stanovitva. Istovremeno, istorijske pripovesti ne mogu se smatrati objektivnima, ne samo zbog svoje fiktivne/kwievne komponente ve i zbog toga to one, iz perspektive postmoderne, slue apologiji tj. legitimaciji struktura moi drutva u kome su nastala. Odatle i crvenu nit" Igersovog razmatrawa predstavqa problem konstituisawa istoriografije kao specifine naune discipline. Ovakvo autorovo opredeqewe proistie prvenstveno iz uverewa da je potrebno nainiti jasnu razliku izmeu racionalnog pristupa istoriji i drugih vidova bavqewa prolou, budui da je postmoderno miqewe krajem 20. stolea upravo nastojalo da u potpunosti relativizuje granicu izmeu istoriografije i fikcije. Pri tome, vaqa naglasiti Igersovo stanovnite prema kome je istoriografija, u prvom redu, proizvod modernog zapadnog sveta, te da je ona uvek neposredno vezana za optu duhovnu atmosferu vremena u kome nastaje. Nastojei da prikae glavne tokove ovako shvaene istoriografije, tokom 20. veka, Igers je svoje izlagawe podelio u dva jasno omeena dela. U prvom delu svoje kwige (Vom klassischen Historismus zur Geschichte als analytische Sozialwissenschaft, str. 2159) on raspravqa o nasleu klasinog istorizma, wegovim rezultatima i ograniewima kao i wegovom znaaju u artikulisawu racionalnog saznavawa prolosti. U sklopu istovetne tradicije on razmatra i nastojawa da se ograniewa istorizma prevladaju u vidu istorije kao drutvene/socijalne nauke, koja bi pruila to potpuniju predstavu o razvoju qudskog drutva u prolosti. U tom kontekstu Igers je ukazao na najznaajnije tekovine privredne i socijalne istorije u Nemakoj, ameriku kolu drutvene istorije, opravdano posveujui najvie prostora francuskoj istoriografskoj koli Anala" koja je koncept istorije kao sveobuhvatne nauke o drutvu dovela do vrhunca. Drugi deo kwige posveen je razvoju istoriografije tokom druge polovine 20. stolea (Von der Historischen Sozialwissenschaft zur linguistischen Wende", str. 61110). Kao do-

217
minantan proces koji je obeleio ovo razdobqe Igers ukazuje na razliite pristupe u traewu novih puteva u istoriografiji. Suoavajui se s problemom prevladavawa nacistikog naslea i apolegetske nemake istoriografije, u SR Nemakoj se na prelomu 60-ih i 70-ih godina, pod snanim uticajem kritike teorije drutva, konstituisala Istorijska socijalna nauka koja je uskoro postala poznata kao Bilefeldska kola". Istovremeno, snaan razvoj doivela je i zapadna istoriografija zasnovana na marksistikim idejnim postavkama za ije najmarkantnije predstavnike Igers smatra Edvarda Tompsona i Karla Ginzburga. Tokom 70-ih godina, javio se jedan novi pravac istorijskog miqewa: nakon snanog uspona strukturalne i ekonomske istorije, nastupilo je ponovno oivqavawe istorijske naracije, koja je u u sreditve svoga interesovawa postavila pojedinca koji je tokom ranijih decenija bio potisnut socijalno-ekonomskim kategorijama i nizovima kliometrijskih" podataka. Povratak pripovedawu imao je, smatra Igers, svoj uzrok u snaewu opteg skepticizma u odnosu na mogunosti i domete nauke kao i na proces modernizacije u celini, koji je svoje nalije pokazao u brutalnoj industrijalizaciji smrti tokom Drugog svetskog rata, ali i nakon wega. Atmosfera razoarewa pravcima razvoja zapadne civilizacije uticala je da na mesto drave, trita ili klasa, centralni pojmovi istoriografije vremenom postanu ranije gotovo u potpunosti zapostavqene teme poput ena, etnikih mawina, razliitih drutvenih i kulturnih marginalnih grupa koji su, upravo tokom 60-ih i 70-ih godina prologa veka, snano ispoqavali zahteve za priznawem sopstvenog identiteta a odatle, i za sopstvenom istorijom. Ovakva drutvena stremqewa podstakla su pojavu novih istoriografskih usmerewa olienih u istoriji privatnog ivota tj. istoriji svakodnevnice, mikroistoriji i istorijskoj antropologiji. Osnovno obeleje wihovom pristupu predstavqala je usredsreenost na kulturnu dimenziju ovekovog ivota u drutvu, kao i analiza negativnih posledica procesa modernizacije. Konano, pod neposrednim uticajem teoritiara kwievnosti i filozofa, u prvom redu Rolana Barta, Miela Fukoa i an-Fransoa Liotara, posledwe dve decenije 20. veka bile su obeleene uplivom postmodernog miqewa u istoriografiju, koje je osporilo koncept istorije kao naune discipline. Nakon zakqunih razmatrawa (111119) sledi dodatak novom izdawu iz 2007, koji predstavqa rezime razvoja istoriografije na prelomu 20. i 21. veka (str. 121144). Igers je, sada ve post festum, ukazao na zaostavtinu jezikog obrta" i postmodernog poricawa istinitosti istoriografije, ukazavi na najnovija stremqewa u istorijskoj nauci. Razvoj drutava obeleen posledicama kraha komunizma, informatike revolucije, globalizacije svetske ekonomije, pojave novih drutvenih pokreta te alarmantnih ekolokih problema, uslovili su otvarawe" novih istraivakih tema i primenu drugaijih metoda. Odatle su snaan zamah dobili novi istoriografski anrovi, u prvom redu feministika istorija i istorija roda te svetska i globalna istorija, dok su razliiti pristupi istoriji sa stanovnitva kulture i daqe veoma izraeni. Konano, uprkos, ili moda upravo zbog procesa globalizacije, primetan uticaj na pisawe istoriografije i daqe ima nacionalizam. Imajui sve to u vidu, Igers zakquuje da je uprkos svim izazovima, kojima je tokom 20. stolea istoriografija bila izloena, ona sauvala kako svoju naunu utemeqenost tako i svoju ulogu u savremenim drutvima. Izraeni pluralizam unutar istorijskog miqewa, pak, jeste pretpostavka sazrevawa istoriografije kao discipline. Pri tome, razliite teme nalau razliite istraivake postupke kojima, uprkos tvrdwama postmodernista, zajedniki racionalni i empirijski proverqivi standardi daju nauno utemeqewe. Kwiga Georga Igersa Istorijska nauka u 20. veku predstavqa maestralnu istoriografsku sintezu kojoj obeleje daje osobeni metodoloki postupak olien u uklopqenosti" istoriografije u opti drutveni i idejni horizont vremena i prostora u kome ona nastaje i deluje. Odatle, zakquak koji se namee jeste da se istoriografija moe sagledavati i vrednovati iskquivo u wenom ukupnom drutvenom kontekstu, upravo na nain na koji to ini Igers. Pored toga, Igersov pregled istoriografije je izrazito zapadwaki tj. evropocentrian, to je primedba koju su mu upuivali mnogi kritiari. Meutim, Igers nije ispoqio nameru da ulazi u iscrpnu deskripciju svih pojedinanih nacionalnih istoriografija, to jedva i da je mogue, ve je wegova namera bila da ukae na glavne tokove razvoja istoriografije a oni su, miqewa smo, tokom 20. stolea bili neupitno vezani za evropske istoriografske tradicije. Mihael Antolovi

218
UDC 323.1(=163.41)(497.5)1918/1929"(049.32) 316.7(=163.41)(497.5)1918/1929"(049.32)

Sofija Boi, SRBI U HRVATSKOJ 19181929, Beograd 2008, 846 str.

Verovatno da za istoriara nema teeg zadatka nego da se bavi onim pitawima iz nae prolosti koja svojom teinom i kompleksnou optereuju i sadawost u kojoj istraiva ivi. U takve teme, van svake sumwe, spada i bavqewe istorijom Srba iz Hrvatske, naroito u kontekstu istorije jugoslovenske drave. Moda ba zbog toga istorijska nauka u Srba nije bila naroito izdana u produkciji krupnijih naunih sinteza o tom pitawu. I dok je problem bitisawa srpskog naroda na prostoru koji Hrvati po istorijskom pravu smatraju svojim, u vremenima vlasti Habzburga obraen u brojnim znaajnim radovima na kojima su svoj renome znaajnih naunika stekli brojni poslenici nae istoriografije, dotle je problem Srba u Hrvatskoj u okviru prve zajednike drave Junih Slovena ostao moda i zapostavqen. Nedemokratski karakter socijalistike Jugoslavije, nije pruao odgovaraujui, povoqan ambijent da bi se taj problem adekvatno tretirao. Pitawe karaktera meuratne Jugoslavije bilo je optereeno brojnim ideolokim stereotipima negovanim od strane vladajue garniture, pa bi svako uputawe u tu problematiku, a koje bi dovelo do nekih drugaijih odgovora od onih koji su bili politiki poeqni i korektni, verovatno bilo nezgodno po drutveni i nauni status potencijalnog istraivaa. Pitawe odnosa dva najvea naroda jugoslovenske zajednice bilo je na neki nain poput vetra koji je quqao krhku konstrukciju bive zajednice. Sredinom prole decenije, kada je oluja istorijskih dogaaja oduvala Srbe iz Hrvatske sa wihovih ogwita i prostora na kojima su vekovima bitisali, izgledalo je da je ugaeno i srpsko pitawe u Hrvatskoj na isti nain kao to je sedamdesetak godina ranije, okonana egzistencija Grka na obalama Male Azije. Najnovija deavawa na nestabilnom tlu izmeu Jadrana i erdapa svedoe, da iako Srbi u Hrvatskoj ne ine onako brojnu i jaku zajednicu kao to su je inili do 1995, to nipoto ne znai da pitawe odnosa Srba i Hrvata i wihovih drava gubi na svojoj aktuelnosti. Daleko od toga. Ovaj je problem narastao dugo, a mir u kojem ivimo traje isuvie kratko da bi ova tema tako lako bila deaktuelizovana. Monografija Sofije Boi, naunog saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije, izrasla je iz doktorske disertacije odbrawene na beogradskom Filozofskom fakultetu 2007. godine. Raniji radovi ovog istoriara dali su joj dobru osnovu, ali i neophodnu kompetentnost da se upusti u izradu ovakvog jednog, istovremeno i zahvalnog i nezahvalnog rada. Zahvalnog zato to bavqewe ovim pitawem ne ostaje bez odjeka u naunoj javnosti, a nezahvalnog stoga jer je ta ista nauna javnost u izvesnoj meri polarizovana kada su u pitawu mogui odgovori na najproblematinija pitawa ove istorijske teme. to se tie ire italake publike, za wu su ovakvi naslovi vrlo popularni. Meutim, moglo bi se rei da je to ona vrsta problematike o kojoj svako iole upuen u istoriju, bilo kao nauku ili samo kao prolost, ima svoj stav i misli da o woj zna sve. Istraivawe srpsko-hrvatskih odnosa i problema Srba u Hrvatskoj unutar toga, predstavqa teak put sa brojnim zamkama na wemu. Sofija Boi se, stie se utisak da bi izbegla te zamke opredelila za jedan komplikovaniji, svakako tei, ali ispravniji nain obrade ovog pitawa. Ovo, uistinu kompleksno delo, bavi se svim aspektima bitisawa srpskog naroda na prostoru Hrvatske i, iako se politika upletala u svaku poru drutvenog ivota i iako nam se, moda, taj aspekt ini najzanimqivijim za posmatrawe, ovo je, moda, ponajmawe politika istorija. Ili to, opet moda zavisi od naina na koji se ita s obzirom da bi svako poglavqe moglo biti rad za sebe, podjednako zanimqiv i dragocen. Autorka je rad podelila na est velikih, po obimu nejednakih celina, koje je potom izdelila na mawa poglavqa. Za izlagawe se posluila tematskim ili problemskim pristupom tako da svaka od glava obrauje jedan problem, koji se potom obrauje hronoloki koliko god je to mogue. Prvo veliko pitawe sa kojim se susrela bilo je pitawe definisawa samog prostora koji bi se mogao nazvati Hrvatska, uzimajui u obzir da se taj teritorijalni okvir tokom vekova srpske prisutnosti stalno mewao. Autorka se opredelila da kao Hrvatsku omei prostor negdawe Kraqevine Hrvat-

219
ske i Slavonije i Kraqevine Dalmacije, tj. prostor od Zemuna na istoku do Budve na jugu, ali s jasnom ogradom da prostor Srema i Boke Kotorske, nije obraivan tako detaqno, s obzirom da e ova dva regiona od 1918. krenuti putem drugaijeg istorijskog razvoja. to se tie vremenskog okvira koji se istrauje on je jasan i obuhvata period od stvarawa zajednike kraqevine pa do zavoewa estojanuarske dikatature 1929. Ta nepuna decenija jugoslovenske istorije ispuwena je brojnim politikim i drutvenim turbulencijama, a kako je ova monografija pokazala, tokom we su Srbi s podruja Hrvatske esto bili u fokusu politikih zbivawa. Sasvim logino autorka je izlagawe zapoela od demografije i geografije. Prvo poglavqe nosi naslov Oblikovawe teritorije: Hrvatska i srpski etniki prostor u Hrvatskoj. U wemu je izloila tri bitna pitawa: granice prostirawa (i Hrvatske kao politikog pojma i srpskog etnikog prostora unutar toga), geografske osobine Hrvatske i teritorija koju su naseqavali Srbi i demografske pokazateqe za Hrvatsku, ali i demografske osobenosti srpskog naroda prema rezultatima dravne statistike. Za izlagawe prvog pitawa bilo je nephodno prikazati na koji se nain mewala teritorijalna organizacija onoga to su Hrvati smatrali svojom dravnom teritorijom, i to pre ujediwewa, ali i posle. Ono to je, moda, najzanimqivije u prvom poglavqu ove celine jeste prikaz ta je hrvatska politika i drutvena elita smatrala svojom nacionalnom teritorijom tj. na koji su nain rasli weni teritorijalni apetiti prema sve veem paretu zajednike drave. to se tie razliitih demografskih pokazateqa oni su dati izuzetno iscrpno, od sreza do sreza, i sem osnovnih pokazateqa o procentu Srba u odnosu na ukupno brojno stawe u Hrvatskoj, dati su i podaci u vezi sa privrednom struktruom srpskog stanovnitva, ali i o procentualnom ueu srpskog stanovnitva u urbanim sredinama Hrvatske. Posmatrajui prezentovane statistike podatke, izuzetno nam je lako da identifikujemo ta je to srpski etniki prostor u Hrvatskoj i kako se on prostire. Druga celina Privredna struktura i drutveni razvitak daje nam ekonomski profil Hrvatske i srpskog etnikog prostora unutar we. Iz ove celine lako je uoiti nedovoqnu privrednu razvijenost srpskog etnikog prostora u odnosu na ostatak Hrvatske, to je problem koji se kontinuirano javqao sve do raspada jugoslovenske zajednice. Pokretawe razvoja srpskih krajeva ilo je veoma sporo, ponajvie usled slabosti dravnog aparata Kraqevine SHS, ali i nesposobnosti svih nivoa vlasti da ree gorua ekonomska pitawa za opstanak srpskog naroda u Hrvatskoj. Srpska privredna udruewa od raznih finansijskih institucija, preko Privrednika pa do brojnih zemqoradnikih zadruga nisu uspela da pronau adekvatan ciq svoga delovawa u promewenim politikim okolnostima, pa su nastavqajui svoje delovawe na osnovama iz vremena Austro-Ugarske bile nemone da na adekvatan nain ekonomski poptomognu etnos iz kojega su izrasle. Trea celina pod nalovom Nain ivqewa Izmeu tradicionalnog i modernog daje sumornu sliku svakodnevice veine srpskog naroda na prostoru Hrvatske, mada bi ova slika mogla odgovarati i drugim krajevima Kraqevine SHS. Autorka se posluila brojnim svedoanstvima qudi, koji su radei u srpskim sredinama pisali o duboko ukorewenoj nematini, neprosveenosti i loim ivotnim navikama pre svega srpskog ruralnog stanovnitva. Pawa je posveena pitawima kao to su poloaj ene, konzumacija alkohola, higijenske navike i naravno pitawu ishrane kao kqunom egzinstencijalnom problemu. Vee napore, stie se utisak, drava je preduzela jedino na zdrastvenom planu, ali, jasno je, da su takvi napori sami po sebi bili jalovi, bez rada na promeni optih ivotnih uslova seoskog stanovnitva. Na popravqawu ivotnih prilika srpskog seqatva radili su samo malobrojni entuzijasti, dok je opsenija akcija drave izostala. Od drave podsticana kolonizacija, koja je trebala da obezbedi boqe ivotne uslove qudima koji su se teka srca odluivali da napuste svoj dom, esto je umesto boqitka donela samo istu bedu poput one od koje su hteli da pobegnu. Kao poptpun kontrast moe posluiti prikaz ivota srpskog graanstva, koje je iako malobrojno i bez veeg urbanog centra u kojem bi inilo demografsku veinu, imalo znatan uticaj na drutveni ivot u hrvatskim gradovima, ali i Hrvatskoj kao celini. Celina pod naslovom Prosveta i kultura Srba u Hrvatskoj, ini veliki deo ove obimne monografije. U wemu je dr Sofija Boi prikazala zaostajawe srpskog etnikog prostora na prosvetnom planu u odnosu na ostatak Hrvatske. Prodirawe politike u kole uinilo je prosvetne prilike jo sloenijim. Neuspeh drave da sprei op-

220
strukciju dela hrvatskog nastavnog kadra inilo je da se Srbi u Hrvatskoj oseaju zapostavqenim od strane dravnog centra. to se tie kulture Srba u Hrvatskoj, slino kao i u privredi razvoj i rad raznih nacionalnih drutava nastavqao se po inerciji nasleenoj jo iz doba Austro-Ugarske. Mnoga od wih ak su i ugaena jer su fondovi i legati iz kojih su se finansirali propali tokom Prvog svetskog rata. Ostaje da se pitamo kolika je teta naneta srpskim nacionalnim interesima, recimo neobnavqawem rada uglednih institucija poput Matice srpske u Dubrovniku. U ovom je poglavqu naroito zanimqiv onaj deo koji se odnosi na integraciju pravoslavnih eparhija na prostoru Kraqevine SHS u jedinstvenu SPC i izvesni problemi i razlike koji su se pri tome javqali po pitawu upravqawa crkvenom imovinom i organizacije same ujediwene crkve. tampa i periodika koju su pokretali i odravali Srbi iz Hrvatske, stie se utisak, bila je prilino razvijena. Ona je po logici stvari, odraavala sve one politike koncepcije i lomove koji su postojali u politikom i kulturnom ivotu Jugoslavije, ali i meu samim Srbima preanima. Ni tampu nije mogla zaobii sveopta privredna klima u Kraqevini u kojoj su listovi veoma lako pokretani, ali isto tako i gaeni. U celini gledano iz ove se celine stie utisak da su Srbi iz Hrvatske teili veoj, duhovnoj, drutvenoj i svakoj drugoj integraciji sa svojim sunarodnicima iz Srbije, ali da su pri tom iskrsavale brojne potekoe, to je neretko dovodilo do toga da se ovaj periferni deo srpskog korpusa oseti naputenim od svoje matice ili rtvom politike trgovine sa hrvatskim politikim elitama. Takav oseaj, ali i ambicije nekih politikih lidera Srba iz Hrvatske da igraju veu ulogu u politikom ivotu Kraqevine, prouzrokovae velike turbulencije u politikom ivotu zajednike drave, ali i izvestan rascep u srpskom etnikom korpusu na pristalice Pribievia i Radikala i wihovih dijametralno razliitih dravno-pravnih i politikih koncepcija. Ovim se dr Sofija Boi bavila u najveem, ali ne i u pretenom delu monografije pod naslovom Srbi u Hrvatskoj i politiki ivot u Kraqevini SHS. Oseaj zapostavqenosti i nezadovoqstva novom dravom u kojoj su se ti najzapadniji Srbi, i daqe, uprkos velikim nadama i daqe oseali vie kao nacionalna mawina, lako je bila eksploatisana od jedne, moda i najkontroverznije linosti politikog ivota prve" Jugoslavije, Svetozara Pribievia, oveka ogromnih politikih apetita i ambicija. Autorka je brojnim svedoanstvima o wegovoj linosti, politikoj i psiholokoj, pokuala da nam predoi i objasni ciqeve Pribievia kao oveka i politiara i da razjasni razloge wegovog vratolomnog politikog preokreta. Jedno od bitnih pitawa kojima se ovo delo pozabavilo je i odnos kraqa prema wegovim podanicima u svim krajevima zemqe i u okviru wegovog odnosa prema Srbima u Hrvatskoj. Ovo je naroito vano uzimajui u obzir da je kraq personifikovao meuratnu dravu. Ono je takoe neraskidivo povezano sa analizom linosti Svetozara Pribievia kada se zna da je wihov lini odnos bio vaan inilac u oblikovawu Pribievievog politikog delovawa. Osim toga predstavqeni su nam profili i politiki stavovi i brojnih drugih Srba iz Hrvatske koji bi se mogli smatrati intelektualnom i drutvenom elitom tog dela naeg naroda. Ovo su svakako pitawa koja zavreuju vie analiza i svakako su tema oko koje e se dugo lomiti kopqa, a napor koji je uloila autorka u wihovom rasvetqivawu daje znaajan doprinos wenom kvalitetnijem razumevawu. Ova pitawa u sutini zadiru duboko u problem odnosa dva dela srpskog naroda, Srbijanaca i Preana, koji je podjednako aktuelan i danas, i stoga optereen brojnim stereotipima, koji istoriaru ine velike probleme da se wima uopte i bavi. Rascep u samom srpskom etnosu pokazuje da taj deo srpskog naroda (Srbi u Hravtskoj) ipak nije predstavqao toliko homogenu grupu koliko bi se na prvi pogled dalo zakquiti. Neto drugaiji istorijski razvoj hrvatskih pokrajina" koji je uslovio i razliito oblikovawe mentaliteta i drutvene svesti, uticao je i na stvarawe razliitog pogleda na politike probleme jugoslovenske drve i kod Srba u Hrvatskoj. Pitawe koje je takoe veoma mitologizovano, jeste pitawe srpske hegemonije u odnosu na ostatak jugoslovenske drave. Ovo vano pitawe nae istorije i istoriografije rtva je a priori postavqenih ocena i pitawe da li e istorijska nauka, ak i kod Srba, doi do izvesnog minimalnog konsenzusa o nekim kqunim iwenicama. Autorka nam je statistikim pokazateqima pokuala prikazati uee Srba u upravnom aparatu na podruju Hr-

221
vatske. Statistika kojom se autorka posluila pokazala je da je broj Srba, uglavnom, bio proporcionalan wihovom broju u ukupnom stanovnitvu, a neretko i mawi. Posledwe poglavqe ovog dela Biografske slike ine biografije znaajnih Srba iz Hrvatske, politiara, umetnika, naunika, svetenika, dobrotvota Samo bi i popis imena bez wihovih biografskih crta i podataka bio dovoqan da se sagleda koliko je mnogo srpski narod sa podruja Hrvatske, dao celokupnom srpskom korpusu, a u sluajevima poput Tesle i Milankovia, moglo bi se rei i oveanstvu. Rad Sofije Boi, Srbi u Hrvatskoj 1918 1929, predstavqa obimnu i iscrpnu naunu sintezu, koju je naa istorigrafija dugo ekala. Obiqe arhivskog materijala i impresivan spisak literature koji je korien, najboqe govori o koliini truda koji je uloen kao i o kompetentnosti autorke. Meutim, pitawe je da li ak i ovakva, iscrpna istraivawa mogu doprineti objektivnom sagledavawu ovog pitawa. Autorki se svakako ne moe zameriti na upotrebqenom metodu i na prezentovanim pokazateqima, ali to ne znai da e zakquci koje je iznela naii na opte odobravawe. To je ujedno i breme ove teme, jer je ona zahvaqujui delovawu raznih drutvenih sila odavno izala iz poqa nauke. Zato je zanimqivo videti da li e se prilikom ocewivawa kvaliteta rada dr Sofije Boi, potencijalni ocewivai drati iskquivo naunih argumenata ili e se eventualno sluiti i drugim kvalifikacijama (ili diskvalifikacijama). Uostalom, autorka se posluila dobrom metodom kada je prezentovane iwenice odvojila od svojih zakquaka koji su dati na kraju svake celine. Time je omoguila, da onaj ko to eli, moe doi do drugaijih ocena, na osnovu podataka koji su izneti, a iju je objektivnost teko porei. Branislav Popovi

UDC 311.485(=163.41)(497.1)1941/1945"(049.32) 341.225.5(497.1)1941/1945"(049.32)

Smiqa Avramov, GENOCID U JUGOSLAVIJI 19411945, 1991, kw. , , Akademija za diplomatsku bezbednost, Beograd 2008.
Na poznati struwak za meunarodno javno pravo, profesor Smiqa Avramov iz svoje najue naune oblasti pre vie decenija napisala je univerzitetski uxbenik. Dopuwavan i proirivan, taj uxbenik je doiveo neuobiajeno velik broj izdawa. I danawi studenti svoja znawa stiu iz tog uxbenika. U najtewoj vezi sa svojom strukom su i wene kwige Socijalistike zemqe i meunarodno pravo (1972) i Kontrola spoqne politike (1986). U asu kad su se Jugoslavija i Srbija nale u vrtlogu svetskih zbivawa, profesorka Avramov je objavila nekoliko zanimqivih i znaajnih kwiga, koje su naile na dobar prijem u naoj javnosti. Te kwige su: Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije; Trilateralna komisija. Svetska vlada ili svetska tiranija; Opus dei. Novi krstaki pohod Vatikama i Alternativni model svetske zajednice. Civilno drutvo i nevladin sektor. Ovim kwigama profesorka Avramov je pokuala i u velikoj meri uspela da objasni svetske i evropske tokove politike naeg vremena, da u te tokove uklopi i zbivawa koja se tiu dogaaja vezanih za Jugoslaviju, Srbiju i srpski narod. Pomenutim kwigama profesorka Avramov se predstavila kao najboqi tuma nae i svetske takozvane tekue istorije, istorije koja se dogaa u nae vreme i pred naim oima. Zahvaqujui podacima koje je saoptila, naoj intelektualnoj javnosti sada je jasno ta je smisao novog svetskog poretka, ko se za wega zalae, ko wime rukovodi, kojim se sredstvima i nainima ostvaruje, ije interese zastupa, koje drave i koji narodi e globalizacijom biti dobitnici a koje gubitnici. Kwige profesorke Avramov deluju osveujue i otrewujue. One nam pomau da se boqe i lake snaemo u ovom smutnom vremenu, da odaberemo put kojim vaqa ii, da ne nasedamo politikoj frazeologiji koja odudara od surove stvarnosti naeg vremena i naeg ivota. Pored navedenih kwiga i tema koje su u wima obraene, ve due vreme gospoa Avramov posvetila se izuavawu genocida. Jo 1992. objavila je monografiju Genocid u Jugoslaviji u svetlosti meunarodnog prava. Tom obimnom kwigom od preko 450 strana najpre je nainila jedan istorijski osvrt na poiwene zloine genocida od anti-

222
nkih vremena, preko inkvizicije, Reformacije i doba kolonijalizma do Drugog svetskog rata i genocida ostvarenog na tlu Jugoslavije 19411945. Zatim je razmotrila pitawe konstituisawa genocida kao meunarodnog krivinog prava i izloila razne teorije o genocidu, kao to su: socioloka, antropoloka i teoloka. Najveu pawu i najvie prostora u ovoj kwizi posveeno je pitawu genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima na tlu Jugoslavije u periodu od 1941. do 1945. Ponaosob su prikazani zloini na nemakom, maarskom i bugarskom okupacionom podruju, kao i zloini genocida nad Srbima poiweni na Kosovu i Metohiji. Gotovo polovina kwige odnosi se na Pavelievu Nezavisnu dravu Hrvatsku, na ustae, idejne korene i motive koji su doveli do genocida, kao i na metode kojima je genocid ostvarivan. Zanimqive stranice kwige su one koje se odnose na agoniju NDH, na spasavawe ustaa i na odgovornost za genocid u Jugoslaviji koju snose Nemaka, Hrvatska, Vatikan i Rimokatolika crkva. Nastavqajui da izuava genocid poiwen u vreme razbijawa i raspada Jugoslavije, profesorka Avramov je sada o tome napisala novu kwigu. Kako su dogaaji iz vremena 19411945, posebno oni koji se tiu genocida, u osnovi zbivawa nae potowe istorije, gospoa Avramov je ranije objavqenu kwigu Genocid u Jugoslaviji u svetlosti meunarodnog prava ponovo objavila kao kwigu prvu, a novu kwigu kao kwigu drugu pod naslovom Genocid u Jugoslaviji 1941 1945, 1991. Imajui u vidu iwenicu da je zloin genocida kontinuirano sprovoen od 1941. do danas jedino nad srpskim narodom na prostorima bive Jugoslavije, profesorka Avramov smatra da genocid predstavqa kquno pitawe srpske istoriografije, pravne nauke i politikologije. Stoga je odluila da sa stanovita tih naunih disciplina u svojoj drugoj kwizi svestrano razmotri to pitawe. Profesorka Avramov je dola do zakquka, koji je potkrepila brojnim dokazima, da dogaaji u Jugoslaviji iz 1991. ne predstavqaju samo produetak ve i zavretak zbivawa iz 19411945. godine. Sasvim opravdano postavila je itav niz pitawa koja se tiu novog genocida poiwenog nad Srbima u vreme raspada Jugoslavije. Tako je, izmeu ostalih, postavila pitawe da li je re o sluajnosti ili istorijskom opredeqewu to to je Velika Britanija istorijski saveznik" Srbije, tokom Drugog svetskog rata pruila podrku Hrvatima: Josipu Brozu, Jurju Krweviu i Ivanu ubaiu, a tokom secesije Frawi Tumanu, a ne Srbiji i srpskim politiarima? Ona se zapitala: da li postoji veza izmeu angloamerikog bombardovawa Srbije 1944, kada je ubijeno vie civila nego tokom nacistikog bombardovawa Srbije, i angloamerikog bombardovawa Srbije 1999, kada je unitena infrastruktura zemqe, ubijeno vie od dve hiqade civila i naneta nenadoknadiva ekoloka teta? Najzad, gospoa Avramov je postavila pitawe da li razarawe sredwovekovne srpske kulturne i duhovne batine na Kosovu i Metohiji, pod okriqem NATO pakta, izgon srpskog stanovnitva i otimawe teritorije koja predstavqa maticu srpske dravnosti, nosi u sebi elemente vekovnog spora Istoka i Zapada, pravoslavqa i katolicizma? Uverqive odgovore na sva ova nimalo laka i jednostavna pitawa dala je profesorka Avramov, a oni uopte ne idu u prilog naim tzv. istorijskim saveznicima. Gospoa Avramov je nepobitno dokazala tesnu povezanost naih saveznika" kako sa ustakim zloincima tako i sa itavom antijugoslovenskom hrvatskom emigracijom od prvih posleratnih dana 1945, do Frawe Tumana i wegovih secesionistikih sledbenika. Posebne stranice ove kwige posveene su pitawima zloina titoizma, masovnim ubistvima na klasnoj osnovi. Taj klasni genocid", koji su poinili komunistiki reimi, kako navodi gospoa Avramov, u nauci se svrstava u istu kategoriju sa onim zloinima koje su poinili nacisti na rasnoj osnovi. Kwiga obiluje analizama raznih vrsta genocida i terminima kojima je on u nauci oznaen. Tako se sreemo s pojmovima omnicida, policida, democida i holokausta. Data su zanimqiva objawewa o tome kako nastaje genocid kao produkt tehnolokog napretka modernizma, kojeg u nauci nazivaju genocidom razvoja" i kako dolazi i na koji nain se ispoqava genocid kao produkt tranzicije. Kquni odeqci kwige su oni koji se tiu zloina poiwenih tokom razarawa Jugoslavije 1991. Pri tome, gospoa Avramov dunu pawu je posvetila ulozi SAD i Evropskoj zajednici zato to je glavni udarac u razbijawu Jugoslavije doao spoqa, od pomenutih sila. Te sile su secesiju delova Jugoslavije proglasile legalnom, iako je ona u suprotnosti s Poveqom Ujediwe-

223
nih nacija. Za SAD i Evropsku zajednicu nacionalni interes postao je aksiom secesije, s tim to taj aksiom nije vaio za Srbe. Naprotiv, i samo pomiwawe nacionalnih interesa Srbije, ili ujediwewa srpskog naroda, proglaavani su za velikosrpski hegemonizam". Takozvana meunarodna zajednica, zakquila je profesorka Avramov, bila je mnogo vie zainteresovana za pobuweniku komunistiku elitu Slovenije i Hrvatske, koja joj je nepokolebivo izraavala lojalnost, nego za spasavawe Jugoslavije, jedinog legitimnog subjekta meunarodnog prava, sa kojom ju je vezivalo mnotvo ugovora. Imajui u vidu sve to, profesorka Avramov je napisala da su glavni arhitekti i menaxeri u jugoslovenskoj krizi bili iza scene, a svi oni bili su lanovi Bilderberg grupe, poput lorda Karingtona, Riarda Holbruka, Karla Bilta i Martija Ahtisarija. Za sve wih i za sve one koji su prihvatili i po svetu irili wihove ocene i istine", kako su to radile Kontakt grupa, Krizna grupa i druge tzv. nevladine organizacije, la je sluila kao glavna politika strategija. To autorka potkrepquje iwenicom da su se u razarawu Jugoslavije 1991. stekli svi elementi zloina protiv mira i zloina udruivawa u ciqu razbijawa suverene drave, ali da je uprkos tome, odgovornost za najtei zloin u Evropi poiwen od kraja Drugog svetskog rata baen pod tepih. Pri tome, standard apsolutnog zla, daleko teeg i opasnijeg od nacizma i komunizma, prenet je na Srbiju i na srpski narod. itavih stotinu strana, a to je treina kwige, odnosi se na predistoriju i na istoriju rata koji je voen na tlu bive Jugoslavije. Tu su izneti podaci o tome kako je rat pripreman, ko ga je i zato eleo, kako, kojim kanalima, uz iju pomo, uz iji blagoslov i odakle je nabavqano oruje. Ko je, kako, gde i na koji nain zapoiwao vojne operacije. Kojom vrstom propagandne mainerije su secesionisti uli u rat i kojom brutalnou i bezobzirnou su ga vodili. Sve vojne operacije, poev od onih u Sloveniji, preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine, do onih na Kosovu i Metohiji, prikazane su hronolokim redosledom. Ali, kako je re o kwizi ija tema je genocid, profesorka Smiqa Avramov je dunu pawu posvetila tekim zloinima, koje je taksativno navodila, opisivala i objawavala. Pri tome ona je podvlaila slinosti i znaajne razlike koje postoje u obraunu sa Srbima na pomenutim podrujima na kojima je dolo do vojnih okraja. Istine radi treba rei da autorka nije preutala ni zloine koje su poinili Srbi, ali je naglasila da se oni, poiweni u odbrani ili osveti, razlikuju od zloina genocida izvrenog nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji. Kwige profesorke Smiqe Avramov Genocid u Jugoslaviji 19411945, 1991, su sadrajno izuzetno bogate i tematski slojevite. One obiluju znaajnim, zanimqivim, esto poznatim ali i mnotvom nepoznatih podataka, koji su uklopqeni u jednu preglednu i dobro osmiqenu celinu. Autorka kwiga o genocidu veoma je dobro savladala obiqe izvorne, dosad nekoriene i nepoznate, ali i publikovane arhivske grae i impresivan broj kwiga domaih i stranih autora. ak i boqe upueni italac o temi koju je prouila gospoa Avramov, nai e u wenim kwigama podatke koji im dosad nisu bili poznati. Isto tako susree se sa sudovima i ocenama s kojima se dosad nisu susretali, a oni su, toliko zanimqivi i znaajni pa zasluuju nau pawu jer podstiu na razmiqawe i ire vidike. Zbog bogatstva podataka i tematske vieslojnosti kwiga Genocid u Jugoslaviji 19411945, 1991. wih nije mogue u ogranienom vremenu, koje mi stoji na raspolagawu, sveobuhvatno prikazati. Zbog toga ovaj moj prikaz treba shvatiti samo kao deli onoga to bi o ovoj znaajnoj studiji moglo da se kae. Uveren sam da e kwige profesorke Avramov Genocid u Jugoslaviji posluiti kao osnov za svako daqe izuavawe ove nimalo prijatne i lake teme, da ih niko, ak i oni koji se sa wom ne budu u svemu saglaavali, a i takvih e sigurno biti, nee moi da zaobiu. U svakom sluaju profesorka Smiqa Avramov svojim najnovijim delom zasluuje da joj na postignutom uspehu estitamo i da joj odamo duno priznawe, zahvalnost i potovawe. Vasilije Kresti